Šest decenija hemije u Novom Sadu

Još jedan lep jubilej na Prirodno-matematičkom fakultetu (PMF) Univerziteta u Novom Sadu. Ovoga puta obeležavanje 60 godina Departmana za hemiju, biohemiju i zaštitu životne sredine, održan u zgradi Rektorata Univerziteta u Novom Sadu, u petak, 23. septembra 2022. godine. - U naučnom smislu, hemija je bila perspektivna oblast prirodnih nauka, na čiji je razvoj uticao napredak u oblasti tehničkih nauka, biologije, novih tehnologija i opreme. Mnogi proizvodi koji svakodnovni život čine bezbednijim, lakšim i udobnijim ne bi postojali da nema hemije. To je nauka od ključne važnosti kod rešavanja problema poput dostupnosti energije, zaštite životne sredine, pravilne ishrane, pa i same gradnje krova nad glavom za sve veću svetsku populaciju - istakla je tim povodom prof. dr Milica Pavkov Hrvojević, dekan PMF.

Oficijelno školovanje nastavnika hemije (i biologije) u Novom Sadu započinje 1946. godine na Višoj pedagoškoj školi, na visokoškolskom nivu 1954. na Poljoprivrednom fakultetu, a tri godine kasnije i na Tehnološkom, te Medicinskom fakultetu godinu dana kasnije. Samostalna studijska grupa za hemiju otvorena je 1961. na Filozofskom fakultetu na Katedri za hemiju, sa zadatkom sve traženijih nastavnika hemije u osnovnim i srednjim školama. Osnivanjem Zavoda za hemiju 1962. godine u cilju racionalizacije nastave počinje proces objedinjavanja hemijskih disciplina sa svih fakulteta Univerziteta u Novom Sadu. Tokom 1969. od studijskih grupa Prirodno-matematičkog odseka Filozofskog fakulteta osnovan je Prirodno-matematički fakultet. Hemijske discipline nastavljaju rad u okviru Nastavno-naučne grupe za hemiju, a od integracije sa Zavodom 1976., kao Institut za hemiju, koji 2003. menja ime u Departman za hemiju. Današnji naziv - Departman za hemiju, biologiju i zaštitu životne sredine dobija školske 2010/11. godine.

Departman danas ima blizu 160 zaposlenih, na sedam katedri, gde se sprovode fundamentlna i primenjena istraživanja. Do danas je na Departmanu odbranjeno 2.751 diplomskih, 978 master, 47 specijalističkih, 171 magistarskih radova i 228 doktorskih disertacija. Učionice na Departmanu su opremljene savremenim tehničkim uređajima a laboratorije potpuno opremljene. Poslednjih 10 godina Departman je izdao preko 70 novih udžbenika, praktikuma i dr., sa ciljem da se studentima olakša pristup novim znanjima. Naučna delatnost se ostvaruje kroz brojne nacionalne i međunarodne projekte, povodom kojih je dr Milica Pavkov Hrvojević izdvojila: - Danas je PMF po broju domaćih i međunarodnih projekata kojima koordinira, jedna od vodećih institucija na Univerzitetu, pa i u zemlji. To su pre svega projekti Fonda za nauku u okviru poziva Promis i Ideje, međunarodni projekti iz ciklusa okvirnih evropskih projekta HORIZONT 2020, TWINING projekti, ali i projekti bilateralne saradnje, EUREKA, COST akcije i drugi oblici umrežavanja aktivnosti i ERASMUS+ projekti, gde se po broju i kvalitetu izdvaja upravo Departman koji dana slavi rođendan.

Takođe je istakla da su profesori PMF-a, prema parametrima naučne kompetencije, najviše rangirani na UNS-u, čemu najviše doprinose hemičari, najcitiraniji, i rangirani na različitim listama po različitim kriterijumima. Po broju naučnih radova, broju istraživača, Departmanu je najuspešniji u okviru PMF-a i prevazilazi prosek na nivou Republike. - Zaključak se sam nameće: Bez Departmana za hemiju, biohemiju i zaštitu životne sredine PMF sigurno ne bi bio ono što danas jeste, na Univerzitetu u Novom Sadu, ali i u međunarodnoj zajednici. Jednostavno rečeno, bez Departmana i ovih 60 godina hemije, ne bi bile moguće ili bar ne bi izgledale ovako - konstatovala je dekan Milica Pavkov Hrvojević.

Na obeležavanju godišnjice, prof. dr Jasmina Agbaba, direktor Departmana, uručila je prigodna priznanja zaslužnim profesorima, asistentima i naučnim radnicima, kao i dugogodišnjim saradnicima iz privrednog miljea.

Prof. dr Jasmina Agbaba (desno) sa zaslužnim radnicima Deprtmana

Prof. dr Milica Pavkov Hrvojević