INDUSTRIJA 5.0

reč stručnjaka reč stručnjaka

INDUSTRIJA 5.0

NOVA HOLISTIČKA PLATFORMA ZA ODRŽIVU BUDUĆNOST EVROPE

Mastilo se još uvek nije osušilo na strateškim razvojnim dokumentima, eksperti za četvrtu industrijsku revoluciju još uvek usavršavaju svoja znanja, a Evropska komisija je, sasvim neočekivano, lansirala novu inicijativu sa iznenađujućim nazivom: Industrija 5.0. U čemu je tajna ovakvog kopernikanskog preokreta? Da li je Industrija 4.0, odnosno četvrta industrijska revolucija kako su je mnogi nazivali, postala prevaziđen razvojni koncept? Epizoda koja je trajala tek desetak godina, a onda nestala sa političke agende birokratije iz Brisela pre nego što su relevantne razvojne politike uopšte mogle da se sprovedu. Da li smo zaista došli u fazu kada je dinamika društvenog razvoja dostigla takvo ubrzanje da su ciklusi revolutivnih promena ekonomskih paradigmi, nečega što bi trebalo retko da se dešava, dosegli paradoksalne razmere i postali kraći od vremenskih okvira politika kojima pokušavamo da uređujemo našu ekonomsku stvarnost? Ili se, možda, radi o nečem sasvim drugom.

≡ Autor teksta: Prof. Petar B. Petrović

REVOLUCIJE KOJE SU MENJALE ČOVEČANSTVO

Da bi se ponudio mogući odgovor na postavljena pitanja (a nameće se i mnogo drugih!) treba krenuti od samog pojma industrije i industrijske revolucije. Ljudski rod je u svojoj modernoj istoriji prošao kroz nekoliko evolutivnih faza razvoja društvenog organizovanja (čovek je pre svega društveno biće!). Većina teorija društvenog razvoja prepoznaje tri ključne evolutivne faze. Prva je bila takozvana kognitivna revolucija, za koju se smatra da se desila pre nekih stotinak hiljada godina. Zatim je usledila naredna velika promena koja je trajno izmenila čovečanstvo - agrarna revolucija. Ona se desila pre desetak hiljada godina i razvijala se postepeno, kroz jedan dug period od nekoliko hiljada godina. Ključni produkt agrarne revolucije je agrarna ekonomija, koja nas je odvojila od sakupljačkog načina života i preživljavanja, omogućila formiranje prvih zajednica, zatim i gradova, pa i osnovnih odrednica civilizacije kakvu danas poznajemo. Agrarna ekonomija je omogućila pojavu zanata, pisma, monoteističkih religija i mnogo toga drugog, uključujući i filozofiju, nauku, tehnologiju i posebno bitno, inženjerstvo. Treća velika promena je pojava industrije. Industrija je produkovala industrijsku ekonomiju, najdinamičniju i najekstenzivniju promenu od svih velikih promena, koja je eksplozivno izmenila sve aspekte dotadašnjeg modela življenja, uspostavljajući sasvim nove oblike društvenih ponašanja i kulturu opšte (industrijska kultura). Industrijska kulturna matrica je bilo toliko različita, da je jednostavno neuporediva sa onim što je postojalo do pojave prvih fabrika, parnih i alatnih mašina. Industrijska revolucija, koja se kao dubok društveno-tehnološki transformativni proces desio sredinom osamnaestog veka, dakle manje od 300 godina od danas, nastala je kao rezultat jednog složenog društvenog konteksta. Pojava liberalizma je svakako jedan od njegovih najbitnijih konstituenata. Dalje, pojava nauke. Odnosno, Bekonovo preuređenje razumevanja saznajnih procesa, koja je, sa jedne strane, tada preovlađujuću klasičnu filozofiju značajnim delom usmerilo ka empirizmu i izučavanju prirode, odnosno ka filozofiji prirode, a sa druge strane, saznajne procese dovelo u radikalno novu društvenu ulogu. Bekon je u znanju prepoznao moć, nešto što nikada do tada u ljudskoj istoriji nije dovođeno u kontekst te vrste. Moć nad prirodom, nauka kao novi instrument (Novum Organum, upravo se tako zove knjiga Frensisa Bekona, objavljena 1620. godine, u kojoj je on izložio svoje ideje, revolucionarne po sebi, sa očiglednom refleksijom na Aristotelov Organon) kojim se čoveku pruža mogućnost da znanjem pokori

