Issuu on Google+


^asopis z a p~ela rs tv o

P^ELAR Izdava~: Savez p~elarskih organizacija Srbije ul. Molerova br. 13 11000 Beograd Tel&faks: 011/2458-640, 064/40-191-63 www.spos.info spos@sezampro.yu Internet diskusiona grupa: casopis-PCELAR@yahoogroups.com The Magazine of Serbian Beekeeping

BEEKEEPER

Publisher: The Beekeeping Association of Serbia, Serbia&Montenegro 11000 Belgrade, 13 Molerova St.

Glavni i odgovorni urednik Dr med. Rodoqub @ivadinovi} ul. Stojana Jani}ijevi}a br. 12 18210 @itkovac 018/846-734, 063/860-8510 rodoljubz@ptt.yu www.pcelinjak.com/zivadinovic.htm

Izdava~ki savet Prof. dr Mi}a Mladenovi} (predsednik) Prof. dr Jovan Kulin~evi} Prof. dr Bosiqka \uri~i} Prof. dr Desimir Jevti} Prof. dr Slobodan Miloradovi} Prof. dr Miloje Brajkovi}

^lanstvo u SPOS-u ^lanstvo u Savezu p~elarskih organizacija Srbije ostvaruje se preko dru{tava p~elara po slobodnom izboru. ^lanarina u 2006. godini za ~lanove p~elarskih organizacija iz Srbije, Crne Gore i Republike Srpske iznosi 1 100 dinara, a za p~elare iz Makedonije 1 100 dinara + po{tanski tro{kovi. ^lanstvo podrazumeva dobijawe 12 brojeva ~asopisa P~elar. ^lanarina za ~itaoce iz inostranstva iznosi 30 EVRA. Teku}i ra~un Saveza p~elarskih organizacija Srbije: 160–17806–08

Saradwa sa ~asopisom Rukopise slati na adresu: „P~elar“, Savez p~elarskih organizacija Srbije, 11000 Beograd, ul. Molerova br. 13. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Redakcija zadr`ava pravo redigovawa tekstova. Za sadr`aj tekstova odgovaraju autori. Za sadr`aj oglasa odgovaraju ogla{iva~i. Listovi koji preuzimaju radove iz ~asopisa P~elar du`ni su da jasno navedu izvor informacija.

Istorija ~asopisa Prvi ilustrovani ~asopis za p~elare {tampan je 1883. godine u Beogradu pod imenom „P~ela“. Potom je {tampan „Srpski p~elar“ 1. oktobra 1896. godine u Sremskim Karlovcima. Od 1899. godine nastavqa da ga izdaje Srpska p~elarska zadruga u Rumi. „P~elar“, organ Srpskog p~elarskog dru{tva, izlazi od 1. januara 1898. godine u Beogradu. Januara 1934. godine spojili su se „P~elar“ i „Srpski p~elar“ i od tada izlaze pod nazivom „P~elar“. Ukazom predsednika SFRJ „P~elar“ je 1973. godine odlikovan Ordenom zasluga za narod sa srebrnim zracima za izvanredne zasluge, popularisawe i unapre|ewe p~elarstva, a Kulturno-prosvetna zajednica Srbije dodelila mu je 1984. godine Vukovu nagradu za rad u razvoju kulture u Srbiji. Tira`: 10 000. [tampa: Kolor pres – Lapovo, tel. 034/853-715, 853-560, kolorpres@ptt.yu

APISLAVIA

@arko @ivanovi}

Redakcija Dr sci. vet. med. Nada Plav{a Diplomirani novinar Milanka Vorgi} Prof. dr Milan ]irovi} Dr Slavomir Popovi} Mr Neboj{a Nedi} Vladimir Huwadi Ing. Robert Past Dejan Krecuq Milutin Petrovi} Branislav Karleu{a

2006

P~eliwak manastira Visoki De~ani na Kosovu i Metohiji Fotografija na naslovnoj strani: Veroqub Umeqi}, Kragujevac

APIMONDIA Foundation


Ko ne zna, neka u~i ~itaju}i P~elar. Ko zna, neka u`iva u obnavqawu gradiva. Ko zna boqe, neka to i napi{e. Rodoqub @ivadinovi}

@arko Stepanovi}

NOVA BOLEST P^ELA PRETI EVROPI? 99

IMAO SAM U GOSTIMA AMERI^KU TRULE@ LEGLA 114

Toma Radivojevi}

PISMO P^ELARIMA ZA MART 101 Qubi{a Risti}

POGA^E NISU ZIMNICA 103 Veroqub Umeqi}

POJILA ZA P^ELE 104 Petar @. \ergovi}

ISTRA@IVAWA 106 Antonio Nanetti

NOZEMOZA? IMA LEKA APOTEKA! 107 VA@NO JE ZNATI 108 Toma Pavli}

DOPRINOS P^ELARA U [IREWU POJEDINIH BOLESTI P^ELA 109

Jovan Kulin~evi}

UTICAJ VELI^INE OPLODWAKA NA SPARIVAWE I PRONO[EWE MATICA 116 V. I. Lebedev

PERGA I WENA PRIPREMA NA P^ELIWAKU 118 Neboj{a Nedi}

ZA[TITA I PROIZVODWA DOMA]E P^ELE I MEDA 120 Laslo Luka~

VAROA SE [IRI AFRIKOM 122 Mom~ilo M. Milojevi}

VELIKI P^ELAR I VE^ITI U^ENIK 123 Hrenka Janko

OTERAJMO MEDVEDE 125

Jovan Kulin~evi}

Dejan Krecuq

KAKO P^ELARSKA PRAKSA UTI^E NA POPULACIJU VAROE 111

P^ELA – BLAGO MUDRIH VO]ARA

Sini{a Milinkovi}

126

TRUTOVSKIM LEGLOM PROTIV VAROE 113

Radoje Cvetkovi}

P^ELAR, mart 2006.

QUDI I NEQUDI 127 97


Re~ urednika Nikad kraja p~elarskim mukama. Ovih dana kao grom me je pogodila vest o pojavi nove bolesti p~ela u Evropi. [panci su izvestili o prvoj pojavi nove bolesti na tlu Evrope, ~iji je uzro~nik, bar meni do sada nepoznata Nosema ceranae. Detaqnije o ovoj bolesti pro~itajte u udarnom napisu ovog broja P~elara. To je bila lo{a vest. Ali, u ovom broju prezentujemo i jednu zaista dobru vest. Na{ ve} osvedo~eni prijateq, kog smo i li~no upoznali na Kongresu Apimondije u Dablinu pro{le godine, Antonio Nanetti iz italijanskog Instituta za p~elarstvo u Bolowi, objavio je rezultate najnovijeg svog istra`ivawa sprovedenog 2005. godine u kome nas je obavestio o novom (biqnom) preparatu za suzbijawe nozemoze (mo`da i nove bolesti o kojoj smo malo~as rekli nekoliko re~i?), koji je pokazao iznena|uju}e dobre rezultate u suzbijawu ove opake bolesti. Nozemoza je danas u Evropi postala veliki p~elarski problem, i ovo zaista mo`e biti izvanredno dobra vest jer je upotreba antibiotika tamo zabrawena. Kad smo ve} kod antibiotika, moram vam ispri~ati jednu pri~u. Decembra sam pozvan od strane P~elarskog saveza Slovenije da odr`im predavawe iz p~elarstva na XXIX dr`avnom p~elarskom seminaru u Cequ 26. marta 2006. godine. Poslao sam svoj rad u pismenom obliku kako bi pravovremeno bio preveden na slovena~ki i objavqen u Zborniku radova seminara. U radu sam napisao izme|u ostalog i to da u suzbijawu bolesti p~ela treba izbegavati antibiotike. Rad je prevodio Vlado Augu{tin, potpredsednik wihovog Saveza, i obratio mi se sa molbom da tu re~enicu izbacimo! Jer, kod wih je od stupawa u EU (kao {to je poznato, Slovenija je od avgusta 2004. ~lanica EU) potpuno zabrawena upotreba antibiotika u p~elarstvu, i tu nema diskusije. Ne mo`e se preporu~ivati wihovo izbegavawe u p~elarskoj praksi, kad primena jednostavno nije ni dozvoqena! Treba li dati jo{ neki komentar? Moram i da ponovim ne{to o ~emu sam pisao mnogo puta (recimo, pogledajte Re~ urednika za novembar 2005). Radi se o hroni~nom problemu va{eg urednika da autori tekstova

Misao meseca Ko tra`i izvor, mora da pliva uzvodno. zahtevaju objavqivawe svojih ~lanaka odmah po slawu redakciji. Nave{}u podatak da je u januarskom P~elaru ove godine objavqen tekst koji je ~ekao na objavqivawe oko godinu dana, a u februarskom ~ak skoro dve godine. I jedan i drugi do~ekali su svoju priliku, savr{eno se uklopili u koncepciju ~asopisa, i ~asopis je sa wima samo dobio. Da su objavqeni odmah, ne bi se uklopili u koncepciju datog broja ~asopisa i ne bi postigli pravi efekat. Jednostavno, pravilna kompozicija svakog broja je prioritetni zadatak redakcije i urednika. Svi ozbiqni ~asopisi moraju tako da rade. Tako se podi`e kvalitet. Na `alost, organizaciono jo{ uvek nismo spremni da svakom autoru po prispe}u wegovog rada javimo kada }e biti objavqen. Prema nekim mojim planovima, sa tom praksom bi mogli da krenemo tek za najmawe godinu dana. Tako rade najboqi svetski ~asopisi. Nave{}u primer koji je pred skup{tinom SPOS-a 28. januara ove godine izneo mr Naum Banxov. Rekao je da je {panskom ~asopisu Vida Apicola poslao tekst krajem 1997. godine, i da je ubrzo dobio pismeno obave{tewe da }e tekst biti objavqen u broju za septembar-oktobar 1999. godine, {to se i dogodilo. Za na{e prilike ~udno, ali za svetske ne samo da je normalno, ve} i krajwe uobi~ajeno i jedino ispravno. Sa druge strane, treba da znate da se ve}ina ~lanaka u P~elaru ipak objavquje najvi{e par meseci po slawu. I na kraju, moram da vam se izvinim u tu|e ime, i to dva puta. Naime, ni do danas u redakciju P~elara nije pristigao kompletan izve{taj sa III Kongresa SPOS-a, pa nismo u mogu}nosti da ga objavimo. Tako|e, uz ovaj martovski broj, ne}ete dobiti ni obe}ani Zbornik radova sa ovog Kongresa, po{to je u dogovorenom roku (do kraja januara) u redakciju P~elara stigao samo jedan jedini rad! Posle na{eg ponovnog insistirawa, do 20. februara je stiglo dvadesetak radova, ali jo{ uvek ne svi. Izvr{ni odbor SPOS-a je doneo jedinu mogu}u odluku da se odlo`i izdavawe Zbornika do trenutka pristizawa svih radova.

Svim p~elarkama, majkama, sestrama, suprugama, }erkama, unukama i snahama na{ih p~elara SRE]AN 8. MART `ele SPOS i ~asopis P~elar 98

P^ELAR, mart 2006.


N OVA BOLEST P ^ ELA

P R ETI EVROP I?

Dr med. Rodoqub @ivadinovi}, @itkovac

Kompletna stru~na i nau~na javnost Evrope je u trenutku ostala nema kada je Mariano Higes iz Laboratorije za p~eliwe bolesti regionalnog p~elarskog centra (Castilla-La Mancha) u [paniji objavio da su utvrdili postojawe uzro~nika (Nosema ceranae) nove p~eliwe bolesti na tlu Evrope u vi{e p~eliwaka Francuske i [panije. On je zajedno sa svojim saradnicima (Raquel Martin, Alberto Sanz, Noemi Alvarez, Angel Sanz, Maria Del Pilar Garcia, Arnzazu Meana) izvestio o tome p~elare i u presti`nom {panskom ~asopisu Vida Apicola za septembar i oktobar 2005. godine. Po{to nemamo razmenu ~asopisa sa ovim ~asopisom, do nas je prva vest do{la sa januarsko-februarskim brojem (2006) francuskog ~asopisa La Santé de l´Abeille koji je preuzeo pomenuti napis. Najjednostavnije re~eno, nalazimo se pred prvim otkri}em protozoe Nosema ceranae kod medonosne p~ele Apis mellifera u Evropi. Radi se o prvom otkrivawu sposobnosti Nosema ceranae da zarazi medonosnu p~elu u Evropi. Po prvi put je otkrivena i veza sa konkretnim klini~kim slu~ajem. I na svetskom nivou problem mo`e postati ozbiqan, po{to je nedavno Huang sa saradnicima u jednom radu prezentovanom na 38. skupu Dru{tva za patologiju beski~mewaka (7–11. avgust 2005, Anchorage, Aqaska, SAD) koji jo{ nije zvani~no objavqen, prikazao otkrivawe p~ela zara`enih sa Nosema ceranae u ko{nicama na Tajvanu. Sa epidemiolo{ke ta~ke gledi{ta, ovo otkri}e je od velikog zna~aja po{to je potvr|ena sposobnost Nosema ceranae da u geografskoj zoni porekla pre|e iz uobi~ajenog (Apis cerana) u novog doma}ina, medonosnu p~elu (Apis mellifera). Veoma je verovatno da se Nosema ceranae ra{irila u dru{tvima evropskih medonosnih p~ela kako na azijskom, tako i na evropskom kontinentu, dospev{i u P^ELAR, mart 2006.

[paniju koriste}i sli~ne puteve onima koje je sledila i varoa. Mislim da treba da nas zabrine ~iwenica {to je i na{a zemqa bila jedna od va`nih karika na putu {irewa varoe. Naravno, ovakva hipoteza {panskih nau~nika mora biti potvr|ena kroz utvr|ivawe prisustva ove nove bolesti i u drugim zemqama, {to se jo{ nije dogodilo, verovatno zbog „banalne“ ~iwenice da se sli~na istra`ivawa u tom pravcu nisu sprovela nigde drugde. O~igledno da je va`no znati {ta tra`ite. [panski nau~nici su i na osnovu ovih preliminarnih rezultata itekako spremni da za masovne gubitke ko{nica u toj zemqi (taj fenomen koji je posledwih godina u~estao nazvali su sindromom pusto{ewa ko{nica, i za sada nema jasnih dokaza {ta je glavni uzrok, ve} je sve na nivou pretpostavki) okrive ba{ uzro~nika ove nove bolesti. Se}ate se da smo u januarskom P~elaru za ovu, 2006. godinu, objavili informaciju o velikom nema~kom projektu koji treba da utvrdi uzrok masovnih stradawa p~ela u toj zemqi. [ta ako je Nosema ceranae glavni uzro~nik, a da se niko nije setio da je tra`i? Vreme }e pokazati.

[ta to vreba na{e p~ele?

99


Veoma je va`no naglasiti da ova bolest izaziva do sada nezabele`ene i neopisane simptome u p~eliwim zajednicama, koji se razlikuju od onih kod klasi~ne nozemoze. Najugro`eniji deo p~eliwe zajednice su radilice i to i u vreme kada su p~eliwa dru{tva produktivna. Zapa`awa ukazuju na to da obolele p~ele stradaju napoqe, daleko od ko{nica. To mo`e izazvati progresivno pusto{ewe ko{nica, a da se i ne vide uginule p~ele, {to bi prouzrokovalo mawi prinos nektara i polena i za posledicu imalo potpuno nestajawe dru{tava kroz pomawkawe hrane i nestanak radilica. Kao i kod obi~ne nozemoze, spore Nosema ceranae bi imale sposobnost opstanka kroz du`i vremenski period u okolnoj sredini, {to bi veoma olak{alo ponovno zara`avawe ko{nica i/ili dovelo do novog pusto{ewa novoformiranih zajednica. Pokazano je da su u najvi{e pogo|enim zonama ponovne infekcije veoma ~este u vremenskom intervalu izme|u dva i ~etiri meseca. Do sada nije bilo mogu}e uspostaviti direktnu vezu izme|u broja spora prisutnih u digestivnom traktu obolelih p~ela i lezija koje one potencijalno mogu da izazovu. Veoma je va`no objasniti problem oko dijagnostikovawa (utvr|ivawa) prisustva bolesti, po{to uobi~ajene rutinske tehnike preporu~ivane za otkrivawe obi~ne nozemoze daju la`no negativne rezultate u zajednicama p~ela zara`enim sa Nosema ceranae. Sigurno se pitate mo`e li se ova bolest le~iti? Kao prvo, moramo da utvrdimo da je imamo da bi je le~ili. U na{oj zemqi tako ne{to za sada nije mogu}e. Na sre}u, ima opravdanih razloga da verujemo da to stawe ne}e potrajati isuvi{e dugo. Potrebno je da

pro|e malo vremena, da se dijagnosti~ke metode zvani~no utvrde i objave, kako bi se primewivale. [to se ti~e samog le~ewa, utvr|eno je da je uzro~nik osetqiv na fumagilin, {to za evropske p~elare i nije najsre}nija vest, po{to je u EU zabrawena wegova upotreba u p~elarstvu. Takvo le~ewe bi, prema preporukama tamo{wih stru~waka, moralo biti propra}eno detaqnom dezinfekcijom kompletne opreme i ko{nica, najboqe upotrebom toplote i sir}etnom kiselinom. U ovom broju P~elara objavili smo i ~lanak koji p~elarima pru`a nadu, jer je u Italiji ispitan novi prirodni preparat na bazi biqa koji je pokazao neo~ekivano dobru efikasnost protiv obi~ne nozemoze, a o~ekivano je da isto to poka`e i sa „novom nozemozom“. U posledwih nekoliko meseci ~asopis P~elar je u vi{e brojeva objavio napise p~elara prakti~ara (7/2005, 1/2006, 2/2006) koji su u borbi protiv nozemoze postigli odli~ne rezultate upotrebom biqnih preparata. Naravno, takva wihova iskustva bi trebalo nau~no ispitati i verifikovati, ali praksa je ve} dala svoju mawe ili vi{e pozitivnu ocenu. Kako }e se cela situacija daqe odvijati, vide}emo vrlo brzo. Imamo obe}awa da je u pripremi kompleksno obra|ena publikacija o ovoj bolesti, i iskreno se nadam da }emo biti u prilici da, ako sve bude i{lo po planu, ve} u narednom broju P~elara pru`imo detaqnije informacije. Dotle nam samo ostaje da se sa nostalgi~no{}u se}amo vremena od pre pedesetak godina, kada je uspe{an p~elar mogao da bude svako. ^esto je bilo dovoqno samo obi}i p~ele povremeno i izvrcati med. Trebam li i{ta da ka`em kako je to danas?

Ove zime nije bilo ve}ih zimskih gubitaka u Srbiji. Zbog ve}e potro{we hrane, pojedina dru{tva su ugiwavala od gladi tamo gde nije bilo dovoqnih zaliha meda. Ali, setimo se pro{le zime! Da li je mogu}e da je glavni uzrok masovnih uginu}a p~ela {irom sveta nova bolest?

