Issuu on Google+

PČELARSKI LIST br 3, januar 2012

1


PČELARSKI LIST br 3, januar 2012

2


Zajedniĉki informativnoedukativni ĉasopis udruţenja pĉelara IZDAVAĈI Udruţenje graĊana pĉelara „Roj“ Srebrenik Udruţenje pĉelara „Bagremovac“ Graĉanica Udruţenje graĊana pĉelara ,,Lukavac” Lukavac Udruţenje pĉelara „Apize“ Zenica Udruţenje pĉelara „Vrijesak“ Ţivinice Udruţenje graĊana pĉelara ,,Maslaĉak” Sapna Pĉelarsko društvo ,,Vresika” Kladanj Udruţenje graĊana pĉelara ,,Pĉela” Nemila Udruţenje graĊana pĉelara ,,Bor”Olovo GLAVNI UREDNIK Pašezad Zukić REDAKCIJA Suljić Samir Emir Hifziefendić Piragić Samir Hasan Šabić Izet Jusufović Hajrudin Ţivĉić Alija Zehić Safet Kahrimanović Sadik Ĉamdţić Zejnir Halilović Dino Cerić Nusret Sirćo SARADNICI IZ INOSTRANSTVA Slobodan Jevtić Ivan Umeljić Đoko Zeĉević Dragoslav Ilić-Šeš Dragan Stekić LEKTOR Moranjkić Ekrem TEHNIĈKA OBRADA Suljić Samir SPONZORI SPZ API MED SARAJEVO DOO „HERCEG“ SREBRENIK DOO „PLASTEKS“ GRAĈANICA DOO „HIDROMONT“ SREBRENIK DOO „EUROCARGO LOGISTIC BH“ GRAĈANICA DOO „PERSEL“ SREBRENIK „MIRNA“ GRUPA GRAĈANICA DOO „RADIJUS“ GRAĈANICA DOO „AGROPEST“ GRAĈANICA DOO „BAUWOOD“ GRAĈANICA TIRAŢ 650 primjeraka

PČELARSKI LIST br 3, januar 2012

SADRŽAJ  UVODNA RIJEĈ 3 strana  MOGUCI PUTEVI DOBRE PĈELARSKE PRAKSE I SLOBODA PĈELARSKE MISLI 4,5 strana  ZIMA NA PĈELINJAKU 6,7,8,9 strana  MOJA ISKUSTVA U BORBI PROTIV VAROE DESTRUKTOR ORGANSKIM SREDSTVIMA 9,10, strana  VISOKI PRINOSI I PREHRANA PĈELA 11 strana  KOŠNICA DRAGOSLAVKA 12,13,14,15 strana  MED KROZ ISTORIJU 15,16,17,18 strana  DNEVNIK JEDNE INVAZIJE 19,20 strana  DA LI DOLAZI SUMRAK L-R KOŠNICE 20,21 strana  BRDSKO PLANINSKO PĈELARENJE 21,22,23,24,25 strana  ČITANJE SA LETA KOŠNICE 26,27 strana  ROJENJE U SEPTEMBRU 27,28 strana  TREĆI SAJAM PĈELARSTVA I PĈELARSKE OPREME 29 strana  SKUPŠTINA UGP “LUKAVAC” 30 strana  PČELARSKO DRUŽENJE 31,32 strana  KRISTALIZACIJA MEDA 33,34 strana  APITERAPIJA 34 strana  SPONZORI I MALI OGLASI 35,36 strana

UVODNA RIJEĈ: Poštovani pĉelari ĉitaoci lista,,Pĉelarski list,, srdaĉno vas pozdravljam. Pokušaću da ovo moje obraćanje bude što kraće a da vam se prenese što više informacija. Kao prvo ţelim da se zahvalim svim onima koji su direktno svojim ĉlancima podrţali ovu ideju,posebno saradnicima iz inostranstva i to :Ivanu Umeljiću, Dragoslavu Iliću-Šešu, Slobodanu Jevtiću, Draganu Stekiću i Đoki Zeĉeviću. Ovaj treći po redu broj sadrţi mnogo edukativnih tekstova kao i kvalitetnih informacija što i jeste krajnji cilj štampanja ĉasopisa. Ţelim da ovom prilikom uputim poziv svim udruţenjima iz BiH kao i iz inostranstva da se prikljuĉe ovoj ideji i da napravimo ĉasopis koji će za pĉelare, ĉlanove udruţenja biti besplatan. Vjerujte mi da je to moguće ako postoji malo dobre volje. Tiraţ lista raste velikom brzinom tako da je to dokaz povjerenja meĊu pĉelarima. Ovaj broj će iz opravdanih razloga malo kasniti jer oĉekujemo odluke upravnih odbora pojedinih udruţenja o eventualnom prikljuĉenju izdavanja lista. Nadam se najboljim vijestima. Radit ćemo na što boljem reklamiranju ĉasopisa kroz razne pĉelarske forume da što bolje uvidimo eventualne propuste koji bi se mogli izbjeći u cilju stvaranja kvalitetnijeg lista. To je i ujedno poziv svima da bez ustruĉavanja ukaţu na propuste ili da upute rijeĉi pozitivne kritike. Redakcija ovog lista će vam i na pozitivnim i negativnim kritikama biti vema zahvalna. Sretnu novu 2012 godinu svim pĉelarima ţeli redakcija ĉasopisa. Urednik , Pašezad Zukić Mob: 062/185-681 Email:pasezadzukic@ hotmail.com

3


Autor teksta: Mujabašić Kasim Krojĉica do 195 TUZLA Mob: 061-953-948

MOGUĆI PUTEVI DOBRE PĈELARSKE PRAKSE I SLOBODA PĈELARSKE MISLI

U

vrijeme kad pĉele miruju dobro je razmišljati o "mapi puta" koja će nas odvesti u bolju pĉelarsku budućnost. Kako je moguce da nakon toliko proĉitanih knjiga, odslušanih predavanja i voĊenja beskonaĉnih razgovora sa ciljem unapreĊenja pĉelarske prakse jos uvijek tapkamo u mjestu ? Zbog ĉega ovakva konstatacija ? Zato sto su nam prinosi iz godine u godinu sve manji, vosak u opticaju pun otrova od navodnih lijekova sto dovodi u pitanje kvalitet meda i ostalih proizvoda iz košnice. O parafinu i vosku da ne govorim. Nakon nekoliko godina lutanja kroz "dţunglu pĉelarske teorije" pĉelar ima sreću ako spozna "biologiju pĉele" i nakon toga poĉne misliti svojom glavom šta mu je dalje ĉiniti. Ne treba naravno gubiti iz vida ĉinjenicu da su povoljne klimatsko pašne prilike osnovni preduvjet za postizanje većih prinosa. Na ovom polju ne moţemo puno uĉiniti izuzev da imamo sreće u odabiru lokacije na koju ćemo smjestiti naše pĉele. Treba se dakle okrenuti problemima koje realno moţemo rješavati. Jedan od njih je i naĉin borbe protiv varoe. Tu više ne bi smjelo biti nikakvih dilema. Samo jedan put je pravi a on podrazumjeva iskljuĉivo metode koje neće zagaditi med i vosak. Kad govorimo o ovom problemu primijetio sam da postoje uslovno reĉeno dva tipa pĉelara koji se opiru na puštanju amitraza i fluvalinata. Jedni se plaše gubitaka pĉelinjih društava dok su drugima sredstva na bazi eteriĉnih ulja i timola skupa. I jedni i drugi bi trebali biti svjesni ĉinjenice da će brzo doći vrijeme kad će se morati pridrţavati odreĊenih propisa koji regulišu pitanje kvaliteta

sl. 1. proizvoda namjenjenih ljudskoj ishrani. Kao argument za napuštanje amitraza i fluvalinata nudim vam fotografiju br 1. na kojoj se vidi klube jednog društva na kraju oktobra ove godine. Napominjem da sam ušao u treću pĉelarsku godinu "bez otrova" a društva su mi prosjeĉno jaĉa nego prije. Kada prestanemo sa oneĉišćavanjem voska odnsono saća nameće se pitanje kako da ga oĉistimo od godinama taloţenih ostataka tkz lijekova?

PČELARSKI LIST br 3, januar 2012

sl. 2. Realno rješenje je da naĊemo povjeriljivog proizvoĊaĉa satnih osnova koji će nam od našeg vlastitog voska raditi iste. Ovaj proces ĉišćenja voska moţemo ubrzati na naĉin da u dobrim pašnim prilika pĉelama dajemo na izradu ramove sa umetnutim trakama satnih osnova visine 1 do 2 cm. Ako takav ram stavimo u plodište moţemo se ujedno na biološki naĉin boriti protiv varoe isjecanjem trutovskog legla. Ukoliko ga stavimo iznad matiĉne

rešetke, a do rama sa leglom, moţemo osim voska dobiti i izuzetno ĉist i kvalitetan med. Već primjećujete da se principi "dobre pĉelarske prakse" meĊusobno proţimaju. Tretman oksalnom kiselinom će nam pokazati koliko smo bili uspješni po pitanju obaranja varoe. U literaturi se mogu naći preporuke da ovaj tretman moţemo obaviti u novembru, decembru ili januaru pod uslovom da u društvu nema legla. Imajući u vidu rumunsku

4


pĉelarsku poslovicu: "Ne diraj u pĉelinje klube" nameće se logiĉan zakljuĉak da ovo tretiranje treba obaviti što prije, pa ĉak i krajem oktobra ako nema legla i pod uslovom da su pĉele formirale klube. Na slici broj 2 moţe se vidjeti kontrolni lim jednog prosjeĉnog društva sa opalim varoama nakon tretmana oksalnom kiselinom izvršenog 28 oktobra ove godine. Na kontrolni lim sam stavio bijeli papir radli lakšeg uoĉavanja opalih varoa. Meni ova slika govori da su predhodni tretmani sredstvima na bazi timola i eteriĉnih ulja bili uspješni. U daljem tekstu ţelim nešto reći, a što bi moglo pomoći mlaĊim pĉelarima u pronalasku vlastitog uspješnog pĉelarskog puta. Kao prvo ţelim naglasiti da je pohlepa jedan od najvećih neprijatelja pĉela i pĉelarstva. U ovoj djelatnosti ne postoji uspjeh preko noći. Na prvom mjesti je ljubav prema pĉelama iz koje proizilazi ţelja za uĉenjem i na kraju vizija šta se to ţeli postići. Kada je rijeĉ o uĉenju to nije posao koji ćemo eto uzeti pa završiti. Uĉenje je zapravo neprekidan proces. Pĉelarstvo kao i ostali oblici ljudske djelatnosti nije statiĉna materija te traţi stalnu edukaciju. Kada je rijeĉ o ĉitanju literature postoje izvjesni problemi koji mogu da zbune pĉelare naroĉito one sa manjim iskustvom. Kako je svaku tvrdnju dobro potkrijepiti primjerima i ja ću navesti nekoliko. Tako npr. jedan uspješni pĉelar piše o pozitivnom uĉinku pogaĉe na ţivot pĉela u toku cijele godine. Sa druge strane nedavno sam ĉitao ĉlanak drugog uglednog pĉelara koji o pogaĉi ima dijametralno suprotno mišljenje.

PČELARSKI LIST br 3, januar 2012

Neću spominjati njihova imena jer cijenim oba pĉelara. Najveća konfuzija vlada u dijelu pĉelarske literature koji govori o proizvodnji matica. Tako npr. matice iz rojidbenih matiĉnjaka su po jednim, najbolje, po drugima najgore. Treći lobiraju za matice dobivene presaĊivanjem larvi i tako tjeraju vodu na svoj mlin. Kako u svemu tome da se postavi mladi pĉelar ? Ukoliko slijedi rezone prirode neće puno pogriješiti. Pĉele su opstale zahvaljujući rojidbenim matiĉnjacima od postanka pa do danas što je jako poţeljno gledajući iz njihovog ugla jer se roje društva koja navrijeme dostignu vrhunac razvoja, dakle najbolja. Ovdje moramo razluĉiti šta su interesi pĉela, a šta bismo mi ţeljeli ? Ovo dvoje bi trebalo nekako pomiriti. Ipak ne smijemo biti iskljuĉivi kada je u pitanju porijeklo matica. Zamislite pĉelara koji ima 300 društava i ĉeka pojavu rojevih matiĉnjaka da bi proizveo dovoljan broj matica. Zato je prihvatljiva teza da bi sve matice proizvedene u društvima dobrih osobina pri povoljnim pašnim prilikama eventualno mogle biti dobre. Idealna situacija je kada imamo više matica nego društava pa moţemo blagovremeno intervenisati i zamijeniti one sa kojima nismo zadovoljni. Iz svega navedenog moţe se izvesti zakljuĉak da ne postoje nekakve apsulutne pĉelarske istine ne raĉunajuĉi "biologiju pĉele" gdje se nema šta ni dodati ili oduzeti. Pod pojmom "slobodna pĉelaraska misao" podrazumijevam teţnju svakog naprednog pĉelara da uvoĊenjem novih vrijednosti unaprijedi pĉelarsku praksu na dobrobit pĉela i pĉelara. Ĉesto se mogu

ĉuti tvrdnje da je već sve izmišljeno. Da se tako razmišljalo i dalje bi radili sa trnkama. Naravno da nećemo svako malo mijenjati tehnologiju pĉelarenja nego ćemo sve radikalnije novine testirati na manjem broju društava i eventualno ih uvoditi u "dobru pĉelarsku praksu". U pĉelarskom svijetu postoje razliĉiti interesi koji ĉesto ne sluţe na dobrobit pĉela i pĉelara. Zato nam je potrebna demokratizacija ukupne pĉelarske infrastrukture. Organizaciono smo pocijepani, vertikalno i horizontalno, a takvo stanje najviše pogoduje pojavi "grabeţi". Svijetli primjer predstavlja individualna komunikacija naprednih pĉelara koja ne poznaje granice i nacije. Ljudi iz nauke ne daju pĉelarskoj praksi doprinos kakav bi trebali. Ako me neki od njih ţele demantovati neka otkriju koja to aktivna supstanca iz preparata "KAS-81" obara varou preko hemolimfe pĉele. Bit ću im zaista zahvalan. Kada smo zadnji put na svom pĉelinjaku uradili nešto inspirisani nekim dobrim ĉlankom iz pera nauĉnika ? Na kraju ovog teksta, ţelim reći da mi je bila ţelja, animirati mlaĊe pĉelare da budu kreativni u ovom plemenitom poslu, te da ispunjeni optimizmom i entuzijazmom budu od koristi sebi i svom okruţenju.

5


Autor teksta: Slobodan Jevtić St Kostolac Mob:065 387 42 Tel: 75012 248 063

ZIMA NA PĈELINJAKU JANUAR

T

okom takozvanog zimskog sna pĉelama koje se nalaze u zimskom klubetu treba omogućiti na pĉelinjaku mir i tišinu, ne treba ĉiniti ništa da bi se poremetio mir. Svako uznemiravanje negativno utiĉe na pĉelinju zajednicu i na njeno prezimljavanje. Svakim uznemiravanjem stradaju pĉele koje se nalaze na periferiji klubeta, tada se povećava potrošnja energetske hrane. Pĉelama treba prilaziti samo kada je neophodna pomoć sklanjanja snega sa poletaljka koji je poĉeo da se topi i skidanja snega koji se topi sa krovova i to lagano bez lupanja. Ovo se radi da bi se spreĉilo u sluĉaju mraza hvatanje leda po zidovima košnice. To se sve mora proceniti da li će intervencija biti od koristi ili štete po pĉele. Svakako moramo proceniti pogodan dan da intervencijom na jednu košnicu ne nanosimo štete drugoj susednoj. I pored reĉenog tj. napisanog mora se utvrditi stanje na pĉelinjaku u celini u svakoj košnici. I to kada uslovi vremenski dozvole, nuţno je doći do saznanja kakvo je stanje u košnici. Svaka intervencija mora biti dobro isplanirana da bi se što brţe izvela. U zavisnosti od snage zazimljivanja pĉelinje zajednice i vremenskih uslova novembra i decembra moţemo oĉekivati polaganje jaja od 20. januara. Tada poĉinje sa polaganjem manji broj prvih dana, svakog narednog dana sve veći broj. U tom trenutku poĉinje povećavanje temperature u pĉelinjem klubetu na 34- 35 s/c . Ĉim je matica poĉela sa polaganjem jaja poĉela je da se

PČELARSKI LIST br 3, januar 2012

povećava i potrošnja hrane, energetske i proteinske. Teorijski gledano, potrošnju hrane nije teško predvideti ako se zna da jedna pĉela u periodu do pojave novog legla troši dnevno do 2 miligrama hrane, pa i manje. Ako društvo ima dvadeset hiljada jedinki, to znaĉi da je dnevna potrošnja oko 40 grama ili oko 1,2 kilograma meseĉno. S obzirom da broj pĉela varira, to će do poĉetka februara biti potrošeno oko 4 kilograma hrane. U košnicama savesnog pĉelara, koji nije krajem leta iscedio sav med koje su one unele, zalihe će sigurno biti dovoljne do prvih unosa, pa i ostaće za kasnije u sluĉaju da nam šljiva ne zamedi. S druge strane, ne treba smetnuti s uma da je ova prililĉno velika koliĉina hrane i odliĉan utopljavajući materijal, posebno u uslovima sa ćudljivim zimama. Sada sa januarskim leglom biva povećana, a mi nesigurni o koliĉini i rasporedu iste. Poţeljno bi bilo da temperature u januaru i februaru budu niţe da ne bi došlo do naglog zaleţanja i razvoja. U sluĉaju toplijih dana u januaru i povećanje zaleţanja, posledica moţe da se javi u varljivi mart kod zahlaĊenja. U martu pĉelinja zajednica se vraća u klube pri ĉemu mali broj pĉela nije u mogućnosti da pokrije svu koliĉinu legla. Zbog nepokrivenosti takvo leglo obiĉno strada. I umesto da taj rani razvoj bude pozitivan po pĉelinju zajednicu taj rani razvitak postaje koban. Pĉele su potrošile nepotrebno veću kolićinu hrane, a i došlo je do trošenja pĉela, jer kod prvog toplog dana pĉela će izbacivati zahlaĊene larve koje su uginule.

