Issuu on Google+

Izbor

Godina III

Broj 58

14 februar 2011 g.

Ekonomija Komentari Kolumne Intervju Kultura i obrazovawe Nauka i nove tehnologije Feqton S one strane zakona Reporta`e @ivot, moda, estrada Zanimqivosti Putovawa i putopisi Automobili Porodica Slobodno vreme Zdravqe i lepota Doga|aji nedeqe Sport

Izlazi ponedeqkom


2

Давос 2011.

Ekonomija

Ове године, истина, није било историјских политичких сусрета, нити су Рецепти за последице постигнути спектакуларни договори, кризе али је Давос остао место на коме се претресају најважнија светска еконоМада је овогодишњи Светски еконо- мска и политичка питања. мски форум одржан под слоганом „Заједничка правила за нову реалност”, Око 2.500 учесника бавило се могућим чини се да је заједништво најслабија последицама економске кризе, укидатачка глобалне економије њем радних места, увођењем строгих

још потресати економије.

Izbor

Нуријел Рубини, један од неколико економиста који су предвидели кризу, назвао је ситуацију “чашом која је пола пуна, а пола празна” – с једне стране виде се први знаци убрзања, али успоравање у Великој Британији и проблеми на периферији Европске уније показују да криза још није гото-

У Давосу воле да подсете да је Светски економски форум, који сваког јануара окупља најутицајније људе планете, много више од дискусија о токовима новца.

мера штедње, слабљењем евра и, на- ва, док најнапредније економије у равно, питањем кинеског јуана. најбољем случају показују “анемични раст”. Мишљења су била подељена када је реч о томе да ли предстојећа година оставља кризу за собом или тек преТу су се својевремено први пут руковали дстоји посао суочавања са њеним појужноафрички председник Вилијем де следицама. Клерк и Нелсон Мандела, ту су Шимон Перес и Јасер Арафат постигли договор “Нисам још увек спреман да светској за појас Газе, ту су само неколико месе- економији дам зелено светло”, кратко ци после пада Берлинског зида разгова- коментарисао је Стивен Роуч, угледни рали западнонемачки канцелар Хелмут економиста са Јејла, алудирајући на Кол и његов источнонемачки колега препреке које тек треба прећи да би се Ханс Модров, ту је, како је тврдио прогласио светски економски опоравак. некадашњи турски премијер Тургут Озал, спречен рат са Грчком крајем осамдесетих, пошто су се два премијера срела и разговарала у Давосу. Он је приметио да би израз „у развоју“ требало заменити, јер више не одговара величини и динамици Кине, Индије, Бразила, Вијетнама и других. Кина и Индија су на овогодишњи Форум послале до сада најбројније делегације. Оне наступају сада као економије у узлету, чија улога у светским економским кретањима постаје све значајнија.

Многи упозоравају да ће инфлација, протекционизам и јавни и приватни дуг Директор Међународног монетарног


Izbor

фонда Доминик Строс-Кан приметио је да је Азија регион који изводи свет из рецесије и да је тај део света најближи потпуном опоравку.

Ekonomija Али много важније питање поставља се када је реч о евру - питање опстанка. Никола Саркози изјавио је да би „нестанак евра био до те мере катаклизмичан да не можемо ни да се поиграмо том мишљу”.

3

“Најзад, као треће, долази до друштвене и политичке нестабилности.” Тако се испоставља да су, таман када се економија опоравља, људи суочени са растућим трошковима, а циници нису пропустили да подсете да је висока цена хране била окидач за догађаје у Тунису.

Растући проблем незапослености такође је тема којом ће владе морати да се позабаве. Незапосленост у САД износи 9,4 одсто, а у ЕУ 10,1, упркос томе што се много говори успешном превазилажењу кризе, ни компаније које су ову годину завршиле успешно нису успеле да задрже све запослене. САД статистички бележе опоравак, али „оно што узнемирава је стопа неАли та мисао лебди над Европом већ запослености. дуже време. То није само циклични, већ и структурни

Зу Мин, саветник Међународног монетарног фонда и некадашњи гувернер Народне банке Кине, приметио је да ће један од највећих ризика који се очекује на глобалном тржишту бити трансформација која ће ове растуће економије које свој успех базирају на извозу, приморати да се позабаве дофеномен”, рекао је Лоренс Самерс, екомаћом тражњом, не би ли задржале У Давосу је грчки премијер Јоргос Па- номски саветник Беле куће. пандреу објашњавао да Грчка није батемпо раста. нкротирала и да ће успети да измири “Та трансформација је кључни тест”, своје дугове, али то није умањило рекао је Зу. забринутост за европске капацитете да се заиста изборе са кризом. Он је приметио да становништво света у развоју жели исту ствар - “амерички живот, са великом кућом, колима и пензијом”. Међутим, “ниједна економија не може то себи заиста да приушти. Ми морамо да нађемо нови модел”, рекао је Зу. Кључна полемика на Форуму водила се, наравно, око вредности валута. Оптужбе на рачун Кине већ су постале уобичајене. При недавној посети Ху Ђинтаоа Амери- “Париз и Берлин никада неће дозволити ци једна од најважнијих тема била је пропаст евра. питање јуана. Они који се кладе на пад евра, изгубиће Америка је веома забринута за после- новац”, изјавио је Саркози, док су са дице по сопствену привреду уколико других страна стизала упозорења да би Пекинг настави да држи ниску вредност Европа, уколико жели да задржи кресвоје валуте, што му омогућава да дибилитет, требало што пре да почне одржи веома ниску вредност радне са преструктурирањем дугова. снаге код куће, а велику добит у спољној Саркози је изразио забринутост и због трговини. валутне неуравнотежености у свету и Кина, међутим, не жели да подиже растућих цена сировина. вредност јуана, правдајући то растом цена хране на светском тржишту и не- У томе није био усамљен. опходношћу да се заштити од инфла- Међународна агенција за енергију је ције. упозорила да је цена нафте преко 90 Оваква кинеска политика је, осим тога, донела земљи веома много користи, а у тренутку када су све западне земље биле приморане да интервенишу да би одржале своје пољуљане економије, Кина свакако не види превише разлога да одустаје од монетарне политике која јој за сада сасвим добро иде. Европу, у међувремену, муче сасвим другачији проблеми. Министри Немачке и Француске сматрају да нема потребе да се коригује вредност евра и да је мало вероватно да ће он значајније осцилирати.

Процењује се да је без посла у свету више од 200 милиона људи (трећину чине млади). Мада је овогодишњи форум одржан под слоганом „Заједничка правила за нову реалност”, чини се да је заједништво најслабија тачка глобалне економије.

„Без обзира на то шта светски лидери говоре, они су и даље веома оријентисани на догађања код куће”, приметио је председник Тајланда Абхисит Веџажива. Недостатак заједничке стратегије приписује се углавном водећим светским силама, које су се окренуле првенствено долара за барел и да “улази у опасну решавању проблема код куће. зону”, а америчко министарство пољопривреде да је цена хране достигла у “На почетку кризе на нивоу Г20 веома децембру највиши ниво, чак више него много се говорило о координацији, али 2008. године када је почела криза. је свако наставио да иде својим путем”, рекао је турски министар финансија “Раст цене нафте, енергије, хране и си- Мехмет Симсек. ровина носи три негативне последице: подстиче раст инфлације, пре свега у “То је проблем. Глобални дисбаланс је привредама у успону, то затим доводи ту и вероватно ће наставити да расте.” до смањења расположивих прихода домаћинстава широм света и међу Турска уз латиноамеричке и азијске увозницима сировина у развијеним земље упире прстом у САД, сматрајући привредама, што има негативне после- да су преплавили свет доштампавањем дице на потрошњу и привредни раст“, новца, као и да су снажне светске економије гурнуле многе друге земље у каже Нуријел Рубини. још веће проблеме, покушавајући да


4

Izbor

Ekonomija

Кредит одобрен, пара нема

спасу себе. “Највећи проблем је недостатак сарадње међу владама. Земље Г20 нису показале да могу заједно да раде на тим кључним питањима”, изјавио је Мартин Сорел, из лондонске WPP Group, који је због тога најразвијеније државе света цинично назвао “Г нула.”

Недуго након силаска Предрага Ненезића с функције министра туризма у Влади Црне Горе, ескалирали су проблеми у једном од кључних пројеката, који је обележио његов двоструки министарски мандат.

„Живимо у сасвим новој реалности. Хоћемо да знамо шта значи та нова реалност”, рекао је оснивач и извршни председник Форума, Клаус Шваб. „До каквих промена је довела светска Форум у Давосу најавио је оснивање економска криза. мреже за помоћ компанијама и владама, која би требало да помогне да Наша претпоставка је да криза има се процене ризици и избегну будуће структуралне узроке. опасности. Много тога се променило. Не смемо се Крајем јануара ове године навршава се враћати на старе рецепте.” пет година од потписивања ,,уговора стољећа” о давању у закуп на 30 година ексклузивног хотелског комплекса Свети Стефан – Милочер. Посао којим је руководио Ненезић, покушај да се Свети Стефан преко имена првог закупца, сингапурске хотелске компаније Аман ризортс, врати на светско туристичко тржиште на високом нивоу, доживео је потпуни неуспех. Поред четворогодишње агоније затвореног елитног туристичког комплекса, одлагања завршетка обнове и отв��рања града-хотела Свети Стефан, закупац је однедавно престао да плаћа уговорену закупнину.

СПОР Нови министар одрживог развоја и туризма Предраг Секулић, имаће тежак задатак да разреши најновији спор који је настао на релацији грчка група Рестис – Будванска Ривијера.

Нико се, наравно, још не усуђује да даје коначне процене о томе како ће свет изгледати после кризе, али је сасвим извесно да ће после система који се урушио, на сцену морати да ступе нова правила.

Извор: Нин, Београд; аутор: Ивана Јанковић

Актуелни закупац хотелског комплекса Свети Стефан Виктор Рестис и његова компанија Адриатик пропертис, која формално управља њиме, одуговлачи с плаћањем накнаде на име закупа која на годишњем нивоу износи 1,96 милиона еура. Грци закуп плаћају у три годишње рате. Од уговорене суме 670 хиљада еура припада Владином предузећу ХТП


Izbor

Ekonomija

Милочер за закуп хотела Краљичина ти да угрози започету обнову Свеца. плажа, док остатак иде хотелској групи Будванска Ривијера, власнику хотела У Будванској Ривијери, једном од потписника уговора о закупу, истичу Милочер и Свети Стефан. како први пут чују да постоји обавеза њиховог предузећа или Владе за давање гаранција за задуживање закупца Светог Стефана.

5

Зашто Грци траже гаранције Владе за реализацију одобреног кредита, када су пре одлуке ЕБРД тврдили да им тако нешто није потребно? Наиме, на оптужбе будванског одбора СНП да је као залог за добијање кредита стављена хипотека на хотел Свети Стефан, из Адриатик пропертиса уследио је оштар деманти.

Последња рата од 600 хиљада еура није легла на рачун Будванске Ривијере. У предузећу Адриатик пропертис имају, како кажу, своје разлоге за кашњење Још је чуднији поступак Рестиса да своју плаћања приспелих обавеза. обавезу редовног плаћања закупа повезује с начином добијања кредита за Грци оптужују Владу Црне Горе и Бу- реконструкцију хотела. дванску Ривијеру да им нису пружили обећане гаранције за добијање кредита УЦЕНА од 37 милиона еура од Европске банке Проблеми обезбеђења гаранција за за обнову и развој. добијени кредит Европске банке били Одбор директора Европске банке, кра- су тема састанка који је у четвртак оргајем октобра прошле године одобрио је низовао министар Предраг Секулић с дугорочни кредит у износу од 37 ми- представницима Европске банке и свих лиона еура компанији Адриатик про- потписника уговора из 2007, о давању пертис за потребе завршетка радова на у закуп познатих црногорских хотела, реконструкцији хотела Свети Стефан, вила и ресторана у Милочеру и Светом обнову хотела Милочер и Краљичина Стефану. плажа, изградњу пратећих објеката на закупљеном имању и градњу вила на- Закупац, по обичају, прибегава својеврсној уцени. мењених тржишту.

Кредит је одобрен али милиони еура Уколико Влада не обезбеди неопходне гаранције, Адриатик пропертис неће нису стигли на Свети Стефан. испуњавати своје финансијске обавезе, Без гаранције нема исплате одобреног што може довести до раскида уговора зајма, па овај финансијски скандал пре- о закупу!

,,Да би добили могућност да се о кредиту одлучује потребно је да фирма којој се он одобрава буде здрава и да нема финансијских проблема. ЕБРД је претходно испитао нашу финансијску ситуацију. Тек након што је утврђено да су Адриатик пропертис и Рестис група изузетно финансијски стабилне и успешне, захтев је могао бити разматран”, наведено је у реаговању. Речено је такође, да ,,тако нешто није могуће ни по основу уговора о закупу

који је банка анализирала пре свега осталог” . ,,С обзиром на то да се ради о закупу хотела а не о куповини, ЕБРД није толико


6

Ekonomija

неозбиљна финансијска институција да прихвати за обезбеђење туђу имовину. Стога и следи једноставан закључак да Свети Стефан није и не може бити дат у залог”, били су јасни у Адриатик пропертису.

Међутим, највећи део средстава Европске банке биће уложен у девастацију Милочерског парка у којем се планира градња низа нових, комерцијалних објеката, станова, вила и апартмана намењених тржишту.

Три месеца касније ситуација постаје далеко сложенија. Имовински картон и пословни углед грчког бродовласника Виктора Рестиса нису више довољан залог за добијање милионске позајмице.

Да ли ће Влада као гарант, подржати такво ,,наменско” трошење зајма и претварање Милочерског парка обраслог густим егзотичним растињем у грађевинско земљиште на коме би Рестис с партнерима градио квадрате за тржиште?

Izbor

У току је израда урбанистичког пројекта Шеди Краљичина плажа којим се урбанизује више од 25.000 квадрата овог очуваног природног резервата. Не ради се више о закупу хотела, њиховој обнови и реконструкцији. У питању су нови инвестициони захвати како у Милочеру тако и на Светом Стефану, с новим објектима, новом инфраструктуром.

Све су прилике да ће основни уговор о уступању елитних хотела на газдовање Обезбеђење гаранција тражи се од власника хотела и условљава непла- Да ли ће нови министар одрживог развоја странцима претрпети многе, изнуђене ћањем годишњег закупа. и туризма, два кључна ресора чије се измене и уважити нове потребе закупца.

надлежности у Милочеру преплићу, подржати дивљу експлоатацију и траДЕВАСТАЦИЈА јну промену вредности националног Занимљиво је како се Виктор Рестис природног ресурса, видећемо ускоро. нашао у озбиљним финансијским проблемима недуго након преузимања закупа ових хотела од Аман ризортс, чији је већински власник Адријан Зека, годину дана након ангажмана на Свецу, банкротирао. Кредит Европске банке требало је да буде реализован у две транше. Првих 10 милиона еура намењено је за завршетак реконструкције Светог Стефана чије је дефинитивно отварање у пуном капацитету најављено за сезону 2011. године. Један део одобреног зајма биће употребљен за изградњу новог хотела Краљичина плажа у Милочеру чија су врата затворена пуне четири године.


Izbor

Ekonomija

7

По принципу, или ћемо морати градити за тржиште и зарадити, или од обнове и реконструкције ваших хотела нема ништа. Извор: Монитор, Подгорица; аутор: Бранка Пламенац

НАЈМОЋНИЈИ ЛОБИ:

ЗАШТО СРБИЈА СМЕ ДА ОПОРЕЗУЈЕ СВЕ ОСИМ БАНАКА Цео финансијски систем је подређен интересима банкарског сектора, тако да властима у Србији није пало предлога, треба свакако и приметити на памет, а вероватно ни неће да да је држава хтела или је оглобила најразличитије врсте индустрије и слоопорезује финансијски сектор јеве становништва, и оне са великим

и другим сличним хартијама од вредности, осим наплате потраживања за друга лица”.  

становима и оне који се возе и који једу лимун и причају мобилним телефоном.  Међутим, до сада им није пала једна идеја на памет, а вероватно ни неће упркос идејама и из земље и из суседства, а то је да се опорезује финансијски сектор.   НЕМА ПДВ ЗА БАНКЕ Наиме, 2002. године укинут је порез на финансијске трансакције који је тада доносио буџету преко 80 милиона евра. Осим тога, реформатори српске привреде потрудили су да се финансијске трансакције ослободе и плаћања пореза на додату вредност, ваљда зато што банке ни не стварају никакву додату вредност. То је предвиђено чланом 25. Закона о ПДВ, којим су ослобођени “кредитни послови, преузимање обавеза, гаранција и других средстава обезбеђења, пословање и посредовање у пословању депозитима, текућим и жиро рачунима, налозима за плаћање, као и платним прометом и дознакама и пословање и посредовање у пословању новчаним потраживањима, чековима, меницама

Тако се обавезе банака - које врше “друштвено корисну функцију” ослобађања грађана њиховог новца огромним каматама - своде на плаћање пореза и доприноса на зараде запослених и пореза на добит. У претходних десет година, међутим, чак и пореза на добит, којег је било у замашним количинама, биле су већином ослобођене, између осталих, и - банке. Тако су Законом о порезу на добит предузећа предвиђени порески кредити за инвестиције у основна средства и запошљавање нових радника и то у износу од 100 одсто исплаћених бруто плата у тој години. Тако да фактички држава плаћа и плату и порезе за новозапослене. Такође, по закону, порески кредити могу се искористити у року од 10 година. Ове олакшице банке су користиле колико су могле а посебно у почетку, док су запошљавале велики број људи и улагале у ширење мреже. Тако је до 2005. године ретко која банка уопште и плаћала порез на добит. Од 10 одсто, колико износи пореска стопа за порез на добит, банкарски сектор је ефективно у последњих пет година плаћао око 6,5 одсто. У коришћењу олакшица најдаље је отишла Комерцијална банка која до 2009. године није платила ни динара пореза на добит.   БЕСПОТРЕБНЕ ОЛАКШИЦЕ Порез на добит је иначе у Србији најмање издашан порез, односно има најмање учешће у буџету. Тако је 2008. године по том основу у буџет легло око 35 милијарди динара,

Зарад попуњава државне касе, носиоцима српске економске политике свашта је падало на памет у последње две године, откад је почела светска криза. Хтели су да повећају ПДВ са осам на 18 одсто на јужно воће, компјутере и хотелске услуге, у чему за сада нису успели, али је повећана максимална пореска стопа пореза на имовину на 0,4 одсто, уз смањење олакшица. Пред Нову годину повећане су и акцизе на нафтне деривате до 4,8 динара по литру за моторне бензине, а ударен је намет и на пушаче, повећањем акциза на дуван. У оптицају су били и предлози да се повећа ПДВ на 22 одсто. Чак је из Министарства финансија најављен удар на тајкуне, па би се изменом закона о порезу на добит, оглобиле и оф шор фирме које раде у Србији.  С друге стране, није се успело ни у смањењу неких намета попут пореза и доприноса на рад. Зато је скоро две године на снази био додатни порез на моблну телефонију од 10 одсто. Не улазећи у оправданост сваког од ових


8

у 2009. години 29,5 милијарди, а у прошлој 29,1 милијарда динара. Поређења ради, од царина се прикупи 10 до 15 милијарди динара више, а од пореза на доходак грађана два пута више новца за буџет.  Небојша Катић, финансијски аналитичар који годинама ради у Лондону, један је од критичара система у коме су богате, углавном стране компаније, ослобођене плаћања пореза на добит. 

“Порез на добит, за разлику од већине других пореза, плаћа се само када добит постоји и то је један од најправичнијих пореза. При томе, домаћи порез на добит је најнижи у Европи. Када је пореска стопа тако ниска, не постоји ни један разлог да се било коме дају додатне пореске олакшице. Тиме се ништа не постиже, а држава само губи део пореског прихода. У том контексту, давање пореских олакшица банкама, једна је од најскандалознијх пореских аномалија, али свакако не и једина. Када не би било пореских олакшица, по логици ствари, прилив у буџет би био већи. Ово само по себи не би спасило српски буџет, али српски буџет не може бити спасен ни једном појединачном мером. Међутим, у склопу неопходних мера, укидање пореских олакшица би морало бити при врху листе, заједно са појачавањем пореске дисциплине на свим сегментима”, тврди Катић.   Он истиче да је држава пропустила да уочи да нема потребе порески стимулисати оне инвеститоре који у Србију долазе искључиво ради експлоатације

Ekonomija домаћег тржишта. Да би зарађивале на српском тржишту, банке морају физички бити у Србији. За такве инвестиције Србија се не такмичи са другим земљама, па не мора чинити пореске уступке. Такође, држава непотребно награђује запошљавање радника до чега ионако мора доћи. “Банке морају ширити своје пословање и запошљавати нове раднике. И у овом случају држава непотребно гура новац у џепове власника банке”, каже он.  Према његовим речима, пореска политика увек и свуда рефлектује структуру моћи и резултат је утицаја најснажнијих пословних кругова. “Банкарски лоби је свакако један од најмоћнијих у Србији, а блискост српске политичке елите и банкарског сектора је дубоко забрињавајућа. Цео финансијски систем је подређен интересима банкарског сектора. Овде није реч само о порезима или о недопуством толерисању понашања банака, већ о и фундаментима монетарне политике. Сви ови феномени су присутни у Србији већ целу деценију”, каже Катић и указује на чињеницу да Мађарска неколико година уназад примењује додатни порез за банке, а да је при томе и базна пореска стопа у Мађарској виша од наше.   ВЕЋИ ПОРЕЗ НА ДОБИТ “Као што не волим пореске олакшице, нисам ни велики љубитељ селективних додатних пореза. Све то непотребно усложава порески систем који треба да буде једноставан и стабилан. Мислим да је бољи механизам да се у првом кораку укину олакшице код пореза на

Izbor

добит, а другом кораку да се пореска стопа подигне на 15 до 20 одсто”, предлаже он. Упркос мишљењу многих економиста да би смањење олакшица пореза на добит или чак порез на финансијске трансакције отерали банкарски капитал из земље, Катић  тврди да то не би био случај.  “Не верујем да би ове мере довеле до одлива капитала, као што ниска пореска стопа није ни привукла капитал. Могло би доћи само до одлива оног дела капитала који и онако у Србију улази ради шпекулација и Србији само штети. Проблем је што би банке покушале да свако повећање пореза превале на клијенте. У систему у коме готово да и нема домаћих банака, томе се није лако супротставити”, упозорава он.   ЗАЧАРАНИ КРУГ Мађарска је прошле године увела порез на финансијске услуге који су банакари назвали “бруталним”. Ипак, раније је сличних предлога било и у Србији. Тако је економиста Никола Тасић предложио да се опорезују макар само трансакције између Народне банке Србије и банака, такозване репо операције.  “Народна банка Србије издаје хартије од вредности да би са тржишта повукла новац. Апсурдно је да НБС плаћа камату на новац који је сама штампала. Поставља се питање зашто НБС напросто не штампа мање новца или повећа обавезну резерву, уместо да повлачи новац плаћајући камату. НБС не може да банкротира, јер увек може да се докапитализује штампањем новца, тако да је ризик држања ХОВ НБС и самог новца исти. Дакле, НБС награђује банке са двоцифреним каматама за безризично улагање”, каже Тасић.  Од почетка 2010. године референтна каматна стопа Народне банке пада, а заједно са њом смањује се и репо сток, односно обим благајничких записа које су банке куповале од централне банке. Међутим, пре тога велики део пословања банкарског система се односио баш на обртање пара у послу са државом уз камате које су ишле и до 24 одсто.

“Током 2008. године, НБС је од пословних


Izbor

Ekonomija

банака зајмила и враћала суму која је више од три пута већа од БДП-а”, објашњава Тасић. Он је предложио и како би банке могле да “поделе” са државом безризичну зараду коју су оствариле у послу са том истом државом.  “На пример, држава би могла да уведе порез од 0,2 одсто на трансакције између пословних банака и НБС. Ово делује више него фер, ако имамо у виду да банке наплаћују и до један одсто трансакције за просто пуштање кредита у промет. У периоду од јануара 2002. године до августа 2009. године, овај порез би држави донео скоро 50 милијарди динара. Само у 2008. години, овакав порез би донео преко 21 милијарде динара, или чак 3,64 одсто укупних пореских прихода”, предлаже Тасић. 

КРУШЕВАЦ ИЛИ КАКО ЈЕ ТРАНЗИЦИЈА УБИЛА ЛАЗАРЕВ ГРАД Крушевљани су изванредно информисани, потпуно су свог свесни окружења и једино што ме питају је: „ Јел’ стварно ми немамо ништа боље у овој земљи од ових бараба што гледамо по телевизији?”

9

села, Америка цела!”  У Крушевцу нисам рођен и не живим већ више од двадесет година. Али пошто сам своје формативне године тамо провео и пошто су моји Ђурковићи у тим крајевима већ више од двеста година, и даље себе великим делом сматрам Крушевљанином. Нажалост, због обавеза тамо одлазим много ређе него што бих волео.

ПОРЕЗ И НА ПРОВИЗИЈЕ Још један предлог је и опорезивање накнада и провизија, које доносе велике приходе банкама.

У првих девет месеци прошле године приход од накнада и провизија износио је око 15 милијарди динара. Ако би се пак узела у обзир 2008. година када су приходи банака, само по основу провизија износили 38,95 милијарди динара, буџетски прилив био би много већи. Да је држава применила ПДВ са стопом од 18 одсто на ту суму, буџет Србије би био богатији за седам милијарди динара.  Да се извуку из невоља у које су их, према многим мишљењима, увалиле банке, неке државе су увеле порез на финансијски сектор као што је то Мађарска, или то озбиљно разматрају, као што је случај са Великом Британијом и Немачком. У Србији је то изгледа делатност од стратешког значаја? 

Извор: Балкан Магазин, Београд; аутор: Милош Обрадовић

Цео свет се бави Египтом. Још увек нам стижу доста контроверзне информације, али по свему судећи мучени Египћани неће имати много чему да се радују кад се једном све ово заврши. Гледам оне несрећнике што протестују, а ко да видим нас од пре десет година. Пази кад су за ЦНН Муслиманска браћа постала мирна ненасилна и демократска организација, онда ти је јасно да нешто дебело није у реду (тако су и навијачке групе представљане Петог октобра; данас их Бранкица пакује у затвор). Па, кад још додаш да је овај Ел Кошт..., пардон Ел Барадеј члан управног одбора Међународне кризне групе, човек кога су за ово спремали годинама уназад, онда ти остаје само да чекаш и да гледаш хоће ли Мубарака као већину својих потрошених играча убити на лицу места или ће, попут Резе Пахлавија, моћи да сконча негде у миру, а да пре тога објави мемоаре у којима директно Американце оптужује да су га пустили низ воду. 

Ево, недавно сам био и имао прилке да видим неке своје добре пријатеље. Та виђења с њима увек ми дођу као одличан теренски репер кретања у овој нашој несрећној земљи. Па ево да вам пренесем неке од ових утисака.  

Најпре водите рачуна да наша генерација ове године пуни четрдесет година. Две деценије од матуре некако су нам пролетеле у тражењу. Неки су се успут погубили, неки се и даље траже а неки себе већ  виде као дебело истрошене. Немојте да нам се чудите. Ми смо средњу школу завршили 1990. и Него јебо Египат. Нека они брину своју били смо последња генерација коју бригу, а ја ћу ове недеље о Крушевцу. је закачило класично усмерено обраШта је Египат за један Крушевац? зовање. Отишли смо онда у војску пуни Што рече Мики Змија „Један метар мога надања у свет који нас очекује кад то


10

скинемо с врата. Уместо тога, добили смо рат. Ја рецимо био у Задру за време оног срања са Шпегељом а онда Богојево, Ердут, Даљ... Други су ратовали у Словенији, неки од њих и били заробљавани. Мој најбољи друг добио у децембру 1991. Осијек! Има годину дана ратних дејстава у касарни која је све време била опкољена. Био и рањаван. 

Ekonomija

Izbor

СВЕТ КОЈИ СЕ РАСПАДА Кад смо некако дошли кућама у јесен те 1991, нашли смо свет који се буквално распада и који никакве везе није имао са оним космосом који смо иза себе оставили.

Из Крушевца је огроман број људи био производњу и постала регионални мана ратишту. гацин за препакивање хемије. Доћи до радног места данас је јако И онда дошао Пети октобар. тешко, а до оних добрих у банкама, За Крушевац је тад почела трагедија. осигуравајућим друштвима и слично До 2000. је град био међу пет најра- долази се само преко везе. звијенијих градова у Србији. Осим „14 Имам рођака који је завршио економски октобра”, који је, као и сав металски факултет у Београду са високим просекомплекс, пропао још почетком де- ком и већ пар година не може да нађе ведесетих, све остало је радило и то адекватно и одрживо радно место. Или добро. га приме само на пробни рад или фиМерима, Рубин, Трајал, Жупа, Јастребац, рма у којој ради оде у стечај.  Фабрика мазива... Мој пријатељ Д. ради већ  више од Нису то биле велике плате, наравно, десет година на локалној телевизији али много људи је било запослено и као камерман. Оженио се тек недавно тиме је обезбеђивало пристојан живот и ево са четири банке размишља да

Неки се од рата и тог распада никада нису опоравили. Гудровина је за неке била прво чега су се дохватили, а онда је будућност у принципу била врло извесна... Богу хвала, има их који су се извукли и из тога.  Они који су се одлучили на студирање упркос свему требало је да издрже период када је то изгледало као потпуно безумно губљење времена. Остали су кренули да раде, да се сналазе или да вегетирају. Прошли смо протесте 1996-97, па нас је онда дочекала 1999.

за породице, а пошто су сви радили и нешто пољопривреде или имали неког на селу, гурало се некако. Надања су 2000. била огромна.   Данас је Крушевац што се индустрије тиче скоро мртав град. Након свих приватизација, мало шта ради. Плате су мале, касне, а најгоре је што су рецимо Хенкел Мерима и Пецонијев Рубин свели број запослених на 10-20 одсто онога што је радило до пре десет година. Мерима је скоро угасила

почне да прави децу. Он и жена живе са његовим родитељима. Имају своју собу, посао и то је најдаље што може да се добаци. Примања нису велика, али су редовна и сигурна. Буџет мајка у овим временима.  Остали су углавном мученици ван буџета, и то изгледа овако. Мој друг Ж. је 1993. баталио студирање пошто матори пензионери то нису могли да издрже и вратио се у Крушевац да започне приватни посао. Углавном трговина. Имао је страховите успоне и падове, али ето још мало па две деце-


Izbor

није је сам свој газда. Данас има два објекта, малу бакалницу и кафић, оба поред аутобуске станице. У осам отвара бакалницу у којој сам ради и ту је до један. Тада га мења супруга која долази са свог посла (ради у једној школи као помоћно особље), а он иде да заврши набавке и да нешто једе. Најкасније до три долази у кафић, где мења радницу и ради до девет. У међувремену његова мајка пензионерка долази да замени супругу која иде кући да се брине о њихово двоје деце. Ради се наравно и суботом и недељом. Кад се све то сабере и плате силни намети држави, остаје им таман за скроман живот.

Ekonomija

11

Екипа се иначе редовно виђа или недељом код Ж. у кафићу или у кладионици и то су, осим дружења са децом, за све њих највреднији тренуци које имају. ГЕНЕРАЦИЈА X И он и Б., који је такође приватник од почетка деведесетих, одмах ће вам рећи да њима не сме рачун да буде у минусу ниједан дан, да, пошто немају политичку позадину, морају уредно да уплаћују стаж и себи и радницима, а да у исто време 14. октобар две године има рачун у минусу и не уплаћује радницима доприносе. Али пошто има скоро две хиљаде радника који, иако ништа не раде, примају солидних тридесетак хиљада, а иду избори, власт ће да им повеже стаж, односно да уплати силне паре

Ту свраћа и мучени В., који нема ни посао, ни жену ни децу. Он је почетком ове деценије пукао, оставио солидан буџетски посао и запалио за Шведску на позив неке наше Мађарице, распуштенице коју је упознао преко интернета. Провео је тамо четири године са врло мучним успоменама и на крају се вратио јер није више могао да продужава папире. Таквих прича има на претек.   Са некадашњим другарицама се нешто ређе виђам, али се чешће чујемо.

Богу хвала, каже он, вратио сам кредит за неуплаћене доприносе. Б. је иначе којим сам покренуо ово с кафићем, де- држао најпре продавницу, па онда гоца расту и крпимо се некако. динама кафане и фолкотеке. Сад је све то замрло и држи повећи О камену у бубрегу нема кад да разми- киоск са ћевапима. Оженио се добио шља.  дете, развео.

И оне су се углавном удавале после тридесете и тада добијале децу. Ј. је завршила енглески и годинама предаје по приватним школама. Покушава да уђе на буџет, али најдаље добаци до замене трудница.


12

За стални посао треба политичка веза. (Иначе после хаотичне коалиције ДСС и радикала, на власти је сада „реформска” коалиција, коју воде жути и СПС, али своју важну позицију итекако наплаћује Палмина екипа, чији је главни представник легендарни Драгиша Бинић. Главно место за излазак је његов ресторан „Вињак 5” на Напретковом садиону.) Ј. и њен муж, који приватно ради електронику, живе у изнајмљеном стану, али им не пада на памет да узму кредит и да се ставе у ропски положај према банци која диже кредит кад год им се дигне патка.

Ekonomija

Чух и за Т., која није завршила језик који је студирала. Има двоје деце, а муж је због природе свог посла (шана) често по затворима западних земаља. Ово троје помаже баба пензионерка.  Е, тако то изгледа у овом граду са генерацијом која би данас требала да као зрела носи привредни и сваки други живот. А онда ми дође до руку програм локалног развоја који је за Крушевац урадио економски тим ДСС (који узгред тамо једини нешто макар симулира да ради) и видим да се као будућност развоја наводе туризам и енергија, која се добија

Izbor

из алтернативних извора!? Што кажу сељаци овде - до мојега. Сви знају да је Крушевац дао низ људи који спадају међу најмоћније у земљи (Мишковић,  шеф БИА, тужилац Радосављевић итд.), али да град од тога никакву вајду није видео. Једино на шта су поносни је што је генерацију Чкаље, Ташка Начића, Ђузе, Раде Савићевић, Бате Паскаљевића, Циге Јеренића заменила гарнитура Воје Ћетковића, Наташе Шолак, Марка Живића, Наташе Марковић итд. 

Иначе, сви ови људи су изванредно информисани, потпуно свесни окружења и једино што ме питају је: „ Јел’ стварно ми немамо ништа боље у овој земљи од ових бараба што гледамо по телевизији?” Извор: Стандард, Београд; аутор: Миша Ђурковић


Izbor

ШТРАЈК ЗА КОЈИ НЕМА РЕШЕЊА

Основно питање данас је: може ли овај систем више да решава највеће проблеме, а који се множе? Кад погледамо по Србији јасно је да за многе акције време неумитно истиче

Ekonomija

13

Али нема никаквих друштвених орјентира. Да постоје прави комунисти они би се позвали на „народ”, да постоје прави десничари они би се сетили „нације”, да има правих либерала они би подржали „грађане”. Постоје само корпорације,

кондуктери, презентери, оператери, путари, оружари, хемичари, техничари, димњачари, навијачи, болесни, слепи, голи, боси, црнпурасти, плавооки... 

Некад је народ говорио „ко не плати на мосту платиће на ћуприји”. Данас народ не говори ништа. Само хоће паре.  Некада су револуције имале и своје идеологије, више циљеве, давале и „велика обећања”, приче о свом Рају (либералном, комунистичком, фашистичком...). Данас, ништа. Они који имају Моћ објаснили су им да је „Бог умро”, да су „идеологије нестале”, да су виши циљеви бесмислени: важно је како се живи. Њихов Бог се зове профит, народна надница је - животни стандард. Државе су постале фарме бројлера. И таман кад се чинило да то тако некако може, Профит се почео смањивати, а животни стандард се распада као лед у пролеће. Глад, страх и јасан наговештај хаоса на хоризонту почиње да чини људима. Мора да се мисли. 

корпоративни и колонијални интереси и њихови агенти и локални дилери, који знају да су и мрвице у оваквом времену много.  Ко са ММФ-ом тикве сади, увек заврши у клопци из које се мора сам вадити. То је у новијој политичкој историји опште место, али локални политичари успеју да то схвате тек кад им неки бесни људи са празнином у погледу уђу у кабинете и кажу: 24,5 одсто! Онда савесни министри њима објашњавају како нема пара, како буџет то „не може да поднесе”, како је све договорено с ММФ-ом...  Као да су ови грађани бирали ММФ а не њих да бину о стању у земљи. Али ту та прича не вреди ни пишљива боба. Они који ту седе знају да је свему дошао крај. Ако они не узму то ситниша што звечи у државној каси сутра ће доћи други: пекари, лекари, апотекари, полицијци, металци, судије,

ШКОЛА ПРОПАСТИ Нема тога коме се - то што је сада „леба 55 динара” - може објаснити договором са делегацијом ММФ-а. И великим образложењем: да ће делегација поново доћи! Уосталом, то је сада свима јасно, те делегације нису ни настале да би сиротињи донели нешто за јело, а озебле загрнули. Напротив, они иза себе јед��но имају лепа достигнућа у производњи глади и припремању милиона за „армије презрених”. Коме су они помагали, тај се није ни развио ни обогатио. Али они су „школу пропасти” добро наплаћивали.  

Ствари у српском друштву, наравно, стоје много горе него што показује један штрајк просветних радника. Јер нису огласили штрајк сви они који би имали разлога да га огласе. Већ  само они који засад смеју. Ту се показује колико је држава хуманији послодавац од капиталиста. Оне што раде, под ужасним условима код „приватника”, „газда” и „тајкуна”, још увек спречава „страх од губитка радног места”. Али, нису ни они „сисали весла” нити верују на реч људима из министарских кабинета па да не виде где живе. „Податак да је Србија на другом месту по степену неизвесности радног места међу 61 земљом где је вршено истраживање ставова сигурности, такође је драматичан”, написаће Зоран Видојевић у значајној, а углавном слабо примећеној књизи „Демократија на заласку” (Службени гласник, 2010).   А зашто само трећина запослених „осећа сигурност радног места, док


14

Ekonomija

Izbor

верују да је у борби за профит све допуштено, могуће је да створи правила и систем који ће грађанима обезбедити права и достојанство човека. Ми нисмо имали ни једно ни друго. И сада: демократија је терор, а тржишне институције радни логори. Још увек лажемо себе да смо се „за ово борили” и да је ово „цивилизацијско достигнуће”. Ускоро ће бити јасно и последњем спин-доктору да је ово цивилизацијско пропадање и људска срамота. Ако гледате телевизију и крајичком ока: Египћани су то већ рекли!   готово половина сматра да би могла да остане без посла” то сваким даном постаје све јасније. Тако су, да будем мало личан, и Удружење новинара Србије и Синдикат новинара Србије објавили „стару истину” да се у корпорацији Ringijer&Aksel Špringer „под претњом отказа новинарима ових издања (Блиц, НИН) који нису по вољи послодавца нуди уговарање понижавајуће ниских зарада, те да се према њима, имајући у виду њихово знање и образовање, спроводи дискриминација”. Све се то у „слободним медијима” који су власништво корпорација из „слободног света” сазнаје „на основу изјава запослених, који у страху од последица, желе да остану анонимни”. А већ данас ће они који мртви ‘ладни „спроводе дискриминацију” ружити народ и држати лекције - о демократији, правној држави, придржавању моралних обавеза...

Као што ће нам копорације у којима запослени раде као ментални робови и физички зомбији рекламирати своју „социјалну одговорност”. У кампањи ће учествовати и наши посланици и министри, ако треба и први министар и председник државе.   УНС ће о овоме јавити Међународној федерацији новинара, као и новинарским удружењима у Немачкој и Швајцарској. Мала је вајда од тога, али ћемо се коначно понашати као колико-толико слободни људи. То се не једе, али да на „избегавање притисака”  нисмо гледали само као на питање личног конфора, не би ни дошли у ову ситуацију. Једино слободним људима корпоративни егзекутори не смеју да раде СОКРАТОВ ИЗБОР што им падне на памет. Једино озбиљној држави, која стране Ми смо ушли у демократски систем, инвеститоре третира као партнере који а веровали смо да је Сократов избор између смрти и слободе старогрчки егзибиционизам. Његов избор је стварно постојао: „Можда ће неко рећи, ‘Али, наравно, Сократе, пошто нас напустиш можеш да проведеш остатак живота тако што ћеш мирно гледати своја посла.’ Најтежа ствар је натерати неке да схвате. Ако кажем... да ја не могу ‘да гледам своја посла’, нећете [ми] веровати.” Сократов одговор је једини пут у демократију. Ми, сложићемо се, (још) нисмо на том путу. Можда ће нас утешити да мало ко у данашњем свету јесте. Демократији не цветају руже.

Капитализам се суочава с битком за опстанак. Сваки систем који понижава


Izbor

Ekonomija

И евентуална продаја „Телекома” у тој констелацији је као идеја Христа да са две рибе нарани хиљаде људи. С тим што, колико год наши „визионари” не веровали у моћ Земљине теже, они, чини се ипак, још нису почели веровати да су Месије. Са четири милијарде динара или пет не се може купити решење. А пара нема ни толико. Тек може се пазарити неки месец агоније.

елита народу Пакао нуди као награду?  Али тај аветињски мир „не искључује могућност провале социјалног гнева у неком тренутку недалеке будућности када већина социјалних бедника и очајника дође на ивицу сазнања да више нема шта да изгуби, а страх од губитка

већину - да л’ је звао поданици или грађани, потрошачи или другови, мање је важно - ради сам себи о глави.  

Власт која је „обезбедила” да њени поданици само „гледају своја посла” није далековида. Напротив. И владина посла је њихова посла. А није ни дуговечна. Да, тачно је да „страх од губитка посла (која је обезбеђена и законском регулативом, прим Р.С) може бити већи, и по последицама за егзистенцију појединца и његове породице тежи од страха који улива деспотска власт”, пише Видојевић и додаје да „те две врсте страха често иду скупа”. И: „Не изненађује податак да је у приватном сектору у Србији у току досадашњих системских, пре свега својинских промена, било свега 5 одсто од укупног броја штрајкова”! Хеј, само 5 одсто у приватном сектору у земљи у којој се све „мора” приватизовати! Да ли то ова власт и њена политички коректна

15

Ови људи решење немају. Сад је питање има ли га више и овај систем. Толико је анахрон. Све мање даје, а све више тражи. Смањује производњу, а од наших пара, даје јужнокорејским сумњивим предузетницима и улаже у италијанске сумњиве инвестиције; дао је на чување наш новац страним шпекулантима а убеђује нас како су ММФ и Светска банка наши добротвори.

