Književnost je čuvar sećanja

O Drugom svetskom ratu je napisano mnoštvo knjiga koje prenose iskustvo sukoba na ličnom planu, priče malog čoveka ispunjene masovnim stradanjem, ali i opisuju svet u kom dolazi do preokreta svih ustanovljenih vrednosti

Rat je tema koja je u pripovedačkoj umetnosti prisutna hiljadama godina. Stoleće koje je započelo krvoprolićem Prvog svetskog rata nije izvuklo nikakve pouke iz svojih grešaka, tako da je dve decenije kasnije usledio drugi užasan sukob. U ratu je koncentrisana sva dubina ljudske patnje, tragika ljudskog života. U maju se obeležava Dan pobede nad fašizmom, u ratu koji je oblikovao svet kakav danas poznajemo. Suprotstavljajući se besmislu, čovek koji je poput nas odnosi veliku pobedu verujući da budućnost može biti bolja, da nade ima čak i u paklu koji je samom sebi stvorio. A književnost ima cilj da bude svedok, da ne zaboravi, da kroz umetnost priča priču o ratu kao „vladavini smrti“, kao simbolu zla i nesreće koja se nadvila nad čovekom. Da sačuva sećanje, obezbedi katartično olakšanje, upozori, i da se, putem tog upozorenja, založi za mir.

Poraz I Pobeda

Hitlerov napad na Sovjetski Savez 22. juna 1941. bio je najveći, najkrvaviji i najsuroviji pohod u istoriji ratovanja. Ispostavilo se da je Operacija Barbarosa bila presudna operacija u Drugom svetskom ratu. Da je Hitler porazio Sovjetski Savez, zagospodario bi Evropom. Međutim, kada su njegove armije nešto manje od šest meseci kasnije stigle pred Moskvu, svi izgledi da će ostvariti fantazije o hiljadugodišnjem rajhu već su propali. Koristeći neobjavljivane arhivske materijale, neprevođene ruske izvore, na osnovu brižljivo proverenih činjenica, Džonatan Dimblbi prvi put stavlja Operaciju Barbarosa na odgovarajuće mesto u istoriji. Vešto i sa smislom za detalje opisuje njene vojne, diplomatske i političke aspekte iz svih uglova i daje živu sliku te kolosalne borbe.

Erik Larson u knjizi Dani slave i očaja kroz novu vizuru pokazuje najmračniju godinu u istoriji Londona kroz svakodnevicu Vinstona Čerčila, njegove porodice i grupe savetnika iz „Tajnog kruga“ kojima se obraćao u najtežim trenucima. Radnja započinje 10. maja 1940, istog dana Nemačka je izvršila invaziju na Belgiju, Luksemburg i Holandiju, čime je izazvala talas uznemirenosti u Velikoj Britaniji, koja se već suočavala sa političkim nemirima – premijer Nevil Čemberlen dao je ostavku, a kralj Džordž Šesti postavio je Čerčila, tada prvog lorda Admiraliteta, na njegovo mesto. Ali Čerčil je naprečac pridobio britansku javnost zahvaljujući čuvenom govoru, u kome je rekao: „Borićemo se na obalama, borićemo se na pistama, borićemo se u poljima i na ulicama, borićemo se na brdima; nikada se nećemo predati…“ I mada nikako ne zapostavlja Čerčilove političke poduhvate, autor nam takođe oslikava živopisan portret njegovog karaktera, koji je energičan i nepredvidiv.

Ivot I Pre Ivljavanje U Logoru

Pojedinac je bespomoćan pred ogromnim zlom. Ali da li je baš tako? Postoji više naslova koji ne govore u prilog ovoj tvrdnji. U pitanju su neverovatne priče o patnji i preživljavanju zatvorenika nacističkog logora Aušvic, jedinstveni i univerzalni napisi koji nam govore da i u paklu ima nade.

Za Poslednju stanicu Aušvic Edija de Vinda se veruje da je jedina dovršena knjiga napisana unutar samog logora. De Vind, holandski lekar i psihijatar, poslat je u Aušvic sa svojom ženom Fridel. Kako se rat bližio kraju i ruska armija se približavala, nacisti su bežali vodeći sa sobom veliki broj zarobljenika, uključujući Fridel. Edi je ostao sakrivši se ispod gomile stare odeće. Našavši svesku i olovku, počeo je da beleži svoja iskustva.

Knjigama Tetovažer iz Aušvica, Cilkin put i Tri sestre australijska autorka Heder Moris ne priča o Holokaustu i užasima rata, već progovara o sudbinama malih ljudi u vremenu velikog stradanja. Lali Sokolov je tokom Drugog svetskog rata deportovan iz Slovačke u Aušvic, gde je tetovirao brojeve na rukama drugih logoraša, ali i upoznao Gitu, ljubav svog života. Godinama kasnije odlučio je da svoju priču podeli sa Heder Moris, a onda i sa celim svetom. Lali je Morisovoj poklonio i priču o hrabroj šesnaestogodišnjakinji Cilki koja je preživela užase logora, a zbog svoje lepote je prisilno bila odvojena od ostalih zatvorenica i morala da pristane na najstrašnije kompromise da bi sačuvala život. Tri sestre je zapanjujuća priča koja će vas zadiviti hrabrošću i silinom ljubavi tri sestre, koje je međusobno obećanje održalo u životu.

