Page 1

Izbor

Godina II

Broj 48

20.septembar 2010 g.

Izlazi ponedeqkom

Ekonomija Komentari Kolumne Intervju Kultura i obrazovawe Nauka i nove tehnologije Feqton S one strane zakona Reporta`e @ivot, moda, estrada Zanimqivosti Putovawa i putopisi Automobili Porodica Slobodno vreme Zdravqe i lepota Doga|aji nedeqe Sport

Наредни број недељника „Избор“ ће изаћи 4. oктобра 2010.године


2

Делта:Продаћемо 50% Максија у 2010. До краја године окончаћемо преговоре о продаји до 50 одсто власништва трговинског ланца Макси и тада ћемо знати имамо ли нове партнере, кажу у компанији Делта.

Јелена Крстовић, директор корпоративних комуникација у Делта холдингу, каже да су уз белгијски Делез стигле понуде од више инвестиционих фондова из ЕУ и САД. Она тврди да разлог продаје не лежи у финансијским проблемима пошто не постоје и додаје да у свету капитал иде на тржиште кад највише вреди, кад партнери траже и кад иде уз стратешке развојне планове. “Ми их имамо у Србији, региону и на новим тржиштима”, каже Јелена Крстовић, која, упитана ко су тачно и за који проценат понаособ заинтересовани потенцијални страни партнери, одговара да је потписан уговор о тајности преговора који не може да крши.

“Ово је за нас јубиларна година, 12. децембра обележавамо десет година од оснивања Максија, а догодине 4. фебруара су две деценије од оснивања Делте. Показали смо трајност у веома турбулентном времену зато што компанијом не управља један човек, већ

Ekonomija

Izbor

систем. Оваква организација упра- дника. А у бањалучку Боску која се вљања се и у свету показала као једина ускоро отвара инвестирали смо око успешна”, додаје Крстовић. два милиона евра и отворили око 150 радних места”, наводи она. Она, ипак, додаје и да је било “пуно пословних и кадровских промашаја, Што се Србије тиче, Делта у Крагујевцу улазака у неке послове и прекидања. до краја новембра отвара Темпо на око Нису сви послови за сваки тренутак”. 9.000 квадратних метара, што је почетак градње првог „Делта парка“, вредног скоро 25 милиона евра. “Уз Темпо, имаћемо хипермаркете за техничке уређаје, кућне љубимце и ‘Уради сам’. И око 600 запослених”, каже Крстовић. Истовремено, током децембра ће у Софији бити отворен Темпо, највећи хипермаркет на Балкану вредан око 25 милиона евра, са око 500 запослених. “Још десетак мањих супермаркета широм Бугарске тренутно градимо. На приморју пласирамо око 400 производа из Србије. Осим тога, купили смо плац у Тирани - албанско тржиште је веома перспективно. Први Темпо хипермаркет почиње да ради догодине”, додаје она. Директор корпоративних комуникација у Делта холдингу каже да је пословно тежиште Делте ипак у аграру и додаје да је у воћњак и хладњачу у Челареву инвестирано око 20 милиона евра, а за три године у плану је даља инвестиција од око 30 милиона евра у воћњак и проширивање капацитета хладњаче. Одговарајући на питање постоји ли веза између проблема које Делта управо “Са данским стручњацима развили смо има са Милком Форцан и преговора фарму свиња у Старој Пазови, једну о продаји дела власништва у Максију, од најсавременијих у региону. Са хоЈелена Крстовић каже да “ту нема ко- ландским ускоро почињемо изградњу релације ни по ком основу. Сукоб са Ми- стакленика у Богатићу”, каже она. лком Форцан је изван оквира Делте и тај Говорећи о извозу хране на руско проблем решавају адвокати и судови”. тржиште, она каже да “не можемо На питање да ли ће новац инкасиран да извеземо онолико, колико трапродајом дела Максија доминантно жи руско тржиште, јер велики број ићи за враћање кредита или у стра- наших производа не испуњава статешки развој, Крстовић одговара да ндарде који важе у Русији и у ЕУ. У ће, “ако дође до продаје, део ићи за производњи воћа и поврћа Србија сервисирање текућих обавеза, оста- мора да поштује међународне статак у развој малопродаје и аграра”. ндарде. На пример, јабука или

“До краја године отварамо хипермаркет Темпо у Источном Сарајеву, од преко 7.500 квадрата, инвестирано је 6,75 милиона евра, запослићемо 110 ра-

краставац морају имати прописан квалитет, изглед, боју, чак и величину”. Крстовић каже да би пољопривреда требало да буде примарна делатност у


Izbor

Ekonomija

Србији. “То је традиција, али и једина компаративна предност не само у региону већ и у Европи. Држава мора да је определи као основну делатност, да се тиме бави стратешки. Остало је мало времена. Ово су последњи тренуци да се пре уласка у ЕУ позиционирамо као најквалитетнији пољопривредни произвођач”, напомиње Јелена Крстовић.

3

лидер те индустрије, као што у региону може још више да се извози. Динкић је већ и јесте”, казао је Цветковић. оценио да се Србија лагано извлачи из економске кризе. Отварајући нову линију за производњу Динкић је казао да би и сви други чипса фирме Марбо, која је део америчке инвеститори у Србији требало да воде мултинационалне компаније Пепсико, рачуна о животној средини као Марбо. Цветковић је оценио да ће нови погон, Он је оценио да Србија лагано излази у који је уложено 20 милиона евра, из економске кризе, али је додао да подстаћи развој пољопривреде у Србији. није задовољан тренутном ситуацијиу

Србија мала за картеле Коментаришући проблеме на тржишту хлеба, млека и уља који по неким мишљењима проистичу из картелизације у бизнису, Крстовић каже да је “тржиште у Србији је премало да би могло имати проблеме са картелима. Али, чињеница је да држава мора имати договор са произвођачима и дистрибутерима” Извор: Блиц, Београд

Србија лидер у производњи хране Председник Владе Србије Мирко Цветковић каже да је Србија лидер у региону у прехрамбеној индустрији, која може бити њен бренд на заједничком европском тржишту.

Цветковић каже да је питање незапослености кључно за Србију иако се излази из криза и зато је отварање нових погона и радних места веома важно. “Прехрамбена индустрија има посебан значај за Србију, која може да постане

Цветковић је рекао да ће 100 радника директно запослених у том погону, са још 400 индиректно запослених, помоћи решавање проблема незапослености. “Србија жели све оно што нам овај погон даје - улагање у грану која је извозно оријентисана, обезбеђује развој других грана и отвара нова радна места”, изјавио је Цветковић. Потпредседник Владе и министар економије и регионалног развоја Млађан Динкић рекао је да су Србији потребни инвеститори какав је Пепсико. „Шанса коју ова инвестиција нуди значи много више посла за пољопривредника,

пошто је Пепсико изузетно задовољан квалитетом индустријског кромпира“, изјавио је Динкић. Он је најавио да ће Влада помоћи Пепсику да обучи пољопривреднике да саде још више индустријског кромпира, који

иако види боље дане. “У Србији се 80 нових страних компаније интересује за отварање нових погона”, казао је министар економије.

Марбо верује у тржиште Србије Представници Пепсика су казали је да ће нова линија значити повећање броја запослених у Марбо продукту на око 1.400 радника, а улагање ће индиректно отворити и 400 радних места у производњи кромпира и одржавању погона.

Председник компаније Пепсико за југоисточну Европу Алексеј Меконошин каже да су планови ове компаније да постане лидер на домаћем и на регионалном тржишту грицкалица и навео да потрошачи већ познају широку


4

лепезу производа и бреднова ове компаније. Он је истакао да ова компанија има поверење у тржиште Србије које, како је оценио, обећава. “Поносни смо што смо, током кризе и упркос економским тешкоћама на које наилазимо, посвећени инвестирању на српко тржиште”. Капацитет нове линије за производњу чипса, како је истакнуто, већи је 1,5 пута од постојеће линије. Нова линија је у потпуности аутоматизована и енергетски ефикаснија, кажу у тој компанији.

Ekonomija

Izbor

изоводњу пића и хране Пепсико, а про- језграсти производи (кикирики, бадеизводне погоне има и у Лакташима, у ми, пистаћи) марке „Gud“. Босни и Херцеговини (БиХ), а производе пласира у БиХ, Хрватској, Црној Гори, Македонији, Албанији и Грчкој.

Компанија има широк портфолио брендова и производних линија као што су „Flipsy“, „Max“, „Clipsy“, а ту су и Званичници Марбо продукта су рекли да је њихова фирма највећи откупљивач кромпира у Србији, а има и сопствену производњу кромпира.

Марбо продукт је од 2008. године део велике међународне групације за проАмерички амбасадор Мери Ворлик је рекла да новоизграђени погон повећава могућност да Марбо постане највећи произвођач грицкалица у региону и извози у суседне земље. “Пепсико овом инвестицијом уграђује још једну циглу у снажни мост који испаја наша два народа”, изјавила је Мери Ворлик. Извори: ФоНет, Бета, Танјуг, Београд


Izbor

Јосиповићу, шта нам је скривила јадна Македонија да јој шаљемо Крамарића!? Управо је невероватно да баш Крамарић има око соколово кад треба видети грехе Албанаца а док су српски цивили за време његовог градоначелниковања пили киселину из акумулатора и бацани у реку руку окованих жицом, господин Крамарић је био потпуно слеп.

5

Komentari градоначелниковања пили киселину из акумулатора и бацани у реку руку окованих жицом, господин Крамарић је био потпуно слеп, а на суду је као сведок изјавио: “Нисам се мешао у послове у које се не разумем, у организацију војног или полицијског посла, него сам то препуштао људима који су за то били одговорни.” Човек би помислио да ће ових дана самокритичном Крамарићу пасти на памет да се баш не би смео бавити дипломатијом, послом у који се не разуме. Ништа од тога.

представља у Македонији? Што нам је скривила јадна Македонија? Пренето из: Национал, Загреб

»Ајатолах« са две жене И без новијих повода – изградње вртића и избора вероучитеља – муфтија Зукорлић већ дуже време успева да проналази разлоге за држање тензије и лансирање оптужби на рачун “београдског режима” за “насиље, тортуру, лицемерство и тиранију над Бошњацима” “Ми Турску доживљавамо као своју мајку која је пре сто година, зато што је морала, оставила своју децу. Сада долази да их види, Босну као најстарије дете, ово албанско што је ојачало и нас у Санџаку, као најмање и најмлађе дете, које се највише воли. Кад имате такву браћу и ојачале родитеље, то је предиван осећај”.

То је јаче од мене, Јосиповић ми се свиђа. Нимало не личи на хистеричног Туђмана а нема додирних тачака ни са “духовитим” Месићем. Делује попут рибе спремљене на лешо, животиње од које никоме не прети баш никаква опасност. Напротив, кад је поједеш осећаш се боље. А онда, одједном, кувана риба замаше куваним репом и тресне те у лице. Јосиповић се договорио са Косор и по казни Крамарића са Косова шутнуо у Скопје да тамо представља Хрватску. Зашто?

А сад једна цртица из живота господина Крамарића о којој се мало зна. Они који о њој све знају не говоре али хоће ако буде требало. Албанци, између осталога, “обожавају намештене тендере”. Види, види. Да ли се господин Крамарић сећа једне госпође? Тада је била нешто на Правном факултету. У то је време постојао закон по коме судије Уставног суда морају бити (или су већ били) редовни универзитетски професори што госпођа није била. Морална вертикала Крамарић је уз помоћ још једне моралне вертикале, данас покојне, учинио све да се закон промени па данас у Уставном суду не морају седети само они који су били редовни универзитетски професори него и госпође која се у право време и на правом месту и у правој пози налазе са моћном господом. Од “Блица” – сто милиона евра, од Србије – аутономију за Санџак, од Кетрин Ештон – међународне посматраче, а од Бошњака у матици и дијаспори – по један проценат личних прихода за “финансирање пројеката од националног значаја”. То је само део захтева које је у последње време на разне адресе разаслао Муамер Зукорлић, главни муфтија Исламске заједнице у Србији.

Зато јер је Крамарић, ратни градоначелник Осијека, у славонском “Тједнику” “писао о Косову речником непримереним за дипломатију а поготово непримереним за посланика који у тој земљи обавља своју дужност”. То су речи господина Јандроковића нашега министра спољних послова од кога је Крамарић добио укор пред искључење. У Слободној Далмацији од 15.јуна ове године аутор Шенол Селимовић цитира Крамарића. Албанци “су поткупљиви, склони непотизму, обожавају наме- Толико о поквареним Албанцима. штене тендере, привилегије и лагодан живот.” Наравно да ово није прича о Крамарићу и његовом лику и делу. Сви знамо ко је Управо је невероватно да баш Крама- тај господин. Ово је прича о Јосиповићу рић има око соколово кад треба који нам продаје муда за бубреге. Ако видети грехе Албанаца, исти онај Кра- је неко недостојан да нас представља марић који је био слеп да види кад на Косову зашто је подобан да нас су српски цивили за време његовог

Духовнику који воли луксуз и оружје није било тешко да списак сачини и дâ му озбиљну тежину: што чињењем, што нечињењем, београдске власти већ годинама успешно негују раст његовог утицаја у Санџаку и његову све очигледнију радикализацију. Примера је много – од регистрације Исламске заједнице са Адемом Зилкићем на челу и центром у Београду и чувеног организовања бајрамског пријема у Дому Народне скупштине у време


6

владе Војислава Коштунице (на коме није било места за Зукорлића и његове присталице) до овогодишњих брљотина везаних за формирање Бошњачког националног већа (због којих нико није одговарао). Не би требало заборавити ни “вештачко” помирење двојице дугогодишњих санџачких ривала – Расима Љајића и Сулејмана Угљанина, омогућено уласком у владајућу коалицију на републичком нивоу, што је довело до стварања празног опозиционог простора, који је Зукорлић спремно заузео. И проговорио гласом примамљивим за знатан број све сиромашнијих и све очајнијих суграђана, којима држава у којој живе годинама није упутила ниједан баш убедљив доказ да покушава да учини нешто у циљу решавања тешке социјалне и економске ситуације. Рецепт је годинама провераван на простору некадашње Југославије: за све наше невоље криви су они други, они који нас угњетавају само зато што смо припадници те и те нације и те и те вере.

Komentari

владика Српске православне цркве, на његовом месту пало на памет да попут Амфилохија Радовића и Артемија поводом фотомонтаже, на којој је приРадисављевића. казан у православној свештеничкој одори, од власника и уредништва листа који је објавио “хумористички прилог”, затражи извињење и – “симболичну надокнаду од 100 милиона евра”! И вероватно да не би баш сваки други потенцијални духовник на Зукорлићевом месту “потписао” изјаву према којој се “Власти у Србији односе према Санџаку исто као Милошевић према Косову” те да “само има мање пендрека и батинања” док су “права Бошњака угрожена као што су била права Албанаца”.

Без обзира на степен у коме су поменути фактори утицали на “размахивање” Зукорлића, несумњиво је да је за актуелне узлете, ипак, најзаслужнији специфичан склоп његове личности. Јер, не би баш свако на његовом месту, без обзира на “спољне факторе”, успео да изградњу вртића на спорном земљишту искористи за подстицање демонстрација на којима су четири полицајца повређена и након којих су четири учесника ухапшена. И да након тога затражи интернационализацију проблема због “све учесталије појаве дискриминације и кршења права на верској и етничкој основи”.

Не без разлога, данас се говори о “ајатолахизацији” Зукорлићевог деловања (оригинални термин за највишу верску титулу код муслимана, захваљујући ајатолаху Хомеинију, добио је ново значење које подразумева да верски лидер има и улогу политичког вође). Има и претпоставки о његовој жељи да буде “Нелсон Мандела бошњачког народа”. Према неким тумачењима, доласку до фазе која је инспирисала таква тумачења припомогли су и међународни званичници који годинама нису пропуштали прилику да се сретну са санџачким муфтијом и додатно Не би баш свако на његовом месту потхране његове (неумерене) амбиције. успео ни да, самоуверено, изговори следећу претећу тврдњу: “Играње ИГРАЊЕ С ВАТРОМ: На још један Санџаком значи поигравање са овим значајан допринос брзом преласку пута делом Србије. Држава је као зграда

од младог, перспективног, образованог духовника до политичког вође склоног екстремним захтевима и одговарајућим моделима деловања указао је и сам Зукорлић: у јавним наступима свој прелазак на терен политике већ је правдао подсећајући на примере појединих

Izbor

у којој станари могу да се воле или не воле. Уколико већински станари одлуче да запале један стан, ризикују да се упали цела зграда. Зато се није играти ватром. Или ће нам свима бити лепо, или ће ватре бити до врха. Само наша кућа горети неће.” Нити би сваком

ПЛАН И ПРОГРАМ: Није, при том, реч о “шамарању” у складу са тренутном инспирацијом и затеченим поводом. У целој причи постоји и план: након бројних оцена о муфтијиним политичким амбицијама, прошле седмице је и званично најављено формирање нове политичке партије на чијем челу ће бити брат Зукорлићеве млађе супруге Емир Елфић. Иза нове странке, према свим најавама, стајаће главни муфтија лично (сам муфтија, не тако давно, био је носилац листе Бошњачке културне заједнице на изборима за Национални савет Бошњака, али за отворено преузимање функције председника странке, изгледа, ипак није спреман).

Зукорлић званично тврди да ће формално држати неутралан однос према партији коју ће предводити Елфић, али да ће неформално подржати свакога ко ће да “склони ово зло”. У наставку његовог објашњења додаје се и да је “борба за опстанак Бошњака” имала прво полувреме на изборима за Бошњачки национални савет, те да ће до заокрета доћи “након другог полувремена”, то јест следећих локалних избора. Постоји и програм – аутономија Санџака, при чему се, према објашњењу Џемаила Суљевића, “мисли на целовиту територију у њеним историјским границама, што подразумева део територије који се налази у Црној Гори”. Суљевић је, иначе, председник Одбора за обнову Народног вијећа Санџака, чији ће основни циљ бити враћање аутономије том делу Србије “по угледу на тзв. партизанску аутономију од 1943. до 1945. године”. Према објашњењу Суљевића, Одбор је привремено тело које би требало да припреми потребна документа по којима ће радити будуће


Izbor

Народно веће. Обнављање Народног већа Санџака предвиђено је Декларацијом усвојеном 14. јула ове године, на Бошњачком сабору који је сазвало (непризнато) Бошњачко национално веће, конституисано под окриљем Бошњачке културне заједнице и – муфтије Зукорлића. ИНТЕРНАЦИОНАЛИЗАЦИЈА: Шта још стоји у (Зукорлићевој) Декларацији: да су “Бошњаци конститутивни народ у Србији”. Од председника и Владе Републике Србије, потом, захтева се “хитно организовање разговора са легитимним представницима бошњачког народа, у циљу рјешавања уставног статуса Бошњака”.

Komentari – насталог после избора реиса Адема Зилкића за члана владине Комисије за веронауку, након кога су са списка вероучитеља, према тврдњи Зукорлића, избачени припадници његове ИзуС, док министар просвете Жарко Обрадовић тврди да су прилику да ђаке подучавају вери добили припадници обе исламске заједнице).

И без новијих повода – изградње вртића и избора вероучитеља – муфтија Зукорлић већ дуже време успева да проналази разлоге за држање тензије и лансирање оптужби на рачун “београдског режима” за “насиље, тортуру, лицемерство и тиранију над Бошњацима”. Та работа му иде одлично, па нема никаквог разлога за уверење да Сабор, даље, “најоштрије осуђује би од започетог могао одустати. правни и политички барбаризам Министарства за људска и мањинска НАЈМЛАЂЕ ДЕТЕ: Муфтија Зукорлић права, са јасном дискриминацијом и Сарајево сматра духовним центром елементима расизма над Бошњацима” муслимана на Балкану, а реис-ул-улему и “захтијева хитну смјену министра Мустафу Церића врховним поглаваром. Чиплића и утврђивање кривичне одго- “Ми Турску доживљавамо као своју ворности учесника фалсификовања мајку која је пре сто година, зато изборне воље Бошњака”. што је морала, оставила своју децу. Сада долази да их види, Босну као А “у циљу интернационализације пи- најстарије дете, ово албанско што је тања дискриминације над Бошњацима ојачало и нас у Санџаку, као најмање у Србији, Сабор формира посебан и најмлађе дете, које се највише одбор”… воли. Кад имате такву браћу и ојачале

После демонстрација због вртића, овог викенда ванредно се састао Свеопшти сабор Исламске заједнице у Србији и позвао Бошњачки национални сабор да убрза припреме за обнову аутономије Санџака, а грађане да се “солидаришу у грађанској непослушности према властима и прорежимским политичким странкама”. У закључцима је оцењено и да “отимање земљишта у насељу Хаџет (на коме би требало да буде изграђен вртић) представља кулминацију насиља, дискриминације и елементарних права муслимана” (Исламска заједница тврди да је спорно земљиште вакуфско, односно задужбинско, док држава тврди да има доказе да га је откупила). Свеопшти сабор додао је и да је “удар на исламску веронауку завршница припрема за асимилацију и покрштавање муслимана, што представља наставак геноцидне политике према Бошњацима” (за неупућене – “наставак геноцидне политике” уочен је у спору око избора вероучитеља

родитеље,тоје предиван осећај”, рекао је пре две године на свечаности у Новом Пазару поводом поновног избора за председника Мешихата. Због својих духовних и политичких активности, муфтија не запоставља друга своја интересовања – и даље је ректор Интернационалног универзитета у Новом Пазару (чији је и оснивач).

7

јавно саопштили да ту врсту луксуза сматрају прихватљивом (пожељном), портпарол Исламске заједнице у Србији Самир Танадир објаснио је да та возила припадају “симпатизерима који су у пратњи” муфтије Зукорлића те да “његова екселенција не може да се вози у било чему”. Његова екселенција је пажњу јавности на необичан начин скренула и пре четири године. Зукорлић се тада оженио младом Новопазарком, иако је већ био у браку са Јорданком коју је упознао у студентским данима. Примедбе јавности нису га узбудиле – вишеженство је објаснио са становишта ислама, додајући да је његов приватни живот “исувише скуп да би га делио са знатижељном публиком” (публика се није постидела због муфтијиног благог укора, па је прецизно пребројала свих пет месеци, колико је протекло од његове друге женидбе до порођаја дотичне супруге). У званичној биографији муфтије Зукорлића наводи се да је рођен 15. 2. 1970. год. у селу Орље, општина Тутин. Основну школу је завршио у селу Рибариће, општина Тутин, а Медресу “Гази Хусрев-бег” у Сарајеву. Исламски факултет, одсек шеријатско право, завршио је 1993. године у Константини (Алжир), након чега је постао професор Медресе у Новом Пазару. За постдипломске студије одабрао је Либан. Чим је основан Мешихат Исламске заједнице Санџака, 1993. године, изабран је за њеног председника (захваљујући Сулејману Угљанину, тврде упућени, али то се не наводи у званичној биографији). Реизабран је 1998. и 2003. године. За председника и главног муфтију Мешихата Исламске заједнице у Србији изабран је 27. марта 2007. године. “Врсни је познавалац арапског језика и одликује се високим организационим способностима, општом писменошћу и мисионарским афинитетима. У протеклих девет година постојања и рада Мешихата је осим оживљавања верских активности у Санџаку успeо успоставити значајне везе са исламским факторима у свету. Учествовао је у раду многих значајних исламских скупова широм света, промовишући Исламску заједницу Санџака и њене установе. Члан је Ријасета Исламске заједнице у Босни и Херцеговини. Ожењен је и отац је шесторо дeце”, наводи се, између осталог, у његовој биографији на сајту Мешихата Исламске заједнице у Србији.

У слободно време, успешно привлачи пажњу својом појавом која обухвата квалитетно савремено одело, тамне наочари, скупи џип и неколико телохранитеља. Медији су овог лета објаИзвор Време, Београд, вили фотографију са обележавања аутор: Вера Дидановић 15 година од злочина у Сребреници, где су Зукорлић и пријатељи стигли ЗАШТО БОШЊАЦИ НЕ у колони од четири огромна БМW-а ПРЕПОЗНАЈУ СРБИЈУ КАО X5, на којима је преко шофершајбни СВОЈУ? крупним словима писало “муфтија”. За разлику од сличних колега из Српске Зато што је Србија двоструко окупиправославне цркве, који још нису рана: власт је окупатор у сферама у


8

Komentari

којима не би смела да има утицаја, а Кажу тиме ће се удаљити од Београда и странци у сферама у којима би српска живети у бољој економској ситуацији. власт морала да има утицаја Објаснити њима да је београдизација исто што и новосадизација наликује на изигравање Сизифа. Чак и да схвате, Пролазећи Нушићевом улицом у Бео- поверовати неће. Телевизија каже друграду, приметио сам велики графит: кчије. Затим сазнам да је председник „У 2009. години желим... желим да не владе АП Војводине (е, само јој је тежелим да одем одавде“. Уколико се рмин „влада“ фалио) отворио мост и човек мало замисли, на ум ће му пасти открио таблу са својим именом. много разлога због којих неко жели да напусти Србију. Међутим који су то ЈА САМ СРПКИЊА разлози због којих неко жели да не жеПао ми је на памет један мали социололи да оде одавде? шки експеримент. Замолим све девојке Биће да тај случај не спада у онај редован из нашег друштва да једна по једна, - свршени студент, незадовољан ситуа- ради експеримента, изјави: „Ја сам цијом, незаинтересован за политику, Српкиња“, и објасни како се у том мокога судбина сопствене државе и на- менту осећала. Истраживање је дало рода не дотичу превише, жели да оде интересанте резултате. Од дванаест у земљу која ће више ценити његов Српкиња само је једна успела да ту таленат. Не. Овај случај упућује на не- реч изговори са поносом, а и та јекога ко вероватно воли своју државу и дна је студенткиња из Невесиња, из народ, али, и поред тога, жели против Републике Српске. Све остале су тесвоје воље да оде одавде. Запитајмо шком муком преко језика преламале се о могућим разлозима. Могуће је ту реч објашњавајући да су се осећале да не жели да живи у окупираној зе- „ретроградно, фашистички, бљутаво и мљи, у којој је слобода забрањена одвратно“ . Експеримент је у потпуности реч. Могуће је да не може да поднесе успео. Да је Фројд још увек жив, верујем њено пропадање и сопствену немоћ да би имао шта да каже о свему овоме. да то спречи. Могуће је да не жели да трпи операцију на отвореном мозгу Хајде да се запитамо - шта смо ми то коју му изводе наши еврореформски учинили и шта је нама учињено те се медији. Могуће је да не жели да се стидимо самих себе? Зашто се млада стиди себе и свог народа. Могуће је Српкиња стиди да изговори било шта да нема где и како да изрази свој став. што има везе са њеним националним Могуће је да не жели да подиже децу у идентитетом. Можда је то делом због земљи у којој постоји опасност од нових тога што Ви, драги читаоци, сада, док сукоба и ратова у Војводини и Рашкој читате ове редове, покушавате да се области. Могуће је да не жели да живи сетите када је последњи пут неко у у земљи у којој, ма колико је волео, медијима поменуо израз „Српкиња“. не може да нађе чак ни непристојан Можда Вам сам израз делује далеко посао, пошто је економска ситуација, и необично? Одавно га нисте чули? посебно у јужној Србији, налик на За- Не знате шта да мислите о таквом нзибарску. Народ је све сиромашнији, изразу? Верујем да неки представник деца и пензионери поретурају по ко- евроунијашке мантре који чита ове нтејнерима, на телевизији слушамо редове сада преживљава велике бајке, а политичари се башкаре у ве- трауме. Да ли сам ја фашиста због лелепним вилама које су зарадиле слу- коришћења оваквог израза, пита се жећи народним интересима. он? Пишем ћирилицом? Српски сам

Размишљајући о могућим мотивима те непознате особе, кренуо сам ка Зеленом венцу. Тамо сам срео групу познаника. У разговору сазнам да много присутних „војвођана“ не види ништа лоше у отцепљењу од Србије.

ОВО ЈЕ ТУРСКА

Izbor

Сурфујући интернетом, налетео сам на страницу Мешихата у Србији.

Пазите шта се каже о дешавањима у Новом Пазару након утакмице СрбијаТурска: „Побједничка атмосфера Турске репрезентације најбоље се синоћ осетила у Новом Пазару, у Санџаку. Око хиљаду грађана, углавном младих, окупило се на централном градском тргу у Новом Пазару да прославе победу кошаркаша Турске над Србијом у Истанбулу. Они су носили турске заставе и скандирају „Ово је Турска“, ”Турска је шампион” и “Аллаху екбер” .Град освојен аутомобилима, сиренама и заставама Турске и Санџака. Као основне разлоге за весеље Санџаклије

су истакли да навијају за Турску јер не прихватају химну „Боже правде“ пошто се у њој спомињу само српске земље и српски род, због српске заставе на којој се налази „кокарда“, коју су носили четници и зато што се на њој налазе само српски симболи и да не постоји патриота? Зашто желим да део наших ништа привлачно за Бошњаке у таквој грађанки преименујем? симболици, већ напротив, подсјећа на стравична дешавања из прошлости.“  Шта се то чини са српским идентитетом, шта се то чини са нашим здравим ра- Објаснише нам наши грађани зашто зумом, па у миру и тишини пристајемо навијају против матичне земље. Није, на окупацију, ћутање и заборав?


Izbor

дакле, у питању навијање за своју земљу, као што Срби из Републике Српске навијају за Србију, већ навијање против сопствене земље зато што се са

Komentari вршен геноцид у Дугом Светском рату? Можете ли да замислите реакцију хрватске државе? Ја само знам да је Србија једина земља у свету која је овакву поруку у стању да истрпи. А тек несрећни председник једне минорне опозиционе странке који подржава овакве двоструке стандарде је пре за жаљење, него за анализу. У питању је тоталитарни поредак и окупација Србије. Власт је окупатор у сферама у којима не би смела да има утицаја, а страни фактор у сферама у којима би српска власт морала да има утицаја. Питам се која је следећа забавна или образовна емисија коју ћемо имати прилике да гледамо? Или је можда емисија „Здраво, Европо“ довољна. Извор Станадрд, Београд, аутор: Милан Дамјанац

њом не могу идентификовати. Има ли земље у свету где минорна национална мањина (мада би и о њиховом националном идентитету имало шта да се каже) може да условљава државу? И шта би са покличем „Ово је Турска“? И то је део навијања, је ли? ТО ИМА САМО У СРБИЈИ Имајући у виду да је држава дозволила једном муфтији да се директно умеша у политику и злоупотреби муслимане у циљу промоције једне националне мањине (шта ћемо са

Србима муслиманима и Горанцима), очекујем да се дозволи и, на пример, Амфилохију Радовићу или патријарху српском Иринеју исто право. Како то може за једне, а за друге не? И како то муслимане вређа кокарда, а Србе не вређа транспарент на стадиону Новог Пазара озлоглашеном крвнику, нацисти и злочинцу Аћифу Ефендији? Шта би се догодило у Хрватској уколико би нека минорна национална мањина (већину су протерали) учинила исто под изговором да је под шаховницом

ГЕОПОЛИТИЧКА ОСНОВА НЕООСМАНИЗМА НА ЕВРОПСКОМ ЈУГОИСТОКУ Неоосманска Турска и постмодерни Запад имају заједнички интерес у ломљењу Срба у целини и посебно уништењу РС. Ово није испразна реторика нити конспирацијама опседнута параноја, већ трезвена емпиријски утемељена процена

9

зажмуре пред чињеницом ислама као спољног деноминатора пројекта и осетне детуркификације (видљиве у односу према курдском питању) као домаће последице. Вођство АКП виспрено спознаје чињеницу да и секуларни националисти могу да се уграде у консенсус о вишеслојном идентитету Турске, пренебрегавајући или релативизујући притом оне слојеве тог идентитета који су им идеолошки неприхватљиви. На сличан начин, наслеђени кадрови вајмарског Рајхсвера и Министарства спољних послова нису били прожети духом нацизма, али су током кључних првих пет година постојања Трећег рајха били спремни да се у тај де фацто револуционарни пројекат укључе у име промовисања традиционалних националних интереса и циљева. Почетком 1938. и њих је захватио Глеицхсцхалтунг, наравно (уклањање Бломберга и Нојрата), али је било касно. Са сигурнишћу можемо предвидети окончање паралелног процеса у Турској у годинама пред нама. На Блиском истоку, неоосманизам се манифестује првенствено кроз истицање ислама као заједничког именитеља, уз све израженији антагонизам Анкаре према Израелу. На просторима бившег СССР-а, манифестује се кроз истицање етно-језичког и културног заједништва, које подразумева и ислам, али га не третира априорно као централни чинилац тог заједништва. КОРИДОР На простору Балкана, пак, на делу је зрела синтеза оба наведена елемента са трећом кључном компонентом неоосманизма – са геополитичким пројектом инкорпорације европског Југоистока у сферу превасходног, ако не и искључивог политичког, економског и културног утицаја Анкаре и Истанбула, уз прећутну или чак отворену сагласност Вашингтона, Брисела и Москве. Тај геополитички пројекат постоји; утемељен је на концепту зелене трансверзале. Овај термин има два различита, премда међусобно повезана значења:  

УВОДНЕ НАПОМЕНЕ Током протеклих осам година власти Странке правде и развоја (АКП), успешно су подривени темељи легитимитета кемалистичке државе. Остао је пуки оквир уставног секуларизма. Он додуше још увек отежава формално-правно утемељење новог легитимитета у исламу, али су се премијер Ердоган и лидери АКП показали вештим и успешним у редефинисању референтног дискурса, који је попримио карактер незамислив пре само једне деценије. Поготову им је спољна политика отворила терен за заобилажење преосталих домаћих ограничења – терен који је још почетком 90-тих почео да омеђава 1. Да се означи дугорочни циљ идеолога тадашњи председник, пок. Тургут Озал. исламизма, на Балкану и шире, стварања географски непрекинутог ланца веСпољна политика отвара простор и ћинских муслиманских заједница или за кооптирање у пројекат оних се- заједница под доминацијом муслимана кулариста у државном и војном апарату који ће се пружати од Турске на југокоји нису склони вредносној основи истоку до Цазина на северозападу. неоосманске парадигме, али који и   те како могу да се идентификују са њеним „квантитативним“ аспектима, 2 . Д а с е о з н а ч и п р о це с ј а ч а њ а са националном компонентом Да- етнорелигијске самосвести међу вутоглуове „стратешке дубине“. Зарад традиционално муслиманским зајепримамљивог статуса регионалне дницама на Балкану, што пак има чесиле првог реда, која самоуверено твороструки политички ефекат:  пројектује утицај и моћ на Балкану, на Блиском истоку, на Кавказу и - проширење географског простора Централној Азији, они су спремни да њихове демографске доминације; 


10

Komentari

- успостављање или проширење ентитета под муслиманском политичком контролом са ескалацијом статусних захтева и са циљем успостављања суверене државности;

- јачање исламског карактера и идентитета доминантне заједнице унутар тих ентитета, са паралелним смањивањем бројчаног присуства и маргинализацијом утицаја других група; и - спремност на сукобе са немуслиманским суседима и њиховим матичним државама.

Izbor

секуларистичког и прозападног става и ндлер, професор стратегије на Војнокреће према отоманској, панисламској поморској штапској академији САД, оријентацији.” бивши аналитичар Националне агенције за безбједност, сагласан је са Шерманова дијагноза била је спектаку- овим мишљењем. ларно видовита. Њу је пре две године потврдио израелски пуковник Шаул ОСМАНЛИЈСКИ ЛЕГАТ Шеј, аналитичар Бегин-Садат Центра Трансверзала одражава Хантингтонов на Бар-Илан универзитету у Тел Ави- судар цивилизација, парадигматски ву. Он је у својој книзи о продору случај линије процепа између ислама ислама на европски југоисток (2008) и остатка света. Та тектонска напуклина констатовао да “Балкан служи као настала је турским продором на Балкан истурени положај на европском тлу за другом половином 14. века. Пада у очи исламске терористичке организације, да се географски шпиц агресије током које користе ово подручје за покретање потоња два века отоманске експанзије активности у западној Европи и у поклапао са “зеленом трансверзалом”. другим кључним тачкама широм света”. Од самог почетка, тај је концепт Његова оцена о Трансверзали је била имао кристално јасну геополитичку неумољиво прецизна: логику. Напори Османлија у циљу

Европске компоненте неоосманизма нема и не може бити без ослонца на политичке, културно-верске и демографске трендове међу муслиманским заједницама на Балкану. Они указују да зелени коридор поприма јасан геополитички облик, углавном с предумишљајем али делимично и спонтано. Наравно, западни политичари, академски експерти и медијски коментатори и њихови београдски послушници априори одбацују сваку сугестију да на Балкану постоји неки дугорочни геополитички пројекат исламиста, а камоли да се он спроводи с предумишљајем и систематски. Свако помињање Трансверзале срубљено је у доминантном медијском и политичком дискурсу на деликт мишљења, на неослобистички говор мржње са “исламофобичним” тоновима. Негација стварности не мења стварност. Подсетимо се да је још пре 16 година пок. сер Алфред Шерман, бивши саветник Маргарет Тачер и суоснивач Фондације лорда Бајрона за балканске студије, упозоравао да је циљ муслимана да “створе зелени коридор који би раздвојио Србију од Црне Горе”. Западне силе то подржавају, упозоравао је Шерман, док се “Турска удаљава од Ататурковог

“Стварање независне исламске територије, укључујући Босну, Косово и Албанију (…) један је од највећих успеха ислама још од опсаде Беча 1683. године. Исламски продор у Европу преко Балкана један је од највећих успеха ислама у 20. веку.” Шејев осврт показује како је босански рат пружио историјску прилику радикалном исламу да продре на Балкан у време када је муслимански свет – предвођен Ираном и разним исламским терористичким организацијама укључујући Ал Каиду – притекао у помоћ муслиманима. На тај начин је успостављена џихадистичка оперативно-организациона инфраструктура. И Џон Ши-

исламизације локалног становништва и колонизације муслимана из Азије били су далеко тврђи и успешнији дуж коридора Тракија-МакедонијаКосово-“Санџак”-Босна него у другим освојеним хришћанским земљама – нпр. у копненом делу Грчке, у централној Србији, северној Бугарској или Влашкој. Отоманска империја напокон се распала пре скоро једног века, али њено наслеђе је остало широм Балкана. На тих 500.000 квадратних километара данас живи око 60 милиона људи. Од тог броја, православни хришћани – Грци, Бугари, Срби и словенски Македонци – имају танку већину од једва изнад 50 одсто. Муслимани – 12 милиона њих у европском делу


Izbor

Турске и приближно још толики број Албанаца, словенских муслимана и етничких Турака ван Турске – чине око 40 одсто становништва; док католика (углавном Хрвата) има тек седам одсто. Ове заједнице не живе данас нити су икада живеле у мултикултурном складу. Латентна напетост о којој је елоквентно писао Иво Андрић, а која повремено експлодира у разуздано крваво насиље, трајни је плод отоманске владавине. Насупрот ревизионистичком миту о беневолентној, мултикултурној и толерантној царевини, миту који је један од идеолошких стубова неоосманизма, та је владавина имала три битне карактеристике: - Шеријатски утемељену, институционализовану дискриминацију немуслимана; - Личну несигурност сваког појединца, хришћанина поготову, у систему арбитрарне моћи; - Неповерењем испуњену коегзистенцију народа и вера без међусобног прожимања.

Komentari је у источној Македонији, где тек нешто више од сто километара ваздушне линије дели најисточнија албанска села код Куманова од најзападнијих насеља Помака у југозападном шпицу Бугарске, у Благоевградској области. Друга је у троуглу Нова Варош-ПријепољеПљевља у Рашкој области, дуж пута и железничке пруге Београд-Бар.

11

Бугарска је такође завичај неколико стотина хиљада Помака, исламизованих Словена. Њихов тачан број није познат будући да они нису признати као етничка група: званично су они “муслимански Бугари”. Већина Помака и Турака живи у шест области које повезују Турску са БЈР Македонијом: Хасково, К’рџали, Смољан, Благоевград и јужни дијелови Пазарџика и Пловдива. Код Помака је у пуном јеку исламска радикализација. Последњих година изграђено је на стотине нових џамија. “Добротворне установе” из Турске и са Блиског истока такође оснивају куранске школе, плаћају одласке на хаџилук и нуде стипендије младим Помацима. Како религија све више одређује њихов идентитет, Помаци су главна мета исламских прозелита којима је Бугарска интересантна као земља ЕУ са највећим бројем аутохтоног муслиманског становништва. Упоредо са верском обновом, Помаци прихватају нови облик националног идентитета. Њихови активисти тврде да нису “исламизовани Бугари”, већ да су потомци старих Трачана. Други чак веле да њихов исламски идентитет претходи турском освајању. Многи Бугари у свему томе виде први корак ка захтеву за помачком државом – по карактеру исламском – у подручју Родопа, која би тако постала кључна карика између Турске и западног Балкана.

Међутим, географска распрострањеност упоришних пунктова Трансверзале прикрива њену виталност и потенцијалне будуће димензије из простог разлога што се хришћанске заједнице на Балкану налазе у демографском суноврату. Стопа раста је негативна у свим земљама региона са хришћанском већином, у некима катастрофална. Насупрот томе, муслимани имају највећу стопу прираштаја у Европи, а Албанци су на врху листе. Ако се тренд настави, муслимани ће имати просту већину на Балкану до краја идуће деценије. Неоосманизам је нашао геополитички ослонац у Трансверзали и истовремено представља битни предуслов оживљавања ислама и на њему засноване етничко-културне самосвести дуж коридора. Без извора политичке, економске и духовне подршке на југоисточном шпицу Балканског полуострва, без матичног сидришта на Босфору, исламски препород у бившим отоманским поседима не би био могућ. МАКЕДОНИЈА је најслабија је држава на Балкану. БУГАРСКА Словени чине 66 одсто становника (1,3

Био је то хобсовски свет који је стварао и потхрањивао визију политике по принципу нултог збира: добитак једне стране поиман је као губитак друге. Тај психолошко-културни склоп није се променио ни током скоро једног века након распада отоманске империје. Широм регије АКП “подржава идеологију културних подела, тензија и сукоба, упркос проевропској реторици, коју пласирају исламисти у жељи да искористе Европску Унију за свој програм исламизације”. Поново разбуктани осећај сродства са балканским истоверцима ослања се на априорно антагонистичком односу према немуслиманским традиционално хришћанским заједницама, уз истовремену тежњу да се њихови политички лидери спојем обећања и претњи приволе на прихватање неоосманког свршеног чина. Исламски извори ово отворено истичу, уз истовремено упозоравање да је Трансверзала само део ширег, паневропског пројекта. (Југословенски) ратови деведестих година отворили су маргинална подручја где су муслимани у већини: како су се мењале регионалне реалности, тако се мењала и динамика између оних који су остајали у својим постојбинама на Балкану или који су отискивањем у Европу ширили ислам са паневропским исламским групама са Запада континента. Од највеће важности за муслимане у западној Европи, али нарочито за оне на Балкану, јесте пријем Турске у ЕУ јер би Анкара била глас свих муслимана у срцу ЕУ. Већина балканских муслимана живи у компактним појасевима територије дуж Трансверзале. Постоје само две Од осам милиона становника, Турака милиона), а Албанци 25 одсто (500 000) значајне пукотине у том ланцу. Једна има мање од 10 одсто (750 000). Јужна од укупно два милиона. Она је у пракси


12

већ двонационална и двојезична држава. Пошто су увелико обезбедили превласт дуж граница Албаније и Косова, главна мета албанског продора сада је сама престоница. Скопље је практично подељено попут Никозије, Јерусалима или Мостара. Јужне градске четврти испражњене су од неалбанског становништва. Источно од Скопља, компактне сеоске заједнице са албанском већином се увелико простиру источно од Коридора 10 код Куманова. И демографски и политички, Македонија има лабаву садашњост и неизвесну будућност.

Komentari “САНЏАК” пак представља једну од најкритичнијих геополитичких тачака на Балкану. За исламисте кључна демографска пукотина дуж зеленог ланца постоји у три општине у Србији: Прибој, Нова Варош и Пријепоље. У општинама Сјеница и Тутин Срби постоје још само у траговима, а у Новом Пазару убрзано нестају. Турска је активно укључена у премошћавање те критичне недостајуће карике, уз несхватљиву спремност званичног Београда да им тај посао максимално олакша. У односу на Зукорлића Турска сада лукаво

Izbor

Може се упоредити са улогом СССР у сателитским земљама источноевропске “братске заједнице” пре Горбачова. Србија тако постаје де факто држава са ограниченим суверенитетом, не само у односу на западне менторе и протекторе владајуће коалиције већ и у односу на неоосманлијску владу у Анкари. Ноторна чињеница да за дуги низ година нема ни говора о уласку Србије у ЕУ иде на руку турским амбицијама јер се званични Београд изненада нашао без алтернативних опција и без идеја (да паре не помињемо). С друге стране, и Брисел, и Москва, и Вашингтон прихватају проактивну улогу Турске као неоотоманског хегемона. Америци одговара да Турцима дају отворен терен на Балкану за стварање сопствене сфере интереса јер је суштина те политике већ годинама истоветна америчкој. И из Брисела Турцима се нуди Балкан као утешна награда, имајући у виду да ни они у ЕУ никада неће бити примљени. Русима, пак, одговара стратешко партнерство са Анкаром, пошто се Москва нада да ће турски утицај на Кавказу и у Централној Азији представљати противтежу радикалном вахабитском исламу. Препуштање Србије турском утицају са становишта Москве не представља велику жртву, јер она ионако сматра да у Београду нема искрене и озбиљне партнере за ма какве дугорочне геополитичке комбинације.

игра улогу “доброг полицајца”: само препустите нама тај ваш проблем, КОСОВО Ердоганова је порука Тадићу, ми ћеје моноетничко легло криминала и не- мо га држати под контролом када толеранције, један од главних извора ви то већ не можете или не смете. регионалне нестабилности и кључни стуб зеленог коридора. Прихватање институционализованог Елаборација сувишна… изузев напо- присуства Турске као легитимног учемене да је најновијом ревизијом сника у домаћим и регионалним полипредлога резолуције ГСУН влада Србије тичким процесима, па и арбитра у и формално најавила коначну капи- њима, од стране званичног Београда тулацију. представља појаву без преседана.