100

P^ELAR, mart 2006.


Ro|en je 6. oktobra 1942. godine u Mu~ibabi kod Kwa`evca. @ivi u Kwa`evcu i profesionalno se bavi p~elarstvom od 1980. godine, nastavqaju}i tradiciju, jer predstavqa petu generaciju p~elara u svojoj porodici.

P I SMO P ^ ELAR I MA Toma Radivojevi} ul. \ure Horvatovi}a br. 27 19350 Kwa`evac (019) 732-275, (063) 777-38-24

ZA MAR T

Mart je mesec kada p~ela po~iwe intenzivno da radi u ko{nici, ali zbog temperaturnih razlika izme|u dana i no}i, veoma sporo {iri svoje klube. Mi p~elari moramo pomo}i p~eli da neke pote{ko}e lak{e savlada tokom wenog prole}nog razvoja. Februar je ponudio nekoliko toplih dana u kojima smo mogli da napravimo uvid u stawe p~eliwih zajednica. Sada ve} znamo sa koliko sna`nih ali i slabih dru{tava izlazimo iz zime i koliko gubitaka imamo. Posle utvr|ivawa ~iweni~nog stawa na p~eliwaku, treba obaviti va`ne poslove, a to su: kontrola zaliha hrane u ko{nicama, raspored hrane, zdravstveno stawe p~ela, broj ulica posednutih p~elama kod svake zajednice. Moraju se o~istiti podwa~e od mrtvih p~ela, uz obra}awe pa`we na prisustvo vlage u ko{nicama. Obaviti pripremu pojila. U ovom mesecu priroda po~iwe p~elama da pru`a polen, veoma bitan za prole}ni razvoj p~ela. Re~i polen i perga moramo izgovarati sa po{tovawem, jer bez wega u ko{nici nema `ivota, a o razmno`avawu p~ela da i ne govorimo. U ovom mesecu potro{wa hrane mo`e da ide i do neverovatnih 4–6 kg po jednoj zajednici. Hrana utro{ena u februaru u koli~ini od 3,3–4 kg ostavqa prazan prostor u centralnom delu ko{nice. P~ele, sada ve} opredeqene ka nezi legla ne}e se pomerati ka hrani ako zahladi. Treba iskoristiti prvi topao sun~ani dan za pomerawe hrane bli`e klubetu. Ne treba hranu pomerati sa obe strane klubeta, ve} samo sa jedne, kako bismo izbegli du`e otvarawe ko{nice i manipulisawe ramovima, jer tako mo`emo da dovedemo do nepotrebnog hla|ewa i prehla|ivawa legla. Ako nemamo dovoqno punih ramova sa medom u ko{nicama, uzimamo ram iz rezerve. Ukoliko nemamo dobru procenu zaliha hrane, P^ELAR, mart 2006.

mo`e se uzeti ram iz rezerve i iz wega ise}i sa}e sa zatvorenim medom i staviti direktno na satono{e. Nema potrebe otvarati }elije, to }e p~ele same uraditi. Otvarawem }elija med bi cureo preko p~ela i moglo bi se dogoditi da ulepi maticu. Mogu se dodati i ve} pripremqene poga~e. Sirup se mo`e dodavati tek od druge polovine marta u prepodnevnim ~asovima. Prva koli~ina mora biti zagrejana. Sirup se pravi u razmeri 1:1. Posebnu pa`wu obratiti na to da li ima izmeta p~ela po satono{ama i sa}u. Takva pojava ne mora da zna~i prisustvo nozemoze. Ako uo~imo tek po koju kap izmeta, najverovatnije je da to ne predstavqa ni{ta lo{e. Ali, ako ta pojava ima {ire razmere, stawe treba sanirati. Prisustvo nozemoze mo`e se utvrditi iskqu~ivo laboratorijskim ispitivawem. Broj ulica zaposednutih p~elama govori nam o snazi svake zajednice i iskusnom p~elaru ukazuje na aktivnosti koje treba da obavi. Ako ima pet ili vi{e ulica p~ela u ko{nici, ne moramo brinuti za razvoj takvih dru{tava, ako su obezbe|eni svi osta-

Na bagremovoj pa{i 2005. u selu Greja~

101


li uslovi koje sam naveo. Zdrave slabe zajednice i bezmatke treba pripojiti ja~im. ^i{}ewem podwa~a i ulica od uginulih p~ela ~inimo zajednicama veliku uslugu, kako ne bi tro{ile svoje vreme i nepotrebno se iscrpqivale na ovom poslu. Delimi~no blokirawe ulaza u ko{nicu mrtvim p~elama spre~ava razmenu vazduha sa okolinom i pove}ava se vlaga u ko{nicama. Bez vode se ne mo`e odvijati `ivot bilo kog bi}a, pa i p~ela. Zato treba usmeriti p~ele ka pojilima koja treba da se nalaze u neposrednoj blizini p~eliwaka, kako na neadekvatnim prirodnim pojilima ne bi nepotrebno gubili p~ele zbog veoma promenqivih temperaturnih prilika u ovo doba godine. Pojilo treba postaviti ve} tokom prvih sun~anih dana i aktivirati ga. Kako? Voda se zagreje na 35–40 °C, i doda joj se med sa ja~im mirisom (lipa, livada, suncokret). Sve se dobro izme{a i sipa direktno u pojilo, po wegovim ivicama, ne vi{e od 500 g da ne bi do{lo do hla|ewa. Na jedan litar vode sipa se 300–350 g meda. Treba neko vreme biti na p~eliwaku tokom prvog dana i ovu te~nost dodavati ako nestane. Ako bi nestala, ulo`eni trud bio bi uzaludan. Sa nekoliko litara ovog rastvora p~ele }e biti „istrenirane“ i upu}ene ka izvori{tu ~iste vode tokom celog leta. Dve posledwe radwe koje sam naveo smawuju utro{ak hrane u ko{nici. Vlaga je veliki neprijateq p~ela i treba se wenog prisustva preventivno osloboditi, pre nego se i pojavi. Ako je ventilacija ko{nice slaba, utopqavaju}i materijal

Da bi medi{te u bagremovoj pa{i ovako izgledalo, pripreme treba po~eti vi{e meseci ranije

lo{, svi otvori zaptiveni, matica }e ubrzano polagati jaja, pove}ava}e se temperatura u ko{nici, a ako jo{ proki{wava krov ili zidovi nastavaka na ko{nici, eto velikog problema. Utopqavaju}i materijal se ina~e i ne treba da stavqa na ko{nicu pre polovine februara. Do tada se preko zbega nalazi samo karton, zbog promaje. Za namensko prole}no utopqavawe se koriste samo listovi dnevnih novina. Materijal se stavqa iznad zbega, nikako na satono{e. Ovakvo utopqavawe ima dve funkcije. Stabilizuje se mikroklima u ko{nici tokom nestabilnih prole}nih dana i upija se vi{ak vlage u papir. Novine treba povremeno kontrolisati i zamewivati ih suvim. Bi}u zadovoqan ako sam po~etnicima bar malo osve`io znawa o radu na p~eliwaku tokom marta. Neka va{e kante ove godine budu pune meda i da ih {to pre i ispraznite (prodate med).

AP I M ET EOROLO[KA P ROGN OZA ZA MAR T 2006. Dejan Krecuq

Kako meteorolozi predvi|aju, Baba Marta bi ove godine mogla da izostane. Ako se prognoze ostvare, mart }e karakterisati relativno stabilno vreme bez naglih temperaturnih kolebawa, koje }e biti povoqno za p~ele. Ve} u prvoj dekadi meseca temperature }e se kretati od jutarwih oko 5 stepeni do desetak stepeni tokom dana. S obzirom da se ne o~ekuju znatnije padavine, a samo u prvoj polovini meseca prognozirana koli~ina padavina je 35 milimetara, vreme }e biti povoqno za prvi prole}ni pregled. U lepim danima koji }e nagovestiti dolazak prole}a u drugoj polovini meseca, ovim pregledom treba da utvrdimo koli~inu preostale hrane, ~ija je potro{wa sada pove}ana, zdravstveno stawe, koli~inu legla i kvalitet matice. Ovu zimu je karakterisala pove}ana potro{wa hrane, {to je dodatan razlog za pove}anu opreznost. Tamo gde je retkih uginu}a i bilo, uglavnom je uzrok glad. Statisti~ki gledano, vreme }e biti nalik martovskom iz davne 1960. godine, iz vremena koje se pamti kao period stabilnog meteorolo{kog okru`ewa jo{ uvek nenaru{ene prirode.

102

P^ELAR, mart 2006.


P OGA^ E N I SU ZI MN I CA

Qubi{a Risti}, Babu{nica gecamed@ptt.yu (010) 686-199

Shodno mojim razmi{qawima, ako je suditi po kvalitetu p~eliwe hrane, ona bi se mogla pore|ati slede}im silaznim redosledom: med, medno-{e}erni sirup, {e}erni sirup, medno{e}erna poga~a, {e}ernomedna poga~a, kristalni {e}er. Vidi se da „poga~a“ zauzima „zavidno“ peto mesto. Tu istu poga~u p~elari stavqaju i u periodu od novembra do februara kada p~ele ne op{te sa prirodom, ne uzimaju vodu, ne unose sve` Hrana za zimovawe se obezbe|uje u jesen, polen. Neki p~elari je doa zimi se samo kontroli{e stawe na p~eliwaku daju rutinski, a neki iz nu`de, jer nisu na vreme, u avgustu, obezbedili dovoqne zimske rezerve hrane. U posledwe vreme se poga~e daju i u avgustu, ba{ radi stvarawa dovoqnih zimskih rezervi hrane (!?). Preporu~ujem da ako u avgustu nedostaje med uradimo slede}e. Ako ima praznog sa}a skloniti ga u stranu. Dru{tvo smawiti na onoliko ramova koliko p~ele zaposedaju. Dodati 5–6 litara medno-{e}ernog sirupa do popune mednih venaca do 15 centimetara. Sipati sirup u ve}im porcijama, odjednom. Dru{tvo se mo`e nahraniti u avgustu za samo jednu no}. Kako? Pregledanom dru{tvu dodati prazno polumedi{te ili plodi{te a u wega postaviti iznad ramova plasti~no korito, staklenu teglu ili {erpu. Sipati sirup (sa medom ili bez meda) 6–7 litara, a na povr{ini postaviti plutaju}i materijal. Jako dru{tvo sirup popije i uskladi{ti za jednu no}. Zabele se ramovi kao u bagremovoj pa{i. Slabijim dru{tvima umawiti koli~inu sirupa po proceni. Slabija dru{tva spajati, a lo{a rasformirati. Prilikom ovakvog na~ina prihrane obavezno suziti leta svim dru{tvima. ^ak i dru{tvima koja se ne prihrawuju treba sipati bar po 0,5 litara zbog izbegavawa grabe`i. Med i medno-{e}erni sirup sipati strogo pred mrak. Zapamtite, najboqa hrana za p~ele je med. Protivnik sam {e}ernih poga~a, ali je na vama da odlu~ite kako }ete raditi! P^ELAR, mart 2006.

103


Da se p~ele ne bi iznurivale, lete}i ~esto i pri relativno niskim spoqnim temperaturama daleko od p~eliwaka u potrazi za vodom, nalaze}i je i na nehigijenskim mestima, u ovom poslu im mo`emo lako pomo}i postavqawem pojila. Zato je preporu~qivo da za sve vreme aktivne sezone, od prestanka mrazeva – po~etkom prole}a, pa do ponovne pojave – krajem jeseni, u neposrednoj blizini p~eliwaka bude postavqeno higijensko pojilo za p~ele. Pojilo treba postaviti na osun~ano mesto, zakloweno od vetra, zato {to p~ele radije uzimaju malo zagrejanu vodu. Veoma je va`no da na pojilu, kada se jednom aktivira i p~ele se na wega naviknu, uvek ima dovoqno sve`e vode. Pored zadovoqavawa svojih li~nih potreba, p~ele vodu koriste za spravqawe hrane za ishranu mladog legla i za rashla|ivawe unutra{wosti ko{nice kada je to potrebno. Prema tome, potreba za vodom je najve}a u vreme najintenzivnijeg razvoja dru{tava, kada u ko{nicama ima najvi{e otvorenog legla, i pri visokim spoqnim temperaturama vazduha. Ovi razlozi se uglavnom i poklapaju i traju od polovine prole}a do polovine leta. Pa ako i ne postavimo pojilo ranije, ono bar u ovom periodu treba da bude aktivno. P~ele }e se naviknuti na pojilo najlak{e ako ga postavimo odmah kada po~ne wihovo aktivnije op{tewe sa okolinom. Ako sa ovim zakasnimo, onda }emo kada aktiviramo

pojilo, pa narednih nekoliko dana, povr{ine na koje p~ele treba da sle}u da bi uzimale vodu, mazati sa po malo meda, {to }e ih namamiti i navi}i na pojilo. Zbog p~eliwih potreba za mineralima, voda u rezervoaru pojila treba da sadr`i rastvor do 0,01% kuhiwske soli (natrijum hlorid, NaCl), odnosno do 1 grama soli na 10 litara vode. Ve}e doze soli deluju {tetno na p~ele skra}uju}i im `ivot, pa zato, ako ne mo`emo da odmerimo ta~no odgovaraju}u koli~inu soli, boqe je i ne stavqati je u vodu, ve} p~elama prepustiti da same u prirodi pronalaze potrebne im mineralne materije. U periodu najintenzivnijeg razvoja legla i velikih vru}ina, smatra se da bi dnevna potro{wa vode jednog osredweg p~eliweg dru{tva mogla biti oko 200 ml. Iz toga proizilazi da je dnevna potreba p~eliwaka od 100 ko{nica oko 20 litara vode, mada ima i mi{qewa da su potrebe p~ela za vodom znatno ve}e. Ne uzimaju}i u obzir vodu donetu u nektaru, ceni se da osredwe dru{tvo u sezoni unese preko 25 litara vode. Razmatraju}i navedene podatke, pri odre|ivawu kapaciteta pojila treba imati na umu da sve p~ele vodono{e sa p~eliwaka ne}e koristiti vodu sa postavqenog pojila, ve} }e jedan deo wih pose}ivati druga mesta sa vodom koja se nalaze u neposrednoj okolini.

Veroqub Umeqi} ul. ^ede Dulejanovi}a br. 33 34000 Kragujevac (034) 362-879, (063) 814-80-80 vumeljic@ptt.yu, www.umeljic.com

104

P OJI LA ZA P ^ELE

P^ELAR, mart 2006.


Za vreme dobrog medobera, p~ele koriste vodu iz unetog nektara, pa ih tada na pojilu skoro i nema. Zato mo`emo i prema aktivnosti p~ela na pojilu da cenimo stawe pa{e, odnosno unos nektara. Ako je na pojilu mnogo p~ela to je siguran znak da je trenutno mali unos nektara i obratno.

Higijenu pojila treba redovno odr`avati. Povr{ine sa kojih p~ele uzimaju vodu potrebno je povremeno dobro oprati. U periodu kada je potro{wa vode mawa, treba je povremeno zamewivati sve`om. Pri tome je neophodno da i rezervoar za vodu bude dobro opran.

Vrste pojila za p~ele Jednostavno pojilo mo`emo da napravimo i od plasti~nih kantica od 5 litara ili ve}ih, kojima ise~emo jednu bo~nu stranu. Mo`emo, po potrebi, koristiti vi{e ovakvih posuda istovremeno. U wih treba staviti komade stiropora, da se p~ele ne bi davile pri uzimawu vode. Mo`emo u posudu staviti i jedan ve}i komad stiropora pa ga prekriti ~istom krpom, koja }e se navla`iti, pa }e p~ele sa we sisati vodu.

}emo izrezati kanale, tako da veliki broj p~ela mo`e istovremeno da do|e do vode, a da im pri tome ne preti opasnost od utapawa.

Naj~e{}e kori{}enu vrstu pojila predstavqa ve}a posuda za vodu sa slavinom i podmetnuta kosa daska sa urezanim `qebovima. Posude mogu biti razli~itih oblika i veli~ina, napravqene od raznih materijala. Pri dnu posude ugra|uje se slavina, a na poklopcu, ako potpuno zatvara posudu, treba izbu{iti malu rupu za ulaz vazduha, da se ne bi unutra, zbog isticawa vode, stvorio vakuum. Slavina se podesi da iz we voda isti~e kap po kap na dasku i sliva se niz `qebove, odakle je p~ele piju.

Sli~no prethodnom, jednostavno a pouzdano pojilo mo`emo da napravimo i tako, {to }emo u veliku emajliranu posudu, zapremine najmawe 10 litara, sipati vodu i u wu staviti da pliva krug izrezan od tankog stiropora, ~iji je pre~nik ne{to mawi od unutra{weg pre~nika posude. U stiroporu P^ELAR, mart 2006.

105


Kod ovakvog pojila se javqa problem {to je skoro nemogu}e podesiti bilo koji tip slavine tako da iz we voda stalno po malo kapqe na kosu dasku. Naime, svaki se materijal na toploti {iri a na hladno}i skupqa, pa i materijal od koga je slavina napravqena. Zato mo`e da se desi da, kada zahladni, iz fino pode{ene slavine voda pre-

p~elama pristup do vla`ne krpe. Ovo pojilo funkcioni{e po istom principu kao i kada je u pitawu prihrawivawe p~ela pomo}u prevrnute tegle. Nedostatak ovakvog pojila je {to su tegle relativno male zapremine, do 5 litara, pa }e vodu iz we p~ele brzo potro{iti. Ovome }e doprineti i pove}ano zagrevawe, a samim tim i {irewe vazduha i vode u staklenoj posudi, pa }e ona povremeno isticati iz tegle br`e nego {to je potrebno. Problem nastupa kada teglu treba napuniti vodom preko dana, pri ~emu bismo prisutne p~ele jako uznemirili.

