Page 1


^asopis z a p~ela rs tv o

P^ELAR

Savez p~elarskih organizacija Srbije Molerova br. 13, 11000 Beograd, 011/2458-640, 064/40-191-63

spos@sezampro.yu, www.spos.info, casopis-PCELAR@yahoogroups.com APISLAVIA

APIMONDIA Foundation

2006

The Magazine of Serbian Beekeeping BEEKEEPER

^lanstvo u SPOS-u ^lanstvo u Savezu p~elarskih organizacija Srbije ostvaruje se preko dru{tava p~elara po slobodnom izboru. ^lanarina u 2006. godini za ~lanove p~elarskih organizacija iz Srbije, Crne Gore i Republike Srpske iznosi 1 100 dinara, a za p~elare iz Makedonije 1 100 dinara + po{tanski tro{kovi. ^lanstvo podrazumeva dobijawe 12 brojeva ~asopisa P~elar. ^lanarina za ~itaoce iz inostranstva iznosi 30 EVRA.

The Beekeeping Association of Serbia, Serbia&Montenegro, 11000 Belgrade, 13 Molerova St.

Teku}i ra~un SPOS-a: 160–17806–08

Predsednik SPOS-a

Saradwa sa ~asopisom

Dipl. ing. @ivoslav Stojanovi} Ul. Milana Martinovi}a Metalca br. 4, 24413 Pali} 024/753-771, 063/510-598, zikastoj@palic.net

Glavni i odgovorni urednik Dr med. Rodoqub @ivadinovi} Ul. Stojana Jani}ijevi}a br. 12, 18210 @itkovac 018/846-734, 063/860-8510 rodoljubz@ptt.yu www.pcelinjak.com/zivadinovic.htm

Izdava~ki savet Prof. dr Jovan Kulin~evi} (predsednik) Prof. dr Mi}a Mladenovi}, Prof. dr Bosiqka \uri~i}, Prof. dr Desimir Jevti}, Prof. dr Slobodan Miloradovi}, Prof. dr Miloje Brajkovi}, Jovo Kantar, @arko @ivanovi}

Redakcija (po azbu~nom redu prvog slova prezimena)

Doma}i ~lanovi redakcije Dipl. novinar Milanka Vorgi} (Novi Sad), Dragutin Gaji} (Veliko Gradi{te), Milan Jovanovi} (Trstenik), Ratko Jokovi} (Lu~ani), Branislav Karleu{a (Beograd), Dejan Krecuq (Kovin), Milan S. Mateji} (Vla{ki Do), Mr sci. Neboj{a Nedi} (Beograd), Ing. Robert Past (Novi Sad), Rajko Pejanovi} ([abac), Milutin Petrovi} (Kragujevac), Dr sci. vet. med. Nada Plav{a (Novi Sad), Dr Slavomir Popovi} (Beograd), Vladimir Huwadi (Petrovaradin)

Strani ~lanovi redakcije Vladimir Augu{tin (Metlika, Slovenija), Borisav Brwada (Bar, Crna Gora), Ferid Velagi} (Tuzla, Bosna i Hercegovina), Amir Demirovi} (Sanski Most, Bosna i Hercegovina), Milan Isidorovi} (Sutomore, Crna Gora), Dr med. Stipan Kova~i} (Darda, Hrvatska), Branko Kon~ar (Kozarac, Bosna i Hercegovina), Mr sci. Goran Mirjani} (Gradi{ka, Bosna i Hercegovina), Aleksandar Mihajlovski (Skopqe, Makedonija), Franc Prezeq (Kamnik, Slovenija), Doc. dr sci. Zlatko Pu{kadija (Osijek, Hrvatska), Dr stom. Miroslav Farka{ (Zagreb, Hrvatska), Milorad ^eko (Bawa Luka, Bosna i Hercegovina), Dr vet. med. Irena Ximrevska (Skopqe, Makedonija), Franc [ivic (Qubqana, Slovenija)

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Redakcija zadr`ava pravo redigovawa tekstova. Za sadr`aj tekstova odgovaraju autori, a za sadr`aj oglasa ogla{iva~i. Listovi koji preuzimaju radove iz ~asopisa P~elar du`ni su da jasno navedu izvor informacija.

Istorija ~asopisa Prvi ilustrovani ~asopis za p~elare {tampan je 1883. godine u Beogradu pod imenom „P~ela“. Potom je {tampan „Srpski p~elar“ 1. oktobra 1896. godine u Sremskim Karlovcima. Od 1899. godine nastavqa da ga izdaje Srpska p~elarska zadruga u Rumi. „P~elar“, organ Srpskog p~elarskog dru{tva, izlazi od 1. januara 1898. godine u Beogradu. Januara 1934. godine spojili su se „P~elar“ i „Srpski p~elar“ i od tada izlaze pod nazivom „P~elar“. Ukazom predsednika SFRJ „P~elar“ je 1973. godine odlikovan Ordenom zasluga za narod sa srebrnim zracima za izvanredne zasluge, popularisawe i unapre|ewe p~elarstva, a Kulturno-prosvetna zajednica Srbije dodelila mu je 1984. godine Vukovu nagradu za rad u razvoju kulture u Srbiji. Tira`: 10 000. [tampa: Kolor pres – Lapovo, tel. 034/853-715, 853-560, kolorpres@ptt.yu Fotografija na naslovnoj strani:

P~eliwak JP Srbija{ume iz Leskovca Foto: Rodoqub @ivadinovi}, @itkovac


Ko ne zna, neka u~i ~itaju}i P~elar. Ko zna, neka u`iva u obnavqawu gradiva. Ko zna boqe, neka to i napi{e. Slavomir Popovi}

PISMO P^ELARIMA ZA MAJ

196

Veroqub Umeqi}

Mrkailo \ura|

SA KOLIKO P^ELIWIH DRU[TAVA, KADA I KAKO ZAPO^ETI P^ELAREWE? 200 Mrkailo \ura|

PROIZVODWA MEDA U SA]U SIMULIRAWEM ROJEWA

202

Milutin Stevanovi}

PRIPREMA ZA BAGREMOVU I SUNCOKRETOVU PA[U I PROIZVODWA RANIH ROJEVA

204

Petar @. \ergovi}

PRIRODNI ROJ DONOSI SRE]U?

208

Nenad Radosavqevi}

KAKO P^ELARIM PRE BAGREMOVE PA[E

209

Mileta Markovi}

PUT DO DOBRE MATICE

210

Dejan Krecuq

APIMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA MAJ

Izdvajamo iz sadr`aja

214

PROIZVODWA MEDA U SA]U SIMULIRAWEM ROJEWA 202 P~elari malo pa`we posve}uju dobijawu meda u sa}u, iako to mo`e biti veoma isplativa proizvodwa. Ali, za dobijawe visoko kvalitetnog meda u sa}u, potrebno je mnogo znawa i jo{ vi{e iskustva! Mileta Markovi}

PUT DO DOBRE MATICE 210 Samo onaj ko nikada nije u ko{nici imao vrhunsku maticu ne zna kakva je wena vrednost. Dobra matica i dobra pa{a su garant visokog prinosa meda. Saznajte detaqe o nekim koracima na putu do dobre matice od jednog od najve}ih odgajiva~a matica kod nas. Jovan Kulin~evi}

KA[WEWE U PRONO[EWU USPE[NO SPARENIH MATICA 216 Ne treba uvek poznavati samo najboqe na~ine rada. Ponekad treba znati i kako izgleda ono {to je lo{e. Zato iz ovog teksta nau~ite kako izgleda lo{ oplodwak za matice!

Zoran Markovi}

UZGOJ MATICA NA MOJ NA^IN

215

Jovan Kulin~evi}

KA[WEWE U PRONO[EWU USPE[NO SPARENIH MATICA

216

Dejan Krecuq

GAUCHO NA POQIMA!

218

Stevo Gali}

GALI]EV KALUP ZA MATI^WAKE 219 Miroslava Bojovi} Man~i}

VI[E OD BRA]E

222

Du{an Miri}

BEZ OBZIRA DA LI MISLITE DA MO@ETE ILI NE MO@ETE, U PRAVU STE! P^ELAR, maj 2006.

224

Stevo Gali}

GALI]EV KALUP ZA MATI^WAKE 219 Verujemo da }e vas ovaj kalup kona~no ubediti da proizvodite mle~! 193


Re~ urednika Kao {to vidite, gomilaju se inicijative za uspe{niju i sigurniju prodaju meda. Ovih dana je pedesetak na{ih p~elara posetilo gr~ku kooperativu p~elara u gradu Nikiti. Iako su se razo~arali snagom p~eliwih zajednica koje su videli, odu{evili su se organizacijom i otkupnom cenom meda od 3,5 evra. Ta vest zvu~i lepo. ^ak veoma lepo. Ali, zaboravqamo da Grci decenijama preplavquju Evropu informacijom da je wihov med najboqi u Evropi. Zatim zaboravqamo da su oni ve} u Evropskoj Uniji, {to ne mora ni{ta da zna~i, ali u ovom slu~aju zna~i, jer su u woj dugo i pametno rade. Mi bi smo `eleli da svet zna za kvalitet na{eg meda, a da u takvu marketin{ku kampawu ne ulo`imo ni{ta. U jednom od prospekata posledweg kongresa Apimondije odr`anog u Dablinu pro{le godine, svoj med reklamirala je samo jedna jedina zemqa – Turska. Nas naravno nije bilo. Jedino smo se predstavili kroz englesko izdawe na{eg P~elara, gde se reklamirala jedina na{a firma koja ima izvozni broj za izvoz meda u EU i koja je dobila sertifikat za HACCP sistem, Agrofrost iz Zavlake (015/692-144). Telefon sam vam dao iz samo jednog razloga. Pozovite ih i pitajte za{to masovno ne izvoze med iz Srbije u EU. Iako ima vi{e razloga, glavni je niska cena od oko 1 evra, po re~ima vlasnika. Malo, re}i }ete. Jeste, ali nad tim ne vredi plakati. Zapitajmo se za{to je to tako. Mo`da zato {to mi `elimo da nas neko drugi reklamira, da neko drugi pri~a po svetu o kvalitetu na{eg meda, da neko drugi ulo`i novac da bi mi prodali med. To se ne}e desiti. Znam, sada ve} {krgu}e zubima moj prijateq Zvonimir Vasi} iz Leskovca, sada ~lan IO SPOS-a. Jer, on nikako ne voli da ~uje kako je svetska cena meda za nekoga niska, a za nekoga zadovoqavaju}a. Ka`e da to ne treba pri~ati p~elarima i pla{iti ih ili {ta ve}… A dokle da be`imo od istine? Dok drugi koriste priliku i prodaju Evropi svoj med, a ne na{? Dok tako ~ekamo i gubimo vreme, boqe bi bilo da {to pre shvatimo gde nam je pravi put. I odmah da ka`em, da ne bude zabune: to nije put nevi|enog prosperiteta! Nego jedini, po{to drugog puta nema. Hteli smo kapitalizam, imamo ga. Sada mu se treba prilagoditi. Da ne ka`ete da 194

Misao meseca Qudi koji tvrde da ne{to ne mo`e da se uradi, ne treba da ometaju one koji to ve} rade. sam pesimista ili tako ne{to, prene}u vam tekst iz rubrike Re~ urednika u ~asopisu Poqoprivredni list: „Polako se vr{i diferencijacija na komercijalna i nekomercijalna gazdinstva. Neki to vide kao diferencijaciju, a neki kao raslojavawe. Verovatno je u pitawu i jedno i drugo. Jedno kao pozitivan proces, a drugo kao negativan. Bitno je shvatiti da su oba nezaustavqiva i prepoznati sebe u tome i na}i svoje mesto. [ta to zna~i? To zna~i da onaj ko ima 3 hektara zemqe ne}e se mo}i baviti ratarstvom. Dogodine ni onaj ko ima 5 hektara, za tri godine ni onaj ko ima 10 hektara, za nekoliko godina ni 20 hektara ne}e biti dovoqno za ~istu ratarsku proizvodwu. Granice se pomeraju iz godine u godinu i samo onaj ko to bude mogao da prati do nivoa dostizawa evropskih farmera }e opstati. To je diferencijacija. Isto tako to zna~i da onaj ko ima 20 ari malina, dogodine ne}e mo}i `iveti od toga. Hektar jabuka, hektar vinograda, jutro plastenika, 5 krava, 30 ovaca, 50 sviwa u tovu. Za takve doma}ine smo govorili da su imu}ni, a za godinu, dve od toga ne}e mo}i da se `ivi. Opsta}e onaj ko ukrupni proizvodwu, pove}a prinose, uve}a stado, udru`i se, na|e tr`i{te. Ko to uspe dobi}e i dr`avne podsticaje, kredite, premije, regrese. I to je diferencijacija. Ko ne uspe da uhvati prikqu~ak – propa{}e. To je raslojavawe. Surovo, ali istinito. Za ove druge brigu }e preuzeti dr`ava. Socijalni programi, pomo} stara~kim doma}instvima i sl. Para naravno nema, pa ne o~ekujte previ{e. Dr`ava mora voditi svoju politiku. Wu diktiraju finansije. Doma}e i strane. Ove druge vi{e. Zato mo`ete o~ekivati da nakon registracije poqoprivrednih gazdinstava, {to je postavqeno kao osnovni uslov za pristup bilo kojoj vrsti dr`avne pomo}i, budu propisani i drugi uslovi (minimalna povr{ina pod nekim usevom za koju mo`ete ostvariti premiju, minimalan broj junadi u tovu). P^ELAR, maj 2006.


Za{to vam ovo sve pi{em na ovaj na~in? Da bi shvatili procese koji se upravo de{avaju i koji }e se jo{ br`e de{avati idu}e godine. Da shvatite {ta }e se desiti, jer oni koji budu shvatali {ta se desilo, za wih }e biti kasno. Zato, ako imate mawe od {ezdeset godina, ako `elite da se bavite poqoprivredom, ako imate naslednike za svoju poqoprivredu, ne {pekuli{ite oko registracije svog gazdinstva. Ve} danas, ako se niste registrovali, vi za ovu dr`avu ne postojite kao poqoprivrednik, ne mo`ete ostvariti pravo na nijednu meru za unapre|ewe poqoprivrede i sami ste sebe diskvalifikovali iz utakmice. No, sama registracija jo{ ne zna~i da }ete uspeti i opstati. Ali, u mnogim zemqama u na{em okru`ewu, ba{ podsticaji za unapre|ewe poqoprivrede, premije i sli~no predstavqaju ta~ku preloma na kojoj poqoprivredna proizvodwa postaje rentabilna. Zna~i, ako `elite da nastavite da se bavite poqoprivredom, morate u}i u „ma{inu“. A onda, neka vam je Bog u pomo}i. U~ite od boqih, radite vredno, donosite racionalne odluke. (Dipl. ing. Violeta Margeti}, glavni urednik)“ Treba li da ka`em da ve}i deo gorwih navoda va`i i za p~elarstvo. Vreme velikih profita je iza nas. Poqoprivredna, pa i p~elarska proizvodwa, sve vi{e nosi}e zahtev za ve}om i masovnijom proizvodwom (ve}i broj ko{nica), mawom zaradom po jedinici proizvoda, a mawim, istim ili mo`da ve}im prihodom (ako radite najboqe {to se mo`e) od sveukupnog rada. Zna~i, budu}nost je u ukrupwavawu p~eliwaka, ni`oj proiz-

vodnoj ceni meda, i ne{to ni`oj maloprodajnoj ceni. Znam ja dobro {ta }ete sada re}i. Re}i }ete da je med 2002. godine bio 250 dinara, a litar benzina 25 dinara. Sada je med 300 dinara, a litar benzina 85 dinara. I {ta onda? Vredi li da se svi okupimo na Terazijama i da pla~emo nad svojom sudbinom? Ne, mora}emo da tra`imo re{ewa. Dok nije zaista uspeo, Henri Ford je bankrotirao 5 puta, banke su mu svih 5 puta prodavale porodi~nu ku}u. Ali je imao ciq i uspeo je. Imate li vi ciq, ili }ete i daqe da `alite svoju sudbinu? Procesi koji su u toku su sada nezaustavqivi. Otvorili smo Pandorinu kutiju, a sada nam se ne svi|a {ta iz we izlazi. Mislili smo da je ta pri~a samo mit, i da Pandora nije lo{e pro{la. Izvinite {to sam ovo morao da vam ka`em. Ali, ako posle ovog uvodnika stavite prst na ~elo i zamislite se, bar }u znati da }ete mi biti zahvalni kroz desetak godina. Na sre}u, u celoj ovoj surovoj finansijskoj analizi, postoji jedna svetla zvezda. Koja? Nikada i niko vam ne mo`e zabraniti da gajite izvestan broj p~eliwih zajednica i da u`ivate u wima. Ali, ako `elite da zaradite, e to je ve} druga pri~a koja zahteva mnogo upornosti, jo{ vi{e rada, a najvi{e znawa. Trudi}emo se da vam znawe ponudimo kroz P~elar. Trudi}emo se da ubudu}e objavqujemo vi{e tekstova koji }e upu}ivati na ekonomi~nije i racionalnije p~elarewe sa smawenim tro{kovima proizvodwe. Pozivamo sve one koji su u tome delimi~no ili potpuno uspeli, da napi{u kako.

Po{tovani p~elari, Na osnovu odluke IO SPOS-a, poklawamo vam nalepnice za unutra{we staklo va{eg prevoznog sredstva (automobil, kombi, kamion). Ideja je da nalepnice budu za{ti}ene od klimatskih uticaja, a da stalno svima govore da vozilo pripada p~elaru. U kompletu se nalaze i dve velike nalepnice sa natpisom „Prevoz p~ela“ koje treba zalepiti na plo~u providnog pleksiglasa i pri~vrstiti na vozilo za selidbu ko{nica. Ove godine }e svaki ~lan SPOS-a dobiti luksuznu ~lansku kartu kojom }e se legitimisati pred kolegama i potro{a~ima. Pozivamo predsednike dru{tava i udru`ewa da se odmah jave sekretaru SPOS-a Predragu Martinovi}u na telefon 011/2458-640 kako bi a`urirali podatke zbog eventualne promene predsednika i dogovorili se oko preuzimawa ~lanskih karata za sve ~lanove SPOS-a u wihovoj organizaciji. P^ELAR, maj 2006.