U kojoj smo mi to industrijskoj revoluciji?

prirodu i podredi je svojim potrebama. I na kraju, pojava modernog kapitalizma kao treći konstituent, odnosno radikalno drugačije razumevanje pojma bogatstva kojem čovek, pojedinac i zajednica prirodno teže, a čiji su principi, kao i principi političke ekonomije, možda najbolje fundirani u radovima škotskog filozofa i mislioca Adama Smita (An Inquiry into the Nature and Causes of the Wealth of Nations, 1776). Ovde bi, radi kompletnosti, uz koncept kapitala trebalo dodati i koncept rasta, kao ključne odrednice modela ekonomskog i društvenog razvoja. Misli se na razvoj baziran na rastu, rastu kao konačnom cilju za koji se veruje samo on može da produkuje bogatstvo i prosperitet (što dalje nameće pitanje da li je moguć prosperitet koji nije zasnovan na rastu, kao ekonomskom imperativu). Nastao u ovakvom društvenom kontekstu i u neraskidivoj i dubokoj interakciji sa sveukupnim društvenim procesima, koncept industrijske ekonomije se menjao pod uticajem rastućih tehnoloških znanja, s jedne, ali podjednako i pod uticajem složenih društvenih procesa, s druge strane. Ovim promenama, odnosno pojavnim oblicima jednog te istog koncepta, koje su u osnovi evolutivnog karaktera, volimo da dajemo atribut revolutivnosti. Danas znamo

za prvu i drugu industrijsku revoluciju, čije su ontološke odrednice dominantno izvedene iz pripadajuće proizvodne paradigme, ali takođe i iz energetskog režima na kojima su te proizvodne paradigme bile bazirane. Naravno, ovde treba pridodati informaciono-komunikacione tehnologije. Njihov značaj je presudan, jer ta vrsta tehnologija oblikuje proces disperzije znanja, odnosno onoga što generalno nazivamo demokratizacijom znanja bez koje industrijska kultura ne može da postoji. OŠTAR ZAOKRET

