Jednoga dana Heraklo je, progoneći Kentaure zbog neke uvrede, naišao i na Hirona iza koga su se ovi u strahu sklonili. Ne želeći, pogodi ga otrovnom strelom (čiji je vrh umočio u Hidrinu krv), u nogu, pa kako ovaj, budući da je bio besmrtan, nije mogao da umre, nastavi da živi u strašnim mukama. Tražeći lek za prijatelja, Heraklo naiđe na okovanog Prometeja (titana koji je stvorio prve ljude na Zemlji), kome je orao kljucao đžigericu. Pošto ni Prometej kao besmrtnik nije mogao da umre, nije mogao da bude oslobođen sa kavkaske stene sve dok mu se ne pronađe odgovarajuća zamena. Zato Heraklo smisli odličan plan: otrovnom strelom ubi orla i oslobodi Prometeja a na njegovo mesto se dobrovoljno postavi Hiron koji je ubuduće trebalo da ispašta za ljudske grehove! Prometeju, pak, Heraklo iskova prsten u koji stavi kamenčić od stene za koju je bio okovan i stavi mu ga na domali prst desne ruke. Tako je Prometej, zahvaljujući Heraklovoj dovitljivosti, i dalje bio "okovan", ali više nije bio u ropskom položaju i mogao je ponovo da pomaže ljudima. Na Hirona se, ubrzo, sažalio Zevs i uzneo ga na nebo postavivši ga kao simbol najboljeg strelca i vrsnog lovca...
JARAC- U godišnjem ciklusu Jarac predstavlja najdužu noć, a najkraći dan i, dok Rak obeležava sredinu
godine i trujumf svetlosti, dotle Jarac simbolizuje polovinu godine koja ulazi u duboku tamu i mrak, ponoć Bozića, gde najslabije Sunce ide prema unutrašnjoj svetlosti. Jarac, po Grčkoj mitologiji, predstavlja kozu Amalteju. Ona je svojim mlekom othranila Zevsa dok je bio beba, te ju je on u znak zahvalnosti, kada se dočepao vrhovne vlasti, postavio na nebo. A dogodilo se to ovako: pre nego što je stvorio svet, bog Uran je znao za proročanstvo da će ga rođeni sin zbaciti s vlasti i zato je svako svoje novorođeno dete bacao u mračni ponor Tartar. Ali, Gea, Uranova žena, reši da prekine sa njegovom surovošću, te uz njenu pomoć najmlađi sin Kronos porazi oca a braću oslobodi iz Tartara. Pošto je preuzeo vlast, Kronos se oženi svojom sestrom Rejom i s njom dobi kćerke Hestiju, Demetru i Heru i sinove Hada i Posejdona. Ali, kako je i za njega važilo proročanstvo da će ga sa vlasti zbaciti sin, on ih je sve redom gutao! Kada je Reja osetila da je ponovo u drugom stanju, reši da to sakrije od opakog Kronosa. Ode tajno na Krit i svog sina Zevsa (jer je to bio on) sakrije u jednu pećinu poverivši ga kozi Amalteji na čuvanje. Kronosu, pak, dade da proguta kamen umotan u pelene. Amalteja je imala jedan rog iz koga su tekli nektar i ambrozija i iz tog roga pio je i hranio se mali Zevs. Kada je dovoljno odrastao i ojačao, Zevs je otišao na Olimp i pobedivši oca Kronosa naterao ga da povrati svu njegovu braću i sestre. S njima je podelio vlast, zadrzavši najviši položaj za sebe. Oženio se sestrom Herom sa kojom je bio u stalnom sukobu zbog mnogobrojnih ljubavnica. Sa jednom od ljubavnica imao je i sina Dardana koji je bio daleki predak trojanskog kralja Prijama. A propasti Troje umnogome je doprinela baš ljubomorna Hera...
VODOLIJA- Za razliku od Saturna i Jarca koji označavaju fatalnost inkarnacije snaga, Uran i Vodolija donose
nadu i oslobođenje od materijalnih okova. Saturn je Vreme, dok Uran nema trajanja, već je trenutačan, transcendentalan; tu se radi o razdvajanju, uništenju i reanimaciji dugo zatvorene, interne, paralizovane svesti... U davna vremena su ljudi, kazu legende, živeli mirno i bez većih problema. Ali kako je vreme prolazilo, zlo je sve više zahvatalo ljude. Počeli su da međusobno ratuju, varaju jedni druge i ubijaju... I tako Zevsu dopru do ušiju glasovi o nevaljalštini ljudi i siđe na zemlju da se i sam uveri u priče. Obukavši se u odelo prosjaka, dođe do dvora kralja Likaona i zatraži konak. Ovaj ga prvo odbi a kad mu rekoše da je to sam Zevs, Likaon reši da mu se naruga. Naredi da se ubije i skuva jedan rob (neke legende kazuju da je to bio njegov sin) i posluži Zevsu za jelo. Zevs, razumljivo, shvati šta mu Likaon nudi i, razbesnevši se, pretvori ga u vukodlaka. Onda se vrati na Olimp i pusti na zemlju strašan pljusak koji sve živo potopi. Spasao se samo Prometejev sin Deukalion sa ženom Pirom (kćerkom Pandore i Epimeteja, Prometejevog brata). On je brodom doplovio do brda Parnasa (gde je danas Sveta gora) i tu su, pred razvaljenim žrtvenikom boginje Temide počeli da mole Zevsa da obnovi ljudski rod. On im je uslišio molbu i tako su ljudi ponovo nastanili nasu planetu. Ova legenda poslužila je, kasnije, kao podloga za priču opravednom Noi i potopu koji je zadesio Zemlju...
RIBE- Jedna od legendi koja nosi obeležje ovog znaka i njegove psihologije je priča o Derseti. Skromnog
porekla, lepa devojka Derseto jednoga dana oseti da će postati majka i zaprepasti se. Ne beše sposobna da se prilagodi toj situaciji, normalnoj svim smrtnicima. Toliko se postide, da zažele da pobegne od same sebe, pa skoči u more. Tom prilikom, bog Neptun, polovinu njenog tela pretvori u ribu. Može se pomisliti, kako se obično i dešava u mitovima sa zasluženom kaznom, da ovaj mit odgovara jednoj nepriznatoj želji koja beše u mentalitetu ovog bića. I ona bi ostvarila svoj tajni san: da ne bude ni žena ni riba!