Page 1

Izbor

Godina II

Broj 47

6 septembar 2010 g.

Izlazi ponedeqkom

Ekonomija Komentari Kolumne Intervju Kultura i obrazovawe Nauka i nove tehnologije Feqton S one strane zakona Reporta`e @ivot, moda, estrada Zanimqivosti Putovawa i putopisi Automobili Porodica Slobodno vreme Zdravqe i lepota Doga|aji nedeqe Sport

Следећи број недељника “Избор” изаћи ће 20. септембра


2

Ekonomija

НАЈПЛАЋЕНИЈИ ПЕНЗИОНЕРИ:

председник српске парламентарне делегације у Скупштини Савета Европе Мићун прима 220.000! у Стразбуру) добија за честа службена Посланици пензионери убедљиво путовања. најплаћенији политичари у Србији, Ђу- Међу државним функционерима који ру Перића (ПУПС) месечно плаћамо чак истовремено добијају пензију и плату је 224.000, Драгољуб Мићуновић (ДС) нас и бивши начелник Генералштаба Војске кошта 221.027 динара! Србије Здравко Понош (48).

плаћују огромне суме?!

Izbor

Драгољуб Мићуновић није хтео да говори за Прес и прокоментарише своја примања. Он, подсетимо, већ извесно време одбија да говори за наше новине. Ни у ДС-у нису желели да коментаришу овај случај. Иначе, после Перића и Мићуновића, међу најплаћенијим државним функционерима су лидер ПУПС-а Јован Кркобабић и посланици ове странке. Према подацима Агенције за борбу против корупције, Јован Кркобабић као потпредседник Владе Србије добија плату од 101.000, а има и пензију од још 66.000 динара! Шеф посланичке групе ПУПС-а Момо Чолаковић (70) у Скупштини зарађује 126.000, а има и пензију од 72.000 динара. Посланик ове странке Никола Крпић (69), поред плате од 105.000, има и пензију од 35.000 динара, Константин Арсеновић (70) уз плату од 117.500 прима и пензију од 76.776 динара. Коначно, „посланик пензионер” Синиша Стаменковић (61) поред плате од 75.847 и пензије од 72.000 динара, прима и накнаду у Институту за кукуруз од 36.789 динара.

Плаћенији од Тадића...Драгољуб Мићуновић (80)

Понош, који је пензионисан пошто га Упитан да ли мисли да је овакво понаје министар Шутановац сменио, прима шање неморално, шеф посланичке грунакнаду у Програмском савету РТС-а пензију између 80.000 и 90.000 динара, пе ПУПС-а Момо Чолаковић каже да „ту Пензионери на власти убедљиво су нема проблема”. најплаћенији политичари у Србији, пока- Јесте, чињеница је да је то велики нозало је истраживање Пресса. Према вац, али не мислим да сам у моралном доступним подацима, најплаћенији сукобу, нити имам грижу савести због српски посланици јесу посланик ПУПС-а тога. Ми као странка нисмо учествовали Ђуро Перић (80), који месечно из буџета у доношењу закона који омогућава да прима чак 224.000 динара, и високи фусе добијају и пензија и плата. Лично, нкционер ДС-а Драгољуб Мићуновић немам шта ту да кријем... - каже Чолако(80), са месечном укупном зарадом од вић, и одмах напомиње да део своје 221.027 динара! плате одваја за финансирање странке и у хуманитарне сврхе. поред скупштинске плате прима и пензију и

- Не иде мени сав новац који добијам као посланик. Део уплаћујем странци, део хуманитарним организацијама, а део једном сеоском фудбалском клубу, који је моја велика љубав из младости. Такав је случај и са мојим колегама из ПУПС-а, који такође одвајају део плате у сличне сврхе... - каже Чолаковић.

Најплаћенији „политичар пензионер” Ђуро Перић у парламенту зарађује 110.000, има пензију од 72.000, а као члан УО ПиО добија још 42.000 динара! Према подацима Агенције за борбу против корупције, други најплаћенији „пензос” је Драгољуб Мићуновић, који поред скупштинске плате од 120.000 динара прима и пензију од 71.027, као и накнаду за рад у Програмском одбору РТС-а од 30.000 динара! Мићуновић, дакле, месечно од државе добије чак 221.027 динара! На ову суму треба додати и дневнице које Мићуновић (као

а у међувремену се запослио као помоћник министра спољних послова и прима плату од око 95.000 динара. Он, међутим, није био вољан да прича на ову тему. Проста рачуница показује, дакле, да су Перић и Мићуновић плаћенији од председника и премијера Србије, али и од свих министара! Истина, они по закону имају право да поред плате примају и пензију, али поставља се питање моралности оваквог његовог понашања. Ако већ сви из власти користе сваку прилику да позову на штедњу, није ли непристојно да „политичари пензионери” на државној благајни на-

Извор Прес Магазин, Београд, аутор: М. Марковић


Izbor

АФЕРА ХИПО АЛПЕ АДРИЈА БАНКА

Ekonomija писа о финансијском пословању.

3

лиона евра. Немачки Ханделсблат је тада писао: „Ово је највећа куповина Немаца у њиховој историји. Банци из Минхена тако је у другом покушају успео улазак на аустријско тржиште и приступ више од милион приватних клијената у бум-државама као што је Хрватска, Словенија или Србија”.

Бајерише Ландесбанк из Минхена овде Случај који се није десио је упамћена као прва западна банка од почетка транзиције, која је показала случајно да толико хваљени западни стандарди Банкрот је као решење одбачен, да пословања имају и своје наличје. није, јао си га нама, на Балкану. Главне роле у овој банкарској афери играју две Пошто је чуда направила у хрватској несолидне државне банке из Европске Ријечкој банци, збрисала је и њене Пре месец дана исти Ханделсблат је клијенте оставила на бригу хрватској забележио: „Пропали излет у Корушку уније, које су се још и удружиле држави. Најкасније серијом емисија коштао је државну банку готово четири милијарде евра”. Са толико је морала да санира пропале мегаломанске пројекте Хипо Алпе Адрија банке у источној Европи пре него што је за шаку евра ту банку препустила у власништво аустријске државе.

Пре куповине, ревизорска кућа КПМГ није, радећи „дју дилиџенс” Хипо банке обухватила њене послове са некретнинама у Хрватској, на пример. Наводно купац то није тражио. Фајненшл тајмс је цитирао Андреаса Трајхла, извршног директора такође аустријске Ерсте банке: „То је багра, у банкарском и политичком смислу, из Аустрије, која се удружила с багром из средишње и источне Европе и групом идиота из западне Европе, те је из тога изашао велики неред”.

По овој се афери никад не би рекло, али у Аустрији се изгледа зна неки (медијски) закон. Тако се сваки чланак посвећен афери Хипо Алпе Адрија банка, која је најзад стигла и у наше медије, окончава реченицом: за све инволвиране особе важи претпоставка невиности. Онда важи и за све спомињане особе из Србије. Укратко: Србија се у овој замршеној финансијској афери помиње тек маргинално, а улога Хипо Алпе Адрија банке у изградњи Универзитетског насеља Белвиле у Београду, у аустријске и немачке медије стиже као цитат из београдских. Мада не може бити никакве сумње да су већ вишемесечном истрагом, која је и у Немачкој и у Аустрији у току, обухваћени сви послови Хипо Алпе Адрија банке, па ни ови у Србији не могу бити изузетак. Главне роле у овој банкарској афери играју две несолидне државне банке из Европске уније, које су се још и удружиле. Прати их неколико, додуше углавном бивших, али утицајних политичара, како из Немачке и Аустрије, где је овим банкама родно место, тако и из нашег региона, углавном Републике Хрватске, у који су сместиле пословање. Нема сумње да се учешћу политичара има захвалити што од првих сумњи у злоупотребе до првог хапшења прошло неколико година. Бивши шеф Хипо Алпе Адрије банке из Клагенфурта (Корушка), Волфганг Култерер, ухапшен је средином августа. Сумњиче га за фалсификовање биланса, стварање криминалне организације, прање новца, кршење про-

на Хрватској радио-телевизији пре пар година, Хипо Алпе Адрија банка је постала позната као финансијска институција која воли послове са лизингом, послове са некретнинама и политичаре. А све те љубави нарочито добро успевају у комбинацији рата, транзиције и финансијске кризе, изазване банкарским преварама за које се и сама сумњичи. Врло цењени гувернер Хрватске народне банке Жељко Рохатински признао је почетком ове године да је изложен притиску хрватских политичара кад је одбио да да сагласност Бајерише Ландесбанк да преузме и Хипо Алпе Адрија банку у Хрватској. Подсетили су га тадашњи хрватски премијер Иво Санадер и тадашњи први човек Баварске, Едмунд Штојбер, на све што је за Хрватску учинила Немачка. Бајерише Ландесбанк се извинила превареним хрватским клијентима и негативно мишљење Рохатинског о овом финансијском удруживању је повучено. Држава Корушка, позната и по свом сад већ покојном поглавару Јергу Хајдеру, за кога се тврди да је био алфа и омега Хипо банке, у њој је поседовала појединачно највећи удео од 45 одсто. Маја 2007. године, Бајерише Ландесбанк је за 1,6 милијарду евра купила од Корушке и још неких акционара 50 одсто Хипо Алпе Адрија банке из Клагенфурта. Неки су акционари, као извесни Тило Берлин у овој купопродајној операцији малтене преко ноћи зарадили 150 ми-

Хипо Алпе Адрија банка је почела коначно да долази на лош глас кад су Хрвати почели да јуре генерала Хрватске војске Владимира Загорца због проневере новца којим је требало да купи оружје за Домовински рат. Загорац је наводно отуђио бар пет милиона евра Министарства одбране, а Хипо банка му је наводно помогла да тај новац пренесе у Лихтенштајн, који се, заједно са Холандијом и Аустријом, сматра великим перионицама новца, и тамо га похрани на рачун једне од њених безброј кћерки-фирми, о чијим сувласницима би се тек могао написати криминалистички роман. По основу тих пара Загорац је од Хипо банке наводно добијао кредите о чијој се висини још лицитира и тим новцем, али не само он, куповао по јадранској обали - нарочито се помиње Истра - земљиште по симпатично ниским ценама, да би оно ускоро било претворено у грађевинско и тако невероватно добило на цени. Не само због овог случаја Хипо банка је у региону на гласу као праоница новца и банка у којој се кредит може добити без одговарајућег обезбеђења, али уз одговарајућу провизију. Наравно, таквом приликом могу се користити само одабрани. Сличну пословну политику банка је у региону примењивала и у пословима лизинга који су јој омиљени. У Хрватску је Хипо банка ушла 1990, оснивањем лизинг фирме, а кад је 1992. године коначно почео њен успон од провинцијалне у надрегионалну банку, пре свега у земљама Балкана, имала је билансну суму од 1,9 милијарди евра, 2005. године то је већ било 24,2 милијарде евра, а у наредне три године је на волшебан начин достигла целих


4

Ekonomija

Izbor

коме је Делта учествовала са 25 одсто, а партнер са 75 одсто. ЦЕЕ Инвестмент је требало да обезбеди кредитирање и пројектну документацију односно потребне дозволе за градњу, а Делта је била задужена за саму изградњу.

42,3 милијарде евра. Већ те, 2008. године, њени су шефови оптужени и осуђени због фалсификовања биланса. Суноврат банке се више није дао зауставити. Нови власник је у више наврата уливао у банку све нове и нове стотине милиона евра, али како лоша очекивања од лоших резервисања капитала нису престала да расту, најзад је банку за шаку евра поклонио аустријској држави. Банкрот је као решење одбачен. Да није, јао си га нама на Балкану. Тако кажу.

ранг листу најутицајнијих бизнисмена у Србији, врло верзирани саговорници су нам сугерисали да у групи најмоћнијих 10 свакако треба да буде први човек Хипо банке Владимир Чупић. Те године је банка била трећа по величини у Србији. БЕЛВИЛ “Приче о некој провизији нас не брину јер немају нити могу имати везе са овим пројектом. Ништа слично није могло да се ради, а поготово не на овом пројекту”, каже за НИН Дејан Рацић, директор фирме Делта Риел истејт која је учествовала у изградњи Универзитетског насеља у Београду односно стамбеног насеља Белвил.

Радмила Хрустановић, бивша заменица градоначелника Београда за НИН потврђује да све то није ишло очекиваном динамиком. „Фирма која је добила земљиште ништа није радила, време је текло и почела је да нас хвата паника”.

Хипо банка у Хрватској је 30. јуна имала билансну суму од око пет милијарди Рацић, пак, каже, “из тог разлога смо евра и била је пета по билансној активи Рацић објашњава да је фирми којој је на ми свој удео од 25 одсто продали ЦЕЕ банка у Хрватској. челу у први мах сарадњу предложила Инвестмент-у и изашли из посла”.

Хипо банка је, по његовим речима, већ била издала банкарску гаранцију ЦЕЕ Инвестменту и после пар месеци се јавила Делта Риел истејт са идејом да она преузме пројекат.” Хипо банка је откупила цео пројекат од ЦЕЕ Инвестмент и нама је продала 50 одсто, па смо постали егал партнери”, тврди Рацић. Хипо Алпе Адриа банка из Аустрије и Делта Риел истејт су у Аустрији основали заједничку фирму Блок 67 ГмбХ. „Хипо банка је дала кредит нашој заједничкој фирми. Београдски д.о.о. није могао да добије кредит него аустријски”. И председник Извршног одбора Хипо Алпе Адрија банке Србија, Владимир Чупић, за НИН тврди да овдашња Хипо банка није кредитирала изградњу насеља, него аустријска централа. У Словенији, у коју је такође најпре ушла са омиљеним пословима лизинга, Хипо Алпе Адрија има билансну суму од 2,3 милијарде евра и девета је банка по величини.

фирма ЦЕЕ Инвестмент, регистрована у Аустрији. Та је фирма првобитно добила посао изградње Универзитетског насеља на тендеру који је објавио Град Београд.”Требало је да им банка да тендерским условима захтеване гараУ Србији је истог дана Хyпо банка имала нције које нису биле мале у два наврата билансну активу од 1,5 милијарди евра по неколико десетина милиона евра. и била је пета по величини међу 34 по- Они су већ имали начелни договор са словне банке. Хипо банком”. Прошлу годину је завршила на шестом Тако су Делта Риел истејт и фирме ЦЕЕ месту, а кад је 2007. године НИН правио Инвестмент направили конзорцијум у

„Ми смо били врло задовољни, сваког понедељка смо добијали извештај, у изградњи су ишли испред утврђене динамике. Тих око 250.000 квадрата завршено је за мање од две године. Посао су започели августа 2007. године, Универзијада је била јула 2009. а први објекти били су готово већ јануара 2009”, каже Радмила Хрустановић. Извор НИН, Београд, аутор: Ружа Ћирковић


Izbor

ДВЕ ГОДИНЕ СВЕТСКЕ КРИЗЕ:

ШТА СЕ ПОМАЉА НА ХОРИЗОНТУ Појава “нове левице и деснице” у Европи, концепција “суверене демократије” у Русији и “левих национализама” широм Латинске Америке представљају аутентичне одговоре на светску кризу и носе у себи снажан еманципаторски и хуманистички потенцијал.

5

Ekonomija аналитичар Драгомир Анђелковић с правом користи израз “геополитичка метаморфоза” уз подсећање “да економску моћ одувек прати и војнополитички успон”, пре свега Русије, али и Кине. Под утицајем светске економске кризе све више се доводи у питање и будућност Европске Уније. Наиме, према проценама америчке обавештајне службе ЦИА, “еврозона је пред поделом, ДИКТАТУРА ГЛОБАЛНИХ РАЗМЕРА

Светска економска и финансијска криза догађај је од прворазредног значаја у првој декади 21. века. Време униполарности, карактеристично за постхладноратовску епоху деведесетих година прошлог века, дефинитивно је окончано. Сједињене Америчке Државе, у чијем је финансијском средишту настала “системска криза неолибераног капитализма”, под теретом огромног унутрашњег и спољњег дуга, дуготрајних ратова у Ираку и Авганистану, који су изазвали пренапрегнутост америчке економије, уз пратеће екстремне шокове на социјано-психолошком и еколошком плану, неумитно губе планетарну моћ. На међународном плану, упоредо са светском кризом, закономерно се отварају перспективе новог “вишеполарног света”, чији институционални оквири (Г20 и БРИК) постају незаобилазан чинилац у решавању нагомиланих светских проблема. Растућа моћ Кине, Индије, Бразила и Русије, несумњиво представљају највећи изазов за Сједињене Државе и Европску Унију, односно озбиљно угрожавају монопол “евроатлатске заједнице” у одлучивању о светским пословима. Према релевантним прогностичким трендовима међународних односа, већ 2016-2017. године кинески бруто друштвени производ биће већи од америчког, док ће земље БРИК за десетак година имати већи бруто друштвени производ од држава НАТО алијансе. Описујући карактер промена у светској економији, политички

а интегритету Европске Уније прети пропаст јер богатији Запад свим силама жели да се одвоји од крхких источноевропских економија”. Као крајњи рок за “раздруживање унутар Уније” америчке специјалистичке службе указују на 2020. годину, до када ће ова економска и политичка заједница, бити трансформисана у три регионалне уније: западни блок, Нову Европу и Православну Унију. Западни блок чиниле би: Немачка, Француска, Велика Британија, Ирска , Аустрија, Италија, Шпанија, земље “Бенелукса” и Скандинавије. У састав такозване нове, а суштински “католичке Европе”, ушле би : Естонија, Летонија, Литванија, Чешка, Словачка, Мађарска, Словенија и Хрватска, док би Православну Унију, према овим стратегијским аналитичким пројекцијама предводила Русија, уз Украјину, Белорусију, Грузију, Молдавију, Румунију, Бугарску, Грчку, Србију, Црну Гору, Македонију, Босну и Херцеговину и претежно муслиманску Албанију.  Лондонски лист “Индипендент” истиче да би у случају реализације овог сценарија “Европска Унија изгубила све геополитичке добитке, настале распадом Совјетског Савеза”, док познати немачки финансијски експерт Вилхелм Ханкел, указујући на “катастрофалну задуженост држава медитеранског басена и Источне Европе”, истиче неминовност “реформе у еврозони”, којој треба да припадају само снажне и динамичне економије, попут Немачке.

Анализи међународних односа у новонасталим околностима пожељно је приступити опрезно. Потребан је нов научни мултидисциплинарни приступ, уз уважавање околности да су настали нови актери на унутрашњем и спољнополитичком плану, односно да је, и поред делимичне теоријске и практичне афирмације, држава изгубила монопол у доношењу стратешких одлука. Нове актере треба тражити у транснационалним корпорацијама и невладином сектору, као и широком спектру организација, које у односу на државне ресурсе испољавају “меку моћ” суптилно усмеравајући токове званичне политике. Епоха глобализације испољила је снажан унутрашњи динамизам и противречности, од којих нису остала имуна ни економски најбогатија и политички најстабилија друштва. Поједини аутори са много основа говоре о постојању “две Америке, две Кине или две Русије” указујући на чинилац “диверсификације моћи”, који је проузроковао дубоке поделе унутар економских и политичких елита. Оваквим тенденцијама, амбијент економске и финансијске кризе представља додатни стимуланс. Саветник председника Француске Франсоа Перол, говорећи у име елитистичких кругова “обједињеног Запада”, као излаз предложио је формирање “светске економске владе”, што је подстакло многе ауторе да изнесу тврдње о закулисном карактеру светске кризе, која треба да буде повод за успостављање “диктатуре глобалних размера”. О кризи се дебатовало и на алтернативним антиглобалистичким форумима уз констатацију да је реч о “системском дефекту светске привреде, који почива на грозничавој тежњи капитала да непрестано тражи уточишта, где ће са што мање трошкова остваривати што веће профите”. Поједини теоретичари указују на драматичне климатске промене које угрожавају животе и егзистенцију милиона људи широм планете, односно на “еколошки фашизам транснационалних компанија”, које у име профита по сваку цену не презају од уништења животне околине. Трагедија која се догодила приликом изливања нафте у Мексичком заливу, а коју је изазвала компанија “Бритиш Петролеум”, у којој америчке корпорације имају 40 одсто


6

деоница, показује куда води овако изврнута логика која не води рачуна о будућности заједничке планете. Глобализација показује своју најмрачнију страну и у региону Блиског Истока. После трагичних америчких војних интервенција у Авганистану и Ираку, показатељи су поражавајући. “Рат за нафту”, донео је огромне патње локалном становиштву, велики број погинулих, нестабилност и поделу држава, пораст секташког насиља и потпуно уништење традиционалне социјалне структуре. Према подацима Уједињених Нација, на Авганистан отпада 93 одсто светске производње опијата, уз запрепашћујући податак да је после НАТО окупације у овој држави “производња хероина повећана за укупно 44 пута у односу на период пре окупације”.

Ekonomija

ХИПОКРИЗИЈА ЕЛИТА

Криза је потврдила дубину идејне и филозофске конфузије. Свет се у недостатку јасних одговора на изазове данашњице поново заинтересовао за Марксова дела критике капитализма 19. века, а његову „атеистичку религију“ почели су са уважавањем да разматрају чак и у најутицајнијим црквеним круговима. Изговорено је много речи о похлепи и социјалном отуђењу, али се у друштвеној стварности ништа није изменило. Морална “хипокризија елита” уочена је као највећи проблем човечанства. „Свет је у годинама кризе био захваћен епидемијом нерасположења, а ми смо нација распламсалих гневова“,

Izbor

политичких елита”. Уводничар листа „Катимерини” уочава да „Грчка пролази кроз револуцију, која узрокује широка померања и реаговања јавности”, од масовних штрајкова и демонстрација до појаве анархистичких и терористичких покрета, који су у стању да у оквиру једне нације створе осећај опште правне, имовинске и социјалне несигурности. Свет је, како је написао један осматрач друштвених процеса, данас постао више апсурдан него сигуран. Ипак, алтернатива “Вашингтонском консензусу” постоји и поприма планетарне размере. Упоредо са “контурама вишеполарног света” настају нове идеолошке концепције, сагласно локалним традицијама и историјским наслеђема.  

Појава “нове левице и деснице” у Европи, концепција “суверене демократије” у Русији, “левих национализама” широм Латинске Америке, представљају аутентичне одговоре на светску системску кризу и носе у себи снажан еманципаторски и хуманистички потенцијал.

Поједини светски државници указују на све извеснију опасност од нуклеарног рата. Председник Кубе Фидел Кастро упозорио је човечанство о припремама Америке за употребу нуклеарног оружија против Ирана, који не одустаје од изградње нуклеарних централа у мирнодопске сврхе. Истовремено, кубански председник подсетио је да центри одлучивања у САД делују ван легалних политичких токова у оквиру организација светске закулисе, које, попут Билдерберг групе, контролишу америчке председнике и систем “политичке дуополије”, у администрацији и конгресу.

записала је популарна аналитичарка духовних кретања из Чикага Керолин Мејс уз подсећање да се „налазимо у стању крајњег хаоса и срџбе без иједног исто таквог супротног осећања наде и оптимизма“, о чему најречитије говори невероватан пад популарности првог црног председника Америке Барака Хусеина Обаме, чији је избор продубио социјалне и расне поделе у овој држави. „Неопходни су нов систем и нови људи који нису умешани у преваре”, каже један 44-годишњи Грк који под утицајем кризе у овој земљи истиче да га „више од финансијских недаћа притиска осећај понижености и издаја

Истовремено, представљају и доказ да је строго економистички приступ друштвеним процесима, доживео потпуни дебакл. Пренето из: Стандард, Београд, аутор: Милорад Вукашиновић


Izbor

Komentari

7

Курирска посла Милке Форцан

интервјуа буде драматизован на телеви- вори ко коју вест сме да пренесе, а зији Б 92 према чијем уредништву је ко не. гајила дубоки антагонизам. Уосталом, + Колики је годишњи буџет “Делте” за Памет се не исказује избором непри- био је обостран. медије и оглашавање? јатеља него избором савезника Елем, мушки глас спикера постављао Да Мишковић има милионске фондове је питања изигравајући новинара - Милионски, у еврима. за медије, знају и мала деца. Како ина- “Курира”, а женски глас глумио је Милку + А како је са странкама? че продати јунећи бут, без кости, Форцан. Читали су надахнуто. Надахнуна акцији, с десет одсто попуста. тије од самог текста у новинама. - Те везе постоје, али се мењају. НиУосталом, то најбоље зна госпођа је као што је било некад. Не могу Форцан, у више анкета проглашавана Први наставак тог “Курировог” посла- процеси више да се држе потпуно за медијски најутицајнију личност у нства бавио се општим местима, а блокирани, не можете све рупе да други, тај који је драматизован, био је затворите. Некад је могло. Србији. најављен као ексклузивно откровење Драматизација: Како лепо читају на о Мишковићевим везама с политиком, + Да ли власт, кроз ваш обрачун, поБ 92 кушава да му смањи маневарски пропартијама и медијима.

Спор између Мирослава Мишковића, власника “Делта холдинга”, и Милке Форцан, дојучерашње Мишковићеве десне руке, барем када је реч о односу ове компаније према ужој (политичкој) и широј јавности, решаваће судови у Београду и на Кипру у оном делу спора који се тиче пара. О свему осталом судиће се на београдској чаршијској берзи, која уме да буде немилосрднија него нека права берза, она где се мере паре а не мери се јаре. На чаршијској берзи све је обрнуто.

Ево шта је о те две теме рекла госпођа стор? Форцан: - Наш спор је конкретан и нису га + У време чије власти је “Делта” била могли осмислити политичари. То су најмоћнија – Милошевићеве, Ђинђи- бесмислице. ћеве, Коштуничине или Тадићеве? + Имате ли леђа у српској политици? -У време Милошевића и Коштунице. - Имам подршку породице и при+ Има ли Мишковић подршку власти? јатеља.

-“Делта” је велика компанија која има огроман утицај. Политичари сигурно размишљају шта ће бити с њом и с те стране је оправдано да власт разматра њену судбину. Криза Памет се у политичким пословима, али је утицала на све, али није само она и трговачким, не исказује избором не- допринела смањењу његовог утицаја. пријатеља, него избором савезника. Милка Форцан мора да је добро запу- + Какав је однос тајкуна и медија? шила нос када је јулску офанзиву на своја потраживања окончала у августу -Моје искуство говори да велике у дводелном интервјуу дневном листу компаније и велики “играчи” имају “Курир” о чијој уређивачкој и свакој озбиљне фондове које троше на другој политици није имала високо медије. Утицај постоји, али то не мишљење, а биће да јој се стомак окре- значи да сте амнестирани од свега. нуо када је доживела да јој други део тог Данашња слика у медијима јасно го-

Шта смо сазнали из ове надахнуте и још телевизијски драматизоване ексклузиве? Да су Зоран Ђинђић и Борис Тадић невини у причи о успону Мишковићеве империје, што није баш тачно. Први је ојачао “Делта банку” дисперзијом државних фондова и целу фирму “разменом кадрова”, сетите се само Колесара, а други, све донедавно, посебно док је Мишковић био близак с бившим америчким амбасадором Мантером, није од овога тражио да направи мост, а није био незадовољан


8

Komentari

ни утицајем Мишковића на формирање о ономе што је речено и ниједно није актуелне коалиционе владе. било баш похвално за госпођу Форцан. Српска чаршијска и политичка берза Цупкање у чамцу који се љуља: По- нема високо мишљење о онима који родица и пријатељи цупкају у чамцу који се љуља, посебно

Да Мишковић има милионске фондове за медије, знају и мала деца. Како иначе продати јунећи бут, без кости, на акцији, с десет одсто попуста. Уосталом, то најбоље зна госпођа Форцан, у више анкета проглашавана за медијски најутицајнију личност у Србији. У природи је медија, ма колико то цинично звучало, да без великог повода не дирају највеће оглашиваче или да их не дирају барем дотле док не дође до процене да је тај оглашивач угрозио јавни интерес. Тако је од Србије до Америке.

Случај “Форцанка против Мишковића”, по ономе што је до сада речено, није на трагу неког сензационалног открића да су јавни интереси угрожени. Врло је јасно да се ради о неколико милиона евра, горе или доле. За једног актера или за другог учесника у спору. Уосталом, већ поменути Б 92 то је набоље доказао. После драмског приказа “Курировог” интервјуа пустио је пар такозваних експертских мишљења

кад су у њему пловили двадесет безбрижних и берићетних година. Пошто је Милка Форцан паметна жена, искусна у пословима пиар уметности и лобирања сваке врсте, верујем да је схватила да је бацила бумеранг и да јој је најпаметније да своје послове препусти адвокатима, тако да су мале шансе да ћемо ускоро гледати нову драматизацију њених интервјуа.

Izbor

Рецимо да те паре нису спорне. Цане је имао разлога да верује да полиција увек побеђује, макар под фирмом Нове демократије. Али, право је питање што му, како тврди, даде оних двеста хиљада евра, у кешу, спремљених за дунђере на пословима изградње цркве у Цанетовом родном Убу, кад је вечни Дуле већ био – политичка прошлост. До тада је по Цанетовом писанију, које је истовремено допрло и у медије и у тужилаштво, Михајловић пред њим махао полицијским сазнањима у акцији с кодним називом “Мрежа” у којој је наводно и Цане био изрибарен, те је обећавао да ће га откачити с мреже ако то плати – кешом. Овај се херојски опирао све до тренутка неке несхватљиве слабости кад је из торбе истресао тих 200.000 евра у приватним одајама надлежног владике где је Цане дошао да прими некакву ленту а Дуле, по Цанету, по паре.

Има, рекла је у интервјуу, подршку породице. То је у реду. Муж после 11 година почека потражује девет одсто акција “Делта максија” а сестра је директор “Југохемије”. Нек се чува пријатеља који је – по њеним речима – такође подржавају. Уосталом, она и Мишковић су доскора били најбољи Пре тога му је тражио “три’ест” мипријатељи. лиона евра. Цане описује сцену Цане против Дулета, опет: Кад зине кад му министар долази у Париз, доноси у пилотској торби две боце пилотска торба вина на поклон, а онда разјапљену, Није то био једини сукоб на српској по- отворену торбу оставља на столу док литичкој сцени који је заменио летња преговарају о цени цепања мреже. писанија о дрекавцу у Дрини, жилету Делује психолошки уверљиво. После, у хлебу, мишу у пиву, копању канала кад је “Црна овца” пропала, било је дај Рајна – Мајна – Дунав – Велика Морава шта даш а Цане, ако је збиља дао паре, – Егејско море, те десетодневној Гучи веровао је Дулету да може да обузда коју је, не могу сад да нађем у доку- полицијску истрагу без обзира што је ментацији, неко духовито описао као реч о бившем министру. сабор оних који не умеју баш да свирају и других, који не умеју да пију. Знам Душан Михајловић је дао ритуалну само да није Басара, али мислим да изјаву да су све то глупости. Повукао сам ту дефиницију прочитао у “Данасу”. се у повленске магле где можда пише нову књигу као одговор на тужбу. Шта Ради се о обновљеним оптужбама Ца- смо имали? Полицијску истрагу која је нета Суботића, званог Цане, бизнисмена обухватила Цанета за шверц цигарета. из Женеве, велетрговца цигаретама, Мада овај тврди да се никад тиме да га је за 250.000 евра рекетирао није бавио. Имамо оптужбу да је МиДушан Михајловић, бивши министар хајловић изнуђивао мито. Мада овај полиције и све и свашта друго у свим тврди да паре није узео. српским режимима. Првих педесет отишло је на кампању “Црна овца” с Некако верујем обојици, али не у делу којом Михајловић није прешао цензус који се тиче демантија. на изборима након убиства Зорана Извор Време, Београд, Ђинђића. аутор: Драгољуб Жарковић


Izbor

Тутори Србије

„Под старатељство се стављају дете без родитељског старања или пунолетно лице лишено пословне способности”.Члан 124 Породичног закона

9

Komentari очекивати од земље која је била толико „мудра” да готово целокупно прехрамбено тржиште уступи Хрватима и Словенцима, која је за неколико година од извозника постала увозник хране, воћа, поврћа, која је гомилу солидних фирми будзашто продала сумњивим

и унуке. Али, одавно се зна да ни код бабе нема џабе, па зашто би било код тутора, тј. ММФ-а? Пренето из: Прес Магазин-а, аутор: Борис Кашански

Утицај на центре моћи Без стратегије лобирања за државне циљеве Покушаји Србије да утиче на центре моћи данас су сведени на званичне безбројне дипломатске разговоре, а побољшање њеног имиџа у рукама је Туристичке организације Последњих месеци све се чешће уз причу о српским дипломатским активностима помиње реч лобирање. Па се тако каже да је српски шеф дипломатије у двонедељној посети Њујорку лобирао за резолуцију о КиМ, коју ће Генерална скупштина разматрати деветог септембра. Образлаже се да је Вук Јеремић лобирао тако што је имао више од 50 билатералних састанака са представницима земаља чланица УН. Истовремено из привремених институција Косова стижу вести да је њихово лобирање код званичника САД све интензивније да би се изазвала нова признавања Косова. А оно се састоји у све чешћим састанцима са америчким бизнисменима, да би их ови довели дипломатама... до пропасти... И да не набрајам даље, падање под туторство ММФ-а тек је логичан наставак овог низа...

Има ли за човека ишта поразније него кад му одузму пословну способност и поставе старатеља? А за државу? Е, за оне који не знају, Србија има тутора. И то не од јуче, већ од првог дана када Хоће ли неком због тога фалити длака је ММФ почео да нас „чува од себе са- с главе? мих”, како недавно, баш у Пресу, рече један уважени економиста. Ако мислите да претерујем, запитајте се да ли је нормално да премијеру, министрима и гувернеру једне земље неко са стране мора ултимативно да одређује када ће, колико и на шта да троше паре из државне касе. Али, у то коло смо сами ушли и заиграли. И из њега више нема изласка. Е сад, шта би, на пример, премијер Србије рекао када би му неко покуцао на кућна врата и предложио му да уместо њега преузме вођење финансија породице Цветковић. Па да му сваког јутра одреди 500 динара за пијацу, још толико за самопослугу, и тако даље... Да ли би се Цветковић куцнуо у чело и запитао у какву то провалију срља. И шта би помислио о себи и својој економској памети. Премијерово име у претходном пасусу можете заменити и било којим другим из састава српске владе. Нећете погрешити. Питање је само како смо ми то дозволили да потонемо толико да неко други мора да нам управља касом. Али, зар се нешто друго и могло

Неће, наравно. И још морамо да их гледамо како се шепуре и испирају нам мозак причама о томе како су се „херојски изборили за још једну, пету ревизију стенд-бај аранжмана” (јесте ли приметили да се труде да нешто једноставно опишу што неразумљивијим изразима, ваљда да би изгледало важније), као да те паре нећемо морати да враћамо са каматом сви заједно, укључујући и нашу децу

Шта се у ствари сматра лобирањем? Да ли је Србија то икада чинила на спољнополитичком плану? Да ли је уопште могуће лобирати за оно што се представља кључним државним интересом -европске интеграције и очување територијалног интегритета Србије? Да ли колоквијална употреба појма лобирање у дипломатији има везе са њеном суштином? Ма колико у суштини био нетачан, одговор је изричит: Не, јер је дипломатским представницима лобирање забрањено. Нажалост, испада да све што је Србија заиста покушала да излобира последњих десет година није се исплатило онолико колико је коштало. У овом тренутку преко наших институција немогуће је сазнати да ли Србија ангажује фирме за побољшање имиџа земље у Вашингтону, Бриселу и другим центрима моћи. Најпре, зато што не


10

постоји закон о лобирању, па тиме ни обавеза да новац који се користи у те сврхе, на унутрашњем и спољном плану, буде транспарентан. Али и зато што не постоји процедура одлучивања, па тако разним случајним методама одабране фирме на крају испадну погрешне. Као што је случај са фирмом „Advanced Practical Solutions LLC“ којој је Србија, непотврђено, платила милион долара годишње да лобира код чланова америчког Конгреса и у пословној заједници САД, у циљу побољшања дипломатских односа и трговине између САД и Србије. Незгода је што је ова агенција била главни скупљач новца за Рода Благојевића, гувернера Илиноиса, оптуженог за корупцију и осуђеног за лагање федералних агената. Фирма са таквим кредибилитетом тешко ће поправити и сопствени имиџ код конгресмена, а камоли углед Србије.

Док су наши суседи, па чак и привремене косовске власти, грабили ка Бриселу и Вашингтону, Србији ова америчка епи-зода није била ни прва ни једина. Влада Војислава Коштунице плаћала је 60.000 долара месечно фирми која има утицај код републиканаца („Барбур, Грифит и Роџерс“) у тренутку када су већина конгресмена били демократе. Потом, 2004. године Влада је ангажовала „Геллис“ да поправи

медијску слику Србије, јер је ова фирма већ имала регионално искуство радећи то исто за словеначку владу.

Komentari Уговор је остао потпуно неискориштен, јер лобистичка агенција никада није добијала довољно информација да би могла да ради свој посао. До те мере се из Србије пружао отпор према заговарању интереса Србије у ЕУ да у време мартовског погрома на Косову, ова агенција није уопште контактирана. Иако је информација за рад лобистичких агенција од пресудног значаја, јер је користе када у значај одређеног питања желе убедити доносиоце одлука, када организују медијске акције или у јавности користе ставове такозваних „think tank“-ова, експерата присутних у медијима. Професорка Ана Трбовић са Факултета за економију, финансије и администрацију каже да је једногодишњи уговор са фирмом „Gellis“ произвео вести о напретку Србије у процесу придруживања ЕУ, те су о томе колумне писали људи од утицаја у ЕУ као што је Дорис Пак. “Било је још последица софистицираног заговарања. Али делови уговора нису били испуњени због несарадње нове владе и тадашњег премијера Коштунице, као што је на пример обука највиших званичника Србије о томе како комуницирати са медијима из ЕУ.“ Својевремено је било покушаја да се у Бриселу оснују канцеларије приватним капиталом, а у Вашингтону је српска дијаспора формирала кокус групу тако што је једном по једном конгресмену предочила колико има бирача српског порекла, односно колико бирача је заинтересовано за Србију. У земљи која је смислила лобирање као механизам утицаја на конгресмене после неколико корупционашких афера, а закон према коме су лобистичке групе обавезне да се упишу у регистар донела још 1946. године, обичај је да етничке групе кроз свој изборни потенцијал, посебно ако су и географски груписане на једном месту, утичу на конгресмене кроз кокус групе попут ове српске. Зато се кокус групе у САД не рачунају као вид лоби-

Izbor

Бриселу кроз који незванично дневно прође дупло мање (15.000) лобиста него кроз Вашингтон, али, ипак довољно да покаже важност лобирања, не постоје такве етничке групе, него је лобирање или стварање утицаја на доносиоце одлука у потпуности препуштено лобистичким агенцијама које могу заступати интересе региона, компанија, невладиних организација. И то, 70 одсто лобиста ради за интересе компанија, 20 одсто за интересе региона, градова и међународних организација и тек 10 одсто за невладине организације, групе за заштиту животне средине, здравство и синдикате. Свеједно

у претприступној фази земље користе лобисте, макар због прегломазне бриселске бирократије до које се допире једино утабаним путевима лобистичких агенција. А једини српски представник у Бриселу од септембра биће град Крагујевац који тамо отвара канцеларију због лакшег приступа фондовима ЕУ. Покушаји Србије да утиче на центре моћи данас су сведени на званичне безбројне и бесконачне дипломатске разговоре, а побољшање имиџа Србије у рукама је Туристичке организације Србије. Ана Трбовић каже да Србија данас не лобира за државне циљеве, али да поједини политичари ангажују лобисте. „Ако се узме шира дефиниција лобирања као јавног заговарања или заступања ставова онда се то чини на више начина - преко агенција за односе с јавношћу и посебно ангажованих консултаната за потребе привлачења туриста, односно страних улагача. Нажалост, Туристичка организација Србије, СИЕПА и прес служба Владе још увек не раде довољно интегрисано већ посебно ангажују овакве услуге, што није најделотворније. Поред државних институција, лобисте ангажују и привредници, па је тако Пинк ангажовао једну познату фирму у Вашингтону пре неколико година, Делта поједине консултанте у Бриселу, и то треба поздравити, као и што веће ангажовање предузећа кроз удружења која имају европске размере и која могу да им помогну да буду конкурентнији, да прате европске прописе и трендове. С друге стране, нека приватна лица су чак организовала мале лоби групе у Бриселу да представљају српске интересе што није најбоље решење, јер рања, а на активности лобиста, бази- мора постојати јасан мандат и комураних у самом Конгресу, троши се више никација са државом да би лобирање од две милијарде долара годишње. У за шире, државне интересе имало


Izbor

Komentari

11

ефекта. Штета је да наша држава са изузетком једногодишњег уговора потписаног 2003. године није ангажовала професионалну фирму да јој помогне да унапреди своје интересе у ЕУ“, каже професорка Трбовић. Лобирање у фази након подношења захтева за кандидатуру у чланство ЕУ није само могуће него и изузетно важно, што потврђују активности наших суседа који се према Унији крећу испред и брже од Србије (антрфиле). Међутим, у оном домену, у вези са којим се лобирање најчешће помиње, многи тврде да је оно, заправо, немогуће. Статус Косова је нешто што се дипломатски преговара, али се у вези са тим тешко лобира. Не зато што су Албанци са Косова лобирали много пре Србије, него зато што је интерес Србије про- Овакав став делимично су потврдиле стратегијом, како би требало да буде. тиван интересу оног центра моћи на поруке из Вашингтона у којима се ка- Један наизглед смишљен подухват, које би се покушао остварити утицај. же да је понашање Србије у вези са оснивање Савета за промоцију Србије, пропао је после годину дана, јер су угледни људи, чланови Савета, одбили да учествују у пројекту према коме се Влада, као оснивач, односила незаинтересовано. Поднели су оставке, јер Влада никада није одговорила на њихов захтев да попише на које се све начине, у којој мери и у којим министарствима и агенцијама троши новац за промоцију земље. Као једна од чланова Савета, професорка Трбовић објашњава да је Савет и основан само декларативно. „И без суштинске жеље Владе да искористи потенцијал Савета да се од садашњих активности у области промоције Србије, на које се троше буџетска средства, учини синергија као и да се направи оквир, делотворније усмерење ових средстава. Вероватно би и ангажовање додатних професионалних агенција на крају коштало мање у односу на садашње некоординирано ангажовање Власник прве лобистичке агенције у резолуцијом о КиМ контрапродуктивно агенција и консултаната и потрошњу Србији „Lex and lobby“ Владан Вуко- како у односима са САД тако сада већ на сајмове од различитих институција сављевић сматра да је заблуда овдашње и у односима са ЕУ, а свака активност Владе.“ јавности став да су албански лобисти да се она усвоји губљење је времена. Уговори са лобистичким агенцијама у Вашингтону постигли једнострано Према Вукосављевићевом мишљењу, до сада су се водили као строго попроглашење независности Косова. Србија није ни могла лобирати, јер ни- верљиви документи. Рекло би се по„Лобирање је могуће за ад хок и је имала шансе да промени ставове по тпуно неосновано уколико је њихова другоразредна питања, не и у спољној питању крупних ствари као што су је- намена била промоција Србије или политици Америке нити онда када је реч днострано проглашење независности било који други интерес државе. То о стратешким интересима САД. Да није Косова, Дејтон, Рамбује. „Што важи за су подаци који се иначе не крију. Јер тако Руси би ангажовали лобисте да САД САД, важи и за спољну политику ЕУ, суштинска разлика између корупције одустане од подршке Грузији, а Кина би али се зато и у ЕУ може лобирати за и лобирања је, како у САД тако и у ЕУ, излобирала повлачење признања Тај- интересе региона, привредних комора регистар лобистичких агенција и травана. Лобирање је могуће, када је реч региона и градова, усаглашавање ста- нспарентност одговора на основна пио спољној политици, евентуално код ндарда“, каже Вукосављевић. тања - ко, како, чиме, на кога и зашто међународних трговинских споразума, жели да утиче. Стога ни тајновитост када не штете интересима САД, у вези И Ана Трбовић сматра да би тренутно када се овде говори о лобирању не са преференцијама увоза и извоза, за Србија лобистичким активностима мо- може бити случајна. Јер се лако може интересе Светске трговинске и других гла да утиче на много тога у политици десити да стратегије лобирања за интемеђународних организација. Може се ЕУ. „Од буџета Уније до брзине којом ресе Србије не постоји. лобирати за постизање или укидање се ратификује ССП пуно је прилика да Или, ако неко лобирање по свету поодређеног стања скретањем пажње се утиче, где није довољан редован стоји, да се оно не користи за државне, доносилаца одлука. Посебно се глупо рад служби као што је Министарство него за личне и партијске успехе. овај израз користи када се говори о спољних послова.“ расправи о резолуцији о КиМ пред Ни те институције, међутим, не де- Закон о лобирању и друге лажи Генералном скупштином УН. Чланице лују координисано нити су њихове Утицај на овдашње законодавце, за УН већ имају обавезујуће ставове сво- активности на промоцији Србије уса- разлику од спољнополитичког лобијих земаља,“ сматра Вукосављевић. глашене са било каквом државном рања, има дебеле разлоге да не буде


12

јавно. Јер се тај утицај не зове лобирање него корупција. Два случаја, веома илустративна, потакла су поновна размишљања о доношењу закона о лобирању. Један је намера Жељка Митровића да се писмом обрати посланицима у вези са законом о концентрацији у медијима. У том писму многи су с правом очекивали да се нађе још нешто поред исписаног парчета папира. Други случај је склапање до тада невиђене коалиције, сачињене да би се амандманом СПС-а на закон о акцизама омогућило, по многима, једино да цигарете које производи Предраг Ранковић Пецони не поскупе на тржишту. Као и све друге приче о корупцији и ова се завршила без позивања на одговорност, и на првом месту без доказа. Разлику између корупције и лобирања у земљи у којој су све финансије партија тајна, а имовинска карта функционера произвољна, могуће је направити једино усвајањем закона о лобирању. О њему се данас, међутим, парадоксално, говори све мање. Па и лобирање на унутрашњем плану институционално не постоји управо зато што би макар део коруптивних радњи учинило јавним. Владан Вукосављевић, власник прве лобистичке агенције која је у међувремену променила своју првобитну делатност, описује зашто је сваки покушај да се у Србији лобира осуђен на неуспех. „Наш клијент била је француска фирма, лидер у Европи у боновима за храну. Њихов интерес биле су измене закона о раду којим би се омогућило увођење бонова за храну. Након озбиљних припрема дошли смо пред посланичке клубове, гледали су нас бело, јер нису могли да схвате да куцамо на врата институција, да не идемо преко партија и немамо намеру да излазимо из оквира закона. У нормалним се условима лобира аргументима зашто би нека одлука требало да се донесе или повуче, а овде се очекује новац. Разуме се, за партијске касе“, описује Вукосављевић, чији се клијент веома брзо предомислио у погледу пословања у Србији. Цврчак и мрав Док се Србија премишља, други вредно раде. Да би поправиле имиџ Косова као државе у којој криминал царује, привремене институције Косова издвојиле су 5,7 милиона евра за ангажовање израелске компаније „Сачи и Сачи“ која је добила задатак да поправи слику Косова у свету. У истој кампањи, подсећамо, косовска привремена влада ангажовала је лондонски недељник „The Economist“ и платила 200.000 евра за објављивање више маркетиншких текстова (на годишњицу независности објавили су и захвалнице Европи) и доштампавање

Izbor

Komentari додатних 5.000 примерака, од којих је један добио и Борис Тадић. Годинама пре такве кампање, косовски Албанци имали су лоби-групе у Вашингтону, Бриселу, Паризу, Женеви, Бечу, Берлину и Лондону. Босна и Херцеговина и Хрватска својевремено су ангажовале вашингтонску агенцију Рудер Фин, која је утицала на лош имиџ који Србију и данас прати. Све земље региона које су већ приступиле Унији имале су лобистичку канцеларију у Бриселу, годинама пре приступања. Хрватска, такође, има канцеларију и њени службеници тамо понајвише раде на могућностима коришћења фондова. Па, иако такође без закона о лобирању, хрватска влада годишње објављује колико је новца потрошила за побољшање угледа земље у европским институцијама (око милион евра). Иако само ентитет Република Српска, такође, има своје представништво у Бриселу, а прошле је године по први пут билбордима облепила престоницу Белгије честитком за Нову годину. Милорад Додик ангажовао је утицајне агенције попут „Quinn Gillespie and Associates“ с којом има уговор од јануара 2007. године. Извор НИН, Београд, аутор: Драгана Пејовић

ПОГЛЕД ИЗ МОСКВЕ:

ДА ЛИ ЈЕ МОГУЋ ВОЈНИ РАСПЛЕТ НА СЕВЕРУ КОСОВА? Руски елсперт тврди да шира војна операција подршке косовским Србима из Србије није могућа, али да нико не може да гарантује да се неће појавити добровољачке дружине

У Београд је стигао министар иностраних послова Немачке Гвидо Вестервале, а сутрадан отишао у Приштину. Посета је планирана раније, а један од њених циљева, како је изјавио портпарол министра Андреас Пешке, јесте разматрање „практичних корака напред који могу да нормализују и побољшају односе између Србије и Косова“.

Међутим, ситуација је постала експлозивно опасна пошто су власти Косова забраниле посете покрајини званичних личности из Србије и после обелодањивања намере једне од организација косовских Срба да прогласи независност северних региона покрајине од Приштине. Министар за питања Косова и Метохије у српском кабинету Горан Богдановић први је на себи осетио забрану посете Косову, коју је увео шеф косовске владе Хашим Тачи. Богдановић је требало да оде у косовски град Прилужје на отварање дечјег вртића, али су власти Приштине забраниле ту а и будуће сличне посете. Тачи је такву одлуку објаснио тиме да званичници Србије „врше политичке провокације“ и заоштравају ситуацију на северу покрајине. До сада су се представници Србије позивали на то да њихова земља не признаје једнострано проглашену независност Косова те стога немају потребу да траже дозволу од Приштине за посете. Албанске власти двомилионског Косова су у суштини гледали кроз прсте на посете званичних гостију из Београда северним регионима покрајине са српским становништвом од сто хиљада људи. Сада се ситуација искомпликовала и свака нова посета из Београда може да доведе до крупних српско-албанских сукоба. Истина, косовске власти, као и до сада, немају ништа против незваничних посета, али тешко да ће српски министри пристати на сличан статус, који их лишава права да дају изјаве у име своје земље. НЕЗАВИСНОСТ СЕВЕРА

Као повод за заоштравање става Приштине послужила је изјава коју је обелоданила једна од организација косовских Срба – Савез општина Ау-

тономне покрајине Косова и Метохије. У документу под насловом „Декларација о независности севера Косова“ наглашава се да Срби и представници других неалбанских народа не могу себе сматрати делом „творевине која се зове Република Косово“, настале на темељима „насиља и геноцида“, те стога морају „прогласити своју независност“.