195


P I S M O P ^ E L AR I M A

ZA M A J Slavomir Popovi} ul. Save Kova~evi}a br. 38 11000 Beograd

Za mnoge p~elare, naro~ito za one koji imaju mali broj p~eliwih dru{tava i koji p~elare stacionarno, bagremova pa{a je jedina glavna pa{a i zato treba da je spremno i dobro iskoriste. Osnovni faktori koji uti~u na dobre prinose meda u ovoj pa{i, a zavise od znawa p~elara su: – jako p~eliwe dru{tvo i pogodna starosna struktura p~ela u wemu; – prisustvo matice u p~eliwem dru{tvu i istovremeno {to mawe otvorenog legla za vreme glavne pa{e ({to sa druge strane pove}ava rizik za rojewe); 196

– suzbijawe pojave rojevog nagona pre i za vreme glavne pa{e; – dovoqno medi{nog prostora sa izvu~enim sa}em; – dobra ventilacija za vreme glavne pa{e; – brojnost p~eliwih dru{tava na jednoj lokaciji i wihova udaqenost od glavne pa{e i – izbor odgovaraju}e tehnike p~elarewa u glavnoj pa{i. Jako p~eliwe dru{tvo i kvalitetna starosna struktura u wemu su bitni za dobre prinose. Svaki p~elar zna da samo jaka p~eliwa dru{tva daju dobre prinose meda. O tome {ta je jako p~eliwe dru{tvo u na{im P^ELAR, maj 2006.


uslovima p~elarewa postoje dva mi{qewa. Jedno, da je jako p~eliwe dru{tvo ono koje u glavnoj pa{i ima oko 60 000 p~ela. Drugo, da je jako p~eliwe dru{tvo ono koje ima 45 000–50 000 p~ela u glavnoj pa{i. Oni koji zastupaju mi{qewe da je optimalan broj p~ela u bagremovoj pa{i 45 000–50 000 p~ela, polaze od ~iwenice da se sa na{om maticom, u na{im uslovima p~elarewa, uglavnom ne mo`e da obezbedi vi{e od navedenog broja p~ela u jednoj ko{nici i da je taj broj p~ela dovoqan da se postignu visoki prinosi meda. Oni koji zastupaju mi{qewe da jako p~eliwe dru{tvo u glavnoj pa{i treba da ima oko 60 000 p~ela, kao argumente navode da ono {to mo`e jako p~eliwe dru{tvo, ne mo`e slabije, a ve}i broj p~ela ne mo`e da smeta. U na{im uslovima p~elarewa ~esto za vreme bagremove pa{e mogu da nastanu lo{i vremenski uslovi, tako da je u toku dana za medobrawe dovoqno samo 2–3 sata lepog vremena. Samo izuzetno jaka p~eliwa dru{tva mogu da ostvare dobre prinose u takvim uslovima. Prate}i iskustva p~elara objavqena u ~asopisu P~elar mo`e se uo~iti da najve}i broj p~elara smatra da jaka p~eliwa dru{tva u glavnoj pa{i treba da imaju oko 60 000 p~ela. Zbog toga, trebalo bi prihvatiti iskustva p~elara i primeniti odgovaraju}u tehniku p~elarewa koja obezbe|uje da se na oko 15–20 dana do bagremove pa{e p~eliwa dru{tva maksimalno razviju i da tada imaju najmawe 10 ramova sa leglom u LR ko{nici (ili 8 ramova u DB ko{nici) da bi u bagremovu pa{u u{la sa dovoqno p~ela i ostvarila visoke prinose meda ako su pa{ni uslovi povoqni. Kvalitetna starosna struktura p~ela u p~eliwem dru{tvu je zna~ajna za ostvarivawe dobrih prinosa meda u glavnoj pa{i. Neki istra`iva~i tvrde da u intenzivnoj pa{i treba da bude oko tri puta vi{e ku}nih p~ela (starih najvi{e do 20 dana) od p~ela izletnica, a pri tihoj pa{i, u kojoj i izletnice vr{e poslove ku}nih p~ela (skladi{tewe nektara u sa}e, koje u jakoj pa{i obavqaju ku}ne p~ele – primateqice nektara), treba da bude dva puta vi{e izletnica od ku}nih p~ela. Iskustvo pokazuje da ako se pred glavnu pa{u spoje npr. dva p~eliwa dru{tva sa po oko 30 000 p~ela, ili {to je jo{ nepovoqnije, tri sa po oko 20 000 p~ela, bez obzira {to tako spojena p~eliwa dru{tva ulaze u glavnu pa{u sa oko 60 000 p~ela, od visokih prinosa meda ne}e biti ni{ta, jer P^ELAR, maj 2006.

starosna struktura p~ela u ovakvom dru{tvu nije odgovaraju}a. P~elar ne mo`e da obezbedi odgovaraju}i odnos broja mladih p~ela i p~ela izletnica spajaju}i p~eliwa dru{tva po svom naho|ewu, ne vode}i ra~una o fazama razvoja p~eliwih dru{tava. Kvalitetna starosna struktura u p~eliwem dru{tvu se posti`e ako se p~eliwa dru{tva zazime sa preko 20 000 p~ela, ako se u okviru optimalnog roka razvoja p~eliwih dru{tava za bagremovu pa{u (od kraja marta do oko 25. aprila, ako bagrem cveta oko 10. maja) obezbede potrebni uslovi da matica intenzivno pola`e jaja i da u tom periodu ne bude blokirana, ako se na oko 40 dana pre glavne pa{e i na oko 30 dana do sredine glavne pa{e, u sred legla prvo ubaci jedan ram sa izvu~enim sa}em, a kroz 5–7 dana i drugi ram da ih matica {to pre zale`e i da se iz wih izlegu ku}ne p~ele i p~ele koje }e poklapati med. P~elari koji su iz bilo kojih razloga propustili priliku da im se p~eliwa dru{tva dobro razviju za bagremovu pa{u sa skladnom starosnom strukturom p~ela, po~etkom maja (na 7–10 dana pre bagremove pa{e) mogu u izvesnoj meri navedeni propust da ubla`e, ako p~eliwa dru{tva poja~aju sa 2–3 rama sa zatvorenim leglom i p~elama i ako p~eliwa dru{tva za glavnu pa{u formiraju (u LR ko{nici) kao na slici 1: – na podwa~i je plodi{te sa maticom, 1–2 rama sa otvorenim leglom (ROL), 2 rama sa satnom osnovom (RSO), 4 rama sa izvu~enim sa}em (RISO), a ostalo su ramovi sa medom i polenom do zida ko{nice (RM–P); – iznad plodi{ta je mati~na re{etka sa letom, a na mati~noj re{etki je nastavak sa preostalim leglom; ako je p~eliwe dru{tvo veoma jako, kao tre}i nastavak se postavqa polunastavak; – p~ele koje se legu iz legla iznad mati~ne re{etke koriste leto na mati~noj re{etki. Prisustvo matice u p~eliwem dru{tvu i {to mawe otvorenog legla za vreme bagremove pa{e bitno uti~e na visoke prinose meda jer: – ako nema matice u p~eliwem dru{tvu za vreme glavne pa{e, instinkt za sakupqawe nektara naglo opada, prekida se lu~ewe voska i izrada sa}a, a negovawe legla je veoma lo{e; – ako se na po~etku glavne pa{e odstrani matica i pusti da same p~ele odneguju maticu, prinos meda opada i za tre}inu; 197


– ako se na po~etku glavne pa{e stara matica zameni mladom, prinos se u glavnoj pa{i znatno uve}ava (prema nekim autorima i do 50%). Prisustvo otvorenog legla u bagremovoj pa{i direktno uti~e na smawewe prinosa, jer prisustvo otvorenog legla zahteva anga`ovawe znatnog broja p~ela koje onda ne u~estvuju u sakupqawu i preradi nektara. Najboqe bi bilo da se za vreme bagremove pa{e omogu}i matici da nosi jaja koliko mo`e ({to znatno uti~e na smawewe verovatno}e pojave rojevog nagona), a da istovremeno bude {to mawe otvorenog legla u p~eliwem dru{tvu. Ima vi{e tehnika p~elarewa pomo}u kojih se to mo`e posti}i, a jedna od wih je prikazana na slikama 1 i 2. Ovom tehnikom se istovremeno smawuje i mogu}nost pojave rojevog nagona pre i za vreme bagremove pa{e. Prisustvo dovoqnog medi{nog prostora i praznog izvu~enog sa}a u bagremovoj pa{i direktno uti~e na ve}i prinos meda. Ve}i medi{ni prostor stimuli{e ve}i broj p~ela da unose i prera|uju nektar. Ina~e, treba voditi ra~una da p~ele razme{taju uneti nektar na tri puta ve}oj povr{ini nego {to je to potrebno za sme{tawe meda. Prazno sa}e stimuli{e p~ele na ve}i unos. Uvek je boqe imati vi{ak, nego mawak izvu~enog sa}a u ko{nici. Za jedno jako p~eliwe dru{tvo (u LR ko{nici) potrebno je obezbediti 20–30 ramova sa izvu~enim sa}em. Treba umereno izbegavati prisustvo satnih osnova u medi{tu za vreme bagremove pa{e jer: – najve}i broj p~ela ima razvijen nagon sakupqawa nektara pa slabije sakupqaju polen i zbog toga je izvu~eno sa}e za vreme glavne pa{e slabijeg kvaliteta zbog nedovoqne koli~ine polena;

Slika 1. [ema pripreme p~eliweg dru{tva za bagremovu pa{u

198

– ako se u medi{tu nalazi oko jedne tre}ine satnih osnova, prinos meda je mawi za oko 10%, ako je u medi{tu oko polovine satnih osnova, prinos meda je mawi za oko 30%, ako su u medi{tu prete`no satne osnove, prinos meda je mawi i do 50%. Praksa pokazuje da se daqi unos nektara smawuje i do 30% ako se iznad punog medi{ta doda prazno medi{te, jer ve}e koli~ine prisutnog meda deluju destimulativno na sakupqa~ki instinkt p~ela. Ne{to je boqa situacija ako se ispod punog medi{ta podmetne prazno medi{te. Najboqe je kada se puno medi{te (usred bagremove pa{e) sklawa sa ko{nice i stavqa na pomo}no, ili neko drugo p~eliwe dru{tvo da p~ele zatvore med, a iznad plodi{ta stavi prazno medi{te, ako za tako ne{to postoji mogu}nost. Ventilacija u bagremovoj pa{i zna~ajno uti~e na ve}e prinose. U nektaru ima dosta vode. Kako se od tri dela nektara dobija jedan deo meda, p~ele treba da odstrane veliku koli~inu vode iz nektara. U prva 24 sata p~ele moraju da odstrane preko 50% vode iz nektara (da se nektar ne bi ukiselio). To je veliki napor za p~ele, ali im u tome p~elar mo`e mnogo pomo}i ako sva leta na ko{nici {irom otvori, ako pojedine nastavke pomeri unapred ili unazad za oko 1 cm, ako krov podigne na jednu stranu itd. Uticaj blizine pa{e i brojnost p~eliwih dru{tava na odre|enoj lokaciji u velikoj meri uti~e na prinose meda. Ako je rastojawe bagremove pa{e mawe od jednog kilometra, prinos meda je dobar. Sa porastom rastojawa (do oko 3 kilometra) prinos meda znatno opada. Ako je pa{a slabija, treba rasporediti do 30 ko{nica na jednom mestu, ako je pa{a sredwa, do 50, a ako je pa{a veoma jaka, maksimalno 100 ko{nica. P~eliwaci koji se nalaze na rastojawu ve}em od 1,5 kilometara ne uti~u na prinos meda na posmatranom p~eliwaku, bez obzira na kvalitet pa{e. Izbor odgovaraju}e tehnike p~elarewa u bagremovoj pa{i je va`an ne samo da bi se ostvarili visoki P^ELAR, maj 2006.


prinosi meda, ve} i da bi se u zna~ajnoj meri otklonila opasnost od pojave rojevog nagona. Zato, kad bagrem zamedi, preporu~uje se da se p~eliwe dru{tvo preuredi kao {to je prikazano na slici 2: – u plodi{tu je matica sa jednim ramom otvorenog legla, 2 rama sa satnom osnovom levo i desno od legla, 5 ramova sa izvu~enim sa}em i 2 rama sa medom i polenom; – iznad plodi{ta je mati~na re{etka sa letom, a iznad we je medi{te sa devi~anskim sa}em; u sredini medi{ta su 2 rama sa zatvorenim leglom (iz kojih izlaze mlade p~ele) koji znatno stimuli{u p~ele na intenzivnije sakupqawe nektara; – iznad medi{ta je nastavak sa prete`no zatvorenim leglom iz kojeg }e se le}i sve ve}i broj mladih p~ela koje }e odr`avati snagu p~eliweg dru{tva za vreme bagremove pa{e; – u toku bagremove pa{e vr{i se kontrola medi{ta da bi se blagovremeno dodalo novo (prazno) medi{te ispod skoro punog postoje}eg medi{ta. Ako se na po~etku bagremove pa{e izvrca ili odstrani sav med iz ko{nice (koji se sa~uva za prihranu p~ela), kod p~ela }e se ispoqiti sakupqa~ki instinkt u bagremovoj pa{i. Ako se istovremeno u medi{tu nalazi devi~ansko sa}e, dobi}e se ~ist bagremov med. Formirawem p~eliweg dru{tva za bagremovu pa{u kako je prikazano na slikama 1 i 2 posti`e se da matica u plodi{tu mo`e da pola`e jaja za sve vreme trajawa bagremove pa{e, da za vreme bagremove pa{e u plodi{tu bude relativno malo otvorenog legla, da iznad mati~ne re{etke (sa letom) p~ele ose}aju prisustvo matice ispod mati~ne re{etke, a u medi{te ulaze (i iz wega izlaze) na leto na mati~noj re{etki, da opasnost od pojave rojevog nagona prakti~no ne postoji. Treba ista}i da }e u bagremovoj pa{i biti vi{e prinosa ako je leto na mati~noj re{etki ve}e, a leto na podwa~i mawe. Tako|e, unos nektara bi}e ve}i ako ima vi{e zatvorenog legla. Zbog toga se p~elarima sa mawim brojem p~eliwih dru{tava preporu~uje da na po~etku bagremove pa{e, kad iz plodi{ta preve{avaju u gorwi nastavak (iznad medi{ta) sve preostalo leglo, otvoreno leglo zamene sa zatvorenim leglom iz pomo}nih dru{tava. P^ELAR, maj 2006.

U drugoj polovini bagremove pa{e svako p~eliwe dru{tvo pripremqeno za bagremovu pa{u kao {to je prikazano na slici 2 mo`e da bude odgajiva~ko dru{tvo za uzgoj kvalitetnih mati~waka ako se ono dodatno pripremi na slede}i na~in: – u sredinu gorweg nastavka (sa preostalim leglom) na 5–6 sati pre presa|ivawa larvi stave se 2 rama sa otvorenim leglom iz plodi{ta, ili iz pomo}nog dru{tva, a levo i desno od wih stavi se po jedan ram sa pergom, a preostali ramovi su sa medom; – na 2–3 sata pre presa|ivawa larvi napravi se mesto izme|u dva rama sa otvorenim leglom za ram sa presa|enim larvama; – kroz 2–3 sata izme|u dva rama sa otvorenim leglom stavi se ram sa jednom letvicom na kojoj su 12–15 mati~nih osnova sa presa|enim larvama; – u gorwi nastavak do zida ko{nice postavi se ram sa satnom osnovom, ili ram gra|evwak, da mlade p~ele na wima izvla~e sa}e umesto da to ~ine izme|u mati~waka. Od trenutka presa|ivawa larvi obavezno prihrawivati p~eliwe dru{tvo ujutru i uve~e sa po 200–300 grama sirupa (med i voda, 1:1) sve dok se mati~waci ne zatvore (4–5 dana). Kroz 10 dana od vremena presa|ivawa larvi bi}e najmawe desetak kvalitetnih zrelih mati~waka u gorwem nastavku sa kojima se mogu formirati nova p~eliwa dru{tva. Za sve to vreme p~ele }e nesmetano sakupqati nektar u medi{tu i prera|ivati ga u med.

Slika 2. [ema pripreme p~eliweg dru{tva na po~etku bagremove pa{e

199


SA KOLI KO P ^ ELI WI H DR U[TAVA, KA DA I KAKO ZAP O^ ETI P ^ ELAR EWE?

Veroqub Umeqi} ul. ^ede Dulejanovi}a br. 33, Kragujevac (034) 362-879, (063) 814-80-80 vumeljic@ptt.yu, www.umeljic.com

Osobe koje `ele da po~nu da se bave p~elarewem ne treba odmah da nabavqaju veliki broj p~eliwih dru{tava. Za po~etak p~elarewa sasvim je dovoqno 3–5 ko{nica. Ne vaqa po~iwati ni samo sa jednom ko{nicom, jer su gre{ke pri radu mogu}e, pa i stradawe po nekog p~eliweg dru{tva, pogotovu u toku zime. Ako se po~etniku desi da mu jedino dru{tvo ne izimi, wemu je onda stradalo 100% p~eliwaka, pri ~emu naj~e{}e nastaje veliko razo~arewe, i te{ko odlu~ivawe za novi po~etak p~elarewa. Ili, ako imamo samo jedno p~eliwe dru{tvo, pa ono iz nekih razloga oslabi, nemamo ga ~ime pomo}i, na primer ramom zrelog legla i p~elama, {to nije slu~aj kada po~iwemo p~elarewe sa nekoliko ko{nica. Kada smo ~vrsto re{ili da po~nemo da se bavimo p~elarewem, treba u toku zime ili ranije s prole}a, da nabavimo kvalitetne ko{nice, najboqe nove. Ko{nice treba da su odgovaraju}e ofarbane i krovovi op{iveni limom. Po`eqno je da na plodi{tima budu ugra|ene ru~ice za lak{e no{ewe ko{nica. Bez obzira za koji tip ko{nica smo se odlu~ili, sve one treba da budu potpuno iste konstrukcije i prilago|ene za seobu. Pored ko{nica treba nabaviti i ostali neophodan pribor. Da bismo i pomo}niku pri pregledawu dru{tava obezbedili za200

{titu, treba nabaviti dva p~elarska {e{ira i dva para za{titnih rukavica. Umesto {e{ira boqe je obezbediti p~elarsku bluzu sa {e{irom, koji sa we mo`e da se skida. Dimilica, p~elarski no` i ~etka su tako|e neophodni pri p~elarewu. Treba obezbediti i materijal za sagorevawe u dimilici. Pored navedene opreme i pribora, za po~etak }e nam trebati i jedan kalem `ice za o`i~avawe ramova, dvadesetak satnih osnova odgovaraju}ih dimenzija i `vrk, obi~an ili elektri~ni, za utapawe `ica u satne osnove, kao i {ilo ili bu{ilica za bu{ewe rupa u bo~nim letvicama ramova, za provla~ewe `ica. Prve sezone p~elarewa treba se uzdr`ati od po`ude za ce|ewem meda. Prve godine treba da se trudimo da {to boqe upoznamo `ivot p~eliweg dru{tva i tehniku p~elarewa i da p~ele {to vi{e zavolimo. Neiskusni po~etnici te{ko }e se sna}i sa jakim p~eliwim dru{tvima, ako ih nabave pre bagremove pa{e, s namerom da odmah ocede med. Pa jo{ ako ta pa{a omane, eto opet velikih razo~arewa. A jaka dru{tva u to vreme su mnogo skupqa od ne{to kasnijih rojeva. P~elarewe mo`e da se zapo~ne nabavkom prirodnih ili jeftinijih paketnih rojeva i wihovim sme{tawem u ko{nice sa ramovima u kojima su ugra|ene satne osnove. Ali, P^ELAR, maj 2006.


neiskusnim po~etnicima, najboqe je da p~elarewe zapo~nu dobrim rojevima na ramovima, odmah posle bagremove pa{e, odnosno krajem maja – po~etkom juna meseca. Rojevi treba da budu na 5 ramova, od ~ega su 3 rama puna legla u svim stadijumima, a na po jednom krajwem ramu treba da ima hrane – polena i meda. Povr{ine sa leglom treba da budu gusto pokrivene p~elama raznih doba starosti, odnosno da ima najmawe 1 kg (10 000) p~ela i da bude prisutna mlada (iz te godine) kvalitetna oplo|ena i obele`ena matica, koja je ve} pronela. Na svim ramovima treba da ima ukupno oko 3 kg hrane. Rojeve treba nabaviti od iskusnog p~elara, sa p~eliwaka koji je od po~etni~kog udaqen najmawe 15 km, kako bi se u wima sa~uvale sve p~ele izletnice.

