broj 70
22
ANALIZE
Ekonomski trenutak Srbije
Šest odsto firmi planira proširenje Trenutno svako treće preduzeće ne isplaćuje redovno zarade zaposlenima, a samo šest odsto firmi planira da proširi poslovanje. Imajući to u vidu, privrednici očekuju da će i ova godina biti podjednako teška kao i 2009, kada je udar krize bio najjači
Č
itava evrozona ulazi u blažu recesiju, a to će se neminovno odraziti i na Srbiju, i ovo će biti teška godina. Očekivanja privrednika najgora su u poslednje dve godine, pokazala je najnovija anketa biltena Makroekonomske analize i trendovi (MAT). Privrednici očekuju pad prodaje u naredna tri meseca, rast rizika u poslovanju, visok nivo nelikvidnosti, kao i ponovni nedostatak sirovina iz uvoza, kao najveći problem u poslovanju. Dakle, ekonomski tokovi u zemlji ne ohrabruju, jer imamo pad industrijske proizvodnje koji se nastavlja, a očekuje se i rast cena proizvoda i inputa u narednom periodu. U 2012. godinu privreda Srbije ušla je sa silaznim trendom u prerađivačkoj industriji, te će tako najvažnije oblasti u prerađivačkoj industriji imati veliki problem da se u ovoj godini uzdignu do rezultata iz prve polovine 2011. godine. Takođe, pokazali su veliki pesimizam i po pitanju priliva stranih investicija, rečeno je u beogradskom Ekonomskom institutu.
Stagniranje poslovne klime Poslovna klima ne samo da se nije promenila u poslednjih godinu dana nego se čini da srednjoročno stagnira. Gotovo da nema države u Evropi koja je manje konkurentna od Srbije. Uz to, predstoji nam tri godine negativnog saldo priliva i odliva sa inostranstvom. Koordinator istraživačkog projekta u Ekonomskom institutu Stojan Sta-
menković ocenjuje da će minus u tekućem saldu biti oko 2,5 milijardi evra, što mora da se pokrije stranim direktnim investicijama i doznakama iz inostranstva. On dodaje da smo u 2011. godini imali priliv od 1,6 milijardi evra, koliko je „Delez” platio „Maksi”, a slična investicija, kako kaže, potrebna nam je i ove godine. „Strane direktne investicije iznosile su pet odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), što je minimum koji moramo da održimo u narednih nekoliko godina. Ako se to ne desi, nivo deviznih rezervi će pasti, a to bi dovelo do nerealnog pada vrednosti dinara, što sa sobom vuče inflaciju. Postoje dva rizika za rušenje fiskalne discipline u 2012. godini, a to je da deficit državnog budžeta bude veći od planiranog i da bude probijena granica javnog duga od 45 odsto bruto društvenog proizvoda
(BDP) Srbije, do kraja prve polovine ove godine. Smatram da je prihodna strana budžeta precenjena, pre svega, očekivani prihodi od poreza na dodatu vrednost”, upozorava Stamenković. On još ističe bojazan da će u naredne tri godine uslediti „negativni saldo dugoročnih novčanih odliva u inostranstvo, po osnovu veće otplate kredita”, odnosno da će otplate kredita biti veće od uzimanja novih pozajmica. Stamenković još navodi da je kod nas, trenutno, stopa servisiranja dugova (odnos plaćanja kamate i glavnice) oko 35 odsto, a da je prema prihvaćenim evropskim standardima ta granica 25 odsto. On ocenjuje da tako visoka stopa može biti prisutna godinu ili dve, ali ne duže, i dodaje da je zbog takvih očekivanih kretanja moguć minus u kreditnom saldu. Stamenković podvlači da se sa reformama ne sme više čekati, ukazujući na još
Nezaposlenost 24,4 odsto Prema podacima iz ankete Republičkog zavoda za statistiku, od proleća do jeseni 2011. godine bez posla je u Srbiji ostalo više od 40.000 ljudi. Podaci su još alarmantniji kada je reč o celokupnoj populaciji od 15 do 64 godine. Na tom uzorku nezaposlenost je dostigla 24,4 odsto. Ono što, čini se, najviše zabrinjava je struktura nezaposlenih po dužini traženja posla, jer je među njima najviše onih koji godinama obijaju pragove biroa rada. Podaci tako pokazuju da 17,4 odsto posao traži od četiri do šest godina. Svega 0,3 odsto njih još nije počelo da traži zaposlenje, a čak 13,4 odsto duže od jedne decenije pokušava da se zaposli. Bez obzira na to što se signal za uzbunu, kada je o ovome reč, odavno upalio, iz Vlade zasad nema efikasnijih mera kojima bi se negativan trend zaustavio. Da je nezaposlenost ekonomski problem broj jedan, konstatovano je i tokom pregovora sa MMF.
www.pks.rs