Док тонемо, они нас убеђују да су нам једра пуна ветра.  

радног места се преусмери у побуну против система, личности и институција - његових симбола.” (Видојевић) 

Да то што раде не ваља јављају им наставници, таксисти, сељаци, тенисери, купци, судије, полицајци...   Али све је залуд. Њих нико не може дозвати. Они разумеју да Мубарак мора да оде. Ево и њима да неко да тридесет година и они би „размислили” да о томе разговарају с својим Ел Барадејом. 

Овај систем већ нема одговоре за овај И ако не желе да разумеју свет око себе, не може им то бити од помоћи. А ни штрајк просветних радника. То мало наде у „благи опоравак”  што на нама од користи.  Извор: Фонд Слободан Јовановић, Београд; телевизији шире све ређи лепо плаћени аутор: Слободан Рељић економиски саветници слаба је брана пред мутном паром егзистенцијалног страха који је попануо као јесења магла.


16

Ekonomija

До краја године спољни дуг 47,6 дину, односно укупан спољни дуг ће се, према Владиним проценама, у овој милијарди куна:

Сваки грађанин дужан је око 80 хиљада куна Ако се Владине пројекције о спољном дугу остваре, то ће значити да се у две и по године Владе Јадранке Косор, од јуна 2009. до краја ове године, спољни дуг Хрватске повећао за шест милијарди еура што је 200 милиона еура по месецу

Izbor

години повећати за око 2,2 милијарде еура.

Остваре ли се планови о расту БДП-а од 1,6 посто, спољни ће дуг у овој години бити за око три посто већи од БДП-а, односно свега што ће Хрватска створити до краја 2011. године, пише Нови лист из Ријеке.Забрињавајући ниво од сто посто БДП-а спољни дуг већ је премашио у 2010. години и изнад тог 11.852 еура, па ако не буде значајнијих промена у курсу куне дуг по глави становника биће 88 хиљада куна. Извор: Национал, Загреб

Веће плате воде земљу у катастрофу Изјаве чланова Владе о могућој економској катастрофи уколико запослени у јавном сектору наставе да траже повећања зарада прилично су реалне, кажу стручњаци.

Крајем ове године хрватски ће спољни дуг, према Владиним пројекцијама, достићи 47,6 милијарди куна, што значи да ће у просеку сваки грађанин дуговати 10.747 еура или око 80 хиљада куна или 15 просечних плата у држави.

нивоа држаће се, како су проценили у Влади, и до краја 2013. године. У тој ће години хрватски сполни дуг достићи 52,515 милијарди еура, односно сваки ће грађанин тако, и они тек рођени, као и они најстарији, дуговати

Након константног ширења, испоставиће се лажног, оптимизма у Влади Србије веома брзо су окренули плочу и с првим штрајковима просветара упозорили на катастрофу која би могла да се деси Србији уколико се изађе у сусрет свим захтевима незадовољних у овој земљи.

Повећање је то дуга по глави становника за око 500 еура у односу на 2010. го- целих


Izbor

Ekonomija

Изјава премијера Цветковића да би подмиривање потреба за већим платама просветарима довело до 300 одстотне инфлације или државног секретара у Министарству финансија Слободана Илића о “финансијској пропасти” буде ли се закон о реституцији спровео Слободана Илића о у потпуности делују и те како песимистично и изненађујуће, али у исто време и реално јер новца у буџету нема за све.

17

кушај да се смире сви незадовољни, да синдикати не дижу тензију. Није ружичасто, али простора за нова повећања реално нема“, напомиње Николић. Не треба ширити лажни оптимизам Директор Синтелона Никола Павичић каже да катастрофа сигурно неће доћи преко ноћи, али да у случају да се попусти захтевима штрајкача „катастрофа свакако свакако неће моћи да се избегне“.

Најаве о евентуалној катастрофи су прилично реалне, тврди професор Економског факултета Милојко Арсић. Наравно, сматра он, то би се догодило уколико би држава изашла у сусрет свим захтевима. До катастрофе не би дошло, тврди Арсић, када би се зауставили на захте“Ширење захтева за већим платама на вима просветара или здравства, на све остале секторе, што је за очекивати пример, али он је убеђен да се не би да може да се деси, довело би до казавршило на томе. тастрофалних последица. На крају би резултирало повећањем пензија и мо- „Проблем је што сви гледају краткорочно гли бисмо да очекујемо да дефицит бу- и не воде рачуна о томе да би им све џета буде удвостручен”, истиче Арсић. што би евентуално добили за одређено време због велике инфлације било обезвређено“, напомиње Арсић. Реституција опасна тачка “Некоме коме треба да се врати нешто на основу закона о реституцији стало је до својих пет милиона и не води рачуна о томе шта ће бити са државом и у коликој мери ће то њој да штети. Мислим да не треба да бринемо јер ни у једној држави реституција није спроведена до краја и због ње ниједна држава није још пропала, тако да неће ни Србија”, наглашава Арсић.

“Када је рекао да ће инфлација бити 300 одсто, мислим да је премијер, ипак, говорио фигуративно и емотивно, а људи нису навикли да од њега виде емотивне реакције, али ако раст цена буде рецимо 20 процената то ће бити равно економском слому.

Економиста Горан Николић каже да постоји ризик да ако сви буду тражили повећање плата држава дође у ситуацију да мора да уради ребаланс буџета што би довело до већих проблема. Он је сигуран да песимистичним најавама Влада жели да спречи овај сценарио и додаје да су развоју такве ситуације у овом смеру допринеле поједине интересне групе које воде рачуна искључиво о себи и својим интересима.

Ван памети је да само месец дана пошто је буџет усвојен већ имамо захтеве за повећањем потрошње”, каже он. Павичић наводи да је “премијер требало још раније да каже да новца нема и ја не схватам зашто се плаши да то саопшти. Међутим, чињеница да је говорио о инфлацији од 300 процената је најбољи сигнал да не треба ширити лажни оптимизам. Храбри људи гледају истини у очи и онда траже решење и тако и ми треба “То би значило две ствари: најпре крше- да радимо”. ње фискалних правила и договора са Он сматра да је управо ширење лажног ММФ-ом с једне стране и с друге би оптимизма и подстакло захтеве за вето значило притисак на курс и инфлаћим платама, а нарочито изјаве о томе цију”, напомиње Николић. Иако се буда су се стекли услови за одмрзавање џет пуни боље него што је очекивано, зарада. „Људи када то чују помисле да Николић сматра да је готово немогуће новца има, али да им га неко не да. испунити жеље свима. А, у ствари, пара нема“, додаје Павичић. „Овакве изјаве из Владе долазе као по-


18

Ekonomija

Председник Управног одбора Металца Драгољуб Вукадиновић има негативно мишљење о захтевима штрајкача, наводећи да би, да се просветарима изашло у сусрет колико су тражили, „за њихово повећање плата требало издвојити пола Телекома Србије“.

А немогуће је у исто време повећавати потрошњу и, у условима скромног привредног раста, смањивати буџетски дефицит”, каже професор Петровић. Он додаје да не треба заборавити да је предвиђено повећање зарада и пензија у овој години апсолутно усклађено са процентом инфлације, чак и са процентом раста бруто друштвеног производа, па ће, у најмању руку, плате и пензије реално ће бити исте као сада.

“Очигледно је велики притисак да се зараде у јавном сектору, самим тим и пензије, повећају.

“Ако после њих повишице затраже и здравство, правосуђе, полиција, или Међутим, сваки пут када се у медијима енергетски сектор и остали, доћи ће до појави информација да се држава пирамидалног надзиђивања. додатно задужила, јавност се силно узнемири. А са овако неодговорном државом, када се затварају кредитне линије, код нас се сада заправо дешава исто што и у Египту. Тамо је на делу физичко насиље, а овде економско”, каже он и додаје да ипак не сматра да власт треба кривити за захтеве штрајкача, јер не види да је она ичиме дала повода њиховим очекивањима. Петровић: Веће плате су велики ризик Кандидат за председника Фискалног савета Павле Петровић сматра да “није добро да Влада Србије евентуални раст прихода у првом кварталу утроши на увећање зарада” и додаје да се “ако буде средстава више него што је пројектовано, она могу искористити за покриће минуса државе, који није мали”.

Izbor

Петровић наводи да је инфлација у Србији висока и снажно се убрзава а смањење инфлаторног притиска може да се очекује у мају, или чак у јуну. “Али, уколико дође до увећања буџетских давања за плате и пензије јасно је да ће се већ присутна инфлаторна спирала наставити, па је немогуће рећи да ли би Србија могла да оконча годину у утврђеним оквирима инфлације. Значи, у оквиру до шест одсто”, додаје он. Извор: Данас, Београд


Izbor

19

Komentari

КО СТВАРНО ВЛАДА ПЛАНЕТОМ ЗЕМЉОМ

“Знање је моћ само ако је сакривено. Обзнањено знање је губитак моћи.” Дејан Лучић

Јесте се икада запитали ко у ствари влада планетом и како. Које су то снаге толико моћне, иза кулиса, из подземља, које преко званичних светских владара, политичара па и црквених поглавара, већ толико дуго времена вуку конце на светској људској сцени.

Они су праве “немани”, али не изобличене, какве сте навикли да гледате у хорор филмовима. Они носе скупа пословна одела и у својим лимузинама одлазе на Капитол хил. ТАБЕЛА МОЋИ Кренућемо постепено, од најнижег слоја, па све до недодирљивих. Независни истраживач политичких манипулација које се спроводе над човечанством, Британац Давид Ајке у својој књизи “И истина ће нас ослободити” приказује табелу моћи на земљи.

Они држе у рукама председнике, медије, ситне банкаре,  који су у тој хијера- На самом дну је рхији обичне  слуге светске владе, слуге ЧОВЕЧАНСТВО новог светског поретка.

вог стања ствари. Права истина је много далеко од очију јавности и добро је скривена.У њене тајне упућен је мали број људи. При оснивању масонске Труилатералне комисије у исту су например примљени главни уредник листа ‘Chikago Sun Times’, главни издавач листа ‘Times’ и директори агенција ‘Los Angeles Times’, ‘New York Times’, i ‘Wall Street Journails’. И владари из сенке су схватили да један део новина јесу важни толико да се њихови издавачи или неки уредници могу примити у тајну светску владу у сенци. Али сам врх припада другима.

Следе

УЈЕДИЊЕНИ НАРОДИ Када прочитате остатак, схватићете да су обични смртници ту да би радили и Колико ли је добронамерних доктора, слушали оне горе, да би се повиновали под окриљем ОУН, волонтирало у африњиховим циљевима. чким мисијама мислећи да вакцинама Ономе ко не слуша следе ратови, боле- помажу становнике овог сиромашног континента? сти, сиромаштво. Нису ни слутили шта се скрива у тим Једном речју пијуни у њиховој партији вакцинама. шаха, пијуни који се жртвују без икаквог обзира.

Те слуге налазе се у свим нивоима власти. После Човечанства следе, По њиховом изгледу и држању никада не бисте рекли да су покорне слуге уске МЕДИЈИ групе  светских моћника, али не дајте Онај ко влада медијима, тај влада и јада се заварате, они то и хоће.  вним мнењем. У обавештајним круговима се учи да се То је свима јасно. нешто може најбоље сакрити тако што Владари се служе медијима као једном оно што желиш да сакријеш ставиш од најмочнијих оружја. свима пред очи, да сви виде.   Мале медијске куће се ослањају,али На пример 1938. године Немачка је и слушају оне велике; великим су на већ била направила тада супер борбе- челу групе које доминирају читавом ни авион “Месершмит”, који је пре- индустријом; и што више идемо ка врху пирамиде схваћамо да само некодстављао врхунску тајну. Данас је Африка највећа експеримелицина држи у својим рукама медијска нтална лабораторија креатора Новог светског поретка и место где се популација контролира на најужаснији начин. Један од четири одрасла Африканца има АИДС.

А шта су урадили ?! Изложили су га на тадашњој Париској изложби авиона. Све обавештајне службе и тајни агенти тражили су га на свим могућим местима, а он је стајао испрад њих и смејао им се у лице. Тајна влада светских моћника не делује из влажних подрума и тајних подземних просторија. Она себе не ставља у први план, она је у Белој  Кући, у Конгресе, у Даунинг стриту број 10. и у Британском парламенту.

и привредна царства. Треба да знате једно, ниједна ударна вест није случајна. Она није плод некаквог ‘истраживачког и независног новинарства’. Она је увек у функцији нове манипулације, смишљена много пре. Ако мислите да сте упућени у светску политику тиме што свакодневно гледате вести и читате новине, онда се ви уистину грдно се варате. То се зове саопштење за јавност, служи да би се скренуо поглед народа са пра-

Да ли сте знали да је после скоро сваке медицинске мисије у Африци врло брзо на том месту избијала нека епидемија?! Случајно... ЕВРОПСКА УНИЈА И ТРГОВАЧКИ БЛОКОВИ Стварање јединственог тржишта, јединствене монете, јединственог устава, доводи до чврстог држања полуга власти у рукама неколицине.


20

Приче о слободама, напредној економији, непостојању грани��а се сервирају грађанству и лепо им се мажу очи. Молимо драгог Бога да неуђемо у Европску Унију.

Ближимо се опасним играчима БИЛДЕРБЕРГ  ГРУПА

Komentari агент Ватикана.

Izbor

Ова група нема интернет презентацију, а ако окренете телефонски број њеног седишта, аутоматска секретарица ће вам, у било које доба дана или ноћи, увек рећи исто - да оставите поруку. О коренима Билдерберг Групе говорио је амерички сенатор Јакоб Јавитс 1964.

стао и први председник Билдербер Групе и на том месту остао 22 године, све до 1976. године. За ту улогу га је припремио колосални европски манипулатор, финанцијски магнат, лорд Виктор Ротшилд. године. Билдерберг група била је донедавно добро чувана тајна.Све вести о њој сво- Његов извјештај се може наћи у Кодиле су се на непроверене гласине и нгресној библиотеци. њено постојање било је демантовано У њему, поред осталог, овај повремени са врха. члан Билдерберга каже: Међутим 1998. године први пут је фотографисан улазак учесника скупа у “Земље Западног Света су, током периједан луксузан хотел у Европи и тада ода хладног рата, осјећале потребу за је Билдерберг признао да постоји, али уску сурадњу да би се заштитили од комунистичке опасности.” остала је тајна о чему дебатује.

И као што је Давид Рокфелер вукао потезе из сенке у Америци, тако је и Ротшилд руководио европским пословима. Минимум података који је доступан тиче се формалне организације, знају се имена 115 чланова врха групе, али врло мало о евентуалној мрежи присталица и сарадника.

Ова сарадња се фокусирала на кључни циљ: осигурати да САД, Канада и За- Једна трећина тих људи потиче из крупадна Европа задрже глобалну контро- гова политичара, остали покривају лу над преосталим делом света. области индустрије, финансија, образовања и комуникација. Њено седиште је и данас у тој земљи, у У мају 1954. одржан је први званични састанак Билдерберг Групе. граду Лајдену. Изабрани су на основу свог знања, поГрупа Билдерберг основана је 1954. године у истоименом хотелу у граду Остербеку у Холандији по ком је и добила име.

Човек који се сматра покретачем Билде- Овим првим састанком је руководио принц Бернхардт, бивши нацистички рберг групе био је Џозеф Ретинџер. официр, који се удомио у холандској Био је човек који је једним телефонским краљевској фамилији. позивом заказивао састанак са председником САД и за кога се сматрало да је Принц је, на том првом састанку по-

ложаја и искуства и састају се у тајности сваке године, на четири дана.

Сматра се да су њени чланови најмоћнији мушкарци и жене на планети, који светску привреду контролишу индире-


Izbor

21

Komentari операције.

Harold Pratt House је две године након изградње постала седиште ЦФР-а. Фамилија Pratt је у великом пријатељству са Рокефелерима. Треба ли рећи да су Рокфелери ( заједно са Ј. П. Морганом и пуковником Мандел Хоусеом) и оснивали ЦФР? ЦФР је ускоро постао владар САД и то је, након осамдесет година,  још увек и данас.

ктним политичким средствима. Чланове групе на наредни састанак позива председавајући после консултација и препорука са Управним одбором, Саветом и почасним Генералним секретаром. С обзиром на то да листу учесника красе многи шефови европских и америчких корпорација, политички лидери и неколико интелектуалаца, ово је вероватно најутицајнија организација на планети. Билдерберг Група има Стални Комитет од 39 особа које се не бирају већ постављају. То је уже језгро, доносиоци одлука. Њихова улога је да преносе идеје особама које позивају на годишњој бази. Позваних осамдесетак особа се мењају сваке године, као и локација састанака. Међу 39-орицом су и lord Carrington, Giovanni Agnelli (FIAT), Rokefeler (Chase Manhattan Bank), Петер Јанкович (бивски аустријски министар), Vernon Jordan (Клинтонов пајдаш), Хенри Кисинџер и други моћници. Уз њих су и водећи људи корпорација као АББ, United Steel (САД), Deutsche Bank, World Bank, министри, амбасадори, професори.

Преко три хиљаде водећих америчких То постиже конструктивним дебатама имена: садашњи, прошли и будући о светским проблемима и издавањем амерички председници, амбасадори, службеног часописа. сви министри спољних послова, али ЦФР тренутно има око 4000 чланова, и инвеститори са Wall Streeta, војни махом бивших председника, амбаса- лидери Пентагона и НАТО-а, богати дора, бурзовних брокера, богатих индустријалци и корпорацијски лидери, подузетника, власника медија, про- власници медија и главни уредници, браних сенатора, директора и профе- банкари, председници универзитета и водећи професори, изабрани сенатори сора. и конгресмени, судије врховног и устаЗбог своје историје, веза и утицаја вног суда... ЦФР је популарно познат као један од тријумвирата елитних организација Сви, без разлике, сви  су били чланови (друга двојица су Билдерберг група и ЦФР-а.  Трилатерална комисија). ТРИЛАТЕРАЛНА КОМИСИЈА На ЦФР се гледа као на затворену групу за дискусију у којој се доносе одлуке које утичу на светску политику. Због тога су на мети многих теоретичара завере који тврде да та организација ради на успостављању новог светског поретка. Аутор Пат Робертсон у својој књизи New World Order, (Robertson, 1991.) повлачи везу између ЦФР-а и илумината. Позивајући се на исказе подадмирала Chestera Warda, некадашњег члана ЦФР-а, тврди да је циљ те организације, објављен врло уском кругу својих чланова, разоружање, маргинализација суверенитета САД-а и стварање свемо- У њиховом оснивању свакако велику ћне светске владе. улогу је одиграо Пољак Zbignjev Brzezinski који је био најутицајнији човек у У центру њихове политике је идеја да просветљени монополистички капитализам може омогућити спајање свих различитих валута, система банкарства и производње и управљање природних ресурса у једну цјелину коју контролира светска влада, а којој је на располагању светска полиција (претпоставља се да је то војска Уједињених народа).        

Ова Група се често назива и “Невидљива светска Влада”. На састанцима Савета чланови се потичу да слободно и отворено представе КРАЉЕВСКИ ИНСТИТУТ ЗА СПОЉНЕ своје идеје и размишљања, јер је остаПОСЛОВЕ И АМЕРИЧКИ САВЕТ ЗА СПО- лим члановима забрањено његове реЉНЕ ПОСЛОВЕ чи преносити медијима, осим ако не добију посебну дозволу за то. Савет за спољне везе (Council on Foreign Relations; CFR) је основан око 1921. Њихове идеје и циљеве је тешко прокао непрофитна и нестраначка циви- водити без масовних медија, које држе лна организација како би приватне у шаци. особе могле суделовати у америчкој Верује се да је ЦФР само огранак велике политици. светске групе уротника која се назива Њихова службени циљ је побољшавање Округли сто, (према многима, синоним влади америчког предсједника Џимија америчког разумевања света и пре- за илуминате) чији је циљ контрола Картера (1977-1981). јавног мњења кроз разне психолошке длози за вањску политику САД-а.


22

Izbor

Komentari У ужем кругу (“Извршни Комитет”) су и: Umberto Agnjeli, Zbignjew Brzezinski, Robert Haas (Levi Strauss), Lee HonkKoo (бивши корејански премијер), Minoru Makihara (шеф Mitsubishija), Thorvald Stoltenberg (наш знанац као представник УН за бившу Југославију), Bjorn Svedberg (Ericsson) и други. Трилатерална Комисија одлучује слично као и Билдерберг група. Одржавају се редовни годишњи сусрети, сваки пута на другом месту. Локација одржавања сусрета је тајна, присутни су само чланови и посебно изабрани гости.

Код Билдерберг Групе се, уз ужи круг, Марксиста по увјерењу, постаће профе- већина чланова ротира. У Трилатерали сор на Харварду, да би убрзо стекао мандат члановима је од три године нарепутацију “анти-комунисте”. више и сваког од њих бира Рокфелер лично. Давид Рокефелер га је запазио 1970. када је објавио књигу “Између два Извршни комитети се састају неколико рса” па га је срушила совјетска ракета времена”. У њој Brzezinski заступа тезу пута годишње и они разрађују задатке изнад Пацифика. о глобализацији у светској политици и које им формулира ужи круг. економији.Три године касније Zbignjev ОКРУГЛИ СТО Brzezinski постаје десна рука Давиду Ужи прстен се састоји од регионалних Рокфелеру и помаже му у оснивању директора и посебно проверених чланова светских елитних организација. Процентуално, то би изгледало овако: Центар је 100% информиран о свему. Они доносе одлуке. Давид Рокефелер је на врху ове пирамиде. Brzezinski је уз њега. О неколицини осталих можемо шпекулисати: Хенри Кисинџер, Robert McNamara, Едмунд де Ротшилд, Џорџ Буш, Џорџ Шулц...Испод њих је “ужи круг” који  је 90% обавештен. Они одлуке примају директно од врха.

Округли сто, друштво које постаје срце У овом кругу се налазе троструки чланови елитистичких организација које ће (све три елитистичке организације: Би- се јављати током XX века.Први лидер организације која ће окупљати врхунске лдерберг, Трилатерала, ЦФР). постаје супер богати Cecil Rhodes. политичке и бизнис лидере Америке, Западне Европе и Јапана (Трилатерала). Следи “централни прстен” у коме су двоструки чланови елитних организаПрвобитни план је био да сваки од три ција. региона даје по 100 чланова. До њих долази 80% свих одлука. Данас је то нешто измењено. У “вањском прстену” су чланови који Северноамеричка група се састоји од су ту углавном за потребе камуфлаже. 107 чланова: 85 Американаца, 15 Кана- Пола ствари знају, о другој половини ђана и 7 Мексиканаца. не знају. Али, спроводе закључке врха. Јапанска се проширила и уз 75 Јапанаца Ово је најбоља илустрација како футу је 11 Јужнокорејанаца, 7 из Аустралије нкционише власт Елите. и 15 из земаља АСЕАН-а, Кине и Хонг Бирају своје кандидате, а руше “непоКонга. слушне”. Европљана је највише: 150. Да ли је случајно и “рушење” америчког Северноамерички председник је Паул конгресмена Larry Mc Donalda који је Волкер, бивши шеф Америчког Система 1980. тражио од Конгреса да се спроФедералних Резерви (најмоћније фи- веде званична истрага о великим утинансијске институције у свијету). цајима елитних и тајних организација на америчку политику? Европљане предводи Петер Сатерланд шеф нафтног царства БП Амоко. Његова енергична критика је трагично заустављена првог септембра 1983. Пацифик заступа челник конгломерата када је страдао као путник у корејанском Fuji Xeroc, Yotaro Kobayashi. авиону који је “случајно скренуо с ку-

Иза сцене налазе се још две тада моће фамилије: Ротшилд и Астор. Ови финанцијски магнати су омогућили упумпавање довољних количина новца да се развије мрежа елитистичких организација које ће загосподарити светом. Прва је пала Африка.


Izbor

23

Komentari Они су користили капитал фамилија Ротшилд и Пајсеур да би изградили властите корпорацијске и банкарске империје а и да би управљали америчком економијом. Слично као и Oppenheimer у Јужноафричкој Унији.

Хомогенизацији доприносе постојеће организације као Skull & Bones Society (na Yale универзитету) које врше селеRhodes је био на челу South Africa Com- кцију “нових” чланова и тренирају нове pany, а затим је  основао и De Beers генерације старим правилима. Consolidated Mines i Consolidated Gold Посебан замајац Округлом столу дало је Fields. оснивање “Института за међународне Безобзирно пљачкање југа Африке би- односе”. ло је на делу. У Британији је то било 1920., а само Да би се осигурао, Rhodes је био и пре- шест година после краљевска кућа институту даје атрибут “краљевски”. мијер Cape Colony. Cecil Rhodes je имао циљ, да створи светску владу са центром у Британији. Када је Cecil Rhodes умро, Округли Сто је 1902. добио наследника. Био је то Алфред Милнера.

Овако, богати манипулирају: наводно дају мало одушка енергији становништва, а у ствари, ситуацију воде у смеру који њима одговара.

Отада је британски суверен формално Бохемијан клуб (селектирана група на челу Краљевског института за међу- америчких богаташа која се годишње народне односе. састаје у Bohemian Grove у северној Калифорнији и у тајности доносе одлуке Годину дана након британског, 1921., које касније глатко пролазе у Конгресу; основан је амерички  пандан - ЦФР. на пример, Никсон и Реган су се ту Улога Округлог стола је да координира 1967. договорили да Реган одустане од рад мреже елитистичких организација. кандидатуре за председника у корист Никсона). Мрежу сачињавају: Билдерберг Група, Трилатерална Комисија, Савет за међународне односе, Краљевски институт за међународне односе, Skull & Bones Society.

Ту је и низ других: Римски Клуб, за који се наивно мисли да је креирао еколошки покрет. Поред ових, ту су и остале полутајне и тајне организације и оне за које не знамо да постоје. Мрежа. Постоје индиције да је Округли стол у њиховом центру. Неки чак знају да “округли сто”, преко британског амбасадора у Вашингтону, има велики утицај на политику САД. Он је заслужан да се оствари један од циљева Округлог стола: стварање Јужноафричке Уније. Пљачка и геноцид се настављају све до данашњих дана са фамилијом Oppenheimer. Злато, дијаманти, минерали са југа Африке ишли су у руке шачице. Rhodes је оставио значајну количину новца којом је основана фондација за стипендирање: Rhodes Scholarship. Реч је о селектираним студентима из прекоморских земаља на универзитету Oxford. Најпознатији њихов стипендист био је Bill Clinton. У његовој пратњи је и George Stephanopoulos, који је био Clintonov саветник у обе изборне кампање. До 1915. године Округли Сто има своје огранке у Јужној Африци, Канади, Америци, Аустралији, Новом Зеланду и Индији.

ПРОСВЕТЉЕНИ МАСОНИ

Aurelio Peccei, број два у ФИАТ-у, иначе члан Билдерберг Групе, је стартовао је ову организацију по упутима Рокфелера, приликом њиховог сусрета 1968. на Рокефелеровом имању у Белађиу, у Италији. Водећи индустријалци крећу у кампању да “спасе планету”?!. Нешто ту не штима. Будимпештански Клуб (на челу са Ervin Laszioom, компањоном Pecceia.

Шта је Римски Клуб за екологију, то Слободно зидарство, масонство, је је Будимпештански Клуб за спиритуа- мање  више тајни интернационални религиозно-мистички, хијерархијско лизам. организовани покрет, настао у XVIII  У Америци су њихови представници Ово већ постаје интересантно. веку у Енглеској, мада изгледа вуче кофинансијери који су дошли из Европе: Rockefeller, J.P. Morgan и Edward Harri- Богати формирају организације које рене још од античког света а корени “слободног зидарства” налазе се и у man. би вероватно, временом,  из потребе, древном Бабилону и Египатским школаформирали обични грађани.


24

Komentari

ма мистерија.

Izbor

Ако одлуче да уђу у братство, онда се за Римокатоличку цркву а најбољи морају повиновати кодексима који у показатељ томе је тај што Великог МаПет хиљада година касније један од на- њему владају. јстора који стоји на челу Витезова Малте јвише рангираних масона (33+степен) бира исто тело кардинала које бира и , George Bush Stariji, се може срести на Амерички Конгрес неподељено подржа- самог папу. њиховим састанцима у Houstonu. ва синтагму о “Новом свјетском поретку” и са Републиканског (претежно утицај Чланови реда у погледу ранга, привифранцуских масона) и са Демократског легија и протокола имају исти статус као (британски масони) краја. и кардинали.     Нижерангирани чланови никада не докуће суштину деловања организације. Тако се с ове стране паравана масони представљају хуманитарним.

Званична титула Великог Мајстора гласи: “Dei gratia Sacrae Domus Hospitalis Saneti Johannis Hierosolumitani et Militaris Ordinis Saneti Sepulchre Dominici Magister hummilis pauperumljue Jesu Три су основна нивоа масонских ложа: Christi Gusos”. Плава ложа за инициране са три поче- Велики мајстор управља редом уз потна степена; моћ сувереног савета витешког реда Малте. следи York Rite са десет степени. Изнад њих је Шкотска ложа са укупно Број чланова данас је достигао 8.000 чланова који су разврстани у три класе. 32 степена иницијације. Наводни циљ масона био је морално усавршавање људи на основу братске љубави, а стварни је потпомагање разних видова друштвено-политичких покрета. Своје чланове налази у редовима аристократије, крупне буржоазије, политичара и јавних радника. Организације на које је масонство подељено називају се ложе и хијерархијски су уређене.

Након тога следи 33-ћи степен и хије- Пријем нових чланова у чланство врши рархија са, јавности непознатим, бројем се уз специјални ритуал који је стар хиљаду година и литургијску традицију у тајних нивоа. свечаним одеждама, које су стилска меУ светској власти сви битни људи су шавина црквених и витешких одежди. масони или чланови неких витешких Витезови носе инсигније, зависно од редова. ранга којем припадају. Ако изузмемо поделу по ложама и хијерархији и међу масонима постоји Витезове од Малте као суверено меподела на борце за слободу свога на- ђународно тело признаје 38 држава, рода, у оквиру хијерархије моћи, и на са којима ова организација има успооне који су слепи послушници центара стављене сталне дипломатске односе. моћи из иностранства. Многе значајне личности из светског

Примање нових чланова у ложе врши се по одређеном ритуалу који треба да Рат се води унутар тајних ложа, битка остави упечатљив утисак на новог члана за слободу је унутар-масонска борба. и увери га у велики значај масонства. То је исто као што се у једнопартијском Слободни зидар може постати сваки систему све завршава пре Конгреса. мушкарац који наравно испуњава одре- Тако је и у оквиру масонерије.

политичког живота били су чланови овог реда, између осталих и председник САД Кенеди, немачки канселар Аденауер, бивши директор ЦИА-е Кејси, Алдо Моро и други.

Масонерија је светска партија у којој Данас су чланови овог реда водеће личности НАТО и Европске уније. Први и основни услов је вера у “Врховно постоје фракције. Витезови од Малте сваке године издају Биће”, које Слободни Зидари називају ВИТЕЗОВИ МАЛТЕ свој Годишњак и према њему они имају Врховни Неимар Свемира. Они који су атеисти не могу постати масони. Такође кандидат не сме да има кривични досије. ђене услове.

Ако су испуњени ти услови, кандитат треба да упути молбу неком масону за пријем. Онда, Мајстор са Саветом посети могућег члана и његову породицу да би их упознао, сазнао због чега особа жели да постане масон и слично. На основу добијеног извештаја масони одлучују да ли ће примити новог брата или не, мада је обично одговор позитиван. Може се такође десити да сам масон изабере неку особу истакнуту у друштву за будућег брата. Особа може постати масон и ако јој је отац био масон. Такве особе се називају луфони.    Већина информација о масонима потиче од самих масона или присталица антимасонских покрета. Социолози које занима ово друштво не могу га истраживати због његове тајновитости.

Витезови Малте основани су у XI веку своје националне групе и ангажовани и иза себе имају хиљадугодишњу тра- су на хуманитарном плану, о чему подицију војног и политичког утицаја ши- стоје бројне студије. ром света. Врло снажне и утицајне своје огранке Подруж��ице раширене преко целог Витезови Малте имају данас у Ирској, света учествују у акцијама хуманита- САД и Холандији.     У Великој Британији рног карактера, док њихови лидери овај ред формиран је тек 1960. припадају водећим елитама које влаХуманитарна делатност Витезова од дају светом. Малте је само видљиви део њихове Ова организација има велики значај делатности док ипак саму суштину


Izbor

25

Komentari

чине политичке акције које се изводе 150 година. Данас их је око 500 живих. ЦРНО ПЛЕМСТВО, ИЛУМИНАТИ прикривено. Годишњи састанци су у њиховом  замку На терену некадашње Југославије по- на Deer Islandu на реци St. Lawrence стоји неколико индивидуалних чла- River. нова. Ово удружење је основао генерал WiliТри симбола елите су пламена бакља, jam Huntington 1833. са Alfonsom Taftom црвена ружа и голубица (симбол Семи- који је 1876. постао министар рата. рамиде).  Симболи три главне политичке партије у Великој Британији су: пламена бакља (Конзервативна партија), црвена ружа (Лабуристичка партија) и голубица (Либерални демократи). Њихова три лидера почетком XXI века су: Tony Blair (Билдерберг Група), William Haig (Билдерберг Група) и Pedi Ašdaun (Билдерберг Група).

Ред Илумината основао је Adam Weishaupt, рођен 6. фебруара 1748. у Инголштату у тада независној држави Баварској.

Да ли је ово пука коинциденција!? Наравно ... ЛОБАЊЕ И КОСТИ, SKUL& BONES

Тафтов син Wilijam Hauard Taft је био једини амерички председник који је имао и функцију врховног судије.

Тајна друштва су увек постојала на елитним америчким универзитетима и представљају неку врсту традиције. Ова удружења постоје већ скоро 200 година и представљала су место одакле су се регрутовали  будући председници, сенатори и власници корпорација. Сваке године, мање од 1% најбогатијих и најуспешнијих студената постаје чла- Амерички ред ‘Лобања и Кости’ је пронови ових ексклузивних друштава. изашао из немачког тајног друштва као Тиме су добили велики предуслов и Chapter 322. гаранцију да ће успети у будућности. Кип Натана Хејла дипломца Yale-a и чла‘The Skull and Bones Society’ налази се на ‘Лобања и Кости’ налази се у оквиру кампуса Yale-a. на Yale Универзитету.

Води порекло из јеврејске фамилије која је прихватила хришћанство. Био је професор на Катедри за природни и канонски закон универзитета у Инголштату. Око 1768. године, Adam Weishaupt је почео сакупљати велике количине списа помоћу којих је намеравао основати властиту академију за учене људе. Посебно се занимао за окултизам и био је фасциниран пирамидом у Гизи, која ће постати касније основа познате пирамиде моћи, симболом његовог Реда. Верује се да га је већ тада врло утицајна фамилија Ротшилд приволила да јој помогне у плановима владања светом.

Сличне групе постоје и на: Princeton, Копија кипа се налази и испред седишта Weishaupt је од тог тренутка почео са ЦИА-е у Ленглију. Cornell, Penn, Brown, Harvardu итд. плановима ‘трансформације’ људске расе и креирању новог светског поретка. Из ‘Лобања и Кости’ се регрутују кадрови Још једна копија налази се налази Тако је 1.априла 1776. основао ред Илуза три даљња елитистичка удружења: испред Philips Academy Andoveru Mas- мината. Билдерберг, ЦФР (Council on Foreign sachusetts. Име Илуминати је преузео од превеRelations) и Трилатералну комисију. У ту је школу,  ишао Џорџ Буш Сениор. деног назива старог шпанског култа ‘ Иначе кадрови са Yalea, су између оста- Други Буш-амерички председник, Џо- алумбрадос’. Чланови овог култа веровали су да прилог били и: Bush Senior и Рокефелер. рџ В. Буш, који је био једва пролазни мају знање са оног света. Сви су се они заветовали на ћутање. студент, је такође похађао Yale. Илуминатус значи ‘просветљени’, онај Према традицији, са последње годинуе Тамо је студирао и његов противкандидат који влада помоћу разума, ослобођен од на Yaleu, сваке године селектира се на изборима 2004. демократски сенатор мрака у којем људе држи организирана искључиво петнаест  нових чланова. Џон Кери који је такође којег чуда био религија. Wieshaupt је у почетку око себе окупио То даје број од 2.500 чланова у задњих члан’Лобања и Кости’.


26

око две хиљаде плаћених следбеника којима је обећао свјетску моћ. То су били припадници тадашње интелектуалне елите, из света књижевности, науке, економије. Weishaupt је уложио много труда како би се на факултетима одгајали будући чланови Илумината, који су били погодни за његове циљеве. Стога би одабрани и талентирани ученици добили стипендије за такву обуку. Главни циљ Илумината је био укидање монархије, приватног власништва, патриотизма, институције брака и свих религија. Свима који раде ка том циљу била су дозвољена сва средства на коришћење, а регрутовање нових чланова био је лак посао. Убрзо након оснивања, Weishaupt је схватио како је најбољи пут за спровођење својих планова инфилтрација чланова Илумината у масонске ложе. Масони су у то време били полутајно друштво са доста утицаја на тадашња дешавања и у своје редове је такође окупљало елитно друштво. Инфилтрација у масонске ложе имала је за илуминате две предности: пошто су тада за друштво масона сви знали а њихови обреди су били тајни, Weishaupt је рачунао на то да ће његови планови бити обавијени велом тајности, али јавност на њих неће обраћати пажњу јер је знала и навикла на масоне. Друго, пошто су многи масони били врло утицајни људи, они би се лако могли искористити за илуминатске циљеве. Тако је Adam Weishaupt заједно са својим другом масоном Книгеом, регрутовао бројне илуминате из највиших редова масона. И друштво Илумината Weishaupt је организовао хијерархијски по класама. Постојале су три класе Илумината: Nursery, која се састојала од Приправника, Почетника, Минервала и Илуминатуса минора. Друга, Масонска класа, је садржавала степене Илуминатус мајор и Илуминатус диригенс. Трећа класа звана Мистерији је била подељена у Ниже (Презбитер и Регент) и више мистерије (Magus i Rex). У најнижој класи напредовање се постизало писањем научне дисертације, напредовање у средњој класи је било слично као и код масона и обављало се одређеним ритуалима иницијације, док је за највише класе обавијено велом тајности. Илуминати свом циљу планетарне власти приступају тајно. Њихова метода доласка на светску власт није војним путем ни јавном побуном, већ деловањем  иза кулиса. Илуминати никада не иступају јавно, они раде тајно,  инфилтрирају своје чланове у високе положаје влада моћних држава, користе се подмићивањем и уценама високих дужносника како би они проводили њихову вољу. То је владавина невидљиве руке. Члановима илумината није циљ остварити светску владу за време њиховог живота, већ поступно обављати при-

Komentari преме и водити светску политику ка централизацији, са Уједињеним народима као центром свих операција. Манипулација медијима овде има главну улогу, као и постављање кључних људи на чело важних организација. Једна метода постизања њихових циљева је у теорији завјере позната као Проблем-Реакција-Решење. То на примеру Уједињених Народа значи следеће: након Другог светског рата основана је УН као организација која ће осигурати мир у свету кроз интернационалну политику и “светску полицију”. Верује се да су илуминати били ти који су потакнули светске ратове (Проблем). Светска популација је реаговала на те ратове (Реакција) тежњом да се оснује институција која ће регулирати ратове. Стога су илуминати креирали Решење, то јест УН. Теоретичари завера сматрају Уједињене народе институцијом која ће остварити нови светски поредак. Већ одавно позната чињеница да је Давид Рокфелер  донирао земљиште за Зграду УН-а даје повода разним нагађањима. Уједињени народи су организација са светским утицајем. Европска унија има исту сврху као и УН: ујединити европске државе под заједнички Устав и валуту. Тиме свака држава има мање моћи која се тако све више сакупља у рукама елите.    Као први велики успех илумината у стварању новог светског поретка сматра се Француска Револуција. Тада су агенти илумината наводно навели људе на побуну и инспирисали јакобинце и просветитеље својим идејама. Скоро након Наполеонових ратова, илуминати су увидели да је Европа толико погођена ратним страдањима да ће прихватити сваку политичку солуцију која ће је извући из кризе. Верује се да је породица Ротшилд та која је организовала Бечки конгрес 1814. године како би покушала скројити политичку карту Европе по својој визији Новог светског поретка. Након Првог светског рата, основана је Лига народа као први покушај политичког уједињења света. Тада је наводно  руски цар прозрео њихове планове и бојкотовао Лигу. Међутим Лига народа је пропала а један од разлога за то сматра се што није имала створен начин којим би се кажњавале државе које су прекршиле међународне законе. Данас је то мало другачије.Суд у Хагу је данас њихово средство кажњавања непослушних народа и појединаца. Уједињени народи се сматрају наставком Лиге народа и њених планова. Као један од великих светских вођа, ни Хитлер није поштеђен тога да се око његове личности исплету теорије завере које су повезане са илуминатима. Сматра се да су већ у време његове

Izbor

младости, Ротшилдови уочили његову харизму и талент. Кад је завршио у затвору, написана је књига “Mein Kampf” у његово име и дана му је пуна финансијска и политичка подршка како би дошао на место немачког канцелара.

Неки ч��к и тврде да је Адолф Хитлер био изданак породице Ротшилд, а прогон јевреја имао је сврху да се скрене пажња са људи који заправо стоје иза свега. Такође сматра се да постоји веза између илумината и  Карла Маркса. По тој теоријисе тврдида је Карлу Марксу приступила група која се називала “Друштвом праведних људи” и она га је наводно наговорила да напише “Комунистички манифест”. Та књига је требала у ствари да послужи као мамац који ће сиромашно становништво лако прогутати.

Према књизи ‘Верске секте’ Зорана Луковића циљеви илумината су  следећи: Римокатолицизам језуитског типа јесте предходио реду, али више није неопходна вероисповест илумината. Унапређење односа поверења,као и толеранција између припадника различитих кофесија и на тај начин се обезбеђује предуслов  за настанак једне светске религије. Грађанска и социјална једнакост. Правилна расподела материјалних


Izbor

добара. Равномерније вредновање људског рада. Рационалније коришћење природних ресусра. Очување животне средине. Ослобађање људских интелектуалних моћи ради опште добробити. Према делу ‘Нови светски поредак’ Пјер Робертсона, циљеви илумината учлањених у разне јавне и тајне организације били су: Укидање приватне својине. Укидање националних влада и националне суверености. Стварање светске владајуће елите. Борба против јудео-хришћанског теизма.

