Декларација независности Конгрес, 4. јула 1776. године
Једногласна Декларација 13 уједињених држава Америке *Декларација независности САД није формално подељена на поглавља, али се може уочити да се састоји из пет сегмената: увода, преамбуле, оптужнице против краља Џорџа III, отцепљења од британске империје и закључка.
Увод
Преамбула (У Преамбули се износе опште црте филозофије владе да оправдава револуцију када власт крши природна људска права.)
Када током људских догађаја постане неопходно за један народ да раскине политичке спреге које су га повезивале са другим, и преузме одвојено и равноправно место међу моћима на земљи, на које му закони природе и Природног Бога дају право, дужно поштовање мишљења човечанства од њега захтева да објави разлоге који га нагоне на одвајање. Ми сматрано ове истине очигледним: да су сви људи створени једнаки, да су обдарени од стране њиховог Творца одређеним неотуђивим правима, међу којима су живот, слобода и тежња за срећом. - У циљу обезбеђивања ових права, владе установљене међу људима, изводе своје законите моћи из сагласности оних над којима се влада. - Ако икада иједан облик владе постане препрека остваривању ових циљева, право је народа да га промени или укине, да установи нову владу, која ће лежати на темељима таквих начела, и организовати своје моћи тако да најбоље утиче на народну сигурност и срећу. Разборитост ће, заиста, захтевати да давно установљене владе не би требало мењати због небитних и пролазних разлога; тако је и сво искуство показало да су људи више расположени да трпе када су зла подношљива, него да уклоне неправду укидањем облика (власти) на које су навикли. Али када се дуги низ злоупотреба и узурпација, нарушавајући стално исти објекат, испољава као намера довођења људи под апсолутни деспотизам, право је ових људи, њихова је дужност, да збаце такву владу, и успоставе нове чуваре своје будуће сигурности.
Оптужница (Списак оптужби краљевих повреда права и слобода америчког народа)
Таква је била стрпљива патња ових колонија, таква је сада потреба која их присиљава да промене свој ранији облик власти. Прошлост садашњег краља Велике Британије повест је непрекидних повреда и узурпација које за свој директни циљ имају успостављање апсолутне тираније над овим државама. Да бисмо то доказали, треба изложити искреноме свету ове чињенице: Одбацио је њихову сагласност законима, најкориснију и најнеопходнију за опште добро. Забранио је њиховим гувернерима да усвајају законе од непосредне и хитне важности, или је суспендовао њихово деловање до његовог пристанка. Они тако суспендовани остају, јер он потпуно занемарује да се њима позабави. Одбио је да усвоји остале законе о насељавању великог броја људи, сем ако би се ти људи одрекли права на представљање у законодавном телу, права које је 1 за њих непроценљиво, а опасно и страшно само тиранину. Сазивао је законодавна тела на местима неуобичајеним, неудобним и далеким
од места чувања њихових јавних аката, у циљу замарања ради повиновања његовим мерама. Више пута је распустио Представничке домове, због изузетно чврстог противљења његовим нападима на људска права. Одавно је одбијао да после таквог распуштања други буду изабрани, чиме су се неуништиве законодавне моћи вратиле целокупном народу на располагање. Држава је, у међувремену, била изложена свим опасностима од инвазије споља, и потресима изнутра. Натојао је да спречи насељавање ових држава; и у ту сврху вршио опструкцију Закона о примању странаца у држављанство; одбијајући да усвоји друге законе који би охрабрили њихове миграције овамо и подижући ниво услова за ново присвајање земље. Вршио је опструкцију над Министарством правде, одбијајући да да пристанак на законе о успостављању судства. Начинио је судије зависним само од његове воље, одређујући њихове јавне положаје, као и износ и исплату њихових плата. Створио је мноштво нових јавних положаја и послао овамо гомиле службеника да злостављају наш народ и прождиру његово богатство. У миру држао је међу нама стајаће војске без сагласности нашег законодавства. Утицао је на то да се војсци пружи независност