Чувена мисао Алије Изетбеговића у „Исламској декларацији“ да не може бити мира и коегзистенције између ислама и неисламских друштава савршено је конвенционална за убеђеног исламисту. Лидери АКП мисле исто и сходно томе раде свој посао (попут Ердогана са супругом летос у Сребреници), истовремено – наравно – негирајући постојање неоосманског пројекта пред аутсајдерима. Њихова Таqиyyа на делу најочигледнија је у БиХ, где се са циничном отвореношћу


Izbor

користи двосмислени, па и бахато дволични дискурс. Његова је суштина јасна: ликвидација РС и унитаризација по Силајџићевој мери и укусу, био је и остао стратешки циљ Анкаре. ПЛОДОВИ НЕООСМАНИЗМА Проблем Трансверзале постоји. Он неће бити решен без трезвене дијагнозе стања и без критичког преиспитивања српке политике и српских илузија током протеклих десет година. Стварност је неумољива: како констатује проф. Рафаел Израели са Трумановог центра Хебрејског универзитета у Јерусалиму, “Муслимани су успоставили континуитет који забија клин у хришћанску Европу. Запад равнодушно посматра ту појаву јер се нада да ће на том терену настати наводно нератоборни ислам турског типа. С обзиром на успех фундаменталиста у Турској, нема изгледа да ће се те наде испунити.”

Komentari муслиманском већином.” Ако је “веома позитиван корак” да се на европском тлу ствара “држава с огромном муслиманском већином” (која је то постала чишћењем Срба под окриљем НАТО, тј. исте те Америке), онда са математичком прецизношћу можемо предвидети да ће Вашингтон дати ништа мање жустру подршку независном Санџаку који би повезивао Косово с Босном. Већ знамо да је безрезервно посвећен централизованој постдејтонској Босни. За очекивати је да ће САД пружити подршку и сваком будућем Исламистану дуж Трансверзале: од (кон)федерализоване Македоније до помачко-исламске Источне Румелије у јужној Бугарској. Далеко од тога да доприноси миру и регионалној стабилности, неоосманизам наставља да подстиче динамику тог процеса са шест битних одредница: 1. Тежња за контролом над још неповезаним сегментима Трансверзале: она ће се у Србији изразити кроз захтев за све већом аутономијом регије Санџак са муслиманском већином, у коју ће бити утопљене општине Прибој, Пријепоље и Нова Варош; 

13

они му прво узму памет. Дуж Зелене трансверзале Пандорина кутија је широм отворена, а демони харају. Цену ће пре свих платити православни народи европског југоистока, који су данас мање господари своје судбине него у било које време од Балканских ратова до данас. ПРЕПОРУКЕ РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ 1.Без зазора контрирати неоосманској ревизији историје на медијском, публицистичком и академском фронту. Инсистирати на чињеници да је Турска представљала империјалну силу, да је борба балканских хришћана за ослобођење у 19. веку представљала процес антиколонијалне еманципације, а да неоосманизам за бивше османске поданике има исте конотације као неонацизам за Јевреје. 2.Не обазирати се на “савете”  из Београда. Спољна и безбедносна политика Републике Србије је у рукама људи који су искуствено, интелектуално и морално недорасли задатку конципирања, промовисања и одбране националних и државних интереса. Примера има на претек; али после сребреничке резолуције, стамболске декларације и новопазарске фарсе, малтене је небитно да ли је реч о злонамерном предумишљају или гротескном дилетантизму или (вероватно) споју оба елемента. РС, наравно, треба да тежи сагласју и координацији са Београдом, али свако мишљење или сугестију оданде треба да вреднује ад хок и суи генерис, уз спознају да тамо стратешке визије нема; или (што је још горе), ако је има, да она није визија српског опстанка и опоравка.

2. Тежња за све већом централизацијом Босне и Херцеговине и укидањем Републике Српске као “геноцидне творевине” са хипотеком “Сребренице”; 3.Стално потхрањивање великоалбанских аспирација према Македонији, Црној Гори, Грчкој, али пре свега према крњој Србији (Прешево, Медвеђа, Бујановац, потом Топлица);   4. Даља верска радикализација и етничко редефинисање муслимана у Бугарској, уз захтев за њихову тери- 3.Спознати неоосманске симпатије заПолитика САД у југоисточној Европи торијалну аутономју у подручју Родопа; падних сила. Чак и ван извитоперених током две протекле деценије ишла параметара реалполитике, постоји је на руку тежњама наводно про- 5. Даље ширење исламске пропаганда идеолошки афинитет између саврезападних муслиманских заједница преко растуће мреже џамија, исламских меног Запада и неоосманизма. Није дуж географске линије која води из центара, НВО и “добротворних фонда- реч само о Балкану као утешној наТурске на северозапад ка централној ција” дуж Коридора; а пре свега гради Анкари за неулазак у ЕУ. Овај Европи, уз упоредно подржавање афинитет није (само) интересни него “мултикултурализма” који саму Евро- 6. Ескалација турских регионалних је и идеолошки. Он омогућава Брипу рапидно мења, демографски и амбиција кроз покретање имигра- селу и Вашингтону да са Анкаром накултурно. Та се политика заснивала ционих трендова, пре свега у Србији, лазе заједнички језик у антагонизму на очекивањима да ће задовољење под фирмом “реституције потомака према класичном европском систему муслиманских амбиција на том се- прогнаника” из 1912. (и из 1878). националних држава а пре свега према кундарном попришту побољшати његовим носиоцима на православном положај САД у исламском свету као Подстицањем својих несуђених исла- словенском Истоку. Спознаја овог афицелини. Ова политика није никада мских клијената на Балкану, САД и за- нитета представља кључ за разумевање дала било какве резултате, али неуспех падна Европа праве стратешку грешку мотива Запада на Балкану и трајног само подстиче њене заговорнике упоредиву по учинку аустро-угарском антируског, православофобног става да удвоструче своје напоре. Бивши ултиматуму Србији из јула 1914. Плодови који преовлађује нарочито у САД. државни подсекретар САД Николас ће бити једнако горки. Пре или касније Бернс тако је изјавио 18. фебруара 2008, и Америка и Европа имаће разлога И неоосманизам и евроатлански дан после једностраног проглашења да зажале због тежње да преко туђих интегрализам представљају пронезависности: леђа купе исламску благонаклоност. граме амалгамације који имају “Косово ће бити држава са огромном Саучесништво званичника Србије у за циљ уништење старог система муслиманском већином. (...) Сма- том пројекту, оличено у Тадићевим заснованог на суверенитету држатрамо да је веома позитиван ко- ходочашћима у Истанбул и Поточаре, ва и нација дефинисаних по етнирак што је данас створена ова му- подсећа нас на старогрчку максиму да чком, језичком, културном и терислиманска држава, држава с огромном када богови некога реше да униште, торијалном критеријуму. “Визије”


14

Izbor

Komentari

Ердогана и Давутоглуа са једне стране, Блера и Солане са друге, сагласне су у непризнавању легитимност алтернативних форми политичког, друштвеног и културног организовања и њихове криминализације уколико одбију да се потчине контроли метасистема. Неоосманска Турска и постмодерни Запад стога имају заједнички интерес у ломљењу Срба у целини и уништењу РС посебно. Ово није испразна реторика нити конспирацијама опседнута параноја, већ трезвена, емпиријски утемељена процена. Пренето из: Стандард, Беофрад, аутор: Сржа Трфковић

Србија на доковима Њујорка

агенцијским вестима, 6. септембра већ биле усвојиле начелно упутства за усаглашавање ставова са Србијом за расправу о Косову, пошто су усклађена становишта између земаља Уније које су признале самопроглашену независност Косова и оних које нису. У усаглашеном европском упутству у вези са том српском резолуцијом избегава се помињање неприхватљивости једностраних аката, као и преговори о свим отвореним питањима, што је досад тражила Србија. Нуде се услуге ЕУ за неодређено дефинисане преговоре Београда и Приштине у циљу окретања будућности и јачања европске перспективе и Србије и Косова. За Србију је ризик да се тема извуче из оквира Уједињених нација и Савета безбедности, где има подршку Русије.

инструмент за све државе које теже европској интеграцији. Ова земља је започела председавање ЕУ одржавањем редовног политичког дијалога ЕУ и Србије (у Бриселу 26. јануара 2010), на коме су разматрана актуелна питања у односима ЕУбија, као и политички односи на западном Балкану у оквиру политике проширења ЕУ и питање Косова и Метохије. Сама Шпанија је суочена с економском кризом, а та тема у ЕУ сада има приоритет.

Председавање је од Шпаније преузела Белгија у којој је продубљена политичка криза, пошто преговори о формирању владе три месеца нису дали резултат. Криза се ломи око тога колико овлашћења треба да добију Валонци и Фламанци, а нису ретки они који говоре Најтеже је, наводно, на компромисну и о распаду Белгије. Нису ретка ни пиформулу пристао Кипар, чији је пре- тања да ли Белгија одражава стање у ЕУ. АГЕНДА Моћни западни актери су српску европску агенду прилично брзо и без много такта повезали с косовским питањем, мада су та два питања бар пет година третирана као одвојена.

Председник Србије Борис Тадић и висока представница ЕУ за спољну политику Кетрин Ештон договорили су се у уторак увече да Београд и Брисел наставе дијалог о усаглашавању ставова о Резолуцији о Косову, саопштено је Танјугу из Кабинета председника Србије. Детаљи разговора који је трајао два сата иза затворених врата нису саопштени јавности до закључења овог броја “Времена”. То можда значи да ће усаглашавање бити настављено и у току расправе у Генералној скупштини у Њујорку У уторак 7. септембра по подне, висока представница Европске уније за спољну политику и безбедност баронеса Кетрин Ештон и председник Србије Борис Тадић у Бриселу су разговарали о Нацрту српске резолуције у Генералној скупштини. Мада се јавља да је компромис на видику, то опет личи на неку кнежеву вечеру пред нову косовску битку на Ист риверу, заказану за 9. септембар, када на дневни ред Генералне скупштине УН-а треба да дође српски предлог резолуције о политичком тумачењу мишљења Међународног суда правде о законитости једностране декларације о косовској независности. Чланице Европске уније су, судећи по

Усвајањем Националне стратегије за приступање Србије Европској унији из 2005, за Београд је прикључење ЕУ приоритетан и дугорочан стратешки циљ. Основ за улазак у нову фазу односа Србије са ЕУ представљала је “Солунска агенда за западни Балкан”, којим је потврђена европска перспектива земаља западног Балкана, као и други документи усвојени на солунском Садседник Деметрис Кристофијас с ли- миту ЕУ и Самиту ЕУпадни Балкан (20дером Турака Дервисом Ероглуом ових 21. јуна 2003). дана дефинисао почетне позиције сваке На сајту ЕУ се сада овако каже: “ЕУ од страна о имовинским питањима, сматра да пет балканских земаља препред отварање треће године преговора дстављају потенцијалне кандидате: о уједињењу подељеног Кипра, који је, Албанија, Босна и Херцеговина, Коупркос подељености, примљен у ЕУ. сово, Црна Гора и Србија. Косово је проШирили су се гласови да Шпанија припрема резолуцију којом би се модификовао српски предлог, што је амбасадор у Београду Пласидо Еспања демантовао. Шпанија има своје сличне бриге. Баскијска ЕТА је ових дана објавила да прекида с насилним актима и да ће борбу за самосталност наставити мирним средствима, али шпанска влада је одговорила да то није довољно. Шпанија је, иначе, прва држава ЕУ која је, заједно с Белгијом и Мађарском, од 1. јануара. 2010. године преузела председавање по новим правилима у складу са Лисабонским уговором. Шпанија сматра да се политика проширења показала успешном и да је пут европских интеграција без сумње једина будућност и циљ земаља западног Балкана. Шпанија сматра да проширење треба да буде приоритет сваког председавања ЕУ и промовише политички став да перспектива европског чланства представља значајан

гласило независност од Србије 2008, али још нема међународне сагласности о његовом статусу. ЕУ активно тражи дипломатско решење, док обезбеђује практичну помоћ. Око 1900 правних стручњака и полицајаца је послато од стране ЕУ да помогне јачање владавине закона...”

Основ сарадње Србије са ЕУ дефинисан је“Европским партнерством за Републику Србију”као инструментом којим Комисија ЕУ дефинише кључне приоритете, политичке и економске критеријуме и основе сарадње у области секторских политика Уније и прати и оцењује напредак Србије у процесу евроинтеграције. Преговори су били експертски и углавном везани за процену испуњавања норми и стандарда и личили су на неке тешке ђачке испите. Неколико пута су хвалили наше ђаке, али су одлагали дипломски. Преговори између Европске уније и


Izbor

Србије и Црне Горе о закључивању Споразума о стабилизацији и придруживању (ССП) почели су 10. октобра 2005, а закључени 10. септембра 2007. године, завршетком пете техничке рунде преговора између Републике Србије и ЕУ. Споразум је парафиран 7. новембра 2007. а потписан 29. априла 2008. у Луксембургу. Народна Скупштина Републике Србије ратификовала је ССП, као и Прелазни трговински споразум, 9. септембра 2008. године. Тада се због формулације око везе тог питања с Косовом распала Српска радикална странка, а формирана је Српска напредна странка. Томислав Николић је после путовао у Брисел и понашао се као да је тамо добио неки сертификат. Прелазни трговински споразум је, након размене нота двеју страна, формално ступио на снагу 1. фебруара 2010, али сам. Споразум, који се овде скраћено назива ССП, није формално ступио на снагу због одлуке ЕУ да га замрзне одмах након потписивања, све док Србија не оствари пуну сарадњу са Хашким трибуналом (МКТЈ). Након што је на седници Савета безбедности УН-а Серж Брамерц, главни тужилац МКТЈ-а, дао позитивну оцену о сарадњи Србије, на састанку Савета министара спољних послова ЕУ, одржаном 7. децембра 2009. године, донета је одлука да се започне са применом Прелазног споразума о трговини и трговинским питањима. Свака од рунди тих преговора је Косово третирала као територију под контролом УНМИК-а. Под том фирмом Србија је толерисала и учешће Косова у регионалним организацијама, као што је например ЦЕФТА. Сада, кад је напокон међу чланицама ЕУ почело ратификовање ССП-а, појавили су се сигнали о новим условљавањима. Италија, земља Квинте, 4. августа је ратификовала ССП са Србијом, кажу, одбацујући сугестије да сада опет треба застати с ратификацијама ради повезивања питања Косова и европских интеграција.

15

2010. године, тако да одлагање примене Прелазног споразума од стране Европске уније није имало фактичког утицаја на извоз из Србије у ЕУ. Србија се обавезала да ће постепено, у року од шест година снижавати царине за производе који се из ЕУ увозе у Србију и да ће до 2014. тржиште Србије бити у потпуности либерализовано за увоз из ЕУ, са изузетком појединих пољопривредних производа, који ће задржати одређени ниво царинске заштите и после истека рока од шест година. Комисија ЕУ је 22. фебруара 2010. усвојила предлог да се продуже аутономне трговинске мере земљама западног Балкана до 2015. године.

одрекао колонијалне власти у Алжиру, или је то за њих ипак Рур и Сар или Судетска област. У западним престоницама после тог мишљења МСП-а завладао је тријумфалистички тон којом је поздрављана одлука Међународног суда правде да се изјасни о формалној сагласности косовске декларације с међународним правом. Најављивано је да ће уследити серија од бар тридесетак нових признања Косова. Србија је изгледала сатерана у ћошак и западне дипломате су рачунале да ће је натерати да де факто, ако не и де јуре, сада призна независност Косова, зарад европске перспективе – која ће се указати кад дође време. Кад је Аустрија анектирала Босну и кад су Србију натерали да то призна, руски амбасадор је, кажу хронике, убеђивао политичаре у Београду: “Пред вама је будућност.” Од Србије се сада тражи и више од уздржаности – тражи се да помогне косовску државну консолидацију покоравањем Срба са северне обале Ибра.

Европска унија пружа финансијску подршку државама западног Балкана кроз Инструмент за претприступну помоћ од 2007. Нови јединствени инструмент за претприступну помоћ за период од 2007. до 2013. године објединио је дотадашње претприступне инструменте: ПХАРЕ, САПАРД, ИСПА и ЦАРДС. Укупан буџет ИПА за период 2007-2013. износи 11,468 милијарди евра, од тога је Србији намењено 1,183 У Народној скупштини Србије 26. јула милијарде евра. је усвојена “Одлука о наставку активности Републике Србије у одбраВлада Републике Србије је 19. де- ни суверенитета и територијалног цембра 2009. донела одлуку да Са- интегритета Републике” којим се у вету ЕУ поднесе захтев за добијање мишљењу Међународног суда правде статуса кандидата за чланство, а тражи повод за покретање расправе у председник Србије Борис Тадић пре- УН-у о политичкој интерпретацији те дао је председнику владе Шведске одлуке. Фредерику Рајфелду 22. децембра 2009. године у Стокхолму захтев за Представници српске мисије у УН-у су пријем у пуноправно чланство у ЕУ, тј. два дана после скупштинске резолуције, кандидатуру Србије за чланство. После 28. јула поднели Предлог резолуције стављања Србије на белу шенгенску Генералној скупштини како би она листу у Београду је тада оптимистички била прва на дневном реду – пошто су изјављивано како ће Србија до краја сазнали да се спрема албанска декла2010. постати кандидат, сада се тај рација која би као прва била уврштена у датум помера на крај 2011, а у току на- дневни ред Генералне скупштине УН-а. тезања око српске резолуције у УН-у Србија се ослонила на вољу либијског британски амбасадор изјављује и да би председавајућег Генералној скупштини тај процес могао да се оконча до краја да питање Косова и Нагорно Карабаха ове године, ако се ускоро постигне на- стави на дневни ред. Председник Тадић предак у погледу Косова. је у августу посетио Либију, поводом прославе националног празника. Раније претпоставке да се условљавање око Косова неће појавити на столу у Кад је усвајана скупштинска резолуција, тој фази придруживања нису се оби- председник Тадић је најавио да ће се стиниле. Илузију су разбили Немци и Београд консултовати са Америком Британци... и Европом, уз процену да питање Косова не може да се реши само са У српском предлогу резолуције, иначе, Кином, Русијом, Бразилом и Индијом. није изричито помињан суверенитет Међутим, кад су почеле консултације, Србије над Косовом и Метохијом. У Београд је дошао до информације да преамбули се само констатује да је је Велика Британија већ написала текст једнострана сецесија недозвољена. резолуције који би, наводно, Албанија Зашто је то изазвало узбуну? предала у УН-у пре него што то учини Србија. ОБРТИ И УЗБУНЕ

Како би показала пуну спремност да стекне статус кандидата, Србија је од 1. јануара 2009. почела да примењује трговински део Споразума о стабилизацији и придруживању (тзв. Прелазни споразум о трговини и питањима везаним за трговину), што је коштало 78,6 милиона евра за једну годину, колико износи разлика између наплаћене царине и претходног тарифног система по клаузули “најповлашћеније нације”. Сви рокови у Поводом саветодавног мишљења либерализацији трговине са ЕУ почињу Међународног суда правде настала је атмосфера у којој је преовлађивало да теку од 1. јануара 2009. мишљење да је Србија доживела поЕвропско тржиште је у потпуности ли- раз, или бар незгодан ударац и да јој берализовано за српске производе још је простор за маневар сужен. Било је у новембру 2000, што је продужено расправа о томе да ли су српски по2005. са роком важења до 31. децембра литичари у позицији Де Гола који се

Судећи по узрујаности која је настала, испало је да то мишљење МСП-а можда има и неко дупло дно. Седница Савета безбедности УН-а о Косову 3. августа којом председава Русија показује да су позиције, у односу на стање пре одлуке МСП-а – непромењене. Не прихвата се захтев Приштине за уки-


16

дање Резолуције 1244, што као један од циљева евентуалних преговора Београда и Приштине зацртава и Кризна група. За нешто више од месец дана Косово је признао још само Хондурас, који је 2009. пролазио кроз конституционалну кризу у којој су арбитрирали Американци.

Komentari

Izbor

листова и у српском и српско-немачком власништву, и проатланске групе које су тражиле да се промени политика према Косову и да се смени министар спољних послова Вук Јеремић, што траже у свакој прилици. А затим и националне политичке групације.

Русија је купила три нафтне компаније у Републици Српској 2007, а такође и изнела предлог да туда прође део гасовода Јужни ток. С таквом подршком Москва је оживела сецесионизам за који су се многе владе у ЕУ понадале да је прошао, а који може да букне.”

Онда је 31. августа у Београд дошао и Британац Вилијам Хејг. Британац је на састанцима са српским функционерима наводно био мекши од Немца, али само привидно. И Хејг, попут Вестервелеа, најотворенију поруку шаље преко медија – најбољи компромис би био да Србија повуче резолуцију. Министар Јеремић је одговорио да повлачење није опција.

“Не можемо”, писао је тада Хејг, “дозволити да Босна постане пропала држава. У европском виталном интересу је да предузме хитне акције да спречи да се то деси. ЕУ не може више да одлаже тешке одлуке о Босни. Она је изгледа неспремна да обезбеди снаге које би захтевало њено јако ангажовање у Босни. То опет није оно што спољнополитичке институције желе, али политичко јединство држава чланице треба да делује. Ако би ЕУ прихватила сецесионизам у Босни, утицај на друге регионе на Балкану, као Санџак, Војводина, Прешево у Јужној Србији, као и Северно Косово могу да буду опасни, да се не помиње Јужна Осетија и Абхазија. Какву ће будућност изнад свега имати два милиона муслимана у Босни који би се могли наћи у сендвичу, у некој врсти европског Газа Стрипа између Хрватске и Србије? Тражи бар јачање, ако не и привремено појачавање броја међународних трупа у Босни, као превентивну меру и јасан сигнал да остаје непоколебљиво посвећена будућности Босне као уједињене земље. НАТО савезници који нису ангажовани у Авганистану не треба да се повлаче из Босне. ЕУ треба да буде јасна у односима с Београдом, да ако Србија хоће да постане кандидат за чланицу ЕУ, мора да помогне Босну и да обесхрабри српски сепаратизам у Босни. Западни Балкан мора да остане на нашој агенди и у билатералним дискусијама с Русијом и на међународим столовима, а не да буде потопљен другим темама. Коначно, морамо позивати нову америчку администрацију да остане ангажована у Босни. САД су играле кључну улогу у доношењу мира у ту земљу и не смеју себи да дозволе да се повуку”.

У насталој ситуацији, као у оној пословици “Празне пушке се плаше двојица” видљива је нервоза у Вашингтону, Лондону и Берлину, Београду, па пљуште изјаве да би евентуална победа у УН-у блокирала Србију на путу ка чланству у ЕУ. Министар Јеремић 9. августа из Њујорка поручује да се обезбеђивање подршке резолуцији у ГС УН-а “граничи с немогућим”. Месец дана после мишљења МСП-а по неким рачуницама Вреди Хејга шире цитирати из изворника излазило је да би око 40 одсто чланица јер одражава инерцију једне политике, али и могуће намере. “Морамо да реУН-а гласало за резолуцију. агујемо како бисмо спречили да Босна Министар Ђелић 16. августа изјављује постане пропала држава… Вођство да неке утицајне чланице ЕУ повезују ентитета Републике Српске наставља

европске интеграције Србије с њеним са инсистирањем на својој аутономији односом према Косову. и позива на могућу сецесију од БиХ. У исто време Русија својим ресурсима Прво је Амбасада САД издала саопште- помаже овим лидерима. Русија је у ње којим се критикује подношење Републику Српску довела три своје наПредлога резолуције без консултација фтне компаније. На тај начин Москва са Вашингтоном. подржава сецесионизам за који су Онда је британски амбасадор у Београду многи у ЕУ мислили да је нестао... Болно обнављана после европског набио веома нервозан. јкрвавијег рата у последњих педесет Температура је видљиво порасла ка- година, Босна је постигла известан да је у Београд допутовао министар прогрес. Она се придружила програму спољних послова Немачке Гвидо Весте- Партнерство за мир НАТО-а и потписала рвеле, да каже нешто о европској Уговор о стабилизацији и асоцијацији перспективи Србије и Косова. На дан са ЕУ, али је далеко од тога да буде доласка Гвида Вестервелеа, 18. августа, функционишућа и стабилна држава. Дојче веле објављује интервју с њим, а Националистичке партије настављају порука гласи да Србија може да бира да врше еклузивну контролу над између борбе за Косово и европске два етничка ентитета који чине БиХ: перспективе. Посета министра спољних Бошњачко-Хрватска Федерација и Репослова Немачке је била заказана пре публика Српска. Званично оне деле неколико месеци, али је брзо постало амбиције да постану чланице ЕУ, мејасно да ће резолуција бити главна ђутим, Република Српска наставља да тема. Немци су иначе затезали са про- инсистира на својој аутономији и поширењем ЕУ, нарочито после грчке зива на евентуалну сецесију од Босне кризе, само су додали трешњу на тој и Херцеговине. У исте време Русија торти. После ручка с Вестервелеом у снабдева те лидере гасом и кешом Београду су се узмували колумнисти грицкајући њихову вредну имовину.

“Многи у Европи наивно претпостављају да су земље Балкана јасно на неповратном путу стабилности и мира. Као што је криза у Грузији показала, морамо да будемо вољни и спремни да предузимамо одлучне акције ако хоћемо да предупредимо да се проблеми на европским границама разгранају. Ако нас је ангажовање на Балкану у последњих петнаест година нечему научило, то је да су колебљивост, поделе, околишање или врдање интерпретиранеи као слабост. Било би наивно и трагично претпоставити да зато што се суочавамо с проблемима на другим местима, да су проблеми тог региона на крају.” Тој скици британског балканског досијеа треба овде додати и то да је Енди Спаркс, који је постављен да од средине октобра буде вршилац дужности шефа ЕУЛЕX-а,


Izbor

изјавио да међународна заједница подржава косовску државност и да постоје лимити о томе колико далеко може да се дискутује о компромису, због њихове (британске) позиције да је Косово независно и суверено. Енди Спаркс је, иначе, постао британски амбасадор на Косову 28. априла 2008. Пре тога је био амбасадор у Конгу, високи представник у Јужној Африци (2001–2004) и дипломата у Индонезији (1999–2001). Кретање такозваних менаџера за решавање конфликтиних ситуација често много говори. На Блиском истоку је сада некадашњи “балкански клуб” – Кристофер Хил, Ричард Холбрук, Џон Галбрајт. У Британији пажњу скрећу мемоари бившег премијера Тонија Блера, кога гађају ципелама и јајима на промоцијама књиге и за ког и “Њујорк тајмс” у једном коментару ставља наслов “Пудлица прича”. Тврди да је навео Клинтона да бомбардује Србију.

Незгода је у томе што у ту балканску причу сви улазе с фрустрацијама и предрасудама да ће ту показати ко су и са формулама из “прошлог рата”. Америка пролази кроз грч изласка из Ирака у нечему што није ни крај рата ни победа и заглибљује се у Авганистану, а на Балкану на једној висоравни америчким председницима подижу споменике. Амбасадор САД на Косову Кристофер Дел је још у априлу поручио Београду да заборави на Резолуцију 1244, а било је и других изјава с америчке стране међу којима је, наравно – из неофицијелних

Komentari кругова, саветована интервенција на северу Косова. Огласио се, наравно, и Нортон Абрамовиц. Пуштани су пробни балони о подели Косова и Метохије, а онда ти исти предлози критиковани. Неки демарш са српске стране на ту ратоборност представљало је изостајање српских званичника са пријема у америчкој амбасади којим се обележава амерички национални празник. По званичним изјавама у Београду, циљ српског предлога резолуције је да дође до преговора између Срба и Албанаца. Циљ и евроамеричке стране је да дође до преговора. Питање је само о чему ће се преговарати. ИЛИ-ИЛИ

17

с моћнима. Напредњак Томислав Николић је дао подршку у Скупштини, али је најављивао митинг кад се српска депутација врати из Њујорка. Коштуничина Демократска странка Србије је тражила чвршћи став. После су дошле вести о могућем компромису и уследио је позив Тадићу да дође у Брисел. Он је, полазећи тамо, вероватно морао да се сети традиционалне српске изреке која датира од Драже Михајловића: “Издадоше савезници” – и да стисне зубе и да се смешка док о њему говоре као о проевропском политичару, а из своје логике сматрају да од њега могу да траже и оно што би га у њиховим земљама изложило импичменту. Они имају посебно увредљив израз: “Да испоручи.”

Са српске стране Ивица Дачић, Божидар Ђелић и Здравко Понош шаљу поруке да Србија жели договор са ЕУ и да је то Њему вероватно није тешко ни да тешко могуће, али ипак најпожељније закључи да се западни партнери решење. понашају као да их не интересује његова политичка судбина. Очијукају с У владајућој коалицији испољиле су

се разлике око тога вреди ли улазити у окршај с најмоћнијима. Међународна кризна група малициозно извештава како неки у Београду намигују да неки од политичара у Србији траже бар нешто да би спасли образ како би се ослободила терета Косова. Изјавама против супротстављања моћнима се истицао Вук Драшковић, пратили су га поједини функционери Г17 плус; Ивица Дачић је неколико пута поновио да европске партнере треба питати шта заправо хоће. И у ДС-у су се чули гласови против заоштравања

његовим директним противником као да хоће да му кажу како није једини. Од њега траже да се одрекне и оних уступака Србији које су они 1999, онда када су бомбардовали Србију, дали једном овдашњем председнику, кога су после одвели у Хаг. Извор Време, Београд, аутор: Милан Милошевић


18

Komentari

ТРИЈУМФ СНАГЕ ЕУ: РЕД ПОТЕЗА ИЗМЕЂУ СРБИЈЕ И КОСОВА ПОСЛЕ УСВАЈАЊА РЕЗОЛУЦИЈЕ

Izbor

Да би се тренутак и искористио, Београд, Приштина и Брисел дужни су да делују брзо и да направе низ смелих корака Редак сплет околности сада даје Европској Унији могућност да помогне Србији и Косову да изгладе своје несугласице, успоставе односе и отворе пут ка даљој европској интеграцији. Одлука Међународног суда 22. јула, према којој декларација о незавиосности Косова не крши међународно законодавство, резолуција УН и предстојеће разматрање косовског проблема у Генералној скупштини УН, позив високог представника Европске Уније Кетрин Ештон на преговоре и подршка без преседана коју у својим земљама уживају косовски премијер Хашим Тачи и српски председник Борис Тадић чине овај тренутак крајње повољним. Међутим, да би се тај тренутак и искористио, Београд, Приштина и Брисел дужни су да делују брзо и да начине низ смелих корака. Србија је за Генералну скупштину припремила нацрт резолуције са позивом на преговоре у којој се каже да је она спремна да унесе измене како би добила подршку западних држава. Београд при том децидно одбија да призна независност Косова, проглашену у фебруару 2008. године. Могуће је да су преговори о статусу Косова потребни Београду једино зато да би на неодређено време зауставио одлуке земаља које намеравају да се придруже државама, које су признале Косово. Међутим, та тактичка затезања неће функционисати. Уколико Србија не буде спремна да разговара са Косовом као са равноправним партнером, никаквих преговора уз учешће ЕУ неће бити.

Прекрајање граница приморава многе на Балкану и у целом свету на нервирање – и то неосновано – али ни један споразум до кога дођу стране не треба пренебрегавати, било да се ради о садашњем плану Мартија Ахтисарија, ширењу аутономије севера и православних религиозних центара или размени територија. Обе територије о којима је реч мале су и слабо развијене, њихове димензије су упоредиве и становништво углавном етнички једнородно. Косово изјављује да је спремно за дијалог ако се у сумњу не доводи његов статус и територијална целовитост. Оно је углавном заинтересовано за разматрање техничких питања као што је одбијање Београда да у Србију пропушта косовску робу, аутомобиле и поседнике косовских пасоша или учешће у регионалним организацијама. Представници владе тврде да је Косово признало 69 држава и да очекују да ће се ускоро придружити и нове. Међутим, без признања Србије Приштину неће признати ни Русија, ни Кина, ни пет земаља-чланица ЕУ, које и даље сматрају Косово делом Србије.

СРБИ СЕ МИРЕ Охрабрује то што је низ високих српских чиновника спреман да то призна. Они су заинтересовани за улазак у ЕУ и Косово доживљавају као терет који их вуче уназад. Они желе да се пронађе компромис са Приштином и да се усвоји узајамно прихватљиво решење, које ће припремити тло за признање. Приштина се гласно и категорички залаже против ширења аутономије Са њиховог аспекта оно би требало да на север Косова или манастире, али подразумева екстреиторијалност за у приватним разговорима њени предревне српске православне манастире дставници заузимају флексибилнији у новој земљи и да Србија задржи став. територије северно од реке Ибар, Нико у Приштини се неће сложити поред осталог север Митровице. Го- да се тек тако да север, али неки ворка се да су они спремни да у замену лидери су спремни да размисле о дају део Прешевске долине, насељене размени територија под условима чисте трговине и уз потпуно признање. углавном Албанцима.

За ЕУ овде је много шта од великог значаја, а не само регионална стабилност. Успешни преговори између Косова и Србије могу постати и прва вредна демонстрација снаге ЕУ после потписивања Лисабонског споразума. То може оправдати последњу реч у називу новог европског дипломатског ресора – Службе за спољно деловање. ПРЕГОВОРИ ОДМАХ Конфликт између Косова и Србије смета ширењу уније и зато што, иако Западни Балкан има јасну перспективу за чланство, консензус међу земљама чланицама поводом пријема Србије практично ће бити недостижан док она не нормализује односе са суседима. Спор чланица ЕУ поводом признања Косова такође ограничава ефикасност европске мисије за подршку законитости на Косову (ЕУЛЕX), везује руке специјалном представнику ЕУ (ЕУСР) и смета напорима који су усмерени у правцу постепене европске интеграције Косова. ЕУ изгледа разбијена и слаба, неспособна да изађе на крај са оним што се дешава на њеним рубовима, али успешно посредништво између Косова

и Србије у стању је да изглади тај утисак. Представници Брисела и престоница земаља члканица дужни су да припреме заједнички одговор на резолуцију коју је Србија понудила Генералној скупштини, која ће одобрити јулску одлуку Међународног суда, позвати стране на најшири дијалог и неће подривати текући статус Косова. Осим тога, они би требало да убеде Косово и


Izbor

Komentari

19

Србију да одрже сусрет на равноправној основи, на највишем нивоу, са отвореним дневним редом, на коме би се разматрала сва могућа питања. За сада је рано претпоставити о чему ће се договорити Приштина и Београд за засад непостојећим преговарачким столом: о проширењу аутономије севера у замену за нормализацију односа, о размени територија или једино о ограниченој техничкој сарадњи. Међутим, ЕУ треба да их доведе за преговарачки сто, што пре то боље.

Аутор је директор Европског програма Међународне кризне групе (International Crisis Group)

Извор EUobserver.com, Белгија, аутор: Sabine FREIZER Превод Рајко Досковић, пренето из: Стандард, Београд

ЗАШТО ЈЕ ПУТИН ОДЈЕДНОМ ПОЧЕО ДА ХВАЛИ ОБАМУ Присутни стручњаци били су изненађени променом Путинове реторике сећајући се његовог хладног сусрета са Обамом јула прошле године у Путиновој подмосковској резиденцији

Руски премијер Владимир Путин, који је осуо жестоку паљбу на адресу Барака Обаме за време њиховог јединог сусрета прошле године, употребио је у понедељак необично топле речи карактеришући америчког лидера назвавши га „човеком који дубоко и темељно размишља“ и у „чију искреност не треба сумњати“. „Ми имамо добре и сличне погледе на глобалне проблеме“, истакао је Путин говорећи о Обами. „Могуће је да је то најбоља претпоставка за успостављање још бољих односа са САД“.

Присутни стручњаци били су изненађени променом Путинове реторике. Његов хладни сусрет са Обамом јула прошле године у Путиновој подмосковској резиденцији почео је оштром критиком руског премијера према „непријатељској политици“, коју је утемељио претходни шеф САД Џорџ Буш. ВЕРА У РЕСЕТОВАЊЕ Обама, међутим, одржава блиске односе са Дмитријем Медведевом, који је пре две године заменио Путина на функцији председника и кога на Западу сматрају умеренијим и прогресивнијим политичарем. Обама и Медведев су се састајали седам пута и најчешће су лепо говорили један о другом. „Такве врсте изјава никада се раније нису чуле од Путина, па се то, наравно, разликује и од оног што је говорио о Бушу“, изјавио је професор Колумбијског универзитета Роберт Летволд, који је био присутан на састанку „Валдаја“. Он је такође истакао да је Путин једном назвао Буша својим пријатељем, али је ипак био критички расположен према политици коју је он спроводио. Путин и за време адмнинистрације Барака Обаме критикује САД. У свом интервјуу руском листу „Комерсант“ п р о ш л е н е д ељ е и з ј а в и о ј е д а подржава напоре усмерене у правцу „ресетовања“ односа са Вашингтоном, али је довео у сумњу неке кораке америчке администрације које, према његовом мишљењу, противрече духу те политике. Као пример он је навео продају оружја противнику Русије Грузији, као и планове САД за ствараје противракетне одбране у Источној Европи. У прошли понедељак, за време ручка у санаторијуму из совјетских времена, који је претворен у луксузни владин гостински објекат, Путин није поновио критику такве врсте. Уместо тога, он је пажњу концентрисао на то да му је Обама лидер близак по духу, који се суочава са истим притисцима, пошто, као и он, Путун, покушава да ководи велику и сложену државу. То поређење одражава честе Путинове покушаје да себе представи као главног политичара иако се он формално потчињава Медведеву, млађем по годинама.

Путин је изговорио те речи за време ручка са учесницима међународног дебатног клуба „Валдај“, у оквирима кога се сваке године окупљају стручњаци за МОРА ДА СЕ МЕША Русију из САД, Европе и Азије. Одговарајући на питање о центра-

лизацији власти, као и о његовој склоности ка личном учешћу у кризним ситуацијама, као што је то био случај са шумским пожарима, Путин је повукао паралелу са мешањем Обаме у време борбе против изливања нафте компаније Бритиш Петролеум у Мексичком заливу. „Да се није мешао, биио би кривац иако ни за шта није крив“, рекао је Путин.

„Људи покушавају да га оптуже за све и всја. Стиче се утисак да и у Русији и у Америци, као и у свим земљама, људи желе да вођство решава сваки настали проблем“. У Русији, према његовим речима, Кремљ често мора да се меша у решавање питања на локалном нивоу, што је он означио као ману у раду изабраних локалних руковоидилаца. Одговарајући на још једно питање, Путин је рекао да још није донео одлуку да ли ће учествовати на председничким изборима 2012. године. Извор The Wall Street Journal, SAD, аутори: Stephen FIDLER i Richard BOUDREAUX Превод: Рајко Досковић, пренето из: Стандард, Београд


20

ГДЕ СМО ОНО СТАЛИ?

Компромисна резолуција 2488

Имајући у виду добробит свих чланица УН, поштујући међународни правни поредак и унапређујући принципе целовитости суверених држава, на заједнички предлог Републике Србије и групе земаља које, свом силом, и њој и целом свету мисле увек и искључиво добро, ГС УН поздравља разумну одлуку Србије да повуче претходно самостално написану Резолуцију и тиме увиди реализам чињенице да се на територији њене некадашње покрајине налази: велика НАТО база; остаци оружаних снага земаља које су Србију или бомбардовале или се сложиле са тим чином; оружане снаге Европске уније; оружане снаге некадашњег сепаратистичког покрета; и ниједан припадник оружаних снага државе подносиоца Резолуције или држава које би такву резолуцију подржале.

Izbor

Kolumne одлуци да се, својом на брзину склепаном и импровизованом политиком, без јасно и недвосмислено одабраних савезника, намешта на зицер великим светским силама и тиме без основа глуми Венецуелу без нафте, Иран без нафте и ислама, Северну Кореју без нуклеарног оружја и Кине, те Кубу без Руса, Кастра и мора свуду унаоколо.

бранше и непотресени сувише дуго непромењеном идеолошком поставком својих начертанија, добијених на поклон од професионално анационалних, прагматичних и лукративних обавештајних структура, изумитеља никад завршеног Меморандума. Аминује будуће напоре сваке шуше која има неко национално политичко превозно средство за згртање моћи и пара - од мешихата до партијског апарата - да настави са потпаљивањем своје етничке гласачке машинерије и тако се тајно или јавно нада успесима које је постизао скоро сваки национални херој у последњих 20 година.

Препоручује свакој држави на свету да зарад остварења још нејасно утврђених националних циљева али зато јасно утврђеног унутрашњеполитичког маркетинга - води политику којом се истовремено жели и повратак изгубљене територије и удруживање са политичком администрацијом која тај губитак отворено и бескомпромисно Амнестира од одговорности скоро сваког протеривача становништва, подржава. потпаљивача кућа, школа и религиСаветује сваког будућег писца неке јских објеката, како на Балкану тако резолуције УН да се - на овако те- и на територији коју својом одгошке и ризичне потезе у спољној ворношћу покрива Генерална скуполитици, који су против интереса пштина Уједињених нација, те позаинтересованих великих сила - увек држава све његове напоре да сваки одлучује без претходно постигнутог сукоб геополитичких интереса или консензуса са опозицијом, а поготово последични сепаратизам претвори са оном опозицијом која би себе пре- у најобичније етничко чишћење, дставила као кооперативнију и/или културни и практични геноцид, те много погоднију за финансирање на злочин над другим људским бићем и будућим редовним или ванредним заједничком цивилизацијом. изборима.

Осуђује сваки нови покушај сецесије или даљих промена граница у свету, а поготово унутар држава насталих распадом бивше Југославије и посебно унутар Републике Србије, сем у случају да се нађе довољно јака војна, економска или политичка сила која би такав покушај подржала својим активним деловањем, а у случају да нема ниједне друге светске силе која би то Похваљује многобројне самопрозване спречила. аналитичаре и теоретичаре, председнике организација са невероватно Подржава свако самостално вођење спо- непознатим именима, те власнике љне и унутрашње политике суверених и уреднике медија са познатим држава чланица Уједињених нација, а именима, што су своје интензивне поготово оно које се спроводи путем јавне активности по овом питању, наглих и серијских посета министара невероватно прецизно, ускладили са спољних послова моћнијих чланица посетама министара спољних послова исте организације, које се не слажу са земаља са великим фондовима за политиком земље коју посећују - ко- сарадњу са цивилним друштвом, мембиновано са интензивним учешћем дијима и обавештајним структурама, амбасадора тих земаља у домаћим генерално. медијима, а са циљем да се осуда независне политике појача и притисак Заветује све додељиваче Лазаревих повећа претњама и страхом. клетви, етикета са Јудиним именом, косовских завета и атеста на патриПодстиче сваку власт унутар суверених отизам, да наставе своју делатност неудржава чланица Уједињених нација у знемирени најновијим расколом унутар

Претвара свако будуће гласање у Генералној скупштини Уједињених нација у избор по својој форми сличан избору за песму Евровизије, а по свом значају и у мање од тога. Уклања сваку илузију о питању међународних односа у модерним временима. У Њујорку, 9. 9. 2010. Извор Новости, Београд, аутор: Воја Жанетић


Izbor

21


22

ЕКСКЛУЗИВНО: Душан Михајловић

Intervju већ нешто много озбиљније. Он може

Izbor

Рекли сте више пута да је држава изгубила битку са мафијом у време док сте били министар полиције. На основу чега то тврдите? - На основу три чињенице. Прва је постојање паралелне власти иза леђа ДОС-а, Владе и државних органа. Друго, држава је изгубила битку са мафијом пуштањем из затвора Душана Спасојевића, да би капитулирала после побуне „црвених беретки”. И трећа чињеница јесте да „Сабља” није дохватила све које је требало.

Симовић зна све о везама политичара и земунаца!

Станко Суботић управо вас оптужује свашта да каже о везама „земунског да сте правили компромисе, да сте му клана” са тадашњим политичарима. Си- нудили нагодбу... мовић управо зато ћути и тражи статус заштићеног сведока. Он каже да се не плаши Легије и да му ништа не дугује... Јако је чудно што никога не интересује шта он има да каже!

Милош Симовић може свашта да каже о везама „земунског клана” са тадашњим политичарима. Симовић управо зато ћути и тражи статус заштићеног сведока. Јако је чудно што никога не интересује шта он има да каже! Зашто то никога не интересује?

Бивши министар полиције Душан Ми- - Одговори се сами намећу, али најбоље хајловић каже у интервјуу за Прес да је да их свако сам потражи. ухапшени члан „земунског клана” Милош Симовић може да открије који Конкретно, какве су ваше информације,

су све политичари били „на вези” са мафијом. Он, на другој страни, тврди да је смешно и помислити да Сретко Калинић може било како да помогне у откривању политичке позадине убиства премијера Ђинђића и наводи да се са том причом тактички збуњује јавност! - Та фарса да Сретко Каленић треба да нам открије истину о политичкој позадини атентата на Ђинђића је део тактике збуњивања. Милош Симовић је

да ли су Ђинђићевим убицама подршку дали људи који су тада били на високим функцијама? - Политичка позадина убиства премијера Зорана Ђинђића откриће се тек онда када то не буде сметало онима који су извели сложену операцију заустављања Србије на њеном првом демократском узлету. До тада ће нам се наметати црно-бела верзија и збуњивати јавност многобројним верзијама.

- Ти напади на мене нису ништа ново. Истинити су колико и својевремене оптужбе да сам „силовао калуђерице” и градио „камени замак на Повлену” исплаћујући плату радницима из хеликоптера... Мафија ме је узела на зуб још од хапшења Душана Спасојевића, тражила је моју оставку, блатила ме


Izbor

Intervju

23

Гласине, освета мафијаша и невиђене лажи дојучерашњих савезника учинили су своје. Суочен са поразом, дао сам оставку и повукао се... Чиме се сада бавите и где проводите највише времена? - Бавим се послом у фирми, припремам се за пензију и нове животне улоге. Извор Прес Магазин, Београд, аутор: С. Стевановић

Војислав Коштуница: Бела застава у УН на све могуће начине. Приписивали су ми свашта, укључујући и то да сам најбогатији Србин. Заборављају једино, да сам као члан Ђинђићеве владе пријавио сву своју имовину, тако да је лако проверити да ли сам ишта стекао после тога... Било би, међутим, веома занимљиво проверити каква је материјална ситуација свих политичара, пре и после Ђинђићеве владе. То да ја будем жртвени јарац, то одговара свима који су на платном списку мафије, а није их мало, као и свима онима које акција „Сабља” није захватила, а и њих има доста.