Izbor

Све до сада Срби су избегавали да говоре о независности северних региона Косова наглашавајући да је са међународно-правног аспекта читава покрајина српска територија. У мају-јуну 2008. године у српскоим делу Косовске Митровице и другим северним косовским општинама спроведени су избори по српском законодавству и формирани локални органи власти. Они се баве питањима локалне самоуправе и делимично се финансирају из Београда. Сада пак Срби покушавају да понове сепаратистички сценарио Албанаца отргнувши од „независног Косова“ регионе у којима су концентрисана главна рудна богатства покрајине: злато, сребро, олово, цинк, никл, кобалт и боксит. Јачању напетости допринела је и прошлог месеца обелодањена пресуда Међународног суда УН, који је одлучио да декларација о независности Косова не противречи међународном праву. Власти Косова не искључују примену силе против косовских Срба уколико они покушају да реализују своју Декларацију о независности, па су се већ обратиле за помоћ НАТО и Европској Унији. „Ми смо их замолили за подршку како не би дозволили проглашење независности северног дела Косова и обавестили да ћемо реаговати ако се то догоди. Ја сам изјавио да ће се земља бранити ако се њена територијална целовитост нађе у опасности. Ми ћемо реаговати у складу са уставом и кривичним кодексом“, саопштио је министар унутрашњих послова у косовској влади, Бајрам Реџепи.

Komentari

да би о томе могао размишљати „само у случају ако све друге могућности буду исцрпене“. Српско руководство је тада још рачунало на повољну пресуду Међународног суда УН. Та очекивања су се изјаловила, али се Београд ипак нада да ће убедити већину земаља УН да подрже српски став на предстојећој септембарској седници Генералне скупштине УН. Није случајно што власти Београда са опрезом гледају на изјаву Савеза општина Аутономне покрајине Косово и Метохија, па су апеловале на Србе да не подлежу провокацијама Приштине и „појединаца из српског дела покрајине који су вођени искључиво сопственим интересима“. Декларацију о независности влада Србије је означила као дело „шачице неодговорних људи“. Експерт за Србију из Института славистике Руске академије наука Александар Карасев изјавио је за „ВН“, да „шира војна операција подршке косовским Србима из Србије, која претендује да уђе у ЕУ, данас није могућа“. Међутим, „нико не може гарантовати да се у земљи неће појавити некакве добровољачке „дружине цара Лазара“ (та историјска личност била је предводник Срба у легендарној бици на Косову пољу против Турака 1389. године). Запад у лику НАТО и ЕУ тешко да ће подржати поделу Косова, чак и ако би им то помогло да убеде Србију да призна косовску независност. „У Бриселу говоре о успостављању макар минималне сарадње између Београда и Приштине КАСНО ЗА ПОДЕЛУ у оквирима балканске регионалне „Пројекти поделе Косова на већи алба- интеграције, а не о новом прекрајању нски и мањи српски део разматрани су граница“, каже Александар Карасев. у Србији на нивоу експерата још 20062007. године, када је међународна Извор Времја, Москва, заједница организовала преговоре аутор: Петар Искендеров, између Београда и Приштине“, изјапревод Рајко Досковић вио је за „ВН“ директор Института славистике Руске академије наука Ко- СРБИЈА ПОСЛЕ ВЕСТЕРВЕЛЕА ИЛИ нстантин Никифоров. РЕЧ „КУРТОН“ У ДИПЛОМАТСКОМ Према мишљењу овог експерта, у ВОКАБУЛАРУ том периоду српске власти имале су Ово се не да ни разбити изнутра, то шансу да „одаберу мање зло и покуможе само акцијом рушења споља, и шају сачувати макар део Косова са свако ко вам после Вестервелеа каже већинским српским становништвом како седи у власти да би мењао ствар и културно историјске споменике“. изнутра, тај се квалификује или као Међутим, у Београду су се „надали непоновљиво глуп или неизмериво да ће сачувати међународно–правну покварен јурисдикцију над читавом косовском територијом те стога пројекти о подели Хајде да видимо како су Борисови нису озбиљно разматрани нити су стамедијски лумени off records пласирали вљани на преговарачки сто“. вест о његовом састанку са Гвидом Сада ће Србији бити много теже да Вестервелеом. Каже да су „Београд врати сценарио поделе покрајине. и Брисел нашли начин како да се мо„САД и водеће чланице ЕУ признали су дификује резолуција Србије послана у Косово у постојећим границама. Уједињене нације“; каже да ће (Србија Осим тога, постоје и познати принципи и ЕУ) на тај начин покушати да „нађу Контакт-групе за Косово под којима се решење за отварање дијалога Београда пре неколико година потписала и Русија. и Приштине о спорним питањима“; и Један од тих принципа подразумева каже да је њихов састанак био „пун радиректну забрану поделе покрајине“, зумевања и пријатељски“. каже Никифоров. Хоћете превод? У септембру 2008. године председник Ево га, мало је груб, али, прецизан: Србије Борис Тадић поменуо је теоријску српска државна и национална политика могућност о подели Косова изјавивши

13

после састанка са Вестервелеом остала је без свог доњег прага, без своје црвене линије, неопходне да би се било какав систем уопште могао звати политиком. Шта то значи? Значи, на пример, да је Борис у сред лета послао гомилу својих изасланика широм глобуса са задатком да придобију подршку светских лидера за нацрт српске резолуције. Људи су лобирали у владама малих и великих држава и, колико сам могао да чујем од њих неколико, нису отишли узалуд. А шта ће бити пошто се „модификује резолуција“? Тада ће Вук Јеремић или ко већ уочи гласања у Генералној скупштини УН морати поново да обиђе представнике свих тих земаља које су нам дале подршку и да им каже: „Знате, она резолуција за коју смо вас молили и коју сте подржали, то више не важи. Мало смо је изменили, али не много, па вас молимо да је прихватите са изменама. И, молим вас, немојте да се губите из сале, можда ћемо је изменити још неки пут пре гласања“.

Не сумњам да ће медијско крило тадићеваца тражити начин да покаже како су измене у предлогу резолуције минималне и не много битне, али том дипломатском свету баш и не можете да објасните да неће гласати за онај текст на који су већ дали пристанак. „Јебите се, Срби“, у септембру ће тако изгледати радни поклич свих српских пријатеља у УН – међу њима и Руса, Кинеза, Индијаца - света који је, ко мање ко више, али ипак нешто ризиковао супротстављајући се вољи Амера и ЕУ. Наравно, њихова згранутост биће већа утолико што модерна историја не памти


14

Вестервелеа или Кушнера, који му кажу да заборави Косово? Не, он их се само бескрајно плаши, и то не страхом човека суоченог са последицама, већ страхом човека који не разуме, који не може да изађе из система који му је сервиран и кога су убедили како га принципи само чине рањивијим.

да је нека земља толико понизила своје пријатеље само због тога што је била толико импресионирана својим непријатељима. Зато немам појма да ли у дипломатском речнику УН постоји реч „куртон“ и шта би могла да значи, али, ако икада, у употребу ће ући у септембру у Њујорку, служиће да опише дипломатско понашање Србије и неће имати никакве сличности са речи „кондоминијум“, најмање с њом. ЦРВЕНА НИТ

То значи да је Србија целе две деценије спуштала свој политички принципијелни минимум, своју црвену линију испод које се не иде. Значи да је после одлуке МСП заузела једну крајње дефанзивну позицију, али ипак позицију, и значи да је у четвртак остала и без ње, без места, начина и снаге да било где поново формира ту црвену линију. Хоћу да кажем да је једна мала бледа резолуција, стицајем околности, постала много више и од Косова, да је била нит на којој готово да се држао минимум српске државности, чак и идеје да би некад поново могла да буде држава, не само у смислу чувања својих граница већ и у смислу некаквог државног и институционалног уређења; и значи да те нити више нема, да нема никакве нити.

Да, многи ће сада заурлати како је то издаја, али не бих се играо тако великим речима. Зашто? Образац модерне издаје Видкун Квислинг делио је вредности нацистичке Немачке верујући како је тај злочиначки модел најбољи за његову Норвешку. Верујете ли да Борис дели вредности

Izbor

Komentari

Постоје, наравно, и узвишенији модели издаје од Квислинговог, где се она појављује као део великог, озбиљног и осмишљеног плана, који подразумева жрвовање светих циљева за рачун других светих циљева. Улазак у издају је често чин саможртвовања, и не верујем да су маршал Петен и генерал Недић, јунаци из Првог светског рата, у Другом имали икакве илузије о сопственој судбини када су спасавали сопствени народ свесно се сврставајући на страну зла. Хајде да видимо шта је био Борисов осмишљени план. Спасиће Србе на Косову? Питајте их осећају ли се спасенијим од четвртка. Жртвоваће Косово да би спасио Србију? Не, Србија вапи за спасом, али за спасом од његових људи, који довршавају њену пљачку и поробљавање. Вестервеле му је обећао Европску унију? Ништа му није обећао осим да га неће избацити из чекаонице, у којој седи већ десет година. Чак и када издајете без икакве опште идеје, него због пуке власти, и то је нека политика, некакав систем који укршта поступке и последице. Све изван тога – а управо то гледамо – није никаква издаја, већ једно испољавање бесловесног политичког инстинкта, тек један опако касни стадијум дезоријентације, у чијој основи није ништа друго осим патологије. Наравно да су они које Борис јавно назива нашим западним пријатељима, а у реалности стрепи од њих као Розмери од својих комшија, проценили његово стање. Зато је у четвртак, пошто се видео са Борисом, Вестервеле сео у Београду у кафану заједно са свима који могу да оборе владу, укључујући и човека из Борисове странке, демонстрирајући шта може да му уради. Тај морбидни начин показивања мишића био је порука: са мном су сви који су ти блиски и који ти нешто значе; кад год хоћу могу да ти срушим владу, могу да ти срушим странку; а могу сад да пошаљем да нам се у ресторану придруже и твоја жена и ћерке, што ће рећи да могу и од живота да ти направим пакао. Наравно, та манифестација одсецања последњих ресурса од Бориса претња је којој се људи не одупиру, мада је друга ствар питање шта су урадили и шта нису да до тога не дође. А то ће опет рећи да је Борис срушен много пре, али да је сада то могао да види свако коме је још до неког отпора и да се овде од једне мање или више марионетске владе формира цео један друштвени систем, у коме једнако партиципирају и тадићевци и томисти, и динкићевци и невладине

организације, и корумпирани медији и бедни интелектуалци; и да је на челу тог система једна љуштура, побеђана и исисана од сваког садржаја, која се некад звала Борис Тадић, а сада може да се зове и Тома или било ко. Набрајање и опис тог бедног политичког комплота, формираног и против Срба и против Србије, могао би се наставити у недоглед, али и оволико је довољно да би се осликао његов смисао. А смисао гласи: ово се не да ни разбити ни раскинути из система, изнутра, то може само акцијом његовог рушења споља (нисам рекао из иностранства, разумемо се), и свако онај ко вам после Вестервелеа каже како ту седи да би мењао ствар изнутра или да не би дозволио да баш све оде дођавола, тај се квалификује или као непоновљиво глуп или неизмериво покварен. ВУК И ВОЈА

Ако је пре Вестервелеа српски нацрт резолуције делио домаћу сцену на суверенистички (они који су одбијали измену резолуције под притиском ЕУ и САД) и марионетски део (они који су притискали Тадића да попусти притисцима), после Вестервелеа ствари добијају нову динамику. Прво, Тадић је дефинитивно прешао на, када бих хтео да га увредим, рекао бих Томину и Чедину страну, и ту повратка више нема јер нема ни човека. На другој страни до јуче се налазио Вук Јеремић, човек који је себе и свој политички живот идентификовао са српским нацртом резолуције и који вероватно верује да му дан после Вестервелеа исти тај политички живот не вреди колико шака прашине. Питање је, међутим, хоће ли он успети да препозна колико је тог јутра заправо био срећан, јер ретко вам се у политици пружа прилика да вам се толико подударе морални и прагматични избор као што се подударио Вуку.  

То значи да, ако и сам пристане на Борисово решење, међу својим данашњим непријатељима и код куће и напољу, он неће бити ништа више него човек који им је две године тврдо загорчавао живот, и хоће ли бити ишта логичније него да, пошто


Izbor

су Борису узели меру, задовоље свој прљави нагон на Вуку. Ако пристане на то, већина његових поштовалаца третираће га као носиоца улоге луде у Борисовој игри у којој је две године залуђивао Србе како он ту има неки став о Косову и Србији. Чак и ако не буду у праву, ни Вук ни било ко неће имати ниједан аргумент да их у то убеди, тако да ће му преостати да се остатак свог политичког живота крије од света, што вероватно не би пошло за руком ни Ратку Младићу да је почео да се крије са 35.

15

Komentari

Косова слагали у много чему, а после Косова ни у чему. Коштуница може да има шансу ако себе артикулише као човека 24. септембра, дакле онога ко је освојио власт на изборима, а не човека 5. октобра, што ће рећи једне мале, прљаве, источноевропске обојене револуције. Шта то значи? Значи да ће, ако хоће да гра до краја на другој страни, заборавити да ће икада поново доћи на власт са одобрењем овдашњих амбасада. То опет значи да може доћи на власт само упркос њима, што налаже и одређен модел понашања, у коме речи колонизација и окупација нису обична маркетиншка претеривања. Значи и да ће умети да се обрачуна са оним економским концептом који је сломио Србију а који су заговарале и обе његове владе. Значи да ће бити спреман да изађе из координата у којима се креће читава српска сцена и да ће као део своје мисије умети да препозна то да се она реч „куртон“ негде избрише као српски допринос светском дипломатском речнику. Ако Вук и Коштуница не могу да препознају ову мисију, неће је препознати само зато што верују да су сами на свету. Али, ако се то деси, не треба жалити ни за њима, то ће само значити да ни они не виде Србију. Јер Вукова побуна и гласан излазак из те овде постоје само две стране: стране ствари јесте јасан морални избор, али амбасаде и Србија. Већина сцене је са јесте и избор прагматичног човека, који амбасадама. се бори за свој политички идентитет, Извор Стандард, Београд, аутор: Жељко Цвијановић своју тежину и, ако хоћете, за своју каријеру. Његов проблем је што ничега од тога нема на месту и у странци где је седео до данас, али његова шанса је у Србију чека дебакл у УН томе што само он може гласно да каже Србија ће доживети пораз у Генералној о чему се овде ради и што само он данас скупштини Уједињених нација и то може да демаскира 90 одсто српске поће представљати логично финале литичке сцене, која је ушла у заверу одлуке Међународног суда правде од против сопственог народа. Наравно, 22. јула да једнострано проглашење уколико остане у уским координатама независности Косова није прекршило размишљања, којима Борис дугује свој ниједну примењиву норму међунаропад, Вук неће учинити ништа, осим што дног права, каже у разговору за “Веће потврдити да је он тај кад му дођу по сти” др Срђа Трифковић, политички скалп. Уколико подигне свој хоризонт, аналитичар из Чикага. ко зна где је крај приче. Са друге стране је и Коштуница, али ни

На основу чега тако судите? - За владајућу коалицију у Србији и за њене налогодавце у Вашингтону и Бриселу, хашка одлука и предстојећи њујоршки дебакл поодавно су програмирани у оквиру заједничке стратегије повиновања Србије бриселсковашингтонском диктату и њене капитулације по косовском питању. Одлука МСП и предстојећи пораз српске резолуције у УН указују да је владајућа коалиција спремна да косовску фарсу приведе крају, а да њени спољни ментори не виде никакву домаћу опасност по коалициону стабилност. Радикални обрачун постмодерног Запада са Србима као непреваспитаном нацијом заснованом на превазиђеним моделима колективног идентитета тиме улази у завршну фазу. Фарса са МСП-ом и са најновијим предлогом резолуције потврђује да владајућа коалиција од првог дана постојања пре две године само обмањује српску јавност претварајући се да се “бори за Косово”, а њени спољни налогодавци само се праве да им због тога није право. Можете ли да појасните ваш закључак? - Како се иначе може објаснити сада већ ноторна чињеница да је Србија крајње дилетантски формулисала питање постављено МСП-у: “Да ли је проглашење независности привремених институција на Косову у складу са међународним правом?” Тешко је замислити да Тадић, Јеремић и њихови стручни саветници нису били свесни чињенице да међународно јавно право не заузима став према декларацијама о независности као таквим. Како оцењујете предлог резолуције Србије поднет Генералној скупштини УН? - Предлог резолуције срочен је у истом духу. Тобоже је у супротности са вољом западних ментора владајуће коалиције, али ничим не доводи у питање одлуку МСП. Тражи се нови дијалог о Косову, али је упадљиво и фрапантно да се експлицитно не тражи поновно отварање суштинских преговора о статусу покрајине. Званични Београд само тражи да Генерална скупштина УН позове обе стране на “изналажење обострано прихватљивих решења за сва отворена питања кроз мирољубиви дијалог”. Какав епилог можемо да очекујемо?

то после Вестервела више није она стара прича како су се он и остатак сцене до

- Пред УН, званична Србија сада излази са предлогом који је у складу са тежњама илегалног режима у Приштини и са жељама западних сила које су тај режим признале. Сви се они одавно залажу за преговоре са Београдом “о отвореним питањима” чиме се подразумева да је проблем


16

Komentari

статуса решен у албанску корист, да Србија такав исход имплицитно прихвата као непромењиву датост и да је циљ преговора у суштини успостављање добросуседских односа две међусобно признате државе.

Izbor

Тако да ће после другог узастопног пораза у мање од два месеца у Њујорку, владајућа коалиција имати неопходан смоквин лист: одлука међународних форума као медијски употребљиво покриће за предстојећу коначну капитулацију. Медијски спин је већ на видику: што јес’-јес’, учинили људи шта су могли, борили се вала к’о лавови, али авај...

Прекршрно међународно право

Да ли приђтинске декларације задиру у међународно право? - Међународно право и те како је прекршено последицама једностраног проглашења независности. Фрапантно је да Србија није тражила од МСП да се изјасни о суштинским питањима: да ли је Косово имало право на отцепљење од Србије? Да ли је Косово сада конституисано као држава сходно нормама међународног права? Да ли признања Косова као државе од стране трећих земаља представљају кршење међународног права? Извор Вести, Београд, аутор: Р. Лончар

Мултимедијални DVD својеврсна збирка тридесет монографија о највећим светињама Србије Средњега века. Поред тога ту су и деведестоминутни аудио прилози и снимак концерта Српског камерног хора концерта духовне музике (на просторима манастира Студенице и Жиче, у трајању од 60. минута), као и два аутентична документарна видео снимка о убиству Краља Александра у Марсељу. Демо верзију истог могуће је погледати на веб страници www.zodijak.info - у подкатегорији збирке


Izbor

Медији и предизборне кампање

Прича се у народу, а и политичари већ почели најављивати, како ће дани који предстоје бити пуни некоректне реторике, “прљавих кампања” (наравно то се односи искључиво на њихове политичке конкуренте), погубног утицаја медија на бираче због непринципијелног фаворизовања одређених политичких фаворита...

Ево, скоро цели август, медији су почели да представљају своје политичке миљенике у најбољем светлу, а оне друге и њима склоне медије сатанизују.

Kolumne

17

од финансијске. Кључна аргументација неовисни, а још се њихов директор против њих је позивање на ратну про- “дрзнуо говорити о независном новишлост њихових челних људи. нарству”! Па умјесто да се наведу разлози због којих је очигледно “да у РС Прво, позивање на ратну прошлост нема независног новинарства”, наводи је већ сасвим бесмислено, имајући у се некаква биографија директора јавног виду да би се коначно петнаест година сервиса РС. после рата могао појавити и још какав “аргумент против”. Ко добро, а ко лоше Ето, та биографија би према вјеровању пева, ко је с ким и када почео сарадњу те новине требала бити кључни доказ у којим новинама, ко је зависан, а ко непрофесионализма, што је у бити независан, ко је чија и каква жена, само доказ за непрофесионалност новине која пласира такве тврдње. Да ствар буде још апсурднија, наводи се и нека изјава Жељка Копање за магазин “Дани” у којој он 2007. каже: “Ма не слажем се ја са Додиком, болан Сенаде, у 80 посто ствари, кад је политика у питању, али нећу да заустављам позитивне процесе који су кренули”.

само је упорно рециклирање старих инсинуација. “Аргументима који се извлаче из ратних архива” се ни на који начин не доказује да су “вождови медији” непрофесионални.

Тако је недавно и цела прича испричана у магазину “Дани” о медијима у РС и Но, вредносно неутрално говорећи, њиховим политичким фаворитима. сумњиву ратну прошлост имају многи “морални чистунци” данаМислите да ћу вам открити нешто ново шњег новинарства, па не би било што сам пронашла у том тексту што до згодно када би са свих страна почесада нико није написао? ла пљуштати присећања на улоге данашњих медијских моћника у боЕ грешите. санскохерцеговачкој ратној прошлости. На три странице смо сазнали како су медији у РС у два наврата “добили фи- А поводом “аргумента о сумњивим мотивима донација” би се требало нансијске ињекције” од вожда. запитати који то медиј није добио Зашто? донације са разних страна. Када су стизали новци од свјетских велесила Ех па да би му били одани. Али како ће или великих интернационалних оргаму тек сада постати одани они који су низација бројним медијима из оба већ давно денунцирани да то јесу? ентитета, тада нико није спомињао Некако већ хоће, јер их треба приказати “плаћенике”. у плаћеничком контексту. Занимљиво Рећи ће најупорнији да то и нису плаје то било читати у новини чији главни ћеници, јер су “они добивали новце уредник већ увелико промовише свог од странаца да би опстали и раскрили политичког фаворита, обезвређујући злочине који су се у име њиховог назаједно са својим помагачима на народа дешавали у рату”. Или, баш као јнепрофесионалнији начин вољу Владе што “Дани” наводе ријечи “неовисног” РС да помогне медије. представника НВО сектора, извјесног Бабића, да су једне новине у РС “добиле огромне донације за развој неовисног новинарства због страдања несрпског народа...” и раскривања истине о томе. Добро је да је то споменуто, јер су управо тада готово сви медији у Федерацији били у еуфорији од појаве “неовисног и храброг новинарства” у РС и “храбрих људи који се не устручавају говорити о ратној прошлости са циљем успостављања дијалога у БиХ”. Данас Но цела прича о тим медијима има и када су ти исти медији добили новац од једну другу много битнију димензију Владе, нису више ни храбри, још мање

2007. година није била тако давно, још тада је могао за “независне медије” у Федерацији рећи покоју реч човек који у својој редакцији има новинаре из целе БиХ, рубрику посвећену Сарајеву, за разлику од готово свих сличне врсте у Федерацији, и чије дневне новине уместо идеолошких памфлета својим читаоцима пласирају информације. Не само да је могао тада проговорити у медијима него је рекао реченицу која је незамислива за федералне медије који се не престају хвалисати тиме како су храбри и неовисни, премда у њима нема ни “к” од критичких ставова према политикама оних партија или лидера чију идеологију заступају. Па и сам дугачки текст посвећен медијима у РС у новини која је гласило или, боље рећи, предизборни плакат једног бошњачког политичара није ништа друго него (прљава) кампања медија у предизборно доба. Преко таквих прилога очито треба утицати на бираче “мањег ентитета” да не гласају за Додика и свакако да не прате Копањине и Давидовићеве медије, него ваљда да конзумирају медије Сарајевске котлине који нису овисни ама баш ни о коме и ни о чему (па ни о логици и уљудности). У тим медијима можете истински неовисне (или у преведу: неодмерене, увредљиве и денунцирајуће) текстове прочитати само о актуалним политичким лидерима РС и домаћим кланским противницима, а остатак простора је посвећен промовисању одабраних политичких фаворита у које се убрајају и екстремни српски националисти у које се полажу велике наде да би напокон требали стати у крај Давидовићевом и Додиковом “доказаном четништву”. Која иронија! На страницама “Дана” и њихових сестринских дневних новина као “спас” од вожда даноноћно се нуде оцене и процене најгорљивијих радикала. Дакако, добро је да на политичком тржишту постоји плурализам, јер људи вјерују у различите идеологије, али скандалозно је за грађанске медије да на посве перфидан начин (а опет у име слободе медија!) пласирају “радикализам који


18

Izbor

Kolumne

ће демократизовати” друштво. Извор Глас Српске, Бања Лука, аутор: Аутор: Сања Влаисављевић

Одбегли премијер Откако је абдицирао од премијерске функције, Иву Санадера је свашта снашло: једна “Фералова” анализа га терети толико да би то било и превише за било који људски живот – од уништавања малих људи заради личне користи, до силних новаца које је себи као премијер могао да приушти; од афера за домаћу употребу, од својих блиских људи којима је држава дала позајмице и кредите мимо свих правила, до овог скандала с Хyпо Алпе Адриа Банком, која је највише користила хрватске лопове, али је ту било и босанско-херцеговачких и србијанских лопова, а није недостајало и породици, успео је доћи до дипломе стручњака романистике, док су му се Словенаца као таквих. браћа и сестре углавном мували по црквеним круговима: има и сестру која је часна сестра, има и браћу која су свештеници.

али је тешко наћи било кога ко их је прочитао) обележили су трачеве око његове каријере. Једни су се трудили да се докажу непостојећим аргументима око његове сексуалне оријентације; други су се трудили да докажу да је он, у ствари, каријериста који ће све ПЕСНИК употребити да би себи направио поТа сиромашна породица из Сплита литичку каријеру. Иву Санадера није сметала да направи Иво Санадер је то доиста и учинио. чудо од политичке и остале каријере у Његови досадашњи биографи подсећају Хрватској. Он је, како тврде његови при- да је своју каријеру дипломираног, јатељи и љубитељи, у једном тренутку магистрираног или докторираног отишао за својим братом, трговцем романистичког стручњака – иако насвиме и свачиме, у Аустрију. Тамо је супрот неверницима стоји чињеница докторирао – у Аустрији романистику; да Санадер заиста говори неколико дан-данас се смеју људи ономе што је језика – изградио у нероманској, пре коју годину објавила “Слободна односно германској Аустрији. Тамо је, Далмација”: он у својем пјесмуљку ка- како исти биографи кажу, живећи на же, под насловом “Nenia Salonitana”, с грбачи трговачки настројеног брата опаском за “Ј.П.”, следеће: сплитскога, у једном тренутку нахва-

Само је година дана прошла од оставке хрватског премијера Иве Санадера: од “ничим изазваног” напуштања премијерског трона, кад су га називали “побјегуљом” или чак “пантаганом” (далматински израз за штакоре, оне који напуштају први брод који тоне), након мало заборава кога му је јавност “Доста ми је половњака/ Хоћу, коначно, приуштила, поново је дошао на удар мушки да ме се/ Балкански, штоно медија који се баве корупцијом. ријеч/ И то: сада. Одмах. Nunc aut Последњих дана, наиме, у Аустрији се numquam. расплиће афера око Хyпо Алпе Адриа Доста ми је половњака/ Тко ће ме, ах, Банке, у којој наводно Санадер има ветко ће ме, коначно, мушки? лику улогу, а управо тих дана – а само дан након што је у Загребу ухапшена Дрхћем узбуђена/ Закоракнути у особа из “Фими-медиа” Невенка Јурак, повијест? Quid multa? Мушкарчину којој је наводно Санадер у име Владе чекам. Докрајчи! Хрватске намештао добро плаћене послове – Иво Санадер се са својом су- Доста ми је половњака/ Numerus Negidпругом и двема ћеркама искрцавао из ius. Прекини, коначно, агонију/ Досадни авиона који је из Европе слетео у Лос низ хисторијских зелембаћа/ Faex populi/ Чекај с асфалтом/ Искоријени Анђелес. најприје. Њега, дакле, нема у Загребу – чак се неки хрватски медији баве могућношћу Доста ми је половњака/ Од Авара до да добије зелену карту у САД – а дома данас/ Искрчи све, коначно/ O, sancta се ствари догађају, иако Државно simplicitas/ Мушки ме дохвати!/ Не одветништво, у преводу: државно тужи- двоуми/ Ишчупај/ Ob maiorem catelam. лаштво, демантује да је против њега Доста ми је половњака/ По пети пут/ већ покренут неки кривични поступак, По тко зна који пут/ Коначно: тврдећи да се само “извиђа”, што год то значило. Сврши!!! O fictus possessor/ У спомен: Мојим именом цесту назови/ Nuper Како год било, бивши хрватски премијер obiit”. Иво Санадер узор је успешности у хрватској транзицијској стварности. Рођен Ти “половњаци” и та никаква поезија 1953. године у сплитској клерикалној (има Санадер објављене и две књиге,

тавао фотографије голих девојака, међу осталих и балканских, пак је тако и једну тадашњу СФРЈ-мисицу голишаву послао загребачком “Старту”. Тим се голишавим фоткама, кажу, углавном и бавио. СУРОВИ ИНТЕНДАНТ

Онда је дошла 1991. година у Хрвата. Иво Санадер се затекао у Хрватској, па су га – тако католичког и финог, докторираног и у том правцу – поставили за интенданта Хрватског народног казалишта у Сплиту. Одмах се човек, иначе означаван као неамбициозан, прихватио свога посла, па је отпустио све чланове сплитског ХНК који су имали неподобна крвна зрнца, све који су имали мало српског, муслиманског и осталог садржаја у крви. Годинама су трајали судски поступци и већ је Санадер био премијер кад су судови напокон одлучили да он није био у праву и да се њима – тим уметницима који су га, успркос општенародном ставу, одлучили тужити – морају платити њихове плате, камате и све остало што им је следило на блесаве Санадерове одлуке о отказу. Никад ништа о томе, узгред,


Izbor

Kolumne

19

функције. Од тада га је свашта снашло: једна “Фералова” анализа га терети толико да би то било и превише за било који људски живот, од уништавања малих људи зарад личне користи, до силних новаца које си је као премијер могао приуштити. А ту је свашта: од афера за домаћу употребу; од својих блиских људи којима је држава дала позајмице и кредите мимо свих правила, до овог скандала с Хyпо Алпе Адриа Банком, која је највише користила хрватске лопове, али је ту било и босанско-херцеговачких и србијанских лопова, а није недостајало ни Словенаца као таквих. Та свеобухватна афера показује где смо, барем гледано из Хрватске: у тренутку кад је у Загребу ухапшена жена која је за Санадера и за хрватску Владу радила важне послове у контролирању медија, Иво Санадер је стигао у Лос Анђелес, све са женом и две ћерке. Једна од њих, како тврде, жели холивудску каријеру. Његова супруга и гимназијска љубав, подебела Мирјана Санадер, такође је у новој хрватској држави археолошку науку и стварност дигла на ниво виши од грчког; и ваљало је тако, археолози су у данашњој Хрватској важнији од доктора било које врсте или историчара, ма тко они били.

дотични није рекао.

наоружаних и идеолошко подобних (говори се о стотинама украдених У држави Хрватској није нити требао: гласова) учинили су то да Санадер понакон те, за њега посве нереално беди на интерним изборима. амбициозне интендантске сплитске улоге, Санадер постаје војник партије. Тај “неамбициозни Санадер”, како су га звали тада, преузео је ХДЗ, да би Таман је умро неумрли председник одмах потом – по суду јавности – почео хрватске државе Фрањо Туђман и тра- дисциплинирати властиту десницу, жи се његов наследник. при чему се одмах на међународну Дотад Иво Санадер функционира као заједницу примило његово признање шеф Туђмановог кабинета и као помо- одбеглим хрватским Србима у виду ћник тадашњег министра спољних изјаве “Христос се роди”, за тај први послова Мате Гранића, због његове се- Божић у Санадеровом мандату, кад је рвилности званога “Оченашек”. И тад о ту реченицу изволио рећи на њиховом Истина, јавио нам се др. Пантагана: Санадеру говоре као неамбициозном “домјенку”. тврди да ће се ускоро, баш у Аустрији, типу; чак му тајне службе (којима се ни дан-данас броја и назива не зна) покушавају сложити аферу у којој је он хомић, али узалудно; касније ће се та прича, опет неутемељено, појавити као разлог да као пантагана напусти премијерско кормило Хрватске. “Ви се веројатно сећате оне присподобе с Исусом и Маријом Магдаленом. Кад је доведена пред њега, казали су му, треба је казнити. ‘Сагријешила је, то је наш закон.’ Знате како је Исус одговорио: ‘Тко је без гријеха, нека први баци камен’”, изјавио је 2008. године тада још хрватски премијер Иво Санадер, бранећи свога министра спољних послова Гордана Јандроковића који на прес-конференцији није знао која два поглавља Хрватска треба затворити у преговорима с Европском унијом 2008. године. Он, Иво Санадер, камен није бацио, али су се од хрпе камења удаљили и сви његови сарадници и министри: нема никога ко ће данас у Хрватској о њему говорити; сви су се углавном наслонили на од њега установљену наследницу Јадранку Косор и нема никога ко ће се упустити у приче које су остале иза абдикације Санадерове на функцију премијера државе Хрватске.

Санадера су дочекали као помиритеља, као некога ко је успео пацифицирати десничарски ХДЗ, ко је успео Србима у Хрватској упутити сјајну миротворну поруку; дизали су га у небеса, насупрот Фрањи који Србе није волео, као некога ко је својим грађанима српске националности послао поруку мира, добра и љубави. Причало се тада у Хрватској да је Иво Санадер “уљудио” ХДЗ и све је то трајало до тренутка кад су почела открића његових будалаштина: на пример, оне из које је јасно да је из данас своје куће у центру Загреба избацио људе који су тамо имали станарско право, да би целу вилу добио за себе. Или оне у којој га репортери таблоидног загребачког “24 сата” снимају са сатовима на рукама, за које је јасно да вреде стотине тисућа или хиљада еура, а да он то не признаје.

Иво Санадер ускоро се указати из САД! Како тврди “Слободна Далмација”, одбегли хрватски премијер ће од 29. до 31. августа суделовати на панелдискусији у аустријском Алпбацху, где ће се наћи у друштву разних светских политичара који ће говорити о Дејтону и осталим причама, БиХ Валентина Инцка, те словачког министра спољних послова Самуела Жбогара, бившег координатора Пакта о стабилности за југоисточну Европу Ерхарда Бусека, другог најмлађег премијера у историји Мађарске Виктора Орбана, бившег италијанског премијера Романа Продија...

За Санадера, иначе, у држави Хрватској данас постоји зид у којега главу слупају сви који покушавају доћи до правде. Државни тужилац рећи ће да они немају никакве кривичне пријаве, него само нешто “извиђају”; и тако ХРИСТОС СЕ РОДИ годинама. Све до данас. Сви остали У сваком случају, Санадер је у тренутку ПРЉАВ ВЕШ броје афере у којима његовог имена одсудном за ХДЗ употребио Браниима, укључујући Хyпо Алпе Адриа Банку мира Главаша: он и његова ергела Годину дана је прошло откако је Иво и још многе друге, којима исхода још Санадер абдицирао од премијерске


20

Kolumne

нема. Хрватски се медији, иначе, баве могућом варијантом да Санадер и породица стекну зелену карту: онда су умакли кривичном прогону који их, наводно, данас чека.

Сјајно, рећи ће просечни сиромашни порески обвезник: једна Санадерова ћерка биће холивудска звијезда, музејско-археолошка прича у Хрватској биће најважнија у туристичкој понуди која ће се звати Мирјаном, Хрвати ће Србима љубазно говорити да се “Христос родио” и да је био “ваистину Христос”. Њега ћемо хвалити као великог помиритеља, док ће га остали јурити као великог преваранта, а све те реалне дугове ионако ћемо платити сами. Пренето из: Време, Београд, аутор: Татјана Тагиров

Izbor


Izbor

Intervju

Др.Војин Димитријевић, правник и за међународно право: “Међутим, ја стручњак за међународне односе: остајем при ономе што сам написао три дана након почетка бомбардовања и Бомбардовање што још постоји на интернету, да је тиме демократије начињена огромна штета будућности Узрок бомбардовања је иритација са- Србије, демократском развоју Србије. мог врха НАТО-а. Пазите шта је све Основна грешка целе политике Запада њима Милошевић покварио, покварио и понашања НАТО-а била је што се све им је педесетогодишњицу. НАТО је усмеравало на Милошевића. Хтели су једна огромна, моћна организација да се Милошевић уразуми, ако не може створена за важан задатак у хладном да се уразуми, да се примора, натера и рату: да одбије моћни Совјетски Савез тако даље. Као да поред Милошевића у и на крају је он почео да губи основну Србији нема ничег и да је опозиција мифункцију. И онда је испало да највећа зерна, несложна, слаба. Слично је било операција НАТО-а буде против једне и са Ираком. Док им није прекипео Сагрупе лудака на Балкану што је и за дам Хусеин, сматрали су да је ирачка опозиција сувише слаба, несложна, па њих било понижење

21

која оперише са великих висина и могу да вам ураде шта хоће. У то време била је најчешћа реченица: “Шта нам то радите?” И то је легло на једну врсту пропаганде која почиње још од 1990. године, да постоје неке мрачне силе на западу које су решиле да униште Југославију. Бомбардовање 1999. било је шок за људе неприпремљене за било каква ратна дејства, а нарочито не за таква дејства која су анонимна, инперсонална, која имају неке ракете, веома прецизна навођења, крстарице. То је ужасно драматичан осећај за људе који су први пут појмили шта је то рат и шта све може да се деси. Уз то, нанело је огромну штету демократизацији Србије, јер оно није само главни аргумент против уласка у НАТО, већ и против уласка у Европску унију. ВРЕМЕ:Осим што се због бомбардо-

вања јавност поделила на заговорнике и противнике НАТО-а, после бомбардовања испливала је на површину и подела унутар демократски, у оно време опозиционо оријентисаних интелектуалаца. Док је један део њих апеловао да НАТО престане са нападима јер се тиме наноси штета Србији, а не Милошевићу, други део је сматрао, а и данас верује да је бомбардовање било кључ за Милошевићев пад који је дошао годину дана касније. Шта је суштина и корен те поделе? ВОЈИН ДИМИТРИЈЕВИЋ: Ја сам један од

оних који је све време бомбардовања био у Београду, као и многи други из невладиног сектора, који су касније били жртве пропаганде према којој смо ми сви одавде побегли. Многи и данас мисле да без бомбардовања Милошевић никада не би био уклоњен. Ја не мислим тако. Верујем да се касније показало да он може бити срушен по цени две крстареће ракете.

Најдраматичнији тренутак у односима НАТО-а и Србије било је свакако бомбардовање из 1999. године. Данас, једанаест година касније, српско друштво има амбивалентан став према алијанси, а полемике о евентуалном уласку у НАТО су жестоке.

су на крају ушли на територију Ирака.”

Главни камен спотицања и најјачи аргумент противника прикључења Србије Атлантском савезу јесте управо ваздушни напад који је почео 24. марта 1999. године.

ВОЈИН ДИМИТРИЈЕВИЋ: Имали смо посла

“То је очигледно драматичан догађај првог реда. У Београдском центру за људска права, недавно смо завршили истраживање које још није објављено. По њему бомбардовање је један од најстрашнијих догађаја у историји Србије”, каже у разговору за “Време” Војин Димитријевић, професор Правног факултета у Београду и експерт

“ВРЕМЕ” : Колико је антинатовском

расположењу допринело бомбардовање, а колико антизападна пропаганда Милошевићевог режима, чији реликти и данас живе? са опасном пропагандом и контролом извештавања. Та врста систематског медијског тровања и загађивања, прикривања је довела дотле да се рецимо у Србији још дуго, па можда и данас као што показују истраживања, није знало шта се дешавало на Косову или у Сарајеву или било где где се ратовало на територији бивше Југославије. Онда је одједном рат стигао овде, али је стигао не другачији начин. Овде у Србији није било борби, рат је био као нека огромна машинерија, која изгледа свемоћно,

А наспрам тога стоји једна теза по којој је бомбардовање можда допринело његовом паду утолико што су пријатељи почели да га напуштају. Склон сам да верујем да је просто елита око Милошевића, нарочито она која је већ дрпнула што је могла да дрпне, схватила да је он ирационалан. Они који су били против нас који смо критиковали бомбардовање су можда мислили да ће захваљујући бомбардовању, људи који су десет година подржавали Милошевића схватити да је његова политика погубна. Да ће, када на својој кожи осете нешто крајње непријатно, као што је рат, схватити да је то последица идиотске политике сукобљавања са целим светом и тако даље. Мислим да је тај разлог исувише исконструисан јер док се таква порука схвати треба доста времена, тим пре што је НАТО интервенција била праћена и невиђеним бројем пропагандних и медијских глупости, попут оних концерата на мостовима.


22 ВРЕМЕ: Који су, по вама, били главни

узроци бомбардовања?

ВОЈИН ДИМИТРИЈЕВИЋ: Узрок бомба-

Intervju добија и помоћ и популарност. Не скинут. заборавите да је после 5. октобра у Хрватској владала огромна љубомора према Србији која је сад одједном од неког лошег момка постала добар момак. Глобално, не видим неке крупне последице, али је НАТО показао да може да функционише. Знате, то је исто једна врста илустрације, да један огроман савез постоји толике године а да никада не буде искоришћен, као што се у војсци праве вежбе да се нешто испроба тако је и ово била прилика да се испроба. Нажалост, ми као Србија никако нисмо научили да не подмећемо врат под точак историје. Када точак историје иде, сви беже или иду његовим правцем али ми врло вешто легнемо да нас тај точак прегази.

рдовања је иритација самог врха НАТО-а. Пазите шта је све њима Милошевић покварио, покварио им је педесетогодишњицу. НАТО је једна огромна, моћна организација створена за важан задатак у хладном рату: да одбије моћни Совјетски Савез и на крају је он почео да губи основну функцију. И онда је испало да највећа операција НАТО-а буде против једне групе лудака на Балкану што је и за њих било понижење. Просто, велики број светских лидера до те мере је постао алергичан, хостилан према неком човеку, да је то резултирало реакцијом која је била кобна, не у смислу како се то у пропаганди тврди, него у смислу ВРЕМЕ: Шта су била њихова очекивања да је Србија инвалидизирана за неко када су почели бомбардовање? Да време како за демократију тако и за оборе Милошевића? сарадњу са тим демократским светом. ВОЈИН ДИМИТРИЈЕВИЋ: Јесте, ту лежи највећа глупост. Постоје толике књиге о међународним односима које нажалост одлучиоци не читају. Када је почео сукоб у Југославији, Окан Видак, чувени истраживач мира из Копенхгена који је често долазио овамо, распитивао се по министарствима иностраних послова и владама западне Европе колико и каквих стручњака имају за Југославију. Почео је са данским министарством које није имало никога, сем што је од војске позајмила једног пуковника. Тако је било свуда, чак и у Француској и САД, мада на њиховим универзитетима постоји безброј људи који то знају. Али то је проблем многих бирократија, неће да слушају.

ВРЕМЕ: Зашто је НАТО толико журио са

интервенцијом?

ВОЈИН ДИМИТРИЈЕВИЋ: Овде је била

узбуна да ће интервенција бити тог новембра. Не треба изгубити из вида да је с друге стране пропаганда у корист Албанаца на Косову била врло ефикасна. Друго, једноставно знам да у то време ниједан Американац није долазио искључиво у Београд, него је пролазио кроз Београд на путу за Приштину где се “рађала демократија”. То је било смешно јер мислим да ниво свести, потенцијал за демократију није ништа бољи тамо него што је овде. Чак је уочи бомбардовања заседао амерички конгрес и донео некакву резолуцију или закон о подупирању демократије у Србији, што је такође било смешно. ВРЕМЕ: Шта је НАТО интервенција зна-

чила глобално, а шта регионално?

ВОЈИН ДИМИТРИЈЕВИЋ: Глобално-поли-

тички мислим да и није много значила. Оно битније што се десило било је 2000. године када се просто Србија обрела у неком бољем друштву и почела да

У уџбеницима међународних односа, теорија претње је разрађена врло добро, као и у приватном животу. Претња мора да успе самим тим што је запрећена. Ако ти мораш да извршиш претњу, већ си на губитку. Пошто су били опседнути Милошевићем, они су потпуно погрешно одабрали да њему запрете да ће да га бомбардују ако не попусти, за шта је њега било баш брига. То је требало да успе као претња и то да успе за један дан. Када није успело за један дан, онда је почела та машинерија да ради јер не може НАТО да се покрене а да не победи. Друго, није им била намера да жртвују никога за неке копнене снаге. А слабо су проучили и начине на које ће српско друштво реаговати. Зна се да у рату и у санкцијама народ реагује у самом почетку тако што се “окупља под заставе”. Тек касније видите разочарење и схватање да је рат један велики белај. Дотле су људи носили оне таргете, а јуловски певачи играли и певали. На неки начин, неукус те пропаганде је поништио шепавост НАТО пропаганде. Али, и дан-данас, ако се неком нешто не свиђа, довољно је да вам каже да сте из невладиних организација. Просто, тада нам је наметнут жиг који још није

Izbor

ВРЕМЕ:Како бисте описали Милоше-

вићеву позицију за време бомбардовања? У неку руку, он у својој малој “авлији” никад није био моћнији него тад. Да ли је свесно рачунао с тим и намерно ишао на то да Србија буде бомбардована? ВОЈИН ДИМИТРИЈЕВИЋ: Милошевић је

схватио да без рата овде губи. Јер кад год је направио неки застој у ратовању, свет је почео да се пита како ми овде живимо. Ипак су највеће демонстрације 1996/7. биле после Дејтона. Те демонстрације је слабо ко и подржао из иностранства. Имали смо изборе 1997. Дошао је Холбрук и ја се сећам да су га питали они који су бојкотовали да ли треба бојкотовати, а он је рекао: “Не, никако, избори служе да се на њих изађе и гласа.” Они су мислили да са Милошевићем могу, а и он је мислио да ће ако мало попусти, све то некако да легне. Мислим да је он у суштини хтео да буде нови Тито, а онда није знао на који начин то да буде. Хтео је да буде председник целе Југославије, па целе Србије. Видите са којим је цинизмом он разговарао о својим сарадницима када је био у Дејтону, о Караџићу. Ту је и ирационалност као карактеристика његове политике, али, нема већег лудака од Хитлера, који је радио са 80 милиона људи, а Милошевић је покушао са пет, шест милиона. Чињеница је да је Милошевићу пропала мобилизација баш у крајевима ратничке Србије, да је он био принуђен да изводи из затвора најгоре робијаше да му буду војска. То је већ показало да је због популарности коју је овде стекао неким триковима, помислио да је стварно моћан. То је дуго трајало и сада је на неки начин Милошевић заборављен, али су околина, менталитет милошевићевски. ВРЕМЕ: Тужба Србије против НАТО-а

је пропала. Може ли она поново да постане тема, с обзиром на то да је и прошле године, на десету годишњицу


Izbor

Intervju

23

бомбардовања, било некаквих ини- смо са неким били у крвавом сукобу не веома тешким околностима. цијатива? мора да траје довека. Мораћемо причекати да видимо какво Извор Време, Београд, ћу суђење имати, пре него што сазнамо ВОЈИН ДИМИТРИЈЕВИЋ: Она је поднета, аутор: Јован Глигоријевић који је стварни циљ процесуирања. па је пропала и не може више да се обнови. Мада је и то једна ствар о којој се може разговарати. После 5. РАДОВАН КАРАЏИЋ: октобра нова власт је покушала да се извуче од тужбе Босне и Херцеговине РАТ ПРОТИВ СРБА БИО ЈЕ тако што је тврдила да Југославија није ПРИПРЕМА ЗА СТВАРИ КОЈЕ била чланица УН-а у тренутку када је ЋЕ СЕ ТЕК ДОГОДИТИ тужена. Међународни суд правде не Србија и Република Српска су биле као воли да ревидира старе случајеве. Када нека врста вуду лутке за Русију. Наши је дошла на ред тужба против НАТО-а, западни пријатељи из два светска одбацили су је јер није могуће тужити рата су нам забили нож у леђа, а миНАТО, него државе чланице. То многи слили су на Русију. људи код нас не знају, није то суд у Влајковцу па да тужиш кога хоћеш. Суд је закључио да је 1999. године било јасно да ми нисмо у УН-у и да, сходно случају Ричард Холбрук и даље пориче спораса тужбом БиХ, тај аргумент мора да зум за који ви кажете да сте га важи. склопили с њим 1996. године, којим се гарантује ваш имунитет. Ви сте пристали на то тако што сте нестали из јавног живота. Шта мислите зашто је споразум раскинут?

