KNJIGA TOTA
Erloesung dem Erloeser!" To je poslednja Reč Pesme koju je Tvoj Ujak Rihard Vagner ( Richard Wagner ) spevao u čast Obožavanja ove Misterije. Shvati ovo, O Sine moj, dok se s tobom Praštam u ovoj Poslanici, da je Vrhunac Mudrosti Otvaranje Puta koji vodi do Krune i Suštine svega, do Duše Deteta Horusa, Gospodara Eona. To je Put Čiste Lude.
DE ORACULO S UMMO A ko je ta Čista Luda? Gle, u Drevnim Sagama, Legendama Skalda, Barda i Druida, zar se ne pojavljuje u Zelenom poput Proleća? O ti Velika Ludo, ti Vodo koja je Vazduh, u kome je sve Složeno rastočeno! Da, Ti u Dronjcima, sa Prijapovim Štapom i Mehom nadutim od Vina! Ti stojiš na Krokodilu, kao Hoor-pa-Kraat; i Velika Mačka se ustremljuje na Tebe! Da, i štaviše, spoznao sam ko si Ti, Bakhus Difues, nijedan i dvojica, u tvome Imenu IAO! Sada na Kraju svega prilazim Tvome Biću, Nepristupivome, i glasno uzvikujem Svoju Reč koja je predata Čoveku od tvoga Ujaka Alcofribasa Nasiera, Zagonetku BACBUC(ine) Boce. A ta Reč je TRINC.
3.DE HERBA S ANCTIS S IMA ARABICA Seti se, O Sine moj, Pripovesti Hebrejaca, koju donesoše iz Grada Babilona, o tome kako je Veliki Kralj Nabukodonosor, budući ucveljena Duha, napustio društvo Ljudi na Sedam Godina i jeo Travu onako kako i Vo čini. Taj Vo je slovo Aleph i jeste onaj Atu Tota čiji je Broj Nula i čije je Ime Maat, Istina; ili Maut, Kraguj, Sveopšta Majka, što je Lik Naše Dame Nuit, ali se takođe zove i Luda, koja je Parsifal, der reine Thor , i tako se tiče onoga koji stupa Putem Taoa. On je i Harpokrat, Dete Horus koje hoda (kao što veli Daood Badawi što postade Kralj, u svojim Psalmima), na Lavu i Zmaju; to jest, on je u Jedinstvu sa svojom Tajnom Prirodom, kao što ti pokazah u svojoj Reči o Sfingi. O Sine moj, Sinoć se Duh spustio na mene i ukazao da bih trebao i ja da jedem Travu Arabljana, i da Snagom njenih Čarolija ugledam ono što bi se moglo proglasiti za Prosvetljenje mojih Očiju. No o tome ne mogu sada govoriti, jer vidim da sadrži Tajnu Prevazilaženja Vremena, tako da sam u Jednom Satu Zemaljskih Razmera požnjeo Žetvu Eona, i ni za Deset Života to ne bih mogao objasniti.
132