Komentari лутно знање и моћ.  Да би то постигли, интензивно су проучавали старе магијске списе и бавили се методама астралне пројекције. Амерички долар је чисти пример како се илуминати служе симболима и магијом у својим намерама ка успостављања апсолутне планетарне моћи. 

Обичан свет верујући да се илуминати боре за социјалне реформе и грађанску једнакост, масовно приступа реду, како Амерички долар је симбол фарисејскодуховно, тако и материјално. лихварске интернационале и практично Само су они у највишим редовима зна- средство којим планери Новог свтског ли колика се богаства згрћу и колико поретка успостављају планетарну власт. брзо се осваја политичка моћ. Они та- Новчаница од једног долара је угаони ко постају међу првим комерцијално камен у пирамиди светске монетарне верским групама - сектама (како их власти. данас зовемо). Створена је по замисли теозофа СеЊима су припадали  комунистички ргеја Макроновског, а наручена од шефови – Лењин, Троцки, Зиновјев а потпредседника САД, масона Хенрија Валаса. и Тито...

Службени симбол илумината је пирами- Симболичка основа зелене новчанице да моћи, која је иначе преузета од ма- преузета је од Илумината које је осносона. вао Адам Вајсхаупт. Његове идеје радо су прихватили и шиТај симбол представља пирамиду на ром света  развили фарисејски банкари чијем врху се налази око окружено све- и масони. тлосним зрацима. Централни симбол на десној половини Пирамида је староегипатски окултни новчанице је ‘амерички’ орао (велика симбол који представља конвергенцију слика доле) који носи штит са тринаест према врхунцу просветљења. У овом пруга. случају тај врхунац је “око које све ви- У десној канџи орао држи маслинову или по некима баграмову  гранчицу са ди”, а зову га још и “тринацриа”. тринаест листова и тринаест пупољака. Илуминати су веровали да ће најинте- Багрем је свето  дрво на гробу Хирама, лигентнији човек заузети место ока градитеља Соломоновог храма и наи владати помоћу апсолутне моћи и водног оснивача масонерије. разума. Симболише трајност масонске традиције и поседовање моћних тајних знаМоже се закључити како је целокупни ња. симбол просветљења одабран због У левој канџи орао носи тринаест стреиллуминатских циљева да распрше ла. мит религије и доведу светло ума и Оне симболишу снагу кроћења, познаности. робљавања или уништавања непокоИако је први и најважнији циљ илуми- рних народа или побуњених поданика. ната био светска доминација, они су Свака од тринаест стрела прети једном од тринаест низова цигала у пирамиди имали и друге аспирације. покореног човечанства. То су биле трансцендентална илуми- Пирамида је представљена на левој нација (ослобађање ума од свих ово- половини новчанице. земаљских окова), бесмртност, те апсо- Орао у кљуну држи траку са латинским

27

изразом од тринаест слова, E Pluribus Unum - Из Мноштва Једно.Ово представља основно масонско гесло. Наиме, да би се власт лакше остварила неопходно је једнообразно сузити разнолико богатство многих народа. На свим тачкама света пије се кока кола и једе фаст фоод, рекламама наметнуто обичном свету.Свуда харају амерички филмови и њихове фабриковане вести.

Смућени људи батргају се ухваћени у фарисејску мрежу.Лихварски банкари их задужују зеленим новчаницама без покрића, а наднационалне компаније пљачкају. Затупљивањем светских размера (КОНТРОЛА УМА И Људи, је следећа тема) производи се безоблична маса послушника у којима се бришу боголика својства човека.    Изнад главе орла лебди круна - Давидова звезда састављена од тринаест масонских петокрака. Оне симболишу магијско помирење супротности. Како је горе, тако је и доле. Питате се због чега се симболика на доларској новчаници ослања на Јудин и фарисејски број тринаест? У ширем смислу он означава несклад и непотпуност овога света и народа који га настањују. И ту се сада фарисејски масони јављају као ‘спасиоци’. Они протурају идеју да се једино под њиховом светском надвладом могу избећи опасности на које указује Јудин број. На левој половини новчанице симболички је приказ  ‘новог светског поретка’. Дат је у облику зарављене пирамиде над којом, у блештавој светлости, влада издвојени троугласти врх са свевидећим оком масонског божанства - Великог Архитекте Универзума. име је јасно наглашено на ког бога се односи гесло са средишта зелене новчанице, In God We Trust (Ми верујемо у Бога). То није вера у живога Бога, него у мртви космички принцип. Зарављена масонска пирамида састављена је од тринаест низова цигала. Свака цигла означава поједини народ или државу са њеном монетом. Изнад пирамиде је троугласто око, а над њим стоји латински натпис од тринаест слова, Annuit coeptis - који истиче да је ‘изабрана класа’ предодређена да влада светом.


28

Komentari

Izbor

Ера фарисејске власти дата је још једним изразом који је уписан испод пирамиде, ‘Novus ordo seclorum’ - Нови светски поредак.

Метод је управљање послом са новцем.

Тежњу за свевлашћем потврђује и енглески натпис при дну новчанице, The Great Seal - Велики Печат.

Тамо где се појави непослушност лансирају се ратови, тероризам, болести, земљотреси...

Он симболише господарство које имају поседници печата над богатствима, услугама и радном снагом целог света. КОМИТЕТ  300

Званично чланови Комитета 300  су потомци британских и холандских племића који су се обогатили трговином опијумом са Кином и продајом робова из Африке. Данас они, држе уносне послове са нафтом, банкама, осигуравајућим компанијама, за производњу и продају оружја и друго. Произвођачи оружја чак имају и једну своју масонску ложу где се окупљају. Назива се Xaspers! Комитет 300 значи чине неки од најутицајнијих људи на Планети. Комитет 300 је у подели власти нека врста Парламента, а Билдерберг група је министарство за Европу и Америку док је Трилатерална комисија задужена за Европу, Америку и Азију. Циљ је обезбеђивање доминације скривених управљача са врха пирамиде.

Кредити, отвореност и затвореност тржишта су оружје тих центара моћи.


Izbor

29

Komentari

РОЈАЛ ТРИБУНАЛ

мало помало заобилазили споразум са Ротшилдовима око цене нафте обраНа врху пирамиде планетарне власти је чунатим на доларској основи, дошло “Ројал трибунал”, који чини британска је до отвореног сукоба између ове две круна, Ротшилд и Рокфелер, без обзира стране. ко је када актуелан. Америчка тајна слуђба ЦИА, којом инаСада је то краљица Елизабета, Јакоб че влада Рокфелер, је 1968. започела Ротшилд и Дејвид Рокфелер. Мајске Немире у Француској, који су то-

Уследили су скандали ЦИА-е, Локида и билансни проблеми великих Рокфелерових банака. Наравно, овде две владајуће династије су се после свега помириле, јер они ипак седе у истом чамцу. лико снажно уздрмали вредност француског франка, да је овај могао бити сачуван од погубног суноврата само великом продајом злата из залиха Ротшилдових.

Многима ће све ово бити неприхватљиво. То је наравно и разумљиво јер се не уклапа у формирану слику света. А ту слику су нам и формирали они који харају планетом.

Истина је ту пред очима али изгледа Наводно је тада једна трећина залиха невероватно па је сви олако одбацују. злата морала бити продата на лици- Као и онај немачки Месершмит са потацији. четка приче.

МЕЂУСОБНА БОРБА Ако им је у заједничком интересу онда сарађују, иначе се боре једни против других. На пример, Међународни монетарни споразум из 1944.године извршио је поравнање између интересних група ЗЛАТО (Ротшилд, Француска) и ДОЛАР (Рокфелер, Америка). Пошто су Рокфелерови још раније

Као противудар, медији који су били Литература: блиски Ротшилдовима су открили аферу Вотергејт. Спасоје Влаић:Први светски парапсихолошки рат Интернет чланци Дејана Лучића Семир Османагић: Алтернативна Историја Текст преузет са веб странice: www.conopljanews.net


30

НОВИ ПРОЈЕКАТ ЗАПАДНИХ СИЛА: СКЛОНИТИ ТАЧИЈА ДА БИ СЕ СПАСАО ПРОЈЕКАТ КОСОВО Предузимају се озбиљни напори како се не би допустиле промене ранијих оцена о деловању страна у „косовском конфликту” а да се тиме и не би довела у питање независност Косова и да се све сведе на уклањање Хашима Тачија Информације које је за Парламентарну скупштину Савета Европе прикупио правник Дик Марти о злочинима косовских Албанаца најмање десетак година биле су познате западним специјалним службама, међународним организацијама и органима правног поретка низа западних земаља.

Према подацима лондонског „Гардијана”, још 2004. године у документима НАТО „косовски премијер Хашим Тачи фигурирао је као једна од најкрупнијих риба у мрежи организованог криминала”. У суштини „косовска влада” је заправо подређена карика у албанском криминалном ланцу, који је опасао Балкан и који се развукао даље у Европу и САД. Један од ауторитета те мафије је Џавид Халити, члан председништва косовског парламента и истакнути функционер партије Хашима Тачија, његов политички и финансијски саветник, члан Дреничке групе а раније, током рата на Косову и начелник позадине „Ослободилачке војске Косова” који је крајем 90-их година руководио новчаним токовима ОВК.

Komentari „Гардијан” пише о учешћу Халитија „у трговини оружјем и наркотицима” и о томе да су на његовој души још најмање два убиства”.  Швајцарски лист „Noje ciriher cajtung” је 30. јануара објавио податке да су НАТО и власти Швајцарске знали за криминалну делатност Џавида Халитија и да је управо на територији Швајцарске и формирана „Ослободилачка војска Косова”, да су ту утемељени организована трговина наркотицима, оружјем и људима. Халити се настанио у Цириху још 1986. године и без обзира на то што су швајцарске власти располагале потпуном информацијом о преступнику, његова делатност није привлачила

Izbor

Према подацима КФОР и УНМИК, делатност тих специјалних служби укључивала је прикупљање информација и застрашивање српског становништва са циљем његовог изгона из северног дела Косовске Митровице.   САД и ЕУ су, такође, већ  низ година располагали поузданим и исцрпним подацима о албанској криминалној мрежи на Косову, које су добијали по линији специјалних служби (америчка ФБИ, британска МИ6, италијанска СИСМИ, немачка БНД и друге). У извештајима у периоду 2001-2004. године навођено је да СХИК Хашима Тачија одржава контакте са многим организованим криминалним групама и крупним корпорацијама (“Дукађини”, “Деволли”, “КелмендиеГеци”) и да их је учинила богатим захваљујући прању новца.

пажњу. Такође  швајцарски званични извори тврде да су два најближа сарадника Хашима Тачија -  бивши министар одбране, сада посланик парламента Косова Азем Сиља и бивши шеф обавештајне службе ОВК који је потом постао шеф обавештајне службе (СХИК) Тачијеве партије Кадри Весели - не-

 Сви ти подаци - имена, зоне одговорности организованих криминалних група, базе ОВК у Албанији, чињенице киднаповања Срба, мучење затвореника, трговина извађеним људским органима, везе са исламистичким организацијама Блиског Истока и Турске - били су током низа година добро познати УНМИК и МТБЈ. Међутим, разграната криминална делатност косовара није бунила западне политичаре нити их буни. Тако је на пример, Мадлен Олбрајт оснивач  и власник контролног пакета акција консалтинг холдинга „Олбрајт груп”, који је зарадио значајан капитал захваљујући телекомуникацијском бизнису на Косову. сметано добијали дозволе за боравак Главни оператер косовске телефоније у Швајцарској (мимо швајцарског за- је компанија „Ваља”, а кључна фигура конодавства јер слична документа могу у том бизнису је Бернар Кушнер. добити једино странци који непосредно живе у тој земљи). Немачка обавештајна служба БНД је 2005. године оквалификовала Сиљу и Веселија као кључне фигуре организованог криминала на Косову.  КРИМИНАЛНА МРЕЖА Косовска СХИК је настала након такозване демилитаризације “Ослободилачке војске Косова”, а њени творци су Тачи, Халити, Весели и истоимена албанска специјална служба. Његов брат је оснивач прве мреже мо-


Izbor

билне телефоније не Косову, која данас обухвата око 300 хиљада абонената, а годишњи приход компаније „Ваља” отприлике је 200 милиона долара. Компанија „Ипко-нет” (интернет пројекат Косова) створена је напорима Међународног комитета за помоћ лицима која се налазе у опасности управо у току бомбардовања Југославије од авијације НАТО. Затим, након уласка НАТО на територију покрајине Косово, под патронатом тог истог Бернара Кушнера је потписан и ексклузивни уговор са КЕК (Косовска енегетска корпорација). Провајдер „Ипко-нет” обухвата око 70 одсто територије Косова и Метохије. Олбрајтова од 2004. године обавља функцију специјалног представника председника Савета директора „Ипконет”. Покровитељ „Олбрајт групе” на Косову био је Џејмс Брајен, бивши специјални изасланик САД на Балкану а сада сарадник компаније Олбрајтове. Брајен успешно штити интересе америчког капитала истиснувши са тржишта другог оператера за мобилну везу - косовског олигарха Екрема Луку.

Komentari КФОР ће уместо пет „бригадних зона” формирати две - бригаду Север под америчком командом и бригаду Југ под италијанском или немачком командом.  Уочи преговора са Београдом, на којима, по свој прилици, желе да заувек „затворе” питање Косова, албанске политичке снаге се консолидују. У другој половини јануара објављена је намера да се створи „велика коалиција” која би укључивала Демократску партију Косова Хашима Тачија, Демократски савез Косова Исе Мустафе и Алијансу

за будућност Косова (функцију председника у одсуству Харадинаја, који очекује одлуку Суда у Хагу, обавља Блерим Шаља). Коалицији предстоји да реши „10-20 великих питања за Косово”. Истовремено, Резолуција Европског парламента о евроинтаграцијама Србије, усвојена 19. јануара 2011. године са ранијом упорношћу позива Србију да „испуни обавезе” - да потпуно сарађује са Хашким трибуналом. А убедљивим доказом о сарадњи сматраће се једино изручење Ратка Младића и Горана Хаџића.   Подсетимо да су управо у хашком трибуналу уништени докази о трговини људским органима (истрага је вођена 2004. године у месташцу Рипа у близини градића Бурел у Албанији).

31

од става главног тужиоца из Хага - сматра ли он сарадњу Србије са трибуналом „потпуном”. У односу на Косово резолуција Европског парламента обавезује Србију да не инсистира на разматрању статуса или поделе Косова и у суштини позива је да изврши притисак на косовске Србе да се потчине власти мисије ЕУЛЕКС. То се подмеће као „пружање помоћи у побољшању сарадње ЕУЛЕКС са косовским Србима на успостављању владавине права на северу Косова”. Ако хоћемо прецизније, влади Србије се даје „почасна улога” у демонтирању паралелних структура власти, које „подривају процес децентрализације и спречавају потпуну интеграцију српске заједнице у косовске институције”. Осим тога, резолуција садржи такве елементе мешања у унутрашње послове Србије, као што  су провођење судске реформе (која изазива оштар

протест водећих српских правника), потпуна транспарентност партијског финансирања, слобода штампе (у својству похвалног примера наводи се одржавање геј параде у Београду) реформа полиције, замрзавање делатности специјалних служби, заштита националних мањина (окончање формирања Националних савета, који имају огромне друштвено-политичке привилегије), реформа армије, а такође се поздравља одлука српских власти да дозволи улазак у земљу грађанима земаља ЕУ само уз личну карту (документ за доказивање идентитета у сопственој земљи.

Њему су запретили хапшењем због његове „криминалне делатности” и ускратили му визу за улазак у САД а, када је Лука одлучио да се не опире представницима америчког бизниса, њега су скинули са „црног списка САД”.   СТРАНЦИ У СЛУЖБИ КОСОВА Како указује Дик Марти, он је био шокиран сазнавши да су службеници УНМИК одлазећи с посла ступали у службу косовских власти. Тако се, на пример, човек бр. 2 у УНМИК налази на служби код Харадинаја а један од Тачијевих саветника у прошлости је био чиновник мисије УН.  У овом тренутку амерички „пројекат Косово” претпоставља фундаментално преуређење и међународних структура и косовских политичких организација. Снаге под командом НАТО (КФОР) се реорганизују. Од 1. марта 2011. године америчка команда претпоставља да ће преузети на себе искључиву контролу на целокупној северној зони КФОР на Косову и Метохији уз мању ограду - тамо где живе Срби Данас се статус Србије као кандидата Мисија Европске уније (ЕУЛЕКС) инсиостаће тек мањи француски контингент за члана ЕУ и почетак прелиминарних стира да је север Косова „опасна зона”. који ће бити смањен са 600 на 300 људи. преговора поново доводе у зависност А став Брисела остаје непромењен -


32

независност Косова не подлеже преиспитивању, али је „косовској влади потребна нова фигура која није оптерећена пртивречностима” (само то). Дакле, потребна је само промена „лица Косова” (ако се таквим лицем сматра Хашим Тачи) - у интересу „решавања проблема помањкања међународног кредита поверења према косовској страни”. Клан Тачија ће бити жртвован, али ће у очување „пројекта Косово” бити ангажоване све снаге. Иако патетика ЕУЛЕКС о смени косовског руководства у спровођењу истраге против Тачијевог клана изазива дубоку иритацију код косовских власти. На пример, министар унутрашњих послова Косова Бајрам Реџепи је захтевао повлачење ЕУЛЕКС са севера Косова и увођење у тај део директне контроле КФОР и Косовских полицијских снага (КПС). 

Komentari

контролисати косовску територију. Након тога КФОР је пренео овлашћења за контролу дела границе Косова са Р.Македонијом косовској пограничној полицији (у априлу прошле године КФОР је већ предао  контролу над границом са Албанијом у дужини од 113 километара).  Карактеристично је да извештај Дика Мартија практично није утицао на политику званичног Београда у односу према Косову. Српске власти су до последњег тре-

Izbor

Истовремено је очигледна спрега заједничких интереса свих међународних органа (КФОР, УНМИК, ЕУЛЕКС, МТБЈ) и власти Приштине. Међународне структуре су заузеле позицију подржавања „пројекта Косова” и традиционално агресивно-офанзивни став према Србима. Овим последњим се очигледно запречава пут ка преиспитивању „настале ситуације” на Косову и на предстојећим преговорима Београд-Приштина. Дакле, предузимају се озбиљни напори како се не би допустиле промене оцена о деловању страна у „косовском конфликту” како се не би довела у питање независност Косова и да се све сведе на уклањање Хашима Тачија. Европа својим рукама помаже да се покрајина Косово, претвори у „државу” у којој власт припада хомогеним, одлично наоружаним криминалним групацијама, које располажу огромним финансијским ресурсима и чија делатност излази далеко изван граница Балканског полуострва.  Текст пренет из: Стандард, Београд; аутор: Ана Филимонова

СЛОВЕНЦИ ПОСВАЂАЛИ СРБЕ БЕОГРАД ЋУТИ ЕУ и НАТО су у целини солидарни у својој политици према Косову и Србији у целини. А 21. јануара известилац Европског парламента Јелко Кацин је апострофирао да резолуција тог органа „не предвиђа разматрање питања о статусу Косова на преговорима Београда и Приштине”. Генерални секретар НАТО Андрес Расмусен је изјавио да подела Косова није варијанта а да ће КФОР као „гарант мира и стабилности на Косову” и даље

нутка покушавале да ћуте поводом сензационалног извштаја. А заменик тужиоца за ратне злочине Бруно Векарић је саопштио да се тужилаштово неће оглашавати поводом Мартијевог извештаја о трговини људским органима на Косову (приметимо да је Дик Марти оштро критиковао српоско правосуђе).   Српске општине на северу Косова су принуђене да се боре за опстанак у условима потпуног нерада Београда.

Српски министар отео Ваљеву Горење и одвео га у Зајечар Сукоб око нове фабрике Горења поделио је Србе на ‘исток’ и ‘запад’. Словеначки произвођач беле технике требало је да отвори нову фабрику у Ваљеву, где је већ добио земљиште за тај посао. Ипак, изненада је објављено да ће се ново постројење градити у Зајечару, у источном крају Србије. Та вест покренула је многе зле духове, па чак прети и уздрмавањем појединих столица у српској државној администрацији. Горење је, тврде Ваљевци, за руку у Зајечар одвео министар економије Млађан Динкнић обећавши Словенцима субвенције од 10.000 еура по новоотвореном радном месту, што је за 7.000 еура више него што би добили да су фабрику отворили у Ваљеву. Притом, како преносе медији, Динкић је Горењу понудио веће субвенције и пресељење не консултирајући се с коалицијским партнерима у Влади. То није први пут да поједини министри негодују на Динкићево самовољно понашање. Српска влада спроводи план привлачењастраних инвеститора, између


Izbor

Komentari

33

је, наиме, члан Динкићеве Уније региона Србије, док ваљевски градоначелник то није. Такође, неки доводе у везу селидбу Горења и с дуго тињајућим сукобом између Душана Петровића, једног од кључних људи Демократске странке председника Србије Бориса Тадића, и зајечарског градоначелника који ведри и облачи источном Србијом.

осталог и субвенционирајући новоотворена радна места и до 10.000 еура, зависно где која фирма улаже новац. Тај план такође је идејни производ Динкићевог Министарства економије. Примерице, италијанском Бенетону је обећано да ће за отварање 2.700 нових радних места у Нишу добити 24,3 милиона еура, односно по 9.000 еура за свако новоотворено радно место. На тај начин словеначко Горење, које треба да отвори 300 нових послова, љевац, пославши отворено писмо добиће од државе три милиона еура, којим је упозорио да Министарство што је за око 100.000 еура више од преекономије ‘из политичких разлога’ надвиђене вредности инвестиције.

Реагирајући на отворено писмо, министар Динкић је поручио да ће тражити најстроже кажњавање државног секретара Слободана Илића. Он је, образлажући различиту висину субвенција, рекао да су потицаји за Ваљево одвојени 2006. кад су били нижи, те да је незапосленост у Зајечару 30 посто, док је у Ваљеву 18 посто.

рушава тржишну конкуренцију чиме, у Градоначелник Ваљева Зоран Јаковљествари, ‘настоји приграбити што више вић тим поводом је затражио пријем финансијских ресурса Србије, које кокод премијера Мирка Цветковића, инаристи на само њему знан начин и по че Зајечарца. критеријумима само њему познатим, на штету највећег броја грађана’. Према оцени Илића, већим стимулацијама за отварање фабрике Горења у Зајечару, Динкић ‘користи буџетска средства за развијање и јачање његове политичке групације Уједињених региона Србије’

Аудијенцију није добио јер је, како је речено, премијер био у Бриселу, где Европској комисији предавао српске одговоре на упитник о европским интеграцијама. Сукоб је на национални ниво подигао државни секретар министарства финанција Слободан Илић, пореклом Ва-

Буде ли све по Динкићевом плану, Горење би до лета требало отворити фабрику, а до краја године запослити првих стотину радника. Горење у Србији, иначе, има две фабрике, у Ваљеву и Старој Пазови. Први човек Горња, Директор Фрањо Бобинац изјавио је да ће та фирма, убудуће, равномерно развијати све три своје фабрике у Србији. Извор: Тпортал, Загреб; аутор: Војислав Стевановић

Градоначелник Зајечара Бошко Никчић


34

Уместо колумне

Kolumne

Ко тим оружјем прекрши закон мораће да лежи у затвору, што је у Србији у праУпитник ЕК: Готово 300.000 житеља наше земље кси чак и горе него на папиру. живи без струје, пола милиона без чиПијемо и ретко се купамо сте воде за пиће, а готово милион нема Јер, у овом тренутку „број лица лишених слободе“ је 11.500, док казнено-попраШта ће ЕУ - али и Србија - открити о канализацију. вни заводи имају укупан капацитет за нашој земљи из одговора на упитник 5.000 људи мање. Европске комисије: Мучи нас притисак, докрајчи инфаркт, имамо вишак оруСАРАДЊА жја, а мањак купатила У Поглављу 31, „Спољна, безбедносна и одбрамбена политика“, набројане су 63 међународне организације чији је Србија члан.

Србија је држава старих, у којој је сваки десети човек испод границе сиромаштва. То је и домовина „вечитих студената“, армије незапослених, многих алкохоличара, али и бројних жена-научника. Она је и земља штрајкова, мобилних телефона, пренатрпаних затвора, ислужених бродова и локомотива, па и - до зуба наоружаних житеља.

Овакав фото-робот најсвежијег кандидата за Европску унију препознаће сваки Европљанин који се удуби у десет килограма тешку пошиљку пристиглу у Брисел у рукама премијера Мирка Цветковића. Одговори на 2.483 питања дају слику Србије која се, углавном, „под брдом“ не види. Већина података је - како је то прецизно и наведено - само за ужу Србију, без Косова и Метохије. КУПАТИЛО Тако ће, рецимо, Брисел сазнати да од 7,4 милиона становника Србије (опет, без наше јужне покрајине), 1,2 милиона нема купатило, а чак и већи број

- милион и по! - ни нужник.

Izbor

Осим неких за које сви знамо - Уједињене нације, Светска банка, Савет Европе, Светска туристичка организација - ту су, рецимо, и Међународни институт за расхлађивање, Светски систем за тестирање електротехничке опреме, Међународни центар за генетски инжењеринг, Европски центар за - У Србији постоји 3.824.297 зграда и финансирање железничке инфрадругих грађевинских објеката, од чега је структуре или Европска комисија за 1.384.486 породичних стамбених згра- контролу слинавке и шапа! да са 493.022 станова. Има и 50.499 пословних простора и 34.691 гаража и ЗДРАВЉЕ 628.865 хипотека - пише у трећем поЕвропи нисмо само отворили руке, већ глављу српских одговора. и остале делове тела. ОРУЖЈЕ На „скенеру“ Европске комисије нису У читавој земљи постоји скоро 1,2 ми- само акти, закони, прописи и статистилиона комада ватреног оружја! И то чки подаци, ту је и - „крвна слика“ рачунајући само легално наоружање, нације. у бази података Министарства унутра- Један од водећих здравствених прошњих послова. блема представља акутни инфаркт миокарда и нестабилна ангина пекторис - почиње извештај у Поглављу 28 - „Заштита права и здравља потрошача“. - Процењује се да данас у Србији са дијагнозом дијабетеса болује приближно 600.000 особа, или 8,2 одсто популације. До 2009. пријављено је 1.489 оболелих од вируса ХИВ, од којих је 970 особа умрло. На мерењу је и 46,5 одраслих становника имало повишен к��вни притисак, а сваки пети становник Србије никада не размишља о здрављу при избору начина исхране. Бриселу смо послали и последње велико истраживање здравља становништва Србије. Те 2006. године утврђено је да 33,6 одсто одраслог становништва пуши, да је 18,3 одсто гојазно, а да чак 40,3 Од тог броја, тачно је 522.285 пиштоља одсто свакодневно или повремено кои револвера које поседују грађани Ср- нзумира алкохол! То је, додуше, бољи бије, а коју хиљаду више је ловачких резултат у односу на 2000, када је скоро половина житеља Србије друговала са пушака и карабина. чашицом или криглом.


Izbor

ДЕМОГРАФИЈА

Kolumne нам је -4,6 промила, што је за читав промил горе и од најгорих држава-чланица ЕУ, Бугарске и Летоније, а само осам од 165 градова и општина могу да се подиче да им број становника расте природним прираштајем.

Ни демографски показатељи вероватно неће одушевити запослене у Европској комисији. Иако се процењује да у Србији живи око милион младих људи, узраста од 18 до 25 година, тек сваки шести има посао, а стопа незапослености је за са- Ако је за неку утеху, у Србији је на помо пола године - од октобра 2009. до следњем попису било 2,2 милиона поаприла 2010. - порасла за четири одсто. родица, а 5.869 фамилија има петоро или више деце. Поразно је, на пример, и што млади са завршеном средњом школом у просе- ШТРАЈКОВИ ку чекају на први посао дуже од две Министарство рада и социјалне полигодине. И то ако имају среће. тике не располаже подацима о укупном Ако поседују факултетску диплому - броју чланова синдиката, али ни о укумада свега двадесетак одсто до ње пном броју штрајкова на територији стигне у року - не гине им да на бироу Србије. проведу између пет и десет месеци. А њих није мало.

35

шки, дебели или мршави, испуњавају ли стандарде њихових „рођака“ у ЕУ. Колико дају млека, меса, јаја...? Европу је интересовало са колико година деца крећу у школу и колико морамо да имамо лета да бисмо полагали возачки испит.

Више од 1.250.000 људи старо је барем 65 година, а удео старих у укупној популацији је 17 одсто. То сврстава Србију међу најстарије европске земље. ПАРА НИ ЗА ЛЕК Грађани Србије тешко подносе економску кризу. - Најважнија стратегија је смањење трошкова или њихово одлагање - каже се у одговорима на упитник. - Одустаје се од куповине одеће, намештаја, трајних потрошних добара (43,5 одсто), а следећи најважнији механизам преживљавања је посезање за уштеђевином (13,9 процената). Један број домаћинстава је одлагао и здравствене трошкове (6,7), преживљавао захваљујући позајмицама од рођака и пријатеља (6,3)...

У 2009. организовани су штрајкови у 115 Бројали смо и број претплатника. Мопредузећа, која укупно запошљавају билне и фиксне телефоне. око 70.000 радника, а до децембра А, много страница посвећено је и мапрошле године било је 104 штрајка. слинама и маслиновом уљу. Такође, - Основни разлози штрајка су економско- лану и конопљи. социјалне природе. Родна равноправност је мода у Европи. Најчешће то што власници предузећа за- Зато су нас и питали - колики је однос посленима нису исплаћивали зараде, запослених жена и мушкараца. Од преали њима онда не буду уплаћивани ни дузећа до парламента. доприноси за здравствено и пензијско осигурање - пише у поглављу 19, под САВЕТИ НА РАДИЈУ насловом „Социјална политика и за- На врху листе занимљивих питања напошљавање“. лази се и ово: „Да ли постоји бар један национални - И даље је присутна појава да поједини здравствени центар који пружа бесплаштрајкови трају непримерено дуго, чак тне савете путем радија?“ и више година, чиме се губи њихова Одговор је - не постоји. сврха и смисао. Није само да су нам тражили да бројимо, УНИЈУ ЗАНИМА И РАКИЈА, КРАВЕ, ВО- него и да држава каже колико улаже у ЗАЧКИ ИСПИТИ... поједине области. Тако се, на пример, тражи одговор - колики је регрес за грла Међу 2.483 питалице има много оних стоке или винограде... које спадају у категорију „шта сте све желели да знате о Србији“. У упитнику се тражи да детаљно објаснимо процес производње ракије, али Колико има крава? Музара, немузара, и вина. јуница... Колико оваца? Кокошака? Мучи нас и „бела куга“, јер се само про- Пловки, морки и ћурки? И, наравно, Такође, и колико има регистрованих фарми. шле године број становника смањио за пилића. 28.300. Стопа природног прираштаја Следи логичан наставак. Колико су те- Какав је однос према животињама у


36

Izbor

Kolumne

обичне податке: 2007. је из српских река извађено 55.000 килограма лињака, а две године касније - ниједан. Слична је ситуација и са гргечом.

СТАРИ БРОДОВИ У лучким капетанијама уписано је свега 970 бродова који плове унутар Србије.

зоолошком врту? Тражило се и да упоредимо податке. На пример, колика је цена енергената, а колика би била исплатива.

Највише је тегљача и самоходних теретњака, док се у регистру налазе само четири јахте!

Европа је желела да зна и како држава помаже сточарима, па смо одговорили да је помоћ по грлу за јуницу била 12.000 динара, бика 15.000, овна и јарца по 2.500, крмаче 2.000 динара... (С. С. Ровчанин)

- Флота бродова унутрашње пловидбе која плови под српском заставом је застарела, техничко стање је испод европских стандарда, уређаји и опрема су старије производње и нису компатибилни са новим технологијама - не таји српска власт.

СВЕ ИМА СВРХУ Шеф скупштинског одбора за европске интеграције Ласло Варга, који је пречешљао на хиљаде страница упитника, каже за „Новости“ да свако питање, иако нека делују бизарно, има своју сврху:

сетинама хиљада, званично их је мање од 5.000! Али, од тог броја чак 1.704 има „сродство са држављанином Србије“, док их је 24 са Србином или Српкињом засновало и брак. Далеко иза Кинеза су Румуни и Мађари.

- Из сваког од одговора види се какво је стање у држави и испуњавамо ли ДЕВЕРИКА И ШАРАН критеријуме из европских стандарда. Да се у Србији годишње извади око Такође, на једном месту имамо скудва милиона килограма рибе, већ је пљене све податке. сазнала и Европска комисија. - Просечна старост бродова унутрашње Предњачи сребрни караш, пошто је у пловидбе је око 40 година, флота се не БРОЈ КИНЕЗА 2009. извађено чак 400 тона ове врсте, обнавља и не врши се градња нових бродова на којим се вијори домаћа Убедљиво најзаступљенији страни а ту су и деверика, толстолобик (презастава. држављани на привременом боравку цизно наведено: и бели и сиви) и стари „брка“ шаран. Извор: Вечерње Новости, Београд; у Србији су Кинези. аутор: Марко Прелевић Иако би било много оних који би се Овде статистика показује и неке баш незаклели да се њихов број мери де-


Izbor НОАМ ЧОМСКИ:

КАКО СРБИЈА МОЖЕ ДА СЕ ОСЛОБОДИ Све апсолутно зависи од наше воље. Мислим да се преувеличава капацитет моћних, али чак и да је управо такав, то само значи да морамо да радимо много више, упорније него до сада

Intervju часописима од Чомског, који се иначе налази испред Хегела и Цицерона. „The New York Review of Books“, један од водећих светских часописа у домену теорије и литературе закључио је: „Судећи у терминима моћи, иновације и нивоа утицаја његове мисли, Ноам Чомски је без сумње најважнији живи интелектуалац данашњице“. Разговор за јубиларни – сто педесети број „Печата“ почињемо питањем посвећеним његовој најновијој књизи, чији је наслов „Наде и перспективе“ („Hopes and Prospects“).

Један од најзначајнијих и најутицајнијих интелектуалаца нашег доба Ноам Чомски, лингвиста, филозоф, неуморни критичар империјалне политике која захваљујући системској умрежености институција, науке, академије, медија, политике и бизниса, успева да исклизне кроз „рупе И ова ваша књига сведочи о тешким меморије“, аутор је преко стотину злочинима које је европски бели човек произвео у свом походу освакњига. јања земљине кугле. Последице су стравичне: готово потпуно уништење домородачког становништва, беспомучна експлоатација и извлачење богатстава. Освајање се на просторима САД одвијало као део плана Џона Квинсија Адамса: „уклањања и елиминисања америчких староседелаца“, што је довело до „потпуног уништења свих Индијанаца у најнасељенијим деловима Уније, средствима деструктивнијим него што је то било у случају освајача Мексика и Перуа“. Према Индексу цитираности у уметничким и хуманистичким дисциплинама („Arts and Humanities Citation Index“), Чомски је као извор цитиран више него било који други живи научник између 1980. и 1992. године. Такође, он је и осми најцитиранији научни извор свих времена: према истраживању Института за научне информације („Institute for Scientific Information“), само су Карл Маркс, Лењин, Шекспир, Аристотел, Библија, Платон и Фројд чешће цитирани у академским

- Еме Сезер је у „Дискурсу о колонијализму“ закључио да је после колонијализма Европу немогуће бранити, ни морално ни рационално, те да је на том путу све док „колонизатор не буде у стању да деколонизује свој ум“ Хитлер увек присутан. Да ли је тај дан на видику? - Мислим да морамо да урадимо све што је у нашој моћи да такав дан дође. Наравно, не можемо бити сигурни да ћемо у томе успети, као што не можемо

37

бити сигурни ни у исход било којег нашег централног пројекта, али мислим да постоји напредак у том смислу и да је значајан. Ситуација је много боља данас, него што је била пре једне генерације када се такође реализовала у знаку извесног напретка у проширивању сазнања. Ради се, дакле, о генералној тенденцији долажења до разумевања, схватања и препознавања злочина прошлости. Овај процес је веома спор, неадекватан, али стаза води у добром смеру. И после ваших увида и писаних сведочења о историји и природи колонијалног бешчашћа, поред низа других књига које су објављене, на пример књиге Едуарда Галеана: „Отворене вене Латинске Америке – пет стотина година пустошења континента“, то разумевање, то признање није се одиграло? Како објашњавате чињеницу да је Западни човек слеп и глув за ове чињенице. - Мислим да није сасвим тачно да се ништа није догодило. Не због мојих књига, већ због читавог низа ствари присутно је много веће познавање и разумевање онога што се догодило у прошлости. Један од најбољих примера је дело мог недавно преминулог пријатеља Хауарда Зина. Његова књига: „Народна историја САД“, коју отвара дискусија убилачког, геноцидног и деструктивног освајања територије Америке од Колумбовог ступања на њено тле, заиста је променила свест једне генерације. А таква књига била би немогућа пре само 50 година. Сада се по њој предаје у средњим школама. Популарна култура данас има снажне механизме којима људе успешно инструментализује и моделује по мери моћних интереса. Испирање мозга не само младој генерацији, већ и онима који имају шта да памте, увелико је изведено. Хероји историје о којима говори и Хауард Зин, по правилу остају у сенци у компетицији са Лејди Гагом, Мадоном, јунацима и херојима са спортских стадиона, тениских терена, као и другим херојима те културе. Пре свега, бројни хероји популарне културе су били активисти народног покрета за ослобођење, за цивилна права, и борци против империјалних ратова. Треба се само подсетити њених главних доприноса који су немерљиви. Ту се отвара следеће питање: шта се догодило са популарном културом која се променила у складу са променама које су захватиле читаво друштво? Многа питања: питање права раса, мањина, жена, су се веома значајно променила у позитивном смислу. Наравно није постигнуто све што би могло, али ако се овај период упореди са ситу-ацијом од пре 50 година запажа


38

Intervju

Izbor

се прогрес. И то је процес који треба премашује оне из прошлости. У бољој судбину у своје руке.“ даље спроводити. смо позицији него што смо били пре … „Ради се о питању саме природе демократије. У Латинској Америци, Боливији и Хаитију посебно се показало како је директно учешће у акцији поставило у пракси другачији модел демократије“. Можете ли да нам објасните зашто је Латинска Америка тако важна за цео свет и за истинско разумевање демократије?

Можемо ли дакле разумети да Ви не мислите да културна индустрија, империјална култура, технокултура и индустрија забаве, успешно одвајају људе од свести и сазнања неопходних за разумевање процеса који доводе људски род у перспективу највећих опасности за његов опстанак? У овом тренутку на коцки је будућност људског рода, о чему веома критички говори и ваша књига! - Слажем се са вама да је будућност живота на земљи под знаком питања. Постоје многобројне велике претње: константна претња нуклеарног рата, претња од еколошке катастрофе и оне су заиста сакривене и маскиране на начин о којем сте говорили, а веома су озбиљне и треба их са великом озбиљношћу разумети. А, без сумње, постоје огромни напори да се спречи и заустави критичка анализа и критички напори оних који на ове опасности упућују. Њихов рад се поткопава на све могуће начине. Критичке анализе, подизање нивоа свести о опасностима, препознавање онога што је неопходно урадити и имплементација политике која је неопходна како би се омогућио пристојан живот, се маргинализују, одбацују и на све могуће начине настоје да неутрализују, зауставе и омаловаже увиде до којих се дошло. Тако је то било и у прошлости, тако је сада, а тако ће бити и убудуће. Моћни интереси су одувек радили то исто, али то још увек не значи да они морају да победе, да морају да надвладају. Било је у прошлости периода у којима су они морали да се повуку и тога би могло да буде још много више у будућности. Много ствари се налази у нашим рукама и од нас самих зависи, и то у мери која далеко

само једне генерације, зато што имамо легат освојених победа у борбама које су водиле прошле генерације, тако да сада можемо да кренемо са боље почетне позиције.

- Дугачка је историја достигнућа, борбе, репресије и насиља у Латинској Америци, али током последње деценије направљени су заиста значајни помаци. Осврнимо се само на две споменуте земље, две најсиромашније: Хаити најсиромашнија земља у хемисфери и Боливија најсиромашнија земља у Латинској Америци. У Боливији је током последње деценије већина популације коју чине урођеници, популације над којом је извршена највећа репресија у хемисфери, освојила неке веома значајне победе током „ратова за воду“ углавном организованих у Кочабамби, у циљу да окончају напоре владе да се приватизују воде и преда контрола страним корпорацијама, што је можда изгледало лепо на папиру док би у стварности њена реализација значила да многи људи не би себи могли приуштити воду.

У књизи „Наде и перспективе“ пишете: „Током протекле деценије, Латинска Америка је постала најузбудљивији регион у свету“… „Први пут у последњих пола миленијума, Јужна Америка почиње да узима

А вода не спада у робу и не може спадати, као што је то случај и са ваздухом. Дакле природно људско право је право на воду и оно се не може присвојити од стране мултинационалних корпорација.


Izbor

Свој активизам удружили су са међународним покретом солидарности и радило се заиста о импресивном акту солидарности којим су присилили владу да одустане од пројекта, а међународне корпорације, укључујући и америчку „Бектел“ („Бецхтел“) корпорацију, да напусте земљу. Радило се о веома значајној победи која је водила до освајања политичке власти на платформи и отварања простора за успостављање истинске демократије. То је пример који наводите као парадигматичан за простор наде. - Да, они су наставили даље. Организација је наставила са радом и пет година касније, 2005. године, одиграли су се избори на којима је урођеничка већина ушла у политичку арену веома успешно са Хуаном Ево Моралесом, човеком из сопствених редова који је приступио изборној трци са веома озбиљне платформе контроле ресурса и културних права. Реч је о сложеној мултиетничкој средини у којој је било од великог значаја наступити са позиција заштите ових права, као и језичких права, и популација је знала да препозна интерес у томе. Овде није било ситуације својствене изборима у САД, које води индустрија за адвертајзинг. Били су то прави избори, тицали су се главних питања и суштинских избора. И победила је урођеничка већина, изабран је неко из њихових редова, изборна платформа се заснивала на сопственом, а не наметнутом програму. И даље: избори нису били тек један дан, када иступате од својих свакодневних активности, погурате лидера и вратите се свакодневном животу. Било је то постављање сцене за непрекидну,

Intervju

39

итету агресије и окупације, претњи и подмићивања, економских санкција, субверзија: дакле континуитету политике елите.

