Issuu on Google+

METODE AMATERSKOG UZGOJA MATICA

Zoran Stanimirović, Dragan Ćirković


Stručna osposobljenost i obrazovanje su presudni za pčelara koji hoće da se bavi amaterskim uzgojem matica, jer je potrebno napraviti izbor odgovarajućeg tehnološkog ciklusa uzgoja matica za manje pčelinjake. Iako takav vid uzgoja često nema svog ekonomskog opravdanja, vrlo je koristan za pčelara i pčelarstvo u celini. Amaterski način uzgoja matica najčešće podrazumeva oduzimanje matice iz pčelinjeg društva i povećanje broja prinudnih matičnjaka, dobijanje rojidbenih matičnjaka i matičnjaka iz tihe zamene. Znači, ne radi se o uzgoju već o oduzimanju matićnjaka ili hvatanju živih matica prilikom rojenja. Postoji više amaterskih postupaka u uzgoju matica a ovde će biti opisani neki od njih, kao što su: - Kvinbijeva metoda,

-Alejeva metoda‚

- Hopkinsova metoda

- Milerova metoda

-Devisova metoda

- Metoda Ereši Pal Zoltana

- BHS metoda (Barbeay, Hiller, Snelgrow) - Jenterov metod.


Milerova metoda. Pogodna je za primenu u uslovima našeg pčelarenja u drugoj polovini maja, početkom juna, ili nešto kasnije ako ima dovoljno nektara i polena. Najpre se odaberu dva rekordna društva čije se osobine prate duže vreme. Jedno daje polazni materijal tj. jaja ili larve, a drugo neguje larve u matičnjacima. U prvo odabrano društvo postavljamo Milerov okvir sa trakama satnih osnova dužine 10-15 cm, a širine 4-5 cm. U gornjoj trećini voštanih traka obavlja se armiranje pocinkovanom žicom i njihovo fiksiranje za bočne letvice okvira. Bazni deo treba zatopiti za satonošu. Ovako pripremljen okvir dodajemo između zadnjeg okvira sa leglom i okvira sa pergom prvog odabranog društva. Okvir ostaje 6 dana, a zatim se vadi, i pčelarskom četkom pčele blago uklone sa okvira, koji se, zatim unosi u toplu prostoriju. Pomoću zagrejanog noža izreže se trutovsko saće izgrađeno izvan dodatih traka. Zatim se pristupa izbacivanju dve susedne jednodnevne larve ostavljajući treću i tako sukcesivno do kraja voštane trake. Ovako pripremljen okvir se prebacuje u drugo rekordno društvo kome je oduzeta matica i dodato otvoreno leglo. U drugom odgajivačkom društvu Milerov okvir provede 11 dana, ne više, jer bi prva izležena matica sa pčelama porušila matičnjake i žaokom ubila ostale neizležene matice larve.


Jedanaestog dana okvir se vadi, pčele zbrišu sa saća, a matičnjaci nose u toplu prostoriju gde se oštrim zagrejanim nožem matičnjaci pažljivo isecaju i unose u kaveze ili direktno u pripremljene oplodnjake. Ako rojevi i oplodnjaci nisu pripremljeni onda se ovakvi matičnjaci sa kavezom vraćaju odgajivačkom društvu na dalje čuvanje. Ovoje uzgoj (proizvodnja) matica bez presa|ivanja larvi ne iziskuje neke posebne uređaje, važno je samo odabrati matično društvo (donor) koje će davati larve za buduća pokolenja i pomoćno društvo koje će proizvoditi matičnjake


Alejeva metoda.

Ova metoda zahteva dva rekordna društva. Prazan okvir tj. ispravno izgrađeno saće dodaje se prvom rekordnom društvu, a zatim okviri sa leglom i cvetnim prahom. Posle šest dana, prvobitno prazni ram se vadi, uklone se pčele sa njega, a zatim se nosi u toplu prostoriju. Okvir se postavlja na sto u horizontalnom položaju i oštrim zagrejanim nožem se odsecaju trake saća. U trakama se nalaze jednodnevne radilične larve.