Dogovorenog dana u popodnevnim satima, treba odvesti prazne ko{nice, bez polunastavaka, na p~eliwak isporu~ioca rojeva. Odmah treba premestiti rojeve iz wegovih u na{e ko{nice. Wegovu ko{nicu skidamo sa postoqa i stavqamo je iza, na prevrnuti krov, a na{u otvorenu ko{nicu stavqamo na postoqe. Zatim isporu~ilac rojeva vadi redom ramove sa p~elama iz wegove ko{nice i stavqa ih na istu poziciju u na{u ko{nicu. Po`eqno je da se pri tome matica prona|e na ramu i poka`e kupcu. Kada su svi ramovi preme{teni u na{u ko{nicu treba u wu zbrisati i p~ele sa poklopne daske, podwa~e i zidova plodi{ta u kome je roj bio. Ramove treba staviti do ju`nog zida ko{nice i u~vrstiti ih da se ne pomeraju pri transportu. Dovoqno je po jedan mali ekser zakucati pored u{ica satono{a krajwih ramova i na sredini ivice jedne bo~ne letvice. ^im predve~e prestane doletawe p~ela, leta ko{nica sa rojevima zatvaramo. Podrazumeva se da ko{nice imaju obezbe|enu P^ELAR, maj 2006.

ventilaciju, odnosno dotok sve`eg vazduha do p~ela. U ovom slu~aju nije neophodno koristiti zbeg, jer p~ele imaju na raspolagawu prazan prostor pored ramova. Ko{nice sa rojevima treba odmah utovariti u prevozno sredstvo i odvesti ih na na{ p~eliwak. Tu ih postavqamo na pripremqena postoqa i posle petnaestak minuta, dok se p~ele smire od seobe, otvaramo leta. I tako oformismo p~eliwak i postadosmo p~elari. Neka je sa sre}om!

Nega i razvoj rojeva Rojevi }e se najboqe razvijati na dobroj nektarsko-polenskoj pa{i. U nedostatku dobre pa{e treba ih stimulativno prihrawivati, najboqe svako ve~e sa po 300 g {e}ernog sirupa, sve dok se pa{a ne pojavi. Odmah po preuzimawu rojevima treba dodati po jedan ram sa satnom osnovom, stavqaju}i ga izme|u ramova sa leglom. ^im taj ram p~ele izgrade i matica ga zale`e, dodajemo slede}i, tako|e izme|u ramova sa leglom, ali ne pored prethodno dodatog. U me|uvremenu roj ja~a, pove}avaju se povr{ine legla i broj p~ela. Kada i drugi dodati ram p~ele izgrade i matica ga zale`e, dodajemo slede}i, u sredinu legla. Kada je godina povoqna rojevi mogu do avgusta da izgrade najmawe po 5 novih ramova i da se leglo razvije na po 6–7 ramova,

{to u to doba predstavqa ja~e razvijeno dru{tvo, u kojem }e sada biti ukupno 10 ramova. Tokom avgusta meseca treba obratiti pa`wu na obezbe|ewe rezervi hrane, potrebne za uspe{no prezimqavawe i rani prole}ni razvoj dru{tava. Ako u tom mesecu nema zna~ajnijeg unosa nektara iz prirode, dru{tvima treba prihrawivawem pomo}i da obezbede odgovaraju}u zimnicu. 201


P ROI ZVODWA M E DA U SA]U S I M UL I RA WEM ROJEWA

Mrkailo \ura| ul. Maksima Gorkog br. 2/15 18000 Ni{ (018) 49–331

U glavnoj pa{i proizvo|a~i te~nog meda ne idu na proizvodwu voska, jer bi u suprotnom prinos meda bio mawi. Me|utim, proizvo|a~i meda u sa}u, da bi ostvarili svoj ciq moraju da idu na oba proizvoda istovremeno. Ovo se posti`e simulirawem rojewa gde se koristi energija roja. Sli~nu ideju za proizvodwu i te~nog meda dao je prof. dr Slobodan Miloradovi} u aprilskom P~elaru za 2004. Koriste}i dotada{wa nau~na saznawa, principe nove tehnike proizvodwe meda u sa}u postavio je p~elar George S. Demuth, i objavio ih 1919. godine u Farmerskom biltenu br. 1039. Po wemu, 6–8 nedeqa pre glavne pa{e dru{tva treba maksimalno razvijati, a zatim pred pa{u plodi{te smawiti sa dva

202

na jedno LR telo. U wega koncentri{e p~ele i leglo, i prekida kontinuitet zalegawa odstrawuju}i maticu za period od 10–15 dana. Ovaj prekid zalegawa J. Hogg je kasnije smatrao su{tinskim i nazvao ga magi~ni kur{um. Posle ovoga, dodavawem mlade matice, dru{tvo }e poletno raditi kao novi roj i ne}e se rojiti te sezone. Na osnovu ovih principa, simulirawem stawa u jednoj ve} izrojenoj ko{nici bez gubitka p~ela, danas u Americi postoje dva metoda proizvodwe meda u sa}u, koji nose imena po svojim autorima (E. E. Killion i J. A. Hogg).

Kilionov metod Kilion i sinovi su u Americi najpoznatiji proizvo|a~i meda u sa}u sa tradicijom dugom oko 90 godina. @ive u dr`avi Ilinois i p~elare sa 1 000 dru{tava. Wihov metod je opisan u kwizi „Med u sa}u“, a izvode ga za to prilago|enom opremom. Bele U prole}e, nekoliko nesatne deqa pre glavne pa{e (kada osnove se ustale vremenske prilike) za med svakih sedam dana vr{e zameu sa}u nu mesta plodi{nih tela. Sa ovim se posti`e br`i razvoj i ravnomeran raspored legla u oba tela, a ovo je i mera protiv rojewa u tom periodu. Na 12 dana pre glavne pa{e, simuliraju rojewe. Radovi p~elara prikazani su u tabeli, koju sam napravio na osnovu P^ELAR, maj 2006.


podataka iz Kilionove kwige. K o n centraciju p~ela i legla u na~elu vr{i u telu koje se zateklo gore i nad wim }e se (na roditeqskoj podwa~i) proizvoditi med u sa}u. Telo koje se zateklo dole sa ostatkom legla i ne{to p~ela, postavqa se na posebno mesto u p~eliwaku i od legla tri dru{tva pravi novo dru{tvo za vrcani med. Ukoliko gradwa mati~waka nije po~eta uz prisustvo matice, p~ele ih obavezno grade po uni{tavawu iste. U toku narednih 12 dana p~elar 4 puta otvara ko{nicu. Pri svakom pregledu ru{i zapo~ete mati~wake. Dvanaestog dana skoro svo leglo je poklopqeno i tada dodaje novu maticu. Kada ona po~ne da le`e, o`ivqava aktivnost dru{tva. Ovu aktivnost Kilion opisuje: „Kada

Dani

Prisustvo matice

matica po~ne da le`e, p~ele joj prave prostor prenose}i med iz }elija plodi{ta u medi{te. Stvarawem prostora za zalegawe mladoj matici, rad u medi{tu prakti~no EKSPLODIRA“. Kilionovi koriste opremu koja je pode{ena tako da omogu}ava dobru ventilaciju, kako bi sekcije meda u sa}u bile potpuno kompletirane. Koriste duboku (Milerovu) podwa~u, ~ija je unutra{wa dubina 5,6 cm. Ona leti obezbe|uje ventilaciju, a zimi uti~e na to da ne do|e do bu|awa sa}a. Plodi{ta su dimenzija desetoramnih LR tela, ali u wima dr`e samo po 9 ramova i sa svake strane po jednu pregradnu dasku koju nazivaju prate}om daskom (sli~no kao {to radi Branislav Karleu{a, p~elar iz Beograda – primedba urednika). Nastavci sa sekcijama su iste du`ine, ali je {irina mawa za oko 6 cm, jer sadr`e 7 sekcija i dve prate}e daske. P~ele iz medi{ta preteruju koriste}i be`alicu, a za vreme velikih vru}ina, dru{tvima koja nisu u hladu dodaju nastavak (ne{ t o kao na{ zbeg) sa nekoliko malih zamre`enih otvora. Na kraju sezone medi{ta se skidaju, vra}a oduzeto plodi{no telo i u tom polo`aju dru{tva ostaju preko zime.

Radovi p~elara

– Smawuje plodi{te sa 2 na 1 LR telo, Simulira gde koncentri{e p~ele, leglo i 0. dan rojewe uz maticu prisustvo – Ako na|e mati~wake, uni{tava ih matice (traje 4 dana) – Uni{tava staru maticu (uklawa) 4. dan – Uni{tava na|ene mati~wake Simulira rojewe bez 8. dan – Uni{tava na|ene mati~wake prisustva matice (traje – Uni{tava na|ene mati~wake 8 dana) 12. dan – Dodaje mladu maticu (mati~wak) P^ELAR, maj 2006.

Stavqa Datumi po medi{ta Kilionu stavqa 1. medi{te

4. jun

8. jun

stavqa 2. medi{te

12. jun

16. jun 203


P R I P R EMA ZA BAGR EMOVU I SUN COK R ETOVU PA[U I P ROI ZVODWA RAN I H ROJEVA Ro|en je 1935. godine u Vla{kom Dolu. P~elari od 1961. godine. Trenutno ima 180 dru{tava u LR ko{nicama.

Milutin Stevanovi} ul. Omladinska br. 15 11420 Smederevska Palanka (026) 318-002

I ovog prole}a, kao i prethodnih, ostao je izvestan broj praznih ko{nica. Osnovni razlozi za gubitke su varoa i nozemoza. Da bi pojasnio situaciju, opisa}u {ta se de{avalo na mom p~eliwaku od avgusta do kraja oktobra, kao i na ostalim p~eliwacima u mom okru`ewu. Odmah nakon suncokretove pa{e, posle 1. avgusta, zapo~eo sam zadimqavawe dru{tava protiv varoe. Ovaj ciklus dimqewa nije dao zadovoqavaju}e rezultate, izbrojano je do 50 opalih varoa po dru{tvu. Slede}i ciklus dimqewa zapo~et je oko 10. sep204

tembra i na moje veliko iznena|ewe izbrojan je ve}i broj otpalih parazita, u nekim dru{tvima i do 500. Tek u tre}em ciklusu dimqewa, koji je obavqen krajem oktobra, broj opalih varoa je bio u granicama tolerancije. Iz ovog mo`emo zakqu~iti da je varoa bila u zatvorenom leglu, a kako se leglo smawivalo varoa je ostajala na p~elama te je masovno padala pri zadimqavawu. Posle iznurenosti p~ela varoom, nadove`e se nozemoza, te u prole}e mo`emo da o~ekujemo gubitke. P^ELAR, maj 2006.


Po~etkom januara svako dru{tvo dobilo je po jednu {e}erno-mednu poga~u. Ovako rano davawe poga~a primewuje se radi sigurnosti, ako neko dru{tvo ranije potro{i mednu kapu. Poga~u dru{tva obi~no tro{e od tre}e dekade januara pa nadaqe. U drugoj dekadi februara dodajem drugu poga~u u ~ijem se spravqawu, pored {e}era i meda, koristi i kvasac, soja, forsapin i drugo. Evo sastojaka poga~e koju sam spravqam: 50 kg {e}era u prahu, 3,5 kg meda, 3 kg pekarskog kvasca (6 funti), 1 kg sojinog bra{na, 100 ml vo}nog sir}eta, Nozecid po uputstvu proizvo|a~a, Forsapin po uputstvu proizvo|a~a, voda po potrebi. Nakon dodavawa druge poga~e koja je oplemewena stimulansima, p~ele je intenzivno koriste, a samim tim boqe hrane maticu koja svakim danom sve vi{e i vi{e pola`e jaja. Dru{tva dobro utopqavam folijom i ostavqam da miruju sve do po~etka cvetawa xanarike. Za to vreme matica je zalegla 4–5 ramova. Kada se pojave prvi cvetovi xanarike i kajsije okre}em nastavke sa leglom za 180°, ne diraju}i utopqavaju}i materijal. Po{to se u to vreme leglo nalazi na 4–5 ramova, ali samo u predwem delu, a u zadwem delu je med koji p~ele ne trpe do leta, one ga intenzivno raznose po praznim }elijama sa}a, a samim tim tro{e vi{e hrane za sopstvene potrebe, te jo{ boqe hrane maticu i pospe{uju je da vi{e pola`e leglo. Kada je xanarika u punom cvatu, dodajemo po jednu satnu osnovu izme|u rama sa leglom i rama sa polenom. Ovu priliku, kada otvaram ko{nice, koristim da dodam i tre}u poga~u. Posle 3–4 dana dodajem drugu satnu osnovu, a prethodno dodatu stavqam u sredinu legla da bi je matica potpuno zalegla. Za vreme cvetawa ostalog vo}a (tre{wa, vi{wa, kru{ka, jabuka) i daqe dodajem satne osnove, ali sada u sredinu legla, ako pritom vremenska prognoza ka`e da }e naredna 2–3 dana biti lepo vreme. Ramove sa medom koje vadim iz plodi{ta malo ogrebem p~elarskim no`em i stavqam ih u dowi nastavak ispod legla da bi ga p~ele iz wega prebacile u gorwi nastavak jer ne trpe med ispod legla. I ovo je jedan od na~ina stimulisawa matice da pola`e vi{e jaja. Od po~etka cvetawa vo}a, pa sve do po~etka cvetawa bagrema, i pored toga {to imaju poga~e, svako drugo ve~e vr{im prihranu sa sirupom uz dodatak Forsapina ili kobalta. P^ELAR, maj 2006.

Kada je vo}e u punom cvetu i kada je temperatura najmawe 16 °C, pristupam detaqnom pregledu dru{tava da bih ocenio kvalitet i koli~inu legla. Sve zapisujem u bele`nicu u kojoj dru{tva kategori{em u tri grupe: jaka, sredwa i slaba. Slede}eg dana iz tre}e grupe (slaba dru{tva) vadim po jedan ram zatvorenog legla bez p~ela i dodajem u ko{nice iz sredwe grupe. Sada su dru{tva prve i druge grupe opredeqena za bagremovu pa{u. Posle 7–8 dana ponovo iz tre}e grupe uzimam po jedan ram zatvorenog legla, tako|e bez p~ela i dodajem najslabijim dru{tvima iz prve ili druge grupe koja su malo zastala u razvoju. Na ovaj na~in sam dobio 2/3 dru{tava koja }e se potpuno razviti za bagremovu pa{u.

Formirawe odgajiva~kih dru{tava (startera) Za vreme ovih prole}nih radova pratim razvoj 4–5 dru{tava koja se najboqe razvijaju i iz dva najboqa dru{tva isecam kvadrate sa}a sa zatvorenim leglom, stavqam ih u zamrziva~ da preno}e kako bi leglo uginulo. Slede}eg dana ih vra}am u ramove na mesta gde su odse~eni, zatvaram ko{nice i pratim dru{tvo koje prvo o~isti uginulo leglo (detaqnije o ovom postupku mo`ete pro~itati u P~elaru za januar 2006. na 17. strani – primedba urednika). Dru{tvo koje to prvo uradi je dru{tvo iz koga uzimam larve za mati~wake. Ove radwe se obavqaju za vreme cvetawa jabuke. Kada jabuke budu u punom cvetu, pristupam formirawu odgajiva~kog dru{tva na slede}i na~in. Iz pomo}nih dru{tava vadim po jedan ili dva rama zatvorenog legla sa p~elama bez matice, vode}i ra~una da ih ne oslabim mnogo, i stavqam ih u unapred pripremqen nastavak. Nastavak punim do 8 ramova legla, a sa strane su po jedan ram sa medom i polenom. Nastavak stavqam na novu podwa~u, a preko nastavka poklopnu dasku sa ugra|enom hranilicom, potom ide utopqavaju}i materijal i na kraju krov. Starter svako ve~e prihrawujem. ^etvrtog dana otvaram starter i svaki ram pregledam, da li su zapo~eti mati~waci. Ako mati~waka ima, uni{tavaju se po{to se iz wih prethodno izvadi mle~. Osmog ili devetog dana iza}i }e skoro svo leglo i bi}e mno{tvo mladih p~ela koje su sposobne da odgaje 20 mati~waka. Devetog dana od formirawa startera, otvaram ga, vadim jedan ram iz koga je 205


leglo iza{lo, a ako takvog nema, onda vadim ram sa medom, a ostale ramove grupi{em tako da u sredini nastavka ostavim mesto za ram sa materijalom za mati~wake. Nastavak potom zatvaram i naredna 3–4 sata pripremam materijal za mati~wake (presa|ivawe larvi, Jenter, Alejeva ili druga metoda). Kada otvorimo starter da bismo dodali pripremqeni materijal, vide}emo da su mlade p~ele potpuno popunile prazan prostor svojim telima. Polako dodajemo pripremqeni materijal koji p~ele vrlo rado prihvataju. Po{to se ovaj materijal dodaje kada je jabuka ve} precvetala, kod nas nastupa bespa{ni period sve do cvetawa bagrema. Startere bi trebalo zato prihrawivati svako ve~e sa pola litra sirupa (med rastvoren u toploj vodi). Kada sam u startere ubacio materijal za mati~wake, u proizvodnim dru{tvima ima najmawe 8 ramova legla. Tada otpo~iwem pripremu za suncokretovu pa{u. Otvaram ko{nicu i tra`im maticu koja je obi~no u gorwem nastavku, a kada je prona|em, ram sa maticom stavqam na stranu dok ne „preuredim“ ko{nicu. Iz doweg nastavka vadim prazne ramove, ili one sa po malo meda (oko 5–6 ramova) i sada u sredinu doweg nastavka stavqam ram sa maticom, a iz gorweg nastavka vadim jo{ dva rama sa otvorenim leglom i stavqam do rama sa maticom, zatim sa strane po jednu satnu osnovu, do zidova po ram sa medom, a ostatak popunim izgra|enim sa}em. Na dowi nastavak stavqam Hanemanovu re{etku, pa nastavak sa zatvorenim leglom koje se nalazi u sredini tog nastavka, prazne ramove iz doweg nastavka, a vi{ak ramova stavqam u magacin kao rezervu. Preure|enu ko{nicu svako ve~e prihrawujem {e}ernim sirupom. ^etvrtog dana je otvaram i prekontroli{em da li u gorwem nastavku ima zapo~etih mati~waka, a ako ih ima razorim ih, a da prethodno iz wih izvadim mle~. Narednih dana ko{nice ne otvaram, sve dok ne po~nem dodavawe mati~waka. Dan pre nego {to }u dodati mati~wake, ko{nicu preure|ujem tako da skidam gorwi nastavak kao i Hanemanovu re{etku. [ta se desilo u dowem nastavku? Po{to je dru{tvo u usponu (pritom je i svako ve~e prihrawivano), matica je zalegla skoro ceo nastavak, pa na ovaj nastavak stavqam polunastavak popuwen sa delimi~no izgra|enim sa}em, a na polunastavak stavqam Hanemanovu re{etku. Na wu dolazi nastavak sa izgra|enim sa}em, a na wega stavqam pregradnu da206

sku sa otvorenim letom za gorwi nastavak, pa nastavak sa izlaze}im leglom. Slede}eg dana otvaram ko{nicu i procewujem koliko je mladih p~ela ostalo u gorwem nastavku i koliko je jo{ ostalo zatvorenog legla. Ako procenim da ima dosta p~ela, istresem ih u dowe dru{tvo jer u gorwem nastavku ne bi trebalo da bude mnogo p~ela, dovoqno je vrlo malo, dovoqno da odgaji maticu. Sada u ovaj nastavak na ram sa leglom ugra|ujem zreo mati~wak iz koga }e za vreme bagremove pa{e iza}i matica, oplodi}e se i po~eti sa zalegawem jaja. Ako je pa{a dobra, dowem dru{tvu dodajem jo{ jedan polunastavak. Odmah po{to se mati~waci iskoriste, iz startera se dodaje nov materijal za dobijawe slede}eg ciklusa mati~waka koji }e sti}i krajem bagremove pa{e i doda}u ih tamo gde nema matica iz prethodnog ciklusa, a ostatak za formirawe rojeva od pomo}nih dru{tava. Kada se u rojevima oplode mati-

Samo {to nije!!!

ce, rojeve poja~avam sa po kojim ramom zrelog legla iz pomo}nih dru{tava. Kada iz startera uzmem drugi ciklus mati~waka, u starteru obavezno ostavim jedan ili dva mati~waka i od wega }e se do jeseni razviti dobro dru{tvo. Ako se nukleusi i pomo}na dru{tva u toku leta redovno neguju, do jeseni }e biti dobro razvijena dru{tva, sposobna da pre`ive zimu. Sada se vratimo proizvodnim dru{tvima.