Stupanjem na dužnost nove Vlade Evrope koju predvodi politička grupacija na čijem čelu je Ursula fon der Lajen, definisani su novi strateški prioriteti i ciljevi održivog razvoja Evrope (EU 2030 SDGs). U tom kontekstu, marta 2020. godine predstavljena je nova industrijska strategija sa novom vizijom industrijskog razvoja Evrope do 2030. godine i na dalje. Pored novine sadržane u takozvanoj dvojnoj tranziciji – zelene i digitalne, nova industrijska strategija je donela još jedan prioritet – holistički pristup industrijskom razvoju sa fokusom na ukupan industrijski ekosistem. Kao direktna posledica, pojavljuje se Industrija 5.0. Ona se nudi kao nova razvojna paradigma Evrope, koja je suočena s trostrukim imperativom da se (a) zaštiti, (b) pripremi i (c) transformiše, u svom traganju za boljim modelom napretka posle jedne od najtežih pandemija u modernoj istoriji čovečanstva, ali i u traganju za boljim modelom napretka kako bi se pronašlo funkcionalno rešenje za najveći izazov s kojim se čovečanstvo ikada suočilo – klimatske promene i kolaps biološkog diverziteta. Izazov je ogroman. Globalnih razmera. A u svojoj suštini društveni, jer trostruki imperativ nije ništa drugo do beg iz postojećeg režima industrijske ekonomije bazirane na iscrpljenom konceptu druge industrijske revolucije i ubrzana potraga za novim modelom održivog i mirnog življenja globalne populacije od 8 milijardi ljudi, ograničene konačnim kapacitetima planete. U kritičkom odnosu prema postojećim strategijama industrijskog i ukupnog društvenog razvoja postalo je sasvim jasno da oslanjanje na paradigmu baziranoj na kontinualnom rastu, koja počiva na intenzivnim ekstraktivnim procesima u odnosu na životnu sredinu, nema kapacitet da dosegne stanje održivosti unutar planetarnih granica. Naprotiv, upravo ekstraktivni model razvoja i kapitalizam kakvim ga danas poznajemo, su generatori problema koji su čovečanstvo doveli u stanje duboke nestabilnosti, problema koje grčevito pokušavamo da rešimo. U izveštaju objavljenom početkom 2022. godine od strane nezavisne, adhok ekspertske grupe ESIR koju je formirala Evropska komisija - Industry 5.0: A Transformative Vision for Europe - Governing Systemic Transformations towards a Sustainable Industry, ESIR Policy Brief No. 3, European Commission, Directorate-General for Research and Innovation, Directorate G – Common Policy Centre, postoji i poglavlje koje nosi vrlo indikativan naziv: "Industry 4.0 is not the right framework to achieve Europe’s 2030 goals". Ovakva eksplicitna kvalifikacija nužno navodi na zaključak da četvrte industrijske revolucije nije ni bilo, da je sve samo teorijsko-politički konstrukt i da je razumevanje industrijskog razvoja koji je kroz medijski zavodljivu frazu Industrija 4.0 podrazumevan, jednostavno neadekvatan. Ekspertska grupa za ovakav kategorički stav nudi široku argumentaciju. Njena je suština u tome da je tako postavljen razvojni model u svojoj biti isključivo tehnološki, fokusiran samo na novonastajući koncept takozvanih kibernetsko-fizičkih objekata i sistema (konstrukt koji je pre petnaestak godina kreiran od strane NSF USA kao jedan od poziva za istraživačke projekte), i da sveobuhvatna digitalizacija lanaca stvaranja vrednosti, izolovana od drugih sadržaja, nema dovoljan kapacitet za rešavanje klimatskog i ekološkog "vanrednog stanja" na planeti, niti za rešavanje nagomilanih tenzija koje su posledica različitih oblika društvenih nejednakosti. I ne samo to, u negativnom kritičkom vrednovanju tog razvojnog koncepta na koji su Evropa i svet potrošili više od jedne decenije, konstatuje se da on ne samo da nema dovoljan transformativni kapacitet, već da zapravo hrani one poslovne modele i ekonomsko razumevanje koji su uzroci pretnji sa kojima se danas suočavamo: "On the contrary, it (paradigma Industrija 4.0, komentar autora ovog teksta) is structurally aligned with the optimisation of business models and economic thinking that are the root causes of the threats we now face." Uz to, treba spomenuti i kritiku da je sadašnja digitalna ekonomija bazirana na "winner-takes-all" poslovnom modelu, koji produkuje tehnološke monopole i ogromne društvene nejednakosti. Očigledno, razvojni koncept sadržan u frazi Industrija 4.0 pati od ozbiljne konstrukcione greške, jer mu nedostaju one dimenzije koje bi učinile mogućom sistemsku transformaciju suštine postojećeg režima funkcionisanja industrijske ekonomije Evrope (i sveta), a pre svega rasprezanja iskorišćavanja prirodnih resursa od negativnog uticaja na životno okruženje, klimu i društvo. Te dimenzije uključuju: • regenerativne aspekte industrijske transformacije, kako bi se obuhvatila cirkularna ekonomija i pozitivne/regenerativne povratne sprege, ali ne kao nadogradnja postojećeg, već kao ključna komponenta konstrukcije kompletnih lanaca stvaranja vrednosti; • inherentno socijalna dimenzija, koja nameće potrebu dobrobiti radnika, nužnost njihove društvene inkluzije i uvođenje i/ili osvajanje onih tehnologija koje ne zamenjuju, već nadopunjuju čovekove sposobnosti kad god je to moguće; i • obavezna ekološka dimenzija kroz koju se stimulišu oni transformacioni procesi koji eliminišu korišćenje fosilnih goriva, uvećavaju energetsku efikasnost, oslanjaju se na prirodna rešenja, regenerišu prirodne ponore ugljenika, obnavljaju biološku raznolikost i produkuju nove načine ekonomskog i društvenog razvoja koji uvažavaju međuzavisnosti koje postoje unutar prirodnih ekosistema. Ovakvo proširenje prostora strateškog delovanja u reindustrijalizaciji Evrope, odnosno onoga što Evropa naziva svojom industrijskom renesansom (ključna motivaciona a i suštinska fraza evropskih industrijskih politika posle kolapsa globalnog svetskog finansijskog sistema iz 2008, čiji se uticaj još uvek oseća, mada je preplavljen kriznim stanjima izazvanim C19 pandemijom i vojnom intervencijom na prostoru Ukrajine), unosi u razvojne politike dramatično viši nivo kompleksnosti, neuporedivo viši od onoga što je transformacija kroz razvojni koncept Industrija 4.0 predviđala i praktično donela u protekloj deceniji njene bučne primene. Međutim, prethodnim se ne iscrpljuje zaokret u odnosu na Industriju 4.0 koji nudi neka prilično iznenađujuća rešenja i razmišljanja. Konkretno, kreatori evropskih politika u paradigmi Industrija 5.0 pre svega nude strateški bitan i odlučan otklon od postojeće prakse neoliberalnog kapitalizma i njegovog isključivog fokusa na proizvodnju za profit i "primat dioničara“, i nasuprot tome, smatraju nužnim usmeravanje ka uravnoteženijem pogledu na vrednosti, njihovo određivanje kroz dugoročne vremenske okvire (nasuprot odmah i sve) i multivalentnom razumevanju koncepta kapitala, podjednako ljudskog kako i prirodnog, i naravno finansijskog. To naravno implicira napuštanje doktrine Miltona Fridmana u kojoj su profit i interes deoničara, prva i konačna odrednica društvene odgovornosti biznisa, time i industrijskog i ukupnog ekonomskog razvoja. Polazeći od prethodno navedenog, moguće je kritički suditi o aktuelnom trenutku. Koncepte industrijskog razvoja metaforički nazvanim Industrija 3.0, Industrija 4.0 i najnoviji, Industrija 5.0, možemo razumeti samo kao pokušaje stratega i planera ekonomskog razvoja da u dramatično ugroženom životnom kontekstu u odnosu na onaj koji je izrodio industriju i u kojem se desila industrijska revolucija, očuvaju koncept industrijske ekonomije i za generacije koje će tek doći. Moramo da budemo svesni činjenice da je promena režima funkcionisanja ekonomskog sistema koji hrani našu civilizaciju u jednom najširem smislu značenja te reči prevashodno društvena promena, vrlo kompleksna po svojoj prirodi i spora zbog enormne inercijalnosti društvenog sistema, a da su tehnologija i znanje, pre enejbleri nego pokretači.