ВРЕМЕ: Данашња позиција Србије

према НАТО-у је, према тврдњама званичног Београда – неутрална. Колико та неутралност има смисла, будући да ни од кога није призната? ВОЈИН ДИМИТРИЈЕВИЋ: Неутралност је

фактичко стање. Ако неко ратује, ви сте неутрални док год не станете на страну једне од држава у том рату. Али, та неутралност повлачи и неке обавезе. Као неутрална држава не можете, на пример, да фаворизујете једну од страна у сукобу. Постоји и оно што се зове стална неутралност. Такве су оне државе које не желе да учествују ни у каквом сукобу. Такву неутралност неко мора да призна, не можете тек тако да је прогласите. Најпознатији такав пример је Швајцарска. Нешто слично је урадила и Аустрија после Другог светског рата и била призната као таква. Ако сте чланица Уједињених нација, онда имате неке обавезе. Ако Савет безбедности доноси одређене одлуке, ви не можете у односу на њих да будете неутрални, а то што неко прогласи да ће бити неутралан, не значи ништа. А код нас је то толико тенденциозно урађено да је проглашена неутралност само у односу на НАТО. Али, ако сутра Савет безбедности Уједињених нација донесе одлуку да ми треба да учествујемо у некој мисији, ми томе морамо да изађемо у сусрет. Уосталом, на неки начин већ партиципирамо у Партнерству за мир, а морамо се и привићи на то да горчина због тога што

После вишемесечних преговора телевизијском каналу Russia Today одобрен интервју са ратним лидером Срба из Босне и Херцеговине Радованом Караџићем, коме се у Хагу суди за масовна убиства за време рата у Босни од 1992-1995. године. Караџићев интервју руском програму на енглеском језику дат је још у априлу ове године, али га је Russia Today у целини објавила тек сада. Тврдите да су током хапшења била нарушена ваша људска права. На који начин? Зашто би Трибуал, који тврди да штити људска права, користио методе које сте навели? - Ја сам заиста попунио пријаву у којој сам тврдио да је хапшење нарушило моја права пропустом оних у Београду који су ме ухапсили да ме обавесте о разлозима мога хапшења, да ми дозволе контакт са спољним светом и да ме на време изведу пред судију. Држали су ме три дана, а да нисам знао ко су моји заробљивачи. Мислио сам да су можда ловци на главе, који покушавају да добију награду од пет милиона америчких долара. Замолио сам их да пошаљу поруку да људи знају да сам добро, али су они то одбили. Током тог периода није ми био дозвољен контакт ни са ким. Тек су ме четврти дан извели пред судију у Београду. Разочаран сам што Трибунал није успео да очува моја права по овом питању.

- Или Холбрук никада није намеравао да поштује споразум, једино да оствари краткорочну победу збацивши ме са положаја, или није имао снаге да види да је споразум био у част, упркос бучном негодовању, мог процесуирања од других актера. Нема сумње за људе који су били укључени да је споразум постојао, и закључак је да је једини пропуст била резолуција Савета безбедности о том питању, која се још увек могла десити. У противном, без претходног решења, није се могао досећи никакав мир. Каква је била сврха текста споразума. У тексту се наводи да се САД могу унилатерално повући из тога. Да ли ви мислите да је то оно што се десило? Зашто би они то урадили? - Наводно да је писани споразум са Холбруковим и мојим потписом лажан документ. И то не од стране неког блиског мени, пошто је мој потпис такође заборављен. Српске власти су вас одале вашим прогонитељима. Да ли се осећате изданим од земље за коју сте се борили?

- Не осећам се изданим од Србије јер ми они никад нису обећали да ме неће ухапсити. Не знам са којим стварима су се морали суочити јер ја нисам на њиховом месту. Уколико је држава имала валидан разлог и уколико је моје хапшење помогло Србији и Републици Српској, ја нећу замерити. Бојим се да нису добили ништа за мене, тако да ми се чини да сам био Многи тврде да је Трибунал увелико протраћен са становишта интереса једностран. Који је, према вашем ми- Србије. У сваком случају, нисам шљењу, стварни циљ процесуирања? против тога да се суочим са својом судбином, све је то борба за мој народ. - Дајем све од себе да се браним под


24

Izbor

Intervju

- Постоји доста контрадикторности у односима Србије и земаља ЕУ, али то није омело интеграцију са Европом. Срби и Србија нису баш објективни када су у питању западњачке империјалистичке намере и не бисмо требали преценити наш властити значај. Али ова криза је послужила као припрема за догађаје који ће следити.

Каква су ваша очекивања? Хоћете ли дна прича у мојој земљи: један човек је моћи да се борите за своја права на говорио својој ливади: “О, моја ливадо, овом суду? ти си моја, заувек моја“. А ливада је одговорила: “Не буди луд, мене је - Овај правосудни систем је потпуно ра- поседовало стотине власника, који су зличит од оног који ја познајем. У нашем били слепи на једно око, а камоли оних систему постоји „истражни судија“, који који нису били слепи. Ти се мењаш, ја спроводи истрагу и за тужиоца и за остајем“. одбрану, и током те фазе они сарађују и Јевреји су се вратили у Јерусалим утичу на поступак, док у „општем праву“ пошто су се молили две хиљаде готужилац спроводи своју, а одбрана дина. А Косово је српски Јерусалим. своју истрагу. Одговорност одбране је да на одговарајући начин информише Какве су шансе за Србију да се у скорије Комору током суђења и стога да буде време придружи ЕУ и НАТО? добро припремљена. Одбрани је потребно довољно времена - Србија би се одмах требала придруи средстава да то уради као и сарадња жити Европи, али нико се не би требао различитих земаља да би се добила придружити НАТО. НАТО је као стара одговарајућа документација. Неке од алатка, коју је теже чувати, него што је њих сарађују, и ја сам им захвалан на то- вредна одржавања. НАТО користи Руме. Неке не, и ја сам захвалан Комори сију да плаши Европу и узима европски због разумевања за потребе одбране и новац. Али и Русија је такође део на препорукама тим земљама, и неким Европе – једна другу требају у миру. Бидругим добрим одлукама, међу којима ло би много боље када би се цео свет је и ова могућност да одговарам на ва- придружио НАТО, и звали би га војска ша питања. Уједињених нација. Или да га се реше.

Да ли верујете да је Србија заувек Србија жели да се придружи ЕУ. изгубила Косово? Међутим, већи број земаља ЕУ су признале независност Косова. Није ли то - Никада не кажем заувек. Постоји је- парадокс, контрадикторност?

Србија и Република Српска су биле као нека врста вуду лутке за Русију. Наши западни пријатељи из два светска рата су нам забили нож у леђа, а мислили су на Русију. Сумњају на нас као на потенцијалне руске савезнике, али, притишћући нас, гурају нас чак ближе Русији. Ми смо увек волели Русију због њене културе, али сада кажу да нам је Русија једини излаз. Поред тога, западна империјалистичка иницијатива је стереотипно заслепљена опасношћу од Русије, мада Русија никад није намеравала да освоји Европу, која је сада дом пензионера, студената и незапослених. У међувремену, постоји много других држава као што су Кина и Индија, које све више расту, али западњачка опсесија Русијом наноси штету Србима. Наполеон је желео да створи јединствену Европу, али је мислио да прво заузме Русију, и није успео. Хитлер је чак имао споразум са Русијом, али је желео да сврати и освоји Русију пре него што даље настави са својим походом на Европу. Један руски писац је рекао да Русију не можете разумети умом, а ја бих додао да се не може поседовати оружјем. Други не би требало да праве такве грешке јер је и Русији потребна Европа, и вољна је да поштено тргује. Србија је одувек била европска. Било би дивно када бисмо се придружили Европи, без оваквих понижења, бомбардовања, уцена и, коначно, покушаја да се наметне неприхватљива цена - да се одустане од Косова. Иначе, ми делимо све европске вредности и нама не би било тешко да се слажемо са Европом. Срби, који живе широм Европе, су веома интегрисани, без икаквих културолошких проблема, и веома се истичу у својим професијама. Извор Russia Today, Москва,

пренето из: Стандард, Београд


Izbor

Kultura i obrazovawe

25

Манда:

Полусвет је проглашен џет-сетом Глумачка професија доведена је на најниже гране само да би неки мешетари добили простор за своје будалаштине. Срамота је да глумци добијају улице поред гробља. Зар се то неко спрда са нама?!

Да је састав екипе био другачији и да није постојала хемија међу нама, ко зна какав би био квалитет серије и да ли бисмо радили четири сезоне.

Глумац Милорад Мандић Манда поново је на малим екранима у улози Милашина у серији „Село гори, а баба се чешља”, која се од понедељка репризира на РТС-у, док се нове епизоде најављују за новембар. У интервјуу за Прес Манда, без длаке на језику, говори о стању у српској кинематографији, тврди да држава не брине о глумцима и открива да је добио улогу полицијског инспектора у наставку серије „Сва та равница”. - Позвали су ме да одиграм улогу инспектора међународне полиције, Кунца, који долази на каштел да решава нека убиства. Прочитао сам девет епизода и могу рећи да је наставак врло занимљив. Серија ће сигурно постићи завидан успех.

далаштине. Међутим, народ није луд и види ко се ту пробија и на који начин и који је то полусвет представљен као џет-сет и крем Србије.

Како рангирате улогу Милашина у Ипак, све чешће се обележавају госвојој глумачкој биографији? дишњице смрти великих глумаца. - Све што сам урадио на телевизији, Значи ли то да се више води рачуна позоришту, филму и раду са децом, о заслужним грађанима ове земље? трудио сам се да урадим на најбољи начин. Сам себи сам највећи критичар. - Не чине само глумци историју Србије. Милашин ће остати као једна прича у Србија је земља са дугом традицијом мојој каријери којом могу да будем за- уметности у најширем смислу те редовољан. Ипак, последњу оцену даће чи. Споменици лекара и научника чуче у неком жбуну, запуштени и забопублика. рављени. Као да смо се одрекли својих значајних људи! Питам се зашто глумци добијају улице поред гробља?! Је л’ се то неко шали на наш рачун? То заиста звучи као спрдња! Зар се стиде тих имена?! Калемегдан није мали, има тамо места за све - може да се поплоча један простор са значајним имена из свих области. Кад неко прође туда, да нешто научи о људима који су нас задужили. У медијима важите за благог и толерантног човека. Постоји ли нека особа са којом не разговарате? - Не постоји. Нисам човек који се сукобљава. Додуше, имао сам креативне расправе у току снимања, али Како процењујете ситуацију у српској такав је процес рада. кинематографији? Са супругом у ситкому

Како сте доживели завршетак снимања серије „Село гори”? - Није било свеједно после четири године растати се од екипе. Све је некако подсећало на војничке растанке. Веома је био тужан завршетак снимања, јер смо се зближили и навијали једни за друге.

- У сиротињским условима трудимо се да ипак направимо нешто што ће остати иза нас и што ће вредети. Кинематографија мора да живи, јер је, без лажне скромности, најбоља и најквалитетнија на Балкану. Ово је време мешетара, бројних ТВ станица, разноразних продукцијских кућа, менаџера и оних за које не знам зашто су део ове професије. Ово што се сад дешава је последица бахатог понашања и улудо протраћеног новца који је могао да буде потрошен на паметнији начин. По принципу ко ће коме него свој своме, новац је одлазио неким чудним путевима. Као да су неки намерно хтели да сведу професију и достојанство на најниже могуће гране, не би ли тако добили више простора за своје бу-


26

Kultura i obrazovawe

Недавно сте завршили снимање ситкома „Из кеца у двојку”, у ком глумите са супругом Ањом.

Izbor

- Ања и ја први пут играмо заједно као партнери на екрану. Посао је био симпатичан, а Никола Завишић се потрудио да многе ствари из нашег приватног живота убаци у сценарио. Ја играм Бору, а Ања његову супругу Миру, која је глас разума и која има продавницу од које живе. Реч је о градској причи о човеку који је опстимиста и верује у боље време. Проблем је у томе што све ради на погрешан начин. Извор Прес Магазин, Београд, аутор: Н. Миленковић

Српске фреске у Европском парламенту

Брадић је рекао да су уметничка дела представљена на изложби не само српско наслеђе, већ наслеђе целокупног човечанства и додао да су многе од њих под заштитом УНЕСЦО-а који је проценио или да су од огромног културног значаја или да су угрожена.

Министар културе Србије Небојша Брадић отворио је у Европском парламенту у Бриселу изложбу “Србија, земља фресака”, на којој су Европској унији представљене најлепша уметничка дела из српских средњовековних манастира. Министар је рекао и да су овакве изло-

жбе добар начин да се отклоне предрасуде које у свету постоје у односу на Србију и да се она представи у правом светлу, као земља која је Европи припадала и припада у сваком могућем смислу.

Са овим се сложио и потпредседник делегације Европског парламента за односе с југоисточном Европом Виктор Боштинару, оценивши да би изложба фресака морала да измени предрасуде које постоје о Србији. Он је нагласио да европски пројекат неће бити комплетиран све док у ЕУ не буде интегрисан и читав Западни Балкан на коме Србија игра битну улогу. Боштинару је рекао и да се Србији у њеним европским интеграцијама не смеју постављати додатни услови, већ искључиво они који важе и за све остале државе. На изложби су приказане фреске из Манасије, Милешеве, Градца, Студенице, Грачанице, Дечана, Раванице, Старог Нагоричана, из цркве Богородице Љевишке и Пећке патријаршије. Пренето из: Вести, Београд


Izbor

27

Kultura i obrazovawe

Најлепша школа у Хрватској

Главаш нас води и до кухиње какве се не би постидели ни хотели. - Предивна је, пространа, али и врло захтевна. Све је Све учионице имају климу. Спортска систематизирано, а ту је и гардероба с дворана има 1900 квадрата. тушем за куваре. Једва чекам да почнем

игралишту. Постављена је и мања стена за пењање. Трибине су телескопске и могу примити око 300 до 400 гледаоца - каже Главаш. Дворана има одвојене свлачионице за децу и наставнике, са санитарним чвором.

Првог дана наставе у клупе ће сести 416 ученика, а дочекаће их 57 наставника. Нову школску годину најрадосније ће у кувати, иако ће ми требати додатна Хрватској дочекати ђаци ОШ Вели Врх обука за свладавање нових апарата који ће 6. септембра сести у клупе једне говори куварица Злата Кукуљ. од најлепших школа у земљи, саграђеној за само 13 месеци. На школи, вредној 66 милиона куна (скоро 9 милиона еура), убрзано се дотерују детаљи, слаже се намештај, уређује околина, како би све било спремно за почетак наставне године. Комплекс школе с троделном спортском двораном величине је 7300 квадратних метара и повезан је ходницима.

- Биће то за нас најсретнији дан. Ућићемо у школу у којој ћемо имати максималне услове за рад - каже рупрвитељица Кармен Крањец. Посебно је радује што ће школа радити само у једној, јутарњој смени.

Врхунски услови за рад - А како не би били када ће сада имати врхунске услове за рад. Ја сам, примерице, док сам у школи радила као наставница историје све материјале за наставу морала вући са собом. Наставница енглеског језика је пак на наставу дословце у рукама носила и до 10-ак килограма материјала. Сада ће све то имати у кабинету - каже управитељица Крањец.

- Школа има 11 учионица за разредну наставу те 14 за предметну наставу. На сваком спрату уређени су санитарни простори . Школа је прилагођена за особе с посебним потребама, јер су уграђена и три посебна лифта- објашњава водитељ пројекта Анте Главаш из Страбага, главног извођача радова. Климатизиране учионице

Изнад кухиње смештена је простран трпезарија до које ће се ученичке ужине превозити лифтом. На првом су спрату зборница и канцеларија управитеље школе, а на другом библиотека. Уређена је и тераса с погледом на Водњан с једне и Пулу с друге стране. У приземљу је вишенаменска спортска дворана од 1900 квадратних метара.

Све су учионице простране, с климом - Дворана је већ опремљена и исцртана. Постављени су спортски реквизити, и пројекторима. а димензије одговарају рукометном

Извор Јутарњи лист, Загреб, аутор: Силвана Фабле, фото: Срећко Никетић


28

Nauka i nove tehnologije

Шта доноси виртуелни свет у буду- Ово би требало да свакоме омогући ћности? учешће на конференцији без потребе да Један човек на више места буде стварно присутан, што би умногоме уштедело време и трошкове путовања. у исто време У исто време, интеракција са другим

учесницима би била интензивнија него што је то сада могуће на, рецимо, виртуалних поклона видео-конференцијама. “Идеја је да створимо утисак да седите заједно за Седите на тераси свог стана и дочекујете истим столом са другим људима – каже рођаке јер је данас рођендан вашем Хардерс”. сину. Поклонићете му виртуелног пса, али кога ће моћи да мази кад год поже- Цела идеја је, у ствари, кренула од вили… У исто време, ваша копија седи у ртуелног предмета који је ова група Лондону на пословном састанку и води пројектовала у стварно окружење. Ову виртуелну копију је чак могуће осетити преговоре уместо вас… помоћу сензорске палице и слати је

Izbor

стаје све реалнија, развој технологије на пољу хаптике, споја људског чула додира са светом рачунара, заостаје. До сада човек није могао да дотакне виртуелну копију неког предмета, нити да је помери. Циљ пројекта ЕУ под називом „Имерсенс“ (у слободном преводу, „зарањање чула“), у коме учествује лабораторија из швајцарског ЕТХ, био је да се открије нов метод хаптичке интеракције.

Нова технологија може да омогући и слање

Не, ово није немогуће. Напротив, ако све крене по плану истраживача из „Компјутер вижн лаба“ Швајцарског федералног технолошког института у Цириху (ЕТХ), биће оствариво.

другима преко Интернета.

Научници који раде на пројекту познатијем као „Емитовање снопа“ (Беаминг), планирају да изведу телепортацију или транспорт људи кроз простор.

Истраживачи из Швајцарске ће се потрудити да овај подухват, који звучи као научна фантастика, спроведу у праксу помоћу нове технологије. Ако им то пође за руком, моћи ћете да шаљете виртуелни поклон за рођендан или за тили час пребаците пријатељу из Америке нов производ како би могао да га проба. Што се више чула стимулише, то човек дубље зарања у виртуелну стварност. Док акустичка и визуелна симулација виртуелне стварности по-

- Само виртуелно, наравно - уверава нас Матијас Хардерс из „Компјутер вижн лаба“, вођа пројекта који се бави интеракцијом људи и виртуелних предмета.

Захваљујући спајању ове технологије с чулом додира, корисник може дубље да зарони у виртуелну стварност.

Истраживачи су открили како да споје визуелне и хаптичке утиске. Док 3Д скенер снима слику предмета (у једном експерименту то је била плишана жаба), корисник у исто време „осећа“ предмет помоћу хаптичког уређаја. Извор Блиц, Београд, аутори: Ј. Стојковић - С. Васић


Izbor

ТАМНЕ СТРАНЕ ДБАДЕСЕТОГ ВЕКА

РАСПАД СФРЈ 20 година од распада Југославије: Постоји ли “exYu” пакет за улазак у ЕУ?

29

Feqton нству и у завршној је фази приступних преговора. Некадашња југославенска република Македонија има статус кадидата од 2005, али и проблем око службеног имена земље са суседном Грчком. Напредак Србије условљен је завршетком сарадње с трибуналом у Ден

крају крајева, ником се ништа не може поклонити,”закључује Кацин. Заокруживање уједињене Европе Иако је из Брусела више пута потврђена европска перспектива земаља Западног Балкана, очекује се ипак да ће после уласка Хрватске у ЕУ проћи извесно време пре него што ће следећа од држава некадашње Југославије успети да оствари тај циљ. Иако све оне показују преданост свом европском путу, раде и напредују на њему, потребно је време како би се испунили не мали и лаки услови неопходни за чланство у ЕУ. А овога пута, поучена искустивима пријашњих проширења, ЕУ устраје на томе да нове чланице буду потпуно спремне за праћење европских механизама и да имају усклађене своје стандарде и законе с европским.

Последице ратних догађања која су пратила распад некадашње Југославије умногоме су успориле евроинтеграције те регије. Данас су државе, некадашње југославенске републике, свака на свом ступњу напретка ка ЕУ.

Хагу, док је БиХ растрзана унутрашњим несугласицама између два ентитета (Федрације БиХ и Републике Српске) и три народа (Срба, Хрвата и Бошњака) који ту живе. Црна Гора нема отворених питања и процењује се да би она могла имати и најлакши пут ка заједници европских земаља, за разлику од Косова, које није признанто као држава од пет чланица ЕУ.

Бивша Југославија сматрана је за једну од првих источноевропских земаља која је могла испунити услове за улазак у ЕУ. Иако је имала властити политички модел, коме су многи замерали недостатак демократије, Социјалистичка Известитељ Европског парламента за Федеративна Република Југославија БиХ, Дорис Пак сматра да је пут до имала је добре културне, привредне и Брисела за многе земље у регији још политичке односе са Западом. дуг. „Једина земља која може ући у ЕУ у Међутим догађаји који су пратили овом моменту, када испуни све услове, распад тадашње Југославије били су биће можда Хрватска 2012. године. разарајући за ту регију, чије европске И то је то. Све остале земље су на раинтеграције тада нису само заустављне, зличитим ступњевима приступања ЕУ, већ су отишле и много корака уназад. и морају прећи цели пут”, сматра Пак. Аналитичар при Центру за европске политичке студије у Бруселу, Василис Маргарас указује на ратна догађања у деведесетима. “Рат и ратне страхоте су оне која се могу кривити за оно што се догађало - за кашњења у интеграцијама. У главама људи створила се и слика да западни Балкан нема ништа заједничко с остатком Еуропе, управо због онога што се догађало током рата”, сматра Маргарас. И док су се новонастале државе у регији опорављале, свака од својих рана, у евроинтеграцијском процесу престигле су их балтичке земље, неке државе средње Европе, као Малта и Кипар, а затим и Буграска и Румунија. Хрватска најближе чланству у ЕУ Данас су, осим Словеније која је чланица ЕУ од 2004. године, некадашње југословенске републике свака на свом различитом ступњу напретка ка ЕУ. Хрватска је тренутно најближа чла-

Постоји ли Ex-Yu пакет? Истодобно се могу чути и различита мишљења како би требало да изгледа проширење ЕУ на Западни Балкан. И док се у појединим сценаријима може чути реч “пакет”, по угледу на пријем 10 нових чланица из 2004. године на исти дан, већина се ипак залаже за то да би свака од некадашњих репубилка бивше Југославије требала да приступи ЕУ онога тренутка кад се процени да је сама спремна на тај корак. Тог је мишљења и Специјални известитељ Европског парламента за Србију, Јелко Кацин. “О томе да ли ће доћи до пакета и какве величине ће бити тај пакет одлучују, пре свега, земље кандидати динамиком и дубином промена које морају извршити. Оне које су брже свакако могу и без пакета, а оне које су споре могу се наћи заједно у пакету. На

И док се често може чути да у ЕУ постоји тзв. „замор од проширења”, многи ће рећи да је пре у питању опрез, али и да је добробит процеса проширења обострана. С једне стране, земље некадашње Југославије мораће проћи кроз неопходне реформске процесе, а ЕУ ће, с друге стране, њиховим пријемом заокружити зону стабилности и сигурности практично на целом европском континенту. Едуард Кукан, шеф делегације Европског Парламента за односе с Албанијом, БиХ, Србијом, Црном Гором и Косовом закључује: „Без југоисточне Европе, или ако желите - западног Балкана, не можемо говорити о уједињеној Европи, што је и наш коначни циљ.” За сад нико не жели говорити о временским одредницама када би се све земље настале распадом Југославије, а и оне друге које су и даље ван уједињене ЕУ могле наћи поново у заједничкој кући, овога пута европској. Ипак већина не говори о годинама, већ о деценији (деценијама). Извор Национал, Загреб

Распад Југославије – 20 година касније

Владислав Јовановић: „ЦИА опседнута Косметом,растурила Балкан“ За више од четири деценије дипломатског ангажовања у име Југославије и касније, у министарству иностраних послова током режима Слободана Милошевића, правник Владислав Јовановић упознао је на стотине кључних светских политичара и присуствовао је низу важних самита на којима се кројила судбина Србије и Балкана. Када је предахнуо и посветио се писању и књижевности, утисци и сазнања који


30

Feqton Цимерман је пренео поруке, али није завршио мисију због које је послат. Он ће у историју ући као једини амерички амбасадор који није успео да европску земљу комунистичког режима преобрати у капиталистичку. Зато се после три године дипломатије вратио, заборавио на политику и посветио се професорском раду. Како је Стејт Департмент планирао да реши југословенску кризу после смрти Јосипа Броза Тита?

су се попут слагалице склопила у слику, изнедрили су, како је рекао у интервјуу за Ревију 92, само један закључак - да је Србија у својој новијој историји била тек пион за један велики, дубоко осмишљени маневар глобалне геополитике. У вашој тек објављеној књизи “Рат који се могао избећи”, изнели сте тезу да је Србија већ деценијама експеримент такозваног мини међународног права. Шта то заправо значи? - После хладног рата у којем су Сједињене Америчке Државе (САД) све исцрпљенијем Совјетском Савезу наметнуле трку наоружавања у космосу, такозваном “рату звезда”, мали број политичара схватио је да се свет ускоро неће одржавати по биполарном моделу. Тако је капиталистички скројен Запад, изашавши као апсолутни победник из хладног рата, у рукаву већ имао кеца за потпуни крах пораженог Источног блока и његовог комунизма или једнопартијског социјализма. Тада је победник себи дао задатак да европски комунизам сасече у корену и да све државе, које су на тај начин биле уређене, уведе у евроатлантске организације, какве су данашња Европска Унија и НАТО. Једина која није подлегла том процесу била је СФР Југославија, до тада земља која је балансирала између два блока, чланица Несврстаних који више нису имале шта да траже у Европи. Та Титова Југославија, која се и иначе у историји после Другог светског рата, с времена на време ослањала на Америку, у тренуцима тих великих промена, крајем осамдесетих година прошлог века, постала је канал кроз који је Стејт Департмент контролисао збивања на Старом континенту. Да би то постигла Америка је 1989. године у Београд послала истренираног дипломату. Био је то амбасадор Ворен Цимермен који је ондашњим југословенским функционерима отворено пренео да САД више нема интерес да чува интегритет и целовитост СФР Југославије. Предочавајући интересе Америке, амбасадор Ворен Цимерман је дакле отворено дао знак националистима у шест република да могу да расцепкају Титову Југославију?

- Амерички професор, политиколог Емили Вајкли, је у својим књигама написао да је конгрес САД, 5. новембра 1990. године донео одлуку да током шест месеци Југославији ускрати сваку економску помоћ, кредите и трговину. Одлуку су “покрили” наводним захтевима својих, у то време већ врло јаких, невладиних организација за заштиту људских права, којима је главни трн у оку било угрожавање демократских слобода на Косову. Потом је Конгрес, јуна 1991. изгласао амандман да се из већ донетих санкција, изузму Хрватска и Словенија. Да им се шаље помоћ али директно, а не преко Савезне владе. То је дефинитивно значило да влада САД Југославију већ види као конфедерацију, а не као федерацију што је она била. И, напокон, 5. децембра 1991. амерички Конгрес повлачи последњи корак. На личну иницијативу председника Џорџа Буша Старијег, СФР Југославију скинула је са званичног списка Покрета несврстаних. Рекли сте да је званични разлог за разбијање Југославије био притисак организација која се боре за људска права. Да ли су оне заиста имале хумани циљ или су и саме биле творевине за манипулацију идејом о глобализацији? Невладине и владине организације за људска права створене су као политички инструмент и њихови апели коришћени су углавном за империјалистичке циљеве. То се најбоље могло видети пошто су крајем деведесетих година, у јавност процурели до тада тајни списи обавештајне службе америчке владе. Из њих се видело да је ЦИА “прорекла” цепање Југославије за 18 месеци и то по авнојевским шавовима, значи без прекрајања граница Титових република. Тајно је Словенији и Хрватској натукнуто да САД неко време неће званично признати сецесију иако је током своје турнеје по Југославији 1990. године амерички изасланик Џемс Бејкер говорио другачије. Српски политичари на челу са Слободаном Милошевићем су, у то време живели у лажном уверењу да Американци не желе распад СФР Југославије? - Наравно, мада су Американци и са њима преговарали. Кад су добро про-

Izbor

ценили своје интересе, и видели да су “санкцијама” анимирали историјске антисрпске лобије, попут Ватикана у име римокатоличке цркве, Немачке, Аустрије и Мађарске, схватили су и да целу Европску Заједницу могу придобити за свој глобалистички циљ ослоњен на идеју “мини међународног права”.

Да ли то значи да је и прва мисија помирења посвађаних Титових република, коју је Европа организовала септембра 1991. у Хагу, била обмана за српске политичаре спремне да се боре да Југославија опстане? - Европска Заједница је у том периоду била под јаким утицајем САД. И уједињење Немачке је био продукт Американаца у Европи. Да не помињемо политичаре који нису симпатисали Србију јер је она, вековима кроз историју, покушавала да се одупре сваком окупатору. Европа је, дакле, баш као и многољудне државе, Кина, Индија, Бразил, Иран, почела да стрепи пред једином преосталом суперсилом у свету, пред Америком, па је подржала и њену иницијативу у односу на Титову Југославију. Ко је из Европе највише разочарао заговорнике српско-црногорске тезе о опстанку СФР Југославије? - Председник Франсоа Митеран. Он је обећао да ће Француска као вековни пријатељ Србије помоћи да, као и до тада, сви Срби живе у истој држави. Слободан Милошевић, председник Србије се ослонио на њега, али се убрзо испоставило да је и то била велика америчка обмана. Франсоа Митеран


Izbor

се уплео као мисионар политике САД? Зашто је на то пристао? - Лично верујем да се Митеран понудио само да би за себе придобио личне поене. Да покаже да може да успе тамо где ниједна друга чланица Европске Заједнице није. Односно, да обезбеди присуство Милошевића на такозваној Мировној конференцији у Хагу. То је и Француској и њему лично донело политичке поене, како у Европској Заједници, тако и у билатералним односима са главним партнерима и ривалима у њој, посебно са Немачком.

Feqton - Пре Конференције у Хагу, Милошевића је Митеран позвао на састанак у Паризу, 29. августа 1991. Позив за ту посету је дошао изненада, па није било времена за неку озбиљнију политичку припрему. Уз то, у позиву није поменуто да је сатанак у вези са Декларацијом о Југославији. Србија није имала директне, самосталне дипломатске контакте са Европском Заједницом и није ни поседовала пуни текст документа о, назови разрешењу југословенске кризе. То је био озбиљан хендикеп за сусрет у Паризу јер је Декларација говорила о потреби сазивања Мировне конференције о Југославији на којој ће се чути предлози како да завађене југословенске републике реше проблем. Митеран је Милошевићу рекао да је реч о Арбитражној комисији саветодавног карактера, а припремали су праву, обавезујућу арбитражу.

Да би у томе успео, Митеран није презао ни од прећуткивања, ни од свесних обмана. Конференцију, која је од почетка била замишљена као мировна и пресуђујућа, представио је као безопасну понуду добрих услуга иза којих Сусрет Митерана и Милошевића не стоје било какви интереси. Посебно био је безмало тајни, али сте му и ви је лукаво провукао своје инсистирање присуствовали? да његов пријатељ, професор Роберт Бадинтер, постане председник такозва- Да, поред њих двојице у кабинету не саветодавне Арбитражне комисије. смо били још само Митеранов шеф кабинета Ибер Ведрин, наш преводилац Никола Чајкановић и ја. У нападно пријатељском тону, желећи да увери свог саговорника у искреност и постојаност традиционалних пријатељских осећања Француске према Југославији и српском народу, Митеран је Милошевићу продавао рог за свећу. Одлучно је наглашавао да Европска Заједница жели да југословенским републикама омогући да на пријатељском, неутралном месту, лакше дођу до споразума. Ако у томе успеју, добре услуге ЕЗ ће се позитивно завршити. Ако не буду могле да се споразумеју, највиши представници република ће се вратити у Југославију Рекао је да ће он помоћи Србији и без икаквих последица. Митеран је српском народу, а десило се нешто рекао: “Као да се ништа није догодило”. потпуно супротно. Како је Роберт Додавао је и да ће Арбитражна комисија Бадинтер издао интересе српског набити објективна, и подвлачио да ће рода? свих пет чланова Комисије заступати врло снажне историјске и правне - Тај велики пријатељ Митерана, испо- аргументе, који ће, истакао је, бити маставило се, уопште није био пријатељ лтене просрпски!   Срба. Комисују којом је председавао од почетка је водио у правцу растурања Шта је вас лично уверило у доСФР Југославије, ка негирању могубронамерност Митерана? ћности да Срби, конститутивни народ, не добију једнака права као остали народи. Бадинтер је супротно Мите- -Митеран нам је рекао да ће Комисију рановом уверавању, из Арбитражне сачињавати председници уставних комисије, изоловао Грчку, традицио- судова Француске, Велике Британије, нално пријатељску државу, чији су Немачке, Шпаније и Грчке, и уверавао грађани, као и српски, већином право- нас је да ће француски члан, Роберт славци.   Бадинтер, бити наклоњен Србији као што је и он сам. Додао је да ће нам представник Грчке бити свакако наМилошевић је значи био врло лакоклоњен и да се то основано може очеверан? Веровао је да је он главни адут кивати и од представника Шпаније. и за америчке и за европске циљеве? Закључио је да ће нам у будућем раду Шта мислите о његовој спољној Арбитражне комисије већина бити политици пре почетка рата у СФР практично осигурана. Импресиониран Југославији? позивом, који је годио његовој таштини

31

државника у успону, као и наглашеном срдачношћу и пријатељством којима је Митеран зачињавао скоро сваки свој убеђивачки аргумент, Милошевић је у својим одговорима настојао да Митерану узврати истом кооперативношћу, и пристао је на одржавање предложене конференције. Током тог сусрета, и у каснијим изјавама за штампу делио је издашне комплименте Митерану, подсећао на традиционално пријатељство између два народа и изражавао уверење да ће иницијатива и ангажовање Митерана за организовање Конференције о Југославији, бити најбољи залог за њен успех. Убрзо се међутим испоставило да је и Европа као и Америка желела само распад Југославије. Представник Шпаније као и Митеранов пријатељ уопште нису узели у обзир интересе Срба, а Грчки представник чак није ни био члан Комисије. Да ли је и Немачка имала важну улогу у распаду Југославије? - Како би доказала да је способна да превазилазе кризе у свом дворишту, Европска Заједница је, после окончања хладног рата и пада Берлинског зида, морала да учини значајне уступке Немачкој. Иако невољно, прихватила је уједињење Немачке, а у Мастрихту, почетком 1992. године, принела јој је као жртву јединствену Југославију. Издавање умрлице Југославији преко Бадинтерове Арбитражне комисије и преурањено признање сецесионистичких република Словеније и Хрватске, представљало је прво безобзирно кршење основних принципа међународног права и система међународних мировних уговора после нестанка “равнотеже страха” у Европи. Немачка је у томе имала велику улогу.  Зашто се Југославија тада за помоћ није обратила Несврстанима, с обзиром да је била не само оснивач ток такозваног Трећег блока, већ и председавајући Покрета? - За то је крив Будимир Лончар, тадашњи савезни секретар за иностране послове. На Министарском састанку Покрета несврстаних земаља у Гани, 1990. године, он је неочекивано грубо одбио понуду Покрета да посредује у политичкој кризи и посвађане рупличке функционере Југославије доведе за исто сто, да се усагласе. Лоначар је тврдио да ће то боље учинити Европска Заједница и


32

Feqton

самим тим иницирао Хаг 1991.

Izbor

Можда се Будимир Лончар определио за Европску Заједницу бринући пре свега о економској будућности република СФР Југославије? - Милошевић, који је по мом мишљењу касније заиста лоше водио унутрашњу политику и направио много грешака, ипак је био банкар и Лончар није могао да посумња у његове жеље за економским просперитетом. Морам да подсетим да је Србија последња од Титових република закорачила у парламентарну демократију и економске реформе јер је деценије изгубила покушавајући да промени аномалије Устава СФРЈ из 1974. године, по коме су њене раштркани у шест одвојених држава. наравно и даље остаје једина супер две покрајине, Косово и Војводина, Чак ни у Босни и Херцеговини немају сила на свету. малтене добиле самосталност и државећину и власт. вност. Чињеница, међутим, коју нико По тој логици реципроцитета у попуне може порећи је да је Милошевић још 1981. године, једини поред Македонца Кира Глигорова, био страствени заговорник тржишне економије. Током рада економске Крајгерове комисије, (коју су 1981. основали Централни Комитет комунистичке партије, Савезна скупштина и влада СФРЈ), пет година пре Перестројке Михајла Горбачова у Совјетском Савезу, и девет година пре Словенца Милана Кучана и Хрвата Анте Марковића, Милошевић је, дакле, јавно критиковао социјалистичко самоуправљање. Зашто су се српски политичари тек под палицом Милошевића, “досетили” да је Устав из 1974. погубан за Србију? - Опору истину, колико је тај Устав штетан, Србима је предочио још председник Савеза комунисте Македоније, касније члан колективног Председништва СФРЈ, Лазар Колишевски. Он је увидео да је моћним силама, разбијање Србије било чак и битније од разбијања Југославије. Сви други политичари тај су Устав тумачили као средство да се оствари стара, титоистичка идеја: “слаба Србија јака Југославија”. Али Устав је за циљ имао далеко трагичније последице, припрему за разбијање Југославије, одмах после смрти Тита.

Американци су значи својим мешањем у унутрашњу политику СФРЈ нашкодили муслиманским циљевима само да би добили Косово и у њему своју војну базу Бондстил из које могу без икакве контроле међународне заједнице да спроводе герилске и друге војне акције, да праве тајне затворе које им је Европска Унија недавно раскринкала Ви значи не заступате став да су Аме- и сузбила их на територијама својих риканци, борећи се за независну Босну чланица? и Херцеговину, а потом и независно Косово желели да придобију Мусли- - Тако је. Косово постаје НАТО држава и мане, показујући им како им омогућују тај је циљ остварен. Сада међутим треба да усред хришћанске Европе могу има- окончати и други циљ па Американци, ти чак две исламске државе? под маском заштите људских права, спроводе акцију уситњавања држава. - То јесте био један од циљева Америке, По том плану, све државе у једном али није најважнији. Уосталом Мусли- региону морају имати сличан степен мани су цепањем Југославије само изгу- економског развоја, приближни број били државу у којој је народ исламске становника и величину територије. вероисповести имао знатну бројност Једино тако, оне могу бити довољно и живео под истом капом. Распадом слабе да се, ако се прибоје суседа, за СФРЈ они су изгубили моћ јер живе помоћ морају обратити Америци, која

лацији и територији држава, на којем инсистира Америка, Србија мора бити још мања. Неопходно је отцепити и Војводину? - Управо се то може закључити на основу онога што су амерички званичници истицали још током НАТО бомбардовања Србије. Мадлен Олбрајт, у то време државни секретар САД, је 1999. године изјављивала по медијима да, после Косова, пажњу међународне заједнице треба пренети на Санџак и Војводину, где су, експлицитно је рекла, такође, угрожена мањинска и људска права. Све је дакле далеко од тезе да је НАТО бомбардовање у ствари била само жеља Американаца да се ослободи Слободана Милошевића? - Милошевић није био ни први, ни једини циљ америчких притисака и агресије.


Izbor

Њихов проблем је била и остала Србија. На то указује и чињеница да је премијер Зоран Ђинђић био убијен непосредно после његових учесталих, више пута поновљених захтева, да се статус Косова одмах решава пред међународном заједницом, и то у оквиру Резолуције 1244 Уједињених Нација, која инсистира на суверенитету Србије над Покрајином, што дакле, подразумева немогућност независности Косова. Можда се и његова ликвидација може анализирати из тог угла. Постоји ли, по вашем мишљењу, још неки разлог зашто Србија и данас, под неоспорно демократском влашћу, тешко задобија поверење Европе. Значи ли то да Америка има у шаци и Европску Унију? - Утицај Америке на политику Европске Уније је неспоран. Али Србија има један

Feqton

33

и она сама била на коленима и ни себи време, није требало ни пружати. није могла да помогне током тужног периода владавине Бориса Јељцина. Ипак Борис Јељцин је одржао један састанак са Слободаном Милошевићем Ипак, Слободан Милошевић није ни и Фрањом Туђманом. На њему сте тражио савезника у режиму Бориса Је- били и ви? љцина? Прича се да је чак и финансијски помогао војни пуч против њега, а - Јељцин је 16. октобра 1991. у Москви, Михајло Марковић је званично, у име разговарао са Милошевићем и Фрањом српских социјалиста, осудио Јељцинов Туђманом, председником Хрватске. избор за председника. Пошао је од премисе да ће се два блиска, а завађена југословенска народа - Позитивна оцена коју су српски поли- лакше споразумети у престоници натичари и Слободан Милошевић дали јвеће словенске земље, него уз посрепокушају левичарског пуча у Русији, за- довање неке друге државе. У пратњи иста је посебно нашкодила перспективи Милошевића налазили смо се његов билатералних односа Србије и СРЈ са шеф кабинета, Горан Милиновић, и ја, Јељциновом Русијом. Али то вероватно док је Туђмана пратило много више није био једини разлог зашто Русија у сарадника. Савету безбедности УН није ставила вето ни на једну антисрпску резолуцију Шта је био главни проблем Хрватске које су предлагале западне чланице тог и Србије у то време? тела. Русија је у периоду од 1990. до

велики проблем наслеђен из историје. краја деценије, имала поданички однос То је њена вековна приврженост Русији, према Америци. која посебно сада, опет јача. Тај утицај Русије, чини Србију трајно непоузданом Али је и тај несмотрени потез за интересе Запада. Слободана Милошевића и његових социјалиста, несумњиво мотивисао Није ли Запад по том питању у заблу- Русију да лакше затвара очи пред све ди, пошто се испостављало да нам тежим и већим проблемима Србије. Русија није баш увек помагала? Чини се да је чак и на проблем Косова бурно - Одбијање Србије и Црне Горе да реаговала због својих интереса, јер прихвате диктат о укидању њихове је после проглашења његове незазаједничке државе, и да се помире са висности, искористила да анимира избацивањем Југославије “на улицу”, поједине делове новостворених држагде би зависили од мрвица милости ва из СССР, да се отцепљују и траже Европске Заједнице да их призна као независност? нове чланице УН, било је, са државотворног и моралног становишта, је- Русија је увек била једини ослонац дино могуће. Али је са политичког Србије. Имала је само два историјска гледишта могло бити дискутабилно. гафа, први средином 19. века кад се Ако се следи правило да у борбу која умешала у унутрашње послове Србије се не може добити, нити се из ње може и протерала Илију Гарашанина и други неоштећено повући, не би требало ни пут, кад је Србију пустила низ воду у улазити, логичан закључак би био да Савету безбедности 1992. Али је тада, отпор диктату Европске Заједнице, у то

- Република Српска Крајина. Јељцин је Туђмана и Милошевића на разговор примио прво одвојено, а онда заједно. Док је трајало то “суочење”, ја сам разговарао са Здравком Томцем и Мариом Нобилом, Туђмановим саветницима. Тада сам, као и у каснијим сусретима са личностима из Туђманове околине, заговарао решење проблема Републике Српска Крајина који су Срби формирали и желели да је отцепе од Хрватске. Говорио сам да би требало ставити мораторијум од осам до десет година на политичке разлике и сукобе у вези са Крајином. А да се по истеку тог периода, будућност Крајине решава плебисцитом под међународном контролом. Мислио сам да би за десетак година односи између Крајине и остатка Хрватске били потпуно релаксирани, да би граница раздвајања постала транспарентна, и да би се Крајина по избору њених жи-теља, економски и културно интегрисала са Хрватском. Хрватска би за исто то време постала део Европске Заједнице или би се томе веома приближила. Тако привлачна, са једном или обе ноге у Европи, Хрватска би за већину Срба у Крајини била боља опција од Србије и Црне Горе, које би остале балканске и сиромашне због међународних санкција које су већ биле на снази те 1993. Наглашавао сам да не би било изненађење ако би становници Крајине, по истеку периода мораторијума, материјални положај и културни стандард претпоставили националном осећању. Био сам сигуран да би се у избору између Србије и Европе одлучили за Европу. Шта је био главни разлог да заговарате мораторијум на статус Републике Српска Крајина? - Желео сам да одвратим Хрватску од ослањања на војну силу, да поштедим тај напаћени регион нових ратних стра-


34

дања. С Милошевићем се о томе никад нисам консултовао, претпостављајући да идеја о мораторију одговара и његовом уверењу, да се рат мора окончати и да се проблеми требају решавати мирним средствима. Нажалост, моји хрватски саговорници, како они у Москви, тако и сви остали, нису за такву сугестију имали слуха, можда зато што су знали да је Туђман већ био чврсто одлучио да проблем Крајине решава оружјем уз масовно протеривање локалних Срба са њихових вековних огњишта. Нови, братоубилачки грађански рат, који је убрзо започео у Босни и Херцеговини, створио је претпоставке за остварење тог поновљеног геноцидног чина. Тако се две године касније испоставило да услуге Јељцина, ма колико добронамерне и правовремене, нису успеле. Завршиле су се усвајањем једне заје-

Feqton на Вуковар и, касније, Дубровник и Сарајево. Моја логика никада није могла да свари те борбе. Те три грешке су иначе Србију и СР Југославију много коштале, и кључно су допринеле да изгубимо симпатије већег дела света, и на почетку, и током даљег ескалирања југословенске кризе. Чије је савете Милошевић слушао у тренуцима кад није имао поверења у свог министра? - Мислим да је у тим ситуацијама па-дао под утицај своје супруге Мире Марковић. Њом је и иначе био опседнут и користио је свако медијско појављивање и сусрете са челницима Запада да своју супругу представи као високог интелектуалца са истанчаним

Izbor

Како из данашње перспективе оцењујете политику Слободана Милошевића? - Његова спољнаа политика била је добра. Као прави председник свог народа свим је силама покушавао да одбрани интересе државе. Чињеница да су Срби, изборивши се за Републику Српску, први пут у историји остварили своју државност преко Дрине, такође је, његов велики успех по којем ће га памтити у историји. Али, Милошевићева унутрашња политика била је погубна. Највећу грешку је направио одбијајући да призна резултате избора 1996. године. Тиме је изгубио и рејтинг који је у Америци повратио током Дејтонског споразума. Дозволио је себи да га касније називају диктатором,и то је био почетак његовог краја. Да ли вас је ангажовање у Милошевићевој влади побудило да напишете књигу која је пре дестак дана изашла из штампе?

дничке изјаве, која није много вредела, јер је Хрватској рат још био потребан да би остварила прокламовани циљ, што је њен председник Туђман касније јавно признао. Уследиле су акције “олуја” и “бљесак” и страшан геноцид над Србима. Тад сам опет мислио да отпор диктату Европске Заједнице није уопште требало пружати.

- Далеко ми је важније било да оставим записе о историјским догађањима и политичким сусретима које је српско руководство имало са иностраним политичарима. Посебан мотив била је аверзија коју је Слободан Милошевић имао према стенограмима. Или се ток разговора уопште није записивао или стенограме нико није проверавао и архивирао. Чим сам то уочио почео сам самосиницијативно да водим белешке на састанцима. Неретко сам писао и на цедуљама, ослањене на колено. Те записке сам, чим бих се вратио кући, пажљиво разрађивао, сећајући се сваког детаља. Одатле је настала књига о беспотробним жртвама крвавих борби на тлу бивше СФР Југославије коју сам назвао “Рат који се могао избећи”.

политичким гледиштима. Мислим да су то западњаци итекако злоупотребили да Србију током целе последње деценије 20. века страховито муче. Организовали су стварање политичке странке Југословенска левица у којој је Мира Марковић као председник окупила своје кадрове и онда мењала оне које је изабрао Милошевић. Тако Велика Британија није толерисала ни је његову политику чичинила све по- прозападном Панићу губнијом.

Да ли сте то рекли и Слободану Милошевићу који вас је, то се бар у јавности јасно видело, изузетно по- Да ли сте и ви била нека врста жртве Мире Марковић? штовао?

- На сопственој кожи то нисам осетио али она ме, како су ми бар сугерисали, није видела на функцији на којој сам био. Добрица Ћосић, ми је, у време док је био председник СР Југославије, рекао како је Мира Марковић тражила од Милошевића да за савезног министра иностраних послова постави Милана Милутиновића. Ћосић се томе супротставио, не зато што је лобирао за мене, већ због тога што је Милутиновић за собом вукао реп. Био је уплетан у аферу протеривања шест професора са Београдског По којим сте се питањима највише Универзитета, међу којима су били и сукобљавали? Драгољуб Мићуновић и Коста Чавошки. - Био сам велики противник агресије - Мој однос са Милошевићем био је искључиво професионалан. Никада са њим нисам имао приватне контакте, а он ме је за министра иностраних послова, прво Србије, потом Југославије, ангажовао упркос чињеници да нисам био члан његове нове Социјалистичке партије. Али, иако сам вероватно био међу реткима пред којима он није појачавао глас, ипак се много пута десило да није послушао мој савет.

Кад је Слободан Милошевић желео да демократизује Србију направио је двојац са америчким бизнисменом српског порекла Миланом Панићем којем је дао место премијера СР Југославије и са књижевником Добрицом Ћосићем којег је поставио за председника СР Југославије. Зашто је та комбинација била неуспешна?


Izbor

Feqton је запањен, а у паузи за кафу одвео ме је до прозора у Даунинг стрит 10 и збуњено промуцао: “Шта је ово?”. Одговорио сам му:“То је оно што стално понављамо, диктат воље Запада!”.   Сарајево и Изетбеговићева крвава мисија  Чини се да би рат на простору бивше СФРЈ био мање трагичан да се 1993. године није захуктао рат у Босни и Херцеговини (БиХ). Каква је била дипломатска активност по том питању?