U slušaju pojave takvog toplijeg vremena svi oni koji

koriste utopljavajući materijal za košnice ( koji se koristi bespotrebno i samo šteti pĉeli) treba da sklone i omoguće pribliţno izjednaĉavanje temperature. Ko ne upotrebljava utopljavajući material, takoĊe i oni koji ga koriste a izvadili su ga, treba da otvore pri dnu ili otvore na letima otvore maksimalno. Moje je mišljenje, pošto ja liĉno ne koristim šećer u pĉelarstvu, i preporuĉujem da se stavi po jedan ram sa zatvorenim medom iznad ramova pološke da bi pĉele imale rezervu i koji bi sluţio za povećanje koliĉine meda i sigurnosti u januaru.To uraditi po toplom danu što brţe bez zavirivanja unutar pĉelinje zajednice.

6


U sluĉaju da se nema ram sa medom poţeljno je staviti i mednu pogaĉu iznad pĉelinjeg klubeta da bi se osiguralo sigurno prezimljavanje. U januaru izvršiti proveru pĉelinje zajednice. Ove provere vršimo posmatrajući pĉelinju zajednicu spolja nikako otvarajući i uznemiravati pĉelu. Uzeti sa slušnog aparata za merenje pritiska slušalice sa crevom i crevo staviti kroz otvor leta a slušalice na uši, tada kucnemo u zid košnice i ako se ĉuje brujanje 3, 4 ,5 sekunde, a zatim prestane, to je znak da matica ima i da pĉelinja zajednica ima dovoljno hrane. Ako se u košnici ĉuje stalno brujanje kao šuštanje suvog lišća i kod kucanja poveća i ne prestaje to je dokaz da u pĉelinjoj zajednici nešto nije u redu i da je potrebna pĉelareva intervencija, da se utvrdi da li je zajednica bez matice ili hrane. Poţeljno je zbog pĉelara koji stavljaju ĉešljeve na otvore iste otvoriti i nekim tankim prutem izbaciti uginulu pĉelu sa otvora ako je ima i osloboditi prolaz pĉeli. Kada je topao dan u januaru i ako pĉela brzo izleće i uleće u košnicu to je znak da je sa pĉelinjom zajednicom sve u redu i da će ista saĉekati u punoj snazi proleće. Ako se još dogodi da ima maslaĉka pa unose polen to je dokaz da je sve u najboljem redu

S

FEBRUAR

tiţe nam februar, kalendarski gledano je poslednji zimski mesec. Mada je vreme promenljivo, primećuje se povećanje dnevne temperature ali i noćne. Temperatura se kreće od 15 pa do 22 stepena, sa vrlo malim padavinama, ali sa pojaĉanim vetrovima. Ali sunce greje nešto duţe nego u januaru. Februar je mesec kada se javljaju prvi vesnici proleća. Poĉinju prve visibabe i sa njima se javlja leska i maslaĉak. Pĉele se mogu videti u velikom broju na leski kako

PČELARSKI LIST br 3, januar 2012

marljivo sakupljaju nectar i polen, takoĊe i na maslaĉku. Pĉela je još u zimskom klubetu. Kada god se ukaţe toplije vreme, ona izlazi posećuje cvetnice, unosi polen i med. Unutar košnice postaju aktivnije, otvaraju medne poklopce po sredini gnezda, razmeštaju med, oslobaĊaju ćelije, poliraju ih i pripremaju matici za polaganje jaja. U februaru imamo po dva- tri rama sa leglom razliĉitog uzrasta , ĉak se dogaĊa da poĉinju i mlade da izlaze. To sve opet zavisi od spoljne temperature, jaĉine zajednice, starosti matice, koliĉini meda i polena. Mnogo uslova mora biti ispunjeno da bi zajednica mogla da krene na vreme da funkcioniše. U tom periodu matica polaţe dnevno oko 200 jaja. Takvo leglo iziskuje odrţavanje konstantne temperat. od 35 stepeni, što dodatno iscrpljuje pĉele i ĉini ih nedovoljno sposobnim za negovanje legla tokom proleća. Pĉelinje klube pri niskim temperaturama pomera se na gore i tada koristi mednu kapu iznad legla. Ali ĉim je lep dan pĉela poĉinje prebacivanje meda sa boĉnih ramova i lageruje iznad legla, tako da uvek odrţava kontrolu visine medne kape, jer pĉela neće nikada napustiti svoje leglo i premestiti se na med po ceni da ugine. Utrošak meda poveĉava se i u toku meseca iznosi 2,5 do 4 kg proseĉno za pĉelinje drustvo.

Usled povećane potrošnje hrane, naroĉito polena, u debelom crevu pĉela gomila se sve veća kolicina nesvarenih ostataka. Zbog toga pĉele koriste i najkratkotrajnije

otopljavanje u nekim danima, uglavnom oko podneva, za obletanje i praţnjenje debelog creva ili kroz otvor gornje ventilacije pojedine pĉele izlaze da se oĉiste i na +8° C. Istovremeno one ĉiste košnicu, prenose sveţi nektar, polen i vodu. Ukoliko ne postoje mogućnosti za obletanje i hrana nije dobrog kvaliteta moţe se pojaviti i praţnjenje pĉele po satonošama i satovima. Inaĉe se smatra da ako je pĉelinje društvo kvalitetno zazimljeno, sa dosta kvalitetne hrane i sa oko 20.000 pĉela, ne treba ga dirati sve do poĉetka voćne paše. U februaru treba oĉistiti podnjaĉe košnica, ako je podnjaĉa ĉista, to je znak da pĉelinje društvo dobro zimuje i da se nalazi u dobrom stanju. Treba izvršiti kontrolu leta, jer se moţe desiti da mrtve pĉele zatvore leto. Pĉelar treba ĉesto da obilazi pĉelinjak, naroĉito kada je vreme sunĉano. Na osnovu obletanja pĉela, vlage i osluškivanja pĉelinjih društava on donosi zakIjucak o njihovom stanju. Tople ĉasove (10-12°) on koristi da obavi prvi prolećni pregled, da na brzinu pogleda gnezda i otkrije uzroke eventualnih nedaća. Prema mogućnostima, pĉelar odmah treba da pruţi pomoć najugroţenijim društvima. I zaista, svaka podnjaĉa nam priĉa o stanju u pĉelinjem društvu. Po koliĉini uginulih pĉela na podnjaĉi znamo kako je društvo zimovalo. Ako ih je puno, to nam kazuje da je društvo imalo nepovoljne uslove zimovanja. Poloţaj uginulih pĉela nam kazuje i o poloţaju klubeta u košnici, a koliĉina i raspored otpalih mrvica voska, koje potiĉu od otklopljenih poklopaca sa saća govori nam o koliĉini potrošene hrane i kretanju klubeta u košnici. Poletaljke i pod uprljan pĉelinjim izmetom upozorava nas na moguću nozemozu. Na podu otkrivamo i eventualno prisustvo kreĉnog legla. Voda na podnjaĉi i pojava plesni kazuje o nedovoljnoj i nepravilnoj

7


ventilaciji. Po ponašanju pĉela, a posebno po intenzitetu brujanja, cenimo ima li matice u društvu ili ne. Ako je podnjaĉa ĉista, sa vrlo malo ili nimalo mrtvih pĉela, to nam kazuje da se radi o snaţnoj i zdravoj pĉelinjoj zajednici sa izraţenim higijenskim ponašanjem. Kao što se vidi iz navedenog, podnjaĉa je knjiga za ĉitanje. Ukoliko se sumnja na neko obolenje, uginule pĉele treba skupiti (oko 50 komada) u papirne kesice (nikako ne u plastiĉne), kesice numerisati prema košnicama i iste odneti u Veterinarski institut. Ovo se sve moţe videti isto i na ţiĉanim podnjaĉama, poklopce medne na limu podnjaĉe a pĉele ispod gledajući kroz sito ili podizanjem tela. Pri pregledu, ako se ustanovilo da je pĉela izbila na vrh medne kape, moţemo dodati preko satonoša ram sa medom zatvorenim ili pogaĉu. Ovo se radi kad temperatura preĊe preko 14° C, a još je bolje ako je preko 17° C. Tad se izvrši i prvi proletnji pregled legla i snage društva, a tu je prilika i da se uverimo koliko nam je bilo precizno "ĉitanje podnjaĉe". Broj posednutih ulica govori nam o snazi društva, kompaktnost i koliĉina legla o kvalitetu matice, a ako su pĉele na satonošama to nam kazuje da su potrošeni venci meda iznad legla i da smo blagovremeno dodali potrebnu hranu Pri obavljanju ovih radnji, košnicu treba što kraće drţati otvorenu da ne izazovemo prehladu legla, što moţe znatno usporiti razvoj. Tada pri pregledu već konstantujemo šta ćemo spojiti i koje i koliko zajednica nam je ostalo bez matice. Posle svih obavljenih poslova mirni doĉekujemo mart koji nam stiţe.

MART

O

n je prelazni mesec iz zime u proleće. Normalne dnevne temperature su iznad nule i kreću se od 15 do 23 ºC.

PČELARSKI LIST br 3, januar 2012

Mart je prvi mesec proleća. Sa otopljavanjem priroda poĉinje da se budi. Poĉinje da cveta sve veći broj medonosnog bilja leska, vrba iva, badem, šljiva, trešnja, višnja, i ostale medonosne voćke. Mada su pĉele još u klubetu, aktivnost pĉelinjih društava se sve više povećava. Na srednjim satovima se vidi veliki broj mladih maljavih pĉela, koje se postepeno ukljuĉuju u kućni rad. Oko legla pĉele formiraju vence sa razreĊenim medom, koji je potreban za pripremanje hrane larvama. Potrošnja u martu je oko 7 -9 kg. meda. Stare pĉele sve više izleću da bi donele nektar, polen i vodu, a mlade pĉele vrše svoja prva zajedniĉka obletanja u sunĉanim danima. Pĉelari koji nisu oĉistili podnjaĉe u februaru to moraju uraditi sada i pomoći pĉelama. Snaga pĉelinjih drustava se odreĊuje po broju satova pokrivenih pĉelama. Koliĉina legla i jaja odreĊuje se po povrsini pokrivenoj leglom i jajima na svakom satu posebno. Prema koliĉini i izgledu legla sudi se i o kvalitetu matice. Ako u kosnici ima mnogo legla i radiIiĉke ćelije pravilne to pokazuje da je matica dobra. Jaka pĉelinja društva imaju po 45 celih satova sa leglom i jajima. Osirotelim društvima kao i pĉelinjim društvima koja imaju matice trutuše iIi pĉele trutovke treba odmah dati maticu. Treba promeniti i matice koje dobro izgledaju, ali slabo polaţu jaja i koIiĉina poloţenih jaja ne odgovara koliĉini pĉela i hrane. U pĉelinjem društvu mora biti 810 kg kvalitetnog meda u svako doba i 2-3 sata sa dobro oĉuvanom pergom. U sluĉaju da nema hrane treba je dati drustvu, jer će inaĉe ono izostati u razvoju. Ako imamo meda oĉuvanog u magacinu najbolje je dati ram meda u zbeg košnice, a ako su noću temperature preko 12ºC moţe se dati i sirup. Ako nemate reserve mede a noći su hladne onda dati pogaĉu. Ako poĊemo od toga da je mart prvi prolećni mesec, da su dani

sve duţi i topliji, da je vegetacija krenula i da se time javlja i prva proletnja paša, posebno polenska, pĉelinja društva su u punom razvojnom zamahu. Polenska paša je posebno vaţna zato što bez polena nema ni pĉelinjeg legla, što znaĉi da nema ni dovoljno reprodukcije pĉela. Prema tome mart moramo prihvatiti kao najvaţniji mesec u godini kojim poĉinju ozbiljni radovi na pĉelinjaku. Ako neke od tih radova ne izvršimo na vreme ili ih uopšte ne izvršimo, to moţe biti kobno za neko pĉelinje društvo. Polovinom meseca, ako dozvoljavaju vremenske prilike, krajnji ramovi sa medom se otklapaju viljuškom. To se radi brzo i ne otklapa se velika površina da ne bi izazvali grabeţ. Ovo je jedna od najboljih stimulativnih prihrana unutar košnice. Pĉela će takav med brzo preraditi i dati mladom leglu, ili ga rasporediti tamo gde je najpotrebnije. Pĉelar, ako napravi grešku u martu, teško se moţe ispraviti. Pojilo sa vodom, u zavisnosti od toga koji je sistem davanja vode, treba postaviti na osunĉano mesto, podignuto od zemlje, da ne bi vodu zagaĊivale razne ţivotinjice koje bi dolazile na vodu. Bilo bi poţeljno staviti u poĉetku šećer u pojilicu, dok se ne priviknu pĉele na istu. Veliku paţnju kod pregleda treba obratiti na vlaţnost košnice, ako je velika a ramovi boĉni buĊavi, iste treba izvaditi i zameniti. Perga ne sme biti buĊava jer pĉela moţe dobiti majsku bolest. Ako imamo rezervne košnice moţemo ih i zameniti, ako je velika vlaga u postojećim koje se trebaju osušiti i oĉistiti. Pĉelinje zajednice koje imaju dovoljno hrane, i to kvalitetne, u košnici ujednaĉenija su, brţe se razvijaju i daju više meda. Otpornije su na bolesti i vitalnije su. Blagovremenim proširivanjem prostora kod povećane temperature omogućuje se unošenje i prerada nektara a da ne utiĉemo na blokadu matice kod zaleganja. Sada se i potpuno proširuje leto

8


da ne doĊe do zagušenja prilikom izlaska i ulaska pĉela. U martu matica povećava polaganje jaja tako da poloţi ĉak do 500 dnevno. Pravovremeno izimljavanje pĉelinjih društva podrazumeva pravovremeni i detaljni pregled svih košnica na pĉelinjaku, spajanje slabih sa jaĉim društvima, ali voditi raĉuna na zdravstveno stanje slabih, ako se posumlja na kreĉno leglo ne

spajati. Ako se primeti da je neko društvo obolelo od nozeme i da je isto kao takvo opasno za prenošenje zaraze isto treba uništiti. Svi se zavaravaju sa bolesnim da ga mogu izleĉiti to nikako ne pokušavati, jednostavnije je i bolje za pĉelara uništavanje takvog društva. Opet apelujem na pĉelare: nemojte koristiti antibiotike za leĉenje pĉela. Oni ne leĉe samo

usporavaju razvoj bolesti, a mi ĉinimo nešto što je protiv svih kodeksa pĉelarstva, unosimo svesno antibiotik u med. Pĉele izleţene iz poloţenih jaja u drugoj polovini marta i poĉetkom aprila uĉestvuju u glavnoj bagremovoj paši. Sva zapaţanja evidentirati u knjigu radi praćenja pĉelinjih zajednica.