Priprema za suncokretovu pa{u Posle zavr{etka bagremove pa{e, dowa dru{tva su postigla svoj maksimum razvoja. Da se odmah posle vrcawa meda dru{tva ne bi izrojila, umesto pregradne daske izme|u doweg dru{tva i mlade matice koja je ve} zalegla najmawe jedan ram, stavqam Snelgrovu dasku na kojoj otvaram gorwa predwa leta P^ELAR, maj 2006.


(daska ima `i~anu mre`u 3×3 mm). Posle par dana, kada se mirisi matica izjedna~e, pristupam preure|ewu ko{nice. Po{to sam prethodno pripremio rezervnu podwa~u, na wu stavqam gorwi nastavak sa mladom maticom, a zatim nastavak popuwen izgra|enim ramovima u kome je i „ram hranilica“ ispuwena malo re|im {e}erno-mednim testom. Po{to prethodno uklonim staro dru{tvo, na wegovo mesto stavqam dru{tvo sa novom podwa~om gde na drugi nastavak stavqam pregradnu dasku sa otvorenim letom, pa nastavak sa starom maticom i puno legla, a preko toga polunastavak koji je ve} bio u sastavu starog dru{tva i poklopnu dasku sa ugra|enom hranilicom. [ta se sada de{ava? Sve izletnice iz starog dru{tva }e se vratiti na dowe leto kod mlade matice. Po{to je mlada matica u punom zamahu, kada dobije ogroman broj izletnica (u nedostatku pa{e ima hrane u ram hranilici koja joj mo`e trajati dve nedeqe), popuni}e leglom dowi nastavak. Gorwe dru{tvo je izgubilo gotovo sve izletnice, a kako ima mnogo legla, za 5–6 dana dobi}e nove izletnice. Ako se dowem dru{tvu doda nova ram hranilica i ako se gorwe dru{tvo povremeno prihrawuje u nedostatku pa{e, oba dru{tva }e na nedequ dana pred suncokretovu pa{u imati najmawe 15 i vi{e ramova legla. Sada se vadi pregradna daska izme|u dru{tava, a na isto mesto stavqa se Snelgrova na kojoj se otvaraju gorwa leta. Posle 4–5 dana gorwe dru{tvo se skida i stavqa sa strane, di`e se Snelgrova daska i iz drugog nastavka doweg dru{tva se vadi ram hranilica i jo{ par ramova, a na wihovo mesto se stavqaju ramovi sa zatvorenim leglom koje vadim iz gorweg dru{tva, ali bez p~ela. Na drugi nastavak stavqam tre}i nastavak u koji dodajem ramove izva|ene iz drugog nastavka doweg dru{tva, a ostatak popuwavam sa satnim osnovama. Na tre}em nastavku obavezno bi tre-

balo otvoriti leto. Gorwem dru{tvu, na mesto oduzetih ramova legla dodatih dowem dru{tvu, sme{tamo prazne izgra|ene ramove i stavqamo ga na novu podwa~u. Iz ovog dru{tva }e sve izletnice oti}i na staro mesto, tj. kod mlade matice, kroz leto na tre}em nastavku. Sada smo dobili dru{tvo za suncokretovu pa{u sa 13 i vi{e ramova legla i izletnicama iz oba dru{tva. Sada se javqa problem kako ovakva dru{tva preseliti na pa{u. Dru{tvo mora imati `i~anu podwa~u i zbeg sa `i~anom mre`om, a ako je spoqna temperatura visoka, dru{tva seliti bez krovova i te`iti da se na lokaciju do|e pre svanu}a. Odmah po postavqawu p~eliwaka na novo mesto {irom otvoriti leta dru{tvima, a slede}eg dana doneti za svaku ko{nicu po jedan nastavak i polunastavak koji }emo oduzeti sa roja kog smo oformili od stare matice. U ranim jutarwim satima sa dru{tva skidam gorwe nastavke i na dowi nastavak stavqam prazan polunastavak, pa nastavak sa leglom i na wega nastavak sa praznim ramovima (satnim osnovama), a na kraju prazan nastavak. Stavqawem praznog polunastavka izme|u nastavaka sa leglom spre~i}e se nagon za rojewem. Ako na mestu gde smo doselili p~eliwak ima i najmawe pa{e, ova dru{tva done}e dosta meda. Takav na~in rada zahteva mnogo materijalnog, umnog i fizi~kog ulagawa, sve radwe se moraju prora~unati u detaqe, ali na kraju se sve to isplati jer }e se dobiti dosta meda, novih rojeva i dru{tava, a to je i ciq na{eg rada. Ove radwe se odnose na LR ko{nice, {to ne zna~i da se ne mogu primeniti i na druge tipove ko{nica, uz odre|ene izmene u na~inu rada. Mo`da }e najve}i problem mawe iskusnim p~elarima biti proizvodwa mati~waka, ali uz veliku upornost uspeh je neizostavan.

P~eliwak Tome Radivojevi}a na bagremovoj pa{i, selo Greja~

P^ELAR, maj 2006.

207


P R I RODN I ROJ DON OSI SR E]U? Petar @. \ergovi} ul. Vojvode Tankosi}a 7/17, 18000 Ni{ (018) 249-359, (064) 15-23-444

Pro{la 2005. godina bila je natprose~no medonosna, pa je bilo i prirodnih rojeva, koji obi~no zabriwavaju p~elare, a nove potencijalne p~elare obraduju. Do|e mi prijateq Toma i re~e da mu se u praznu DB ko{nicu uselio p~eliwi roj. Tra`io je pomo}. Ka`em mu: „Tomo, na{ narod veruje da prido{li prirodni roj donosi sre}u!“ „Jeste, ~ika Pero, verila mi se }erka, a bi}e i prinove!“ Raspolo`eni, uz kaficu zakqu~ismo da se narodno verovawe potvrdilo, da je prirodni roj sre}a i da je doneo sre}u. Roj je oko 18. juna u{ao u prazno plodi{te DB ko{nice bez ramova, popunio plodi{te sa p~elama i izgradio 11 satova prilepqenih za poklopnu dasku do 12. jula. Na sedam satova je leglo raznog doba, a u nekoliko satova i med. Sve satove sa leglom isekli smo od poklopne daske, stavili u prazne ramove, uvezali rafijom i stavili u ko{nicu. Za svo vreme na{ega rada roj je bio miran, radio je svoj posao i pro{li smo bez ijednog uboda p~ele. Po slobodnoj proceni, roj je prvenac ja~ine oko 25 000 p~ela i ne{to trutova, sa kvalitetnom maticom koja je dala {kolski ispravno zatvoreno leglo. Sa hranom koju prirodni roj nosi te`io je oko 3 kg po na{oj proceni. 208

U ko{nici ograni~enoj po prostoru, za vreme pa{e, nagon p~eliwe zajednice za sakupqawe nektara i gradwu sa}a ustupa mesto nagonu za rojewe i izgubi se deo meda. Poznato je da medi{ni prostor za vreme glavne pa{e, ako su ostali uslovi povoqni, treba da je dvostruko ve}i u odnosu na prostor koji }e zauzeti med nakon prerade nektara od strane p~ela. Za p~eliwu zajednicu sa oko 50 000 jedinki, a to je optimalna snaga na{e medonosne p~ele (karnike), potrebna su najmawe ~etiri desetoramna nastavka LR ko{nice sa izgra|enim sa}em. Za dvanaestoramnu DB ko{nicu potrebno je pored plodi{ta najmawe i dva medi{ta. Ukoliko nema tolikog prostora, pa{a ne}e biti maksimalno iskori{}ena i mo`e do}i do prirodnog rojewa. Ako su povoqni uslovi za iskori{}avawe glavne pa{e, ne treba ~ekati da se zabele satovi plodi{nog dela oko satono{a, ve} sa prvim povoqnim unosom nektara blagovremeno treba pro{iriti medi{ni prostor praznim kvalitetnim sa}em. Tako se maksimalno iskoristi pa{a, a sa}e je boqe graditi u vo}noj ili nekoj tihoj pa{i. Umno`avawe p~eliwih dru{tava obavqa se po zavr{etku glavne pa{e, kada su ostvareni maksimalni prinosi meda. Pojava prirodnog rojewa za vreme glavne pa{e je {tetna. Ru{ewe mati~waka odla`e rojewe, oduzima vreme i umawuje prinos. Stalnim uvidom u rad p~eliwih zajednica i prema ispoqenim razli~itim znacima, mogu se uo~iti neke pojave nagona i pripreme p~eliwe zajednice za rojewe. Recimo, p~ele natovarene cvetnim prahom zadr`avaju se oko leta i na poletaqci. Neke p~ele grizu krajeve otvora leta, da bi ga „pro{irile“, kako bi omogu}ile istovremeni izlazak ve}eg broja p~ela budu}eg roja. P^ELAR, maj 2006.


Nema hitrog, masovnog izleta p~ela ka pa{i i vra}awa natovarenih i umornih p~ela ili se broj takvih p~ela smawio. I pored dobre ventilacije grupa p~ela pravi „bradu“ oko i ispred leta, ili se p~ele gomilaju u uglovima ko{nice bez vidnog zaposlewa. Ako i pored svih mera roj iza|e iz ko{nice za vreme glavne pa{e i p~elar ga uhvati, treba ga smestiti u ko{nicu i postaviti ga na mesto „starke“ – ko{nice koja se rojila, a starku staviti na novo mesto. Staviti u sredinu plodi{ta ram sa otvorenim leglom, dopuniti ga sa}em i postaviti u drugi korpus. Ukoliko se strese i nekoliko ramova sa mladim p~elama, takav roj mo`e dati i dobar prinos u medu od naredne pa{e (livadska, suncokretova, lipova) i obezbediti sebi egzistenciju. Naravno, ne treba propustiti {ansu da se iz prirodnog roja odstrani skoro sva varoa, po{to je ona sada samo na p~elama jer legla nema, i dostupna je ve}ini preparata koji se tada mogu primeniti.

Postoji nekoliko na~ina spre~avawa prirodnog rojewa. Najjednostavniji na~in je zamena mesta zajednice koja je dobila nagon za rojewem sa slabijom zajednicom na p~eliwaku, a da nisu jedna pored druge. Na taj na~in, zajednica koja je dobila nagon za rojewem ostaje bez izletnica a slabija zajednica sa dobijenim izletnicama }e oja~ati. Ova intervencija uspeva samo ako su mati~waci tek zapo~eti ili sve`e zale`eni. Ako su mati~waci pred zatvarawem ili su zatvoreni, treba izvr{iti dvostruko preme{tawe, ali u takvom slu~aju nekada ni to nije dovoqno. Posle prvog, na 7–8 dana izvr{iti i drugo preme{tawe sa drugom slabijom zajednicom. U vremenski poodmakloj fazi pripreme za rojewe, da se roj ne bi izgubio, treba izvr{iti ve{ta~ko rojewe na jedan od slede}ih na~ina, koji se mogu prona}i u ve}ini kwiga za po~etnike: metodom Taranova, uklawawem aktivno rojevih p~ela pomo}u drvenog stalka, Latamovim na~inom isterivawa roja ili Demarijevom metodom.

Ro|en je 2. novembra 1968. u Trsteniku. Sa p~elama se dru`i od 1975. godine. Po zanimawu je KV metalobu{a~. ^lan je IO P~elarskog udru`ewa „Sreten Axi}“ u Trsteniku.

KAKO P ^ ELAR I M P R E BAGR EMOVE PA[E Nenad Radosavqevi}, selo Osaonica, 37240 Trstenik, (037) 716-672, (063) 855-9623

P~elarim dvanaestoramnim DB ko{nicama sa Fararovim medi{tima i desetoramnim DB ko{nicama sa LR medi{tima. Prvi pregled obavqam nekoliko dana pre cvetawa xanarike, kada i ~istim podwa~e. Proveravam stawe dru{tava, zalihe meda, kvalitet legla. Bele`im gde su slabije matice, kako bi ih kasnije zamenio. Ako ima slabih dru{tava koja se moraju spojiti sa susednim, prvo ih treba detaqno pregledati, da slu~ajno nema znakova neke od bolesti p~ela. Ako ima, poslati uzorak na analizu. Dru{tva koja tada p~elama posedaju do 4 ulice smatram slabim, 5 do 7 ulica sredwe jakim, a 8 i vi{e, jakim. Obi~no imam po 10% slabih i jakih i 80% sredwe jakih zajednica. P~elarim stacionarno. Prilikom vi{egodi{weg p~elarewa sam ustanovio da sredwe jaka dru{tva u proseku daju ve}e prinose od jakih dru{tava u uslovima stacionarnog p~elarewa. Desetoramne DB koP^ELAR, maj 2006.

{nice su mi obezbe|ivale ve}e prinose od dvanaestoramnih. Stimulativno prihrawivawe sprovodim od xanarike do bagrema. Sirup pravim u razmeri 1:1 bez kuvawa, i dodajem ga svakog drugog dana po 750 ml. Ako vo}na pa{a bude slaba, odmah posle cvetawa jabuke sirup dodajem svaki dan. Prvu satnu osnovu stavqam odmah nakon cvetawa xanarike, pored prvog rama legla. Izvuku je za 2 do 4 dana, u zavisnosti od ja~ine dru{tava i vremenskih prilika. Kada vreme otopli da se mo`e vr{iti cepawe legla (prva polovina aprila) vr{im zamenu mesta novoizgra|enog rama i jednog rama sa leglom. Na drugom ramu legla otvaram poklopqeni med i ram okre}em za 180°. Sredinom aprila kada vreme postane jo{ toplije, satnu osnovu direktno stavqam u sredinu legla. Dinamika pro{irivawa legla ina~e zavisi od ja~ine dru{tva i vremenskih prilika. Do po~etka pa{e, dru{tva izvuku 3 do 5 novih ramova. Tako u dve godine izmenim plodi{no sa}e u svakoj ko{nici. To je najboqa preventiva protiv bolesti p~ela. 209


P UT DO DOBR E

MATI CE

Tekst je recenzirao i predsednik Izdava~kog saveta ~asopisa P~elar, prof. dr Jovan Kulin~evi}, na ~emu mu se redakcija naro~ito zahvaquje

Tr`i{na ekonomija i konkurencija su neminovnosti sa kojima se svaki dan sve vi{e i vi{e suo~avamo u svim oblastima privre|ivawa, pa naravno i u p~elarstvu. Nadawa da }e nas p~elare dr`ava za{tititi i omogu}iti nam da svoje proizvode prodajemo po „na{im“ cenama mogu i daqe biti prisutna samo kod nedovoqno upu}enih ili onih nostalgi~nih koji se ne mogu pomiriti da je vreme dobre i lake zarade u p~elarstvu pro{lost, ali se od pro{losti te{ko mo`e `iveti. Bez produktivnijeg p~elarewa u novim tr`i{nim uslovima ne mogu se ostvarivati prihodi koji }e omogu}iti pro{irewe proizvodnih kapaciteta i ispuwavawe zakonskih propisa koji zajedno ~ine osnovnu pretpostavku uspe{nog poslovawa. Celokupna svetska proizvodwa raznih dobara zasniva se na usko specijalizovanim delatnostima povezanim u jedan neraskidiv proizvodni sistem. Takav pristup pretpostavqa nove odnose i u p~elarskoj budu}nosti na na{im prostorima. To zna~i da }e se pojedine p~elarske ku}e baviti prete`no proizvodwom meda, druge proizvodwom polena, mle~a i drugih p~eliwih proizvoda, a tre}e selekcijom i reprodukcijom p~eliwih matica. Ta neminovna razdvojenost, ali i me|uzavisnost }e biti pretpostavka uspe{nosti poslovawa celog lanca p~elarske proizvodwe. U ovako racionalno ure|enim odnosima svi }e se baviti svojim usko specijalizovanim delatnostima i samim tim ostvariti boqi kvalitet i ve}u rentabilnost svoje proizvodwe. Nau~ne p~elarske ustanove koje se bave selekcijom i reprodukcijom p~eliwih matica u celom ovom procesu racionalizacije i unapre|ewa p~elarske proizvodwe, imaju 210

