Skriveno carstvo Ja Džasi,

EMOCIONALNO SILOVITU PRIČU O VERI, NAUCI, RELIGIJI I LJUBAVI

Devedeset treća tribina Laguninog književnog kluba bila je posvećena romanu Ja Džasi Skriveno carstvo. O potresnom portretu porodice opustošene depresijom, zavisnošću od droge i tugom, ali i ispitivanju volje za životom, govorila je prevoditeljka Olivera Nićiforović.

Sudar Bo Je Misterije I Izvesnosti Nauke

U drami Skriveno carstvo američka spisateljica s korenima iz Gane Ja Džasi na svega 300 strana pokreće čitav niz tema i do samog kraja, kao u najboljem trileru, drži čitaoce u neizvesnosti. Glavna junakinja Gifti je na doktorskim studijama neurobiologije na Stanfordu. U pozadini njene predanosti i ambiciznog rada krije se tužan događaj iz detinjstva, kada je njen brat Nana, prethodno uspešan sportista, umro od prevelike doze heroina. Zbog toga Gifti pokušava da prodre u srž bolesti zavisnosti i vrši eksperimente na miševima u laboratorji kako bi u svom doktoratu pronašla rešenje za sprečavanje, odnosno lečenje ovog problema i pomogla drugima. Istovremeno pomno prati naučna otkrića u nadi da će podržati njen rad, pa čita o stimulaciji nerava u mozgu kod pacijenata sa Parkinsonovom bolešću, ili o anhedoniji, odnosno nesposobnosti da se uživa u nečemu što bi nam inače predstavljalo uživanje. Kada je Gifti bila mala, majka joj je nadenula nadimak Asa, po afričkoj bobici koja, ako se prva pojede, pretvara kiseo ukus ostalih za- logaja u sladak. Zajedno sa njenim specifičnim imenom i asocijacijom na poklon ili dar (engl. gift), taj nadimak je predodredio ulogu koju će Gifti imati u porodičnim odnosima. Od malih nogu je stamena, čvrsta i odgovorna. Svima pomaže da prebrode nedaće. Vodi računa o majci koja nakon Nanine smrti pada u depresiju i razvija samoubilački nagon. Gifti godinama vodi dnevnik sa izmenjenim imenima. U dnevniku se obraća Bogu, ponekad dovodeći u pitanje njegovo postojanje, posle čega mu se još predanije moli u nadi da će dobiti objašnjenja i putokaze. Izuzetno je zanimljivo pratiti njen odnos prema veri nasuprot potpunoj predanosti egzaktnoj nauci i nepobitnim laboratorijskim rezultatima.

MEDITACIJA O BOLU, RELIGIJI I PORODICI

Detinjstvo i sav teret koji je ponela na svojim plećima sprečavaju Gifti da ostvari dužu ljubavnu vezu. Oko sebe gradi odbrambeni zid, pa je zbog toga uglavnom sama, a isto tako odbija i prijatelje koji bi želeli da budu uz nju i da je izvedu iz sterilnog laboratorijskog okruženja. Čak i kada se na trenutak opusti, samu sebe tera da se što pre vrati knjigama i eksperimentima i da tako potisne ljubav, želju i strah od usamljenosti. Događaj koji će neminovno obeležiti njene doktorske studije i pisanje rada je kada Giftina majka dođe da živi kod nje, nesposobna da se stara o sebi.

To pokreće nov talas Giftinog preispitivanja i prisećanja na događaje iz detinjstva od kojih nijedan nije imao zanemarljiv uticaj na njeno odrastanje i psihu. Jedna od glavnih niti u čitavoj knjizi jeste suočavanje sa gubitkom. Giftin brat umire i ostavlja je samu, Giftin otac se vraća u Ganu i više nije zainteresovan za porodicu u Americi. Majka gubi nekadašnju vedrinu i postaje bezlična, beživotna osoba. Feminizam je takođe veoma značajna tema koju Ja Džasi obrađuje – ne kao izričitu borbu za ženska prava, već kao suptilnu želju za slikom kakvu njena junakinja Gifti želi da stvori u tuđim očima. Svesna je „vodeničkog kamena ženskog roda koji nosimo oko vrata“ i neće da je drugi gledaju kao mladu crnkinju u akademskom okruženju, već kao ženu u nauci i ženu uopšte.

Ispitivanje Volje Za Ivotom

Knjigu posebnom čini obilje simbola. U ranom detinjstvu Giftin otac se u igri pretvarao da je drvo koje se kreće i to rano sećanje prati Gifti kad god se nađe između visokih stabala. Porodična sreća nije dugo trajala, a ironijom sudbine, jedina fotografija koju Gifti ima sa roditeljima i bratom snimljena je na sahrani, retkoj prilici kada su svi bili na okupu. „Neki ljudi se iz svojih priča ispetljaju bez ogrebotine, procvetaju. Neki ne.“ Čitaocu preostaje da sazna da li je Gifti uspela u tome, uprkos ogrebotinama koje nosi još od malih nogu. Skriveno carstvo potvrđuje pohvale koje ova spisateljica dobija širom sveta, uključujući i sjajni kompliment da je književna naslednica Toni Morison. ■

Razgovarala: Maja Šarić Foto: Privatna arhiva