- Милошевић се прерачунао. Панић није имао ни моћ лобирања у Америци, како се чинило, а ни државничку мудрост. Није могао да помогне да САД Србији скине санкције нити је знао да нас уведе у модерни амерички капитализам. С друге стране, Милошевић је Ћосићу замерао како се уортачио с Панићем да би га скинули с власти. Неповерење према Ћосићу, Милошевић је крунисао кад је сазнао да је он организовао наводно тајни састанак са генералима Војске. Историјски то би се могло поредити са односом Вука Караџића и Кнез Милоша. Ћосић је према Милошевићу био у улози Вука према - И Слободан Милошевић и Фрањо ТуМилошу. ђман су саветовали председника БиХ, Алију Изетбеговића, да БиХ треба да Ко је од њих двојице био ваш фаворит? буде сложена држава три конститутивна

35

је желео наставак рата без обзира на жртве. Потом је на позив двојице копредседника, лорда Дејвида Овена, представника Европске уније и Торвалда Столтенберга представника Уједињених нација, у Женеви је 16. јула 1993. одржан састанак Милошевића и Туђмана са сарадницима. Теме су биле: конфедерални план за БиХ, први корак за отварање саобраћајница у Крајини (Масленички мост, брана Перућа, аеродром Земуник), нормализација односа између СРЈ и Хрватске.Председник Туђман је иницирао заједничку изјаву са председником Милошевићем да немају план за поделу Босне и да поздрављају остале договоре. Као корак у правцу нормализације укупних српско-хрватских односа, Милошевић је, после извесног оклевања, пристао на то, али је предухитрио председника Туђмана и наметнуо му свој нацрт изјаве који је, уз мање измене, усвојен. Да ли је истина да су Милошевић и Туђман, тада као и више пута пре тога, многе разговоре водили у “четири ока”? - Да. Волели су да се осаме и то никада нису биле свађе. Милошевић је и иначе у дипломатским разговорима имао одличну самоконтролу али Туђман, који је знао да буде прек, пред њим се су-здржавао.Иначе, тада у Женеви, док су њих двојица у шетњи по врту разговарали насамо, нико не зна о чему, Хрвоје Шаринић, шеф хрватске обавештајне службе и саветник председника

- Обојица су могла да послуже сврси па сам покушавао да их помирим али нисам успевао. Жао ми је због тога, јер сам био убеђен да је Ћосић Милошевића могао лагано да помера у правцу ширих демократских процеса. Уз то, идеје о распаду, прво Југославије, а потом и Србије, већ су биле тако испланиране да је дипломатска активност често била излишна. Било је нужније имати слогу унутар земље. Да ли је Милан Панић могао да помогне? - Мислим да ни он није био свестан дугорочне политике Запада према Србији. Сећам се кад смо Панић и ја били у посети Великој Британији у лето 1992. Пошто смо у разговорима изнели наше аргументе у прилог државноправног континуитета СР Југославије, државни секретар у Форин Офису, Даглас Хог, је пред премијером Џоном Мејџором, повишеним гласом одсекао: “Ви можете имати аргументе, али ово је наш став и ви морате, морате, да га следите”. Премијер Панић који је, долазећи из Америке, очекивао да ће у западним престоницама да буде народа и три републике. Али, како је Туђмана за националну безбедност, дочекан на црвеним теписима, остао Туђман јавно оптуживао, Изетбеговић поверио ми је да је Милошевић рекао


36

Туђману на састанку у Карађорђеву, а нарочито у Тиквешу, “да Книн никада није био српски”. Из тога је Шаринић извукао закључак да Србија у ствари не оспорава суверенитет Хрватске над Крајином, али да неки “тврди људи у Крајини” остају на радикалним позицијама и траже сувереност Крајине. После ручка, док је председник Милошевић телефонирао премијеру Републике Српске Крајине (РСК), Горану Хаџићу, у суседној просторији, председник Туђман ми је, у краћој дискусији о узајамном међудржавном признању и мом прецизирању да СРЈ не тражи међународно признање, јер није нова држава већ настављач државног континуитета СФРЈ, сугестивно одговорио потпитањем:“А ко вам тврди да Хрватска то, под одређеним околностима, не би озбиљно размотрила?”

Feqton

Izbor

јавност мало знала. Шта се ту ства- се да обојица најаве намеру да ће рно дешавало? предузети кораке у правцу стварања грчко - југословенске конфедерације, која ће бити отворена за друге земље - Једна од Милошевићевих особина као региона које то желе. Уверен је да би политичара је била да изненађује друге таква намера наишла на добар одјек великим потезима који ће да преокрену код других балканских држава, сем Туситуацију, измаме спољну пажњу и рске чији став би био негативан. Њена истакну његов креативни потенцијал. “зелена змија” пролази управо преко Међу тим потезима је била и неочеГрчке и СРЈ, а уједињавањем Балкана кивана и фантастична идеја о конфета опасност би била отклоњена. Само дерацији СРЈ и Грчке, коју је Милошевић најављивање намере за стварање у потаји припремио за сусрет са прејугословенско-грчке конфедерације мијером Андреасом Папандреуом, у имало би корисне последице. Обе зеАтини, 18. децембра 1994. године. мље добиле би на значају на Балкану. Минимизирали би се спољни утицаји у Да ли вас је бар консултовао око тога? Македонији, Албанији и БиХ. Апеловао је да током разговора постигну са- За разговоре са грчким политичарима, гласност о предлогу. Милошевић се баш никад није консултовао самном, толико је на њих био навикнут и био уверен да све зна о ономе што ће са њима дискутовати. Због тога ме није зачудило када ми је, у малом авиону на путу за Атину, дао да прочитам пресавијену страницу са искуцаним текстом на једној половини, где се предлаже конфедерација СРЈ и Грчке, са Атином као главним градом. На тексту је било пар мањих интервенција хемијском оловком. Узимајући гутљај вина из чаше, више тријумфално него радознало, затражио је моје мишљење. Прикривајући своју забезекнутост оним што сам прочитао, невољно сам похвалио идеју као сјајну, која одговара неоствареном сну о балканској федерацији, али сам обазриво рекао да сада није реално, с обзиром на везаност Грчке за Европску унију, којој је подредила своју спољну политику и без чије сагласности не може да учини ниједан самосталан корак. Изразио сам уверење да Грчка то неће моћи да прихвати, због чега је боље да се предлог званично не износи. Међутим, Милошевић је гестовима и речима оспорио моје резерве и испољио такав оптимизам да ће се Грчкој идеја допасти, да сам почео веровати да је терен за њу можда већ сондиран и да, због необавештености, ризикујем да испаднем смешан ако се будем даље опирао. Повукао сам се, не оспоравајући и не подржавајући идеју. Препустио сам Милошевићу да се њоме усхићује и замишља битно побољшање нашег положаја као резултат њеног прихватања и остварења.

Притом је мислио на препуштање РСК Хрватској.У паузи преговора у Женеви, дошло је 5. августа 1993. године до другог билатералног сусрета Милошевић - Туђман. Присуствовао сам састанку, али сам тешко пратио разговор јер је он, очигледно, представљао на-ставак неког њиховог разговора из ранијег сусрета или разговора преко телефона, тако да се много што шта по-дразумевало и није морало да се до краја објасни. Туђман је започео ра-зговор с Масленичким мостом, а завршио с тражењем да СРЈ призна Хрватску. У вези с Масленичким мостом, на који је хрватска војска извршила напад јануара 1993. године, Туђман је рекао да је преко њега раније дневно прелазило 4.000 возила, да је он од животне важности за Хрватску и да се хрватска војска неће повући. Мост је срушен. Пристаје да се пређе преко инцидента и да се испуни Ердутски споразум. Пожалио се да два-три човека у Книну све кваре. Милошевић је одговорио да је немогуће да СРЈ одмах призна Хрватску. Заложио се за постизање неког решења у насталој ситуацији. Сматра да прво треба постићи примирје, а онда видети како ићи корак по корак. Истакао је да је ситуација у Книну тешка. Умерењаци су доведени у тешку ситуацију. Книну је речено да Хрватској не би требало да праве штету. Туђман је тражио да Радован Караџић не храни надом Крајину за уједињење с Републиком Српском. Овај сусрет, у коме је Туђман одређивао правац разговора, а Милошевић га сле- Како је текао разговор са Папандреуом? дио, показује да је Милошевић већ био одмакао у прилагођавању Туђмановој пројекцији коначног решења за Кра- - Папандреу, већ остарео и Милошевић говорили су о ситуацију у БиХ и СРЈ, о сајину. нкцијама, последњем самиту Европске уније у вези са ратом у БиХ и о спору Слоба од Грчке тражио да бира између Грчке са Македонијом, али је размена Србије и Европске Уније мишљења о предлогу за конфедерацију заузела централно место.Износећи свој Били сте сведок и покушаја да се предлог Милошевић се позвао на, мени реализује једна од најчуднијих идеја непознату, размену мишљења о томе, Србије, да заједно са Црном Гором уђе и надахнуто аргументисао у прилог њеу конфедерацију са Грчком. О томе је говог начелног прихватања. Заложио

Грци су били запањени идејом да напусте Европску, а направе Балканску унију? - Док је Милошевић излагао, Грци су на другој страни размењивали збуњене погледе, неверујући својим ушима оно што чују. Времешни Папандреу, и сам изненађен упркос великом искуству и способности да прикрива своје реакције, пришао је теми са тактом и решеношћу да свог госта обесхрабри не одбијајући га. Набрајајући унутрашње и спољне разлоге који стоје на путу излажењу у сусрет своме госту, куповао је време и одлагао изјашњавање. Пошто је изнео да је добра страна предлога што усамљује Турску и најављује постојање једне велике снаге, задржао се на његовим слабостима. Јавно мњење Грчке, где идеја о конфедерацији никада није била озбиљно покретана ни у влади, ни у штампи, није припремљено за такав предлог. С друге стране, Европска унија, сигурно неће дати подршку. Идеја је визионарска за Балкан, али клима за њу није припремљена, па не види могућност за неки велики корак. Министар за спољне послове Папуљас га је допунио да Грчка има правне обавезе из Споразума у Мастрихту према Европској унији које јој везују руке. Конфедерација Балкана доћи ће на крају процеса. Настављајући излагање, Папандреу је поновио да је идеја добра, да одговара и Грчкој и СРЈ, али да захтева припреме, с обзиром на чланство Грчке у ЕУ. Пошто изуче правне аспекте који из тога проистичу, саопштиће нам своје мишљење. Спазивши разочарање на лицу Милошевића, прецизирао је да ће им за проучавање бити потребно десет до петнаест дана и да ће нам, после тога, дати одговор. Милошевић се није предавао или обесхрабривао? - Ма напротив. Поново је пледирао


Izbor

за прихватање предлога. Нагласио је да су аргументи које је чуо у прилог томе да се иде напред, а да све остало треба успут решавати. Послужио се реторичном сликом да крупне идеје треба да уђу на велика, а не на мала врата. Што се тиче јавног мњења, узвратио је да ми треба да га формирамо. Не сумња у то да ће огромна већина Срба и Грка бити за конфедерацију. Ако после атинских разговора обавесте јавност о заједничком размишљању и намери да направе кораке у правцу конфедерације, то Европску унију неће узнемирити, а цена Грчке у Европи ће порасти. Папандреу се упорно бранио да идеју морају прво изучити у смислу онога што је већ изнео. Ако би са таквом заједничком намером одмах изашли у јавност, био би у тешоћама да заинтересованим новинарима објасни правну страну питања. Милошевић га је умиривао и поново наводио да одмах објаве заједничку намеру. Кад је осетио да је додирнуо дно и да из замореног Папандреуа не може више ништа исцедити, уручио му је пресавијену страницу коју ми је показао у авиону. Шта је Грчка одговорила после петнаестак дана? - Колико ми је познато, Грчка је стално одлагала са давањем одговора, иако је рок од обећаних петнаест дана био увелико истекао. Рачунала је, свакако, с тим да ћемо се, чекајући одговор, охладити и разумети да Грчка није у могућности да се, као чланица Европске уније, удружује са неком другом земљом ван Европске уније. То се и десило. У нашим даљим контактима, као и у каснијим разговорима са грчким политичарима, Милошевић се није враћао на своје атинско искуство.

37

Feqton да председник Македоније Киро Глигоров све то одбија. Милошевић се поставио као адвокат македонске ствари, отклањајући грчке сумње и налазећи аргументе и разлгое за македонски став. Песимистичком закључку Папандреуа супротставио је уверење да је Глигоров спреман да све то прихвати, али у пакету са решењем проблема имена. Поентирао је да Македонија све може да промени, сем имена. Ако би Глигоров и на то пристао, преименовао би своју нацију, после педесет година њеног постојања под садашњим именом. Македонци нису Грци и неће да буду ни Бугари, ни Срби. Глигоров не може да прихвати друго име сем Република Македонија. У Скопљу су спремни да у преамбули устава нагласе да су народ словенског порекла, али да у даљем тексту устава стоји Република Македонија. Спремни су да учине два и по корака, а Грчка да учини један и по корак. Апеловао је на Папандреуа да прихвати такав споразум, уверавајући га да ће Македонија, одмах после грчког признања, ући у СРЈ. Није ми било јасно да ли је ово последње рекао зато што је у то стварно веровао, обманут златоустошћу Глигорова, или је хтео да намами Папандреуа на попуштање Македонији, што би после могао да “наплати” код Глигорова. И током неких претходних разговора са грчким званичним политичарима, Милошевић је волео да им каже оно што би они желели да чују, наиме, да ће се Македонија, пошто стекне независност, прикључити скраћеној југословенској

ЦИА још 1970. предвидјела распад Југославије

Америчка Централна обавјештајна агенција (ЦИА) још крајем 1970. године је наговијестила распад бивше Југославије, наводећи да су републике и покрајине те државе, описане као “својеврсна измошљотина 20. вијека”, у ствари одвојене нације, различитих историја, етничког и културног састава. Закључци ЦИА наведени су у извјештају начињеном 20. новембра 1970. године, који је, према америчком закону о доступности информација, од скоро доступан широкој јавности, у склопу читавог низа документа који се односе на разне сумњиве активности те агенције, али и озбиљне анализе односа снага у тадашњем Совјетском Савезу, Кини или бившој Југославији. “Главно питање је опстанак федерације. (...) Постоји озбиљан потенцијал за

Да ли је Милошевић с Грцима усагласио мишљење по неким другим горућим политичким проблемима? - Од осталих тема, требало би издвојити размену мишљења о Македонији и рату у БиХ. Папандреу је указао на опасност од нове америчке администрације ако Република Српска не прихвати план Контакт групе и упозорио да су мале могућности да Европска унија буде већа противтежа САД у БиХ. Милошевић је снажно и аргументовано бранио план Контакт групе и захтевао скидање санкција као генератора рата у БиХ и нестабилности на Балкану.Папандреу је бранио грчку понуду у преговорима са Македонијом као великодушну. Најавио је да ће дићи ембарго и нормализовати односе, ако Македонија избаци сунце из заставе и измени став у уставу. Од немачког посредника су сазнали

федерацији. Искусни Папандреу није загризао тај мамац, него је остао при свом ставу, претпостављајући директан разговор са Македонијом услугама разних посредника. Извор: Ревија 92

катастрофу”, наводи се у извјештају ЦИА који је потписао шеф службе за специјална истраживања Хал Форд. У извештају се, такође, разматрају могуће последице евентуалног отцјепљења Хрватске, војне управе под контролом Срба и совјетске интервенције, која би,


38

Feqton

можда, слиједила такав развој догађаја. Микулић, Мика Трипало из Хрватске, али и двојица писаца. ЦИА је указала на озбиљне разлике између Словеније и Хрватске, “католичких и најразвијенијих” република тадашње федерације, означујући Загреб као “извор константних тензија” у СФРЈ. Одређујући однос снага међу републикама, ЦИА је Босну и Херцеговину и Грну Гору ставила на страну Србије, док се Хрватима и Словенцима “приближила” Македонија. Хрвати су, тако, описани као “милитантни националисти”, од којих се издвајају “космополитски” Далматинци. Наведено је да кадар из те републике није сразмерно заступљен у органима власти федерације, односно да су Хрвати чинили 22 одсто укупног броја становника, али и заузимали свега 17 одсто места у државној управи.

ЦИА је, говорећи о обрушавању тадашњих комунистичких власти на слободномислеће снаге, посебно обрадила обрачун власти са књижевницима Драгославом Михајловићем и Изетом Сарајлићем, при чему је посебно наглашен Титов коментар романа “Кад су цветале тикве”, коју је председник СФРЈ описао ријечима: “Аутор по сваку цијену покушава да докаже да наш систем не ваља. И ко то говори на тај начин - онај ко је био на Голом отоку”.

Према налазима ЦИА, шампиони несразмјерне заступљености те давне 1970. године били су Црногорци, који су са свега три одсто укупног броја становника СФРЈ заузимали шест одсто челних мјеста у партији, 12 у министарству иностраних послова, 15 у федералној администрацији, а дали су чак 10 Код представљања Михајловића, како се чини, ЦИА је начинила једину одмах одсто укупног броја генерала. уочљиву грешку у извештају, наводећи да аутор књиге, у ствари и није био Поред Црногораца, несразмјерно засту- заточеник Голог отока, већ један од јупљени су били и Срби и Словенци. нака романа, што не одговара истини. Србима је, тако, са 42 одсто укупног броја становника, припало од 50 до 60 Извор: Танјуг одсто челних мјеста у администрацији, У наредном броју: војсци и разним другим службама. СВЕДОЧЕЊА НЕКИХ НЕПОСРЕДНИХ АКТЕРА РАСПАДА ЈУГОСЛАВИЈЕ На Косову и Мтохији је те године живело 67 одсто Албанаца, наводи се у извештају ЦИА и наглашава да Србија није била у стању да сама поднесе терет који је представљало неразвијено Косово, што је 22. априла довело до обећања Словеније и Хрватске да ће пружити помоћ, “али не на терет стандарда развијених”. “Тај догађај представљао је победу поборника веће аутономије република”, оценила је ЦИА. У прегледу унутрашњо-политичких односа, ЦИА наводи да тадашња популарна крилатица “дикататура пролетеријата” у ствари представљала само вешто упакован назив за недемократску власт комуниста над некомунистима и да је компликован концепт “самоуправљања” од самог почетка био суочен са многобројним проблемима. Главне звезде извештаја ЦИА, у којем су прецртани само извори информација из самог тадашњег државног врха, су, наравно, Јосип Броз Тито, некадашњи комунистички лидер а касније и дисидент Милован Ђилас, Титова десна рука Едвард Кардељ, македонски кадар Крсте Црвенковски, босански комунисти Цвијетин Мијатовић и Бранко

Izbor


Izbor

КАКО ЈЕ САНЏАК ПОСТАО НОВИ ИЗАЗОВ, ПРЕТЊА И УЦЕНА СРБИЈЕ Ослонац Зукорлића на врховног поглавара Сарајева и његову идеолошку формулу „Бошњаци с ове и оне стране Дрине су једна целина, а Сарајево њихов једини духовни центар“ неопходан је за интернационализацију „проблема Бошњака“

Југозападни део Србије – Рашка област (Санџак) постаје жариште вештачки распириваног национално-религиозног конфликта. Према попису из 2002. године у Србији живи више од милион грађана (14 одсто становништва) који себе убрајају у националне мањине. Према закону из 2002. године, националне мањине остварују своја права преко Националних савета, који су формирани на основу изборног система. Ситуација се променила 2009. године, када је Влада Србије прикључење Европској Унији одредила као свој основни задатак. У циљу поспешивања евроинтеграције Србије и под притиском Савеза војвођанских Мађара, подржаног из Будимпеште, донет је нови Закон о националним саветима. Главна одлика тог новог закона своди се, као прво, на могућност непосредног избора чланова Савета националних мањина. Избори на основу новог закона одржани су 6. јуна ове године у свих 167 општина Србије. У спискове бирача унето је 460 хиљада представника 19 националних мањина, од којих је 16 њих директно бирало своје представнике у Националне савете (Хрвати, Словенци и Македонци своје Националне савете бирају другачије – на изборним скупштинама). Осим тога, као допуна већ постојећих 15 Националних савета, после избора формирана су још четири. Друго, сфера компетенција националних савета значајно је проширена: они су добили отприлике 70 конкретних овлашћења у остваривању права националних мањина. Сада Савети могу да оснивају образовне и културне институције, средства масовног информисања; могу да захтевају увођење нацио-

S one strane zakona налног језика и писма у својству званичних у појединим општинама; могу да предлажу промене назива улица, тргова, градских квартова; да утврђују националне симболе и празнике; да учествују у изради закона који се односе на националне мањине; да сарађују са међународним и регионалним организацијама, државним органима, организацијама и институцијама у својим „родним“ државама итд. Овлашћења

националних савета сада су толико велика да без њиховог одобрења парламент Србије не може више донети ни један закон, који се односи на националне мањине. Треће, Закон је омогућио укључивање у процес избора Савета политичких партија и организација националних мањина. Резултат је да је политичка тежина националних савета значајно повећана. Притом Савети активно сарађују са „својим“ политичким партијама – пре свега се то односи на Мађаре и Бошњаке, који активније од осталих покрећу теме децентрализације, регионализације и „регионалног развоја“. РАТ ТРОЈКЕ

На изборима у националне савете у Санџаку дошло је до оштрог сукоба између три политичка фактора. Списак „Бошњачки препород“ подржала је Санџачка демократска странка Расима Љајића, а Бошњачки списак за европски Санџак – Странка демократске акције Санџака Сулејмана Угљанина. Трећи списак Бошњачку културну заједницу – што је принципијелно нова појава на политичкој сцени Србије – предводи религиозни лидер муфтија Муамер Зукорлић. Четврто, поље делатности националних савета богато је проширило српско Министарство за људска права и права мањина које је објавило и посебну

39

инструкцију. Чиновници у општинама обавезали су се да ће у списак бирача националног савета унети сваког ко то жели, па чак и оне чије уношење у списак траже друга лица. Притом се искључује било каква провера и првих, а нарочито других лица, па је тако у спискове бирача националних мањина укључен значајан број српских грађана, без њиховог знања. Дакле, Закон о националним саветима је 2009. године створио нови модел проширене самоуправе националних мањина у Србији. Значајно је повећан друштвено-политички значај избора у савете, који је сада упоредив са парламентарним и председничким изборима. Националне мањине Србије, по закону из 2009. године, добиле су таква права каква, према речима српског председника Бориса Тадића, нема нико у Европи. У политичкој сфери муслиманског друштва Санџака за последње три године догодиле су се значајне промене. Главне политичке странке у региону од 2006. године биле су Санџачки списак Сулејмана Угљанина, Санџачка демократска странка Расима Љајића и Санџачка партија Февзије Мурића. Угљанинова странка наступала је са иницијативом да се Санџаку да потпуна аутономија и уједињење два његова дела. Љајићева странка залагала се за интензификацију децентрализације Србије, док је Мурићева странка захтевала проширену аутономију и расписивање референдума о одређивању статуса Санџака. Међутим, током каснијих година те партије су се углавном бавиле изајамним конфликтима и свађама. У међувремену, у први план друштвенополитичког живота Санџака дошао је сукоб између две исламске организације које једна другој оспоравају легитимитет - Исламска заједница Србије на челу са Адемом Зилкићем и Исламска заједница у Србији на челу са Муамером Зукорлићем. Нагласимо да је претходно суштина њиховог спора повезана са претходном организацијом Исламска заједница у СФРЈ. Она је била једина на челу са реис-ул-улемом (главним муфтијом) и

центром у Сарајеву, а истовремено су постојали и републички центри. Распадом СФРЈ и стварањем нових држава почеле су се формирати самосталне исламске заједнице. Званични ка-


40

рактер променама дао је Статут Исламске заједнице СФРЈ, усвојен у Скопљу фебруара 1993. године. На његовој основи су проглашене самосталне исламске заједнице БиХ, Македоније и Црне Горе. Исламске заједнице Хрватске, Словеније и Србије остале су везане са Ријасетом (врховна управа муслимана) у Сарајеву. ОДВАЈАЊЕ ОД САРАЈЕВА

Међутим, у фебруару 2007. године муслиманска заједница у Србији је изјавила да иступа из подређености БиХ и ствара сопствени Ријасет Исламске заједнице Србије са центром у Београду. Одговор на то била је иницијатива Мустафе Церића, шефа Исламске заједнице Босне и Херцеговине, када је у јулу 2007. године у главном граду Санџака Новом Пазару одржан конгрес уједињења исламских заједница Србије које нису прихватиле духовну независност Београда. На конгресу је објављена подела, а за главног муфтију земље на

том опозиционом конгресу изабран је Зукорлић. Он је стао на чело Исламске заједнице у Србији са изразитим радикалним карактером и преузео на себе функцију представника целокупног муслиманског становништва Санџака. Расколнички конгрес је оштро осудио вршилац дужности шефа улема Србије, Хамдија Јусуфспахић. „Централни орган српских муслимана треба да се налази унутар земље, а не изван њених граница“, изјавио је његов помоћник Абдулах Нуман. Опонент Зукорлићевом покрету је умерена струја, која признаје организационе оквире Србије. Њу заступа организација Исламска заједница

S one strane zakona Србије на челу са реис-ул-улемом Адемом Зилкићем. Његове присталице сматрају да су Бошњаци Санџака уморни од узајамних свађа и неслоге, а да правима муслимана не прети никаква друга опасност до опасност од сопствених међусобнмих конфликата. Највећу активност на унутрашњем и међународном плану испољава Зукорлићев покрет. Са идеолошког аспекта, његова делатност разликује се од агресивне религиозно-националистичке реторике и непомирљиве критике државних власти Србије. Основу пропаганде чине тезе о томе да је „у последњих сто година власт Србије опасност по Бошњаке“, да су „српски идеолоизи од Илије Гарашанина до Добрице Ћосића створили толико страшну идеологију да она потпада под одређење геноцида“, да се „већина српских режима налазило под утицајем те идеологије“, да су „последице реализације те идеологије били геноцид, убиства, притисци и изгон Бошњака“. Логички наставак тих теза јесте обраћање Зукорлића Западу због кршења националних, религиозних и људских права према на муслиманима. Стратешки задатак Зукорлића јесте да се „проблем Бошњака“ изнесе на општебалкански ниво и да се он интернационализује. Његов главни савезник у идеји изношења претензија на територије на којима живе Бошњаци – на Рашку област – јесте сарајевски реисул-улема Церић. Ослонац Зукорлића на врховног поглавара Сарајева и његову идеолошку формулу „Бошњаци с ове и оне стране Дрине су једна целина, а Сарајево њихов једини духовни центар“ неопходан је за интернационализацију „проблема Бошњака“. НАМЕРЕ НОВОПАЗАРСКОГ МУФТИЈЕ

Зукорлић као тактичка средства наводи, као прво, трансформацију делатности Националног савета у правцу заокрета од законом прописане активности у области образовања, језика и културе ка сфери афирмисања националних права. То ће омогућити да се институционализује систем, који формира национални идентитет Бошњака, пошто су „Бошњаци“ изгубили и последњу кап поверења у систем Србије и спасење својих права виде унутар свог сопственог система делатности“. По свој прилици, Национални савет за Зукорлића поседује само „ограничену оперативну вредност“. Али и сфера културе не измиче његовој пажњи иако у специфичном маниру. Овде се фиксира теза о „агресивној асимилацији Бошњака пошто они немају образовање на сопственом језику“, и полажу наде у Босну и Херцеговину. Притом Зукорлић жали што Босна и Херцеговина није национална држава, па према томе нема ни механизме за заштиту права Бошњака који живе у Србији. Друго, он декларише неопходност да се избори за то да Бошњаци стекну статус конститутивног народа Србије. У

Izbor

практичном смислу, осим свега осталог, у државним органима треба да се значајно повећа специфична тежина Бошњака. Уочи избора у Националне савете Зукорлић је изјавио да „у Новом Пазару живи 85 одсто Бошњака, али их у полицији ради свега 30 одсто“. Слична ситуација је у систему правосуђа, пореске службе, царине и свим другим институцијама, у којима Бошњацима не припада одлучујућа улога“. Он је изнео претензије и према пасошима Србије, где се „наводи српско држављанство, а не држављанство Србије“, што је „за мене лично увреда“. Треће, он планира промену статуса региона Санџак тако да би он требало да стекне „културно-просветну аутономију“. Он је у лето 2009. године иницирао потписивање Декларације о кршењу права Бошњака, која се садржала седам тачака, а у једној од њих је реч о стварању јединственог региоина Санџак, који обједињава све општине са бошњачком већином. Зукорлић се ослањао на општеевропски процес регионализације и категорички захтевао да се у Србији створи једна административна јединица која обухвата општине Нови Пазар, Тутин, Сјеницу, Нову Варош, Прибој и Пријепоље. С тим у вези је Зукорлићева струја и подржавала напоре београдских власти у регионализацији земље. Индикативно је да је резултат био да су у првобитну варијанту Закона о регионалном развоју унете измене. Сада је по новом Закону у Србији, уместо предвиђењних седам, створено пет статистичких региона. Непромењени су остали региони Војводина, Београд и Косово и Метохија. Источна и Јужна Србија (од Смедерева до Кладова у северном делу региона, до Прешева и Босилеграда на југу) обједињени су у један, а Шумадија и Западна Србија у други регион. У овај последњи укључен је простор од Богатића до Тутина и од Деспотовца до Бруса, па су тако заједно остали Нови Пазар, Сјеница, Тутин, Пријепоље, Прибој и Нова Варош (мада су, по првобитном нацрту закона, Нови Пазар и Тутин требало да се нађу у Централном региону а остале четири општине у Западном). Две водеће санџачке странке Љајићева Санџачка демократска странка и Угљанинова Странка демократске акције дистанцирале су се од Декларације из 2009. године оценивши је као непотребну јер уноси забуну и противречност. До заоштравања ситуације и сукоба између представника две исламске заједнице Србије дошло је у мају 2009. године у вези са посетом санџачким муслиманима шефа Исламске заједнице БиХ Мустафе Церића. Индикативно је да се његова посета временски подударила са посетом Балкану потпредседника САД Џозефа Бајдена. Током своје посете Церић је изјавио: „Ако неко и може постати фактор стабилности у региону,


Izbor

S one strane zakona

нарочито у Санџаку, онда је то Сарајево. Ми Бошњаци из БиХ желимо рећи бошњацима Србије да смо ми са њима и за њих, да они нису одбачени, да смо ми један народ, који живи у две државе, ми у Босни, они у Србији“. Позиција Церића није се променила од тренутка реорганизације Исламске заједнице после распада СФРЈ, када је он тврдио да су „бошњаци у Србији саставни део Босне и Херцеговине у смислу етничке, националне и религиозне идентичности“. Тако је непомирљива Церићева доктрина довела до религиозно политичког раскола у Санџаку и до распламсавања дискусија у Србији о неопходности мешања државне власти у „мали рат“, који у последње време међусобно воде бошњачки религиозни и политички лидери.

Србије. О степену њеног утицаја сведочи ултимативни захтев за доношење резолуције о Сребреници; посредништво Турске у сређивању конфликта између министара владе Србије лидера Санџака Љајића и Угљанина; учешће Анкаре у потпису Србије на низ декларација, поред осталих, и Истамбулске, према којој Србија гарантује суверенитет и територијалну целовитост БиХ и подржава њено чланство у НАТО; редовни билатерални сусрети државних руководилаца Србије и Турске. Овај последњи правац завређује да се посебно нагласи посета Турској Расима Љајића, министра за рад и социјалну политику Србије, до које је дошло почетком јануара 2010. године. Српски министар рада водио је преговоре са турским министром иностраних послова Давутоглуом о изградњи две ауто магистрале – од Новог Пазара до Догађаји који производе кризу у Сјенице и од Новог Пазара до Тутина. Санџаку повезани су са Турском и САД, која се у српском вођству изборила за повратак Турске на Балкан У лето 2010. године дошло је до промене у односу снага на политичкој сцени санџачких муслимана, на којој су две деценије доминирали Сулејман Угљанин и Расим Љајић. После избора у Национални савет бошњака, на којима је организација Муамера Зукорлића Бошњачка културна заједница добила већину мандата (17 од 35), победио је Зукорлићев курс. Упоредо са Љајићем и Угљанином, он је постао трећи кључни лидер Санџака. На спољнополитичком плану и Зукорлић и његов духовни учитељ Мустафа Церић појачано раде на устоличењу Турске на Балкану рачунајући да ће у везама Притом би 85 одсто цене коштања прона линији „Анкара-Београд“ Санџаку јекта финансирала турска Ексим-банка; припадати посебно место. рестаурацијом и реконструкцијом Но-

Индикативно је да је у периоду 1990-1995. године турски министар иностраних послова Ахмет Давутоглу предавао на Међународном исламском униве-рзитету у Куала-Лумпуру, који обједињује муслиманске професоре и студенте из целог света, међу којима се налазио и садашњи реис-ул-улема БиХ Мустафа Церић. Када је о Турској реч, која упорно и доследно учвршћује свој утицај на Балкану, требало би говорити о њеном директном мешању у унутрашње ствари

вог Пазара и развојем индустријске зоне у Тутину бавила би се турска агенција „Тика“, а турским средствима требало би да се у Београду изгради Исламски центар, који ће се бавити „више културним, него религиозним питањима“. Такође је са Турском планирана реконструкција војног аеродрома у Лађевцима у цивилни аеродром, а цена пројекта износи 13 милиона евра. Део средстава би био издвојен из буџета Турске и Србије. Дакле, паралелно са повећавањем турске

41

моћи на Балкану, напори званичног Београда и одређених политичких снага Санџака, усмерени су у правцу претварања тог региона у базу подршке Турске у Европи. На пример, председник Бошњачког националног већа Мевлуд Дудић, које

Београд сматра нелегитимним, уочи посете Србији премијера Турске Реџепа Ердогана јула 2010. године обратио му се отвореним писмом. Дудић је изразио уверење да је за Бошњаке на Балкану, пре свега оне који живе у Санџаку, нарочито значајно присуство Турске у том региону. Наглашавајући значај турског трага, остављеног на Балкану, Дудић је тврдио да су Бошњаци преживели једанаест геноцида и да су једини народ на Балкану и у Европи који нема своју националну државу. Бошњаци се, према његовим речима, суочавају са „грубим кршењем личних и колективних права“, са „дискриминацијом по религиозном и националном обележју“. Он је оптужио власт Србије да спроводи унутрашњу политику „која се развија по геноцидним плановима у односу на бошњаке и муслимане“, да се „београдски режим“ из све снаге труди да разбије бошњачке и муслиманске институције“ и да у целини испољава „правно и политичко насиље“. Даље је упозорио на последице – на дестабилизацију ситуације у Санџаку, која, тобоже, Бошњацима не оставља никакву могућност осим стварања паралелних националних институција на путу ка потпуној политичкој и административној аутономији и слободи. И на крају је Турској понуђено да постане „кључни фактор у нормализацији односа између Србије и муслиманског света“. За време посете премијера Турске Ердогана Србији 12. јула 2010. године он је присуствовао отварању муслиманског Културног центра у Новом Пазару и потписао неколико билатералних споразума у области заједничке изградње. Упоредо с тиме, Зукорлић и Церић крећу се на колосеку политике САД на Балкану. Управо је на иницијативу САД Србија успоставила „добре односе“ са Турском. А Турској су опет зацртани задаци да координира односе Србије и Босне и Херцеговине и да буде „гарант стабилности у Санџаку“. На иницијативу


42

амбасаде САД, заједно са низом других западних амбасада и у савезу са Зукорлићем, формирана је лобистичка група „Пријатељи Санџака“. Мада мешање спољних сила у послове Санџака не треба да чуди – Међународна кризна група је још у извештају од 8. априла 2005. године указивала да „проблем Санџака захтева интернационално разрешење“. У нову спиралу заоштравање односа са Србијом ушло се у јулу 2010. године, а за повод је послужила одлука Београда да за формирање Националног већа Бошњака није довољна проста већина (као другим националним мањинама у Србији), већ, сагласно новој препоруци која је на снази, присуство 2/3 чланова (члан 3). Као одговор, у српској скупштини формиран је Форум бошњачких посланика а потом и Бошњачки национални сабор. Уз учешће представника практично свих организација и институција Бошњака, Сабор је 14. јула 2010. године усвојио Декларацију, у којој је „у складу са принципима и стандардима европске регионализације у процесу децентрализације и регионализације Србије“, захтевао да се призна да су Бошњаци државотворни народ Србије и да се започну преговори са Београдом о решењу конституционог статуса Санџака. Због утврђивања измена статуса Санџака, Сабор је прокламовао да ће формирати Комитет за успостављање Народног већа Санџака (које је постојало у периоду 1943-1945. године; прим. А. Ф.). Осим тога, Сабор је позвао све Бошњаке у отаџбини и у дијаспори да издвоје један одсто из личних прихода за финансирање пројеката од националног значаја. Председник Србије Борис Тадић обрео се у сложеној ситуацији: с једне стране, његов спољнополитички курс има очигледне назнаке зближавања са Турском; он отворено говори о жељи да се „скине етикета вековног непријатеља ислама и муслимана“. Са друге стране, очигледни су дестабилизација и радикализација атмосфере у Санџаку са очигледном повезаношћу „бошњачког питања“ за Турску. И у време док Тадић у „секуларизму и демократији“ види једино средство за заштиту од радикалног муслиманског фундаментализма, Зукорлић започиње „другу етапу“ борбе, чији је циљ у етничкој консолидацији „бошњачке нације“, аутономија Санџака и стицању посебног статуса бошњачке националне мањине у Србији. Ништа није мање заоштрен проблем за српске власти у Санџаку и опасност од појачавања терористичке опасности вехабита. Вехабитски покрет у балканском региону постоји као целина на територији БиХ, Санџака, Македоније и КиМ (7). У пролеће 2010. године шеф израелске дипломатије Авигдор Либерман је изјавио да ће Ал-Каида и друге исламске екстремистичке групе покушати створити своје базе на Балкану. Затим је уследила информација ара-

S one strane zakona пских медија о пребацивању радикалних исламских група из БиХ у Санџак. Адем Зилкић је истакао да је то последица како разлика у исламској зајдници, тако и делатности низа невладиних организација. Ради се о „пресељењу“ вехабита у Санџак – оних који не признају законе државе, већ једино шеријатско право. Посланик из Бошњачко-демократске странке Санџака у Скупштини Србије Есад Џуџевић истиче да је ради-

кализација ситуације у Санџаку искључиво везана за деловање Муамера Зукорлића, „у чијем су се окружењу појавили неки брадати момци“. Према његовом мишљењу, Зукорлић својом неспособношћу за дијалог онемогућава хармонични развој Санџака, манипулише осећањима верника и користи тешку економску ситуацију (Санџак је економски најзаосталији регион Србије. Нови Пазар је центар организованог криминала и има висок степен незапослености, нарочито међу омладином) и чињеницу да се у Југославији центар исламске заједнице налазио у Сарајеву. Реис-ул-улема Зилкић такође истиче да „нас закон о црквама и религиозним заједницама доводи у апсолутно једнако стање са осталим религиозним заједницама. У оквирима Исламске заједнице постоји Факултет за проучавање ислама, три медресе, низ дечјих вртића, држава финансира медресе у Новом Пазару и Београду (...) плаћа стипендије двадесеторици студенета Исламске заједнице“. Он је такође приметио да се повољно тле за деловање вехабита у Санџаку појавило у вези са неодређеношћу става државе, која се није одредила која је исламска заједница у Санџаку легитимна. Лидери вехабитског покрета, који се проширио на Балкану, па и у Босни и Херцеговини, контролишу делатност својих следбеника у немачкојезичком простору (центар у Аустрији). Сарајево је постало центар у који се сливају дознаке за финансирање вехабита. Контакти лидера вехабита Аустрије и БиХ су веома тесни, а при том све стране уживају финансијску подршку Саудијске Арабије. Она је финансирала исламистичке групе у БиХ још у периоду

Izbor

рата 1992-1995. године, и већ тада је био пробијен канал за притицање новчаних средстава из Беча преко данас већ непостојеће „Тхирд Ворлд Релиеф Агенцy” (ТWРА). Тада је у БиХ ратовало око 1.000 бојовника из арапских земаља. После рата већина њих је напустила земљу, али је део остао скапајући бракове са локалним муслиманкама и помоћу средстава из Саудијске Арабије наставио „мисионарску активност“. Резултат тога током последњих година била је у срединама босанских муслимана забележена конфронтација између присталица традиционалног ислама и радикалних екстремистичких група. Борба се, међутим, не развија у корист ових последњих, па је с тим у вези и пребацивање центра њихове делатности у Санџак. Позиција централне власти изазива оштро незадовољство српског становништва Санџака, које је забринуто, пре свега, због тога што су органи општинске и градске управе углавном концентрисани у рукама бошњака-муслимана. Долази до промене локалних назива у местима у којима живе Срби: село Алуловићи је преименовано у Халуловићи, Постење – у Постојење, Дојевићи – у Доховићи, а село Црквине у општини Тутин, које је сачувало назив чак у периоду турске окупације, данас називају Кадилук. Одвија се процес куповине земљишта, у шта паре улажу муслимански кругови. Осим тога, бележе се напади на српско становништво, отпуштање с посла Срба и запошљавање муслимаских кадрова. Збигвтога Срби из општина Прибој, Пријепоље и Нова Варош одбијају да своје регионе признају у саставу „региона Санџак“ претећи референдумом и блокадом путева. Заоштравање ситуације догодило се и у августу 2010. године. Према Декларацији Бошњачког сабора, како се наводило, предвиђено је успостављање Народног већа Санџака (НВС). Програм НВС укључује уједињење у целину српских и црногорских „општина историјског региона Санџак“ и проглашење аутономије Санџака. Председник комитета за успостављање Народног већа Санџака Демал Суљевић покренуо је „новопазарску иницијативу“. Он је најавио „рестаурацију аутономије Санџака“ - „враћање Санџаку такозване партизанске аутономије, која му је дата у годинама Другог светског рата 1943-1945. године. У време док власт у Србији нема намеру да стављају на дневни ред питање статуса Санџака, о статусу бошњачког народа, ми смо дужни да узмемо судбину у своје руке, изјавио је Суљевић. Санџак, према његовим речима, представља као такав једну целину у културном, географском, комуникацијском, етнолошком, економском и сваком другом аспекту, то није ни српска, ни црногорска колонија, Санџак припада његовим грађанима. Посебну пажњу потребно је обратити на назив Већа: није реч о орга-


Izbor

S one strane zakona

низацији бошњачког народа, него о Народном већу Санџака, тојест, органа који претендује на изражавање воље свих грађана, који живе на тој територији. НВС се намењује функција општенародног представника са више него озбиљним и далекосежним задацима. У својој делатности оно би, према тврђењу Суљевића, полазило и поштовало резултате референдума из 1991. године – његово спровођење организовала је Странка демократске акције Сулејмана Угљанина, и на њему се више од 90 одсто гласача одредило за потпуну аутономију Санџака.

заједница у Србији. „Три године“, каже Зилкић, „ми упозоравамо јавност Србије да деловање и речи Зукорлића противрече вери, религиозним нормама и нормативним актима Исламске заједнице. То је политика са опасном реториком, која нас враћа у 90-те године, када су гореле куће и убијани људи! Зукорлић је, према речима Зилкића, узурпирао право да представља интересе пола милиона људи“ . Захтеви о аутономији противрече и Уставу Србије. Власт игнорише чињенице. На пример, бивши шеф Службе безбедности армије Момир

Захтеви за аутономијом Санџака прилагођавају се европским стандардима и реалностима. У циљу поспешивања евроинтеграције елаборисана је европска формула аутономије Санџака – „у Уједињеној Европи Санџак, чији се један део налази у Србији, а други у Црној Гори, имаће статус сличан Јужном Тиролу, подељеном између Италије и Аустрије“. Присталице Зукорлића намеравају да се обрате европском суду у Стразбуру у вези са кршењем религиозних права. У том су циљу, према изјави портпарола Исламске заједнице у Србији Самира Тандира, ангажоване лобистичке групе у САД и Европи. Осим тога, јавно је изнета намера присаједињења „бившег Санџака Босни и Херцеговини под одређеним условима“. А под „одређеним условима“ подразумева се распад Босне и Херцеговине, однсосно, у случају проглашења независности Републике Српске, Србији директно прети отцепљење Санџака. Истовремено је крајем лета 2010. године у Санџаку уследило низ инцидената, поред осталих и спаљивање срспке заставе. Регионални национално-политички конфликт практично се развија уз помоћ државне власти и њеног директног одустајања од покушаја сређивања питања. На пример, Зилкић се током три године стално обраћао властима са захтевом да се ликвидира „двовлашће“ у Санџаку и укине нелегитимна Исламска

Стојановић наводи такве чињенице као што су подршка и финансирање Зукорлићевог покрета из Судијске Арабије и стварање његове приватне армије и службе личног обезбеђења, која је супериорнија од председничке. Водећи српски аналитичар Ђорђе Вукадиновић истиче да је грешка власти у односу према Зукорлићу начињена још 2002. године, када је он, „мимо важећих правила и процедура постао шеф универзитета, који је послужио за даљу радикализацију, а Зукорлић је лично добио признање не само као доминирајући духовни него и светски, чак културни лидер у Санџаку“. Сам Зукорлић упозорава на поједностављено тумачење догађаја у Санџаку по формули „постоји тамо један муфтија са неколицином фундаменталиста, кога треба ограничити и смирити, а иначе је све у реду“. Он изјављује да „званични Београд треба да буде начисто с тим да је Санџак темељни камен, камен спотицања Србије“. Дакле, до друге половине 2010. године у Србији се оформио радикални религиозно-политички покрет, који је поставио задатак да дезинтегрише, а у коначном резултату, промени постојеће стање у региону Рашка област (Санџак). Треба имати на уму и искуство етноконфесионалног рата на територији Босне и Херцеговине, у току кога су се управо „Санџаклије“ показале

43

као нејнепомирљивији екстремисти. Мобилизација исламског фундаментализма и радикализација ислама у Србији крајње су опасне појаве не само за саму Србију него и за читаву Европу. Извор Стандард, Београд, аутор: Ана Филимонова


44

Reporta`e

КАДА ИМАШ ЛОВЕ...

Сачуван склад и лепота

Izbor

више могуће отворена према околини, Архитектонски тим у саставу Енрике а опет заштитити њихове власнике од Ремек-дело архитеката: Погледајте Салас, Томас Гуерена и Фелипе Гонзалез знатижељних погледа и осигурати им супер луксузну резиденцију богаташа сели су за столове, за неколико дана потребну приватност.

Свака просторија у кући опремљена договорили детаље пројекта, пре- - Искористили смо два велика храста је искључиво основним, потребним зентирали их одушевљеном клијенту и која деле кућу и прометну улицу те тако посао је могао започети. За тачно пола осигурали приватност, а истовремено намештајем у неутралним бојама Када имаш новца, ништа није проблем. Или боље речено, када буџет није лимитиран, само небо је граница. Управо тако веројатно су се осећали архитекти из студија GLR Arquitectos којима је клијент, иначе богати предузетник, једног дана дошао у уред с молбом да за њега и породицу осмисле идеалан дом у близини мексичког града Монтереја, тачније на земљишту смештеном у планинама Сиера Мадре. - Само нека је пространо, савремено и са свим могућим садржајима за удобан добили и потребан хлад на тераси која и безбрижан свакодневни боравак. године настала је ЦГ кућа, импресивна се налази изнад базена. Кућа је напраНовац није проблем - баш као у филмовила смештена на земљишту од чак

17.250 квадратних метара. вима рекао је предузетник своје захтеве архитектима и додао како све остало Према речима архитеката, највећи препушта њиховој креативности. изазов био је изградити кућу која ће имати леп поглед на град, бити што је

вљена у неутралним тоновима од низа материјала, првенствено бетона, стакла, челика, смеђе-црног вулканског камена и дрва.


Izbor

Такав микс, иако рискантан, показао се као савршен избор јер се у потпуности уклопио у природу, не нарушавајући њен склад, што је и био коначни циљ - објаснили су архитекти који су уређујући интеријер применили исти принцип. Тако је свака просторија у кући опремљена искључиво намештајем у неутралним бојама. Такође, допремљен је само основни намештај, потребан за нормално свакодневно функционисање јер је клијент изразио жељу да му дом буде минималистички уређен, без сувишних детаља.

Не воле детаље - Ради се о људима који баш не воле детаље, а најситније ствари у кући су им слике и књиге - открили су архитекти и додали како дневни боравак, трпезарију и спаваћу собу красе велики прозори с којих се пружа поглед на импозантан врт препун палма. Одмак од градске вреве - Намерно смо ставили стакло у ове просторије јер се у њима највише борави, па је добро што су стално испуњене природном светлошћу, што је јако важно - рекли су архитекти и напоменули

Reporta`e

да упркос томе што интеријер куће изгледа уистину репрезентативно, највећи адут куће је заправо екстеријер. Осим природних лепота планина Сиера Мадре, целокупном утиску увелико придоносе и велики базен, врт и тераса на којој власници проводе највише времена - рекли су архитекти и открили како су терасу израдили функционално па је она “по мери” за одмарање, али и за одржавање лудих тулума. А управо је боравак на отвореном и спајање интеријера с екстеријером што је

више могуће оно што архитекти студија GLR Arquitectos сматрају модерном архитектуром. Кажу, објекти који се стапају с природом, а који су надомак града (баш попут овог) сан су младих, пословних људи који су свесни важности могућег одмака од вреве града и ужурбаног начина живота. Извор Јутарњи лист, Загреб, аутор: Ива Новак

45


46

Reporta`e

Манастир Горњак

Izbor

сигурношћу се може закључити да је манастир подигнут између 1378. и 1381. Према предању, забележеном 1867. године, да је његов ктитор кнез Лазар, године, манастир Горњак настао је а да се Григорије Синајит - Млађи само ‘’потрудио са братством око подизања овако: “Ловио кнез Лазар са својом пратњом овог манастира’’. по планинама, испод којих се сада налази манастир. Ловећи, тако, наиђу у шуми на испосника светог Григорија, једног од познатих синајита. Кнез је желео да разговара са светим човеком, али он није хтео прећи на другу страну Млаве, те је разговор започет гласним довикивањем преко хучне реке. Када је светитељ схватио да се ради о побожном човеку, утиша на том месту, уз помоћ молитве божје, хучање реке и мирно поразговара са кнезом. Кнез, хотевши да испуни жељу светитеља да му овде подигне богомољу, подиже цркву Ваведења Пресвете Богородице у Ждрелу браничевском.” Тако вели предање, а сам кнез Лазар, ‘’самодржац всеје србскији земље’’, у повељи манастиру Горњаку, каже: ‘’... поштах се малоје сије приношеније принети владичици мојеј пресветој Богородици, и саздав црков в мјестје Манастир Ждрело, касније назван Горњак, налази се на малој заравни, која рекомјем Ждреље Браничевском...’’