континуирану политичку и социјалну борбу. Она се наставила и са следећим изборима, неколико година касније, на којима је још више припадника урођеничке већине гласало за Моралеса, представника из редова сиромашних урођеника, што је стварни допринос и парадигма истинске демократије: живе и развојне, која обезбеђује што више добра за што више људи. Супстанцијална корист и раст, развој и бољитак показали су се у статистичким показатељима: стопа раста постала је једна од највиших у хемисфери и упркос бројним постојећим проблемима и оправданом критицизму, овај догађај представљао је веома значајан корак напред.

Помињете да је 1804. године Хаити био прва земља на свету која се ослободила ропства: прва земља слободних људи у хемисфери и да су Хаићани морали да плате страшну цену свог ослобођења. Хаити је пример земље уништаване на све могуће империјалне начине. Историја Хаитија сведочи о контину-

- Нажалост, Хаити, иако веома значајна прича, има сасвим други крај у односу на Боливију. И то не баш крај, већ привремени закључак. Хаити има ужасну историју: био је допола уништен од Француза, Француско богатство преузеле су САД страховито тероришући Хаити у касном 19 веку, смењивали су се диктатори, освајачи, Национална гарда, потом неолиберална политика: сурова и беспоштедна, страховито деструктивна. Све врсте тортуре које можете да замислите задесиле су ову земљу. И, коначно, 1990. године одржани су избори, први слободни избори у историји Хаитија. Сви су претпостављали да ће кандидат богатих и елите, подржан од стране САД, однети победу, но, бивши службеник Светске банке Марк Базан, који је имао сва средства, подршку домаће и стране елите, био је поражен. Имао је само 14% гласова. Томе је претходило интензивно организовање грассроотс организација, локална организација је била импресивна, одигравала се у условима тешко замисливог сиромаштва. Међутим, упркос томе организовање је успело, дало резултате и Хаићани су изабрали представника из својих редова, Жана Б��ртрана Аристида, народног свештеника. Аристид је, током месеци док је био на власти, био веома успешан. Добио је аплауз и од стране међународних финансијских институција, типично саосећајних према режимима какав је био Аристидов, који је смањио трошкове за бирократију и почео са развојем програма. Жан Бертран Аристид је 1980-их постао национални херој, као неко ко се борио за сиромашне против репресивног система фамилије Дувалие. Такав човек, који је преживео и неколико покушаја атентата, није могао бити по вољи моћних интереса. Чим је Аристид био изабран, САД су започеле са напорима за његово збацивање. Помоћ влади је одмах била укинута и пребачена на опозицију. На много начина су САД, као господар и надгледник хемисфере, јасно показале да оне не желе да Аристид буде председник, да мора да оде, и после седам месеци владавине збачен је војним ударом. Уследио је период бруталног терора. Догодило се да сам ја тада био тамо и могу рећи да је било ужасно. Уведен је ембарго наметнут од стране Организације Америчких Држава и током два месеца је модификован како би роба и трговина САД могли да улазе на Хаити. То се одигравало у време администрације Буша Старијег, а потом и када је Клинтон постао председник. Буш и нарочито Клинтон су чак ауторизовали Тексако


40

Оил Компанy да пошаље нафту војној хунти. Иако је то била директна повреда председничких овлашћења они су, свеједно, то урадили. Када је Клинтон ко-начно одлучио да је земља довољно измождена, послао је маринце и обновио владу изабраног председника Аристида. Међутим, обновио ју је под стриктно постављеним условима који су били полазна основа и платформа пораженог председничког кандидата у изборима из 1990. године. Радило се о веома оштрој и страшној неолибералној политици. На пример, то је значило да високо субвенционисани пољопривредни производи из САД могу да преплаве Хаити без било каквих баријера и препрека и тако униште хаићанску пољопривреду. Хаити је имао самодовољну производњу пиринча, али после ових наметнутих промена, високо субвенционисани пиринач из САД је минирао хаићанске произвођаче пиринча. На сличне и разне друге начине оно што је остало од хаићанске економије, било је уништено. И ту није крај. Када је Аристид поново добио изборе, а победио је на изборима кад год се кандидовао, САД су блокирале целокупну помоћ за Хаити и 2004. године традиционални мучитељи Хаитија, Француска и САД су интервенисале, киднаповале председника и послале га бродом за Јужну Африку, одакле му САД не дозвољавају да се врати. Дакле, један ударац за другим, укључујући природне катастрофе стравичних размера које уништавају народ производећи још веће сиромаштво и кризу, како је то био случај са ураганом прошле године. А, онда су дошли још једни избори који су овог пута били чиста фарса: Аристиду, најпопуларнијој политичкој личности није било дозвољено ни да се кандидује, чак ни да буде у земљи, његовој партији Фанми Лавалас, масовној народној организацији није било дозвољено да учествује.

Intervju Мислим да је проценат гласања био 25%, а напори да се сломи и уништи демократија на Хаитију се настављају. Али упаљени пламен је тешко угасити и он остаје, упркос свему. Као и свуда: борба није готова, није завршена. Демократија је ломљена и пребијана али она наставља, и то је једна невероватно инспиративна прича која сведочи о духу, несаломивом духу Хаићана, и њиховој неугасивој тежњи ка слободи. Да, и када сте ви укључени, увек се ради о инспиративној причи. И како сте показали у бриљантним студијама које сте написали са Едвардом Херманом, моћне елите су од самог почетка наводне победе демократије у САД бринуле само о једној ствари: да истинска демократија никада не развије своје потенцијале. Успостављеним системом манипулисало се иза сцене, деловало пропагандно на много софистицираних начина у циљу производње сагласности, ставова и уверења моделованих у прилог политици супротној од интереса народа. Да ли мислите да се можемо надати да ће доћи дан када ће се појавити истинска демократија, која неће бити пука форма и фарса? Какав је ваш поглед на будућност демократије ? - Демократија је компликован феномен са врло бројним и вишедимензионалним аспектима. У САД, политичка демократија је слаба. Веома концентрисана економска моћ: тек неколико процената популације или фракција од 1%, има огромну моћ и власт над доношењем одлука, док је већина фрустрирана, уплашена и антагонизована, незадовољна радом готово свих институција. Сва истраживања показују да велики део популације САД сматра да влада уопште не ради за њих, већ за неколико групација моћних интереса које раде за себе. И то је, нажалост, прилично тачно. Са друге стране, други аспекти демократије цветају у САД. Узмимо за пример изузетно важну слободу говора. Слобода говора је заштићена и није угрожена. Она није савршена. И у САД ништа није савршено, али је заштићена у САД вероватно више него у било којој другој земљи. И то је веома битан елеменат демократије. Постоје и други елементи демократије који су значајни и живи, но, мислим да би требало да имамо на уму једну генерално важну ствар да ако у најсиромашнијим земљама на свету у којима владају страшне репресије и сиромаштво, земљама као што су Хаити и Боливија, људи настављају да се храбро боре и често односе победу, смешно је да ми кажемо да не можемо то да урадимо. Наравно да можемо. Имамо далеко више могућности од њих.

Izbor

Али, могућности се морају шчепати, неће се саме од себе реализовати. Да, јасно. Али није лако одржати се на том нивоу свести када још увек имате нешто што у борби можете да изгубите. Систем рачуна на привилегије елита које потом служе банкарима, свету бизниса и компанијама. А ту су и медији, приграбљени на исти начин од стране моћних интереса. У Србији су се, стицајем околности, например, медији махом нашли у рукама страних ко-мпанија и западних интереса који желе да успоставе контролу над ја-вним мњењем, уколико уопште и можемо говорити у тим појмовним категоријама. Ствара се публика која гута сваку врсту „спектакуларизоване“ забаве, потпуно несвесна сила које моделују њене умове. Шта би, по вашем мишљењу, људи у Србији требало да предузму ?

- Људи у Србији би свакако требало да потраже инспирацију у Латинској Америци и проуче шта се тамо догађало и како су се људи организовали, али такође и да се окрену и својој историји. Бивша Југославија је постигла неке од стварно задивљујућих тријумфалних резултата. Партизани су задржали многе нацистичке дивизије и у великој мери ослободили Југославију. То је једно невероватно важно постигнуће. Уследио је развојни ток у којем су се догодила позитивна дешавања. Последњих 20 година представљају један ружан период, али то није смак света. Латинска Америка је, на пример, прошла кроз тешка времена страшних, ужасних репресија, тортура, тлачења (1960-1980). И они су прошли кроз бруталне диктатуре, тортуре, масакре. То је чист хорор. Али су изашли из тога и сада постижу историјска достигнућа. Како сте рекли, први пут после пола миленијума, петсто година, Латинска Америка је узела судбину у своје руке. Србија може урадити то исто.


Izbor

Волела бих да вам поставим једно питање које се односи на вашу давнашњу дебату са Мишелом Фукоом. Реч је о необично актуелној дебати у смислу разумевања исходишних тачака за размишљање о будућности човечанства. Ви сте тада наступили са позиција свог неуништивог антрополошког оптимизма: вере у исконску креативност људских бића. Човекова способност организовања у смислу пружања отпора силама које теже укидању слободе и контроли креативне супстанце за вас је неуништива. Фуко је пак као предоминантну видео друштвену структуру у којој се, после успостављања друштвене владавине дискурзивног режима, друштвено делање реализује у димензијама моћи и знања. Шта данас мислите о овој дебати ?

- Не бих ништа мењао у тој дискусији која се одиграла пре 40 година. Ми, људска бића имамо фундаменталну, креативну способност, јединствену у органском свету. То је део наше природе. И језик је можда највидљивији и најједноставнији елемент за проучавање. Свакако не једини. Ми поседујемо различите креативне капацитете, а осећај оптимизма, за који мислим да постоји разлог, заправо долази из историје. Не из егзистенције ових капацитета, већ из чињенице да су током историје људи

Intervju

41

би реализовали та постигнућа. Али, то не значи да они морају успети. Не више, него што је то значило и у прошлости. Питање да ли ће се остатак човечанства одупрети није у домену спекулација, већ воље и избора.

водили храбру борбу против страшних ствари и освајали веома важне борбе за слободу и правду, не без регресија јер се ствари крећу и уназад, такође, али је током времена дошло до дефинитивног прогреса у проширењу области права, правде, моралних обзира итд. Мислим да се то непогрешиво одигравало кроз историју. И, нема никаквог разлога да то престане. Дакле, без обзира на то да ли ћемо одлучити да будемо оптимисти или песимисти око тога што је приватна ствар, било који наш субјективни став, ми ћемо се суочити са истом ствари: покушајем да се прошире области слободе и правде. Покуш��јем да се настави борба из прошлости, превазиђу порази и извуку бенефити из победа. Добити инспирацију из ствари које се управо сада догађају и допринети онолико колико можемо. И то радимо без обзира на то да ли субјективно мислимо да има или да нема наде. А, наша субјективна процена је безначајна, она није заснована на чињеницама и разумевању. Зато што то нико не зна, нити може да зна. То су ствари које морају да се доведу до спознаје, до појма. Не можемо да закључујемо на основу склоности, допадања или вероватноће. Веома је занимљиво и инспиративно ваше објашњење. Али сада се суочавамо са највећим опасностима којима може да резултира, на пример, биополитика: контролом извора и порекла јединке. Ту су и опасности апсолутне контроле и еугенистичке перспективе. Тоталитарна перспектива се, како је то показала Хана Арент, може реализовати само у условима владавине над целим светом. Њен циљ нису тлачења, тортуре већ укидање слободе као тежње и предуслова постојања човека као људског бића. Ви сте неко ко интензивно упозорава на опасност од фашизма и тоталитарних тенденција. - Ове силе увек постоје. Центри концентрисане моћи ће увек изнова покушати да прошире своју моћ и одбране постојећу. И увек ће водити свој класни рат, како

Али, како се борити против тих тенденција. Умреженост је, како сте ви показали у својим студијама, увела човечанство у стање невидљиве контроле. Академија, медији контролисани од стране моћних, технологија у служби менаџмента, ограничења слободе и навикавање на та ограничења, закони који неће штитити наше право да знамо какво је порекло хране коју једемо, контролишу питања везана за рађање и смрт, еугенистичке перспективе. Данас се контрола о којој је говорио Кисинџер: „Контролиши храну и контролисаћеш свет“, реализује махом преко четири гигантске ГМО компаније и институције система у томе здушно сарађују. Шта онда од нас зависи? Шта зависи од наше воље? - Све то апсолутно зависи од наше воље. Мислим да се преувеличава капацитет моћних, али чак и да је управо такав, то само значи да морамо да радимо много више, упорније него до сада. Јасно је да технологије и проналасци могу бити стављени у службу репресије, али исто тако могу бити стављени у нашу службу, у службу борбе. Можете ли нам онда објаснити које опасности видите као највеће у САД? - Има много дешавања и тенденција које су веома опасне. Заиста опасне. Једна од генералних тенденција је она која се догађа последњих 30 година: веома велика концентрација богатства. Са концентрацијом богатства иде концентрација моћи и то је ситуација у којој је фракција од 1% становништва акумулирала огромно богатство и са њим велику политичку моћ. И она је користи како би подрила демократију, угрозила слободе и контролисала људе, атомизирала појединце, уздрмала народне организације, синдикате. Њихов последњи напад усмерен је на јавне синдикате, оне који су последњи преостали. То су веома опасне тенденције. Такође, ту је проблем изузетно екстремне ирационалности која преовлађује данас у САД. Један од највећих проблема са којим се свет суочава, можда и највећи, је проблем уништења природне средине. Корпоративни сектор у САД спроводи огроман пропагандни напор, они то отворено, јавно раде, усмерен на најшири део популације коју покушавају да убеде да то није истинска претња. И до сада су у томе, у извесној мери


42

успели.

Izbor

Intervju

И, та борба није нипошто завршена. немамо. За нови инвестициони циклус Извор: Печат Магазин, Београд; нужно је, прво, да имамо Владу, па пренето из: Стандард, Београд; онда све остало.

аутор: Биљана Ђоровић

Којом бисте онда оценом, од један до пет, оценили досадашње економске потезе Владе Србије?

Мирољуб Лабус, економски експерт - Два плус. и бивши потпредседник Владе: А рад Народне банке Србије?

Заиграла се деца, па продају ‘Телеком’!

Деца која данас продају „Телеком” нису дорасла проблему, а одрасли нису схватили да одлуке инвеститора зависе искључиво од финансијских, а не политичких фактора

- Два минус. Ако продаја „Телекома” не иде у жељеном правцу, да ли ЕПС треба да остане у државном власништву? - ЕПС је монополско предузеће за производњу струје, али и социјално-па-

Само око трећине становништва у САД верује да постоји значајан људски допринос глобалном загревању. На последњим изборима, било је око 50 републиканских кандидата и скоро су сви одреда порицали постојања глобалног загревања. Један од њих, виђен за челног човека државног одбора је објаснио да „Бог то не би дозволио“. Потпуно је, дакле, запањујуће на које све начине корпоративни извршиоци воде ову кампању, знајући сасвим поуздано колика је опасност од овог процеса. Колика је реална опасност која прети да уништи све што и они сами поседују и може у потпуности да уништи перспективу пристојног живота за њихове унуке.

Бивши потпредседник владе Војислава Коштунице и некадашњи председник Г17 Плус Мирољуб Лабус у интервјуу за Прес оцењује да је економска политика Владе Србије катастрофална и упозорава да „деца која продају ‘Телеком’ нису дорасла том проблему”. Лабус настојања државе да прода националног оператера описује са сарказмом и каже да са тим пројектом Али, они то свеједно спроводе. Делимично зато што су део институци- постоје озбиљни проблеми. оналне структуре и тржишне структуре Да ли треба продати „Телеком” и на која то спроводи у циљу максимизације шта усмерити добијени новац? профита у овој игри на кратке стазе. И како би усмерила ефекте на друге. - Мислим да деца која то раде нису То је оно што економисти називају дорасла проблему, а да одрасли нису екстраналитис: ефекти који се налазе схватили да одлуке инвеститора зависе изван маркетиншких трансакција. од финансијских, а не политичких фаУ овом случају екстраналитис су буду- ктора. ћност врста, будућност живог света на До новца, ако уопште и дође, далек је Планети. Свеједно, унутар компетитивних марке- пут. Бојим се да цео овај поступак може тиншких структура оне се морају игно- да поремети наше односе са Европском рисати, а ако постојеће структуре то унијом. неће да подрже, замениће их онима Шта још замерате Влади? које ће то урадити. То је збиља озбиљан проблем али акти- - Влада је неодговорно удружење вно организовање и образовање могли министара. Мој највећи приговор не би да их надвладају. односи се на политику Владе него на чињеницу да ми праву владу у ствари и

ртијска установа. Приватизација није чаробни штапић за решавање ових проблема, међутим без корекције цена и отварања ЕПС-а за стране инвестиције не видим да постоји било какво решење.

Шта је највећа шанса српске привреде, а шта њен највећи недостатак? - Локација је наша највећа компаративна предност. Ту шансу још нисмо искористили. Дезиндустријализација је највећи структурни недостатак.


Izbor

43

Intervju

Ми једноставно немамо довољно робе Не би било добро да нестабилан курс Ако будемо имали нестабилно тржиште за извоз. умањи наше шансе. и неодлучну владу, ову шансу ћемо пропустити. Дугогодишњи сте професор на Правном факултету. Примећујете ли неку разлику код студената пре, рецимо, десет или 15 година и сада? - Мање знања, али много више вештина. Ово је време интернета и маркетинга. Био бих неправедан ако не бих рекао да увек постоји сјајних пет одсто генерације. Не видим себе као министра Да ли бисте прихватили да постанете министар или економски саветник у Влади? - Не видим себе у таквим улогама. Какво је ваше тумачење сукоба око На другој страни, у земљи се повећава акциза на домаће и увозно гориво? кредитни ризик, а он се пребацује на валутни и каматни ризик. - Економским речником - ако се већ укида монопол, нека се бар задржи Нестабилан курс ове године угрозио дискриминација цена. би све - прилив капитала, трговину са Европом и банкарски систем у земљи. Политичка порука је, међутим, још лошија. Показало се да без интервенције ЕУ нисмо способни ништа стратешки добро да урадимо. Познато је да сте били заговорник увођења евра као званичне монете. Шта би то донело?

Да ли ваше присуство на седници Главног одбора ЛДП-а носи неку поруку, и какву? - И ја сам, као и многи други, незадовољан што су напуштени идеали 5. октобра. Време петооктобарских револуционара је, наравно, прошло, али идеали остају живи и вреди у свакој прилици да се подсетимо на њих. БИОГРАФИЈА ЛАБУСА - Рођен 1947. у Малој Крсни

- И сада тврдим да је то једино решење да се напусти двовалутни систем.

- Докторирао на Економском факултету у Београду 1978.

То потврђује и Влада, која ће ове године да се задужује у еврима, а не у динарима.

- Од 1981. је редовни професор на Правном факултету у Београду

Међутим, са формалним увођењем евра морали бисмо да поставимо тешка питања, попут оних како функционише тржиште рада и зашто је држава скупа и неефикасна. Одговори на та питања се стално одлажу и замагљују инфлацијом Како коментаришете субвенције за и депресирањем курса. стране улагаче? Својевремено сте често истицали да су за привреду најбитније ценовна и - Нису проблем подстицаји за стране валутна стабилност. Сада су оне поре- инвестиције. мећене. Које све ризике то носи са Када нема довољно страних инвесобом? стиција, то у принципу није лоша политика.

- Током 1983. године радио као Фулбрајтов предавач на универзитету Корнел у САД - Од 1986. до 1994. године био виши саветник у Савезном заводу за статистику - Од 1987. до 1991. био је саветник за макроекономска питања у Савезној влади - Од 1992. до1996. године био је посланик у Савезној скупштини и члан Комитета за монетарну политику - Од 1994. до 1997. године потпредседник Демократске странке, од 1999. до 2000. председник Управног одбора Г17, чији председник постаје 2002.

Проблеми су нетранспарентност таквог поступка и недостатак одговорности за - Од 2000. до 2003. године био је потпредседник Савезне владе и министар за економске однооно што је урађено. се са иностранством, као и гувернер СРЈ у

Већина економиста се слаже да ће Светској банци и Европској банци за обнову 2011. бити тешка. Шта ће бити најтежи и развој економски проблем?

- Марта 2004. године, после ванредних

- Тачно је да ће бити тешка, ако не иско- избора, изабран за потпредседника Владе ристимо шансу коју имамо. Србије, на чијем је челу био Коштуница. На Према ММФ-у и информацијама из нашег пословног окружења, тренутно се формира нови инвестициони циклус за земље у транзицији. - Наша привреда зависи од опоравка Да ли ћемо да учествујемо у њему, заеврозоне и од прилива капитала. виси од нас.

ту функцију поднео је оставку у мају 2006. године, након што је ЕУ суспендовала преговоре о прикључењу са тадашњом СЦГ. У том периоду поднео је и оставку на функцију председника Г17

Извор: Прес Магазин, Београд;

аутор: Наталија Секулић


44

Kultura i obrazovawe

Најтраженије књиге - како и зашто

Izbor

на змајеве” у Србији је објављена још опише, грозно је и оставља јак утисак. 2006. године. Ова књига заиста може да измами сузе, али на један помало вештачки Иако се у Србији годишње објави више Две године касније, излази други роман начин”, каже филолошкиња Радман. од четири хиљаде романа, на топ ли- ,,Хиљаду чудесних сунаца” који Хосеини стама књига се увек појављују исти, посвећује женама Авганистана. Од када Књиге популарне метафизике - Пауло су се појавиле, не заобилази их ни једна Коељо, Шарма, Јанг познати наслови. листа најчитанијих књига. Романи популарне метафизике, чини се, све више освајају топ листе. На листама Библиотеке града и књижаре. ком, три од десет чине књиге са овом тематиком. Најпознатији представник овог “жанра“ је Пауло Коељо чији је роман ,,Алхемичар“ у Србији доживео 26. издање! Занимљивост код Коеља је да се свих четрнаест његових романа истовремено добро продаје, како тврди директор издавачке куће ,,Паидеиа” Петар Живадиновић

Када упоредимо листе десет најтраженијих књига које су почетком године издале Библиотека града Београда и књижара.ком, долазимо до занимљивог закључка: половина романа налазе се на обе листе.

Радња ових романа смештена је у део света који мање познајемо, што је, како тврди директор маркетинга ,,Лагуне” Дуле Недељковић, код наших читалаца предност:

,,Хосеини добро пише, али је и вешт Ова истраживања најтраженијих књига у одабиру теме. Његове књиге угла2010. нису рађена над истом чита- вном читају жене између 25 и 55 голачком публиком, па, ипак, некако смо дина. навикли да се ту мора наћи бар један То су топле људске приче и он одлично Коељо, понеки љубавни роман и на- разуме сензибилитет овог дела пуграђена књига. блике. Наши читаоци се, опет, могу Питање је: зашто баш ти романи и поделити на оне који воле “егзотичне“ књиге, које су својеврсно путовање у како им успева? непознате земље и оне који воле триПриче из Авганистана - Халед Хосеини лере.

,,Вредносни систем Коељових романа је супротан вредностима које заступа већина бестселера на светском тржишту.

Бар у Србији, Исток је увек егзотичнији него Запад, па су веома продавани аутори са шпанског говорног подручја и Блиског истока. Једноставно, људи су свесни да се прича из Њујорка не може доживети као прича из Авганистана.“

Он верује у труд, борбу, да за сваки проблем постоји решење, да свако има своју личну легенду. Већина бестселера, пак, покушава да се игра са тамним странама људске душе и да њих афирмише.

Прва Хосеинијева књига је, како тврди То су књиге о криминалу, сексу, насиљу филолошкиња Весна Радман, привукла и оне на тој основи интригирају чивелику пажњу у Америци јер објашњава таоце. културолошку базу Талибана. Према недавним анкетама, КоеЧитаоце у Србији је вероватно привукла љо је најчитанији писац међу средобро испричана прича романа, али дњошколцима и ја сам ту вест приима и других разлога: мио са радошћу јер то значи да си,,Оно што је заједничко многим “попу- стем вредности међу младима није ларним“ књигама данас је да као гла- пољуљан”, каже Живадиновић. вни заплет имају насиље.

Популарност ових књига је, може се У књизи ,Ловац на змајеве’, то је сексу- рећи, покренута кризом у друштву, али и савременим начином живота. ално насиље над децом. Људи и даље воле филозофска дела, Чини се да данашњем свету није до- али немају времена за опширне књиге. вољно писати о малим стварима и представити их као велике. ,,Оно што је проблем је што ове књиге начињу велике теме. Писци узимају оно најгоре - експлицитно Књига о сазревању у доба пада монархије насиље зато што оно како год да се Писци покушавају да, на пример, даи руске инвазије у Авганистану ,,Ловац


Izbor

45

Kultura i obrazovawe

ју објашњење зашто постоји зло Шта публика тражи ако је Бог добар. То је тема читаве средњовековне и постсредњовековне На ово питање прави одговор немају ни успешни издавачи. Бестселер у Амефилозофије. рици често није бестселер у Србији, ма То је и прича романа ,Браћа Карама- колико се улагало у рекламу. зов’. Она се не може сместити у нешто више од стотинак страница”, Ево неких искустава домаћих издавача: наводи Весна Радман. Дуле Недељковић, Лагуна: ,,Издавач Награђени писци - Марио Варгас Љоса може лако да погреши, нарочито код комерцијалних књига.

Та књига је у Пољској продата у шездесет хиљада примерака и ја сам сматрао да ће, с обзиром на сличност менталитета, та књига добро проћи и на нашем тржишту. Овде је та књига продата у хиљаду примерака. Зашто? Те приче малог Николе се у свету породично читају.

Књига ,,Купологија“ је, рецимо, у свету продата у преко шездесет милиона Јунак ове књиге збија шале у школи, у кући, прави мале несташлуке који су, примерака, а овде ни хиљаду. изгледа, сувише безазлени за нашу децу која расту у другачијој клими.“ Извор: Б92., Београд; аутор: Соња Гочанин

“Господа Глембајеви” догађај сезоне Нова верзија драме Мирослава Крлеже “Господа Глембајеви”, у режији Јагоша Марковића, је премијерно изведена у београдском   Атељеу 212. Овације за македонског глумца Николу Ристановског.

Роман ,,Авантуре неваљале девојчице” перуанског књижевника Варгаса Љосе објавила је ,,Лагуна” 2008.године. Та књига нашла се на четвртом месту топ листе Библиотеке града за 2010. годину. Зашто?

То је књига која се бави анализом псиЉоса је у међувремену добио Нобелову хологије потрошача и то је у свету хит, награду. али у држави са оваквим стањем у еко,,Љосин роман ,Авантуре неваљале номији, то није много занимљиво.

девојчице’ је био добро продаван и пре Има и позитивних изненађења. Нобелове награде јер људи ипак знају ко је он. Код нас се добро продају музичке књиге, тј. књиге о групама ,Led Cepelin’, Реч је о више хиљада примерака, што ,Depeche Mode’, ,Red Hot Chili Peppers’, је у Србији добар тираж. што је врло занимљиво.“ Ипак, награде су веома важне. Лако је рекламирати писца који је добио Нобелову награду, довољно је да то у књижари пише.

Петар Живадиновић, Паидеиа: ,,Ми смо купили права на изабрана дела Филипа Рота, који је по мом суду најбољи амерички писац данас.

Исто важи и за домаће награде, попут Виталове и НИН-ове. Писац који добије НИН-ову награду сигурно ће продати роман у двадесет хиљада примерака, а без те награде, тешко да може и петсто“, каже директор маркетинга ,,Лагуне“.

Међутим, та дела се овде не продају тако добро јер нису везана за неку Представа је изазвала огромно интеренаграду или филм. совање како домаће тако и публике Посебна прича је дечија књига ,Нове из региона, па су премијери, поред приче малог Николе’. министра културе Србије Небојше Брадића и других јавних личности српске сцене, присуствовали чланови дипломатског кора, директори позоришта и представници фестивала и медија из Хрватске, Словеније, Македоније.

,,Читаоци траже нешто што је број један: да ли је то НИН-ова награда, Виталова, Нобелова, чак и број један у некој издавачкој кући. Те награде могу бити веома дискутабилне. Из неког разлога, НИН-ова награда “касни” годину дана тј. често се додељује писцу годину дана касније за роман који је неупоредиво лошији. Ипак, с обзиром да више нема критеријума по коме се може рећи да је нека књига добра, боље да параметар буде Нобелова и НИН-ова, него бестселер листа”, тврди филолошкиња Радман.

Дугим аплаузом поздрављен је цео интернационални ансамбл представе, а највише Никола Ристановски, првак Македонског народног театра, у улози Леонеа Глембаја. Главу породице “злочинаца и убојица”, банкара Игњата Глембаја играо је доајен словеначког театра Борис Каваца, његову супругу сумњивог морала, лепу баруницу Кастели српска глумица са


46

Kultura i obrazovawe

Izbor

представа коју је Атеље 212 добио, биће дефинитивно догађај сезоне.

европском каријером Аница Добра. У ансамблу Атељеа били су Светозар Цветковић (Зилбербрант), који је добио и аплауз на отвореној сцени, Властимир Ђуза Стојиљковић (Титус Андроникус Фабрици), Јелена Ђокић (Сестра Ангелика), Бранислав Трифуновић (Пуба Фабрици), Танасије Узуновић (Паул Алтман) и други.

У првим утисцима гледалаца о квалитету представе у целини мишљења су подељена, али су једногласне високе оцене за креацију Ристановског, чији је Леоне, невољени син породице Глембај, трагични лик са савешћу у бескрупулозном свету пуном лажи и превара, уметник и интелектуалац у средини која се руководи искључиво Кокан Младеновић, управник Атељеа 212, за београдске медије  је рекао да су управо „Глембајеви” борба против лошег укуса који је завладао нашим животима.

Једно од најизвођенијих драмских дела великана хрватске књижевности 20. века Крлеже и у новој поставци делује актуелно.

материјалним интересима.

Атмосферу ove представе употпунили су сведена сценографија од црних и провидних зидова, аутора Миодрага Мада захтева озбиљну концентрацију, Табачког и елегантни црни костими Зозбог специфичног крлежијанског језика, ре Мојсиловић. држи пажњу пуна два сата, без паузе. Према речима већине присутних, ова

Све редовне репризе “Господе Глембајевих” у фебруару већ су распродате, а за наредне представе у Атељеу је формирана листа чекања.

Извор: Спона, Скопје


Izbor

Nauka i nove tehnologije

47

Лансиране прве дневне иПад новине

„Посебно сам поносан што смо све ово пштавања вести. изградили на вишедеценијском завештању изврсног новинарског заната „Разноликост иПада нам дозвољава да одаберемо у ком ће медију бити наApple i News Corp медијског магната које је гајила кућа News Corporation”. јбоље да се пренесе нека вест”. Руперта Мердока покренули су „Дејли” (The Daily), прве дневне новине креиране Назвавши иПад „невероватном новом Пројекат је коштао 30 милиона долара, платформом” Мердок је рекао да ће искључиво за иПад. овај уређај омогућити новинарима „да а трошкови његовог функционисања износе 500.000 долара седмично.

„Без папира, без ротационих машина, без камиона”.

Мердоков циљ је да прода више милиона апликација.

Овим речима Руперта Мердока свет новинарства је окренуо нову виртуелну страницу покренувши иПад публикацију осмишљену да ревитализује ову посрћућу индустрију.

Према недавном извештају Новинског удружења Америке, ниво традиционалног оглашаванај у штампаним медијима је од 2005. опао скоро за половину. Али са овако разноврсним платформама и чврстим моделом претплате, Мердок је уверен да ће иПад вратити профит у журнализам. Сваког јутра читаоцима ће „Дејли” бити испоручен на њихов иПад, казао је један од уредника Џеси Анђело (Jesse Angelo), додајући да ће они имати и ограничену могућност најновијих вести током читавог дана.

Господин Мердок и извршни директор „Епла” Еди Кју (Eddie Cue) организовали су (2.2) презентацију у њујоршком музеју Гугенхајм. „Дејли” ће бити кокмбинација писаних чланака и видео записа и продаваће се само преко претплате по седмичној цени од 99 центи и годишњој од 39,99 долара. Ту ће бити и панорамских фотографија (од 360 степени), графичких приказа осетљивих на додир и „других иновација које су незамисливе у штампаним и ТВ медијима”, казао је Мердок у и-мејлу послатом свим запосленима.

На стотинак страна биће покривене теме из области политике, спорта, уметности, живота и света познатих, изнова измаштају своју вештину”. постојаће рубрика отворена за полеМердок је наводно окупио екипу од око мике и размену мишљења, као и стотину аутора, уредника и продуцената локализоване временске прогнозе и које је „врбовао” из великих медијских игрице попут судокуа и укрштених речи. кућа попут „Њујоркера”, „Лос Анђелес тајмса”, „Вол стрит џернала” и Еј-Би-Си Свако издање ће имати и мали видео прилог са прегледом главних вести за њуза. тај дан. Једна од највећих предности „Дејлија”, казао је Кју, биће могућност да се апли- Апликацију ће пратити и веб сајт www. thedaily.com на којој ће бити око десет кација прилагоди локалним укусима. одсто садржаја „Дејлија”. „Не морате да живите у Висконсину да би у вашим иПад новинама ‘до- Прво издање је фокусирано на полимаћи’ тим био Green Bay Packers”. тичку кризу у Египту. Ова врста прилагодљивости ће утицати и на форму приповедања тј. сао-


48

Feqton

РАСПАД СФРЈ Распад Југославије – 20 година касније (11) СВЕДОЦИ РАСПАДА

Киро Глигоров: Подела живог меса Киро Глигоров, први председник независне Македоније: “Ја сам био присталица тога да нађемо неки облик конфедерације, или нешто слично, да се баш не растури све што је заједнички грађено толико година. И нисам при том мислио да то треба подржати зато што Македонија није могла сама да опстане као држава, него из разлога да се не расточи, да се не растури све у шта је толико година улагано и да онда сви заједно створимо себи нове проблеме, конфликте, сукобе ... Кад почне крв да тече, онда су сви други аргументи слаби”

васпитаван у духу да смо ми Македонци и да је наша историја оваква, онаква и тако даље, већ у средњој школи сам био у једној групи ученика, ишао сам у више разреде гимназије у Скопљу, јер су тада све гимназије у Македонији, а било их је у свим градовима, укинуте и остављене су само две гимназије, мушка и женска, у Скопљу и једна у Битољу. Истовремено, тадашњи министар просвете, звао се Божидар Максимовић, али му је надимак био Кундак, прву одлуку коју је донео била је управо та да се укину виши разреди гимназије у Македонији, осим у Скопљу и Битољу, али је понудио за све који су завршили малу матуру да могу да се школују у Крагујевцу, Горњем Милановцу и Смедереву, да имају бесплатне уџбенике и тако даље и да не остану деца која неће даље продужити школовање. И то је тада била овако једна тема разговора међу нама ученицима, многи су се определили зато будући да им њихово имовно стање није дозвоља-

Izbor

Тада је у скопској гимназији био један изузетно добар састав наставничког савета. Сви који су били по казни премештени из разних делова Југосалвије слати су овамо, у Скопље, у Штип, Битољ и тако даље. Тако да ми је српскохрватски језик предавао Стевановић, који је касније постао члан академије наука у београдској Академији наука и на неки начин заменио покојног Велића. Књижевност ми је предавао председник “Матице српске” из Новог Сада, који је, опет по некој процени, био неподобан и зато су га послали у Скопље за професора. То је био један изузетно образован и културан човек, познавао је светску и нашу књижевност. Математику ми је предавао професор Лалић, који је касније био професор на Техничком факултету у Београду. Немачки језик … који је издао онај познати немачко - српски речник, српско - немачки и тако даље. И низ других професора. А било је и младих суплената који су студирали у Прагу. И пошто је тада Праг био место преко којег су из Југославије слати они који желе да оду у Шпанију да се боре на страни Републиканске армије, сви су били са неким предзнаком, као што би рекли Аустријанци, сад сам заборавио израз. РСЕ: Извињавам се, видим да сте ушли у велику дигресију. Можемо ли се ми вратити на ове састанке председника?

   РСЕ: Ви сте, господине Глигоров, од средине седамдесетих до почетка деведесетих били практично одсутни из политике. Вратили сте су у политику као председник Македоније у децембру 1990. године, у тренутку када је процес распада Југославије већ увелико био одмакао. У то време су почели и они чувени сусрети председника република који су, чини ми се, били последњи покушаји да се нађе миран излаз из кризе. чија је то била идеја?   Глигоров: Па, не улазећи сад у историјат како сам ја од малих ногу код куће био

вало да иду у неки град где треба сами да плаћају трошкове. Ја сам рекао оцу: “Да ли ја остајем на занат код тебе или ћу даље да продужим школу?” “Има да учиш”, каже, “како не.” “Па, добро”, кажем, “а да ли можеш да ме издржаваш?” “Неће бити богзна колико, али моћи ћеш да преживиш, главно је да учиш.” “Добро, али ево сад се позивају ученици који су завршили малу матуру у среско начелство и тамо им се нуди да иду у Крагујевац, Горњи Милановац или Смедерево на бесплатно школовање.” “Нећеш ти ићи тамо код Срба. Учићеш ти у Скопљу”, као да ту неки други предају, не исти.


Izbor

Глигоров: Вратићемо се. Да, латински ми је исто тако предавао неки хрватски фратар који је завршио два факултета, световни и црквени. Он нас је првог дана скупио и рекао: “Знате, ја сам ту потпуно слободан. Не знам никога. Ту сам у школи свако поподне. Ко хоће да учи латински, нека дође поподне, ја ћу му помагати”, и тако даље. И четири године смо учили код њега тај латински језик и мени је то после изванредно много значило на правном факултету кад сам полагао римско право, па и многе друге правне предмете који су сви на неки начин водили свој почетак или корен из тог римског права. Он нас је терао не да преводимо са латинског на српскохрватски језик, него са српскохрватског језика да пишемо на латински и, разуме се, уз све оне друге језичне форме које у латинском језику постоје, и тако даље. Тако да је то била једна изузетно добра атмосфера. Ту је пала идеја међу ученицима да оснујемо литерарно друштво и то је био почетак тог рада међу нама. Прво, имали смо добру библиотеку. Онда смо долазили до разних књига које говоре о историји Македоније и то се на тим нашим састанцима читало, ту су се читале и оригиналне песме тих ученика и тако даље. Углавном, створила се једна атмосфера сарадње и разумевања на тој линији да смо непризнат народ, да нам не дају да учимо на нашем језику и тако даље. Тада је формирана и једна група, као што сам поменуо, ученика. У тој гру-

Feqton пи је био песник Венко Марковски, који је после негде седамдесетих или крајем седамдесетих година био незадовољан што му нису удовољени неки захтеви које је овде имо, да му се да не знам каква кућа, плата и тако даље и отишао у Бугарску. Колико сам ја њега познавао, он никад није био Бугарин и све што је написао, написао је на изворном македонском језику. У тој групи је био и неки Бојан Ризов из старе породице Ризова који су некада били у ВМРО. Отац му је био трговац, па пао под стечај, имао је сестру која је завршила правни факултет и он је био врло интелигентан момак. И Асен Симићијев који је једно време био у Београду члан савезне владе и задужен за односе са селом. Тако да је та група била врло хомогена. Долазили смо до литературе везане за прве почетке те наше књижевности, за нашу историју, за револуционарна збивања у Македонији, за организацију ВМРО, други део те организације ВМРО, … која је опет била повезана са Коминтерном и тако даље. И то су била наша прва сазнања о томе шта се све збива у овој земљи. Неко је то провалио и затворен је овај песник Марковски, и Бојан Ризов, али они нису провалили ни мене, ни Симићијева. Тако да смо ми сваки дан стрепили шта ће бити, ишли у школу. Међутим, после извесног времена су њих пустили, искључили их из свих школа у Југославији и они су постали, разуме се, проблем за себе и за своје фамилије. Лакше је било Венку Марковском, који је то искористио за та његова литерарна дела, углавном поеме, песме и тако даље и то је био један плодан период његовог живота. Пат позиција РСЕ: Ако се слажете, можете ли сада мало да опишете те састанке председника председништава република? Како је то почело?   Глигоров: Па, нас су почели да позивају на седнице Председништва СФРЈ. Тамо се показало да председници из република излазе са врло различитим ставовима, а показало се и то да у самом Председништву постоје озбиљне разлике. Најпре се издвајала она група српских чланова Председништва, Бора Јовић, па онда онај са Косова.   РСЕ: Риза Сапунџија?   Глигоров: Пре њега је био један, па је онда био Риза Сапунџија, па је он смењен.   РСЕ: Сејдо Бајрамовић?   Глигоров: Да, тако је. Они су углавном, у нешто блажим тоновима, заступали ставове које је имало српско руководство. Словенци су се,

49

опет, издвајали са својим ставовима и са почетком интонирања те њихове жеље или циља да Словенија буде још самосталнија. Нису говорили о неком отцепљењу, о некој републици. Тада је било речи о томе да ли конфедерација, каква конфедерација и тако даље. Слична ситуација је била са Хрватском. О Босни сам већ рекао да су се они јако колебали око тога, ако се нешто деси са Југославијом, шта ће бити са Босном, јер они не могу ни без Загреба, ни без Београда. Онда су ту били наши ставови, из Македоније. Кад сам ја почео да присуствујем тим седницама, онда сам чуо од чланова Председништва да је у два маха глас нашег члана Председништва, Тупурковског, претегнуо у гласању кад је требало да се одлучи да ли да војска изађе на улице када су биле велике демонстрације.

  РСЕ: 9. марта 1991. у Београду?   Глигоров: Да. Када је изгледало да је, што се тиче тадашњег режима у Србији, ту негде крај. И како су се гласови поделили, онда је, наводно, глас Тупурковског одлучио да тенкови ипак изађу на улице и то је онда угушено и тако даље. Други пут су га оптуживали да је и он учествовао у томе да се југословенска војска пошаље на словеначке границе и да се на тај начин покаже да је интегритет Југославије сачуван. Ту је исто тако било подељено мишљење и , наводно, опет је глас Тупурковског био тај који је допринео да се та одлука донесе. Други су, опет, оптуживали Анту Марковића да је то извршио у дослуху са Американцима.

Међутим, за то ја немам ни података, ни детаља сем тога што сам чуо да се о томе разговара међу члановима Председништва.  