Autor teksta: Presjednik skupštine pĉelara Tuzlanskog kantona ALIJA ZEHIĆ, Magistralni put 158, Ţivinice Tel: 0038735775123 Mob: 061292074 E-mail: drzehic@hotmail.com

MOJA ISKUSTVA U BORBI PROTIV VAROE DESTRUKTOR ORGANSKIM SREDSTVIMA

P

ĉelarim od davne 1970te, sa 80-100 farar košnica i dobro se sjećam vremena kada je varoa došla na ove prostore. Od tog dana se uspješno borim protiv ovog opasnog napasnika, a u toj borbi glavne smjernice mi je dao seminar na otoku Krku 2001 godine, koji je odrţan u organizaciji GTZ Njemaĉka i Agronomskog fakulteta iz Zagreba. Ovaj seminar je okupio je više evropskih struĉnjaka i autoriteta iz oblasti pĉelnjih bolesti pod vodjstvom prof. dr. Bihler (Njemaĉka), prof.dr. Antonio Naneti (Italija) i prof. dr. Nikola Kezić (Hrvatska). Tema seminara je bila borba protiv varoe bez upotrebe hemijskih sredstava, koja su već bila

PČELARSKI LIST br 3, januar 2012

zabranjena u Evropi, zbog rezidua koje ostaju u pĉelinjim proizvodima. Akcenat je dat na lijeĉenju pĉela biloškim metodama (ram graĊevnjak),

organskim kiselinama i eteriĉnim uljima. Od te 2001 godine, ja se borim protiv varoe iskljuĉivo sa ovim organskim metodama. U narednih nekoliko redova teksta navest ću kako ja to radim.U proljeće, kada poĉne unos (paša) stavljam ram graĊevnjak u sredinu plodišta legla.

Zašto ram graĊevnjak? Poznato je da krpelj varoa radije ulazi u trutovso leglo nego u radiliĉko, zbog veće komocije i ugodnosti. Sa ramom graĊevnjakom kupimo varou od aprila do avgusta. Kada pĉele izrade graĊevnjak, matica zaleţe trutovska jaja, kada pĉele poklope trutovske ćelije, vadimo ram, isjecamo ga i vraćamo prazan ram na isto mjesto. Vosak topimo, dobivamo uništavanje varoe i djeviĉanski ekološko ĉisti

9


vosak. Polovinom jula kada izvrcam planinsku pašu, odnosno završim pašnu sezonu, pripremam društva za lijeĉenje pĉela ekološkim lijekom TIMOLom. Dakle, uklanjam ĉetvrte nastavke, ostajem na tri nastavka a na poklopnoj dasci- zbjegu zatvaram sve eventualne otvore. Na podnjaĉi isto vraćam limove ispod mreţe. Napominjem da su na mom pĉelnjaku sve mreţaste tzv. antivaroozne podnjaĉe.

Kada sve to pripremim pristupam stavljanju ploĉica timola. Ovdje ţelim da naglasim da postoje tri proizvoda na bazi timola a to su: 1. švajcarski Timovar ( pakovanje u ploĉicama ), 2. talijanski Api Life Var (ploĉice), 3. engleski Apiguard (gel-paštete). Sva tri preparata se mogu nabaviti kod nas jer imaju registrovana zastupništva za našu zemlju. Ja upotrebljavam ploĉice švajcarskog Timovara i italijanski Api Life Var, i to na sljedeći naĉin: Ploĉicu švajcarskog Timovara sijeĉem na dva dijela.

gornji nastavak ispod poklopne daske zbjega. Na srednje jaka društva stavljam 1 ploĉicu prepolovljenu na dva dijela. Ploĉice timovara stavljam u dva ciklusa. Prvi ciklus traje 21 dan a nakon toga stare ploĉice uklanjamo i stavljamo nove koje ostaju takoĊer 21 dan. Kad se radi o talijanskom Api Life Var-u postupak je nešto drugaĉiji. Jednu ploĉicu sijeĉemo na 4 dijela i idu tri ciklusa u razmaku od 10 dana. Napominjem da Timol u bilo kojem obliku treba dati do 01. 08. kada dnevne temperature ne padaju ispod 20 stepeni. Ako sve uradite na ovaj naĉin i po preporukama proizvoĊaĉa u vašoj košnici će biti oboreno 95-98% varoe. Ovdje naglašavam da se timol dobiva od ljekovite biljke majĉine dušice i da pored što ubija varou, vrši i dezinfekciju cijele košnice, ubija neke vrste virusa uzroke kreĉnog legla. U kasnu jesen ja dajem oksalnu kiselinu kada u košnici nema legla što moţe biti tema mog nekog narednog pisanja. Poštovane kolege pĉelari ovaj naĉin borbe protiv varoe sam usvojio od najvećih evropskih struĉnjaka ove oblasti,a vama prenosim svoje desetogodišnje iskustvo i volio bih da ne budete na strani manjine neukih i tvrdoglavih pĉelara koji još u svoje košnice daju „otrove“, kao što su dimljenje amitrazom i letvice fluvalinata što je u Evropi davno napušteno i dovodi u pitanje ispravnost pĉelinjih proizvoda iz te košnice. Nemojte biti ni od onih koji bi od pĉela uzeli sve a njima ništa nebi dali,

danas je dovoljan samo jedan kg meda sad moţda i manje od toga i da kupite sve ove ekološki ĉiste lijekove za jednu košnicu. Imat ćete zdrave pĉele i ekološki ĉiste pĉelinje proizvode. Budite od onih koji su samnom zajedno krenuli u ovakav vid borbe i ovdje ću navesti da 80% ĉlanova U.P. Vrijesak Ţivinice, U.P. Bor iz Olova zahvaljujući dr.vet Nusretu Sirći, i pĉelari Unsko-Sanskog kantona i Ze-Do kantona i mnogi drugi. Za dodatna pojašnjenja stojim Vam na raspolaganju.

Na jaĉa društva stavljam 1,5 ploĉicu ili 3 polovice ploĉica na

PČELARSKI LIST br 3, januar 2012

10


Autor teksta: ApiMed spz Radniĉka bb SARAJEVO Tel/fax: +387 33 810 891 Mob. 061/268-149

Email:m irzethodzić@hotmail.com

VISOKI PRINOSI I PREHRANA PĈELA vaga kako bi znali da li ima unosa i kakvog unosa.

V

isoki prinosi kvalitetnog meda u BH pĉelarstvu se mogu ostvariti iskljuĉivo kvalitetnom prehranom u bespašnom periodu i u periodu izmeĊu paša i to tvrdom hranom, odnosno pogaĉicama. U praktiĉnom smislu to znaĉi da pĉelari nakon što pripreme pĉele za bagremovu ili neku drugu pašu odmah nakon završetka medenja moraju staviti pogaĉicu u košnicu kako pĉele ne bi trošile uneseni nektar i tako sve do poĉetka druge paše. Od završetka medenja bagrema do sljedeće paše proĊe nekad i mjesec dana i baš u tome periodu je bitno prisustvo pogaĉe u košnici a to je od 5 do 10 kg za 30 tak dana, odnosno u toku sezone po jednoj košnici neophodno je utrošiti i u dobroj godini najmanje 20 kg pogaĉica do 30 kg pogaĉica. Naravno, na naĉin da se u toku medenja bagrema ili neke druge biljke pogaĉe ne stavljaju nego odmah nakon prestanka i u tihoj paši. Za ovako nešto nam je neophodna

PČELARSKI LIST br 3, januar 2012

Kvalitet meda Prvo što nam pada na pamet jeste da li je med iz košnica gdje su korištene pogaĉice kvalitetan i da li pĉele miješaju pogaĉu sa medom. Ono što znamo iz raznih istraţivanja struĉnjaka u EU zemljama jeste da pĉele ne unose pogaĉicu u med a u to smo se uvjerili iz prakse naših pĉelara koji tako pĉelare. Labaratorijskim ispitivanjima je utvrĊeno da je med iste kvalitete kao i drugi med i da labaratorijske analize pokazuju iste omjere prirodnih šećera kao i kod košnica gdje nisu stavljane pogaĉice. Pogaĉice su ''skupe i loše kvalitete'' Kvalitet pogaĉica je jako bitan i ne smije niĉim biti doveden u pitanje. Naţalost, na trţištu ĉesto imamo pojavu pogaĉica lošijeg kvaliteta sa dodacima krompirovog škroba prokomjernih koliĉina soje pa sve do nekvalitetnih fruktoznih sirupa. Najbitnija stvar je da pogaĉe ne sadrţe ništa drugo osim ĉistog i kvalitetnog šećera, kvalitetnog proteinskog dodatka (ali bez soje)

i eventualno meda. Iako su danas pogaĉice skuplje zbog visoke cijene šećera još uvijek je 1 kg pogaĉica daleko jefitniji od 1 kg meda. BH pĉelari se ĉesto ţale na niske prinose ali jako malo ulaţu u prehranu pĉela pogaĉicama i pogrešno ih koriste.

1000 kg pogaĉica na pĉelinjak od 50 košnica Ĉesto postavljeno pitanje je koliko je potrebno jednom pĉelinjaku za godinu dana od 50 proizvodnih košnica da utroši pogaĉica. Odgvor je 1 tona, minimalno ĉak i u dobroj godini, jer u svakoj godini broj bespašnih dana je daleko veći od broja dana kada ima unosa nektara. Dakle dok god traje bespašan period dotad moramo imati pogaĉicu u košnici, a u toku godine to će otići do 1 tone. Pogaĉica nije samo vaţna zbog visokih prinosa nego i zbog zaleganja zimskih pĉela u sušnom periodu augusta. Ĉesto zbog nedostatka nektara i druge hrane u augustu matice ne zaleţu dovoljno pĉela što zajedno sa varoom u tom periodu, nanosi velike štete i ĉeste zimske gubitke. Pĉelariti sa pogaĉicom znaĉi pĉelariti na sigurno!

11


Autor teksta: Dragoslav Ilić Šeš Ul. S. Zlatanovića 35 16000 Leskovac Tel. 016/281-666 Mob. 063/42-82-36 E-mail: dragoslav.ses@gmail.com

S

KOŠNICA DRAGOSLAVKA vi tipovi savremenih košnica imaju neki nedostatak. Sem toga konstruktori ovih košnica nisu poznavali današnje metode pĉelarenja, pa su ove košnice postale prevaziĊene. Zato treba raditi na pronalasku savršene košnice. Da bi se to postiglo treba uzeti u obzir ono što su same pĉele izabrale u prirodi i pozitivne ĉinjenice kod savremenih košnica. Prvo je potrebno otkriti šta su to pĉele same izabrale. Ako

roj posle izlaska iz košnice nema mogućnost izbora, on onda naseljava ono što ima, naseljava svaku šupljinu. Kada moţe da bira, on onda izabere ono pravo. Zato treba dati pĉelama mogućnost izbora da bi se izveo pravi zakljuĉak. Eksperiment. U staklenu kutiju stavimo nekoliko razliĉitih materijala, na primer komad stene, parĉe metala, parĉe opeke, komad drveta i parĉe plastike. U kutiju se pušta nekoliko desetina pĉela, one se uvek i iskljuĉivo grupišu na komadu drveta. Dakle, pĉele su same izabrale drvo za svoj prirodni materijal. U prirodi su pĉele mogle da naĊu košnicu od drveta jedino u stablu (slika 28). Slika 28. Prirodna košnica

U traganju za idealnom košnicom moramo da poĊemo od prirodne košnice koja se nalazi u stablu drveta. Ta košnica je u obliku valjka. Ima svoju osnovu, visinu i zapreminu. U osnovi je krug (šema 2). Tu je rešenje za idealnu košnicu. Ona zbog ramova ne moţe da ima krug, ali mora u osnovi da ima ono što je najbliţe krugu, a to je kvadrat (šema 3).

PČELARSKI LIST br 3, januar 2012

12


Šema 2. Osnova prirodne košnice

Šema 3. Osnova košnice Dragoslavke

Potrebno je odrediti dimenzije tog kvadrata. Iz saznanja do kojih je ĉovek došao pĉelareći sa savremenim košnicama, poznato je da su najbolje desetoramne košnice. Za deset ramova potrebna unutrašnja mera je 372 mm. Proizlazi da su mere tog kvadrata 372 x 372 mm. Idealna košnica mora da ima ovu meru u osnovi. Treba naći visinu i zapreminu idealne košnice, odnosno visinu i zapreminu jednog nastavka. Najvaţniji deo košnice je plodište zato od njega i treba poći. Kod košnica sa većim plodištem od potrebnog dolazi do sporijeg prolećnog razvoja i skladištenja meda u plodište umesto u medište. Manje plodište od potrebnog izaziva probleme sa rojenjem. Zato je, pre svega, neophodno naći prave mere za plodište. Dokazano je da je plodište DB košnice malo, a plodište LR veliko. Srednja vrednost je 73,54 litra. Da bi idealna košnica bila nastavljaĉa i da bi bilo moguće pĉelarenje nastavkom, tih 73,54 l treba rasporediti u dva nastavka, što iznosi 36,77 l. Iz zapremine i dimenzije osnove proizlazi da je visina jednog nastavka idealne košnice 265 mm. Unutrašnje mere jednog nastavka su 372 x 372 x 265 mm, kao što se vidi na slici (slika 29). Iz ovih mera je lako izvući sve ostale potrebne mere. Proizilazi da je ukupna visina košnice 925 mm. Duţina satonoše rama je 388 mm, visina rama 257 mm. Ovaj novi tip košnice se sastoji iz podnjaĉe, tri nastavka istih dimenzija, trideset ramova takoĊe istih dimenzija, poklopne daske i poklopca. Pored idealne zapremine jednog nastavka, plodišta i cele košnice, ova košnica ima idealnu površinu osnove 1.383 cm², idealnu zapreminu po centimetru visine 1.383 cm³. Prednost idealne košnice nad ostalim košnicama se vidi iz tabele 3.

Tabela 3. Odnos zapremine, visine i površine osnove košnica

PČELARSKI LIST br 3, januar 2012

13


Slika 29. Košnica Dragoslavka

Novost košnice je u novim dimenzijama delova košnica, a samim tim i cele košnice. Njen oblik je najsliĉniji prirodnoj košnici. Pĉelinjem društvu pruţa najbolje moguće ţivotne uslove, ĉak bolje i od prirodnog doma u stablu drveta. Zbog odgovarajućih srazmera dimenzija košnice pĉelinje društvo u njoj lakše reguliše mikroklimu košnice i legla. Zahvaljujući tome brţe se razmnoţava, manje oboljeva i veći su prinosi meda nego u drugim tipovima košnica. Sa ovom košnicom je moguće primenjivati sve poznate metode pĉelarenja. Ona pĉelaru pruţa brţi i lakši rad, pre svega zato što su nastavci, kako plodišni tako i medišni, lakši u odnosu na sve ostale tipove košnica. Osim toga i dimenzionalno su prihvatljiviji za rukovanje. U medištu med brţe sazreva i lako se sortira. Pogodna je za nukleuse, rojeve i slaba društva koja se drţe u jednom nastavku, za srednje jaka društva u dva nastavka i jaka društva u tri nastavka (slika 30).

PČELARSKI LIST br 3, januar 2012

14


Za rojeve i slaba društva

Za srednje jaka društva

Za jaka društva

Slika 30. Delovi košnice su manjih dimenzija u odnosu na ostale što omogućuje bolji procenat iskorišćenja materijala. Kako su svi nastavci i svi ramovi istih dimenzija to olakšava i ubrzava njenu izradu, pa je samim tim košnica jeftinija. U višegodišnjem paralelnom radu košnice Dragoslavke i LR košnice utvrĊeno je da društvo u košnici Dragoslavki dostiţe stepen punog razvoja 20 dana pre društva u LR košnici i daje 30% više meda.

Autor Ĉlanka: Cerić Dino Presjednik pĉelarskog udruţenja “APIZE” ZENICA

MED KROZ ISTORIJU

K

Prahistorijsko vrijeme ameno doba je najstariji period ljudske praistorije. Dijeli se na PALEOLIT i na NEOLIT.

Pĉele su jedna od najstarijih formi ţivotinja koje su egzistirale u doba neolitika. U istoriji ĉovjeka pĉele i med nalazimo kao slatku hranu ali i kao lijek u medicini. Cijela priĉa o medu i homo sapiensu poĉinje 7000 g prije nove ere u kameno doba kada je jedina slatkasta tvar bio med.

PČELARSKI LIST br 3, januar 2012

15


Drevna Kina U drevnoj Kini med se opisuje u knjizi pjesama Shi Jing, koja je pisana u 6 vjeku PNE. Prema kineskom pisanju med se aktivira u zemljanom elementu koji utiĉe na stomak i slezinu. Pripada pozitivnom dijelu Yang karaktera i u ulozi je trostrukog zdravstvenog meridijana (Shaoyang).