Dobrovoljac Džeka Fervedera je izuzetna priča o neverovatnoj hrabrosti jednog od najvećih ratnih heroja Poljske Vitolda Pileckog na tajnoj misiji uništenja Aušvica. Da bi razotkrio sudbinu hiljada ljudi interniranih u logor, Pilecki je preuzeo lažni identitet, smišljeno dozvolio da ga uhapse i otpreme u logor, a onda je izveštavao ilegalu o tome šta se dešava s njegovim sunarodnicima. Da bi upozorio Saveznike na nacističke planove za „konačno rešenje jevrejskog pitanja“, dok za to ne bude prekasno, organizovao je bekstvo iz Aušvica, prkoseći smrti, da bi se posle krio u Poljskoj i bio jedan od istaknutih boraca Varšavskog ustanka.

Roman Sastanak s pepelom Žakline Kiš je pisan na osnovu autentičnog dnevnika zatvorenice iz Aušvica, a ujedno je i verodostojan zapis o potonjem životu i savladavanju trauma ljudi koji su preživeli pakao nacističkih logora. Natali je mlada žena koja je detinjstvo provela u posleratnoj Francuskoj. Nakon majčine smrti oseća posledice trauma koje je kao dete doživela u Aušvicu. Natali krši obećanje koje je svojevremeno dala majci i čita njene dnevnike i pisma koji poput aveti otkrivaju sasvim drugačije verzije i slike događaja od onih koje pamti.

Kada se roman Eumenide Džonatana Litela pojavio 2006. godine, podigao je veliku prašinu u Evropi. Dobio je ugledne književne nagrade, prodao se u milionima primeraka i bio na vrhu liste bestselera. Fascinantan i duboko polemičan, roman Eumenide nas upoznaje sa dželatom čija će nas ispovest, naizgled pitkog ritma, navesti da priznamo da i nismo toliko drugačiji od njega. On se zove Maks Aue. Drugi svetski rat se završio, on se oženio i zasnovao porodicu. Rođen u Alzasu, francusko-nemačkog porekla, kamuflirao je svoju nacističku prošlost. Sada je došlo vreme da progovori o tome, ali ne da bi se iskupio za svoje greške, već da bi svoje postupke izneo na videlo, i možda razobličio sram ljudske vrste.

Drugi Svetski Rat Na Ovim Prostorima

Opus magnum Đorđa Lebovića, po jedinstvenoj oceni kritike, predstavlja upravo njegovo testamentarno delo Semper idem, roman-hronika o detinjstvu u Kraljevini Jugoslaviji uoči Drugog svetskog rata, koja je i zbog osobenog piščevog stila i originalnog postupka, kao i zbog teme i njene književne transpozicije, prepoznata kao kanonsko delo savremene srpske književnosti. Ispričan je iz perspektive dečaka koji posmatra približavanje „Velikog Sunovrata“ – širenja nacizma u svojoj okolini koliko i u Evropi. Ovo je fantastična hronika jednog detinjstva koja se može čitati kao porodični roman, ali i kao memoarski spis par ekselans, kojim se Đorđe Lebović, posthumno, predstavio kao veliki majstor moderne realističke proze.

Diana Budisavljević je tokom Drugog svetskog rata organizovala izuzetno uspešnu akciju kojom je od sigurne smrti iz ustaških logora izbavila najmanje 7000 srpske dece, organizovala njihov smeštaj i vodila detaljnu kartoteku kako bi roditelji nakon rata mogli da pronađu svoju decu. Njena akcija je predstavljala jednu od najsloženijih i najhumanijih akcija takve vrste na području NDH i čitave okupirane Evrope. Delo Diana Budisavljević, dugogodišnji istraživački rad istoričarke Nataše Mataušić, iznelo je na videlo mnoge dosad nepoznate činjenice, koje su ranije bile mistifikovane ili politizovane, i tako ispravilo istorijsku nepravdu koja je učinjena ovoj velikoj humanitarki i heroini Drugog svetskog rata.

I pisac Zoran Milekić je knjigu Austrijanka posvetio Diani Budisavljević. Kasno proleće 1942, gluvo doba noći. Na sporedni kolosek zagrebačke železničke stanice pristiže transport stočnih vagona krcat srpskim ženama. Odlaze na prisilni rad u Nemački Rajh. Pored šina razapet je šator Crvenog krsta. Austrijanka Diana Budisavljević Obekser deli im čaj i nešto hrane. Danima i nedeljama muči je isto pitanje: gde su deca? Ona koja su preživela ustaške pokolje odvojena su od majki i očeva i prepuštena sebi. Posle mnogo traganja Diana Budisavljević saznaje da su u Staroj Gradišci, ispostavi zloglasnog logora Jasenovac pod zapovedništvom Maksa Luburića. Dece je mnogo, a vremena za njihovo izbavljenje malo. Diana je odlučna, prekršiće sve Luburićeve naredbe jer zna da je akcija spasavanja srpske dece iz ustaških logora smrti zapravo akcija spasavanja čovečnosti iz nečovečnih kandži zla. ■