ЕУ. Али, не треба туговати. Шта, на при- Апсолутно је неприхватљиво што је из резолуције избачено да Србија мер, фали Швајцарској? не прихвата једнострану сецесију. Да ли је Србија још „камен у нечијој Када тако нешто избаците под руци”, како сте раније изјавили? ултиматумима, онда испада да то више није једнострана и тиме про- Никад краја трагању за узроцима нативзаконита сецесија ционалних падова, невоља и несрећа... Када сам написао текст о Србији као Одбрана Косова је одбрана целовитости „камену у туђој руци”, песник Петар Србије. Ако се Србија начне и покаже се Пајић је мудро приметио: „Срби више да као држава и народ нисмо спремни нису ни камен. И камен има тежину. Ми да бранимо земљу, брзо ће се наћи меје више немамо, ни паре не помажу”. нтори за отцепљење и других делова То значи да више нисмо фактор који ће Србије. велике силе користити за остваривање својих интереса на брдовитом Балкану.  

Где је Србија данас и колико смо напредовали после петооктобарских Поражен сам, повукао сам се из политике промена? - Ми би требало да будемо савремена европска земља због нас. То бисмо лакше остварили да смо део ЕУ. Али нисмо. Прокоцкали смо ту шансу. Сад је то велико питање, које изнова треба сагледати са свих аспеката. Све има своје време. Не треба заборавити да смо у време пада Берлинског зида имали бољи третман и положај него данас. Били смо једном ногом у тадашњој Европској заједници и да смо схватили куда иду глобалне промене, били бисмо Америка. Али, одбили смо европску тројку, све њихове молбе и бесповратне паре, да бисмо на крају били бомбардовани, а део територије нам је окупиран. Од „добрих”, постали смо „лоши” момци, а зна се где је њима место у сваком друштву. Коначно, свима је дошла светска економска криза и потопила расположење за проширење

Како сте одлучили да се више не бавите политиком? - Ушао сам у политику због идеје да грађанин буде темељ наше политике и државе, а не свемогућа, централизована држава, било која странка или вољени вођа. Хтео сам да политика не буде обична трговина и курс за брзо богаћење, без идеја, љубави, воље и наде. Зато сам се и прихватио најтежег посла у власти. Чистио сам са својим сарадницима „Аугијеве штале”, знајући да не могу лепо мирисати, нити свима угодити. Сетите се само на шта је личила Србија после 5. октобра... Био сам председник странке, хтео сам да идемо сами на изборе, а томе су се противили најближи сарадници. Изгубили смо изборе катастрофално. Грађани нису препознали стратегију „Црне овце”.

Ово за Прес каже лидер Демократске странке Србије Војислав Коштуница, као и које су последице усвајања заједничке резолуције под притиском Брисела и да ли очекује сличан притисак по питању Санџака. Да ли је преоштра оцена ДСС да прихватање власти да се измени предлог резолуције о Косову представља „акт капитулације пред ултиматумима западних сила”, узимајући у обзир поновљен став министра спољних послова Вука Јеремића да Србија неће признати Косово? - Када једна држава званично обавести 192 државе чланице УН да је поднела предлог резолуције Генералној скупштини, као што је то урадила Србија, а онда под јавним ултиматумима и притисцима промени сва три кључна става поднете резолуције, шта је то друго ако не истицање беле заставе усред Уједињених нација. Јер Србија је под притисцима избацила неприхватање једностране сецесије, захтев за обнављање питања статуса


24

Intervju

покрајине и захтев да се Генерална скупштина и на наредном заседању бави косовским питањем. Истовремено је прихватила да се унесе успостављање сарадње са Косовом, што представља почетак добросуседских односа са лажном државом Косово. Када се погледа истини у очи, онда је чиста демагогија када садашња власт каже да никада неће признати независност Косова.

избачено да Србија не прихвата једнострану сецесију. Када тако нешто избаците под ултиматумима, онда испада да то више није једнострана и тиме противзаконита и насилна сецесија.

Да ли ћете и какву одговорност тражити за председника Бориса Тадића, премијера Мирка Цветковића и министра спољних послова Вук Јеремића због „акта капитулације”?

алтернатива дијалогу са косовским властима?

- Пре свега, власт после оваквог пораза и понижења земље нема политичког и моралног легитимитета да води земљу. То је наш основни став, а ДСС ће размотрити које ће конкретне потезе повући када је реч о одговорности власти за све ове тешке поразе Србије. Јасно је да ће се они по сваку цену борити да остану на власти јер су показали да им је власт преча од било ког државног и националног интереса Србије. Могу да разумем да се у вођењу политике направе грешке и погрешне процене, али је неприхватљиво да се ради на штету Србије само да би се остало на власти. Шта је спорно у резолуцији коју су власти усвојиле заједно са Бриселом? Да ли се њоме Србија онемогућава да се и даље бори за суверенитет? - Спорно је то што је садашња власт најпре увела Еулекс са циљем да се избаци мисија УН са Косова, која је гарантовала суверенитет и територијални интегритет Србије, а сада се овом резолуцијом одређује да је нови циљ у решавању косовског питања успостављање сарадње Србије и Косова. Ова резолуција је суштински супротна Резолуцији 1244, која говори о држави Србији и гарантованој суштинској аутономији за Косово. Апсолутно је неприхватљиво што је из резолуције

Београд је резолуцијом прихватио дијалог са Приштином под покровитељством Брисела. Шта би била

Izbor

Коју би политичку и економску цену Србија платила да резолуција није написана у сарадњи са Бриселом? Шта би била цена конфронтације са ЕУ и САД? - Није истина да је Србија било када започињала конфронтацију са ЕУ и САД. Не може се легитимна одбрана државних и националних интереса, која је загарантована Повељом УН, називати жељом за конфронтацијом. То је јефтина демагогија и најгора врста замена теза. Србија никога не угрожава и никоме ништа не отима. Када сам у мају 2007. године затражио од председника Путина да стави вето у Савету безбедности на Ахтисаријев план, то није био чин конфронтације са западним силама, него нормалан и одговоран државни чин сагласан свим нормама међународног права. Нова је обмана да ће Србији бити економски и политички боље јер садашња власт испуњава ултиматуме и задовољава интересе западних сила на штету наших државних и националних интереса. Истина гласи да Србија, због проблема у самој ЕУ, можда никада неће постати чланица ЕУ, већ може као Турска деценијама бити у статусу кандидата. У сваком случају, ово није пут који води у ЕУ, него је странпутица на којој ће Брисел непрестано условљавати и уцењивати Србију.

На чему базирате тврдњу да је садашња - Двадесет две државе ЕУ су призна- власт две године „прикривени сауле насилну сецесију Косова, што не- чесник” у процесу признавања незадвосмислено потврђује да ЕУ није висног Косова? непристрасан посредник у овом спору. То је грешка са дугорочним и - Кренимо од прихватања Еулекса, који несагледивим последицама. Сваки потпуно отворено и неприкривено дијалог је морао да подразумева да ради на успостављању институција несе све стране јавно изјасне да поштују зависног Косова. Има ли већег доказа од Резолуцију 1244, која јасно каже да је чињенице да Еулекс званично на својим Србија држава, а да је Косово покрајина документима користи печат лажне унутар Србије. Алтернатива дијалогу државе републике Косово? Потом, о успостављању добросуседских власт је тајно потписала споразум о односа са лажном државом Косово граници између Србије и Косова и представљају преговори о будућем тај се споразум илегално примењује уређењу јужне покрајине на основу јер никада није званично објављен у Резолуције 1244. Ако у овом тренутку државним институцијама Србије. И прави преговори нису могући, исто тако трећи, кључни корак је усвајање ове није могућ ни пријем Косова у УН. То резолуције, у којој се ниједним словом значи да треба сачекати право време не спомиње Резолуција 1244, нити Савет безбедности УН, већ се намеће за праве преговоре. ЕУ као арбитар за успостављање до-


Izbor

Intervju

25

бросуседских односа Србије и Косова. Степенице добрих гестова Све ово су западне силе, које стоје иза пројекта независног Косова, успеле да “Александар је био први глобалиста. издејствују уз саучесништво садашње Али, хтео је да помири свет на један чудан начин – силом. То је несхватљиво, власти. не може се ратом постићи мир”

вирану поред његовог барељефа: Никад не пишем оно што не мислим. Човек пише оно што сања, оно што му не дозвољава да сања, оно што га боли, свако написано слово је крик. Човек никад не пише из чиста мира, нарочито

Ако је власт капитулирала, да ли Уместо на уобичајен начин, само коктесматрате ли да је борба за Косово за- лом, Љубиша Георгивски, амбасадор Републике Македоније у Србији, обелевршена? жио је Дан независности своје земље и - Погрешна је и наивна представа да је позоришном представом. У Народном питање Косова настало јуче и да се мо- позоришту је 8. септембра приказана ра било како решити данас. То је стари, представа Александар Драмског театра вековни проблем који ће трајати. Сада из Скопља, по тексту и у режији Љубише за нас чврст бедем и последњу линију Георгиевског. Александар Љубише одбране представља Устав Србије, који Георгиевског је прва драма о Александру је потврдио да је Косово саставни и не- Македонском. Од премијере у Скопљу прошлог пролећа, видели су је у Сиотуђиви део Србије. днеју, у Перту, Мелбурну, у Стобију, на На који начин би та борба могла да Охриду и Котору. се настави? Да ли је после мишљења МСП-а и даље актуелна идеја да се Пре Александра, београдска публика подигну тужбе против земаља које су је аплаудирала уметничком раду господина Љубише Георгиевског попризнале косовску независност? следњи пут 1989. године поводом - Увек је основно питање да ли држава представе Браћа Карамазови, такође хоће и има вољу да сагласно својој у Народном позоришту. Тада га је јаснази и међународним околностима вност знала као једног од најбољих брани своје легитимно право на по- позоришних редитеља југословенских штовање неповредивости својих ме- простора. Љубиша Георгиевски је ређународно признатих граница. Када жирао више од 160 представа и објавио држава има вољу, онда се промишљају је десетине књига. Господин Георгивски стратегије и најбољи кораци које тре- је и филмски режисер, сценариста, ба предузимати и о којима је ДСС то- есејиста, и професор режије. Био је лико пута говорио. Треба, наравно, уметнички директор Македонског са најбољим правницима, нашим и народног позоришта и саветник мистраним, размотрити питање на који нистра иностраних послова. Као члан начин и када би тужба, после усвајање владајуће странке ВМРО-ДПМНЕ, био овакве резолуције, могла поново да је председник македонске скупштине, буде актуелна. Ова власт данас чини све и амбасадор у Бугарској. Последњих года изгуби Косово, али сутра може до- дину и по дана је амбасадор у Србији. ћи друга власт која ће бити нормална „ВРЕМЕ”: Насловни јунак ваше најнои национално одговорна. вије представе је велики освајач који је У којој мери Србија убудуће може да живео пре више од 2300 година. Зашто рачуна на помоћ, пре свега Русије и вас је он заинтересовао? Да ли сте у Кине? његовом животу препознали детаље - У мери у којој Србија брани саму себе. живота каквим ми живимо?

ако пише на овим нашим необимним језицима. Тако је и Александар Македонски тема која се намеће нама који живимо тамо где живимо, намеће се на више нивоа: дипломатском, економском, културном, имовинском... Нашем живљу у Егејској Македонији је одузета домовина зато што нису хтели да потпишу да су Грци, и куће су им одузете. Кад вам одузму домовину, одузму вам све. Александар је одузимао домовину много, обилно. То сви знамо. Нестајали су читави етноси, територије, а да нико није бројао или откопавао жртве. Такође, један од разлога због којих сам писао о њему је његова амбивалентност. У Александру се ломе две цивилизације: европска и азијска. Он често азијатске проблеме решава на европски начин – хоће да европеизује Азију, да јој наметне старогрчку културу, фундамент европске културе. И, с тачке гледишта једног Европљанина, то је Александрова светла страна. С тачке гледишта једног Азијата, међутим, то је његова мрачна страна зато што је он клао сваког ко му се није покорио. Он је био први глобалиста. Али, хтео је да помири свет на један чудан начин – силом. Примењивао је правило које су касније промовисали Римљани: ако хоћете мир, спремајте се за рат. То је несхватљиво, не може се ратом постићи мир, то је као да ватру гасите бензином.

Односно, природно је да они буду ипак ЉУБИША ГЕОРГИЕВСКИ: Никад се један корак иза нас. позориште није бавило прошлошћу, никад будућношћу, а увек садашњошћу. Извор Прес Магазин, Београд, Писци и редитељи пишу и режирају аутор: Раде Станић о садашњости. Поштени писци пишу о томе шта мисле. Пре неки дан сам видео реченицу Аце Поповића угра-

Чини се да Александра не сврставате у велике људе? Парадокс, уједно и један од разлога због којих сам написао ову драму, јесте да наше школе, британске, америчке и остале, уче своју децу да је Александар био велики човек. Зашто је он велики? Зато што је добио рат? А да га је случајно изгубио, онда не би био велики!? Не можемо да постанемо Европа а да децу учимо на таквим парадигмама. Ми морамо да их учимо на парадигми Бетовена, Шекспира,


26

Андрића или Крлеже, на примерима парадигматичних људи попут њих. Деца у школи уче истина и о њима, али не као о парадигмама, већ као о неким композиторима и писцима. То су питања која морамо разрешити иначе ћемо сви потонути, и ја волим што спадам у људе који би да их разреше. Док има људи који потежу та питања и те емоције – ја се дивим београдској реакцији против злочина извршеног над псом – има наде. Да ли је у јавности ваша драма коментарисана као алузија на мишљење да је Александар Велики пореклом из Македоније?

Intervju

Izbor

да говорим мојим студентима, схватио културно-информативни центар. Српска сам да је патетично бити остарели мањина има уставног права да то уради, авангардиста. и ако нађу спонзора, нека га отварају. Доћи ће време, и ускоро ће се отворити Авангардиста од 70 година је смешан, културни центри у обе наше земље јер хоће да буде напреднији од дваде- зато што нам је сарадња заједнички сетогодишњака! циљ. Мислим да смо научили да не Поновићу речи Аце Поповића: Човек приступамо европским проблемима на азијатски начин. Обе наше владе су треба да пише оно што мисли. такве, и то је срећа и за ваше и за наше На почетку вашег мандата као амба- грађане. садора у Београду предложили сте да се реципроцитетно отворе српски, односно македонски културно-информативни центар. До остварења те ваше идеје, једни о другима сазнајемо (и утичемо на културе једни других) захваљујући гостовањима аутора: Никола Ристановски је због улоге у Дервишу и смрти звезда београдске сцене, у позориштима режирају Слободан Унковски, Александар Поповски, играју се текстови Дејана Дуковског... Последњих година земље бивше Да, аутори су присутни у обе земље, СФРЈ, Балкан уопште, све више наали, кад је реч о институционализацији лази интересе због којих сарађују: сарадње, ту спорије напредујемо. трговинске, економске, војне. Ипак, Иницијативу за отварање културних сматра се да култура предњачи, да је центара у обе земље покренуо сам култура највећа спона између нас. већ у првом месецу мог мандата. Поставило се питање да ли државе Тачно, али, с друге стране, балканске имају новац за такве пројекте, па сам државе никад нису имале других предложио да уговор садржи клаузулу проблема осим културних. Ми се која ће им дозвољавати да свако свађамо због ствари које свет не разуме отвори културни центар кад хоће. Ме- – и зато нас не разуме. Ми се свађамо ђутим, та моја иницијатива је још у због питања да ли је Марко Краљевић фиокама. Искомпликовала се зато што био Србин или Македонац, да ли је је предложено да тај уговор обухвати Ђерђ Кастриоти био Србин зато што му и обнављање културних споменика Зе- се мати звала Владислава, или Албанац. брњак, спомен-костурнице подигнуте Или Македонац? Грци су се наљутили у част погинулим српским војницима зато што смо ми скопски аеродром у бици код Куманова 1912. године, и назвали Александар Велики! Грчким манастира Прохор Пчињски где је први колегама које тврде да је Александар пут одржана скупштина о оснивању Грк ја кажем да није само Грк, да он Македоније као државе. Сад смо ми припада читавом свету, према томе, и

Да, причали су људи да га својатам. Да сам хтео да га својатам, написао бих свечану академију, организовао бих слет на скопском стадиону! Барем су нам слетови блиски! Дакле не, нисам писао драму да бих својатао Александра. Премда, ми се не можемо одрећи факата који говоре да ми заправо оремо исте њиве које су они орали, пијемо вино са винограда са којих су и они пили, живимо у истој клими... Разлика између наше и грчке политике је само у једном: она је искључива, она каже Александар је само наш и тачка, а наша је инклузивна, ми кажемо да је Александар – и македонски. Мислим да смо ми ближи истини. Инклузивност изразили спремност да дамо дозволу је демократска особина. Нема на свету да српска влада среди Зебрњак и Кадржаве која није мултинационална. јмакчаланску капелицу кроз чији олтар пролази граница са Грчком. Ми ћемо Изјавили сте да је Александар мето дозволити као гест добре воље. А јнстрим представа, да у режији нема кад једна страна покаже добру вољу, елемената који већ нису измишљени. обавезно је онда покаже и друга! На Кад човек прође 30 и више година сву срећу, задржали смо такмичарски авангарде у својој каријери, њему она дух и у изражавању доброг! Ето, зато досади. Сећам се да је мој професор, мислим да ћемо ускоро успоставити те кад је видео моју студентску представу, степенице добрих гестова. Уосталом, то рекао: није то ништа ново, то што нам сви траже, завађени нећемо ниви сада радите, ми смо радили још када ући у ЕУ! У међувремену, српска пре 20 година! Кад сам ја почео то исто мањина у Македонији је отворила

нама! Наравно да је штета што се тако понашамо! Предлагао сам свуда, свим балканским колегама и државницима, да направимо заједничку авионску компанију. Таква компанија значи новац. Али, изгледа да ми не знамо да правимо новац, знамо само да га позајмљујемо. Или: зашто не бисмо зарадили на балканском фудбалском шампионату? Колико би ту људи дошло! Зашто не направимо балкански културни простор? Ето, Стеријином позорју сам предложио да постане балкански фестивал и да тако поврати


Izbor

Intervju

сјај великог фестивала који је имао у време Југославије. Србија би се преко културе лакше интегрисала у Европу. Па погледајте буџете за културу балканских земаља, свуда је око једног процента. Македонски је још и најбољи – изнад два процента. А кад би се ујединили у пословима културе, лакше и боље би стварали! А о науци и да не причам! Корени ових несрећних ситуација леже у начину распадања наше бивше домовине СФРЈ. Нисмо смели да урадимо оно што смо урадили! Македонија се једина није обрукала захваљујући мудрости и вештини, јер, чак су и Словенци водили рат! Ми смо се растали од СФРЈ на европски начин. Без капи зноја, а камоли у сузама и крви! Што се тиче распада остале Југе, ја такву количину мржње нисам видео, то је било страшно! Назвао сам је у својим есејима културом мржње! А њу је неко однеговао. Ми морамо с тим да раскрстимо, иначе нам нема напретка. На сву срећу, на видику су лидери који ће, уз помоћ ЕУ, имати визионарске моћи и способности да крену у интеграциону политику Балкана. Пренето из: Време, Београд, аутор: Соња Ћирић

27


28

Kultura i obrazovawe

Преминуо глумац Раде Марковић

Izbor

после одласка у пензију, а премијера комада „Златно теле” у Народном позоришту у Београду, у којем је требало да игра, на основу текстова Иљфа и Петрова и у режији сина Горана Марковића, заказана је за 6. октобар.

Новаковићем, Сојом Јовановић, Јованом Живановићем, Пуришом Ђорђевићем, Хајрудином Крвавцем, Александром Ђорђевићем... Са Миодрагом Мићом Поповићем снимио је чувена дела: „Рој”, „Хасанагиницу” и „Делије”,

Посвећеност глуми до последњег даха У југословенском и српском филму, Раде Раде Марковић је био један од најпо- Марковић је био носилац модерног, стојанијих уметника српског глумишта сведеног стила глуме и био је међу – на филму је одиграо 80 улога; а у ретким глумцима који је својим опусом позоришту око 100 улога, а смрт га је, успео да обухвати практично све упркос поодмаклим годинама, затекла епохе наше кинематографије. Као у припремама нове улоге у представи филмски глумац дебитовао је 1948. улогама скојевца-илегалца Мише у „Три сестре” Иване Вујић

незаборавна је његова креација Драже Михајловића у Стаменковићевој „Клопци за генерала”, а поред ликова руководилаца Цолета и Милоја у делима „Вариола вера” и „Мајстори, мајстори” Горана Марковића, сарађивао је и са Слободаном Шијаном у „Како сам систематски уништен од идиота” и у „Дечку који обећава” у којем је остварио лик оца главног јунака Слободана Милошевића.

Раде Марковић архивска фотографија (фотодокументација Политике)

Глумац Раде Марковић преминуо је у 89. години у Забоку, у Хрватској, док је борави у посети делу своје породице. Раде Марковић, рођен 1921. године у Београду, студирао је Технички а затим Филозофски факултет у Београду, али се посветио глуми, играјући најпре у аматерској групи на Коларцу. У Београдском драмском позоришту играо је више од деценију и по, често у представама са својом супругом Оливером Марковић. Остварио је многе улоге у позоришту, на филму и ТВ, режирао је два документарна филма, и био и професор глуме на Академији уметности у Новом Саду.

До последњег даха, глумац Раде Марковић био је посвећен уметности глуме. Према речима позоришне редитељке Иване Вујић, Раде се припремао да игра у представи „Три сестре” коју она припрема, у којој је специјално за њега написан и адаптиран лик А. П. Чехова. Према њеним речима, тај текст понео је са собом и у Закобу, где је отпутовао на одмор. На позоришним даскама, Раде Марковић је играо и

Марковић је био активан и током деведесетих и двехиљадитих година. Остварио је низ улога, попут оних у „Убиству с предумишљајем” Горчина Стојановића” или „Земља истине љубави и слободе” Милутина Петровића у којем је аутор начинио својеврсни омаж Радетовом класику „Чудотворни мач”, а последњу филмску улогу имао је у комедији „Ми нисмо анђели 2” Срђана Драгојевића, 2005. године. Раде Марковић је један од најпостојанијих уметника српског глумишта у периоду од Другог светског рата до данас – на филму је одиграо 80 улогу; у ТВ драмама исеријама 60; учествовао је у 180радио драма, а на позоришним сценама остварио је око 100улога. Као професор Академије уметности у Новом Саду извео је четири класе са укупно 39 студената.

филму „Бесмртна младост” Војислава Нановића и недозрелог мужа Тонце у филму „Софка” Радоша Новаковића, да би током каријере био запажен по главним улогама или споредним ролама, углавном ауторитативних лиТоком пет деценија глумачког присуства, чности. Марковић је стекао неподељена приСa многим домаћим ауторима снимио знања критике, публике и колега због је по неколико филмова: Нано- најмање два разлога: дубоке одавићем (чувени „Чудотворни мач”), ности и пуне посвећености позиву,


Izbor

29

Kultura i obrazovawe

Н Е Б ОЈ Ш А П А Ј К И Ћ , с ц е н а р и с т а Раде Марковић је један од последњих великих филмских глумаца. Он припада низу највећих као што су били Павле Вуисић, Слободан–Цица Перовић и Александар Гаврић. О њима за њиховог живота није била урађена никаква квалитетна стручна студија, нити им је дато признање за капитални филмски рад. Одлазак Радета Марковића, који је са Војиславом Нановићем учио глумце да глуме и режисере да режирају, требало би да алармира чиновнике у српском министарству културе да приступе једном сериозном пројекту који ће спречити могућност да сви великани српског филма оду, а да српска јавност остане без њиховог сведочења.

што је најчешће доносило врхунска остварења, као и непосусталог трагања за новим, савременим и модерним глумачким изазовом и изразом, којим је настојао да помери стандарде у глуми у чему је био један од твораца авангардних позоришних путева у нашој средини.

филму. Био је то „Bellе Еpoque” сниман 1990, а приказан тек 2007. године. Беспрекорни професионалац и велики уметник глуме који је потпуно изгарао у свакој улози без обзира да ли је епизодна или главна.

Награђен је свим најзначајнијим стручним и друштвеним наградама и признањима: Стеријином наградом, Пулским Аренама (чак три), Октобарскомнаградомграда Београда, Добричиним прстеном...

Раде Марковић напустио нас је у сред припрема за представу „Три сестре”. Припремао се за улогу Чехова који проматра своје три сестре – Раду Ђуричин, Бранку Петрић и Ружицу Сокић. Понео је и текст са собом на одмор у Хрватску где је преминуо. Нашу представу сигурно ћемо посветити Радету, а он ће се појавити гласом иако није физички присутан. Наша представа је требало да се игра 27. новембра, а сигурно је да ће СЛОБОДАН ШИЈАН, редитељ једна сцена у Београду добити назив по Радету Марковићу и биће специфичан облик театра.

НА ВЕСТ О СМРТИ ПУРИША ЂОРЂЕВИЋ, редитељ

ИВАНА ВУЈИЋ, позоришна редитељка

Раде Марковић је био глумац са великим капацитетом у историји послератног филма. Његова каријера је огромна, РУЖИЦА СОКИЋ глумица требало би направити комплетан Ја рачунам своју биографију од датума преглед његове посвећености раду и када сам играла у БДП са Радетом Ма- томе шта је он учинио за нашу кинерковићем као почетница, девојчица у матографију. Сећаћу га се и по томе што сам са њим радио у филму „Како „Успомени на два понедељка”. сам систематски уништен од идиота“. Имао сам срећу да радим десет филмова са Радетом, а почели смо заједно ЈОВАН ЋИРИЛОВ, театролог у „Филмским новостима”. Као човек и глумац, увек је био у филму, и увек је тачно знао текст и онај свој додатак који је красио његову глуму. Са њим сам увек снимао само по један дубл. Последњи кадар Радета Марковића биће вечита успомена на њега и његово дело – изјавио је јуче Пуриша Ђорђевић који је за „Политику” подсетио да је Раде Марковић од њега узео текст „Девојка” и пре него на филму, поставио га на позоришним даскама – оснивајући 1955. године прву приватну драмску дружину „А” у којем су били и Оливера Марковић, Мића Томић и Воја Мирић. НИКОЛА СТОЈАНОВИЋ, редитељ и професор Историје филма Апсолутно неодољив, харизматичан глумац огромног распона у лепези разноликих карактера које је остварио како у позоришту, тако и на филму. Упознали смо се давно, почетком шездесетих, а већ је био јунак мог детињства као незаборавни Небојша у филму „Чудотворни мач” Воје Нановића из 1950. Касније смо наставили разговоре о уметности, филму и глуми, као колеге професори на новосадској Академији уметности. Имали смо обострану жељу да заигра барем једном у неком мом

Стицајем неке судбине, 50 година дружила сам се са Радетом и приватно и професионално, била сам му кума. Поносна сам што ме прихватио као пријатеља. Цела његова породица ме је прихватила и то ми много значи. Он је заиста једна изузетна појава у нашој уметности. Био је господин и отишао је као господин. Раде је био интровертан човек, џентлмен, а постигли смо висок степен отворености и пријатељства. Не могу да верујем да га више нећу видети. Подсећао ме је на Ацу Поповића.

Раде је био један од највећих глумаца у 20 веку. Представља један од ретких примера човека са дубоким коренима у традицији, али и смислом за савремена кретања у позоришној уметности 20. века.


30

Kultura i obrazovawe

Б АТА Ж И В О Ј И Н О В И Ћ , гл у м а ц

као човеку испуњава ме дивљењем у сваком смислу. За мене је његова каријера оличење испуњења свих људских и уметничких идеала. Имао је богат и веома квалитетан живот, како послован тако и приватан. Био је пријатан за дружење и сарадњу и нежан према најближима. Имала сам прилике да се уверим колико је посвећен глуми, јер сам га једном слушала како се предано припрема пред представу. Раде Марковић је био и остао особа за пример у сваком смислу. Раде је за живота постао великан, као такав је от­ишао, а и заувек ће се памти­ти као ве­ли­­­кан. Био је учитељ МИША РАДИВОЈЕВИЋ, редитељ и сарадник, иза себе је оставио једну велику породицу. Он је био једини човек на свету коме је ово други пут да умире, а то се први пут догодило у филму његовог сина Горана Марковића „Са­бирни центар“. Клањам се његовом стваралаштву, господству и животу. ЉУ Б И Ш А С А М А Р Џ И Ћ , гл у м а ц

Раде је био један огроман глумац и чини се да полако остајемо без те старије генерације уметника. Иако је то неизбежно, данас је свет сиромашнији за једну фантастичну личност кад је у питању позориште и филм. У овом тренутку не могу да не помислим и на своје мртве филмове у којима је глумио и заиста био прави светионик у њима. Веома сам утучен због Радетовог одласка, његова смрт представља велики губитак за српску културу. Раде је био и остао гос­­подин глумишта, поштован и цењен, са чијих уса­­на никада нисам чуо ружну реч о другима. Радио је с љубављу и заносом и оставио трајан траг својом игром на свим просторима бивше земље. Нека му је вечна слава. МИРЈАНА КАРАНОВИЋ, глумица Са Радетом сам имала прилике да радим у неколико филмова и представа, а оно што знам о њему као глумцу и

.

Izbor


Izbor РАСПАД СФРЈ (2) Распад Југославије – 20 година касније СВЕДОЦИ РАСПАДА

Алија Изетбеговић: Две стране рубикона

31

Feqton Словеније и Хрватске још увек могао избећи са босанскохерцеговачког становишта, али након изласка Словеније и Хрватске из Југославије, рат се више није могао избећи. Или се могао избећи, али, наравно, само под условом капитулације. Али пошто капитулација није долазила у обзир, опција која је преостајала је био рат.

питању. Међутим, стоји то да ми нисмо имали емотивну везу са ове две странке. РСЕ: Биљана Плавшић је у разговору за овај програм рекла да је она била против предлога који је изнесен на Председништву Босне и Херцеговине, да Фикрет Абдић буде први човек Председништва и рекла је да Српска демократска странка подржава Алију Изетбеговића, а не Фикрета Абдића. Да ли се сећате тога?

РСЕ: Пре него што сте добили изборе и, наравно, пре рата, да ли сте везивали заставе са ХДЗ-ом и СДС-ом? Да ли сте били свесни да је то био много више савез против Савеза комуниста него савез за Босну и Херцеговину? Изетбеговић: Ја не знам шта се   догађало иза кулиса. Међутим, мене Изетбеговић: Сувише ме директно је формално за председника препитате. Ја их нисам везивао, ја сам дложио покојни Никола Кољевић. Јер, био против везивања. Везивање ме је свакако је требао доћи Муслиман за љутило веројатно као и вас. Та врста председника, а ја сам био председник сарадње са ХДЗ-ом и СДС-ом није била најјаче муслиманске странке и то је политика СДА. Ми смо те странке било логично решење.

једноставно примили као факт, као “…мислим да се рат могао избећи, да чињеницу, као резултат слободних Рат пре референдума је грађански није био неизбежан.“ избора које смо ми прихватили. рат, а након референдума је агресија Алија Изетбеговић, некадашњи члан Везивање застава показује неку Председништва БиХ (у време овога емотивну везу коју ми никад нисмо разговора, 13. јуна 2000. године, почасни имали са ове две странке. То су инциРСЕ: Једно питање о референдуму о Председник Странке демократске акци- дентни случајеви. Ви не можете на самосталности БиХ. Касније се испоје и “обични грађанин”) : “Бошњачком једном скупу, где има 50.000 људи, коставило, што се чак и данас прича, народу Југославија је одговарала, али нтролисати понашање 15, 20, 50 људи да најмање две трећине грађана не по сваку цену”. и то шта они раде. Углавном, ја за то треба да се изјасни за независност на РСЕ (Радио Слободне Европе):Господине никад нисам био и увек сам апелирао референдуму да би једна држава биИзетбеговићу, прво питање је општег да се то спречава, да се то не чини. ла независна, односно да би имала карактера. Да ли се рат могао избећи? кредибилитет да тражи независност.   Испоставило се да су две трећине граИзетбеговић: На то питање је јако РСЕ: Да обрнемо питање. Да ли сте ђана биле за независност, али да то тешко одговорити, али мислим да се били свесни да је коалиција те три више није било битно, јер је рат већ био рат могао избећи, да није био неизбе- странке више коалиција против Савеза припремљен. жан. Ако размишљамо о оним данима, комуниста него коалиција за Босну и   одосно годинама или месецима који Херцеговину? су рату претходили, онда се види да Изетбеговић: Рат је очигледно био је у Југославији била једна несретна   припремљен. То се видело из касниконстелација личности, али и ван јих догађаја, па чак и изравно из доЈугославије, у свету. У Југославији кумената који су били заплењени, а Милошевић и Туђман са својим циљедо којих смо дошли. Референдум је, вима, методама, гледањима, а момеђутим, био битан с обзиром на жда и својим наравима, може се карактер рата. Имамо ситуацију: и то рећи. Ван Југославије имамо рат пре референдума и рат након председника Буша, председника Миреферендума. Рат пре референдума террана, Мајора, значи људе који није грађански рат, а рат након ресу били довољно заинтересовани за ферендума је агресија. И зато је реЈугославију. Свет је био равнодушан ферендум битан. према ономе што се догађа. Дакле, то је нека комбинација свих тих фа  ктора. Америка је сматрала да је ЈуРСЕ: Да ли је тачно, господине Изегославија европски проблем. Европа, тбеговићу, да је вама Слободан иако економска сила, због механизма Милошевић нудио да будете први одлучивања, политички је слаба. Тај човек југославенске федерације или механизам у свим важним питањима конфедерације, под условом да Босна предвиђа консензус и, наравно, чланице и Херцеговина остане у Југославији? Европске уније никад не могу да се Изетбеговић: Савез комуниста је био сложе о неком радикалном потезу. јако слаб. Они су добили на изборима,   Дакле, руке Европе су биле у том колико се сећам, 14 мандата. Рефопогледу везане. Кад је реч о рату у рмисти, њихови савезници, су добили Изетбеговић: То је тачно. То се догоЈугославији уопште, иако се ваше пи13 мандата. Према томе, од 240 свега дило у згради Савезног извршног већа, тање односи специфично на Босну и Хе27. Тако да нисмо имали специјалног негде у лето 1991. године. Дуго смо рцеговину, значи да ли се рат у Босни разлога да се особито бринемо за то шетали у оној великој аули зграде Саи Херцеговини могао избећи, онда шта мисли Савез комуниста о том везног извршног већа и тада ми је он бих могао рећи да се рат пре изласка рекао да он сматра да бих ја требао


32

бити први председник такве једне државе. Наравно, реч је била о крњој Југославији. Он није употребио ту реч, већ је рекао Југославији каква буде, какву можемо направити и да бих ја требао бити њен први председник. Ја сам то врло изричито одбио. РСЕ: С којим разлозима, да ли се сећате?   Изетбеговић: Пре свега, крња Југославија ми никако није била прихватљива. То се видело и из каснијег развоја ствари. Наиме, не би се могао избећи рат да смо прихватили крњу Југославију. Дошло би до српско - хрватског рата на територији Босне и Херцеговине, јер се Босна и Херцеговина не би могла миром поделити, чак и да смо то прихватили.   РСЕ: Да ли је тај предлог имао везе са разговорима које је водио академик Мухамед Филиповић са представницима Југославије?  

Изетбеговић: Они су почели те разговоре уз моју сагласност, али ја сам се онда из тога искључио. Видите, они су сами ишли у Београд, а ја сам остао као посматрач да видим шта би се могло постићи. Нисам хтео да отежам, нити да онемогућим никакав покушај који би ишао на неко споразумно, мирно решење проблема у Југославији, макар према њему имао одређене резерве, значи иако не бих био сигуран у његов успех и тако даље. У овом случају нисам био уверен у успех тих разговора. Међутим, они су ме уверавали да је Милошевић спреман да се споразуме, да се нађе једно мирољубиво политичко решење за Југославију. Дошли су код мене у кабинет, мислим да је то било негдје крајем јула, и ја сам им рекао да могу говорити у том погледу и у моје име. Они су то, мислим, Милошевићу и рекли и били су у праву, јер су заиста говорили и у моје име. Међутим, кад се тај договор нашао на столу, тада је било прилично јасно да то не гарантује опстанак Југославије. Хрвати су тај уговор дочекали “на нож”. Кљујић је то назвао договором два народа иза леђа трећег. Комшић је то напао као велеиздају, што је рекао у једној својој изјави крајем августа 1991. године. Дакле, то није био договор који је објективно водио опстанку Југославије, за што бих се ја увек био залагао, већ је он, на овај или онај начин, инсталирао једну крњу Југославију, а то је значило власт Милошевића и Караџића, тог двојца.

РСЕ: Доста људи данас мисли да је предратна подела, хајде да кажемо и поратна, али кључно је да је предратна подела гласача на националне странке Изетбеговић: То је могуће. Наиме, то је предуслов рата. Ја претпостављам да било негде у исто доба, јула, августа се ви с тим не слажете. 1991. године. Али, ја мислим да је битно поменути да је те разговоре, поред господина Филиповића, водио и Изетбеговић: Не слажем. Мислим да све Адил Зулфикарпашић и то као човек околности које су касније објављене, број један. То је, ипак, био двојац у ко- указују на то да је рат припреман. јем је Зулфикарпашић водио главну Наиме, Милошевић је имао две опције. реч. Дакле, можда је то било у вези Једна је опција била да се сачува Југос тим. Из документа који је тамо славија у постојећим границама, уз потписан, мислим да је имао свега доминацију Срба која је већ постојала, неких осам чланова, било је јасно да посебно у неким осетљивим службама се њиме инсталира крња Југославија, као што су биле дипломатија, војска, иако се није било баш сасвим јасно полиција и тако даље. Или, ако то није видело. Зулфикарпашић и Филиповић могуће, онда једна крња Југославија су, можда у најбољој намери али и у без Словеније и без дела Хрватске, али наивној жељи да сачувају мир по сваку са читавом Босном и Херцеговином. У цену у Босни и Херцеговини, пристали тој ситуацији, да је на изборима чак на тако нешто. За мене је то био победио Савез реформиста или Савез пристанак на власт Милошевића комуниста, мислим да би дошло до у тој крњој Југославији и на власт рата, јер Хрвати не би прихватили Караџића у Босни и Херцеговини, а поделу Босне и Херцеговине на тај то је за бошњачки народ било не- начин, Туђман не би то прихватио. прихватљиво. Хрвати не би прихватили да остану у крњој Југославији. Дошло би до српско - хрватског рата на територији БоРСЕ: Из тога што сте сад рекли, прои- сне и Херцеговине, без обзира ко би зилази да то и нису били разговори уз ту владао. Дакле, не мислим да је равашу сагласност. злог избијања рата чињеница да су  

Izbor

Feqton

победиле националне странке. И да нису победиле, ствари би се развијале на исти начин. Београд би имао исте апетите - успоставити линију Карловац - Карлобаг - Вировитица и све то припојити будућој Југославији, што је, наравно, потпуно супротно хрватским интересима. Хрвати не би хтели ту остати, поготово што би ту били захваћени и делови Хрватске. Тако да би сигурно дошло до хрватско - српског рата. РСЕ:Да ли је тачно да је Европска унија нудила бившој Југославији четири милијарде долара да се избегне рат? То су нам рекли неки чланови Председништва Југославије који су учествовали у разговорима на Брионима, где је то, наводно, било понуђено. Да ли вам је то познато?   Изетбеговић: Не бих то могао потврдити. Чуо сам и сам за те приче, али ни од кога компетентног, већ преко медија неке коментаре које су ишли у том правцу.   РСЕ: Претпостављам да се слажете да је раскршће рата, па ако хоћемо и у Босни и Херцеговини, практично био рат у Словенији. Да ли је тај рат, по вашим информацијама, био договорен рат?   Изетбеговић: Мислим да није био договорен. Вратио бих се на оне две Милошевићеве опције. Једна је била Југославија у ранијим границама са доминацијом Срба и друга, ако то не може, онда крња Југославија под доминацијом Срба, до линије Карловац - Карлобаг - Вировитица. Дакле, када су Словенци пружили отпор, Милошевић је одмах посегао за другом опцијом. Помирио се с тим и препустио Словенију. Према томе, не мислим да је рат био договорен. Већ је постојање ове две опције, са снажним отпором Словенаца против Милошевићеве превласти, довело до тога да се он одмах, без пуно размишљања, определио за ову другу опцију, упутио у том правцу, односно дао одређене инструкције југословенском војном врху, који је прихватио повлачење из Југославије. Тада је било јасно да се Милошевић не бори за Југославију, нити да се војни врх више бори за Југославију, да су дигли руке од Југославије. Генерали после битке РСЕ: Грађани бивше Југославије, без обзира на националност, и дан-данас кад са њима разговарате, имају јако лоше мишљење о састанцима пре-


Izbor

33

Feqton

дседника председништава бивших ре- па све до Загреба, значи преко читаве веровати, нити не веровати, јер нисам публика, односно покрајина. земље. И свако цепање Југославије до- ни знао шта га чека на том састанку, води до цепања бошњачког народа, а мислим да то није знао ни он. Нама

Изетбеговић: И ја бих могао рећи да имам лоше мишљење о тим састанцима. Постоје оцене догађаја у тренутку кад се оне збивају, пре него што се збивају и након што су се збили. Знате оно “генерали после битке...”. Важни су генерали у бици, а не после битке. После битке сви смо генерали. Ја сам могао да одбијем да присуствујем тим састанцима. Међутим, шта би данас генерације рекле - била је шанса, Изетбеговић је отклонио ту шансу. Ја нисам смео да отклоним ниједну шансу која је, можда, могла водити мирном решењу. Састанци Председништва су била једна од тих шанси, ма колико ја лично сумњао у њихов успех. Ја сам се свим срцем залагао да се ти састанци одрже. Инсистирао сам да се на њима разматрају важне ствари које су се тицале опстанка земље и да се најозбиљније разговара о томе. Било је вредно покушати. Без тог покушаја мислим да бисмо данас себи предбацивали, и други би нам предбацивали, да смо пропустили једну од шанси да се избегне рат.

до којег ми је било јако много стало. На крају, био сам изабран испред бошњачког народа и био сам дужан да се о њему старам, не само као његов припадник него и као изабрани председник. Дакле, бошњачком народу је опстанак Југославије одговарао, не по сваку цену, наравно, него неке мање или више реконструисане земље. РСЕ: На седници Предсједништва бивше Југославије, Богић Богичевић, члан Предсједништва Југославије испред Босне и Херцеговине, дао је пети глас против увођења ванредног стања. Не знам да ли је безобразно питање, али - јесте ли веровали да ће Богић Богичевић, хајде да кажемо, часно одиграти своју улогу члана Председништва?

РСЕ: Да ли сте покушавали, између осталог, и због тога што сте били слаби, што сте представљали државу која је била слаба?   Изетбеговић: Врло могуће. Филозофија и политика донекле произилази из објективног положаја људи. Али, мој   главни мотив да се Југославија очува био је то што је бошњацки народ био Изетбеговић: Ви ме питате у перфекту насељен у дугом појасу од Новог Пазара - јесам ли веровао? Ја нисам могао

није речено да ће се расправљати о питању увођења ванредног стања. Ово говорим по сећању, наравно. Они су након доласка у Београд, уместо да оду у зграду Председништва, са аеродрома одведени у Генералштаб због психолошког и другог притиска на њих. Могу вам само рећи да је чин господина Богичевића био веома храбар и да му ја изражавам дивљење за став који је тада показао у тим условима. РСЕ: Ви сте били суочени са картама о подели Босне и Херцеговине које су већ биле припремљене. Ко вас је информирао о договору у Карађорђеву између Милошевића и Туђмана?   Изетбеговић: Председник Киро Глиго-


34

Feqton

ров. Сутрадан након што је то сазнао, допутовао је у Сарајево, мислим да је том приликом дошао и на један састанак заједничког Председништва, али је дошао дан раније и рекао ми: “Морам ти саопштити једну тужну ствар, имам једну врло лошу вест за тебе, а то је да су се јуче састали Туђман и Милошевић и разговарали о подели Босне и Херцеговине.” Дакле, то је био председник Глигоров.

то није било на папиру, то су били усмени разговори. Наиме, ја сам хтео да умиримо хрватско - бошњачки сукоб или хрватско - бошњачки рат, ако хоћете, пошто је Хрватска на одређен начин била укључена у тај рат. Хтео сам поручити Хрватима да се не требају осећати угроженима и да немају разлога да воде рат у Босни и Херцеговини, да смо ми спремни на конфедерацију, али то није било ништа више од писма о намерама и то је на томе и остало, дакле остало је РСЕ: Каква је била ваша прва реакција, мртво слово на папиру. ако се уопште сећате? Ви сте, претпо-   стављам, за то знали, али сте се у том тренутку суочили са чињеницом. РСЕ: Председник Туђман је то одбио?  

Izbor

сна и Херцеговина. Ови лисабонски разговори, које ви спомињете, били су, колико се сећам, крајем месеца фебруара. Једно пет до шест дана пре референдума. Ја сам вам малопре рекао какав је референдум имао значај за Босну и Херцеговину. То је значило прећи Рубикон, па бити са ове или са оне стране Рубикона. С ове стране Рубикона је агресија, а с оне стране је грађански рат. Тако да је нама је било изузетно важно да се тај референдум одржи. У тој ситуацији ја сам вербално дао подршку том документу, али сам одбио да га потпишем и до потписивања није дошло. Опште је познато да тај папир није никада потписан. Наиме, документ је садржавао и неке

Изетбеговић: Ја сам рекао да то, наравно, не долази у обзир. Заправо сам га питао да ли је у то сигуран, јер сам сумњао у могућност да је такав разговор уопште могао бити вођен, значи директан разговор о подели земље између два тада одговорна човека. Глигоров је рекао да има поуздане информације, на шта је моја реакција била да ћемо се ми томе одупрети политички и на сваки други начин. РСЕ: Чини ми се да је господин Глигоров у разговору за овај програм рекао да је он код Туђмана чак видео и карту поделе, где је свако село било обележено, подељено.   Изетбеговић: Према неким вестима   видео је код Туђмана и карту, наводно Изетбеговић: Није одбио. Он је то му је Туђман то показао. уствари потписао. Али, није радио на реализацији, већ је то потписао и даље   радио на реализацији велике Хрватске, РСЕ: А, вама није? јер је то била његова комбинација. Његова искрена комбинација није била не  каква конфедерација, већ узети један Изетбеговић: Колико се сећам, мени комад Босне и Херцеговине. није рекао да је видео карту, него да је само од учесника скупа у Карађорђеву, поузданих људи који нису склони да говоре неистине, сазнао да су вођени разговори о тој подели.  