50

РСЕ: Ту бих вам хтео поставити једно питање, када сте рекли и да је то Анте Марковић урадио у дослуху са Американцима. Наиме, било је прича да су Американци дали Анти Марковићу зелено светло да војска преузме власт у Југославији и да смени сва републичка руководства, односно све председнике република, па да се након годину дана организују избори. Идеја наводно није прошла због тога што су српски генерали тражили да једино Милошевић не буде смењен, што за остале генерале није било прихватљиво. Знате ли ви нешто о томе? Има ли уопште неке истине у тој причи?   Глигоров: Не, немам никаквих сазнања. Нисам о томе ништа чуо. Анте Марковић се, напротив, трудио, колико ја знам, да сарађује са председницима република, да има њихову подршку и тако даље, јер је било у питању да ли ће се наставити тај курс, особито после оних упада у монетарни систем, који су се догодили најпре у Словенији, па у Србији, онда су и Хрвати то користили. Мислим да је у тој операцији само с наше стране изостао неки такав потез да дођемо до неких девиза, да створимо неке папирне новчанице и то преко жиро-рачуна и да се на тај начин ту створе неке девизне резерве. Тако да сам ја када сам дошао за председника републике, сазнао једну жалосну чињеницу да Народна банка нема више од 20 - 30 хиљада долара девизних резерви.   РСЕ: Постоји још једна прича о државном удару. Наиме, Борисав Јовић у својим мемоарима “Последњи дани Социјалистичке Федеративне Републике Југославије” пише да је фебруара 1991. године постојао план војног врха на челу са Кадијевићем да се оборе руководства у Словенији, Хрватској, Босни и Херцеговини и Македонији. Према том плану требало је организовати митинге, поред Хрватске и Босне и Херцеговине, и у Македонији да би се, како је наводно писало у том папиру, срушило пробугарско руководство у Македонији. То су, наводно, били закључци војног врха о којима је Кадијевић обавестио Јовића. Да ли ви ишта знате о томе?   Глигоров: Не знам. РСЕ: То Јовић помиње у својим мемоарима.   Глигоров: Не знам. То никада није било предмет расправе на седницама Председништава на којима сам ја тада присуствовао, иако знам да је војска настојала, особито у том последњем периоду постојања Југославије, да се формира једна војна комисија која би фактички била врховна

Feqton

Izbor

власт која би одлучивала управо о та- пресеку путеви, железничке пруге, теквим стварима. лекомуникације, електропривреда је функционисала као јединствен систем и тако даље. Међутим, то је трајало скоро цео дан, а није се дошло ни до чега. Онда је после тога био састанак у Словенији. И то је био састанак где се расправљало о неким облицима заједничког живота. Али, због тога што Србија није пристајала на било какав конфедеративан облик те будуће заједнице него на модерну или чврсту федерацију и од тога није било ништа. Иза тога ми смо предложили да састанак буде у Охриду. И ту је опет отпочела једна полемика углавном између Милошевића, Туђмана, Кучана и тако даље. Милошевић је у неким својим иступима том приликом једно два пута додирнуо и Македонију. Онда сам ја морао да реплицирам. Али то није прошло на гласању у Председништву, Кадијевић је остао у мањини. А касније, исто тако знам да су Срби јавно саопштили да што се тиче Словеније, она може и да се одвоји ако жели, али остали део Југославије мора да остане заједно и тако даље. Сви наши састанци РСЕ: Хоћете ли ми рећи како је дошло до тога да почну да се организују састанци председника република?   Глигоров: До тога је дошло на тај начин што је тада настала једна пат позиција у Председништву, ништа се није могло одлучити. Понекад је присуствовао војни министар, понекад није, али се знало да иза свега тога веома важну реч има војска, шта ће урадити и како ће урадити. Тада је пала идеја да је потребна равноправност република и тако даље, да се продуже ти састанци председника република и покрајина у одређеним градовима које свака република означи као место где ће бити ти састанци.   РСЕ: А је ли се сећате чија је то идеја била?   Глигоров: Мислим да су то Словенци предлагали.   РСЕ: Кучан?   Глигоров: Да. Сећам се тог првог састанка који је био у Сплиту.   РСЕ: У вили “Далмација”?   Глигоров: Да, у вили “Далмација”. Тај је састанак исто био безуспешан покушај да се нађе неко компромисно решење које би бар омогућило да се сачувају неке везе међу тим народима, они су то градили седамдесетак година заједничког живота. Па није морало да дође до тога да се

РСЕ: А у ком смислу је додирнуо?   Глигоров: Па, рекао је да он мисли да ће народ у Македонији увек бити за Југославију и слично. Онда сам му ја реплицирао и рекао: “Да, знам кад је био Први српски устанак, па Други, па, ето, ми смо тај можда последњи народ на Балкану који није успео у току последњих 120 година, да не говорим за раније, да дође до сопствене државе. И ако је сада већ реч о ��оме да је потребно да се споразумемо о томе да то буде изведено путем референдума или нешто слично”, а Хрвати су заступали становиште да то требају да буду одлуке скупштина, а не да треба да се иде на општи референдум, “мислим да је то легитимно право овог народа да мисли и што се мене тиче, ја сам дубоко уверен да би један референдум у Македонији показао да су људи за то да имају сопствену државу.”   РСЕ: То сте рекли Милошевићу на том састанку?   Глигоров: Да.   РСЕ: И како је он реаговао?  


Izbor

51

Feqton

Глигоров: Он није реаговао, био је доста уздржан и помало љутит, можда није то очекивао. Па и тај састанак је углавном због тога завршен неуспешно. Онда је дошао састанак у Црној Гори, на Цетињу. Тамо је био један заједнички предлог Хрвата и Словенаца о конфедеративном уређењу Југославије. Срби су се успротивили, као и у другим приликама, да то не долази у обзир, да је то растурање Југославије и да су то скривене амбиције за сецесију, јер после, кад се једном створи конфедерација, следећи корак је врло једноставан да се оде из заједнице. Неки су предлагали да по совјетском примеру направимо заједницу југословенских држава, зато што су од првог устава па све до последњег, републике третиране као државе и, чак, у једном од тих устава је било - уз право на самоопределење до отцепљења. И то нико није могао да спори. Према томе, хајде да покушамо то да направимо. Ево, Совјетски Савез је дозволио онима који не желе да буду у оквиру те државе, да створе своје самосталне државе, али они који су преостали, а и ти који су се отцепили, могу да буду чланови једне шире заједнице која се зове савез држава.

све што је заједнички грађено толико година и нисам при том мислио да то треба подржати зато што Македонија није могла сама да опстане као држава, него из разлога да се не расточи, да се не растури све у шта је толико година улагано и да онда сви заједно створимо себи нове проблеме, а можда и неке конфликте, сукобе и тако даље - као што се касније и показало око, рецимо, штедних улога Хрвата у словеначкој Љубљанској банци.   РСЕ: И како се завршио тај састанак у Црној Гори?   Глигоров: Тај састанак је такође био неуспешан.   РСЕ: Без резултата?   Глигоров: Да.   РСЕ: Значи, сви стастанци су, мањевише, били без резултата?   Глигоров: Да.   РСЕ: Какви су били односи међу вама на тим састанцима? Да ли је било приватних контаката, приватних разговора? Рецимо, какви су били односи између

  РСЕ: Да ли је то био и ваш став?   Глигоров: Не.   РСЕ: Значи, то је био став Словеније и Хрватске?   Глигоров: Да.   РСЕ: Како сте Ви реаговали?   Глигоров: Ја сам био присталица тога да нађемо неки облик конфедерације, или нешто слично, да се баш не растури

Туђмана и Милошевића? спремни да идемо на ову солуцију коју Јесу ли се они међусобно подржавали је Милошевић предлагао - чврста фена тим састанцима?7  дерације, модерна федерација и тако даље, како се он изражавао. Глигоров: Не.     РСЕ: А, нисте били ни за ову варијанту РСЕ: Нису? коју су предлагале Словенија и Хрва  тска - одмах разлаз? Глигоров: Они су ван састанака, у пау-   зама разговарали, некада и распра- Глигоров: Па, нису ни оне предлагале вљали, некада шалили и тако даље. одмах разлаз. Међутим, том приликом није дошло до То је дошло касније, више као виа фацти, неког њиховог међусобног договора, пошто су пропали сви ти договори. тако да је свако остао на својим ста- А овај договор који смо ми понудили, вовима, а то су уствари била два најпо- то је био резултат једног мог разговора

ларизованија становишта.   РСЕ: Није деловало као да међу њима постоји неки договор?   Глигоров: Тада не. Предлог Глигоров - Изетбеговић РСЕ: И онда је, колико знам, дошло до иницијативе коју сте били припремили ви и господин Алија Изетбеговић. То је била једна од најозбиљнијих иницијатива која је покренута на тим састанцима, а то је, колико се сећам, отприлике био предлог да Босна и Херцеговина, Македонија, Србија и Црна Гора буду у некој врсти федерације, а све заједно у конфедералном односу са Хрватском и Словенијом? Ко је био иницијатор тог предлога, ви или господин Изетбеговић? И зашто се сте баш вас двојица дали заједнички предлог?   Глигоров: Па, ми смо доста сарађивали на тим састанцима Председништва, јер су и наше позиције биле сличне. Ми нисмо били радикално оријентирани по сваку цену да се то растури и тако даље. Али, с друге стране, нисмо били ни


52

Feqton

Izbor

РСЕ: Да ли је на том састанку уопште поменута та ваша иницијатива, или су се понашали као да је није ни било?

са Изетбеговићем - хајде да ми нешто направимо, нисмо директно сукобљене стране, можда ће то бити неки повод за мирнију расправу и да дођемо до неког резултата. Ја сам то написао са мојим сарадницима у неколико тачака, али то што је тај предлог садржавао, то није ово што сте ви говорили.   РСЕ: Шта је тачно садржавао?   Глигоров: Ми смо предлагали да се формира савез југословенских република, свих. Да свака од тих република може постати чланица Уједињених нација. Дакле, ту смо се трудили да максимално идемо у прилог ономе што је био захтев, да кажем, северног дела Југославије. А, на другој страни, ипак да се сачува Југославија и неке функције у федерацији, које су се углавном сводиле на одбрану, један део спољних послова, јер ако су чланице Уједињених нација, онда морају имати и своју спољну политику, друга ствар је међусобно договарање и слично.   РСЕ: А војска би остала на нивоу заједнице?   Глигоров: Да.   РСЕ: То би фактички била заједница држава?   Глигоров: Да. И дебата о том предлогу је вођена у Сарајеву.   РСЕ: Сарајево је било после Подгорице?   Глигоров: Да, после Подгорице. Туђман се јавио за реч и рекао да се он, као што је више пута истицао, не може одрећи хрватске државе и њене обнове после хиљаду година, после хрватских краљева и тако даље, да је то ухватило дубоке корене у Хрватској и да он то не може другачије да гледа. Потом се јавио Милошевић и рекао: “Да ја стално не понављам, али ја сма-

трам да је опстанак Југославије могућ ако ми будемо једна модерна, чврста федерација.” Кучан је рекао да он по њиховом уставу није овлашећен да се изјашњава о таквим предлозима који значе будућност Словеније и свих осталих република, али да он лично мисли да је тај предлог у основи добар. Црногорци су подржали Милошевића. И то је све.   РСЕ: И како се завршио тај састанак? Опет без резултата?   Глигоров: Тај састанак се завршио са закључком да на томе треба даље радити, да ту има неких елемената који могу да се прихвате, међутим да то још није довољно осмишљено, заокружено и тако даље.   РСЕ: Кад је био следећи састанак?   Глигоров: Па, убрзо. За једно две - три недеље.

Глигоров: Па, то је, ја мислим, и био начин, у Сарајеву како је закључено, да се то фронтално не одбије, али да се истовремено стави у фрижидер, да тако кажем.   РСЕ: А, шта је било на том састанку на Брду код Крања?   Глигоров: На Брду код Крања су расправљане могуће заједничке функције федерације, али ту није било сагласности. У погледу армије Словенци су сматрали да они треба да имају своју армију, али да можемо имати заједничку команду. Хрвати нешто слично. Остали су углавном прихватали то да армија може бити јединствена, јер опет командовање није могуће ако имамо шест армија које требају да имају заједничку команду и да треба опет сви да се договарају међусобно шта предузети, шта урадити, а нарочито у тренуцима када је земља у некој опасности. Тако да је и то био безуспешан покушај да се дође до неког резултата. Иза тога почеле су оставке појединих чланова Председништва и онај сукоб око Месића, да ли он да буде председник Председништва или да не буде председник Председништва, с обзиром на неке изјаве које је он давао и тако даље. И то је трајало скоро пола године. И на крају је он, под притиском Американаца и Европске уније, ипак постао председник Председништва, али, кажем, већ се Председништво почело да осипа.   РСЕ: А, ви се више нисте састајали?

РСЕ: Да ли је то био састанак на Брду код Крања?   Глигоров: Да.

Глигоров: Не.   РСЕ: Да ли сте се договорили да се више не састајете, или је то једно-


Izbor

ставно престало?   Глигоров: Па, кажем, почеле су оставке. Мислим да је последњи који је дао оставку био Тупурковски, који је упорно настојао да се нешто уради. Које му је било интимно становиште, то не бих могао да кажем, али у два маха је покушао да послужи као посредник.   РСЕ: Он је посредовао у рату у Хрватској и у рату у Словенији.   Глигоров: Јесте.   РСЕ: На почетку рата у Хрватској и током рата у Словенији.   Глигоров: Тако је. И једном је био послат, кад је било жестоко, у Вуковар. И Срби су то питање поставили на Председништву како је могуће да се на овај начин тамо убијају људи? Као да они нису убијали с друге стране. То је био један жесток обрачун. И тада су се сложили да Тупурковски оде у Вуковар са једним генералом и да виде шта се то тамо збива. Он је тамо био, вратио се, и на следећој седници рекао: “Знате како, то је практично рат. Наравно да има убијених и на једној и на другој страни, али није то баш тако драматично” и тако даље. Туђманово решење за БиХ РСЕ: Много се причало о договору Туђама и Милошевића марта 1991. у Карађорђеву. Према сведочењу Стипе Месића, а и по многим другим сведочењима, тај договор је заиста постојао, само никад нико није написмено видео шта су се они договорили. Шта ви знате о томе?   Глигоров: Ја не знам ништа директно од једног или другог, нити сам видео било какав докуменат. Оно што знам потиче са једног сусрета који сам имао са Туђманом у Загребу, а то се догодило када сам био у Словенији на отварању неког сајма где су наши били изложили своје производе, а био сам позван од Кучана, отишао сам, то је било у Цељу. Туђман се јавио телефоном, каже: “Молио бих те да свратиш у Загреб кад си већ овде, имам једну врло важну ствар с тобом да расправим.” Кажем: “Слушај, ја сам данас већ наручио у толико сати авион, треба да летим у Скопље, тамо ћемо имати састанак. чекају ме да им кажем шта је било”, и слично. “Ма, само пола сата. Само дођи да се видимо, ја ћу ти рећи у чему је ствар, не могу сад телефоном.” И онда сам ја попустио. “Добро”, кажем, “свратићу, али то заиста треба да буде кратко.” Дошао сам у Загреб, он је још тада био у Банским дворима, још није био пао онај

Feqton пројектил на Банске дворе. И прва ствар која ме је јако изненадила, пред улазом у Банске дворе било је једно десетак -петнаест људи који су били као стража, у неким средњевековним униформама, са кацигама, са халебардама, перјем и тако даље - и онда су изводили церемонију.   РСЕ: Вас су дочекивали као председника стране државе?   Глигоров: Да. Ја у земљу да пропаднем. То је трајало десетак минута, скупио се народ, гледају шта се дешава. Када се то завршило, уведу ме у Банске дворе. Пођем из једне сале у другу салу, трећу салу, четврту салу, то је све повезано као у Версају, и свуда на улазу је један гардијски официр, поздрави и покретом руке да знак да уђемо. И коначно дођемо у једну просторију где видим хрватско руководство, без Туђмана, како сједе за једном клубгарнитуром - Стипе Месић, министар унутрашњих послова Манолић и још пар њих, председник скупштине и тако даље. Ја се поздравим са свима. Било ми је чудно што седе ту, што нису код Туђмана. Но, појавио се шеф кабинета на вратима и каже: “Предсједник вас очекује.” Уђем ја код њега, то је једна велика просторија, много већа од ове претходне. “Сад ћу ја”, каже, “рећи председнику да сте овде и можете одмах ући.” Ушао је унутра и ево одмах Туђмана: “О, Киро, стигао си, баш ми је драго. Хајде седи, молим те.” Седнем ја, он оде до касе. Отвори касу, извуче неке мапе и распростре их на сто. Каже: “Киро, гледај. Ово је једино решење за Босну и Херцеговину. Видиш овде, овај део треба да се прикључи Хрватској.” Свако село, град, све обележено. “Овај део треба да иде у Србију. А, с овим што преостаје” то је мали део, “Муслимани нека раде шта хоће.”   РСЕ: Нека праве државу.   Глигоров: Нека праве државу, нека раде шта хоће. Ја га слушам, он ми износи аргументе: “Онда ће бити мир међу Србима и Хрватима” и тако даље. Кад је он завршио, ја кажем: “Слушај, Фрањо, ја и кад бих био убеђен да је ово добра ствар, а колико знам историју, мислим да се то никад није догодило. У Турској империји Босна и Херцеговина је била посебан ентитет. У Аустро - Угарској је исто тако била посебан ентитет. У Краљевини Југославији, док је још била краљевина, никад се није могло замислити да у влади нема бар три Босанца, јер се сматрало да је то нешто што показује целину те државе.

53

И сад ви то делите. Ја не могу да учествујем у подели живог меса.”   РСЕ: А, да ли вам је рекао да се договорио са Милошевићем о томе?   Глигоров: Не.   РСЕ: Само вам је показивао карте?   Глигоров: Само ми је објашњавао које је најбоље решење и тако даље. Убеђивао ме је, прошло је више времена, читав сат. Међутим, видео је да ја не могу да се прихватим тог задатка. “Слушај”, каже, “ти си пријатељ са Изетбеговићем. Он ће тебе можда да послуша.”   РСЕ: Значи, он је вас звао да би вас замолио да ви убеђујете Изетбеговића да то прихвати?   Глигоров: Да.   РСЕ: Да ли сте то после пренели Изетбеговићу?   Глигоров: Како не.   РСЕ: И како је господин Изетбеговић реаговао?   Глигоров: “Па”, каже, “ја наслућујем да се о томе ради.” Словенце су пустили да оду из Југославије   РСЕ: Да вам поставим још једно питање. Ради се о одвајању Словеније од Југославије. Верујете ли да је рат у Словенији би режиран рат, да је одвајање Словеније практично било договорено између Милошевића и Кучана? О томе се доста прича.   Глигоров: То не могу да потврдим, јер то стварно не знам. Међутим, да је та војна операција била непромишљена, иако нисам неко војни стручњак, то се одмах видело кад су Словенци могли лако да изађу на крај са тим контигентом који је дошао тамо да заузме границе, а морао је да се врати и без оружја, све оно што је било по касарнама је заробљено и тако даље. Тако да то са војничке тачке гледишта, чини ми се, није била озбиљна операција. Југославија је тада располагала са моћном армијом и ако су хтели то да направе, било је начина да армија која је у Хрватској, један свој део усмери тамо и онда Словенци, без обзира шта би радили, не верујем да би могли да успеју онако како су успели. О том рату у Словенији Словенци доста говоре, можда мало и преувеличавају.   РСЕ: Трајао је 10 дана.  


54

Глигоров: Да, десетак дана, без неког великог броја жртава и слично, било је доста заробљених војника и официра Југословенске армије.   РСЕ: Али се након тог рата Словенија практично одвојила.   Глигоров: Да.   РСЕ: Али Ви ништа не знате о неком договору између Кучана и Милошевића?   Глигоров: Не.   РСЕ: Доста су различите интерпретације, једни кажу да је договор био, други да није био,... али, ипак ово како је тај рат изгледао, наликује један заиста неспретан рат са становишта Југословенске армије...   Глигоров: Апсолутно.   РСЕ: Словенија се одвојила од Југославије уз десетодневни рат. Без обзира шта ко о њему мислио, али био је некакав рат. Македонија је, међутим, изашла из Југославије без испаљеног метка. Да ли су томе претходили неки тајни договори и, уопште, како је то изведено?   Глигоров: Никакви тајни договори нису постојали. Одмах кад се Словенија одвојила, Генералштаб је прокламирао да ће повући све што има у Словенији, војнике, магацине пуне оружја и тако даље. Мало су од тога извукли, али то је била њихова прокламација. Онда је у Македонији почело да се размишља о томе како то могу Словенци да се одвоје, а не можемо ми. Ево, Србија је практично у рату са Хрватском. Словенце су пустили да иду из Југославије. Која је логика да се било којој другој републици то забрани?

Feqton

Izbor

Када је македонско руководство, македонски врх практично донео одлуку да изађе из Југославије?   Глигоров: Па, то је било тих дана када је Словенија изашла из Југославије.   РСЕ: Тада сте и ви почели да размишљате о томе?   Глигоров:    Да, почели смо о томе да размишљамо.   РСЕ: Када сте видели да више нема Југославије?  

зависности Македоније, он ми се јавио телефоном, каже: “Шта се то ради, председниче? Ви хоћете да се одвојите од Југославије? Знате ли шта то значи? Па, зашто смо ми овде?” Ја му кажем: “Знате шта, генерале? Ја о тој ствари не могу да разговарам преко телефона. Дођите код мене на кафу, па да седнемо ко људи и све ћу вам рећи, ту нема никакве тајне.” Он ми је спустио слушалицу.   РСЕ: Спустио вам је слушалицу? Као председнику државе?  

Глигоров: А, вршене су и неке припреме за сваку евентуалност, јер је ту била комплетна армија која је покривала један део Србије, тамо до Лесковца. А њен задатак је био да се супротстави јужном фронту НАТО-а и посебно је била опремљена свим могућим врстама оружја с којима је Југославија располагала. И право је чудо што неком од тих команданата који су овде били, посебно онај командант који је ту био кад смо ми прогласили независност, звао се генерал Кукањац.   РСЕ: Који је после отишао у Сарајево.   Македонци су испратили генерала до Глигоров: Да, који је после отишао у границе Сарајево и тамо је и завршио каријеру. Кад је први пут чуо, или му је неко РСЕ: Само нешто да вас питам. реферирао, да се разговарало о не-

Глигоров: Да. После 20 минута, ево га на вратима. Ушао је у мој кабинет оним војничким корацима од зида, па до другог зида. Кажем: “Седите генерале, полако, све ћу да вам кажем.” Он сео. “Хоћете кафу или нешто друго да попијете?” “Не, све ми је горко”, каже. Ја наручим кафе и кажем: “Слушај генерале, како не можеш да схватиш да и овај народ има право да има своју сопствену државу, ако се већ Југославија распада? Ми нисмо били за распадање Југославије, нити смо било шта урадили да се она распадне. Али ако се одвојила Словенија и ако Хрватска сад проглашава независност, зашто и Македонија на то не би имала право?”


Izbor

Хрватска је то урадила преко једне скупштинске резолуције и после јој је то Бадинтерова комисија забележила, приметила и рекла да не може да буде призната од стране Европске уније као посебна држава ако се не обави референдум. Па сам му причао о неколико устанака који су били у Македонији, кажем: “Сви су, нажалост, били неуспешни. Колико смо могли, толико смо постигли. Али сви ти устанци су значили јачање националне свести код овог народа.” “То је све добро”, каже, “али оде наша Југославија.” И после тог разговора је отишао, а ја сам се мало замислио - може ли овај човек какав је, у моменту да направи неку глупост? Довољно је да мене ухапсе, председника владе, скупштине и још два - три лидера ових крупнијих партија и да раде шта хоће, јер смо ми имали 300 пушака у полицији.   РСЕ: То је било све?   Глигоров: Да, и то све застарело. Оно оружје које је куповано из републичког буџета за територијалну одбрану, је било наше. Али, господин Кукањац је наредио да му се предају кључеви и катанци свих тих магацина.   РСЕ: То је било оружје територијалне одбране?   Глигоров: Да, и ми више нисмо имали приступа томе. Тако да је могао, ако је хтео, за једну ноћ да сврши посао, или ако је добио наредбу. Онда смо ми почели да размишљамо о томе на који начин да се изведе та независност. И било је различитих мишљења. Неке од партија које су тада имале доста добар број посланика, залагале су се да се примени хрватски принцип, јер ко зна да ли треба ићи на референдум, да ли ће Македонци гласати за своју државу и слично?   РСЕ: Значи да се у скупштини изгласа?   Глигоров: Да, у скупштини да се заврши посао. Међутим, ови који су тада држали владу - то је ова експертска влада и иза ње су стајале неке партије - су били за то да се иде на референдум.   РСЕ: И Ви сте били за то?   Глигоров: Да, и ја сам био за то. И око тога је била дебата неколико дана, жестока. “Нема државе без крви”, рекао је један од тих лидера, “не можемо ми то тако.”   РСЕ: Независност се мора се запечатити крвљу.   Глигоров: “Нека скупштина одлучи, па ако они направе неку глупост, борићемо се и то ће онда бити држава.”

Feqton

55

Глигоров: 9. септембра 1991.   РСЕ: А, да ли је после тога био онај ваш састанак са Кадијевићем, када је дошао са војним врхом у Македонију и доста претећим гласом разговарао са вама? Како је то изгледало?   Глигоров: Па, још су функционисали ти телефони са Београдом. Он ми се јавио телефоном, каже: “Волео бих да дођем у Македонију да видимо шта ћемо с армијом.” Ја сам му рекао: “Ви сте добродошли. Кад можете?” Тада и тада, то је било одмах два дана иза нашег разговора. Ми смо се ослободили неких обавеза, припремили се за то, за тај разговор. Он је стигао са практично свим својим непосредним сарадницима, помоћницима, шефом КОС-а и тако даље. И кад смо сели за један дугачки сто, он је сам почео да говори.   РСЕ: Пре вас?   Глигоров: Да, чим је ушао и сео, каже: њима је била и садашњи министар “Ја се овоме никада нисам надао од унутрашњих послова Димовска и још Македоније и македонског народа, они двојица, гласали против. су увек били у пријатељству са Србима”   и тако даље, “али ово сад је издаја”. РСЕ: Занимљиво. И тим речником је говорио једно че  трдесетак, четрдесет и пет минута, Глигоров: Да. Они су сматрали да треба узбу-ђено, да остави утисак. ићи по том хрватском обрасцу. Љупче Георгијевски и други су гласали за референдум. Мада је Георгијевски у свом последњем наступу у скупштини, пре самог гласања, рекао да ми треба да мислимо и на то да може да се деси да тај референдум буде неуспешан. Ко може гарантовати да ће неки делови Македоније - где можда има неког српског утицаја или неког другог, грчког, бугарског и тако даље - да ће гласати за независну Македонију? Ја сам тада узео реч и рекао му да сам ја дубоко убеђен да ће независност бити изгласана у високом проценту, али нисам претпостављао да ће македонски део нашег становништва 98 посто гласати за независност.   РСЕ: Такав је био резултат рефере- РСЕ: Повишеним гласом? ндума.     Глигоров: Да. Тадашњи председник Глигоров: Да. владе је био Никола Кљусев, на челу И добар део Албанаца. експертске владе, он се с времена на На тај начин је то завршено. време нервозно мешкољио у фотељи, Онда смо ми релативно брзо органи- али чим је Кадијевић завршио, Кљусев зовали тај референдум и тај дан је је рекао да би желио нешто да каже. изгледао веома свечано. “Господине генерале, знате у последње Људи су излазили да гласају за своју време су почели нас председнике државу посебно дотерани, обучени и извршних већа република да зову на тако даље. Било је доста страних но- седнице Савезног извршног већа. винара који су све то снимали, како се Последњи пут сам”, каже, “био тамо кад гласа, све је прошло и најбољем реду, се расправљало о буџету и посебно о тоније било никаквих покушаја да се ме да се републике сложе о армијским смета или да се поквари тај процес. расходима.   Па, мени је одмах постало јасно зашто је РСЕ: А кад је био тај референдум? ова држава пропала. Ко може издржати   такву армију?” Ова друга страна је говорила о томе да је Србија већ ангажована у Хрватској, у Словенији је била ангажована, а, ево, ствари иду у лошем правцу и у Босни, не може она себи да дозволи луксуз да отвара још један фронт. На крају те дебате у скупштини, последњег дана, у једној врло овако узаврелој дебати с једне и с друге стране, устао је један од посланика ВМРО и рекао: “Знате шта? Нема смисла да се делимо на овом питању. Ово је питање великог националног интереса, хајмо сви да гласамо за тај референдум, да се о томе доносе одлука.” И онда је Андов ставио то на гласање и мислим да су само три посланика, међу


56

Кадијевић се зацрвенио, почео да се мешкољи, устане па седне, устане па седне, а Кљусев наставља. И кад је завршио, Кадијевић му каже: “Господине, ви сте покушали да ми очитате лекцију о армији. Ја сам то учио. И у Америци сам учио. И немојте ви мени да говорите о томе шта је армија и шта треба овој земљи за њену безбедност. Да није овде господин Глигоров, каже, “ја бих одмах устао и отишао кући.” И тада је већ била покварена атмосфера. Све што смо покушали је пропало. Ја сам се умешао, кажем: “Хајде да видимо зашто сте дошли и да разговарамо о томе.” Јок.   РСЕ: Отишли?   Глигоров: Па, још су ту поседели једно петнаестак минута и отишли. Нису хтели ни да ручају.   РСЕ: И како су даље настављени преговори са њима?   Глигоров: После тога је не знам колико је времена прошло, неких три - четири месеца или можда нешто више, Кадијевић је смењен, а за начелника Генералштаба је дошао Аџић.   РСЕ: Благоје Аџић?   Глигоров: Да, Благоје Аџић. И тај се после недељу дана исто јавља телефоном, каже: “Волео бих да дођемо у Скопље да се споразумемо шта ћемо са армијом.” “Изволите”, кажем. “Био је ту Кадијевић. То, нажалост, није успело, али дођите.” “Али ја сам био у Македонији седам година. Служио сам у Прилепу, Скопљу, Штипу”, и не знам где све, “то је добар народ”, и тако даље. “Добро”, кажем, “изволите, дођите.” Дошао је и он са својим сарадницима. Разговарали смо седам - осам сати и никако да нађемо ону тачку где би се сусрели ти интереси и да можемо да се споразумемо.   РСЕ: Шта је армија захтевала?   Глигоров: Армија је поставила питање повлачења војске, Аџић је отворено саопштио да има одлуку врховне команде да се војска повуче из Македоније, ако има гаранције да може мирно да се повуче, да се не дирају официрске породице, да им се не одузимају станови и тако даље.   РСЕ: Значи, они су већ били донели одлуку да се повуку.   Глигоров: Он је имао овлашћење.   РСЕ: Није било уопште никаквих жеља да армија ту остане, притисака?   Глигоров: Не.  

Feqton РСЕ: Значи, фактички су пустили Македонију?   Глигоров: Да. И после седам - осам сати разговора, ја видим да то не води никуда. Опет је скоро четири сата поподне, нисмо ни ручали.   РСЕ: А, шта су биле главне тачке спора?   Глигоров: Па, никако нисмо могли да дођемо до закључка шта је то што они захтевају, да би човек могао да процени да ли то може или не може.   РСЕ: Уствари, начелно је била одлука о повлачењу, али нисте могли да се договорите како ће то да изгледа?   Глигоров: Да. И у једном моменту мени сине - да му ја кажем ово, па да видимо шта ће бити. Кажем: “Слушајте генерале, ми не мислимо да ратујемо. Ви сте ушли у неке ратове, имате војску, имате наоружање, терајте то, ваша ствар. Међутим, ми немамо такве намере. Ево, ја вам предлажем, ако се мирно повучете из Македоније, однесите сво оружје и све резерве што имате овде за војне потребе.” “Е, па”, каже, “то је друга ствар.”   РСЕ: Они то нису знали. Мислили су да ћете ви тражити део оружја. Да ли су се можда бојали блокаде касарни? То заправо није било реално.   Глигоров: Не, није. Али једном је то скоро било урађено. Једна група присталица ВМРО кренула је према касарни “Маршал Тито”, а унутра је било тенкова, ракета, артиљерије и тако даље. И мени у кабинету, ја сам ту још седео поподне, кажу: “Отишла је једна група да осваја касарну “Маршал Тито” голим рукама.” Ја мало промислим и кажем: “Одмах да ми нађете Бориса Змејковског.” Он је био организациони секретар ВМРО. У то доба још је био потпредседник републике Георгијевски. Али сам знао да је Змејковски тај који држи партију. И кажем: “Како год умете да га нађете и да му кажете да сместа дође код мене, да га зове председник због једне врло важне ствари.” Како су га пронашли, не знам, али су га нашли и ево ти њега, уплашен, отворио врата и каже: “Шта је председниче?” Кажем: “Уђи, уђи... Ако не одеш одмах да стигнеш оне који су кренули да заузимају касарну “Маршал Тито”, има сви да изгину тамо, а после шта ће армија урадити овој земљи - видећемо. Немој без тога да се враћаш код мене.” Он само слуша, гледа унезверено и оде, одјури. Сусрео их је пред самом касарном и рекао:

Izbor

“Партија је наредила - сви назад” и вратио их назад. И тако смо се спасили тога. РСЕ: Тако сте избег��и тај инцидент. Кад сте ви рекли Аџићу да могу да носе све што хоће, да ли је то било преломно?   Глигоров: Да, то је било преломно.   РСЕ: И ко се онда договарао?   Глигоров: После тога он је предложио да одредимо по два генерала с једне и с друге стране, да припреме списак шта ће све они носити из Македоније.   РСЕ: А однели су све.   Глигоров: Све. Повукли су се после једно четрдесет - педесет минута, ево их, овакав штос, све руком писано и ставили су то пред мене. Ја почнем то мало да листам, гледам прве странице, у једној тачци пише да се носе сви радари са скопског и са охридског аеродрома.   РСЕ: Нормални радари на аеродрому?   Глигоров: Да. Кажем: “Слушајте, генерале, шта је ово?”   РСЕ: То су цивилни радари, је ли тако?   Глигоров: Па, добро, тамо је био и један батаљон војске, али то је пре свега био цивилни аеродром. Он каже: “Па и нама требају радари, оволика војска, морамо то негде да организујемо” и тако даље. Кажем: “Господине генерале, да знате једну ствар, радаре не можете носити ни са једног, ни са другог аеродрома. Ако не може друкчије, телима ћемо то бранити, па ви пуцајте.” Он ме гледа, па каже: “Знате шта, председниче, ноћас смо највећи радар са скопског аеродрома однели.”   РСЕ: Већ га однели?   Глигоров: “Па, добро”, кажем, “ја сад немам снаге то да вратим, ко зна где сте га однели.” “А, то је”, каже, “сада тамо негде до Ниша стигло, а можда и даље.” “Добро, али ово друго што остаје, знам да ти мањи радари могу да контролишу простор до 4.500 метара, то, разуме се, није добро, остали део простора је незаштићен, то значи да ће Београд и даље то да посматра” и тако даље, “али ово што је ту, ми не дамо.” Опет даље мало листам и наиђем на Војну болницу - да се из Војне болнице носи сав инструментариј, све с чим располаже Војна болница.   РСЕ: И кревети, комплетна опрема?  


Izbor

Глигоров: Не.   РСЕ: Значи, само операционе сале?   Глигоров: Да. Да се то све носи. И све резерве лекова које су имали за случај рата, а за случај рата су имали резерву за шест месеци војевања да имају све што им треба.   РСЕ: У скопској Војној болници?   Глигоров: Да, у скопској Војној болници. Ја му кажем: “Ни ово не може, господине генерале. Знате ли ви какву ћете мрљу оставити на нашим будућим односима, ако ово урадите?” И онда сам му случајно рекао један податак, а после се показало да то није далеко од истине. “Преко половине болесника који се лече у тој болници су цивили и ви не можете то да урадите.” “Па, добро”, каже, “и нама треба болница” и тако даље, “где ће ови војници и официри да се лече?” Ја кажем: “Имате ви довољно болница. Ако одете у Ниш, имате тамо болницу. Ако одете даље, имате у Београду, у Крагујевцу и не знам где све.” А, он се мисли. “Има ли још нешто”, каже. “Ово даље да не гледам”, кажем, “претпостављам да се ради о оружју. Ако је оружје у питању, носите све.” И он, после неког размишљања, каже: “Па, добро, хајде да направимо договор. Ја знам шта ме чека у Генералштабу. Рећи ће ми да нисам спровео директиву” и тако даље, “али шта ја сад могу, не могу на силу.” И ови генерали су се повукли, написали један кратак договор на страни, страни и по, забележене су ове ствари - да не сме ништа да се носи са аеродрома и из војне болнице - а да оружје носе са собом. А ми смо гарантовали да свако ко жели од присутних војника или официра да остане у Мекедонији, да слободно може да остане и да неће бити ни у ком погледу узнемираван. Ако оставе овде породице, а они оду са војском, те породице могу да остану у својим становима, нико их неће дирати. И то је на неки начин завршено, било је већ касно поподне. Ја кажем: “Слушајте генерале, ви сте дуго путовали довде, па сад треба да се враћате, нисмо ништа јели, хајде да нешто припреме ови наши.” Ту су се мотали келнери и тако даље, а то је било у Дому армије и тамо могу те ствари да се спреме. “Ја журим”, каже, “чекају ме да им кажем шта сам урадио”. “Што се тога тиче”, кажем, “то ће одмах бити дато у штампу овде код нас и сви ће знати да смо се договорили то, то, то и то. Али, треба нешто да се поједе. Ми нисмо наручили ручак, нисмо рачунали да ће ово оволико трајати, али овде ће они нешто да изрежу, да припреме.”  

Feqton РСЕ: А, који је то био генерал? О ком је генералу реч?   Глигоров: То је био Аџић.   РСЕ: А, то је све с Аџићем.   Глигоров: Да, све с Аџићем. И ови су заиста за неких двадесетак минута донели сир качкаваљ, изрезали неке саламе и тако даље. Понешто су они и попили. Хајде да попијемо по један коњак, хајде још један коњак, хајде још један. Три коњака. Онда се мало атмосфера раскравила и ја кажем: “Знате шта, генерале, ми ћемо сад да вас испратимо до границе, да путујете безбедно и да вас тамо још једном поздравимо и онда лепо идите у Београд.” “Добро”, каже, “баш вам хвала.” И онда ми кренемо у колони са њим заједно до границе, тамо се опет као поздравимо и они одоше. Касније сам чуо, колико је то тачно не знам, да је било покушаја неких чланова Генералштаба да се постави то питање на дневни ред, зашто се Аџић повукао са војском из Македоније и да се тражи његова одговорност.   РСЕ: Зашто је пристао на повлачење војске?   Глигоров: Да.   РСЕ: Али, да вас питам нешто. Ја, колико знам, они су ипак однели опрему из Војне болнице.   Глигоров: Нису.   РСЕ: Ништа није однесено из Војне болнице?   Глигоров: Не.   РСЕ: Онда сам ја имао погрешну информацију. Ја сам имао информацију да су однели сву опрему, да су чак и паркете и шалтере носили.   Глигоров: Било је таквих ситуација, али по касарнама.   РСЕ: А по касарнама?   Глигоров: Да. По касарнама су дизали чак и штекере и такве ствари.   РСЕ: Значи оставили су комплетну Војну болницу и оставили су радаре?   Глигоров: Да.   РСЕ: Они су се консултовали и вероватно су питали Милошевића на крају, је ли, да се повуку?   Глигоров: Како не.

57

Нисам веровао да ће доћи до крвавог обрачуна међу народима који су живели 70 година заједно РСЕ: Интересантно је то зашто је Милошевић дигао руке од Македоније? Видите, он није чак ни покушао да организује митинг у Македонији. Имам утисак да Македонија није улазила у тај концепт, Милошевићев концепт велике Србије, мада је улазила у онај историјски концепт велике Србије, јер је Македонија сматрана јужном Србијом, хвала Богу. Е, зашто ви мислите да је Милошевић искључио Македонију у том тренутку?   Глигоров: Па, један разлог може бити и војнички. Он је овде имао мобилизирану једну целу армију, одлично опремљену и знате да је у току тог његовог ратовања једно време стигао негде до 60 километара од Загреба. Требало је још мало да се уђе унутра и да се сврши са тим проблемом у Хрватској. А, у Босни и Херцеговини је држао 70 процената територије, кад су Караџић и Младић били у највећем успону. Тако да ако се гледа са те тачке гледишта, мислим да је ценио да се полако троши то оружје, гину војници, без обзира што гину и на другој страни и да би сад добро дошло да располаже са још једном армијом која је свежа, одморна, добро опремљена и коју може да убаци у рат.   РСЕ: Мислите да је то главни разлог?   Глигоров: То може бити један од кључних разлога.   РСЕ: А, добро, зашто рецимо раније није покушао продор у Македонију преко митинга?   Глигоров: Митинг му не би успео, он је то добро проценио. Овде је имао митинге Анте Марковић кад је био створио ону југословенску партију реформиста. И тада је у Скопљу и у још неким градовима, Битољу, Велесу, Штипу, имао митинге врло посећене, али то је било ради тога што је тада народ осећао да је преко тих мера које је Марковић спровео боље живео него раније. И то је био случај и у Босни, он је имао велики митинг на Романији. Догодило се тада да је преко 100.000 људи било на том митингу и то је њега окуражило да иде на формирање југословенске партије. Ја сам тада сарађивао са њим у тој комисији за реформу и кад ми је говорио о томе, рекао сам му: “Зашто ти треба да је зовеш југословенска партија реформиста? Нека буде партија реформиста или партија реформиста Словеније, Хрватске и тако даље и нека има једно централно руководство.” “Не, то треба да буде југословенска партија” и тако даље.  