Mileta Markovi} 14226 Jabu~je (014) 74-581, (064) 19-17-333 maticnjak@ptt.yu

veoma veliki, ako ne i kqu~ni zna~aj i obavezu da preko na{eg ~asopisa „P~elar“ redovno izve{tavaju p~elare o svim nau~nim dostignu}ima, rezultatima selekcije i svim drugim podacima koji su relevantni za izbor i nabavku selekcionisanih matica. Gledano sa pozicije p~elara kao korisnika usluga veoma je zna~ajno da zna neke osnovne podatke o osobinama i pona{awu p~ela dobijenih iz tih selekcionih programa. Va`no je poznavati osobine p~ela koje se ti~u brzine prole}nog razvoja, ostvarene medne produktivnosti, wihove sklonosti ka rojewu, grabe`i, otpornosti ili tolerantnosti na pojedine bolesti, agresivnosti, mirno}i na sa}u, higijensko sanitarnim osobinama i sl. Posebno je va`no da p~elari znaju {ta se dobija a {ta gubi nabavkom selekcionisanih matica odgajenih od lokalnih sojeva p~ela ili nabavkom selekcionisanih matica iz drugih geografski udaqenijih selekcionih centara. Veoma je zna~ajno da se zna i postojanost osobina i pona{awa p~ela dobijenih selekcijom i kada i pod kakvim uslovima dolazi do razgradwe tog genetskog materijala. Da ovim i drugim podacima vezanim za matice treba posvetiti posebnu pa`wu, pored sopstvenih saznawa, uverio sam se i ~itaju}i najnovije izdawe kwige „P~elarstvo“ autora profesora doktora Jovana Kulin~evi}a, gde u jednom delu kwige nedvosmisleno ka`e: „Uspeh ili neuspeh p~eliweg dru{tva za vreme proizvodne sezone u najve}oj meri zavisi od matice. Ta me|uzavisnost je toliko uska da svi ostali faktori, ma koliko bili optimalni, ne}e mnogo pomo}i ako je matica lo{a“. Ako se ovoj konstataciji ne mo`e ni{ta ni dodati ni oduzeti, a sigurno ne mo`e, preostaje nam jeP^ELAR, maj 2006.


dino da izna|emo {to pouzdaniji na~in da u ko{nici imamo uvek „dobru“ maticu. Prva stanica na putu do dobre matice je sigurno roditeqska matica od koje }e se odgajati mlade matice. Na osnovu ste~enih predznawa, pre nego {to sam postao kooperant „Apicentra“ usu|ivao sam se da za sopstvene potrebe odgajawa matica, sam vr{im izbor roditeqske matice. Moram da priznam da sam tada naj~e{}e bio nezadovoqan, a ponekad i veoma razo~aran. Dosta vremena mi je trebalo da shvatim da se do dobrog genetskog materijala mo`e do}i jedino dugogodi{wim radom na programima odabirawa, selekcije i oplemewivawa tog materijala. Nesporno je dakle da se roditeqske matice, kao i kod drugih `ivotiwa odabiraju prema svojoj sposobnosti da prenose vidqive, merqive ali i nemerqive osobine na svoje potomke. Da bi se ovaj posao uspe{no obavqao na wemu moraju raditi stru~na lica jer je nauka o nasle|ivawu veoma kompleksna oblast i svaka wena improvizacija mo`e biti {tetna i za sopstveni p~eliwak i za {iru okolinu. Rukovode}i se ovim saznawima, nastoja}u da kao p~elar prakti~ar, kome je glavna delatnost reprodukcija selekcionisanih matica, iznesem neke tehnolo{ke normative koji se odnose na ovu oblast a koja je primerena mom nivou znawa iz p~elarstva i tehnolo{koj disciplini propisanoj od strane odgovornih lica „Apicentra“.

Reprodukcija selekcionisanih matica Odgajawe velikog broja matica danas je u „Apicentru“ iskqu~ivo zasnovano na Dulitlovoj metodi. Ona obuhvata vi{e faza:

– pripremu za odgajawe mati~waka; – dobijawe odgovaraju}ih larvi; – presa|ivawe; – zapo~iwawe i dogradwa mati~waka; – dodavawe mati~waka u oplodwake; – sparivawe mladih matica. Ve}ina aktivnosti koje proisti~u iz ove metode odgajawa matica su ve} opisivane u p~elarskoj literaturi ali i u ~asopisu „P~elar“ te ih ne `elim ponavqati ali }u pa`wu usmeriti na nekoliko tehnolo{kih radwi koje imaju veliki zna~aj za kvalitet odgajenih mladih selekcionisanih matica.

Larve za presa|ivawe Dobijawe dobrih larvi za presa|ivawe od roditeqske matice dobijene od „Apicentra“ a koja je obele`ena plo~icom sa brojem, ne mo`e se zamisliti bez fizi~kog ograni~avawa wene nosivosti. To se najboqe posti`e upotrebom ko{nice u koju je ugra|en izolator napravqen od mati~nih re{etki. Sadr`aj koji se nalazi u izolatoru kao i sadr`aj ostalog prostora ko{nice mora biti pod stalnim nadzorom odgajiva~a matica. Ova ko{nica mo`e se nazvati, a ona to fakti~ki i jeste, kolevka budu}ih mladih matica. Biolo{ka snaga zajednice u ovoj ko{nici treba da bude od 25–30 hiqada p~ela sa 5–6 okvira, ve}im delom, zatvorenog legla koji su razme{teni sa obe strane izolatora u gorwem plodi{nom nastavku, dok se u dowem nastavku nalaze okviri sa medom i polenom i 3–4 prazna tamnija okvira koji }e se kasnije koristiti za zalegawe matice u izolatoru. U periodu kad nam larve za presa|ivawe nisu potrebne izolator }e biti otvoren ali dva dana pre nego {to }e se u

Foto: Ivan Brndu{i}

P^ELAR, maj 2006.

211


izolator staviti okvir za zalegawe, u izolator }e se staviti matica majka i tri okvira najve}im delom popuwena medom i polenom, a potom }e se izolator zatvoriti. Zbog nedostatka praznih }elija, dok ih p~ele mestimi~no ne pripreme, nosivost matice majke }e se smawiti za preko 70%. Posle dva dana iz izolatora se vadi jedan okvir sa medom i umesto wega dodaje prazan tamniji okvir u ~ije }e }elije matica nositi maksimalno krupna jaja jer je u prethodnom dvodnevnom periodu wena nosivost bila bitno umawena. Sve vreme vodi se ra~una da u ko{nici imamo relativno malu povr{inu otvorenog legla u odnosu na zatvoreno leglo. To se posti`e tako {to se okvir sa preostalim larvama ne vra}a u ko{nicu sa izolatorom nego u pomo}ne zajednice a iz wih uzima okvir sa zrelim leglom i stavqa u ko{nicu sa izolatorom. Na ovaj na~in se odr`ava biolo{ka snaga p~eliwe zajednice u izolator ko{nici i dobija vi{ak mladih p~ela u odnosu na potrebu negovawa otvorenog legla. Ukoliko nema unosa iz prirode ova zajednica se mora prihrawivati uz obavezno dodavawe polenske poga~e koja veoma stimulativno deluje na lu~ewe mle~a kod mladih p~ela. U takvom ambijentu prili-

212

kom izvo|ewa larvi u }elijama dodatog okvira imamo vi{estruko ve}u koli~inu izlu~enog mle~a nego {to je slu~aj u radili~kom leglu drugih ko{nica. Prema tome, {to se ti~e ishrane larvi u prvih 12 sati od izlegawa, mo`e se pouzdano smatrati da je wihova ishrana bila maksimalno obilna a kvalitet mle~a adekvatan kvalitetu mle~a kojim se hrane i mati~ne larve u toj starosnoj dobi.

Presa|ivawe larvi Da bi larve za presa|ivawe boravile {to kra}e vreme izvan wihove prirodne sredine potrebno je da izvr{ilac posla bude dobro uve`ban kako bi ovaj posao {to br`e obavqao. Ta uve`banost se posti`e du`om praksom na presa|ivawu larvi za proizvodwu mle~a, jer u ovom slu~aju starost larvi i podloga na koju se larve presa|uju ne mora biti strogo ispo{tovana a nije toliko zna~ajno koliko }e se mle~a dobiti, koliko je zna~ajno rutinsko ovladavawe samom tehnikom presa|ivawa. Podloga za larve koje se presa|uju u ciqu proizvodwe mle~a mo`e da bude i razbla`en mle~ ali i razbla`en med. Stavqawem jedne kapi ovog rastvora u po~etak mati~waka posti`e se lak{e skidawe larve sa igle kojom se presa|uje, ali }e p~ele u odgajiva~kom dru{tvu tu podlogu u vrlo kratkom vremenu odstraniti i larva }e u jednom trenutku ostati bez hrane sve dok u novoj sredini ne dobije nove obroke mle~a adekvatne wenoj starosnoj dobi. Me|utim, kod odgajawa mati~waka iz kojih }e se izvesti mlade matice, ova pojava se nepovoqno odra`ava na taj period razvoja larve i mo`e se izbe}i samo ako se dvanaesto~asovna larva prenese zajedno sa najve}im delom mle~a iz wene }elije na suvu poliranu osnovu ve{ta~kog po~etka mati~waka. Samo ovakvim postupkom }emo obezbediti da larva sve vreme pliva na mle~u jer p~ele u odgajiva~kom dru{tvu ovaj mle~ ne odstrawuju, samo ga na odgovaraju}i na~in urede, {to se mo`e sasvim jasno videti 2–3 sata nakon obavqenog presa|ivawa. Iz ovog saznawa sasvim jasno proizlazi zakqu~ak da odre|ena starost larve zahteva i adekvatnu starost mle~a. Primenom ovakvog postupka presa|ivawa, larva ni jednog trenutka ne ostaje bez svojih obilnih obroka hrane pa je samim tim i prijem presa|enih larvi mnogo uspe{niji a i krajwi kvalitet matica boqi. Za ovakav postupak presa|ivawa poP^ELAR, maj 2006.


nih larvi. Ako se radi o plasti~nim po~ecima mati~waka, za wihovo polirawe je potrebno tri puta vi{e vremena da bi opet prijem i startna pose}enost presa|enih larvi bila znatno slabija nego kod vo{tanih. Iz ovog razloga li~no smatram da plastika, ma kakvog kvaliteta bila, nikad ne mo`e obezbediti prirodni ambijent za kvalitetno odgajawe mati~nih larvi kao {to se to posti`e sa po~ecima mati~waka od ~istog p~eliweg voska.

Postupak sa zrelim mati~wacima trebno je obiqe mle~a u }elijama okvira iz kojih se presa|ivawe vr{i a {to se posti`e ve} opisanim postupkom rada sa izolator ko{nicom. Najjednostavniji i ujedno najuspe{niji na~in presa|ivawa larvi sa svojim mle~om posti`e se upotrebom tzv. kineske igle. Starost larvi za presa|ivawe veoma je zna~ajna za kvalitet budu}e matice. Za{to je va`no da starost larvi bude od 12 do maksimalnih 18 sati? Do ove starosne dobi i larve p~ela radilica kao i mati~ne larve hrane se mle~om istog kvaliteta, da bi posle ove dobi larve p~ela radilica dobijale hranu drugog kvaliteta dok mati~ne larve i daqe dobijaju ~ist mle~ i to u mnogostruko ve}em broju obroka u odnosu na larve p~ela radilica. Zbog toga je veoma va`no da se u tom periodu larva na|e i u znatno ve}oj }eliji nego radili~ka, ali i u polo`aju u kakvom se u prirodnim uslovima nalaze zapo~eti mati~waci. Ovo je posebno zna~ajno i zbog toga {to ve} u tom razvojnom stadijumu larve po~iwe formirawe nekih wenih organa a pre svega jajnika {to direktno uti~e na broj jajnih cev~ica budu}e matice. Pored svega ovoga, iskustva u Apicentru pokazuju da je prijem larvi mla|ih od 12 sati procentualno ni`i, nego u periodu od 12–18 sati.

Neki detaqi u postupku odgajawa mati~waka Priprema dru{tva za odgajawe mati~waka vr{i se 5–7 sati pre presa|ivawa larvi. Tom prilikom se stavqaju na polirawe i okviri sa po~ecima mati~waka od voska a to vreme je za jako dru{tvo sasvim dovoqno da se izvr{i wihovo pravilno polirawe a da pri tom ne do|e do smawewa wihovih dimenzija. Ovih 5–7 sati je tako|e optimalno vreme obezmati~avawa odgajiva~kog sanduka kada se posti`e i najboqi prijem presa|eP^ELAR, maj 2006.

Mati~waci se mogu smatrati zrelim i upotrebqivim tek posle deset dana od dana presa|ivawa. Tada je matica u mati~waku potpuno formirana, s tim {to joj pigmentacija nije dovr{ena. Ovako zreli mati~waci se uzimaju iz odgajiva~kih dru{tava i dodaju u ve} formirane oplodwake. Oplodwaci treba da imaju najmawe 3–4 hiqade p~ela kako bi mogli obezbediti optimalni toplotni re`im (oko 35 °C) u prostoru dodatog mati~waka. Zreli mati~waci se mogu staviti i u inkubator u kojem je obezbe|en isti toplotni re`im kao i u p~eliwoj zajednici, ali se pri tome postavqa pitawe koliko inkubator obezbe|uje i druge uslove za pravilno i prirodno izlegawe mlade matice. Na osnovu sopstvenog saznawa i uvida u postupak izlegawa izne}u slede}e zapa`awe. Pre nego {to }e se odlu~iti da iza|e iz mati~waka, matica prvo obre`e okrugli otvor na mati~waku i kroz wega ispru`i svoju rilicu ~ekaju}i da joj p~ele negovateqice, koje se nalaze oko mati~waka, daju hranu. Kada dobije svoje obroke ona se ~esto ponovo povla~i u ~auru mati~waka gde boravi jo{ nekoliko sati. Posle tog vremena matica izlazi iz mati~waka, potpuno sazrela, sa o~vrslim hitinom i potpunom pigmentacijom. Ako se matica izle`e u inkubatoru, ona }e isto napraviti okrugli otvor na mati~waku i proturiti svoju rilicu, ali po{to nema p~ela da je nahrane ona }e u potrazi za hranom iza}i pre vremena i pri tom }e biti ble|e boje i slabije pokretqivosti {to sigurno mo`e imati uticaja na wenu vitalnost i kvalitet.

Sparivawe mladih selekcionisanih matica Poznato je da se mlade matice u prirodnim uslovima sparuju sa 10, 15 pa ~ak po nekima i do 39 trutova. Sparivawe mladih se213


lekcionisanih matica je svakako po`eqno da se obavi sa {to ve}im brojem trutova koji poti~u od tako|e selekcionisanih matica, ali da one nisu u rodbinskom srodstvu sa maticom majkom mladih matica. Da bi se ovaj ciq postigao, na p~eliwacima kooperanata „Apicentra“, odgajawe velikog broja trutova vr{i se u ko{nicama u kojima su umati~ene selekcionisane matice koje su odgajene od matica majki u prethodne dve godine, a koje nisu u srodstvu sa maticom od koje }e se odgajati mlade matice tokom teku}e godine. To su prakti~no matice koje se nalaze u svim ko{nicama stacionarnih p~eliwaka odgajiva~a matica sme{tenih na {irem prostoru mati~nog p~eliwaka. Selekcionisana matica majka od koje }e se te godine reprodukovati mlade matice bira se, zna~i, iz selekcione linije koja nije u rodbinskom srodstvu sa linijama prethodne dve generacije selekcionisanih matica kod datog kooperanta. Zajednice u kojima se vr{i odgajawe trutova moraju, u nedostatku pa{e, biti obilno prihrawivane da bi trutovi imali biolo{ku snagu i vitalnost za ispuwavawe svoje funkcije. Me|utim, bez obzira na posebno izra`enu brigu za odgajawe

trutova sa `eqenim osobinama, ne mo`e se tvrditi da su u oplodwi mladih selekcionisanih matica u~estvovali samo trutovi odgajeni na sopstvenim i okolnim p~eliwacima jer u na{im prirodnim uslovima prakti~no ne postoje izolovana podru~ja gde sparivawe matica mo`e biti potpuno kontrolisano. Nesporno je da se na tim kongregacionim mestima, odnosno sparivali{tima spontano nalaze i `eqeni, ali i trutovi sa drugih udaqenijih p~eliwaka. U jednoj takvoj „konkurenciji“ samo biolo{ki najja~i i najvitalniji trutovi uspeju da oplode mladu maticu. Pri ovakvom postupku sparivawa mladih matica sa najvitalnijim trutovima poznatog porekla ali i sa najvitalnijim trutovima koji poti~u sa lokalnog prostora u pre~niku od 10 km, ima}emo matice u ~ijim }e se zajednicama u visokom procentu o~uvati `eqene osobine p~ela uz istovremeno poboq{awe imuniteta, vitalnosti i biolo{ke snage svih ~lanova te p~eliwe zajednice. Istovremeno, ovakav postupak oplodwe omogu}ava opstanak varijabilnosti, koja je primarna za postizawe boqih osobina p~ela u daqem procesu selekcije.

AP I M ET EOROLO[KA P ROGN OZA ZA MAJ Dejan Krecuq

Ni u maju p~ele i p~elare ne}e do~ekati neko naro~ito povoqno vreme. [ta o~ekivati od meseca za koji se predvi|a da }e od prvomajskih praznika do \ur|evdana biti ki{an i prohladan? Statisti~ki posmatrano, razvoj vremena bi}e sli~an vremenu u prole}e 1994. godine. Koliko ve} u prvoj polovini meseca o~ekuje se da od 15 dana polovina wih budu ki{ni, pa je i prognozirana koli~ina padavina u tom periodu 59 milimetara. Ovo }e svakako imati uticaja na p~eliwe zajednice, ali i na i{~ekivanu bagremovu pa{u. Ako se predvi|awa ostvare u drugoj sedmici ki{e }e prestati, a temperature }e se prima}i vrednostima koje dolikuju ovom mesecu. Kona~nu stabilizaciju vremena bi vaqalo o~ekivati u drugoj polovini meseca, ali je jo{ uvek izra`ena velika razlika u

214

temperaturama izme|u jutarwih i podnevnih, koje }e se kretati u intervalu od minimalnih oko desetak stepeni do maksimalnih dnevnih oko dvadesetak stepeni Celzijusove skale. Veliko temperaturno kolebawe o~ekuje se polovinom meseca kada }e jutarwe temperature u nekim krajevima pasti na svega nekoliko stepeni iznad nule, a maksimalne dnevne dosti}i }e vi{e od 20 stepeni. Ako je za utehu, prema re~ima meteorologa, bar ne}e biti vetra, a ni nepogoda, sem po~etkom i krajem meseca. Ulazak u tre}u dekadu meseca done}e znatno toplije vreme koje }e nas uvesti u leto. Sve ovo mo`e da uzrokuje masovna rojewa pa su pred p~elarima veoma te{ki zadaci da odr`e ravnote`u dru{tava. Zato o uzgoju mladih matica treba misliti na vreme, a ne sme se zaboraviti ni na pravilnu ventilaciju, pojilo i varou. P^ELAR, maj 2006.


UZGOJ MATI CA NA MOJ NA^I N Zoran Markovi}, ul. Borivoja Koci}a br. 5, 16000 Leskovac, (016) 55-692

Bave}i se p~elarstvom amaterski, veliku pa`wu poklawam uzgoju kvalitetnih matica. Samo tako uspevam da pripremim sna`ne p~eliwe zajednice za glavnu pa{u. Isto va`i i prilikom uzimqavawa: sna`no uzimqeno dru{tvo je skoro izvrcan med sa bagrema.