Drevna Indija Otprilike u doba 2-3000 prije nove ere med se pominje u svetoj knjizi Indije „Vedas“

Drevni Egipat U starom Egiptu med je imao vaţnu ulogu, pored toga što je bio hrana a dosta toga nalazimo na peĉinskim crteţima. Prema pisanju u Ebers papirusu (1550g.PNE) med je pomenut 147 puta. TakoĊer prema pisanju Smith papirusa (1700 g.PNE) korišten je za lijeĉenje rana: „ Ranu na svjeţem mesu prvog dana namazati medom i nakon toga nastaviti mazati do oporavaka“

Drevni Rim Stari rimski pjesnici ĉesto su spominjali med u svojim stihovima. Posebno Vergilijev spjev Georgijus opisuje dobivanje meda. U vremenu vladavine Julija Cezara med se koristio i kao plateţno sredsvo. U prvom stoljeću naše ere poznati gastronom Apikus napisao je seriju knjiga sa receptima od kojih pola ukljuĉuje i med.

PČELARSKI LIST br 3, januar 2012

16


Kleopatra se kupala u medu i mlijeku

Srednjevjekovne razvijene kulture U srednjevjekovnim arapskim kulturama, bizantiskom carstve i srednjevjekovnoj evropi med je imao veoma vaţnu ulogu pogotovo kao najslaĊe jelo. U Bizantiskom carstvu med je bio dodatak veĉini jela. U kršćana tokom srednjeg vijeka med je uticao na mnoge djelove vjere kao npr. Sveti Ambrozije koji je predstavljen sa košnicom. Keltska i Germanska tradicija slave medicu (vino od meda) kao nasljedstvo svetaca.

Drevna grĉka U staroj Grĉkoj pĉela je simbol Artemisa koji je vaţan ukras Ephesian novĉića više od 6 vjekova. Aristotel propisuje prvi put med. Hipokrat govori o lijeĉenju medom „...otklanja bol i ĉir, razmekša tvrde ĉireve na usnama, lijeĉi gnojne rane koje cure,..“ Poslije njegove smrti 323 PNE Aleksandara velikog su balzamovali i stavili u kovĉeg pun meda.

PČELARSKI LIST br 3, januar 2012

17


Kur`an Kur`an , sveta knjiga muslimana, preporuĉuje med kao zdravu hranu i odliĉnu medicinu. U 16 poglavlju Kurana dio o pĉeli: „Iz njihovih utroba izlazi tekuĉina razliĉitih boja, koja je lijek za ljude.“ Razliĉite boje su se odnosile na vrste meda po bojama. Muhamed propovjeda „Med je lijek za sve bolesti“.Neki sljedbenici islama imaju med kao talisman (amajliju).

Afrika Afrika takoĊer ima veoma dugu tradiciju korištenja meda kako u visoko razvijenim mediteranskim kulturama tako i u nerazvijenim kontinentalnim kulturama na jugu Afrike. Nedavno je otkriveno da porijeklo pĉele Apis Melifera potiĉe iz srca Afrike.

Srednja i juţna amerika

Biblija U Izraelu, zemlji gdje teĉe med i mlijeko, med zauzima veoma vaţnu ulogu u starom zavjetu gdje je pomenut ĉak 54 puta. Zabiljeţena je vaţna izjava kralja Solomona: „Jedite med jer je dobar za tijelo“ U Novom testamentu igra vaţnu ulogu u uskrsnuću Krista

PČELARSKI LIST br 3, januar 2012

U centralnoj i juţnoj americi med je korišten dugo prije Columba. Med od ubadajuĉih pĉela smatran je kao boţijim poklonom a takoĊer je predstavljao znak plodnosti podaren od bogova.

18


Autor teksta: Ivan Umeljić1 1 Autor je urednik ĉasopisa „Pĉelarski ţurnal“. Kontakt: 064/242 4455; pcelarskizurnal@yahoo.com; www.umeljic.com

DNEVNIK JEDNE INVAZIJE

Š

irenje afriĉke rase pĉela u Americi je nesumnjivo jedan od najĉudnijih bioloških fenomena našeg vremena. Za samo pola veka, koliko je proteklo od njihovog introdukovanja u Brazil, afriĉke pĉele izvele su jednu od najspektakularnijh bioloških invazija zaposedajući munjevitom brzinom ogromna prostranstva Juţne i Severne Amerike. Svuda gde se pojavila, afriĉka populacija je istisla odomaćene i neuporedivo brojnije evropske pĉele (takoĊe introdukovane u Juţnu Ameriku, ali u 18. veku), što je proizvelo katastrofalne posledice po pĉelarstvo, poljoprivredu i bezbednost ljudi. Priĉa o afrikanizovanim pĉelama poĉinje 1956. godine kada su neke vladine agencije i privatne pĉelarske kompanije iz Brazila pokrenule projekat poboljšanja produktivnosti evropske rase pĉela na komercijalnim pĉelinjacima, koji će, kako se ispostavilo, zauvek promeniti pĉelarsku praksu u 17 drţava na dva kontinenta, od Sao Paula do juga SAD. Zbog ĉega su afriĉke pĉele uopšte i prenete u Brazil? Evropske pĉele su veoma dugo bile prisutne u Brazilu, ali tamošnji pĉelari nisu bili zadovoljni njihovom produktivnošću. Italijanska, crna ili kranjska pĉela koje poreklo vode iz hladnijeg i sušnijeg evropskog regiona, nikada nisu uspele da se adaptiraju na vrelu i vlaţnu brazilsku klimu, pa je nekim brazilskim „struĉnjacima” palo na pamet da bi moţda trebalo okušati sreću sa pĉelama iz, takoĊe, tropskog regiona – ali sa druge strane Atlantika. Kao vrsta koja će najbolje da „oplemeni" karakter evropske pĉele izabrana je Apis mellifera adansonii, kasnije preimenovana u Apis mellifera scutelata, poreklom iz Juţne Afrike. VoĊa projekta kojeg je angaţovala Vlada Brazila, ĉuveni genetiĉar dr Estevan Varvik Ker, otputovao je u Afriku kako bi odabrao matice iz najvitalnijih pĉelinjih zajednica u Angoli, Mozambiku i Juţnoafriĉkoj Republici, ali nijedna nije preţivela promenu sredine. Ipak, u narednom pokušaju, jedna matica iz Tanzanije i 46 iz okoline Pretorije uspele su da preţive introdukovanje u Brazil. Ovih nekoliko matica najĉešće se smatraju jedinim rodonaĉelnicama celokupne afrikanizovane populacije pĉela u Novom Svetu. MeĊutim, danas se

PČELARSKI LIST br 3, januar 2012

zna da su afriĉke pĉele pristizale i nekim ilegalnim kanalima u Juţnu Ameriku. U svakom sluĉaju, od samo nekoliko afriĉkih matica nastala je afrikanizovana populacija koja će narednih decenija zagospodariti većim delom ovog kontinenta. Prema 40. izdanju pĉelarske enciklopedije ABC & XYC of a Bee Culture iz 1990. godine, u Juţnoj i Severnoj Americi je bilo oko ĉetiri miliona afrikanizovanih pĉelinjih zajednica – duplo više od ukupnog broja pĉelinjih zajednica u SAD U poĉetku, nauĉnici su smatrali da će se ukrštanjem afriĉkih i evropskih pĉela genetski „razblaţiti" neţeljene osobine pĉela iz Afrike. S obzirom na to da je vrlo mala populacija afriĉkih pĉela došla u kontakt sa neuporedivo većom populacijom evropskih pĉela, ĉinilo se logiĉnim da će afriĉke pĉele vremenom postati sve manje i manje „afriĉke”. U ranom periodu širenja, smatralo se da treba dopustiti neograniĉeno i neometano sparivanje i genetsku razmenu izmeĊu rasa. Novi hibridni soj, nastao ukrštanjem evropskih matica i afriĉkih trutova, ubrzo je dobio naziv afrikanizovane pĉele. Razvoj molekularnih tehnika omogućio je detaljnije istraţivanje novonastale populacije i kako su istraţivanja odmicala, postajalo je, meĊutim, sve jasnije da sa konceptom produkcije hibridnih rojeva i „genetskog razblaţivanja" afriĉkih pĉela nešto nije u redu. U ovom kontekstu, posebno su bila vaţna istraţivanja mitohondrijalne DNK (mtDNK), koja se, za razliku od DNK ćelijskog jezgra (nasleĊuje se od majke i oca), nasleĊuje iskljuĉivo od majke. Pošto su pĉele-hibridi u tropskom pojasu nastale od evropskih matica i afriĉkih trutova njihove ćelije bi trebalo da sadrţe mtDNK evropskih pĉela. MeĊutim, krajem osamdesetih godina 20. veka dr Debora Smit sa Univerziteta u Kanzasu i dr Glen Hal sa Univerziteta u Floridi otkrili su da je 97 odsto pĉelinjih zajednica uzorkovanih u mnogim oblastima Juţne Amerike sadrţalo iskljuĉivo afriĉku mtDNK. Postojalo je samo jedno moguće objašnjenje ovakvog ishoda: pĉelinje zajednice koje su poticale od evropskih matica i afriĉkih trutova su jednostavno išĉezle.Kako je ovo moglo da se dogodi? Novonastale hibridne zajednice beţale su sa gajenih pĉelinjaka u divljinu gde nisu uspevale da opstanu. Tako je išĉezla i evropska mtDNK, a afriĉke zajednice sklonije ĉešćem rojenju i velikim migracijama zauzimale su upraţnjenu ekološku nišu. Moţda najbolji primer predstavlja meksiĉko poluostrvo Jukatan, gde su sredinom osamdesetih godina 20. veka afriĉke pĉele došle u kontakt sa ogromnom populacijom evropskih pĉela. U to vreme na Jukatanu je proseĉan broj košnica (sa evropskim pĉelama) po kvadratnom kilometru bio meĊu najvišim u svetu. MeĊutim, afriĉke pĉele su za samo 12 godina praktiĉno istisle ogromnu evropsku populaciju, koja je danas prisutna u samo 20 odsto košnica na Jukatanu. Iako je ispitivanje mtDNK otkrilo neke zagonetne detalje o uzrocima išĉezavanja evropskih pĉela, slika

19


još nije bila kompletna. Da bi se u potpunosti shvatila genetska struktura neke populacije, neophodno je bilo uzeti u razmatranje i DNK ćelijskog jezgra, koja sadrţi genetski materijal oba roditelja. Iako je, u zavisnosti od metodologije istraţivanja, bilo nekih odstupanja, svi rezultati otkrili su jedan ustaljeni model: na afriĉku populaciju prenosio se relativno mali broj gena evropskih pĉela, koji se vremenom još više smanjivao. Pokazalo se zapravo da je današnji afrikanizovani hibrid genetski skoro identiĉan afriĉkom pretku Apis mellifera scutelata. IznenaĊujuće je koliko se malo evropskog genetskog materijala prenelo na afrikanizovanu populaciju, imajući u vidu zanemarljivo mali broj matica prenetih iz Afrike u Brazil u odnosu na mnogobrojnost evropske pĉelinje populacije, kao i relativno kratak period od pola veka tokom kojeg traje ukrštanje. I pored kontinuiranog ukrštanja sa evropskim pĉelama, afrikanizovane pĉele uglavnom su zadrţavale afriĉki genom. Uz to, u najvećem delu areala rasprostiranja u Novom Svetu, one su prema gotovo svim biološkim karakteristikama ostale potpuno „afriĉke": prema agresivnosti, naĉinu formiranja gnezda, rojenju i velikoj mobilnosti. Njihova sposobnost da zadrţe izvornu afriĉku prirodu i da genetski istisnu ogromnu populaciju evropskih pĉela jedan je od najĉudnijih i najmisterioznijih bioloških fenomena. opremila i znatno višim nivoom reprodukcije; poreĊenja radi, evropske pĉele godišnje proizvedu jedan do tri roja, najĉešće krajem proleća ili poĉetkom leta, a afriĉke tri do dvanaest rojeva u više navrata tokom godine, zahvaljujući blagoj klimi. Biološki, moţda najznaĉajnija razlika izmeĊu evropskih i afriĉkih pĉela jeste kraći razvojni period afriĉkih pĉela (18,5 dana, dok je evropskim pĉelama potreban 21 dan), ĉime se ubrzava razvoj zajednice i

Antrfile Evropske vs. afriĉke pĉele Medonosna pĉela Apis mellifera je nativna vrsta u Starom svetu sa prirodnim arealom rasprostiranja od roga Afrike do severa Rusije. S obzirom na veliĉinu prostranstva koje zaposeda adaptirala se na raznovrsne klimatske i ekološke uslove i „razvrstala" u 25 razliĉitih podvrsta koje se mogu podeliti na dve velike grupe. Umereni klimatski pojas nastanjuju evropske rase pĉela, od kojih su najpoznatije kranjska (Apis m. carnica), italijanska (A. m. ligustica), crna (A. m. mellifera), karpatska (A. m. carpatica) i makedonska (A. m. macedonica). Ono što je u najvećoj meri determinisalo njihovo ponašanje i biologiju jesu duge i hladne evropske zime, pa su one zbog toga sklone sakupljanju i skladištenju velikih zimskih zaliha meda neophodnog za zagrevanje gnezda i ishranu. S druge strane, tropske rase pĉela koje nastanjuju Afriku nikada nisu iskusile evropsku zimu. Topla klima dopušta im da izleću tokom ĉitave godine pa zbog toga ne moraju da formiraju zimske zalihe meda. Klima im, takoĊe, omogućava da ţive u malobrojnijim zajednicama i da izgraĊuju manje saća. Zbog veće izloţenosti predatorima izuzetno su agresivne pa je kod njih znatno izraţeniji instinkt za ubadanjem nego kod evropskih pĉela, a iz istog razloga evolucija ih je podstiĉe ĉešće rojenje. Zbog velikih suša pĉele na Crnom kontinentu suoĉene su i sa nestalnošću izvora nektara. Pošto se cvetovi „sele”, prateći retke i nepredvidive kiše, pĉele su sklone ĉestim i iznenadnim migracijama, za razliku od evropskih pĉela koje preferiraju skladištenje velikih koliĉina meda za periode kada neće biti dostupnog nektara u prirodi.

Autor teksta:Ĉamdţić Sadik. Kladanj Tel.035-621-302

DA LI DOLAZI SUMRAK L-R KOŠNICE

S

iromašni Langstrot poĉeo je pĉelariti 1838 god. Kada je nabavio dvije zajednice. Kao velika većina pĉelara,poslije prve ,,zaraze,, nastojao je uvećati pĉeljinjak. Ali oskudica sredstava ga je limitirala. Uto vrijeme u Americi se pakovao šećer u sanduke ĉije su boĉne stranice bile izraĊene od daske širine 10 inĉ. Langstrot je tu ispraţnjenju ambalaţu dobivao po povoljnoj cijeni pa ju je adaptirao u košnice. Pošto nije hti da sanduke suţava, te košnice sui male 14 ramova. Sa njima je pokušavao pĉelariti sa dvije matice, drţeći svaku na 7 okvira, a iznad je bilo zajedniĉko medište. Pošto su

PČELARSKI LIST br 3, januar 2012

se te košnice po pravilu izrojavale,odustao je. Petog oktombra 1852. kada je patentirao svoj pronalazak (bee space-pĉeljinji prostor), pod nazivom ,,pokretni ram,, imao je 20 košnica. Pošto je dobio nešto novca od te inovacije odluĉio je uveĉati i obnoviti svoj pĉeljinjak. U Americi su se tada standardno rezale daske širine 10 inĉ. Po jednostavnoj i racionalnoj logici se odluĉio graditi boĉne stranice košnice od te širine dasaka. Razmišljam da je Langrstrot imao pri ruci sanduke za šećer visine 6 i 5/8 inĉa, a pošto je bio bolešljiv i zastupao genijalno mišljenje da ramovi u plodištu i medištu budu istih dimenzija pretekao bi