српски пустињаци”. Манастир је подигнут 1378. године, када је Кнез издао и горе поменуту оснивачку повељу, а патријарх Спиридон је својом духовном влашћу то потврдио. Као мотив изградње манастира, кнез Лазар наводи жељу да учини мали принос Богородици “с надом у њену помоћ на Страшном суду Христовом”. Али, осим духовних, могући су и извесни државнички разлози за подизање овог манастира. Наиме, Лазар је тек био овладао овим крајевима, па је, како је то тада био прелепи обичај српских владара, желео ид а ту своју власт обележи задужбином. Следеће зиме или пролећа, Радич син Бранка Растиславића збаци власт Лазареву, а како су манастир и ктиторска композиција у цркви, приказујући Лазара и његову породицу на то још увек подсећали, оштетио је манастир. До маја 1379. године Лазар је поново потукао Радича и одузео му имања, а манастир дао на бригу тек пристиглом Григорију Синајиту - Млађем, који се са братством потрудио “о вздвиженији и сзданији храма того и о инех вештех” али с новчаном “помоштију господина

као да је баш због њега ту створена, изнад леве обале Млаве испод стрмих литица планине Јежевца. Околни предео толико је леп и живописан, о чему је, између осталих и Ђура Јакшић у одушевљењу певао: “Од Великог Села до самога Ждрела, ко да је вила нека ћилим разастрела”. а Феликс Каниц је записао: “Застали смо као опчињени раскошном идилом овог предела где су боравили српски пустињаци”. Забележио је славни путописац и ово: “Застали смо као опчињени раскошном идилом овог предела где су боравили

кнеза Лазара”. Исте године Лазар издаје другу повељу коју је такође потврдио српски патријарх. Уколико то није каснија интерполација (фалсификат), манастир је изузет из власти надлежног епископа, осим у духовним пословима и праву помињања, а монасима је остављено право да сами бирају свог игумана. За издржавање манастира и братства, Лазар је даровао Горњаку многа села у Браничеву, Стигу, Хомољу и Подунављу. Оригиналне повеље нису сачуване, већ су до нас дошле у каснијем и доста лошем препису, при чему су прва кнежева повеља и обе

Ипак, остаје чињеница да је изградња овог манастира везана за два велика имена, кнеза Лазара и Григорија Синајита - Млађег. Скоро сви детаљи о кнежевом тражењу ‘’одступнице нацији’’ у Браничеву су познати, али мало ко зна откуд синајит, дакле монах са Синаја, у Лазаревој држави. Григорије Синајит - Млађи, ученик Ромила Раваничког, обрео се 1379. године у још слободној Србији, бежећи са хришћанског истока, преко Свете Горе Атоске и Парорије у Бугарској, заједно са својим учитељем и ученицима. Са


Izbor

Reporta`e

патријархове састављене уједно, док је од Турака, па су тако боравиле у мадруга кнежева повеља изгубљена. настирима Орешковици, Хопову, Војловици, а за време Другог светског рата ИСТОРИЈА у Саборној цркви у Пожаревцу. Историја манастира, слободно се може Манастир, за кога многи сматрају да рећи, одсликава у свој својој потпуности је име добио по ветру горњаку, који и историју народа овога краја. дува овом долином, чувао је велике Рушили су га и палили, пљачкали њего- драгоцености у својој ризници: повељу ве драгоцености, одводили монахе, а кнеза Лазара, повељу патријарха он је поново ницао, ту поред Млаве, српског Спиридона (ИВ век), барјак прилепљен уз камене стрмине планине цара Душана, чашу кнеза Лазара, са Јежевца. Мошти преподобног Григорија угравираним иницијалима... Кажемо (које се сада налазе у манастирској ‘’чувао је’’, јер тих драгоцености више цркви), носили су монаси, бежећи нема у манастиру. У Првом светском

47

рату, Бугари су однели, не само златни путир, који је кнез Лазар поклонио манастиру, барјак цара Душана и све друге драгоцености, већ и манастирска звона. У Другом светском рату, Немци су запалили манастир, па су тако пропале или однете и остале вредности манастирске ризнице и библиотеке, а међу њима нестале су и повеље кнеза Лазара и патријарха Спиридона.’’ За време трајања средњевековне српске државе манастир је уживао сва права из оснивачке повеље као


48

и велики углед у народу и монаштву. За ово је имао захвалити пре свега угледу свога ктитора кнеза Лазара који се определио за Царство небеско, јер “земаљско је за малена царство, а небеско увек и до века”. Игуман манастира Горњака замонашио је око 1503. године деспота Георгија Бранковића, унука деспота Ђурђа од сина Стефана слепог, давши му име Максим. Ипак, турско ропство донело је многе невоље како народу тако и монасима. Тешки услови ропства нису могли а да свој “печат” не оставе и ту, на просторима манастира Горњака,

Reporta`e

па се тако из турског пописа у доба владавине султана Мурата III (15741595) сазнаје снага манастира лагано опада, а да се ис ам број монаха који бораве у њему смањује (У овом попису се први пут јавља-записано у неком службеном акту данашњих дана сачуваном, име “Горњак” за ово здање. На основу расположивих података, како из овог пописа ал ии неких других данас сачуваних, може се схватити да манастирско здање свој назив ипак не дугује позбатом ветру “Горњаку”, већ да ово име долази термина “Горњи град”. Наиме, Горњачка

Izbor

клисура је и данашњих дана препуна остатака старих утврђења: на вису Вукану је градић као и на Узенгији, на супротној страни на Јежевцу стражара осматрачница са које се види читав предео, све до Београда. Крај реке су постојале зидане капије које су затварале тај једини и мучни пролаз у Хомоље.). Сам ток догађаја непосредне манастирске околине, у доба вековног ропства под Османлијама, данас није детаљно познат, а оскудни су и сачувани подаци о његовим игуманима, монасима, инвентару и имовини.


Izbor

Reporta`e

Његови су монаси учесници свих збегова и сеоба којима је био изложен цео српски народ. Летописи бележе да је деспот Ђурађ 1437. предао Турцима градове Вишеслав и Ждрело: “тогда пресељеније многим иноком от својих виталишт би”. Како су монаси са собом носили и своје књиге и драгоцености, то се оне налазе расуте по многим фрушкогорским манастирима (Тако се у манастиру Ремети налази рукописни зборник проповеди светог Григорија Богослова, писан 1628. године.).

митрополита и описао: “црква је стара, са једним трулом (кубетом) ... озго шиндром покривена, неокречена, без звона”. У манастиру живи само један монах, а сва имовина је виноград од 15 јутара. На црквенонародном сабору у Сремским Карловцима 1735. године учествовао је и Данило, игуман горњачки. Године 1743. помиње се игуман Максим чији је сребром позлаћени крст сачуван. Он је дозидао спољашњу припрату уз манастирску цркву, а на потесу званом

Аустријску окупацију северне Србије, сходно одлукама Пожаревачког мира (1718), Горњак је дочекао у рушевинама. Обновљеног га је видео Максим Ратковић, егзарх београдског

“Кључ” подигао је скривницу у коју су се склањали монаси и манастирске драгоцености пред налетом Турака, пошто су паљења и рушења и у “њиховом” веку била честа. Ускоро су га Турци

49

1765. године разорили и спалили, али га монах Киријак обновио. Када су га Турци поново спалили, Киријак бежи у Аустрију. У рату познатом као Кочина Крајина, Турци су 1788. године опет палили спалили јер је игуман Исаија сарађивао са Аустријанцима. Он је, наиме, 1784. године једну шпијунску делегацију чији је задатак био да уходе турске снаге на том простору и процене изгледе за ратне успехе (Покорни и Митесер са пратиоцима) прошетао по Хомољу и Пожаревцу. Манастир се успешно обнављао, а 1792. године, заузимањем митрополита код Мустафа паше, купљена је једна воденица, за шта је добио и уредну тапију. Београдски везир Мустафа паша издао је 1796. године дозволу да се оправи манастирско кубе. Манастир се обнављао и после тих догађаја, ал ии у годинама устаничких борби, као и оних каснијих и касније ( Тако се зна да је Милутин Петровић, брат Хајдук Вељка, поклонио је Горњаку једно кандило. Карађорђе издаје 1812. године сведочанство манастиру да слободно користи планину и земљиште које има.). И Кнез Милош је много учинио за обнову манастира у тек ослобођеној Србији, посебно у Браничевској епархији. То није необично обзиром на његову побожност и чињеницу да је Пожаревац био једна од његових престоница. Бринуо је и за обнову и одржавање Горњака, али је по писању Вука Караџића, у свој двор пребацио једну од манастирских драгоцености -


50

барјак, наводно, цара Душана Силног. На барјаку је с једне стране грб Душанов, попис области којима је владао и натпис: “Вјем твоја дела и труди, за имја моје трудилсја јеси” (Отк 2,2-3), а са друге стране благовештенски кондак: “Возбраној војеводје побједитељнаја”. Касније је барјак вратио манастиру, али су га једном приликом монаси поклоне његовом сину - кнезу Михаилу Обреновићу. У деветнаестом веку Горњак је, уз манастире Студеницу и свети Роман, одређен за санаторијум у коме су лечени умоболни болесници у посебним ћелијама. У њему су издржавали казне и неки осуђеници. Тако је Народни суд српски у Крагујевцу донео 26. фебруара 1831. године пресуду да се Милосав Радосављевић из Жагубице, због убиства окује у једну ногу и пошаље у манастир Горњак где ће бити прикован за зид у једној од соба. Касније у њему издржавају казне свештеници које државни суд осуди на временске казне. Руска црква указала је Горњаку изузетну пажњу, поклонивши му један мали манастир у Москви. За управника овог манастира постављен је горњачки игуман Сава, који је у Москви на том положају и умро. Борбу да се манастир опорави и подигне успоравале су и поплаве које су често биле катастрофалне, као она 1825. када је срушен конак. Последњу окупацију (током Другог светског рата) манастир је тешко поднео, јер је старешина манастира синђел Мардарије (Здравковић) интерниран у Немачку и умро у логору, а братство се расуло. Године 1942. немачка окупаторска војска се уселила у

Izbor

Reporta`e

манастирске објекте и у њима остала пиластра. Кров је покривен оловом. до краја рата. Тих година уништен је Са западне и јужне стране дозидана драгоцени материјал из манастирске ризнице, међу њима и препис повеље о оснивању манастира. Нажалост, мало је тога боље било и после рата, јер га је преузела Југословенска армија и држала све до 1953. године када је коначно враћен Цркви тј. Епархији браничевској и када се у њега усељавају монаси. На предлог епископа браничевског, Свети архијерејски синод СПЦ претворио је Горњак у женски манстир. У њега се уселило сестринство из Македоније, које није желело да остане у оквиру тзв. Македонске цркве. ОБЈЕКТИ Манастир Горњак, иако владарска задужбина, скромних је димензија, што је често изазивало сумњу у Лазарево ктиторство. Многи од манастирских објеката нису сачувани у првобитном стању. У другом светском рату спаљена су оба конака. ЦРКВА Манастирска црква, посвећена празнику Ваведења Пресвете Богородице, прислоњена је уз планинску стену и заузима централно место у малом простору манастирске порте. У ниши северног зида налази се ковчег са моштима светог Григорија Синајита - Млађег, називаног и Григорије Горњачки и Григорије Ћутљиви. Архитектура Манастирска црква има тролисну основу са полукружним апсидама, већом - олтарском на истоку и мањим певничким са северне и јужне стране. Димензије цркве су 14х4,5м. Кубе са осмостраним тамбуром које лежи на квадратном постољу, носе 4

је припрата са звоником. Иконостас је рађен 1935. године у Охриду (рад Тимотеја Полебзеја), а иконе две године касније у манастиру Раковици (Слободан Лазаревић и Милисав Јовић). Живопис Првобитни живопис није сачуван, јер је страдао у пожарима и разарањима, а његовом уништењу допринели су и Турци скидајући оловни покривач са крова и изложивши тако цркву утицају временских непогода. Оно што сада имамо од живописа, потиче из каснијих времена, из XVIII и XIX века. Међу њима је и фреско портрет ктитора кнеза Лазара. У певничким апсидама разазнају се представе светих ратника. КАПЕЛА ГРИГОРИЈА СИНАЈИТА

Примивши манастир да управља њиме, Григорије Синајит се потрудио да га духовно обогати, па је у пећини у једној стрмој стени изнад самог манастира, дорадом и дозиђивањем,


Izbor

уредио испосницу сачињенуод: келије и капеле посвећене Светом Николи. У капели је сахрањен у гробници коју је за живота спремио. Целокупне зидне површине биле су фрескописане, али су време, влага и касније кречење, скоро све уништили па се једва по нешто разазнаје. Уметник је био човек невеликог сликарског дара и вештине, са више смисла за пропорцију фигура него за колорит. Историја ове капеле, саставни је део историје Горњака. Попис из 1467. године, помиње је као манастир светога Николе у Ждрелу, који султановој благајни плаћа годишње 200 акчи. Деценију касније, када се турска власт у овим крајевима усталила и организовала стварањем субашилука, први браничевски субаша Али-бег Михалоглу уселио се у капелу Григоријеву претворивши ову тешко приступачну црквицу у свој лични стан. Тако је манастир постао седиште турске окупаторске власти, иако су монаси и даље остали у њему, а капела и даље плаћала своју обавезу од 200 акчи. Године 1528 манастиру припадају и 3 влашке куће од којих приход износи 150 акчи. Када се турска граница померила северније, Турци су вратили монасима ову капелу и напустили манастир. Капела Григорија Синајита је најупечатљивији објекат у манастирском комлексу. Смештена је у пећини на стрмој стени, а до ње ваља прећи педесет камених степеника. Капела је посвећена светом Николи и у њој су две просторије - испосница и келија. Друга, такозвана Зимска капела, налази се у припрати дозиданој с јужне стране манастирске цркве, док је капела светог Илије уређена у Новом конаку, подигнутом 1979. године. Осим овог, постоји и Стари конак, изграђен 1963. године, а у њему су кухиња, трпезарија и скромне келије за монахе. Изван манастирског

Reporta`e

комплекса је једноспратна зграда за смештај духовника и гостију, а у близини је и велика трпезарија за вернике, који масовно долазе у време великих црквених празника.

51

Тајанствени извор Манастир Горњак има и неразјашњену тајну, чак од времена када је настао. Из пукотине у стени иза манастира вода почиње да капље сваке године на Ђурђевдан сливајући се до једне мале


52

Reporta`e

Izbor

сника Григорија, који и данас помаже Изван манастирског комплекса постоје свом народу. два објекта: једноспратна зграда за духовника и госте, и трпезарија за КАПЕЛЕ вернике који се овде окупљају о велиПоред капеле Григорија Синајита, у ким празницима. Горњаку постоје још две: тзв. Зимска Приредио З. Димитријевић капела уређена у припрати дозиданој са јужне стране манастирское цркве, и капела Светог Илије уређена у новом манастирском конаку.

увале, одакле је људи кашикама скупљају, а верује се да лечи очне тегобе. Одговор на питање зашто се вода из овог “извора” појављује само једном годишње, у одређено време - када се деле дан и ноћ, и то на Ђурђевдан, нико није дао. По некима, то су сузе испо-

СТАРИ КОНАК

Приземна зграда (24х6м) подигнута 1963. године, са кухињом, трпезаријом и скромним келијама за монахе. НОВИ КОНАК

је подигнут и освећен 1979. године, има корисну површину око 200 м2.


Izbor

Reporta`e

53


54

Izbor

@ivot, moda, estrada

Јеленине тениске креације:

– Са свих страна стижу похвале на рачун опреме коју носим и то ме веома радује. Иначе волим јарке боје, тако да ми се хаљина изузетно допада. Пажњу је највише привукла необична флуоресцентна зелена хаљина коју је носила на првом гренд слему ове сезоне.

Јарке боје за добре резултате Српска тенисерка Јелена Јанковић показала је још једну атрактивну хаљину из колекције коју за њу креира кинеска компанија „Анта Спортс Продуктс“. Како веома води рачуна о стајлингу, и приватно и на терену, Јелена се на париском турниру определила за жуту хаљину са воланима, боје која је ове сезоне у тренду.

Пренето из Жена Блиц, Београд,

мене је велика част што су ме изабрали за прво заштитно лице – истакла је Јелена.

Хаљина из колекције спортске опреме „Анта Спортс Продуктс“ (АНТА). Фото: БЕТА АП, монтажа фотографија: Сања Вучковић

Бора:

Поносни сам четник! Лидер „Рибље чорбе” Бора Ђорђевић поручио је хрватским медијима да је поносан што је четник и националиста! - Бити четник значи волети свој народ и борити се за своју земљу. Песма „Спрем’те се, спрем’те, четници” је, веровали или не, македонска. Ја сам националиста и тиме се поносим, а поштујем и хрватске националисте јер то је љубав према отаџбини - рекао је Бора за хрватску емисију „Ред карпет”. Рокер каже да је песму „Е мој друже загребачки” написао као одговор на песму групе „Филм” која носи назив „Е мој друже београдски”.

Ове године у Паризу Јелена се такмичила у жутој хаљини са воланима.

Српска тенисерка је након сарадње са „Reeboc-om“, потписала уговор са кинеском компанијом „Анта Спортс Продуктс“ (АНТА), која је опрема за турнире. Приметно је да се Јелена у последњих годину дана такмичи у веома атрактивним креацијама. – Морам да се похвалим хаљинама које креира АНТА. Они су нови у тенису, а за

- Они у тој песми кажу да ће брата Србина погледати кроз нишан, па ће се молити да ме промаше, али ће ме погодити. Онда ће заплакати. Шта ме боли ду*е што ће заплакати ако ћу бити мртав?!


Izbor

@ivot, moda, estrada

Онда сам ја из спрдње написао одговор Луис тата ђака - првака у песми „Е мој друже загребачки”, коју су многи Хрвати озбиљно схватили Певач са супругом Силваном и децом - рекао је Бора. Ђорђевић каже да Сергијем и Ела Митом допратио сина Андреја у школу

55

мишљење када се суочи са првим школским обавезама. Пренето из: Новости, Београд

никад неће заборавити деведесете и режим Слободана Милошевића, којег је „прозивао” у својим текстовима. “Ја нисам као неки заборавио прошлост када са кесом пуном пара кренем на пијацу и, ако то не заменим у марке на Почетак нове школске године био је првој пумпи, сутра нећу имати ништа. празник за многе родитеље и ђаке, Не кривим ја Милошевића толико јер он ништа није знао шта се дешава, увек је био погрешно информисан, али ја тај период не заборављам “. Чувени музичар се присетио и тренутка када је оставио алкохол. “Морао сам да прекинем турнеју и за-

вршио на интензивној нези. Тада сам морао да одлучим - или ћу да пијем, или да живим. Изабрао сам да живим. нарочито за децу која су 1. септембра Ја нисам пио из навике, већ зато што кренула у први разред. Првом школском дану обрадовао се и седмогодишњи ми је пријало”.   Ђорђе Балашевић у Андреј Стојановић, син фолк певача Суботици Љубише Стојановића Луиса, кога су до Основне школе „Краљ Петар Други“, Познати певач са „Панонском морнапоред тате, допратили мама Силвана, рицом“ одржао сјајан концерт млађи брат Сергије и сестра Ела Мита. Добро вече, Суботицо, лутко моја лепа - Андреј је одушевљен школом и новим - на препознатљив начин поздравио је у друговима, тако да већ два дана са среду вече Ђорђе Балашевић неколико усхићењем прича само о томе - каже хиљада Суботичана, али и посетиоце нам Луис. - Једва чека сутра да поново из других градова Србије, Мађарске, иде у школу. Драго нам је што није Хрватске и БиХ, које ни упорна киша и показивао отпор према школи, али хладан ветар нису спречили да уживају Пренето из: Прес Магазин, Београд не знам докле ће га то расположење у трочасовном спектаклу на градском држати. Надамо се да неће променити


56

@ivot, moda, estrada

Izbor

тргу. Први тактови и врисак публике да се и неке друге ствари разведре ... - Верна публика, која већ читаву деценију, отворили су несвакидашњу „пловидбу“ каже најпознатији „панонски морнар“. од албума „Као рани мраз“, чека нова Панонским морем. - Песме су управо онакве како је издања новосадског уметника, већ око

Суботичани су први у Србији могли да чују Балашевићеве непролазне хитове у новим аранжманима, који су обогаћени звуцима тамбурица оркестра „Панонска морнарица“.

требало да звуче када су настале, јер су то војвођанске теме које ништа не може боље да прати од панонског звука тамбурице. Међутим, тамбураши увек свирају тихо, готово без икаквог

Нове године моћи ће да ужива у новим нумерама Ђорђа Балашевића. - Неке песме су толико дуго сазреле у мени да је крајње време да их снимим, али нажалост тржишта нема - истиче Ђоле и додаје да ће тражити сваки начин да „превари“ пирате. - Биће то богме тешка борба. Имам материјала за нову плочу, али чекам најпогоднији тренутак, само не знам да ли ћу као неке моје колеге продавати диск уз детерџент, можда ћу уз млеко или неке друге намирнице које ће нам ускоро недостајати - шеретски ће Балашевић. На новом издању наћи ће се и део музике из филма „Као рани мраз“, који је приказан широм Србије. Извор Новости, Београд,

Нова форма песама оставила је недавно озвучења, те за овакве концерте моја без даха посетиоце и на концерту у Опа- „Морнарица“ има бежичне бубице. Можда нас после овако успешног тији. концерта позову да гостујемо у другим - Не само да је концерт био исти, него градовима, али нећемо се отимати, нас прате и исти климатски услови као у не желим да девалвирам једну овако Суботици, киша и ветар цео дан, а пред лепу ствар. сам концерт разведравање. Још само

аутор: Ј.Лемајић


Izbor

@ivot, moda, estrada

Деми Мур на Твитеру објавила своје голишаве фотографије

57

Популарна певачица Неда Украден, звезда бивше Југославије, недавно је прославила 60. рођендан, но још увек изгледа свеже и знатно млађе од својих Неколико сати након што је готово година. све светске медије преплавила вест како Аштон Кушер вара Деми Мур с атрактивном плавушом, глумица је на Твитеру објавила своје голишаве фотографије.

Глумац и манекенка поново су се почели виђати кад се Кристина преселила у Лос Анђелес, где је Сергеј у то вријеме често боравио.

Увек дотерана и добро негована, поИако је корак до педесетих, уистину се пуларна певачица доказује да жена може похвалити савршеном линијом у зрелим годинама итекако може конкурисати и знатно млађима. Без тела. обзира за коју прилику се уређује, Неда пази да то буде прикладно њеним годинама и фигури, па је тако за наступ на Данима пива у Карловцу оденула једноставну елегантну комбинацију, бели струкирани сако и црне панталоне

Први пут су Трифуновић и Сајко били у вези 2006. године, кад је он глумио у серији Sleeper Cell, а потом у филму Next. У априлу те године медији су се

расписали о страсном односу глумца и познате загребачке манекенке, но било је то кратког даха, јер су се због пословних обавеза разишли након неколико месеци. Но очито су остали у добрим односима који су се преточили у обновљену љубав.

Пренето из Национал-а, Загреб, фото: Daily Mail

НЕ ДА СЕ ГОДИНАМА

Неда Украден изгледа сјајно и у шездесетој

са мајицом, а стајлинг је подигла модерним златно-белим штиклама. ОБНОВА РОМАНСЕ

Сергеј Трифуновић у вези с Кристином Сајко Познати глумац недавно је обновио везу с манекенком Кристином Сајко, с којом је имао кратку романсу пре четири године

Извор Т портал, Загреб


58

Zanimqivosti

ИЗНЕНАЂЕЊЕ У ПЛИЋАКУ

Ретка морска грдосија код Ријеке Изузетно ретка риба, велики буцањ тежак стотинак кила примећен је у плићаку крај контејнерског терминала на Пећинама у Ријеци

Ретку рибу, тј. њену перају која изгледа попут оне морског пса приметио је Марин Киринчић, управник Природнонаучног музеја у Ријеци. ‘Морам пазити да не звучи као оне рибарске приче, но овај је примерак имао око стотинак кила и рецимо метар дужине. Ради се о риби која изузетно ретко залази у тако плитко море, а на Јадрану је примете можда једанпут на годину и то увек у дубоком мору’, рекао је Киринчић за „Нови лист“ из Ријеке.

Буцањ може тежити и до две тоне и нарасти до четири метра, па се овде ради о једном мањем примерку врсте. ‘Била је заиста плитко, тако да јој је пераја у једном тренутку вирила изнад површине. Не верујем да ју је неко уловио па пустио, нити да је дошла за бродицом или тако што. То је иначе риба која зна доћи на коралне гребене где други организми скидају паразите с ње, а често зна изаћи и на површину да птице поједу паразите. Ко зна, можда се у плићаку трља у стене па скида паразите’, нагађао је Киринчић. Извор Т портал, Загреб

Барак Обама

Izbor

СНОВИ МОГА ОЦА Прича о раси и наслеђу (5)

Опет се зауставио и извадио рупчић из џепа да издува нос. А онда су, као да је поглед на тога крупног човека како плаче размекшао сасушену површину њихових срца, остали у соби почели свечаним и жустрим тоном причати о својим успоменама. Причали су о животу у малим јужњачким градовима:дућану на углу где су се људи окупљали да дознају дневне новости или да помогну женама однети намернице, начину на који су одрасли пазили на туђу децу (»ништа не можеш извести јер ти мама има очи и уши по целом блоку«), смислу за грађанску пристојност коју је таква фамилијарност помагала одржати. У њиховим гласовима било је подоста носталгије, елемената селективног памћења; али оно чега су се присећали, у целини је одзвањало живо и истинито, звук заједничкога губитка. Осећај проживљености, фрустрације и наде кренуо је просторијом од уста до уста, и кад је задња особа завршила, лебдео је у ваздуху трајан и опипљив. Онда смо се сви ухватили за руке; дебела, жуљевита рука господина Грина у мојој левој, а рука госпође Тарнер, лагана и сува на додир, у десној и сви смо заједно молили за храброст да преокренемо ствари. Помогао сам Вилу и Мари да поспреме столице, исперу лонац од кафе, закључају и погасе светла. Напољу је била хладна, бистра ноћ. Подигао сам оковратник и брзо проценио састанак: Вил мора убудуће више пазити на време; морамо истражити проблем градских услуга пре следећег састанка и разговарати са сваким ко је дошао. На крају ове провере загрлио сам Вила. »Оно ти је размишљање на крају било врло снажно,Вил.« Погледао је Мари и обоје су се насме-


Izbor

Zanimqivosti

јали. »Приметили смо да ти ништа ниси двоспратног бившег складишта. Ушли поделио с групом«, рекла је Мари. смо у зграду кроз тешка метална врата и кренули уским степеништем у по»Од организатора се очекује да се не друм пун старог намештаја. У малој је истиче.« канцеларији седио ситан, жилав човек с козјом брадицом и приљубљеном ка»Ко каже?« пицом која је истицала пар штрчећих »Пише у мом организаторском приру- ушију. чнику. Хајде, Мари, пребацићу те кући.« »Могу ли вам помоћи?« Вил се попео на мотор и махнуо на поздрав, а Мари и ја смо се одвезли Објаснио сам ко смо и да смо разговачетири блока до њене куће. Оставио рали телефоном. сам је пред вратима и гледао како се »Тачно, тачно.« Показао ја на два крупна пење уз степеништее, а онда сам се човека који су стајали с обе стране њепротегнуо преко сувозачева седишта и говог стола, а они су прошли крај нас спустио прозор. и климнули. »Слушајте, мораћемо ово

59

Један од кршних момака поново је ушао у Рафикову канцеларију и Рафик је устао. »Морам ићи«, рекао је нагло. »Али, хеј, опет ћемо разговарати.« Пре него што нас је његов помоћник одвео према вратима, са свима се руковао. »Чини се да га познајеш, Ширлеј«, рекао сам кад смо били изван зграде. »Да, пре него што је себи дао то фино име био је обични стари Вали Томпсон. Може променити име, али не може променити те своје уши. Одрастао је у Алтгелду — заправо, мислим да су он и Вил ишли заједно у школу. Вали је био важан члан банде пре него што је постао муслиман.«

брзо обавити јер нам је нешто искрснуло. Рафик ал Схабаз.« »Једном насилник, увек насилник«, реВратила се и сагнула да ме погледа. кла је Ангела. »Ја те познајем«, реклаје Ширлеј док »Знаш оно што си ме пре питала. Зашто смо се руковали с Рафиком. »Ти си маово радим? То је некако у вези с овим ли од госпође Томпсон, Вали. Како ти вечерашњим састанком. Мислим... Ми- је мама?« слим да наши разлози баш и нису јако Рафик је истиснуо смешак и понудио различити.« нам да седнемо. Објаснио нам је да је он Климнулаје и пошла стазом својим ће- председник Роселандске коалицијске ркама. уније, организације која се укључивала у многобројне политичке активности Недељу дана касније опет сам био у да би промовисала црначку ствар и Алтгелду и покушавао угурати Ангелу, у многоме помагала градоначелнику Моми и Ширлеј у мој врло мали ауто. Вашингтона да буде изабран. Кад смо Мона, која је седела позади, жалила се га питали како би наше цркве могле на недостатак простора. потстаћи развој локалне мале привреде, пружио нам је летак у коме се »Какав ти је уопште ово ауто?« арапски дућани оптужују да продају Ширлеј је повисила седиште. »Напра- лоше месо. Наша следећа станица била је локална вљен је за мршаве девојке с којима »О томе је реч. То нам се овде догађа«, привредна комора, смештена на друБарак излази.« рекао је Рафик. »Људи изван наше гом спрату нечега што је изгледало као »С ким се опет састајемо?« заједнице зарађују на нама и не по- залагаоница. Унутра смо затекли дебештују нашу браћу. У бити, овде имате љушкастог црнца који је задубљено Договорио сам три састанка надајући се Корејце и Арапе, који држе дућане, паковао кутије. да ћу наћи неку стратегију запошљавања и Жидове, који још увек поседују векоја би одговарала потребама људи ћину зграда. Сада смо, краткорочно, »Тражимо господина Фостера«, рекао у Алтгелду. Нови пораст производње овде да помогнемо заштиту црначких сам том човеку. био нам је, барем за сада, изван интересеа, разумете. Кад чујемо да »Ја сам Фостер«, одговорио је не подидомета: велики су се произвођачи се неки од тих Корејаца лоше понаша жући поглед. одлучили за добро изрибане појасеве према купцу, ми ћемо то решавати. у предграђу и не би их ни Ганди могао Инсистираћемо да нас поштују и да дају »Речено нам је да сте ви председник наговорити да се у догледно време свој допринос заједници — да новчано Привредне...« преместе у близину Алтгелда. С друге помажу наше програме и тако то. »То је тачно. Био сам председник. Дао стране, преостао је још део економије који би се могао назвати локалним То је краткорочно. А ово«, наставио је сам оставку прошле недеље.« Понудио делатностима — дућани, ресторани, по- Рафик показујући карту Роселанда обе- нам је столице и говорио и даље радезоришта и услужне делатности — које шену на зиду с подручјима обележеним ћи. Објаснио нам је да је петнаест годису у другим подручјима града наставиле црвеном бојом, »ово је дугорочно. Реч на био власник папирнице у улици и функционисати као расадник грађанског је о власништву. Свеобухватни план за председник Коморе задњих пет. Дао живота. Места где су породице могле ово подручје. Црначко предузетништво, је све од себе да организује локалне трговце, али помањкање подршке на уложити уштеђевину и покренути посао друштвени центри — све могуће. крају га је обесхрабрило. и где су се могла добити прва запослења након факултетске дипломе; места где Већ смо почели преговарати с бе- »Од мене нећете чути да се жалим је привреда остала на посве хуманом лим власницима о продаји неких не- на Корејце«, рекао је слажући неке нивоу, довољно транспарентна да је кретнина по поштеној цени. Ако сте кутије покрај врата. »Они су једини козаинтересовани за запослења, можете људи разумеју. помоћи тако да ширите вест о овом ји Комори плаћају своје обвезе. Они Нешто најсличније продајном центру плану. Управо сада нам је проблем што разумеју посао и шта значи сарадња. на том подручју било је у Роселанду, немамо довољну подршку од људи у Они удружују новац. Они једни другима па смо се трагом аутобуске линије Роселанду. Уместо да заузму став, они дају кредите. Видите, ми то не радимо. возили Авенијом Мичиген уз њене радије следе белце у предграђа. Али Ми смо као ракова деца.« Усправио продавнице перика, дућане у којима видите, белци нису глупи. Само чекају се и марамицом обрисао чело. »Не се продају алкохолна пића или оне у да се ми иселимо из града па да се они знам. Можда нас не треба кривити којима се продаје одећа по сниженим врате јер знају да некретнине које ми што смо такви. Све те године без икакве прилике, никакво чудо што у нама ценама, све док нисмо стигли испред сада имамо вреде брдо новаца.« нешто фали. Сад је теже него што је »Хеј, Мари.«


60

било за Талијане или за Жидове пре тридесет година. Ових се дана мали дућан као мој мора такмичити с великим трговачким ланцима. То је изгубљена битка, осим ако не радиш оно што раде Корејци - запошљаваш породицу шеснаест сати на дан, седам дана у недељи. Као народ, ми више на то нисмо спремни. Ваљда зато што смо тако дуго радили за ништа да нам се сад чини да не би требали ломити леђа за обично преживљавање. Барем тако говоримо нашој деци. Не могу рећи да сам ја друкчији. Кажем својим синовима да не желим да они преузму овај посао. Желим да оду радити за неку велику компанију где ће им бити угодно...« Пре него што смо отишли, Ангела га је питала о могућности повремених послова за младе из Алтгелда. Господин Фостер ју је погледао као да је луда. »Сваки трговац у околици одбија тридесет пријава за посао на дан«, рекао је. »Одрасли. Старији грађани. Искусни радници који су спремни прихватити било што. Жао ми је.« Док смо ишли према аутомобилу, прошли смо покрај малог дућана с одећом, с јефтиним хаљинама и живописним огртачима, а две су трошне беле лутке у излогу сада биле обојене у црно. Дућан је био слабо осветљен, али сам у дну могао видети обрис младе Корејке како руком шије, док дете покрај ње спава. Тај ме призор вратио у детињство, на тржнице Индонезије: пиљари, кожари, старе жене које жваћу бетелове орахе, плодове малајске палме, и метлицама терају муве с воћа. Увек сам такве тржнице узимао здраво за готово, делом природног поретка ствари. Сада, међутим, док сам размишљао о Алтгелду и Роселанду, о Рафику и господину Фостеру, схватио сам шта су те тржнице у Џакарти доиста биле: крхе, драгоцене ствари. Људи који су онде продавали своју робу можда су били сиромашни, чак сиромашнији од људи у Алтгелду. Теглили су 25 кг дрва за огрев на леђима сваки дан, јели су мало, умирали млади. Али уза све то сиромаштво, у њиховим је животима постојао препознатљив ред, мрежа трговачких путева и посредника, плаћање мита и уважавање обичаја, навике једног нараштаја које су се, у позадини цењкања, буке и усковитлане прашине, свакодневно поштовале. Места попут Алтгелда била су преплављена очајем управо због помањкања такве повезаности, мислио сам у себи; због губитка реда и Рафик и господин Фостер, сваки на свој начин, постали су огорчени. Јер, како поново закрпити једну културу након што је поцепана? Колико би то могло потрајати у овој земљи долара?

Izbor

Zanimqivosti Покушавао сам замислити индонезијске раднике који су се сада пробијали према онаквим фабрикама какве су некад биле смештене уздуж обала реке Калумет, како се придружују редовима надничара да састављају радиоапарате и тенисице које се продају у Авенији Мичиген. Замислио сам те исте индонезијске раднике за десет, петнаест година када ће се те фабрике затворити због нових технологија или јефтиније радне снаге у неком другом крају света. А онда горке спознаје да су њихове тржнице нестале; да се више не сећају како се плету њихове властите кошаре, или како се резбари њихов властити намештај, или како се узгаја њихова властита храна; да, чак и ако се сећају тих вештина, шуме које су им давале дрво сада поседује дрвна индустрија, а кошаре које су некада плели замијениле су оним дуготрајнијим, пластичним. Само постојање тих фабрика за прераду дрвета и производњу пластике учиниће њихову културу застарелом; испада да вредности тешког рада и појединачне иницијативе зависе од састава веровања који је прошаран сеобама, урбанизацијом, увезеним ТВ репризама. Неки ће од њих напредовати у том новом поретку. Неки ће се одселити у Америку. А остали, милиони остављених у Џакарти, или Лагосу, или на Западној обали, сместит ће се у своје властите Алтгелдове вртове,па потонути у још дубљи очај. Возили смо се у тишини на наш задњи састанак, сада с водитељем локалног огранка Градоначелниковог кабинета за запошљавање и подуку, скраћено МЕТ (Major’s office of Employment and Training), који је помагао усмерити незапослене у различите наставне програме широм града. Нисмо могли пронаћи то место — показало се да је на 45 минута вожње од Алтгелда, у споредној уличици у Врдолјаковој изборној јединици — и кад смо напокон стигли, водитељица је већ била отишла. Њена помоћница није знала кад ће се вратити, али нам је дала хрпу бљештавих брошура. »Ово нам уопште не помаже«, рекла је Ширлеј крећући према вратима. »Исто смо тако могли остати код куће.« Мона је приметила да оклевам у канцеларији. »Што он то гледа?« упитала је Ангелу. Показао сам им позадину једне брошуре. Садржавала је попис свих програма Уреда за запошљавање и подуку у граду. Ниједан није био јужније од 95. улице. »То је то«, рекао сам.

скицирали смо писмо Синтији Алварез, директорки Канцеларије за запошљавање и подуку за цели град. Две неделје касније пристала је наћи се с нама у Вртовима. Одлучан да не поновим властите погрешке, терао сам и себе и руководство до изнемоглости: припремали смо нацрт за састанак, притискали друге цркве да пошаљу своје људе, обликовали јасан захтев — оснивање огранка центра за запошљавање у Фар Соут Сидеу — за који смо веровали да га та канцеларија може остварити. Две недеље припрема, а ипак ми је те вечери кад ће се одржати састанак желудац био у чворовима. До петнаест пре седам појавиле су се само три особе: млада жена с бебом која је слинила по малој јакници, једна старија жена која је помно замотала ред кекса у салвету и угурала их у своју торбицу те пијани човек који се одмах уљуљао у лагани дремеж на столици у задњем реду. Како су минути пролазили, замислио сам још једном празне столице, службенике који су се предомислили у задњи час, израз разочарања на лицима вођа — фаталан задах неуспеха. А онда, два минута пре седам, људи су почели притицати. Вил и Мари довели су групу из Вест Пулмана, затим су ушетала Ширлијина деца и унучад и испунили један цели ред седишта; затим други становници Алтгелда који су дуговали услугу Ангели или Ширли, или Мони. Било је готово стотину људи у просторији кад се појавила гђа Алварез - крупна, бахата Латиноамериканка иза које су се вукла два белца у оделима. »Нисам ни знао да је то овде«, чуо сам како један помоћник шапуће другоме док су пролазили кроз врата. Замолио сам га да му узмем капут, али он је нервозно затресао главом. »Не, не... Ја ћу... Ја ћу га држати, хвала.« Руководство је оправдало поверење те вечери. Ангела је изнела проблем окупљених и објаснила гђи Алварез шта од ње очекујемо. Кад је гђа Алварез избегла дати одређени одговор, Мона је ускочила и инсистирала на одговору да или не. А кад је гђа Алварез коначно обећала да ће за шест месеци организовати прихватни центар Канцеларије за запошљавање и подуку на овом подручју, у дворани се проломио срдачан пљесак. Једина незгода догодила се негде у пола састанка кад је пијанац из задњег реда устао и почео викати да треба посао. Ширлеј је сместа отишла до њега и шапнула му у уво нешто због чега је он одмах пао натраг на своју столицу.

»Шта?«

»Шта си му рекла?« питао сам Ширлеј касније.

»Нашли смо важни задатак.«

»Премлад си да ти кажем.«

Дуже него што је требало да се та Ч и м с м о с е в р а т и л и у В р то в е , култура поцепа, био сам сигуран.


Izbor

Састанак је завршио за сат времена - гђа Алварез и њени помоћници пожурили су у велики плави аутомобил, а људи су прилазили да се рукују с Моном и Ангелом. Због тог признања лица тих жена била су озарена осмехом.

61

Zanimqivosti

средином поподнева, особито кад би налетеле снежне олује, бескрајне преријске олује које би небо притиснуле на земљу, а светла града одбијала бисе од ниских облака.

мрзовољно. Кад би се након таквих вечери возио кући, а северац с језера би ми занео аутомобил преко беле црте, каткад бих на тренутак заборавио где сам, а мисли би ми биле неми одраз

»Обавио си страшан посао, Барак«, рекла је Ангела и чврсто ме загрлила. »Хеј, зар нисам обећао да ћемо нешто променити?« »Е, боме јеси«, рекла је Мона намигујући. Рекао сам им да ћу их пустити на миру барем неколико дана, изашао и мало ошамућен кренуо према аутомобилу. Ја ово могу, рекао сам сам себи. Организоваћу цео овај проклети град пре него што завршим с њим. Припалио сам цигарету и у самозадовољном расположењу замишљао како ћу одвести руководство у средиште града и како ћемо сести с Харолдом и расправљати о судбини града. А онда сам, под уличним светлом, метар-два даље, угледао оног пијанца са састанка како се врти у спорим круговима и проматра своју издужену сену. Изашао сам из аутомобила и упитао га треба ли му помоћ По таквом времену било је теже радидо куће. ти. Ситни бели прах улетао је кроз »Не требам никакву помоћ!« викао пукотине на мом аутомобилу, низ мој је покушавајући да се усправи. »Од оковратник и у отворе капута. Стално се никога, разумеш! Јебем ти матер, гаде возећи с разговора на разговор, никад усрани... ти ћеш мени говорити сра- нисам проводио довољно времена на једноме месту да се поштено ња...« одмрзнем, а паркиралишних је места Глас му је утихнуо. И пре него што сам било све мање на снегом затрпаним ишта могао рећи, окренуо се и почео улицама. Чинило се да након јаког се тетурати средином улице нестајући снега свако има неку узнемирујућу у мраку. причу о тучњавама око паркиралишног места, које су завршавале бучним свађама их пуцњавом. Посећеност наших вечерњих састанака постала је ДЕСЕТО ПОГЛАВЉЕ неуједначена; људи би називали у заДошла је зима и град је постао једно- дњи час и рекли да имају грип или да личан — црна стабла на сивом небу не могу упалити аутомобил. Они који изнад беле земље. Ноћ је падала већ су долазили изгледали су покисло и

тишине. Марти ми је предлагао да узмем више слободног времена, да изградим неки властити живот изван посла. Његова је забринутост била професионална, објаснио је: без неке особне подршке изван посла организатор губи моћ расуђивања и може брзо сагорети. Било је нечега у томе што је рекао јер истина је да је већина људи које сам сретао у овом послу била много старија од мене, с много брига и захтева, који су стварали препреке пријатељству. Кад нисам радио, викендом би се обично нашао сам у празном стану задовољавајући се друштвом књига. Ипак се нисам обазирао на Мартијев


62

савет јер, како су везе између мене и руководства постајале чвршће, осећао сам да ми они пружају више од обичног пријатељства. Након састанака могао сам с некима од људи отићи у локалну гостионицу, погледати вести или слушати старе хитове — Темптејшен-а, како треште из расклиманог џубокса. Недељом сам посећивао разне верске службе и пуштао да ме жене задиркују због збрке у вези с мојом верском припадношћу и молитвама. На божичној забави у Вртовима играо сам с Ангелом, Моном и Ширлеј под куглом која је одашиљала светлуцаве светлосне куглице по просторији; уз устајале јастучиће са сиром и округлице од меса измењивао сам спортске приче с мужевима које су онамо довукли против њихове воље; делио сам савете синовима и ћеркама у вези с пријавама за факултете и играо се с њиховим унуцима који су ми седили на коленима. У таквим тренутцима, када су блискост и умор брисали границу између организатора и вође, почео сам разумевати шта је Марти мислио кад је инсистирао да кренем према средишту живота тих људи. Сећам се, на пример, како сам једног поподнева седео у кухињи госпође Креншав и гутао загореле кексе које ми је на силу гурала сваки пут кад сам свратио. Већ је било касно, циљ моје посете почео ми је бледети у глави, а онда сам је, онако успут, одлучио питати зашто још увек, тако дуго након што су јој деца одрасла, суделује у раду Удружења за сарадњу родитеља и наставника. Привлачећи столицу ближе мојом, почела ми је причати о свом одрастању у Тенесију, како је била присиљена престати се школовати јер је њена породица могла послати само једно дете на факултет, брата који је касније погинуо у Другом светском рату. И она и њен муж провели су године радећи у фабрици, рекла је, а главна им је брига била да њихов син никада не буде присиљен прекинути школовање — син који је напредовао до дипломе правника на Јeл-у. Лако разумљива прича, мислио сам: генерацијска жртва, оправдање породичне вере. Само, кад сам упитао господу Креншав шта јој син сада ради, наставила ми је објашњавати да му је неколико година раније дијагностицирана шизофренија и да сада проводи дане читајући новине у својој соби јер га је страх да изађе из куће. Глас јој није задрхтао док је то говорила; био је то глас некога ко је из трагедије изњедрио виши смисао. Или тренутак кад сам се затекао у подруму жупе св. Хелене с госпођом Стевенс док смо чекали почетак састанка. Нисам добро познавао госпођу Стевенс, знао сам само да је занима обнова локалне болнице. У необвезном сам је разговору питао зашто јој је тако стало до побољшања здравствене заштите на

Zanimqivosti том подручју; породица јој се чинила прилично здравом. А она ми је рекла да је, кад јој је било двадесет година, због мрене замало изгубила вид. У то је време радила као секретарица, и премда јој се стање толико погоршало да ју је њен доктор прогласио слепом, она је, од страха да не буде отпуштена, скривала своју болест од шефа. Из дана у дан искрадала се у купаоницу да помоћу лупе прочита шефове дописе, памтећи сваки редак пре него што би се вратила свом типкању, и остајала у канцеларији дуго након што би сви отишли како би завршила извештаје који су морали бити спремни следећег јутра. На тај је начин сачувала своју тајну готово годину дана, док напокон није уштедела довољно новца за операцију. Их господин Маршал, самац у раним тридесетим, који је радио као возач аутобуса у саставу јавног превоза. Није био тип вође, није имао деце и живео је у стану — па сам се питао зашто је тако заинтересован да нешто направи у вези са злоупотребом дроге међу тинејџерима. Кад сам му једног дана понудио да га одвезем по његов аутомобил који је оставио на поправку, поставио сам му то питање. А он ми је испричао како је у једном безименом градићу у Арканзасу његов отац сањао о богатству; како су разни пословни покушаји пропали и како су га други људи преварили; како се његов отац окренуо коцки и пићу, изгубио кућу и породицу, како су га на крају извукли из неког јарка, угушеног у властитој бљувотини. Томе ме је вођење подучавало дан за даном: да особни интерес, који сам у људима требао тражити, далеко надилази тренутне проблеме, да иза малих разговора и кратких биографија, иза изречених мишљења, људи у себи носе неко темељно објашњење самих себе. Приче пуне ужаса и дивљења, подупрте догађајима који су их још прогонили или надахњивали. Свете приче. Мислим да ми је управо то сазнање напокон омогућило да се више отворим према људима с којима сам радио, да изађем из изолације и пробијем љуску коју сам донео са собом у Чикаго. У почетку је било оклевања, страха да ће мој ранији живот бити превише чудан за сензибилитет Соутх Сидеа; да ће на неки начин пореметити очекивања оних с којима сам радио. Уместо тога, људи су, док су слушали моје приче о Тот или Лолу, или о мајци и оцу, о пуштању змајева у Џакарти или о похађању плесне школе у Пунахоу, климали главама, слегали раменима или се смејали питајући се како је неко с мојим подреклом завршио, како је то Мона срочила, тако »посељачен« или, што их је највише збуњивало, зашто би ико својевољно изабрао да проведе зиму у Чикагу кад би се могао сунчати на плажи Ваикики. Онда би они понудили причу сличну или испреплетену с мојом — чвор који ће повезати наша искуства

Izbor

— изгубљен отац или младеначки излет у криминал, немирно срце, неки тренутак једноставне лепоте. Како је време пролазило, увидео сам да су ми те приче, све заједно, помогле да повежем свој свет, да су ми дале осећај простора и сврхе који сам дуго тражио. Марти је био у праву: увек постоји заједница ако довољно дубоко копаш. Но био је у криву описујући наш посао. Било је ту и поезије —један блистав свет увек присутан испод површине, свет који ми људи могу понудити као дар, кад би се само сетио затражити. Не могу рећи да је све што сам научио од вођа увесељавало моју душу. Како год су ми, с једне стране, откривали снагу духа коју нисам могао ни замислити, тако су ме, с друге стране, натерали да препознам неизречене силе које су успоравале наше напоре, тајне које смо скривали једни од других, као и од самих себе. Тако је, на пример, било с Руби. Након пропалог састанка с полицијским заповедником бојао сам се да би се она могла повући. Уместо тога, она се главачке бацила у пројекте, напорно радила да створи мрежу комшија које бисмо могли редовно окуплјати на нашим сусретима, долазила с идејама за уписивање бирача, сарађивала с родитељима из школе. Била је оно о чему је сваки организатор сањао — неко с непресушним талентом, паметан, чврст, узбуђен идејом о јавном деловању, спреман учити. И волео сам њеног сина, Килеа млађег. Управо је био навршио четрнаест година и у свој његовој неспретности — у једном тренутку несташан док играмо кошарку у оближњем парку, а у следећем безвољан и тврдоглав — могао сам видети обрисе својих властитих младеначких битака. Каткад би ме Руби испитивала о њему, узнемирена његовим осредњим оценама или посекотином на бради, запањена његовим пркосним умом. »Прошле је недеље рекао да ће бити репер«, известила би ме. »Данас каже да ће ићи на ваздухопловну академију и да ће бити ратни пилот. Кад га питам зашто, само каже: ‘Тако да могу летети.’ Као да сам ја глупа. Кунем ти се, Барак, каткад не знам да ли да га загрлим или да га измлатим по мршавој стражњици.« »Покушај обоје«, рекао сам јој. Једног дана мало пре Божића замолио сам Руби да дође у моју канцеларију да јој дам дар за Килеа. Телефонирао сам кад је ушла и учинило ми се да сам крајичком ока на њој приметио неку промену, али нисам могао тачно одредити какву. Тек након што сам спустио слушалицу, а она се окренула према мени, схватио сам да су њене очи, обично топле, тамно смеђе, у складу с бојом њене коже, постале мутно плаве, као да јој је неко залепио