I STRA@I VAWA Petar @. \ergovi}, Ni{

stane da kapqe, a kada sunce malo boqe prigreje po~ne voda neplanirano ja~e da curi pa da se rezervoar brzo isprazni. U zavisnosti od konstrukcije slavine mogu}a je i obrnuta situacija. Pri kori{}ewu ovakvih pojila treba ovo imati u vidu i ~e{}e kontrolisati curewe, odnosno nivo vode u rezervoaru. Da bi imali {to pouzdanije pojilo p~elari se snalaze na razne na~ine, pa za fino regulisawe isticawa vode koriste i medicinske sisteme za davawe infuzije, zatim ventile sa plovkom sanitarnih vodokotli}a itd. Za pojilo mo`e da se koristi i ve}a staklena tegla napuwena vodom i podvezana krpom. Prevrnutu teglu postavqamo na odgovaraju}e postoqe, obezbe|uju}i pri tome 106

M. Lindauer ispitivao je od 1950. do 1952. godine za vreme letwih vru}ina u ju`noj Italiji kako p~ele hlade ko{nice i spa{avaju leglo koje je ve} ugro`eno, ako se normalna temperatura u p~eliwem gnezdu od 35 °C pove}a za 3–4 °C. Postepeno zagrevawe okolnog vazduha podstaklo je p~ele vodono{e na sve ve}e uno{ewe vode, koju su ku}ne p~ele u najfinijoj rosi brizgale po svim povr{inama u ko{nici, po sa}u, unutar }elija, po otvorenom i zatvorenom leglu, na sve letvice okvira i stranicama ko{nica. Voda u pojilu je bila blago obojena crvenom bojom. Brisawe belom vatom pokazalo je da nije bilo ni najmawe povr{ine u ko{nici koja nije bila prevu~ena (crvenkastom) bojom. Preko tih vla`nih povr{ina p~ele su sa leta i kroz sve ulice svom snagom krilima pokretale strujawe vazduha i tako uspevale da uprkos okolnoj temperaturi od 50 °C, neposredno uz leglo odr`avaju temperaturu od oko 35 °C, a u ostalim delovima ko{nice oko ili ispod 30 °C. Kada takva vru}ina zahvati ko{nicu, p~ele smawe ili potpuno napuste rad na unosu nektara i polena i u ko{nicu unose samo vodu, kako bi odr`ale optimalnom temperaturu gnezda. P^ELAR, mart 2006.


N OZEMOZA?

I MA LEKA AP OT EKA! Antonio Nanetti, Elena Bessi Institut za p~elarstvo, Bolowa, Italija

Novi prirodni preparat za kontrolu nozemoze

Sve ra{ireniji problem sa nozemozom u zemoze. Veoma je va`no prona}i pouzdane raznim italijanskim regionima i nedosta- metode kontrole, koje }e ispo{tovati zahtak specifi~nog tretmana motivisali su teve za kori{}ewe iskqu~ivo onih re{ewa ispitivawe jednog novog preparata. Prvi koja se zasnivaju na supstancama prirodnog eksperimentalni rezultati su obe}avaju}i. porekla. Posledwih godina se pa`wa p~elara i Ovaj rad rezimira najva`nije rezultate istra`iva~a koji izu~avaju bolesti p~ela jednog od eksperimenata u kontroli nozemosve vi{e koncentri{e na nozemozu (pogle- ze kori{}ewem jednog novog leka po imenu dajte P~elar za jun 2005, strana 247 – pri- Api Herb, koji je baziran na biqnim eksmedba urednika). Ovo oboqewe je obi~no traktima koji nisu toksi~ni za ~oveka, ne smatrano povezanim sa lo{im sezonskim zaga|uju `ivotnu sredinu i ne nose sa sobom vremenskim prilikama koje primoravaju nikakav rizik za stvarawe hemijskih ostap~ele na prisilno zadr`avawe u ko{nici taka u p~eliwim proizvodima. bez izleta u du`em vremenskom periodu. Na Sardiniji, dva p~eliwaka su pre`iMe|utim, pored prime}enih {teta u kraje- vela jak napad nozemoze. Dru{tva su doseqevima sa ovakvim tipom klime, sve je ve}i na na jednu parcelu. Najugro`enija dru{tva broj zabriwavaju}ih izve{taja o gubicima u tretirana su preparatom Api Herb ili fuzonama sa umerenom klimom u na{oj zemqi magilinom, dok su ostala dobila rastvor ti(Italija – primedba prevodioca), ali i u mola u esencijalnom uqu (40 mikrolitara drugim zemqama. po ko{nici) ili nisu bila tretirana niBolest ima kao krajwi rezultat uginu}e ~im. Tretman je ponavqan dva puta kod grup~eliwe zajednice. Ipak, veoma ~est umere- pe koja je dobijala fumagilin, a tri puta ni i tihi razvoj koji bolest poprima dopri- kod ostalih grupa, tokom sedam dana, po~ev nosi potcewivawu ekonomskog zna~aja i {iod 14. aprila 2005. godine. rewa nozemoze, {to pospe{uje gubitke u Abdomeni p~ela uzorkovanih po ko{nip~elarskoj proizvodwi, koji su vrlo ~esto cama pre i posle tretmana bili su smrvqeneshvatqivi za p~elara prakti~ara. Plavi stubac: pre tretmana Mogu}nosti le~e@uti stubac: posle tretmana wa su, na `alost, ograni~ene. Jer, fumagilin koji je jedini zaista efikasan antibiotik u suzbijawu ove bolesti se vi{e ne koristi u Evropskoj Uniji (propis CE 2377/90). Nedostaju specifi~na re{ewa drugog tipa koja bi se koristiApi Herb fumagilin timol kontrola la u borbi protiv noP^ELAR, mart 2006.

107


ni u prah i natopqeni vodom. Stepen infekcije p~ela odre|ivan je preko utvr|ivawa broja spora nozemoze uz pomo} hemocitometra Bürker i mikroskopa sa uveli~awem od 400 puta. Grafikon pokazuje rezultate izvr{enih analiza na p~elama uzetim iz svake od ko{nica. U grupu sa timolom i u kontrolnu grupu namerno smo uvrstili zajednice sa malim po~etnim brojem spora nozemoze kako bi osigurali pre`ivqavawe svih dru{tava koja u~estvuju u eksperimentu. Po{to krajwe pove}awe spora u ovim grupama nije bilo sa zna~ajnijim razlikama, one su posle spojene u jednu kontrolnu grupu koja je sada bila malo obimnija, kako bi se izvr{ile uspe{ne statisti~ke analize. U ko{nicama tretiranim {e}ernim sirupom u kome je bio rastvoren preparat Api Herb i onim tretiranim fumagilinom, konstatovano je jasno smawewe broja spora (sledstveno 46% i 60%). Ovi tretmani su ukazali na zna~ajan efekat, naro~ito kada se tretirane grupe uporede sa kontrolom. Vrlo je va`no {to razlika u efikasnosti izme|u dru{tava tretiranih preparatom Api Herb i fumagilinom nije bila statisti~ki zna~ajna. Mo`emo slobodno zakqu~iti da su oba ova tretmana pokazala sli~ne stope efikasnosti. Tokom eksperimenta nisu zabele`eni negativni efekti na p~eliwim zajednicama, tipa uginu}a p~ela, legla, gubitka matica ili rojewa. Zakqu~ili smo da se primewivawem preparata Api Herb tri puta uzastopno tokom jedne nedeqe smawuje broj spora nozemoze koje su prisutne u digestivnom traktu bolesnih p~ela. Nije bilo procewivih negativnih efekata na p~eliwim zajednicama tokom eksperimenta. Ovi prvi pozitivni rezultati ostvareni su u umerenim klimatskim uslovima. O~ekujemo kasnija proveravawa koja se odnose na druge klimate. Doze i vreme primene moraju biti utvr|eni na precizniji na~in, a sve u nadi da }emo vrlo brzo mo}i p~elarima da ponudimo novi efikasan tretman koji }e se primewivati u sveobuhvatnoj kontroli nozemoze. Preuzeto iz francuskog ~asopisa La Santé de l´Abeille broj 211 za januar i februar 2006. godine Preveo: profesor Tomislav Lepopoji}

108

VA@N O JE ZNATI Spore nozemoze se {ire izmetom odraslih p~ela tako {to ih mlade jedinke unose u sebe prilikom ~i{}ewa zara`enog sa}a. P~ele u ve}oj meri defeciraju unutar klubeta krajem zime, posle svog dugog zato~ewa, jer tada te`ina wihovog zadweg creva rapidno raste. Kada su p~ele u mogu}nosti da slobodno lete i izmet

izbacuju izvan dru{tva, sa}a postaju ~istija, a {anse da p~ele dospeju u kontakt sa sporama se smawuju. Izvestan nivo infekcije opstaje na sa}ima tokom ~itavog leta u dovoqnoj meri da mo`e dovesti do inficirawa zimskog klubeta. Eksperimentalno je utvr|eno da spore mogu u izmetu opstati najmawe godinu dana. Infekcija mo`e ostati unutar jednog dru{tva, ali je ~iwenica da ponovno inficirawe posredstvom p~ela prakti~no nestaje tokom leta. Me|utim, do izbacivawa izmeta u ko{nicama mo`e do}i u dru{tvima i tokom leta kada se p~ele na|u u ko{nicama usled neuobi~ajeno lo{eg vremena. Postoji statisti~ki zna~ajna korelacija izme|u hladnih, maglovitih, ki{nih leta i infekcije dru{tva slede}eg prole}a, mada bi uzrok tome delimi~no mogao biti i usporeniji rast dru{tava tokom ki{nih godina, kao i nepotpunije ~i{}ewe sa}a. Eksperimentalno je utvr|eno da je nivo infekcije u prole}e znatno ni`i u dru{tvima u kojima su zara`ena sa}a stavqena u centar gnezda tokom prethodnog leta, nego u dru{tvima u kojima su zara`ena sa}a stavqena na periferiju gnezda. Razlog tome je {to se sa}a u centru gnezda vi{e koriste, pa samim tim i vi{e ~iste, nego ona na periferiji. Prire|eno na osnovu najboqe kwige o bolestima p~ela na srpskom jeziku „Bolesti p~ela“: dr \or|e Dobri}, dr Danilo Vickovi}, dr Zoran Kuli{i}

P^ELAR, mart 2006.


Toma Pavli} ul. Kraqeva~ka br. 46 22400 Ruma

DOP R I N OS P ^ ELARA U [I R EWU P OJEDI N I H BOLESTI P ^ ELA

Znamo da su samo jaka i zdrava p~eliwa dru{tva produktivna. P~ela kao svako `ivo bi}e mora da se neguje i odr`ava. Ka`em neguje jer kod p~ela morate biti {to vi{e prisutni, kako biste znali {ta se de{ava, kako u ko{nici tako i na samom p~eliwaku. ^esto se pitamo kako je do{lo do odre|ene bolesti na p~eliwaku i kako je do{lo do wenog {irewa? Ja ~esto poku{avam da objasnim odnos p~ele i ~oveka. Posmatraju}i prirodu primeti}emo da je do{lo do nekih poreme}aja! Prirodu koja nam pru`a `ivot rawavamo sve ve}im zaga|ewem. Naj~e{}a zaga|ewa nastaju nekontrolisanim kori{}ewem hemijskih sredstava u poqoprivredi i van we. Tako|e, vrlo ~esto nestru~na i nekontrolisana primena lekova u le~ewu p~ela naru{ava wihove zajednice sa pretwom slabqewa i propadawa. Nema p~eliwaka, a da na wemu nema bar jedne bolesti. Bolesti su uvek prisutne, i p~elar bez poznavawa bolesti p~ela ne mo`e uspe{no p~elariti. I sam p~elar ukoliko ne vodi ra~una o svojoj higijeni predstavqa stalni izvor {irewa zaraznih odnosno parazitskih bolesti. Veoma je va`no biti oprezan u vreme seobe p~ela sa pa{e na pa{u, pri prodaji prirodnih i ve{ta~kih rojeva, prodaji matica, voska, pozajmqivawu i prodaji starog p~elarskog pribora i opreme, jer to su naj~e{}i na~ini {irewa i preno{ewa bolesti. Gubitak matice i hrane izaziva grabe`, zaletawe p~ela u tu|e ko{nice, {to daqe mo`e da bude jedan od na~ina preno{ewa bolesti. Imamo p~elare koji skrivaju bolesti od svojih kolega, {to mo`e da dovede do nemogu}nosti iskorewivawa neke bolesti na jednom podru~ju. Zarazne bolesti p~ela mogu biti uzrokovane virusima, bakterijama, parazitima i plesnima. Karakteristi~no za zarazne boP^ELAR, mart 2006.

lesti je da se u povoqnim uslovima brzo razvijaju i umno`avaju, izazivaju}i bolesne promene, a naposletku i smrt svojih doma}ina. Tako namno`eni u velikom broju, uzro~nici se lako prenose i izazivaju oboqewe sve ve}eg broja p~eliwih dru{tava. Uo~iti i prepoznati bolest prili~no je jednostavno, jer p~elar mora primetiti promene u odnosu na prirodno (zdravo) stawe u ko{nici. Promene na sa}u, neravnomeran raspored legla, otpaci, ne~isto}a u ko{nici i na podwa~i, uznemirene p~ele pred ko{nicom padaju i ne mogu da uzlete, slabqewe p~eliwe zajednice i sli~no samo su neke od osobina. Zato je potrebno da veterinarski inspektori i p~elarsko udru`ewe kao i p~elari organizovano i zajedni~ki sprovode akcije kontrole zdravstvenog stawa p~eliwih zajednica, da uzmu odgovaraju}i materijal za laboratorijska ispitivawa i kontroli{u sprovo|ewe mera suzbijawa bolesti. Da bi do{li do zdravih p~ela i zdravog p~eliwaka, moramo se pridr`avati odre|enih pravila: 1) Pri radu na p~eliwaku moramo odr`avati primeran red i ~isto}u. Ruke treba oprati sapunom pre i posle rada na p~eliwaku. 2) Ukoliko kupujemo ili dobijamo na poklon novo p~eliwe dru{tvo, treba ga temeqno pregledati i utvrditi wegovo zdravstveno stawe. 3) Ako kupimo prazne stare ko{nice treba ih temeqno o~istiti i dezinfikovati, stare ramove sa sa}em sa tu|eg p~eliwaka ne unositi u svoj i ne koristiti u ko{nicama. Pribor, ko{nice, sa}e i p~ele koje poti~u od bolesnih dru{tava puni su zaraznih klica. 4) Med nepoznatog porekla ne sme se nikada upotrebqavati za prihrawivawe p~e109


la, kao i med sa sopstvenog p~eliwaka ukoliko je bilo zaraznih bolesti. Za med nepoznatog porekla nikad nismo sigurni da li je iz bolesnih ili zdravih dru{tava. U slu~ajevima nu`nog prihrawivawa p~ele je najboqe prihrawivati {e}ernim sirupom/poga~om ili nezara`enim medom/mednom poga~om. 5) Veoma veliku pa`wu treba da posvetimo vosku od koga se izra|uju satne osnove. Vosak treba da bude od zdravih p~eliwih zajednica, a ako u to nismo sigurni, prera|uje se specijalnim postupcima, kojima se uni{tavaju uzro~nici bolesti. Najboqe je ako p~elar za izradu satnih osnova koristi sopstveni vosak. Staro sa}e u ko{nici se mora redovno zamewivati novim. 6) Pozajmqivawe p~elarskog pribora nije dobra praksa. Svaki p~elar treba da ima svoj pribor, a po mogu}stvu, ako ima vi{e p~eliwaka, i svaki p~eliwak svoj pribor. 7) Bolesti se naj~e{}e i najbr`e {ire pri sele}em p~elarewu. Neznawe i nemarnost mogu da upropaste p~elarstvo u ~itavom jednom kraju. Zato se p~ele ne smeju prenositi na pa{u iz zara`enog kraja niti u zara`en kraj, pa ~ak ni gde postoji sumwa na zarazu. Tako p~elar sa pa{e ne donosi samo med ve} i bolest. 8) Kod dru{tava koja su nezbrinuta pojavquje se grabe`, {to je tako|e jedan od uzroka razvoja raznih bolesti.

Foto: Damqan Dramli}

9) Prilikom jeseweg pregleda treba obratiti pa`wu na izgled legla, a naro~ito na vo{tane poklop~i}e u periodu i{~ezavawa legla. 10) Kada primeti sumwivo ili bolesno leglo ili p~ele p~elar je du`an da po{aqe uzorke na pregled kako bi stekao uvid o kojoj bolesti se radi i kako bi spre~io nehoti~no {irewe zaraze recimo spajawem bolesnih i zdravih dru{tava ili preme{tawem ramova iz ko{nica sa bolesnim u ko{nice sa zdravim p~elama. [tite}i p~elu, zakonodavac je doneo Pravilnik o merama za suzbijawe i iskorewivawe zaraznih bolesti p~ela. Zakonskim odredbama se zahteva tesna saradwa p~elara i veterinarske slu`be kojoj je povereno ustanovqavawe i suzbijawe bolesti p~ela. Takve saradwe, na `alost, jo{ uvek ima jako malo, naj~e{}e se slu~aj bolesti p~eliwih zajednica prikriva, i tako nanosi ogromna {teta svim p~elarima. Na kraju da podsetimo p~elare da se na na{em tr`i{tu nalazi vi{e proizvo|a~a lekova za sve bolesti p~ela. Ali, pitawe je koji preparat koristiti? Da li je faktor za pravu odluku cena, kvalitet, pouzdanost, reklama, razmi{qawa o ostacima u medu i vosku ili samostalna odluka p~elara, p~elarskog dru{tva ili veterinarske slu`be? Podsetimo se i da je op{ti problem kod p~elara nepravilna primena lekova, odnosno nepridr`avawe tj. ne~itawe uputstva za primenu leka. Jer, i najboqi lek zaka`e Uredan p~eliwak – zdrave p~ele. ako se pravilno ne primeni. Na p~eliwaku Fatmira Memedaqija iz Bujanovca.

110

P^ELAR, mart 2006.


Prof. dr Jovan Kulin~evi} Beograd

KAKO P ^ ELARSKA P RAKSA UTI ^ E NA P OP ULACI JU VAROE

Sli~no drugim organizmima, i osobine koje karakteri{u varou nastaju i mewaju se pod selekcionim pritiskom. To mo`e biti rezultat prirodne selekcije, ali te promene tako|e mogu nastati i pod uticajem p~elarske prakse. Na primer, na nekim lokacijama, odnosno p~eliwacima, varoa je postala otporna na fluvalinat, a u posledwe vreme i na amitraz. Oba akaricida su dosta dugo bila efikasna u suzbijawu varoe. Me|utim, po{to populacije bilo koje vrste variraju u pogledu osetqivosti baziranoj na fiziologiji i pona{awu, tako i kada se radi o varoi, neki od parazita su pre`ivqavali jo{ u vreme prvobitne primene tada izuzetno efikasnih akaricida. @enke varoe koje su pre`ivqavale davale su potomstvo koje je nastavqalo sa zara`avawem p~eliwaka. Izuzetno otporne jedinke su vremenom sve vi{e uzimale maha, ne samo u konkretnom p~eliwem dru{tvu, ve} su se {irile i okolinom. Tako je praksa suzbijawa varoe izazvala bitne promene, zadr`avaju}i samo otporne gene u populaciji ovog parazita. Danas se do{lo do toga da otpornih varoa ima skoro svuda.