Naša civilizacija se nalazi u fazi istrošenog koncepta druge industrijske revolucije. Ostajemo bez fosilnih izvora, energetske baze koja je pokreće. Ostajemo i bez sirovina. A razorili smo i kontaminirali životno okruženje do takvih razmera, da se planeta nalazi u stanju dubokih poremećaja, tako dubokih da nesumnjivo živimo u potpuno novoj razvojnoj fazi planete koju moramo da nazovemo antropocenom (geološko doba koje je trajno obeleženo ljudskom aktivnošću). Industrija 5.0, prema svojim strateškim odrednicama i razumevanjima koje stoje iza toga, a bez obzira kako je nazivali, je zapravo još jedan pokušaj da se pronađe putanja održivog izlaska iz alarmnog stanja u kojem se čovečanstvo nalazi. To je nova razvojna paradigma kojom se napušta partikularnost koncepta Industrije 4.0, i tehnološkoj dimenziji gotovo isključivo fokusiranoj na digitalne tehnologije i digitalizaciju, dodaju nove dimenzije koje toj paradigmi dodaju holistički i time, bitno napredniji smisao. I taj holistički pristup je imperativan, jer imamo samo dve alternative za budućnost. Prva je da kroz pristupe kakvi se nude kroz Industriju 5.0 pronađemo čarobnu formulu potrebnih ekonomskih i društvenih transformacija i da kroz radikalnu punktualnu promenu koju bi mogli da nazovemo trećom industrijskom revolucijom, očuvamo koncept industrijske ekonomije i uđemo u doba novog održivog razvoja baziranog na generativnoj kulturi. Druga alternativa je pesimistička. To je istrajavanje na postojećim modelima, scenario sloma industrijske ekonomije i povratak čovečanstva u preindustrijsku kulturu. Od političkih odluka i ozbiljnosti kojom će one biti sprovođene zavisi kojom putanjom ćemo se kretati i kakav će konačni ishod biti dosegnut.