20


Farara za 100 godina. Ta košnica ne bi danas ulazila u sumrak i imala bi veliku budućnost. Da istaknem jedan pĉelarski aksiom: samo sa jednakim okvirima u plodištu i medištu mogu se obavljati sve manipulacije koje diktira savremeni i budući naĉin pĉelarenja. U dugoj praksi pĉelarenja sa L-R košnicom,već odavno su se pojavila dva problema: -da bi se pĉelarilo istom visinom nastavaka (242mm) u plodištu I medištu trbalo bi da pĉelar bude Herkules ili da njome pĉelari samo populacija snaţnih pĉelara od 25 do35 godina starosti -drugi problem je još veći jer L-R ramovi su takve visine da se na njima moţe formirati klube slabe i srednje jake zajednice ispod tankog vijenca meda koji bude potrošen do poĉetka surovih zimskih dana, a u gornjem nastavku moţe biti tona meda dok pĉele u donjem nastavku sigurno umiru od gladi. A baš takve zajednice se masovno zazimljuju .Zašto? -Zbog neadekvatne zaštite od varoe i raznih bolesti -Zbog toga što ,, moderni,, pĉelari dozvoljavaju pĉelama samo da vide med ne da ga i jedu, a mednu kapu im formiraju od šećerne pogaĉe. -Zbog rasne osobine Mellifera carnice da ulazi u zimu sa mnogo manji brojem pĉela nego Mellifera ligustika. Vjerovatno je pĉelarstvo SAD-a, prije svega zbog prva dva razloga skliznulo za 10 godina sa 5.500.000 na 2.400.000 pĉeljinjih zajednica. Sjećam se: kada sam boravio u Teksasu 2002 i 2003. godine,na jednoj pred boţićnoj party udruţenja pĉelara Dalasa, pošto su mislili da sam došao ţivjeti u SAD-u, na

svakom koraku su mi nudili rabljene prazne L-R košnice. Zbog plitkog okvira, svi ovi problemi se ne dešavaju u Fararovoj košnici. Ni klube sa najmanjim preĉnikom ne moţe se smjestiti na jedan red okvira, nego uvijek mora zahvatati i drugi red u znaĉajnoj mjeri. Na taj naĉin je osiguraan kontakt sa hranom i drugom nastavku a prema tome i prelaz izmeĊu donjeg i gornjeg nastavka. Samo orijaške zajednice od 30.000 do 40.000 pĉela i punim gornjim L-R nastavkom meda bi bez problema zimovale. Kada pred zimu na pĉelinjacima vidim (a ĉesto vidim) zajednice smještene u jedan nastavak,100% sam siguran da će izimiti slabiće ili mrtvace ( prvo je gore od drugog) Sada ćete mi postaviti pitanje: Pa kad je toliko loša L-R košnica, zašto je zastupljena sa 90% u pĉelarstvu ? Najveći dio odgovora daće vam citat iz teksta o ovoj košnici, koji je napisao pĉelar Rajko Radivojac: ,,Gotovo sve knjge o pĉelarstvu se bave ovm košnicom, a ostale košnice se pominju u jednom pasusu ili u najboljem sluĉaju na jednoj stranici. Rijetke su knjige koje obraĊuju tehnologiju pĉelarenja drugim tipovima košnica. U razgovoru sa kolegama pĉelarima saznao sam da su se opredijelili za ovu košnicu zato što su proĉitali ili ĉuli na predavanjima da je najbolja.,, Ili kako Radivojac kaţe saţeto.,,Nabavljaju ih po inerciji;. Naravno onda ih i proizvode po inerciji. Ja bih ovome samo dodao: veliki broj L-R košnica su pĉelari iz nuţde preinaĉili u loše surogate DB, uvodeći polunastavak.

Autor teksta: Prof. Đoko Zeĉević, dipl.oecc. Kontakt: 033/63-160; 064/17-80-050; e-mail: brdozlatar@gmail.com; Site: zlatarpcela.org.rs

BRDSKO PLANINSKO PĈELARENJE

V

ećina brdsko-planinskih pĉelara ima nekoliko stalnih dilema koje pokušava da razreši:

• kada matica poĉinje zaleganje jaja, • kada treba izvršiti prvi brzi zimsko-prolećni pregled, • kada, kako (i da li je potrebno) utopljavati pĉelinja društva u ovom periodu, • dileme oko ventilacije, • da li i zbog ĉega suţavati pĉelinje gnezdo, • da li, ako da, kada i ĉime treba prihranjivati pĉelinje zajednice u ovom periodu, • kada i kakvo pojilo postaviti na pĉelinjaku,

PČELARSKI LIST br 3, januar 2012

• na koji naĉin sanirati eventualne bezmatke u ovom periodu, • kada izvršiti proširenje pĉelinjeg gnezda i na koji naĉin, • kada izvršiti glavni prolećni pregled, • kako odabrati proizvodna pĉelinja društva sa kojima će se ući u glavnu pašu… Ako se ĉitaoci slaţu, navedene dileme bismo mogli najednostavnije nazvati: Radovi na stacionarnom pčelinjaku tokom zimsko-prolećnih meseci u pripremi za planinsku livadsku pašu. Iz pĉelarske literature je poznato da zimska pĉela ţivi 6-7 meseci. Uz pretpostavku da se najĉešće raĊa krajem avgusta ili poĉetkom septembra, o ĉemu moramo jako voditi raĉuna. Iako u oteţanim

21


klimatskim uslovima, pravovremenim radnjama na pĉelinjaku potrebno je stvoriti uslove za razvoj pĉelinje zajednice vodeći raĉuna i o biologiji pĉela. U našem je interesu da matica što kasnije poĉne sa polaganjem jaja. A ona će to uĉiniti ako su pĉelinja društva pravilno zazimljena: na odgovarajući naĉin utopljena, sa optimalnim brojem jedinki, dosta hrane i dobrom mednom kapom. Sada bismo trebali da konkretizujemo prethodno navedene dileme, odnosno da opišemo najvaţnije prolećne radove na pĉelinjaku u brdsko-planinskom podruĉju na nadmorskim visinama preko 800 a neretko i preko 1000 metara. Ovde je neophodno napomenuti da se na ovim podruĉjima pĉelari većinom sa DB košnicama. Pošto smo istakli ţelju da matica što kasnije poĉne sa polaganjem, onda je veoma vaţno da jednom kada zapoĉne polaganje jaja, to ĉini nesmanjenim intenzitetom i bez prekida. To, meĊutim, svakog pĉelara obavezuje na mobilnost u vreme prolećnog razvoja pĉelinjih zajednica. Zbog velikog sneţnog pokrivaĉa obavljamo brz i kratak pregled tokom marta, najĉešće u drugoj polovini meseca. Prilikom ovog pregleda neophodno je planski sprovesti odreĊeni broj radnji. Prvo otvaranje košnica Iako još uvek ima snega, koristimo sunĉan dan da otvorimo košnicu. Tada vizuelno konstatujemo poloţaj klubeta i grubo procenjujemo brojnost jedinki u košnici. Pošto su dani duţi, povremeno i topliji, pĉele se ĉesto nalaze na satonošama, bez obzira na mednu kapu. U ovo vreme ni u kom sluĉaju ne bi smeli da traţimo maticu. Njeno prisustvo potvrdiće karakteristiĉno ponašanje pĉela koje na nogicama nose cvetni prah u košnicu u većim koliĉinama. To im u ovom mesecu omogućava pojavljivanje polenarica kao što su leska, kukurek, kaćun, visibaba, crnjuša (tamo gde je ima), jagorčevina, u prisoju podbjel i crvena mrtva kopriva, a u potocima jova i dr. Ako je lepo vreme, podići ćemo sa severne strane dva do tri rama (DB), pa ako je neki prazan ili de- formisan, uklonićemo ga i pregradnom daskom suziti pĉelinje gnezdo. Ovo je od višestruke koristi za pĉelinje društvo jer će pĉele biti u manjem prostoru pa će im nagla promena vremena manje štetiti. Ako procenimo da nema dovoljno hrane dodaćemo ugljenohidratnu pogaĉu sa alkoholnom tinkturom pelina ili Kas-om 81. Tinktura i Kas su korisni u pogledu boljeg radnog raspoloţenja pĉela, predupreĊivanja nozeme a nisu se loše pokazali i kod opadanja varoe. Ako nam pĉele zimuju u dva tela (LR) pa je klube u donjem telu, pogaĉu ćemo onda staviti na donje satonoše uz prethodno postavljanje drvenog „prstena“. Logiĉno, ako pĉele zimuju u gornjem telu, onda pogaĉu stavljamo odozgo. Zbog vremenskih oscilacija i kontinuiteta legla, potrebno je znaĉajnije utopliti pĉelinju zajednicu i to odozgo. Ovo se moţe uĉiniti sa nekoliko struka novina ili papirnim dţakom preko zbega - vazdušne komore. Ako na pĉelinjaku ima

PČELARSKI LIST br 3, januar 2012

puno snega, ispred košnica ćemo nabacati sena ili slame kako pĉele ne bi padale u sneg sa koga se teško mogu podići. Sve ove radove bismo morali obaviti do kraja marta meseca. Mesec april – nada i strepnja brdsko-planinskih pĉelara U ovim krajevima, vaţi krilatica„za pĉele me pitaj posle Blagovesti“! (7. april) Šta to praktiĉno znaĉi? Najĉešće je april mesec u kome dolazi do„kritiĉne taĉke“, a to je zamišljeni trenutak „susreta“ preseka stanja odlazećih zimskih sa, novim, prolećnim pĉelama. Ukoliko prilikom ovog „susreta“ u košnicama imamo dovoljno mladih pĉela koje mogu pokriti leglo i opsluţiti maticu, i ukoliko aprilske vremenske prilike budu naklonjene pĉelama, uz odgovarajuće pĉelareve radnje, moţemo raĉunati na dobar prolećni razvoj zajednica. U aprilu se pojavljuju znaĉajnije polenarice (vrba iva, bela vrba, žalosna vrba…), sa nešto nektara. Dani su duţi, pa je ako vreme dozvoli neophodno izvršiti prvi detaljniji pregled svih pĉelinjih zajednica. Naravno, košnica još uvek ne moţe biti dugo otvorena, pa se mora raditi efikasnije i brţe nego u letnjim mesecima. Osnovni razlog zbog koga se ovaj pregled sprovodi jeste neposredan uvid u stanje svakog društva: prisustvo matice, veliĉinu legla, koliĉinu pĉela i hrane, zdravstveno stanje, stanje saća i dr. U zavisnosti od broja zazimljenih ramova, pregled obiĉno poĉinjemo sa severne strane, osim ako su košnice okrenute ka jugu, kada pregled zapoĉinjemo sa zapada. Ako pĉele ne bruje i njihov zadak nije podignut, to je znak da je matica prisutna u košnici. Vadeći jedan po jedan ram, kontrolišemo koliĉinu legla, obim i raspored hrane, zalihe perge i kvalitet saća. Ramove sa hranom i pergom primiĉemo leglu, vodeći pritom raĉuna da u sredini bude praznih ćelija mlaĊeg saća. Starije i deformisano saće sa medom treba izvući iz košnice, viljuškom malo naĉeti medne poklopce i postaviti ram preko poklopne daske (sa medom okrenutim na dole), na kojoj je otvo- ren prorez za hranilicu (2 cm). Ispod krajeva rama postaviti paknice od 15 mm, da se ram ne bi oslanjao na poklopnu dasku. Preko rama se obavezno postavlja utopljavajući materijal. Na ovaj naĉin obezbedili smo stalni unos meda, a samim tim i kontinuitet u polaganju jaja za maticu, ĉak i ako se u narednom periodu vreme eventualno po- gorša. Prilikom ovog pregleda moţe se dogoditi da naiĊemo na bezmatak – društvo bez matice. Pĉelari se ĉesto pitaju šta da rade sa ovakvim pĉelama? Pošto u ovakvim zajednicama većinu ĉine, starije, zimske pĉele nema razloga spašavati takve pĉele. Doduše, mogu se – iako od toga neće biti neke velike koristi –„preko novine“ dodati nekoj zajednici, prema našoj subjektivnoj proceni. Ako prilikom pregleda posumnjamo na prisustvo neke bolesti, naroĉito nozeme, uzećemo sa krajnjih ramova 30-50 pĉela (stare pĉele) i poslati ih u Veterinarski institut na pregled. MeĊutim, dogaĊa se vrlo ĉesto da prilikom pregleda utvrdimo manjak hrane neophodne za

22


normalan razvoj pĉelinjih zajednica. Šta radimo na planini u tom sluĉaju? Ako ovakvo stanje uoĉimo poĉetkom aprila, onda se, ukoliko nemamo ramova sa medom, mora dodati pogaĉa obogaćena belanĉevinastim materijama. Pĉele će je vrlo brzo potrošiti. A ukoliko noćna temperatura u ovom periodu prelazi 10 stepeni (što na ovim prostorima nije ĉest sluĉaj), onda moţemo vršiti prihranu šećernim sirupom u odnosu 1:1 u koliĉinama neophodnim za razvoj pĉelinjeg društva, opet prema liĉnoj proceni pĉelara. Ako nismo mogli u martu zbog leda, sada je krajnji rok da pĉelama obezbedimo zdravu i ĉistu vodu. Ako u blizini nema prirodnih izvora ili potoĉića, potrebno je da nedaleko od pĉelinjaka postavimo poji- lo koje bi pĉelama bilo dostupno preko celog dana. U pripremljenu vodu moţemo dodati malo kuhinjske soli, najviše dva grama na litar vode. Podsticaj za razvoj društava Ako smo na pĉelinjaku do polovine aprila uradili sve gore navedeno, neophodno je da i u drugoj polovini meseca budemo aktivni kako bismo pomogli pĉelama da se pravilno razviju do livadske paše. Ovo je period kada treba da izvršimo proširivanje gnezda. Prvo proširivanje prostora u košnici (DB) vršimo dodavanjem ramova sa izvuĉenim saćem izmeĊu perge i legla sa jedne strane, a nakon par dana i sa druge strane. U ovom periodu ne bi trebalo dodavati satne osnove sve dok ne procvetaju dţenarika i druge nektarice (najbolje je dodati ih u vreme cvetanja jabuke), jer u košnici još uvek nije prisutan optimalan broj mladih pĉela koje bi mogle brzo da izvuku satne osnove. Krajem aprila poĉinje cvetanje dţenarike a pojavljuje se i prvi maslaĉak, zatim divlje borovnice i divlje jagode, kojih na ovim prostorima ima u velikim koliĉinama. U ovom periodu kada pĉelinje zajednice u brdsko-planinskom podruĉju doţivljavaju intenzivan razvoj moţemo sa većom sigurnošću obavljati sve potrebne radnje u pĉelinjaku. Sada pĉelinje gnezdo moţemo da proširimo dodavanjem po jedne satne osnove izmeĊu legla i perge. Ovo je i pravo vreme za stimulativno prihranjiva- nje jer se ĉesto dogaĊa da se okiša pa pĉele ponekad i nekoliko dana za redom ne izleću iz košnice ili to ĉine kratkotrajno. Da bismo bili sigurni da matica neće prekinuti polaganje jaja, neophodno je obezbediti siguran dotok hrane u košnicu. Jedan od naĉina stimulativnog prihranjivanja (koji zahteva malo više angaţovanja, ali je veoma koristan), jeste okretanje (kod DB košnice) dva neparna rama sa leglom za 180 stepeni. Pošto pĉele ne trpe med u blizini leta, prenose ga i poliraju ćelije, a matica ima osećaj priliva nektara i ne smanjuje polaganje jaja. Nakon par dana okrećemo i druge ramove na kojima ima legla. Kod LR košnica, u kojima pĉele zaposedaju dva tela, iz gornjeg tela spustićemo jedan do dva rama sa medom u donje telo a gore ubaciti izvuĉeno saće. Na taj naĉin obezbedićemo da pĉele taj med „podignu“ iznad legla i tako nehotice simuliraju

PČELARSKI LIST br 3, januar 2012

dotok nektara u košnicu. Stimulativno prihranjivanje kod LR košnica moţemo vršiti i okretanjem tela za 180 stepeni ili promenom mesta telima gde gornje telo sa leglom i medom stavljamo na podnjaĉu a donje sa praznim saćem postavljamo odozgo. Ovakav manevar primoraće pĉele da prenesu med u gornji nastavak, a matica će moći da poloţi jaja u oĉišćene i ispolirane ćelije donjeg tela. Ipak, najĉešći i najlakši naĉin stimulativne prihrane (naroĉito za starije pĉelare) kojim animiramo dotok nektara u košnicu jeste prihrana šećernim sirupom, ĉime obezbeĊujemo stalni dotok hrane u košnicu a matici omogućavamo da nastavi polaganje jaja u kontinuitetu, što je vrlo bitno za dobar prolećni razvoj pĉelinjih zajednica. Sirup se spravlja u odnosu 1:1 (šećer i voda), a prihrana se vrši svake druge veĉeri sa 200-400 ml po košnici. Prilikom pripreme sirupa, najbolje je prokuvati (sterilisati) vodu pa šećer razmutiti u takvoj vodi. Maj, mesec burnog razvoja pĉelinjih zajednica Ako nam vremenske prilike idu na ruku, obiĉno u prvoj sedmici maja pa nadalje dolazi do naglog razvoja cvetova drvenastih biljaka: divlje trešnje, višnje, šljive, divlje jabuke, divlje kruške, sadnog voća i dr. Pĉelarski, ovaj period mogli bismo nazvati „voćna paša“, ali retke su godine u kojima ostvarujemo znaĉajniju berbu voćnog meda. Razlog tome su vremenske (ne)prilike. Naime, veoma ĉesto se dogaĊa da pĉele po više dana ne opšte sa prirodom ili to ĉine vrlo kratko u toku dana stradajući pritom usled jakog vetra. Još jedan razlog moramo navesti, a to je da pĉelinje zajednice nisu dostigle optimalan broj jedinki da bi uspešno iskoristile majske nektarice. Tako, vrlo ĉesto poĉetkom maja u košnicama bude manje od pet ramova legla - i to zatvorenog - što je nedovoljno za ponekad vrlo ĉudnu „voćnu pašu“! Zašto kaţemo ĉudnu? Zbog poslednjih godina sve izraţenijih promena klime i nekih opštih prirodnih zakonitosti u cvetanju se sustiţu trešnja, jabuka i kruška (ranijih godina nije bilo tako), pa je period cvetanja suviše kratak da bi medobranje bilo uspešno. U maju se na ovim prostorima pojavljuju obilnije polenarice kao što su maslaĉak (vrlo retko medi zbog hladnih noći), koga ima u izobilju, breza, šipurak, orah i dr. Zbog svega iznetog mi stacionarni pĉelari prinuĊeni smo da u maju poradimo najbolje što znamo i umemo kako bismo u planinsku livadsku pašu ušli sa optimalnim brojem izletnica i povoljnom strukturom legla u košnicama, a ako je moguće i ponekim skinutim ramom meda od majskog voća. Majski radovi u brdsko-planinskim predelima U normalnim godinama (mislim na klimu) mesec maj moramo iskoristiti za snaţan razvoj pĉelinjih društava. U majskoj voćnoj paši obavićemo niz radnji koje su neophodne da bismo stigli do ovog