[irewe varoe O varoi je mogu}e izvesti neke zakqu~ke. Na primer, parazit mora imati na~ina da se {iri kako bi izbegao sopstveno uni{tewe zajedno sa doma}inom, u ovom slu~aju sa p~eliwim dru{tvom. Zna~i, mehanizam {irewa je od kqu~nog zna~aja za pre`ivqavawe varoe, u slu~aju da p~eliwa zajednica propadne. Jedan od na~ina za prirodno {irewe varoe je rojewe i to u vreme kada varoa ne ugro`ava razvoj i zdravstveno stawe p~eliwe zajednice. Zaista, u tom stadijumu razvoja p~eliweg dru{tva, rast populacije varoe je spor zbog niske reproduktivne mo}i koja se pove}ava kasnije u sezoni. P^ELAR, mart 2006.

Da bi se pratila mo} razmno`avawa varoe i odredilo potrebno vreme za dostizawe nivoa zara`enosti koji }e dovesti do uginu}a p~eliweg dru{tva, DeGrandi-Hoffman i R. Curry (2005) napravili su model programa. Simulacija je po~ela sa inicijalnom populacijom od 2 000 varoa 1. aprila uz stepen reprodukcije od 1,2 }erke po jednoj majci varoi u radili~kom leglu i 2,7 u trutovskom leglu. Ako je reproduktivni stepen oplo|enih }erki 1,2, p~eliwe dru{tvo }e pre`iveti ~etiri godine i dosti}i u kasno prole}e i po~etkom juna 26 do 28 hiqada p~ela, {to }e uzrokovati rojewe. Na taj na~in }e se izbe}i tretirawe akaricidima. Me|utim, ako je reproduktivni stepen 1,5 oplo|enih }erki, p~eliwe dru{tvo mo`e pre`iveti samo malo du`e od jedne godine bez tretirawa akaricidima. Ukoliko je stepen reproduktivnosti pove}an na 1,7 }erki, to }e uzrokovati drasti~no smawewe snage p~eliwe zajednice tokom iste jeseni, na 5 do 6 hiqada kratkove~nih p~ela, koje u uslovima umerene klime ne}e pre`iveti zimu. Na osnovu ovoga je sasvim jasno da je brzina propadawa p~eliwih dru{tava usko povezana sa genetski uslovqenom plodno{}u varoe. To zna~i da postoje sojevi ili populacije varoe koje kroz parazitirawe u leglu daju vi{e ili mawe plodnih potomaka (}erki), od ~ega }e u odsudnom periodu (druga polovina leta) zavisiti stepen o{te}ewa p~eliweg dru{tva. Ako su p~eliwa dru{tva tako o{te}ena, ona su ~esto podlo`na grabe`i, pogotovo u bespa{nom periodu koji naj~e{}e pada krajem leta i u jesen. Tokom odvijawa grabe`i, zajedno sa opqa~kanim medom bi}e odne{ene i `enke varoe, ~ime }e se dodatno pove}ati stepen zara`enosti pqa~ka{a. Na taj 111


na~in se spa{avaju `enke varoe sa prirodno visokim reproduktivnim potencijalom. To isto se posti`e spajawem varoom oslabqenih zajednica sa jakim dru{tvima neo{te}enim od varoe. Tako|e }e se isto dogoditi ako se izvr{i spajawe nekoliko varoom oslabqenih zajednica. Postoji osnovana mogu}nost da je zahvaquju}i dugogodi{woj p~elarskoj praksi spa{avawa o{te}enih dru{tava i tolerisawa grabe`i vremenom do{lo do selekcije sve destruktivnijih sojeva parazita u odnosu na prvobitno zara`avawe iz sedamdesetih godina pro{log veka. Jedan dodatni faktor koji bi mogao doprineti formirawu populacije varoe sa ve}om reproduktivno{}u je veliki broj p~eliwih dru{tava na malom prostoru. To posebno va`i za p~eliwake u paviqonima, prikolicama, autobusima i sli~no. U prirodi, stani{ta p~ela su obi~no razbacana i udaqena jedna od drugih. Ako p~eliwe dru{tvo propadne od varoe, obi~no ne dolazi do grabe`i i zato izostaje spa{avawe parazita, tako da ne}e do}i do daqeg {irewa destruktivnog soja varoe u druga dru{tva. Na taj na~in kod p~ela u prirodi dolazi do pozitivne selekcije, odnosno opstajawa p~eliwih dru{tava sa varoom niske reproduktivne mo}i. Takva dru{tva skoro se redovno roje, pa se i na taj na~in smawuje pritisak parazita u kriti~nom periodu kada se odgaja leglo sa zimskim dugove~nim p~elama. U zakqu~ku, DeGrandi-Hoffman i R. Curry (2005) ka`u da kao i kod ostalih `ivih organizama, sastav p~eliwih populacija se formira pod uticajem prirodne selekcije. Svaka p~elareva intervencija u p~elarskoj praksi ima izvestan uticaj na frekvenciju (u~estalost) genetski uslovqenih osobina u populaciji p~ela na svakom p~eliwaku, pa i van wega. Po{to je rast populacije varoe usko vezan za razvoj p~eliweg dru{tva, p~elarska praksa odnosno tehnika rada sa p~elama tako|e ima selektivno dejstvo na genetsku kompoziciju i veli~inu populacije varoe. Ovo se mo`e najboqe sagledati kroz selekciju otpornih varoa na akaricide. Selekcija na ve}i stepen reproduktivne mo}i varoe je mawe shvatqiva nego otpornost na akaricide, ali zato mo`e biti veoma prisutna i to sa opasnim posledicama po zdravstveno stawe i opstanak p~eliwih dru{tava. 112

Dobra vest u celom ovom problemu jeste da p~elarska praksa, sem {to mo`e doprineti nastanku negativnih selekcionih osobina, isto tako mo`e favorizovati one pozitivne. Dobar primer je selekcija na mirno}u ili produktivnost. Na isti na~in kako p~elari mogu doprineti selekciji mirnijih p~ela, svojom praksom mogu doprineti i da na p~eliwaku budu prisutne mawe destruktivne varoe. Jedan od na~ina je da se nikada ne spajaju i spa{avaju p~eliwa dru{tva koja su pred propadawem zbog visoke zara`enosti varoom. Sem toga, ne zadr`avati na p~eliwaku varoom oslabqena dru{tva zajedno sa jakim p~eliwim dru{tvima i ni u kom slu~aju ne dozvoliti da se pojavi grabe`. Ovo isto va`i i kada je u pitawu ameri~ka trule` legla. Autori daqe obja{wavaju kako su na bazi kompjuterskog programa do{li do zakqu~ka da je za suzbijawe varoe kod visoke zara`enosti kqu~no tretirawe oko 15. avgusta, znatno lo{ije oko 15. septembra, a bez ikakvog efekta u oktobru. Na osnovu toga se nagla{ava da je veoma riskantno te`iti ka iskori{}avawu neke kasne pa{e, pa da se posle vrcawa meda sa we preduzimaju mere za suzbijawe varoe. Nadam se da je ovo dobro poznato svakom na{em p~elaru. Kulin~evi} i Rinderer (1988) u istra`ivawu na uzorcima od po 100 }elija radili~kog legla sa lutkama p~ela pred izvo|ewem, na{li su da se stepen reproduktivnosti, to jest broj }erki po jednoj majci varoe kretao od 1,0 do 1,82 sa sredwom vredno{}u od 1,44. Jo{ tada sa pokazalo da postoji veliko varirawe u pogledu stepena reproduktivnosti kod 11 analiziranih p~eliwih dru{tava. Ovo istra`ivawe poslu`ilo je kao osnova za ispitivawe mogu}nosti selekcije na otpornost i osetqivost p~eliwih dru{tava prema varoi, {to je bio predmet tada{weg istra`iva~kog projekta koji je finansirala Poqoprivredna nau~na slu`ba (ARS) ameri~kog Ministarstva poqoprivrede. Za pisawe napisa kori{}ena slede}a literatura: 1) DeGrandi-Hoffman, R. Curry (2005): The population dynamics of Varroa mites in honey bee colonies; Part III - Honey beekeeping practices could affect varroa populations, American Bee Journal, 145, 9, 2005 2) Kulin~evi}, J. M, T. E. Rinderer (1988): Breeding honey bees for resistance to Varroa jacobsoni; analysis of mite population dynamics iz Africanized Honey Bees and Bee Mites, 434–443 Halsted Press; a division of John Wiley and Sons, New York, Chichester, Brisbane, Toronto

P^ELAR, mart 2006.


Sini{a Milinkovi} 11000 Beograd, Ru{aw (011) 8001-007 (063) 228-934 profesorkica@yahoo.com

TR UTOVSKI M LEGLOM

P ROTI V VAROE Slika 1.

Mada ve}ina p~elara zna za metodu upotrebe trutovskog legla (gra|evwaka) u borbi protiv varoe, mali broj p~elara tu metodu i koristi. Smatrao sam da bi ostalim p~elarima bilo od zna~aja da se upoznaju i sa mojim na~inom rada gra|evwakom. Jednom letvicom klasi~an ram (kod mene A@ ko{nice) treba pregraditi po horizontali na dva dela. Gorwi je mawi (1/4 do 1/3 povr{ine rama), a dowi ve}i. U dowem delu rama se ugra|uje satna osnova i tu }e p~ele izgraditi radili~ko sa}e. U gorwem delu bez satne osnove p~ele grade trutovsko sa}e (slika 1).

Slika 2.

P^ELAR, mart 2006.

Kada matica zalegne trutovsko sa}e i }elije budu poklopqene, trutovsko leglo se iseca, a ram vrati u ko{nicu. Trutovsko leglo (ako su lutke mlade) dobro iscediti kroz sitnu mre`u – najlon ~arapu (da ne pro|e varoa) i vratiti p~elama kao odli~nu proteinsku prihranu. Leglo sa varoom spaliti ili zakopati. Zalegawe trutovskog legla mo`e se i kontrolisati, ali zahteva vi{e rada. Maticu i ram sa trutovskim }elijama zatvoriti u kavez od mati~ne re{etke, i ona }e u toku no}i polo`iti trutovska jaja. Sutradan pu{tamo maticu. Deseti ili jedanaesti dan izbaciti trutovsko leglo na opisani na~in. Sa ovakvim na~inom rada ne}e biti problema sa varoom pod uslovom da iz svake ko{nice u toku sezone ise~ete i izbacite gra|evwak minimum pet puta. Da biste lako znali gde vam je gra|evwak, taj ram obele`ite ili ofarbajte.

Dr Ralph BĂźchler iz Nema~ke, u Topoli 2004. godine preporu~uje upotrebu rama gra|evwaka u borbi protiv varoe

113


Ro|en je 14. aprila 1939. godine u Jablanici kod Kru{evca. Pukovnik je VJ u penziji. Magistar je vojnih nauka, smer hemija. Diplomirani je pravnik.

I MAO SA M U GOSTI MA A M ER I ^K U TR ULE@ LEGLA

@arko Stepanovi} ul. Nikole Mavakovi}a br. 8/2 11193 Beograd (011) 595-004, (064) 339-7775

Svoja p~eliwa dru{tva od prvih dana voleo sam da obogatim i oplemenim maticama ili rojevima od uglednih i iskusnih p~elara sa razli~itih podru~ja. Sada mi to vi{e ne pada ni na kraj pameti, osim izuzetaka, jer sam od veoma poznatih i „velikih“ p~elara dobijao ne na poklon, ve} po{teno pla}ao matice stare 2–3 godine, mrtve matice u mati~wacima, a pro{le godine i rojeve obolele od ameri~ke trule`i legla. O tome bih detaqnije. Po dogovoru sa iskusnim i dugogodi{wim p~elarom i prijateqem koji ima preko 100 p~eliwih zajednica, 14. juna 2004. godine preuzeo sam 6 rojeva na LR ramovima, koje mi je on dovezao do stana, a ja istog dana odvezao na svoj p~eliwak u zaseok Bata{ina na 25 km od Beograda u pravcu Kosmaja. Ne sumwaju}i ni malo u uglednog p~elara i prijateqa, nakon tri dana, 18. juna, pristupio sam formirawu p~eliwih dru{tava. Foto: La Santé de l´Abeille

114

U toku formirawa uo~io sam da nema ramova sa kompaktnim zatvorenim leglom, ve} je ve}ina sa {arenim zatvorenim ili otvorenim leglom, a rojevi (na 5 ramova) u celini skromne ja~ine, {to me je iznenadilo. Pri kraju formirawa, kada sam malo vi{e obratio pa`wu, kod jednog roja (kasnije i kod ostalih) uo~io sam klasi~ne simptome ameri~ke trule`i legla i odmah prekinuo sa daqim radom. Javio sam telefonom prodavcu rojeva i odmah izvestio nadle`nog veterinarskog inspektora i postupio po wegovom nalogu. Uzorke svih {est rojeva koje sam kupio, sa sumwom na ameri~ku trule`, odneo sam 21. juna u Institut za veterinarstvo Srbije, gde je potvr|ena sumwa kod svih {est. Nakon toga usledile su ostale zakonske mere nadle`nog republi~kog veterinarskog inspektora i 22. juna na mom p~eliwaku spaqeno je svih 6 p~eliwih zajednica kompletno sa p~elama, ramovima, sa}em i LR ko{nicama. Dana 24. juna 2004. podneo sam zahtev za naknadu {tete Ministarstvu poqoprivrede (Upravi za veterinu), sa svim prilozima, ukqu~uju}i i laboratorijski pregled mojih p~ela od 23. marta 2004. godine kada je potvr|eno da u uzorcima nije ustanovqeno ni prisustvo nozemoze, ni varoe, a pogotovu ameri~ke trule`i legla. Ministarstvo za poqoprivredu, Uprava za veterinu, 13. avgusta 2004. dostavqa mi zahtev da podnesem: „Potrebnu dokumentaciju o poreklu p~ela, uverewe o zdravstvenom stawu `ivotiwe (paso{) i VS uverewe, kojim se transportuju p~ele iz jedne op{tine u drugu, izdatu od nadle`nog veterinarskog inspektora op{tine sa koje poti~u p~ele“. P^ELAR, mart 2006.


Tra`enu dopunu potrebno je dostaviti u roku od 8 dana. Nakon toga, preko prodavca p~eliwih dru{tava, veterinarskog inspektora – na~elnika veterinarske stanice mesta u kome je `iveo, poku{avao sam na sve mogu}e na~ine da dobijem tra`enu dokumentaciju. Moj prodavac p~eliwih dru{tava ni u snu nije mogao da zamisli da su wegova p~eliwa dru{tva obolela i uporno me ube|ivao da je nadle`ni inspektor dolazio na wegov p~eliwak i da je ustanovio samo da ima prehla|enog legla (ne znam otkud u junu prehla|eno leglo), a da o ameri~koj trule`i nema ni govora. Kako su svi moji poku{aji da dobijem tra`ena dokumenta bili uzaludni, od Ministarstva poqoprivrede, {umarstva i vodoprivrede, Uprave za veterinu RS, 1. novembra 2004. dobio sam sa zaka{wewem od dva meseca negativno re{ewe kojim nije usvojen moj zahtev za naknadu {tete. Prvog decembra iste godine podneo sam tu`bu Vrhovnom sudu Srbije, sa {est bitnih pravnih i fakti~kih ~iwenica, o~ekuju}i pozitivnu presudu. Vrhovni sud Srbije je 30. juna 2005. doneo presudu kojom se moja tu`ba odbija. Presudu sam dobio nakon 4,5 meseca (polovinom novembra 2005. godine). Setih se par mudrosti. Jedna Frensis Bekona, engleskog filozofa iz sredweg veka koji ka`e: „Rasipnost je tro{iti suvi{e vremena na studirawe koje lukavi qudi osu|uju, prosti mu se dive, a mudri koriste wime“. Zatim Ivana Fotijevi}a Standwuka koji u kwizi „Po`ar nad Evropom“ ka`e: „Pravila i propisi ne u~e {ta treba raditi ve} {ta treba izbegavati“. I na kraju, jedna italijanska poslovica ka`e: „Toliko je dobar da nije pogodan ni za {ta“. Da sam bio mudar i lukav, da sam prijavio obolela dru{tva kao moja, ne bih izgubio ni{ta, naprotiv, naplatio bih {tetu. Me|utim, ja sam se izgleda dr`ao italijanske poslovice i ostao kratkih rukava. Jer, kao savestan ~ovek i p~elar u~inio sam sve da spasim p~eliwa dru{tva u kraju odakle sam kupio rojeve i naravno u {irem podru~ju mog p~eliwaka. Tako sam u{tedeo dr`avni novac, a veliki i su{tinski problem nebrige dr`ave Srbije za p~elarstvo kao poqoprivrednu granu, u celini ostao je i daqe. Dakle, meni je republi~ki veterinarski inspektor uni{tio spaqivawem 6 p~eliwih dru{tava sa ko{nicama, ni{ta nije P^ELAR, mart 2006.

u~inio da se zaraza ne {iri iz podru~ja iz koga sam dobio p~eliwa dru{tva, a nadle`ni republi~ki, upravni i sudski organi fakti~ki su za{titili nesavesnog p~elara (~ak su meni pripisali da sam p~ele preuzeo iz zara`enog podru~ja, o ~emu niko `ivi nije bio obave{ten). Meni, pored svih trauma i {tete koju sam pretrpeo, ostaje da uplatim hiqadu dinara za sudsku taksu za presudu koju je doneo Vrhovni sud Srbije. U presudi izme|u ostalog pi{e: „uni{tavawe i uklawawe p~eliwih dru{tava nije nastupilo kao posledica nare|ene mere (republi~kog veterinarskog inspektora) pa tu`iocu ne pripada naknada za nastalu {tetu“. [to se ti~e ostalih mojih dru{tava, osam dana gostovawa obolelih p~ela na wih nije delovalo. Odmah sam se konsultovao sa predsednikom dru{tva p~elara, parazitologom iz Instituta za veterinu Srbije, urednikom P~elara i drugim. Ve}ina je bila za preventivno tretirawe antibiotikom oksitetraciklinom, a doktor @ivadinovi} protiv bilo kakvog tretirawa ukoliko su mi dru{tva zdrava i otporna, neokrwenog imuniteta. Poslu{ao sam wegov savet, ali sam im za svaki slu~aj dao odgovaraju}u dozu vitamina i minerala po preporuci vlasnice jedne veterinarske apoteke (doktor veterine). Tako sam spasio svu koli~inu livadskog meda izvanrednog kvaliteta. Ina~e, moja p~eliwa dru{tva su bila imunolo{ki stabilna, jer im posledwih desetak godina ne dajem ni gram {e}era, ve} iskqu~ivo ostavqam med. Protiv bolesti ih ne tretiram nikakvim antibioticima, niti opasnim lekovima po p~ele, p~elare, med i potro{a~e. Time posti`em i zna~ajne rezultate u oblasti apiterapije, posebno na planu stabilizovawa imuniteta kod svojih potro{a~a.