Industrija 5.0 – transformacioni pomak ka regenerativnoj industrijskoj kulturi

Ekstraktivni procesi osiromašenja energetskih i materijalnih zaliha planete

Degenerativni industrijski razvoj

uticaj na prirodu

Novi model projektovanja proizvoda, proizvodnih procesa i organizacionih struktura po ugledu na prirodu, holistički i sistemski princip stvaranja

EU matrica prioriteta održivog razvoja kao putanja ka regenerativnoj industrijskoj kulturi EU SDGs 2030

Regerativni industrijski razvoj

Regenerativni procesi – simbiotski odnos harmonije u odnosu na energiju, materijale i kontaminaciju

Konvencionalni Projektovanje proizvoda, proizvodnih procesa i organizacionih struktura po postojećim modelima, sa fokusom na profit i slične partikularitete uticaj na prirodu

Zeleni Održivi Restorativni Generativni

(u okvirima postojećih normativa) (nešto manji negativni uticaj) (neutralni odnos industrijskog i biološkog ekosistema) (industrijski sistem doprinosi prirodnom ekosistemu) (industrijski ekosistem se ponaša kao prirodni ekosistem )

Degenerativne industrijske kulture Regenerativne industrijske kulture

Jedna od suštinskih odrednica koncepta Industrija 5.0 je regenerativna kultura, novi odnos industrijskog sistema prema životnoj sredini. Koncept regenerativnosti je pozajmljen od prirode i bitno se razlikuje od cirkularnosti na kojem počiva koncept cirkularne ekonomije. Na horizontalnoj osi su naznačeni različiti oblici interakcije industrijske proizvodnje sa okruženjem. Karakteristična su dva ekstrema. Krajnje levo, konvencionalni ekstraktivni model u odnosu na energiju i materijale (sirovine), koji nužno vodi degeneraciji životnog okruženja. To je proizvodna paradigma na kojoj počiva druga industrijska revolucija. Krajnje desno, željeni ishod transformacionih procesa obuhvaćenih konceptom Industrija 5.0, regenerativni odnos, odnos simbioze industrijskog sistema i okruženja, onakav kakav postoji u zdravim prirodnim sredinama, u kojima život buja i stabilno egzistira u dugim vremenskim okvirima. Između ova dva ekstremuma, nalaze se međukoncepti, gde prepoznajemo: a)koncept zelene ekonomije koji nije ništa drugo do degenerativni razvojni model sa smanjenim stepenom uticaja, zatim b) koncept održive ekonomije koji je neutralni razvojni model sa nultim uticajem na okruženje, i zatim sledi generativni deo poluose sa c) restorativnim konceptom, koji je generativan po svojoj prirodi, ali sa ograničenim dometima, negde na sredokraći između neutralnog i d) koncepta potpunog generativnog razvoja. Jako je bitno da se ovakvom pristupu razumevanja interakcije industrijskog i prirodnog ekosistema doda društvena dimenzija, jer samo tada takav način razmišljanja ima smisla i može se osnovano nazvati holističkim. Dodavanjem društvene dimenzije, prethodni oblici odnosa industrije i prirodnog okruženja dovode se u okvir kulture. Time koncept Industrija 5.0 dobija jedan sasvim novi smisao, pa govorimo o regenerativnoj kulturi sa kojim se taj koncept povezuje, suprotstavljen njenoj inverznoj slici, degenerativnoj kulturi, svojstvenoj drugoj industrijskoj revoluciji i nesumnjivo, konceptu Industrija 4.0, koji je svoje transformativne mehanizme bazirao samo na tehnološkoj dimenziji, pa još i uže, samo na digitalizaciji i informaciono-komunikacionim tehnologijama. U tome je suštinska razlika izmedju odbačenog koncepta Industrija 4.0 i njegove holističke dogradnje, koncepta Industrija 5.0.