23


cilja. Kao prvo, izvršićemo glavni detaljni pregled svih pĉelinjih zajednica, kojim ćemo opredeliti pĉelinja društva za koja mislimo da će biti proizvodna tj. sposobna za dobro medobranje. Ovo ĉinimo zbog toga da bismo im u nastupajućem periodu posvetili posebnu paţnju u praćenju nji- hovog daljeg razvoja. Tada, kod DB košnica moţemo dodati ram sa satnom osnovom tako što ćemo srednja dva rama sa leglom razmaći i u sredinu smestiti taj ram. U brdsko-planinskim uslovima nije dobro dodavati po dve satne osno- ve odjednom. Sada, kada ima već priliĉno mladih pĉela u košnici, one će uz dobar unos nektara brzo nadograditi satne osnove. Ako je neophodno, ovaj postupak moţemo ponoviti kroz nekoliko dana. Veoma je vaţno da u košnicama u koje ne dodajemo satne osnove (gde ima dovoljno izvuĉenih ramova) ne dozvolimo blokadu matice usled obilatog unosa polena, već da postavimo skupljaĉe cvetnog praha ili izvadimo ram sa medom i dodamo satne osnove, tj. da pravovremeno proširimo pĉelinje gnezdo. IzvaĊeni ram sa medom iskoristićemo za pojaĉavanje rojeva dobijenih nuţnim razrojavanjem u livadskoj paši. Ako se dogodi da u plodištu sve ulice budu popunjene pĉelama (i sa najmanje šest ramova legla), a da pritom unos nektara sa voća bude znaĉajan, obavezno treba da dodamo medišne nastavke. Sada je prilika da obezbedimo mlado saće u medištima kako bismo zaposlili mlade pĉele. Postavićemo u medišta sve ramove sa satnim osnovama, osim dva. Naime, drugi i osmi ram iz plodišta podićićemo u medište ĉime ćemo obaviti dve korisne radnje! Prvo, pĉele će vrlo brzo izvući satne osnove a drugo, ispod podignutog plodišnog rama nadogradiće trutovsko saće, koje će nam posluţiti kao graĊevnjak iz koga ćemo isecanjem poklopljenog trutovskog legla biološki eliminisa- ti deo varoe iz košnice. Ovaj postupak moţe da se ponovi i u livadskoj paši. Kod LR košnica treba postaviti ram sa dva centimetra satne osnove na koju će pĉele dalje nadograditi veću površinu trutovskog saća koje ćemo iseći i pretopiti nakon zatvaranja legla. Za brdsko-planinska pašna podruĉja (Zlatar i ok lina) karakteristiĉno je da voćna paša traje skoro do polovine ĉetvrte dekade meseca maja, kada po ivicama šuma, skladovima i vrzinama poĉinju da se pojavljuju brojne nektarice. Poĉetkom juna zabeleće se ĉitavi krajolici zbog cvetanja gloga koje će se, u zavisnosti od nadmorske visine, nastaviti do kraja meseca. Ovo je period malog „zatišja“ kada koristimo priliku da još jednom prekontrolišemo unutrašnjost košnice da bismo se uverili u snagu svakog društva pojedinaĉno. U ovom kratkom periodu moramo biti vrlo oprezni (naroĉito ako smo oduzeli neki ram ili polunastavak sa medom, ili ako eventualno zahladni), da sluĉajno ne ostane koja košnica bez hrane! Da se to ne bi dogodilo, ponekad je potrebno intervenisati stimulativnim prihranjivanjem, i to malo obilnijim porcijama.

PČELARSKI LIST br 3, januar 2012

Zbog ĉega treba pregledati pĉelinje zajednice pred poĉetak planinske livadske paše? Najĉešće, mada nije iskljuĉeno, za vreme voćne paše u brdsko-planinskom podruĉju nema rojenja (verovatno trutovi još uvek nisu polno zreli). Sada je prava prilika da se pogleda da sluĉajno nema zapoĉetih matiĉnjaka? Pošto se pribliţava ozbiljnija planinska livadska paša neophodan je pregled (u ĉetvrtoj dekadi maja) svih košnica. Pregledom ćemo utvrditi: • sa kakvom strukturom pĉela ulazimo u dugotrajnu tihu pašu, • sa kakvim stadijumima legla rapolaţemo u svakom društvu, • sa kolikom koliĉinom i kakvim rasporedom hrane društva ulaze u glavnu pašu. Dakle, ovim pregledom utvrdićemo koja su to pĉelinja društva već spremna za veći unos nektara, a koja moramo eventualno da spojimo da bi bila proizvodna. Potrebno je da utvrdimo i koja ćemo društva koristiti kao pomoćna za neke radove u pĉelinjaku. Velika dilema kod mlaĊih pĉelara tiĉe se pitanja sa kakvom strukturom pĉela treba ući u livadsku pašu? Ono što iskusni pĉelari znaju jeste da u livadskoj paši košnica treba da bude puna izletnica! U planinsku livadsku pašu moramo ući sa najmanje 40% izletnica i 35% legla u poodmaklom stadijumu. Da ne bi bilo zabune, objasnićemo ovu tvrdnju. Naime, livadska paša divljih planinskih livada je tiha, dugo traje i skoro nikada nema intenzivnog unosa. Kada poĉinje i koliko traje planinska livadska paša? Livadska paša poĉinje oko 10. juna i traje i do kraja jula. Ovo je iskustven podatak koji se bazira na cvetanju pojedinih znaĉajnijih nektarica poĉev od majĉine dušice i bele deteline, preko zdravca, do ornjiĉkih velikih nektarica meĊu kojima je najznaĉajniji lisiĉiji rep, a po skladovima i krajolicima šuma sjeruša. Najizdašnije livadske nekatarice su majĉina dušica (timijan i rebrasta), bela detelina (puzeća), ĉešljasti i livadski razliĉak. Moţemo ustvrditi da se (izuzetak su u poslednjih 20 godina bile 1999. i 2006. godina) dnevni unos najĉešće kreće od 0,8 do 1,2 kg nektara. Ovaj podatak govori da svaka izletnica ima dovoljno vremena da deponuje svoj nektar u ćelije saća, i da joj je eventualno neophodna jedna primateljica. Zbog toga je neophodan veliki broj izletnica. Da bismo obezbedili da u košnici u vreme paše bude dovoljno takvih pĉela, neophodno je, podsećamo, da u majskoj voćnoj paši bude što više zatvorenog legla iz koga će se do 20, najkasnije do 25. maja, izleći mlade pĉele. Ako nismo obezbedili ovakvo stanje stvari, moraćemo onda (u vreme medobranja) da iz pomoćnih društava istresemo ram do dva rama pĉela u košnice za koje procenimo, ili pregledom utvrdimo, da nemaju dovoljno izletnica kako bismo ojaĉali njihov izletniĉki potencijal.

24


Karakteristike paše i ponašanje pĉelinjih društava Rojevni nagon Tokom trajanja paše moramo voditi raĉuna da matica uvek ima na raspolaganju dovoljno prostora za polaganje jaja, jer u suprotnom vrlo lako moţe doći do rojevnog nagona! Ako su svi plodišni ramovi popunjeni leglom i medom, moramo reagovati oduzimanjem jednog do dva okvira sa medom i postavljanjem satnih osnova u sredinu legla sa obe strane rama sa leglom. Na taj naĉin zaposlićemo višak mladih pĉela da izvlaĉe ćelije. Ako kojim sluĉajem neko društvo uĊe u rojevni nagon teško moţemo zaustaviti ovaj proces, ali moţemo da pokušamo da košnicu odnesemo na mesto slabijeg društva, a da slabije društvo postavimo na njeno mesto, ĉime ćemo obezbediti da izletnice popune slabo društvo a da zajednica iz rojevnog nagona poruši matiĉnjake I „odustane“ od rojenja! Drugi klasiĉan naĉin da rasturimo zajednicu jeste da formiramo nukleuse (nije potpuno iskljuĉeno i da se oni neće rojiti). Kod LR košnice, rojevni nagon se moţe preduprediti delokacijom tela (spuštanjem medišta na podnjaĉu). Nekada nije loše pustiti poneku pĉelinju zajednicu da se prirodno roji. Naravno, ostaćemo bez meda, ali ćemo dobiti najbolju moguću maticu koju pĉele mogu proizvesti. U pĉelarskoj literaturi opisano je još nekoliko naĉina intervenisanja kod rojevnog nagona ali o njima ovde nećemo pisati. Blokada plodišta leglom Za ovako duge i tihe paše karakteristiĉno je da se vrlo ĉesto (kod pĉelarenja DB košnicama) dogaĊa da tokom medobranja po dva polunastavka budu puna meda, a da u plodištu osim 10 ramova sa leglom ne bude nijedne ćelije ispunjene medom! (Ovu pojavu je lakše preduprediti u LR košnicama.) Šta raditi u ovakvim situacijama? Najednostavnije je da izvadimo tri rama sa preteţno zatvorenim leglom i maticom i od njih, jednog rama sa medom i praznog rama sa izvuĉenim saćem formiramo nukleus. Košnici u kojoj smo izvršili intervenciju dodajemo naizmeniĉno dve satne osnove i jedan prazan izvuĉen ram, ako ga imamo. Ukoliko nemamo izvuĉen ram dodaćemo još jednu satnu osnovu. Ovo moţemo uraditi i u onim košnicama u kojima smo utvrdili sliĉno stanje stvari. Takve zajednice prihranjujemo manjim porcijama sirupa svako veĉe, bez obzira na spoljni dotok nektara. Naravno, u

košnicama mora ostati i jednodnevnog legla. Mlade pĉele će brzo izvući satne osnove i poĉeti da lageruju u njih a u nedostatku matice otpoĉeće izgradnju prinudnog matiĉnjaka. Pošto smo skinuli nastavak ili dva sa zatvorenim medom (i tako ostvarili plan), obraĊena pĉelinja društva će krajem jula ili poĉetkom avgusta dobiti nove matice bez genetski opredeljenog rojevnog nagona i biće spremna za razvoj avgustovskog i septembarskog legla iz koga će se izvesti zimske pĉele. Osim što smo dobili mlade matice, ovakvom tehnikom rada smo svako takvo društvo dobro oĉistili od varoe! Naime, nakon 20-22 dana svaku takvu pĉelinju zajednicu tretiraćemo protiv varoe i uspeh će biti maksimalan. Još nešto je bitno istaći, a to je da u pravo vreme vršimo jesenju prihranu i svakoj takvoj zajednici moţemo dodati i plodišni ram sa medom, ako smo ih saĉuvali. Za sluĉaj da se dogodi da se neka matica ne vrati sa oplodnje, uvek u rezervi imamo nukleus sa starom maticom. Dakle, ako se opredelimo za ovakvu tehniku rada, na pĉelinjaku svake godine moţemo na trećini društava zameniti matice bez kupovine i posebnog gajenja, što velikom broju brdskoplanisnkih pĉelara predstavlja problem. Iskorišćenje planinske livadske paše i prinosi Ovaj tekst ne bi bio potpun kada ne bismo rekli koju reĉ o izdašnosti planinske livadske paše. O njenom iskorišćenju saobrazno vremenskim prilikama kao i rezultatima medobranja. Ono što je sigurno, jeste da su ovo vremena u kojima planinske divlje livade više ne mede punim intenzitetom. Razlog tome je veliki manjak stoĉnog fonda (naroĉito ovaca), pa nema prirodnog Ċubrenja livada i pašnjaka. Pored toga, meteorološki uslovi su se znaĉajno promenili, tako da ĉeste padavine i zahlaĊenja diktiraju prinos nektara.Ipak, stalnom struĉnom edukacijom, usavršavanjem i konsultacijama sa starijim iskusnijim pĉelarima, uz dobru tehniku rada i maksimalnu mobilnost na pĉelinjaku, još uvek se mogu postići solidni rezultati koji se mogu iskazati sledećom iskustvenom konstatacijom: Stacionarni pĉelar u brdsko-planinskom podruĉju koji ostvari proseĉan prinos kvalitetnog planinskog livadskog meda od 15 do 20 kilograma po košnici moţe se smatrati vrlo uspešnim. A to se moţe postići ako svako od nas svoje ţelje i teţnje usaglasi sa biološkim zakonitostima pĉelinje zajednice kao i prirodnim agrometeorološkim zakonitostima podruĉja na kome pĉelari.

********************************************************************************** Autor je stacionarni i seleći pčelar iz Nove Varoši sa planine Zlatara. Pčelari od 1987. godine na obroncima planine Zlatar sa više od 100 proizvodnih društava u DB košnicama (10 i 12 ramova). Oficijelni je predavač SPOS-a. Osim u Srbiji, održao je brojna predavanja i pčelarima u Crnoj Gori, BiH, Republici Srpskoj, Hrvatskoj i Makedoniji. Autor je nekoliko desetina članaka objavljenih u vodećim pčelarskim časopisima u regionu. Pčelarstvo u njegovoj porodici ima veoma dugu tradiciju, a pradeda Đoko koji je živeo 114 godina pčelario je sa više od 100 vrškara.Kontakt: 033/63-160; 064/17-80-050; e-mail: brdozlatar@gmail.com; Site: zlatarpcela.org.rs

************************************************************************************

PČELARSKI LIST br 3, januar 2012

25


Autor teksta: Ibrahim Huskanović UP „Bagremovac“Graĉanica

ĈITANJE SA LETA KOŠNICE (ZIMA I RANI PROLJETNI PERIOD)

P

rvi i osnovni zadatak svakog pĉelara na pĉelinjaku je da pogleda ima li kakvih znakova ispred košnica i šta nam kaţe „leto“. Izlazni i ulazni otvor na košnici je ono mjesto na kome se stanje pĉelinje zajednice moţe „proĉitati“. Posmatranjem pĉela na letu pĉelar stiĉe prvi utisak o stanju pĉelinje zajednice. Time se izbjegava bespotrebno otvaranje košnice ako smo posmatranjem leta zakljuĉili da je sve uredu, ili ju treba odmah otvoriti, ako nam ponašanje pĉela kaţe da nešto nije uredu. Svima nam je poznato da košnicu treba što manje otvarati, jer smetamo pĉelama u njihovom radu. To je razlog više zbog kojeg ponašanju pĉela na letu i njegovom izgledu treba pokloniti punu paţnju: 1)

2)

3)

4)