58

РСЕ: Мислите да је то била грешка Анте Марковића?   Глигоров: Па, мислим да јесте.   РСЕ: Јер, он је имао добре позиције, имао је и подршку Запада, нуђен му је новац, нуђена му је помоћ, он је имао идеју да на економским основама сачува Југославију. Шта ви мислите, да ли је он вукао погрешне потезе или уопште илузија била да се може, уз све те национализме, сачувати Југославија само на економским основама?   Глигоров: Тада се већ није могло. Иако сам ја лично био убеђен, ако дође до распадања Југославије, да се то неће десити кроз међусобне ратове. То је било моје убеђење и стога што сам практично обилазио све републике и имао сам доста пријатеља, одлазио на састанке економиста, звали су ме са разних универзитета да говорим и тако даље. И често сам онда ишао у куће тих мојих пријатеља. У Сарајеву сам се не једанпут уверио да кад уђеш у солитер, ако је тај ко ми је домаћин на шестом спрату, рецимо, на једној страни, на другој страни је неки Хрват или Србин, а изнад њега опет неки Муслиман или неко други. И међусобно су се посећивали за вријеме празника, деца су им ишла заједно у школу у тако даље. Није се осећала до тог степена та напетост међу њима, или је ја нисам довољно уочио.   РСЕ: А кад сте постали свесни да ће то све испасти тако крваво? Глигоров: Па, кад су почели први сукоби. Знате како је то, ратови почињу са неким инцидентом, ако није припремљен рат за фронталан напад на неку земљу, као што је то радио Хитлер и тако даље. чак је и он користио разне инциденте као повод да отпочне неки рат, например да уђе у Чешку, Пољску и тако даље. Тако да, ево, ја сам живео са тим уверењем, ја то више пута кажем, да нисам веровао да ће доћи до крвавог обрачуна међу народима који су живели 70 година заједно. Милошевић и Туђман су одбили програм од 5,5 милијарди долара и придружено чланство Југославије у ЕУ РСЕ: А, какав је однос имао Запад према очувању Југославије? Уствари, колика је његова одговорност у свему томе? Да ли су Америка и Европа биле свесне да би се распад Југославије могао претворити у крвави рат, као што се и десило? Имам утисак да су Сједињене Америчке Државе и Европа у почетку биле за очување Југославије, а да су после једноставно дигле руке и пустиле да ствари иду како иду.  

Feqton

Izbor

Глигоров: Па, из мојих контаката које сам тада имао - долазили су из разних земаља овде у Македонију, и ја путовао, и други што су путовали... Амерички амбасадор који је био у Београду, а покривао је и Македонију у то доба, Ворен Цимерман упорно је мене убеђивао да треба радити на томе да се сачува Југославија: “У ком облику, како, то ћете се ви договорити.”   РСЕ: Значи, то је тад била званична америчка полтика?   Глигоров: Званична.   РСЕ: С обзиром да је говорио амбасадор, наравно.   Глигоров: Апсолутно. И исто тако знам да је тај покушај који је Европска унија, о чему сам говорио на почетку, направила да дође на седницу Председништва заједно са председницима република.  

пошто је план израдио Де Лор, најбоље да њему дам реч да вам он каже шта је спремна Европска унија да учини, ако се ви договорите да опстанете у некој форми као Југославија.” И онда је Де Лор почео овако: “Унија је спремна да одмах политичком одлуком призна придружно чланство Југославије у Европској унији. Ви знате шта то значи, које имате привилегије” и тако даље. “Друго”, каже, “ја сам добио налог да спремим програм од пет и по милијарди долара као ињекцију да Марковићев програм даље успешно продужи.” И почео је да говори - оволико ће дати Светска банка, оволико Монетарни фонд, оволико Европска инвестициона банка, оволико Банка за обнову и развој и тако даље, оволико ће дати Европска унија из свог буџета и тако даље, све скупа пет и по милијарди. И других неколико тачака, једно десетак тачака, је изредао - све скупа један за нас врло повољан аранжман.

РСЕ: Како је изгледао тај састанак, хоћете ми рећи, тај са Европском унијом?   Глигоров: Па, они су и најавили да ће доћи та тројка, како они то зову, претходни председавајући, садашњи председавајући и следећи председавајући. Тада је председавајући био луксембуршки министар спољних послова Пос. Он је дошао са Ван ден Бруком, који је требао да буде следећи председавајући, и повео је са собом Де Лора као председника Европске комисије. Кад смо се поредали сви заједно, то је било велико друштво кад се седне за сто, ми на једној и они на другој страни са неколико експерата.   РСЕ: Кад је то било, тај састанак?   Глигоров: То је било негдје крајем деведесетих година. Онда Пос каже: “Нема смисла да вам ја објашњавам,

Пре свега, тада бисмо ми били прва земља од свих оних земаља које су касније сличном политичком одлуком још 1992. године постале придружни чланови - међу њима Румунија, Бугарска и ови други - која је добила придружно чланство. Кад је Де Лор завршио, Пос каже: “Изволите господо, шта мислите о овом плану?” Био је тајац неколико минута. Свако се мисли да ли да се он јави или не. И јавља се Туђман, каже: “Знате шта, господо, морам искрено да вам кажем да ја ни за какве милијарде не могу одустати од идеје која сад храни цео хрватски народ - да ми после хиљаду година обновимо хрватску државу. То је за мене примарно” и стане. Настао је тајац. Потом се јавио Милошевић и каже: “Ја већ више пута понављам, хоћу и овде пред вама да кажем, да сам ја за чврсту федерацију или за модерну федерацију - или ништа, нека иде свако на своју страну.”


Izbor

Опет прође неко време и онда се јавља Изетбеговић, каже: “Знате шта, ја морам да вам кажем да је нама тешко и без Београда и без Загреба, ми смо три народа у Босни и то не може овако да буде. Ми смо увек били посебан ентитет и то бисмо желели да останемо, али да се нађе нека солуција како ћемо сарађивати са Београдом и Загребом.” Остали углавном даље нису дискутовали, а ови из Европске уније су се нешто договарали и онда каже Пос: “Хајде да направимо једну паузу од једног сата, да се договримо како ћемо даље да радимо.” У тој паузи је дошло до тог договора да они почну разговоре са сваким председником појединачно. И то је трајало веома дуго, са сваким се разговарало по један сат, постављала су се разна питања и тако даље. Кад се то завршило, опет смо се сви скупили, било је већ скоро пола два. Каже: “Нема сагласности. Ево, ми смо понудили тај план, жалимо што ћемо морати да саопштимо Европској унији да нема сагласности о овим предлозима које смо дали, а шта ће даље бити, видећемо.” То је био тај покушај Европске уније.   РСЕ: Је ли то био последњи покушај?   Глигоров: То је био последњи покушај, да. РСЕ: А кад су дефинитивно и Америка и Европска унија дигли руке да посредују и пустили Југославију да иде у рат?   Глигоров: Па, кад се одвојила Словенија и кад је почела расправа у Хрватској и у Македонији о евентуалном издвајању, онда је у Европској унији почео нови дијалог о томе - не можемо сад главом од зид, ови не желе да живе заједно.   РСЕ: Реална ситуација је таква.   Глигоров: Да, реална ситуација је таква и дајмо да видимо шта сад да се даље ради. И онда они одлуче да формирају комисију - пет председника уставних судова из Европе, на челу са Робертом Бадинтером.   РСЕ: Чувена Бадинтерова комисија.   Глигоров: Да. А, то су били председници уставног суда Немачке, то је садашњи њихов председник државе, ту је био председник уставног суда Италије, за Француску је био Бадинтер и још, мислим, Холандије. Они су неколико дана радили, затражили од свију нас документе шта смо то урадили, шта намеравамо да урадимо и тако даље. Ми смо у међувремену имали референдум за независност, послали смо тај документ.

Feqton РСЕ: Сви су имали, фактички све републике.   Глигоров: Све су имале, али не и референдум. Хрватска и Босна нису имале референдум.   РСЕ: Имала је Босна референдум.   Глигоров: Касније.   РСЕ: А, да. Касније.   Глигоров: На захтев Бадинтерове комисије.  

59

напоље и рекао је новинарима: “Нека вам је Бог на помоћи.”   РСЕ: И то је био најбољи коментар.   Глигоров: Да. Каже: “Ви ћете се међусобно искрвити, а онда ћете нас звати да вас миримо” и тако даље.   РСЕ: И тако су они пустили Југославију да иде низ воду? И на крају, желео бих да вам поставим једно питање које сам поставио многим људима који су били на истакнутим политичким функцијама у време распада Југославије. Распад је, наравно, био нужан, то је очигледно, али да ли је морао бити тако крвав? Да ли су се рат, разарања, трагедија и злочини могли избећи?   Глигоров: Па, није морао да буде, разуме се. Имамо већ примере, рецимо, Совјетског Савеза и његовог распада. То је била велика империја, са огромном моћи, друга суперсила, па нису Украјина или Белорусија или Пољска или Чешка, нити сви други, морали кроз рат да издејствују независност. У Југославији се то десило сасвим другачије и, рекао бих, за представе које свет има о Југославији, на неочекиван начин. Они су веровали да је у Југославији то национално и посебно мањинско питање решено на један добар начин, да се признају права мањина, да републике имају своје аутономије и тако даље. И кад је почео један такав крвав обрачун, свет је био запањен. И у прво време нису знали шта да раде и како да реагирају. Пар година су покушавали притисцима, дипломатским интервенцијама и тако даље, писањем штампе, формирањем неког јавног мишљења о томе да се изврши промена таквог расположења у Југославији. Међутим, било је прекасно. Јер, кад почне крв да тече и да говори, онда су сви други аргументи слаби.   РСЕ: А, мислите да, ипак, на крају није морала да тече?   Глигоров: Ја лично мислим да није.   РСЕ: Да је било разума.

РСЕ: Да, да. Тако је, у праву сте.   Глигоров: И друго, Словенци и ми смо већ били донели устав. И Бадинтерова комисија у свом извештају, после приказа ситуације по појединим републикама, на крају закључује следеће: прво, стекли су се сви услови да Словенија и Македонија буду признате као независне државе. И онда то образлажу, за Словенију да је урадила то и то, референдум, устав који је европски и тако даље. За нас су рекли да је био референдум на којем се становништво у високом проценту изјаснило за независност и тако даље. И друго, да устав одговара нормама европског законодавства, односно уставног права. Додао је једну реченицу да име Македонија, јер тада су Грци већ почели да постављају то питање, не може бити сметња, нити то представља територијални захтев за промену граница и тако даље. И ту је код нас било одушевљење, разуме се. Код нас и Словена��а.   РСЕ: И са становишта међународне заједнице, то је фактички било признавање краја Југославије?   Глигоров: Да. Глигоров: Да. Био је још један случај. У Београд је дошао, то је било после овог Аутор: Омер Карабег састанка са тројицом из Европске уније, У следећем наставку: тадашњи министар спољних послова Америке у Бушовој влади. Стјепан Месић: Ја сам договорио   састанак у Карађорђеву РСЕ: Бејкер?   Глигоров: Да, Бејкер. И он је такође одржао састанак са свима. Наслушао се свих могућих варијанти и тако даље, ништа није рекао, изашао је


60

S one strane zakona

“АФЕРА ЏАЈИЋ”:

ОПТУЖЕНИ МОГУ ДА ИЗГУБЕ МИЛИОНЕ ЕВРА

Процењује се да 22 куће и стана достижу вредност од неколико десетина милиона евра.

Izbor

Станови и куће који ће бити на провери Уколико се докажу оптужбе тужи- налазе се искључиво на атрактивним лаштва, бившим функционерима локацијама, у строгом центру Београда Црвене звезде биће одузете некре- и на Сењаку! тнине, вредне више десетина милиона евра

Имовина под лупом!

Драган Џајић, некадашњи директор Фудбалског клуба Црвена звезда, могао би да остане без породичне куће у улици Незнаног јунака, површине 243 квадратна метра, као и помоћног објекта на истој адреси, уколико се утврди да их је стекао на нелегалан начин.

Иван Дудић: Џаја ме није покрао! Фудбалер Иван Дудић, који је пре неколико дана судском већу које суди Драгану Џајићу и осталим бившим функционерима Црвене звезде упутио писмо у ком тражи да у поступку добије победници, неокаљаног образа, и ја статус оштећеног, тврди за Курир да му из свег срца навијам за њих - каже Иван они не дугују новац: Дудић.

- Против Џаје и Цвелета немам ништа. - Осим Џајићеве куће, проверавају се Надам се да ће они изаћи као победници и два стана која се воде на име његове из ове приче. Новац тражим од клуба супруге Браниславе у Молеровој и на Црвена звезда - рекао је Дудић. Булевару Михајла Пупина. Такође, под Он је током истраге био позиван да свелупом је и имовина бивших функци- дочи. И тад је рекао исто што и сад: да онера Владимира Цветковића, Милоша је Драган Џајић за њега урадио много Маринковића, као и менаџера Ранка и да му је захвалан на томе. Стојића, али и чланова њихових породица - каже саговорник Курира из Па- - Искрено се надам да ће он и Владимир Цветковић, који су Звездине легенде, лате правде. из целе ове ситуације изаћи као Дудићев адвокат Владимир Бељански објашњава да је против Црвене звезде покренут одвојен парнични поступак у ком он и Дудић захтевају да им се врати дуг од 500.000 марака. На питање да ли његов клијент зна да се поступак у ком тражи статус оштећеног не води против Црвене звезде, него против функционера клуба, и да их он одштетним захтевом такође оптужује, Бељански каже да ће се Дудић о свему изјаснити у судници. - Уколико добије статус оштећеног, он ће бити саслушан и тад ће рећи да ли и кога криви, као и да ли се придружује кривичном гоњењу. Не могу да вам кажем да ли му је јасно или не, али он зна против кога се поступак води - каже


Izbor

S one strane zakona

61

компаније Air Tractor Europe S.L. и “Општина Будва неопозиво преузима Општине Будва. обавезу, у складу са Уговором о јавној набавци, који се односи на набавку Нешто пре тога Црну Гору, посебно по- и испоруку једног авиона за гашење дручје приморја, погодили су жестоки пожара АТ-802А “Fire-Boss”, пратеће пожари након чега се кренуло у ку- опреме и обуке, за потребе Општине повину три противпожарна авиона. Будва, потписаног са Air Tractor Europe-

Бељански за Курир. Извор: Курир, Београд; аутор: Јелена Спасић

У ПРИВРЕДНИ СУД СТИГЛА ТУЖБА ПРОТИВ МЕТРОПОЛЕ ТУРИЗМЕ

Влада је купила један, Општина Подгорица други, док метропола туризма због недостатка новца и већ настале економски кризе свој несуђени авион Када је Црна Гора погођена пожарима, никада није платила, нити је авион купљена су три противпожарна ави- стигао у Црну Гору. она: Влада један, Општина Подгорица Плаћање у две рате други, док Будва због недостатка новца свој авион никада није платила и Према наводима из тужбе чланом 4.1. Уговора било је предвиђено да добила У Привредни суд стигла је нова више- Општина Будва авансно уплати износ милионска тужба против Општине Бу- од 2,7 милиона у две рате.

Шпанци траже 2,7 милиона од Будве, јер није купила авион

два која, како се тврди, није преузела уговором предвиђене обавезе и пре две година купила од шпанске компаније Air Tractor Europe, из Валенсије авион за гашење пожара АТ-802А “FireBoss” заједно са пратећом опремом и трошковима обуке за укупно 2,7 милиона еура. Како се наводи у тужби, коју су у подгорички Привредни суд предали београдски адвокати Драган Карановић, Дејан Николић, Ивана Рацковић и Милан Лазић.

Прва авансна исплата од 540.000 еура требало је да се обави најкасније до 15. јануара 2009. године, а за тај износ продавац се обавезао да ће обезбедити банкарску гаранцију.

Валенсије, Шпанија, у износу од 2,7 милиона еура да на време изврши плаћање преузетих обавеза, у складу са утврђеном динамиком”, наводи се у писаној изјави Општине Будва коју је 23. децембра 2008. потписао њен градоначелник Рајко Куљача, који се већ више од месец налази у притвору због афере Завала. И поред опомена, нису испоштовали обавезе И после неколико опомена за извршење уговорених обавеза до јануара 2010. године Будва, према наводима из тужбе, „није извршио обавезу авансне исплате купопродајне цене“.

Другу авансну уплату у износу од 2,16 “Тужилац је 9. јануара послао туженом милиона еура купац је требало да оба- последњу опомену пред тужбу којом ви најкасније до 10. марта 2009. године. га је још једном позвао да изврши уговором преузете обавезе. Чланом 5.1. Уговора је предвиђено да ће авион бити испоручен 15. марта Како се тужилац оглушио и о овај позив, 2009. године, а чланом 5.2 да ће авион тужилац је принуђен да судским путем Уговор о купопродаји авиона закључен бити испоручен у складу са клаузулом тражи заштиту својих права, односно, извршење уговорне обавезе од стране ЦИП у Црној Гори (Incoterms 2000). је 24. децембра 2008. године између туженог”, наводи се тужби шпанске ко-


62

S one strane zakona

мпаније. Тужилац се позива на члан 269 (став 2) Закона о облигационим односима Црне Горе који прописује да кад дужник не испуни обавезу или задоцни са њеним испуњењем, поверилац има право захтевати и накнаду штете коју је услед тога претпео. Рађеновић ван домета

уговорених обавеза, а које се односе Шпанци су у тужби израчунали штету на обавезу плаћања локалног пореза коју су претрпјели неиспуњавање на имовину за коју нису пренеели вла-

Izbor

сништво, трошкове банкарске гаранције, изгубљене камате због положеног депозита (обезбеђења), путне трошкове до Црне Горе итд. Зато компанија из Валенсије тужбеним захтевом од Будве тражи исплату уговореног износа 2,7 милиона еура, као и исплату свих затезних камата и трошкова које је имала. Извор: Вијести, Подгорица; аутор: Милорад Милошевић


Izbor

63

S one strane zakona

“Финансијска авантура” надбискупије

Мариборска надбискупија дугује више од 800 милиона евра. Према писању италијанског листа “Еспресо”, финансијски дебакл задесио је надбискупију пошто су два инвестициона фонда, које је основала, недавно пропали због опште финансијске кризе и “неспособности бискупа”. Дуг Мариборске надбискупије достигао је више од 800 милиона евра. За финансијске шпекулације и дуг “библијских размера” у  тој бискупији Ватикан је сазнао још 2007. године, када је бискупија поднела захтев за два кредита од пет милиона евра. Према писању листа Еспресо, који је први у јануару открио да је мариборска надбискупија у дуговима, “финансијска авантура” почела је још деведесетих оснивањем сопствене банке. Банка је у међувремену продата, али тамошња црква се упустила у нове финансијске шпекулације оснивајући инвестиционе фондове “Звон ена холдинг” и “Звон два холдинг”. Преко “Звон ена” се одвијао највећи део послова и неко време се тај инвестициони фонд убрајао међу највеће у Словенији. У међувремену су и ти фондови пропали, наводи италијански лист, како због опште финансијске кризе, тако и због “неспособности бискупа”. Пошто су и одређене некретнине мариборске надбискупије у власништву тих фондова, крај невољама Ватикана се још увек не назире, навео је Еспресо. Огромна дуговања Лист наводи да би дуговања надбискупије могла веома да погоде велике банке попут италијанске “Уникредит”, али и велики број словеначких фирми, пошто би “финансијска рупа” у пословању црквених фондова могла достићи и два одсто словеначког БДП-а. Италијански лист објавио је да је мариборска надбискупија улагала и у једну ТВ мрежу која поседује неколико порнографских канала. Само за  ту телевизију надбискупија је добила од Нове љубљанске банке кредит од 85 милиона евра, а додатне милионе су позајмиле и друге банке, Капетан напустио брод? наводи лист.

надбискупа.

Његов наследник Марјан Турншек је Као гаранцију надбискупија је заложила Католичка црква у Словенији, са друге приликом именовања рекао да је “стасвоје некретнине, без којих ће сада на- стране, објавила је да је надбискуп ње тешко”, али да се нада да “још није Франц Крамбергер поднео захтев за све изгубљено”. јвероватније остати. пензионисање, пошто ће у јесен напу- Италијански лист спомиње и цифр�� од Како се процењује, могло би да се ради нити 75. година. милијарду евра, па представници цркве о једном од највећих финансијских гуПрошле седмице Ватикан је објавио да ужурбано воде преговоре са банкама битака Католичке цркве. је папа Бенедикт XVI “прихватио молбу” како би било нађено решење.


64

Reporta`e

Занимљива Србија:

изграђених у епохи Немањића – рекао места у коме су сазидани. нам је директор сектора за развој туМанастир Свете ризма „Планике” Радован Танасковић Богородице додавши да су у Куршумлију тим поТу је као монахиња живела мајка Све- водом долазили и из Министарства културе Републике Србије. тог Саве.

Izbor

Мало је остало од некадашње прве „Планика” би уложила део средстава задужбине жупана Стефана Немање у обнову овог споменика културе од изузетног значаја, бројни су и донатори

Куршумлија се нашла на туристичким мапама захваљујући Ђавољој вароши, у коју хрли на хиљаде посетилаца из земље и света, али углавном не зна да је ту у првој престоници Стефана Немање подигнут први храм посвећен Светој Богородици још 1156. године, од кога је мало остало: два стуба портика на задњој страни, зидови од опеке, олтарска апсида... Зашто је препуштен зубу времена манастир јединствен у Србији по архитектури, грађен по угледу на цариградске цркве 11. века, у коме је живела мајка Светог Саве, а после о њему бринула султанија Мара?

спремни да то учине, колико нам је познато урађен је и пројекат, али би прво требало урадити и археолошка Били су покривени оловним плочама истраживања, појашњава наш сагово- које су бљештале на сунцу и виделе рник. се надалеко, па је по њима старо словенско име Топлица, како се некада наБеле Цркве зивала Куршумлија, замењено новим Велики српски жупан Стефан Немања називом Беле Цркве. је своју политичку каријеру и важно поглавље у историји Србије започео у данашњој Куршумлији, где је била његова прва престоница више од 30 година.

Тек после прве и друге сеобе Срба 1690. и 1737. године, када су Арнаути населили опустошени крај, ново име полако пада у заборав. Обе су цркве порушене, а оловни кров изливен у куршуме. Неки сматрају да је отуда данашње име Куршумлија, али по мишљењу турколога, оно води порекло из старотурског језика, на којем значи Беле Цркве. Од успостављања аутокефалности Српске православне цркве 1219. године, Куршумлија је и седиште Белоцркванске епископије, а од оснивања Српске патријаршије и седиште Архиепископије. Анин други дом

У близини ушћа реке Косанице у Топлицу, на путу ка селу Пепељевац, где је некада пролазио римски пут а данас железница из Ниша за Косово Поље, Ту је сазидао прве задужбине: мана- налази се рушевина прве Немањићеве стире Свете Богородице (1159. године) задужбине. и Светог Николе (од 1165. до 1168) а онда, пошто је одатле проширио држа- Црква Свете Богородице је подигнута ву, сео на престо великих жупана у Расу. на месту старијег храма. Важно је истаћи да су ова два манастира Зато је једна од претпоставки да је Не– Пре годину дана покренули смо ини- не само временски него и архитектонски мања у ствари обновио хришћанску цркву из 6. века. цијативу и упутили захтев Заводу за на почетку немањићке епохе. заштиту споменика културе у Нишу, да се обнови манастир Свете Богородице у Они не само да су имали утицај на Зидана је споља опеком, а изнутра од Куршумлији, први од око 200 манастира потоње грађевине зидане у доба Нема- опеке и камена. њића, већ су променили чак и име


Izbor

Reporta`e

65

Историја бележи да се Немања после касније монаха Саву. Нема сумње да је на турског султана Мурата Другог, која повлачења са власти 1196. године грчки језик Сава научио од мајке. је у непосредној близини имала двор. Турци су цркву у више наврата рушили и палили, али је ипак нису до краја уништили. Прича се да је неки обесни потурица у 13. веку порушио део цркве и од тог материјала направио воденицу на Топлици, коју му је убрзо набујала вода однела. Интересантно је да је у близини цркве откривен накит, први примерак ове врсте нађен на територији Србије.

Анастасија је преосталих пет година провела у манастиру, где је преминула у 75. години, 21. јуна 1200, четири месеца након упокојења њеног супруга (Стефан Немања, монах Симеон, уснуо је у 86. замонашио, као и његова супруга Ана, години у манастиру Хиландару, 13. фебруара 1200.). у цркви Светих Петра и Павла у Расу. Том приликом су узели монашка имена О манастиру Свете Богородице се неко време, у 15. веку, старала и султанија Симеон и Анастасија. Мара, кћерка Ђурађа Бранковића и же- Манастир је запуштен после Велике сеобе Срба, након чега су Османлије скинуле оловни кров, чиме је започело његово зарушавање. Временом су манастирске грађевине порушене, као и сама црква од које је опстао само део који је истраживан 1921. године и очишћен од растиња. Конзервација је рађена и 1948. године, као и недавно, али у мањем обиму. Црква, у народу позната као Петковача (јер се око ње сваке године на Велики петак окупљају верници), само је делимично обновљена. Остаје нада да ће се што пре наћи средства за обнову ове светиње. Извор: Политика, Београд; аутор: С. Берић

Прву годину свог монашког живота Симеон је провео у Студеници. У јесен 1197. године Симеон се придружио сину, Светом Сави, на Светој Гори. Тамо је уз дозволу византијског цара 1198. године почео градњу манастира Хиландара. Анастасија је остала у манастиру Свете Богородице у Куршумлији. Мајка највећег српског светитеља Саве била је кћерка византијског цара Романа IV Диогена. Ана је родила два сина, Вукана и Стефана, а знатно касније, када је имала скоро 50 година, најмлађе дете Растка,


66

Izbor

@ivot, moda, estrada

Ашок Мурти о изгледу звезда на „Оскару популарности“

коктел хаљине која је примерена дога- - Овде нема нимало гламура. Хаљина ђају, њеној музици и тренутку у коме је по дезену идеална за плажу. живимо. Фризура „Чарлијеви анђели“ јесте у тренду, али за дневне прилике. Познате даме потрудиле су се да на КАРОЛИНА ГОЧЕВА додели престижних награда изгледају Избором оваквог аксесоара, ципела и гламурозно, како и приличи таквом докаиша, показала је храброст, а постигла гађају, а да ли су у томе успеле оцењује потпуну какофонију у изгледу.  наш познати стилиста Ашок Мурти. АНА СТАНИЋ

Формат за овакву врсту догађаја, сматра Ашок Мурти, наметнула је додела „Оскара“, на којој се већ деценијама следи конвенционал начин облачења. - Прави гламур који је био присутан тридесетих година прошлог века, ишчезао је. Данас се више полаже на сладуњаву, конвенционалну допадљивост, која је образац за све догађаје те врсте. Када то покушате да примените код нас, у тренутку у коме живимо, саплетете се на првом кораку - каже Ашок Мурти, кога смо замолили да оцени толаете са доделе „Оскара популарности“. ЛЕНА КОВАЧЕВИЋ

- Каролина је лепа жена, али никако не успева да пронађе свој стил. Хаљина не одговара њеном статусу музичке звезде и годинама. Више изгледа као дебитанткиња на неком нашем фестивалу седамдесетих година, него као поп звезда у 21. веку. Кратка бунда је тужан додатак. Шминкера треба да - Ана је једна од ретких на нашој естрапромени. ди која се у континуитету бави сви својим изгледом. РАДМИЛА МАНОЈЛОВИЋ Међутим, овде до изражаја долази нешто што је наш колективни комплекс, да све покушавамо да прецртамо са светске сцене. Ана је покушала да прекопира Леди Гагу, али она нема тај природни безобразлук, тако да не може да изнесе ни овакву креацију. СЛОБОДА МИЋАЛОВИЋ

- Млада џез музичарка је дефинитивно мој фаворит. Одличан избор једноставне


Izbor

@ivot, moda, estrada

- Лепој жени све лепо стоји.

Крунослав Кићо Слабинац доживео мождани удар

67

нове епизоде популарне серије “Бела лађа”.

Боба је једна од најлепших жена на нашој јавној сцени. Музичар је доживио мождани удар, Истовремено, наш познати глумац води риалити шоу “Парови”, игра у “Звездара Међутим, на њеној хаљини је приметан узрокован угрушком који је зачепио оште- театру” и, како каже за “Блиц, за нове дисбаланс, доњи део је превише рома- ћену артерију. ангажмане тренутно ф не би имао врентичан у односу на горњи. Избор беле Тренутно се налази у јединици интензивне мена. боје је храбар потез, а фризура је неа- неге КБЦ-а Ребро у Загребу декватн Извор: Блиц Жена, Београд; аутор: Гордана Голубовић, Фото: Јелена Вучетић, Далибор Даниловић

Бора Ђорђевић:

Требало је да честитам Наташи развод! Иако је прво имао замисао да, уручујући Оскар поп певачици године, Наташи Беквалац, искористи прилику и честита јој развод, фронтмен “Рибље чорбе” је одустао од ове идеје јер је чуо да је њеном оцу лоше. Ипак, испоставило се да је прва идеја била боља

Фото: Марко Шрпић

Здравствено стање 66-годишњег певача Крунослава Киће Слабинца није баш најбоље. Крајем прошлог месеца доживео је мождани удар, узрокован Улога Срећка Шојића је већ легендарна, угрушком који је зачепио оштећену да ли вам је то можда најдража улога артерију. у каријери? С обзиром да је реч о блажем облику  - Немам најдраже улоге, нити оне које можданог удара, лекари уопште не су- су ми мање драге. То је само једна од мњају у његов опоравак. мојих бројних улога, ништа више. Како су потврдили његови пријатељи, славонски певач се већ дуже време не осећа баш најбоље, а посебно разочарање уследило је након саобраћа��не несреће код Нашица у којој је усмртио пешака која се догодила у јануару 2008. године. Након тога Крунослав Кићо Слабинац се наводно окренуо коцки. Због лоше финансијске ситуације наводно је дошао у ситуацију да није имао ни за режијске трошкове.

Никакав однос наводно нема ни с невенчаном супругом Јадранком и си- Једва чекам да видим Наташу и че- новима. Музичка каријера такође је ститам јој развод - радовао се Бора кренула силазном путањом. Ђорђевић у бекстејџу припремајући се за свој наступ и уручење награде за поп Милан - Лане Гутовић: певачицу године. Ипак, после извесног времена пронела се вест како је фудбалском стручњаку и Наташином оцу Драгољубу Беквалцу изненада позлило, па је Бора одустао од своје идеје.

Шојић и ја немамо ништа заједничко

На крају, кад се ипак испоставило да је Наташа у тренутку доделе Оскара популарности била код адвоката и потписивала споразумни развод брака, а не код оца у болници како се то мислило, искусни рокер се покајао што није честитао младој колегиници макар путем телевизије. Иначе, није било човека који је у вече доделе Оскара популарности прошао поред Боре Ђорђевић, а да није приметио како се Бора потпуно променио и да изгледа као младић.

Фото: М. Јошида

Милан - Лане Гутовић, који је овековечио лик Срећка Шојића, ових дана снима

Временом ће се серија привести крају. Како се осећате поводом тога?


68

Izbor

@ivot, moda, estrada

- Морам да признам да још увек нисам Да ли вам је за сада познато како ће чуо да ће се завршити. се ваш лик развијати до краја серије и шта ће се на крају десити с њим? Али ако се снимање заврши, то ће сигурно бити нека пауза између старог и - Не знам, нисам чуо ништа, али преновог серијала. тпостављам да ће се слаломи које је до сада правио кроз свој живот и живот Не могу да верујем да ће било ко же- нације, наставити до краја. лети да се серија ускоро заврши. У принципу, људи који имају такав каБило би логично да траје још, мада се рактер, са тим слаломима не престају догађају ствари које нису у оквирима никада. логике, али не верујем да ће се брзо завршити. То значи да ће се у наставцима Шојић

Волим да радим са Миланом Васићем, Дејаном Луткићем, с њим и играм у мојој најновијој представи, са господином Дуњићем, са Вујкетом... све су то мени драги људи и приватно, па наравно када с њима добро приватно кореспондирам, последично добро кореспондирам и на сцени. Тренутно сте ангажовани и око риалити програма “Парови”. Како је дошло до те сарадње? - Нисам добијао понуде за друге риалити програме, нити бих учествовао директно у неком. У “Паровима” нисам учесник, више сам као домаћин куће тим паровима који се такмиче. Не могу да кажем да је то неко учешће, парови су у кући и такмиче се за награду, а ја сам распарен. Да ли их гледате некад? - Углавном када дођем кући, после напорног дана ја спавам. Догоди ми се да некада укључим телевизор пре спавања и вртећи канале дођем до “Хепија”, у термину када се “Парови” емитују, и ту обично заспим. Једино у тим тренуцима се мој телевизор најдуже задржи на том каналу.

наћи у још бурлескних ситуација, у ко Како сте се осећали када сте пре пет јима је већ био. сезона чули да ће Шојићев лик поново оживети после толико година? Да ли имате обичај да гледате оно што снимите када се емитује на те- Тада је било речи о снимању филма. левизији? Знао сам да ће се кад-тад наставити серијал о Шојићу, била то “Тесна кожа”, “Бела лађа” или нешто треће, некако сам имао осећај да ће се једног дана прича наставити.

 Шта још тренутно радите? - Пре неколико дана је била премијера моје нове представе “Јавна личност” у „Звездара театру“. То ћу играти у наредном периоду.

Лично се радујем сваки пут када се враћам овом лику и овој тематици.

 Да ли ви и Срећко Шојић имате неких - Ретко када имам прилике да гледам. додирних карактерних тачака? Имао сам прилике да видим неколико - Имамо, ја играм лик Срећка Шојића комада и видим да је професионално (смех). У карактеру немамо баш неке урађено, редитељи су одлични, а по заједничке тачке, будући да је он један мишљењу гледалаца је цео пројекат запрепашћујући лик који нема ни једну одличан, публика воли да нас гледа, интересантни смо им и то је најважније. једину позитивну особину.

Ускоро ћу вероватно почети да радим још неки позоришни комад, али о том - потом.

Не бих имао више времена за неке друге активности, снимање одузима заиста много времена, а да поред скоро свакодневних обавеза на снимању, играм и моје стандардне представе, Чак и такав, Шојић је симпатичан публи- С ким од колега највише волите да тако да би физички било немогуће постићи још неки пројекат. ци, и то представља парадокс, сам по радите? Извор: Блиц, Београд; себи. - Не бих да издвајам никог посебно, Међутим, као што видите, како је у али волим да радим са екипом “Лађе” животу, тако је и у овој серији - парадо- зато што су пријатни и квалитетни за сарадњу. кси ипак имају неке законитости.

аутор: Јелена Одабашић


Izbor

Југославија на великом екрану:

‘Cinema Komunisto’ или филм о једној несталој држави

@ivot, moda, estrada

69

Сведочанство прохујалих - и филмова и времена

Филм обилује читавим низом одлично монтираних некада и ексклузивних архивских снимака, кадрова из играних У Србији се по први пут у редовитој филмова и сведочења људи из времена дистрибуцији у bioskopima појавио ду- којим се филм бави. гометражни документарац о филму у Југославији “Cinema Komunisto”. Тако публика има прилику упознати Титовог личног кинооператера АлеЈесте ли знали да су Титу готово сва- ксандра - Леку Констатиновића и из кодневно приказивали неки филм? прве руке чути како је било скоро свако вече пуштати филмове Јосипу Брозу.

Фото: Deutche Wele

Тито је обично гледао преко 270 фи- зији, на лажи, захвална је метафора за лмова годишње. истраживање о једној земљи за коју

Мила Турајлић, млада редатељка је филмом “Cinema Komunisto” већ освојила читав низ награда, а од недавно (10.2.) се приказује и у биоскопима у Србији. У опсежном разговору с Жарком Радојом објашњава како је идеја за филм дошла сасвим спонтано. “Идеја за филм је рођена оног тренутка када сам открила Филмски град у Београду и запањила се чињеницом да у срцу града постоји једно место које је некада очито било врло важно, у којем су се дешавале изванредно узбудљиве ствари, које је данас запуштено и заборављено.

Ту су и неизбежне звезде кинематографије некадашње државе: глумац Велимир Бата Живојиновић, редитељ Вељко Булајић, своја сећања износи и Стева Петровић који је био задужен за пратњу страних филмских радника и глумаца који су снимали у Југославији, у филму се појављују и дугогодишњи директор Авала Филма Гиле Ђурић и То ми је већ визуално било занимљиво, сценограф Вељко Деспотовић. те нахерене сценографије и трули ко- Овај документарни филм је настајао стими су деловали на мене емотивно четири године а претходило му је опсекад сам их први пут видела и пожелела жно истраживање. сам само документирати то место пре него што нестане. Схватила сам да је Заправо је моја првобитна идеја била ту нешто драгоцено, што је друштво бавити се само историјом Авала физаборавило, што би требало на неки лма, али се неминовно претворио у начин спасити како би макар остала сведочанство о читавој епохи: “Кренула сачувана његова слика. сам истраживати истовремено Филмски град и архивске материјале који би Следећа моја спознаја у вези Филмског предочили слику тог доба, истиче реграда била је чињеница да то место дитељка. врло много говори о нашем друштву данас, да смо ми у стању тако одбацити, Истражујући по архивима схватила сам, заборавити и запустити нашу прошлост док сам гледала документе о изградњи да нам до ње ни на који начин није ста- Југославије и филмове о изградњи ло. Па ни на нивоу радозналости, да Филмског града, да су те ствари тесно знамо шта је било пре нас, без неких повезане; да је изградња друштва ишла оцена је ли то време било добро или руку под руку с изградњом Филмског је било лоше. Та небрига друштва ми је града. била велики мотив да испричам причу о Филмском граду и југославенском фи- Идеја о изградњи кинематографије лму”, каже за Deutsche Welle редатељка једне земље потпуно је испреплетена идејом о изградњи новог друштва. Мила Турајлић. Сам филм као медиј који почива на илу

се све то такође може рећи - да је то био сан о једном друштву који се заснивао на позорници и оном што је сакривено иза позорнице, који је имао неког великог илузионисту на челу те конструкције”, појаснила је Турајлић. Глумац, сценарист и режисер Јосип Броз Нисам ни сањала да ћемо наћи толико доказа о Титовом ангажману у филму. Схватила сам да кроз анегдоте његовог кинооператера можемо добити веома добру слику о томе како је Тито доживљавао филм, како је уопште изгледало бити у његовом окружењу, а бавити се филмом. Ти папири на које сам наилазила су ми били право откриће; од свих телеграма које су њему слали, на пример да из лабораторија излази прва копија филма и слично. Онда сам нашла сценарије филмова међу његовим папирима. Његови коментари писани на рубовима су се односили на веродостојност сценарија, не на то како је он лично приказан, него је ли то историјски тачно или није. Запрепастило ме, кад већ причамо о филму као пропаган��и, видети ступањ до којег је њима било важно да се све прикаже веродостојно.


70

@ivot, moda, estrada

Izbor

зидејном друштву, друштву које не зна шта би хтело бити. То је моја емоција везана за ту Југославију; једноставно им завидим на томе што су живели у идеји, макар се та идеја касније открила као лажна, неизводива. Чини ми се да је лепше живети у сновима него овако.”

Нисам очекивала тако нешто, јер сам и замерали како је југоносталгичан и партизанске филмове доживљавала да не показује довољно јасно начин на као неку врсту пропаганде. који се тадашњи режим обрачунавао с филмашима који се идеолошки нису Постоје, рецимо, записи разговора Тита уклапали у њихову социјалистичку с филмским екипама па им он директно идеологију. објашњава шта му се свиђа, а шта не. Млада редитељка истиче: “Што се тиВећ ране 1954. године када је изасла- че мојих личних осећаја према Југонство дошло код њега, споменуо је славији, себе никада не бих описала филм “Славица” рекавши како ‘није као југоносталгичара. Мислим да талас лоше радити те партизанске филмове, југоносталгије који се и данас осећа, али их можда не треба радити тако је- много више говори о друштву у којем днодимензионално’. се налазимо него о тој земљи, много

Јосип Броз Тито: ”Ми стално бришемо делове наше прошлости”

Ипак, у временима у којима и ратови и збивања у деведесетима многима изгледају као да су се догађали неком другом, екипа око редитељке филма “Cinema Komunisto” се позабавила временима из доба када она још није била ни рођена, у жељи оживети та сећања. Јер Мила Турајлић има осећај да влада наредба - заборавити Југославију: “Имам страшан отпор према одбацивању Југославије.

Има и тренутака кад се делегација, рецимо, пожалила на лик немачке докторке у једном филму, да је превише позитивно приказана. Тито је рекао да не, да тим стварима треба дати слојевитост и како Немце не треба приказивати искључиво као негативце. Ступањ у којем је он прихватао сложеност тих тема мени је био занимљив”, каже Мила Турајлић. Југоносталгија на великом екрану? Филм је тек почео свој фестивалски и кинематографски живот. На реду су премијере на ширим просторима. У марту ће филм видети и публика у Словенији на фестивалу документарног филма у Љубљани, а овог лета следе премијере у Хрватској, БиХ, Македонији и на Косову. Ипак, филм је већ поделио публику и у Србији: многима се допао, али су му

Идеја да на исти начин, на који су више осликава безнађе у којем се наше комунисти 1945. дошли и избрисали Краљевину Југославију, деведесетих друштво нашло данас. дођу људи који на исти тај начин отпиПрема Југославији искрено осећам за- сују ту земљу. вист. Завидим људима који су живели у тој земљи, јер су живели у друштву Ми опет крећемо од нуле, као да се у којем је већина - ако не и сви - била СФРЈ треба стидети, тај дисконтинуитет део заједнице. Није било бизарно нити у нашој прошлости ми стално смета. чудно позвати некога да оде градити Имала сам потребу рећи зашто ми то мост за своју земљу, нити да оде гради- смета, зашто је то тема која је вредна ти пругу зато што та пруга његовој зе- анализе. мљи треба. Желим реконструисати ту земљу, барем Тај осећај да се ту гради нешто што за себе. је у интересу заједнице, а не само појединца, да постоји идеал попут За мене истраживање филмова није братства и јединства, то су племенити био покушај ући у историју и теорију идеали... филма, ја сам то доживела као албум породичних фотографија у којима сам Завидим им што су живели у таквом тражила слике свог детињства, своје друштву јер ми се чини да данас, ако прошлости, баш због тога што имам желите урадити нешто бесплатно и осећај да ми је то неко насилно одузео.” за општу добробит друштва, да би људи вриштали од смеха. Завидим „Историја филма је историја моћи им на недостатку цинизма, мањку стварања историје”, реченица фрапотрошености. Чини ми се да ми, за нцуског филозофа Jacquesa Rancièrea разлику од њих, живимо у потпуно бе- уводи гледаоце у 100-минутну историју


Izbor

71

@ivot, moda, estrada

једне земље.

Ипак, глумица је признала да је та улога су данас британски медији. обележила њену каријеру.  

Је ли она била добра или лоша, ствар је личног осећаја сваког појединца, „Снимила сам педесетак филмова, а сви но не може јој се одрећи право да је - ме и даље питају за Последњи танго, постојала. иако је тај филм стар више од тридесет Извор:Дојче веле, година.“ пренето из: Национал, Загреб, аутор: Жарка Радоја

Преминула глумица Марија Шнајдер Звезда филма „Последњи танго у Паризу“, француска глумица Марија Шнајдер, преминула је 3. фебруара у болници у Паризу у 58. години после дуге борбе са раком, преносе француски медији.