Čačkalicom se svake dve susedne larve odstranjuju tako da ostane treća, i sukcesivno do kraja. Tako pripremljene trake pomoću rastopljenog voska pričvršćuju se za tri pokretne letvice u okviru. Ovako pripremljen okvir se dodaje drugom rekordnom društvu koje je prethodno obezmatičeno sa obavezno porušenim svim eventualno prisilno povučenim matičnjacima. Odgajivačkom društvu se obezbedi mir i stimulativno prihranjuje 3-4 puta sa šećernim sirupom. Jedanaestog dana okvir se vadi, pčele blago uklone četkom, matičnjaci sasecaju oštrim zagrejanim nožem i stavljaju u kaveze. Ovim metodom se može dobiti i preko 50 matičnjaka


Ocena matičnjaka. Matičnjake ocenjujemo 9-10 dana posle presađivanja larvi. Kvalitet matičnjaka se određuje prema njegovoj visini. Kod matičnjaka visine do 16 mm razvijaju se redovno male matice težine do 180 mg, a kod matičnjaka (slika 17) visine 20 mm razvijaju se zadovoljavajuće matice po kvalitetu težine 180-200 mg. Za uzgoj visoko produktivnih pčela pre svega potrebno je obezbediti krupne matice čija težina ne sme biti manja od 200 mg. Radi toga potrebno je da se prilikom uzgoja selekcionisanih matica uništavaju svi matičnjaci manji od 20 mm.


Selekcija neoplođene matice. Dužina i težina matičnjaka nije jedino merilo kvaliteta matice. Mlada se matica ocenjuje po biološkogenetičkim osobinama rase, a to su: ravnomernost boje, širina prstenova, veličina grudi, dužina trupa, pravilnost vretenastog oblika, ispravnost krila, nogu, pravilan hod itd. Prosečna težina neoplođene matice kranjske rase, izmerena do 8 časova posle izlaska iz matičnjaka, koleba se između 175 - 210 mg, a broj jajnih cevčica u jednom jajniku kreće se od 140 do 180. Potrebno je napomenuti da se u toku prva dva dana života težina matice umanji u proseku 20,5%, a da je matica najlakša dan pre izletanja na oplodnju. Oplođene matice uzete iz oplodnjaka ili nukleusa 5 dana posle početka polaganja jaja treba da imaju prosečni težinu oko 230 mg. Ocene kvaliteta oplođene matice obavlja se već 30 dana od oplodnje. Plodnost matice se procenjuje po količini zatvorenog legla u toku jedne sezone. Postoje i druge mogućnosti merenja plodnosti matice i to pomoću broja položenih jaja u jedinici vremena, ili putem ukupne količine legla merene u razmacima – 3, 9, 12 i 21. dan. Ne tako retko, primenjuje se metod nosivosti matice u prebrojavanju otvorenog i zatvorenog legla svakih 21 dan.


Poznati postupak je i prebrojavanje jaja svaka tri dana. Iako je ovaj postupak najbolji, on je vrlo težak jer se uznemiruju pčele, što može usloviti pojavu stresa kod matice i smanjeno polaganje jaja. Vrlo efikasna metoda provere plodnosti matica je prebrojavanje ukupnog otvorenog i zatvorenog legla svakih 9 dana. Za prebrojavanje ukupne količine legla po ovom i drugim postupcima potrebno je napraviti okvir dimenzija 50 x 50 mm koji se sa jedne strane pokriva mrežom. U jedan kvadrat stane 100 radiličnih ćelija na saću okvira. Pravilnim premeštanjem okvira moguće je sa dovoljnom preciznošću utvrditi količinu legla. Ovi postupci u prebrojavanju legla sprovode se uglavnom u cilju utvrđivanja kvaliteta matice-rodonačelnice pčelinjih zajednica koje služe za uzimaju larvi za presađivanje tokom procesa uzgoja matica kontrolisanog kvaliteta. Kompaktnost legla (tepih leglo) je vrlo poželjna karakteristika selekcionisanih matica koja ukazuje na njene dobre reproduktivne sposobnosti. Dobra, kvalitetna matica jaja polaže u centar saća, odakle pravilno širi leglo u koncentričnim krugovima. Zatvoreno leglo kod dobre matice predstavlja ravnu površinu bez praznih ćelija na saću i otvorenog legla koje je izmešano na središnjem delu saća


Ram sa zatvorenim leglom


Amaterskiu nacin uzgoja matica