Ako u zimskom periodu u fazi mirovanja pĉela, prislonimo uho uza zid košnice, ili na neki drugi naĉin ĉujemo brujanje, odmah treba pogledati otvor leta. Ako otkrijemo da je leto zaĉepljeno uginulim pĉelama, treba ga neĉim oĉistiti i oĉistiti pĉele sa leta i brujanje će prestati. Ako se brujanje i poslije toga nastavi, znaĉi da je pĉelinja zajednica ostala bez matice. Ako pĉele izbacuju mrtve pĉele kroz leto, u manjoj mjeri to je normalno poslije zimovanja, ali ako je to u većem obimu, onda to ukazuje na nedostatak hrane i biološku smrt. Kod manjka hrane mrtve pĉele su sa raširenim zadnjim nogama. Ako su noge i krila skupljeni, a rilica ispruţena, onda je to glad. Sa izduţenim trbuhom i jezikom, umrle su od gladi. Ako je bolest, odnosno biološka smrt onda su noge skupljene, takoĊer su skupljena krilca i rilica. Ako su noge i krila raširene, a rilica skupljena, smrt je nastupila zbog hladnoće. Ako u rano proljeće vidimo pĉele da se jedva vuku na poletaljci, padaju ispred poletaljke to je znak da će uskoro umrijeti. Ako ih bolje pogledamo vidjećemo da su im trbusi mali i savijeni. To je pouzdan znak da pĉele u košnici gladuju, te ih treba prihraniti. Jedan od najvaţnijih uslova za dobro zimovanje pĉela je pravovremeni proĉisni izlet. MeĊu pĉelarima praktiĉarima vlada mišljenje da je najbolje ako pĉele imaju proĉisni izlet pribliţno svakih 40 dana. Svaki povoljan sunĉan dan, kada temperatura dopušta (od 8-12 0C ili više), pĉele će iskoristiti za proĉisni izlet. Što je temperatura viša, to je proĉisni izlet uspješniji. Izlijetanje pĉela na proĉisni izlet zavisi i od poloţaja pĉelinjaka. Za proĉisni izlet i proljetni razvoj najbolje je da košnice budu izloţene suncu od jutarnjih pa do kasnih popodnevnih sati. Za vrijeme proĉisnog izleta pĉelar treba

PČELARSKI LIST br 3, januar 2012

obavezno da je prisutan na pĉelinjaku. Pri posmatranju proĉisnog izleta pĉelar moţe zapaziti sljedeće: Da iz neke košnice izlaze pĉele koje ne mogu da lete, već padaju oko košnice. Moţe se pretpostaviti da su u pitanju pĉelinje bolesti, nozemoza ili akaroza. Pojava pĉela „pješaka“ ispred košnice, na pravcu letenja na oko 30 metara od košnice, znak je bolesti nozemoze. Pĉele se kreću po zemlji, i sa uzdignutim, raširenim krilima lepezaju. Kad ih uzmemo u ruku i bacimo uvis, one ponovo padaju na zemlju, izgubile su moć letenja. Na kraju dana, predveĉe, skupljaju se u gomilice. Sve su ovo znakovi nozemoze. Treba obavezno uzorke tih pĉela odnijeti na analizu. Mrke mrlje na krovu košnice, ili okolo košnice, to je dobar znak ĉišćenja pĉela. Sigurni smo da je sa pĉelinjom zajednicom sve uredu. Pĉele ostavljaju izmet na poletaljci i prednjoj strani košnice, znak je proliva. Znaci proliva i nozemoze su sliĉni. Treba labaratorijski ispitati i utvrditi šta je u pitanju. Iz košnice izlijeĉu pĉele pojedinaĉno, spuštaju se na snijeg ili na nešto drugo, ĉiste se i potom ukoĉe. Ovo je znak da su pĉele iz te košnice na bilo koji naĉin uznemirivane. Ovo nije nikakva bolest, već je posljedica pojaĉanog uzimanja hrane zbog uznemiravanja. To je znak poĉetka proliva kod pĉela (dizenterija). Uznemiravanje pĉela moţe prouzrokovati i rastvaranje zimskog klubeta a time i uginuće. Zbog toga u vrijeme zimovanja mora biti siguran, potpuni mir na pĉelinjaku. Pĉele se ponašaju mirno, pa ĉak i lepezaju na poletaljci, znak je da imaju maticu.

26


Pĉele uznemireno jure po poletaljci i neorjentisano lete okolo, znak je da nemaju maticu. Za vrijeme proĉisnog izleta pĉele se prazne i ĉiste svoja crijeva, te se vraćaju, a bolesne ostaju napolju i ne vraćaju se u košnicu, pa tako nastaje ĉišćenje pĉelinje zajednice od bolesnih pĉela. 5) Ako pĉele iz košnice izbacuju bijele mrvice kristala i valjkaste dijelove polena, to je znak širenja legla. Pĉele su zauzele veće površine saća i ĉiste iskristalisani šećer ili ušećereni med iz otklopljenih ćelija. Na taj naĉin one uklanjaju polen koji im smeta u proširenju legla. To je polen koji je uglavnom bio van klubeta, te je pobuĊavio, pa je postao neupotrebljiv. Kristali šećera ili ušećerenog meda nas opominju da prilikom uzimljavanja pĉelinje zajednice nismo pĉelama pribliţili hranu, to jest hrana je ostala daleko od klubeta ili da smo prihranjivanje vršili kasno, tako da pĉele nisu imale dovoljno vremena da prerade uzeti šećerni sirup. 6) Ako kod nekih košnica u proljeće primjetimo na letu vlagu-rosu, ili male barice i to izmeĊu 9 i 10 sati prije podne, to je dobar znak. To je tzv. znojenje košnice. Znaĉi leglo se u košnici lijepo razvija. Sa pĉelinjom zajednicom je sve u redu, moţe se reći da je tu jako dobra i plodna matica. Tu je potrošnja hrane pojaĉana, pa prvom prilikom treba provjeriti koliĉinu hrane u košnici. 7) Ako ispred košnice uoĉimo izmrvljene pĉele znak je da je u košnicu ulazila rovĉica. Rovĉica je sliĉna mišu, hrani se insektima, zimi je redovan -

8) a)

b)

9)

posjetilac pĉelinjih zajednica. Ako nekim prutićem izvuĉemo dio otpadaka sa podnjaĉe i naĊemo izmrvljene pĉele i bijele i crne kuglice izmeta, posve smo sigurni da je rovĉica bila u košnici. Ona jede pĉele u zimskom klubetu i saće sa leglom, dok saće sa medom ne jede. Za kratko vrijeme pojede sve pĉele. Vidimo li na letu košnice i trunje i izmrvljeni vosak to moţe ukazivati na sljedeće pojave: Ako prutićem izvuĉemo sadrţaj sa podnjaĉe i vidimo izmrvljeni vosak, parĉad saća, mrk izmet sigurni smo o prisustvu miša u košnici. Miš prolazi kroz otvor od 10 mm, dok kroz otvor od 7 mm ne moţe. On jede saće, med, polen i pĉele. To je dokaz u toj pĉelinjoj zajednici bilo grabeţi, ili je pĉelinja zajednica ostala bez hrane pa nastaje griţa saća. Kod grabeţi je medom zaprljano leto. Krupne mrvice voska su znak miša a sitne znak grabeţi i gladi. Ako na poletaljci primjetimo mlade pĉele koje ne mogu da lete jer su im krila ne razvijena i osakaćena znaĉi da su izašle iz prehlaĊenog legla. Ova pojava moţe biti i znak varoe u pĉelinjoj zajednici.

Pojava uginulih larvi na letu moţe biti posljedica naglog zahlaĊenja u vrijeme razvijenog legla. U sluĉaju niskih temperatura pĉele napuštaju leglo na donjim dijelovima saća, jer nema ih dovoljno da griju cijelu površinu legla. Izbacivanje larvi dešava se i u nedostatku vode u pĉelinjoj zajednici.

Autor teksta:Emir Hifziefendić UP „Bagremovac“ Graĉanica

ROJENJE U SEPTEMBRU

K

rajem septembra naša ekipa je bila u posjeti iskusnom pĉelaru iz Grapske Senadu. Ovaj pĉelar je jedan od najvećih proizvoĊaĉa matiĉne mlijeĉi na ovim prostorima sa proizvodnjom od preko 13 kg ovog dragocjenog pĉelinjeg proizvoda u sezoni. Na njegov pĉelinjak je prilikom naše posjete iznenada doletio roj koji se za nepunu minutu uhvatio za granu jednog drveta na njegovom pĉelinjaku.U ovo doba godine rojenje pĉela je veoma rijetko i pĉele napuštaju košnicu samo u izuzetno lošim uslovima u košnici ( velika zaraţenost varoom ili nedostatak hrane ili matice i sl. ). Nakon hvatanja roja za granu stresli smo ga u jednu veću bijelu posudu te brzo pronašli maticu i zatvorili je u kavez. Kavez sa maticom smo stavili u jedan kraj posude a u drugi kraj posude stavili smo malo šećernog tijesta.Pĉele su gotovo potpuno napustile kavez sa maticom te se grupisale na drugom kraju posude u kojem se nalazilo šećerno tijesto.Poznato je da pĉele prilikom rojenja sa sobom nose i veću koliĉinu hrane koja im je dovoljna za nekoliko dana. Ovako brzo grupisanje pĉela na granu a kasnije i na šećerno tijesto govori nam o velikoj izgladnjelosti i iscrpljenosti pĉela što je vjerovatno i natjeralo pĉele da napuste svoju košnicu u ovo doba godine. Matice iz ovih rojeva ne treba drţati na svom pĉelinjaku jer one sigurno ne nose dobar genetski materijal za naš pĉelinjak a ni za susjedne pĉelinjake (prizvodnja trutova iz jaja ovakvih matica),dok se pĉele iz ovakvog roja mogu pripojiti uz neko slabije pĉelinje društvo uz obavezan tretman protiv varoe.

PČELARSKI LIST br 3, januar 2012

27


Poĉetak hvatanja roja Foto: Emir H.

Za nepunu minutu gotovo sve pĉele roja su već bile grupisane na grani Foto: Emir H.

Dio pĉelinjaka Senada Ćehića u Grapskoj Foto: Emir H.

Predavanje 27.09.2011 god. u Srebreniku Foto: Emir H.

PČELARSKI LIST br 3, januar 2012

28


Autor teksta: Suljić Samir Bjelave bb, općina Srebrenik Mob: 061-721-378 Email: suljic.samir@hotmail.com

TREĆI SAJAM PĈELARSTVA I PĈELARSKE OPREME SREBRENIK 2011

U

Srebreniku na gradskom šetalištu je dana 27.09.2011.godine, u organizaciji Udruţenja graĊana pĉelara “ROJ” Srebrenik, odrţan treći po redu Sajam pĉelarstva i pĉelarske opreme, na kojem je svoje proizvode i pĉelarsku opremu izloţilo i predstavilo 40 pĉelara. Tradicionalni treći po redu sajam pĉelarstva privukao je paţnju kako domaćih, tako i inozemnih profesionalnih proizvoĊaĉa pĉelarske opreme, meda i ostalih pĉelinjih proizvoda.

- Uĉesnike i posjetioce manifestacije ovogodišnjeg sajma pĉelarstva pozdravio je predsjednik UG pĉelara „Roj „ Srebrenik Ramo Smajlović, a isti je sveĉano otvorio naĉelnik općine Srebrenik Mehmed Bajrektarević.

- U svom obraćanju uĉesnicima i posjetiocima tradicionalnog trećeg po redu Sajma pĉelarstva i pĉelarske opreme “Srebrenik 2011”, naĉelnik općine Srebrenik Mehmed Bajrektarević je izmeĊu ostalog istakao da resorna kantonalna i federalna

PČELARSKI LIST br 3, januar 2012

ministarstva trebaju još znaĉajnije stimulisati uzgajivaĉe pĉela i proizvoĊaĉe meda i drugih pĉelinjih proizvoda, te time dati veći doprinos unapreĊenju domaće proizvodnje u oblasti pĉelarstva.

- Organizatori menifestacije su, na osnovu ocjene struĉnog ţirija, uruĉili nagrade za najureĊeniji štand sa izloţenim pĉelarskim proizvodima, zatim za najbolji djeĉiji literarni rad u školama na temu pĉelarstva, za najbolji med, a nagraĊeni su i najstariji i najmlaĊi izlagaĉi.

- U sklopu sajamske manifestacije u prostorijama “Doma kulture” u Srebreniku, odrţan je seminar za pĉelare, na kojem su predavanje odrţali prof. Tarik Bajrović sa veterinarskog fakulteta Sarajevo, na temu “Borba protiv varoe”, i Sadik Ĉamdţić iz Kladnja na temu “Svi naĉini spreĉavanja rojevnog nagona kod društava koja su pripremljena za glavnu pašu” .

29


Autor teksta: Izet Jusufović Presjednik UP “Lukavac” Lukavac

SKUPŠTINA UDRUŢENJA PĈELARA ,,LUKAVAC,, LUKAVAC

D

ruţenje pĉelara u Lukavcu nakon vanredne skupštine udruţenja i predavanja na temu Higijena u pĉelarstvu i Ameriĉka truleţ legla proteklo je u izvrsnoj atmosferi. Pĉelari iz nekoliko udruţenja sa ove regije razmjenili su mnoge informacije i novitete a ugovorena je i sardnja na nekim zajedniĉkim projektima. Predstavljen je i pĉelarski list u kojem je najavljena saradnja velikog broja udruţenja iz regije ali i iz susjednih zemalja. Braća Nurkić, kao poznati proizvoĊaĉi i preraĊivaĉi voska predstavili su svoj rad i svoje proizvode i podijelili uzorke kao dokaz kvalitete. G. Izet Jusufović, novi predsjednik je istakao da pĉelarstvo u ovoj regiji mora dobiti bolju paţnju vladajućih struktura i bolju organizaciju pĉelarskih udruţenja. Samo ujedinjeni moţemo predstavljati pĉelartsvo u najboljem svjetlu i podići glas za spašavanje pĉela i pĉelarstva.

PČELARSKI LIST br 3, januar 2012

30


Autor teksta: Ţivĉić Hajrudin Predsjednik UP Vrijesak Ţivinice

PĈELARSKO DRUŢENJE 19.11.2011 GODINE!

U

subotu 19.11.2011 godine u hotelu Zlaća u općini Banovići u poznatom izletištu ljubitelja prirode, mira i ĉistog vazduha odrţano je sveĉano okupljanje pĉelara iz Ţivinica. Da ne bi sve bilo kako treba pobrinulo je se vrijeme koje je taj dan bilo baš dosta maglovito i zbog toga neka udruţenja koju su bila pozvana i potvrdila dolazak nisu se odazvala sastanku. Poslije usputne kafice pristupilo se i sastanku izmeĊu prisutnih predstavnika pĉelarskih udruţenja iz susjednih općina:Srebrenika, Lukavca, Graĉanice, Kalesije, Olova i nas domaćina iz Ţivinica. Nastavak druţenja je zapoĉeo izlaganjem predavaĉa gosp. Ţeljka Mikulića iz Gruda. Predavaĉ je dosta dobro odradio temu koja mu je traţena sa naše strane sa tim naravno da se nismo mogli mi kao pĉelari sloţiti oko nekih stvari kao što je ta da stari vosak ne izbacujemo već da ga novim voskom pokušamo poboljšati. Istina je da ćemo time smanjiti udio parafina u istom ali zasigurno će ostati razni otrovi kao što su amitraz ako su prethodno upotrebljavani u takvom vosku. Razgovaralo se i na temu sterilizacije voska što su mnogi pĉelari isticali kao preventivu u borbi protiv protiv ameriĉke kuge pĉelinjeg legla a koja bi se morala OBAVEZNO odraditi u postrojenjima za preradu voska tj kod preraĊivaĉa satnih osnova u što njih 99% prisutnih sumnja da se obavlja. Koliko smo shvatili najveći razlog zašto to preraĊivaĉi ne obavljaju je što to poskupljuje samu izradu satnih osnova pa mnogi preskaĉu taj bitan element za zdravlje pĉela i time veoma, veoma ugroţavaju sve pĉelinjake tj pĉele koji se snabdijevaju iz njihovih izvora.

Na slikama se vidi dio atmosfere sa sveĉanog okupljanja u Zlaći, ako ništa drugo barem smo se lijepo druţili. Pored gostiju sa drugih općina koji su se odazvali pozivu na ĉemu im se ovom prilikom zahvaljujem kao i njihovom uĉešću u radu, pozivu se odazvao i naĉelnik općine Ţivinice, gosp. Hasan Muratović, predstavnik veterinarske stanice i naš neposredni saradnik na terenu veterinar gosp. Asmir. Sveĉanost su propratili takoĊe i predstavnici televizije Ţivinice kao i lokalni novinar gosp. Šefik Gadţo na ĉemu im se zahvaljujemo naroĉito što su uzeli uĉešća u našoj sveĉanosti i ujedno popularizaciji pĉelarstva. Predavanje gosp. Ţeljka Mikulića je dosta dobro propraćeno i pĉelari su sa interesovanjem slušali izlaganje kako poboljšati higijenu košnice, saĉuvati svoj vosak i tako omogućiti pĉelam bolje uslove i da se mogu boriti lakše protiv pĉelinjih bolesti. Drago mi je da sam na sastanku vidio kod dosta pĉelara entuzijazam u smislu da se pĉele vrate prirodi koliko se više moţe, da se pĉelama vrati njihov "vosak" a ne parafin, amitraz i sl. i uglavnom su se svi sloţili da su najveći neprijatelji pĉela "ĈOVJEK" pa tek onda sve ostalo.