Она је додала да је то филмско искуство, као и чињеница да су је касније сви посматрали као секс симбол, а не озбиљну глумицу, утицало на одлуку да се никада више не обнажи пред камерама... Неке од запаженијих улога ова глумица је остварила у филмовима као што су „Професија: репортер“ (1974) Мур је рано јутрос пронађен мртав у Микеланђела Антонионија и „Бејби- својој хотелској соби у Естепони, а узрок ситерка“ (1975) Ренеа Клемана. смрти биће установљен после обдукције на клиници у близини Малаге, објавио је лист Ајриш тајмс на свом веб сајту.   Портпарол британског Форин офиса саопштио је да је Министарство обавештено о смрти Герија Мура и да ће пружити сву потребну конзуларну помоћ, пренео је Ројтерс.  

Улога у чувеном филму Бернарда Бертолучија из 1972. године, донела је Последњи филм у којем је играла је велику славу Шнајдеровој, која је тада „Клијенткиња“ (2008) Жозијане Баласко. имала само двадесет година. Филм „Последњи танго у Паризу“, у Француски “Паризјен” објавио је да је којем је главну мушку улогу тумачио Марија Шнајдер преминула у 58. гоМарлон Брандо, изазвао је бројне дини, након дуге борбе са раком. критике због експлицитних сцена секса које у то време нису биле честе на филмском платну. УМРО ГЕРИ МУР

Мур је са само 16 година напустио Белфаст, где је рођен, преселио се у Даблин и прикључио групи “Skidrou”. Славу је стекао када се прикључио бенду “Tin Lizi”, познатом по хитовима као што су “Whiskey in the Jar” и “Boys are Back in Town”.   Имао и успешну соло каријеру, а често је сарађивао са многим врхунским музичарима, међу којима и са Џорџом Харисоном.  Извор: Танјуг, Београд

Камермани обожавају Џулију Робертс

У интервјуу који је 2007. дала за „Da- Легендарни рок гитариста и бивша ily Mail“ Шнајдерова је казала да је звезда групе “Tin Lizi” Гери Мур, премиЗвезда филма „Ерин Брокович“, оскароснимање тог филма било веома потре- нуо је у Шпанији у 59. години, објавили вка Џулија Робертс, добитница је и сно искуство. специјалне награде Друштва камермана, а признање за унапређење уме„Требало је да позовем мог агента или тности и филмског стваралаштва адвоката да дођу на сет, јер не можебиће јој уручено 13. фебруара у Лос те терати некога да снима сцене које Анђелесу. нису у сценарију, али тада нисам то знала. Марлон Брандо ми је рекао да Џулија је поклон за сваког камермана се смирим и да је све то само филм, с којим сарађује, истиче се у њиховом али ја сам се осећала веома понижено.“ саопштењу. Иако нису причали након завршетка Холивудска глумица Џулија Робертс, снимања филма, Шнајдерова и Брандо која је светску славу стекла филмовима касније су постали веома блиски приЗгодна жена, Досије Пеликан, Венчање јатељи. мог најбољег пријатеља, Ја у љубав


72

@ivot, moda, estrada

Izbor

требало би да се појави у биоскопима Особље је од ње затражило да изује до краја јула. чизме са високим потпетицама. Судећи по њеној популарности, али и чињеници да стално путује авионом, мало ко би могао да претпостави да ће особље на аеродрому детаљно проверавати и бившу „Плејбојеву” зечицу Памелу Андерсон. Америчка глумачка звезда која је светску славу стекла захваљујући улози у серији Чувари плаже  (Baywatch) морала је, између осталог, и да изује и чизме са високим потпетицама при одласку из Лос Анђелеса. Четрдесеттрогодишња уметница летела је у Далас, уочи веома важног спортског догађаја Супербола, финала националне лиге у америчком фудбалу.

верујем и Океанових једанаест, готово да је навикла да добија признања за свој рад.

Друштво камермана је тим поводом Памелу изули на саопштило да камермани и глумци аеродрому често имају специјалан однос који почиње обостраним поверењем. Због пооштрених мера контроле на америчким аеродромима, ни бивша „Џулија Робертс уноси нешто посебно у „Плејбојева“ зечица Памела Андерсон тај однос и својом лепотом и љупкошћу није била поштеђена непријатности. додатно уздиже оно што ми радимо, она је поклон за сваког камермана с којим сарађује”, додаје се у њиховом саопштењу.

Упркос великој популарности, заносна плавуша рођена у Канади  била је подвргнута сигурносној контроли баш као и сви остали путници.

Највећу улогу у каријери је остварила 2000. године у филму „Ерин Брокович”, за који је добила Оскара и са којим је имала велики успех код критичара, али и велики комерцијални успех. Глумица је током каријере освојила бројне награде и признања, а зарада од 20 милиона долара за улогу у филму, који јој је донео Oскара, учинила ју је најплаћенијом глумицом свих времена. Њено најновије филмско остварење је “Larry Crowne” у режији Тома Хенкса и

Нове мере укључују и скенирање тела, што је изазвало бројне контроверзе. Но, док су неки путници беснели због излагања чарапа погледима непознатих особа, Памела је грациозно изула


Izbor

@ivot, moda, estrada

73

чизме и прошла кроз скенер у црним Иначе, серија „Чарлијеви анђели”, о три Kарлос Сантана у хулахопкама, преноси Дејли мејл. жене које су радиле до тада типично Београдској арени мушки посао - као приватни детективи Купаћи костим Фаре Фосит приказивала се у САД од 1976. до 1981. Чувени мексичко-амерички гитариста Kарлос Сантана, одржаће концерт у у музеју „Смитсонијан“ године и била међу најгледанијима. Београдској арени 6. јула у 21.00 сат. Чувени купаћи костим који је од најпознатијег „Чарлијевог анђела“, глумице Фаре Фосит, својевремено направио секс симбол, поклоњен је музеју „Смитсонијан“.

Фара Фосит је умрла 2009. од рака у 62. години.

Једноделни црвени купаћи костим који је покојна глумица Фара Фосит носила у ТВ серији „Чарлијеви анђели” постаће део збирке вашингтонског музеја „Смитсонијан”. Глумичин дугогодишњи животни сапутник Рајан О’Нил поклонио је  костим заједно са другим предметима који су припадали Фари Фосит, међу којима су њени примерци сценарија за прву сезону „Чарлијевих анђела”. Постер за који је 1976. године глумица позирала фотографу Брусу Мекбруму у црвеном купаћем костиму, просто је, како су тада писали амерички медији, „наелектрисао” земљу, а Фару учинио секс симболом. Мушкарци су желели да га имају, а жене да изгледају као она. Продат је у више милиона примерака. 

Сантана ће наступити у Београду поводом промоције свог последњег албума “Guitar Heaven: The Greatest Guitar Clasics Of All Time“ објављеног у септембру прошле године. Спајајући рок, салсу и џез, Сантана је са својим бендом постао популаран захваљујући једном од најупечатљивијих наступа на чувеном “Woodstock”-у 1969. године а посебно песми “Soul Sacrifice” објављеној на живом албуму са тог фестивала. Први албум “Сантана” (1969) са хитом “Evil Ways” продат је у четири милиона примерака, али је комерцијални успех после неколико издања почетком 1970их година почео да бледи након одлуке овог гитаристе да се више усмери ка џезу. Упркос сталним похвалама критике и успешног појављивања на догађају “Live Aid” (1985), Сантана је повратио ранији комерцијални потенцијал тек са албумом “Supernatural” (1999), сарађујући у синглу “Smooth” са певачем Робом Томасом (Thomas) из бенда “Matchbox Twenty”, и у “Мариа, Мариа” са r’n’b duom “Product G&B”. Сантана је члан Рокенрол куће славних, продао је преко 90 милиона плоча и наступио је пред више од 100 милиона људи. Освојио је десет Grammy-а, укључујући рекордних девет за тридесет шести албум “Supernatural” (1999.). Албум је до сада продат у више од 25 милиона примерака и освојио је награде - албум године и песма године за сингл “Smooth”.

Фара Фосит, Кејт Џексон, Џеклин Смит

Угледни музички часопис “Rollingstone” прогласио је Сантану за 15. на листи “100 највећих гитариста свих времена”.


74

Izbor

Zanimqivosti

Баба Ванга светица?

Код баба Ванге одлазили су и многи бугарски и совјетски комунистички функционери.

Према мишљењу дела бугарске јавности, Вангелија Гуштерова, познатија као баба Ванга, требало би да буде проглашена за светицу.

За живота подигла је својим новцем у месту Рупите велику цркву посећену светој Петки.

Архијерејски намесник Ангел Кочев каже да Ванга “мученица православне цркве”.

У верским медијима су објављени и чланци који сматрају да се ради о “хришћанском окултизму”, које је присутно током целе историје вере, а који је Шести Васељенски сабор у 61. правилу осудио и ставио под црквену казну (Шестогодишње покајање, без причести, одређено је за оне који мисле да “виде нешто”, али и за оне који проричу судбину, предсказују догађаје, раде са талисманима и гатају.).

Поводом стогодишњице рођења бугарске пророчице Вангел Гуштерове, познатије као баба Ванга, која ће се обележити 3. октобра, у делу Бугарске православне цркве  има захтева да се она прогласи светом, преноси Верска информативна агенција. Тај предлог је изнео архијерејски намесник за Петрич Ангел Кочев, који је у кући у којој је Ванга живела до смрти 1996. године служио обред јелеосвећења, свете тајне у православљу када се освећује уље за помазање болесника.

“Многи у Бугарској и шире желе да се ТЕЛЕВИЗИЈА: она канонизује”, рекао је Кочев и позвао Свети синод Бугарске православне црЖИВОТ кве да размотри ову иницијативу.

Баба Ванга, Вангелија Пандева Гуштерова, рођена је 1911. године, у МакеКућа је до 2007. године била затворена, донији, у граду Струмици. а ускоро ће бити претворена у музеј. У дванестој години јој се десило “нешто Кочев је истакао да је слепа Ванга “мучудно”, по ведром времену подигао ју је ченица православне цркве”, лечила је изненадан јак ветар и понео неколико болесне, познавала траве и давала наду метара, а после тога је ослепела. унесрећенима, као и да су се дешавала “чудесна исцељења”. Почела је да прориче, наводно је пре-

Након њене смрти хиљаде људи долазе  у храм који је подигла, одлазе на њен гроб, доживљавају позитивну енергију, постижу духовну чистоту и исцељење, додао је Кочев.

У РИТМУ РИЈАЛИТИ ПРОГРАМА У Двору са опанцима из Фарме

Да би придобиле милионско гледалиште, српске комерцијалне телевизије, по принципу што горе то боље, везују огроман број људи за мале екране. Стручњаци се слажу да ће и то проћи као свака друга мода. Много већи проблем је, сматрају они, што тако велики број грађана жели уживо да гледа свађу, пљување, псовање и физичке обрачуне и учествује у наметању „вредности тоталитарног друштва”

двидела дан бомбардовања Београда 6. априла 1941. године, као и смрт бугарског цара Бориса, земљотрес у Скопљу, али и своју смрт. Наводно је рекла да ће се “Југославија распасти јер Срби много псују Бога”.

Друга сезона ријалити шоу-програма “Фарма” на Телевизији Пинк у пролеће


Izbor

прошле године, упамћена је не само по свађама укућана, интригама, примитивизму, вулгарностима, сочним псовкама и победи фолк певача Милоша Бојанића, већ и по рекордној гледаности. Подаци говоре да је бар део “Фарме” видело више од 6,5 милиона људи, редовно је пратило преко три милиона, а у сваком минуту емитовања, догађања на имању у Лисовићу посматрало је њих 1,207.307!

Zanimqivosti

75

која су производ домаће памети. “Па- телешопове и рекламе. Ето споја голог рови” на Хепи телевизији и “Двор” на дупета, свађа и пара. Пинку. Ријалити програми су код нас, истиче Најављени су и четврта сезона “Великог овај критичар, пробили све табуе везабрата” (кастинзи су у току), “Топ модел”, не за секс, псовање, свађу... Такође, у “Ја имам таленат” и “Домаћине, ожени гледаоцу су створили лажни осећај да се”. он бира ко ће бити избачен, а ко награђен. С обзиром на бројност и огромну популарност оваквих програма, чини се да Власт налик баби уседелици је Србија последње велико уточиште - Политичка апатија укинула је осеВеликог брата! ћање да у нашој земљи можете нешто да мењате - објашњава Илић актуелну ситуацију. - Ми не управљамо својом судбином, али као гледаоци управљамо судбинама учесника ријалити програма. Највећи проблем је регулисање садржаја ријалитија, времена приказивања и количине оглашавања. Постоји прецизна законска регулатива, али Републичка радио-дифузна агенција није у стању да је спроведе. Све остаје на опоменама. Власт се понаша као баба уседелица која цокће кад на телевизији неко опсује или кад се појаве сцене експлицитног насиља или секса. То је апсолутна победа новца над законом, разумом и укусом. Ријалити програми откривају дух времена, веровања, предрасуде, систем вредности. - У “Великом брату” видели смо први сусрет младих људи из региона, из нација које су донедавно ратовале - закључује Илић.

Телевизијски критичар Драган Илић не слаже се са овом тврдњом. Кад је гле- - Могли смо да чујемо предрасуде о даност ријалити програма у питању, хомосексуалцима, према насиљу у породици, о агресији и култури дијалога, Србија, каже, није никакав изузетак. о односима међу генерацијама, о односима село - град, о примитивном нивоу наше естраде, о естрадизацији политике. Ријалити програм налик је на тренутак када “цар постане го”, кад се суочимо са ружним навикама и особинама појединаца и друштва. Нажалост, то све “прође” кроз екран остајући без коментара и реакције.

Телевизија је медиј манипулације и илузија је да је она некакво огледало или прозор у реалност. Она делове стварности драматизује, па су ријалити програми идеална форма за то. Бирате људе, бирате односе међу њима потеСад, после окончане и треће сезоне нцирајући, наравно, конфликт. На тако “Фарме”, захуктавају се два ријалитија осмишљеном програму сатима имате

Од „Двора” до „Фарме”: најбоље је када се псује, скида, вређа


76

Ако су програми, попут “Великог брата” и “Фарме”, најгледанији на српском медијском небу, онда то, свакако, лоше говори о свима нама. Психолог Жарко Требјешанин сматра да сви ријалити програми пропагирају вредности тоталитарног друштва у којем се презире приватност и где се људи намерно стављају у понижавајуће и вулгарне ситуације.

Zanimqivosti правима брину се да деца случајно не виде крв на филму или да у некој емисији неко, не дај боже, ��ехотице не повреди осећања љубитеља паса, а то што се у ријалити шоу-програмима непрестано промовишу бестидни примитивизам, шовинизам, расизам, безочни нихилизам и највулгарнија варијанта начела “човек је човеку вук”, то ником ништа, јер, забога, народ баш то тражи и воли.

Izbor

И то није директно везано за животни стандард, већ за стање свести, што је много теже измерити. Људи гледају ријалитије подстакнути и огромном пратећом помпом у жутој штампи и осталим булеварско таблоидским форматима.

Сви ови листови у реалити програмима виде извор трачева, афера, наводних ексклузивних открића што им подиже - Људи који пристају да учествују у ри- Ријалити програми у великој мери задо- тираже и приходе. јалити емисијама жељни су славе и вољавају и потребу за воајеризмом. То Ради се, дакле, о мултимедијалној засумњиве популарности. Они не бирају значи гледати, а не бити виђен. вери. Да се гледаоцима не допусти ни средства да буду у центру пажње и тренутак предаха од реалити формата. задовоље своје егзибиционистичке Завирити у животе других људи. потребе, као и потребу за дивљењем - Што се техничког квалитета ових просветине. Поред тога, моћан мотив је и Што интимније то интересантније. грама тиче, он варира од формата до новац. Ови савремени гладијатори не- - Ово је време ријалити програма - формата - каже Станко Црнобрња. мају моралних скрупула и учиниће сваку каже Станко Црнобрња, телевизијски - Рецимо тон, у “Сурвајверу” био је нискост и подлост, издаће пријатеља, редитељ и теоретичар телевизије. одличан, упркос изузетно тешким окогазиће преко мртвих, само да стигну - Они су, у првом реду, популарни код лностима. до победе. власника комерцијалних ТВ канала јер, Грамзивост емитера за релативно мала улагања, могу да до- Слика је, такође, била солидна. Парадокс је, истиче Жарко Требјешанин, несу велику гледаност, а самим тим, и Остали ријалити програми “туку” се са условима, али техничка перфекција да, с једне стране, постоји закон о значајан приход од реклама. људским правима који до најмањих ситница настоји да заштити појединца, а, с друге стране, у етар се емитује највулгарније кршење људских права и достојанства.

ТВ продукције широм света зато инси- овде не игра пресудну улогу. Пресудно је да се “ухвати тренутак”. И то наочиглед стирају на реалити форматима. свих гледалаца. А добар рејтинг ових програма има везе са жељом људи да се поистовете са ликовима које гледају на малим екранима. Најезда вулгарне реалити телевизије указује, сматра Црнобрња, на грамзивост емитера и на одсуство доброг укуса. У неким другим временима емитерима није падало на памет да на тако низак и, често, љигав начин, долазе до прихода. Данас је то норма.

- Гледаоци то прихватају, као и што прихватају и серије, филмове, спорт, квизове, и све друго, што може да им, Велики брат је стварност путем телевизије, обезбеди разоноду. И без ријалити програма, Орвел се деЗастрашујуће је то што велика гледаност шава. Велики брат постаје стварност. - У Београду постоји на хиљаде инсталираних камера које прате сваки покрет грађана на улицама. У Лондону их има на стотине хиљада. Сви електронски комуникациони подаци се контролишу и претварају у профиле и банке података широм света. “Викиликс” постаје нормална појава. Живот постаје бескрајна медијска занимација уживо. То је сасвим ново стање друштва које неће нестати већ ће се, даљим развојем моћне медијске технологије, још више омасовљавати и бити све присутније. У свему томе комерцијалне телевизије, поготово оне грамзивије, виде елдорадо који неће тако лако напустити. На гледаоцима је да кажу кад им је доста. оваквих програма показује да је огро- Ако на српским телевизијама има шест у понижавајуће и вулгарне ситуације” ман број становника на прилично фудбалских лига, зашто не би било шест ријалити програма? - Људи задужени да воде рачуна о ниском нивоу културе. садржају ТВ програма и људским Жарко Требјешанин: „Људи се намерно стављају


Izbor

Горан Караџић, заменик председника Савета Републичке радио-дифузне агенције (РРА), не мисли да око тога треба правити велику друштвену панику.

77

Zanimqivosti

нута. Ако емитери не казне учеснике У овом тренутку у Америци емитује се ријалитија који се не придржава правила више од 250 ријалити програма! игре, онда РРА мора да санкционише Србија, дакле, прати у корак светску емитере. телевизијску моду.

- Пре неколико година као проблем су се постављале шпанске и латиноамеричке серије којих је било на свим програмима - каже. - Ми смо против Телевизије Пинк поднели неколико пријава због екстремно - Сад је та телевизијска мода прошла. вулгарног говора током емитовања Дошло је време ријалитија. За неколико “Фарме”. година ће и они нестати. Мада не потпуно. Нажалост, судови су спори и пресуде се не доносе тако брзо како би јавност Као што ни шпанске серије нису сасвим желела. ишчезле с наших телевизија. Мислим да ће ријалитима доћи главе оглашавање. Чујем да су велики оглашивачи постали незадовољни овим програмима.

Поставља се питање шта ће заменити ријалити програме? - Телевизија је бизнис - закључује Горан Караџић. - Вуди Ален је рекао: “Телевизија је шоу-бизнис. Да није бизнис звали би је шоу-шоу”. А бизнис је оно што се гледа.

Њихова истраживања говоре да та публика није изразито платежно способна. Ријалитије углавном гледају људи с вишком слободног времена. Незапослени и пензионери. Мислим да ће оглашивачи којима овакви програми више неће бити довољно занимљиви, довести до гашења тих програма. Тачно је, слаже се Караџић, да је “Фарма” била најгледанија кад је била највулгарнија. РРА је тада реаговала, чак и превазилазећи своја законска овлашћења. Позвали су менаџмент ТВ Пинка на разговор. После тога уведено је такозвано биповање, почели су много више да воде рачуна шта иде у етар, али гледаност “Фарме” је преполовљена. - Много већи друштвени проблем је што тако велики број људи жели да гледа свађу, пљување, псовање, физичке обрачуне међу учесницима ријалити програма. “Фарма” је наше огледало. Можемо лако да га разбијемо, али ћемо и даље остати такви. У српском народу се псује свакодневно. Људи хуле на државу, на Бога, на свакога... Караџић подсећа и да је део уговорних обавеза између емитера и учесника ријалити програма да ће, рецимо, у случају говора мржње, одмах бити избачени. То се и десило. Пинк је избацио једног учесника и то после само неколико ми-

Многи ову агенцију доживљавају као некога ко одмах реагује, казни или нешто забрани. Али ми немамо ту моћ. Надам се да ће нови Закон о радиодифузији дати већа овлашћења РРА.

Извор: Илустрована Политика, Београд; аутор: Слађана Милошевић


78

Попова Шапка Незабораван провод после скијања

Putovawa i putopisi

Izbor

штва, је то видео код тетке на Тиролу у упутити се на скијање на Шару, предстаАустрији. вља малу авантуру.

Није било, као сада, толико стаза и жица, али нама, није требало ни толико. Тада Македонци су познате мераклије, на- је „пола” Београда „висило” на Шапки клоњени гостима из Србије и велики а пола на Брези (Брезовица). југоносталгичари

Не зато што нећете скијати, по релативно добрим стазама, већ, што у нашем балканском маниру, увек има „неких” проблема са жицама, које, истина, постепено мењају. Стара гондола покварена је још од 2001. године. Црне и црвене стаза обележене од један до пет, заправо су, једна те иста Церипасина стаза, црна, где увек има делова са ледом, поготову на врху и поред метар и по снега. Јаки ветрови, одувају снег са 2.510 метара надморске висине па је најдужа и најјача стаза на Шар планини понекад и затворена. Стазе су, поред нових радтрака, набоље припремљене за традиционални „Шарпланински Куп” крајем фебруара или почетком марта.

Тада су све стазе идеалне, поравнате али и затворене за скијаше да би се очувале за професионалце. Традиционална награда је иста годинама. Победник добија штене, познате аутохтоне расе Шарпланинаца. Многи светски асови понели су кући, ову чупаву, мекану награду која нема премца у читавом скијашком свету по оригиналности. Путовали смо више од 400 километара Сада има десетак жица и стаза више од Београда, некада и по дванаест сати, него пре неколико деценија, и сада би У центру има више од 20 километара до Тетова и Попове Шапке. Аутобус је многи отишли тамо на скијање. уређених (три су по Фис стандардима) свраћао у свако место за које су његови Само, нема Баткове гитаре и тихе пе- па и тешких стаза и око 10 километара становници мислили да је варош. Учили сме из грла и срца. „Зајди зајди” и „Ма- жичара које, лагано, али постојано месмо да скијамо на „Церипасином”, кедонско девојче” девојке из друштва њају нове. првој црној стази коју смо возили на певале су као једна. Много је радова на уређењу овог, на„Елановим” скијама од два метра. Као да су данима вежбале са овим ло- јбољег ски центра  у Македонији. Спавали у собама са десет кревета уз калним шармером. У доба распуста и ски сезоне, током пећи на дрва, у малом пансиону поред „Славије” првог, правог хотела у овом То би и био највећи порив да се упутимо викенда, буде и по пет хиљада људи у македонском ски центру. на седмодневну авантуру скијања на овом центру. Шар планини и Поповој Шапки – но-

Учили смо да „рубимо”, како се најбезбе- сталгија. дније пада, вози са скупљеним скијама, што је тада била велика мода. Сале, Јер, руку на срце, и уз 10 километара најбољи скијаш и највећи шмекер дру- стаза и жица више, поред Копаоника,

Набоље стазе су:„Церипасина”, „Ге”, „Свети Илија”, „Аеродром”, „Мали Јелак” и „Поток” један и два. За различите нивое знања и све врсте


Izbor

Putovawa i putopisi

79


80

Putovawa i putopisi

Izbor


Izbor

Putovawa i putopisi

бординга и скијања, чак и захтеван Цена дневног ски паса је око 12 евра а скијаш може да пронађе стазу и пре- седмодневног, нешто мање од 80 евра. пусти се спусту. На Попову Шапку уз лепињу са каВелико уживање је спуштати се од јмаком 2.500 метара до чак 1.100 метара по Из Београда, данас, није тешко стићи сунчаном времену. на Шар планину. У међувремену, наО вечерњем проводу не треба ни тро- прављени су ауто путеви, али, сада шити речи. Македонци су познате ме- је удаљеност око 500 километара раклије, наклоњени гостима из Србије без некадашњих пречица локалним и велики југоносталгичари. Уз гитаре, сеоским друмовима. Путарина је до традиционално шарпланинско мезе и границе, ауто – путем преко Ниша и репертоар песама које су нас некада Лесковца (задржите се у Предејанима разгаљивале заборавићете да вас су- на чувеној Лепињи са кајмаком, јер тра чека скијање. Цене пића и хране то је и добро место за одмор) 920 дису у кафеима пристојне за туристички нара. Сада, зими, нема задржавања центар. Пиво, или кувана ракија и ви- на граници као у летњем периоду. но, су у распону од један до три евра. Од Куманова до Скопља ауто путем,

81

путарина је око 50 денара а од Скопља до Тетова 60 денара. Од Тетова до Попове Шапке, двадесетак километара возите солидним, регионалним путем, кажу, увек добро одржаваним зими. Наше агенције немају у понуди Попову Шапку већ се све своди на индивидуална путовања и групе које се саме организују. Смештај је могуће добити у приватним пансионима и хотелима „Попова Шапка” и „Славија” који су реновирани па у „Славији” постоји, базен и мини спа центар. Извор: Политика, Београд; аутор: Иштван Декањ


82

Automobili

Ситреон Ц4:

вероватној цени (у току су последње испоруке) од 10.880 евра, а долазак Шармер држи цену новог модела, у овој компанији, на наТест “Новости”: Половњак на скене- ше тржиште очекују крајем фебруара. ру - „Ситреон Ц4“ који и на нашем Како кажу, многи ће бити изненађени тржишту ускоро добија наследника, почетном ценом, која ће свакако бити показао се као добра инвестиција међу најконкуретнијима у овој класи

Прва генерација „ситреона Ц4“ угледала је светлост дана у јесен 2004. Врло брзо, овај модел, у верзијама „хечбек“ и „купе“ је постао хит.

Izbor

- Аутомобил је из 2007. има мотор од 1.600 кубика, ХДИ, са 16 вентила и сем редовног сервиса, ништа друго му није рађено - рекао нам је прве информације Бркић. „Ц4“ на нашем тесту, превалио је 163.000 километара.

возила. Највише успеха код наших возача имао је модел са дизел мотором 1,6 ХДИ са 16 вентила.

Французи се одлучују да „затезање Зато се на нашем тесту, половњака, набора“ крајем 2007. и почетком 2008. а, шао баш овај модел. крајем прошлог лета, појавио се и наследник нови „ситроен Ц4“. Испробали смо га, по клизавим путевима око Београда и организовали Увозник „Ситроена“ за наше тржиште, „фото-сешн“ испред Скупштине града, београдски „Витро груп“ је крајем уз помоћ вишеструког првака Србије у 2010. понудио ограничену количину аутомобилизму, Милоша Бркића. овог, одлазећег модела, по заиста не-

Спољашност је веома очувана иако аутомобил није гаражиран. Боја је скоро као нова („Сиотроен“ даје гаранцију од три године на боју, а 12 на појаву корозије), баш као и унутрашњост. Тешко је уочити трагове похабаности на седиштима,обручу управљача, педалама квачила, гаса и кочнице.


Izbor

83

Automobili

Наравно, то је оно што би купци по- Кретање по стандардној београдској Због лошег времена, нажалост нисмо ловњака увек прво требало да погледају. гужви, али и по путевима према Авали, могли да изведемо и планирану вожњу Свакако, уз сервисну књижицу. је у „Ситроеновом“ стилу. на писти и да се уверимо да ли „Ц4“ и даље може до стотке за 10,6 секунди и Удобно, глатко. до максималних 192 км на час, колико Уз сву вештину млађаног Бркића, ни- стоји у фабричким спецификацијама. смо успели да избегнемо неколико „ударних рупа“, али чини се да чувено вешање и овде, на нашим излоканим путевима, одолева.

- Немам ама баш никаву замерку на вожњу. Све је и даље веома лепо, онако како и приличи „Ситроену“. Управљање, кочење, све је „ОК“ - преноси утиске са Мотор и даље има доста разиграну тест вожње Милош Бркић. ергелу од 110 “коња“. Ако је веровати путном рачунару овог возила, просечна потрошња је и даље у границама фабрички декларисаних.

По „Ситроеновим“ тестирањима просечна потрошња је 4,8 литара на 100 километара. На нашем тесту, рачунар, је показивао, веома скромних 5,6 литара. При томе треба знати да је потрошња зими, свакако нешто већа него лети, а и „бирање“ положаја за фотографисање пред Скупштином Београда је „узело данак“. Цена, овако очуваног половњака на нашем тржишту (извор „Новости Огласи“) из 2007. је око 6.800 евра. „Консултујући“ чувени немачки сајт „мобил.де“ нашли смо примерке „четворке“ (2007. ХДИ мотор,сличан пакет опреме и преваљена километража) чија цена се креће од 6 000-6.500 евра. Дакле, француски шармер, кога је успешно већ, са 22.000 примљених поруџбина, заменио нови „Ц4“ одолева зубу времена и држи цену. ЗАВИДНА ОПРЕМА У стандарној опреми „Ц4“ има АБС, ЕДБ систем, темпомат и лимитатор брзине. Ту су ваздушни јастуци и за возача и сувозача, цетрално закључавање врата са даљинском командом, кодирани контакт кључ, електрично отварање предњих прозора, електро подешавање ретровизора. У стандарном пакету опреме су још и клима уређај и светла за маглу. Металик боја се добијала опционо уз доплату од 400 евра што се, на тестираном возилу, показало као добро улагање. Уз доплату се добијао и ЕСП (електронска контрола стабилности), предњи и задњи радар за паркирање, грејање спољних ретровизора, стаклени кров, двоструки ксенон фарови са праћењем заокрета управљача, кожа, грејање седишта, детектор пада притиска у гумама, бочни ваздушни јастуци и ваздушне завесице. Уз доплату од 360, односно 590 евра добијале су се и алуминијумске фелне од 16 односно 17 инча. Извор: Вечерње Новости, Београд


84

Izbor

Porodica

Како да пронађете идеалног партнера

Ове разлике праве идеалну комбинацију јер први жели да брине и чува млађег а млађи жели некога на кога може да се ослони.

Психолози верују да се наши карактери стварају до шесте године живота. Сада постоји нова теза, а то је да нас редослед рођења обележава на овај или онај начин. Клинички психолог, Линда Блер, каже да редоследом рођења није одређен само карактер, већ и каријера и везе.

дитељи развели у том периоду, да ли је постојало насиље или запостављање.

Замислите да упознајете неког новог, Прворођени и последњи неког о коме мало знате, али постоји Максима да се супротности привлаче привлачност па одлучите да се видите овде има снагу јер се прворођени углапоново. вном слажу са последњима у породици. У наредних неколико месеци сазнајете Међутим, боље је рећи да се ти пода ли је амбициозан или не, одлучан, следњи слажу са прворођеним. Један одговоран, љубоморан или превише заод разлога је и тај што су прворођени хтеван. Међутим, постоји много бржи организовани и брижни. Последњи начин да откријете са ким имате посла. воле да зависе од других и мање су Само питајте да ли је рођен као први организовани. или последњи, у средини, или је јединац. Свака од позиција рођења носи посебне карактеристике, и не само да се односе на новог дечка, већ и на вас. Рецимо, ако је он рођен последњи а ви први, слагаћете се савршено. Ако сте обоје јединци, то је већ проблем. Превише једноставно? Посматрајте на овај начин: основе вашег карактера се стварају до шесте године живота и то је одређено и положајем у породици која вам је тада била најбитнија у животу. Чак се и психолози слажу да ред рођења има велики утицај на нас. Он је један врло важан део слагалице, као и стање у породици – да ли су се ро-

Такође, последњи живи ризичнијим животом чему се прворођени, који воли правила, донекле диви. Ове постоји само један проблем. Последњи ће увек следити своја убеђења, а са тим се прворођени можда неће увек сложити. За првог, правила се морају поштовати.

Два прворођена Ово је најкомпликованија комбинација јер су такмичарски настројени и склони расправама јер свако жели кормило за себе. Ово може да успе само ако обоје поштују квалитете другог и ако бар једно своју доминацију прихвати да показује негде другде.


Izbor

85

Porodica

Код средњег, ово може довести и до депресије. Због овога је ово пар коме је највише потребна квалитетна комуникација о плановима и ставовима како би се нашла равнотежа.

Два последња Ако вам је партнер рођен у средини, Најмлађи и још један најмлађи ће имапокушајте да не доминирате. Питајте га ти најкреативнију везу. Ово није најсрећнија комбинација. за мишљење и ставове и уважавајте их. Са друге стране, та веза је хаотична јер Први ће желети да угоди потребама јесу обоје авантуристи и воле ризике па динца али само ако то не гази његову Средњи и последњи ће им планирање и најситнијих ствари доминацију. Ако се јединац одупре Још једна добра комбинација. Средњи бити проблем. жељи првог да доминира, долази до који је способан за компромисе ће великих конфликата. увек подржати полседњег у свом бунту Средњи и прворођени или трком за сновима. Ова веза је компатибилна и обоје су спремни на саСредњи су одлични партнери за после- радњу иако нису поптуно хармонични дње у низу, тачније, средњи је одличан због разлика у карактеру. партнер за било кога. Због навике да преговара и дели, савршен је за сваку Два средња ситуацију и сваку врсту односа. Као што је речено, средњи може са Такође, средњи су склони томе да пре- сваким. Међутим, када су два средња пуштају вођство другима, што ће првом у вези, могу бити толико различити у нарочито одговарати. Све предлоге ставовима и захтевима, да може доћи прворођеног средњи ће прихватити и и до преиспитвања компатибилности. неће осуђивати. Прворођени и јединац

Последњи и јединац Свако преузима одговорност за свог мање организованог партнера, а последњи ће донети и креатвиност у везу, тако да авантура не изостане. Два јединца Ово је најтежи пар. Услед великих неспоразума, веза је врло захтевна.

Међутим, средњи имају проблем са неодлучношћу и тиме што се не заузимају Средњи и јединац за себе, а то нико не воли јер партнер тада губи поштовање према њему. Ово је још један добра комбинација.

Свако је почетник у разумевању и посвећивању другом, тако да би сам однос могао бити јако чудан.

Свако жели да буде главни и одговорни и тешко прихвата наредбе овог другог. Још ако су окренути перфекционизму, неће бити никога да повуче кочнице и Јединац ће желети да преузме контролу Ако средњи осети да су његове по- а средњи ће увек то дозволити, без врати партнера у везу из које се он већ окренуо само себи. требе занемарене, такође долази до примедби. дисфункције. Ако је први превише брижан, средњи добија осећај да неко Проблем може настати када јединац почне да тежи доминацији, и средњи доминира у односу на њега. почне да осећа тежину сенке.


86

Izbor

Porodica

Десет ствари које треба избегавати у вези

тику може доста утицати на вашу везу. Уколико сте од оних људи који постану превише дефанзивни када им се упути Уколико желите да имате стабилну и нека критика потрудите се да ту своју харомоничну везу са вашим партнером, особину промените. требало би да избегавате следећих 10 грешака, које често могу да доведу до Конструктиван приступ ће вам много непотребних размирица и међусобног више помоћи, а ваш партнер ће знати да поред себе има зрелу и разумну удаљавања.  

УБЛАЖИТЕ КОМЕНТАРЕ Искреност јесте једна од најважнијих ствари у вези између двоје људи, али с друге стране не смете упасти у замку да ваши коментари или запажања повреде вашег партнера, јер ћете произвести контраефекат. Недостатак такта или лош тајминг такође могу повредити вашег  партнера, те му у тренутку када му лоше иде на послу, немојте предочавати како сте и сами уочили да се мало улењио или слично.

Нико није без мана и нико није најбољи на свету па тако ни ви. Уколико ваш партнер често слуша како са ниподаштавањем говорите о другим људима, можда ће се запитати да ли слично мишљење имате и о њему, што може довести до тога да се поред вас осећа несигурно.

У жељи да се некоме допаднемо често се правимо да све знамо и да се у све разумемо.

ПРЕСТАНИТЕ ДА СЕ ЖАЛИТЕ У реду је да се свом драгом пожалите с времена на време, али ако то будете пречесто радили, немојте се зачудити кад буде почео да вас избегава. Константне жалбе и кукање заправо црпе сву позитивну енергију из људи који су око вас, те и њима као и вама све почиње да изгледа суморно и безнадежно након неког времена, а овај став се може пренети и на вашу везу.

НЕ ПРЕТЕРУЈТЕ СА САВЕТИМА

НЕ СУДИТЕ СТРОГО О ДРУГИМА

НЕ БУДИТЕ СВЕЗНАЛИЦА

особу, која је сталожена и спремна на Међутим, свезналице и нису баш тапромене. ко омиљене међу мушкарцима, бер не онима који желе озбиљну везу. Уместо да стално истичете како се разумете у све и свашта, прихватите стару философску тезу да што више учите и сазнајете, све сте свеснији свог незнања.

Уместо бруталне истине, која може да заболи, прво се ставите на партнерово место и размислите како би оно што желите да кажете утицало на вас.

У жељи да помогнемо вољеном бићу често правимо грешку, јер уместо да их само саслушамо, одмах им нудимо десет инстант начина како да се изборе са проблемом који их тренутно мучи. У дубини душе, сваки човек већ зна како да нађе решење за свој проблем, те му не треба саветодавац већ пажљив и стрпљив слушалац са којим могу да поделе своје дилеме.

Оно што већина њих заборавља је да ризикују да њихов партнер изгуби интересовање за њих након десетог позива или поруке на коју нисте одговорили.

Нико не воли да слуша наредбе, па тако ни ваш

Најлакше је наћи нешто на шта се можете жалити, зато се потрудите да НЕ БУДИТЕ ШЕФ У ВЕЗИ пронађете нешто што вам може измаИако можда радите на високој позицији мити осмех. у фирми и навикли сте да издајете ДРЖИТЕ СЕ ДОГОВОРА наређења и командујете, ова ваша особина ће се тешко допасти вашм дечку Било да се ради о шетњи, одласку у биоскоп, куповини поклона за његову или мужу. маму или нечему озбиљнијем ако сте Људи просто не воле да им се запо- обећали нешто свом партнеру увек се веда, а оно што не бисте волели да неко држите договора. ради вама, немојте ни ви другима. Уколико сте од оних који често унапред Уосталом, веза представља заједни- договорене ствари отказују у задњи час, штво, те стога своју наредбу преиначи- знајте да то може нарушити поверење те у заједнички задатак, који ће вам које ваш партнер има у вас. обома донети задовољство. Стиче се утисак да сте непоуздани, а НЕ ИЗИГРАВАЈТЕ “ТВРД ОРАХ” свака добра веза управо и почива на Моге жене често мисле да ће их му- томе да се можемо ослонити на неког шкарац више желети ако се претварају другог. партнер

Скромност и објективност су особине које ће много више ценити, а које су у да су “недоступне”, заузете другим саврменом свету све ређе. обавезама, да имају гомилу удварача и сличне тактике којима треба да докажу ПРИХВАТИТЕ КРИТИКУ НА СВОЈ РАЧУН да су “тврд орах”, те да их није лако Начин на који примате и подносите кри- освојити.

СЛУШАЈТЕ ШТА ГОВОРИ Колико пута вам се десило да схватите да вас особа са којом разговарате уопште не слуша, већ само одсутно


Izbor

Porodica

клима главом?

Уколико је ваш одговор барем једном, онда знате колико је то иритантан осе- Јутарњи секс на пример је један од најбољих лијекова против прехладе и ћај. грипа, пише Daily Mail. Стога се потрудите да активно слушате вашег парнера кад вам се обраћа јер, Осим што на овај начин јачају имунитет, на крају крајева свака добра веза се за- они који се ујутро не баве никаквом снива и на доброј комуникацији двоје физичком активношћу, имају повећан ризик и од многих других болести. људи. ‘Јутарњи секс ослобађа окситоцин, хормон доброг расположења које остаје током целог дана, али је и један Јутарњи секс - најбољи лек од најефикаснијих лекова против препротив прехладе и грипа хладе и грипа’, објашњава америчка научница и сексуална саветница др. Особе које одмах рано ујутро воде љуДебy Хербеницк. бав с партнером јачају имунолошки Извор: Национал, Загреб састав и осмех на лицу остаје им током целог дана, за разлику од особа које дан започињу испијањем чаја или кафе Извор: Блиц Жена, Београд; аутор: Марија Мијатовић

Осим што благотворно утиче на психичко стање, богат сексуални живот уклања многе физичке тегобе.

87


88

Венчаница за Кејт Мидлтон: Предлози Валентина, Лагерфелда, Вере Ванг...

Slobodno vreme „Желим да се Кејт у венчаници осећа АЛБЕРТА ФЕРЕТИ краљевски и поетично.

Izbor

Обукла бих је у раскошну хаљину, која би у горњем делу била израђена од ручно рађене чипке, са рукавима до лакта и високим оковратником. Уз то би се сјајно уклопила огромна сукња сашивена од тила, круте и меке свиле“.

Иако се у јавности све чешће помиње име британског креатора Бруса Олдфилда који је, наводно, одабран да осмисли венчаницу за будућу британску принцезу, велики број познатих НИННА РИЧИ дизајнера излази са својим предлозима како би требало да изгледа свечана хаљина у којој ће Кејт удати за принца Вилијама. Уредници портала Women’s Wear Daily замолили су тридесетак највиђенијих модних креатора данашњице да скицирају своје идеје. ВАЛЕНТИНО

„Оно што ми прво упада у очи код Кејт јесте њен природни, блистави изглед и самоуверени став какав имају данашње девојке. Допада ми се да на њој видим хаљину уз телу која ће као додатак имати раскошни чипкасти шлеп“. „Лепршаво, светло, са слаповима карнера и чипке… Таква хаљина би пристајала будућој принцези“ ГУЧИ

„Кејт Мидлтон је веома инспиративна за модне креаторе, она је Ботичелијева Венера савременог доба. Зато желимо да је видимо у ‘расцветаној’ хаљини са пуно волана и скупоценог ситног веза“. ВЕРА ВАНГ

ЛЕЛА РОСЕ „Колико сам приметила, Кејт приватно радо носи хаљине које, бар у детаљу, имају ноту романтике, па сам и венчану хаљину прилагодила њеном стилу“.