Rodona~elni~ko dru{tvo Rodona~elni~ko dru{tvo ozna~avam prethodne godine. To dru{tvo ima selekcionisanu maticu od poznatog proizvo|a~a, i ono }e mi dati larve za mlade matice. Matice uzgajam iskqu~ivo maja i juna koriste}i Jenterov aparat na slede}i na~in. Maticu zatvaram u aparat ujutru u 6 sati i taj ram stavqam u sredinu rodona~elni~kog dru{tva. Maticu okre}em na suprotnu stranu od smera razvoja p~eliwe zajednice. Odmah dodajem i kvalitetnu poga~u. Oko podneva kontroli{em zalegawe matice. Ako je matica sve zalegla, planiram poslove koje }u odraditi ~etvrtog dana.

{to }u ostaviti u sredini legla mesto za ram sa larvicama, levo i desno srazmerno stavqam cvetni prah, pergu i med u ramovima, sve do ispuwewa moje dvanaestoramne DB ko{nice. Ispod tog tela podme}em polumedi{te sa medom, tako da je sve puno sa p~elama. Posle podneva, oko 17 sati vr{im presa|ivawe larvica u kolima koja sam dobro zagrejao (oko 30 °C) uz stavqawe nekoliko pe{kira natopqenih vodom. Na ~epi} (G) sa larvicom navla~im navo{tanu mati~nu ~auru (V), {to izgleda kao B i pa`qivo stavqam u ram koji ima dve letvice sa 26 otvora pre~nika 9 mm. Ram sa larvicama stavqam na mesto koje sam ve} pripremio. Dodajem i poga~u. Petog dana vr{im kontrolu prijema larvi i planiram formirawe oplodwaka. Trinaestog dana posle podneva formiram oplodwake shodno broju kvalitetnih mati~waka i slede}eg dana pre podneva dodajem mati~wake. Do desetog dana od izvo|ewa, matice po~iwu sa polagawem jaja. Ovakav na~in rada primewujem da bih u{tedeo na broju odlazaka na p~eliwak.

Odgajiva~ko dru{tvo ^etvrtog dana u prepodnevnim satima proveravam na kratko zalegawe u aparatu i ukoliko je i daqe sve kako treba, formiram odgajiva~ko dru{tvo bez matice. Ono }e mi predstavqati i starter i odgajiva~ko dru{tvo bez otvorenog legla i sa najmawe 5–6 ramova zatvorenog legla koje sam obezbedio od druge zajednice koja je imala mati~nu re{etku. Odgajiva~ko dru{tvo poja~avam istresawem pet ramova sa mladim p~elama iz drugih dru{tava i napravim raspored tako P^ELAR, maj 2006.

215


KA[WEWE U P RON O[EWU

USP E[N O SPAR EN I H

MATI CA

^itaju}i izve{taj o nau~nim aktivnostima za 2004. godinu nema~kog p~elarskog instituta iz Kirhajna (Kirchhain) veoma me iznenadio onaj deo koji je napisao nekim na{im p~elarima dobro poznat dr Ralph Büchler (boravio je u Ni{u 2002. i Topoli 2004. godine). Zbog i za nas interesantne problematike, ukratko }u izneti wihove i na{e podatke u vezi zapo~iwawa polagawa jaja uspe{no sparenih matica. Na po~etku tog dela izve{taja koji je objavqen u ~asopisu Die Biene (P~ela) za mart 2005. godine (izviwavamo se ~itaocima {to je ovaj ~lanak tako dugo ~ekao na objavqivawe – primedba urednika), ka`e se: „Iskustveno je poznato da uprkos uspe{nom sparivawu ~esto dolazi do ka{wewa u prono{ewu p~eliwih matica“. Da bi ovu pojavu sistematski istra`ili, izvr{ili su detaqnu analizu institutskih podataka od 1985. do 2004. godine. U tom periodu u odgajiva~koj kwizi registrovano je ukupno 9 869 matica. Od ukupnog broja matica, bez obzira da li su prirodno sparene direktno u okolini p~eliwaka, na izolovanim sparivali{tima ili na ostrvima, 3 788 matica ili 38,4% zapo~elo je sa no{ewem jaja u proseku za 13,2 dana od izvo|ewa iz mati~waka, dok je kod 6 081 matice ili 61,6% trebalo u proseku 20,3 dana da bi pronele. Ova razlika dolazi u zna~ajnoj meri zbog ve}e starosti matica u vreme sparivawa. Kod svih na~ina sparivawa tokom godina mogle su se zapaziti matice koje su pronosile tek vi{e nedeqa posle pretpostavqenog termina sparivawa. Daqe se u izve{taju ka`e da se sli~no doga|a i kod ve{ta~kog osemewivawa matica od kojih 6,2% pronese posle 21 dana. Tra`e}i mogu}e uzroke ovakvog „ka{wewa“ u prono{ewu dr Büchler ka`e da se kod 216

Prof. dr Jovan Kulin~evi} Beograd, Apicentar (011) 397-45-40 kulincevic@bigfoot.com

ve{ta~kog osemewivawa pokazalo da na ovu pojavu nije imala uticaja koli~ina sperme niti starost matica u momentu osemewivawa, kao ni vreme odgajawa matica. Poseban zna~aj se pridaje geneti~kom poreklu matica ali se ne ka`e kako je do te genetske osobine do{lo. Kao primer se navodi po~etak polagawa jaja identi~no odgajenih i osemewenih sestrinskih grupa matica u 2002. godini sa maksimalno ranim prono{ewem izme|u 4,7 i 9,0 dana, do 30,1 dan sa minimumom od 18, a maksimumom 62 dana. U Apicentru i kod nekih od na{ih kooperanata se vode podaci o sparivawu i prono{ewu matica. Podaci se unose u posebne kartone ~etrnaest dana od dodavawa mati~waka u oplodwake. Ako se uzme u obzir da se matice izlegu jedan dan nakon dodavawa mati~waka u oplodwake, sakupqawe sparenih matica koje su pronele vr{i se posle trinaest dana, kao {to se u nema~kom izve{taju navodi za wihovih 38,4% matica, ali kao prosek. Na{a analiza obuhvatila je posledwe tri godine, od 2003. do 2005, tako da je na|eno da od registrovanih 16 833 matice sa regularnim prono{ewem jaja do trinaestog

P^ELAR, maj 2006.


dana zapo~elo je 16 368 matica, odnosno 96,9%. Samo 515 matica ili 3,1% nije pronelo u datom periodu. Deo od tog malog procenta nesparenih matica proneo je u slede}ih dva do pet dana, dok su preostale matice koje nisu pronele, eliminisane, zbog pretpostavke da bi sa dvadeset dana starosti mogle proneti iako su nesparene i tako postati trutu{e. Napomiwemo da se na sparivali{tima Apicentra vrlo ~esto doga|a, ako su vremenske prilike povoqne, sun~ano, tiho i toplo, da u momentu sakupqawa matica ima larvica starosti 2–3 dana, {to ukazuje na to da su one pronele osmog ili devetog dana od izvo|ewa. Neshvatqivo je odakle ovako drasti~na razlika u po~etku no{ewa jaja uspe{no sparenih matica, kada se uzme u obzir da je u su{tini ista rasa (Apis mellifera c a r n i ca) u oba slu~aja. Ako je u pitawu genetski faktor kako to navodi dr Bßchler, {ta je to moglo uzrokovati tako ogromnu razliku? To zahteva neko konkretnije obja{wewe. Oslawaju}i se na dosta dobro poznavawe na~ina odgajivawa, a posebno sparivawa matica u Nema~koj kroz dvadeseti vek, pa i danas, ukazao bih na jedan od mogu}ih uzroka koji je doveo do eventualnih genetskih promena kod wihove karnike. U Nema~koj, a verovatno i u Kirhajnu su se za sparivawe matica skoro iskqu~ivo koristili i danas koriste takozvani EWK oplodwaci. Ta vrsta oplodwaka u velikoj meri odgovara veli~ini, kod nas od nekih p~elara propagiranih mini oplodwaka EWK (Ein Waben Kasten) koji se sastoje od jednog ram~i}a sa trakom satne osnove i staklenih stranica. U delu oplodwaka je mesto za {e}erno testo. Pri formirawu, u oplodwak se saspe jedna kutla~a p r e t hodno pripremqenih p~ela i doda tek izvedena matica. Dva takva oplodwaka se smeP^ELAR, maj 2006.

{taju u jedan nukleus (na slikama mo`ete videti varijantu sa 4 oplodwaka u jednom nukleusu - primedba urednika). Od p~ela se o~ekuje da izgrade sati} u kome }e matica posle sparivawa polagati jaja. To se i doga|a, ali kako vidimo iz institutskog izve{taja vrlo ~esto sa neprihvatqivim zaka{wewem. Uporednim istra`ivawima u Engleskoj jo{ pre vi{e godina dokazano je da u mini oplodwacima sa malo p~ela u odnosu na ve}e jedinice, p~ele nisu u stawu da odr`e optimalni toplotni re`im i obezbede ostale povoqne uslove za pravovremeno sparivawe i po~etak polagawa jaja. Na{a pretpostavka je da je zbog decenijskog kori{}ewa mini oplodwaka u Nema~koj do{lo do genetskih promena koje su uslovile ovakvo stawe sa prono{ewem. Mogu}e je da su u pitawu i neki dodatni faktori kao {to su specifi~nosti klime ili ne{to drugo, ali su mini EWK oplodwaci svakako imali kqu~nu ulogu. U Apicentru i kod kooperanata za sparivawe matica se jo{ od osamdesetih godina pro{log veka koriste skoro iskqu~ivo tro i dvoramni oplodwaci sa normalnim LR okvirima. U svakom LR telu ko{nice pregra|enom na tri ili ~etiri dela pri formirawu stavqa se okvir sa leglom koje se izvodi kao i dobar okvir sa medom. Oba okvira moraju biti dobro pokrivena p~elama. Ako to nije slu~aj dodatno se stresu p~ele sa drugih okvira. Te`wa je da se tako jaki oplodwaci zadr`e u toku cele sezone odgajawa matica. Istina, ovo je daleko skupqi na~in sparivawa matica, ali kao {to smo videli iz podataka, bez ka{wewa u prono{ewu matica. Ovo sve treba da imaju u vidu i na{i p~elari i da izbegavaju mini oplodwake, jer je velika verovatno}a da se tako dobiju ranije ili kasnije matice sa problemom prono{ewa. Moja je preporuka da pri odgajawu matica za sopstvene potrebe, koristite decenijska pozitivna iskustva Apicentra sa dvo i troramnim oplodwacima. 217


GAUCHO

NA P OQI MA!

Dejan Krecuq, ul. Vinogradarska br. 48, 26220 Kovin, (013) 743-257, (063) 815-36-71 medija@hemo.net

Jedna velika opasnost za p~elarstvo lagano i podmuklo uvukla se u Srbiju, a mi, zaokupqeni varoom i drugim problemima, gotovo da je nismo ni primetili – to je insekticid imidakloprid, poznatiji pod imenom GauchoR. Da bi razumeli o ~emu se radi, evo par redova iz dosijea GauchoR, o ovoj hemikaliji koje se Evropa oslobodila (detaqno o hemikaliji smo pisali u P~elaru 11/2004. na strani 486 – primedba urednika). Agencija „France Presse“, Pariz, 11. avgusta 2002. godine: „Insekticid GauchoR, doveden u pitawe od francuskih p~elara koji su nedavno imali uginu}a p~ela uzrokovana suncokretovim polenom, mo`e podjednako da zagadi polen kukuruza, prema rezultatima nau~nih studija koje je u utorak objavila specijalisti~ka agencija „Agra“, podr`ana u merewu toksi~nih efekata ove supstance u p~elama od Nacionalnog instituta za poqoprivredna istra`ivawa (National Institute of Research Agronomic – INRA) i Centra za nacionalna nau~na istra`ivawa (Centre for National Scientific Research – CNRS) na evropskom nivou. Ona su potvrdila da su ove p~ele bile izlo`ene tihom delovawu molekula GauchoR-a (imidakloprida), putem polena kukuruza tretiranog ovim insekticidom“, pi{e u izve{taju ove agencije specijalizovane za poqoprivredu i hranu. „Vest je va`na za p~elare po{to obja{wava za{to se ugibawe p~eliwih zajednica nastavqa u Francuskoj gde je tretirawe suncokreta obustavqeno od januara 1999. godine“, nastavqa „Agra“. „Uzorci polena prenetog putem p~ela na|eni su na letima ko{nica. Sve ukazuje

218

na prisustvo imidakloprida u polenu kukuruza tretiranog ovim insekticidom, sredwe vrednosti koncentracije izme|u 3,3 i 3,7 delova na milijardu (ppb), {to je izme|u 3,3 i 3,7 mikrograma na kilogram. Kompanije za za{titu biqa jednom su tvrdile da otrov nije dospeo do cvetova pa tako ni do polena. Mi smo dokazali suprotno, kada su u pitawu suncokret i kukuruz“, navodi Jean-Marie Bonmatin iz Centra za molekularnu biofiziku u Orlanu (Center of molecular biophysics of Orleans – CNRS), jedan od autora studije. „Kukuruz ima istovetno pona{awe {to se ti~e metabolizma kada su u pitawu rokovi kao i kod suncokreta“, potvr|uje ovaj istra`iva~. Problem je jedino u tome koliki je potrebni prag kojim bi se odredilo koji je od ovih proizvoda opasniji. Ranijim istra`ivawima u INRA utvr|en je prag otrovnosti izme|u 3 i 6 ppb, a studije su pokazale da se on spu{ta ~ak i vrlo nisko, na 0,1 ppb kod hroni~nog izlagawa koje uzrokuje smrtnost p~ela posle osmog dana. S druge strane, predstavnik kompanije Bayer izjavio je za AFP da je utvr|eni nivo toksi~nosti za polen kukuruza 20 ppb. „To je tako utvr|eno, i nema opasnosti za p~ele. Opasni nivo koji uslovqava trovawe p~ela je jedino ako se prema{i 100 ppb“, navode proizvo|a~i. Klaus Wallner sa vode}eg evropskog Univerziteta Hohenhajm u Nema~koj ka`e: „Nektar facelije tretirane preparatom GauchoR (50 grama aktivne materije po hektaru), usvojen u usevu, sadr`ao je u p~elama izme|u 3 ppb i 10 ppb imidakloprida. Polen koji su p~ele prikupile je sadr`ao isti nivo“. Stavovi toksikologa su da je prihvatqiv nivo rezidua imidakloprida u vo}u (jabuke ili kajsije) koje se sme staviti u promet za qudsku upotrebu, ako ne prelaze granicu od 300 ppb. Shodno tome, prisustvo imidakloprida i/ili wegovih metabolita na nivou od nekoliko ppb u proizvodima iz ko{nice ne}e dovesti do nikakvih problema sa qudskim zdravqem. Ali glavni problem nije sa p~eliwim proizvodima, ve} sa P^ELAR, maj 2006.


samim p~eliwim dru{tvima koja se lagano gase usled delovawa ovog tihog ubice, ~ak i ako prenebregnemo sumwu na wegovu kancerogenost. Od tada internetom kru`i „otvoreno pismo“, vapaj p~elara za pomo} i podr{ku: „Po{tovani potro{a~i meda, kolege p~elari i prijateqi, sigurno se se}ate velikog pomora pro{le godine koje je ko{talo `ivota stotine hiqada p~eliwih dru{tava. Mnogo je pitawa ostalo otvoreno, ali nesumwivo je da pove}ana upotreba insekticida snosi deo odgovornosti. Francuska vlada je upravo napravila prvi korak, da opasni nervni otrov imidakloprid zabrani za kori{}ewe, jer postoje sumwe da izaziva rak kod qudi. Jedna slede}a opasnost dolazi u obliku {irewa proizvodwe genetski modifikovanih biqaka. Sigurno Vam nije u interesu da se u skoroj budu}nosti na Va{em stolu na|u proizvodi genetski modifikovane hrane, na ~iju upotrebu

nas kompanije kao {to je Bayer `ele prisiliti. Molimo Vas da odvojite malo slobodnog vremena i uzmete u~e{}a u ovoj kampawi „otvorenog pisma“, protiv upotrebe imidakloprida i rastu}e upotrebe i razvoja genetski modifikovanih biqaka u poqoprivredi. Molimo Vas, potrudite se, jer sam siguran da niko od Vas nije spreman da prihvati rastu}e zaga|ewe koje prouzrokuju agrokoncerni, kao {to su Bayer Crop Science i Monsato. Srda~an pozdrav, Va{ Klaus Maresch, Schaubienenstand Honighauschen, Drachenfels str. 92, 53639 Konigswinter, http://www.Honighaeuschen.de, info@honigmet.de“. Za{to sve ovo pi{em? Po~etkom ove godine na stranicama agronomske {tampe, i u Srbiji je osvanuo oglas kompanije Bayer u kojem se nudi GauchoR! Zna~i, Evropa kuca na vrata, ali otrovima koje je sa svoje teritorije maltene prognala.

GA L I] EV KA LU P ZA MATI ^WAKE Stevo Gali} ul. Milana Blagojevi}a br. 3 34000 Kragujevac (034) 381-019 (stan) (034) 570-384 (p~eliwak)

Gali}ev kalup slu`i za izlivawe 20 mati~nih osnova u jednoj traci. Traka sa mati~wacima lepi se vru}im predmetom na letvicu koja se nalazi u ramu nosa~u prilikom dodavawa starteru. Osnove se liju i lepe vrlo brzo (za jedan sat od 400 do 600). Kalup se izra|uje od ner|aju}eg materijala. Kalup je naro~ito koristan onima koji P^ELAR, maj 2006.

219


220

P^ELAR, maj 2006.

NACRT GALI]EVOG KALUPA ZA IZLIVAWE PO^ETAKA MATI^WAKA


se bave proizvodwom mati~ne mle~i. Prilikom rada sa kalupom, on mora da bude zagrejan na 60–70 °C i mora se kvasiti vru}om vodom iste temperature. U vodu se sipa pra{ak za prawe ve{a ili sudomil. Kada se u kalup nalije vosak koji je tako|e zagrejan na 60–70 °C, sa~eka se da se vosak ohladi i stegne. Proces se mo`e ubrzati stavqawem kalupa ispod mlaza hladne vode. Pre va|ewa trake iz kalupa, vosak se prvo poravna sa kalupom o{trim no`em, kako bi traka boqe priawala na drvenu letvicu rama. Jedan odlivak koji se pravilno upotrebqava mo`e da poslu`i za vi{ekratno (5–6 puta) va|ewe mati~ne mle~i. Nadam se da }u objavqivawem nacrta za kalup uticati na to da se pove}a broj p~elara koji se bave proizvodwom mati~nog mle~a. Sre}no!

P^ELAR, maj 2006.