Izbor

Zanimqivosti

63

пластичне гумбиће преко шареница. Упитала ме шта није у реду. »Шта си то направила с очима?« »А, то.« Руби је затресла главом и насмејала се. »То су само сочива, Барак. Фирма у којој радим производи козметичка сочива па их ја добијам уз попуст. Свиђају ти се?« »Очи су ти биле сасвим у реду онакве какве су биле.« »Ма то је само мало за забаву«, рекла је оборивши поглед. »Мало промене, знаш.« Стајао сам не знајући шта да кажем. Коначно сам се сетио Килеова дара и дао јој га. »За Килеа«, рекао сам. »Књига о авионима... Помислио сам да ће му се свидети.« Руби је климнула и спремила књигу у торбу. »Лепо од тебе, Барак. Сигурна сам да ће му се свидети.« А онда је нагло устала и поправила сукњу. »Па, боље да идем«, рекла је и брзо изашла кроз врата. Остатак тог дана, па чак и следећи дан, размишљао сам о Рубиним очима. То сам лоше извео, рекао сам сам себи, посрамио сам је због малене испразности у животу у коме си може приуштити тако мало испразности. Схватио сам да један део мене очекује да она и остали вође буду имуни на навалу слика које хране несигурност сваког Американца — витке манекенке у модним часописима, мушкарци четвртастих вилица у брзим аутомобилима — слике према којима сам и сам био рањив и од којих сам некад тражио заштиту. Кад сам тај инцидент споменуо једној црној пријатељици, она је без увијања дефинисала проблем. »Шта те ту изненађује?« нестрпљиво је рекла та пријатељица. »Да црни људи још увек сами себе мрзе?« Не, рекао сам јој, то што сам осећао није било баш изненађење. Од мог првог застрашујућег открића о кремама за избељивање у Лајфу упознао сам се с целом збирком самосазнаја о боји коже унутар црне заједнице — добра коса, лоша коса; дебеле или танке усне; ако си светао, у реду, ако си таман, нестани. Црначка мода и самопоштовање, које је та мода представљала, били су честа, иако осетљива тема разговора међу црним студентима, посебно међу девојкама које би се горко смешкале кад би виделе борбеног брата који се, изгледа, увек састаје са светлопутим девојкама и оговарале сваког црнца који је био довољно луд да стави неку примедбу на рачун фризура црних жена. Најчешће нисам суделовао кад би се начеле те теме, потајно мерећи ступањ властите заражености. Но

приметио сам да се такви разговори ретко воде у већим групама, а никад пред белцима. Касније ћу схватити да је положај већине црних студената на претежно белачким факултетима превише осетљив, наши идентитети превише поремећени да бисмо сами себи признали да је наш црначки понос још увек непотпун. А признати наше сумње и збуњеност белцима, отворити се и пустити да нашу психу испитују они који су, као прво, и проузроковали много штете, било би смешно, само по себи израз мржње према самоме себи —јер није било разлога очекивати да ће белци видети наше интимне битке као огледало њихових властитих душа, него пре као додатне доказе о црначкој патологији. Мислим да сам баш посматрајући ту подељеност између онога о чему смо разговарали приватно и онога о чему смо говорили јавно научио да не ценим превише оне који су трубили о црначком самопоштовању као о леку за све наше болести, било да је посреди било стварно злостављање, или тинејџерска трудноћа, или криминал међу црнцима. До времена кад сам стигао у Чикаго чинило се да је израз самопоштовање на свачијим уснама: активиста, телевизијских водитеља, васпитача и социолога. То је био приручни, свеобухватни појам који описује нашу повређеност, стерилан начин говора о стварима које смо дуго чували за себе. Но кад год сам покушао дефинисати ту идеју о самопоштовању, посебне вредности које смо се надали да укључује, посебне начине помоћу којих би се људи можда могли осећати добро у вези са самима собом, изгледало је да би разговор увек кренуо путем бесконачног узмицања. Да ли сами себе не волите због боје своје коже или зато што не знате читати и не можете наћи посао? Или је то можда зато што сте били невољено дете — само, јесте ли били невољени зато што сте били претамни? Или пресветли? Или јер си је ваша мама убризгавала хероин у вене... уосталом, зашто је то радила? Је

ли осећај празнине у вама последица ваше необичне косе или чињенице да у стану немате грејање ни пристојни намјештај? Или је то зато што у дубини душе замишљате свемир без Бога? Можда човек не може избећи таква питања на путу особног спасења. Ја сам сумњао да сав тај разговор о самопоштовању може послужити као окосница учинковите црначке политике. То би од људи захтевало превише поштеног самопроцењивања; а без таквог поштења то би дегенерисало у испразно уверавање. Можда би с више самопоштовања мање црнаца било сиромашно, мислио сам у себи, али нисам нимало сумњао да сиромаштво није никако помагало нашем самопоштовању. Боље да се усредоточимо на ствари око којих се можемо сложити. Дај том црном човеку неке опипљиве вештине и посао. Омогући том црном детету да научи читати и рачунати у сигурној, добро опремљеној школи. Кад се побринемо о основном, свако ће од нас моћи трагати за осећајем своје вредности. Руби је уздрмала ту моју склоност, тај зид који сам подигао између психологије и политике, између стања на нашим рачунима и стања наших душа. Ова је конкретна епизода, заправо, била само најдраматичнији пример онога што сам слушао и гледао сваки дан. То се могло осетити кад ми је један црначки вођа успут објашњавао како никад не ради с црним предузетницима (јер »црнац ће једноставно забрљати и на крајуу ћу платити белцима да све поново направе«); или у размишљању једнога другог вође, жене, о томе зашто не успева покренути људе у својој цркви (зато што су »црни људи једноставно лени, Барак — не желе ништа да раде«). У таквим би примедбама реч црнчуга често заменила реч црнац. За прву сам некад волео веровати да је употребљавамо као поругу, с мудром иронијом, као нашу међусобну шалу која показује отпорност нас као народа. Све док први пут нисам чуо младу мајку како је


64

Zanimqivosti

употребљава да би свом детету рекла да ништа не вреди или док нисам видео како је тинејџери употребљавају у брзој вербалној препирци да би излудели противника. Преображај изворног значења те речи никад није довршен; као и остали обрамбени зидови које смо подизали против могућег рањавања, и овај нас је упућивао прво на нас саме. Ако су језик, хумор, приче обичних људи бих оно из чега је требало изградити породице, заједнице, привреду и на крају друштво, онда нисам могао одвојити ту снагу од боли и изобличености која је лежала дубоко у нама. Схватио сам да ме значење те чињенице највише узнемирило кад сам погледао у Рубине очи. Приче које сам слушао од вођа, сви докази о храбрости, жртви и превладавању великих невоља, нису једноставно настале из борбе с пошастима или сушом, или чак с обичним сиромаштвом. Оне су израсле из врло посебног искуства с мржњом. Та мржња није нестала; она је обликовала противпричу, дубоко закопану у свакој особи, а у њеном средишту су бели људи — неки окрутни, неки неупућени, каткад једно лице, а каткад само безлична слика састава који је узимао право да управља нашим животима. Морао сам се питати могу ли се везе у заједници обновити без колективног истеривања те авети која је салетала црне снове. Би ли Руби могла волети себе а да не мрзи плаве очи? *** Рафик ал-Шабаз је решио таква питања на властито задовољство. Почео сам га редовитије виђати јер ме назвао ујутро након састанка водитеља Пројекта с представницима Градоначелникове канцеларије за запошљавање и подуку и одржао ватрени монолог о центру за запошљавање који смо тражили од града. »Морамо разговарат, Барак«, рекао је. »То што сви покушавате направити са стицањем радних квалификација треба да се уклопи у свеобухватан план развоја на коме радим. Не можеш мислити о томе изоловано... Мораш видети ширу слику. Не разумеш однос снага овде на терену. Гадно је, човече. Свакакви људи спремни су да ти забију нож у леђа.« »Ко је то?« »Рафик. Шта је, прерано ти је?« Да, било је. Ставио сам га на чекање и узео шољицу кафе, а онда га замолио да почне испочетка, овај пут спорије. На крају сам схватио да је Рафик заинтересован да прихватни центар Градоначелникове канцеларије за запошљавање и подуку, који смо предлагали граду, буде смештен у чврстој згради покрај његове канцеларије у Авенији Мичиген. Нисам питао за специфичну природу тог његовог интереса: сумњам

да би од њега и добио конкретан одговор. У сваком случају, схватио сам да бисмо могли добити савезника у нечему што се показало као низ неугодних преговора с гђом Алварез. Ако приземље на које мисли удовољава свим специфичним захтевима, рекао сам, онда сам га спреман предложити као могућу алтернативу.

Izbor

схватају. Проводе пола свога живота бринући се о томе шта бели људи мисле. Почињу кривити себе за срања која виде сваки дан и мисле да им не може бити боље док белац не одлучи да су у реду. Но дубоко у себи знају да је то криво. Они знају шта је ова земља учинила њиховој мами, њиховом тати, њиховој сестри. Истина је да они мрзе белце, али то они, ни себи ни другима, Тако смо Рафик и ја створили једно не- не могу признати. Потискују то у себи, мирно савезништво које није добро боре се сами са собом. На тај начин пролазило код вођа из Пројекта развоја расипају много енергије. локалних заједница. Разумео сам њихову забринутост: кад год бисмо сели Рећи ћу ти једно у чему се дивим белим да с Рафиком прокоментаришемо за- људима«, наставио је. »Они знају ко су. једничку стратегију, он би прекидао Погледај Талијане. Није их било брига за разговор дугим предавањем о тајним америчку заставу и све то кад су дошли сплеткама које нам се спремају и о томе овамо. Прво што су учинили било је како су црнци спремни продати своје да организују мафију, да осигурају људе у бесцење. То је била учинковита своје интересе. Ирци — преузели су преговарачка тактика јер би, како му је градску већницу и нашли посао својим глас растао, а вене искакале на врату, дечкима. Жидови, иста ствар... нећеш Ангела, Вил и остали радознало заму- ми рећи да се они више брину о неком кнули гледајући у Рафика као да је црном детету у Соутх Сидеу него о усред епилептичног напада. Више него својим рођацима у Израелу? У питању једном морао сам ускакати и узвратити је властита крв, Барак, брига за своје. му викањем, не толико из беса колико Тачка. Црнци су једини довољно глупи да га успорим, све док се испод његова да се брину за своје непријатеље.« брка напокон не би извио мали смешак То је била Рафикова истина и није се па смо се могли вратити послу. превише трудио да је анализира. Његов Ипак, кад смо нас двојица били сами, је свет био онај Хобсовски, у коме је Рафик и ја каткад смо могли нормално неповерење постојало само по себи, а разговарати. С временом сам развио оданост се протезала од породице до неко мрзовољно дивљење према џамије па на црну расу — где се идеја његовој жилавости, разметљивости лојалности престајала примењивати. Тај и искрености на неки његов начин. сужени поглед, идеја крви и племена, Потврдио ми је да је био вођа банде осигурао му је одређену јасноћу и начин док је одрастао у Алтгелду; рекао је како да фокусира своју пажњу. Могао је да је пронашао веру под утицајем тврдити да је црначко самопоштовање локалног муслиманског вође који није довело до градоначелничког места, био повезан с Нацијом ислама све- као што је и потреба за црначким штеника Лоуиса Фаракхана. »Да није самопоштовањем, под старатељ ством било ислама, човече, вероватно би муслимана, преокренула животе овибио мртав«, рекао ми је једног дана. сника о дрогама. Напредак нам је до»Једноставно сам имао негативан став, стижан све док не издајемо сами себе. разумеш. Одрастајући у Алтгелду, упио сам све отрове којима нас је хранио Но, од чега се точно састоји издаја? белац. Видиш, и људи с којима радиш Све откад сам први пут дохватио имају исти проблем, иако то још не аутобиографију Малколма X-а, поку-


Izbor

шавао сам распетљати двојакост црначког национализма и тврдио да националистичка позитивна порука — солидарност и самопоуздање, дисциплина и одговорност према заједници — не мора ништа више зависити о мржњи белаца него што зависи о великодушности белаца. Можемо овој земљи рећи где греши, уверавао сам себе и све црне пријатеље који су хтели слушати, а да не престанемо веровати у њену способност да се мења. Разговарајући са самопроглашеним националистима попут Рафика, међутим, увидео сам како опште оптуживање свега белога игра средишњу улогу у њиховој поруци о уздизању; како, барем психолошки, једно зависи о другоме. Јер када националист говори о поновном буђењу вредности као једином решењу за црначко сиромаштво, он имплицитно, ако не и експлицитно, црним слушатељима изражава критику: да не морамо живети како живимо. И док је било оних који су знали примити такву неувијену поруку и искористити је да за себе створе нови живот — они мирног расположења, које је некоћ Букер Т. Вашингтон тражио од својих следбеника—у ушима многих црнаца такав је говор мирисао на објашњења која су белци увек нудили за црначко сиромаштво: да ми и даље патимо, ако не од генетске инфериорности, онда од културолошке слабости. То је била порука која није признавала узрочност или погрешку, порука изван историје, без сценарија или заплета који би могао упорно устрајати на напредовању. Јер људи су већ оголели своју историју, људи често лоше опремљени да ту историју и прихвате у било ком облику осим у оном који лепрша по телевизијским екранима, да сведочење ономе што гледамо сваки дан, чини се, само потврђује наше најгоре сумње о самима себи. Национализам је нудио такву историју, недвосмислену моралистичку причу

Zanimqivosti

65

же да тај бес буде преусмерен; је ли црначка политика — она која сузбија бес према белцима уопштено или је она која не успева уздигнути верност раси изнад свега осталога — недорасла задатку.

која се лако преносила и лако прихватала. Стално нападање беле расе, непрекидно набрајање окрутних искустава црних људи у овој земљи служили су као противтежа која може спречити да се идеје о личној и друштвеној одговорности претворе у океан очаја. Да, рекао би националист, белци су одговорни за твоје јадно стање, а не никаква твоја прирођена мана. Заправо, белци су тако бездушни и покварени да од њих не можемо више ништа очекивати. Они су ти усадили самопрезир који осећаш, који те тера да пијеш или крадеш. Реши их се из својих мисли и ослободићеш своју праву снагу. Устани, моћна расо!

О томе је било болно размишљати, једнако болно сада као и пре много година. Било је у супротности с моралношћу којој ме учила мајка, с моралношћу финих разлика — између добронамерних појединаца и оних који ми желе зло, између стварне злобе и незнања или равнодушности. Имао сам лични улог у томе моралном оквиру; открио сам да га не би могао избећи све да и покушам. Па ипак, то је мо-жда био оквир који себи црнци у овој земљи више нису могли приуштити; можда је он слабио црначку одлучност, потпомагао збрку у црначким редовима. Очајничка времена траже очајничке мере, а за многе црнце времена су била хронично очајна. Ако национализам може створити јако и учинковито јединство и остварити обећања о самопоштовању, онда бол коју то може проузрочити добронамерним белцима, или унутарњи немир који он ствара људима попут мене, неће много значити.

Кад би национализам могао остварити резултат. Како се показало, питања учинковитости, а не осећаја, била су узрок већине мојих свађа с Рафиком. Једном згодом, након особито мучног састанка с представницима Канцеларије за запошљавање и подуку, питао сам га би ли могао довести своје следбенике кад Тај процес премештања, то посезање би јавни обрачун с градом био нужан. за самокритиком док се одмичемо од »Немам ја времена трчкарати наоколо предмета критике, помогао је да се и делити летке да све то објасним јаобјасни успех Нације ислама, којему вности«, рекао је. »Већину људи овде се толико диве, у мењању живота ови- и није брига јели овако или онако. сника о дрогама и криминалаца. Но Они које је брига, хтети ће преварити ако је то особито добро одговарало црнце и покушати покварити ствари. онима на најнижој лествици америчког Важно је да се чврсто држимо плана живота, то је такође говорило и о тра- и да натерамо град да потпише. Тако јним сумњама црних адвоката који се обављају послови — а не с великом су се тако тешко борили да дођу до гомилом и буком и томе слично. Кад бузлатног прстена, знака припадности демо имали склопљен посао, објавит ћу елитним универзитетима, а онда су га на који год начин желиш.« ипак доживели неугодан мук кад су ушли у елитни клуб; о оним младим сту- Нисам се слагао с Рафиковим пристудентима који су опрезно одмеравали пом; уза сву његову јавну љубав према удаљеност између себе и живота на црним људима, изгледало је да има опаким улицама Чикага, уз опасност ужасно мало поверења у њих. Но коју је та удаљеност подразумевала; знао сам, такође, да му је тај приступ о свим црним људима који, показало диктирало помањкање снаге: ни њесе, деле самном унутрашњи глас који гова организација ни његова џамија, им шапуће: »Ти овамо доиста не при- открио сам, нису имале чланство веће падаш.« од педесет особа. Његов утицај није произлазио из неке јаке организацијске У том смислу Рафик је био у праву кад подршке, него из његове спремности да је тврдио да су сви црнци у дубини ду- се појављује на сваком састанку који се ше потенцијални националисти. Биес имало тицао Роселанда и да надвиче је постојао, потиснут и често окренут своје противнике па да се они повуку. према унутра. И размишљајући о Руби и њеним плавим очима, о тинејџерима Оно што је било истинито за Рафика, који један другога називају црнчугама било је истинито и за цео град; без окуи горе, питао сам се јели Рафик такође пљајућег учинка Харолдове кампање нау праву, барем за сада, када му је дра- ционализам се растакао у обичан став,


66

више него у икакав опипљив програм, у збирку притужби, а не у организирану снагу, у слике и звукове којима су врвели радиоталаси и разговори, али без икаквога утеловљења. Међу оном шачицом скупина које су подизале националистички стег само је Нација ислама изазивала неке видљиве последице: оштро интониране проповиједи свештеника Фаракхана увек су пуниле кућу до задњег места, а још их је више слушало радио преносе. Но активно је чланство Нације ислама у Чикагу било знатно мање — можда неколико хиљада, отприлике величине једне од највећих црначких скупина у Чикагу — база која се ретко, ако уопште, мобилише око политичких трка или као подршка широким програмима. Физичка је присутност Нације у насељима била незнатна, заправо сведена углавном на уредне људе у оделима и лептир-машнама, који су стајали на раскршћима главних улица и продавали Нацијин лист The Finаl Cаll (Kоначни позив). Повремено би узео примерак новина од тих крајње пристојних људи, делимично зато што сам суосећао с њима због тешких одела усред лета и танких капута зими, а каткад и зато што би ми пажњу привукао сензационалистички, таблоидни наслов (БЕЛА ЖЕНА ПРИЗНАЈЕ: У БЕЛЦИМА ЈЕ ВРАГ). Иза наслова могли сте наћи свештеникове говоре као и приче које су могле бити пренесене изравно из вести Асоциатед Преса да није било одређеног уредничког улепшавања (»Жидовски сенатор Метзенбаум изјавио је данас...«). Новине су такође имале рубрику о здрављу, употпуњену Фаракхановим рецептима без свињетине; огласе за свештеникове говоре на видеокасетама (примају се и кредитне картице Виза или Мастер); рекламе за тоалетне потрепштине — пасте за зубе и слично — које је Нација лансирала под марком POWER, као део стратегије да потакне црнце да троше новац у властитој заједници. Након неког времена рекламе за POWER производе мање су се истицале у The Finаl Cаllu; чини се да су многи који су уживали у говорима свештеника Фаракхана ипак наставили прати зубе “Крестом”. То што је кампања за POWER производе посртала, говорило је о тешкоћама с којима се сусретао сваки црначки предузетник — запреке да се укључите, недостатак новца и предност коју имају ваши конкуренти након што су вас држали изван игре више од триста година. Но чинило ми се да то одражава и неизбежну напетост која настаје кад се порука свештеника Фаракхана сведе на свакодневну стварност куповања пасте за зубе. Покушао сам замислити Powero-vа директора производног програма како прегледава своја продајна предвиђања. Могао би се

Zanimqivosti накратко запитати има ли смисла дистрибуирати производ у ланце националних супермаркета где воле куповати црнци. Кад би одбацио ту идеју, могао би размислити може ли себи иједан супермаркет у власништву црнца, који се покушава такмичити с националним трговачким ланцима, приуштити да додели простор на полицама производу који ће сигурно одбијати потенцијалне беле купце. Хоће ли црни потрошачи куповати поштом? И што с веројатношћу да најјефтинији добављач било чега, који је кренуо у производњу пасте за зубе, буде белац? Питање конкуренције, одлуке под притиском тржишне економије и већинска правила; питања моћи. Та непопустљива стварност — да белци једноставно нису утваре које треба само избрисати из наших снова, него су активна и разнолика чињеница у нашем свакодневном животу — коначно је показала како национализам може бујати као емоција, а запињати као програм. Све док је национализам остајао катарзична клетва према белој раси, могао је освајати пљесак незапослених тинејџера који слушају радио или пословних људи који гледају касни програм на телевизији. Но, стрм је силазак од тако уједињујућег жара до практичних одлука с којима се црнци свакодневно суочавају. Компромиси су посвуда. Црни рачуновођа је питао: Како ћу отворити рачун у банци у власништву црнца ако ми она додатно наплаћује за проверу кредитне способности и чак ми не жели дати пословни зајам, јер каже да себи не може допустити такав ризик. Црна болничаркаје рекла: Бели људи с којима радим и нису тако лоши, али и да јесу, не могу напустити посао — ко ће ми сутра платити станарину или данас нахранити децу? Рафик није имао спремне одговоре на таква питања; мање га је занимало мењање правила моћи него боја оних који су је имали и који су стога уживали у њеним привилегијама. Али никад није било много места на врху пирамиде; у такмичењу одређеном оваквим условима чекање црначког избављења биће заиста дуго. За време тог чекања догодиле су се смешне ствари. Оно што је у Малколмовим рукама некад изгледало као позив на оружје, одлука да више нећемо подносити неподношљиво, постало је управо оно што је Малколм желео да искорени: још хране за машту, још једна маска за дволичност, још један изговор за неделовање. Црни политичари, мање надарени од Харолда, открили су оно што су бели политичари већ одавно знали: расни мамци могли су погодовати ономе ко прихвата ограничења. Млади вође, жељни да створе властито име, подизали су ширећи те-

Izbor

орије завере по целом граду — Корејци су оснивали клан, жидовски лечници су црним бебама убризгавали вирус сиде. То је била пречица до славе, ако и не увек до богатства; као секс и насиље на телевизији, црначки је бес увек налазио спремно тржиште. Изгледа да нико од оних с којима сам разговарао у насељу није такав говор узимао врло озбиљно. Чињеница је да су многи од њих већ одустали од наде да политичари могу стварно побољшати њихове животе; за њих је гласачки листић, ако га уопште убаце, био једноставно карта за добру представу. Људи би ми говорили да црнци немају стварне моћи која би деловала на повремено упадање у антисемитизам или на вербалне нападе на Азијце; па црни су људи свакако толико требали прилику да избаце мало пара — човече, па шта мислиш да ти људи говоре о нама иза наших леђа? Само прича. Ипак, није ме забрињавала само штета коју је необвезан разговор узроковао стварању коалиције или емоционална бол коју је узроковао другима. Забрињавао ме раскорак између онога што говоримо и онога што радимо и учинак који он има на нас као појединце и као народ. Тај је јаз поткопавао и језик и мисао; чинио нас је заборавнима и подупирао измишљотине; на крају он је и нагризао нашу способност да било себе било један другога сматрамо одговорнима. И премда ништа од овога није било резервисано само за црне политичаре или црне националисте — Роналду Регану је ишло сасвим добро с његовом врстом језичног извртања, а бела Америка увек је спремна потрошити велике своте новаца на земљишта у предграђу и на приватне заштитаре да порекне нераскидиву везу између црног и белог - црнци су били ти који су себи најмање могли приуштити такве варке. Црначки је опстанак у овој земљи увек био условљен са што мање заваравања и тако је, без заблуда, већина црних људи које сам срео наставила да функционише у свакодневном животу. Уместо да прихватимо такво непоколебљиво поштење и у јавном послу, чинило се да попуштамо стисак, допуштамо да нам колективна душа крене камо хоће, па чак и ако тонемо у све дубљи очај. Наставити битку да ускладимо речи и дело, наше искрене жеље с планом који је могуће спровести у дело - зар самопоштовање није зависило управо о томе? То је веровање које ме је одвело у организовање и то је веровање које ће ме навести да закључим, можда посљедњи пут, да идеја чистоће — расе или културе — не може више бити основа за самопоштовање типичног црног Американца, као што није могла бити за моје. Наш ће се осећај целовитости морати уздићи из нечега бољег него што је крв коју смо


Izbor

67

Zanimqivosti

наследили, мораће наћи исходиште у да упозна тебе причи госпође Креншаф и господина Маршала, у Рубиној причи и Рафиковој; али певај њеин ритам у свим прљавим, контрадикторним по- брижност / борба / тешка времена јединостима нашег искуства. певај њену песму живота... Отишао сам на две неделје у посету Следећих сат времена жене су се измесвојој породици. њивале причајући своје приче, певајући Кад сам се вратио, назвао сам Руби и своје песме. Певале су о изгубљеном рекао јој да је требам на једном са- времену и одбаченим маштањима, и о станку те суботе навечер. ономе што је могло бити. Певале су о мушкарцима који су их волели, који су Дуга станка. »О чему?« их издали, силовали, пригрлили; певале »Видећеш. Буди спремна у шест... прво су о повређености у тим мушкарцима, ћемо нешто презалогајити.« повређености која се могла разумети и каткад опростити. Показивале су јеОдредиште нам је било пуни сат вожње дна другој стрије и отврднулу кожу на од Рубина стана у једном од насеља на стопалима; откривале су своју лепоту северу где су се jаzz и blues преселили у трептајима гласа, дрхтајем руке, лепоту потрази за публиком која плаћа. Нашли која нестаје, расте, неухватљива. Јецале смо један вијетнамски ресторан и, уз су над побаченом децом, убијеном детањир резанаца и рачића, разговарали цом, децом која су и оне некад биле. о њеном шефу на послу, о проблемима И кроз све те њихове песме, жестоке, које је имала с леђима. Разговор нам је, бесне, слатке, неустрашиве, те су жемеђутим, био усиљен, без станке или не изводиле фигуре преко конопца и размишљања; док смо говорили, стално плесале, свака од њих, и румбу, и бумп смо избјегавали да се погледамо. и самотни валцер; исцрпљујуће, срцеКад смо платили и одшетали до су- сламајуће плесове. Плесале су док све седног улаза, дворана је већ била нису постале једна душа. И на крају је та пуна. Један нас је развођач повео до душа певала један једини, једноставни наших места која су, показало се, била стих:

ЈЕДАНАЕСТО ПОГЛАВЉЕ

Скренуо сам на паркиралиште аеродрома у три и петнаест и, што сам брже могао, потрчао према терминалу. Хватајући дах, неколико сам се пута осврнуо и прелетео погледом преко гомила Индијаца, Немаца, Пољака, Тајланђана и Чеха који су већ узимали свој пртљаг. К врагу! Знао сам да треба раније кренути. Можда се забринула и покушавала ме назвати. Јесам ли јој уопште дао свој телефонски број с посла? Шта ако је пропустила лет? А шта ако је једноставно прошла мимо мене, а да тога и нисам био свестан? Бацио сам поглед на фотографију, ону коју ми је била послала два месеца пре, сву замрљану честим додиривањем. Онда сам подигао поглед и угледао живу слику: иза царинске ограде лаким је и грациозним кораком изронила Африканка блистава продорна погледа који је тражио и нашао мој, а на тамном, заобљеном и исклесаном лицу цветао је осмех дивље руже. »Барак?« »Аума?«

испред скупине црних тинејџерица на школском излету. Неке од њих марљиво су листале своје програме опонашајући једну старију жену — претпостављам учитељицу — која је седела крај њих. Ипак, готово све девојке биле су преузбуђене да би мирно седеле; шаптале су и кихотале се у вези с подужим насловом представе и запиткивале своју водитељицу која је цело време показивала стрпљење вредно дивљења.

нашла сам бога у себи

»Боже мој...«

и волела сам је / волела сам је силно

Загрлио сам сестру и подигао је с тла, смејали смо се и смејали, и све време гледали једно друго. Узео сам њену торбу и упутили смо се према гаражи. Примила ме је испод руке и у том сам трену, не знам зашто, знао да је волим, тако природно, тако једноставно и жарко да сам се касније, кад је отишла, знао затећи како пропиткујем ту љубав настојећи да је поотпуно разјасним.

Просторију је нагло обавила тама и девојке су се смириле. А онда су се упалила светла, сада мутно плава и на позорници се појавило седам црних жена, одевених у лепршаве сукње и шалове, тела замрзнутих у чудним, искривљеним положајима. Једна од њих, крупна жена у смеђем, почела је у крику:

»Хвала.«

... распршени полутонови без ритма / без мелодије избезумљени смех спушта се на рамена црне девојке смешна је / хистерична је немелодиозност њеног плеса не реци ни души...она плеше на лименкама пива и шљунку... Док је говорила, остале су жене полако оживеле, хор сена и облика, боје махагонија и врхња, облих и витких, младих и не тако младих, извијајући удове посвуда по позорници. Неко / било ко певај песму црне девојке изведи је на светло да упозна себе

Светла су се упалила; наклониле су се: девојке иза нас су дивље пљескале. Помогао сам Руби око капута па смо изашли на паркиралиште. Температура је пала; звезде су светлуцале попут леда на црном небу. Док смо чекали да се аутомобил угреје, Руби се нагнула и пољубила ме у образ.

Чак ми ни сада то не полази за руком; знам тек да је то била истинска љубав, Њене су се очи, тамно смеђе, љескале. да она то још увек јесте и на томе сам Зграбио сам јој руку у рукавици и кратко захвалан. стиснуо пре него што сам кренуо. Ништа више није изговорено; за сву вожњу до »Онда, брате«, Аума ће док смо се Соутх Сидеа, док је нисам оставио пред возили према граду, »мораш ми све њеним вратима и пожелео јој лаку ноћ, испричати.« нисмо прекинули ту драгоцену тишину.


68

»Шта?« »О свом животу, наравно.« »Од почетка?« »Почни откуд било.«

Zanimqivosti касније Аума. »Подсећају ме на наше тете, оне код куће.« Спустила је прозор и зарила лице у ветар проматрајући Авенију Мичиген: оголеле остатке Казалишта Роселанд, гаражу препуну зарђалих возила. »Радиш ли ово ради њих, Барак?« упитала је поново ми се обративши. »Мислим на твој организаторски рад?«

Причао сам јој о Чикагу и Њујорку, о свом организаторском деловању, о мајци, баки и деди, Маји. Рекла је да је о њима толико чула од нашега оца да јој се чинило да их већ познаје. Описала ми је Хајделберг у ком је настојала да Слегнуо сам раменима. »Ради њих. Разаврши магистериј из лингвистике, уз ди себе.« све кушње и невоље живота у Немачкој. Онај исти израз збуњености и страха »Ваљда и немам права јадати се«, вратио се на Аумино лице. »Баш и не рекла је. »Имам стипендију, стан. Не волим политику«, рекла је. знам шта бих да сам још у Кенији. Па ипак, Немачка ми и није одвише при »Зашто?« срцу. Знаш, Немци воле о себи мислити као о врло либералнима кад »Не знам. На крају људи увек остану је реч о Африканцима, но ако мало разочарани.« загребеш испод површине, увидиш Код куће ју је у мом поштанском сандукако су задржали став из детињства. У чићу дочекало писмо; како је рекла, од немачким бајкама црнци су увек зло- студента права с којим се виђа. Писмо дуси. Такве ствари не заборављају се је било подугачко, најмање седам стратако лако. Покушавам замислити како ница, а док сам припремао вечеру, она је било нашем Старом кад је први пут је седела за кухињским столом, сменапуштао дом. Је ли и он осећао ту исту шкајући се, уздишући и пуцкетајући јеосамљеност...« зиком, а израз лица постао јој је мекши Стари. Тако је Аума назвала нашег оца. Мени се то чинило у реду, истодобно и некако блиско и страно, попут природне силе која није до краја разјашњена. У мом стану Аума је дохватила његову слику с полице, портрет начињен у фотографском атељеу, који је мајка сачувала. »Доима се тако невин, зар не? Тако млад.« Принела је слику мому лицу. »Имате иста уста.« Рекао сам јој да би требала прилећи и одморити се, а да би ја неколико сати провео на послу. Одмахнула је главом. »Нисам уморна. Допусти да идем с тобом.« »Боље ћеш се осећати ако се мало одмориш.« »Ух, Барак! Примећујем да волиш заповедати баш као и Стари. А сусрео си га само једном?! Ваљда је то у крви.« Насмејао сам се, али не и она; уместо тога, поглед јој је лутао по мом лицу као да оно крије загонетку коју треба одгонетнути, још један делић проблема који је испод површине живахна чаврљања изједао њено срце.

и чезнутљив.

Izbor

били њени родитељи, врло драги и добронамерни људи. Била је јесен, прекрасна, свуда уоколо шуме, возили смо се кануом по округлом хладном језеру препуном златног лишћа које се накупљало уз обалу. Њеној је породици био познат сваки педаљ те земље. Знали су како су настајали брежуљци, како су ледени наноси градили језеро, знали су имена првих белих насељеника — својих предака — а и оних пре њих, Индијанаца који су онде некада ловили. Кућа је била стара, припадалаје њеном деди. Он ју је, пак, наследио од свога деде. Кућна библиотека је била испуњена старим књигама и дединим фотографијама са знаменитим људима које је познавао — председницима, дипломатима, индустријалцима. Та је просторија одисала изразитом озбиљношћу. Стојећи у њој, постао сам свестан да су наша два света, њен и мој, удаљена један од другога као Кенија од Немачке. И било ми је јасно да ћу, останемо ли заједно, на крају живети у њеном свету. Уосталом, то сам чинио већину свога живота. Од нас двоје, ја сам био тај који је успевао живети као ‘аутсајдер’.«

»Мислио сам да не волиш Немце«, на- »Шта се затим догодило?« тукнуо сам. Слегнувши раменима, наставио сам. »Одгурнуо сам је од себе. Почеле су Протрљала је очи и насмејала се. размирице. Почели смо размишљати »Тачно — али Ото је друкчији. Тако о будућности, а то је притискало наш је сладак! А каткад сам тако окрутна топли мали свет. Једне вечери повео према њему! Како би ти то објаснила, сам је у позориште да погледа нови Барак... Каткад ми се учини да ми није комад једног афроамеричког драједноставно некоме сасвим веровати. матичара. Била је то представа пуна Сетим се шта је Стари учинио од свога гнева, но врло духовита. Типичан живота, па ме од помисли на брак, како црни амерички хумор. Публика је оно ви кажете... обузме језа. К томе, била претежно црначка, и сви су се знаш, с Отом и његовим послом били смејали, пљескали и узвикивали као би смо присиљени живети у Немачкој. да су у цркви. После представе она је Покушавам замислити како би ми било започела разговор питањем зашто су проживети живот као странац и мислим црнци сво време тако љути. Рекао сам да то не би могла поднети.« да је то ствар сећања - нико не поставља питање зашто Жидови гаје успомену на Пресавила је писмо и вратила га у омот. холокауст, мислим да сам тако рекао »А ти, Барак?« упитала је. »Имаш ли и — а она је узвратила да је то друкчије, ти сличних проблема, или је само твоја ја, пак, да није, да би онда она засестра смушена?« »Чини ми се да ра- кључила како је љутња заправо слепа зумем како се осећаш.« улица. Жестоко смо се посвађали одмах испред позоришта. Кад смо стигли до »Да чујем.« аутомобила, почела је плакати. Она се Отишао сам до хладњака, извадио две не може претворити у црнкињу, рекла свеже паприке и ставио их на даску за је. Претворила би се даје то могуће, али сецкање. није. Она може бити једино оно што јесте и зар то није довољно.« »Дакле... постојала је једна жена у Њујорку и волео сам је. Била је белки- »То је тужна прича, Барак.« ња. Имала је тамну косу и натруо зеленкасти одсјај у очима. Глас јој је »Слажем се. Чак и да је била друкчије одзвањао попут кинеских звончића. боје коже, можда не би ишло. Хоћу реВиђали смо се готово целу годину. По- ћи, и неколико црнкиња ми је сломило највише викендима. Каткад у њеном, срце.« каткад у мом стану. Знаш како је то, Насмешио сам се, убацио насецкане уронити у неки властити свет? Само вас паприке у лонац, а затим се поново двоје, заштићени, обавијени топлином. обратио Ауми. »Проблемје у томе«, С властитим језиком. С властитим оби- рекао сам више се не смешећи, »да се чајима. Тако је то било. сваки пут кад се присетим онога што

Повео сам је у обилазак Соутх Сидеа, путевима својих првих дана у Чикагу, само сада поплочаним личним сећањима. Кад смо свратили у моју канцеларију, затекли смо Ангелу, Мону и Ширлеј. Желеле су од Ауме чути све о Кенији, сазнати како уплеће косу и чудиле се њеном лепом изражавању, упоређујући га с оним енглеске краљице; све су се четири одлично забављале говорећи о мени и о мојим свакаквим необичним навикама. Но једнога викенда позвала ме је у ми је рекла испред позотишта осећам некако постиђеним.« »Чини се да си им врло драг«, рекла је летњу кућу своје породице. Тамо су


Izbor

»Чујете ли се икада?« »Примио сам божићну честитку. Сада је срећна; нашла је некога. А ја имам свој посао.« »И то је довољно?« »Каткад.« Сутрадан сам се ослободио пословних обавеза, па смо заједно провели дан. Посетили смо Музеј уметности (жеља ми је била да одемо у Фиелдов музеј да видимо смањене главе, но Аума је одбила), прекопавала је по старим фо-

тографијама из мога ормара, отишли смо у супермаркет где је закључила да су Американци пријатељски расположени и предебели. Каткад је била тврдоглава, каткад враголаста, каткад притиснута теретом проблема човечанства, но увек истичући самопоуздање, у чему сам препознао научену реакцију - свој властити одговор на несигурност. О оцу нисмо много говорили; разговор као да би замро кад год бисмо се превише приближили покушају да средимо успомене на њега. Све до једне вечери кад смо након јела и дуге шетње рушевним језерском обалом обоје осетили да нам нема друге него отворити тему. Припремио сам чај, а Аума је почела причати о Староме, онолико колико се могла присетити. »Не могу рећи да сам га одиста познавала, Барак«, започела је. »Можда нико и није... у сваком случају не истински. Живот му је био тако распршен. Људи су познавали тек комадићке и мрвице, чак и властита деца.

Zanimqivosti родила већ је био отишао. Тада је био на Хавајима с твојом мајком, потом на Харварду. Кад се вратио у Кенију, наш најстарији брат Рој и ја били смо мала деца. Све до тада живели смо с мајком на селу. Била сам премалена да би очувала сећање на његов долазак. Мени је било четири, а Роју шест година, можда ти он више може приповедати о свему томе. Оно што ја памтим јесте да се вратио с Американком по имену Рут, те да нас је одвео од мајке како бисмо живели у Најробију. Сећам се да је та жена, Рут, била прва бела особа којој сам икада дошла близу и да је,

69

што је тако млад стекао тако широко образовање у иностранству. Уз то, жена му је била Американка, што је тада још била реткост, иако би касније, док је још био у браку с Рут, каткада излазио с мојом правом мамом. Као да је желео показати људима да може имати и ту прелепу Африканку кад год то пожели. То је било време кад су рођена четворица наше остале браће — Марк и Давид, Рутина деца, рођена у великој кући у Вестландсу, те Або и Бернард, синови моје мајке који су живели с њом и њеном породицом у унутрашњости. Тада Рој и ја нисмо познавали Абу и Бе-

одједном, она требала да буде моја рнарда. Никада нас нису посећивали, нова мајка.« а кад би Стари ишао к њима, увек би одлазио сам, не спомињући то Рут. »Зашто нисте остали са својом правом мајком?« Била сам још мала па сам о томе и о нашим подвојеним животима озбиАума је одмахнула главом. »Уистину љније размишљала тек много касније. не знам. У Кенији дјеца након развода Чини ми се даје Роју било теже; био је припадају мушкарцима — то јест, ако довољно стар да се сећа живота у Алегу, они тако желе. Питала сам мајку зашто на селу с мамом и родбином. Што се менисмо остали с њом, но њој је тешко о не тиче, било је у реду. Рут, наша нова томе говорити. Само каже да је очева мајка, у то се време добро односила нова супруга одбијала да с њима живи према нама. Готово као према властитој још једна жена и да је она — моја мајка деци. Мислим да су јој родитељи били — мислила да ће деци бити боље ако имућни јер су нам слали бајне дарове живе с оцем јер је био богат. из Америке. Доиста сам била узбуђена Тих првих година, наиме, Староме је сваки пут кад би стигао њихов пакет. Но уистину ишло добро. Радио је за неку сећам се како би Рој некад одбијао да америчку нафтну твртку — за Шел, ми- прими њихове дарове, чак и онда кад слим. Било је то тек неколико година су нам слали слаткише. Тако је једном након стицања независности и Стари одбио пристигле чоколадне бомбоне, је био добро повезан с владајућом но касније — ноћу, кад је мислио да врхушком. С многима од њих некоћ је спавам — видела сам како узима некоишао у школу. Потпредсјжедник, ми- лико слаткиша које сам оставила на занистри, сви би они каткад долазили у једничком ноћном ормарићу. Но ништа нашу кућу, с њиме пили и разговарали му нисам рекла. Мислим да сам знала о политици. Имао је велику кућу и ве- да је јако несрећан.

Бојала сам га се. Знаш, кад сам се ја лики аутомобил, и свако би га ценио


70

Онда су се ствари почеле мењати. Кад је Рут родила Марка и Давида, сву пажњу је преусмерила на њих. А Стари, он је напустио америчку компанију како би радио у Министарству туризма. Можда је имао политичких амбиција, и на почетку му је добро ишло. Но до 1966. или 1967. године поделе у Кенији попримиле су озбиљније размере. Председник Кенијата био је пореклом из највећега племена Кикују. Друго по величини племе, Луо, почело је негодовати да припадници племена Кикују добивају најбоље послове. Влада је врвела интригама. Потпредседник Одинга био је Луо и тврдио је да је влада корумпирана. Уместо да служе онима који су се борили за независност, тврдио је, кенијски су политичари заузели место белих колониста, откупљујући фирме и земљу, које су требале бити враћене народу. Одинга је покушао основати властиту странку, но ухапсили су га као комунисту и одредили му кућни притвор. Још један популарни министар из племена Луо, Том М’боја, страдао је од хитаца Кикувуа. Припадници племена Луо почели су протетвовати на улицама. Владина полиција се разбежала, многи људи су изгинули и све је то створило још више међуплеменског неповерења. Већина пријатеља Старога једноставно је ћутала; научили су се носити са ситуацијом. Но Стари је почео подизати глас. Говорио је како ће племенска подвојеност уништити земљу и да некомпетентни људи добивају најбоље послове. Пријатељи су га покушавали одвратити од таквих јавних иступа, но он није марио. Увек је мислио да зна шта је најбоље. Кад су му ускратили очекивано напредовање, гласно је протествовао. ‘Како ми ти можеш бити надређен’, окомио би се на једног од министара, ‘кад те ја подучавам твом послу.’ Кенијата је дочуо да Стари ствара проблеме и позвао га на разговор. Ако је вјеровати причама, Кенијата је рекао Староме да, будући да није у стању држати језик за зубима, неће поново радити док не буде гол и бос. Не знам колико човек може веровати таквим појединостима, но свакако знам да је стекавши Председника за непријатеља Стари врло лоше прошао. Био је избачен из Владе — стављен на црну листу. Кад би се обраћао иностраним фирмама тражећи посао, оне би већ биле упозорене да га одбију. Почео се распитивати у иностранству и успео добити посао у Афричкој банци за развој у Адис Абеби, но пре него што је требао почети радити, власти су му пасош прогласиле неважећим па чак није могао ни напустити Кенију. На крају је био присиљен прихватити неки послић у Агенцији за воде. Но и то му је омогућено тек залагањем једног пријатеља који се сажалио на његову судбину. Тај посао нам је омогућио храну, али за њега је то био велики корак уна-

зад. Стари је почео жестоко да пије, а многи су га познаници избегавали јер је постало опасно бити виђен у његовој близини. Кад би се извинио, говорили су му, изменио стајалиште, можда би све било у реду. Но он је остао доследан себи и наставио говорити што год би му пало на памет. Већину тога схватила сам тек кад сам била мало старија. У оно доба била сам свесна тек да је живот код куће постао врло тежак. Стари се није обраћао ни Роју ни мени, осим да нас укори. Долазио је кући врло касно, пијан, сећам се како би викао на Рут, захтевајући да му нешто скува. Рут је постала дубоко огорчена променама код Старога. Каткад, кад он не би био код куће, Роју и мени говорила би како нам је тата луд и да нас жали што имамо таквога оца. Нисам јој то замерила — вероватно сам јој давала за право. Но приметила сам да се према нама, чак више него пре, понаша друкчије него према властитим синовима. Говорила би нам да нисмо њена деца, да нам помаже онолико колико може. Рој и ја почели смо се осећати као да немамо никога. А кад је Рут напустила Старога, такав осећај и није био далеко од истине.

Izbor

Између њега и Роја ствари су биле много горе. Жестоко су се свађали. На послетку је Рој једноставно отишао. Престао је долазити кући и почео је живети с различитим људима. Тако сам била остављена сама са Старим. Каткад би пробдела половину ноћи чекајући да чујем како је дошао, сва у страху да му се није догодило нешто страшно. А он би дошао пијан, тетурајући се ушао у моју собу и пробудио ме: зато што је тражио друштво или нешто за јело. Распредао би како је несретан и како су га изневерили. Била би толико поспана да нисам могла разабрати ништа од онога о чему је говорио. Потајице сам почела прижељкивати да једне ноћи остане вани и никада се не врати.

Једина ствар која ме је одржала на површини била је моја гимназија — Kenyа High School. Била је то женска гимназија, некада резервисана за Британце. Врло строга и још увек изразито расистичка — тек је у моје време, након што ју је напустила већина белих ученика, афричким професорима допуштено да у њој предају. Упркос свему томе била сам поприлично активна. Била је то школа интернатског типа, па би цели семестар боравила онде уместо са Старим. Школа ми је, видиш, усадила неки осећај за ред. Нешто за што се Отишла је кад ми је било дванаест или могу ухватити. тринаест година, након што је Стари имао озбиљну саобраћајну несрећу. Једне године Стари није могао платити Мислим да је био под утицајем алко- чак ни школарину па су ме послали кухола, а возач другог аутомобила, неки ћи. Била сам бескрајно посрамљена бели фармер, погинуо је. Стари је дуго и целу ноћ сам плакала. Нисам знала задржан у болници, готово годину дана, шта ћу учинити. Но посрећило ми се. а Рој и ја углавном смо живели сами. Једна од водитељица сазнала је за Када је на послетку изашао, то је било моје породичне невоље и помогла ми баш онда када је отишао у посету теби да добијем стипендију, што ми је омои твојој мами на Хаваје. Рекао нам је да гућило останак. Тужно ми је што ћу то ћете вас двоје доћи с њим и да ћемо рећи, но ма колико ми је било стало до бити права породица. Но кад се вратио, Старога и ма колико сам за њега била вас није било, па је Роју и мени пре- забринута, било мије драго што не моостало да сами с њим излазимо на крај. рам живети с њим. Једноставно сам га, не осврћући се, препустила самоме Због несреће Стари је изгубио посао себи. у Агенцији за воде и нисмо имали где становати. Неко време сељакали смо Током моје две завршне школске године се од рођака до рођака, но на послетку ствари су Староме кренуле набоље. би нас избацивали јер су имали доста Кенијата је умро и следом неких оковластитих брига. Онда смо пронашли лности опет му је био омогућен рад у трошну кућу у дивљем делу града и Влади. Добио је посао у Министарству онде остали неколико година. Било је то финансија, поново је имао новаца, језиво раздобље. Стари је имао толико а враћен му је и утицај. Чини ми се, мало новаца да је био присиљен од међутим, да никада није преболео горођака посуђивати за храну. Мислим рчину због свега што му се догодило, да је због тога био још постиђенији, због тога што је морао гледати како постајао је све зловољнији. Упркос свим су се његови политички лукавији тешкоћама, Роју или мени никада није вршњаци докопали виших положаја. био спреман признати да нешто није А било је прекасно да поново окупи у реду. Чини ми се да је то било на- разбијену породицу. Дуго је живео јболније — то како је и даље поносно сам у хотелској соби, чак и онда кад је истицао како смо ми деца доктора Оба- поново могао себи приуштити да има ме. Кућа би нам била празна, а он је и пристојну властиту кућу. Дружио се с даље издвајао новац за добротворне различитим женама — Европљанкама, акције само да се покаже, да одржи Африканкама — но ниједна му веза не привид. Каткад би се упустила с њим у би потрајала. Готово га нисам виђала, препирку, но он би само одвратио како а када бисмо се срели, није знао како сам будаласта млада девојка која није да се предамном понаша. Били смо способна такво што схватити. попут странаца, а он је и даље желео да глуми узорног оца који ми има


Izbor

Zanimqivosti

71

право говорити како да се понашам. Сећам се како сам му се бојала рећи да сам добила стипендију за Немачку. Бојала сам се да ми не каже како сам премлада да одем у свет или да ми не омете издавање студентске визе. Стога сам једноставно отишла без поздрава. Тек сам у Немачкој почела давати одушка љутњи коју сам осећала према њему. С те удаљености, међутим, почела сам схватати кроз шта је све прошао и да ни сам себе никада није потпуно разумео. Тек при самоме крају, након што је начинио такву збрку од свог живота, учинило ми се да се можда почео мењати. Последњи пут сам га видела кад је представљао Кенију на једном међународном скупу у Европи. Била сам обузета стрепњом јер тако дуго нисмо били ни у каквој вези. Но кад је стигао у Немачку, изгледаоје опуштен, готово смирен. Доиста смо се добро провели. Знаш, чак и кад би био посве неразборит, умео је просипати свој шарм! Повео ме је у Лондон, одсели смо у отменом хотелу и представио ме свим својим пријатељима у једном британском клубу. Театрално би ми одмицао столицу, скакутао око мене говорећи свима како је поносан на мене. Током лета на повратку из Лондона запела ми је за око чаша у којој су му сервирали виски. Рекла сам да ћу је мазнути, а он је важно одговорио: ‘Нема потребе чинити такво што.’ Позвао је стјуардесу и замолио је да ми донесе сет таквих чаша, као да је власник авиона. Кад ми га је уручила, поново сам се осећала попут мале девојчице. Попут принцезе. Задњег дана боравка у Немачкој одвео ме је на ручак и разговарали смо о будућности. Питао ме је требам ли новаца и наваљивао да барем нешто узмем. Рекао ми је да ће ми, кад се једном вратим у Кенију, наћи ваљаног мужа. Било је то дирљиво, то што је покушавао... као да је на тај начин могао надокнадити све пропуштено. Некако у то време родио му се још један син, Џорџ , из везе с младом женом с којом је тада живео. Рекла сам му: ‘Рој и ја већ смо одрасли. Имамо властите путеве, властите успомене и тешко је вратити сказаљке на сату и променити оно што се међу нама догодило. Али Џорџ, детешце, он је неокрњен. Ето ти прилике да поступиш како треба.’ Он је само кимао главом, да барем... да барем...« Неко време Аума је зурила у замагљену фотографију нашега оца. Онда је устала и кренула према прозору, леђима окренута према мени. Стискала је руке, обгрлила погурена рамена. Почела се незадрживо трести. Пришао сам јој с леђа и обујмио је рукама док је ридала, а туга је из ње навирала у спорим, дубоким таласима. »Схваташ ли, Барак?« рекла ми је између јецаја. »Тек сам га почела упознавати. Баш смо се приближавали оном тренутку у којем...