РСЕ: Поставио бих вам још два питања у вези са улогом међународне заједнице. Током читавог рата вођено је много преговора на разним местима. Ви сте на свим тим преговорима били, природно. Посебно бих хтео да издвојим један договор који је био постигнут у Лисабону. То је она позната ситуација коју сте ви неколико пута објашњавали у новинама. Добро се сећам, ако сам добро прочитао, у Лисабону сте пристали на договор, а по повратку у Босну и Херцеговину сте од тог договора одустали. Да ли се сећате зашто сте пристали и зашто сте онда одустали?

РСЕ: Такође бих вас хтео питати о једној понуди коју сте ви дали председнику Хрватске, Фрањи Туђману. Нудили сте конфедерацију. То је познато и написано. У тој конфедерацији, чини ми се, нудили сте да господин Шпегељ буде први човек заједничке армије. Да ли је тај приједлог за конфедерацију, који сте ви дали председнику Туђману, био разрађен до детаља? До које мере сте разрадили тај предлог?  

Изетбеговић: Свуда постоје стратеИзетбеговић: То је била једна пука гија и тактика. Људи то често не декларација, нешто као писмо о разликују и бркају. Наша стратегија намерама. А ово даље, о Шпегељу, је била: целовита, демократска Бо-

позитивне ствари. Гарантовао је целовитост босанскохерцеговачке државе у постојећим границама, међународно признатим, и независност земље. Али, имао је и негативну ствар, а то је да је предвиђао етничке регионализације које су за нас биле неприхватљиве. Дакле, било је и добрих и лоших ствари. Ја сам рекао да је то документ који је добар за наставак разговора и да ћемо те разговоре наставити - и ми смо их касније наставили у Бриселу. Референдум се одржавао 29. фебруара, а разговори у Лисабону 22. или 23. фебруара, дакле једно седам дана пре референдума, а било је врло важно за Босну и Херцеговину да се референдум одржи. Двојност европске политике РСЕ: Када данас размишљате о тим европским политичарима који су долазили и убеђивали вас, претпостављам пре свега из својих интереса, да се нешто уради, како бисте данас дефинисали понашање појединих европских држава у том времену у односу на Босну и Херцеговину. То питам због тога што хоћу да вам поставим још једно питање, а то је: кад би данашња европска политичка га-


Izbor

35

Feqton

рнитура тада била на власти, да ли би политици и дипломатији мање-више став Европе према Босни и Херцеговини сви осредњи. био другачији?   РСЕ: Кад сте разговарали са тим полиИзетбеговић: Наиме, не могу рећи да тичарима, да ли сте знали ко би одмах поуздано знам какав је био реалан став поделио Босну и Херцеговину, а ко не појединих европских земља према Босни би? и Херцеговини. Вербални, јавни став је била подршка Босни и Херцеговини. А   друга ствар је била понашање кроз Изетбеговић: Не, то нисам знао. Нидипломатију, кроз политичке утицаје ко никада директно није говорио о овде, кроз политику УНПРОФОР-а подели Босне и Херцеговине. овде и тако даље. Било је ту извесне двојности у понашању европских Ако узмемо Кутиљеров план, па Kасила. Најтачније је употребити реч рингтонов план, па Венс - Овенов, - двојност. Та двојност се осећала, Овен - Столтенбергов план и тако рецимо, у француском понашању, у даље, сви ти планови су гарантирали британском, а најмање у немачком. опстанак Босне и Херцеговине. ДаУглавном, нисам био задовољан, јер кле, то је био некакав, да кажем, је било тешко одговарати на потезе званичан, формални став. Било је ту европских дипломата за које никад вероватно и људи који су, може бити, под утицајем пропаганде, српске или нисте знали шта тачно значе.  хрватске, сумњали у одржање Босне и Херцеговине. То се понекад могло РСЕ: Ви и ваша екипа која је била крајње приметити из разговора. Међутим, неискусна, поредећи ваше искуство формално-правно нико није заступао са западним светом наравно, мо- став поделе Босне и Херцеговине. рали сте се носити са екипама људи, Било је ту људи који су, може бити, и њиховим интересима, које су биле то изражавали на тај начин што су крајње искусне. Значи, нисте имали подржавали етничку ноту у Босни толико искуства, ни ви особно, нити и Херцеговини, сувише подцртавали ваши сарадници, а имали сте преко важност етничке ноте и етничких пута себе људе који су имали и имају граница. Они нису схватали да етничке вековно искуство како поробљавати, границе у Босни не постоје, да је народ измешан, да се де фацто не може рећи како преварити, како преговарати. да ту живе Срби, Хрвати и Бошњаци,   него мешавина тих народа, да је то оно што је карактеристично за Босну Изетбеговић: Ми смо били једна не- и Херцеговину, да ту нема читавих искусна дипломатија, пре свега једна етничких целина, територијално потпуно млада држава. Али, мислим раздељених. Да их има, Босна и Херцеда смо се, све у свему, доста добро говина не би могла опстати. Радило се носили у тој ситуацији са овима који о томе да је Хрвата било од Неума до су имали то, како кажете, вековно Брчког, по једној дијагонали, по другој искуство у томе како се то ради дијагонали од Вишеграда до Велике са малим народима. Међутим, мој Кладуше, Срба исто тако. Дакле, ту општи утисак је да не постоје генији је била мешавина народа и ту карау политици и дипломатији. Генији ктеристику Босне и Херцеговине мнопостоје у науци, уметности и тако ге дипломате нису разумевале, нису даље, али мој лични утисак је да су у

знале. То је била врло важна ствар, а за њих је то била само нијанса. Они су знали да ту живе три народа и мислили су да та три народа живе једни поред других, а не заједно - једни са другима. РСЕ: Је ли тачна теза да је господин Митеран доласком у Сарајево фактички спречио интервенцију?   Изетбеговић: Ја нисам у то уверен. Мислим да до интервенције не би дошло ни у ком случају. У последњем разговору са лордом Kарингтоном, он ми је рекао: “Нема вам другог излаза него да преговарате.” Ја сам му рекао да друга страна није спремна на никакве друге преговоре осим о капитулацији. Онда ме је он питао: “Па, шта ћете чинити?” Ја кажем: “Борићемо се.” Он каже: “Не знате с ким имате посла.” Само ми је тада рекао: “Знајте, нико неће интервенисати. Молим вас да у том погледу не будете ни у каквој заблуди. Никада нико неће интервенисати у Босни и Херцеговини.”   РСЕ: А, јесте ли знали с ким имате посла?   Изетбеговић: Јесам. Ко је издао Сребреницу, а ко спасио Бању Луку?  РСЕ: Прочитао сам да сте рекли да вам је један од најтежих тренутака рата био кад сте се враћали са једне међународне конференције и кад сте били фактички ухапшени на сарајевском аеродрому.  


36

Изетбеговић: Да, то сам негде рекао. То је било 2. маја 1992. године. Мислим да сам био у Лисабону и враћали смо се, не знајући шта се тај дан догађало у Сарајеву. А, у Сарајеву се тај дан одиграла одлучна битка

смо ми припремили и наоружали за одбрану града. Југословенска народна армија је, наравно, мене сматрала кривцем за сукоб и мислим да је та одлука донесена напречац, не верујем да је била планирана.

између наоружаних грађана Сарајева и Југословенске народне армије. То су биле уличне борбе. Југославенска народна армија је кренула из неколико праваца да заузме Председништво, наишли су на отпор и повукли се негде предвече у касарне, а ми смо у тренутку када се то све смирило, те вечери, слетили на аеродром. Ја, Лагумџија и моја ћерка Сабина, која је са мном ишла као преводилац за енглески језик. Те вечери смо ми били смештени у Лукавици, у некој њиховој команди. За мене је импровизирана нека спаваоница у канцеларији команданта, генерала Ђурђевца, а по Сабину је дошла нека жена која се представила као љекар, да иде на спавање с њом. Ја читаву ноћ уопште нисам спавао од бриге за Сабину, с једне стране, и с друге стране, из круга касарне су читаву ноћ дословно бљували ватру на Сарајево, пуцали из минобацача, топова, артиљерије и тако даље. Сад не знам да ли због те опште буке или због бриге, али то је била једна од ноћи у којој нисам ока склопио. На зиду је стајао неки стари војнички сат, гледао сам сате како пролазе и до ујутро нисам уопште заспао. Међутим, то се, хвала Богу, на неки начин окончало 3. маја поподне, били смо ослобођени.

РСЕ: Да ли сте били ухапшени зато што је то некоме пало на памет или се неко за то припремао? Да ли имате икаквих сазнања на ту тему?   Изетбеговић: Мислим да је то била изравна последица ових догађаја који су се тог дана збивали у Сарајеву, значи сукоба између Југославенске народне армије и грађана Сарајева, заправо јединица састављених од људи које

Izbor

Feqton

РСЕ: Други сасвим сигурно тежак тренутак за време рата, то сте такође рекли, је Сребреница. Данас се спекулира свашта на тему злочина почињених у Сребреници. Једна од спекулација је та да је Сребреница практично намерно предата. Изетбеговић: То је глупост. Сребреница је била опкољена дуго времена. Ми овде опкољени, они тамо опкољени. Коридор између Тузле и Сребренице бране српске снаге које одржавају везу са западним деловима Босне, бране га свим средствима, као што су бранили и посавски коридор, и ми нисмо могли да помогнемо Сребреници. Одржавали смо хеликоптерску везу под крајњим ризиком. Наоружали смо тамошње јединице са стрелама Ф-4, или тако нешто, против тенкова. У мају је полетео задњи хеликоптер према Сребреници и био је оборен над Сребреницом, у њему су била четири лекара и сва четворица су погинула, као и заменик комаданта Бечировић. Па, не шаљу се лекари у град који мислите напустити. Ми смо послали лекаре, јер су се Сребреничани жалили да немају лекара и војска је послала своје војне лекаре који су изгубили живот у тој мајској несрећи тамо. И не наоружава се неко са софистицираним оружјем, ако се намерава град напустити. Ми нисмо могли више ништа да урадимо. Наравно да ће политички противници увек износити ствари којима желе на неки начин дискредитовати власт да је могла урадити, а није урадила и тако даље - али ми ништа више нисмо могли урадити. Пре тога смо покушавали овде пробити блокаду Сарајева, та борба је трајала скоро месец дана и завршена је безуспешно. Око Сарајева су били обручи које ми

нисмо могли да пробијемо, изгубили смо доста људи и они су изгубили доста људи и та акција је морала бити обустављена. Након тога уследила је Сребреница. Наша војска није била у стању да пробије тај коридор између Тузле и Сребренице. С друге стране, Сребреница је била заштићена зона и ми смо веровали да свет неће дозволити да заштићена зона, за чију заштиту се по одредби члана 7. Повеље треба употребити сила уколико буде нападнута, буде на такав начин прегажена. Уздали смо се у то да ће свет онемогућити инвазију на Сребреницу. То се, међутим, није догодило. Свет је издао Сребреницу. Уједињене нације су провеле истрагу коју је организовао Кофи Анан и та истрага показује јасну кривицу међународне заједнице за то. У току је и истрага француског парламента о улози француских званичника у томе. Ја сам француске истражитеље већ једном примио, мислим да ћу их поново примити и говорићемо о тим околностима под којима је Сребреница пала. Ту је генерал Жанвиер одиграо једну дволичну улогу. Базе су добиле налог да авиони бомбардују српске положаје око Сребренице, полетели су и враћени са пола пута, јер су се Акаши и Жанвиер сложили да то не треба да раде и Сребреница је на тај начин била жртвована. РСЕ: Један потпуно супротан пример. Рекли сте ми у припреми овог разговора да је Армија Босне и Херцеговине могла да уђе у Витез који је био под контролом хрватске компоненте.   Изетбеговић: Витез је друга ситуација. Ту је концентрација Армије била пуно већа. Наша надмоћ у Средњој Босни је била изразита, што није био случај са граничним деловима Босне и Херцеговине, као што су Сребреница, Фоча, Вишеград, Горажде и тако даље, подрињски делови. Ситуација у Средњој Босни је била другачија, била је потпуно у нашу корист и ми смо притискивали Витез дуго времена. Ја сам се, искрено речено, прибојавао уласка наших трупа у Витез и био сам веома обрадован када је криза била на врхунцу и када је пад Витеза био скоро известан и кад је моја највећа брига била шта ће се догодити, јер ви не можете контролисати трупе које месец дана опседају град и имају велике губитке и сматрају да су оне легалне трупе, као што су и биле, а да су ове друге илегалне. Ви не можете знати шта ће се догодити у граду где је било неколико хиљада цивила. Ја сам се, искрено говорећи, тога плашио. Кад је криза била на врхунцу, Туђман ме позвао и понудио преговоре. Ја сам то одмах прихватио и затражио да се обуставе акције око Витеза. Дошло


Izbor

37

Feqton ри даље развијале. Али, мислим да су Американци поверовали, с правом или с разлогом или без разлога, у Милошевићеву претњу да це послати три - четири дивизије да подрже српски отпор у Бањој Луци. Мислим да је то било од одлучујућег значаја, притисак на Америку, а онда амерички притисак на нас. Тако је дошло до овога да у Босни и Херцеговини нема ни победника, ни побеђених.

из разних докумената, говора, и мојих и команданата, ми смо увек говорили о мултиетничкој држави, о мултиетничкој армији. Ја сам на Жучи након рата одао признање и затражио минут ћутања за Србе који су пали у одбрани Сарајева. На Жучи је била позната битка за одбрану града. Дакле, не мислим да смо ми гурали Србе и Хрвате ван Армије Босне и Херцеговине.

РСЕ: Неки Бањалучани су рекли да се РСЕ: Да ли сте можда гурали Бошњаке део Бање Луке спаковао и кренуо пре- напред? ма Србији, а део је спремио цвеће.   Изетбеговић: Не. Мислим да су та два Изетбеговић: То не знам, али знам да гравитациона поља, Загреб и Београд, је велики део Бањалучана, 50.000 - привлачила Србе и Хрвате, једне у ХВО, 60.000, био спреман да иде. И не само друге у српску војску. Треба бити Хрват Бањалучана него и сви из тих крајева или Србин и знати како су се осећали је до оног Вашингтонског договора, према којима је ишла наша војска. Срби и Хрвати у Армији у ситуацији до примирја и тако даље. То је био Знам добро да су путеви кроз посавски када је била стална пропаганда да је почетак мира између ХВО-а и Армије коридор били потпуно закрчени то издаја земље, да је то муслиманска Босне и Херцеговине. избеглицама, колима, тракторима, војска. То могу само Срби и Хрвати пољудима. сведочити.   РСЕ: Трећи град који бих хтео поменути је Бања Лука. Момир Булатовић, бивши председник владе Југославије и бивши председник Црне Горе, каже да је југословенска дипломатија фактички спречила пад Бање Луке, мислећи при том да су Сједињене Државе и Европа интервенисале код вас и код хрватске стране да се јединице зауставе. Да ли је то тачно?

Како сам пропустио постати лидер једне државе и остао лидер једне нације

РСЕ: С тим у вези бих вам поставио још једно питање. Да ли ви сматрате својим личним неуспехом што сте, ипак, израсли или остали, како хоћете, РСЕ: Ми смо овде неколико пута пре свега лидер Бошњака, а највећим помињали Армију Босне и Херцего- делом нисте постали лидер босанских вине. Да ли сматрате својим неуспе- Хрвата и босанских Срба? хом чињеницу да је Армија Босне и Херцеговине у свом саставу на почетку рата имала готово 20 посто небо- Изетбеговић: Да, сматрам то једним   шњачких бораца, а завршила је са хендикепом, сматрам то личним неИзетбеговић: Ако се на то односи пуно мање, можда са свега неколико успехом. Колико сам ја одговоран за његова примедба, онда је то тачно. процената. то што су се ствари тако развијале, Кад смо ми кретали према Бањој Луци, то је друго питање. За такав развој када је била офанзива у том правцу,   ствари се не сматрам одговорним, огромне колоне српских избеглица Изетбеговић: Не знам како цифре тачно али нисам сретан што су се догађаји су биле закрчиле посавски коридор стоје. Немам тачне податке, иако сам тако развијали, али се они јесу тако на путу за Србију. Милошевић се можда требао да их потражим. Али, развијали. Срби и Хрвати, барем огросуочио са тим гневним избеглицама у сваком случају, тенденција опадања мна већина њих, мене не сматрају које су могле да угрозе и опстанак небошњачког елемента у Армији је својим председником и то сматрам режима у Југославији и он је говорио постојала. Међутим, она је била ре- личним неуспехом, а исто тако је то Американцима да, ако се то тамо зултат једне привлачне моћи два лоша ствар за Босну и Херцеговину. настави, он ће послати три - четири центра: Загреба и Београда. Срби и Али, у ситуацији каква је била, мислим дивизије да успоставе равнотежу. Хрвати су упадали у то гравитационо да би се ствари једнако догађале - без Американци су, изгледа, у то повепоље Загреба и Београда и одлазили обзира да ли је на челу био Алија Изеровали, јер је код мене негде крајем из Армије. Треба знати да је постојао тбеговић или Златко Лагумџија, иста септембра дошао амбасадор Мензис страшан пропагандни притисак Па- ствар би се догодила. и рекао да Америка тражи да се заула на Србе у Армији, да су издајице и стави офанзива према Бањој Луци тако даље. Онда, наравно, приче о   управо због ових разлога. Ми нисмо муслиманској држави - живећете у РСЕ: Неколико питања око Дејтонског зауставили офанзиву истог момента муслиманској држави, мораћете да споразума. Стално се лицитира са и он је дошао поново за пет - шест примите шеријат и сличне глупости. тезом да је например Сарајево у дана и врло јасно ми рекао: “Ако се Срби су били изложени тој пропаганди Дејтонском споразуму Милошевић акција настави, ми ћемо вас бомбаи онда се стварало неповерење меду фактички поклонио Босни, односно рдовати на исти начин на који смо војницима. “дао Алији”. Је ли то баш тако? бомбардовали српске трупе крајем августа и почетком септембра. Ово     је озбиљно упозорење.” РСЕ: Да ли је ту било и негативних Изетбеговић: Па, није баш тако. ОсаУ тој ситуацији ми смо морали зау- елемената унутар Армије Босне и Хемнаест дана се Милошевић опирао ставити ту акцију, јер би то била рцеговине? да преда Сарајево. 18. новембра или једна крајње неповољна ситуација осамнаести дан преговора, пошто су за нас, која би још и охрабрила српске   преговори почели тачно 1. новембра, екстремисте и ко зна како би се стваИзетбеговић: Као што можете видети он је одједанпут променио став.


38

Зашто? Постоји више објашњења. Његово лично објашњење је: “Ја сматрам да то припада Алији, јер је Алија остао у граду и то је његово.” Тако је барем сам Милошевић изјавио у Дејтону и тако пише у Холбруковој књизи. Али ја мислим да то није случај. Мислим да је Милошевић очајнички требао мир због ситуације у којој се налазила Југославија, требао је скидање санкција, а након осамнаест дана преговора му је било јасно да без прихватања јединственог Сарајева мира нема. Јер, Сарајево је било питање које је покретано петнаестак пута у току преговора и сваки пут су и наш штаб и амерички штаб посебно, Холбрук, Кристофер и остали, инсистирали на томе да Сарајево мора бити јединствено и да без тога нема мира. Холбрук је рекао: “О неким другим стварима можемо расправљати и касније, можда и после Дејтона, али Сарајево се мора решити у Дејтону и то као јединствени град.” И мислим да је онда Милошевић коначно схватио да нема мира без тога да преда Сарајево као јединствени град. Мислим да је то био главни разлог, а мир му је био потребан. Постоји и објашњење Абдулаха Сидрана да је Милошевићу требало 100.000 сарајевских Срба да њима напуни подрињске градове. РСЕ: То су они Срби који су након што је Сарајево припало Федерацији град напустили.   Изетбеговић: Да, отишли и напунили подрињске градове, Сребреницу, Вишеград и тако даље - што одговара Сидрановом тумачењу. Шта је прави разлог, то би само Милошевић могао да каже. Међутим, мени се чини да је најуверљивији овај разлог да му је требао мир, а јединствено Сарајево је за то било услов и он је то прихватио.  

Izbor

Feqton

РСЕ: Да ли је Дејтон последица чињенице да је Армија Босне и Херцеговине већ фактички постала победничка армија, да је тај српски елемент био пред дефинитивним крахом, дефинитивним поразом?

зговарали искључиво о том питању. Ја сам наводио један по један разлог због кога не могу прихватити назив Република Српска, а он је наводио један по један разлог због кога то морамо прихватити. Око 02.00 смо закључили разговор и Холбрук је рекао: “Господине председниче, ово мора бити овако. Не можемо више ништа за вас учинити.” Тада, у тој ситуацији сам можда требао рећи да ми то не прихватамо, нека се рат настави. Можда, ко зна? Нико не зна шта би се после тога догађало. Ми знамо шта се догађало у овом случају. Шта би се догађало у другом случају, то не знамо. Али, оно што се може проценити је ово - Америка би се вероватно дистанцирала од рата, Хрвати би се такође дистанцирали, јер су били постигли све своје циљеве, онемогућили би увоз оружја, хране итд. преко хрватске територије и ми бисмо се сами морали носити са српском армијом, која би била помагана преко Дрине. То је ситуација коју сам ја онда наслућивао и чинило ми се да би то значило пораз и зато сам тешка срца прихватио назив Република Српска. И Холбрук сада сматра да је то грешка.

Изетбеговић: То су две потпуно исте ствари. Ми као победници, они пред поразом. РСЕ: Ви сте били лидер једне државе и   лидер једне нације. Остали сте лидер РСЕ: Хоћу да кажем, да ли би Дејтона једне нације. У том периоду док сте биуопште било да је био заказан два ме- ли на власти, док сте били први човек Босне и Херцеговине, у којој мери сте сеца касније? попуштали, ви особно, лидеру државе,   а у којој лидеру нације? Изетбеговић: Два месеца касније Дејтон не би значио ништа, али би два месеца касније примирје значило нешто. Јер, треба знати два месеца након Дејтона су били зимски месеци, децембар, јануар, када се вероватно ништа не би могло одлучивати на војном пољу, али да је рат био продужен, да нисмо били присиљени да закључимо примирје 5. октобра, коначно је заустављен 11. или 12. октобра, да смо имали још два месеца, мислим да би Дејтон друкчије изгледао.

Изетбеговић: За мене то није било противречно. Наиме, интереси бошњачког народа су били потпуно идентични са интересима државе Босне и Херцеговине. Јак и организован бошњачки народ је био услов опстанка Босне и Херцеговине. За мене је борба за бошњачки народ увек значила борбу за Босну и Херцеговину. Те равни нису биле ни под каквим угловима, већ потпуно у истој оси. Према томе, ја нисам осећао у себи тај неки дуализам, неко двојство. Бранећи интересе бошњачког народа сматрао сам да РСЕ: Многи вас критикују што сте браним и Босну и Херцеговину као наприхватили име за други ентитет Рејвиши интерес његов. публика Српска. Јесте ли морали или једноставно нисте били довољно па-   жљиви? РСЕ: Ја сам то питање поставио са сле  дећим подтекстом: да сте например били само лидер једне нације, можда Изетбеговић: И ја себе критикујем, бисте више подржавали радикализам само цена је био рат. То треба да код Бошњака, него што сте га подржабуде јасно. Неприхватање назива Ревали? публика Српска би значило наставак рата. Ја сам водио дуге разговоре   са Холбруком о том питању уочи Женевских преговора. Ти разговори Изетбеговић: То је врло могуће. Месу вођени у Америчкој амбасади у ђутим, ја са задовољством могу да Анкари измеду 23.00 и 02.00 после констатујем да радикализма није поноћи. Три сата смо Холбруке и ја ра- било. Ми смо успевали да сачувамо


Izbor

некакве односе у Босни и Херцеговини, неке мостове, да не буду сви мостови према Србима и Хрватима порушени. Али, наравно, мостови се могу рушити са две стране, али ми их са наше стране нисмо рушили.

Feqton

39

је могуће. Међународна заједница ту не игра баш нарочито принципијелну игру, помало попушта. Дакле, ми, ипак, држимо да ће доћи до промена које ће бити корак ка интеграцији Босне и Херцеговине, које ће слабити ентитете, а јачати државу. То је нека генерална тенденција у Босни и Херцеговини. И у Босни и Херцеговини има више снага које се залажу за ту интеграцију, него оних које су против интеграције. То је један фактор. Други фактор је, наравно, кретање Босне и Херцеговине ка Европи, које је неминовно, које може да иде доста споро, али које иде у том правцу и, наравно, обесхрабрује екстремне елементе, а охрабрује интеграционисте, промене у окружењу, без обзира колико нисмо њима задовољни, нарочито на источној страни, где је национализам још увек врло јак - али у диктатури је свака промена позитивна, па и таква. Мислим да је то била само једна фаза и да ће то ићи даље у правцу демократизације. Дакле и тај трећи фактор у окружењу делује у правцу стабилизације стања у Босни и Херцеговини. Дакле, све у свему, упркос свим тешкоћама, ја нисам песимиста кад је реч о Босни и Херцеговини.

на троје, па ћете и ви, бошњачки народ, имати свој део.” За време Спахе се Босна поделила на двоје. Ја сам му рекао: “Само, ја нисам Спахо. Он није имао ништа, а ја имам 150.000 војника. Према томе, то поређење са Спахом отпада. Због тога не може проћи подела Босне на троје.” Том РСЕ: Још једно лично питање. Ако се разговору је присуствовао Месић, и   не варам, а ви то знате боље него ја, мислим Комшић, нисам баш сигуран. ви сте лично били понижавани. Били РСЕ: Хтео бих вам поставити питање сте понижавани као лидер једне накоје вам вероватно не бих поставио Лабудова песма екстремиста ције, били сте понижавани као шеф да сам по националности Бошњак. А,   једне државе. Као лидер једне нације питање гласи: где ви видите узроке у вероватно зато што су потцењивали Му- РСЕ: Да ли су силе које развлаче, деле чињеници да су се Бошњаци, односно слимане, а као лидер једне државе која Босну и Херцеговину данас јаче него не- босански Муслимани, на простору бије била слаба, објективно, без војске, када, него пре рата? Неки кажу да јесу. вше Југославије показали супериорно без економије, подељена, поцепана. најтолерантнијом нацијом? Над вама, Како сте се осећали у тим тренуцима?   над том нацијом је извршен геноцид, Да ли је тачан мој осећај да сте били Изетбеговић: Могло би се рећи да су највише злочина, све је против ње рапонижавани? јаче него пре рата, наравно, али и да ђено, ви нисте враћали истом мером. су слабије него што су биле у рату. Кад упоредите број уништених џамија   Мислим да данас постоји тенденција у односу на број цркава, православних Изетбеговић: Ја се нисам осећао по- слабљења тих сила, не јачања. Без или католичких, сасвим свеједно, те ниженим, већ врло поносним човеком. обзира што су биле врло гласне у не- цифре нису упоредиве. Где је узрок тој Ја јесам био у слабијој позицији, али ми- давним догађајима у Требињу, Бањој толеранцији? Где је узрок да тог раслим да сам у свим приликама сачувао Луци, Мостару и тако даље. Мислим дикализма на бошњачкој страни ни из достојанство, а нешто друго је била да је то некаква лабудова песма тих далека није било толико колико га је моја објективно слаба ситуација. екстремних снага које немају бу- било на српској и хрватској? дућност. Јер, оно што смо видели у   Бањој Луци, то засигурно нема буРСЕ: Добро, ви се можда нисте осећали дућност у Европи. А, с друге стране, пониженим, али су вас понижавали. Босна и Херцеговина се засигурно Туђман вас је, чини ми се, упоредио са креће према Европи. Према томе, то су две тенденције у судару у коме ова Мехмедом Спахом. тенденција која се видела у Бањој   Луци никако не може победити. Дакле, упркос привидном развоју Изетбеговић: Пазите, поређење са догађаја, значи оном што може да Мехмедом Спахом мене није могло се види на површини, уверен сам да понизити. Мехмед Спахо је био велики Босна и Херцеговина, корак по корак, човек, велики државник и велики бо- иде напред ка својој интеграцији. рац за бошњачку и босанску ствар. Кроз, рецимо, реконструкцију Устава Наиме, једанпут се јесте водио такав Републике Српске, који је дефинисао Реразговор између мене и Туђмана. публику Српску као државу у држави. Предлажући тројну поделу Босне ми Без обзира колико ће уставне промене је рекао: “Немојте се сувише опи- бити радикалне, ми настојимо да буду рати. Ви се сигурно сјећате, а ако се у складу са одлуком Уставног суда о не сећате, онда сте сигурно о томе конститутивности. Српска страна читали како је Босна некада била на покушава да их минимизира колико   двоје подељена, а вама се сад нуди


40

Feqton

Изетбеговић: Ја вам, пре свега, морам захвалити на овом питању. Оно је добронамерно, али је сложено на њега одговорити. Ако човек размишља о том феномену великог степена толеранције који је постојао и постоји у бошњачком народу, онда се може наћи више објашњења. Једно објашњење може да буде мање узвишено, то је оно - мањи народ, мања снага, мања сила је увек за толеранцију, за суживот, а они јаки су за доминацију. То је нека народна филозофија. Али ја не мислим да је она била одлучујући узрок бошњачке толеранције и одлучујуће објашњење. Постоји једна богумилска нота о бошњачком менталитету, оних добрих Бошњана, та нота се сачувала негде у генима. Друго објашњење може бити то да Ислам признаје Исуса и Мојсија као божије посланике, а Хришћанство не признаје Мухамеда. То је битна разлика. И у Кур’ан-у постоји изричита одредба да се цркве, односно богомоље не смеју рушити: “Тамо где се спомиње Божје име, то се не сме рушити.” Захваљујући томе су се цркве одржале не само у Босни и Херцеговини него и манастири у Србији - током 400 година турске владавине преживели су Студеница, Хиландар, Сопоћани, Дечани. Дечане је чувала муслиманска фамилија читаво време. Мислим да је и данас то случај тамо. За тих 400 година је прошло и паметних и мање паметних султана, и добрих и лоших и оних љутих, али нису могли баш против изричите одредбе. Ја мислим да је та изричита одредба постала неки наш став да ми не смемо да дирнемо у цркву. То је, можда, други разлог бошњачке толерантности. Трећи разлог је деловање моје странке, то могу слободно рећи. Прочитајте програмску декларацију СДА из 1990. године и видећете да је један од принципа странке толеранција, суживот, заједништво итд. Онда, у оним приликама залагање за опстанак демократске Југославије у којој би сви народи били равноправни итд. Ми смо одржали хиљаде предизборних скупова током деведесетих година и никада се на тим скуповима није чула нити једна шовинистичка изјава. Ја сам рекао једном човеку да сам спреман да се кладим са сваким да неће наћи ниједну шовинистичку изјаву било ког говорника СДА у то време, упркос свему ономе што се догађало. Дакле, оно што ми пада на ум, то су та три разлога. Аутор: Ненад Пејић

Izbor

Милан Кучан: Отпор србославији

родности, у њихова права и заштиту, то је било противно самом бићу, самом смислу и суштини постојања

“Оно што смо тражили себи на основу нашег природног и југославенским, уставом гарантованог права на самоопределење, то, наравно, признајемо и свима другима, уз генерални принцип да се то право не може остваривати на рачун једнаког права других...”

Југославије. То је било у време када смо ми схватили да је новом режиму у Београду, којег је симболизирао Милошевић, фундамент, идеолошка и теоретска платформа Меморандум Српске академије наука, то јест да се Југославија претвара у “Србославију”. Каснији ток догађаја је показао да смо били у праву и све те, како ви кажете, фуриозне акције које су биле у Србији, оне су се могле претпоставити, са њима смо ми рачунали. Но, наравно, мислили смо да ће једно отрежњење после тога, ипак, доћи. Нажалост, о отрежњењу се може говорити тек сада, 10 година после тих догађаја.

РСЕ: Да почнемо од скупа у Цанкарјевом дому, који је одржан 27. фебруара 1989. године, који је означио први велики јавни сукоб једног републичког руководства са Милошевићем који је био у успону. Митинг је органозован да би се изразила солидарност са рударима Трепче који су штрајковали, међутим он је знатно превазишао свој повод. Ви сте тада изговорили реченицу. “Југославија се брани у Трепчи”. Рекли сте и то да се пред очима јавности одиграва мирни удар који мења лице Југославије. Да ли сте били свесни какве ће фуриозне реакције у Србији изазвати митинг у Цанкарјевом дому? Словенија се тада практично ставила на чело отпора Милошевићу? Кучан: Ја сам тада рекао да се у Старом Тргу брани Југославија. То је точно и у то сам и данас уверен. До тог штрајка, без обзира који су све били мотиви, ипак је дошло после промена српског устава који је мењао односе у Србији, односе са покрајинама, а то је објективно мењало и односе у тадашњој Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији. Мењати односе на начине који посежу у равноправност народа и у позицију на-

РСЕ:  Ви знате да је након Цанкарјевог митинга, који је емитован у Београду, на улице Београда изашло око милион људи, а Милошевић је разјареној маси практично обећао хапшење Азема Власија, што се и догодило.   Кучан: Све је то било у контексту наших оцена да се у Југославији није могло више говорити о правној држави. Кад сте могли променити устав, онда сте, наравно, могли на такав начин


Izbor

мењати и све друге ствари. Милошевић је тада био шеф партије. Није био државни функционер. И он као такав обећава хапшења. Дакле, то је била једна потпуно другачија логика, један потпуно другачији систем од политике и логике система за који смо се залагали ми у Словенији. Дакле, тај конфликт није био конфликт два национализма, као што се то интерпретирало чак и у Европи и у међународној заједници. То је био конфликт два погледа на будућност земље и људи који су у Југославији живели. На крају-крајева, тај конфликт има своје корене и видите до чега је све његово толерирање и толерирање такве концепције касније довело. РСЕ:   Словенија је била константно против увођења ванредног стања на Косову. Да ли сте се бојали да би слична судбина ускоро могла задесити и Словенију?   Кучан: Па, то је било логично очекивати, а данас се може рећи да су постојали и врло реални планови за то, који су се припремали у савезном руководству, а поготово у тадашњем политичком руководству Југославенске народне армије.   РСЕ:   27. септембра 1989. године словеначки парламент усвојио је амандмане којим је Словенија практично прогласила сувереност на својој територији. Руководство Србије се томе жестоко опирало, претило интервеницијом Југословонске народне армије, али је ова у том тренутку одбила да интервенише. Дан пре седнице парламента, на којој су усвојени амандмани, била је сазвана седница Централног комитета СКЈ у Београду, на којој је требало да се расправља о словеначким амандманима и изврши притисак на вас да бисте од њих одустали. Колико знам, ви сте се тада бојали да би могло доћи до хапшења појединаца из словеначког руководства или можда нечег још горег, па сте пре-

Feqton

дузели мере опреза. Кучан: Ја мислим да је та седница Централног комитета СКЈ уствари показала ту двострукост система одлучивања у Југославији. Један је био формалан, који је следио формалну федералну структуру земље, вишенационалну структуру земље по организацији и у систему одлучивања. А, други је био фактички систем одлучивања у Савезу комуниста Југославије, који је био организован централистички, у коме се одлучивало на принципу демократског централизма, дакле по принципу, да упростим, један човек, један глас. Наравно, ту је Србија била у великој већини и они су на тој седници хтели, по том принципу демократског централизма, дисциплинирати партијско руководство Словеније да спречи доношење тих амандмана. Ми то нити смо хтели, нити је то формално било могуће, а нисмо хтели зато што смо се и сами у Словенији залагали да се ти амандмани донесу, који су били двоструки. Штитили су до краја, уставним путем, право Словенаца на самоопределење. Наравно, на начин који не би задирао у једнака права других народа. И да отворе пут политичкој плурализацији друштва. А знате да смо на основу тих амандмана у марту 1990. године изашли и на прве демократске, парламентарне изборе. Нисмо се бојали интервенције и затварања словеначких руководилаца, већ смо подузимали мере предострожности у другом правцу. Главна опасност је била да се иде на затварање новинара, са тим смо имали искуство, јер се тиме већ једном, 1977. године, претило. Тада је руководство Армије, подржано једним делом савезног руководства, упутило ту претњу. И то је тада родило тај велики конфликт, који је онда имао своје оличење у такозваном “Процесу четворице”.   РСЕ:  Колико знам, тада сте планирали

41

и повратак и преко Бугарске, јер сте се плашили? Кучан: Не.   РСЕ:  Онда то није тачно. То сам прочитао у књизи “Смрт Југославије” Лоре Силбер и Алана Литла. То су неке спекулације.   Кучан: Кад смо одсели у хотелу “Интерконтинентал”, односно кад смо чекали да дођу авиони из Словеније да нас врате, јер су нас на седницу из Љубљане возили војни авиони, било је, наравно, могуће све. Човек мора о томе размишљати. Али, тада је, мислим, већ било јасно да се са тезом да словеначко руководство нема подршку у народу, да је народ добар, да само не вреди руководству, више нико не може тешити. Тако да аретација руководства не би могла спречити то што се у Словенији морало десити, јер ако се то не би десило тада, десило би се касније, али би се сигурно десило.   РСЕ: Борисав Јовић је у својим мемоарима горко жалио због тога што Армија тада није интервенисала. Он, чак, каже да је тада била пропуштена историјска шанса да се спаси земља.   Кучан: Па, у његовој концепцији и у концепцији Милошевића можда и то у том тренутку, али дугорочно сигурно не. До конфликта би дошло, то јест тај конфликт би поново искрсао. Армија га је могла одложити, али, наравно, употребом насиља, а колико она то зна и може, то се касније показало у рату у Хрватској, а поготово у рату против Босне и Херцеговине. Разлог зашто се то није десило је пре свега, ја мислим, у тада неспремности армије да то уради, али касније су се она у томе добро извежбала.   РСЕ: Уследио је покушај Милошевића да се у Љубљани 1. децембра 1989. године организује такозвани “митинг истине”. Ви сте тај митинг забранили. Чега сте се бојали?   Кучан: Треба се сетити расправе уочи мењања српског устава. За мене је барем значајна полемика коју сам тада имао са Милошевићем. Он је рекао да ће Србија остварити своје интересе било уставним, било неуставним путем, било статутарним или нестатутарним. Дакле, ту је било све јасно. Онда је уследио тај поход на власт, “јогурт” револуција. На крају-крајева, и садашње промене после избора у Савезној Републици Југославији се нису десиле самим изборима, него је требало да народ поново изађе на улице. Дакле, како је Милошевићева власт дошла, тако је и отишла. Односно, боље речено, још увек одлази. Но, на тај начин, дакле мимо уставних институција,


42

мимо уставних путева, са тим митингашким хо-руком, они су то могли радити у Србији, али се то није могло радити и није се могло десити у Словенији. Јер је била претпоставка, да поновим, да су Словенци били заведени, то јест - они су добри, само имају националистичко руководство које неће да слуша. Тако да треба ту бакљу пожара подметнути и тамо, дакле да народ изађе на улице и у Словенији. То је била потпуно погрешна процена. Наравно, ми смо читаво време те конфронтације тражили да све мере које је предузимала Словенија, буду утемељене на правним прописима. И нашли смо основу да се тај митинг забрани. Кад га није хтело забранити тадашње Председништво Савезне Републике Југославије на основу савезних прописа, ми смо у нашем Закону о јавном реду и миру нашли утемљење да наша полиција тај митинг забрани. И од свог тог најављеног великог митингаштва на улицу је изашло отприлике 500 људи, чак и мање. Да су Словенци хтели чути ту “истину”, они би дошли. Ми смо у тражењу решења, чак, понудили том митингашком руководству да дође на телевизију и да преко телевизије објасни Словенцима која је њихова “истина”. РСЕ: Одмах је уследила контрамера српског руководства. Српско руководство је као одговор на забрану митинга донело одлуку да прекине све привредне везе са Словенијом. То је онај чувени бојкот словеначке робе у Србији. Да ли је тај бојкот нанео штете словеначкој привреди?   Кучан: Тај бојкот је трајао све до пре неколико дана. Колико ја знам,

Feqton

ако је информација точна, тек су сада те мере повучене. То је била манифестација тог погледа или представе како српско руководство замишља да треба регулирати односе у Југославији. Треба се сетити и њиховог упада у монетарни систем Народне банке Југославије, уз све друго, па ћете онда имати комплетну слику. Питате да ли је то нанело штету? Сигурно да у првом тренутку јесте. Словеначка привреда је, ипак, била везана за југославенско тржиште. Више од 30 посто нашег народног дохотка се тада формирало у, ако то тако назовем, извозу на југославенско тржиште. Али, дугорочно нам је то заправо помогло, јер смо за своје робе морали тражити тржиште. А, пошто се распадао и Совјетски Савез, распадао се СЕВ, ми смо морали ојачати своје присуство на најсложенијим конкурентним тржиштима, то јест на тржишту Европске уније, где смо тада већ имали око 30 посто нашег извоза. Но, данас је он то превазишао, Словенија ствара 60 посто ГДП-а на том тржишту. Дакле, на један “нехтени” начин нам је та мера помогла, иако је она у суштини имала у себи многе, чак трагичне манифестације оне идеје, оног размишљања које је до краја растурило Југославију. Смрт СКЈ РСЕ: Долазимо до 14. конгреса Савеза комуниста Југосавије, који је одржан 23. јануара 1990. године. Након бескрајних свађа, словеначка делегација је напустила Конгрес, а придружила јој се и хрватска делегација. Конгрес се распао, а са њиме и Савез комуниста Југославије. Да ли сте очекивали да ћете

Izbor

добити тако снажну подршку хрватске делегације, с обзиром да се хрватско руководство дуго држало неутрално у сукобу између словеначког и српског руководства. То је била она чувена хрватска ћутња.

Кучан: Пре тог конгреса ми смо у Словенији имали своју конференцију, која је формулирала наш програм, познат под именом “Европа данас”. Ми смо са том концепцијом демократизирања друштва, увођења елемената из производње, утемељења заједнице на концепцији правне државе и владавине људских права и на концепцији отварања земље ка Европи, пошли на 14. конгрес Савеза комуниста Југославије. Тај конгрес је у својим документима предлагао нешто потпуно друго, потпуно другу оријентацију. Ми смо покушали својим предлозима, амандмирањем тих докумената, ствар окренути. Знали смо да нећемо успети, јер су атмосфера и начин размишљања били окренути у потпуно другом правцу. Поменули сте свађе, то нису биле наше свађе, већ је на том конгресу изречено много ружних речи које су одражавале атмосферу и степен тадашње политичке културе.


Izbor

Тако да када се на крају одлучивало о амандманима, ниједан наш амандман није био прихваћен, ниједан документ који је предложен није био прихваћен у целини. Онда смо ми рекли да ту више немамо шта тражити, јер та политичка организације више није наша политичка организација, јер су наша определења другачија. У тим конфронтацијама око концепцијских докумената је учествовало и неколико делегата из Хрватске. Но, делегација Хрватске је имала другачију позицију. Била је састављена не само од Хрвата него и од Срба. Ми смо отишли. Ја сам правовремено обавестио господина Ивицу Рачана да ћемо ми отићи, ако гласање о амандманима буде овакво какво смо претпостављали да ће бити. Он се двоумио око тога, да ли је то паметно или није. Имао је своју ситуацију. Ми после нисмо знали шта се дешавало након што смо напустили конгрес. Ми смо мислили да су Хрвати тамо остали. Међутим, имали су, то се зна данас, бурну дискусију у својој делегацији. Велика већина је била за то да и Хрвати ураде исто што је урадила Словенија. Како су они то утемељили, не знам, али наше утемељење је било пред очима свих, јер је то била јавна седница коју је преносила телевизија. РСЕ: Ви сте 24. јануара 1991. године у Београду састали са Милошевићем. Многи сматрају да сте на том састанку с Милошевићем постигли договор о изласку Словеније из Југославије. Милошевић је вам признао право на независну државу, а ви сте рекли да Срби имају право да живе у једној држави, али на исти начин као и Словенци, то јесте да не повређују права других нација. Можете ли ми описати како је изгледао тај састанак?   Кучан: Па, тај састанак је изгледао нормално као и сви други састанци. Било је јасно шта је проблем. Ми смо поновили свој став и аргументе на којима смо темељили право Словенаца на самоопределење, то јест право да сами одлучимо о својој судбини. Наравно, кад су то питање поставили Срби, ми нисмо имали разлога да не кажемо да оно што тражимо за себе, признајемо и свим другим народима, али, наравно, под истим условима под којима тражимо то за себе, дакле да остварење нашег права не задире у једнака права других народа. При томе смо, пре свега, мислили на положај Срба у Хрватској, да треба регулирати те односе између Хрвата и Срба, да, с једне стране, то не би било могуће интерпретирати да то даје право Србији да прикључи све такозване српске територије, а, с друге стране, да нерегулирани односи између Хрвата и Срба у Хрватској не би били разлог за конфликт. То смо, враћајући се из Београда, објаснили и господину Туђману.