221


VI[E OD BRA] E

Miroslava Bojovi} Man~i} ul. Kwa`eva~ka jug br. 25, 18000 Ni{, (018) 570-595

Deveti je dan aprila 2005. godine. Dan obla~an, ali topao. Obilazimo kolegu p~elara Nikoli} Neboj{u u selu Slatina nadomak Leskovca. Selo je ugne`|eno u kotlini sliva reka Vlasine, Veternice i Jablanice, koje se tu negde sastaju sa Ju`nom Moravom, nose}i ~ari p~elarskog juga. Okolni vrhovi Kukavice bili su lepo vidqivi, jer se iza, sa vi{eg ^emernika, beleo sneg. Stigli smo u Slatinu rano popodne. Na{ doma}in, koji je devet sezona radio u inostranstvu, shvatio je da i ovde u Srbiji mo`e da opstane ako se usmeri na neki posao od srca i svom snagom, tj. uz pomo} cele porodice, a ona i nije mala (otac, majka, supruga, dve }erke i zet od sestre koji je u miraz dobio 50 ko{nica p~ela). Ina~e, Neboj{a je stalno zaposlen u JP „Srbija{ume“ u Leskovcu kao p~elar, gde odr`ava veliki p~eliwak! Da, dobro ste pro~itali. Izabrati p~elarstvo za glavno zanimawe je velika odluka. O~igledno da je odluka bila prava, jer je Nikoli} uspeo da se savremeno organizuje i da kona~no dobije i dokumentaciju koja potvr|uje da wegov med zadovoqava sve standarde kvaliteta. Dokument ka`e: „Objekat i doma}instvo za obradu, preradu i pakovawe meda u mestu Slatini je u skladu sa propisanim veterinarsko-sanitarnim uslovima“. Prizna}ete da se danas u Srbiji mali broj p~elara mo`e pohvaliti da je registrovao zakonom propisane prostorije. Treba posebno naglasiti da je ravnopravni saradnik u p~elarewu sa Neboj{om i wegov 222

zet Stojan. Sara|uju boqe nego da su bra}a. A i nose isto prezime. Slu~ajno, ili je Bog dokazao da i On ponekad voli da zadovoqi formu? P~elare sa Farar i LR ko{nicom, delimi~no kombinovano. Podwa~a je naravno `i~ana.

Sve je u besprekornom redu, sve podre|eno modernizovawu p~elarstva. Iza stambenog cvetnog dvori{ta nalazi se p~elarsko dvori{te sa objektima koji su adaptirani iskqu~ivo za p~elarske namene. U gara`i gordo i sve~ano stoji vojni~ki Pinze Gauer, preure|en od putni~kog u p~elarsko vozilo kapaciteta 80 nastavaka. Dobra lokacija ~esto zahteva udaqenost od asfaltnih puteva, pa je on nezamenqiv za sve vremenske prilike. P^ELAR, maj 2006.


Pored je objekat gde pedantno pore|an stoji p~elarski pribor i oprema. Tu je i mno{tvo novih parafinisanih nastavaka, koji ukazuju da }e p~eliwak od 250 dru{tava, podeqen na sedam lokacija (Nikoli}i strogo po{tuju princip dr`awa malog broja zajednica na jednom potezu), biti jo{ uve}avan. Zatim sledi objekat u dva nivoa. Sprat je namewen za ce|ewe meda, prizemqe za preradu i pakovawe. Nastavci sa medom do sprata sti`u spoqnim liftom nosivosti 400 kg. Sprat sadr`i savremeni mokri ~vor sa prostorijom za prawe i dezinfikovawe inventara i opreme, zatim veliku prostoriju za centrifugirawe sa prohromskom centrifugom od 32 rama, kao i moderni prohromski otklapa~ sa}a. Tu su i prikqu~ci za odvod meda u prostoriju ispod kroz dva otvora u blistavo belom kerami~kom podu. Kad u|ete u tako belu i ~istu prostoriju, pa bacite pogled na {qa{te}e ma{ine od prohroma, sve deluje nestvarno, kao da ste u kosmi~kom brodu, a ne u p~elarskoj prostoriji.

Ispod prostorije za ce|ewe nalazi se prostorija za preradu i pakovawe. Na wenoj sredini postavqen je tako|e prohromski veliki dvozidni kazan sa dosta prostora okolo za pakovawe meda od strane 5 osoba. Pored ovog objekta nalazi se trem. To je „laboratorija“ za topqewe voska i parafinisawe celih nastavaka i drugih delova ko{nice. Za ove potrebe je Neboj{a preradio kazan za pe~ewe rakije. Na zalihi imaju ogromnu koli~inu satnih osnova, kako od kupqenog, tako i od svog voska, ali i od svojih mednih poklop~i}a. Ove posledwe se bele kao ~ipka devoja~ka. Obi|osmo i jedan od p~eliwaka koji je nadomak ku}e, sa pedesetak ko{nica. Trava rasko{no zelena, otvoreni masla~ak kao zlatna dugmad na sve~anoj odori. Iz zime su iza{li sa minimalnim gubicima. A p~elari u okolini su tog prole}a imali zna~ajne gubitke zbog varoe. Na pitawe kako uspevaju da se izbore sa varoom, Neboj{a i Stojan sa osmehom ka`u: „Sve je pod kontrolom“. A kako i ne bi? Ko zna, zna.

FARBAWE NASTAVAKA Nikoli}i od nedavno primewuju novu metodu „farbawa“ nastavaka. Prema wihovim o~ekivawima, ona bi trebalo da obezbedi trajnu za{titu nastavaka. Prvo se nabavi najfiniji parafin bele boje u sitnim granulama (koristi se za izradu gro`|ane masti). U velikom kazanu se rastopi parafin na preko 100 °C, pa se potope nastavci koji tu stoje 4–5 minuta uz stalno odr`avawe temperature parafina. Zatim se nastavci izvade, ocede i lageruju. Po{to se nastavci potapaju u parafin, oni su za{ti}eni i sa spoqa{we i sa unutra{we strane. U sebe ne primaju vlagu, jer je parafin prodreo do sr`i dasaka. Presecali su jednu potopqenu dasku na pola i moglo se primetiti da je parafin zaista stigao do same sredine daske. Nagla{avaju da je veoma va`no da nastavci budu pravqeni od potpuno suvog drveta, ili }e kasnije upiti mawu koli~inu parafina. Na sre}u, oni sa vla`nim daskama nemaju problema, jer imaju sopstveni pogon za izradu kompletne p~elarske opreme od drveta. Za parafinisawe 1 000 Fararovih nastavaka utro{ili su 90 kilograma parafina, ~ija je cena po~etkom 2005. godine bila 100 dinara po kilogramu. Prema tome, jedan Fararov nastavak upije u sebe oko 90 g parafina, i takva za{tita ko{ta svega 9 dinara po nastavku. Nastavci zadr`avaju prirodnu boju drveta. P^ELAR, maj 2006.

223


BEZ OBZI RA DA L I M I S L I T E DA MO @E T E I L I N E MO @E T E, U P RAV U ST E!

Du{an Miri}, Belanovica

U subotu 15. aprila u Lazarevcu je odr`an drugi skup p~elara zainteresovanih za osnivawe p~elarske kooperative na nivou Srbije koja bi imala osnovni zadatak da re{i problem prodaje p~eliwih proizvoda kod svih zainteresovanih p~elara. U odli~no pripremqenoj sali Doma kulture, P~elarsko dru{tvo „Budu}nost“ iz Lazarevca se svojski potrudilo da stvori uslove za jedan veliki skup. Skup je zapo~eo dobrodo{licom koju je po`eleo Radoslav Cveji}, predsednik p~elara Lazarevca. Skup je zvani~no otvorio gradski menaxer Dragan Jovi}. Posle toga se pre{lo na radni deo gde su govorili Du{an Miri}, \or|e Mrki} i Milan Majovi} o samom na~inu i razlozima za udru`ivawe. Ono {to je svima prisutnima bilo jasno jeste da se mora prestati sa udru`ivawem u asocijacije koje nisu privrednog karaktera (i koje ne mogu da nam prodaju med) ve} da treba formirati pravno lice (kooperativu – zadrugu) koje }e imati pravo u ime svih ~lanova da prodaje med i druge p~eliwe proizvode. Ono {to je evidentno jeste da su dana{wi problemi u p~elarstvu mali u odnosu na ono {to nas ~eka u budu}nosti i da se p~elari jo{ danas moraju odlu~iti da li }e biti hobisti ili robni proizvo|a~i! Ono {to nas danas najvi{e mu~i su falsifikovani medovi, zakonska regulativa koja propisuje na~in na koji se med mo`e izneti na tr`i{te, lo{a otkupna cena meda, mala potro{wa meda po glavi stanovnika. Kao {to se vidi, problemi su kompleksni i nijedan nije lako re{iti, pogotovu samostalno. Me|utim, ne smemo tugovati i o~ekivati da }e na{e probleme re{iti neko drugi. Svaki p~elar treba jednom da shvati da na{e probleme nije du`na dr`ava da re{ava i da se to ne radi nigde u svetu, ve} ona samo mora da nam omogu}i da uspe{nije radimo kroz podsticaje koji se dodequju samo registrovanim p~elarima. 224

Prvi i ujedno najte`i problem su falsifikovani medovi (po nekom istra`ivawu ~ak 65% na zvani~nom tr`i{tu). Ovaj goru}i problem je te{ko re{iti za kratko vreme. Organizovani bi lak{e do{li do re{ewa jer bi radili internu kontrolu medova koji ulaze u zadrugu tako da bi prvo me|u nama p~elarima odvojili `ito od kukoqa. A zatim bi se zajedni~kim snagama borili protiv pukih nakupaca i falsifikatora. Ono {to nas svakako ~eka je odgovornost pred zakonom koji nema kompromisa, a on propisuje da svaki p~elar koji `eli da sa svojom etiketom iza|e na tr`i{te pored ostalih uslova mora da ima objekat za ~uvawe i pakovawe meda, koji izme|u ostalog propisuje da se mora imati pet prostorija sa plo~icama, vodom, pakirnicom i drugim. Ako bi svaki p~elar poku{ao da ovo napravi kod svoje ku}e od ve} postoje}ih objekata samo za adaptaciju bi morao da izdvoji minimum 5 000 evra {to je dosta velika suma pa se pitam koliko p~elara je sada sposobno da ovo izgradi. Mnogi }e re}i da se preko ovog zakona mo`e pre}i kao preko ostalih, ali se grdno varaju. Setite se samo uvo|ewa fiskalnih kasa koje su skoro svi neozbiqno shvatali, a pogledajte sada da li postoji neka radwa koja je ne poseduje i pogledajte kolike su kazne ako se napravi i najmawi prekr{aj. Na{a zemqa se polako uvodi u red. Ako se organizujemo, mo`emo napraviti zajedni~ki objekat za pakovawe meda koji }e nas ko{tati mnogo mawe nego da ga svako od nas pojedina~no gradi. Trenutna otkupna cena je za nas p~elare poni`avaju}a, ali na wu ne mo`emo uticati. Neke su najave da }e biti jo{ mawa. Jedan od razloga za ovakvu cenu je taj {to niko od nas nema tako veliku proizvodwu da bi mogao da sklopi ugovor sa nekom velikom trgovinskom ku}om da bude wen snabdeva~, pa stoga na{ med promeni nekoliko ruku dok ne do|e do krajweg korisnika. (Pored P^ELAR, maj 2006.


toga, naveo bih primer konstantnog uvoza sve`eg povr}a iz inostranstva iako se takvo povr}e mo`e kupiti i u na{oj zemqi. Problem je banalan, ali nere{iv. Veliki kupci tra`e i velike prodavce koji mogu da obezbede stalni kvalitet i koli~inu. Kvalitet je lako obezbediti, ako se zna kako se radi. Ali je koli~ina problem. Jer u Srbiji nema tako velikog poqoprivrednog proizvo|a~a koji bi neprestano i u svako doba dana i no}i mogao da obezbe|uje potrebne koli~ine za velike kupce. Ovako, velikim kupcima je hiqadu puta lak{e da uvezu povr}e, nego da jure od jednog do drugog sitnog proizvo|a~a, i da tako samo sebi stvaraju probleme – primedba urednika) Ako se udru`imo i na{ med lagerujemo u zajedni~kom magacinu stvori}emo veliku koli~inu meda na jednom mestu i automatski }emo biti interesantni velikim trgovinama {to }e za posledicu da ima ve}u cenu meda koju }emo mi p~elari da dobijemo, jer }emo izbaciti nekoliko „ruku“ iz lanca. Mala potro{wa meda uslovqena je time {to nijedan p~elar nije ulo`io zna~ajnija sredstva u reklamu bez koje se danas ne mo`e prodati nijedan proizvod bez obzira na kvalitet. Da reklama nije nimalo naivna stvar mo`e se videti iz podatka da je cena jedne sekunde reklame na televiziji u udarnom terminu 18 000 dinara! Ako ho}ete ne{to da iznesete javnosti tokom 10 sekundi, za to morate da izdvojite 180 000 dinara, pa vi vidite da li neki p~elar mo`e sam da to isfinansira. Udru`eni mo`emo izdvojiti deo dobiti za reklamu. Najve}e svetske firme ula`u i tre}inu profita u reklamu, a to im se vi{estruko vra}a. U Lazarevcu se moglo zakqu~iti da p~elari moraju izna}i sredstva da zajedni~ki naprave objekat u kome bi vr{ili kontrolu i pakovawe meda, kao i samu prodaju, jer ako do~ekamo jesen neorganizovani sve }e nas to duplo skupqe ko{tati. Jo{ ako se ima u vidu da imamo obe}awa od Ministarstva poqoprivrede i Ministarstva privrede da }e nam rado iza}i u susret u vidu bespovratnih sredstava koja se odobravaju za ovu namenu, ali samo ako nastupimo organizovano! Stoga je odlu~eno da bi za nas najboqi vid organizovawa bila zadruga (kooperativa) u kojoj svaki ~lan ulazi sa istim sredstvima i ima ista prava kao i drugi ~lanovi. Najboqi primer kako ona treba da funkcioni{e mo`ete videti na filmu od p~elara koji su neP^ELAR, maj 2006.

davno bili u poseti Gr~koj, gde su se li~no uverili da udru`eni gr~ki p~elari posti`u cenu od 3,5 evra na veliko i nemaju zaostalog meda u magacinu, i pored mnogo te`ih uslova za p~elarewe nego kod nas. Tako|e je odlu~eno da svaki p~elar koji je zainteresovan za udru`ivawe uplati po 2 000 dinara. Sredstva }e se koristiti za pla}awe izrade projekata i ekonomskih analiza kao i za slawe podataka svakom p~elaru, da ne moramo da ~ekamo izla`ewe „P~elara“. U svrhu br`eg rada i organizovawa izabran je i inicijativni odbor u sastavu: Vujovi} Aco iz Ivawice (064/361-1516), Majovi} Milan iz Vr{ca (013/832-187), Miri} Du{an iz Belanovice (014/89-769, 063/80-76-142), Mirkovi} Milenko iz Rume (022/478-094), Mrki} \or|e iz Novog Sada (021/824-220, 063/534-230), Peri} Marinko iz Malog Zvornika (015/471-386), Stepanovi} Radisav Stepa iz Ra~e (034/752-189), Stojanovi} Milorad iz Zaje~ara (019/426132), Stojanovi} @ivoslav iz Subotice (024/753-771), Trailovi} Mom~ilo iz Petrovca (012/342-043). U toku diskusije se javio i menaxer op{tine Lazarevac koji se ponudio da nam pomogne tako {to bi nam obezbedio plac za gradwu objekta i svu potrebnu infrastrukturu i dokumentaciju. Tako|e se ponudio da nam obezbedi objekat koji bi se napravio na tom placu na odlo`eno pla}awe mo`da i do dve godine. Tako|e je naglasio da mo`da mo`emo da dobijemo i velika sredstva od donatorske agencije ADF sa kojom su sklopili ugovor o donaciji za vo}are, pa bi mo`da mogao i nas da uvrsti u program. Pored ostalog, ovo je zna~ajno zato {to ovaj donator uvodi HACCP program potpuno besplatno i omogu}uje plasman u MAXI diskont tako|e besplatno. Tako, ako bi se ovo ostvarilo, sam osniva~ki ulog u gotovom novcu za svakog p~elara bi se drasti~no smawio, a dug prema investitoru bi se izmirio preko meda. Slede}e {to predstoji su razgovori sa ministarstvima koja su tako|e obe}ala pomo} ako se udru`imo. Zato je jako va`no da se svi p~elari {to pre jave najbli`em ~lanu inicijativnog odbora radi informisawa oko samog principa udru`ivawa i prijave radi slawa najnovijih informacija dokle se stiglo.

Svako ~ekawe mo`e skupo da nas ko{ta! 225


U P UTSTVO SARA DN I CI MA ZA P R I P R EMU T EKSTOVA – Tekstove pi{ite na pisa}oj ma{ini ili kompjuteru (po{aqite ih na disketi ili CD-u, koristite po mogu}stvu }irili~ni font, recimo Cir Times, najboqe u WORD-u ili QUARKXPRESS-u, bilo koja verzija), ali ako ne raspola`ete tehni~kim mogu}nostima, primamo i rukopise. Radove {aqite na adresu urednika ili ~asopisa. Po`eqno je da zahtevate potrebni font od urednika, koji }e vam ga proslediti na va{ e-mail; – Ako ste rad pripremili na kompjuteru, mo`ete ga poslati i e-mail-om na: rodoljubz@ptt.yu. Ako ne dobijete e-mail odgovor od urednika da je ~lanak stigao, smatrajte da ga niste ni poslali; – Trudite se da pi{ete kra}e i konkretnije tekstove. Du`i tekstovi }e se u ~asopisu objavqivati samo izuzetno; – Fotografije {aqite iskqu~ivo po{tom. Ako fotografije imate u elektronskom obliku, {aqite ih na CD-u, nikako putem elektronske po{te (internetom); – Tekstovi, fotografije, diskete i kompakt diskovi se ne vra}aju; – Na pole|ini fotografije obavezno napi{ite ime i prezime autora, adresu i telefon, mesto i vreme fotografisawa; – Uz rad obavezno po{aqite va{u fotografiju u koloru skorijeg datuma, punu adresu i telefon, i kratku p~elarsku biografiju u 4–5 re~enica (ta~an datum ro|ewa, profesija, od kada p~elarite, kojim tipom ko{nica i sli~no). Svaki ~lanak bi}e propra}en fotografijom autora, a prvi u godini i biografijom; – Radove i oglase {aqite najkasnije do 12. u mesecu za naredni mesec; – Ako planirate pisawe teksta za neki 226

od narednih meseci, javite to uredniku, kako bi mogao da pravi planove i dobar raspored tekstova; – Ako tekst {aqete P~elaru, nemojte ga slati drugim ~asopisima dok ne bude objavqen ili dobijete informaciju da ne}e biti objavqen; – Pi{ite tekstove o aktuelnim temama. ^asopis se trudi da objavqene teme govore o radovima za predstoje}i mesec, kako bi ostvarili trenutnu primenqivost saznawa iz tekstova; – Ako se dvoumite da li da pi{ete o nekom problemu, pozovite urednika kako bi dobili odgovaraju}e smernice, koje bi tekst u~inile prilago|enijim datom trenutku i ostalim ~lancima koje redakcija i urednik spremaju za odre|eni broj; – Broj re~i za priloge u rubrikama Skupovi i reporta`e i IN MEMORIAM je ograni~en (osim ako urednik zbog posebnog zna~aja i po prethodnom dogovoru odobri druga~ije): 130 re~i (za skupove sa lokalnim zna~ajem), 200 re~i (za skupove sa pokrajinskim ili regionalnim zna~ajem), 300 re~i (za dr`avne skupove) i 50 re~i za IN MEMORIAM. Tekstovi koji imaju ve}i broj re~i ne}e se objavqivati. Preporu~ujemo da za pisawe ovih tekstova koristite kompjuterski program WORD koji ima opciju brojawa re~i. U suprotnom vas molimo da re~i sami izbrojite; – Ne}e se objavqivati napisi kojima je iskqu~iva svrha kritika nekog ve} {tampanog teksta. Oni koji imaju druga~ije mi{qewe, neka napi{u ~lanak na istu temu; – Redakcija zadr`ava pravo da vr{i skra}ewa ili doterivawa tekstova. P^ELAR, maj 2006.