Dr Petar B. Petrović

Redovni profesor Mašinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu i redovni član Akademije inženjerskih nauka Srbije (AINS) Petar B. Petrović je redovni profesor na Katedri za proizvodno mašinstvo, Mašinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Rukovodilac je Laboratorije za kibernetiku i mehatronske sisteme (CMSyLab). Studente uči kako se projektuju moderni proizvodni sistemi (CNC mašine alatke, roboti, obradni sistemi i sistemi za automatsku montažu), kako se digitalizuju proizvodni procesi i projektuju kibernetsko-fizički sistemi za domen proizvodnih tehnologija. Redovni je član Akademije inženjerskih nauka Srbije (AINS), gde predsedava Odborom za nacionalne tehnološke platforme (NTPS program). Počasni je profesor na Anhui University of Technology, Kina. Član je EuroCASE Executive Committee (Euro-CASE - The European Council of Applied Sciences, Technologies and Engineering) i predsedavajući Euro-CASE Committee on Engineering Education. Jedan je od pisaca strategije i politike razvoja industrije Srbije za period 2011-2020. U periodu od 2017. do danas angažovan je kao savetnik ministra zaduženog za inovacije i tehnološki razvoj Vlade Republike Srbije. 2022. godine imenovan za UNIDO National Expert for Smart Manufacturing. Objavio je preko 180 tehničkih, stručnih i naučnih radova u domaćim i inostranim časopisima i konferencijama. Kao istraživač i rukovodilac učestvovao je na preko 40 domaćih i međunarodnih naučno-istraživačkih i razvojnih projekata i projekata realizovanih za potrebe fabrika industrije Srbije. Oženjen je i ima troje dece.

Znatno manji gubici od IE4 serije: energetski efikasni IE5+ sinhroni motori sa permanentnim magnetom postižu svoju visoku efikasnost preko širokog opsega obrtnog momenta. Novi IE5+ motori podjednako su interesantni i za intralogistiku i za pogone sa osetljivom higijenom u prehrambenoj i farmaceutskoj industriji. Novi motor je dostupan u rebrastim ili glatkim verzijama snage do 4,0 kW. IE5+ sinhroni motori se mogu kombinovati sa svim reduktorima i pogonskom elektronikom kompanije NORD DRIVESISTEMS u modularnom sistemu. Po potrebi, proizvode se se vrlo glatkim površinama ili nsd tupH tehnologiji.

NORDAC PRO SK 500P: NORDAC PRO family control cabinet inverters provide high levels of connectivity, functionality and modularity. Efficiency at a new level: The new IE5+ motor generation from NORD DRIVESYSTEMS has considerably lower losses compared to the current IE4 series

NORD DRIVESYSTEMS

Sa oko 4.700 zaposlenih danas, NORD DRIVESYSTEMS razvija, proizvodi i prodaje tehnologiju pogona od 1965. godine. Pored standardnih pogona, NORD isporučuje koncepte i rešenja specifična za aplikacije za posebne zahteve kao što su pogoni za uštedu energije ili sistemi zaštićeni od eksplozije. U finansijskoj 2021. godini godišnja prodaja iznosila je 870 miliona evra. NORD ima 48 podružnica u 36 zemalja i dalje prodajne partnere u više od 50 zemalja. Oni pružaju tehničku podršku, lokalne lagere, montažne centre i korisnički servis. NORD razvija i proizvodi širok spektar pogonskih rešenja za više od 100 industrija, reduktore za momente od 10 Nm do preko 282 kNm, električne motore u rasponu snage od 0,12 kW do 1.000 kW, a potrebnu elektroniku snabdeva frekventnim regulatorima za snagu do 160 kW. Inverter rešenja su dostupna za konvencionalne kontrolne instalacije kabineta, kao i za decentralizovane, potpuno integrisane pogonske jedinice.

Elektro Motorni Pogoni doo Beograd

Belville - Ruža, ul. Đorđa Stanojevića 11g Mobtel: +381 64 154 97 18 11070 Beograd, Srbija E-mail: office@empbeograd.co.rs