Foto: La Santé de l´Abeille

115


UTI CAJ VEL I ^I N E OP LODWAKA NA SPAR I VAWE I P RON O[EWE MATI CA

Prof. dr Jovan Kulin~evi}, Beograd

Da bi se dobile kvalitetne matice, veoma je va`no da poti~u od selekcionisanog materijala, odnosno da su genetski predisponirane za ve}u produktivnost u odnosu na one koje nisu selekcionisane. Sem porekla, od osobitog zna~aja su uslovi odgajawa mati~waka kao i uslovi u kojima }e se matica spariti i po~eti sa regularnim polagawem jaja. Da bi se utvrdio uticaj veli~ine oplodwaka na sparivawe i prono{ewe matica, jo{ pre petnaest godina u Kardifu (Cardiff) u Engleskoj, Hassan L. A. M. (1990) je u okviru svoje magistarske teze postavio ogled sa tri razli~ite vrste oplodwaka: 1) normalni nukleusi sa ~etiri britanska standardna okvira (unutra{wa zapremina nukleusa 16 500 cm3, {to iznosi 39,2% zapremine LR tela), 2) bejbi oplodwaci (Kirchain od polisterina, unutra{wa zapremina nukleusa 2 640 cm3, {to iznosi 6,3% zapremine LR tela) i 3) mikrooplodwaci (Atkinson mikro nukleusi, unutra{wa zapremina nukleusa 224 cm3, {to iznosi 0,5% zapremine LR tela). Maticama koje su dodate u sve tri vrste oplodwaka izmerena je Izgled dvoramnog {irina glave na osnovu LR oplodwaka ~ega je utvr|ena wihova sli~nost u pogledu veli~ine. Merewem sredwih temperatura unutar oplodwaka utvr|eno je da su iste iznosile 32,65 째C, 32,12 째C i 29,09 째C za oplodwake pod 1, 2 i 3. 116

Na|eno je da postoji negativna korelacija izme|u potrebne du`ine vremena da bi do{lo do sparivawa i prono{ewa matica. Sredwe vrednosti vremena da bi do{lo do sparivawa matica iznosile su 8,67, 9,33 i 11,00 dana u oplodwacima pod 1, 2 i 3. Odgovaraju}e sredwe vrednosti perioda do prono{ewa bile su 3,24, 4,06 i 6,79 dana. Zapremine spermateka kod 1 i 2 su bile sli~ne i relativno ve}e nego kada su bili u pitawu mikronukleusi. Sredwi broj spermatozoida u spermatekama sparenih matica kod oplodwaka 1, 2 i 3 bio je 4,90, 3,98 i 2,86 miliona. Na kraju je zakqu~eno da je uspeh sparivawa i prono{ewa bio najboqi u jakim oplodwacima sa normalnim okvirima, a najgori u mikrooplodwacima. Sparivawe u Kirchain oplodwacima se mo`e smatrati zadovoqavaju}im.

Ako spojimo period od izvo|ewa Izgled Kirchain preko sparivawa i prono{eoplodwaka wa matica, vide}emo da kada su u pitawu oplodwaci sa normalnim okvirima, isti iznosi oko 12 dana, dok je to kod mikronukleusa skoro 18 dana. Zna~i, maticama u mini oplodwacima trebalo je 50% vi{e vremena za sparivawe i prono{ewe. P^ELAR, mart 2006.


Jo{ vi{e se to odnosi na koli~inu sperme u spermateci. O~igledno je da je u pitawu ~ista zabluda da se sa {akom p~ela mo`e obezbediti kvalitetno sparivawe i pravovremeno prono{ewe matica. Istina, sparivawe matica u mikro i sli~nim oplodwacima mo`e izgledati jeftinije, ali kada se uzme u obzir nestabilnost i du`ina trajawa takvog oplodwaka, te{ko da ta metoda ima bilo kakvog opravdawa. Kada se radi o bejbi oplodwacima gde imamo vi{e prostora sa vi{e p~ela, legla i hrane, kao sredwe re{ewe ne{to su prihvatqiviji, ali u svakom slu~aju rezultati su nepovoqniji nego kaUnutra{wost da se radi sa normalnim okvirima, kakvi Kirchain oplodwaka se od po~etka osamdesetih godina koriste na sparivali{tima Apicentra i kod kooperanata. Ova vrsta nukleusa koji se sastoji od normalnog LR nastavka podeqenog na tri ili ~etiri dela omogu}ava nam da pod normalnim uslovima sparivawa 97% matica pronese i dosta ih ima i larvice do ~etrnaestog dana kada su spremne za otpremu

Ram legla iz troramnog LR oplodwaka

p~elarima, dok je u Nema~koj gde su dugo kori{}eni mikronukleusi taj dvadesetogodi{wi prosek bio tek ne{to preko 60%. Uzimaju}i sve ovo u obzir, da bi se odgajile visokokvalitetne matice koje }e obezbediti maksimum u p~elarskoj proizvodwi, neophodno je u procesu odgajawa pru`iti najboqe tehnolo{ke uslove. Naravno, to podrazumeva i superioran genetski materijal. Prire|eno na osnovu napisa u Apicultural Abstracts, Vol 43, 4, 1321/1991.

P R EDSTAVQA MO P R EDSEDN I KA I P OTP R EDSEDN I KA SP OS-a @ivoslav Stojanovi} je ro|en 1950. godine u Suvodolu kod Smedereva. Zavr{io je gra|evinski fakultet. @ivi i radi u Subotici. Ve} 11 godina je direktor Zavoda za geotehniku u Subotici. P~elari od 1991. godine A@ i LR ko{nicama. Sele}i je p~elar. Bio je potpredsednik i predsednik Udru`ewa p~elara u Subotici. Bio je potpredsednik i predsednik SPOV-a. Bio je ~lan IO SPOS-a u dva mandata. Predsednik je Komisije za me|unarodnu saradwu SPOS-a. P^ELAR, mart 2006.

\oko Ze~evi} je ro|en 1947. godine na Zlataru kod Nove Varo{i. Profesor je i diplomirani ekonomista. P~elari od 1987. godine, sada sa vi{e od 100 desetoramnih DB ko{nica na 3 lokacije. Sele}i je i stacionarni p~elar. Predsednik je UP Zlatarka iz Nove Varo{i u dva mandata, koje sada broji 125 ~lanova {to ga svrstava u prvih 12 u Srbiji. ^lan je IO SPOS-a u drugom mandatu za Zlatiborski okrug. Predsednik je Regionalne asocijacije p~elarskih organizacija Zlatiborskog i Moravi~kog okruga. 117


Pred sezonom sakupqawa polena

P ERGA I WENA P R I P R EMA NA P ^ EL I WAK U

V. I. Lebedev Institut za p~elarstvo, Ribnoe, Rusija

Perga (p~eliwi hleb) je proizvod koji p~ele pripremaju od cvetnog praha i meda sa dodatkom sekreta svojih `lezda. Nau~nici SAD-a i mnogih drugih zemaqa smatraju da }e preparati od cvetnog praha pomo}i da se u bliskoj budu}nosti iskorene mnoga oboqewa ~oveka (American Bee Journal, 1994). Perga kao proizvod bogat punovrednim belan~evinama, nezamenqivim amino i masnim kiselinama, ugqenim hidratima, vitaminima i drugim aktivnim materijama, blagotvorno deluje na organizam ~oveka. Ona pove}ava imunobiolo{ka svojstva, poboq{ava adaptacione sposobnosti, smawuje zamarawe organizma. Pergu koriste pri le~ewu kolitisa, hroni~ne upale prostate, impotencije i u kompleksnoj terapiji oboqewa srca i krvnih sudova. U posledwe vreme interesovawe za pergu naglo je poraslo zahvaquju}i mnogim wenim prednostima u odnosu na polen. Ona je izbalansirana po svim hranqivim materijama, nezamenqivim aminokiselinama, jer je pripremaju p~ele na bazi polena raznih vrsta biqaka, a polen nekih od wih ne sadr`i sve nezamenqive aminokiseline (na primer, u polenu masla~ka ne postoje tri, a u polenu ive dve nezamenqive aminokiseline). Perga postaje mikrobiolo{ki sterilna sa prisustvom samo nekoliko vrsta kvasaca. Iz polena je izdvojeno ~ak 148 vrsta kvasaca. U pergi u potpunosti ne postoje mikotoksini (proizvodi `ivotne aktivnosti gqivica, koje se veoma brzo razvijaju u vla`nom polenu). Perga ima znatno {iri spektar dejstva na organizam ~oveka zbog bogatijeg kompleta i maksimalne o~uvanosti wenog aktivnog dela. Perga se ~uva du`e od polena. Po podacima V. Ruks (1986), na suvom prohladnom 118

Foto: Pavle Radin

mestu perga odr`ava svoja svojstva do 17 godina, a ne jednu godinu kao polen, koji ve} u stadijumu konzervisawa i su{ewa gubi veoma mnogo biolo{ki aktivnih materija. Na dobijawe perge p~elar tro{i mawe rada u pore|ewu sa pripremom polena, {to odre|uje ni`u cenu i ve}u dostupnost masovnom potro{a~u. Sa}e za naredno izvla~ewe i preradu perge oduzima se na po~etku glavne pa{e, kada su wene rezerve u gnezdu maksimalne, ili u jesen pri formirawu gnezda za zimu. Iz dru{tava gajenih u dvokorpusnim ko{nicama, wih oduzimaju pred glavnu pa{u prete`no iz doweg tela, gde su zalihe ovog proizvoda maksimalne. U zamenu dodaje se sa}e sa leglom iz drugog tela, a na wegovo mesto stavqa se kvalitetno sa}e iz rezervi ili ramovi sa satnim osnovama. Posle glavne pa{e, pri formirawu zimskog gnezda, u ko-

Aparat za ru~no va|ewe perge iz sa}a

P^ELAR, mart 2006.


{nici se ostavqaju 2–3 rama koji sadr`e ne mawe od 1,7 kilograma perge. Ostali se oduzimaju. Satovi u kojima se nalazi ne mawe od 0,5–0,7 kilograma perge (ra~unaju}i jedan do dva po dru{tvu), ostavqaju se u skladi{tu za prole}ni period, a ostali se prera|uju. Sa}e sa pergom odre|eno za preradu najpre se osloba|a od meda, a zatim su{i pomo}u p~ela. U nastavke se razme{ta po 9–10 satova sa pergom i odnose se na stranu od p~eliwaka, a ako na mawem rastojawu od 3 km postoji drugi p~eliwak, postavqamo ih na jaka dru{tva, odvajaju}i ih od gnezda platnom ili pokriva~em omogu}avaju}i p~elama pristup. Taj posao treba sprovesti odmah posle pra`wewa i sortirawa sa}a, ne sme se kasniti. Sa}e sa pergom koje su p~ele osu{ile od ostataka meda, ~uva se do nastupawa stabilnog zahla|ewa. Perga se iz sa}a izvla~i na razne na~ine. ^esto ga prosto razrezuju na trake, prelivaju medom i koriste za ishranu. Da se ne bi ru{ilo sa}e, perga se izvla~i pomo}u pincete ili igle za preparirawe na ~iji se kraj ovla{ nasa|uje komadi} perge. Dati na~in je te`ak, zato ga u praksi skoro ne primewuju. Znatno je lak{e razrezati sa}e u trake i iz svake, vrhom no`a ili pincetom, vaditi stubi} perge. To je jeftinije, a sa}e ionako treba obnavqati. U sada{we vreme razra|eni su sistemi ma{ina i tehnologija, koje omogu}uju da se potpuno mehanizuje izvla~ewe perge iz sa}a. U osnovi le`e ~etiri osnovne operacije. Pripremqena sirovina su{i se malo na 40 °C tokom 8–10 ~asova, odstrawuju}i vlagu i svode}i wen sadr`aj na 14–15%. Radi ubrzawa su{ewa, povr{inski sloj perge natopqen medom, koji spre~ava intenzivno prosu{ivawe, treba razgrabati (probu{iti). Pri su{ewu u vakuumu za 5–7 ~asova pri 40 °C, vla`nost perge u sa}u mo`e se sniziti do 10%. Pri tome perga postaje tvr|a, pri prebrisavawu se drobi na mawe komadi}a, {to znatno sni`ava gubitke prilikom va|ewa iz sa}a. Prosu{ena sirovina hladi se do –1 °C i usitwava na drobilici za sa}e, propu{tawem izme|u vaq~i}a sa rastojaP^ELAR, mart 2006.

wem 4,9 (5,0) mm, {to potpoma`e potpuno ru{ewe i izdvajawe kokona. Usitwena sirovina prosejava se na ma{ini za ~i{}ewe semena pri brzini mlaza vazduha od 7,5–8 m/s, koriste}i sito sa okcima pre~nika 2,6 mm. Kao rezultat toga, vo{tane ~estice se odvajaju od perge. Dobijena perga dezinfikuje se gama zracima ili sme{om gasova etilenoksida i metilbromida. Po organolepti~kim i fizi~ko hemijskim pokazateqima, perga treba da odgovara standardu: maseni deo mehani~kih primesa – ne vi{e od 0,1%; maseni deo vode – ne vi{e od 15%; maseni deo voska – ne vi{e od 5%; vodoni~ni pokazateq (pH) 2%-nog vodenog Cev~ica se rastvora proizvoda – ne mauvu~e u }eliju sa pergom do we od 3,7; oksidacija – ne vidna, blago {e od 20,0 s; maseni deo prookrene i teina – ne mawe od 20%; izvu~e. Zatim flavonoidna jediwewa – ne se perga mawe od 2,5%. pritiskom na Perga se pakuje u stakleklip izbaci iz ne tegle, polietilenske pacev~ice. kete, kante (mase do 30 kg). ^uva se u ~istim suvim prostorijama bez stranih mirisa pri temperaturi od 0 °C do 15 °C i relativnoj vla`nosti vazduha ne ve}oj od 75%. Prostorija treba da bude za{ti}ena od prodirawa muva, osa, p~ela, mrava. Garantni rok ~uvawa perge je 12 meseci od dana pakovawa. Preuzeto iz ruskog ~asopisa P~elovodstvo, br. 8/2005. Priredio Milan ]irovi}

119


ZA[TI TA I P ROI ZVODWA DOMA] E P ^ ELE I M E DA Mr Neboj{a Nedi}, Beograd

Od 11. do 12. februara 2006. godine na Poqoprivrednom fakultetu odr`ano je XIV Nau~no savetovawe sa me|unarodnim u~e{}em pod nazivom „Za{tita i proizvodwa doma}e p~ele i meda“. U radu skupa u~estvovali su eminentni stru~waci sa Poqoprivrednog fakulteta, Fakulteta veterinarske medicine, Biolo{kog fakulteta, Instituta za veterinarstvo Novi Sad, Nau~nog instituta za veterinarstvo Srbija, Instituta za nuklearne nauke „Vin~a“, Instituta za za{titu zdravqa Srbije, Instituta „Srbija“ – Centar za krmno biqe Kru{evac, Ministarstva poqoprivrede, vodoprivrede i {umarstva Republike Srbije, Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu, Centara za selekciju i reprodukciju matica i inostrani predava~i iz Nema~ke i Slovenije. Prezentovano je ukupno 18 radova koji su {tampani u zborniku plenarnih i nau~nih radova. Ciq savetovawa bio je utvr|ivawe kvaliteta meda i doma}e p~ele u odnosu na zvani~ne stavove i zakonske odredbe na{e zemqe i Evrope i poku{aj za{tite wihovog kvaliteta. Sa doma}im i stranim ekspertima razmewena su iskustva iz oblasti rezidua u p~eliwim proizvodima i najnovijim intencijama EU o kojima je detaqne rezultate izneo dr Klaus Wallner iz Saveznog Instituta za p~elarstvo u Hohenhajmu (Nema~ka). Strani gost je naveo da se u Institutu iz koga dolazi, godi{we analizira oko 2 500 uzoraka meda, oko 800 uzoraka voska, ali se analizi podvrgava i propolis, polen i drvo od koga se prave ko{nice. Najve}a pa`wa poklawa se utvr|ivawu prisustva 11 razli~itih varoacida i antibiotika u medu i 17 pesticida koji su u primeni za za{titu biqaka u Nema~koj. Deo rezultata prikazan je u tabeli. Dr Wallner je istakao da se med sa prisustvom antibiotika (npr. streptomicin, tetraciklin, sulfonamidi, tilozin i drugi) 120

Rezidue kumafosa (PerizinR) u medu, 2005. Med iz Nema~ke Opseg kontaminacije (n = 1 559) % mikrograma/kg = ppb Kontaminirano 3-5 216 13,9 5-10 107 6,9 10-20 17 1,1 20-50 5 0,3 50 2 0,1 Ukupno 347 22,3 ili detektabilnim supstancama koje se koriste protiv Nosema apis ne mogu na}i na tr`i{tu EU, pri ~emu se granica detekcije meri u ppb (milijarditim delovima po kilogramu). Veoma interesantan podatak na{im p~elarima predstavqala je vest da se u Nema~koj prirodnim voskom ne smatra onaj koji sadr`i preko 1% parafina. Tako|e, prisutni su mogli ~uti da je od 454 analizirana uzorka voska u Nema~koj, ~ak 50,5% bilo sa reziduama kumafosa, 25,6% sa fluvalinatom, 14,5% sa brompropilatom i 12,5% sa timolom, {to je nateralo neke asocijacije p~elara da uvoze vosak iz Afrike, za koji na{ sagovornik tvrdi da je potpuno ~ist i neoptere}en reziduama. Gospodin Peter Kozmus, predstavnik Nacionalnog Instituta za biologiju iz Slovenije, prisutnima je izlo`io rad o molekularnoj karakterizaciji medonosne p~ele u Sloveniji, kao doprinos selekciji Apis mellifera carnica. Selekcija ima za ciq unapre|ewe autohtone rase p~ela, da obezbedi varijabilnost u populaciji i unapredi proizvodwu i obezbedi primenu odgajiva~kih i zdravstvenih standarda. Selekcija je organizovana na tri nivoa i to, osnovna, koja se sprovodi na skoro svim p~eliwacima (ukupno ukqu~eno 90 500 ko{nica) u saradwi sa nacionalnim p~elarskim savezom. Drugi nivo predstavqa selekciju na odgajiva~kim P^ELAR, mart 2006.