U P UTSTVO SARA DN I CI MA ZA P R I P R EMU OGLASA – Oglase po mogu}stvu otkucajte na pisa}oj ma{ini ili kompjuteru; – Za iznete tvrdwe u oglasima odgovara ogla{iva~; – Na uplatnici i pored samog oglasa obavezno navedite za koji mesec upla}ujete. Ako na uplatnici ne navedete za koji je mesec, oglas ne}e biti objavqen; – Oglas se mo`e uplatiti do godinu dana unapred; – Za objavqivawe oglasa tokom 6 meseci, odobrava se popust od 25% (osim za osminu strane); – Naknada za objavqivawe oglasa se upla}uje iskqu~ivo unapred. Po dobijawu profakture, rok pla}awa je 15 dana; – Uplate se vr{e na `iro-ra~un SPOSa: 160–17806–08; – Po uplati, kopiju ili original uplatnice stavite u kovertu zajedno sa ~itko napisanim ili otkucanim tekstom oglasa i po{aqite na adresu SPOS-a (SPOS, Molerova 13, 11000 Beograd), najkasnije do 12. u mesecu za naredni mesec). Oglasi poslati faksom ne}e se uzimati u obzir, jer su naj~e{}e ne~itki. Oglasi dostavqeni bez uplatnice ne}e se uzimati u obzir. Ako do|e do slovnih gre{aka prilikom objavqivawa uslovqenih slawem ne~itkog teksta oglasa napisanog rukom ili poslatog fak-

som, a ne pisa}om ma{inom ili kompjuterom, urednik se ne}e smatrati odgovornim i oglas se ne mo`e ponoviti. U slu~aju dostavqawa pogre{nih podataka od strane ogla{iva~a, oglas se ne}e ponoviti u narednom broju; – Precizno prebrojte broj re~i u malom oglasu i izvr{ite odgovaraju}u uplatu. Oglasi sa nedovoqnom uplatom ne}e se objavqivati. Broji se svaka re~. Jedan telefon je jedna re~. Svaki broj (jednocifreni ili skup cifara) je jedna re~; – U slu~aju objavqivawa pogre{nih podataka usled {tamparske gre{ke, oglas }e biti ponovqen u mesecu koji odabere ogla{iva~. Druga vrsta nadoknade ne mo`e se ostvariti; – Ogla{iva~ koji {aqe oglas za osminu, ~etvrtinu, tre}inu, polovinu ili celu stranu, mora da dostavi kompletno grafi~ko re{ewe oglasa. Ako to ne u~ini, objavi}e se samo tekst, bez fotografija. Odlukom IO SPOS-a, ogla{iva~ mo`e da uplati izradu grafi~kog re{ewa oglasa SPOS-u na gore navedeni ra~un u slede}oj vrednosti: za osminu i ~etvrtinu strane 300 dinara, za tre}inu strane 400 dinara, za polovinu strane 600 dinara i za celu stranu 1 000 dinara. Odgovornost za dizajn oglasa od strane SPOS-a snosi ogla{iva~.

CEN OVN I K OGLA[AVAWA (VA@ I OD AP R I LSKO (VA@I SKOG BROJA 2006)

1) Zadwa strana korica 14 000 dinara (10 500 sa popustom) 2) Polovina zadwe strane korica 8 000 dinara (6 000 sa popustom) 3) Unutra{wa strana zadwe korice 12 000 dinara (9 000 sa popustom) 4) Polovina unut. strane zadwe korice 7 000 dinara (5 250 sa popustom) 5) Unutra{wa strana 10 500 dinara (7 875 sa popustom) (134×194 mm) 6) Polovina unutra{we strane 6 000 dinara (4 500 sa popustom) (134×95 mm) 7) Tre}ina unutra{we strane 5 000 dinara (3 750 sa popustom) (134×63 mm) 8) ^etvrtina unutra{we strane 4 000 dinara (3 000 sa popustom) (134×45 mm) 9) Osmina unutra{we strane 3 000 dinara (bez popusta) (65×45 mm) 10) Mali oglasi za ~lanove SPOS-a: – 40 dinara po re~i, ali oglas ne mo`e biti kra}i od 10 re~i 11) Mali oglasi za organizacije, privrednike i ostale: – 60 dinara po re~i, ali oglas ne mo`e biti kra}i od 10 re~i P^ELAR, maj 2006.

227


P ^ ELARSKA BERZA

228

P^ELAR, maj 2006.


P^ELAR, maj 2006.

229


230

P^ELAR, maj 2006.


P^ELAR, maj 2006.

231


232

P^ELAR, maj 2006.


P^ELAR, maj 2006.

233


P^ELARSKA FARMA JEVTI] Rojevi, matice i ko{nice na prodaju. 1) Paketni rojevi 2) Rojevi na 5 LR ramova 3) Rojevi na 5 DB ramova 4) Mlade oplo|ene matice 5) Ko{nice LR 6) Med, bagrem, livada, {uma Isporuka rojeva u na{oj ambala`i. Milan Jevti}, 35267 Opari} (035) 722-564, (063) 895-86-08 234

P^ELAR, maj 2006.


P^ELAR, maj 2006.

235


Proizvodi, otkupquje, pakuje i plasira med i ostale p~eliwe proizvode preko trgovine {irom Srbije 11319 Krwevo, Bul. oslobo|ewa 16 tel: 026/821-080, 821-280, 821-380, dir. 821-480 E-mail: cmana-promet@ptt.yu

236

P^ELAR, maj 2006.


Du{an Miri}, Belanovica 014/89-769 063/80-76-142 dusanislavica@sezampro.yu

MARK-KOM MARK-KOM Belanovica Belanovica P^ELAR, maj 2006.

Ima}e tr`i{tu da ponudi visokokvalitetne mlade oplo|ene matice proverene od strane p~elara dugi niz godina. Za sve stare kupce spremqen je i poseban poklon. Sve matice se obele`avaju. Mogu}nost isporuka po{tom ili li~nim preuzimawem. 237


MA L I OGLAS I „EKOMED“ Ni{. Proizvodwa ko{nica za p~ele, kvalitetno, jeftino. 018/580-897, 064/163-8237

Prodajem oplo|ene matice, paketne rojeve i med na veliko. Pavlovi} Miroslav i Neboj{a. Brzan. 034/861-137, 063/8926-030

Prodajem med, rojeve, dru{tva, ko{nice, ramove cele godine. 026/221-255, 063/8458-705

Prodajem 80 dru{tava DB, LR pre bagrema, 100 rojeva od 1. juna, matice. Pavlovi}. 015/510-241, 063/7561-513

Papiri}i za dimqewe protiv varoe – li~no ili pouze}em. Filipovi} – U`ice. 031/513-687, 563-882, 524-172 (u prodavnici), 063/639-424

PRODAJEM PVC MATI^NE RE[ETKE, HRANILICE 2,5 LITRA, BE@ALICE, BOKSESE, KAVEZE, BE@ALICE ZA LETO. 014/222-700, 064/65-11-500

238

P^ELAR, maj 2006.


Prodajem p~eliwa dru{tva i rojeve, cena po dogovoru. 015/32-00-23, 063/81-566-00 Prodajem 20 dru{tava u Fararovim ko{nicama. 064/836-26-34, 063/84-39-690, 011/87-54-045 Kupujem vosak, voskovarinu (dro`dinu). Mija, Po`arevac. 012/213-532 Prodajem matice pe{terske sorte, paketne rojeve, rojeve na 5 r. Milovan. 037/712-532, 063/858-45-43 PROIZVODWA I PRODAJA: RAMOVA svih tipova od lipovog drveta; KO[NICA, nastavaka, zbegova i krovova; ANTIVAROZNIH @I^ANIH PODWA^A sa i bez skupqa~a polena; URAMQENIH MATI^NIH RE[ETKI; mladih sparenih MATICA; zrelih MATI^WAKA; ROJEVA. Posebna pogodnost za p~elare po~etnike - ROJ U NOVOJ KO[NICI! Jeverica Qubi{a, Zve~ka, Obrenovac. 011/87654-27, 063/8167-726 Matice za 2006. godinu. [o{i} Dragan i Biqana. Mala Mo{tanica. 011/875-00-34, 064/158-851-4 PRODAJEM med i propolis. Andrejevi} Borivoje – Bora, Bato~ina. 034/841-507

MATICE iz 2006, PAKETNI ROJEVI, KO[NICE LR i DB, DELOVI KO[NICA, ANTIVAROZNE – @I^ANE PODWA^E, po najvi{em kvalitetu! JEVTI] BOBAN, Kru{evac. 037/887-471, 064/35-84-037 Prodajem 46 A@-10 standard ko{nica sa p~elama. Milan Paripovi}. 034/725-825, 011/33-44-732, 064/1859-645 Rojevi na LR ramovima, isporuka u Zemunu. Zoran Jovanovi}. 011/102-177 Prodajem matice i rojeve na DB ramu. Neboj{a Stevanovi}, Kragujevac. 034/372-474, 064/308-111-6 Prodajem 30 dru{tava LR pre bagrema i 20 rojeva od 1. juna 2006. godine. Isailovi}. 063/316-934 Prodajem med i propolis. Nestorovi} Radoje, Lapovo. 034/853-912, 064/43-76-469 Prodajem dru{tva na DB ramovima pred bagremovu pa{u. Vladan. 063/80-45-821, 064/324-64-99 TRUD, eko gqiva za zadimqavawe p~eliweg dru{tva. 012/443-333, 063/84-48-199

Otkupqujem vosak, dro`dinu (voskovarinu) i sa}e. Pe|a, Leskovac. 016/281-674, 064/613-31-78

MEPOLIS MED. OTKUPQUJEM P^ELIWE PROIZVODE. 063/316-844, 011/2390-893, 011/3543-116

Povoqno prodajem 4 Fararove ko{nice sa ramovima. 011/81-82-040, 011/158-313

JENTEROV APARAT, ORIGINAL NEMA^KI 49E. MO@ETE NARU^ITI NA TELEFONE 016/281-666, 063/42-82-36

Prodajem oplo|ene matice i paketne rojeve. Marinkovi} Sre}ko, Brzan. 063/8895-320 Prodajem matice, paketne rojeve i med. Miti} Perica, Bato~ina. 064/3246-560, 034/842-658 Prodajem autoprikolicu sa ugra|enih 16 A@ ko{nica, 10 nukleusa i izra|ujem A@ ko{nice. 015/292-307 Kvalitetne matice i rojeve LR isporu~ujem tokom cele sezone. Kova~evi} Dragan. 063/84-26-187 Prodajem paketne rojeve i dru{tva. Boban, Miroqub, Varvarin. 037/788-223, 063/8-911-980 Prodajem p~eliwa dru{tva na ramovima ko{nica LR, DB. 014/79-113, 063/8810-581

P^ELAR, maj 2006.

Paketni rojevi i p~eliwa dru{tva sa mladim, obele`enim maticama. P~eliwaci Tanaskovi}. 011/8186-041, 063/8018-358 PRODAJEM ROJEVE, paketne, na LR i DB ramovima, KOMPLETNA DRU[TVA. Ivan Brki}, Kru{evac. 037/671-327, 063/83-66-349 Prodajem 60 LR ko{nica sa p~elama i med. 0230/51-895, 063/86-33-839 Prodajem autobus „DAJC“ sa p~elama 44 ko{nice A@ GROM. 022/551-198 NAJVE]I PROIZVO\A^ MATICA U P^IWSKOM OKRUGU nudi visokokvalitetne oplo|ene matice, paketne rojeve i mati~ni mle~. 017/31-740; ^aslav, 063/8-666226; Igor, 063/8-1111-66

239


Prodajem: matice, rojeve na DB ramovima, paketne rojeve. P~elar Du{an Gli{i}, Trstenik. 037/712-388, 064/29-04-196 Prodajem ko{nice LR kompletne sa tri nastavka sa p~elama 20 komada. 021/450-538, 063/5666-47 Prodajem p~eliwa dru{tva na 10 LR ramova sa mladim maticama. Isporuka pre bagrema. ^oke{a. 064/31-05-022 Prodajem prikolicu sa p~elama A@, pred bagrem. Joca. 064/395-49-20 Ko{nice sa p~elama i dru{tva na ramovima. Cvei} Momir. 064/333-89-22 15 LR dru{tva sa skoro novim ko{nicama na tri nastavka. 064/613-7772

Prodajem rojeve na ramovima, paketne i med na veliko. Radovanovi}. 037/884-371 Prodajem dobro pripremqena LR dru{tva u ko{nicama. 063/511-035 Prodajem 15 komada LR ko{nica sa p~elama. @ivadin. 014/414-703 Prodajem oplo|ene obele`ene matice. Isporu~ujem pouze}em. Mile Veli~kovi}. 018/320-300, 063/867-1550 Prodajem oplo|ene matice, paketne rojeve. Bojovi} Stojadin, Po`ega. 031/811-810, 064/317-1297 Prodajem dru{tva i rojeve na LR ramovima. Slobodan \or|evi}. 063/74-86-832

Prodajem TAM 5000 i 32 A@ GROM (11, 12 ramova). Dobrica. 026/671-200, 063/80-50-739

Prodajem oplo|ene matice, paketne rojeve 1,2 kg i rojeve na 5 LR rama i vi{e. Radoslav, Lazarevac. 011/8125-064, 19–21h

Prodajem atestiran p~elarski kamion TAM 110 bez ko{nica. 064/455-85-94

Aluminijumska mre`a za podwa~u i zbeg, 290 din/m2. [oji}, Po`ega. 031/713-557

Prodajem p~eliwa dru{tva Despotovi} Radovan. 037/480-245, 064/375-94-25

i

rojeve.

Povoqno – 20 evra. Rojevi – 5 LR ramova posle bagrema. ^oli}. 015/413-041, 064/2159-206 Zbog smrtnog slu~aja prodajem 35 LR dru{tava sa opremom. 011/612-004 Prodajem FARAR ko{nice 034/710-952, 064/19-23-167

sa

p~elama.

Prodajem autoprikolicu sa 10 LR dru{tava. 024/555-861, 063/869-555-8 Prodajem p~eliwa dru{tva u Dadan-Blatovim ko{nicama. 011/283-10-67 Prodajem p~ele 15 A@ ko{nica. 021/743-023, 063/84-84-258, 021/6043-023 Prodajem vrlo kvalitetne mlade oplo|ene matice. Mi}a Trailovi}. 018/242-157, 064/263-50-90 Prodajem 10 komada A@ ko{nica sa p~elama. Cena povoqna. 026/512-158 Prodajem autobus SANOS sa 74 A@ ko{nice A@ GROM i p~elama, mo`e i deo isplate u medu. Rade. 013/332-726

240

Prodajem 17 DB jakih dru{tava sa dobrim maticama (po dva medi{ta). Dudovica, Lazarevac. 011/8186-146, 063/72-71-745 Povoqno prodajem 20 LR ko{nica sa p~elama. @ivkovi} Mile. 012/66-706 Prodajemo 4 ko{nice sa p~elama i centrifugu. Panti} Dimitrije. 011/3594-071 Prodajem 30 LR dru{tava i dve atestirane autoprikolice po 10 LR dru{tava, zbog starosti. 022/463-038 Na prodaju rojevi na ramovima A@ GROM. Stoji}evi}. 012/332-731, 063/74-75-331 Prodajem 5 LR i 10 DB dru{tva sa ko{nicama. 034/842-349 Prodajem LR ko{nice komplet sa `i~anim podwa~ama. Radoj~i} Nenad. 011/26-10-140 Prodajem polovne ko{nice LR 30 komada. Milinkovi} Dragan. 015/325-499 Prodajem paketne rojeve na 5 ramova ili sa ko{nicama. 037/714-376 Prodajem rojeve na LR i DB okvirima. Mileta Markovi}, Jabu~je. 014/74-581, 064/1917-333

P^ELAR, maj 2006.


P^ELE DONOSE ZDRAVQE! UZVRATIMO IM ISTOM MEROM! - SUPERSTRIPS

- VAROZAN

APIVET, NOVI SAD Proizvodni pogon Qukovo Telefon/faks: 022/551-144, 551-784, 063/506-332 Prodajem autobus SANOS 92 i kamion DAJC 54 ko{nice. 015/284-463

Prodajem TAM 5000 i 32 A@ GROM (11, 12 ramova). Dobrica. 026/671-200, 063/80-50-739

Najsavremenije skupqa~e polena i hvataqke rojeva {aqem pouze}em. Jev|ovi}. 034/340-785, 063/717-9876

Prodajem matice, rojeve (paketne, na ramovima), formiram p~eliwake. Grbi}. 022/612-881

Prodajem paketne rojeve i na ramovima LR i DB. Raca. 011/8120-773, 063/8094-976 Matice i rojeve prodaje Miki, Stala}. 037/806-348

Zbog smrti vlasnika prodaje se ceo p~eliwak sa opremom. 027/59-824, 064/13-22-566 Prodajem deset A@ ko{nica sa p~elama. 022/431-453, 064/1803-566

Rojevi na ramovima LR, DB i paketni od aprila do avgusta. Mi{ko Jovanovi}, Lajkovac. 011/8124-929, 064/258-23-22

MATICE (mlade, oplo|ene, obele`ene) i KO[NICE LR i DB po najvi{em kvalitetu prodajem tokom cele sezone. BETA, Kru{evac. 064/45-77-378

Prodajem lipove kaveze za matice, matice 2006, paketne rojeve 1,2 kg. Cvetkovi} Goran, Lapovo. 064/14-22-767, 034-852-045

Prodajem kvalitetne matice, rojeve, cele p~elarske sezone. Dejanovi}. 021/878-013, 064/37-04-510, 022/623-377

CIP - Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 638.1 P^ELAR : ~asopis za p~elarstvo / glavni i odgovorni urednik Rodoqub @ivadinovi}. - God. 1, br. 1. (januar 1898) - . - Beograd : Savez p~elarskih organizacija Srbije, 1898 - (Lapovo : Kolor pres). - 24 cm Mese~no ISSN 0350-431X = P~elar COBISS.SR-ID 15913218


pcelar_maj_2006  

pcelar_maj

Read more
Read more
Similar to
Popular now
Just for you