од грађанске моћи и надмоћ над њом. Удружио се са другима да нас потчини судству страном нашем уставу и непознатом нашим законима, дајући свој пристанак њиховим актима наводне законитости: За размештање великог броја наоружаних трупа међу нама; За њихову заштиту, лажним суђењем, од казне за било које убиство које би починили над становницима ових држава; За пресецање наших трговачких веза са свим крајевима света; За наметање пореза без наше сагласности; За често ускраћивање наше користи од суђења пред поротом; За превожење наших становника преко мора, да би им се судило због наводних прекршаја; За укидање слободног система енглеских закона у суседној Провинцији, успостављање арбитрарне власти на том месту и увећавање граница такве власти; чиме се уједно даје пример и погодно средство за увођење истог апсолутног правила у овим Колонијама; 2
За одузимање наших повеља, укидање наших највреднијих закона, и коренито мењање облика наших влада; За суспендовање наших законодавних тела и проглашавање сопствених
овлашћеним да у ма којим случајевима доносе законе у наше име. Одрекао се овдашње владе, објављујући да смо изван њихове заштите и покренувши рат против нас. Пљачкао је наша мора, пустошио наше обале, спаљивао наше градове, уништавао животе нашег народа. Он у овом тренутку превози огромну војску страних најамника да заврши посао смрти, пустошења и тираније, који је већ започет под околностима суровости и подмуклости чему једва могу да парирају најварварскија доба. Као такав, он је потпуно недостојан да буде на челу цивилизиваног народа. Принудио је наше сународнике, заробљене на морима, да подигну руку на своју земљу, да постану џелати своје браће и пријатеља. Подигао је унутрашње побуне међу нама и настојао да на насељенике наших простора подигне немилосрдне дивље Индијанце, чије је познато правило рата уништавање које не зна ни за године, ни за пол, ни за услове. На сваком степену ових угњетавања ми смо за обештећење молили на најпонизнији начин: на наше молбе одговорено је само сталним повредама. Онај принц чији је каратктер одређен свим делима својственим тиранину, непогодан је да буде владар слободног народа.
Отцепљење (У овом одељку се формално проглашава независност.)
Закључак
Нисмо подбацили ни у обраћањима нашој британској браћи. Упозоравали смо их, с времена на време, на покушаје њиховог законодавства да прошири неоправдану надлежност на нас. Подсетили смо их на околности нашег исељавања и насељавања овде. Обраћали смо се њиховој урођеној правди и великодушности, и преклињали их везама заједничка рода да се одреку узурпација које би неизбежно прекинуле наше везе и кореспонденцију. Они су били глуви за глас правде и једнакости по крви. Према томе, ми се морамо суочити са неминовношћу осуде нашег отцепљења и сматрати их, као што сматрамо остатак човечанства, непријатељима у рату, пријатељима у миру. Дакле, ми се као представници уједињених држава Америке, окупљени на генералној скупштини, обраћамо највишем суду света: наше су намере честите и искрене и спроводимо их у име и под ауторитетом доброг народа ових колонија; свечано објављујемо и изјављујемо, да ове уједињене колоније имају право да буду слободне и независне државе, и да оне то јесу, да су оне ослобођене сваке верности британској Круни и да све политичке везе између њих и државе Велике Британије, јесу и морају бити у целости раскинуте, да, као слободне и независне државе, имају пуну моћ да воде рат, закључују мир, склапају савезе, успостављају трговину, да доносе све одлуке и чине све остало што независне државе имају право да чине. И у циљу подршке овој Декларацији, са снажним ослањањем на заштиту од стране божанског провиђења, обећавамо једни другима наше животе, нашу срећу и нашу свету част.
Потписи Педесет шест потписника Декларације представљају представнике нових држава редом (од севера ка југу). Први и најзначајнији потпис јесте Џона Хенкока, председника Континенталног Конгреса. Двојица будућих председника, Томас Џеферсон и Џон Адамс, такође су међу потписницима. 3 Бенџамин Френклин (70) је био најстарији потписник Декларације.