43

Feqton Серија састанака

РСЕ: У првој половини 1991. године одржана је серија састанака председника република. Састанци су одржавани сваки пут у другој републици. чини се да су ти сусрети били последњи покушај да се нађе миран излаз из кризе. чија је то била идеја? Киро Глигоров нам је рекао да му се чини да је то била ваша идеја. РСЕ:   Међутим, ваш разговор са Милошевићем разљутио је хрватско руководство. Они су сматрали да сте их оставили на цедилу и да сте Милошевићу дали одрешене руке да посегне за деловима Хрватске где су у већини живели Срби.   Кучан: То је, можда, њихова интерпретација, али у разговору са српским руководством у Београду за то нема никаквих аргумената.   РСЕ:  Да ли сте након тог састанка имали још сусрета са Милошевићем у четири ока? Аутори књиге “Смрт Југославије”, Лора Силбер и Алан Литл, тврде да је таквих састанака било.   Кучан: Не. То је отприлике истина као и она њихова теза да смо ми тражили своје повлачење из Београда преко Бугарске. Ја се са Милошевићем више састајао нисам. Но, састајали су се Милошевић и Туђман. То јесте истина.   РСЕ:   А, да ли се неко други из словеначког руководства састао са Милошевићем и разговарао о том питању?   Кучан: Не. С овлаштењем руководства и мојим знањем, не.   РСЕ:   Априла 1991. године Хрватска и Словенија су потписале уговор о заједничкој одбрани. Међутим, тај уговор никада није реализован.   Кучан: То није било потписивање уговора између Словеније и Хрватске, већ је то био састанак два министра обране и два министра унутрашњих послова Словеније и Хрватске. Дакле, четворице људи који су заједнички размишљали и томе да би то било добро. Но, кад су се наши министри вратили, Председништво није дало сагласност за такав уговор, јер смо били свесни да то, прво, није у надлежности министара, већ парламената, и друго, да би нас то увукло у рат у Хрватској. Но, друго је питање зашто хрватско руководство није хтело или није могло нама да помогне кад је дошло до интервенције Југославенске армије против Словеније и до рата у Словенији, кад је народ, јавно мнење у Хрватској тражило да се спречи одлазак тенковских јединица из Вараждина, Загреба и Јастребарског.

Кучан: Не, моја идеја је била да се уместо савезних органа састану легитимни представници република и да виде која је будућност. Да ли постоји могућност да нађемо један модус вивенди, заједничко решење, јер смо ми били представници наших народа, или да таква алтернатива не постоји? Но, ја нисам мислио да ће то бити серија састанака који ничему не воде. На крају се испоставило да смо могли завршити првим састанком, јер смо на првом састанку утврдили да решења нема. РСЕ:  Значи, ипак је то била ваша идеја, коју су остали прихватили, и онда је та серија састанака кренула?   Кучан: Моја идеја је била да дође до састанка. Моја идеја није била да дође до серије састанака.   РСЕ:   Како су изгледали ти састанци? Да ли је било шансе за неке праве суштинске преговоре?   Кучан: Кад имате концепцију федеративне или вишенационалне заједнице која се зове Југославија, у земљи која је подређена интересима, пре свега, једног народа, то јест, као што сам ја то тада назвао, концепцију претварања Југославије у “Србославију”, онда, наравно, дијалога нема и могућности решења нема.   РСЕ:  Како су се Милошевић и Туђман понашали на тим састанцима, да ли су подржавали један другог или су били на супротним половима?  


44

Кучан: Не, нису се међусобно подржавали, то би било погрешно размишљање. Но, мој аргумент је био плебисцит који је био извршен у Словенији у децембру 1990. године у Словенији, везано свако руководство, јер је то, ипак, најдемократскији начин изјашњавања јавне воље и да ћемо ми оно што је народ на плебисциту одлучио и реализирати - и знало се када. Постојао је шестомесечни рок тог припремног периода, током којег смо ми желели регулирати односе са другим републикама и са савезним органима на основу наше концепције о раздружењу Словеније. То, како знате, није било прихваћено и председник Туђман је увек реагирао када сам ја говорио да ћемо ми остварити тај плебисцитни захтев и отићи. Колико се ја сећам, морао бих то проверити, али чини ми се да су ми у памћењу остале његове речи, он је рекао: “Кад оду Словенци, истог дана, истог сата, исте минуте и истог секунда отићи ће и Хрвати”. Наравно, ситуације су, ипак, биле другачије, јер Хрвати нису имали иза себе овакав плебисцит. РСЕ:   Једна од најозбиљнијих иницијатива која је покренута на тим састанцима био је заједнички предлог Кире Глигорова и Алије Изетбеговића да Босна и Херцеговина, Македонија, Србија и Црна Гора буду у некој врсти федерације, а све заједно у конфедералном односу са Хрватском и Словенијом? То је, уствари, био концепт асиметричне федерације, за који се и Словенија у почетку залагала. Какав је тада био ваш став? Према сведочењу Кире Глигорова, ви сте тада рекли да по уставу Словеније нисте овлашећени да се изјашњавате о таквим предлозима,

Feqton

али да лично мислите да је тај предлог у основи добар. Кучан: Па, гледајући сасвим реално, тада то више није био предлог који је могао завршити сретно. Кад смо ми предлагали такве формуле, дакле прво редефинирану или, ако хоћете, модернизирану федерацију, па онда конфедерацију, односно још пре асиметричну федерацију, нажалост нисмо имали подршку. Ствари су онда отишле својим правцем и својом логиком. То је било касно. Ја сам Кири Глигорову у приватном разговору рекао то што сте и ви напоменули, да то може бити једна временска етапа раздруживања земље и да би можда могло спречити конфликт, чак и рат који се могао наслућивати. Но, мој став није био, ни лични, да то може бити једно решење које би озбиљно издржало искушење времена. И ја мислим да се касније, заправо врло скоро, показало да то није прихватљиво нити као модел, а камоли као једно животно решење.   РСЕ:   Ви сте то посматрали као један предах да би се избегао рат? Кучан: Пре свега као један штит да Словенија може да оконча свој прелазни период и све припреми за осамостаљење у јуну 1991. године. О независности није било дилемма, само о начину остварења те одлуке РСЕ: 25. јуна 1991. године, ево сад смо дошли и до тог догађаја, словеначки парламент прогласио је независност. четири дана пре тога, 21. јуна, тадашњи амерички министар

Izbor

иностраних послова, Џејмс Бејкер, дошао је у Београд и одржао серију састанака са савезним функционерима и председницима Република. И ви сте се састали са Бејкером. Према бившем америчком амбасадору у Југославији, Ворену Цимерману, ви сте рекли Бејкеру да за вас није дилема - да или не независност, него како. Да ли је Бејкер на вас вршио притисак да одустанете од проглашења независности или, можда, да га одгодите? Кучан: После серије тих састанака, ја сам имао разговор са господином Марковићем и господином Лончаром. Дакле, премијером и министром иностраних послова који су ми рекли да је Бејкер био најнезадовољнији Милошевићем и са мном на тим сепаратним разговорима. Точно је то што сте цитирали, ја сам то рекао. Одговор господина Бејкера је био: “Ми инсистирамо на томе да ви одустанете од тога” и “Никад вас Сједињене Америчке Државе неће признати”. Ја сам тада, колико се сећам, одговорио да не знам ниједног демократског политичара који би у својој земљи имао онакав плебисцит какав је имала Словенија, који је могао од те тако изражене људске воље да одступи и да таквог политичара неће наћи ни у Словенији, нити да ми, наравно, од тога што је одлучено на плебисциту можемо одступити, али смо спремни на разговоре о томе како ту одлуку остварити.   РСЕ:  Има доста контроверзи о садржају састанка између тадашњег савезног премијера Анте Марковића и Џејмса Бејкера. Неки су, као например адмирал Бранко Мамула, тврдили да је Бејкер дао


Izbor

зелено светло Марковићу да притисне Словенце. Бејкер у својим мемоарима каже да је Марковићу рекао да не види никаквог начина да се Словенија спречи да преузме своје границе. Али је додао и ову реченицу: “Можда би било логично употребити Армију да се то спречи, али то би изазвало експлозију”. Бивши амерички амбасадор Ворен Цимерман мисли да су генерали Југословенске народне армије протумачили Бејкерове речи као да да Сједињене Америчке Државе немају намеру да силом зауставе Армију ако она крене у интервенцију на Словенију? Анте Марковић никада ништа није рекао о садржају тог састанка. Шта ви знате о садржају разговора између Бејкера и Марковића? Кучан: Ја уствари о том састанку не знам ништа. Рекао сам вам да су ми после тих разговора са америчким државним секретаром Бејкером, Марковић и Лончар рекли да је био

Feqton

најнезадовољнији са Милошевићем и са мном. Дакле, ја могу закључивати на основу разговора који смо водили председник Туђман, Анте Марковић и ја управо 29. новембра 1990. године, дакле уочи нашег плебисцита и кад смо разговарали о могућности да Анте Марковић своју позицију председника савезне владе и доста високи реноме и полуларност које има у свету, поготово у Сједињеним Америчким Државама, употреби за миран разлаз Југославије. Но, он је тада, после једног дугог ћутања, рекао: “Не. Ја сам премијер савезне владе и ја сам дужан да чувам интегритет Југославије”. Ми, наравно, нисмо мислили да се не чува интегритет Југославије, него да се процес раздруживања спроведе мирним путем кад је већ јасно да народи Југославије више не могу живети заједно. Дакле, ако на основу тога закључујем, онда могу мислити шта је на том састанку од стране господина Марковића било речено.

45

Али, ја не верујем и немам никакав аргуменат да мислим да је он био тај који је дао зелено светло Армији. То би, ипак, било с моје стране неправедно тврдити. Дакле, ја за то немам никакав аргуменат, односно елеменат. РСЕ:   Пре проглашења независности Словеније и пре интервенције Југословенске народне армије десио се један догађај који говори о неповерењу које је владало између словеначког и хрватског руководства. Наиме, Душан Биланџић сазнао је од једног високог официра Југословенске народне армије, чије име никад није открио, да је донета одлука о војној интервеницији у Словенији и о томе је 22. јуна обавестио Туђмана, али је овај рекао да је то немогуће, јер јер Кадијевић обећао да се неће мешати у политику. То је био Туђманов одговор Биланџићу. До истог сазнања дошао је тадашњи хрватски министар одбране Мартин Шпегељ. Он каже да вас је о


46

томе обавестио, да сте ви онда назвали Туђмана и питали га да ли ће се Хрватска и Словенија заједнички бранити, с обзиром да је потписан некакав споразум у том смислу, а Туђман вам је, према Шпегељу, одговорио да није у хрватском интересу да се меша у рат између Србије и Словеније. Туђман је, дакле, одбио да поступи у складу са споразумом о заједничкој обрани. Да ли је тачна та интерпретација? Кучан: Рекао сам вам да таквог споразума није било, већ да је постојао само предлог да до таквог споразума дође. Са ове временске дистанце разговарати о свим тим детаљима који су више-мање резултати субјективних сећања на тадашња збивања, мислим да би било доста неправедно. чињенице су такве да се, што се мене тиче, могло закључити да ће Југославенска народна армија интервенирати. У контексту тадашњих збивања то је био најлогичнији резултат. Како и када ће интервенирати, то је била непознаница. Дакле, што се мене тиче, ја сам очекивао да ће до интервенције доћи. Упозоравао сам на то и моје колеге из политичког руководства Словеније. Али, нисам очекивао да ће то бити одмах, ту исту ноћ након проглашења самосталности и независности Словеније, дакле 26. јуна. То се десило. Онда смо, наравно, ми тражили објашњење и од стране господина Марковића и објашњење од тадашњег заповедника 5. армијске области у Загребу, чија је надлежност била Словенија, то је био генерал Колшак и, наравно, ја сам онда неколико пута разговарао са председником Туђманом. Но, њихове одлуке су биле такве какве су биле. Ја то могу разумети. Свако у таквој ситуацији чува своје интересе. Али, наша претпоставка, која се касније показала као тачна, била је да се у Словенији брани Хрватска. Па смо ми касније много помогли Хрватској. Били смо сигурни да је помоћ Хрватској у наоружању и свему што смо имали најбољи начин да се одбрани Словенија, ако би рат поново прескочио на тло Словеније.   РСЕ:  Да ли је дошло до тог разговора о којем говори Мартин Шпегељ? Он каже да сте Туђмана звали у ноћи, сав узбуђен, и да сте га питали да ли ће се Хрватска и Словенија заједнички бранити.   Кучан: То је точно. Сви ти разговори о којима ме питате су постојали. Но, кажем, субјективне интерпретације које су везане за превртљивост или за варљивост људског меморирања, тешко се коментаришу. Свако има право да те догађаје види онако како он данас мисли да су се збили.   РСЕ:  Да ли се сећате тога да вам је Туђман одговорио да неће да се меша у

Feqton

Izbor

Десетодневни рат

дана, али је за људе који су у њему учествовали, био прави рат. РСЕ:  Ви сте у једној изјави рекли да вам је вест о почетку војне интервенције у

РСЕ: Сада долазимо до кључних догађаја, проглашења независности Словеније и почетка рата у Словенији. Након проглашења независности Словеније, влада Анте Марковића је донела одлуку којом је овластила министра одбране и министра унутрашњих послова Југославије да ангажују граничне јединице Југословенске народне армије ради очувања граница и граничних прелаза. Петар Грачанин, тадашњи министар унутрашњих послова, и Вељко Кадијевић, министар одбране, схватили су то као зелено светло за интервенцију, мада је Анте Марковић тврдио да влада никада није Југословенској народној армији дала дозволу да употреби силу. Какви ви на то гледате?   Кучан: Већ сам рекао да ја немам аргумената и факта који би оправдавали да је управо Анте Марковић дао то зелено светло. Он је био председник владе, закључак је био онакав као што сте га ви цитирали, али битно је како је то Армија схватила, односно армијско и полицијско руковоство. Јер, они нису ангажовали само граничне јединице, они су ангажовали све што је армија овде у Словенији имала и то не само у Словенији, него и оне војарне које су биле на тлу Хрватске, то јест оне које су биле близу Словеније, дакле из Загреба, Вараждина и Јастребарског код Карловца. И то више онда није била одбрана границе, већ права војна интервенција која је онда прерасла у прави рат. Макар он трајао само 10

Словенији стигла док сте се туширали. Назвао вас је ваш шеф кабинета и рекао вам да су кренули тенкови из касарне у Врхники. Ви сте одмах покушали да ступите у контакт са генералом Конрадом Колшаком, командантом Пете армијске области и са премијером Антом Марковићем. С Колшаком нисте могли ступити у контакт, али сте разговарали са Антом Марковићем. Како је текао тај разговор? Кучан: То се све збило у ноћи после проглашења независности. Овде у Љубљани је било славље и ја сам се вратио кући негде после поноћи и припремао сам своје излагање за свестраначки конгрес који се требао одржати следећег дана. Том конгресу су присуствовали делегати из читавог света, отамо где наша дијаспора има своје највеће ослонце. И кад сам то завршио, негде око пола два, звао ме је, то је точно, шеф кабинета, који је још увек са друштвом славио тај за нас велики и хисторијски догађај, да је обавештен да су кренули тенкови из војарне у Врхници. Ја сам онда звао прво генерала Колшака којег нисам могао добити, нико се тамо није јављао. Онда сам звао Анту Марковића, којег сам пробудио, звао сам усред ноћи, који о томе ништа није знао. То је био врло нервозан разговор, речи се нису бирале. Ја сам му вероватно доста строго рекао да ће он бити одговоран за крвопролиће које ће из тога следити. Он је мени исто тако оштро одговарао. Но, то је све

рат између Србије и Словеније. Кучан: И то је точно.


Izbor

у контексту догађаја како су текли. РСЕ: То је био један јако оштар разговор између вас?  

Кучан: Јесте. Није ни могао бити другачији. РСЕ:   Да ли се сећате шта је он вама рекао?   Кучан: Када сам му ја рекао да ће он бити одговоран, он ми је на то рекао: “Ви сте то изазвали”. Али, мислим, речи су речи. Ја томе не придајем никакву важност. Мислим да смо сви били свесни одговорности за оно што се још може десити. Но, он ми је обећао да ће интервенирати, да ће ми се неко јавити из Загреба, из команде 5. области и онда се јавио генерал Колшак. Но, ја сам већ тада имао осећај да он није тај који стварно заповеда.   РСЕ:  Шта вам је Колшак рекао тада када вам се јавио?   Кучан: Опростите, није се јавио Колшак. Јавио се Рашета, Колшаков заменик. Он ме је хтео смирити. Ми смо се познавали, јер он је био дуго на служби у Љубљани. Рекао је: “Шта је председниче, што сте узбуђени?”, каже. “Није то оклоп, није то на гусеници”, као да је то било важно. Ја сам му рекао: “Па, то је рат. Ви за то преузимате одговорност”. Он ме је углавном хтео смирити. Разговор нисмо успели да завршимо, јер се прекинула веза. Ја сам отишао одмах у канцаларију, где смо сазвали Председништво, уз учешће председника владе и

Feqton надлежних министара, и то је резултирало одлуком да се агресији треба одупрети. РСЕ:  Да се зауставимо на том тренутку. То је била врло драматична седница. Ту се одлучивало да ли ће се пружити оружани отпор армији. Врло озбиљне одлуке су се доносиле. Како је изгледала та седница?   Кучан: Па, можете замислити како је изгледала? То је, ипак, била одлука о рату и миру.   РСЕ:  То је било усред ноћи?   Кучан: Не, то је већ било рано јутро. Већ се разданило. И зна се које су ствари биле у питању. Шта би се све могло довести под знак питања. То је била хисторијска одлука, њено остварење. Генерације Словенаца су сањале тај сан да коначно Словенија буде самостална земља и да Словенци могу сами одлучивати о својој судбини. А то је интервенцијом Армије било стављено под знак питања. Ми смо одлучили да сносимо хисторијску одговорност, да се та одлука која се темељила на плебисциту, одбрани. Њу је требало донети у случају да се сила и даље употреби, да ли ћемо се одупрети свим средствима. Ситуацију је изложио тадашњи министар одбране господин Јанша, и рекао да је то на нама, дакле на члановима Председништва. Настао је период ћутања. Сви смо вероватно тада у својим главама размишљали о чему то заправо одлучујемо, које ће бити последице по наше суграђане, по народ, по будућност. То данас можда звучи као велике речи, али то се другачије не може описати. Требало је прекинути ћутање и ја сам питао: “Дакле, на чему смо? Значи, прихватамо да се бранимо и оружјем”. Онда сам отишао и дао изјаву за телевизију.  

47

Кучан: Да. Дакле, није било никаквог приговора на оно што сам ја из тог ћутања закључио. Онда сам дао изјаву за телевизију и рекао да је Словенија у ратном стању. Да је била нападнута, да је суочена са агресијом и да ће се од агресије бранити и позвао сам суграђане да учествују у одбрани наше државе, њене независности, самосталности, то јест одбрани своје плебисцитне одлуке. РСЕ:  Када сте се определили за оружани отпор Југословенској народној армији, да ли сте се бојали да би се све могло врло трагично завршити за Словенију?   Кучан: Одлука о рату је увек најтежа одлука. Ја мислим да не постоји одговоран човек који би олако донео одлуку о рату, па макар одлука била чиста као што је била наша, да се Словенија брани од агресије с којом је била суочена. Не знам да ли смо били свесни свих консеквенци. Јер, то се, наравно, никад не може предвидети. Али смо били свесни да имамо посла са објективно много јачим противником и да ћемо га тешко зауставити без подршке међународне заједнице, која није била баш склона оном што је Словенија тада радила. Али смо ми били уверени да имамо довољно снаге, добрих веза и пријатеља у иностранству и да ћемо успети добити подршку. То је, на крају-крајева, и успело, интервенцијом Европске уније је било тражено да се прекине рат. То примирје прво није било поштивано. Онда се тражило друго примирје, до којег је дошло и после тог примирја је дошло до састанка на Брионима и ту је, уствари, рат против Словеније завршио.   РСЕ:   Да ли сте се могли поуздати у Територијалну одбрану Словеније, с обзиром на огромну разлику између моћи Југословенске народне армије и Територијалне одбране Словеније?   Кучан: Територијална одбрана Словеније је имала дугу традицију. Она је била ослоњена на партизанско ратовање, на све што су Словенци у својој војној прошлости остварили. То су били предани људи. Ја сам лично познавао све комаданте покрајинских штабова Територијалне одбране. У међувремену се ту створила и маневарска структура Народне заштите, која се градила на легалној основи, јер смо ми у нашем тадашњем Закону о унутрашњим пословима имали ослонац за то да имамо институцију Народне заштите, која је опет била тековина партизанског ратовања, за време народоноослободилачког рата. Била је у потпуности под нашом контролом, јер Територијална одбрана у погледу командовања, ипак, није била у целини у нашој РСЕ:  Једногласно је прихваћено да се надлежности. Имали смо и једно браните оружјем? жалосно искушење са руководством


48

Територијалне одбране. Са генералом Кочевом, који је био њен начелник. РСЕ:  То је било приликом одузимања оружја?   Кучан: Да, заправо већ код његовог постављања на функцију начелника. Иако је то било у надлежности републике у сарадњи са федералним властима, ипак нас нико није питао за нашу сугласност око постављања тог начелника. Но, то није важно за ово што ме питате. Дакле, ја сам имао пуно поверење у нашу Територијалну одбрану. Знао сам да ће они урадити све што је у њиховој моћи, да неће бити панике, да неће бити неизвршавања задатака, да сви ти људи који су били позвани да бране ту одлуку, имају висок степен морала. Но, питање је било колико ће дуго моћи издржати, с обзиром да су имали, више-мање, само пешадијско наоружање, а били суочени са једном врло добро опремљеном, модерном армијом са високим степеном савременог наоружања, са тенковима, авијацијом, хеликоптерима. То је, ипак, била једна битка Давида и Голијата, односно неравноправна. Али, морал је био на нашој страни и тај морал је на крају победио.   РСЕ:   Колико знам, у једном тренутку војни врх је био донео одлуку да бомбардује Љубљану. Како је то избегнуто?   Кучан: Колико ми знамо данас, та одлука је била донета. О томе је говорио и генерал Аџић кад је претио Словенији преко телевизије. Било је и неколико надлетања. чак је било и ракетирања наших телевизијских одашиљача и система веза. Биле су ракетиране и јединице Територијалне одбране. Тако да је један налет одмазде био очекиван. А, ми се од њега тада, наравно, нисмо могли одбранити. Зашто је био повучен, не знам. Али, знам да је аеродрому у Бихаћу било то наређено, да су авиони били спремни, већ су били опремљени ракетама и бомбама. Ко је био тај који наређење није хтео извршити, или није могао извршити, не знам. Можда је то био већ утицај или захтев међународне заједнице, пре свега Европске уније, да се то не деси. Јер, то би онда, ја мислим, ипак, био најтрагичнији чин и не знам ко би данас из тадашњег врха Југословенске народне армије за њега морао сносити одговорност.   РСЕ:   Значи, ви немате никакве информације о томе како је та одлука повучена?   Кучан: Не.

Feqton

Izbor

”Идите ви (Словенци), али они (Хрвати) смо имали високи морал, уверење да не могу” је правда на нашој страни и то се и остварило. Дакле, нити је Армија била РСЕ: Знамо како је завршио рат изме- мотивирана, то јест армијски састав, ђу Југословенске народне армије и нити је била припремљена за такав Тероторијалне одбране Словеније. рат. Наређење да иду тенкови из Словенци су изашли као победници. касарни према граничним прелазима Међутим, у многим коментарима који без пратње пешадије, вероватно су уследили после тога, изражавана је је и лаику јасно да је то чак и једна сумња да је тај рат на неки начин био до- непрофесионална одлука, једна неговорен, да су јединице Југословенске професионална команда. Али се зато народне армије послане у унапред Армија за касније ратове, у Хрватској, изгубљен рат. Рецимо Киро Глигоров а поготово за рат против Босне и нам је рекао, када смо га снимали за Херцеговине, већ добро припремила. ову серију, да та акција за војничке та- Она је из мирнодобног прешла у ратно чке гледишта није личила на озбиљну стање, активирала је технику. Ту су операцију, а Васил Тупурковски, који је већ људи били високо мотивирани. као члан Председништва Југославије по- То је онда већ била национално чиста средовао у преговорима између армије армија. И ту је сва логика онда била и словеначког руководства, рекао је већ сасвим друга. То што сте ме пида су официри Југословенске народне тали да ли је био некакав договор о армије били огорчени на Генералштаб, томе, па ко би био у стању овде најер су добили наређење да не смеју правити договор да се овде играмо први да пуцају и тако су били доведени рата и да то завршимо на начин како у инфереиоран положај. Какав је ваш је завршило и да овде гину људи и на коментар на те интерпретације? једној и на другој страни. Дакле, то је исувише велика шпекулација, за коју би људи који се њоме служе, ја мислим, морали имати аргумете.   РСЕ:  Ви кажете да је Армија у тај рат ушла практички неприпремљена. Кажете да су тенкови ишли без пратње пешадије. Значи, једна професионална армија се понашала потпуно непрофесионално у том тренутку.     Кучан: То се данас тешко може Кучан: Па, мој коментар је другачији. разумети. Али, ако се вратимо у таДа дође до рата, емоције које су дашње време, ја мислим да они, чак, потребне да у некоме видите не- нису веровали да ће до тога доћи. пријатеља, морају бити снажно Постојало је уверење у једном делу мотивиране. Поново се враћам на армијског руководства да Словенци то да ми своје осамостаљење нисмо нису у стању да се бране, да само остварили задирањем у било чија треба да им се покажу мишићи, да ће права која су једнака нашима. Дакле, се они уплашити и да ће бити мир. никоме нисмо нанели штету. Војници Поново су градили на тој тези да наЈугославенске народне армије који род неће слушати руководство, јер су овде били овдје присутни, били је оно националистичко и има своје су суочени са чињеницом да морају интересе, а да то народ не подржава. извршити наређење, а то је за њих То ми је, уствари, највећа загонетка, кабио велики морални проблем. Они нису ко су могли тако криво процењивати били припремљени за то да се боре расположење народа у Словенији. са Словенцима, заправо нису ни знали Јер, знате, Словенија је тада, ипак, зашто би требали да се боре, шта била добро напуњена сарадницима су њима Словенци урадили да морају КОС-а, армијске тајне службе, који на њих да пуцају. То су, малтене, били су могли доћи до информација, јер све регрути који су овде боравили ја се у Словенији такорећи све радило мислим нешто више од три месеца јавно у правцу осамостаљења и на служењу војног рока. Поменуо знало се да ми озбиљно мислимо 25. бих особно сећање једног војника ко- јуна да прогласимо независност. ји је ту био ухваћен. Питали су га И како су, на основу тих добрих да ли зна шта се дешава, а његову информација које су сигурно преко изјаву је снимала камера. Он је рекао: сарадника КОС-а стизале у центар “Нама су рекли да Словенци хоће да где се правила анализа, могли доћи до се отцепе, а ми као да им не дамо”. тако погрешне процене расположења Интерпретација другог младића је у народу, јер је Армија уствари, ако била да Аустријанци угрожавају Ју- мало фигуративно кажемо, овде ушла гославију, па да они иду на границу. у сукоб са голоруким народом и тај се Дакле, кад немате ту високу моралну народ бранио и победио ту морално свест, онда, без обзира колико је те- неприпремљену Армију. хника на вашој страни, ви рат не   можете добити. Ми нисмо имали РСЕ:  Мислите да је у основи свега била технику, нисмо имали наоружање, али погрешна процена армије да треба


Izbor

Feqton

49

само да покаже намеру, да покаже снагу, да се прошета кроз Словенију тенковима и да ће све бити готово? Да је то била њихова намера?

је Генералштаб заправо наређивао врховној команди, а не врховна команда Генералштабу, то је оно време када је доктор Дрновшек био члан Председништва, тако да је могуће да је

ватре и бескрајног политичког одлучивање. Он је знао шта значи плебисцитарна одлука, шта значи одлука о осамостаљењу која је била донета овде у скупштини, дакле да је

Кучан: Да, ја мислим да је то била основна процена и била је погрешна. Јер, овде су они налетели на сасвим друге Словенце од оних које су они предвидели у својим проценама, како ће се ти Словенци понашати, а они су се понашали другачије од њихових очекивања. РСЕ: Да ли је интервенција била одлука искључиво војног врха иза које није стајао Милошевић. Јер, војни врх је хтео да сачува Југославију, а Милошевића је, пре свега, интересовала велика Србија, па му Словенија није била ни потребна, што је он признао на састанку с вама 24. јануара 1991. године. Уосталом, Борисав Јовић је, према сопственом сведочењу, још јуна 1990. године рекао Вељку Кадијевићу да би најрадије Словенију и Хрватску силом истерао из Југославије. С тим се сложио и Милошевић, с тим што је рекао да би подручја у којима живе хрватски Срби требало да припадну остатку Југославије. Да ли мислите да је то била одлука југословенског војног врха иза које није стајао Милошевић?   Кучан: То ће вероватно показати време, кад буду доступни архиви, односно када проговоре људи који су били актери тог збивања у Београду. Мени је тешко шпекулирати о томе шта се збило. По логици ствари је била потребна одлука политичког руководства. Али, како знамо шта се тамо збивало почетком деведесетих година, да армија, уствари, није слушала политичко руководство, да

ЈНА то урадила и сама. Да је Словенија сметала Милошевићу и тадашњем српском руководству у остваривању њихових планова стварања велике Србије, то је точно. Неколико пута смо разговарали о томе. То је такођер било речено и током мог разговора са господином Милошевићем на председничком састанку на Брду код Крања. Тада је било речено: “Идите ви”, дакле Словенци, “али они”, Хрвати, “не могу”, каже “с њима смо везани крвљу”. Дакле, мислило се не делове Хрватске који су претежно били насељени Србима и то је, уствари, био проблем. РСЕ:  Када је био тај састанак на Брду код Крања?   Кучан: То је, ја мислим, био претпоследњи састанак тог председничког разговарања које се кретало по читавој територији тадашње Југославије. То је било негде у рано пролеће 1991. године.   РСЕ:  Каква је била посредничка улога чланова Председништва Југославије, Васила Тупурковског и Богића Богићевића у словеначком рату?   Кучан: Они су ту долазили на основу закључака савезног председништва, дакле пре свега да се постигне примирје, да престану ратне активности, да би се онда створио простор за политичке преговоре. Но, ту ја у лепом сећању, пре свега, имам настојање Богића Богићевића, који је знао да не може бити прекида

створено једно потпуно ново стање и да сада треба разговарати уз поштивање тог новог стања. Дакле, да се ствари не могу вратити назад као да се ништа није десило. И ја веома поштујем његово принципијелно држање и принципијелан став. РСЕ: А што се тиче Тупурковског?  

Кучан: Па, ја говорим о Богићевићу, јер је он више пута био овде и боље је познавао овдашње прилике. Но, рекао сам на почетку, они су долазили на основу закључака Председништва и покушавали су овде остварити то што им је било дато у задатак. РСЕ:   Тупурковски нам је рекао да је једном приликом Територијална одбрана Словенија пуцала на хеликоптер у којем је летио.   Кучан: За то не знам. Али, ако је пуцала, сигурно није пуцала због тога


50

Feqton

што је господин Тупурковски био у хеликоптеру. РСЕ: Вероватно је то био хеликоптер ЈНА.   Кучан: Не знам. Морао бих питати људе који то можда знају, али мислим да бих за тај податак знао, да се то заиста десило. Драгоцена тројка   РСЕ:   Колико знам, европска тројка, у којој су били Жак Пос, Ханс ван ден Брук и Ђовани де Микелис, вршила је на вас притисак да повучете одлуку о независности.   Кучан: Та тројка је за нас била врло драгоцена. Рекао сам вам да смо ми знали да само војним дејствима Територијалне одбране и словеначке полиције не можемо добити рат против Југословенске народне армије. Знали смо да можемо много тога урадити, али да нам је потребна међународна подршка. И ту смо тројку видели као наш мост до међународне заједнице, формалан, званичан мост. Они су, наравно, долазили пре свега због тога да постигну прекид ратних активности. Ипак је то била велика ствар. После скоро 50 година мира по окончању Другог светског рата на тлу Европе, дошло је до правог рата. Тешко се било са тим помирити. То је за све био велики шок. И они су тражили примирје и онда политичку дискусију о томе шта урадити. Најконструктивнији разговори су одржани на Брионима почетком јула. Споразум о прекиду ватре је усвојен на састанку 8. јула. Ту је био вршен велики притисак на нас. Низ разговора је био тог дана на Брионима о томе да Словенија одустане од своје одлуке о осамостаљењу и да се онда у политичкој дискусији види шта треба радити. Ми смо инсистирали на томе да је оно што можемо урадити, то јест што смо спремни урадити, то је да де факто прекинемо са настављањем даљих активности око осамостаљења, али да оно што је већ било остварено, не можемо повући. И на крају је то и тако било у том коначном споразуму који су потписала три потписника: Европска унија, Југославија, дакле федерални органи, и Словенија. Ту је први пут Словенија наступила као засебан субјект једног међународног уговора, једног међународног акта и ја сам на то пристао. Онда смо ишли у преговоре о повлачењу ЈНА. У временском периоду од три година се ЈНА требала повући. Но, након тога су дошле друге иницијативе и она се, како знате, повукла већ за три месеца и припремала се, што смо ми логички закључивали, за даље ратове, пре свега за рат у Хрватској, на што смо стално упозоравали хрватско ру-

ководство. РСЕ:  Да ли је тачно да се том брионском споразуму једини успротивио Анте Марковић и да је Ван де Брук посебно с њим разговарао и убеђивао га да то прихвати?   Кучан: Јесте. То је било касно у ноћи, после дана пуног тих разноразних разговора и различитих предлога. Кад је Ван де Брук предложио оно што се договорио и с нама, шта је за нас прихватљиво, Анте Марковић је, наравно, као паметан човек знао да је то крај, јер је ту, уз Југославију, постојала као партнер договора и Словенија.   РСЕ: Као у том тренутку признати међународни фактор.   Кучан: Да. То је био први акт међународног признавања Словеније, иако се можда то није хтело, али је формално тако било.   РСЕ: Уствари почетак међународног признавања Словеније.   Кучан: Да. И, наравно, формални почетак краја Југославије, односно њеног распадања, а Марковић је то хтео спречити. Поново се враћам на онај разговор у Загребу 29. новембра 1990. године, где је он рекао да ће бранити јединствену Југославију, односно да он сматра да је његов задатак као савезног премијера да брани интегритет Југославије. Но, то је било прихваћено тако како је било прихваћено и ствари су онда, наравно, кренуле у том контексту.   РСЕ: Да ли мислите да је за прекид рата у Словенији било кључно то што је трећег дана рата, 30. јуна, на састанку Савета за заштиту уставног поретка Србија практично повукла своју подршку Армији за интервенцију у Словенији? Борисав Јовић, тадашњи члан Председништва из Србије, каже да је он на том састанку, на запрепашћење генерала, рекао да Словенију треба пустити да оде из Југославије и да Југословенска народна армија треба да се повуче из те републике. Знате ли за тај састанак?   Кучан: Па, ја сам то прочитао у Јовићевим мемоарима као и ви. Немам

Izbor

разлога да сумњам у веродостојност тих мемоара, уз чињеницу да је такав састанак са таквим закључком постојао. РСЕ: То је био затворени састанак?   Кучан: Да. чак имам разлога из свог искуства да верујем да је тако било. Јер, кад смо ми дошли на Брионе, тада је Бранко Костић у једном разговору са мном рекао: “Па, ваљда не мислиш да ће наши синови гинути у Словенији у рату против вас?” Онда је био тај велики скуп жена које су протестовале пред Генералштабом у Београду, да им се врате синови из Словеније. Наравно, наша намера није била да пуцамо на ту децу, на те њихове синове, као што нисмо желели нити да наши синови, браћа и другови гину у том рату. Дакле, ми тај рат нисмо желели. Дакле, мотиви на основу којих се тражио прекид рата и повлачења Армије, верујем да су били различити. Ми смо хтели да се рат оконча, да тај процес не иде даље силом. А какви су били мотиви других који су хтели Армију вратити, може се закључивати на основу тога где се та армија повукла. Колико је мени познато, само се један део, врло мали, вратио на територију Србије. А, главна снага, и људска и оружана, се разместила у Босни и Херцеговини, на границама оних делова који су припадали већинском српском народу, то јест на границу онога што се тада и данас назива велика Србија.   РСЕ: И коначно, средином јула Председништво Југославије је донело одлуку о повлачењу Југословенске народне армије из Словеније. За ту одлуку, поред члана Председништва из Словеније, Јанеза Дрновшека, гласала су и три члана Председништва из Србије: Борисав Јовић, Југослав Костић, Сејдо Бајрамовић, као и члан Председништва из Црне Горе Бранко Костић, и Македоније - Васил Тупурковски. Представник Босне и Херцеговине, Богић Богићевић, се уздржао, једино је Стипе Месић, члан Председништва из Хрватске, био против. Он је знао да ће се сада Југословенска народна армија усмерити на Хрватску и то је, вероватно, био разлог за то што је гласао против.   Кучан: То је био једини разлог. Иначе, ако бисмо ишли консеквентно током догађаја, у интересу Хрватске би било да се Армија повуче из Словеније и да се даље консеквентно повуче из Хрватске. Но, то би била друга логика. Они су знали да се Армија из Хрватске неће повући, већ, напротив, да се она из Словеније повлачи како би добила залет и снагу да ратним дејствима спречи исти такав пут Хрватске. Дакле, одлучивање других, пре свега ове тројице који су представљали Србију, дакле као републику са аутономним


Izbor

покрајинама, говори у прилог ономе... РСЕ: И члана из Црне Горе.   Кучан: Не, не. Говорим о овој тројици, у прилог онога што сте рекли везано за Јовићев запис у његовим мемоарима како је текла та седница војног руководства, односно Председништва. Тако да ја мислим да су све те ствари врло логичне. Ако се, наравно, погледа како су текли догађаји и какви су интереси били у питању од стране појединих република, везано за даљи ток догађаја и, наравно, за функцију коју су Армији приписивали, које су очекивали да ће их армија остварити.   РСЕ: Након тога је дошло до повлачења ЈНА и Словенија је фактички и практично остварила своју независност.   Кучан: Онда су уследили преговори о начину повлачења. Армија је, наравно, тражила да се повуче не само са својом људском снагом него и са читавим наоружањем. Код нас су биле дилеме да ли то прихватити или не. Мој став који је онда прихватила и већина, био је - боље пустити Армији да однесе пушку више и спречити рат, да би Словенија мирним путем остварила свој циљ, дакле самосталност и међународно признавање. И кад се армија повукла, онда смо ми интензивирали своје акције за међународно признавање. Ту су нам много помогли они људи који су боље знали прилике у некадашњој Југославији, који су разумевали због чега се она распала. Међу њима је био и тадашњи министар вањских послова Немачке, господин Геншер, који је хтео да дође у посету Словенији, прво је био у Београду, то је било већ за време рата - али није могао због дејствовања југославенске ратне авијације.   РСЕ:   Чуо сам да је воз кренуо, па се вратио.   Кучан: Не, он је морао слетети у Бељаку у Аустрији. Онда смо га ми хтели возом пребацити, тамо смо га чекали доктор Рупел, који је био министар иностраних послова, и ја. Онда је дошло обавештење од његових људи из Љубљане - противваздушни аларм - да би могло доћи до бомбардовања и онда смо, наравно, обавили врло кратак, али садржајан и значајан разговор у Бељачким Топлицама, у Бад Вилоху, где је он рекао: “Све ми је јасно. То је прави рат. Ја ћу сада обавестити своје колеге и тражити састанак министара Европске заједнице”. До тога је и дошло и тако је то кренуло. Данас се често приговара да је та одлука била исхитрена и да су пре свега господин Геншер и Немачка ту притиснули на друге. Но, ја мислим да је то врло неправедно и врло функционализирано мишљење. Да се тада тај став

Feqton

прихватио, правовремено, - став о распадању Југославије и неопходности дипломатске интервенције која би контролирала даљи процес - вероватно се могло спречити много тога што се касније десило. Не кажем да се могло спречити све, али много тога се, ипак, могло спречити да је до међународног признања Словеније и Хрватске, поготово Словеније, дошло пре. Пре бих рекао да се то догодило прекасно него прерано. Ту јесте разлика између Словеније и Хрватске. Тај феномен српског живља у Хрватској јесте феномен и фактор са којим је и међународна заједница рачунала. Али, нисам сигуран да ли је могла тачно проценити шта то

51

значи. Јер, касније су многи актери, тадашњи министри спољних послова, гворили о томе да су требали слушати и тражити од Хрватске да регулише односе са српском мањином у свом уставном поретку пре него што добије међународно признање. Но, они то тада нису урадили. Дошло је до једностраног тумачења шта то значи. Да ли је Хрватска добила слободне руке у односу на српску мањину или не? Сада се много више зна о Хрватској, али пресуда о томе је, ја мислим, пре свега ствар Хрвата самих. Ми смо, ја мислим, што се тиче Словеније, читаво време били коректни. Поново кажем, оно што смо тражили за себе на основу нашег природног


52

Feqton

и нашим, чак и југославенским, уставом гарантованог права на самоопределење, то, наравно, признајемо и свима другима, уз тај генерални принцип да се то право не може остваривати на рачун једнаког права других, дакле да треба тражити начин на који се то може остварити, па и данас, а тако ће бити и убудуће. Југославија више није могла дефинисати разлог свој постојања

РСЕ: И на крају, желео бих да вам поставим питање које сам поставио и другим учесницима ове серије у којој истакнути политичари бивше Југославије говоре о догађајима који су довели до распада заједничке државе. Да ли је распад Југославије био нужан и да ли је морао бити тако крвав? Другим речима, да ли су рат, разарања, трагедија и злочини могли бити избегнути?   Кучан: Врло кратко, ја мислим да је хисторијска логика говорила о томе да Југославија нема перспективу, али да није било никаквог разлога да се она распада на такав начин, уз толико крви и људских живота, материјалне штете, уз толико насиље и непријатељство које је рођено и које ће опет затровати нове генерације.   РСЕ: И још увек трује.   Кучан: Ја мислим да и неке данашње изјаве говоре о томе да до краја није схваћено што се збило и зашто се збило, ко је или шта је узрочник свега тога. Видите, само да аргументирам то што сам рекао. Гледано хисторијски, Југославија је, ипак, била млада творевина. Она је била вештачка творевина. До ње је дошло после пропада великих европских империја, аустроугарске, руске и отоманске. Сворили су се нови услови у којима су, наравно, јужнославенски народи веровали да ће им заједничка држава може обезбедити националну равноправност, мир, безбедност, једну перспективу и бољи живот. Она је имала оправдање, али је стално требало, јер је то била вишенационална заједница, потврђивати тај основни рацио

за настанак и за опстанак такве државе. То очекивање је било добро формулирано у Видовданском уставу. Али је онда касније било изневерено када је дошло до краљеве диктатуре, када је уствари укинута та федерална и вишенационална заједница. Говорило се о троименом народу, а онда, вишемање, о српској краљевини која се звала Југославија. Зато ту државу нико није ни бранио кад је она била нападнута од стране снага Осовине и зато се она тако брзо распала и капитулирала. Онда је 1943. године на Другом заседању АВНОЈ-а поново дошла до изражаја слободна воља народа Југославије да и даље живе у заједничкој земљи која ће бити базирана на принципу федералног уређења које ће изражавати тај вишенационални карактер, да ће се о природи власти одлучити на демократским изборима после рата и да она има смисла и у остваривању онога што у првој Југославији није било остварено, ту пре свега мислим на социјалне, значи не само политичке, прилике. И мислим да је та Југославија дала добре резултате - док се нису са унутрашњим процесима и процесима у свету почели стварати нови услови који су постављали нове изазове и европске земље су на те изазове одговарале. Одговарале су различито и различито су могле одговарати. Међутим, Југославија, нажалост, није била у стању да на те изазове одговори и у новим условима није могла да редефинира разлог заједничког живљења и да убеди народе Југославије да је заједничко живљење боље од самосталног живљења, у самосталном државноправном облику, и тражењу веза, односно простора да се те самосталне државе сместе у процесе који су тада већ текли у Европи. Дакле, ако бих смео употребити један пример, као сваки живот, кад се створи, он у себи има и почетак краја, тако је и Југославија имала у себи урођен тај почетак краја. Али, наравно, да је била у стању у сваком новом хисторијском окружењу наново дефинирати разлоге свог постојања и оправдати своје постојање, онда би могла живети и дан-данас. Али, она то у том једном хисторијском тренутку није била способна. Створила се једна потпуно нова ситуација и размишљати данас о повратку Југославије није реално. Дакле, по мени је била хисторијска нужност да се та Југославија, онаква каква је била, распадне, али да није било никаквог оправдања, нити га има данас, да се распадне на начин на какав се распала. И што се тиче Словеније, ми смо покушавали нашим предлозима спречити да се она распаде на најгори могући начин. Но, нажалост, управо то се десило. Извор Радио Слободна Европа, аутор: Омер Карабег

Izbor


Izbor

53


54

Izbor

S one strane zakona

“Национал”:

хапшења у свом досијеу једва да је имао и саобраћајни прекршај. О њиховом односу знало се јако мало, тек да су венчани кумови. Члан Ђуровићеве фамилије је својевремено покушао да објасни да ни то кумство више нема значење ни приближно некадашњем и да су се њих двојица у међувремену удаљили и нису толико блиски како се тврди, пише Национал. “Благослов” Ђуровића Лист тврди да је Ђуровић, без чијег се “благослова” није ишло ни у једну акцију, лагао о пореклу 780.000 евра који су му легли на рачун 2. октобра 2008. године, три седмице пре убиства Пуканића.

Ко је убио Пуканића? Нови детаљи о убиству хрватског новинара Иве Пуканића. “Национал” наводи да иза његовог убиства стоји Слободан Ђуровић који је био шеф ма-

Национал износи претпоставке да је то било пола договорене своте коју су требали да приме атентатори и истиче да до сада није разјашњено ко је уплаЂуровић, звани “Кардинал” и “Генерал”, тио тај новац. у најмању је руку равноправан, а можда чак и надређен Јоцићу, у злочиначкој Кад су хрватски истражитељи питали организацији која је извела атентат на Ђуровића за порекло новца, добијали су неуверљиве одговоре о трошковима за повећање права грађења на једној парцелу у Београду, пише лист. Национал наводи и да су документи холандске полиције открили да је Ђуровић 2003. године хтео да ослободи Јоцића из затвора и објављује изјаву Томислава Марјановића, крунског сведока на суђењу Пуканићевим убицама, да су он и Роберт Матанић већ тада радили за Ђуровића коме су у Холандију слали наоружање. Пуканић и Фрањић су убијени активирањем експлозива у дворишту компаније НЦЛ, у оквиру које је и Национал, 23. октобра 2008. године у центру Загреба.