p~eliwacima, dok je tre}i nivo selekcije usmeren na proizvodwu matica rodona~elnica u saradwi i prema preporukama Instituta za poqoprivredu. Korak napred u~iwen je DNA analizom u ciqu utvr|ivawa genetske varijabilnosti i ~isto}e Apis mellifera carnica u Sloveniji. Autor je predstavio rezultate koji govore o veoma uniformnoj populaciji i malim genetskim razlikama i ukazao na potrebu daqeg ispitivawa radi utvr|ivawa uticaja drugih rasa u me|usobnom parewu sa Apis mellifera carnica. Predavawe profesora Mladenovi}a bilo je posve}eno ispitivawu medne produktivnosti nekih selekcijskih linija u Srbiji, u kojem autor navodi najboqe rezultate za linije centralnog regiona, sa napomenom da du`ina selekcionog rada direktno uti~e na poboq{awe medne produktivnosti. Dr Nada Plav{a navela je u izlagawu osnovne kriti~ne ta~ke u proizvodwi meda kako bi se izbegla kontaminacija meda, a u skladu sa intencijama za uvo|ewe HACCP sistema bezbednosti hrane. Neki od vrlo va`nih programa u procesu proizvodwe moraju obuhvatiti li~nu higijenu i zdravstvene zahteve prema zaposlenima, program ~i{}ewa i odr`avawa p~elarskih prostorija i radwi, kontrolu zdravstvene ispravnosti vode, uzimawe uzoraka za ispitivawe radnih povr{ina, sirovina i uskla|enost sa propisanim normativima, obezbe|ewe DDD mera, redovno pode{avawe mernih ure|aja, godi{wi plan obrazovawa u podru~ju osigurawa bezbednosti namirnica, uspostavqawe sistema dobre p~elarske prakse i dr. Na ovo predavawe nadovezao se kolega mr Nedeqko Karabasil koji je govorio o mikrobiolo{kim rizicima u medu i naveo da se oni svode na prisustvo klostridija u wemu. Naime, prisustvo klostridija u medu mo`e da izazove pojavu botulizma kod dece mla|e od godinu dana, ukoliko se med koristi u ishrani odoj~adi (detaqnije o ovome mo`ete pro~itati u P~elaru za decembar 2002. godine na strani 556 – primedba urednika). Oboqewe nastaje kao posledica nedovoqno razvijene mikroflore digestivnog trakta kod dojen~adi koja nije sposobna da spre~i kolonizaciju klostridija, stvarawe toksina i razvoj bolesti, te se deci mla|oj od jedne godine u SAD ne preporu~uje davawe meda u ishrani. Kvalitet meda bio je predmet istra`ivawa dr Nade Dugali} Vrndi} i saradnika u kojima je utvr|eno da od 150 uzoraka poreklom P^ELAR, mart 2006.

sa pijaca i iz trgovina ~ak 65,3% odstupa od parametara propisanih Pravilnikom o kvalitetu meda i drugih p~eliwih proizvoda 45/03. Me|utim, pravi med je „~udo prirode“ (dr Branislav Zlatkovi}) i obzirom na veoma nisku aktivnost vode (oko 0,6), med je veoma pogodan za ~uvawe drugih slatkih namirnica poput jezgre oraha, badema i le{nika, koji sa kristalisanim medom daju dobru kombinaciju za dobijawe nutritivno bogatih proizvoda iz grupe „funkcionalna hrana“ i lak{e se plasiraju na tr`i{tu. Dr Jovanka Popov Raqi} i saradnici su upoznali prisutne sa najva`nijim segmentima potrebnim za objektivno senzorno vrednovawe boje meda. Ova osobina koristi se pri oceni uzoraka meda na velikim festivalima meda, me|unarodnim poqoprivrednim sajmovima i sli~nim manifestacijama. Jedan od prvih uslova za objektivnu ocenu boje meda jeste prostor za pripremu uzoraka, kao i prostor za wegovu ocenu. Veoma je bitno izbegavati direktnu sun~evu svetlost i da ona pada pod uglom od 45° u odnosu na povr{inu, a linija ocewiva~a mora biti vertikalna na povr{inu uzorka i sve uz primenu odgovaraju}eg atlasa boja. Prisustvo azotnih materija u medqici bilo je predmet istra`ivawa dr \or|evi}a i saradnika, koji su u 8 uzoraka meda i {e}eru kao kontroli utvrdili sadr`aj suve materije, azota i mineralnih materija. Pove}an sadr`aj azota utvr|en je u svim uzorcima medqike (od 0,49 g/kg do 3,17 g/kg), ne{to mawe prisustvo u suncokretovom medu (0,31 g/kg), dok je najmawa koli~ina azota bila u uzorcima bagremovog meda (od 0,21 g/kg do 0,25 g/kg), a {e}eru 0,04 g/kg. Ovom metodom se dakle mo`e veoma pouzdano utvrditi kvalitet zaliha hrane i reagovati na vreme, kako bi se spre~ili nepotrebni gubici p~ela. Detaqna biohemijska istra`ivawa pokazaDr Klaus Wallner

121


la su niz materija koje propolisu daju veoma va`nu ulogu u apiterapiji. Tako je dr Miroslava Stankovi} u svom izlagawu predstavila ~itav niz veoma slo`enih jediwewa i wihovih strukturnih formula poput vanilina, flavonhrizina, kvercetina i dr. Sva ta jediwewa razlog su ispitivawa o primeni u terapiji kardiovaskularnih bolesti, respiratornih organa, nege zuba i desni, dermatolo{kih oboqewa i drugo (Jelena Gudeq Raki} i Sla|an Ra{i}). Nezaobilazna tema bile su i p~eliwe bolesti, pri ~emu je dr Bosiqka \uri~i} izlo`ila problematiku vezanu za infekcije p~ela izazvane bakterijama, virusima i gqivicama, kao i potrebu sprovo|ewa adekvatne kontrole zdravqa p~ela, ali i uvo|ewa novih metoda laboratorijske dijagnostike zasnovane na molekularnim i drugim metodama. Analiza medonosnog potencijala Lisi~ine (Echium vulgare) bila je predmet istra`ivawa M. Ma~ukanovi} Joci} i sar. Rezultati ovog ispitivawa pokazuju da lisi~ina lu~i nektar tokom celog dana, pri ~emu je ukupna dnevna koli~ina izlu~enog nektara po cvetu iznosila 0,289 ml, a dnevna stopa nektarske sekrecije 0,024 ml/h. Sigurno da bi sli~na ispitivawa trebalo sprovesti i na drugim biqkama interesantnim za medonosnu p~elu, kako bi one na{le adekvatnu primenu u p~elarstvu. Veoma detaqne rezultate o nektarnosti suncokreta predstavio je dr Vladimir Mikli~, pri ~emu smo ~uli da je uticaj genotipa bio izra`eniji od uticaja |ubrewa. Prema istra`ivawima Mikli~a i saradnika najboqu nektarnost pokazali su hibridi Ba~a, NS-H-43, Pobednik, Olivko i Rimi, a najmawe su medili NS-H-2038 i NS-H-1305. Slu{aoci su tako|e mogli ~uti i podatke vezane za korisnost medonosne p~ele u opra{ivawu ratarskih kultura, pri ~emu je mr Goran Jevti} rekao da su sa aspekta p~elarstva posebno va`ne facelija, esparzeta i perko. Ove vrste se pode{avawem termina setve i ko{ewa mogu iskoristiti za popunu bespa{nog perioda. Problem kooperantskih odnosa u p~elarstvu bio je predmet izlagawa gospodina S. Vidojevi}a koji je istakao da finansijski sektor obezbe|uje vrlo malo kreditnih sredstava i da ih plasira uglavnom kroz kratkoro~ne kredite, {to je nepovoqno po proizvo|a~e. Me|utim, od 2004. godine Ministarstvo poqoprivrede, vodoprivrede i {umarstva zapo~elo je program obezbe|ewa kratkoro~nih i sredwero~nih kredita namewenih po122

qoprivrednicima i pravnim licima, sa ciqem da se ubrza proces povezivawa bankarskog sistema i unapredi proizvodwa kroz obezbe|ewe jeftinih kredita (N. Terzi}). Ministarstvo je raspisalo Uredbu o raspodeli i kori{}ewu podsticajnih sredstava za unapre|ewe sela u 2006. godini i ova sredstva su namewena unapre|ewu proizvodwe i plasmana, obnove i ja~awa seoske infrastrukture, razvoja i promocije ruralnih oblasti, za{titi `ivotne sredine i seoskih predela i razvoju i promociji organske proizvodwe. Pored predavawa, p~elari su mogli da posete i prodajnu izlo`bu sitnog repromaterijala i opreme i kupe i izvr{e neophodnu kupovinu pred nastupaju}u sezonu.

VAROA SE [I R I AFR I KOM Prema ranijim podacima, u Africi ju`no od Sahare nije registrovan slu~aj pojave varoe sve do 1997. godine. Smatralo se da }e agresivne afri~ke p~ele uspeti da se odupru napadu varoe. Me|utim, prema najnovijim vestima iz Ju`noafri~ke republike, varoa se i tamo sve vi{e {iri i prema nekim procenama bi se za najvi{e pet godina mogla ra{iriti po celoj teritoriji dr`ave. Postepeno bi zahvatila i celu Afriku ju`no od Sahare. Pored gajenih p~ela, varoa napada i uni{tava i p~ele u divqini. Posebno je zabriwavaju}e {to varoa prenosi i mnoge p~eliwe bolesti. Tako i afri~ki kontinent postaje podru~je na kome se upotrebqavaju insekticidi za suzbijawe varoe, {to }e neminovno dovesti do zaga|ewa voska, pa }e Afrika biti izbrisana sa spiska teritorija iz kojih se mo`e uvesti ~ist, nezaga|eni vosak. Laslo Luka~, Be~ej P^ELAR, mart 2006.


Pi{e: Mom~ilo M. Milojevi}, Ko{utwa~ki vis br. 6, 34000 Kragujevac

VEL I KI P ^ ELAR I VE^I TI U^ EN I K Za zvawe p~elara potrebna je samo iskrena qubav, kako prema p~eli tako i qudima. Qubav prema prirodi. Ostalo dolazi samo od sebe. Novcem se ipak ne kupuje sve. ^ujemo to od p~elara Steve Gali}a, koji tro{i petu deceniju p~elarskog sta`a i devetu deceniju `ivota, krepkog i vedrog ~oveka, zaqubqenika u p~elarstvo. Jun je mesec i evo nas na p~eliwaku u Dowoj Sabanti pored Kragujevca gde Steva uz suprugu druguje sa p~elama. Sada stacionarno, a nekada po celoj Jugoslaviji znanim i neznanim mestima i krajevima. Kao da je bio predodre|en da celog `ivota bude u pokretu. Sti`e na p~eliwaku gotovo sve, ali sada sa mnogo mawim brojem od nekada{wih stodvadeset dru{tava. A p~elarska godina kako koja, bilo ih je sa medom i bez wega, dobrih i lo{ih, nekad su p~ele uspevale da isprave gre{ke p~elara, nekada ne. I kao uzgred re~e nam da je on ve~iti u~enik i student. A eto zapo~eo je davno pre ~etiri decenije sa dve ko{nice dobijene od oca, jer se ranije zbog slu`be u vojsci i ~estog seqakawa nije mogao aktivnije baviti p~elarstvom. Ipak napomiwe da po~eci bavqewa p~elarstvom u familiji datiraju od predaka sa po~etka XVIII veka. I sva ta pri~a ide u hodu dok ve} pokazuje i demonstrira princip rada pojilice sa mehanizmom vodokotli}a. Jednostavno, jevtino, a nadasve prakti~no. Pojilica u posudi uvek ima istu koli~inu vode, jer se dopuwuje u onoj koli~ini koju p~ele uzmu i koliko ispari. Rusi su objavili tu inovaciju u wihovom „P~elovodP^ELAR, mart 2006.

stvu“, a na Ta{majdanu je za tu inovaciju Steva dobio zlatnu medaqu 2004. godine. I pored dobre organizacije posete p~eliwaku, vreme odmi~e. Ipak za najva`niju stvar rezervisan je ve}i deo, a to je prikaz tehnike i na~ina proizvodwe mati~ne mle~i. Radio je sa svim tipovima ko{nica, ali se na kraju zadr`ao na LR ko{nici uvi|aju}i da mu je ona najprakti~nija i najlak{a za rad pogotovu sada u ovim godinama. Sa p~eliwaka ulazimo u prostoriju u kojoj na zidovima visi pedesetak uramqenih priznawa, sva za doprinos u razvoju p~elarstva. U pri~i na tu temu privla~i pa`wu i dvanaest medaqa sa Ta{majdana kao i kolekcionarska medaqa sa prvog Kongresa i izlo`be p~elarstva Kraqevine Srbije ~iji je pokroviteq bila Draga Ma{in. Nismo imali priliku da vidimo biblioteku od preko 150 kwiga o p~elarstvu, kao i komplete ~asopisa „P~elar“ od 1921. do 2004. godine koje ~uva u stanu u Kragujevcu. Ima dosta stranih ~asopisa, ali i prve kwige o p~elarstvu iz 1810, 1847, 1859, 1862 i tako daqe. Iako je u sobi prili~no tesno, nema negodovawa, makar stvaramo optimalnu vla`nost vazduha potrebnu za presa|ivawe larvi. Beli mantil, maska za usta i nos, bele rukavice uz prate}u aparaturu na stolu i ve} sti`e ram sa odabranim leglom za presa|ivawe kao i ram sa osnovama mati~waka. Igle za presa|ivawe su li~ni proizvod kao i kalup za proizvodwu mati~nih osnova u nizu od dvadeset komada. Za kalup je od Ku123


lin~evi}a svojevremeno dobio priznawe i pohvalu. Bez obzira na godine ruke su mirne i precizne. Sve je trajalo nekoliko minuta, a potom slede}a letvica. Za one koji su `eleli i sami da poku{aju ~uju se uzdasi olak{awa da i nije tako stra{no, i odmah je ~etrdesetak mati~waka bilo spremno za dodavawe dru{tvu, a potom iz ve} startovanih mati~waka od pre tri dana po~iwe va|ewe mle~i. Dok radi pri~a nam Steva da je u jednoj sezoni maksimalno sakupio 3,5 kg mle~i, a sada najvi{e do 1,5 kilograma. Postupak dodavawa larvi odvija se uz prisustvo matice i prijem je gotovo stoprocentan. U slede}oj prostoriji oprema za p~elarstvo na jednom mestu. Tomsonova pakerica kojom je Steva nekada pakovao godi{we i po ~etrdeset tona meda i to sve plasirao „Zastavi“ studentskim domovima, bolnicama i sl. Imao je i svoju privatnu radwu. Imalo se, ali se dosta i radilo. A danas? Mnogo toga se promenilo. Em {to je kupovna mo} gra|ana opala, em je kod nas jo{ uvek nedovoqno shva}ena va`nost meda u ishrani pa time i mala potro{wa meda po glavi stanovnika. Ne `ali Steva za tim vremenima dobre prodaje i plasmana meda. Ve}a je `al za tim {to niko od naslednika ne `eli da nastavi tradiciju i {to nema kome sve to da ostavi u nasle|e, a on je po~iwao od nule. Ka`e da se ulaskom u p~elarstvo odu`uje precima, i da zadu`uje potomke. I zaista kompletan inventar na jednom mestu, ali sada dosta toga van upotrebe, jer godine ~ine svoje. Veliku presu za vosak godinama nije upotrebio, jer skoro sav vosak pretopi u sun~anim topionicima. Pokazuje ram za spajawe dru{tava preko {e}erne poga~e. Svaku svoju inovaciju je nesebi~no ob-

124

javqivao u P~elaru. I danas po ne{to objavi, istra`uje, ~ita. Ka`e da je nekada dr`ao stru~na predavawa na popularizaciji p~elarstva po osnovnim i sredwim {kolama, i{ao „Selu u pohode“ davao savete p~elarima preko radio Kragujevca, bio predsednik kragujeva~kog Dru{tva, organizator X Kongresa SPOJ-a odr`anog u Kragujevcu 1987. godine sa prisutnih preko 800 delegata. Godinama je na listi predava~a SPOS-a, a u zadwe vreme ~esto gost na svim kragujeva~kim televizijama. Nagla{ava da je uz qubav prema p~eli nadgradio i oplemenio svoju du{u ~estim boravcima u prirodi, dru`e}i se sa qudima, odlaze}i na izlo`be, predavawa, seminare. Izleti su bili mnogo ~e{}i. Upoznao je i drugovao sa mnogim na{im velikim p~elarima i poslenicima p~elarstva. Pomiwe samo neke, Reli}a, Jakovqevi}a, Ne{i}a, Popeskovi}a, Venera, Kolarevi}a, Kulin~evi}a, Filipovi}a... Uspomena je mnogo i on ih s ponosom ~uva. A raduje ga i to {to mu i danas u posete dolaze p~elari sa svih strana. Bilo je Rusa, Slovenaca, pro{le godine su dolazili Bugari, a evo najavili se ponovo. Posle razgledawa sedamo u hladovinu breza i ~etinara za nastavak razgovora i zapo~ete pri~e. Nudi ~ika Steva pi}a svakojake vrste, ka`e da je doma}a rakija „svetska, a wegova“ i kao da tek tada kre}e predavawe i se}awe na zanimqivosti i doga|aje iz p~elarskog `ivota. Ka`e nam Steva da ranije dok je bio mla|i nije vodio evidenciju na p~eliwaku i da je sve imao u glavi, a da sada bez obzira na mawi broj dru{tava uz {alu ni pisawe ne poma`e. Na pitawe koliko poznaje p~elu ~usmo kroz odgovor i lepu pri~u, da kada je Bog stvarao Zemqu pa joj je dao p~elu i `enu, ve}u blagodet nije mogao dati, ali da niko do sada nije uspeo do kraja prou~iti ni p~elu ni `enu. I mo`da kroz ovu pri~u saznasmo za{to nam na po~etku ove pri~e Steva re~e da je ve~iti student i u~enik. P^ELAR, mart 2006.


OT ERAJMO M E DVE DE

Hrenka Janko ul. Pinkijeva br. 11 22230 Erdevik

Listaju}i stare ~asopise od 2004. godine nai|em na ~lanak „Medved simpati~ni zlotvor“ i shvatim pred kakvim su se problemom na{li p~elari Prijepoqa. Prisetih se moje posete Sloveniji. Boravio sam kod Janeza Pislaka u Apa~ama kod Ptuja. Obilaze}i p~eliwake doma}ina kojih je on 1980. imao 11 sa oko 1 500 ko{nica, primetim na jednom od wih da je ceo p~eliwak okru`en plehom. Niste mogli pri}i p~eliwaku, a da ne stanete na wega. Bila su to stara ise~ena burad i razni plehani otpad. Sama slika je bila jako neobi~na. Na jednoj strani ure|eni p~eliwak, a oko wega otpad. Upitao sam ga o ~emu se radi, a on se prvo nasme{io i odgovorio mi: „U Sremu nema medveda, pa nemate ni probleme sa wima. Ovde ima medveda i ovako se od wih branimo“. Medved je nau~io da hoda po zemqi, travi, kamenu, granama, ali kad nai|e na pleh koji puca pod nogama i daje neprirodan zvuk, baca se na le|a i be`i glavom bez obzira, zaboravqaju}i na slatku gozbu. Tada mi je pokazao i fotografiju medveda koji le`i na le|ima. Ako neko u Srbiji ovo primeni, voleo bih da se javi i ka`e kakvi su rezultati. P^ELAR, mart 2006.