у којем је можда могао објаснити себе. Каткада мислим да је доиста било могуће да се извуче и нађе неки унутрашњи мир. Када је умро, осећала сам се... тако превареном. Исто онако како си се и ти засигурно осећао.«

изузмем ли његов кратак боравак на Хавајима, никад није био присутан па није ни могао бацити сену на ту слику, и јер нисам видео оно што вероватно већина људи види у неком тренутку у животу: очево тело које се погрбљује, очеве наде које се изјаловљују, очево Напољу се зачула шкрипа аутомобила лице избраздано болима и жаљењем. који је скренуо за угао; осамљени пролазник прошао је испод жућкастог О, да, сведочио сам слабостима других светла уличне расвете. Као натерано људи — Грампс и његова разочарања, снагом воље, Аумино тело одједном се Лоло и његови компромиси. Но то су усправило и она је опет дисала уједна- били људи који су постали део моје чено, а очи је отрла рукавом. »Ух, види животне школе, људи које сам могао вона шта си натјерао сестру«, рекла је лети, али не и следити њихов пример, и слабашно се насмејала. А онда ме бели људи и смеђи људи чије судбине погледала. »Знаш, Стари је много гово- су се разилазиле с мојом судбином. У рио о теби! Свима је показивао твоју слици свога оца, црнца, сина Африке, фотографију и причао нам о твојим објединио сам све особине којима сам школским успесима. Твоја мајка и он тежио, оне Мартинове, Малколмове, измењивали су писма. Мислим да су му ДуБоисове и Менделине. И премда она била велика утеха. У тим стварно те- сам касније увидео да неки црнци шким временима, кад се чинило да су које познајем — Френк или Рај, Вил му сви окренули леђа, доносио би њена или Рафик — не задовољавају тако писма у моју собу и наглас их читао. високе стандарде, и премда сам их Пробудио би ме и силио да слушам, а научио ценити због невоља кроз које су затим би махао писмом и говорио како прошли, препознајући у њима своје неје твоја мама добра. ‘Видиш, барем воље — глас мога оца свеједно је остао постоје људи којима је искрено стало неокаљан, остао је извор надахнућа, до мене.’ То би говорио самоме себи и глас који прекорава, даје или ускраћује понављао, понављао...« потпору. Недовољно се трудиш, Бари. Дужност ти је помоћи својим људима Док је Аума прала зубе, ја сам за њу ра- у њиховој борби. Пробуди се, црни звукао тросед и припремио лежај. Убрзо човече! се скутрила под покривачем и чврсто заспала. Ја сам остао будан, седео сам Док сам тако седео уз светло једне на столици уз светиљку писаћег стола једине сијалице, благо се њишући на посматрајући мир на њеном лицу, столици тврдог наслона, та слика је ослушкујући ритам њеног дисања, по- одједном ишчезнула. Заменило ју је... кушавајући допрети до бити онога што шта? Окорели пијанац? Насилни супруг? ми је испричала. Осећао сам се као да Поражени и осамљени бирократ? Кад ми се свет окренуо наопачке; као да помислим да сам се целог живота хрвао сам се пробудио и угледао модро сунце тек с духом! На тренутак сам осетио на жутом небу или чуо животиње како вртоглавицу; да Аума није била у соби, говоре као људи. Целога свог живота вероватно би се гласно насмејао. Краљ носио сам једну једину представу о је свргнут. Позлата је скинута, помислио свом оцу, ону којој би се каткада опи- сам. Оно разуларено у мојој глави сада рао, али је никада нисам доводио у себи може дати одушка; могу, к врагу, питање, ону коју сам касније покушао чинити што ми је драго. Па који би чоградити о себи. Бриљантан стручњак, век, осим властитог оца, имао моћ да широкогрудан пријатељ, истакнут во- ме од тога одврати? Што год учинио, ђа - све те значајке утеловљивале су чини се, неће бити много горе од онога мога оца. Све то, па и више од тога јер, што је он учинио.


72

Ноћ је одмицала; осетивши како новопронађено ослобођење нуди врло мало задовољства, покушавао сам вратити пољуљану равнотежу. Шта је мени стајало на путу да не подлегнем истом поразу какав је Старога довео до дна? Ко би ме могао заштитити од сумње или ме упозорити на све замке постављене у душе црног човека? Моја маштарија о оцу барем ме је држала подаље од очаја. Сада је био и истински мртав. Више ми није могао рећи како да живим. Једино што ми је можда још могао рећи био је одговор на питање шта му се догодило. Допрло ми је до свести да уза све нове информације још увек не могу проникнути какав је човек био мој отац. Шта ли се то догодило са свим тим његовим заносом, његовим обећањем? Шта је обликовало његове амбиције? Још сам се једном присетио нашег првог и јединог сусрета. Сада сам увиђао да је тада вероватно био забринут баш као и ја, човек који се вратио на Хаваје како би прочешљао своју прошлост и можда покушао спасити оно најбоље у себи, онај делић који се био заметнуо. Није умео изразити своје истинске осећаје, у томе није био нимало бољи од мене који нисам умео изразити жудње десетогодишњака. Остали смо скамењени видевши један другога, немоћни побећи слутњи да би урањање у саму дубину наших душа разоткрило мањкавости. Сада, петнаест година после, посматрао сам Аумино уснуло лице и сазнао колико нас је коштала та шутња. Десет дана после тога Аума и ја седели смо у аероромском бару посматрајући авионе кроз велики стаклени зид. Упитао сам је о чему размишља, а она се нежно насмешила. »Мисли су ми одлутале у Алего. У Хоме Скуаре, на имање нашега деде где бака још увек живи. То је прелепо место, Барак. Кад сам у Немачкој, кад је напољу хладно и кад се осећам осамљеном, затворим очи и замишљам да сам онде. Седим у дворишту испред куће, окружена големим дрвећем које је још наш деда посадио. Бака нешто говори, нешто чиме ме засмева, чујем како је иза нас крава оштро замахнула репом, пилиће како кљуцају по рубовима ливаде, њушим мирис ватре из пољске кухиње. А испод стабла манга, близу кукурузишта — онде је покопан Стари...« Почело је укрцавање за њен лет. Остали смо седити, Аума је затворила очи и стиснула ми руку. »Требамо отићи кући«, рекла је. »Требамо отићи кући, Барак, и тамо га сусрести.«

Zanimqivosti ДВАНАЕСТО ПОГЛАВЉЕ

Izbor

На улици се зауставила поворка аутомобила. Врата једне лимузине отворила су се и иза густо збијених полицајаца угледао сам Њега. Био је одевен у једноставно модро одело и изгужван балонер. Његова седа коса деловала је некако неуредно, а учинио ми се и нижим него што сам очекивао. Ипак, био је то он, главом и брадом, с осмехом човека на врхунцу моћи. Истог трена људи су почели скандирати — »Харолд! Харолд!« — а градоначелник је извео малу пируету, уздигнутом руком узвраћајући поздраве.

Рафик је дао све од себе да дотера простор. Над улазом је постављен нови натпис, а врата су широм отворена како би у унутрашњост продрла пролетна светлост. Подови су изрибани, намештај размјштен. Рафик е оденуо црно одело, а око врата завезао црну кожну кравату; свој кожни куфу улаштио је до високог сјаја. Неколико минута врзмао се око дугачког стола на склапање, смештенога уза зид, делећи неколицини својих људи упуства како да распореде колачиће и пунч. Притом је узнемирено погледавао према Харолдовој слици обешеној на Предвођен госпођом Алварес и позиду. »Чини ли ти се да виси равно?« лицајцима у цивилу, почео се проупитао ме. »Сасвим равно, Рафик.« бијати кроз мноштво окупљених. Прошао је покрај сенатора и градског Очекивало се да ће градоначелник већника. Покрај Рафика и мене. Покрај пресецањем врпце отворити нову по- испружене руке велечасног Смалса. Све дружницу МЕТ-а, Градоначелникове док се на послетку није зауставио тачно канцеларије за запошљавање и подуку, испред Ангеле. у Роселанду. То је требао бити велики догађај и Рафик је већ недељама чи- »Госпођо Ридер«, узео ју је за руку и нио све како би свечаност започела благо се наклонио. »Задовољство ми баш у његовој згради. Но није био је поздравити вас. Чуо сам прекрасне једини који се настојао истакнути. Је- ствари о вашем послу.« дан градски већник изјавио је како ће с особитим задовољством у свом уреду Ангела је изгледала као да ће се онеорганизовати конференцију за но- свестити. Градоначелник ју је замолио винаре с градоначелником. Државни да га представи својим сарадницима, на сенатор, старо политичко потркало, што се она почела смејати и дрхтати од који је на претходним изборима за узбуђења. Пошто се прибрала, повела градоначелника погрешио подржавши га је до вода у коме су, постројени једног од белих кандидата, обећао нам попут извиђача, стајали у ставу »мије помоћи у прикупљању новца за било рно«, сви с једнаким, беспомоћним који наш пројект, тражећи заузврат смешком на лицу. Завршивши смотру, само то да га укључимо у програм. градоначелник је Ангели понудио да га Обратио нам се чак и велечасни Смалс, ухвати под руку те су се заједно упутили набацивши као узгред, како би нам за- према вратима док се мноштво гурало сигурно ишло у прилог кад бисмо њему за њима. допустили да представи »свога доброг »Стара, можеш ли ти ово поверовати?« пријатеља Харолда«. Кад год би ушао у Ширлеј се шапатом обратила Мони. уред ДЦП-а, Пројекта развоја локалних заједница, секретарица би ми уручила Церемонија је потрајала петнаестак минута. Полиција је била препречила хрпу најновијих порука. пролаз кроз два блока Авеније Мичи»Богме, постајеш популаран, Барак«, ген, а испред трговине у чијим се прорекла би пре него што би поново почео сторијама ускоро требао отворити звонити телефон. локални центар Градоначелникове каСад сам стајао и посматрао мноштво нцеларије за запошљавање и подуку окупљено у Рафиковом складишту — била је постављена мала позорница. већину су чинили месни политичари и Ангела је представила све чланове њихови прирепци. Сваки су час погле- црквене заједнице који су били укљудавали према вратима, а полицајци чени у пројект, као и све присутне полиу цивилу надгледали су ситуацију и тичаре. Вил је одржао кратак говор о говорили нешто у своје воки-токије. Пројекту развоја локалних заједница. Пробијајући се према другој страни Градоначелник нам је честитао на просторије, пронашао сам Вила и Анге- грађанској ангажованости, док су се сенатор, велечасни Смалс и градски велу и позвао их на страну. ћник гурали да заузму место иза њега, »Јесмо ли спремни?« намештајући осмехе за фотографе које су сами наручили. Коначно, врпца Климнули су у знак потврде. је пререзана и то је био крај. Док се »Слушајте ме, ово је врло важно«, ре- лимузина удаљавала журећи на неки као сам им, »покушајте од Харолда други догађај, мноштво се готово учас измамити обећање да ће доћи на разишло, а тек неколико нас остало наш јесенски скуп. Учините то док је у је стајати на улици прекривеној отпаблизини његов шеф протокола. Испри- дцима. чајте му све о нашем послу и зашто...«

Пришао сам Ангели, која је о нечему У том тренутку гомилом се пронео жустро расправљала са Ширлеј и Можамор, а потом је наступила тишина. ном. »Да знаш, кад сам га чула како ми се обраћа с ‘гђо Ридер’«, говорила је,


Izbor

»часна реч, скоро сам умрла!«

Zanimqivosti

73

»Нама ништа не мораш доказивати, Уз то, јавили су се и проблеми с МаБарак. Човече, па ми те волимо. Исус ртијем. Тога пролећа и службено смо Ширлеј је завртела главом. »Богме, и те воли!« раздвојили наше активности; он се те како добро разумем како ти је било.« углавном бавио приградским црквеПрошла је готово година дана од мог ним заједницама, но показало се да »Имамо и слике као доказ«, додала је доласка у Чикаго и наш труд је наМона, славодобитно показујући на свој покон почео показивати резултате. жупљане, како црне тако и беле, проблем незапослености тишти мање од Инстаматиц фотоапарат. Скупина коју су Вил и Мари покренули исељавања белаца, које за собом поПокушао сам се убацити у њихов разго- окупљањем на уличном углу, нарасла влачи пад вредности некретнина. То вор. »Јесте ли сазнале датум када би је до бројке педесет; организовали су је, наиме, био образац који је деценију чишћења околине, спонзорисали дане пре опустошио Соутх Сиде. могао доћи на наш скуп?« професионалне оријентације за младеж »И онда ми он каже да изгледам пре- свога округа, код градског већника Таквим тешким питањима, осетљивим млада за мајку четрнаестогодишње изборили се за боље функционисање и оптерећеним расизмом, Марти се кћери. Можеш ли то замислити?!« санитарних служби. Нешто северније, није желео бавити. Стога је одлучио гђа Креншаф и гђа Стивенс притиском на радити нешто друго. Неког другог »Је ли прихватио позив на наш скуп?« Парк Дистрикт избориле су генерално организатора задужио је за обављање Све три су ме нестрпљиво погледале. уређивање запуштених паркова и игра- рутинских послова у приградским налишта; онде су активности већ биле сељима, а сам се бацио на оснување но»Какав скуп?« у току. Поправљали су се коловози, ве организације у Гарију, граду чија се Немоћно сам одмахнуо руком и кренуо обнављала канализација, покренути привреда одавно била урушила. Онде низ улицу. Стигавши до аутомобила, иза су програми за сузбијање криминала. је стање било тако лоше да се, како је себе сам зачуо Вилов глас. А сада је, на месту где је не тако давно Марти рекао, нико не би обазирао на био тек празан дућан, прорадио и нови боју коже онога ко би нешто предузео »А камо се теби тако жури?« упитао је. центар за запошљавање. да се ствари поправе. Једнога дана за»Немам појма. Некамо.« Покушао Како је растао углед организације, ра- молио ме је да пођем с њим. сам припалити цигарету, но ветар ми стао је и мој. Почели су ми пристизати »Овдашње прилике нису права школа за је стално гасио палидрвца. Псовао позиви за суделовање у расправама и тебе. Соутх Сиде је преголем. Превише сам бацајући их по тлу, а онда сам се вођење радионица; месним полити- је тога што ти одвлачи пажњу. Ниси ти окренуо према Вилу. »Виле, да ти не- чарима моје име било је познато, иако за то крив. Ја сам то требао знати.« што кажем!« га још увек нису знали изговорити. А што се нашег вођства тицало, готово да »Марти, не могу само тако отићи. Та тек »Кажи.« ми нису налазили мане. »Требали сте сам стигао.« »Јадни смо ти ми! Да, баш тако. Хрпа га видети када се први пут појавио«, Проматрао ме је с неизмерном стрпљијадника. Погледај само, пружи нам се случајно сам једнога дана чуо Ширлеј вошћу. »Слушај, Барак, твоја је оданост прилика да градоначелнику покажемо како говори једном новом вођи. »Био хвале вредна. Но у овом тренутку мокако смо баш ми прави играчи у граду, је сасвим обичан дечко, часна реч. Када раш мислити и на властиту корист. како смо скупина коју би свако требао га сад погледате, помислили бисте да је Останеш ли овде, осуђен си на неуспех. схватити озбиљно. И што ми чинимо? посреди друга особа.« Звучала је попут Одустат ћеш од организаторског посла Понашамо се као звездом опчињена поносне мајке: на одређени начин, пре неголи се њиме истински почнеш дечурлија, баш тако. Врзмамо се уоко- доживљавали су ме као савремену ико- бавити.« ло, глупаво се церимо и главна нам је ницу разметног сина. брига да се с њим фотографишемо...« У глави је већ све био разрадио: колиПоштовање сарадника, конкретна ко ће времена бити потребно да се »Хоћеш ли рећи да се ниси успео сли- побољшања у округу у коме смо де- запосли и обучи особа која ће ме закати с њим?« Смешкајући се, Вил ми ловали, вредна постигнућа која су менити те како пре одласка саставити пружи полароидну фотографију, а онда остварена искључиво нашом заслугом. одговарајући прорачун. Слушајући положи руку на моје раме. »Барак, не- То је требало бити довољно. Па ипак, га како ми излаже своје планове, ћеш се љутити ако ти нешто кажем? Тре- оно што је Вил рекао, била је истина. помислио сам како се у три године бао би бити оптимистичнији. Оно што Ја нисам био задовољан. боравка у тој заједници није присније ти називаш јадним, за Ангелу и остале везао ни за људе ни за место и како је најсретнији је догађај године. И за десет Можда је то било повезано с Аумином његова потреба за људском топлином година још ће о њему причати. Осећали посетом и најновијим вестима које је и осећајем повезаности испуњење насу се важнима. А ти си за то заслужан. донела о Староме. Док сам донедавно лазила другде — у постојању његове Па шта ако су га заборавиле позвати на настојао живети у складу с његовим љупке супруге и наочита сина. У послу, очекивањима, сада сам осећао да скуп? То још увек можемо учинити.« ми је дужност исправљати његове његов једини покретач била је идеја, Ушао сам у аутомобил и отворио про- погрешке. Проблем је био у томе идеја коју је симболизирало затварање зор. »Заборави, Вил. Незадовољан сам што ми природа тих погрешака није фабрика, но која је била већа и од и то је све.« била сасвим јасна. Још увек нисам тих фабрика, већа од Ангеле, од Вила разазнавао путоказе који би ме могли или од осамљених свештеника који »То и сам видим. Но требао би се запитати одвратити од погрешних потеза. Због те су пристали с њим сарађивати. Та због чега си тако незадовољан.« збрке, због тога што је моја представа о је идеја могла заживети било где; њему остала тако противуречна — ка- за Мартија, то је једноставно било »Ста ти мислиш?« ткад сам видео једно, каткад друго, али питање проналажења прикладне Вил слегне раменима. »Ја мислим да никад обоје у исти мах — догађало би комбинације околности, идеалне месе ти трудиш добро обавити посао. Но ми се, без посебна повода, да осетим шавине састојака. исто тако мислим да никада ниси задо- како ми живот протиче према неком »Марти.« вољан. Желиш да се све догоди одмах. унапред написаном сценарију, да слеКао да овде нешто мораш доказати.« дим Старога у његовим заблудама као »Да?« да сам и сам заточеник његове тра»Не покушавам ја ништа доказати, гедије. »Ја никамо не идем.« Вил.« Притиснуо сам папучицу за гас и На послетку смо се нагодили: од њега кренуо, али не довољно брзо да не бих ћу и даље добијати савете који су ми чуо Вилове речи на растанку.


74

Zanimqivosti

Izbor

како господин Андерсон не поправља станове оних који се успротиве госпођи Рице и њеној листи кандидата на изборима за Локално саветодавно веће, да је, пак, она под надзором велечасног , а да је велечасни власник заштитарске фирме која је уговором везана уз стамбену управу. Не бих могао тврдити да је ишта од тога било истина, нити ми се то, на крају, чинило посебно важним. Њих троје су били тек одраз размишљања већине запослених у Алтгелду: учитеља, саветника за овиснике, полицајаца; неки су свој посао обављали само ради плате; други су искрено желели помагати. Но без обзира на њихове мотиве, у одређеном тренутку сви они признали би да осећају исту врсту дубоке засићености. Изгубили су своје некадашње самопоуздање и веру у властиту способност да коло изопачености којој су посвуда сведочили могу покренути у супротноме смеру. Оставши без самопоуздања, изгубили су и способност за срџбу. Осећај одговорности — властити и туђи — полако се истопио, а његово место заузели су црни хумор и скромна очекивања.

још били и те како потребни. Новчана накнада што ће је заузврат примати служиће му као потпора за рад негде другде. Па ипак, током наших недељних сусрета, каткад ме је подсећао на мој избор, наглашавајући како у мојим скромним постигнућима није било никаквог ризика те како је све увек у рукама градских шминкера. »Живот је кратак, Барак«, рекао би. »Ако ствари не настојиш мењати из темеља, тада је боље да од свега одустанеш.« Ох, да. Промена из темеља. Некада, док сам студирао на факултету, чинила се докучивим циљем, надградњом моје властите воље и мајчине вере у мене. Попут подизања просека оцена или одвикавања од пића. Сводила се на зацртавање и испуњавање обавезе. Но сада, након само једне године организаторског деловања, ништа се више није чинило једноставним. Кога окривити за место попут Алтгелда, питао сам се. Онде није било сиромашних белаца који, попут БИла Конора, поваздан жваћу цигаре ни палицама наоружаних Пинкертонових разбијача. Заједница се састојала од невеликог броја постаријих црних мушкараца и жена, обележених не толико злобом

или прорачунатошћу колико страхом и ситном грамзивошћу. Ту су живели људи попут господина Андерсона, водитеља пројекта Алтгелд, проћелавог постаријег човека коме је до пензије била преостала још само година дана; или госпође Рице, дебељушкасте жене лица налик јастучићу за шпенадле, која је председала већем станара и највећи део времена посвећивала заштити ситних повластица зајемчених функцијом коју је обављала: новчаној накнади, осигураном месту на годишњем банкету, могућности утицаја на одлуку о додели стана њезиној ћерки или осигурању радног места у стамбеној управи Чикага (Chicago Housing Authority), за њеног нећака; или, пак, велечасног Џонсона, жупника госпође Рице и челног човека једине велике црквене заједнице у Алтгелду, који ме при нашему првом и последњем сусрету прекинуо чим сам изговорио реч организовање. »Није проблем у Чикашкој стамбеној управи«, истицао је тај добри велечасни. »Проблем су младе девојке које се одају свакаквом блудничењу.« Неки станари у Алтгелду рекли су ми

Дакле, на одређени начин, Вил је био у праву: ја сам доиста осећао да нешто требам доказати - људима Алтгелда, Мартију, свом оцу, самоме себи. Доказати да оно што чиним уистину вреди. Да нисам тек будала која сања о немогућем. Касније, кад сам понешто од тога покушавао објаснити Вилу, он би се само смејао и одмахивао главом; моју мрзовољу на дан пресецања врпце био је склонији протумачити као школски пример младеначке љубоморе. »Знаш, Барак, ти си попут петлића«, рекао ми је, »а Харолд је налик старом петлу. Дакле, појавио се стари петао и све су се кокоши сјатиле око њега. А млади петлић морао се помирити с чињеницом да у животу још штошта мора научити.« Чинило се да Вил ужива у тој својој успоредби па сам се и ја насмејао. Ипак, дубоко у себи знао сам да је погрешно разумео моје амбиције. Више од ичега желео сам да Харолд успе; као и кад је посреди био мој отац, тај градоначелник и његова постигнућа за мене су били својеврсни показатељи могућег, а његова даровитост и његова снага постали су мерилом мојих властитих надања. И тако, слушајући га тога дана како нам говори, онако отмен и раздраган, једино о чему сам могао размишљати била су ограничења која су му стајала на путу. На маргинама, Харолд је могао постићи да градске службе на исти начин третирају све чланове заједнице. Школовани су црнци већ више суделовали у функционисању града. Имали смо једног црног школског управитеља, једнога црног шефа полиције, једнога црнца директора у Чикашкој стамбеној управи. Харолдова пажња пружала је утеху, баш као што


Izbor

75

Zanimqivosti

су је пружали Вилов Исус и Рафиков национализам. Но испод сјаја његове победе, у Алтгелду и другде, све је изгледало као пре.

окренула се својој секретарици и рекла: »Донесите за господина Обаму једну кафу. Јесу ли они фарбари напокон дошли?«

Питао сам се размишља ли Харолд, подаље од светла рефлектора, о тим ограничењима. Осећа ли и он — попут господина Андерсона и госпође Рице, те осталих црних функционера који су сада управљали средишњим градским четвртима — да је спутан на исти начин као што су спутани и они којима служи, да је и сам корисних тужне историје, део затвореног састава у коме се тек малобројни делови покрећу, састава који из дана у дан губи снагу и тоне у стање све пуније летаргије.

Секретарица је одмахнула главом, а др. Колиер се намрштила. »Немојте ми просљеђивати ничије позиве«, рекла је док сам је следио према њеној канцеларији , »осим ако се јави онај грађевински инжењер кога је ионако боље изгубити него наћи. Спојите ми га само зато да му кажем шта мислим о њему.«

У њеној канцеларији једва да је било намештаја. Зидови су такође били празни, осим неколико уоквирених признања за друштвени рад и једног плаката са Питао сам се осећа ли се он, као и ја, сликом црног младића и натписом: таоцем властите судбине. »Дрога није Божје дело«. Др. Колиер је привукла столицу и рекла: »Она девојка што је малочас отишла мајка је једног од наших клинаца. Наркоманка. Њен дечко јуче је ухапшен, а она нема чиме платити кауцију. Дакле, реците ми, шта ваша организација може учинити за људе попут ње?« Ушла је секретарица с мојом кафом. »Надао сам се да ћете ви мени понудити неке предлоге«, одговорио сам.

кушајте сазнати о чему размишљају. Да се разумемо, ја вас ни на шта не потичем. Но ако родитељи одлуче заједно с вама око нечега дићи галаму, ја их у томе не могу спречити, није ли тако?« Ведро се насмејала и извела ме у ходник где се групица малишана од пет или шест година припремала за улазак у учионицу. Угледавши нас, неки од њих махнули су нам и насмејали нам се; двојица дечака, руку чврсто припијених уз тело, неуморно су се вртели у круг; једна мајушна девојчица мучила се с пуловером: навлачећи га преко главе, заплела се у рукаве. Док их је учитељица покушавала усмерити према стубама, помислио сам како сви заправо изгледају сретни и пуни поверења. Упркос тегобним почетцима кроз које су многи од њих прошли — било да су рођени прерано или с наслеђеном зависношћу, већина ионако у беди и сиромаштву — радост коју им је причињавало њихово несташно комешање и радозналост с којом су дочекивали свако ново лице, чинили су их сличним деци било где другде у свету. Присетио сам се речи које је Регина изрекла много година пре, у једном друкчијем времену и на друкчијем месту: Ти увек мислиш да се све врти око тебе.

»Будући да не могу предложити да се ова зграда сруши до темеља, а људима пружи шанса за нови почетак, доиста не »Прекрасни су, зар не?« приметила је др. Колиер. знам шта бих вам рекла.«

Својих сам се страхова на крају ослободио захваљујући др. Марти Колиер, управници школе Карвер, једне од две основне школе у Алтгелду. Кад сам је први пут замолио да ме прими, није постављала много питања. »Било каква помоћ добро ће ми доћи«, рекла је. »Чекам вас у осам и тридесет.«

Две деценије била је учитељица, управница једну. Била је навикла на окршаје с надређенима — до скоро белцима, сада претежно црнцима — и на натезања око набавке потрепштина, око школских програма и политике запошљавања. Одмах по доласку у школу Карвер основала је Центар за децу родитеље, у склопу кога су мајке и очеви, тинејџери, седели у учионицама и учили заједно са својом децом. »Већина родитеља својој деци жели пружити све најбоље«, објашњавала ми је др. Колиер. »Али једноставно не знају шта да чине. Стога их ми саветујемо о прехрани, о томе како се бринути о здрављу и како се носити са стресом. Оне којима је то потребно учимо их читати како би код куће могли читати својој деци. Кад год је могуће, помажемо им да заврше средњу школу или их запошљавамо као помоћнике у настави.«

Школа се налазила на јужном рубу Алтгелда. Састојала се од три зграде од цигле, изграђене у облику потковице, с пространим, разрованим и блатњавим двориштем у средини. Кад сам ушао у зграду, чувар ме је отпратио до главне канцеларије у којој је крупна средовечна црнкиња у модром костиму управо разговарала с млађом, прилично Др. Колиер је отпила гутљај кафе. »Но рашчупаном и видно узрујаном женом. оно што не можемо учинити јесте променити окружење у какво се те де»Пођите сада кући и одморите се«, ре- војке и младићи и њихови малишани кла је др. Колиер, обгрливши младу же- свакодневно враћају одлазећи својој ну око рамена. »Телефонираћу неким кући. Пре или касније, деца нас наљудима, па ћемо видети шта се може пуштају, а онда и њихови родитељи учинити.« Испратила ју је до излазних престају долазити у школу...« врата, а потом се обратила мени. Зазвонио је телефон; стигао је фарбар. »Ви сте засигурно Обама. Изволите, »Знате што, Обама«, рекла је др. Колиер уђите. Може једна кафа?« устајући, »дођите идуће недеље и пораПре него што сам и стигао да одговорим, зговарајте са скупином родитеља. По-

»Уистину јесу.« »Промена наступа касније. Отприлике за пет година, иако ми се чини да почиње све раније.« »О каквој је промени реч?« »Очи им се престану смејати. Њихова грла још увек производе звук смеха, али ако им се загледаш у очи, видиш да се у њима нешто угасило.« *** С том децом и њиховим родитељима почео сам проводити неколико сати недељно. Све су мајке биле у касним тинејџерским или раним двадесетим годинама. У већини случајева читав живот провеле су у Алтгелду, рођене и васпитане и саме од тинејџерки какве су и оне сада биле. Отворено су говориле о трудноћама у доби од четрнаест или петнаест година, о напуштању школе, о крхким везама с очевима своје деце, који су у њихове животе неочекивано навраћали и исто тако ишчезавали из њих. Причале су ми како од институција састава траже помоћ те како се та њихова настојања углавном своде на чекања: чекања да их прими социјални радник, чекања на шалтерима да уновче чекове социјалне помоћи, чекања на аутобус којим ће се одвести до најближег, осам километара удаљеног супермаркета, само зато да би купиле пелене на распродаји. У свом чврсто омеђеном свету борбе


76

Zanimqivosti

за опстанак свладале су све вештине преживљавања и због тога се нису нимало осећале кривима. Па ипак, нису биле циничне и то ме је изненадило. Још су увек биле амбициозне. Међу њимаје било девојака попут Линде и Бернадете Лаври, две сестре којима је др. Колиер помогла да заврше средњу школу. Бернадет је похађала предавања на месном колеџу, док је Линда, која је поново била трудна, остала код куће и чувала Бернадетиног сина Тиронеа и своју ћерку Јевел. Но, како је рекла, после порођаја и она се намерава уписати на колеџ. Када дипломирају, обе се планирају запослити — можда у угоститељству или као секретарице. Потом ће напустити Алтгелд. Једном приликом, у Линдином стану, показале су ми албум пун изрезака из часописа Лепши дом и врт. Прстом су ми показивале фотографије белих кухиња и чврстих дрвених подова, говорећи како ће једнога дана и оне имати такав дом. Тироне ће тренирати пливање; Јевел ће ићи на балет.

рубрици. У њему је писало да Чикашка стамбена управа прикупља понуде овлашћених извођача за уклањање азбеста из зграде градске управе Алтгелда. Упитао сам родитеље јесу ли икога од њих упозорили на могућу изложеност азбесту. Одмахнули су главом.

Каткад сам, слушајући њихова невина санарења, морао у себи свладати жељу да те девојке и њихову дечицу чврсто загрлим и више их никада не пустим. Чини се да су оне осетиле ту моју жељу, па би ме Линда, тамна и необично лепа, уз смешак упућен Бернадети, приупитала зашто још нисам ожењен.

одвајала од кожом укоричене Библије. За разлику од других родитеља, била је удата; муж јој је био млађи мушкарац који је дању радио у месној продавници, но истовремено се припремао за свештеничко звање; нису се дружили ни с ким изван цркве.

»Ваљда зато што још нисам упознао ону праву«, одговорио сам. »Престани! Господин Обама се зацрвенео«, рекла би Бернадет и ударила Линду по руци. Обе би се почеле смејати и ја бих схватио како сам се, на свој начин, ја њима чинио једнако наивним као и оне мени. Мој план који сам изложио родитељима био је врло једноставан. Нисмо још били спремни мењати државну социјалну политику, отварати нова радна места у близини становања или знатније повећати буџет за потребе образовања. Али оно што смо могли учинити било је започети с побољшањем основних животних слова у Алтгелду — поправити тоалете, обновити прозоре и довести у ред инсталације за грејање. Очекивао сам да ће после неколико таквих победа родитељи чинити језгро истински независног удружења станара. Имајући на уму такву стратегију, на идућем састанку свих родитеља разделио сам комплет образаца за притужбе и замолио да свако проведе анкету у свом стамбеном блоку. Прихватили су мој предлог, а након састанка пришла ми је једна жена, Сади Еванс, држећи у руци малени новински изрезак.

Izbor

Андерсона кад смо ушли у његову канцеларију, било је јасно да није очекивао и мене. Понудио нам је да седнемо и упитао нас желимо ли кафу. »Не, хвала«, одговорила је Сади. »Доиста смо вам захвални што сте нас примили у тако кратком року.«

»Мислите ли на наше станове?« упитала Не свлачећи капут, извадила је онај је Линда. оглас и пажљиво га положила на сто »Не знам. Но то можемо сазнати. Ко испред господина Андерсона. ће назвати господина Андерсона у гра- »Неки родитељи деце из школе уочили дској управи?« су ово у новинама и забринули су се... Кружио сам погледом по просторији, па... ето, занима нас има ли можда но уздигнутих руку није било. »Хајде, азбеста и у нашим становима.« нека се неко јави. Ја га не могу звати. Господин Андерсон је бацио поглед на Не живим овде.« оглас па га макнуо на страну.

Коначно, Сади је дигла руку и рекла: »Нема никаквог разлога за забринутост, »Ја ћу.« госпођо Еванс«, рекао је. »Ову зграду Ја за такво што не бих одабрао Сади. управо обнављамо и након рушења Ситна и мршава, изразито пискутава једног зида радници су на цевима нагласа, деловалаје врло срамежљиво. ишли на азбест. Његово уклањање само Носила је хаљине до колена и није се је мера опреза.«

Због свега тога она се није сасвим уклапала у нашу скупину и ја нисам био сигуран да је довољно жилава носити се с Чикашком стамбеном управом. Но кад сам се истога дана вратио у уред, секретарица ме је дочекала с поруком да је Сади већ уговорила састанак с господином Андерсоном те о томе обавестила остале родитеље. Идућег јутра затекао сам је испред зграде алтгелдске управе. У хладно, магловито јутро стајала је онде сасвим сама, попут сирочета. »Не изгледа баш да ће још нетко доћи, зар не, господине Обама?« рекла је гледајући на сат.

»Но... не би ли иста ствар, не би ли то исто, хоћу рећи, те исте мере опреза требало предузети и у нашим становима? Хоћу рећи, нема ли и тамо азбеста?« Замка је била положена. Поглед господина Андерсона сусрео се с мојим. Публицитет који би произвело заташкавање био би једнак ономе што би га изазвао азбест, помислио сам. Мени би публицитет свакако олакшао посао. Па ипак, гледајући господина Андерсона како се врпољи у својој наслоњачи настојећи проциенити ситуацију, део мене пожелео га је упозорити да се клони заташкавања. С осећајем нелагоде схватао сам шта се догађа у његовој души — души старца који се осећа изданим од живота. Његов поглед био је поглед какав сам често виђао у дедовим очима. Хтео сам господину Андерсону некако дати до знања да разумем његову дилему и да би просторију у којој смо седели обасјао трачак спасења кад би само признао да проблеми у Алтгелду надилазе његове снаге и да и он сам треба помоћ.

»Пређимо на ти«, предложио сам јој. »Него, реци ми, желиш ли још увек наставити са свим тим? Ако се осећаш нелагодно, можемо одложити састанак док не окупимо још неколико Дакако, ништа од тога нисам изговорио, а господин Андерсон остао је при свородитеља.« јем. »Не, госпођо Еванс«, рекао је, »у »Не знам. Мислиш ли да бих могла упа- стамбеним јединицама нема азбеста. сти у неприлике?« Темељно смо то проверили.« »Ја мислим да имаш право сазнати податке који могу утицати на твоје здравље. Но то не значи да ће тако мислити и господин Андерсон. Особно ћу те подржати, други родитељи такође, али на теби је да одлучиш како ћеш поступити.«

»Господине Обама, ово сам видела у јучерашњим новинама«, рекла је. »Не Сади је чврсто омотала капут око себе знам да ли то ишта значи, но волела бих и изнова погледала на сат. »Не би било добро да нас господин Андерсон чека«, чути ваше мишљење.« рекла је и одлучно закорачила у зграду. Био је то службени оглас, штампан ситним словима, објављен у огласној П р е м а и з р а з у л и ц а г о с п од и н а

»Па то је доиста велико олакшање«, рекла је Сади. »Хвала вам. Пуно вам хвала.« Устала је, руковала се с господином Андерсоном и кренула према вратима. Био сам на рубу да нешто изустим, кад се изненада окренула. »Ох, испричавам се«, рекла је, »заборавила сам вас нешто замолити. Други родитељи, знате... они би желели видети копије провера које сте обавили. Заправо, њихових резултата. Тако да сви буду спокојни знајући да су им деца


Izbor

Zanimqivosti

77

сигурна.«

»Ја... сви записници су у канцеларији у центру града«, замуцкивао је господин Андерсон. »Знате, архивирани.« »Мислите ли да бисте нам могли прибавити примерак до идуће недеље ?« »Но, па... наравно. Видећу шта се може учинити. Идуће недеље.« Кад смо изашли на улицу, похвалио сам је. »Говори ли истину?« »Не знам. Убрзо ћемо сазнати.« *** Прошла је цела недеља. Сади је назвала уред господина Андерсона. Речено јој је да треба причекати још једну недељу да би резултати провера били спремни за увид. Прошле су две недеље, а Садини телефонски позиви остали су неузвраћени. Покушали смо доћи до госпође Рице, затим до окружног директора Чикашке стамбене управе. На крају смо послали писмо извршном директору, приложивши копију примерка који смо послали у градоначелникову канцеларију. Одговора није било. »Ста ћемо сад?« упитала је Бернадет. »Идемо тамо. Ако они не желе к нама, ми ћемо к њима.«

»Боље него што сам очекивала«, она зграде и нагрнули у лифт. На четвртом ће. »Обамина војска.« »Тачно.« спрату дочекао нас је јарко осветљен претпростор. За масивним столом седе»Сретно!« рекла је и потапшала ме по ла је секретарица. леђима. »Могу ли вам помоћи?« изговорила је, Аутобус се котрљао, прошавши стару једва дижући поглед с неког часописа. спалионицу и челичане Риерсон, кроз Џексон Парк све до Шор Дривеа. Пре »Радо бисмо видели директора«, одгонего што смо се приближили средишту ворила је Сади. града, разделио сам писани план акције и замолио да га сви пажљиво »Имате ли заказан састанак?« проуче. Док сам чекао да заврше, на »Он...« Садие се окрене према мени. челу господина Лукаса опазио сам дубоко урезану бору. Био је то низак, »Он зна да долазимо«, рекао сам. » симпатичан човек. Помало је замуцкивао. Новац за живот зарађивао је «Да? Али он тренутно није у канцелаобављајући разноразне слабо плаћене рији.« послове по Алтгелду, а мајци своје деце А Садие ће: »Бисте ли били љубазни и помагао је кад год је могао. Пришао сам распитати се јели овде његов заменик?« му и упитао га јели све у реду. Секретарица нас је посматрала леденим »Не знам баш добро читати«, тихо је погледом, но ми смо стајали као укопрозборио. пани. Напокон нам је понудила да сеОбојица смо се загледали у густо ти- днемо.

Идућег јутра разрадили смо план акције. Срочили смо још једно писмо за извршног директора, известивши га да ћемо се за два дана појавити у његовој канцеларији како бисмо затражили одговор у вези с азбестом. Одржали смо кратку конференцију за новинаре. Децу из школе Карвер послали смо кућама с летцима причвршћеним на ка- скани текст. путиће, како бисмо њихове родитеље »Нема проблема.« потакнули да нам се придруже. Сади, Линда и Бернадет то вече су провеле Отишао сам до предњег дела аутобуса. називајући своје суседе. »Слушајте ме сви! Заједно ћемо поновиНо када је стигао дан обрачуна, у жутом ти план да видимо је ли свима све јасно. аутобусу испред школе избројао сам Дакле, шта желимо?« само осам глава. Бернадет и ја стајали смо на паркиралишту и заустављали »Састанак с директором!« родитеље који су долазили у школу по »Где?« децу. Настојали смо их придобити за своју ствар, но они су се изговарали »У Алтгелду!« договореним лекарским прегледима или објашњавали да немају коме »А шта ако нам кажу да ће нам одговооставити децу. Било је и оних који се рити касније?« нису ни трудили пронаћи изговор, не- »Хоћемо одговор сада!« го су само пролазили покрај нас као покрај просјака. Кад су Ангела, Мона и »Шта ако учине нешто што не очекуШирлеј дошле да виде како се ствари јемо?« одвијају, инсистирао сам да и оне пођу с нама и пруже нам подршку. Сви су »Сазват ћемо састанак страначких актиизгледали потиштено осим Тиронеа и виста!« Јевел, који су се забављали кревељећи »Белчуге једне!« узвикнуо је Тирон. се господину Лукасу, једином оцу у скупини. Одједном се крај мене појавила Канцеларија Чикашке стамбене управе налазио се у големој сивој згради у средр. Колиер. дишту Лопа. Један за другим изашли »Рекао бих да је то то«, рекао сам. смо из аутобуса, ушли у предворје

Родитељи су поседали и настао је мук. Ширлеј је извадила кутију цигарета, но Ангела ју је гурнула лактом. »Овде смо због бриге за здравље, зар си заборавила?« »Цуро драга, за мене је ионако прекасно«, промрмљала је Ширлеј, али цигарете су ипак враћене у торбицу. Скупина мушкараца у оделима и с краватама изашла је из лифта и одмерила је нашу дружину од главе до пете. Линда је нешто шапнула Бернадети; Бернадет јој је шапатом узвратила. »Зашто сви шапућете?« гласно сам упитао. Деца су се почела гласно смејати. Бернадет је рекла: »Осећам се као да чекам управитеља школе или тако нешто.« »Сви ме послушајте«, рекао сам им. »Они граде овакве големе канцеларије како би вас застрашили. Не заборавите да је ово јавна установа. Људи који овде раде одговорни су вама.« »Пардон«, обратила нам се секретарица,


78

подижући глас како би парирала мом. »Речено ми је да вас директор данас не може примити. Ако имате неки проблем, требали бисте о томе известити господина Андерсона у Алтгелду.« »За вашу информацију, већ смо бих код господина Андерсона«, рекла је Бернадет. »Ако нема директора, желимо састанак с његовим замеником.« »Жао ми је, али то није могуће. Ако овога трена не одете, бит ћу присиљена позвати обезбеђење.« У том тренутку отворила су се врата лифта и из њега је прокуљало неколико сниматељских екипа праћених групом новинара. »Је ли ово протест у вези с азбестом?« упитао ме је један од њих. Прстом сам показао на Сади. »Онде је гласноговорница.« ТВ екипе почеле су размештати опрему, а новинари су вадили своје бележнице. Испричавши се, Сади ме позвала на страну. »Нећу говорити пред никаквим камерама.« »Али, зашто?« »Не знам. Никад још нисам била на телки.« »Бићеш супер.« За неколико минута укључене су камере, а Сади је помало дрхтавим гласом држала своју прву конференцију за медије. Тек што је почела одговарати на новинарска питања, у пријемни простор улетела је жена у црвеном костиму и с густом машкаром на трепавицама. Кисело се насмешила Сади и представила се као помоћница директора, гђа Браднакс. »Страшно ми је жао што директор није овде«, реклаје. »Будите љубазни, пођите самном, сигурна сам да све ово можемо средити.« »Има ли азбеста у стамбеним јединицама?« гласно је питао један новинар. »Хоће ли се директор састати с родитељима?« »И нас занима само најбољи могући исход за станаре«, одговарала је гђа Браднакс преко рамена. Следили смо је до њена уреда где је око конференцијског стола већ седела неколицина намргођених службеника. Гђа Браднакс је приметила како су деца дражесна те свима понудила кафу и уштипке. »Нама не требају уштипци«, узвратила је Линда. »Требају нам одговори.« И то је било то. Без иједне моје речи родитељи су сазнали да у становима нису обављене никакве провере те добили обећање да ће оне започети још истога дана. Преговарајући, успели су и искамчити договор за састанак с

Zanimqivosti директором, побрали су гомилу визитки и захвалили гђи Браднакс на времену које нам је посветила. Датум састанка с директором обелодањен је новинарима још пре него што смо се угурали у лифт. Кад смо се опет нашли на улици, Линда је инсистирала да све, укључујући и возача аутобуса, почастим карамел-кокицама. Чим је аутобус кренуо, покушао сам све резимирати, посебно нагласивши важност припреме. Осим тога, похвалио сам их јер су сви функционирали као тим.

Izbor

кампање. Придружили су им се и неки нови родитељи. Већ пре планирана анкета по стамбеним блоковима сада се почела спроводити — набрекла трбуха, Линда се гегала од врата до врата и прикупљала обрасце с притужбама; господин Лукас је суседима објашњавао како да испуне образац, иако га сам није могао прочитати. Почели су се појављивати и они који у почетку нису одобравали наше потезе: гђа Риц је пристала као суспонзор финансијски подупрети нашу акцију, а велечасни Џонсон је неколицини чланова црквене »Јесте ли видели фацу оне жене кад је заједнице допустио да после недељне угледала камере?« мисе објаве какав се догађај припрема. »А оно пренемагање с децом? Поку- Могло би се рећи да је у становницима шавала нам се улагивати само да јој не Алтгелда Садиен спонтан и надасве искрен чин пробудио нове наде и врапостављамо никаква питања.« тио веру у властиту моћ. »Није ли Сади била изврсна? Поносили Састанак се требао одржати у спортској смо се тобом, Сади.« дворани Основне школе Госпе од »Морам назвати своју сестричну и Вртова, јединој просторији у Алтгелду проверити је ли припремила видеореко- у коју је могло стати тристотињак љурдер за снимање. Сигурно ће нас прика- ди, колико смо се надали да ће се позати на телевизији.« јавити. Вође су стигле један сат пре састанка и заједно смо обликовали Сви су говорили у глас и ја сам их по- коначну верзију својих захтева — кушао ућуткати, но Мона ме повукла да представници станара надзиру за рукав. »Ма, пусти их, Барак. Ево на, уклањање азбеста које ће обављати узми.« Додала ми је врећицу кокица. радници Чикашке стамбене управе те »Једи.« да Управа састави фиксни распоред Сео сам крај ње. Господин Лукас је по- тих радова. Док смо још расправљали дигао децу на колена како би могла о неким завршним појединостима, Хевидети фонтану Бакингем. Звачући нри, који је био задужен за техничка лепљиве кокице и посматрајући кроз питања, махнуо ми је да дођем до рапрозор језеро, мирно и тиркизно плаве згласног пулта. боје, покушавао сам се присетити јесам »Шта се догађа?« ли икада пре доживио тренутак који ме је испунио већим задовољством. »Техника не ради. Кратки спој или нешто такво.« »Значи ли то да немамо Излет аутобусом тога дана из темеља микрофон?« ме променио. Промена која се у мени догодила није била врста промене која »Одавде не. Мораћете се снаћи с овом мења конкретне животне околности (бо- стварчицом.« Прстом је показао према гатство, сигурност, славу); она је била једном једином звучнику величине важна јер је показала шта је све могуће омањег ковчега, из кога је на излизаној и у том ме смислу потицала да тежим жици висио расклимани микрофон. нечему што надилази краткотрајне Пришле су нам Сади и Линда и такође усхите и разочарања која следе, да се загледале у ту старудију. поново пронађем оно нешто што смо некад, макар и накратко, имали у руци. »Ти мора да се шалиш«, рекла је Линда. Мислим да ми је та вожња аутобусом Прстима сам лупкао по микрофону. дала снагу да наставим. Можда ме и данас покреће. »Све ће бити у реду. Једино ћете морати говорити гласније.« Наравно, популарност нам је годила. Те вечери, након што смо се вратили Бацивши поново поглед на појачало, из канцеларије Чикашке стамбене додао сам: »Настојте спречити диреуправе, Садино лице прекрило је те- ктора да микрофон приграби само за левизијске екране. Нањушивши крв, но- себе. Био би у стању говорити сативинари су ишчачкали да у још једном ма. Након што поставите питање, не блоку у Соутх Сидеу постоје цеви у испуштајте га из руке, већ му га само којима има азбеста. Градски већници придржите док говори. Знате већ како почели су сазивати хитне састанке. се то ради, као Опра.« Адвокати су позивали станаре да по»Ако се нико не појави«, примети Сади дигну заједничку тужбу. гледајући на сат, »микрофон нам неће Но подаље од свега тога, у време нити требати.« припрема за састанак с директором Чикашке стамбене канцеларије, постао Људи су почех долазити. Стизали су из сам свестан да се догађа нешто чудесно. свих делова Вртова — старији грађани, Родитељи су почели међусобно разме- тинејџери, малишани. До седам сати њивати разноразне замисли за будуће скупило их се пет стотина; до седам и


Izbor

четврт — седамсто. Телевизијске екипе почеле су постављати камере, а месни политичари молили су нас да њима препустимо загревање окупљеног мноштва. Марти, који је дошао као посматрач, није могао сакрити одушевљење. »Барак, ово овде права је ствар. Ти су људи спремни за покрет.« Постојао је само један проблем: директора још увек није било. Гђа Браднакс нас је известила да је запео у саобраћају, па смо одлучили почети с првом тачком дневног реда. Било је већ готово осам сати кад смо завршили с уводним делом. Чуло се како људи почињу гунћати, хладећи се импровизованим лепезама у врелој и загушљивој спортској дворани. Крај врата сам угледао Мартија како покушава потстакнути мноштво на скандирање. Повукао сам га на страну. »Ста то радиш?« »Губиш људе. Мораш нешто учинити да ти не спласну.« »Молим те, смири се и седни, добро?« Већ сам био спреман помирити се са ситуацијом и расправу започети с гђом Браднакс, кад се из задњег дела дворане зачуо жамор, а онда је кроз улазна врата, окружен сарадницима, ушетао директор. Био је то црнац у раним четрдесетима, средње грађе и врло дотеран. Поправљајући успут кравату, мрка лица упутио се према предњем делу дворане. »Добро нам дошли«, изговорила је Сади у микрофон. »Овде је много људи који би желели поразговарати с вама.« Уследио је пљесак; чуло се и неколико повика незадовољства. Упаљени су рефлектори. »Вечерас смо дошли овамо«, рекла је Сади, »како бисмо расправљали о проблему који угрожава здравље наше деце. Но пре него што отворимо тему азбеста, хтели бисмо се осврнути на проблеме с којима се свакодневно сусрећемо. Линда?«

79

Zanimqivosti Не памтим јасно шта је било даље. Колико се сећам, Линда је директору принела микрофон, но кад је он руком посегнуо за њим, Линда га је повукла натраг према себи.