фијашке групе, а не Сретен Јоцић како Иву Пуканића и Нику Фрањића, пише се претпоставља. лист, додајући да то откривају нове информације и индиције којима раСретен Јоцић, звани Јоца Амстердам, до- сполажу надлежне хрватске и српске сад се сматрао гавним организатором институције. убиства власника недељника “Национал” Иве Пуканића и његовог сара- Све до скоро мислило се да је Ђуровић дника Нике Фрањића, али хрватска био само десна рука Јоцића и да му је

После тог атентата ухапшено је више особа у Хрватској и Србији против којих је покренут судски поступак.

Дојче телеком “мутио“ на Балкану? Против шефа компаније Дојче телеком Ренеа Обермана покренута је истрага у Немачкој због сумње на корупцију, и то - на Балкану. Медији пишу да је “мађарски Телеком, сматрају истражитељи, пре пет година платио мито како би стекао повлашћен положај у пословању на Балкану”. При томе је новац, како се наводи “једноцифрена милионска сума”, и с п л а ћ и в а н п о с в е м у с уд е ћ и и владиним службеницима у неким земљана Балкана.

Ревизорска фирма Прајсвотерхаусполиција сада износи сумње да је Јоцић у злочиначкој хијерархији пре- Куперс је у Мађарском телекому 2005. године, како пишу немачки медији, Слободан Ђуровић био стварни шеф тпостављени, пише Национал. установила “сумњиве исплате” и 2006. мафијашке групе, пише недељник НаЗа разлику од Јоцића, Ђуровић све до једну америчку адвокатску канцеларију ционал.


Izbor

S one strane zakona

55

никакву корупцију у својим редовима и то ни у једном виду међународног пословања”, наводи тај лист. Читаву ствар испитује државно тужилаштво у Бону. Замољено да објави нешто прецизније информације о свему, оно је саопштило да у читавој ствари још није јасно ко је окривљен, а ко је сведок, те да се приликом испитивања овог случаја према захтеву америчких правника јавила „почетна сумња у погледу више лица“. “Но, већ дан пре тога се знало да је државно тужилаштво још 31. августа наложило рацију у оквиру које је претресен и стан Ренеа Обермана, при чему је заплењена већа количина

овластила да настави проверу. Пошто је Мађарски телеком котиран и на америчкој берзи, у истрагу се укључио амерички уред за надзор берзанског пословања СЕЦ и америчко министарство правосуђа. “Оберман је тада био шеф Телекомовог одсека за мобилну телефонију, који је управо ширио послове по источној Европи.

Истражитељи сумњају да су, приликом уласка на македонско и црногорско тржиште, склопљени нелегални дилови са тамошњим владама како би Телеком имао повлашћен положај”, пренео је 2Зидојче цајтунг“. „Шпигел онлајн“ наводи да је “читава истрага покренута на захтев америчких власти, пише у синоћњој изјави самог Телекома. Према тој изјави, Оберман је оптужен да је у оквиру састанка са председником МакТела 2005.

докумената, као што је пренео године, плаћање дивиденди тој фирми недељник Виртшафтсвохе”, пренео условио заустављањем планираног је „Дојче веле“. отварања македонског тржишта Закон о отварању досијеа телекомуникација за конкуренцију”. Биће објављена имена “Телеком тврди да му није познато злочинаца из тајних ништа о америчком захтеву да се служби покрене ова истрага. МакТел је део мађарског огранка Телекома и јеКомисија за отварање досијеа Служби дан од најважнијих оператера на безбедности мора да прибави и објави македонском тржишту. Сам Рене Обеимена свих сарадника тајних служби рман је одмах одбацио све оптужбе чије је ухођење грађана довело до рекавши да ‘немачки Телеком не трпи трагичних последица. Таква обавеза


56

стоји у нацрту закона о отварању досијеа служби безбедности који је поднео Српски покрет обнове. Закон би требало да буде усвојен у Скупштини до краја године уз подршку Демократске странке.

S one strane zakona њихове копије комисији за досијее. Једино ће свим запосленима и онима који су некада радили у службама безбедности, као и сарадницима, бити забрањено да узму оригинални досије или делове, већ ће имати право само

захтев тражиоца досијеа.

Izbor

Процедура је следећа: грађанин мора писмено да се обрати Комисији и да у захтеву достави податке који могу олакшати налажење досијеа. Уколико неко није у могућности да сам погледа досије, мора у захтеву да наведе име пратиоца који ће му помоћи. Према предлогу СПО, највише може проћи месец дана од подношења захтева, до добијања досијеа. Комисија мора да евидентира све захтеве и да их упути најкасније за 48 сати од тренутка пријема центру за досијее који је у оквиру комисије. Секретар центра је дужан да најкасније у року од 15 дана одговори подносиоцу захтева, да ли постоји, или не постоји досије и да му закаже када може да види досије, најкасније у року такође од 15 дана. Затвор у случају злоупотребе

После десет година „изгурали” закон о отварању досијеа: Вук и Дана Драшковић

То практично значи да ће имена ухода које су пратиле новинара Славка Ћурувију или убијене чланове СПО на Ибарској магистрали бити званично објављена, као и имена оних сарадника тајних служби који су деведесетих година били плаћени тако што им је омогућена трговина акцизним робама - цигаретама и нафтом.

на копију. Досије је, према нацрту закона дефинисан као податак, односно збирка података, без обзира на форму у којој је документ сачуван. То значи да ће грађани који имају досије моћи не само да добију папир, већ и преслушају или погледају магнетну траку, дискету, компакт-диск, микрофилм, видео или аудио запис. Уколико је особа о којој је

У нацрту закона прописује се и казне за злоупотребе досијеа. Тако је предложено да се онај ко објави податке из досијеа без сагласности оног чији је досије може казнити затвором од шест месеци до пет година. Казна од најмање три године затвора прописана је за одговорно лице Центра за досијее које изради оверену копију досијеа која је у супротности са оригиналом. Прописује се и новчана казна од милион до пет милиона динара за оног ко тражиоца досијеа не обавести у законском року. Комисија за отварање досијеа

Међу тим „трговцима” су имена неких вођен досије умрла, право да га траже имају правни наследници и рођаци садашњих тајкуна. до четвртог колена. Досије могу да На овај начин утврдиће се кривична и траже и групе грађана које су биле под друга одговорност сарадника службе, присмотром, као и медији. стоји у нацрту закона који је упућен надлежнима у Влади. Свако има право да свој досије или На списку сарадника морали би да његов део узме, или да затражи се нађу сви који су комунистичким уништавање досијеа у свом присуству. властима, тадашњој Озни и Удби пријављивали људе који су критиковали режим. Познато је да је тада чак и Строго је прописано да тражилац једна дојава била довољна да неко досијеа не сме нарушавати права буде убијен. Морала би да буду трећих лица, откривањем личних објављена имена сарадника који су података о њима. Објављивање податка јављали властима да неко намерава о другој особи, која се спомиње у да побегне из земље, као и оних због досијеу, без њене сагласности или чијих су дојава комунистички цензори, правних наследника, кажњиво је. пре објављивања и пре премијера, Грађани који знају или сумњају да имају забрањивали књиге, позоришне пре- досије, моћи ће да га затраже у року од две године од датума формирања дставе и филмове. комисије за досијеа. После тог рока сви Службе безбедности ће имати рок досијеи биће архивирани и моћи ће се од 30 дана да доставе сва досијеа и накнадно отворити на образложени

Комисију за досијеа чини седам чланова које бира Скупштина. Предлог за чланове комисије могу да поднесу Влада Србије, Врховни суд, Архив Србије, удружења која се баве заштитом људских права и удружења грађана која се баве питањима цивилне контроле сектора безбедности. Ова удружења се морају јавити Скупштини у року од 15 дана од ступања Закона на снагу и дужна су да њихов кандидати буду особе које су биле жртве служби безбедности или су правни наследници таквих особа. Чланови комисије не могу бити особе које имају функције на републичком и покрајинском нивоу, као и у странкама. У комисије не могу бити ни особе које су биле или јесу запослене у службама безбедности. Члан комисије се бира на две године. Чланови комисије имају право на новчану надокнаду у висини плате председника, односно судије Врховног суда. СПО: Овај закон је најбоље решење Александар Југовић, директор СПО, каже за „Блиц” да суштински овај нацрт закона не би требало да буде много промењен и додаје да је сигуран да ће СПО заједно са ДС и Министарством правде наћи најбоље решење. - Све бивше комунистичке земље у Европи су отвориле тајне досијее и то је


Izbor

S one strane zakona

показатељ европског опредељења. Жао нам је што тај посао није учињен раније. Најбоља прилика је био 5. октобар, али тада није постојала политичка воља. СПО је 2004. поднео захтев, али смо зато доживели удар - одузето нам је 10 мандата. Сада постоји политичка воља и трудићемо се да на најбољи могући начин завршимо посао - каже Југовић. Извор Блиц, Београд, аутор: Вук З. Цвијић

57


58

Izbor

Reporta`e

Кад шарани њиву ору а држава влачи

Замне у Дунав. Годину дана чекао је дозволу, онда платио све дажбине - а о томе ћемо касније посебно - и почео.

Како је ватрогасац Љубиша Гре- Принцип је прост: десет жичаних кавеза куловић завршио као узгајивач рибе странице дугачке око три метра потопе Има она подругљива песмица о аласу се у реку, у њих се убаци млађ, негде у чије се њиве црне док се осталима, ра- марту и онда се хране... Кад порасту, чуна се, вредним људима, зелене. Алас, кад се нагоје, пред зиму и касније, пред пева се, капу накривио и пред механом Светог Николу и Божић, шарани се проседи... па се набраја: „кечиге му њиву дају, а паре ставе у џеп. У принципу. ору, а моруне влаче“ и тако... У тој се песмици, ваљда због риме, шаран не У пракси, Љубиша Грекуловић је ове помиње јер другог разлога нема да године млађ ставио само у два кавеза, буде изостављен: енциклопедије га осам зврји празно и џабе хвата рђу. сматрају најзначајнијом рибом наших „Не исплати се, иако сав посао обављаравничарских река - „како са спортског, мо отац и ја. Он је пензионер, па мотако са привредног аспекта“. же...“ Рачуницом, пословном, нисмо

би то лепа слика - пола метра дебео слој рибе на дну, али Љубиша није хтео да своје шаране излаже стресу, видели смо им тек репове и леђа на површини. А онда их је вратио у реку... Е сад, оно о дажбинама. За овакве рибњаке, кавезне, надлежне су „Србијаводе“. Њима се плаћа око хиљаду динара годишње за метар квадратни воденог огледала, па је Љубиша, кад је почео посао, уредно платио за својих 250 квадрата. Пре седам-осам месеци, међутим, Љубиши Грекуловићу кажу да се за површину стаза између кавеза плаћа десет пута мање. Будући да оне чине готово половину укупног огледала, њему су наплатили преко сто хиљада динара више. „Поднео сам уредан захтев, још тада, али ми паре не враћају...“ Толико о благодети коју доноси њива у Србији.

Из једног кавеза може да се извади око 800 килограма рибе: Љубиша Грекуловић

Е па, могу да известим да је ова песмица застарела. Аласка њива стоји барабар уз ораницу, а можда је и испред ње по благодети коју доноси газди. И по проблемима, наравно, у Србији у којој је производња хране на списку важних ствари негде на крају, под остало...

се бавили, цене се мењају стално: оно што мора да се купи - поскупљује, оно што се продаје - кошта све мање или исто. Из једног кавеза може да се извади око 800 килограма рибе, која у малопродаји кошта 350 динара. На велико откупљивачи је плаћају сто динара мање. За сто килограма прираста треба утрошити триста килограма хране - соје, кукуруза, коштаног брашна и сунцокретовог семена. Љубиша каже да

Љубиша не зна шта ће следеће године. Шта буде кад почну славе, и Божић, а после... Сомови ће, свакако, сејати жито, а јесетре ће жњети, као што је вазда било. Дунавски лисац

Шаран дивљак, прави дунавски оклагијаш, риба је вретенастог облика и насељава готово све низијске реке.

Љубиша Грекуловић, ватрогасац из Неготина, пре пет година, „из чиста мира“ - ваљда је негде чуо, не сећа се - решио је да се бави узгојем шарана у кавезима. „У Бачу, у Војводини, купио сам половну опрему, комплетну...“, каже. Поставио ју је на обали наспрам свог плаца у Михајловцу, насељу удаљеном 18 километара од града подигнутом на ушћу

Често га зову и дунавски лисац јер дуго испитује мамац, па га је тешко уловити. Његов сабрат шпиглер мање је аеродинамичан од дивљака и са неправилно распоређеним крупним крљуштима, углавном дуж бочне линије и леђа, испод шкржних поклопаца и у близини репног пераја. Други рођак дивљака ледерер готово је без крљушти, али са нешто мањом главом. треба и сојина сачма, али да је скупа, па Трогодишњи шаран дугачак је 30-50 је он изоставља. Он, иначе, сам спрема цм, тежак 800 грама до три килограма. храну за своје товљенике јер је тако јеНајвећи до сада познати примерак је фтиније. дуг 120 цм и тежак тачно 32 килограма. Кад о њима прича, у гласу му се осети Извор Блиц, Београд, нежност коју сам осетио код пастира на аутор:М. Петровић Старој планини кад су ми показивали Фото: Ж. Шафар (сл.1) своја стада оваца. Требало је да због фотографисања подигне кавез и била


Izbor

@ivot, moda, estrada

59

ГОЛИШАВЕ СЦЕНЕ

Џенифер Анистон због улоге размишља о силиконима Због филма ‘Wanderlust’ у коме би требала да се појави у издању у каквом је још нисмо видели и снимити секси сцену у топлесу, Џенифер Анистон размишља о повећању груди.

незваничним разговорима успели да направимо неку врсту ценовника који оквирно важи у српској индустрији Србије, што смо упоредили са хонорарима у Хрватској које је у истраживању представио „Јутарњи лист“.

Првобитна замисао била је да Анистон буде снимана само с леђа, но како се опис сцене променио и требала би се појавити у посве голишавом издању, глумица наводно озбиљно разматра операцију. Џенифер је свесна да јој године не иду на руку те да ће ускоро морати улагати у изглед како је не би заобилазиле улоге. Ка ко н и ј е с к л о н а а н г а жо в а њу дублерица, то се према писању National Enquirera већ распитивала о операцијама. Шта је одлучила, сазнаћемо по изласку филма. Извор Тпортал, Загреб

Која... Што се тиче наших комшија Хрвата, код њих за најскупљег, те самим тим и најпожељнијег глумца, важи Иво Грегуревић. Међутим, иако ове цифре побуђују велику пажњу, већина глумаца има проблем да од продуцената наплати свој хонорар, Иако се рецесија осетила и у глумачкој а многи испаштају и услед оскудице професији, просечно се по епизоди у добрих и исплативих ТВ и филмских некој драмској серији може зарадити пројеката. од 500 до 1.500 евра, док се ангажман на филму или у сапуницама плаћа по дану снимања, а цена зависи од популарности глумца. Млади и неафирмисани глумци у нашој земљи добијају око 50 евра по дану, док њихове старије и познатије колеге могу зарадити и до 1.500 евра дневно када гостују као звезде у серији. Ситуација је нешто боља у Хрватској, где је просек од 1.000 до 1.200 евра по епизоди за глумце који имају главне улоге у драмским серијама, а највиша зарада је 1.500 евра. Како су времена тешка, тако се и глумци довијају за хонорар, те неретко пристају да глуме водитеље одређених манифестација или програма, где је најнижа зарада 100 евра за вече. Иако већина домаћих глумаца нерадо говори о томе, појављивање у рекламама за производе кућне хемије, разна осигуравајућа друштва, те банке, козметику, кондиторске производе... доноси зараду.

Катарини Радивојевић 500 евра за дан снимања „Маркетиншке агенције не жале пара за препознатљиво лице за одређени Зоне најплаћенија у производ и мада знају да су глумци Хрватској ту да створе илузију, грађани се по Глумци и њихови хонорари које до- правилу највише везују управо за овабијају за снимање серија, филмова, кве рекламе“, прича девојка која се гоа у новије време и реклама, одувек динама бави рекламним кампањама. су интересантни широј јавности, а нарочито када се поименце помињу Филм је свакако поље где за глумца постоји највише могућности да прегоони чија је зарада изван просека. вара о својој цени, будући да у овом Тако се јуче у хрватским медијима по- домену нема стриктно утврђених цена. јавила информација да је Катарина Зависно од величине улоге, а и од самог Радивојевић тренутно међу најбоље глумца, за оне из самог врха зарада по плаћеним глумцима у Хрватској, те да филму се креће од 5.000 до 10.000 евра. за један дан снимања сапунице „НаУ Србији су међу траженијим именима јбоље године“ зарађује 500 евра. већ годинама глумци попут Микија МаПродуценти и глумци у Србији не- нојловића, Лазара Ристовског, Драгана радо говор о хонорарима, али смо Николића, Мирјане Карановић, Николе

Извор Блиц, Београд, аутор: М. Мијатовић


60

Н ај ве ћ и хол ивудс ки шармери

@ivot, moda, estrada 0 0 7 с д о з в о л о м з а у б и ј а њ е . Hugh Jackman

Izbor

Што је то што Аустралци имају? Је ли ствар у акценту, љубави према коалама или благотворном учинку еукалиптуса на мачо кожу? Који год да је тајни састојак кључан, Hugh JackВоштана фигура Georgea Clooneya у париском Musee Gravin

Нико у историји и и будућности филма му не може ту титулу преотети, штавише

Можда нису најлепши људи на свету. Нису можда ни најдуховитији. Чак нису можда ни најсимпатичнији, али свакако имају оно нешто што их чини неодољиво привлачним. Присетимо се неколицине правих холивудских шармера George Clooney

man се може придружити осталим фрајерима који чувају његову тајну. Christopher Reeve

кад се у једначину уброји његов неодољив шарм, многима ће он остати једини и непоновљиви најпознатији

Ах, каква фаца. Мушкарци желе бити попут њега, жене желе бити с њим, што поново тера мушкарце да још више желе бити као он. George Clooney се родио под сретном звездом која је својим чекићем успешно излупала наковањ среће творећи једног од највећих филмских великана данашњице.

Он је Супермен. Он ЈЕСТЕ Супермен. Тешко је довољно нагласити ту чињеницу, но у времену када је стрип тек искушавао своје друге могућности, тајни агент. Истини за вољу, од косе притом и филмско платно, Супермен се поздравио у млађим данима, чиме је био далеко испред свог времена. Sean Connery је неминовно рекао збогом делу свог ‘Ime mi je Bond. James Bond’, то су сексипила, али у залихама има до- Cristopher Reeve је тада спремно искориречи којима је удахнуо живот ле- вољно мамаца да и даље мами многе стио прилику како би неспретном лагендарном агенту британске тајне жене кроз многа десетлећа. коћом дочарао унутарња превирања службе давне 1962. Он је оригинални


Izbor

61

@ivot, moda, estrada

су га посетитељи IMDB-a изабрали за најомиљенијег глумца 2007. године. Jake Gyllenhaal

између Кларка Кента и Супермана, Christian Bale успут створивши лик које ће се показати као камен темељац и одскочна даска за Гледаоци који су запамтили жгољавог клинца у главној улози Спилберговог будуће, иако ретке Супермене. ‘Царства сунца’, младом Велшанину прорекли су звездану будућност. Gerard Butler У контрасту с улогама Donnieja Darka и помало штреберског карикатуриста у ‘Zodijaku’, Jake Gyllenhaal je доказао да

Висок , мрачан и згодан, чини се као савршена ловина усамљених дама, а када се томе још и прида враголасти Нису се преварили, с обзиром на то шкотски акцент, узбуђењима нежнијег да је 23 године након филмског депола нема краја бија Christian Bale једна од највећих може изгледати опако вруће с неколико звезда данашњице. Његовом статусу кила мишића више, које је намакнуо за највише у прилог говори чињеница да улогу у хиту ‘Prince of Persia’.

Brad Pitt


62

@ivot, moda, estrada

Zanimqivosti

Izbor

Нова књига публицисте Марка - Српских масона највише има у поЛопушине “МАСОНИ У СРБИЈИ” о јаду словном свету, затим у здравству, на и беди посвађане браће у кецељама универзитетима и у политици. У Влади изазваће жестоку полемику Србије и држаним органима ради преко 50 масона, од којих је већина Слободни зидари у Влади у Министарству спољних послова, Србије Министарству одбране, Министарству унутрашњих послова и Министарству Један од најплоднијих публициста да- културе - открива нам Драгутин Загорац нашње Србије, и не само данашње, кадровски распоред слободних зидара већ и ондашње Југославије, новинар и у Србији. публициста, Марко Лопушина, својом новом књигом „Масони у Србији“, заправо малом историјом Братства слобопдних зидара, изазваће, сигурни смо серију демантија, полемика и расправа. Без длака на језику, публициста Лопушина открива низ имена досад непознатих широј јавности, али и разоткрива сјај и беду српске, посвађане масонерије, али и бројне лажне и самозване слободне зидаре. Књига ће се ускоро наћи у продаји, а из дебеле књиге о масонима, за недељник „Сведок“ Марко лопушина је - одабрао: Знамо и ми, Brad Pitt је згодан. Редовно се налази на самом врху топ листа најсекси глумаца, најлепших људи света и осталих лествица сличног типа. Но морамо бити искрени, Brad Pitt је више од лепог лица и камених трбушњака. Извор Т портал, Загреб, по чланку В. Ђеђелића, приредио З. Димитријевић

      Процесом „уношења светлости“ у ложу Светог Јована Крститеља у Бања Луци недавно је са радом почела, пуним капацитетом, нова масонска организација под заштитим Велике националне ложе Србије из Београда.        Свечани чин обављен је пред педесетак чланова Братства слободних зидара из Србије и Републике Српске. После ложе „Свитање“ у Бијељини, то је друга новоформирана ложа ове организације у Републици Српској. Пре тога је ова масонска ложа отворила и своју радионицу слободних зидара „Тимакум“ у Књажевцу.

      Овај масон 33. реда избегава да нам каже имена слободних зидара у власти, јер је, каже то строго забрањено, али нас подсећа да „један брат управо пише закон о кинематографији, а други се бори са свињским грипом“. Доктор економских наука Чеда Вукић, члан Привредне коморе Србије и масон, пак, сматра да утицај српских слободних зидара у политици и државним органима треба да буде још већи, јер су „масонске организације у другим државама света веома јаке и има их у свим аспектима власти“.   - Код нас не постоји интерес власти за сарадњу јаких масонских организација које утичу на функционисање оперативних система у земљи. Постоји могућност да наша масонска организација преко одређених кругова утиче на сва збивања и догађања, али наша власт није много заинтересована да користи услуге своје масонерије. Масонска организација ће бити још јача када буде имала више својих моћних људи у власти, полицији, војсци..., признаје др Вукић. Ваља се присетити да је српска масонерија у прошлом веку у својим редовима имала једног вожда, два владара, четири краља, осам владика, двадесетак министара и мноштво интелектуалаца и уметника. А да је само у Влади Србије за време ДОС-а било десетак масона у министарстким кабинетима.

У међувремену, Регуларна велика ложа Србије је сличном процесијом у Београду формирала три нове масонске ложе „Светиња“, „Европа“ и „Мудрост и вера“. Међу гостима су били и слободни зидари из Енглеске, Немачке, Словеније и Црне Горе. Тако су се само за четири месеца у Србији отвориле шест нових масонских ложа, што се ни Тада су мајстори шестара и мискада пре није догодило. трије са зидарским кецељама били - Последњих година због нагле министар унутрашњих и министар спопопуларизације масонерије и спуштања љних послова, па чак и министар вера. критеријума за чланство, дошло је       - Данас те концентрације српске до пораста броја слободних зидара памети и моћи у оквиру Братства слоу Србији. Данас у земљи има 2.000 бодних зидара у Србији нема, јер смо масона, који раде у 60 радионица, ми масони подељени и посвађани односно ложа. Највише радионица открива др Чедо Вукић. има Регуларна велика ложа Србије Наиме, масони у Србији не по- 29, потом Уједињене велике ложе Србије - 17, Велика национална ложа штују свој основни принцип КонстиСрбије - 11 и Велики оријент - три ложе туције српске масонерије, која је - открио нам је Драгутин Загорац, масон утврђена 1919. године у Загребу. 33. реда, почасни Гранд командер - Тај принцип гласи „има само један“. француске ложе и мајстор Уједињене И налаже да у једној држави, дакле у велике ложе Србије. Србији, треба да постоји само једна маПрема његовим подацима највише масона у Србији има у Београду, око 1.300, затим у Новом Саду, Нишу, Суботици, Крушевцу, Шапцу, Бијељини и Новом Пазару.

сонска власт. Српска браћа, међутим, овај принцип не поштују и у Србији данас постоје четири велике легалне ложе и шест илегалних ложа. То је последица масонских борби за власт и моћ, али и утицаја масонерија из иностранства,


Izbor

Zanimqivosti

које желе да нас уситне и тако разједињене ставе ставе под своју контролу - открива нам велики мајстор Драгослав Павловић из Ниша.

контролу над светом. И да Цркве масонерију сматрају сектом, а грађани доживљавају масоне као љуте непријатеље човечанства. Томе су допринели и поједини искључени масони, који У таквим околностима српски су у својим књигама и написима објамасони се припремају да прославе вљивали велике лажи о масонској век рада првих масонских ложа у гра- издаји Бога и човека. ђанском друштву. Јер, управо се навршава сто година од како су Срби до- Распадом Југославије и потом били прво тајно удружење слободних СЦГ у Србији је деведесетих година под зидара, када су Грци уз подршку Енглеза утицајем тајне службе, али и западних по масонским принципу „уношења све- масона направљено 10 великих ложа, тлости“ у Београду основали Велику четири легалне и пет нелегалних ложа ложу Србије. Како се држава мењала, са укупно 1.800 чланова. Српска матако су и слободни зидари 1919. године сонерија је и у бившим републикама формирали Велику ложу Југославије направила такве ложе слободних тј. Велику масонску ложу Краљевине зидара другим државама. Али сама Југославије. У то време масони су Србија је остала ослабљена и осироимали имовину вредну данашњих 150 машена, нејединствена и посвађана, милиона евра, која од 1945. није била како у политици, тако и у масонерији у поседу слободних зидара Србије, јер - каже Зоран Ненезић, велики мајстор су је Титови комуниста конфисковали. Велике ложе Југославије.       Наиме, краљевска ложа је пред Како је раскол слободних зидара Други светски рат 1. августа 1940. године успавана, јер су је Немци био типичан продукт народне неслоге угасили, а потом је Тито забранио. из главне ложе су се издвојили новинар Ложа је реинсталирана 1990. године Драгорад Танасић, професор Новак Јауковић и његов колега Срђан Станковић, као Велике ложе Југославије. као и Слободан Перовић, Владимир   Њен први велики мајстор био је Десимировић, Јован Васиљевић, БраЗоран Ненезић, бивши правобранилац нислав Димитријевић, Новица Јововић самоуправљања, верски аналитичар и и Бранислав Жигић. Они су са десетак аутор прве књиге „Масони у Југославији“. масона и у Риминију 1993. формирали

63

Регуларна велика ложа Србије (РВЛС). Њен старешина је велики мајстор Петар Костић, зубар из Београда. Истакнути чланови РВЛС су велики секретар Бата Стаменковић, Никола Обрадовић и Тахир Хасановић, водећи српски темплар, велики секретар за спољне послове. И Велика национална ложа Југославије је, такође, настала одвајањем већег броја масона од Велике ложе Југославије, али тек 1997. године. Добила је масонску подршку Француза, Енглеза и Шкота. У овој другој ложи била су два сликара и велики мајстори Драган Мартиновић и Драган Малешевић Тапи, либерал Миодраг Живковић и бизнисмен Драгутин Загорац. Под заштитом ове ложе крајем деведесетих радиле су ложе „Побратим“, „Максимилијан Врховац“, „Постојанство“, и „Шумадија“ из Београда, ложа „Митрополит Стратимировић“ из Новог Сада и ложа „Његош„ из Котора. Почетком 21. века мења назив у Велика национална ложа Србије (ВНЛС), коју је тада водио велики масјтор Драган Мартиновић, да би лане старешинство препустио великом мајстору Драгославу Павловићу из Ниша. Чланови ВНЛС су, на пример и архитекта Драгиша Благојевић, туризмолог Горан Обрадовић, обојица из Ниша и Драган Ђурић, историчар из Париза, који има титулу Великог командира Црвене ложе. Уједно је ђурић и члан Врховног савета ВНЛС, који је од свих српских масонерија, једини признат у свету. У међувремену, почетком 2002. земљу су посетили Бернар Моази, Клод Бонери, Жак Оферис и Жан Ставревић, велики мајстори Велике ложе Оријент из Француске, са намером да формирају масонску ложу Велики оријент Југославије. Ова ложа је лане преименована у Велики оријент Србије, чији је старешина београдски адвокат Владан Живуловић, председник Атланског савета.       - Све ове ложе, које су по закону пријављене држави Србији, су легалне. Ми смо покушали 2006. да ујединимо све масоне и зато смо формирали Уједињену велику ложу Србије (УВЛС), чији је старешина Владан Марковић. У УВЛС су ушле РВЛС, ВНЛС, Велики оријент и друге масонске обедијенције. Било је то чин великог уједињења масона са ових српских простора и уједно позив другој браћи да остваримо масонски принцип „има само један“. Не постоје разлози да се ми слободни зидари делимо, када смо смо браћа и када за све нас важи иста Конситуција.       

      - Масонерија је у Србији 50 година била прогањана као највеће друштвено зло. Титови комунисти су изрекли најтеже оптужбе о масонима, како кроз своје теорије завера и тезе да је масонство анти-хришћанска организација која тајним каналима намерава да преузме

Велику регуларену ложу Југославије.       Овај чин је обављен уз подршку Густава Рафија, великог мајстора Великог оријента Италије. Када је та ложа добила подршку масона Немачке и Енглеске, њено вођство је почетком 21. века променило име у

У Београду је 2006. године одржан први конгрес масона света, на коме су присуствовали делегати из 42 државе. Ово је било прво јавно појављивање српских, али и светских масона, на Балкану и у Србији. Међутим, тада се из уједињене ложе издвојио мајстор Драган Мартиновић и формирао своју


64

ВНЛС, само зато да би он лично постао велики мајстор. Онда је то изазвало и отцепљење других ложа, тако да данас опет имамо четири одвојене обедијенције - каже мајстор Драгутин Загорац. Разједињавању је допринело и мењање масонске принципе и правила, односно масован пријем младих слободних зидара, односно инсистирање на кванитету, а не квалитету чланова масонских ложа. Како тврде масони традиционалисти то је изазвало стварање нелегалних масонских организација, као што су Велика масонска ложа Србије, Велика уједињена ложа Србије, Велика ложа Војводине, Велики масонски концил и Грчка медијала и друге које „раде под ведрим небом“.

Zanimqivosti       Члан Братства слободних зидара може да буде сваки поштен и добар човек, који жели да допринесе развоју масонерије и српског друштва. Масон у Србији може да постане сваки мушкарац (а и жена) са 21 годином старости, кога неки брат у кецељи предложи за пријем и који положи испит, односно прође иницијацију у храму. Браћа се у храму заклињу над Библијом, иако масони не верују у Бога већ у Великог архитекту универзума. Њихови симболи су шестар и мистрија, као алати за пројектовање и зидање света, а пирамида као симбол заграђеног храма, у коме се моле свом Творцу. Тих симбола има на преко 170 здања у Београду, а и најуспешнији српски бизнисмен је на својој вили урадио масонски симбол.        Чланови масонских ложа су обавезни да плаћају месечну чланарину, која износи од 100 до 200 евра. Уз то сваки масон мора да има своју одору, која одговара његовом степену и чину. Масонске регалије, заједно са кецељом, кују се и шију у специјалним радионицама у Београду и Новом Саду. Комплетна масонска одора са регалијама кошта 100 евра. Ритуали се обично одржавају у храмовима једном месечно и то после поноћи. Члановима ложа је забрањено да говоре о политици и вери и националности браће, а без одобрења старешине не смеју да наступају у јавности, да откривају имена друге браће и да говоре о масонским обредима.

- Држава намерно дозвољава нерегуларан рад многим ложама, јер на тај начин разбија масонерију. А како оне немају где да се укључе, илегални масони се повезују са браћом из Бугарске, Италије и Француске - каже мајстор Драган Мартиновић, академски сликар из Сремске Митровице, који тврди да је ВНЛС једина легитимна, а да су „такозвани ујединитељи, заправо, чланови који су напустили регуларне, пуноправне и осветљене велике ложе“.       - Уједињавање је, нажалост, било само маркетиншки чин, који је нас потакао да између ВНЛС, РВЛС и Великог оријента дође до сарадње да би заштитили масонску идеју и масонско Како смо из разговора са још братство - тврди Мартиновић. тројицом тајанствених српских масона И велики мајстор Петар Костић сазнали, браћа са кецељама у Србији тврди да су „уједињитељи преваранти“, имају и седам својих масонских храмова. а да је РВЛС једина права и призната Велика национална ложа Србије има ложа. Међутим, и мајстор Драгутин храм „Посејдон“ на Савском сајмишту. Загорац каже да је УВЛС једина права Реч је о приватном здању једног члана српска обедијенција. Доказивање ко масонерије, које је од 2002. године је прави наследник Велике ложе Југо- уређено за ритуале слободних зидара. славије, ко ће да буде „само један“, као        Уједињена велика ложа Србије и друге унутрашње масонске битке за има три храма, један на Вождовцу, власт и престиж српској јавности су не- један у западној Србији и један у познате, јер их масони скривају, док су Бијељини. Регуларна велика ложа истовремено поједини слободни зида- Србије има, такође, три масонска ри јавно рекламирали и популарисали храма и припрема се да гради нови масонерију. То су чинили својим јавним и четврти храм. У Београду, Нишу, иступима, прво Драган Малешевић Новом Саду и другим местима маТапи, потом Драган Мартиновић, сони, међутим, користе хотелске публициста Дејан Лучић, глумац Мики сале и ресторане за своје обреде. Манојловић и др Чедо Вукић.        Све велике ложе у Србији тврде да су спремне да подигну један ве - Просечни српски масони су, лики заједнички храм у Београду, углавном, људи добре воље, успешни у какав имају Французи у Паризу, али својој професији, велики интелектуалци ниједној до данас то није успело, и хуманисти. Има нас од професора, јер српски масони нису сложни. директора, преко бизнисмена и нау-        - Под масоном се подразумева чника до уметника. Међу масонима у слободан човек на добром гласу. Србији највише је лекара, професора, Масонско братство служи да пружи мостоматолога, уметника, новинара и гућност да се кроз ритуале и духовни политичара, али нема земљорадника. рад сваки члан, у складу са својим моКако већина мојих пријатеља зна гућностима, духовно изграђује и да да сам ја слободни зидар, њима не својим изграђивањем као појединачна смета што сам масон. Ми смо као ма- цигла допринесе симболично градњи сонска организација понекад доста храма хуманости. Та градња заједничког моћни - признаје Драган Мартиновић. храма хуманости је оно што повезује

Izbor

све масоне света, а не нека политичка или друга активност - каже Горан Такач, син чувеног олимпијца Артура Такача и власник јединог српског интернет предузећа за спољну трговину.    Признаје да га је као мали васпитаван и као атеиста и као велики поштовалац религија. - Нисам био побожан, али сам веровао у „свемирска правила“. Слободнозидарско учење ми је дало задовољавајући одговор на моје личне дилеме о свету и људима. Дефиниција Великог архитекте свих светова ми је ближа од религиозних мистика. Кроз масонерију сам проширио сопствене видике. Научио сам да треба да волимо један другога. А да онај ко каже да је на светлу, а мрзи свога брата, остаје и даље у тами. Постао сам толерантнији и умеренији у доношењу судова. Много сам научио дружећи се са веома богатом и разноврсном браћом. Ти се утицају рефлектују и на мој однос са околином, а мислим да је то исто и са другим слободним зидарима - каже Такач.        Српски масони говоре да су одани отаџбини и народу, да се баве хуманитарним и патриотским задацима и да покушавају да својим радом подигну углед отаџбине у свету, мада се то, често у јавности не види довољно јасно.        Српски масони нас уверавају да су на иницијативу Велике ложе Југославије убедили Џорџа Буша старијег да преговара тајно са Слободаном Милошевиће, и из затвора пусти Вука и Даницу Драшковић. Ова ложа је имала контакте и са првим човеком америчке морнарице, адмиралом Петром Карамарковићем, иначе масоном нашег порекла, током прве блокаде Јадрана 1992. године. Масони су добили уверавања да нас Американци тада неће бомбардовати. Утицај масона био је битан током бомбардовања СРЈ 1999. године, јер је тада француска страна инсистирала код осталих савезника да се не руше београдски мостови на онако суров начин на који су порушени новосадски. Масони сами тврде да су у великој мери утицали на то да 5. октобра 2000. не дође до озбиљнијег крвопролића, које је већ било на помолу.        - Срски масони су предводници нашег друштва. Ми смо мост Србије који нас спаја са Европом и светом. Регуларна велика ложа Србије има контакте са преко 130 јурисдикција у свету. Одржали смо у Београду највећи масонски скуп на овим просторима са преко 160 гостију из света и уз учешће 23 велика мајстора. Непрестано смо у вези са масонским ложама у САД, а недавно смо имали и сусрет са Војводом од Кента у Великој Британији. О међународним активностима РВЛС редовно информишемо јавност преко нашег сајта - каже


Izbor

велики секретар Тахир Хасановић.       Неке чињенице, међутим, говоре да се и Регуларна велика ложа Србије налази под германским утицајем, што показује да се дух Аустро-Угарске кроз масонерију обнавља на просторима Србије, тврди њени критичари.   - Историјски догађаји на овом терену имају релативно тесну везу са токовима у масонској операцији. Повезани су са чињеницом да масонерија има два суштинска огранка. За енглеску линију бих смео да кажем да је догматска и „традиционалистичка“. Други, француски огранак је либералнији, али садржи више филозофског и духовног смисла. Та два пола своје различите ставове рефлектују на простор на који имају утицај. Масони су увек били у прилици да утичу на политички живот самом чињеницом да су изабрани квалитетни људи. А управо недостатак квалитетних људи је данас главни проблем српске масонерије - каже мајстор Драгутин Загорац.        И објашњава лошу праксу масонских обедијенција да у Братство слободних зидара примају свакога:        - У нашој земљи свако ко хоће може за седам дана да постане масон. У Србији има доста самозваних и лажних масона, одметника из легалних ложа, који су формирали неке своје илегалне обедијенције и тргују са масонеријом. Један такав мајстор, на пример, учлањење у своје масонске ложе наплаћује 10.000 евра. А уме да узме људима и скупоцени сат са руке. Многи грађани су лажним причама и митовима о свемоћи масона заврбовани да за велике паре уђу у масонерују и да се оките масонским симболима. Неки од тих заведених масона се јавно показују и хвале да су они слободни зидари, иако то нашим правилима није дозовољено. Зато данас у Србији постоји на десетине великих мајстора и великих командера. Масонерији у Србији због непоштовања Конституције братства слободних зидара, али и због државне толеранције рада илегалних обедијенција прети опасност да се претвори у једну неозбиљну организацију - тврди велики командер Драгутин Загорац, масон 33. степена. СРПСКА МЕШОВИТА ЛОЖА        Да браћа слободни зидари имају и сестре масоне потврђује вест да је у ложи „Митрополит Стратимировић“ у Београду 15. јануара 2010. одржан „Свечани рад са сестринством коме је присуствовало око 150 браће и 50 сестара“. Поред масона из Србије свечланости су присуствовали браћа и сестре из БиХ, Хрватске и Црне Горе. Домаћин је била Регуларна велика ложа Србије, агосте је поздравио

65

Zanimqivosti

старешина ове ложе Петар Костић. Свилановић, бивши министар спољних У централном делу рада овогодишња послова, спортски функционер Небојша Златна медаља масона уручена је сестри Д.С. за њен велики допринос у раду на хуманитарном раду. Вече је завршено уз музику, песму и плес. Друга мешовита српска масонска ложа постоји у оквиру Француске федерације за права човека у Београду. Основана је 5. септембра 2009. а њен старешина је сликар Љубомир Иванов. Рођен је у Софији, где је до 1977. године живео и студирао. У свету је препознатљив по техникама акварел и пастел. Добитник је бројних награда и признања. А његове слике се данас налазе у збиркама колекционара широм Европе. ПОЛИТИЧАРИ И УМЕТНИЦИ У књигама Зорана Ненезића као масони новог доба помињу се политичари Милан Божић, некадашњи потпредседник Скупштине града Београда, Зоран Живковић, бивши српски премијер, Војислав Андрић, некада потпредседник Народне скупштине Србије, као и писци Раша Ливада, Драган Великић и Ратко Петровић. Масони су бизнисмен ђорђе Зечевић, доктор патолог Јован Васиљевић и адвокат Слободан Перовић, али и Миодраг Живковић, председник Либералне странке, академик Мирослав Гашић, професор Срђан Станковић, новинари Бошко Јакшић и Миша Бркић.       Вук Драшковић, председник СПО је 1999. године у Грчкој примљен у Савез слободних зидара. Доктор економских

Лековић, Дејан Поповић, професор Андра Ђорђевић и Горан Такач, син покојног олимпијца Артура Такача.       Војислав Шешељ је својевремено ка о с л о б о д н е з и д а р е пр о з и в а о Слободана Вуксановића, Душана Забуновића, Драгољуба Мићуновића, Владислава Јовановића, Владимира Цветковића, Драгана Николића, Драгана Бјелогрлића, Бранислава Лечића и Микија Манојловића, за ког се тврди да се јавно представља као Гранд командер француских масона.        Чаршија је као масоне именовала Младена Иванића, бившег председника Владе РС, научника Вигора Мајића и Горана Кнежевића, бившег градоначелника Зрењанина. Бивши министар полиције Душан Михајловић је једно време био масон, али се исчланио из масонерије. Публициста Дејан Лучић је пре четири године као слободни зидар искључен из ложе „Побратим“. И сам велики мајстор Зоран Ненезић је искључен је из масонске организације.

ПРВЕ ЖЕНЕ МАСОНИ

наука Чедомир Вукић је мајстор зидарске кецеље. Био је потпредседник Привредне коморе Србије, службеник у Влади СРЈ и заступник америчких фирми за Југосточну Европу. Почасни је члан у више од 30 масонских ложа у свету од Аустралије преко Европе, Канаде и САД. Професор Драгор Хибер је велики мајстор од 1993. године. У ложи „Југославија“ 1994. био је Војислав Миловановић, велики секретар, а својевремено министар вера Владе Србије. У слободне зидаре убрајају се и Горан

Под утицајем Велике женске ложе Француске још 1991. године у Београду је формирана прва женска масонска ложа са седам чланица. Ту су, углавном, биле супруге и пријатељице, познатих слободних зидара. Прва жена масон у Србији је Анка Бакић, стоматолог из Београда, која је до скоро била и старешина прве српске Женске ложе „Вера Фидес“. Та ложа је основана је 2007. године „уношењем светлости“ од Велике женске ложе Француске. Старешина и велика мајсторица ове ложе данас је Марина Мучелица из Београда.И у крилу Великог оријента Србије постоји женска ложа „Венчић“, која је основана 2007. године. И ова француска ложа заговара примања Српкиња у


66

масонерију. Традиционалисти, међутим, не признају женске масоне и труде се да спрче ширење женских масонских ложа у Србији.

ВЛАДАРИ И ВЛАДИКЕ       Зачеци масонерије међу Србима забележени су још пре два века у Котору и у Београду. Вожд Карађорђе се приближио масонима са Грцима, а песник Симо Милутиновић Сарајлија са Турцима у ложи „Али Коч“. Историчари тврде да су тада масони били београдски везир Хаџи-Мустафа-Паша (звани српска „Мајка“), митрополит београдски Методије, војвода Јанко Катић, Петар Ичко, браћа Чардаклије, Петар II Петровић Његош, владика и владар, епископ бачки Платон и кнез Михајло Обреновић.        Када је 1912. формиран масонски Велики савет Србије за старешину ложе „Побратим“ изабран је индустријалац ђорђе Вајферт. У то време слободни зидари су били краљ Петар I Карађорђевић Ујединитељ, који је био инициран током свог боравка у Француској под именом Петар Мркоњић. А потом и његов син, краљ Александар, као и унук краљ Петар II Карађорђевић. Православна црква никада није званичним документом анатемисала масонску организацију, па су масони били Стефан Стратимировић, архимандрит манастира у Крушедолу, новосадски владика Јосиф Јовановић Шакабента, Павле Марковић, митрополитски архивар, Стефан Новаковић, народно-црквени секретар и владика Николај Велимировић.        Многи други угледни Срби, који су стварали национални идентитет били су слободни зидари: Доситеј Обрадовић, Стеван Мокрањац , Милан Грол, Станислав Бинички,

Zanimqivosti Стеван Сремац, премијер Никола Пашић и војвода Живојин Мишић, Алекса Ненадовић, Вук Караџић, Миша Анастасијевић, Бранислав Нушић, Вељко Петровић, Владимир Ћоровић и Милорад Павић. У САД масони су били Михаило Пупин, и Никола Тесла, амбасадор Константин Фотић, и политичари Слободан Јовановић, и Милан Гавриловић. У новије време најпознатији слободни зидари су били председник Јосип Броз Тито, нобеловац Иво Андрић и вајар Ристо Стијовић, па премијер Милан Панић и

Богољуб Карић.