P LA^U L I P ^ ELE – Deda, pla~u li p~ele – Pita unuka moja mala. – Ponekad samo, draga moja! Tu`ne su kad ostanu bez matice mame ili kad ih napadnu kradqivice, a nemaju snage da se odbrane. Kad je p~elar lakom pa ih ostavi bez hrane. Zapla~u i kad nisu zdrave, a p~elari na wih zaborave! Ina~e, wima je tuga strana a ko{nica bu~na i raspevana. Nikola Mitrovi} iz Vlasotinca svojim unucima

Crte`: Aleksandar Stani{i}

125


P ^ELA – BLAGO MUDRI H VO]ARA

Dejan Krecuq, Kovin

Ve} po~etkom februara kalifornijski vo}ari ukazivali su da je usled blage zime otpo~elo rano bubrewe pupoqaka pa i otvarawe bademovih cvetova. Neki vo}waci su gotovo potpuno ocvali preduhitriv{i vo}are da urade zimsko tretirawe. Ako se nastavi lepo vreme, cvetawe }e se zavr{iti ve} u martu, me|utim ki{no vreme mo`e potpuno da ih uni{ti, ka`u na planta`i „Plavi dijamant“. Tako su u ovu godinu u{li sa jo{ jednim problemom, pored oko 260 miliona tona neprodatih zaliha badema od pro{le godine. Bademov cvet U severnijim krajevima meka za p~ele ove dr`ave otpo~eli su sa razme{tawem ko{nica radi opra{ivawa. Re~ je o oko 1 200 000 ko{nica od kojih polovinu obezbe|uju p~elari Kalifornije dok su ostali sele}i, mahom sa isto~ne obale kontinenta. Posledwih par godina p~eliwem fondu i

cenama naknade posve}ena je velika pa`wa pa vo}ari smatraju da }e bez problema obezbediti dovoqne koli~ine p~eliwih dru{tava. Ina~e, ovogodi{wa cena se kre}e od 100 do 150 ameri~kih dolara po ko{nici. Pro{logodi{wa cena iznajmqivawa ko{nica je iznosila prose~no 125 ameri~kih dolara po dru{tvu, ali je veliki broj dru{tava propao usled varoe. Zato su vo}ari Federacije kalifornijskog farmerskog biroa animirali stru~wake Departmana entomologije Univerziteta Kalifornija da nastave sa intenzivnom selekcijom {to otpornijih p~ela. Mo`da }e uz stru~nu i materijalnu pomo} sa zapada na{im vo}arima i p~elarima sti}i i ovakav na~in razmi{qawa. Za sada ostaju suprotstavqene strane izme|u kojih stoji opaka primena pesticida tokom cvetawa vo}aka.

FOR M I RAN E N OVE KOM I SI JE SP OS-a Na prvoj sednici novog Izvr{nog odbora SPOS-a, imenovani su potpredsednik SPOSa i novi ~lanovi komisija SPOS-a: Za potpredsednika SPOS-a izabran je \oko Ze~evi} iz Nove Varo{i. Komisija za dodelu dru{tvenih priznawa SPOS-a: Dramli} Damqan, Ni}etin Stojan, Vujinovi} Miroslav Komisija za predava~e i edukaciju: Kulin~evi} Jovan, \uri~i} Branislav, Spasi} Vlastimir Komisija za me|unarodnu saradwu: Stojanovi} @ivoslav, Mladenovi} Mi}a, ]irovi} Milan Komisija za medonosno biqe: Kon~ar Mom~ilo, Umeqi} Veroqub, Vojinovi} Miroslav Komisija za bolesti p~ela: ]irkovi} Dragan, Avramovi} Dragan, Agardi Jo`ef Komisija za marketing: Ze~evi} \oko, @ivadinovi} Rodoqub, Huwadi Vladimir U pro{lom broju P~elara propustili smo da objavimo da je na Skup{tini SPOS-a za predsednika Skup{tine u narednom mandatnom periodu izabran Mili} Vuki} iz U`ica. Ovom prilikom mu se izviwavamo. 126

P^ELAR, mart 2006.


PRI^A IZ @IVOTA

Mlada facelija na p~eliwaku Mom~ila Kon~ara u Aleksandrovu

Radoje Cvetkovi} Du{anovo (016) 73-55-66

QUDI I N EQUDI Qudi… Dobra Glava, brdo dvanaestak kilometara severozapadno od Leskovca, u svom podno`ju ima vi{e sela. Sva sela su starosedela~ka, jedino je Du{anovo novonaseqeno, od Srba iz p~iwskog kraja. Stanovnici ovog sela su 1903. godine be`e}i od Turaka do{li do Leskovca, a onda{we vlasti su im odredile lokaciju na kojoj se selo danas nalazi. Doma}instva koja su se bavila p~elarstvom u starom kraju nastavila su sa gajewem p~ela i na novom prostoru. P~elarilo se uglavnom vr{karama. Od tih prvih p~elara danas u selu ostala su dva potomka koji se bave p~elarstvom u DB ko{nicama. Marinkovi} Ivan ima 80 dru{tava, a brat mu Dragoje 50. U selu ima jo{ ~etiri p~elara: Miti} Milivoje sa 16, Jankovi} Ivan sa 16, Stanisavqevi} Qubi{a sa 10 i Cvetkovi} Radoje sa 57 dru{tava. Prepro{le godine smo imali akciju sadwe evodija koje smo sami proizveli, uni{tili smo {est velikih legala str{qenova, zasejali hektar facelije, ali i do`iveli veliko razo~arewe.

zemqe. Izorali smo jednu parcelu koja je bila najbli`a na{im p~eliwacima, naru~ili seme facelije i zasejali. Ali, kako to uvek biva kod nas, na{ao se neko da to prijavi i zadruga je samo tu parcelu dala svom radniku da preore i zaseje kukuruz. Ne bi se mi qutili da je zadruga obradila i ostalo zemqi{te, ali nije, pa mislimo da se radi o kapricu po onoj narodnoj „da kom{iji crkne krava“. Ove zime ponovo imamo u planu sadwu medonosnog biqa, a za faceliju od druge parcele koja je promakla o~ima zlobnika na}i }emo neko re{ewe. Facelija u cvatu 29. oktobra 2005. na imawu Mom~ila Kon~ara u Aleksandrovu

…i nequdi Na{e razo~arewe je u slede}em. Posedi doma}instava su jako mali, tako da nemamo mesta gde da posejemo faceliju. Do{li smo na ideju da to uradimo na napu{tenom imawu zemqoradni~ke zadruge, koja vi{e od {est godina ne obra|uje preko 60 hektara P^ELAR, mart 2006.

127


SPOV, Poqoprivredni fakultet Novi Sad, Nau~ni institut za ratarstvo i povrtarstvo Zavod za uqane kulture Rimski [an~evi organizuju

XXIV SAVETOVAWE P^ELARA

na Poqoprivrednom fakultetu u Novom Sadu 4. marta 2006. Pokroviteq: Sekretarijat za poqoprivredu, vodoprivredu i {umarstvo Izvr{nog ve}a AP Vojvodine 09.30 Prijem kod dekana Poqoprivrednog fakulteta prof. dr Milana Krajinovi}a 10.00 Sve~ano otvarawe savetovawa. Pozdravna re~: – Danijel Petrovi}, sekretar za poqoprivredu, vodoprivredu i {umarstvo Izvr{nog ve}a AP Vojvodine – Prof. dr Milan Krajinovi}, dekan Poqoprivrednog fakulteta – Dipl. ing. Mom~ilo Kon~ar, predsednik SPOV-a 10.15 Zna~aj suncokreta kao medonosne biqke – Dr Vladimir Mikli~, dr Nenad Du{ani}, akademik prof. dr Dragan [kori} 10.50 Suncokretova pa{a u 2005. godini – Dipl. ing. Mom~ilo Kon~ar 11.10 Novi pogledi za vrednovawe meda – Doc. ing. Jozef [imuth dr sci, Slova~ka akademija nauka 11.50 Sagledavawe nozemoze – Dr sci. Vladimir Mla|an 12.10 Varooza p~ela – Dr sci. Nada Plav{a 12.30 Pauza 13.15 Razvojni pravci p~elarstva na primeru p~elarstva Nema~ke – Mr Goran Mirjani} 13.35 Diskusija 07.00–17.00 Prodajna izlo`ba Organizacioni odbor

SPOS, Dru{tvo p~elara „Mlava“ Petrovac na Mlavi, Podru`nica Kamenovo organizuju XV po redu manifestaciju

„DANI MLAVSKO–HOMOQSKIH P^ELARA“ u Kamenovu 1. i 2. aprila 2006. godine Program manifestacije: Subota, 1. 4. 2006. godine 10.00 Sve~ano otvarawe 11.00 Predavawe iz p~elarstva 14.00 Obilazak p~eliwaka 20.00 Kulturno umetni~ki program, sa bogatom lutrijom Nedeqa, 2. 4. 2006. godine 10.00 Rezawe kola~a i osve}ewe p~elarske sezone ispred spomenika p~eli 11.00 Obilazak verskih i kulturnih spomenika (manastira u okolini i dr.) 14.00 Ru~ak i dodela priznawa 128

Za vreme smotre traja}e prodajna izlo`ba pribora i opreme za p~elarstvo. Sve informacije na www.petrovacnamlavi.org.yu. Pokroviteq manifestacije je Op{tina Petrovac na Mlavi. POZIVAMO SVE P^ELARE KAO I ZAINTERESOVANE GRA\ANE DA NAS POSETE. Svaki izlaga~ je du`an da obezbedi prodajni {tand i da rezervi{e mesto na tel: 012/333-128, 332-115.

Dobrodo{li u Kamenovo Selo p~elara P^ELAR, mart 2006.


Udru`ewe p~elara „Vladimirci“ U nedequ, 11. decembra 2005. godine, posle dugogodi{weg sna, probu|eno je i umiveno Udru`ewe p~elara „Vladimirci“ u Vladimircima. Prema kazivawu najstarijih ~lanova, pretpostavqa se da Udru`ewe postoji vi{e od 35 godina, a u obliku kakvo je sada od 1994. godine. Prema gruboj proceni na teritoriji Op{tine postoji preko sto aktivnih p~elara raspore|enih u 29 sela, ali je za sada u Udru`ewe u~lawena tek oko jedna ~etvrtina p~elara, me|u kojima su i tri profesionalna p~elara. Broj dru{tava je razli~it, od dve pa do preko dve stotine ko{nica. Na ovoj teritoriji rade i dve firme za proizvodwu ko{nica i delova ko{nica. Izabrano je rukovodstvo: predsednik ^oli} Rajko, potpredsednik Steki} Dragan, sekretar Pavlovi} Milan i blagajnik Gaji} Mitar, koji uz kolege Vesi} Jordana i Gligori} Stanka ~ine Izvr{ni odbor. Pored osnovnih ciqeva i zadataka koje ima svako udru`ewe, poseban akcenat je stavqen na redovnije okupqawe ~lanova i wihovu edukaciju u svim oblastima prakti~nog p~elarstva putem predavawa, iskustava, literature, filmova, prezentovawa tema sa interneta i diskusionih grupa, zajedni~ku nabavku opreme, lekova… Skup{tini je kao gost prisustvovao Milan ]osi}, koordinator IRD-a, humanitarne organizacije koja se bavi pru`awem pomo}i zajednici, koji je izneo podatke i predloge na koji na~in bi Udru`ewe moglo da obezbedi odgovaraju}u pomo} i podr{ku. Steki} Dragan, Vladimirci

Sveti Trifun – slava DP „JOVAN @IVANOVI]“ Novi Sad Na Svetog Trifuna DP „Jovan @ivanovi}“ u Novom Sadu proslavilo je, prvi put od osnivawa, svoju p~elarsku slavu. Kao za{titnik vo}a i vinove loze, Sveti Trifun je i za{titnik p~ela, jer u svakom vinogradu ima po koja vo}ka, a ako tu nisu p~ele, ne-

P^ELAR, mart 2006.

}e biti ni oplodwe i zdravih i krupnih plodova. U prisustvu kuma prof. dr Stevana Ma{irevi}a sa Nau~nog instituta za ratarstvo i povrtarstvo, predsednika Skup{tine grada Novog Sada Zorana Vu~evi}a, predsednika SPOS-a @ivoslava Stojanovi}a, predsednika dru{tva Du{ana Vorgi}a, kao i novosadskih i p~elara iz Kragujevca, [apca, Beo~ina, Rume i ^elareva, sve{tenstvo Srpske pravoslavne crkve je osvetilo prostorije Dru{tva i preseklo slavski kola~ i koqivo. Protojerej Boro Vidovi} je u besedi rekao da su se na ovoj slavi okupili qudi koji su radi da u~ine {to vi{e dobra rade}i plemeniti posao. I Gospod Isus Hristos kada je si{ao sa neba hranio se medom. Sveti prorok Jovan, tako|e se hranio medom. Zato p~elari treba da su svesni da se bave plemenitim poslom – rade sa bi}ima koja od svih ostalih bi}a, osim ~oveka, ne krepaju nego umiru.

Kum Stevan Ma{irevi} je izrazio zadovoqstvo {to Institut za ratartsvo i povrtarstvo poma`e jednu takvu esnafsku organizaciju, ali je istakao da p~ele zaslu`uju mnogo boqi tretman od qudi koji bi trebalo da znaju koliko uzvi{eni posao p~elari rade. Seme se ne}e umno`iti i ne}e se oploditi ako ne do|u p~ele i zato hvala p~elarima {to umno`avaju tako korisne insekte koji bi trebalo da imaju boqi tretman – re-

129


kao je na kraju profesor Ma{irevi}. Raduje me {to su za prvog kuma odabrani qudi iz nau~ne institucije – naglasio je predsednik SPOS-a @ivoslav Stojanovi} i dodao da nije p~ela i wihovog reda i rada ne bi bilo ni suncokretovog meda, a od ukupnih godi{wih prinosa koji se ostvare, na prvom mestu je suncokretov med. Najva`nije je, kako je rekao predsednik Skup{tine Novog Sada Zoran Vu~evi}, {to se uz prisustvo predstavnika na{e saborne, svete i apostolske crkve ostvaruje duhovno jedinstvo a to jedinstvo treba da se iska`e i u radu kakvo je p~elarstvo koje doprinosi o~uvawu zdrave `ivotne sredine. Na zajedni~kom dru`ewu uru~ena su priznawa Po~asni ~lan dru{tva, p~elarima koji su pre tri decenije osnovali dru{tvo „Jovan @ivanovi}“. Od deset potpisnika osniva~kog akta, preostala ~etvorica su Svetozar Bata Stefanovi}, dr Luka Kolarovi}, I{tvan Bor{o{ i Radovan Aga Markov. Zahvaquju}i se u ime nagra|enih, Radovan Aga Markov je naglasio da }e se ponositi pa`wom i na~inom na koji sada{we generacije neguju odnos prema onima koji su po ne{to uradili i pre wih. Podse}aju}i p~elare na vreme kada je Dru{tvo osnivano, Radovan Aga Markov je rekao da kao ba{tinici onda{weg Centralnog p~elarskog dru{tva Vojvodine koje je jo{ pre Drugog svetskog rata formirano u Novom Sadu, nisu imali dileme da novom dru{tvu daju ime profesora Jovana @ivanovi}a. Nametnulo se samo po sebi i bili su po~astvovani {to organizaciju mogu da na-

zovu imenom oca savremenog p~elarstva. @eleli su da iska`u spremnost i odgovornost prema jednoj takvoj tradiciji kao i `equ da koliko budu mogli na tu veliku ku}u dodaju neku ciglicu koja }e ~initi kontinuirani razvoj p~elarstva. Dru{tvo je bilo prete~a jedne savremene p~elarske organizacije u Vojvodini i Srbiji, a sada{we generacije to nastavqaju. Milanka Vorgi}

Izabrano novo rukovodstvo BUP-a Beogradsko udru`ewe p~elara uspe{no je odr`alo redovnu godi{wu skup{tinu 19. februara 2006. godine. Tom prilikom, izabrani su novi upravni organi BUP-a. Za novog predsednika udru`ewa izabran je Milenkovi} Neboj{a iz Beograda. Na skup{tini je usvojen i nov program rada. Shodno tom programu, BUP poziva sva udru`ewa u Srbiji na saradwu u ciqu ostvarivawa obostranih interesa i unapre|ewa p~elarstva. Novo rukovodstvo moli da sve inicijative za saradwu budu u pisanoj formi, kako bi se unapredila komunikacija i izbegla mogu}nost da iste ne budu razmotrene. Sve kontakte sa BUP-om mo`ete ostvariti na adresi: BUP, Molerova 13, 11000 Beograd, ili putem telefona (011) 3444-624 i (063) 22-70-69. Kolegijalni pozdrav svim p~elarima od novog rukovodstva i predsednika! BUP, Beograd

IN MEMORIAM Hranislav Pani} preminuo je 12. maja 2005. godine u 89. godini `ivota. Najstariji je ~lan BUP-a. P~elarstvom se bavio iz qubavi prema p~eli i prirodi. Bio je po{tovan me|u p~elarima koji su se koristili wegovim dugogodi{wim iskustvom koje im je nesebi~no prenosio. Divili smo se wegovoj vitalnosti. Uvek je govorio da su p~elari dugove~ni qudi. Wegova porodica nastavqa p~elarsku tradiciju, pa }e wegove p~ele nastaviti da lete. Se}a}emo ga se sa du`nim po{tovawem. Neka mu je ve~na slava i hvala. Spasoje Rajevi}, BUP U 69. godini preminuo je na{ ~lan Velizar Veqa Ili}. P~elarstvom se bavio od rane mladosti. Bio je jedan od vode}ih p~elara. Prou~avao je p~elarsku literaturu i sam se oprobao kao pisac. Napisao je dve, od p~elara veoma prihva}ene kwige. 1966. napisao je „Dovitqivost ~oveka i p~ele u pro{losti“, a 2000. kwigu „Odgonetnuta misterija p~ele i ~oveka Lepenskog vira“. Dobitnik je diplome „profesor Jovan @ivanovi}“. Nesebi~no je pomagao mlade p~elare. Wegov rad i celokupan `ivot osta}e nam dugo u se}awu. Neka mu je ve~na slava i hvala. DP „Jovan @ivanovi}“, Sremska Mitrovica, Ratko [avija

130

P^ELAR, mart 2006.