Poslije predavanja gosp. Ţeljka Mikulića skupu se obratio i naĉelnik općine Ţivinice gosp. Hasan Muratović koji je na opšte iznenaĊenje svih pokazao zavidno znanje vezano za pĉele i pĉelarstvo i prepoznao teškoće sa kojima se pĉelari susreću kao i strašne posljedice koje bi mogle nastati ukoliko se nastavi pomor pĉela iz razno raznih razloga od kojih je pored prskanja voća i otrova kojim se tom prilikom

PČELARSKI LIST br 3, januar 2012

31


zagaĊuju plodovi koje svi mi jedemo i velika opasnost za oprašivaĉe toga voća tj plodova, našu pĉelu koja nikada nije bila više ugorţena. Oni koji ne shvataju važnost pčela u opštem našem opstanku trebaju znati da pčela kao oprašivač oprašuje pa čak i preko 80% voća, povrća i ostalih biljnih vrsta. Na internetu se može pronaći video pod nazivom: "Kad pčele utihnu"! Onaj ko nije to pogledao onda i nema nikakve predstave čemu ovaj naš svijet ide i to munjevitom brzinom. Bilo bi dobro da svako pogleda taj film, pa da se zapita šta to radimo, kome se mi borimo da ostavimo nešto iza nas kada će to biti propast i gotovo nemoguće mjesto za ţivot. Vrlo mali broj biljaka, ţitarica i ostalog moţe samostalno da opstane tj da produţi opstanak bez oprašivaĉa pĉela, zamislite tada naš izbor hrane koji bi se mjerio sa nekoliko desetina biljnih vrsta?

U filmu gore navedenom koji sam Vam preporuĉio takoĊe se govori o jednoj "manjoj" Kineskoj provinciji koja je velika samo kao nekoliko Bosni i Hercegovina gdje su nesavjesni voćari potrovali pesticidima pĉele i druge insekte prije nešto više od 30 godina i sada kao majmuni skaĉu oni po granama i oprašuju voćke. Drugog naĉina da to voće rodi i nema, jer su pored pĉela iskorijenili i sve leptire i ostale korisne insekte! Naĉelnik općine gosp. Hasan Muratović je kako sam gore napomenuo pokazao zavidno poznavanje vaţnosti pĉela jer pored toga kako sam reĉe i njegov otac je drţao iste, te u vezi s time se otvoreno ponudio da pomogne udruţenju oko prevencije bolesti tj. nabavke "autoklava" za dezinfekciju voska jer je utvrĊeno da se voskom prenosi najviše ameriĉka kuga pĉelinjeg legla. Pored toga je obećao pomoći u svemu što je u njegovoj moći kako bi se odrţale pĉele i pĉelarstvo

PČELARSKI LIST br 3, januar 2012

zaţivilo i zauzelo mjesto u poljoprivrednoj proizvodnji koje mu i pripada. Njegov govor je propraćen sa izuzetnom paţnjom i mnoge pĉelare je ostavio bez rijeĉi i ispraćen je gromkim aplauzom. Ko je bio zna o ĉemu govorim, ko nije neka misli šta hoće. Dio atmosfere sa skupa sam pokušao doĉarati ovim slikama ali sve u svemu ko nije došao mnogo je propustio. Pĉelari inaĉe treba da se druţe što više a posebno radi razmjene informacija. Pĉela je vrlo zanimljiv insekt kojeg mi ljudi ne moţemo nikada do kraja shvatiti bez obzira šta im radili. Smatram da će prije izumrijeti nego da se promijene i potĉine 100% pĉelaru.

Opšti zakljuĉak je da rad našeg Kantonalnog saveza nije nikako zadovoljavajući i nije sluĉajno da je ministar gosp. Lijanović na sastanku koji smo odrţali u oktobru 2011 godine u zgradi Privredne komore Tuzla nas prozivao (kantonalni savez pĉelara Tuzla) kao jedan od negativnih primjera vezanih za poticaj i nije sluĉajno što je isplata poticaja za 2011 godnu dovedena u pitanje! Na sastanku se raspravljalo o tekućim problemima u radu udruţenje te se povela i polemika oko rada rukovodstva u Savezu pĉelara TK. Izraţeno je opšte nezadovoljstvo radom istog te iznijeti zakljuĉci da rukovodstvo saveza pĉelara Tuzla ne obavlja svoj posao u skladu sa statutom i opštim aktima saveza, opšti utisak je da je savez privatizovan od strane pojedinaca koji pod okriljem saveza pĉelara TK legalno prodaju graĊanima med i lijekove za pĉele i pri tome svoje interese isturaju na prvo mjesto. Smatramo kao ĉlanice saveza pĉelara TK da zajedniĉki interes mora biti ispred liĉnih što u ovom sluĉaju nije tako te smo prinuĊeni na neke nepopularne poteze a jedan od njih će biti i smjena trenutnog rukovodstva.

32


Autor teksta: Antun Karlović Republika Hrvatska

KRISTALIZACIJA MEDA Med nije kvarljiva namirnica i ne kvari se kao neke druge koje kupujemo svakodnevno, to znamo svi. U svijetu se rade brojna istraţivanja prehrandbenih artikala pa tako i ovog, gotovo nekvarljivog proizvoda, meda.

D

anas već svi znaju kako je proces kod meda u kojem on poprima poluĉvrsto ili ĉvrsto stanje prirodan i normalan koji svi zovemo kristalizacija. Kristalizacija meda javlja se jer je med prezasićena otopina koja u sastavu sadrţi preko 70% prirodnih šećera i nešto manje od 20% vode. Zna se da omjer prirodnih šećera uvelike ovisi o brzini kristalizacije u idealnim uvjetima. Nije svejedno da li odreĊena vrsta meda ima više prirodnog glukoznog ili fruktoznog šećera. Sama brzina kristalizacije mednih vrsti raste kada raste i sadrţaj glukoze (Phillips, 1929., Bogdanov, 1993.). Dakle moţe se reći kada glukozni šećeri poĉinju prevladavati unutar meda uz smanjenje samog udjela vlage u medu taj se proces i dodatno ubrzava. Kako je med hidroskopan na sebe moţe uvlaĉiti dodatnu vlagu iz zraka pa kod skledištenja treba biti oprezan i po tom pitanju. No unutar ovog teksta pisat ćemo o neĉem drugom, kristalizaciji meda, pojavi potpuno normalnoj i prirodnoj u kojoj med prelazu u polukruto ili kruto stanje. Med takoĊer ukoliko ostaje unutar saća u košnicama kristalizira nešto sporije nego onaj kojeg izvadimo vrcanjem ili na bilo koji drugi naĉin. Osim toga razvojem pĉelarstva otkriveni su i neki postupci koji ubrzavaju ali i oni koji usporavaju kristalizaciju ĉak i oni koji je

sprjeĉavaju. Proces kristalizacije meda obiĉno zapoĉinje u roku od tjedan ili mjesec dana od vaĊenja, u vrlo rijetkim sluĉajevima ĉak i isti dan nakon njegova vaĊenja. Pravilno skladištenje vrcanog ili na neki drugi danas dostupan naĉin vaĊenog meda jedan je od preduvijeta da se postupak izbjegne ili produţi. Ţelimo li med saĉuvati na dulje vrijeme skladištimo ga u veće ili manje inox

PČELARSKI LIST br 3, januar 2012

posude, koje imaju mogućnost hermetiĉkog zatvaranja.Iako se ĉesto pogrešno smatra da niske temperature potiĉu kristalizaciju to nije tako. Tako biljeţimo da stalne temperature skladištenja ispod 10°C produţuju, pa moţemo reći i da su idealne za sprijeĉavanje kristalizacije meda. Umjerenije temperature koje se kreću od 10-21°C u pravilu

potiĉu kristalizaciju meda, dok tople prostorije u kojima se med skladišti od 21-27°C produţuju proces kristaliziranja, ali donekle degradiraju med i njegova svojstva. Kako temperatura prostorije raste iznad 27°C kristalizacija se sprijeĉava ali se javlja kontra uĉinak od onog koji ţelimo medu. Naime skladištenja na temperaturama iznad 27°C ovisno o poveĉanju postotka temperature potiĉe se kvarenje meda uz pojavu fermentacije.Ako ste sada ove podatke proĉitali kao kupac i brzo vam je pogled u panici skrenuo prema termostatu vaše prostorije znajte da panike za vas nema. Ti se do sada navedeni podaci odnose na skladištenje kod proizvoĊaĉa, kod meda koji je već "obraĊen za vas i upakiran" pa kao takav spreman za prodaju se podaci ipak pomalo razlikuju. Takav bi se med u teglicama za prodaju ili kod vas u vašem domu trebao ĉuvati na temperaturama od 18 - 24°C ( + - stupanj ili dva )Jedna je tako studija pokazala kako med moţe biti saĉuvan u "tekućem" stanju bez ikakva kemijanja i pregrijavanja kojima su sklone zbog lakšeg procesa punjenja velike punione. Med se prvo uskladišti na pet tjedana na stalnoj temperaturi od 0°C. Nakon toga se temperatura skladištenja tog meda diţe na 14°C. Kod svjetskih ali i naših se proizvoĊaĉa meda, pĉelara, ĉesto mogu vidjeti kojekakve ponekad i neprimjerene ambalaţe za med. To naravno ne mora nuţno biti loša ambalaţa po sastavu za prehrandbene artikle, meĊutim za med primjerice skladištenje u "obiĉnoj" limenoj baĉvi "opremljenoj i prilagoĊenoj" pa i onoj proizvedenoj za ĉuvanje meda nije uvjek dobro. Isto je i sa nekom PVC prehramdbenim baĉvama, one koje imaju niţu gustoću u svom sastavu mogu postupno propustiti dio vlage iz meda ĉime će se sam

33


proces kristalizacije donekle ubrzati.( Journal of Food Science 56[4]:1034 ) Tendencija kristalizecije kod razliĉitih svjetskih vrsti meda ( Adapted from White, J.W., Riethof, M.L., Subers, M.H., & Kushnir, I. 1962.Composition of American Honeys. Tech. Bulletin 1261. U.S. Dept. of Agric.´) Iako je većina vrsti meda nakon vaĊenja podloţna prirodnoj kristalizaciji, postoje vrste koje kristaliziraju brţe i one koje su manje podloţne tom prirodnom

procesu. Gledajući oĉima kupaca, med koji je u fazi "polukristalizacije" kada kristalizacija nije do kraja dovršena takav med je neprihvatljiv za prodaju. Jedan od razloga prema struĉnjacima koji su obraĊivali to podruĉje je da je takav med pogodan za poĉetak fermentacije što je kod kupaca isto kao da su kupili pokvaren proizvod. Takav proizvod osim ako niste baš to i traţili treba vratiti i traţiti ispravan zamjenski. Vrlo ĉesto se postavlja pitanje moţe li se sam postupak kristalizacije usporiti drugim utjecajima poput grijanja i kako on utjeĉe na kvalitet meda.

Autor teksta: Hasan Šabić UP „Bagremovac“ Graĉanica

D

Naravno, da se moţe. Kod velikih strojnih punjenja primjerice ponekad bi nemoguće bilo puniti med ukoliko se njegova temperatura ne digne na odreĊen stupanj. MeĊutim ukoliko se kod takvih punjenja meda koje velike punione zbog isplativosti ne mogu izbjeći moţe doći do poremećaja u strukturi meda. Tako se zna da se punjenja u takvim punionicama obavljaju na temperaturama od 40 - 75°C. Ĉim je temperatura veća struktura meda se prije i u većoj mjeri "razbija" pa se kristaizacija ovisno o stupnju zagrijavanja kod punjenja meda usporava ili u potpunosti poništava. Tako na primjer moţete ponekad pronaći med medljike kojem je prirodno svojstvo brza kristaizacija na policama trgovima u gotovo potpuno tekućem stanju poput upravo izvrcanog meda bagrema. Takav med kada bi podvrgli detaljnoj analizi morao bi biti uklonjen sa polica zbog neispravnosti ako niĉeg drugog onda povišenog HMF-a. Velika vrijednost HMF-a koja je analizom utvrĊena u medu kojeg je jedna splitska firma plasirala na trţište, nakon nadzora je isti morala povući s trţišta. Naţalost iz nekog nama nepoznatog razloga detaljnije analize nisu raĊene iako je postojala sumnja da se unutar staklenke ne nalazi ništa drugo do malo meda umješanog u rastopljen i prokuhan šećer. Iako je proces kristalizacije kod nekih vrsti i/ili ljudi nekad "nepoţeljna pojava", ponekad se proces kristalizacije provodi namjerno kako bi se udovoljilo sve zahtjevnijim kupcima ovog vrijednog i prije svega zdravog i prirodnog proizvoda. Tada med dobiva kruće stanje koje je za razliku od prirodne kristalizacije fina glatka masa poput maslaca što ga kao takvog ĉini pogodnijim za mazanje bez nepoţeljnog cijeĊenja pa takav med zato i zovemo krem med ili tuĉeni med. Namjerna kristalizacija koja ostaje trajna kao takva izaziva se laganim kontroliranim miješanjem (akarlovic).

APITERAPIJA

a se podsjetimo... Na ovu temu smo u našem listu već pisali, ali zbog njezine širine i mnogostrukosti primjene pĉelinjih proizvoda u ljekovite svrhe teško je sve reći. Ovaj put pišemo o primjeni meda i propolisa za lijeĉenje rana od posjekotina i proboda. 1. Rane od posjekotina su one koje se nanose oštrim predmetom (noţ,brijaĉ,staklo...). Karakterišu ih glatki rubovi i puno krvare. Za njihovo lijeĉenje i brzo saniranje koristi se med i propolis. Zbog njihovog protivmikrobnog, protivupalnog, regenerativnog i anestetiĉkog svojstva efekat korištenja meda i propolisa je brz i uĉinkovit. I -Rana od posjekotina se prekrije gazom premazanom pĉelinjim medom. Odmah se zaustavlja krvarenje i spreĉava svaka infekcija. Već sljedećeg dana rana bude epitelizirana, obje isjeĉene površine su slijepljene i najĉešće nije potrebno mijenjati zavoj. II -Tampon natopljen sa 30%-im alkoholnim rastvorom propolisa stavlja se na ranu 3-4 minute, odmah se zaustavlja krvarenje i bol, te se spreĉava inficiranje rane. Zbog brzog isparenja alkohola rana se brzo suši i formira se zaštitna korica, sljepljuju se oba kraja isjeĉene površine i do sljedećeg dana poĉinje epitelizacija rane. Kod dubljih posjekotina zavoj se drţi do 2 dana. 2. Sliĉno se tretiraju i saniraju i rane od proboda tj. one nanesene oštrim predmetom ( ekser, noţ, kamen...)

PČELARSKI LIST br 3, januar 2012

34


PČELARSKI LIST br 3, januar 2012

35


MALI OGLASI PAŠEZAD ZUKIĆ – proizvodnja vrcaljki sa 4 i 6 okvira, pĉelarskih vaga, nosaĉa košnica, kliješta za vaĊenje okvira i proizvodnja po narudţbi ruĉnih silikonskih presa za izradu satnih osnova svih dimenzija sa vodenim hlaĊenjem - tinja telef. 070-214-619 i mob. 062-185-681 SADIK ĈAMDŢIĆ - Prodajem u drugoj polovini aprila rojeve sa julskim maticama na 10 okvira. Tel: 035/621-302 OMEROVIĆ SALKO – proizvodnja drvenog programa iz oblasti pĉelarstva – BIKODŢE, mob. 061-638-087 SAID NURIKIĆ – prodaja i prerada voska – GRAĈANICA, mob. 061-714-878 ESAD VIKALO – prodaja rojeva na okvirima – SLADNA VIKALI, telef. 035-654-224 i mob. 061-687-835 FARUK MURATOVIĆ – proizvodnja i prodaja matiĉne mlijeĉi – 10g mat. ml. + 0,5 kg meda = 40,00 KM , GRAĈANICA, 035-704-268; mob. 062-284-207 IBRAHIM HUSKANOVIĆ - Prodajem rojeve na 5 ramova i starke na 1 ili 2 L-R nastavka. Cijena po dogovoru. GRAĈANICA tel.: 062 001 051 MUHAREM TREPANIĆ - Prodajem sadnice medonosnog bilja (Evodija) i vještaĉke rojeve na 5 i 10 L-Rramova sa selekcionisanim maticama GRAĈANICA tel.:061 679 868

PČELARSKI LIST br 3, januar 2012

36


Pcelarski list 3