ПРЕДГОВОР
У
метност икона је света уметност у пуном смислу те речи. Она се, у потпуности, хра ни духовном истином коју изражава сликом. Из тог разлога често је неодговарајуће и погрешно просуђивана када јој се приступало спољним процењивањима заснованим на чистој, светов ној уметности. Нико је неће боље разумети од оног чији је ум вођен сродном духовношћу. Ово су темељи на којима је грађена ова књига. Већина радова о уметности смешта историј ски развој у предговор; они истражују етничке и географске утицаје који произлазе из умет ности о којој је реч и ту трагају за објашње њем саме уметности, док интелектуални садр жај сликовних представа игра подређену улогу. Ипак, у уметности икона садржај је критери јум форме. Свесне и установљене догматске особине ове уметности не одређују само иконо писање, већ и уметнички облик и општи стил. Ово је могуће због тога што смисао иконе доди рује средиште тако блиско човечијој суштини и виртуелно усмерава све аспекте уметничког дела, од његових поучних елемената до његових немерљивих уметничких надахнућа. Насупрот, у световној уметности, садржај слике ствара само околност уметнику да ис каже своју генијалност, која може бити жи вотнија од изабраног садржаја и црпсти своја богатства изван њега. Света уметност има, преко свог садржаја, до ступност живим и истинитим непресушним изворима. Дакле, у њеној природи је да одржа ва истину у себи, чак и тамо где појединачни уметник не успева да оствари духовну дубину одређеног садржаја, односно не слика непо средно са извора светости, већ само подржа ва, мање или више, светлост обухваћену све тим облицима који су потврђени правилима из предања. Ово мора бити јасно утврђено од по четка, јер оправдава облик представљања ове
prvideodo.indd7
књиге. У свом уводу Леонид Успенски описује богословску основу икона и показује њихову бли ску сродност са искуствима созерцања. Ипак, с обзиром на то да је све условљено истином Предања, било је неопходно, ради разумева ња, дати основно објашњење његове приро де. Због тога је уводни есеј Владимира Лоског смештен на прво место, без обзира на његову сложеност у богословском смислу. Из овог при каза духовних претпоставки икона, непосред но је произiшао продор у историјски развој ове уметности. У основи, икона увек остаје иста; промене стила рађају се при сусрету вечне ду ховности Предања и околности условљених временом и местом, што узрокује само обја шњења различитих могућности скривених у са мој икони. Што се тиче историјског прегледа, у овој књизи је наглашен руски иконопис који не само да је најбоље истражен, већ представља врх саме уметности. Леонид Успенски исправ но каже да како је Византија усавршила бого словље у речима, тако је Русија учинила исто у слици. Техника иконописања, која се не може раздвојити од његовог духовног смисла, дата је у посебном поглављу. Други део књиге односи се на типологизацију икона: основне композиције по Предању илу строване су типичним примерима и засноване на референцама Светог Писма. Оваква метода у сагласности је са основним начином присту па који је претходно наведен; и, сагласно томе, репродукције икона нису поређане хронолошки, већ у сагласности са додељеним редом (Чин, староруски) тема на иконостасу (1). Опис нај важнијих иконописних типова служи, поред осталог, суочавању са општим и растућим потребама. Насупрот преовлађујућим сенти менталним тумачењима слика која су, често, ограничена псеудомистичним исказима, ова књига тежи да изрази мудрост садржану у богословским и литургијским списима. Пре све 7
18-Sep-082:18:01PM