Posle du`e bolesti preminuo je dugogodi{wi ~lan Udru`ewa p~elara „Nukleus“ iz Vaqeva, Novakovi} Jovan (1939–2005). Bio je uzoran p~elar sa ve}im brojem dru{tava, spreman da svakom pomogne. Neka mu je ve~na slava i hvala za dugogodi{we dru`ewe. Udru`ewe p~elara „Nukleus“, Vaqevo

Milan Stani{i} (18. 6. 1941–19. 8. 2005), p~elar iz Vaqeva, ~lan Udru`ewa p~elara Nukleus iz Vaqeva. Bio je aktivan od samog osnivawa udru`ewa. Osta}e upam}en kao vredan i plemenit p~elar. Neka po~iva u miru i neka mu je ve~na slava. Udru`ewe p~elara „Nukleus“, Vaqevo

Preminuo je Vojin Pejanovi} (1963-2005), p~elar dru{tva p~elara „Mlava“ podru`nica Kamenovo. Rodom iz sela Betaw, op{tina [ekovi}i, BiH. Do{ao u mlavski kraj kao metalski radnik „Go{e“, o`enio se u Kamenovu. On i supruga Jasmina imaju dve }erke, Marinu i Maju. P~elarstvom se bavio pored tasta Qubivoja, i imali su preko 200 ko{nica. Bio je jedan od prvih organizatora Dana mlavsko-homoqskih p~elara. Osta}e nam u se}awima kao jako dobar, odgovoran, brz, ta~an, vredan i po{ten ~ovek. Ako qudski `ivot ima smisao i vrednosti on je imao sve to u svom kratkom `ivotu. Vojine, hvala ti za sve… P~elari Kamenova Quba Anti} preminuo je u 60. godini `ivota. Oti{ao je prerano, u doba kada je dostigao vrhunac u p~elarstvu. Bolest ga je istrgla iz na{ih redova. Wegova porodica nastavqa p~elarsku tradiciju, i tako se odu`uje Qubi i wegovim p~elama koje je mnogo voleo. Mi, wegove kolege i prijateqi, uvek }emo ga se se}ati kao dobrog i humanog ~oveka. Neka mu je ve~na slava i hvala. Spasoje Rajevi}, BUP

Prodajem mati~wake, neoplo|ene matice, oplo|ene matice, rojeve na LR i DB ramovima u svojoj ambala`i ili ambala`i kupca, paketne rojeve. Po dogovoru, vr{im i prevoz do kupca. Brana Risti}, Jagodina (035) 228-336, (064) 260-1113

NOSA^ KO[NICA

Patent 83-M MP-2 2/97. Zlatna medaqa SPOS-a a/97 Obavezan pribor svakog p~elara kod: - seobe ko{nica na pa{u - svih radova na p~eliwaku Jednostavan, pouzdan i veoma upotrebqiv! Prodaja direktno ili pouze}em. Projektant i proizvo|a~, dipl. in`. ma{. Stevan Cvetkovi}, 11550 Lazarevac. tel. 011/8120-628 P^ELAR, mart 2006.

131


132

P^ELAR, mart 2006.


APICENTAR d.o.o. 11000 Beograd, Vojvode Stepe 57 Tel. 011/397-45-40

2006

Obave{tavamo p~elare i p~elarske organizacije da i u 2006. god. vr{imo isporuku SELEKCIONISANIH MATICA, sa po~etkom prijava i uplata od 15.02.2006. god. i isporukama od 20.05. - 1.09.2006. god. Isporuke su po redosledu uplata. Svaki kavez sa maticom nosi serijski broj, pe~at i poreklo matice. Selekcija se vr{i na mednu produktivnost, otpornost na kre~no leglo i druge osobine. Re{ewe za selekciju p~ela i reprodukciju matica izdato od Ministarstva poqoprivrede br. 361-13-84/2005-4 od 27.06.2005. Za sve dodatne informacije obratite se Mirku na gorwu adresu ili na telefone: 011/397-45-40 od 8-14 ~asova za APICENTAR 011/495-425 od 15-18 ~asova prof. dr. Jovan Kulin~evi} Svim p~elarima `elimo sre}nu i beri}etnu 2006. godinu.

P^ELAR, mart 2006.

133


134

P^ELAR, mart 2006.


P^ELAR, mart 2006.

135


136

P^ELAR, mart 2006.


P^ELAR, mart 2006.

137


DIMNI TOP "FLURETO" Provereno - godinama u upotrebi. Vrlo efikasan ure|aj, radi na bazi amitraza (mitaka) sa parafinskim i jestivim uqem i vodenom parom (aerosol)

Sveta Dini} 011/2474-058, 064/275-59-26

P^ELARSKA FARMA JEVTI] Rojevi, matice i ko{nice na prodaju. 1) Paketni rojevi 2) Rojevi na 5 LR ramova 3) Rojevi na 5 DB ramova 4) Mlade oplo|ene matice 5) Ko{nice LR 6) Med, bagrem, livada, {uma Isporuka rojeva u na{oj ambala`i. Milan Jevti}, 35267 Opari} (035) 722-564, (063) 895-86-08 138

P^ELAR, februar 2006.


P^ELAR, februar 2006.

139


140

P^ELAR, mart 2006.


NAJJEFTINIJI U ZEMQI ! Specijalizovana stolarska radionica Dragoquba Aleksi}a Kupinovo (Srem) * ul. @ike Mari~i}a 57 tel. 022/88-246 Ima na lageru originalne, standarne (po JUS-u) delove za LR ko{nicu, kao i delove za najsavremenije metode p~elarewa za visoke prinose (dvojna dru{tva, dvomati~ne ko{nice, Milerove hranilice sa zbegom i dr.), {to se svaki posetilac mo`e uveriti na p~eliwaku (u Kupinovu) Dragoquba Aleksi}a. Posetite nas, uverite se da smo najjevtiniji u zemqi. Najavite telefonom svoju posetu.

Proizvodi, otkupquje, pakuje i plasira med i ostale p~eliwe proizvode preko trgovine {irom Srbije 11319 Krwevo, Bul. oslobo|ewa 16 tel: 026/821-080, 821-280, 821-380, dir. 821-480 E-mail: cmana-promet@ptt.yu

P^ELAR, mart 2006.

141


Najsavremenije skupqa~e polena i hvataqke rojeva {aqem pouze}em. Jev|ovi}. 034/340-785, 063/717-9876

Prodajem 40 DB, 20 LR rojeva, pre i posle bagremove pa{e, rojeve u trmci. Branislav, Lovci. 035/225-420

Proizvodwa i prodaja: KO[NICA LR, DB i FARAR, DELOVA KO[NICA (podwa~a, nastavaka, zbegova, krovova), RAMOVA svih tipova, KAVEZA za matice i ANTIVAROZNIH @I^ANIH PODWA^A. Jevti} Boban, Kru{evac. 037/887-471, 064/35-84-037

Prodajem p~elarsku prikolicu sa 12 LR ko{nica, 8 LR dru{tava i ~etiri DB ko{nice sa dru{tvima. 011/3472-775, 062/314-302

„EKOMED“ Ni{. Proizvodwa ko{nica za p~ele, kvalitetno, jeftino. 018/580-897, 064/163-8237 Prodajem med, rojeve, dru{tva, ko{nice, ramove cele godine. 026/221-255, 063/8458-705 Prodajem bagremov i suncokretov med. Sa{a, Vla{ki Do. 012/276-073, 063/835-35-42 Papiri}i za dimqewe protiv varoe – li~no ili pouze}em. Filipovi} – U`ice. 031/513687, 563-882, 524-172 (u prodavnici), 063/639-424 Prodajem seme facelije sorta Julija. Cena 200 dinara. Branimir [o{i}. 011/87-50-688 Prodajem oplo|ene matice, paketne rojeve i med na veliko. Pavlovi} Miroslav i Neboj{a. Brzan. 034/861-137, 063/8926-030 Prodajem kamion sa p~elama + 10 ko{nica A@ sa p~elama. 063/71-99-230

142

Prodajem TAM 5000 sa 60 A@ ko{nica i 30 A@ ko{nica sa p~elama. 25 nukleusa bez p~ela. 015/346-258 Seme facelije „Julija“. Povoqno. Dragan. 023/837-363, 063/7821-145 Seme heqde, medonosne biqke ma|arske sorte „Hajnalka“, za redovnu i postrnu setvu. 024/712-135 Prodajem 80 dru{tava DB, LR pre bagrema, 100 rojeva od 1. juna, matice. Pavlovi}. 015/510-241, 063/7561-513 Prodajem 80 LR dru{tava. Milo{ Jeli}. 064/374-50-75 Prodajem kamion „Zastavu“ 4 tone, pogodan za p~elarstvo. Luka~. 021/813-249 PRODAJEM PVC MATI^NE RE[ETKE, HRANILICE 2,5 LITRA, BE@ALICE, BOKSESE, KAVEZE. 014/222-700, 064/65-11-500

P^ELAR, mart 2006.


Prodajemo 30 LR dru{tava do 20. aprila. 014/61-555 Bora; 014/61-444 Rade

Prodajem LR-8 dru{tava i 14 LR-8 praznih ko{nica. 026/317-788, posle 20h

Prodajem p~eliwa dru{tva i rojeve na LR okvirima. 011/770-904, 064/159-4534

Prodajem bagremov i suncokretov med. Sa{a, Vla{ki Do. 012/276-073, 063/835-35-42

Prodajem 20 LR ko{nica pre bagrema, rojeve na ramovima. 025/20-061, 063/755-84-00

Prodajem autobus FAP sa ugra|enih 76 LR ko{nica p~ela. 063/7059-166 od 18h 024/816055

Prodajem kamion ^epel sa 60 A@ ko{nica. Cena 2 800. 063/629-286 Prodajem u aprilu 20 LR dru{tava i rojeve posle bagremove pa{e. Vra{tanovi}. 026/31-77-88 Prodajem DB dru{tva na 7 i 10 ramova. 064/138-63-56, 016/55-649 Veoma povoqno prodajem 50 specijalnih i nekori{}enih polunastavaka sa boksesima za proizvodwu meda u sa}u za LR ko{nice. 063/524-506, 021/523-833 Prodajem p~eliwa dru{tva i rojeve, cena po dogovoru. 015/32-00-23, 063/81-566-00 Na prodaju LR ramovi za ko{nice. Povoqno! 064/122-6798, 013/837-422 Prodajem dru{tva LR, DB, rojeve i matice. Dragi~evi} Bo`o. 014/85-327, 063/1711-301

Prodajem matice pe{terske sorte, paketne rojeve, rojeve na 5 r. Milovan. 037/712-532, 063/858-45-43 TAM 5000 produ`en 52 A@, vaga, vrcaqka, oprema. 022/555-836 Prodajem LR ko{nice sa p~elama u aprilu. 023/841-035, 063/88-40-405 PROIZVODWA I PRODAJA: RAMOVA svih tipova od lipovog drveta; KO[NICA, nastavaka, zbegova i krovova; ANTIVAROZNIH @I^ANIH PODWA^A sa i bez skupqa~a polena; URAMQENIH MATI^NIH RE[ETKI; mladih sparenih MATICA; zrelih MATI^WAKA; ROJEVA. Posebna pogodnost za p~elare po~etnike - ROJ U NOVOJ KO[NICI! Jeverica Qubi{a, Zve~ka, Obrenovac. 011/87654-27, 063/8167-726

Prodajem 20 dru{tava u Fararovim ko{nicama. 064/836-26-34, 063/84-39-690, 011/87-54-045

Matice za 2006. godinu. [o{i} Dragan i Biqana. Mala Mo{tanica. 011/875-00-34, 064/158-851-4

Kupujem 50 dru{tava u LR ko{nicama. 063/7297-144

Prodajem p~ele na LR ramovima u aprilu. 023/841-363

Prodajem 8 p~eliwih dru{tava. Nastavqa~e montirane na autoprikolici. [ifel. 013/66-11-88

Prodajem 20 dru{tava na LR ramovima bez ko{nice. 021/843-857

Prodajem 20 desetoramnih DB dru{tava u aprilu. 011/812-9661 Kupujem vosak, voskovarinu (dro`dinu). Mija, Po`arevac. 012/213-532

PRODAJEM med i propolis. Andrejevi} Borivoje – Bora, Bato~ina. 034/841-507 Prodajem A@ ko{nice i nukleuse standard na 7 ramova. 015/322-155

Prodajem lipove kaveze za matice, matice 2006, paketne rojeve 1,2 kg. Cvetkovi} Goran, Lapovo. 034/852-045, 064/14-22-767

Prodajem oplo|ene matice 440 dinara, paketne rojeve 1 700 dinara, od 27. 5. 2006. pa svake naredne subote. Batajnica – Karlov~i}, Dobri}. 011/848-21-60, 064/15-13-276

Prodajem 20 DB desetoramnih dru{tava do 20. aprila. Dragica. 014/61-585, 014/61-940

Od marta do juna prodajem dru{tva na LR i DB ramovima. Mo`e sa ko{nicama. 014/415-289

Prodajem matice, paketne rojeve i rojeve na LR i DB ramovima. Jon~i} Zoran, Lapovo. 034/851-483, 063/88-71-402

Po~etkom aprila i kasnije prodajem LR dru{tva. Bo`idar Vasi}, Ub. 014/411-877, 062/631-860

P^ELAR, mart 2006.

143


Prodajem 15 dru{tava u DB ko{nicama na Oplencu. 011/3239-435, 063/87-57-952 Nukleusi A@ standard 7 i 6 ramova pre bagrema. Babi}. 011/2775-420, 063/7005-806 Prodajemo DB12 ko{nice sa jakim dru{tvima. Selo Debra. 011/369-2086, 064/2168-701 Prodajem p~ele. LR ko{nice. Mo`e p~ele sa ramovima. Mlinarevi} Novak, Zemun. 011/316-1926 Prodajem LR ko{nice sa p~elama i rojeve na DB i LR okvirima sa mladim maticama. Mileta Markovi}, Jabu~je. 014/74-581, 064/19-17-333 Otkupqujem vosak, dro`dinu (voskovarinu) i sa}e. Pe|a, Leskovac. 016/281-674, 064/61331-78 Prodajem kamionsku prikolicu sa 115 dru{tava u 64 ko{nice i 18 dru{tava u 9 polo{ki. Mustec. 023/827-267 Prodajem 20 LR dru{tava u aprilu, mo`e i rojevi. 026/612-395 Prodajem rojeve na 5 LR okvira, isporuka polovinom aprila. Sava. 023/772-253 Prodajem med, rojeve, dru{tva. Mo`e i kompenzacija. Dobrivoje. 017/473-724, 064/4470-235 Prodajem 25 ko{nica sa p~elama DB. Vidikova~ki venac 43/2. Radmilovi} Vladimir. 011/5333-709 Prodajem 10 LR i 20 DB dru{tava sa ko{nicama. 034/362-580 Prikolica dvoosovinka 15 ko{nica Dadan Blatovih, nosivost 1 500 kg. 034/360-315 Prodajem seme facelije sorte Julija i Angelika. 027/59-824, 064/13-22-566 Prodajem 10 LR dru{tava i med. Nova Pazova. 022/333-123 Prodajem deset A@ ko{nica sa p~elama. 022/431-453, 064/1803-566 Sadnice medonosnog drve}a. Isporuka tokom cele godine. Simi} Aleksandar, Ub. 014/410-308, 064/614-75-23

144

Prodajem: bagremov i suncokretov med, ram za seobu 12 LR ko{nica, u aprilu dru{tva na LR ramovima, a posle bagrema rojeve. Voja Radovanovi}. 011/462-425, 064/204-7277 Prodajem TAM 6500 sa 60 ugra|enih ko{nica sa ili bez p~ela. 019/428-211 Prodajem seme facelije sorta „Julija“. 063/363-454 Prodajem seme facelije sorta „Julija“, p~ele na LR ramovima. 065/2407-237 Prodajem 40 DB, 20 LR rojeva pre i posle bagremove pa{e, rojeve u trmci. Branislav, Lovci. 035/275-205, 035/225-420 Prodajem u aprilu 25 LR ko{nica sa p~elama. 011/513-683, 064/395-22-53 Prodajem u aprilu 20 LR ko{nica sa p~elama. 011/514-590, 011/8258-818 Su{ionik polena, hvata~e polena, hvataqke rojeva. Pozovite! 034/340-785, 063/717-9876 Prodajem TAM 5000, 48 A@ bez p~ela. Mo`e kompenzacija. 026/435-067 Prodajem mercedes 12-13, cerada, pogodan za p~elarstvo. Mo`e kompenzacija. 026/435-067 Prodajem 30 LR kompletnih ko{nica sa p~elama. Slobodan Mileti}, Svilajnac. 035/322-906 Prodajem oplo|ene matice i paketne rojeve. Marinkovi} Sre}ko, Brzan. 063/8895-320 Prodajem autoprikolicu sa ugra|enih 16 A@ ko{nica, 10 nukleusa i izra|ujem A@ ko{nice. 015/392-307 Prodajem sadnice bagremca (Amorpha fructicosa) i lipe. Dragan. 010/319-105 Prodajem ko{nice LR 45 komada. Milinkovi} Dragan. 015/325-499 Prodajem matice, paketne rojeve i med. Miti} Perica, Bato~ina. 064/3246-560, 034/842-658 Prodajem dru{tva na LR ramovima, isporuka pred bagremovu pa{u. ^oli}, Cer. 015/413-041, 064/2159-206 Prodajem autobus sa 92 ko{nice i p~elom i kamion sa 54 ko{nice i p~elom. 015/284-463

P^ELAR, mart 2006.


P^ELE DONOSE ZDRAVQE! UZVRATIMO IM ISTOM MEROM! - SUPERSTRIPS

- VAROZAN

APIVET, NOVI SAD Proizvodni pogon Qukovo Telefon/faks: 022/551-144, 551-784, 063/506-332 Kupujem polovne LR nastavke i prodajem 200 rojeva na 5 LR ramova u aprilu mesecu, za svaki roj dajem kilogram facelije. Jarkovac. 023/857-017 Prodajem p~eliwa dru{tva u Dadan Blatovim ko{nicama. 011/2831-067 Prodajem pro{logodi{wa dru{tva na LR i A@ grom ramovima. @ivko! 022/610-094, 063/7502-442 Prodajem autobus sa p~elama ili bez, kao i opremu. 011/3563-567, 063/648-337 Rojevi na LR i DB ramovima i paketni. 011/8124-929, 064/258-2322 Prodajem p~eliwa dru{tva na ramovima ko{nica LR, DB. 014/79-113, 063/8810-581

Prodajem p~eliwa dru{tva na LR i DB ramovima, sa ko{nicama i bez ko{nica. Dru{tva o~i{}ena od varoe 99%. Sveta Ili}. 063/12-74-404 Prodajem p~eliwa dru{tva u LR ko{nicama. 024/714-475 Prodajem p~ele na ramu LR i DB. 014/411-267, 063/8810-581 Eko-dekristalizator meda, najjeftiniji i najkvalitetniji. 022/553-753, 063/563-189

MEPOLIS MED. OTKUPQUJEM P^ELIWE PROIZVODE. 063/316-844, 011/2390-893

CIP - Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 638.1 P^ELAR : ~asopis za p~elarstvo / glavni i odgovorni urednik Rodoqub @ivadinovi}. - God. 1, br. 1. (januar 1898) - . - Beograd : Savez p~elarskih organizacija Srbije, 1898 - (Lapovo : Kolor pres). - 24 cm Mese~no ISSN 0350-431X = P~elar COBISS.SR-ID 15913218



pcelar