ЦРНОГОРСКИ МАЈСТОРИ МИСТРИЈЕ       Истог дана када је 3. јуна 2006. проглашена независна Црна Гора три масонске ложе су основале Велику ложу Црне Горе као ексклузивну, суверену и слободно-зидарску организацију у новој држави. Поступак оснивања Велике ложе Црне Горе проведен је под надзором Уједињених великих ложа Немачке, као мајке ложе. Како каже велики мајстор Новак Јауковић, професор, али и старешина масона, црногорска ложа је формирана од четири постојеће ложе „Монтенегро“ у Подгорици, „Зора“ у Котору, „Луча микрокозма“ на Цетињу и „Гарибалди“ у Никшићу.        Заменик старешине је подгорички адвокат и велики мајстор Новица Јововић. Процес „уношења светлости“ код црногорских слободних зидара званично је обављено 5. маја 2007. године на Цетињу у присуству домаћих и страних масона. Црногорце је ова свечаност разљутила јер је формирање масонске ложе обављено на највећи православи празник - Свети Василије Острошки. Србе је ова ложа изневерила, јер је, како београдски масони тврде, „изманипулисана од

Izbor

политичког естаблишмента и јер су црногорски масони стављени у служби црногорске независности“.       Другу Велику регуларну масонску ложу Црне Горе предводе масони из Београда, а трећу црногорску масонску ложу чине Бошњаци. Пренето из: Сведок, Београд


Izbor

Putovawa i putopisi

Белешке с пута

67

богатством винограда (Тоскана је постојбина „кјантија“) рођени су и ту су ТОСКАНА – понети божанским надахнућем, али и подстицани жељама и новцем имућних Међу чемпресима и мецена и славољубивих владара – катедралама стварали неки од највећих уметника у Непоновљива је и такорећи дрско ра- историји. зметљива лепота природе и градова ове брдовите италијанске регије која У маленој Винчи, родном месту свеје изнедрила неке од најчувенијих страног генија Леонарда (1452-1519), ренесансних уметника, песника, ми- сликара, вајара, научника, проналазача, слилаца и истраживача, и удомила инжењера, геолога, математичара, драгуље светског сликарства, вајарства картографа, ботаничара, писца и зачетника ренесансе, чији радови су увелико и средњовековне архитектуре допринели слави Италије, налази се му-

Буонароти (1475-1564), уметник који је успео да удахне живот камену као мало који скулптор пре и после њега.

зеј – смештен у замак из 13. века – са изложеним дрвеним моделима разних справа направљених по Леонардовим визионарским скицама. Међу њима су претече савременог бицикла, аутомобила, летелица, па чак и – митраљеза!

толико су дугачки, да су градске власти поставиле копију на тргу испред зграде, како би сви могли (бесплатно) да уживају у Микеланђеловом ремек – делу и, наравно, неометано се крај њега сликају.

Здружене лепоте предела и аритектуре нигде у свету нису толико згуснуте као у Италији: готово на свакој стопи, од дубоког југа и живописне Сицилије до високог севера и раскошне Венеције, поглед намерника је заробљен плаветнилом неба и воде, зеленилом башти и воћњака, белином камена античких форума и ренесансних скулптура и пламтећим бојама средњовековних палата и савремених трговина, које све опстају у необичном складу као јединствена слагалица стилова, раздобља и неимарског умећа. А та непоновљива и такорећи дрско разметљива красота природе и човекових прегнућа нарочито је уочљива у брдовитој Тоскани, према којој су, изгледа, једнако дарежљиви били богови древних Етрурака и античког Рима, као и следбеници хришћанства.

Фирентинска чудеса

Микеланђело је оставио трага по целој Италији, али посебно у Фиренци, престоници регије Тоскане (од 1865. до 1871. и Краљевине Италије), где је и сахрањен у цркви Светог крста (Санта кроче). Његов камени Давид, симбол победе (над библијским Голијатом), драгуљ Фиренце, до данас је остао идеал лепоте мушког тела. Редови за улазак у галерију Академије финих уметности, у којој је изложена оригинална статуа,

У родној Фиренци је Сандро Ботичели (1445-1510) насликао „Рођење Венере”

У крајолику омеђеном с једне стране Апенинима, а с друге Тиренским морем, међу тамним разиграним чемпресима, Из овог, средишњег дела Апенинског стрпљивим миром маслињака и полуострва је родом и Микеланђело (палата Уфици), Данте Алигијери (1265-


68

Izbor

Putovawa i putopisi

од мноштва знаменитости које би требало видети и упамтити. Свака од њих заслужује посебну причу, а једну би радо испричали и данашњи житељи града, чије су жеље да окрече, обнове и дограде неке од старих стамбених зграда где живе често онемогућене или бар обесхрабрене откад је историјски центар Фиренце под заштитом Унеска (од 1982) као светска културна баштина. Иди 1321) писао своје бесмртне стихове а Николо Макијавели (1469-1527) „Владара”. У кугом заробљеном граду на реци Арно је у 14. веку настао и „Декамерон”, збирка стотину голицавих прича Ђованија Бокача (1313-1375). Скоро да нема ренесансних мислилаца, научника и уметника - сликара, вајара, градитеља, песника… који бар неко време нису провели у Фиренци, дивећи се Катедрали Свете Марије од цвећа (Санта Марија дел фјоре) и њеној високој крстионици саграђеној по Ђотовој замисли, шетајући Господским тргом (Пјаца дела Сињорија) и парком палате Питијевих, лутајући по ходницима палате Уфици, уздишући на Старом месту и сладећи се чувеним колачићима „фирентинцима“. Све тргове, цркве, палате претворене у музеје, галерије, ресторане и скупе продавнице Фиренце сада су запоселе непојамне хорде туриста, опијених толиком лепотом и уморних

Романтично путовање Тосканом, најбоље споредним путевима, и то аутомобилом који може да застане кад год се путници ужеле одмора у питорескном крајолику, али и да савлада узане и изувијане успоне до високих средњовековних утврђења, обавезно укључује и Луку, Сијену, Пизу, Арецо и Сан Ђимињано. Да бисте највише тога видели за најкраће расположиво време, притом неометани хладноћом, падавинама, врућином и, најстрашнијим од свих непогода, саобраћајним гужвама, најбоље је да изаберете сезону кад нису празници и годишњи одмори. Можда ћете пропустити понеки фестивал, као што су извикане костимиране трке коња (палио) са средњовековним заставама на великом тргу у Сијени (2. јула и 16. августа) или новогодишњи карневал у Вјаређу, али ћете се на миру посветити осталим чудесима задивљујуће Тоскане. У рану јесен или касно пролеће нема


Izbor

69

Putovawa i putopisi

који се наставља на музеј и одвојен је јарком с водом. Лука је, иначе, била и дом генерацијама музичара из породице Пучини, чијем је најмлађем и најпознатијем представнику Ђакому (1858-1924) ту подигнут и споменик. Тоскана је изнедрила и једног од највећих истраживача свих времена, морепловца Америга Веспучија (14451510), по којем је новооткривени свет добио име Америка (мада га је први, у ствари, открио Ђеновљанин Кристифор Колумбо). У Колодију, по којем је касније узео презиме, рођен је „отац“ Пинокија, Карло Лоренцини (1826-1890), а у Пизи физичар и астроном Галилео Галилеј (1564- 1642): крива кула која је прославила овај град, грађена пуна три века (1173-1350) послужила му је за експериментлно проучавање брзине падајућих објеката.

превише туриста ни у Луци, граду чувеном у 11. и 12. веку по својој школи сликарства и вајарства, који је, као дотле независна република, постао део Тоскане 1847. године, и то вољом народа. На најпространијем тргу, названом Наполеонов у част његове сестре Елизе која је владала Луком од 1805. до 1815, спокојно недељно јутро почиње мирисом свежег пецива и звецкањем шољица капучина у бару, главном састајалишту локалних пензионера, шкрипом дечијих колица и бицикала по шљунку око фонтане, и цвркутом птица у крошњама кроз које се једва назире звоник катедрале Светог Мартина.

Данашњим посетиоцима – а има их на хиљаде из целог света, свакога дана, без обзира на сезону и временске прилике – висока и витка искошена грађевина служи као „реквизит” за духовиту али већ овешталу фотографију на којој туриста „придржава” торањ да не падне. Какве све позе не заузимају ради једног снимка: балансирају на огради, скакућу по травњаку, извијају се и један другоме подупиру леђа…

Стари део града је опкољен вели-

А све то уз сталне повике милиције и обезбеђења у узалудном покушају да звиждуцима пиштаљки и махањем руку „уведу у ред” непослушне госте Поља чудеса, како се зове мермерни комплекс на пространој ливади који, поред кривог торња, обухвата облу, чипкасту крстионицу са пространом куполом, катедралу из 1064. године и нешто млађу зграду гробља из 13. века. „Димњаци” Сан Ђимињана Мермер из чувене Караре краси многобројне цркве и споменике по Тоскани, подсећају на београдску тврђаву и на али не и 13 необично високих кула – чанственим зидинама из 17. века, које располагању су шетачима, осим у делу


70

„димњака” Сан Ђимињана, који се виде километрима далеко од овог градића подигнутог на врху неприступачног, стеновитог брда. Куле су у 12. и 13. веку подигле племићке породице утркујући се да тако покажу своје богатство, стечено од ходочасника из северне Европе који су се ту заустављали на путу у Рим. Пут је измештен након куге која је у том крају избила 1348. године, имовина имућних аристократа се истопила, па је престало и надметање ко ће изградити вишу кулу. Само једна од њих („Велика”) је данас отворена за посетиоце, али варош је и без мукотрпног пењања унутар „димњака” довољно занимљива да вреди дугачког заобилажења са главног пута и напорног успона. У ствари, свако тосканско месташце је завредело да му се посвети бар неколико сати разгледања, пар пасуса у путопису и који милион евра за вилу окружену виноградима, какве су себи већ приуштиле неке славне личности као што су Стинг, Џорџ Клуни или Хелен Мирен. Имати кућу у Тоскани је постао врхунски доказ припадности светском „џет - сету”. Није нам познато, мада се помињу извесна имена, да ли се тамо заиста доселио и неки од српских и балканских тајкуна. Извор Политика, Београд, аутор: Александра Мијалковић Под заштитом Унеска На листи заштићене светске културне баштине под окриљем Унеска налази се шест локалитета у Тоскани: историјска гтрадска језгра Фиренце (од 1982), Сијене (од 1995), Сан Ђимињана (од 1990) и Пијенце (од 1996), Поље чудеса у Пизи и Вал д’Орча (од 2004.). У Тоскани је и чак 120 заштићених резервата природе, што је чини додатно примамљивом за туристе. Само Фиренцу годишње обиђе у просеку десетак милиона туриста!

Putovawa i putopisi

Izbor


Izbor

Automobili

Chery Ego Luxury 1.3

71

Кинеске власти не признају тренд грађанских слобода, који је веома Која вам је прва асоцијација на Кину? модеран у свету последњих деценија. Ако то није јефтина роба чудног Држе се репресије и популационе мириса онда су то тржни центри у политике. Осим Великог кинеског зида којима влада хаос. подигли су и Велики Фиреwалл којим цензуришу проток информација на

Без обзира на ове чињенице о Кини, када у Србији купујемо кинеску робу ми и даље размишљамо на следећи начин: Купујем нешто јефино, користим док се не поквари, тада бацим и поново у круг. То је прихватљиво, али за папуче и купаће гаће. Никако за кола. Снага мотора КС/кW: 84/62; Максимални обртни момент Нм: 114/3500-4500 обртаја у мин.

Са друге стране, да ли сте на телевизији видели како изгледају Шангај и Пекинг у последње време? Као да су са друге планете. Проблем је што су нам Пекинг, Шангај или неки други кинески велегради далеко па не знамо пуно о стању у њима.

Кинеска инвазија нашег аутомобилског тржишта почиње моделом Chery Ego Luxury 1.3. Chery има дугорочну мисију да промени перцепцију домаћих купаца о томе да је сва кинеска роба јефтина и да је лошег квалитета. Шери Его кошта 7 490 евра.

интернету. Имају интернет полицију која незванично броји 30 000 припадника помоћу којих уклања неприкладне садржаје на блоговима и сајтовима у року од неколико минута после објављивања.

Его споља изгледа сасвим модерно. Заобљеног је облика, има велике фарове који се протежу између крила и хаубе, складно уклопљен предњи спојлер, црне кровне носаче, бранике, браве и ретровизоре у металик боји возила, светла за маглу, алуминијумске фелне… све ове ставке спадају у серијску опрему. Да бисте тачно могли да помоћу фотографија сагледате димензије Шерија Его, најбоље је да погледате колика је регистарска таблица у односу на остатак аута. То вам увек може бити параметар.

Изнећу вам неколико општих чињеница. Сваки пети човек на планети је Кинез. Република која је данас најзначајније упориште комунизма, током своје историје изумела је барут, компас, папир и дериват - тоалет папир. Фортуне Кокиес нису традиционални кинески производ, како нам то Холивуд пласира, већ су изум једног радника из Сан Франциска.

Да би спречили размену мишљења поводом двадесетогодишњице демонстрација на Тјенанмену, цензори су у периоду од 3. до 6. јуна 2009. године приморали више од 300 сајтова да угасе своје сервере како би извршили „ванредно одржавање“ односно, обуставили проток информација. Економја Кине држи друго место, одмах иза САД, а остварује навећи раст на свету.

Стајао сам поред овог аутомобила, посматрао га и нисам знао шта тачно да очекујем од тренутка у којем ћу закорачити у његову унутрашњост. Списак опреме довољно је дугачак да испуни лист А4 формата који сам држао у руци и требало би да улива поверење и наговештава комфор: два ваздушна јастука, аудио уређај који репродукује мп3 фајлове на који можете прикачити и УСБ. Клима


72

Automobili

уређај је такође на списку опреме. у лајсну која се простире дуж врата АБС+ЕДБ, електропомична стакла, па не разбија дизајнерску целину. путни рачунар, паркинг сензори… На врху централне конзоле налази се Докле год нисте виши од метар остава за документа, оловке и друге и деведесет моћи ћете да возите ситнице. Испод вентилационих отвора овај ауто без проблема. Померање налази се аудио уређај који, што није предњих седишта је ограничено тако сасвим уобичајено за аутомобил ове да гарантује простор путницима на класе, а може да репродукује и МП3 задњој клупи. Ја носим преко 195цм фајлове. па ми је та чињеница заиста отажавала проналажење комотне позиције за управљачем.

Izbor

Испод хаубе је мотор снаге 84 коња који је производ аустријске фабрике АВЛ и то је прилична количина за ауто тежак 1040кг. По граду се одлично показао. Докле год возите сталожено и равномерно можете примењивати технику вожње која је намењена моторима нове генерације. То значи да у виши степен преноса можете пребацивати на 2000 обратаја и комотно возити испод те вредности. Наравно, на успонима не важи овај савет али је још увек могуће возити на релативно ниским обртајима. Оваквом вожњом повољно утичете и на комфор у вожњи, јер вожња остаје тиха, као и на потрошњу горива али у напред потписујете одустанак од било каквог убрзања без промене у нижи степен преноса.

Преко кабла могуће је прикачити и УСБ меморy стицк и са њега слушати музику. Идеја са каблом много је боља него када директно убацујете УСБ у конзолу, пре свега због дуготрајности конектора али и спречавања случајног лома. Верујем да у сервисима једва чекају замену оштећеног УСБ прикључка.

Ентеријер је двобојан и у комбинацији коју ја до сада нисам видео: сиво – жута и делује прилично занимљиво. Необично је да је и Б стуб читавом својом висином пресвучен истом тканином која је употребљена за седишта. На свим аутомобилима тај простор је резервисан за пластику. Ипак, ја нисам успео да пронађем Као контраст свему, ноћно осветљење прикладно место (удубљење) на које светли кобалт плавом бојом. могу да спустим УСБ па сам га једноставно спуштао негде између ручице мењача и ручне кочнице. УСБ је често у току вожње завршавао на поду возила.

Испод аудио уређаја налазе се стандардне команде клима уређаја а испод њих је држач за две чаше. Када га отворите и ставите чаше у њега није могуће користити пепељару и упаљач који се налазе одмах испод.

Инструменти су подељени у три кружне целине а у највећој је смештен брзиномер у којем се налази дисплеј са подацима о пређеној километражи и тренутној потрошњи горива. Реторвизори су одлични и покривају огромно поље иза и поред вас. Точкић за подешавање изгледа као да ћете ретровизоре подешавати ручно а заправо реч је о електронском подешавању.

Ручица мењача има одлучне и кратке ходове приликом промене степени преноса. Ручна кочница је пљоснатог облика па је не повлачите читавом шаком већ само прстима. Исто тако, када желите да је отпустите, не притискате дугме палцем ваше десне руке већ једно велико дугме које је намењено преосталим прстима. 11

Уколико желите да у одређеним ситуацијама искористите максимум који ваш Его може да понуди, будите спремни да скалом обртомера гађате подручје од 3500 до 4500 обртаја. На сваком аутомобилу постоје хиљаде патената који вам уз одређену новчану надокнаду вожњу могу учинити лакшом, узбудљивијом или комфорнијом. Када бирате ауто са дна ценовне лествице треба да знате да на одређене ствари не можете рачунати. Сваки ударац у рупу у асфалту јасно се преноси на управљач који затим покушава да се истргне из ваших руку. То се рецимо не дешава код нових Ренаулта али дешава се код свих Дација.

Због коцкастог облика задњег дела, путници на задњој клупи имају довољно простора око главе док је за смештање ногу потребно мало преговора и померања. Код аутомобила ових габарита генерално нема пуно маневарског простора и углавном сви пружају веома сличне перформансе. Маневрисање по граду потпуно је једноставно. Команде се лако притискају а захваљујући коцкастом облику аута чији су габарити максимално искоришћени, имате јасну представу о томе где ћете тачно завршити процес паркирања.

Полуга за отварање врата са унутрашње стране у потпуности је уклопљена

Када сам први пут убацио у рикверц прилично ме је изненадио неравномеран електронски звук који ме


Izbor

обавештава о положају ручице мењача. Брзо бацање ока на унутрашњи ретровизор откриће и визуелни приказ ситуације иза вашег аута. Систем приказује и удаљеност од препреке у дециметрима, наравно тако да је читљив само када гледате у ретровизору.

Automobili

По изласку из града на отворени пут, очекујте присуство буке мотора и точкова у кабини. Кроз кривине треба возити у складу са класом којој овај аутомобил припада и са чињеницом на уму да Его има кинеске гуме које не пружају врхунске перформансе. То значи да ћете се у случају непредвиђене ситуације,

73

наглог избегавања препреке или јаког кочења, помучити више него са неком марком гума која је код нас популарна.

Его не воли таласаст пут. То сам схватио док сам сам возио према врху Авале, брзином од близу 50 км/х и наишао на серију испупчења на асфалту. Једноставно такав задатак је превише захтеван за систем ослањања, вожња постаје неудобна па је смањење брзине кретања прави потез. 17 Пренето са веб странице Б92, Београд, Текст и фото: Немања Пантелић


74

Загонетан поглед и говор тела

Porodica СМС КОКЕТИРАЊЕ

Савремена технологија и могућности У кокетирању нема емоција, већ је то комуникације које не познају границе, нека врста „представе“ променили су и начин кокетирања. Некада се то радило „очи у очи“, тврде

Говор тела, невербална комуникација која нас толико разоткрива, специфичан је облик саопштавања порука који вековима интригира и научнике и лаике. Познато је да чак 55% импресија о нама околина црпи баш из говора тела, 33% из боје нашег гласа, а само 7% из онога што говоримо. Гестикулација, држање тела, покрети и погледи које несвесно упућујмо, откривају да ли нам се неко допада, да ли га се плашимо, желимо са њим романсу или само што краћи сусрет.

стручњаци, а данас се кокетира и путем СМС-а. На мрежи, преко телефона или веб камере, кокетирање и флертовање изгубили су своју стару чар. Изгубили су чак и основну функцију, јер нема невербалних знакова, међусобне хемије, и све најчешће има само сексуалну конотацију. Наше тело емитује много различитих порука од којих зависи и стварност коју проживљавамо. Стручњаци тврде да нам говор тела највише помаже када кокетирамо и флертујемо, али да се та два појма прилично разликују. Немају, како се углавном сматра, само

Izbor

сексуалну конотацију, нити служе само да би се привукао потенцијални партнер. Флертују и пословни партнери, купци са продавцима, па чак и деца са блиским особама не би ли добила оно што желе.

Флерт и кокетирање погрешно је изједначавати, јер се кокетирање изворно односило само на жене. Ипак, општије значење овог термина у вези је са жељом да се скрене нечија пажња, остави што повољнији утисак и својствено је и једном и другом полу. Психолози тврде да, иако кокетирање понекад јако личи на удварање и флерт, у њему нема емоција, већ је то нека врста „представе“ коју играмо, не би ли код неког изазвали одређене реакције и жеље. Тако је кокетирање и врста манипулације туђим осећањима, али врло безазлено и често јако добро по физичко здравље. Наиме, стручњаци тврде да се током кокетирања и флертовања испушта велкика количина хормона који утичу на то да се осећамо ведрије и здравије. Загонетан осмех и блистав поглед главне су „тактике“ кокетирања. Стручњаци тврде да је, када су у питању потенцијални сексуални партнери, довољно само три-четири минута да одлучимо да ли нам се неко допада или не, а утисак који стварамо највише зависи од вештине тог неког да кокетира и пошаље нам поруке шта од нас жели. ЗАШТО ЗАУЗЕТИ КОКЕТИРАЈУ? Кокетирање и флерт потпуно су нормална ствар за „сингл“ особе, јер


Izbor

они тек треба да пронађу своју „другу половину“. Али зашто онда то радимо и када смо у браку или дугој вези? Стручњаци тврде да сви желе да понекад осете да су жељени и примећени. Кокетирање и флерт им потврђују да још нису за „старо гвожђе“ и дају им „ињекцију виталности и узбуђења“. Такође, тврде психолози, то може бити јако продуктивно за брак или везу, јер се избегава рутина и досада, а чињеница да се допадамо људима који нису наши стални партнери често је довољна да увидимо како је човек или жена поред нас драгоцен(а). Стручњаци тврде да су жене склоније кокетирању у периоду овулације и да их тада привлаче мушкарци који воле да флертују. Група америчких научника чак тврди да је склоност ка флерту и кокетирању наследна, па саветују да се распитате како су се понашале ваше баке и деке и врло лако ћете схватити јесте ли „талентовани“. Међутим, аутори многобројне литературе из области популарне психологије, тврде

75

Porodica

да се кокетирање може увежбати.

прихваћена, па се много лакше везују Тако, на пример, у књизи „Суперкокета“, за особе које те знаке препознају. ауторка Трејси Кокс даје врло прецизна Најуспешније кокетирају самопоуздане упутства како усавршити вештине фле- особе, јер поседују дозу шарма који рта и кокетирања. Пресудно је, каже, „тера“ друге људе да пожеле да их држати тело усправно, стајати истурених упознају. Најбољи утисак остављају кукова и тежином пребаченом на људи који су оно што јесу и који се доједно стопало. То је, тврди, држање бро осећају у својој кожи. Главни циљ самоуверене жене. Такође, саветује кокетирања, тврде стручњаци, заправо да се хода подигнуте главе, забачених није да неког заведете, већ да стекнете рамена, уз лагано њихање. Врло је искуство, запамтите добре и успешне важно и оставити добар први утисак, потезе које ћете касније понављати у па када улазите у неку просторију, не- било којој ситуацији, као и да се особа колико секунди останите на вратима, која је са вама осећа пријатно, лепо и погледајте најближу особу и широко се опуштено. насмешите. Контак очима, тврди Трејси Кокс, обориће с ногу потенцијални Умеће кокетитрања је, по речима “плен“. У вештине кокетирања спадају стручњака, драгоцен капитал, јер и умеће слушања, заводљив поглед, се помоћу њега многа врата лакше смирен, дубок глас, подигнуте обрве... отварају. Такође, то је и вентил за свакодневни стрес и фрустрације, па га треИнтересантно је и да су знаци коке- ба „увежбавати“ што чешће. Тврде и да тирања поптпуно исти свуда у свету, понекад то радимо несвесно, али само без обзира на културу, границе, ре- до тренутка док не дође до „вербалне“ лигију, социјално-економски статус, фазе. Онда смо већ свесни шта радимо националност... и речи које изговарамо имају одређен „Неке поруке свуда на планети значе циљ. исто. То вам је као знак ‘стоп’ или реч ‘спорт’. То разумеју сви, а иста прича је са кокетирањем. Знаћете када неко са вама кокетира и шта хоће да вам каже, па чак и без иједне изговорене речи“, тврди амерички психолог Џејк Смит. Стручњаци тврде да је кокетирање постало уобичајен начин комуникације и да је тај скуп гестова и невербалних порука одавно превазишао само мушко-женске односе. Користимо га у свим врстама разговора, што потиче од дубоке човекове потребе да се за неког веже, да га неко прихвати и да неком припада, тврде психолози. Тако су приметили и да деца користе умеће кокетирања јер желе да буду вољена и

СИГУРНИ ЗНАЦИ Мушкарци током флерта и жене током кокетирања праве низ театралних, препознатљивих гестова, који јасно шаљу одређене поруке. Мушкарци се прсе и „шепуре“, играју се чашом или паклом цигарета, гласнији су, очи су им раширене и руке немирне. Са друге стране, даме се смеше, чешће трепћу, умиљатије су, зубима прелазе преко усана и упућују саговорнику кратке погледе. Рамена су им углавном спуштена, што стручњаци тумаче жељом да пошаљу поруку да су „беспомоћне и да им је потребан мужеван заштитиник“. Када се такве поруке пошаљу и установи се обострана заинтересованост, следи


76

Porodica

физички контакт, на пример, мушкарац жени склања прамен косе са врата, што је јасан знак да је „мисија“ успела. Такође, један од најјаснијих знакова кокетирања јесу прекрштене ноге, мало забачене у страну. Баш као и жена која, на пример, парадира кроз кафић до тоалета, њише куковима и кратко погледа мушкарца који јој се допада. Тај сценарио виђен је милион пута, али увек изнова „пали“ и разбуктава машту. Жене кокетирају говором тела, покретима, одећом, понашањем. Речима најмање. Стручњаци тврде да су знакови кокетирања и флерта јасни, односно да поуздано можемо закључити да се о томе ради тек када се уоче четири узастопна невербалбна сигнала. Извор Новости, Београд, аутор: Ј. Јовановић

Izbor


Izbor Далматинска прича за лаку ноћ

Сајбер секс и хард дискови Како сваки разговор између жена на крају увик заврши на јубави, сексу и мушкима, тако сан на задњој кави дознала да се у данашња вримена више нико сникин не секса заправо него се и то почело чинит прико конпјутора. Таки секс, кажу, има већ и службено име, зову га “сајбер сеx”. Маре из мог портуна говори да је она пробала ти секс и да јој је баш гушт. Каже, липо сидиш ти с ове стране конпјутора, а мушки с оне друге, и правите се да се јубите и грлите

77

Slobodno vreme

нисан је још скинија. О скинило те да- ручак. То зато шта су ти кување и секс богда, говорин ја. конплементарне радње, разумиш? - Како су конплементарне? У она вримена кад сан ја била цура знало се исто заглавит у диску, и то - Липо, прату се. Мушки се уживи, па нанекад и до зоре, али увик би сви на пише да је почеја све брже дисат и пита крају из њега изашли живи и здрави. А да јел’ и ја. А ја, пошто стално трчен од данас шта улети у ти њихов диск богами конпјутора до шпакера, задишен се, па то више неш видит. Од свега тога ме му речен да и ја брзо дишен. Јесан ли стварно почела ватат туга и болит срце. му шта лагала, нисан. Скужајте, не срце, него хард диск. Ја се крстин са обадви руке. Како сваки разговор између жена на крају увик заврши на јубави, сексу и - И шта онда буде? мушкима, тако сан на задњој кави до- - Е, онда се ствари закувају, и у конпјутору знала да се у данашња вримена више и у течи, разумиш? Па он мене пита да нико сникин не секса заправо него се јел’ мишан, а ја, како свако моран про-

мишат оно на шпакеру, речен му да мишан. Јел’ сан му шта лагала, нисан. - Уиме ирудово! Па чек, и тај мушки са друге стране не зна да ти куваш ручак и мисли да ти стварно уживаш у томен сајберу ка и он? - Дашта! Јербо кад ти се мушки ужге нема ти он више благе везе шта ти чиниш и јел’ стварно гушташ ка и он. Још ако је мало спорији у томен, мош не само скуват ручак, него и растрит машину робе, неће ти он ћерце ни примјетит да си макла! - И шта онда буде? - Ништа, онда још само имаш одглумит они организам!

Кад се нађен са пријатејицама на каву највише ћакуламо од мушкима и свин осталин невојама шта нас спопадају у овомен животу. Више-мање смо све израставјане од мужова, па тако са сигуне удајености од брака који пут чак речемо и коју липу о мушкомен роду. Ники дан смо имале и моменат просвитљења па смо почеле о новин технологијаман и свин чудима модернога вримена. Колико су нан те нове технологије дониле доброга, тол’ко су нас и смантале и више човик не море ништа заправо имат ни радит него је све шта имамо и све шта чинимо - на конпјутору.

и то почело чинит прико конпјутора. Таки секс, кажу, има већ и службено име, зову га “сајбер сеx”. Маре из мог портуна говори да је она пробала ти секс и да јој је баш гушт. Каже, липо сидиш ти с ове стране конпјутора, а мушки с оне друге, и правите се да се јубите и грлите.

Напримјер зове мене пријатејица и говори да има баш липих слика са онога њеног рођемдана шта смо славили у прошлу недију. Ја говорин ај, баш супер, једва их чекан видит, ош их донит на каву данас? А она мени да су јон у конпјутору и да их није још “скинила”. Ја мислила да их је наслонила на конпјутор па говорин а богати оли ти је проблем примистит их са конпјутора и метнит у боршу? Глупачо, она ће мени, нису НА конпјутору, него У њему, на хард диску! Пошто се ја не разумин пуно, рекла сан ај добро, кад их извадиш из тога диска мајкети донес’ да их видин. - Маре, мајкети ирудове, како се Други пут питан ја једнога пријатеја да мореш сексат прико конпјутора? Па има ли шта оне липе музике из наше који ти је то гушт, а? То су све лажи! младости а он мени рече да има све шта - Богами, мени је то итекакви гушт. Не смо слушали прије двадесет година. моран се, дапростиш, прат ни прије ни Ајме, супер, ош ми донит, питан ја? Е, не послин њега. И не само то, него успут могу, цила ми је та музика у конпјутору, обавин све кућне послове. Најволин се тако сексат док напримјер куван

- Богати, а како то одглумиш? - Липо, напишеш вако “мммммммммм”. - Шта ти је то? - То ја пробајен они ручак шта сан скувала, а он мисли да сан дапростиш доживила они ка врхунац. Кад напи-

шеш “мммм”, али пази, мора бит најмање петнајст, шеснајст тих слова, то ти је ка конпјуторска ономатопеја с којон му даш до знања да си се ка онесвистила и да си у седмомен небу! - Па то је Маре онда чиста глума исто ка и у стварноме животу!


78

Izbor

Slobodno vreme

- Па е, туко, то ти ја и говорин од почетка! Само је још и боје! - Ма како боје? - Па тако, јербо кућни посал не пати! Остварен је они мушки сан да имају у једној жени и јубавницу и домаћицу, само шта то не знају! Живија сајбер секс! Текст преузет са пријатељског портала сплит-онлине Аутор: Слободанка Боба Ђудерија

Чудо звано сајбер-секс Сајбер-секс се прилично често спомиње, сексуални однос - али и сасвим је сиуглавном у контексту злоупотребе мо- гурно да никоме неће бити свеједно гућности Интернета. ако сазна да његов партнер или његова партнерка има сајбер-секс са неким. Неким људима се свиђа; неки мисле да је одвратан, а неки се питају у чему је Правне и моралне зачкољице на страну, сврха самозадовољавања док типкате основни проблем са сајбер-сексом по тастатури, шаљући поруке незнано је исти као и проблем са “сексом без коме (пошто они “са друге стране” могу обавеза” - наиме, већини људи је ипак да се представе као секси плавуше, неопходно да осећају блискост према а да заправо буду, на пример, деве- свом партнеру; за већину људи секс десетогодишњи старци). је врхунац љубави, врхунац интиме двоје људи - а сајбер-секс, у коме не знате заиста ни са ким “имате посла”, то свакако не може да пружи.

За неке сајбер-секс има не баш незнатне предности. Не постоји могућност да вас неко физички нападне или да вам уради било шта што не желите; не можете затруднети, немогуће је добити било коју полно преносиву болест. Живимо у свету у коме се бојимо јако много ствари; сајбер-секс изгледа као нешто сасвим безбедно. Ако уз то не желите да у целу ствар петљате и емоције, сајбер-секс заиста може изгледати идеално. Један интересантан проблем у вези са сајбер-сексом око кога многи лупају главу:

Следе и емоционалне последице, проблеми у комуникацији, немогућност правилне социјализације, а у неким случајевима долази и до патолошких промена, када особа постаје потпуно зависна о сајбер сексу, услед чега више није способна да гради односе у реалности. О опасностима лажног идентитета особе са којом разговарате сувишно је и говорити. Већина људи која се са неким зближи на Интернету то уопште не сматра преваром, али, без обзира на то, статистике говоре да се њихови партнери без изузетка осећају преварено и изневерено када сазнају за авантуре и онлине љубавнике. Психолози тврде да супружници у овакав вид интимних односа најчешће ступају због могућности да се забаве а да не изађу из куће, па самим тим не ризикују да буду откривени. Нема тајних састанака, мотела, лагања...

Једна могућа забуна: сајбер-секс понекад бркају са ситуацијом када се двоје људи упознају преко Интернета, да би се потом упознали и у стварности, и онда ту дође и до, између осталог, сексуалног односа. Таква ситуација нема везе са сајбер-сексом; то је само још један, новом технологијом омогућен, начин упознавања нових људи, те представља причу за себе. Сексолози тврде да Интернет може бити замена или допуна сексуалних активности. Мотиви су разни и разликују се од У времену када се све дешава брзо и човека до човека. Недостатак прилика, динамично, сајбер секс постао је иде- одсутност партнера, хиперсексуалност, алан за усамљене, али и за оне који различите жеље и фантазије, девијације су сувише уплашени или заокупљени личности, проблеми у комуникацији другим ставрима да би се бавили изгра- или самозадовољство, само су неки дњом везе. Сајбер секс има четири од мотива. У сајбер простору свако главне карактеристике: анонимност, до- може наћи оно што је желео, бити неко ступност, инспирацију и интеракцију, а други и радити оно што се не усуђује у здравствени ризик не постоји. Па како “реалном животу”. му онда одолети? Психолози тврде да се у моменту двоумљења присетите Сексолози упозоравају да овакав вид главне чињенице да сајбер секс има забаве може потпуно да измени лисамо једну ману - није ставаран! чност, удаљи од реалности и узрокује неСигурни иза екрана, сакривени иза бројено много менталних и психичких “никова” и пасворда они који упражња- проблема. Иако статистике показују да вају овакав вид забаве не излажу се се жене ређе од мушкараца одлучују претераној опасности. То што тог неког на сајбер секс, нова истраживања са ким воде љубав не виде, не чују, не су показала да нема разлика када осећају његов мирис, као да није ни су у питању полови, годиште или геважно. Али, то крије много веће замке, ографска одредница. Даме су само тврде стручњаци, јер веб секс није ни- мање спремне да то признају.

-да ли варате свог партнера уколико мало једноставан нити безбедан као што већина људи мисли. имате сајбер-секс са неким? Са једне стране, ту нема никаквог фи- Сексолози тврде да вођење љубави зичког контакта, па ни било каквог ства- преко Интернета постаје велики прорног сексуалног односа; с друге стране, блем, а статистике потврђују да је управо свако има неку своју дефиницију то узрок развода чак 30% бракова и преваре, која не укључује нужно и пропадања чак 42% ванбрачних веза.

К А КО

С Е

ТО

РА Д И ?

Принцип сајбер секса је описивање експлицитних радњи свом саговорнику. То обично следи после неколико дана или недеља дописивања са неким. Дакле, двоје се упознаје преко


Izbor

Slobodno vreme Секс:

79

Одговори на 14 непријатних питања Постоје бројна питања о којима жене нису спремне да причају са својим пријатељима или рецимо гинекологом. Ми вам нудимо одговор на 14 најчешћих питања у вези са непријатним питањима о сексу која вас интересују али немате храбрости да питате своје ближње.

и-мејлова, или четовања, размењује слике и једно другом открива детаље о себи. После “успостављања” поверења следе “врући”, порнографски разговори о томе шта “партнери” воле и шта би желели да доживе. ДЕПРЕСИВНИ ЧЕШЋЕ ТРАЖЕ САЈБЕР СЕКС Истраживање научника са универзитета у Мелбурну показало је да особе које посећују порно сајтове и траже секс преко Интернета често пате од депресије, анксиозности и стреса, а у великом броју случајева и од зависности од оваквог вида забаве. Статистике кажу да сајбер секс највише пракиткују образоване особе и да по неким проценама на ову “занимацију” троше више од 24 часа недељно. Иако образовани, ти људи су најчешће лошег менталног здравља и често пате од разних поремећаја личности. Стручњаци упозоравају да је Интернет прилично пореметио међуљудске односе, јер способност комуникације доживљава кризу, губи се осећај блискости, интима, присност. Оно што је застрашујуће јесте чињеница да се на оваквим форумима налази безброј корисника који не остављају истините личне податке, па им је, у случају реалних проблема, јако тешко ући у траг.

како да се поставите у вези са тим. Свакога дана у његов/њен сандућић стижу поруке и фотке људи које ви не познајете. Да ли је то превара? Да ли је дописивање и прича о разноразним стварима са непознатим особама на Интернету исто као када се то стварно дешава ту негде поред вас? Дошло је до тога да сте рекли “или ви или ћаскање на Нету, дописиванје на Скајпу....”. Бојите се одговора, али знате да имате право тако нешто да тражите. Није вам свеједно када знате да након вашег одласка у кревет он/она остаје на компјутеру и куцка до касно у ноћ. Да ли је безазлено или не, то и није битно. Важно је да то што добија на Интернету очигледно од вас не добија. Да ли постоји зависност од Инте- 1. Зашто ми груди нису симетричне? рнета? Осим ако нисте радиле пластичну операцију, ваше груди су вероватно асиметричне. То је зато што су оне сачињене од млечних жлезда и масног ткива и природно је да је различита Пре неке свађе или бацања монитора количина у свакој, објашњава гинеколог кроз прозор, понудите следеће: идеју Глен Апдејк. да сурфујете заједно и ћаскате удвоје. Ако угледате забезекнути израз лица или почне да муца и цешка се по глави - компјутер је победио. Машина и виртуелни свет наспрам вас. Тема из које су проистекле разне расправе, највише тих о “онлине превари”, након којих је и због којих долазило и до распада веза.

Код неких жена асиметрија је више изражена и то је најчешће питање естетике. Ако на лош начин то утиче на ваш сексуални живот, операција би могла да буде решење. Вас партнер је стално на Интернету. Ћаска са разним људима, али углавном особама супротног пола, а ви као да нисте ту. Препричава вам шта је ко рекао и како ко изгледа. Поред чатовања посећује разне сајтове на којима су голе девојке. Ви не знате

Ако би радије да има виртуелне особе Али ако једна дојка од једном постане и “везу” са њима а не са вама, стварном већа од друге, то би могло да указује на особом, то је већ његов/њен проблем. инфекцију или тумор, због чега морате Нека убаци компјутер у кревет и нека одмах да обавестите свог лекара. га/је он греје. И једно и друго не може.


80

Slobodno vreme

2. Да ли је нормално да пуштам гасове Вирус херпеса ХСВ 1 се јавља углавном за време оргазма? на деловима изнад струка (углавном се преноси љубљењем или дељењем приКада сте у климаксу, мишићи око ге- бора за јело) док се херпес вирус ХСВ 2 ниталија се опуштају, тако да није не- обично јавља испод струка (и преноси обично да се мало гаса омакне, обја- се сексуалним путем). Мада се оба вишњава Милисент Комрије, оснивач и руса могу пренети оралним сексом. медицински директор Лонг Ајленд Колеџ Центра за здравље жена у Бруклину. Али чак и пре оргазма могуће је да се 5. Да ли одређене вежбе заиста доводе испусти гас зато што се пенис креће до- до бољег секса? ле и горе кроз вагинални зид при чему Свакако. Добар кардио тренинг могао притиска анус. би да помогне да имате више енергије Ако се то дешава често и непријатно је и бољу издржљивост. Тренинг снаге и пре односа узмите лек против гасова. истезање вам могу помоћи да изградите мишиће и да вам тело буде разгибаније тако да можете да будете у 3. Сањала сам да водим љубав са различитим позама током секса. другом женом. Да ли то значи да сам лезбејка или бисексуалка?

Izbor

повређује када то радите, онда би требало и да престанете. Покушајте да схватите шта недостаје вашем сексуалном животу када вам је потребан онлајн секс. Да ли вам је досадио? Да ли вас муж види као мајку своје деце док се ви осећате као секси мачкица? Или можда желите да пробате нешто смелије у спаваћој соби? Уместо да упражњавате сајбер секс, причајте о томе са својим партнером и проширите заједно свој сексуални живот. Прави секс побеђује виртуелни сваки дан.

7. Да ли ће моја вагина бити приметно већа након порођаја? Ако се природно породите, очекујте неке промене. „После порођаја вагина ће бити шира 1 – 4 цм“, каже др Брук Розенвич. Да ли ће се вратити у стање пре порођаја зависи од тога колика је беба, колико дуго је трајао сам порођај, да ли је добар посао урадио ваш акушер и колико сте радили Кегелове вежбе. Уколико сте радили вежбе за вагиналне мишиће исход ће бити бољи. Уколико вас акушер добро ушије, могли бисте бити боље него раније. Ако сте више пута рађли и желите да ваша вагина буде још ужа и после низа серија Кегелових вежби, информишите се код гинеколога о реконструкцији вагине.

Сексуални терапеут Мишел Саг каже да не мора да значи. Може да се деси да вас је привукла жена ( или одређена жена), што може да значи да вам недостаје блискост, пријатна осећања или дружење са девојкама. Понекад женска фигура у вашим сновима симболизује љубав и блискост, објашњава докторка. И додаје да ако сте у вези са мушкарцем и не добијате довољно блискости, овакав сан би могао да значи да вам је потребна.

Најбоље вежбе за побољшање секса 8. Никада нисам доживела оргазам су Кегелове вежбе – основни тренинг за време односа. Шта са мном није у снаге за мишиће карлице који држе реду? вагину, анус, материцу, бешику. Што више ојачете ове мишиће то ће вам оргазам бити интезивнији.

Да би сте лоцирали мишиће о којим говоримо, када мокрите пробајте да се зауставите. Тако стегнути останите пет секунди, а онда се опустите. Ако у току Запамтите: Еротски снови не одеређују дана урадите 50 - 150 оваквих вежби, ваше сексуално опредељење. ваши вагинални мишићи ће се одржати у добром стању. Наравно немојте радити ову вежбу док мокрите, то може 4. Да ли је раница од прехладе исто да доведе до инфекције бешике. што и херпес? Раница од прехладе није исто што и генитални херпес, али може да има сличан састав чиме би могла да узрокује ранице на устима (лицу, грудном кошу или прстима) али и пликове на гениталијама. У неким случајевима вирус који је изазвао раницу на устима може да се прошири и изазове озбиљне очне или мождане ифекције. 80 посто америчке популације има вирус херпеса на устима, а 20 посто има генитални херпес.

6. Да ли је сајбер секс права превара? „Ако нисте имали оргазам за време односа са вама је све у реду“, каже Многи провокативне мејлове не др Стефани Бахлер. „Неке жене се доживљавају као превару. Њихово обја- узнемире када им партнер каже да не шњење за то је да ту само размењујеш ми- зна шта са њима није у реду јер су њежели и фантазије, а не телесне флуиде. гове претходне љубавнице доживеле оргазам.“ Али запитајте се: Да ли би ваш партнер био повређен и љут када би Ако сте ово доживели следећи пут прочитао шта сте написали? Ако се можете да му кажете да је за вас савашем партнеру то не свиђа и ако га вршено нормално да укључи и руке.


Izbor

Slobodno vreme

81

Истраживање је показало да 70 посто истраживачи верују да је анални секс де симптом бактеријске инфекције. жена не може да доживи оргазам добар у превенцији хемороида. Уколико не постоји инфекција авама и датоком односа без директне стимулације ље мирис смета, избегавање зачињене клиториса. и љуте хране би могло да помогне. Не користите сапуне и женске спрејеве, то би могло да изиритира осетљиву кожу и наруши природну вагиналну флору.

13. Да ли имам веће шансе да добијем инфекцију ако имам пирсинг на гениталијама? „Није добра идеја да имате страни предмет у пределу гениталија јер то је влажно подручије што је погодно за бактерије“, каже Росевич. „Али ако имате добру хигијену и снажан имуни систем пирсинг не би требало да вам повећа ризик од бактерија.“ Додиривање клиториса знатно ће вам Доказано је да снага и флексибилност Мада не треба заборавити чињенициу повећати шансе да доживите оргазам. мушића око ануса омогућавају да да већина људи има неки вид иритације боље реагује на притисак који изазива око пирсинга. Ако никада нисте доживели оргазам, хемороиде. а око 10 посто жена није, можда бисте требали да истражите неке лубриканте (не уље које може да иритира осетљиву кожу вагине) и експериментишите сами. Немојте се обесхрабрити ако успех не дође одмах. Први пут ће вам требати сат времена стимулације да бисте доживели оргазам; такође, можда ће вам требати много времена да се осећате пријатно.

9. Где је моја Г тачка? То је питање од милион долара. Неки истраживачи не верују да она уопште постоји. Остали чврсто држе до мишљења да постоји, али се споре око 11. Зашто су се моје гениталије про- 14. Ако ми је једном у прошлости мениле? тога где се налази. дијагностификован ХПВ вирус да ли га још увек имам? Да ли још увек Једни кажу да је Г тачка део жлезданог Чињеница је да ако је ваша вагина не- имам ризик од цервикалног тумора? ткива око мокраћне цеви, налази када била чврста и лепа, рођење детета се изнад пубичне кости око 3,5 цм мења све. Када кроз канал прође беба Ако сте имали секс, вероватно сте биу вагини. Други верују да је дубље у тешка пар килограма, ствари тамо до- ли изложени овом вирусу. 80 посто троугластом простору на задњој страни ле више неће бити исте. сексуално активне популације је било зида бешике, зове се још и Т зона јерту Заправо неким женама вагина толико изложено једној од 30 варијација ХПВ-а. тачка сусрета три нерва. улегне да се жале да им смета када ходају. Истина је вероватно комбинација свега овога. Али ако ваш партнер погоди пра- Није изненађујуће да је старост други кривац. Немојте очекивати да ће ву ствар зар је важно где се налази? вам уснице изгледати како на младој девојци. Као што усне на лицу могу да се промене са годинама тако могу и оне 10. Да ли од аналног секса могу да у јужној хемисвери. добијем хемороиде? „Не док сте опуштени и уживате“, каже сексолог Елен Барнерд. Хемороиди (болне проширене вене у пределу ануса) могу бити резултат притиска на анус. Али када користите добре лубриканте и када вам пенетрација одговара, нема бојазни да ће анални секс узроковати хемороиде. Заправо неки

Али у 90 посто случајева инфекција пролази сама од себе. Врло је могуће да нећете ни знати да сте га имали. Већина ХПВ вируса ће доћи и проћи, без најаве, али код око 10 посто може да повећа ризик од рака грлића материце.