АНГЕЛА МИСОНИ „Обожавам стил младе Кејт Мидлтон, „Замислила сам да хаљина раскошним која и приватно сјајно балансира изме- материјалом и дизајном истакне лепоту Кејт Мидлтон и да њој буде овековечена ђу елеганције и модерног. као икона милости и елеганције. Њена венчана хаљина требала би да буде чистих линија, меких и кла- Чистих и модерних линија, ова хаљина сичних облика, са чамац деколтеом и не може да сврста у неки одређени стилски период“. класичним велом“.


Izbor

89

Slobodno vreme принцеза“.

 

ТОРИ БУРЧ

ЏЕЈСОН ВУ „Допала ми се идеја да у дизајну једне венчанице спојим традиционално и модерно.

КРИСТИАН ЛАКРОАКС

„Кејт би изгледала лепо у једноставној, елегантној хаљини која прати линију тела. Будућа принцеза треба да испоштује Хаљина би у горњем делу била израђена кодексе облачења краљевске пороод чипке боје слоноваче, са три четврт дице, али не треба да се одрекне свог рукавима, док би сукња била од тила младалачког и савременог стила“. са чипкастим шлепом преко. КРИС БЕНЗ КАРЛ ЛАГЕРФЕЛД

„Мислим да Кејт представља право освежење за помало уштогљену ди„Инспирисале су ме краљевске настију и да само од ње зависи коју ће венчанице из Викторијанског доба, улогу имати у краљевској породици. тако да би хаљина Кејт Мидлтон била Зато моја креација одудара од традираскошна са пуно веза и чипке“. ционалних венчаница и симболично

показује да би Кејт требало да преузме ризик, како у избору венчане хаљине, тако и касније када постане британска

„На венчаници треба да се нађе нешто старо – викторијанска сукња, нешто ново – ‘крпеж’ хаљина, нешто позајмљено – вео краљице Елизабете, и нешто црвено – елизабетански топ из 18. века“. Извор: Блиц Жена, аутор: Гордана Голубовић


90

Откривамо вам скривене тајне лимуна

Zdravqe i lepota Отарасите се акни

Izbor

Лимун садржи, гле чуда, лимунску киДа ли сте знали да су древни Египћани селину, која је ефектна у лечењу акни. веровали да је лимунов сок лек против Витамин Ц који се налази у свим агрувеликог броја отрова? мима је од кључног значаја за матирање

Такође, одавно се користи као додатак сјаја коже, док његов алкални део униприликом држања дијете јер подстиче штава бактерије узрочнике акни. варење и чисти јетру. Сваког јутра обавезно попијте мало Многа лековита својства лимуна воде са лимуновим соком, али се позната су већ вековима, а два на- потрудите да направите и неки од јвећа су његово антибактеријско и једноставних препарата који ће вам антивирусно деловање и моћ јачања много помоћи у лечењу акни: имунитета. Ово су мање или више - Прстом или ватицом нанесите свеж липознате чињенице о овом необичном мунов сок на акну и оставите да делује плоду, али о њему има још штошта преко ноћи. Исперите водом ујутру. У да се каже. Било да га уносите у соку, почетку можете осетити пецкање, али чају, пићима, дресингу или купкама, ће непријатност убрзо нестати. искористите његове благодети што више можете. - Помешајте један део свеже исцеђеног сока лимуна са једнаком количином ружине или медне водице. Оставите да мешавина делује погођено подручје барем сат и по. Исперите водом. Овај поступак треба понављати два пута дневно, најбоље ујутру и увече. Ови лекови су природни и безбедни, али ако су акне озбиљне или имате неку отворену рану, пре употребе ко- Нема више афти нсултујте лекара. Доказана антивирусна и антибактеМнога лековита својства лимуна позната ријска својства лимуна могу убрзати су већ вековима, а два највећа су ње- Решите се анксиозности зацељивање афти. гово антибактеријско и антивирусно деловање и моћ јачања имунитета. Истраживања су показала да балзам од Помешајте свеже исцеђен сок лимуна у лимуна има умирујући ефекат и због чаши са млаком водом и исперите уста Представљамо вам још његових до- тога може помоћи да се уклони умор, овим раствором. брих карактеристика уз рецепте за је- исцрпљеност, вртоглавица, анксиодноставно прављење кућних лекова од зност, нервоза и напетост. Понављајте поступак три пута дневно. овог божанственог плода. Такође се верује да удисање лимуновог Припремите се за пецкање када лимун Лимун садржи многе супстанце – ли- уља повећава концентрацију и будност. дотакне афту, али што чешће будете мунску киселину, калцијум, магнеиспирали, то ће вас мање болети. зијум, витамин Ц, биофлавоноиде, Зато је добро да се користи као освепектин, лимонин који подстичу иму- живач простора у канцеларијама како Без грознице нитет и боре се против инфекција. би се повећала ефективност радника. розница може бити последица мноштва Ово су мање или више познате чиње- Ако осећате да сте под притиском, узрока, али је лимун увек добар лек. нице о овом необичном плоду, али о накапајте неколико капи лимуновог ба- Овај напитак вам може олакшати сињему има још штошта да се каже. лзама на марамицу и удахните. мптоме: Било да га уносите у соку, чају, пићима, дресингу или купкама, искористите његове благодети што више можете.

Сипајте сок од једног лимуна у шољу топле воде са медом, попијте одједном и понављајте поступак на свака два сата


Izbor

док вас грозница не прође. Ублажите прехладу

91

Zdravqe i lepota

Водите рачуна да неразређено уље соком од једног лимуна у чаши млаке стављате на стопало уз помоћ ватице воде. или штапића за уши, јер је оно сувише Жвакање кришке лимуна после сваког јако за здраву кожу око куријег ока. оброка такође помаже. Уништите екцем Излечите повишен крвни притисак Ако патите од облика инфекције коже какав је екцем, облог од лимуна може Бели и црни лук су се показали као добри борци против хипертензије и добро пружити велико олакшање. се комбинују са лимуном. Ставите осам капи есенцијалног уља лимуна у шољу млаке воде и додајте Ставите три чешња белог лука и један исецкан црни лук у 250 мл млека. једну кафену кашичицу меда. Пустите да се полако загрева до кљуПотопите ланену крпу у течност, исце- чања, а затим оставите да се хлади пет дите вишак и нежно ставите на погођено минута. подручје да стоји 15 минута. Процедите и охладите. Додајте свеже Понављајте поступак два до три пута исцеђен сок три лимуна и пијте помало дневно. у току дана. Противупална својства меда деловаће заједно са исцелујућом снагом лимуна, што ће ублажити инфекцију, али и свраб.

Ако патите од високог холестерола не заборавите да пектин у лимуну подстиче метаболизам и циркулацију што ће вам помоћи да га се решите.

Борите се против умора

Ублажите убод инсекта

Шетачи, светски путници и истраживачи одувек су у лимуну видели дар од Бога. Када их умор савлада, забадали су сламку у цели плод и пили окрепљујући сок.

Ако је жаока још у кожи, извадите је пинцетом. Умасирајте кап до две лимуновог уља помешаног са кашичицом меда у кожу

Када сте прехлађени, лимун вам може помоћи изнутра, снабдевајући ћелије витамином Ц и споља, чишћењем носа и грла. При првој назнаци прехладе – црвеном носу или болом у грлу – покушајте да телу пружите довољне количине витамина Ц како бисте елиминисали вирусе пре него што вас болест савлада. Пијте млаку лимунаду на свака два сата. Ако вас грло јако боли, сипајте сок једног лимуна и једну кафену кашичицу морске соли у шољу (250 мл) са млаком водом. Гргољите три пута дневно по један минут како бисте умањили осећај Истраживачи су такође користили ли- око убода. печења. мун да би се заштитили од тропских Како бисте одбили инсекте, сипајте У случају гнојне ангине, гргољите свака обољења. 20 капи лимуновог уља у шољу воде, два сата сок од једног лимуна, бар по Такође, знали су да и мала количина преспите у бочицу са пумпицом и пр30 секунди. лимуновог сока утоли жеђ ефектније од сните неколико пута по ваздуху. Нагните главу уназад како бисте до- много пута веће количине воде. Осим што ће дивно мирисати, отераће зволили антибактеријским и антиви- Искусни путници додају сок лимуна у инсекте из окружења. русним састојцима да продру у задњи загађену воду како би је користили за Други кућни лек је да убаците комадић део грла. пиће спречивши заразу. вате натопљен лимуновим уљем у орМожете прогутати лимун када завршите Лимуново уље добро стимулише мар. са испирањем. мождану активност тако да кад год се осетите уморним или деконцентри- Ако ноћу седите напољу, нанесите поИзлечите курије очи и жуљеве саним, па можете сипати четири капи менути спреј од лимуна на кожу која није Облог од лимуна стављен на стопало уља у ароматерапијску лампу али и покривена одећом или сипајте 10 капи преко ноћи је одличан лек против ку- пити чашу лимунаде на свака два сата. лимуновог уља у мало сунцокретовог уља и утрљајте у кожу. ријих очију и жуљева. Спречите лош задах Наспавајте се Ставите кришку лимуна дебљине око Лимун освежава дах после неких пет милиметара на курије око, повијте зачина, алкохола, цигарета или било Неколико студија открило је да базавојем и завежите. које друге намирнице која може узро- лзам од лимуна у комбинацији са другим умирујућим лековитим биљем Облагање оболелог подручја есенци- ковати смањено лучење пљувачке. (валеријаном и камилицом) помаже у јалним уљем лимуна такође убрзава Како бисте одржали дах свежим, смањењу напетости. процес исцељивања. исперите уста неколико пута дневно


92

Zdravqe i lepota

Izbor

У недавно спроведеном истраживању 18 волонтера примило је две одвојене дозе обичног балзама од екстракта лимуна (300 мг и 600 мг) или плацебо током седам дана.

ако се неколико пута дневно измасирате јобини, авокадовим или бадемовим оболело место мешавином од неколико уљем и масирајте оболело подручје. капи лимуновог уља са једном супеном Како бисте се решили варикозних вена, кашиком јојобиног уља. ставите шест капи лимуновог уља у шоЧувајте желудац љу и по уља пшеничних клица и по две Доза од 600 мг побољшавала је капи чемпресовог и клекиног уља. После сваког оброка попијте сок једног расположење, смиривала и подстицала свеже исцеђеног лимуна у чаши млаке Користите ову мешавину сваког дана концентрацију код испитаника. воде. масирајући је у ноге од стопала до препона водећи рачуна да покрете изводите у смеру ка срцу. За подмлађивање вена и капилара у купку додајте осам капи лимуновог уља. Такође можете додати четири капи чемпресовог уља помешаног са једном супеном кашиком меда. Потопите се у купку 15 минута и када изађете пажљиво утапкајте вишак воде – нипошто не трљајте.

Умањите бол

Лимунска киселина стимулише проИако има кисео укус, лимунов сок има изводњу желудачне киселине и актимоћан алкални ефекат и тако се бори вност унутрашњих мишића. против вишка киселина у организму Реците збогом варикози које су одговорне за реуму. Уље лимуна ојачава крвне судове што Пијте сок једног или два лимуна (у може помоћи у излечењу проширених зависности од интензитета бола) у чаши вена. млаке воде три пута дневно. Против испуцалих капилара, помешајте Аналгетичка својства лимуна смањују две до три капи лимуновог уља са јозапаљења и олакшавају бол нарочито


Izbor

93

Doga|aji nedeqe

Има ли Македонаца у Бугарској?

Такође, број студената из Републике Македоније, који студирају на бугарским универзитетима и на бугарском буџету, је све већи, а и број аутомобила са бугарским регистрацијама у Републици Македонији је рапидно порастао,  док је доста Македонаца запослење потражило управо у Бугарској.

Бугарска опет игнорише Македонце у својој држави. На формулару за попис становништва нема опције Македонац, а на неке Македонце из Пиринске Македоније вршен је притисак да се тако не изјашњавају, пише Извор: Вечер, Скопје македонски лист “Вечер”. Упоредо с тим расте број захтева из Македоније за бугарским држављанством.

туацију и будућност земље”, нагласио је Кацин. Како је саопштено, Кацин је оценио да је време да се Желимо да помогнемо тој земљи на путу ка ЕУ и потребна нам је њихова сарадња и активна помоћ, рекао је Кацин.

Хрватска дипломатска офанзива У циљу побољшања политичке и привредне сарадње Хрватске и САД и обезбеђивања подршке приступању ЕУ, хрватски званичници у дипломатској офанзиви у САД.

Горан Јандроковић и Хилари Клинтон

Благоевград

У Бугарској је у току попис становништва која је под притиском ЕУ само делимично дозволила изражавање националне припадности, али у категорији националних мањина су једино Турци и Роми. Македонци опет нису “предвиђени”, пише скопска Вечер. Упркос томе, доста Македонаца ће се управо тако исјаснити, сматра тај лист. Невладина организација “Илинден-Пирин” из Благојевграда, штампала је и поделила преко 25. 000 летака у којима их подсећа ко су, колико дугу традицију и матерњи језик имају.

Осам хрватских политичара, укључујући и председника Ива Јосиповића, отпуКацин Македонцима: товало је, или ће у наредних неколико Пробудите се! месеци отпутовати у Сједињене АмеПотпредседник делегације Европског ричке Државе како би лобирали за парламента за југоисточну Европу бољу политичку, привредну и војну Јелко Кацин позвао је владајућу коа- сарадњу две државе. лицију у Македонији да се “ коначно Они ће тражити и подршку Вашингтона пробуди”. настојањима да Хрватска затвори преостала поглавља и заврши преговоре са Европском унијом. Медији истичу да се посете хрватских делегација САД дешавају у време финалне фазе преговора са ЕУ и да је међу креаторима спољне политике постигнут консензус да се крене у завршно лобирање, пре свега међу земљама које  нису толико  ентузијастичне  око хрватског пута ка Унији.

Вечер тврди да су Македонци у Пиринској Македонији били изложени разним притисцима и да су неки од њих, пред почетак пописа, добили отказе с радних места. Упоредо с тим, према наводима Вечери, у Софији је на делу прва параноја, а министар просвете Сергеј Иванов, сем што је предложио стратегију за развој националне свести међу Бугарима, отворено подржава контроверзног историчара Божидара Димитрова који тврди да Македонци не постоје.

Он је оценио да је Македонија земља младих политичара, који би требало да се запитају зашто већ шесту годину држава не добија датум за отварање преговора о чланству у ЕУ.

Кацин је, на седници Одбора Европског парламента за спољну политику, позвао македонске лидере да подстакну процес проширења, тако што ће послати На прошлом попису 2002. у Бугарској охрабрујуће вести из југоисточне Евроје било само 5.000 Македонаца, мада пе. их објективно има и двадесетоструко више. “У протеклих неколико година, политичка елита је изградила непотребни С друге стране највећи број пасоша, идеолошки зид између грађана и која је Бугарска издала за Бугаре ван суседа, зид који се зове Александар Бугарске, има адресу бивше југослоМакедонски, који трује атмосферу и венске републике Македоније. спречава реалан поглед на садашну си-

Први  хрватски званичник који  је већ стигао у САД је министар спољних послова Гордан Јандроковић, остварујући бројне контакте са државним званичницима, међу којима и са државном секретарком Хилари Клинтон, са којом ће разговарати о сарадњи у мировним мисијама у оквиру НАТО-а и сарадњи у региону са нагласком на Босну и Херцеговину. Јандроковић и Клинтонова потписаће Споразум о ваздушном саобраћају који омогућава директне летове између САД и Хрватске. У САД борави и хрватски министар одбране Давор Божиновић који је, уз низ саговорника у Пентагону, разговарао са америчким министром одбране Робертом Гејтсом о војној и одбрамбеној сарадњи САД и Хрватске


94

Doga|aji nedeqe

у оквиру НАТО-а, хрватском доприносу мисији ИСАФ у Авганистану и сарадњи у региону, посебно у оквиру Америчкојадранске повеље.

Izbor

У  посету Америци спремају се  и министар унутрашњих послова Томислав Карамарко, као и вицепремијер за инвестиције Домагој Милошевић, вицепремијер и министар регионалног развоја, шумарства и водопривреде Божидар Панкретић. Председник Иво Јосиповић је, на позив бившег америчког председника Била Клинтона, боравио у Њујорку 9. фебруара, учествујући  у панел-расправи посвећеној петнестогодишњици од потписивања Дејтонског споразума.

ИСПРЕД ДОМА НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ ОДРЖАН МИТИНГ “ИЗБОРИ СЕ ЗА ПРОМЕНЕ”

парламентарних избора и најавио да ће, ако власт не прихвати захтев, за два месеца опозиција организовати Опозиција тражи превремене изборе нови скуп који ће трајати до испуњења

доласку на власт смањити број посланика у Скупштини Србије, укинути непотребне агенције и фондове и створити повољнији амбијент за стране инвестиције. Вучић је позвао учеснике скупа да митинг прође без инцидената и оценио да је митинг највећи скуп одржан у Србији.

Председник Српске напредне странке (СНС) Томислав Николић најавио је сталне протесте грађана, ако власт за два месеца не распише ванредне парламентарне изборе.

захтева.

“Нисмо дошли овде да говоримо ружно о Борису Тадићу, Млађану Динкићу и Ивици Дачићу, већ да им јасно и храбро кажемо да тражимо, не да се они склоне са власти, него да распишу “Дајте нам два месеца које и ми дајемо изборе”, рекао је Вучић на скупу испред њима. Ако силеџије, као и до сада, Дома Народне скупштине Србије у Бене буду желеле да слушају, у априлу ограду. ћете ме затећи овде како седим на стиропору да се не прехладим. А и ви “Ако то не буду чули, у наредна два мепонесите стиропор, ако желите да ми сеца позваћемо вас поново, а онда се се придружите”, рекао је Николић на нећемо склањати са београдских улица скупу испред Дома Народне скупштине док не оду”, поручио је Вучић, бурно у Београду. поздрављен од присталица. Он је рекао да се испред Дома Народне скупштине, Николић је додао да опозиција не жели где се митинг одржава, налази Србија да владајућа коалиција преда власт и која жели да покаже “однарођеној влада се не кандидује поново, већ само сти” да јој је доста сиромаштва и да да распише ванредне парламентарне хоће промене. изборе. Вучић је критиковао економску полиМитинг је одржан под слоганом “Изботику владе и као пример навео да је ри се за промене”. Србија свакога сата задуженија за 750 Заменик председника Српске напредне евра, а да 44 људи добије отказ. странке (СНС) Александар Вучић заПрема његовим речима, СНС ће по тражио је расписивање ванредних

Према полицијским подацима, на скупу је било око 55.000 људи. Организатори су саопштили број од 70.000 присутних грађана. Председник Нове Србије Велимир Илић рекао је на митингу дела опозиционих странака да Србија неће ни ову владу, ни ДСС, већ напредњаке и новог вођу Тому Николића. Илић је поручио и председнику Србије Борису Тадићу да се “не игра са Србијом” и “да је народ дошо да га опомене”.


Izbor

Doga|aji nedeqe

“Неће вас ни полиција, ни просветари, а и Томица (Милосављевић) вам је побегао, а то вам је знак да треба да распиште изборе”, додао је Илић и замерио актуелној власти јер није испунила дата обећања - 200.000 нових радних места, 1.000 евра за акције, чланство у Европској унији 2013... “Ми нећемо упитнике, хоћемо посао, плату”, казао је Илић.

КОШТУНИЦА БИО ЛАПСУС

На почетку је интонирана химна Србије, а на бини испред Дома Народне скупштине су представници СНС, Нове Србије, Покрета снаге Србије и Покрета социјалиста

Ипак, после митинга Николић је за „Новости“ рекао да је направио лапсус, и да је мислио на актуелног премијера Цветковића, а не на лидера ДСС.

Митингаши претили новинару Мања група младића између 18 и 19 година, по свему судећи под дејством алкохола, дошла је изненада из једне од бочних улица код Бранковог моста до колоне присталица Српске напредне странке и претећи пришла новинару Фонета, али се инцидент завршио краћом расправом. Приведено двадесетак младића Полиција је код Теразијске чесме привела групу од око 20 младића који су певали навијачке песме у време одржавања митинга.

Николић је на самом крају свог говора поменуо и свог несуђеног савезника Војислава Коштуницу. - Пред овим народом нико нема право да ћути. Пред вама се скида капа. Тадићу и Коштунице, скините капу пред овим људима!

И доскорашњи најближи савезник ДСС Велимир Илић, грешком или не, „пецнуо“ је Коштуницу: - Србија неће ни ову владу, ни ДСС, већ напредњаке и новог вођу - Тому Николића! Извор: Глас Јавности, Београд

ШТА ЈЕ ТО БИЛО ПОСЕБНО НА НАПРЕДЊАЧКОМ МИТИНГУ Како сам га ја схватио, то је била својеврсна смотра пред борбу. Од када је света и века, пре него што крену у напад, војсковође воле да построје своје војске и лично се увере чиме располажу

95

Знамо куда идемо, шта нас чека немамо појма, а како ће завршити - није ни важно. Ово радимо јер знамо да се нешто мора радити и не знамо боље.   Неки наводно знају боље од нас, али неће да кажу. Док им (унапред) не уплатимо надокнаду за ауторска права. Добиће  шипак. Мислим, можда би и добили, али џепови муштерија су празни. Изгледа да је дошло време да из излога у коме су се разбашкарили демократија и бољи живот свако уз помоћ цигле или стиропора узме шта му треба. Када гледаш са стране, личио је на оне Слобине „митинге подршке”. У једну руку он је то и био. Како сам га ја схватио, то је била својеврсна смотра пред борбу. Од када је света и века, пре него што крену у напад, војсковође воле да построје своје војске и лично се увере чиме располажу. И овај митинг је имао првенствено ту улогу: да Тома Николић и они који финансирају СНС стекну праву слику о томе колико људи могу мобилисати за своје циљеве, као и ко су људи који СНС доживљавају као странку (покрет) који Србију може променити набоље. Такође, увид у бројно стање Томине војске, стање њеног морала и профил већине учесника скупа режиму ће помоћи да смисли како да се супротстави у надолазећем бунту обесправљених, презрених, преварених и понижених. Али стратези СНС (међу којима има и генерала) несумњиво знају да нема кајгане док се јаја не разбију. Током путовања од Сомбора до престонице пажљиво сам слушао сапутнике. Прихватајући ризик да смарам, морам да поновим нешто што сам већ рекао у прошлом тексту. Већина људи (у бусу и на скупу) нису били чланови СНС, него људи који виде да су промене система и власти неопходне, да овако даље не иде - и који грозничаво траже вођу. То што се за вожда наметнуо Томислав Николић резултат је, поред бахатости и некомпетентности режима, и чињенице да у опозицији (патриотској) нико други не ради ништа како би довео до смене власти.  Дакле, нека они који Николића и његове прозивају као демагоге, плаћенике, издајнике кумова - пре него што баце последњи камен, сами себи, макар у самоћи тоалета и испред свог лика у огледалу признају колико је њихов (не)рад и калкулисање, па што не и рећи и непознавање материје коју ти „мајстори” покушавају да обраде - српског народа, довело до појаве и успона СНС и њених лидера. 

Сам митинг протекао је без инцидената, Као што пре неки дан најавих, ишао сам да видим и то чудо: Србе који није било повређених ни пијаних. ће гандијевским методама у лагуме историје отерати криминалце са белим Поздрав од Богољуба крагнама. Био сам на много скупова Функционер Покрета снага Србије који су имали за циљ рушење неког (ПСС) Миланка Карић рекла је да или нечега, али овај је био посебан по коалиција коју предводи СНС снажно много чему. маршира ка победи и да је Вучић   будући премијер, а лидер напредњака Најпре по академском миру којим су Томислав Николић председник Србије. присутни саслушали и испратили говоОна је учесницима митинга пренела рнике; мене лично то је асоцирало на ПУТНИЦИ У АУТОБУСУ Не сумњам да ће дежурни заступници поздрав лидера ПСС Богољуба Карића. полазак у Косовски бој. светих крава из српске патриотске опо-


96

зиције на ово скочити на стражње ноге, али џаба: Већ знам шта они о оваквом начину размишљања мисле - а нас који овако размишљамо све је више. Доказ је број учесника суботњег скупа. Друго, већина путника у аутобусу су незапослени или млади који се и не надају да ће се запослити док су односи у друштву овакви какви су данас. Они који раде „код државе” нису имали времена да крену с нама; већина је била заокупљена својим штрајком.   Поремећено је друштво у коме запослени који, иако ниске, ипак имају зараде којима сервисирају своје основне потребе, у власти и медијима изазивају већу пажњу него незапослени, који се прехрањују ситним сналажењем или од помоћи рођака са села, који и сами немају много - али не могу да гледају да им ближњи гладују. Потпуно је јасно да власт нема појма какав је осећај бити уважен мајстор, инжењер или домаћин - а онда потезом хемијске или кликом на тастер за брисање постати технолошки вишак или дужник од кога банка плени покретну и непокретну имовину јер у калкулацију коју је правио кад је сејао шећерну репу није унео нову јахту власника шећеране.  Није јасно због чега на такве људе не обраћа пажњу ни „патриотска опозиција”, она која је превише комифо у поређењу са СНС и која ни у сну неће са бившим директором (помери се с места) гробља.  Мислим јасно је, али није лепо о томе причати: Ко би ишао у промене са људима који имају лоше зубе (јер немају пара за приватне зубаре) и носе кинеске „најке” од лоше рециклираних аутомобилских гума (јер немају за кожне)?   Али, господо, мало сте се зајебали: Ти људи имају право гласа, исто које имају и менаџери по страним пре-

Doga|aji nedeqe

Izbor

дставништвима, службеници по агенцијама и банкама, шалтеруше у државној управи и локалној самоуправи, разни инспектори којима плата јес’ мала, ал’ су могућности за креативно тумачење и спровођење прописа неслућене и недовољно истражене. 

баци „Србе на Србе”. Покушаће да супротстави запослене и незапослене. Београђане и дошљаке из других градова који им угрожавају људска права на слободу кретања. Грађане и сељаке, који својим тракто-

Ти у кинеским патикама и јакнама од пластичних кеса ће срушити власт. Док се просветари боре за јубиларне награде и бонусе а полицајци за повећање плата и боље услове за (не)рад, ти људи се боре за голи живот. Код нас је уобичајено да се неко ко је до државне службе дошао преко тате или маме која није хтела да иде у пензију док не запосли дете или неко ко је до посла дошао као подобан страначки војник доживљава као способан и стручан, док је онај ко је не својом кривицом остао без средстава за живот „јадан и поштен”. Поред тога што је ово увредљиво и дубоко неморално посматрање ствари, оно крије и за сада притајену опасност на коју власт несумњиво рачуна: Када јој догори до ноката, покушаће да

рима блокирају Ибарску и тако не дају напаћеним туристима да стигну на море, крваво плаћено из дозвољеног минуса...  Ово су само нека од питања на која би требало дебатовати, а не тражити теорије завера и замајавати се питањима типа ко кога плаћа. Наравно да неко мора да плати аутобусе и кифле које су добили учесници митинга од 5. фебруара. Како је СНС дошао до лове од њих сигурно нећемо чути. Верујем да је анонимност донатора кључни услов овог „бјутифул френдшипа”. Али хајде да се уозбиљимо: шта ми уопште знамо о финансирању странака? Шта знамо о финансирању било које странке? Није ли Жарко Кораћ годинама из


Izbor

буџета Србије мажњавао милион динара годишње као председник парламентарне странке СДУ, иако је врапцима на грани било јасно да странке нема, да је странка он?

Doga|aji nedeqe

97

пољопривреде и уопште државни апарат помажу паорске тајкуне и велепоседнике а уништавају мале произвођаче. Шта ће се десити кад мале парцеле

шавају да ураде нешто, или ћемо „чекати Годоа” да се врати из Хага, или ћемо се молити Богу да неки досманлија на некој телевизији (рецимо) увреди извесног дорћолског мачора тако гадно да се његов власник толико наједи да коначно шчепа усрану мотку.

уклештене између њива велепоседника постану сметња запрашивању пестицидима из авиона, када сељаци наставе да продају јаја по 10 динара, иако су се тајкуни договорили да цена буде 13. ШТА МОРАМО ДА РАДИМО И да се сви изјасне одакле им лова за Хајде да поку��амо да проблеме ре- кампање.  шавамо један по један. Прво да се сви ујединимо и сменимо власт. Да би се то постигло, морамо се окупити око најјачег. Онда, хајде да изађемо на изборе, али сви и да својим гласовима зајебемо и Галуп и Стратеџик и стекнемо увид у право расположење бирачког тела. Са своје стране могу да обећам да ћу из куће на гласање истерати и жену која спрема недељни ручак, сина који се вратио из живота у пет ујутро, и пасторку која мора да мази бебу. И сви има да гласају како им ја кажем; не може нико да једе мој лебац, а да гласа за неког ко је против мене.  А онда хајде да изаберемо Скупштину која ће рећи: Европа - да ако је у интересу Србије, Косово је срце Србије, а признање његове независности је велеиздаја. Сарадња са сваким ко може да допринесе добробити Србије и српском националном интересу, без обзира где се тај налази у глобалном селу. Реципроцитет у дипломатији; како ти мени - тако ја теби. Редефинисати улогу Војске и повести аргументовану расправу у Скупштини о питању да ли улога је наше војске учешће у операцијама за утеривање мира широм света по моделу НАТО а у интересу светског хегемона САД или одбрана Србије од спољног и евентуално унутрашњег непријатеља. Ко је тај ко је толико деградирао Војску, а толико предимензионирао полицију, по чијем захтеву и са којим циљем? Повести расправу о улози пољопривреде у борби за опстанак Србије какву познајемо, иницирати промену прописа које су, наводно по „европским стандардима”, наметнули еврофанатици, т.ј. пажљиво расправити И још много тога треба да се расправи. куда води пракса да Министарство Хоћемо ли помоћи онима који поку-

Или да себи потражимо газду, ево Турци нам се топло препоручују. Имамо искуство с њима, њихове ТВ серије све су популарније, кухиња такође. Можда демократија и није за Србе? 

Зашто би се напредњаци понашали друкчије? Одакле радикалима оне паре за које кукају да су им Николић и Вучић покрали са рачуна кад су напустили СРС? 

Извор: Стандард, Београд, аутор: Д.Павков


98

Да ли влада губи ауторитет или Динкић живце

Doga|aji nedeqe

да се практично у последњој години мандата посматра овако самокритички, оцењује да је вероватно реч о позициоАко кажете да немате ауторитет, нирању пред предизборну кампању онда је то мало проблематично. За- „јер је сада лепо да то грађани чују”. што сте ушли у ту коалицију или зашто сте још у њој, каже Ђорђе Ву- Ни Огњен Прибићевић, из Института друштвених наука, не мисли да је Динкића ковић из Цесида на овакву реакцију потакла стварна

Izbor

друга, него потпуно неразумевање тога шта је Србија данас, који су њени проблеми и како се они могу решавати. Објашњавајући да ли, с обзиром на изнету оцену, Динкић и себе сматра суодговорним за пад ауторитета владе, у његовим Уједињеним регионима кажу за „Политику” да су „наравно, сви коалициони партнери одговорни”. Али, истичу, одговорност је сразмерна учешћу у влади. „Највећа је одговорност Демократске странке која има премијера и највише министара. Нико не бежи од одговорности, све је у складу са поделом моћи, односно власти. Али сви заједно треба да решимо проблем који се зове нефункционисање Владе Србије”, кажу у УРС-у одбијајући и помисао да је Динкић допринео слабљењу ауторитета владе промоцијом своје странке.

Оно што је Расим Љајић приметио пре месец и по дана – да ће странке на власти доживети дебакл на изборима уколико се нешто драматично не промени – сада је закључио и Млађан Динкић. „Ако ништа не променимо, странке власти ће да доживе убедљив пораз”, рекао је у интервјуу „Вечерњим новостима” потпредседник владе и  лидер Уједињених региона Србије оценивши, поред осталог, да је Влада Србије изгубила ауторитет и да треба много озбиљније да се води.

Како наводе, „исто онолико колико Тадић промовише своју странку обављајући дужност председника, или Шутановац или Дачић радећи свој посао, толико то ради и Млађан Динкић”. Динкић је критиковао вођење владе, али у УРС-у, на питање да ли је њихов лидер мислио да треба сменити премијера Мирка Цветковића, кажу да „Динкићу не пада на памет да се меша у кадровска решења ДС-а”. „Демократе ће дати одговор да ли желе да мењају премијера. Што год да одлуче ми ћемо их подржати. Свако треба да реши проблеме са својим кадровима у влади. Ми смо направили први потез – заменили смо једног свог министра. На реду су остали”, каже наш извор из УРС-а. Динкићеви коалициони партнери у влади, међутим, не деле у потпуности, или уопште, његову оцену о раду владе. Министар одбране и потпредседник ДС-а Драган Шутановац рекао је да се не слаже са оценама да премијер Цветковић „није добар капитен”, додајући да су „напросто тешка времена”.

забринутост за суштинске проблеме у држави него да „ту највероватније има некаквог незадовољства постојећим функционисањем владе”, односно проблема у коалицији и односима паАуторитет владе је нарушен из милион ртнера. „Очекујем да са једном бољом енеразлога, каже он и, коментаришући пориве потпредседника владе и једног од Прибићевић оцењује да наш главни ргијом стартујемо ову годину и да испуглавних лидера владајуће коалиције проблем није влада, ова или било која нимо обећања која смо дали. Динкићев вербални аларм за узбуну у владајућој коалицији, међутим, Ђорђу Вуковићу из Цесида више изгледа као накнадна памет.


Izbor

99

Doga|aji nedeqe

То је за мене најважније, односно много ртнера. важније од тога ко ће бити промењен или ко ће да води владу”, рекао је Шу- Говорећи о томе да ли је влада изгубила ауторитет међу грађанима, он каже да тановац, а преноси Танјуг. на то питање треба да одговори сваки Он је најавио да би лидери странака грађанин – како он прихвата оно што владајуће коалиције ускоро требало ради влада, али и могућности да се да на аналитичан начин разговарају о у правом светлу представе и објасне будућности владе и њеној реконстру- постигнути резултати. Питање је да ли кцији. грађани могу да сазнају праву ствар о неком потезу и из тога да извуку одреНа питање да ли се слаже са Динкићевом ђени закључак додаје он. оценом о влади, Жарко Обрадовић, министар просвете и потпредседник Потпредседник владе и лидер Партије Социјалистичке партије Србије, каже уједињених пензионера Србије Јован да „не осећа то”. Кркобабић рекао је само да је његов

за наш лист. Огњен Прибићевић оцењује да се влада свакако суочава са изузетно великим проблемима а оно што је највећи проблем – сиромаштво и велики пад стандарда грађана који се десио у последњих неколико година – није успела да реши. „Тај проблем је у највећој мери изазван великом светском економском кризом, али и неспособношћу наше администрације да на адекватан начин одговори на ту кризу”, истиче Прибићевић додајући да се не треба уљуљкивати у помисао да ће нека нова влада решити проблем ако се цео концепт не промени. Устврдивши да је Динкићева оцена тачна, Ђорђе Вуковић указује да је проблем у томе што то не треба Динкић да каже, већ, као део владе, да реши. „А тек када крене да решава проблем, може да каже шта је ту лоше. Овако, нема много смисла да то каже један од лидера те коалиције у којој, познато је, три човека одлучују. Ако ви кажете да сами немате ауторитет, онда је то мало проблематично.

Зашто сте ушли у ту коалицију? принцип да не коментарише изјаве министара, док министар и лидер Или, зашто сте још увек у њој”, наводи Социјалдемократске партије Србије Вуковић. Расим Љајић оцењује да је време за Извор: Политика, Београд; састанак владајуће коалиције, да се све аутори: Ј. Церовина и Б. Баковић теме још једном претресу и да се стави „Одлично сарађујем са свим колегама, тачка на ову причу. са истим жаром као и првог дана радим свој посао, а потпуно сам убеђен и „Свако развлачење теме ће додатно урумоје колеге”, истиче Обрадовић за шити кредибилитет владе, нарочито „Политику” и додаје да није на њему ако се о томе више говори у медијима да тумачи изјаве свог коалиционог па- него у оквиру коалиције”, каже Љајић


100

Sport

Надал: Обожавам Новака!

Шпанац је имао спреман одговор и на констатацију да ће таквим изјава-ма Први тенисер света Рафа Надал изја- умањити значај ривалства са Федевио је да обожава своје највеће ривале рером и Ђоковићем. Новака Ђоковића и Роџера Федерера! “Мислим да ривалства не можете по-

Тенис је само игра Рафаел Надал и Новак Ђоковић

Фантастични Шпанац недавно је изјавио да, упркос томе што са Нолетом и Федерером води жестоке битке на терену, између њих нема зле крви јер сви они тенис доживљавају као оно што тенис и јесте - игру!

тпиривати или гасити. Њихов интензитет зависи само од тога да ли један од ривала жели да их доведе на претерано екстреман ниво или не”, изјавио је Надал.

Шпанац је, међутим, истакао да то не значи да ће код њега било ко Овакав његов став прилично је изне- имати попуст на терену, али и да то надио новинаре у Аустралији, који су га не подразумева мржњу усмерену ка упитали каква би била тениска историја ривалу. да се, рецимо, Џими Конорс и Џон Ме- “Кад изађемо на терен, дајемо све за кинро или Иван Лендл и Мекинро нису победу, без обзира ко нам је ривал. онако отворено мрзели. Али оно што се деси на терену, остаје Надал им је објаснио да такав однос на терену. Федерер, Ђоковић и ја апсоса ривалима није у духу тениске игре. лутно схватамо да је тенис на крају “Мислим да је у неким прошлим вре- крајева ипак само игра. Тенис је мој менима ривалство превазилазило саму живот, а ја желим да проживим живот уживајући, а не мрзећи друге”, објаснио игру. је Надал. Ја обожавам Федерера и Ђоковића! Слично размишља и Роџер Федерер. Мислим да је сасвим нормално волети Иако многи легендарног Швајцарца своје ривале. Једноставно, играјући са сматрају надменим, он тврди да никад Федерером или Ђоковићем доживео није волео да с ниподаштавањем гледа сам неке од најлепших тренутака у ка- на млађе колеге. ријеру, а претпостављам да они исто “Увек сам мислио да је веома лепо бити мисле о мени”, рекао је Надал. добар према млађим тенисерима. Нема разлога присиљавати их да се осећају као да их у професионалном тенису чека пакао. Лепо је гајити пријатељске односе са свима. Кад сам ја почињао, ту су били Агаси и Сампрас, и обојица су били веома љубазни према мени. Тенис је веома суров и тежак спорт, али је ипак само спорт”, рекао је Роџер Федерер. Текст пренет из Вести, Београд

Izbor


Izbor

101

Sport

Младе српске тенисерке оствариле Ана и Јелена имају своје узроке несензацију у Фед купу доласка, исправне или не, а са становишта обичних посматрача, разлог можемо да потражимо и у општој „пљуБраво, децо!!! вачини“, која је обележила минуле

Српски женски тенис доспео је у позицију да се „чупа“ у Фед куп окршају са Канадом, екипом коју бисмо лагано „смазали“ да су се позиву одазвале две наше најбоље играчице, Јелена Јанковић и Ана Ивановић. Али успела су деца – Бојана Јовановски, Александра Крунић, Ана Јовановић и Тамара Чуровић, предвођене слектором Дејаном Вранешом, направиле су подвиг, савладале много искусније Канађанке и показале да су праве лавице! Свака шаст, девојке!

изборе унутар Тениског савеза Србије. Крунић: Бићу још боља други пут - Пресрећна сам! Не могу да верујем да смо оствариле овакав успех. захваљујем се Александри Крунић која је била сјајна у дублу, ипак је то био одлучујући меч. Јовановски: Још не верујем!

Око поподнева, у Нови Сад је дошао и - Драго ми је што је победника овог Срђан Ђоковић, који је, такође, здушно узбудљивог меча одлучио баш дубл. бодрио српске даме, а стигао је и да Срећна сам што сам допринела тријумфу подели деци аутограме. ал‘ садф обећавам да ћу други пут бити   много боља и у синглу! СРБИЈА - КАНАДА 3:2 Субота: Крунић - Марино 3:6, 6:3, 5:7 Јовановски - Вознијак 6:4, 7:5 Недеља: Јовановски - Марино 7:6, 6:3 Јовановић - Вознијак 0:6, 4:6 Јовановски/Крунић - Фичмен/Пелетије 7:6, 6:4

ФЕД куп: Словачка - Србија

Иако смо некако догурали до укупних 3:2 над Канадом, највише захваљујући младој, али феноменалној Бојани Јовановски, не можемо, а да не констатујемо да би све било лакше, да је барем једна од две наше најбоље играчице, Јелена Јанковић или Ана Ивановић стегла зубе и одиграла макар један меч.

 

ФЕД куп репрезентација Србије гостоваће селекцији Словачке у плеј-офу Светске групе Фед купа, одлучено је жребом прошле среде у Лондону.

Дошла министарка, али и Срђан Ђо- Тај “бараж” дуел на програму је 16. и ковић! 17. априла у Словачкој, највероватније у Братислави. Новосадска публика није испунила „Спенс“, али су они који су дошли, пружили У осталим мечевима састаће се САД сјајну подршку нашим играчицама. - Немачка, Шпанија - Француска и Аустралија - Украјина. Међу ВИП гостима била је министарка омладине и спорта Снежана Самарџић- Победник у априлском мечу улази у Било би то сигурно довољно за пролаз Марковић, али и остали познати људи Светску А групу за 2012. годину. у наредну рунду, овако, морали смо да из тениског спорта Радмило Арменулић, стрепимо до самог краја. Душан Грујић...


102

Sport

Izbor


Izbor

Sport

103


104

Sport

Електронски недељник “ИЗБОР”

Оснивач и издавач: Зодијак - електронско издаваштво, Скопље Сарадник за македонско говорно подручје: Д-р Александар Прокопиев, високи стручни сарадник Института за македонску литературу Сарадник за немакедонско говорно подручје: З. Димитријевић Технички уредник: Александра Исаковска Web: http://www.zodijak.info Контакт и претплата: kontak@zodijak.info Првии број недељника “Избор” изашао је 31 августа 2009 г. Недељник “Избор” излази понедељком.

Izbor


ИЗБОР#58