Заштитите себе рутинским Папа тестом који региструје промене на грлићу ма12. Ако ми се не свиђа како миришем терице. „доле“ да ли је могуће да то променим? За сада се не зна зашто се рак на грлићи „Наравно, али вероватно бринете без материце код неких жена јави, а код разлога“, каже Мери Јан Минкин, ги- других не. неколог , додајући да већина жена која се пожалила да лоше мирише, заправо мирише сасвим нормално. Ако сте забринути посетите гинеколога због јаког мириса јер то може да бу-


82

Izbor

Zdravqe i lepota

Не занемарујте осећај немирних ногу

печења, хладноће, дубоког бола, Она додаје да синдром немирних ногу “црва” који се крећу кроз крвне судове. представља покрете који се код оболелих Као значајне провоцирајуће моменте, јављају у моменту када су у постељи и покушавају да утону у сан. Особе које од њега пате могу у спавању или у будности да имају периодичне покрете који се манифестују понављаним, увек истим покретима доњих, веома ретко горњих екстремитета. Ти покрети, каже наша саговорница, трају обично 0,5 до пет секунди и јављају се у интервалима од пет до 90 секунди. Покрети се уобичајено састоје од покрета палца (подизања), стопала, кука на једној или на обема ногама. Зашто се јавља

Да ли вам се, када легнете у постељу и док ваше тело вапи за одмором и сном, десило да имате непријатан немир у ногама праћен неодољивом потребом да их стално померате? Ако због ове тегобе не можете мирно да утонете у сан и имате осећај боцкања или “мравињања” кроз ноге, осећај као да вам ноге саме скачу, обратите се лекару јер можда патите од синдрома немирних ногу (РСЛ).

наводе седење, лежање, вожњу авионом, позориште, вечере и монотоне послове. Симптоми се обично погоршавају када особа мирује, при седењу и лежању, и то нарочито увече и у току ноћи. Исто тако, симптоми могу да се ублаже или потпуно престану с кретањем. Али како бисмо заиста потврдили да неко пати од РСЛ, потреба за кретањем и осећај непријатности у ногама морају да се јаве истовремено

– Резултати бројних епидемиолошких студија показују да од 40 до 92 одсто особа са синдромом немирних ногу има рођаке са сличним тегобама. Тврди се да сродници првог степена имају три до пет пута већи ризик да имају сличну болест. Болест може да настане без јасног објашњења, када говоримо о примарној болести. Када је секундаран, иза синдрома немирних ногу крије се анемија, недостатак витамина Б12, низак ниво фолне киселине и магнезијума, трудноћа, реуматоидни артритис, болести бубрега, дијабетес, оштећење периферних живаца и друге болести. Тада се најчешће не лечи сам симптом немирних ногу, већ основна болест која је до симптома довела – каже докторка Светел, и додаје да епидемиолошке студије показују да од пет до десет одсто људи из опште популације има симптоме синдрома немирних ногу. Наша саговорница каже и да се чак 83 одсто особа са бубрежном инсуфицијенцијом жали на немирне ноге. Она додаје и да примена неких лекова, затим полинеуропатије, болести кичменог стуба као што су мултипла склероза и мијелопатија, болести невољних покрета и психијатријске болести попут психозе, депресије, анксиозности, могу имати у низу својих симптома и синдром немирних ногу.

По многим стручњацима, синдром – објаснила је докторка Светел. немирних ногу, како каже проф. др Марина Светел, специјалиста неурологије из Института за неурологију КЦС, једна је од најинтригантнијих болести невољних покрета, која је потцењена, а честа – претпоставка је да погађа чак десет одсто популације. Када би особе придале значај овим тегобама и обратиле се лекару, могле би себе да лише ових непријатних симптома. Симптоми – Осим неодољивом потребом за кретањем и померањем ногу, болесници тегобе описују као боцкање, осећај


Izbor

83

Докторка Светел наглашава да из свих ових разлога особе које имају ове тегобе треба обавезно да се јаве лекару како би се успоставила јасна дијагноза. Тек тада болесници могу да добију прецизна упутства чега треба да се чувају и како да ублаже своје тегобе. Терапија

Основна терапија која се препоручује је терапија леком леводоп, а у лечењу болести значајно место играју и допамински агонисти. Наравно, треба избегавати никотин, кофеин и алкохол. Промена менталне активности, на пример, играње видео игрице, може помоћи да се смире симптоми у специфичним ситуацијама какве су дуги летови авионом.

Уколико је овај синдром последица неког обољења, у том случају лечи се основна болест.

Ако је у питању недостатак гвожђа, фолата, магнезијума или витамина Б12, они се надокнађују. У случајевима у којима постоје проблеми на нивоу леђне кичме, периферних живаца или мишића, потребно је лечење узрочних болести – саветује наша саговорница. Извор Блиц, Београд, аутор: Ж. Антонијевић


84

Izbor

Doga|aji nedeqe

Кад муфтија кади барутом

на енглеском, заостао још од летошње посете председника Србије и турског Нови Пазар у страху после недавних премијера Ердогана: ”Овде нема стадогађаја у којима је део Бошњака билности без права и слобода. Тадићу, покушао да негира државу. Зукорлић: мораш да поштујеш историјску улогу Нећу рат, хоћу аутономију Бошњака!”

- Сличне ствари са навијањем дешавале су се и раније, али мене забрињавају политичке поруке које су се чуле те вечери, и не само тада - каже за ”Новости” реис-ул-улема Исламске заједнице Србије Адем Зилкић.

Доста ми је свега што се дешава у Новом Пазару, једва чекам да завршим четврти средње и одем у Београд. Овде ти сви гледају у тањир, најважније је за кога си, сви су подељени, а ситуација споља изгледа као да ће рат.

И Срби и Бошњаци нам потврђују да су најновија верска и политичка трвења завадила целе породице, најбоље пријатеље... Старе поделе на ”Суљове и Расимове” замениле су нове на ”муфтијине и Зилкићеве”.

- Без обзира на све, мислим да већина Бошњака доживљава Србију као своју државу, иако имају снажне емоције према Турској. А они који вичу ”Ово је Турска” су изманипулисани.

Муфтијини симпатизери махом се окупљају у кафићу ”Бест”, а реисови у кафеу ”Султан”. Оба су у центру. У њих, као и у остале кафиће у главној пешачкој улици, ретко залазе Срби. Они се окупљају по кафеима у Варошмали. Гледају шта се дешава, псују мало једну, мало другу страну, и жале се да су грађани другог реда. Мучи их што никако да добију ново православно гробље. Неки коментаришу да им можда - Навијао сам за Србију, па шта! Ни- неће ни бити потребно ако буду морали сам отишао на Трг јер ми нису дали да се иселе. родитељи. И љут сам јер је ове недеље требало да имам четири часа веронауке, Данас је без посла 24.000 Новопазараца. а нисам имао ниједан, пошто муфтија У пазарској управи је на власти коане да вероучитељима да држе часове. лиција СДП-ДС и Јединствена српска странка (СРС, ДСС, НС и СПС). У овој првој Три дана после дивљања по центру групацији сматрају да је главни извор Новог Пазара, након кошаркашке ута- незадовољства управо незапосленост. кмице са Турском, када су одзвањале И онда се људи празне на улицама. У пароле ”Ово је Турска”, и када је претила српским странкама тврде да су Срби опасност да једна кола са београдским уплашени и да им се шаљу лоше поруке. таблицама буду каменована, али их је Љути их што Београд стално прича о Саспасло то што су у њима били новинари, нџаку, а не о Рашкој области, и што сви све је наизглед мирно. Улице су пуне, заборављају да су Срби већински народ пијачни дан, купује се зимница... у Пријепољу, Прибоју и Новој Вароши, Али, на згради муфтијиног Факултета за па је, кад се све сабере, однос Срба и исламске студије и даље транспарент Бошњака пола-пола.

Бошњаци угрожени, бар не више од осталих житеља Србије, која се нашла на удару економске кризе.

Имран Д. има 16 година и ђак је новопазарске Техничке школе. Каже да није ни за једну политичку и верску опцију јер му ”нико не даје хлеба”. Показује нам на дисплеју свог мобилног телефона поруку која му је стигла у суботу увече, за време кошаркашке утакмице са Турском. Зову га на Трг, испред видео-бима, да скандира за Турску и носи турске заставе.

Зилкић додаје и да не види да су

Са њим се слаже и градоначелник Новог Пазара др Мехо Махмутовић: - Санџак треба да буде мост сарадње између Београда и Анкаре, а не да их раздваја. Често контактирам са турским званичницима и бизнисменима из наше дијаспоре. Њихов став је да сви поштују државу у којој живе. Махмутовић додаје и да већина грађана Пазара осуђује све чешћу ратнохушкачку реторику: - Све ће се ово ”обити о главу” и Бошњацима и Србима. Застале су најављене инвестиције, а наши бизнисмени продају мање робе у Србији. Али, некима одавде очигледно одговара ситуација ”што горе то боље”. Надају се да ће тако освојити власт. ВЕХАБИЈЕ У ЗАТИШЈУ На новопазарским улицама вехабије можете срести далеко ређе него пре.


Izbor

И док једни тврде да су неки одустали од те идеологије или су напустили Пазар после процеса групи вехабија пред Специјалним судом у Београду, други мисле да су се само добро прикрили. То доказују чињеницом да су, од петоро ухапшених муфтијиних присталица, после сукоба с полицијом пре две недеље, чак тројица припадника вехабијског покрета. МУАМЕР ЗУКОРЛИЋ О ИНЦИДЕНТИМА И СВОЈИМ ЗАХТЕВИМА НЕЋУ РАТ, ТРАЖИМ АУТОНОМИЈУ

85

Doga|aji nedeqe

Бањалуци сви навијају за Србију против БиХ. Када томе додате брутално кршење закона у односу на Бошњачко национално веће и Исламску заједницу, дискриминацију ИЗ у односу на СПЦ, избацивање вероучитеља из школа, добијате ово.

Зашто сте позвали међународне посматраче? - Ако кажу да је муфтија главни проблем, нека посматрачи дођу и то утврде. То је и интерес Србије. Али је данас тражите?

Има и Бошњака који тврде да је цео - Зато што су људска права и слободе угрожени. Бошњаци су једини европски догађај инсцениран? народ који нема своју државу. То ми - То је манипулација. Ако неко јесте изазива несигурност, због које могу или то организовао, то су навијачке групе, да тражим националну државу - што и зна се коме су блиске. Власт после значи нови рат, и то не подржавам - или овога мора озбиљно да се позабави да тражим додатне механизме. Један реинтеграцијом овог простора. Држа- су евроинтеграције, а други аутономно вне службе опструисале су све моје уређење регија у којима су Бошњаци покушаје реинтеграције, као што је већина. обједињавање ИЗ. Ако муфтија хоће сецесију, шта ће му везивање за Во- А Исламска заједница? јводину и ужу Србију? Зашто прави - Вештачки је створена и држава мора интернационални универзитет са преко предузети кораке да је угаси. Ако се то не 40 одсто српских студената? деси, прорежимске странке су изгубиле

Највећи број Бошњака у Новом Пазару навијао је на кошаркашкој утакмици у суботу за Турску. Наравно да сам навијао и ја када је то чинио мој народ. У репрезентацији Турске има пет играча из Санџака. Неки су били цинични, па рекли ”Победио Санџак Србију!” У репрезентацији Србије не- Мислите ли да ће Санџак горети? ма ниједног Бошњака одавде. То је - Никада не треба потценити мали дискриминација. пожар, малу болест и малу мудрост! Овако главни муфтија Исламске заје- Да сам хтео да палим Србију, било је днице у Србији Муамер Зукорлић прилика у време босанског или кокоментарише догађаје од прошлог совског рата... викенда. Зашто тада нисте причали о СреНије то било баш пуко навијање за бреници, а причате сада? своје суграђане, на пазарским улицама - Тада су били топови над Пазаром. чуле су се пароле ”Ово је Турска”! А и желео сам да се Србија ослободи - Оне јесу упозоравајуће и о томе Милошевића и постане демократска. говорим последње три године. А И таман је нешто заживело за време свако моје упозорење се тумачи као Ђинђића, да би после његове смрти ”звецкање претњама”. Сада је Бе- почело да се гаси. Ђинђић је питао шта оград одједном доживео шок. Али, нам треба. Рекао сам - универзитет дискриминаторско је и ишчуђивање и инфраструктура - нисам тражио аушто Бошњаци навијају за Турску када у тономију.

на изборима за Бошњачки национални савет, изгубиће и на наредним локалним изборима, и онда ћете имати хомогено бошњачко бирачко тело у Санџаку насупрот Београду.

Чини се да сте из вере превише закорачили у политику! - Ако сам закорачио, на то су ме натерали. Да ли се осећате као грађанин Србије? - Ја сам грађанин Србије било то власти мило или не, и нећу се тога одрећи. Док галамим на режим, значи да се борим за ову државу. Оног тренутка кад престанем, држава ме више не занима. Све што радим, радим да поправим стање.


86

Или да се боље позиционирате пред дом правде и позивају се Београд и изборе? Приштина на дијалог што је у складу са нашим принципијелнимставом да се - Немам за то разлога. Добро сам једино путем преговора може пронаћи позициониран, а не планирам да се обострано прихватљиво решење за пикандидујем. Спреман сам за дијалог тање Косова које ће бити потврђено у с Београдом. Боље да 100 година Савету безбедности Уједињених нација. разговарамо, него да се 100 минута Предлогом резолуције ни на који начин свађамо. се не признаје независност Косова. Да ли је тачно да имате пуно тело- Предлог резолуције, такође, садржи хранитеља, наоружаних дугим цевима, одредбе повеље Уједињених нација, даје могућност Републици Србији да који шире страх? настави да брани своје легитимне - Прича о дугим цевима је неистина. и националне интересе на миран Питање мог обезбеђења је замерка и дипломатски начин у сарадњи са на рачун државе у којој се осећам Европском унијом и свим важним менебезбедно. Многима смета муфтија ђународним факторима”, наведено је у који усред Србије признаје да навија саопштењу Владе Србије. за Турску. Извор Политика: Београд Шта ће стрељана на Вашем факултету?

Договор Београда и Брисела доказ партнерства

- То је клуб који је само изнајмио просторије. Фаме око ње су доказ колико се ниско иде да ме представе као ми- Дан после сусрета председника Србије литантног! Бориса Тадића са шефом европске Извор Новости, Београд, дипломатије Кетрин Ештон у Бриселу аутори: М. Нићифоровић и В.Ц. Спасојевић протекао је у знаку ишчекивања потврде да су ставови у вези са резолуцијом Београда у Генералној скупштини УН усаглашени. Као и преЗаједничка резолуција тходних дана службени извори у БриСрбије и ЕУ селу огласили су се веома штурим Та д и ћ : р е з о л у ц и ј а н е с а д р ж и информацијама или су ћутали. Из капризнавање Косова. Ештон: Ово је бинета Кетрин Ештон поновили су да резолуција 28 земаља Европе су консултације Београда и Брисела

Србија је Секретаријату УН поднела измењени текст резолуције о Косову усаглашен са чланицама Европске уније, рекли су за „Политику” дипломатски извори у Њујорку. Србија и 27 земаља ЕУ су коподносиоци нове резолуције коју потписује свака чланица ЕУ и Србија. То је резултат вишенедељних преговора Београда и Брисела током којих је постигнуто решење прихватљиво како за све чланице ЕУ тако и за Србију. Нови текст резолуције је упутила Влада Србије. „Овај документ је компромис који је Србија постигла у сарадњи са Европском унијом и у потпуности је у складу са одлуком Народне скупштине Републике Србије од 26. јула 2010. године.Усаглашеним текстом затвара се процес пред Међународним су-

Izbor

Doga|aji nedeqe

настављене, али није било нових информација о синоћњем састанку. Незванично, процурело је да се „ствари померају напред” и да би до договора могло доћи још „током по поднева”. Прве потврде информације да је договор о заједничкој резолуцији Србије и ЕУ постигнут појавиле су се око 15 часова. Према неслужбеним изворима чије су изјаве биле доступне нешто пре званичних „Београд и Брисел постигли су договор о заједничкој резолуцији која ће заменити претходни текст Србије у УН. Овај нову ревидирану верзију резолуције подржаће и свих 27 држава ЕУ”, казао је наш овдашњи извор. Према његовим речима, договор је закључен данас, али је и пре, а нарочито после синоћњег разговора Тадића и Ештон било јасно да постоји „обострана жеља да се Србија и ЕУ у Њујорку нађу на истој страни”.

„Договор који је постигнут веома је јасан пример партнерског односа Србије и ЕУ и веома јасан показатељ европске перспективе Београда”, казао је наш извор у Бриселу, одмах по сазнању да је договор озваничен. Поред тога што демонстрира партнерски однос будуће чланице са Европском унијом, задатак заједничке резолуције да заштити интересе Србије на Косову, као и да усагласи разлике између држава чланица ЕУ. Захваљујући ангажовању Србије и пет држава ЕУ које нису признале независност Косова у текст резолуције унете су формулације које не ограничавају Београд у дијалогу са Приштином о свим питањима важним за будућност Србије и Срба на Косову. С обзиром на то да је на усаглашавању текста резолуције радило свега неколико особа са обе стране, а оне су мало говориле током преговора, било је доста нагађања о томе шта ће ући у нови текст. Као што се очекивало највише полемике је било око речи „статус” и „независност”. Као што се и претпостављало на различитим странама у ЕУ нашле су се државе које су инсистирале на овим речима и њиховом контексту у тексту који би подржала ЕУ. Србија је одиграла важну улогу у проналажењу формулација с којима су се сложиле све државе ЕУ, а наведене речи нису се нашле у завршном тексту. У Бриселу оцењују да је Србија дала значајан допринос европском јединству које ће већ сутра у Њујорку заменити претходна неслагања, као и да је добро заштитила сопствене интересе под окриљем ЕУ, као и УН. У бриселским дипломатским круговима за разговоре између Тадића и Ештонове каже се да нису били тешки, јер су обе стране желеле да приближе своје ставове у чему су и успели. Извори наводе да таквим исходом треба да буду задовољни и Београд и Брисел. Први због тога што ће новом резолуцијом добити више него што би постигао првобитном која је поднета у јулу, а други због циљева ЕУ у региону Балкана, као и на међународној политичкој сцени. Извор Политика, Београд, аутор: Владимир Јокановић

Текст заједничке резолуције Србије и ЕУ о Косову

Текст Резолуције Републике Србије усаглашен са ЕУ који је поднет Генералној скупштини УН гласи: „Генерална скупштина, а) свесна циљева и принципа Уједињених нација; б) узимајући у обзир њене функције и овлашћења на основу Повеље Уједињених нација; ц) подсећајући на њену резолуцију 63/3 од 8. октобра 2008. којом се тражи од Међународног суда правде да да своје саветодавно мишљење у


Izbor

Doga|aji nedeqe

87

Генерална скупштина УН једногласно усвојила Резолуцију Србије о Косову Генерална скупштина УН једногласно је усвојила Резолуцију Србије о Косову Нацрт резолуције усаглашен са Европском унијом представио је Министар спољних послова Србије Вук Јеремић.

вези са следећим питањем: „Да ли је једнострано проглашење независности од стране привремених институција самоуправе на Косову у складу са међународним правом?”

и дође”, навео је Тадић, а преноси пресслужба председника Србије.

Тадић је подсетио да је процес усаглашавања резолуције са ЕУ почео још 26. јула када је била седница Скуд) примивши са уважавањем саве- пштине Србије на којој је и обећао тодавно мишљење Међународног разговор са ЕУ, и са осталим важним суда правде од 22. јула 2010. о томе факторима у међународној заједници. Текст резолуције, коју је Србија после да ли је једнострано проглашевишедневних дипломатских контаката ње независности у складу са ме- „Стални контакти са председницима и усагласила са ЕУ, позива на дијалог ђународним правом када је у пи- премијерима пет земаља, чланицама ЕУ о косовском питању, а Србија ни на тању Косово и након пажљивог које нису признале независност Косова, који начин не признаје независност разматрања истог, укључујући и и рад на предлогу са представницима своје јужне покрајине, нагласио је у питања о којима је дато мишљење; свих других земаља довели су до ко- свом обраћању Генералној скупштини мпромиса и заједничке резолуције Уједињених Нација, Вука Јеремић. е) прима к знању садржај саветодавног Србије и ЕУ која ће омогућити дијалог мишљења Међународног суда пра- за решење косовског питања које ће Овим је окончан процес који је почео вде о томе да ли је једнострано бити потврђено у Савету безбедности пред Међународним судом правде. То, проглашење независности у складу УН. Од самог почетка залагали смо се међутим, не значи да се о том питању са међународним правом када је у за разговоре како бисмо дошли до ре- више неће разговарати у светској оргапитању Косово, као одговор на за- шења за КиМ још од 2005. године и то низацији. хтев Генералне скупштине; доследно радимо и данас”, нагласио је Тим питањем ће се и убудуће, као и председник Тадић. ф) поздравља спремност Европске досад, бавити Савет безбедности УН у уније да олакша процес дијалога Висока представница Европске уније за складу са резолуцијом 1244. између страна. Процес дијалога би спољну политику и безбедност Кетрин сам по себи био фактор мира, бе- Ештон поздравила је саопштење пре- Министар спољних послова Србије збедности и стабилности у региону. дседника Србије Бориса Тадића о Вук Јеремић затражио је на почетку Овај дијалог би имао за циљ да уна- следећим корацима, уочи Генералне седнице Генералне скупштине УН од преди сарадњу, оствари напредак на скупштине Уједињених нација, који се председавајућег Али Абдусалам Трепуту ка Европској унији и побољша односе на предлог резолуције о саве- кија да објасни присуство делегације живот људи”. тодавном мишљењу Међународног привремених власти у Приштини с обзиром на то да Косово није суверена суда правде о Косову. Председник Србије Борис Тадић изјаземља и чланица Уједињених нација. вио је да заједничка резолуција о „Ова резолуција биће предлог који заКосову и Метохији, ни на који начин једно подноси 28 држава Европе, свих не садржи признање независности 27 чланица ЕУ и Србија. Радили смо Косова, већ да, напротив, омогућује заједно са Србијом и ово је резултат дијалог за решење косовског питања наше заједничке преданости европској које ће бити потврђено у Савету безбе- перспективи Србије”, истакла је Ештон. дности УН. „Заједнички именитељ који је постигнут плод је компромиса који „После гласања у Генералној скупштини подразумева да је после одлуке Ме- 9. септембра”, нагласила је Ештон, ђународног суда правде пронађена „важна ствар је да ће моћи да почне формула којом се отвара дијалог о бу- дијалог Београда и Приштине”. дућим решењима, која се позива на Овај дијалог биће фактор мира, беПовељу УН и која не садржи признање збедности и стабилности у региону, независности Косова ни на који начин. закључила је Ештон. До усаглашеног текста резолуције  Извор Фонет, Београд, дошли смо са искреном жељом да пренето из: Политика, Београд сва питања решавамо у партнерском Треки је објаснио да се представници односу са ЕУ и свим другим важним мекосовских Албанаца - министар спољних ђународним факторима, уверени да је послова Скендер Хисени, председник то једини начин да се до решења заиста


88

владе Хашим Тачи и председник Фатмир Сејдиу, који су седели у делу предвиђеном за представнике невладиних организација - у сали налазе као гости Француске, Немачке, Велике Британије и САД, после чега је дао реч шефу дипломатије Србије. Представљајући документ, министар спољних послова Србије Вук Јеремић је изразио спремност српске стране на дијалог, али и поручио да Београд не признаје и неће признати једнострано проглашену независност Косова.

Doga|aji nedeqe Кинески представник сматра да је косовско питање веома осетљиво и да утиче на мир и безбедност Балкана и читаве Европе.

Izbor

Представник Бразила је истакао да свако решење за Косово мора имати подршку међународне заједнице и да Резолуција 1244 остаје основ за решавање тог питања.

„Кина подржава узајамно прихватљиво решење,” напоменуо је он. Представник Индије је рекао да суверенитет и територијални интегритет Кина, како је додао, „прима на знање држава чланица мора поштовати и да саветодавно мишљење Међународног би косовски проблем требало решити суда правде и свесна је да различите мирним путем. стране имају различито виђење тог мишљења.” Представник Албаније је навео да је случај Косова јединствен, а независност Он је поновио подршку Пекинга Косова реалност коју признаје више држава. Он је додао да ће мишљење МСП помоћи многим државама да признају независност Косова. Он је изразио поштовање за „напоре ЕУ да Србија заузме разуман став.” На крају, представник Фиђија оценио је да треба пажљиво размотрити мишљење МСП како не би послужило као пример за све сепаратистичке тенденције. Јеремић: Усвајање резолуције од изузетне важности

Он је објаснио да је резолуција, поднета након изношења саветодавног мишљења Међународног суда правде о легалности једнострано проглашене н е з а в и с н о с т и Ко с о в а , с т а т у с н о неутралан документ, и да се њим поздравља спремност Европске уније да олакша процес дијалога између две стране.

Шеф српске дипломатије Вук Јеремић рекао је да Резолуција, која је консензусом усвојена на седници Генералне скупштине УН, ни на који начин не потврђује независност Косова, нити територијалном интегритету и суве- доводи у питање територијални интеренитету чланица УН. „Мишљење МСП гритет Србије. не треба да спречи две стране да нађу одговарајуће и узајамно прихватљиво Јеремић је синоћ рекао Танјугу да је усвајање резолуције Србије о Косову, решење,” истакао је он. усаглашене са ЕУ, од изузетно велике Представница САД поздравила је важности, јер се њом окончава процес усвајање резолуције и поновила да је пред Међународним судом правде са Косово посебан случај а не преседан, политичким закључком који позива на да су преговори о статусу исцрпљени а преговоре. да нови не би били од користи. „Резолуција која је усвојена ни на који

Јеремић је изразио очекивање да ће усвајањем резолуције бити створени Према њеној оцени, резолуција је у услови за дијалог Срба и Албанаца. складу са снажном подршком САД „Немојте сумњати да ће Србија и даље независности Косова, његовој сувеостати одлучна. Нећемо се уморити зато рености. Сада је тренутак да се крене што не смемо да не успемо. Преостаје напред и да Србија и Косово остваре много изазова пред нама, али су и наше нову фазу у односима уперену ка зајеснаге такве, јер гледамо у будућност са дничкој будућности у ЕУ, истакла је она, убеђењем у праведност наше ствари”, а ЕУ треба да олакша дијалог између Београда и Приштине и сарадњу на поручио је Јеремић. пољу европских интеграција да би се Свој став о косовском проблему су, побољшао живот у региону и постигао након усвајања резолуције, изнели мир. представници више земаља чланица ЕУ, који су поздравили усвајање ре- САД су спремне да помогну конструзолуције и поновили став својих влада о ктивни дијалог и остају посебно ангаједнострано проглашеној независности жоване у пружању помоћи земљама региона за постизање пуноправног члаКосова. нства у ЕУ, закључила је амбасадорка Учесници дебате у Генералној скупшти- САД. ни УН поздравили су усвајање резолуције Србије о Косову позивајући Бе- Представник Турске поздравио је резолуцију оценивши да она представља оград и Приштину на дијалог. значајан корак за мир и стабилност у Представник Русије поновио је да региону. принципијелна позиција Москве о независности Косова остаје на снази и да „Верујемо да је дијалог једини начин је Резолуција 1244 основ за решавање да се постигне решење,„ рекао је он питања Косова као и да главни форум напомињући да је позиција Анкаре о за дискусију о будућности покрајине независности Косова позната и да Турска подржава независност Косова. остаје Савет безбедности УН.

начин не потврђује независност Косова, нити доводи у питање територијални интегритет Србије. Већина говорника у дебати, укључујући и неке од најутицајнијих држава - Русију, Кину, Индију, Бразил, Аргентину, Индонезију јасно је дискутовала у корист Србије”, рекао је Јеремић. Он је подсетио и да две трећине чланица УН није признало једнострано проглашену независност Косова, као и да је решење прихватљиво за све стране могуће постићи само дијалогом.

„Србија је спремна за дијалог. Србија је одувек била спремна за дијалог, а надам се да ће и косовски Албанци бити спремни за дијалог. Решење за било које отворено питање може се легитимно постићи само када буде потврђено у Савету безбедности”, истакао је Јеремић. Шеф српске дипломатије рекао је и да је седница ГС УН каснила више од два сата, јер су се косовски Албанци појавили у сали, а нису били позвани ни од једне државе чланице УН. Јеремић је рекао да су представници


Izbor

89

Doga|aji nedeqe

Србије захтевали да косовски Албанци напусте салу, што они нису учинили, одбијајући да уђу у састав било чије делегације.

„Ми ћемо наставити да улажемо напоре, заједно са нашим партнерима у Европској унији, у циљу европских интеграција региона”, изјавио је јуче портпарол грчког министарства споПрема његовим речима, спор је љних послова Григорис Делавекурас на разрешен тако што је пет држава - конференцији за новинаре. САД, Немачка, Британија, Италија и Француске - позвало представнике ко- Он је раније казао да нацрт резолуције, совских Албанаца као госте. који су усагласиле Србија и ЕУ, представља значајан развој догађаја који У расправи и против једнострано про- потврђује став и напоре које је уложила глашене независности Грчка у проналажење решења за Косово У расправи која је претходила усвајању које би се темељило на консензусу.

* Шта заправо значи ова резолуција?

- Ово је заједничка резолуција са ЕУ, чиме су избегнуте несугласице и хлађење односа. За ЕУ је било важно да резолуција не разједињује, пошто пет земаља није признало независност Косова. За нас је било важно да као будућа чланица ЕУ не будемо изоловани на другој страни. Неко ће рећи да је резолуција испразна јер има само два члана. Међутим, суштина је да се у првом члану каже само да се то прима к знању, да разумемо мишљење МСП, а Резолуције Србије о Косову три државе „Поново је потврђен и европски пут други члан да се позивамо на дијалог и су се успротивиле једностраном прогла- Србије, што је кључни елемент за ре- да ће у томе учествовати и ЕУ. Мислим шењу независности од матичних зема- шење за Косово, Србију и цео регион”, да је тај део за нас најважнији. Нама је тај дијалог неопходан, желели смо да ља и подржале наставак дијалога. поручио је Делавекурас. до њега дође. Представник Азербејџана у ГС УН рекао Извор: Танјуг, Београд, је да његова земља има принципијелан пренето из: Политика, Београд * Кажу да смо прихватањем овакве резолуције капитулирали пред Евростав да једностране акције не могу да пом. буду прихватљив начин за решавање МИЋУНОВИЋ: И ПОДЕЛА територијалних питања, поштујући - Тај приговор није озбиљан. Испало би КОСОВА У ИГРИ принцип заштите територијалног по њему да смо ми до јуче тамо имали интегритета сваке државе и не дозво- Сад, после доношења Резолуције у УН, бројне доказе наше суверености, а љавајући отцепљење. можемо отворити питање севера не само једну резолуцију СБ, која је и Косова - да ли је могуће одвајање тог данас на снази. Заборављају да тамо Азербејџан подржава напоре да се дела или његова пуна аутономија нико из званичне Србије није могао настави дијалог између страна у циљу ни да дође нити да утиче на било који постизања безбедности у региону, додао је представник Азербејџана и подсетио да међународно право не дозвољава отцепљење држава нити допушта да се створе основе за признавање легитимности отцепљења. Једини начин да се пронађе решење сукоба је приступ заснован на пуном поштовању духа међународног права, закључио је он. Представник Венецуеле је изјавио да влада те земље сматра да је једнострано проглашена независност привремених власти Косова кршење Резолуције 1244, јер не узима у обзир поштовање територијалног интегритета и суверенитета Републике Србије. Она је и у нескладу са претходним резолуцијама 1160, 1199 и 1203 из 1988 године и резолуција 1239 из 1999., рекао је представник Венецуеле. Влада Венецуеле верује да је право на сецесију у контексту права народа на самосталност може да се примени само на колонизоване територије и подржава било које решење у складу са очувањем међународног права, закључио је он. Представник Аргентине подржао је предложену резолуцију рекавши да у случају Косова постоји резолуција 1244 Савета безбедности која јасно успоставља правне и политичке параметре, али да је важно и и мишљење Међународног суда правде.

Професор Драгољуб Мићуновић, председник Политичког савета Демократске странке, у интервјуу за Курир говори о усвојеној косовској резолуцији, кадровским променама у странци, Санџаку и медијима и њиховим власницима.

* Шта после усвајања Резолуције? - Једна етапа се завршила онолико добро колико је то било могуће. Ускладили смо предлоге са ЕУ, јер једино уз њихову помоћ можемо отворити дијалог о Косову.

Позиција Грчке у погледу Косова остаје * Зашто раније нисмо могли да ускластабилна димо текст са ЕУ? Грчка је саопштила да је њена позиција - Било је неких шумова у комуникацији, у погледу Косова добро позната и да али завршило се добро. остаје стабилна, јавили су грчки медији.

начин. Ми тек сад добијамо шансу да поставимо права питања. * Као на пример? - Морамо помоћи нашим људима на Косову у обезбеђивању њихове безбедности, поштовању људских права, сузбијању дискриминације. Тек сад имамо шансу да разговарамо о имовинским питањима, повраћају станова, узурпираних кућа и имања, о екстериторијалности манастира и њиховој заштити. И што је такође важно, о нормализацији економских, енергетских и других односа, важних за живот људи.


90

Doga|aji nedeqe

Izbor

* А статус? - И то питање можемо поставити, не у целини, јер тешко да то сада можемо отварати, али можемо питање севера Косова. У ком облику би то било, да ли одвајањем тог дела, да ли пуном аутономијом, сада је рано говорити. Овом резолуцијом ми са Европом деблокирамо ситуацију која је била * Опозиција сматра да је предложена на Косову. залеђена. До сада смо изгубили силно резолуција „издаја Србије“. * Шта је решење? Екстериторијалност време. за манастире, север Косова одвојен? - Па, морамо видети шта максимално можемо да добијемо. Да уђемо у дијалог о конкретним питањима. * Претпостављам да ће то бити тема преговора с Приштином?

* Хоћемо ли сада брже у ЕУ? - Мени се чини да се сада отварају могућности да уђемо у садржинске дијалоге и да уз позитивне сигнале учинимо значајне кораке ка европским интеграцијама.

- То би могао да каже неко ко је на Косову пољу имао штаб и армије, али онај ко није могао ни да привири тамо нема смисла да говори о томе. Проблем је што неке политичке странке, уместо да покажу зрелост и конструктивност у једној ситуацији од најширег народног интереса, сматрају да се ту може убрати неки политички поен. Или као СНС, који су као новопечени Европљани пре неки дан изјављивали да би они са ЕУ писали резолуцију, а сад кад смо ми то урадили, одједном су на старој причи.

- У политици је највећа храброст рећи да није могуће оно што није могуће. Али рећи да је могуће и „оно што је за небо обешено“, то је крајње јефтино и на крају не користи ником. Морамо реалније сагледати ситуацију, и унутрашњу и међународну. * Да ли ћете разговарати о оставци Вука Јеремића?

- За то, осим у штампи, нисам чуо. О * Признаје ли се на било који начин сваком се политичару може разгонезависност Косова овим изменама, варати. Колико је мени познато, таква посебно зато што је и Приштина по- тема није отворена у ДС. Пренето из: Курир, Београд, здравила доношење Резолуције? - Приштина прича своју причу. Док постоји Резолуција 1244, није стављена тачка на то питање. Треба бити реалан и не подгревати велика очекивања. Мислим да Србија неће моћи да рачуна на повратак свог пуног суверенитета

аутор: Гордана Раковић


Izbor

91

Sport

Селектор „орлова“ бацио у сенку сам 1995. године рекао да ћу се попораз Србије од Литваније (88:99) на сле свих резултата повући. Стицајем мечу за треће место околности, поново сам постао уз ДУДА: Не знам да ли ћу велике напоре убедио кума Жељка Обрадовића да преузме тим. У овој сиостати селектор! туацији стварно не могу да кажем шта Уместо заслуженог места на побе- ћу даље... Знам само да бих желео да дничком постољу, „орловима“ је при- останем селектор, али да ли ћу моћи пала „дрвена медаља“! Поразом од физички све да поднесем, то не знам. Литваније (88:99), најнезахвалнија по- Е сад, питање је и да ли су у Савезу зазиција на неком такмичењу, бацила је довољни мојим радом. најмлађу селекцију на Мондобаскету у потпуни очај.

да буду - закључио је монолог Душан Ивковић, непосредно по завршетку меча са Литванијом.

Турци насртали на аутобус „орлова“! На све муке, које су нас задесила на минулом Мондобаскету, последња је стигла ноћ уочи меча за треће место. Наиме, по одласку из дворане са меча Србија – Турска, домаћи навијачи су пола сата блокирали аутобус „орлова“. Лупали су по стаклу, дивљали, а када се аутобус коначно пробио кроз гужву дочекале су их још две барикаде. Фанатични Турци су поново „заробили“ наш аутобус, а после исцрпљујућег путешествија до хотела „Полат“ на спавање се АМЕРИКАНЦИ, ПА МИ отишло око три сата иза поноћи! Пре тога, Ивковић је на себе преузео - На све то, јуче су нам неколико пута ОВО ЈЕ ФИЗИЧКИ НАПОР одговорност пораз јер, како каже, померали термин за јутарњи тренинг. није успео да припреми тим за меч са Срамота! То се зове дневни бордел Додатну пометњу унео је селектор Литванијом. грмео је селектор Ивковић. Душан Ивковић, творац једне фа- Колико јуче, нисам размишљао нтастичне генерације, изјавом: да ћемо бити четврти. Литванија се - Што се мене тиче, био сам један од показала као бољи тим, а ми смо, Тражим оставке челника ФИБА! ретких тренера који је урадио све из уверен сам, уз Американце одиграли уговора, а нећу да причам колико најквалитетнију кошарку на овом Душан Ивковић је отворено и оштро сам био успешан у каријери. У овој Светском првенству. Нисмо успели да синоћ затражио моменталне оставке ситуацији нисам могао да завршим посао доведемо до краја, а Турска је челника ФИБА – Патрика Баумана (геуговор на начин на који је потписан, била пријатно изненађење, иако нам нерални секретар) и Љубомира Котлебе јер је постојала једна одређена виша је то велико финале апсолутно присила. Кошаркашки савез нема пара да падало. Ја сам био светски првак, а ангажује професионалног тренера. Ја овим играчима је на крају то ускраћено

(делегат за судије), „због свега што се дешавало на мечу Србија - Турска“. - И слеп човек је могао да види шта се дешавало у полуфиналу. Ако је за ову двојицу господа то нормално, онда би они из моралних и етичких разлога моментално морали да оду из ФИБА јер


92

ће у супротном уништити кошарку до краја. Уништиће дело које је оставио Бора Станковић, запамтите шта сам вам рекао. Ако је требало да се задовоље спонзори, ако ћемо на тај начин да градимо Кућу кошарке у Женеви, а да разваљујемо кошарку, онда смо кренули лошим путем: Нек пробају сад мене да казне, да им повећам буџет - јасан је био Ивковић.

“Ако не буде коментара и казни, ако се пређе преко свега овога, што би и слеп видео на експертизи, онда смо у великом проблему. Ако се не огласе, онда (Лубомир) Котлеба, који је делегирао судије, и (генерални секретар ФИБА, Патрик) Бауман, као шеф организације, морају да поднесу оставке из моралних разлога. Знам шта говорим. Ово дело које је оставио Бора Станковић биће уништено”, рекао је Ивковић. Тренер Србије рекао је да су двојица репрезентативаца Србије оправдано кажњени због учешћа у тучи у Атини, али да исту казну треба да сносе и судије. Њему је посебно сметало зашто утакмице европских екипа не воде званичници из Европе. Један од спорних момената у утакмици јуче био је када је фаулиран Омер Ашик, који је најгори извођач слободних бацања у свом тиму, после чега је симулирао повреду, а судије дозволиле да тренер уместо њега убаци поузданог извођача пенала. Ивковић је и за то окривио судијску организацију. “Пред евролигашким судијама не би смео да се претвара... Није крива клупа која му је рекла ‘лези’, већ ФИБА што му није казала да ће добити техничку грешку ако се не подигне. Колико видим, исте судије и даље суде, а

Sport играчи се кажњавају. Дакле, велики спонзорски уговори морају бити задовољени. Нека казне мене, да им мало повећам буџет”, рекао је Ивковић. Коначан пласман на СП 1. САД 2. ТУРСКА 3. ЛИТВАНИЈА 4. Србија

5. Аргентина 6. Шпанија 7. Словенија 8. Русија 9. Бразил 10. Аустралија 11. Грчка 12. Нови Зеланд 13. Француска 14. Хрватска 15. Ангола 16. Кина 17. Немачка 18. Јордан 19. Иран 20. Тунис 21. Порторико 22. Обала Слоноваче 23. Либан 24. Канада

Izbor

Екипу је кроз турнир маестрално водио тренерски маг Душан Ивковић. На жалост ни Дуда није могао да утиче на судије које су у полуфиналу отеле победу Србији, нити је могао да подигне емоционално испражњене кошаркаше после тог пораза. Није то била грешка Ивковића, јер не постоји тренер на свету који би успео

да физички и психички освежи екипу за мање од 24 сата, после једне тешке утакмице какву су “орлови” играли против Турске.

Не дирајте Дуду То је велика глупост и идиотизам. Дуда је ту и увек ће бити уз нас, овим речима је Теодосић прокоментарисао спекулације о евентуалној смени Душана Ивковића са кормила српске репрезентације. И поред неосвојене медаље, играчи, јавност и навијачи пружају подршку Ивковићу да и даље води национални тим. Иако су остали без медаље , својим играма и борбеношћу на Светском првенству у Турској српски кошаркаши одушевили су целу нацију.

Медаља није освојена, али напредак у игри младог српског тима у односу на прошлу годину је евидентан. Српски кошаркаши, јавност и навијачи сагласни су да највеће заслуге за препород посрнуле српске кошарке припада


Izbor

Sport

93

“Када се Србија после напорног рада и припрема пласира у полуфинале, тј. дође надомак финала, онда је све лепо, онда су сви ту, онда су сви другари, онда сви хоће да поделе успех са тобом. А када се ради на планини, на 2.500 метара, када се екипа зноји и ‘гине’, онда нема никог око тебе. Сигурно да селектор има неко право”, нагласио је Кешељ. Подршка Ивковићу стигла је и од Председника Олимпијског комитета Србије, и легенде српске кошарке Владе Дивца, који је налгасио да је

тренеру Душану Ивковићу.

презадовољан постигнутим резултатом на Мундобаскету.

Управо због тога они поручују да никоме не падне на памет да врши промене на клупи “орлова”. Један од најбољих играча Србије, Милош Теодосић нагласио је да је веома битно да Ивковић и у наредном периоду остане на клупи репрезентације, и одбацио могућност било какве смене

тренера. “Ја сад први пут чујем да се поставља питање смене Ивковића. По мени је то једна велика глупост и идиотизам, тако да немам шта да коментаришем на ту тему. Ми осећамо да смо као једна

породица, да дишемо један за другог. “Пре­за­до­во­љан сам резултатом и на­чи­ Дуда је ту и увек ће бити уз нас”, рекао ном на ко­ји су момци игра­ли. Ко­шар­ка је Тео за интернет портал Мондо. ће, на­дам се, има­ти помоћ у Ср­би­ји Са Теодосићем је сагласан Марко Кешељ да кре­не по­бед­нич­ким пу­тем. У том који такође сматра да не би требало да погледу оста­нак селектора Ив­ко­ви­ћа се постави питање смене селектора. Он је мно­го зна­ча­јан. Тре­ба све да се ура­ није имао нимало лепе речи за људе из ди ка­ко би на ме­сту се­лек­то­ра остао Кошаркашког савеза Србије и њиховом чо­век ко­ји је ства­ри по­ста­вио на пра­во ме­сто. Ви­дим да се до­ста не­га­тив­них односу према националном тиму.


94

Izbor

Sport

ства­ри де­сило у прет­ход­ном пе­ри­о­ду, ко­ји­ма га на не­ки на­чин те­ра­ју да оде. Би­ла би ка­та­стро­фа до­зво­ли­ти да се то и до­го­ди”, рекао је Дивац за Спортски журнал. Нема сумње да Дуда Ивковић има подршку свих, играча, јавности и медија, па тешко да би се нашао неко ко би се дрзнуо да предложи његову смену. Са друге стране, услови за припреме, потенцијалне награде за успех и однос савеза према репрезентацији никако није на задовољавајућем нивоу, на шта је српски селектор одавно скренуо пажњу. Уколико се неке ствари не промене, нико неће морати да смени селектора, Ивковић би у том случају сам отишао. Кошаркаши су дали максимум, сад је ред на неке друге да пруже исто.

Електронски недељник “ИЗБОР”

Оснивач и издавач: Зодијак - електронско издаваштво, Скопље Сарадник за македонско говорно подручје: Д-р Александар Прокопиев, високи стручни сарадник Института за македонску литературу Сарадник за немакедонско говорно подручје: З. Димитријевић Технички уредник: Александра Исаковска Web: http://www.zodijak.info Контакт и претплата: kontak@zodijak.info Првии број недељника “Избор” изашао је 31 августа 2009 г. Недељник “Избор” излази понедељком.

ИЗБОР#48  

Електронски недељник “Избор“ Електронски неделник “Избор“

Read more
Read more
Similar to
Popular now
Just for you