куту и јецала. »Си добро?«

»Страшно ми је неугодно«, истиснула је кроз сузе. »Барак, немам појма шта се заправо догодило. Сви ти људи... »Одговор ‘да или не’, молим!« чини се да ја једноставно увек морам Директор је на то рекао нешто о свом упрскати.« начину одговарања на питања и изнова посегнуо за микрофоном. И опет је »Ниси ти ништа упрскала«, одвратио Линда повукла руку, само што је овога сам. »Ако је ико упрскао, онда сам пута у њеној кретњи било нечега по- то ја.« Позвао сам и остале да нам се другљивог, попут покрета детета које придруже, а онда сам их све заједно сладоледом изазива брата или сестру. покушао разведрити. Одазив је био Руком сам јој покушавао дати знак да сјајан, рекао сам им, што значи да су престане, да се окане микрофона и забо- људи вољни суделовати у нашој акцији. рави шта сам јој рекао пре састанка. Но Већина станара и даље ће подржавати стајао сам позади, предалеко да би ме наша настојања. Учићемо из властитих спазила. У међувремену је директор погрешака. успео зграбити жицу од микрофона »А директор сада сто посто зна ко смо и за тренутак је уследило натезање ми«, додала је Ширлеј. између истакнутог функционера и младе труднице у хеланкама и блузи. На ову последњу реченицу неки су чак А људи којима није било посве јасно смогли снаге насмејати се. А онда је Сашта се догађа, стали су викати, неки на ди изјавила да мора поћи кући; ја сам рекао да ћу се побринути за чишћење директора, неки на Линду. дворане. Проматрао сам Бернадет како А онда... хаос. Директор је испустио подиже Тиронеа у наручје. Гледајући је жицу из руке и упутио се према изла- како одлази према вратима, с готово зу. Попут каквих једностаничних би- уснулим дететом на рукама, осетио ћа, људи који су стајали крај излаза сам грч у желуцу. Др. Колиер ме је понагрнуше за њим, а он се готово дао у тапшала по рамену. трк. И сам сам потрчао према излазу, но до тренутка кад сам избио на ули- »Онда, ко ће вас разведрити?« цу, директор се већ био склонио у сигурност своје лимузине, око које се Затресао сам главом. тискала гомила људи. Једни су лицима »Не дајте се обесхрабрити. Пре или притискали затамњена стакла, други касније ствари ће се почети мењати.« се смејали, трећи псовали. Па ипак, већина је само стајала уоколо, збуњено »Али погледи на њиховим лицима...« посматрајући шта се догађа. Милећи сантиметар по сантиметар, лимузина »Не бојте се«, рекла је др. Колиер. се почела удаљавати према прилазном »Снажни су они. Не тако снажни како путу који води на главну улицу, а онда се извана чини — но то вреди за све, појурила и поскакујући по разрованом па и за вас. Али, пребродиће они то. коловозу и возећи преко ивичњака и Догађаји попут овога данас део су одраразрованог некадашњег травњака, не- стања. А одрастање је каткад болно.« стала из видокруга. Последице састанка могле су бити и горе.

Враћао сам се према спортској дворани сав ошамућен, сударајући се успут с људима који су одлазили кући. Покрај улазних врата угледао сам групицу окупљену око младића у смеђој кожној јакни, у коме сам одмах препознао поСади је пружила микрофон Линди, моћника градског већника. а она се окренула према директору, »Све је то Врдолваково масло«, говорио руком показујући хрпу образаца с приим је. »Видели сте онога белца како хутужбама. шка људе. Њима је једино стало до тога »Господине директоре. Нико од нас у да оцрне Харолда.« Алтгелду не очекује чуда. Но сасвим Неколико корака даље спазио сам сигурно очекујемо основне услуге. Сагоспођу Риц и неколицину њених побомо основне, ништа више од тога. Ови чника. »Видите ли шта сте учинили!« људи овде уложили су голем труд да обрушила се на мене. »Ево шта се допопишу, да уредно ставе на папир све гађа када у све то увлачите ове младе оно што од Чикашке стамбене управе људе. Доводите у неприлику целе већ дуго траже да се поправи, а ништа Вртове, снимање за телевизију и све од тога није учињено. Дакле, наше је то. Сад ће нас белци лепо моћи гледати питање хоћете ли вечерас, у присуству како се понашамо као гомила црнчуга! свих ових становника, пристати на саБаш онако како и очекују.« радњу с нама како би се те поправке и обавиле?« Унутра је била још само неколицина родитеља. Линда је сама стајала у једном

Будући да је прилог о њему емитован касно, само једна ТВ станица двапут је стигла приказати снимак натезања између Линде и директора. Јутарње новине забележиле су незадовољство станара спорошћу којом је Стамбена управа реагирала на проблем с азбестом као и кашњење директора на састанак. Па ипак, састанак се на крају показао нашом победом. Већ након недељу дана радници у заштитним оделима и с маскама преко лица у свим су деловима Вртова почели уклањати и најмање количине опасног азбеста. Уз то је и обелодањено да је Чикашка стамбена управа од Министарства за становање и урбани развој САД-а затражила да се савезни буџет за збрињавање штетног отпада повећа за додатних седам милиона долара. Такав след догађаја несумњиво је поправио расположење неких родитеља, па смо се након неколико недеља поново почели састајати, пратећи испуњава ли Стамбена управа


80

договорене обвезе. Па ипак, барем што се Алтгелдових вртова тиче, нисам се могао отети утиску да су се врата могућности, која смо тек накратко успели одшкринути, поново чврсто залупила. Линда, Бернадет, господин Лукас - сво троје и даље ће радити на Пројекту развоја локалних заједница, али без негдашњег полета, више из оданости коју су осећали према мени него једни због других. Станари који су нам се били придружили у недељама уочи састанка, одустајали су један за другим. Госпођа Риц одбијала је сваки даљњи разговор с нама. Иако је било мало оних који су придавали неку већу важност њеним осудама наших мотива и метода, те су свађе само појачале сумњичавост станара, који су ионако све мање веровали да суделовањем у нашим акцијама могу ишта за себе променити, осим, можда, изложити се непотребним неприликама.

Zanimqivosti гласом. »И нама не преостаје ништа друго него да све своје напоре усредоточимо на то да уштедимо довољно новца и што пре одемо одавде.«

Izbor

(наставља се)

Отприлике мјесец дана након што је започело уклањање азбеста састали смо се с представницима Министарства за становање како бисмо подупрли захтев Чикашке стамбене управе за повећање буџета. Осим средстава за хитно збрињавање опасних твари, Управа је од савезних тела захтевала више од милијарде долара за обављање нужних поправака у свим стамбеним блоковима у граду. Висок, намргођен белац из Министарства летимично је прошао кроз све ставке. »Допустите ми да вам без околишања објасним како ствари стоје. Чикашка стамбена управа нема изгледа добити ни половину износа који тражи. Пред вама је избор: уклањање азбеста или замена водоводних и канализацијских цеви те поправке кровова где је то потребно. Једно и друго неће ићи.« »Желите ли тиме рећи да ће нам сада, након свега, бити горе него пре?« упитала је Бернадет. »Па, није баш сасвим тако. Но то су прорачунски приоритети, утврђени ових дана у Вашингтону. Жао ми је.« Бернадет је подигла Тиронеа у крило: »Реците то њему.« Сади није дошла на тај састанак. Телефонирала ми је и рекла да је одлучила престати радити на Пројекту развоја локалних заједница. »Мој супруг не жели да толико времена проводим с вама умјжесто да се бринем о властитој породици. Каже такође да ми је публицитет ударио у главу... да сам се узохолила.« Рекао сам јој како мислим да би све дотле док њена породица живи у Вртовима требала наставити с активистичким радом. »Господине Обама, ништа се неће променити«, одговорила је уморним

Мултимедијални DVD својеврсна збирка тридесет монографија о највећим светињама Србије Средњега века. Поред тога ту су и деведестоминутни аудио прилози и снимак концерта Српског камерног хора концерта духовне музике (на просторима манастира Студенице и Жиче, у трајању од 60. минута), као и два аутентична документарна видео снимка о убиству Краља Александра у Марсељу. Демо верзију истог могуће је погледати на веб страници www.zodijak.info - у подкатегорији збирке


Izbor

Automobili

81

Мазда 6 ФЛ Спорт ЦД 129 ТЕ

Куриозитет је да је запремина пртља- У Мазди се седи ниско, седишта су дожника хечбека девет литара мања него вољно мекана да не замарају, а опет код лимузине, али је 510 литара који довољно добро држе у кривинама. Приликом рестилизације Мазде 6, су вам на располагању више него дофабрика је незнатно освежила дизајн вољно и за пословне потребе и за дужа каросерије и кабине, док су главне породична путовања. промене испод лима. Другачије подешено огибљење, измењени мотори Наравно, задња клупа је дељива по и побољшана изолација обезбедили су трећини и може да се обори, тако да у трену добијате скоро два кубика коконкурентност “шестици”.

Убрзање 0-100 км/х: 10,9 с

Тестирани ауто има пакет опреме “ТX”. Иако је то прва опрема изнад базне, на списку се налазе врло луксузне ставке. Издвајамо аутоматски клима уређај са две зоне, сензоре за кишу и фарове, “хил холдер”, алуминијумске наплатке од 17 инча, темпомат, аудио уређај који чита МП3 формат са ЦД чејнџером и шест звучника, путни компјутер, ретровизор са аутоматским затамњивањем и сва четири прозора електрично покретана са аутоматиком.Једини уређај који није рисног простора, што значи да Мазду на листи, а заиста нам је недостајао су Мазда је након две године предста- 6, ако баш морате, можете користити паркинг сензори. Велика лимузина је вила рестилизовану верзију своје и као озбиљно теретно возило. врло непрегледна позади и проблем лимузине Д сегмента “шест”. је паралелно паркирати на уско место. Након домаће презентације, Мазда је завршила у нашој редакцији, на тесту. Дизајн није превише мењан. Маска хладњака је добила лајсну, а новина је другачије профилисан браник који има три наглашена отвора за ваздух у “смајли фазону”. Нови су и фарови, као и украсни елементи. Тиме је “лице” лимузине постало много изражајније и Мењач: 6 степени, мануелни препознатљивије.

Снага: 95 кW (129 КС) при 3500 о/мин

Мазда у “шестицу” уграђује четвороцилиндрични турбо дизел мотор запремине 2,2 литра са три верзије снаге. Мотор је претрпео измене, како би задовољио еуро 5 стандарде. Ми смо возили најслабију верзију са максималном снагом од 129 КС коју развија при само 3500 о/мин и максимални обртни момент од 340 који је доступан од 1800 до 2600 о/мин. Фабрика је на ову верзију уградила турбо пуњач малог пречника, како би скратила време одзива. Димензије (дужина/ширина/висина):

Кабина је, такође, дискретно измењена. Другачији су тастери на управљачу, а уведене су и маске од пластике са Мазда “шестицу” производи у три ка- “пијано лак” обрадом који много боље росеријске варијанте, као лимузину, пристају атмосфери. хечбек и караван. На тесту се нашао хечбек, који је можда најкомплетнија О кабини не треба трошити превише верзија у понуди. Препознаћете га по речи, пошто је већ и на првој верзији малим троугластим стаклима иза за- била међу најбољим у класи и по ергодњих врата, нешто нагнутијим задњим номији и по квалитету материјала и по носачима крова и по брисачу задњег завршној обради. стакла. 4755/1795/1440 мм

И заиста, мотор лако и брзо реагује на гас. Турбо рупа постоји, али је врло блага и не смета у вожњи. Чак и овај најслабији мотор је довољно снажан за жустру вожњу, а претицања су лака и безопасна. Шестостепени мануелни мењач има кратку и прецизну ручицу и добру синхронизацију. Максимална брзина је декларисана на 195 км/х, а за убрзање из мировања до 100 км/х потребно му је 10,9 секунди.


82

Automobili

Потрошња му је умерена. Просек на волану. Иако ово није превелика гретесту је био 7,6 литара. У граду троши шка, ипак замара и смета. између осам и девет литара, а на отвореном између пет и осам литара у зависности од врсте пута и просечне брзине

Запремина пртљажника: 510/1879 лит. Извор Ауто магазин, Београд, аутор: Иван Катунац.

Приликом рестилизације, посебна пажња је посвећена подешавању огибљења. Ауто је нешто омекшан, тако да заиста одлично упија све врсте неравнина и рупа. Ипак, још увек остао врло управљив и возан. Јесте да му је мало сасечена оштрина, али је још увек остао међу најбољим у класи по осећају у вожњи.

Иако измене на рестилизованој Мазди 6 на први поглед не изгледају велике, конструктори су тачно знали шта да промене и битно унапреде већ одличну лимузину. Још једном смо се уверили да је Мазда 6 заслужила место међу прва три аутомобила у класи, а на којем се од та три места налази зависи само од личних афинитета.

Колико је сати?

Фабрика наводи да је повећала централни дисплеј на којем се налазе показивачи клима и аудио уређаја, термометар, путни компјутер и сат. И поред тако велике површине, дизајнери нису успели да нађу стално место за сат, већ он дели десни део дисплеја са путним рачунаром. Дакле, ако желите да видите колико је сати, морате да притиснете тастер на

Izbor


Izbor

83

Porodica

Савети за будуће маме:

У трудноћи не ризикујте и не радите недеље комуницирајте са бебом. ништа на своју руку, већ се о свему Нека дете учи и пре консултујте са својим гинекологом. рођења Веома је важно да идете на редовне ОПУШТЕНО Чак и пре него што урадите тест прегледе Трудноћа је веома стресан период. Ипак, за утврђивање трудноће постоје НЕ ЈЕДИТЕ ПРЕВИШЕ РИБУ потрудите се да се макар с времена на ствари које ваше тело ради по питању време опустите. То ће бити корисно и неуролошког развоја зачете бебе. Ево Иако је рибље уље добар извор Омега за вас и за бебу. Хормон стреса који шта можете да урадите одмах да 3 масних киселина, будите опрезни јер производи мајка негативно утиче на свом детету обезбедите правилан неке врсте рибе садрже доста живе што фетус. Може узроковати и превремено напредак. је штетан састојак за трудницу. рођење, али и касније потешкоће у учењу, као и анксиозност. Када говоримо Првих пет недеља, док још и не схватите Избегавајте да једете сабљарку, реп о стресу ту не спада свакодневна брига да вам је изостала менструација, рибе или месо од ајкуле. или напоран дан на послу, више је реч почиње развој делова мозга. Зато о екстремним ситуацијама као што је водите рачуна током 40 недеља које Конзерва туњевине и лосос могу да смрт неког блиског. вам предстоје. Ово су 10 савета ко- буду на менију два пута недељно. јих би требало да се придржавате.

ПРЕНАТАЛНИ ВИТАМИНИ

КОНТРОЛЕ

ИЗБЕГАВАЈТЕ АЛКОХОЛ

Редовна посета гинекологу је нешто што се подразумева. Иако вам је досадно стално мерење притиска, вађење крви и провера обима стомака, ови прегледи ће сигурно на време открити ако нешто није у реду. Све ово је важно зато да би се беба родила у термину, а не пре времена – што може оставити трага на нервном систему. Деца рођена пре 32. недеље могу имати извесне последице.

Пола чаше белог вина током вечере је довољна мера за трудницу. Ако пијете више од тога током трудноће можете утицати на стварање феталног алкохолизма, што даље води ка менталним ретардацијама.

Почните и пре зачећа, у случају да планирате трудноћу, да пијете фолну киселину. Она подстиче правилан развој и смањује ризик од неуролошких аномалија. Уврстите у исхрану и пренаталне витамине. Пре него што беба добије срце и кости, почиње стварање нервног система. Пренатални витамини такође смањују ризик од превременог рођења. Такође, не паничите ако нисте ЧИТАЈТЕ, ПРИЧАЈТЕ, ПЕВАЈТЕ СВОМ пре времена почели са коришћењем СТОМАКУ витамина. Ако сте јели цереалије, тестенине, пиринач, имате потребне залихе. Када сазнате да сте трудни обогатите исхрану Омега 3 масним киселинама. Најбољи избор је рибље уље.

Постоји мишљење да ако беба слуша Моцарта током њеног живота у вашем стомаку она ће бити паметнија. Научници тврде да ово није доказано, али не може да штети. Дете чим се роди има нека искуства на основу звукова које је чуло, осећаја које преко мајке доживело. Сва та искуства подстичу развој ћелија мозга. Зато већ после 20.

СТОП ЦИГАРЕТАМА Ништа није горе него слика труднице у облаку дима. Сваки удах дима, као активног или пасивног пушача, трује бебу, смањује доток кисеоника који је кљујчан за развој мозга. Пушење ути-


84

Porodica

че на раније рођење, компликације на порођају, а од бебе може да направи зависника и пре рођења. Исти ефекат има и пасивно пушење. ЗДРАВА ИСХРАНА

Било каква врста физичке активности је добра припрема тела за порођај и оно што следи када се кући вратите из болнице. Вежбање директо утиче и на развој мозга- сваки покрет доноси више кисеоника за дете, а слобађа и смањује ефекат хормона стреса. Ако се лако замарате пробајте јогу, шетњу, а ако вежбате само 30 минута дневно дете ће са 5. година брже размишљати од својих вршњака.

Slobodno vreme Izbor

Искористите лимун за чишћење куће

Ако се одлучите да га користите у домаћинству, веома брзо ћете увидети да је лимун права звезда одржавања туш кабина, микроталасних пећница, прања прозора.... Прочитајте наших девет савета како да искористите ово воће у хигијенске сврхе.

ПРЕСКОЧИТЕ ТОПЛУ КУПКУ Топлота може оштетити неуронске цевчице. Избегавајте дуге топле купке, сауне, јер високе температуре утичу и на раније рођење бебе.

Ако изаберет да кућу чистите лимуном, осим што ћете на природан начин одстранити нечистоће, уштедећете и одста новца

Током девет месеци не штедите на калоријама, не држите дијете, али водите рачуна о исхрани. Протеини, житарице, свеже воће и поврће су оно што треба да једете. Изгладњивање може узроковати спорији говор детета и лошији развој фине моторике, као и нижи коефицијент интелигенције.

Због велике киселости лимун је моћан антибактеријски чистач и озбиљан непријатељ кућним бактеријама. Јулие Еделман, аутор књиге „Како да одржавате кућу, корак по корак“ саветује да лимун користите и за освежавање веша, полирање металних посуда, дезинфекцију канти, а нарочито површина у тоалету и кухињи.

ОСВЕЖИТЕ ОДВОДЕ

Неколико капи потпуно ће очистити одводе, а оставиће и чист, јасан мирис. Кришку лимуна ставите у део где се меље смеће, укључите га, а затим пустите врелу воду. Када је лимун самлевен и ваш мељач ђубрета биће чист.

ВЕЖБАЈТЕ

Извор Блиц Жена, аутор: Мариота Влаисављевић, Фото: SHUTTERSTOCK


Izbor

85

Slobodno vreme

СЈАЈ ЗА МЕТАЛ

ПРОГЛЕДАЈТЕ КРОЗ ПРОЗОРЕ

Бакар, месинг, хром....да бисте очистили и повратили сјај искористите лимунску киселину - она се веома лако пробија кроз наслаге минерала и лако уклања нечистоће. За још бољи ефекат пре рибања умочите део коре лимуна у мало соли, па онда трљајте.

Помешајте четири кашике сока од лимуна и 2 литра воде и добићете савршену смесу за чишћење прозора. Киселина ће лако скинути прљавштину, флеке од воде, а прозори ће савршено сијати. ДОТЕРАЈТЕ КУХИЊУ

Исцедите пола лимуна по радној површини у вашој кухињи, нарочито дасци на којој сечете намирнице. Нека одстоји десетак минута. Флеке ће нестати, а када мало изрибате корицом лимуна овај део нестаће и све бактерије. ОЧИСТИТЕ КАДУ

Уместо јаких абразива, направите сами савршено средство за чишћење купатила: исцедите шест лимуна, сипајте га у посуду са пумпицом. Остаци сапуна, каменац и остале прљавштине ће нестати за тили час. Површине ће бити и дезинфиковане.

ЗБОГОМ ПРЉАВШТИНИ НА ЗАБАЧЕНИМ МЕСТИМА

Направите пасту од сока од лимуна и боракса. Са четкицом за зубе користите ово мирисно средство за чишћење плочица, ситних делова око сливника, чесме, места на којима сте приметили да се лако ствара каменац.

ДОБАР И ЗА СУДОВЕ

НАМИРИШТЕ ВЕШ

Када вам понестане детерџента за Додајте малу кашику исцеђеног лимуна судове, а радња не ради- помешајте током машинског прања веша. пола кесице сода бикарбоне, кришку лимуна. Чарапе ће дивно мирисати, као и гардероба на којој нећете осетити трагове Нечистоћа ће нестати чаробном брпушења, смога. зином, а ваше руке неће бити оштећене.

Извор Блиц Жена, Београд, аутор: Мариота Влаисављевић


86

Izbor

Zdravqe i lepota

Хреновке су пуне канцерогених адитива

Нутриционисти упозоравају да се таква помажу да се поново осећате добро. храна, према закону, мора вратити произвођачу или уништити спаљи-

Хреновке, месни наресци те паштете вањем. који се продају у домаћим трговинама садрже много више канцерогених адитива, масти и воде него што то допушта закон, пише Јутарњи лист из Загреба. Овлашћене лабораторије су откриле претрагом да ти производи садрже повећане количине полифосфата и натријум нитрита - емулгатора који узрокују рак и уништавају калцијум у костима.

Пренето из: Бљесак, Мостар

Ипак, у ретким случајевима може да се јави апатија или равнодушност, а ако се то догоди, решење је у промени лека. Стручњаци кажу да једном кад пацијенти почну да користе антидепресиве, показују напредак у решавању бројних проблема.

Да ли гоје? Као и сви остали медикаменти и антидепресиви имају нуспојава, а добијање на килажи може да буде једно од нежељених дејстава.

Дарио Ласић, нутриционист и водитељ Лабораторије за здравствену исправност и квалитету хране каже како произвођачи у паштете и хреновке стављају месо старо и неколико година те да је реч о остацима из клаоница.

Треба знати и да неки антидепресиви узрокују гојење у већој мери, док други утичу на губитак килограма. Уколико вас овај податак брине, пре употребе било којих лекова обавезно потражите савет лекара.

Све о антидепресивима

Антидепресиви су медикаменти који се користе у лечењу депресије и у већини случајева резултати су позитивни, али многи пацијенти имају бројних дилема у вези с овим лековима. Решите недоСудећи према резултатима лаборато- умице и сазнајте одговоре на најчешћа ријских истраживања, у хреновке, па- питања штете и нареске стављају се свињске Да ли антидепресиви мењају распои говеђе њушке, репови, тетиве, уши и ложење? кожа, помешане с много масти, воде, конзерванса и уметних појачивача укуса. Уколико се правилно користе, не мењају. Напротив, антидепресиви

Колико дуго морају да се пију? Многи мисле да се антидепресиви, када се једном узму, пију целог живота. Међутим, особе које се боре са депресијом и другим проблемима треба да узимају лекове шест до девет месеци, не целог живота. Наиме, када антидепресиви постигну своју сврху, разговарајте са лекаром и заједно донесите одлуку када је време за постепено смањивање дозе, а када


Izbor

Zdravqe i lepota

87

Депресија сама по себи утиче на смањење либида, па антидепресиви, заправо, могу да побољшају квалитет сексуалног живота. Као и остали лекови, и неки антидепресиви могу да проузрокују веће сексуалне проблеме од других. Антидепресиви повећавају број самоубистава?

за потпуно укидање лека. Никада немојте сами да прекидате са узимањем антидепресива, јер можете патити од главобоље, вртоглавице и мучнине.

Како утичу на сексуални живот?

Последњих неколико година међу децом, адолесцентима и младим особама рађене су бројне студије које су показале да антидепресиви повећавају ризик од суицида. У истраживању које је објављено у часопису Бритиш Медикал Журнал анализирано је 372 извештаја, који су укључивали око 10.000 особа на антидепресивима.

Антидепресиви имају одређени учинак на сексуалне функције, али проблем је

чешће немогућност постизања оргазма него недостатак сексуалне жеље.

Резултати су показали да, у поређењу са плацебо леком, антидепресиви, у малој мери, утичу на пораст суицидних мисли код деце и младих. Ипак, они нису имали никакав учинак на суицидне мисли код особа између 25 и 84 године, а чак су смањили такве мисли код особа старијих од 65 година. Извор Стил Магазин, Београд, аутор:Милица Прелевић


88

Основни задатак Наташе Кандић:

“Постепено одумирање и укидање Републике Српске”

Doga|aji nedeqe “Прича о Корекому је почела пре 2008. године. Та прича је пре 12 година кренула са америчког Универзитета за мир, а чији је директор био Хаyс. Управо те 1998. године Хаyс је на Правном факултету у Сарајеву одржао први састанак са породицама несталих и жртава са циљем покретања иницијативе о формирању комисије која треба да утврди истину о догађајима у БиХ”, тврди Бојић.

Милијана Бојић тврди да је постепено одумирање и укидање Републике Српске (РС) основни задатак Наташе Кандић и њене Коалиције за формирање регионалне комисије за утврђивање чињеница о ратним злочинима (Кореком). Према њеним речима, главни циљ На-

Бојић је за “Пресс” рекла да се у свим пропагандним материјалима Корекома поручује да ће приликом утврђивања истина о почињеним злочинима на подручју бивше СФРЈ првенствено поштовати пресуде Хашког трибунала.

Izbor

Вук Драшковић тужи државу

Тражи од Србије 600.000 евра Лидер СПО тражи астрономску одштету због покушаја атентата у Будви. Драшковић: Шта хоћете?! Да се правдам што тражим новац? Не пада ми на памет! Па, САД су исплатиле шест милиона долара жртвама 11. септембра?!

таше Кандић је прикупљање милион потписа подршке Корекому чиме би све владе у региону натерала да формирају комисију, која би наводно, утврђивала истину о ратним злочинима, али која ће поступати искључиво по оптужницама и пресудама Хашког трибунала. За сваки прст по 200.000 евра... Вук Драшковић Лидер СПО Вук Драшковић поднео је тужбу против Србије и тражи одштету од чак 600.000 евра због покушаја атентата на њега 15. јуна 2000. у Будви, открива Прес. Драшковић не види ништа спорно у томе што тужи државу у чијој власти учествује седам година, нити што тражи да из буџета, односно од грађана Србије наплати 63 милиона динара на име одштете. Драшковић за Прес признаје да је пре неколико месеци поднео тужбу против Србије Првом основном суду у Београду.

Према њеним речима, прави иницијатор формирања Корекома је амерички дипломата и бивши први заменик високог представника за БиХ Доналд Хаyс, чију је идеју Кандићева само прерадила.

“Пошто сви добро знамо на који начин ради Хашки трибунал, јасно је као дан да ће Кореком једог дана доћи до “истине” према којој је РС творевина настала на геноциду и етничком чишћењу”, рекла је Бојић. Извор Срна, Бања Лука

- Правоснажном пресудом Врховног суда за убиство Стамболића и атентат у Будви пресуђено је да је то био злочиначки државни тероризам и то је основа за тужбу. У пресуди се каже да је за убиство Ивана Стамболића и атентат у Будви одговорна јединица ДБ „црвене беретке” коју је организовао шеф ДБ Радомир Марковић, а по наређењу председника државе Слободана Милошевића - каже Драшковић за Прес. Драшковић: Шта хоћете, да се правдам?! На наше питање да ли је тачно да је тражио одштету од 600.000 евра и како је дошао до ове суме, Драшковић каже: - За Миладина Ковачевића који је претукао америчког студента плаћено је милион долара. САД су за повређене


Izbor

Doga|aji nedeqe

89

коју се сам борио. А ту одштету плаћали СВЕШТЕНИК НА ПРОПОВЕДИ: би порески обвезници који пуне буџет. Коме се не свиђа Није у реду да грађани који су се са Драпокрадена Хрватска нек’ шковићем борили за ову Србију сад се губи из ње плаћају одштету за нешто за шта нису криви - каже Ивањи. На свечаности откривања споменика жртвама четничког покоља у биокоПотпредседница СПС Славица ЂукићКада смо му рекли да није одговорио на питање, Драшковић је упоредио Србију Дејановић каже да питање поступка вском селу Рашћанима, свештеник из времена Милошевића са Ал Каидом! лидера СПО, који као учесник у власти дон Иван Турић на мисној проповеди тужи државу и тражи одштету, „пре тре- величао усташтво ба да буде усмерено на личност, него Цивилне и партизанске жртве четничког на морал Вука Драшковића”. покоља 1942. године у биоковском селу и породице погинулих у терористичком нападу 11. септембра одвојиле шест милиона долара с образложењем да је држава дужна да заштити грађане од терористичких напада - каже Драшковић.

- Не постоји разлог због којег бих ја ту- Рашћани након дугих година чекања жила своју државу Србију. То је једини добиле су споменик. мој коментар - каже Ђукић-Дејановић. Саму градњу пратиле су бројне недаће, а да све не прође у најбољем реду ни на самом отварању побринуо се Триван: Свако има право да тражи свештеник дон Иван Турић који је на одштету миси служеној тим поводом величао усташтво што је поделило окупљене. Јелена Триван, портпарол владајућег “Године 1941. Хрватску су створили ДС-а која је и коалициони партнер СПО, Хрвати с нашим поглавником и устакаже да сваки грађанин има могућност шама. Четници су нас хтели поубијати, да тражи одштету, али да суд процењује да нас нема. Тито и партизани су им у реалност захтева. томе помагали. Зато четници и јесу по- Свако има право да поднесе захтев за убијали наше људе на данашњи дан пре одштету, а на суду је да процени да ли 68 година”, рекао је у својој проповеди је тај захтев основан и колико ће она дон Иван. износити. Једно је захтев, а друго одлука суда. Не желим да коментаришем да ли је висина одштетног захтева Драшковића морална, јер би се то могло схватити као утицај на суд - каже Триванова.

- Држава је организовала неколико покушаја атентата на мене, убиства Ивана Стамболића, Славка Ћурувије... Овде је држава била Ал Каида! Да, тачно је да сам тражио одштету од 600.000 евра. И шта хоћете од мене, да се правдам? Заменик председника СНС Александар Вучић каже да Драшковићу очигледно - љутито одговара Драшковић. није довољно што годинама седи у Поређења ради, породица убијеног власти „која пљачка државу”. Ивана Стамболића добила је од државе - Мало им је што су опљачкали државу, одштету од 250.000 евра. него још и туже и хоће из буџета послеДрашковићеви коалициони партнери у дњу пару да узму, а народ нема хлеба власти и представници опозиције немају да једе. Немам више речи - каже Вучић.   разумевања за његов потез. Посланик Г17 Плус Жељко Ивањи каже да „нова и демократска Србија у чијем стварању је и сам Драшковић учествовао није она Тужба и за „Ибарску”? држава Милошевића која је убијала Случај „Ибарска магистрала”, када је своје политичке неистомишљенике”. повређен Вук Драшковић, а убијени

Турић је говорио је о Хитлеровим плановима ‘брисања Хрватске с лица земље’ и у том контексту Анту Павелића назвао доброчинитељем хрватског народа, а Тита и ‘његове партизане’ прозвао највећим прогонитељима Хрвата. Но, часним дијелом наше повијести назива Титову одлуку на АВНОЈ- евском састанку да се,‘успркос четничком противљењу, Хрватској дâ брат Данице Драшковић и још тројица статус Републике’. функционера СПО, налази се у жалбеном процесу пред ВСС и очекују се пра- Осврнуо се дон Иван и на актуалну воснажне пресуде. Прес је покушао од хрватску стварност и кључне потезе Данице Драшковић да сазна да ли ће и сувремене политике. она због овог случаја тужити Србију и “Неки говоре о приватизацији и лопотражити одштету, али није била у при- влуку. А ја кажем Боже, хвала ти за ове лици да одговори. наше хрватске лопове. Јер је било горе Али, симптоматична је њена изјава Пресу од 14. марта када је оценила да је „страшно што је одређена мала сума” од 250.000 евра за одштету породици Стамболића. Она је тада поручила да породице убијених на Ибарској „неће пристати на такве нагодбе јер државни терор и убиства морају да коштају државу да се не би поновили”. Извор Прес Магазин, Београд, аутор: Б. Бојић

- И зато мислим да је необично што Драшковић тужи ову државу Србију, за

кад је све ишло лоповима у Београд. Имамо данас све, наш народ, нашу земљу, нашу државу. Ко ме се не свиђа, нека се губи из ње. Кад смо дошли до данашње државе, генерали су послани у Хааг и ударало се по Фрањи Туђману”, грмео је у заносу дон Иван. Обрушио се и на предсједника РХ Иву Јосиповића. “Јосиповић каже да је партизанска капа лепа, а ја му поручујем да је лепша усташка. Мени данас плету ту капу. Мање је злочина почињено


90

Izbor

Doga|aji nedeqe

под усташком него под партизанском капом држи рашћански свештеник. Пред крај свог говора пак закључује како је било злочина и на усташкој и на партизанској и на четничкој страни те да се моли да им Бог свима опрости. Након мисе, мештани су кренули пут споменика где је уследио благослов. Тај део процедуре преузео је дон Вјекослав Павлиновић. И након његова говора, окупљени мештани су се још једном поделили. Неки су чак гласно негодовали. Наиме, свештеник је одлучио прочитати имена свих жртава наведених на споменику, истовремено прозивајући породице да потврде своју присутност. Пренето из: Т портал, Загреб

Ђукановић ће након повлачења највероватније остати у Црној Гори, како би завршио започете реформе у ДПС-у и држави Доскорашњи шеф Агенције за националну безбедност Душко Марковић до 15. октобра преузеће функцију црногорског премијера уместо Мила Ђукановића, који се дефинитивно повлачи из политике, пише Дан, позивајући се на изворе из врха ДПС-а.

Лист наводи да је на састанку, који је прошлог викенда одржан у Будви, којем су присуствовали Ђукановић, Светозар Маровић, Филип Вујановић и Жељко Штурановић, договорено да Марковић буде промовисан у новог црногорског премијера. На састанку су, пише лист позивајући се на исте изворе, договорене и активности око предстојећег конгреса ДПС-а, који ће бити одржан у првој половини наредне године. На Конгресу би функцију председника партије, уместо Ђукановића, требало да преузме Жељко Штурановић, а Ђукановић би постао почасни председник странке.

Дан пише и да је готово извјесно повлачење из политике и Светозара Маровића. - Мило Ђукановић и дефинитивно, до средине октобра, напушта премијерску функцију. Планирано је да до краја године преузме нову дужност у представништву НАТО-а, али није искључено да се то пролонгира до завршетка партијског конгреса. Наиме, пошто има одређених неслагања унутар ДПС-а о избору његовог наследника, како на премијерској, тако и на партијској функцији, Ђукановић ће највероватније остати у Црној Гори, како би завршио започете реформе у ДПС-е, и држави.

Политиколог Ерхан Туербедар, координатор Студија за Југоисток Европе при фондацији ТЕПАВ у Анкари, оцењује да се Турска према БиХ опходи као матична држава: „Садашња Влада Турске се према БиХ опходи на неки начин као нека врста матичне државе. У Турској се, наиме, дуго расправља о томе да босански Срби и босански Хрвати имају своје матичне државе, а да Бошњаци такву државу немају, односно да у том смислу не постоји баланс.“ Упркос томе што у Турској постоји велики број оних који се залажу за овакав однос Анкаре према БиХ, и сам Туербедар признаје да ова идеја није ни код свих у Сарајеву добро дошла: „У БиХ нема превише људи који би Турску схватали као матичну државу, али има људи којима је драго што Турска покушава да им на неки начин помогне. Њима је драго да виде да нису препуштени сами себи. Турска од самог почетка настоји да измири политички блок Бошњака“, каже Туербадар. ТУРСКА ПРОТИВ ДОДИКА

Преузето из: Дан, Подгорица

ОПАСНА ИНИЦИЈАТИВА АНКАРЕ:

ТУРСКА ПОСТАЈЕ ЗЕМЉА МАТИЦА ЗА БОШЊАКЕ ИЗ БОСНЕ Неки западни политиколози предвиђају да у будућност главну реч на Балкану неће водити САД и ЕУ, већ Русија и Турска. Турски председник Абдулах Гул завршио је званичну посету БиХ. Турски политиколози сматрају да Влада у Анкари жели да се постави као нека врста матичне државе за Бошњаке и прошири свој утицај на Балкану.

Али помоћ Турске, тачније њену појачану улогу на Балкану, у првом реду не желе босански Срби. Позната је изјава председника Републике Српске Рајка Кузмановића, који је рекао да „нисмо баш срећни што се на Балкан увлачи политика Турске“ или пак изјава премијера РС Милорада Додика, након боравка у Јерусалиму, када је устврдио да је и Израел забринут због улоге Турске у БиХ. Ерхана Туербедара ово не чуди с обзиром да, како каже, Додик ради управо оно чему се Турска противи. У том смислу посебно је важна улога ЕУ јер, према његовим речима, Додик „покушава да доведе Запад у ситуацију да дигне руке од БиХ, да каже: ‘Ето покушали


Izbor

Doga|aji nedeqe

91

„Имате проблем са Израелом, имате Бостинару: нерешено питање Кипра, имате неуспелу иницијативу према Јерменији, тако Европа не сме уцењивати Србију Косовом да су БиХ и Западни Балкан једини простор где је турска спољна политика на неки начин успешна и где покушава да Србија игра средишњу улогу у регији, а европску будућност регије није се пласира.“ реално замислити без Србије, каже европски парламентарац Виктор Бостинару. Он сматра да Брусел не сме уцењивати Србију на европском путу.

смо све, али од тога нема ништа’. Ту је Турска осетила празнину и због тога је ускочила својом дипломатском активношћу.“ Предвиђања неких западних политиколога да ће у будућност главну реч НИЈЕ НЕООСМАНИЗАМ на Балкану водити не САД и ЕУ, већ Туербедар не дели мишљења неких Русија и Турска, Туербедар не дели, и оријенталиста да на појачани анга- признаје да добри односи Москве и жман Турске, не само у БиХ већ и на Анкаре по питању БиХ не могу бити целом Балкану, треба гледати као на од помоћи: „Помирити Анкару и Модугорочну политику која се заснива скву кад је у питању БиХ било би као на неоосманској идеологији. Мора се помирити Милорада Додика и Хариса проматрати турска спољна политика Сиљаџића, а то би већ спадало у домен у ширем смислу чији је главни циљ, политичке научне фантастике“, додаје како каже, покушај маскимализације Туербедар. економских интереса земље.

Европска унија мора знати да не може бити комплетна без Западног Балкана, као и да се не може креирати ефикасна европска политика према Балкану без укључивања Србије и признавања њених вредности, изјавио је у Бруселу за Дојче Веле Виктор Бостинару, потпредседник Одбора Европског парламента за Југоисточну Европу: „Према мом мишљењу, Србија игра централну улогу у свему што се тиче Западног Балкана, и по својој величини, и по економији, нацији, по свом утицају на регију. Немогуће је креирати стратешки приступ Западном Балкану без узимања Србије као приоритета.” Коментирајући и разговоре који се тренутно воде око питања односа Србије и Косова, као и могућност усаглашавања српског текста Резолуције о Косову с Бруселом, Бостинару каже како верује да власти у Београду разматрају компромисно решење, али и додаје да се Србији не би смео постављати ни један услов који се није постављао другим земљама на Балкану:

Ипак, с обзиром на генералне проблеме с којима се Турска у овом тренутку сусреће на спољнополитичком плану, покушај деловања у БиХ може се посматрати и на други начин:

Извор Стандард, Београд, аутор: Зорица Илић

„Морамо на исти начин третирати све земље. Зашто терати Србију у ћошак? Зашто је понижавати? Нити Србија то заслужује нити је Европи потребно да некога понижава пре уласка у Европску унију. Европа је заснована на вредностима које нису у складу са претњама или


92

Doga|aji nedeqe

увредама.”

представницима ЕУ

Косово не сме бити услов

Министар спољних послова Велике Британије Вилијам Хејг је пошлог уторка, након сусрета са србијанским шефом дипломатије Вуком Јеремићем, указао на потребу састављања резолуције о Косову усклађене између Србије и Европске уније (ЕУ), што би подразумевало повлачење поднешене србијанске резолуције, док је Јеремић истакао како је за србијанску владу повлачења резолуције неприхватљиво.

Наглашавајући да је питање односа Србије и Косова комплексно питање, Виктор Бостинару сматра да је и одлука Међународног суда правде била подељена између мишљења десет судија који су били за такву одлуку и пет који су били против. И то, према мишљењу Бостинаруа, значи да је тај проблем и даље врло отворен, као и да се питање Косова не би смело мешати с евроинтеграцијским путем Србије: “Што се тиче мог стајалишта Косова, рекао бих да је оно исто као стајалиште „Зашто постављати Косово као услов мога колеге, немачког министра спокада се са Србијом разговара о уласку љних послова који је овде био протекле у ЕУ ? Не видим да је то фер нити да недеље, односно да би наш и србијански је у складу с нашим европским вре- главни циљ требао бити осигурати дностима. Поред тога, пет чланица да све земље западног Балкана уђу у ЕУ још није признало Косово. И шта ЕУ”, казао је Хејг...Изразио је бојазан би требало направити с њима? Да их да ће Србија, не буде ли успела ићи кривимо или избацимо из Уније јер још нису признале Косово?”, каже Бостинару, европски заступник из Румуније, чланице ЕУ која није признала једнострану независност Косова. Наш саговорник сматра да би Србија што пре требала започети преговоре о уласку у ЕУ, као и да ће управо ти преговори допринети стварању погодне средине за постизање компромиса у односима Србије и Косова. Тај компромис биће добар за све, поготово за Косово, које се, према Бостинаруовим речима, данас налази далеко од тога да је спремно да буде део ЕУ. Чврсто верујући да компромис нема праву алтернативу, Виктор Бостинару закључује: „Ако нема компромиса онда нам остају ратови и сукобљавања. Ми смо то већ искусили. Европа се данас не заснива на конфронтацијама.” Извор Дојче Веле, пренето из: Национал, Загреб

Велика Британија:

Ако жели нормалну ЕУ интеграцију, Србија треба повући резолуцију о Косову Хејг је на заједничкој конференцији за новинаре с Јеремићем оценио како је, када је реч о Косову, за Србију веома важно да сарађује с високим

Izbor

Србија поднела скупштини Уједињених народа (УН). “Али опција која за владу Србије није на столу то је опција повлачења резолуције. Ми то нисмо у прилици учинити, али спремни смо на конструктиван начин сагледати свачије предлоге, кроз интензиван дијалог и проширену сарадњу са свим међународним чимбеницима учинити све што је у нашој моћи да та резолуција добије што је могуће већу потпору у скупштини”, додао је Јеремић.

У оквиру службене посете Београду, Хејга је у уторак примио и србијански председник Борис Тадић који му је поручио како чланство у ЕУ стратешки циљ Србије те да она рачуна на помоћ ЕУ за решење питања Косова.

даље тим путем те не буде у стању “измирити прошлост с будућношћу”, бити заустављена у том међупростору.

Како је саопштено из канцеларије србијанског председника, Тадић је истакнуо да се Србија залаже да се до решења за Косово дође дијалогом Београда и Приштине, те да је Србија спремна за компромис о предлогу резолуције о Косову који је поднела скупштини УН који би био прихватљив и Србији и међународној заједници.

“Ми смо се сложили да је место Србије и свих осталих земаља западног Балкана у ЕУ и ми у Великој Британији велики смо заговорници тога пута. Имамо исту визију будућности и сада је питање ка- “Искључен је једино компромис прико ју остварити. Ово данас нису били знавања независности Косова”, рекао преговори, већ разговори како бисмо је Тадић, наводи се у саопштењу. Пренето из: Вјесник, Загреб се боље разумели, а оно што бисмо ми желели за Србију јест да уђе у детаљне разговоре с високом представницом ЕУ Catherine Ashton”, истакао је Хејг. Јеремић је казао како је Србија спремна “у најбољој могућој вољи” разговарати са свим међународним чимбеницима, укључујући и ЕУ, о томе како постићи што ширу потпору за резолуцију што ју је


Izbor

Томислав Николић:

“Србија ипак треба бити спремна на признање независности Косова” Лидер СНС-а најпре је негирао, а онда потврдио писање србских медија да је на састанку са немачким министром спољних послова Гвидом Вестервелеом рекао да Србију очекује суочавање са независношћу Косова.

Doga|aji nedeqe

93

Речи које су чули и други представници захваљујући Борису Тадићу, Мирку странака присутни на том састанку. Цветковићу, Ивици Дачићу, Млађану Динкићу и осталима. Против тога се боА онда је, након 24 сата, у дневном римо и зато тражимо њихову одговолисту Press освануо је интервју са Нико- рност. То је велика разлика у односу на лићем у коме он понавља то исто: оно што сте писали”, поручио Вучић. “СНС никад неће признати независност Пренето из 24.сата инфо, Мостар Косова. Али, постоји нешто друго: ми, Србија, све смо ближи независности Ко- Тема састанка Резолуција о Косову сова, иако причамо да то не признајемо. То није моја жеља...”

Тадић у изненадној посети Словенији

Председник Србије Борис Тадић у једнодневној радној посети Словенији.

Његови најближи сарадници “убише се” од објашњавања да њихов шеф није мислио да ће државни врх у будућности морати да се суочи са признањем независности јужне србијанске покрајине. Нажалост, слабо им иде. Што више објашњавају, све више сами себи скачу у уста.

Упитан да ли је управо то што говори “призивање признања Косова”, Николић одговара: “Није то никакво призивање, него суочавање. И рекао сам да не бих да будем гавран који носи лошу вест, али треба бити спреман и на то. Чини ми се да се играју”.

Пахор је у изјави новинарима у Љубљани подсетио да до посета српског председника долази пред дебату у Генералној скупштини Уједињених нација, 9. септембра, о резолуцији о Косову коју је поднела Србија и најавио да ће тежиште разговора са Тадићем бити “шта Љубљана може да учини за проналажење решења које би задовољило већину држава чланица Европске уније”.

Његов најближи сарадник Александар Вучић јуче је за Курир имао унапред смишљену стратегију одбране свог шефа, користећи за то израз Дамоклов мач, која је израз за сталну опасност која вреба. “Николић је одмах иза тога говорио о одговорности оних који су до тога довели. А зар ви мислите да нам као Дамоклов мач над главом не виси независност, за коју су одговорни Тадић, Дачић и сви остали. Немојте ви да бринете ако Томислав Николић гласно каже да неће он да призна”. А за то што Србији као Дамоклов мач над главом виси независност Косова управо говори о одговорности Мирка Прво су негодовали кад је Курир обја- Цветковића, који би поднео оставку вио Николићеве ријечи са састанка да му то дозволи Борис Тадић. Да, наса Вестервелеом да “Србију очекује ма буквално као Дамоклов мач над главом виси независност Косова, и то суочавање са независношћу Косова”.

Према речима Пахора, “веома је важно да Србија такође има европску перспективу и Словенија ће се за то залагати”, пренела је агенција СТА. Иако Председништво Србије наводи


94

да је реч о радној посети, Б92 наводи да је кабинет премијера Словенија саопштио да Тадић стиже у приватну посету, током које ће бити размотрена “нека актуелна међународна питања”.

Doga|aji nedeqe

Izbor

са представницима такозване државе једнички став ЕУ. Косово. “Сви који мисле да је ово време у коме “Србија жели да питање Косова и Србија поново треба да буде поражена Метохије решава у договору са евро- или понижена се варају, то је веома пским партнерима. неконструктиван прилаз у једном комплексном историјском тренутку. Решење је могуће у конструктивном дијалогу, уз уважавање права сваке земље и сваког народа”, казао је Тадић. Он је изразио очекивање да ће “у најскорије време” са шефицом дипломатије ЕУ Кетрин Ештон успети да пронађе компромисно решење када је реч о садржају резолуције о Косову, коју би Генерална скупштина УН требало да разматра 9. септембра.

Разговори ће се, преноси Б92, водити у Овде сам да разговарам бранећи селу Доброво код границе са Италијом, легитимне интересе Србије, али и сана туристичком сеоском имању Мовиа. гледавајући европску перспективу, не само за Србију и за српски народ, Пренето са: Блиц онлине, Београд, него и за албански народ”, изјавио је Фото: Бета-Илустрација Тадић после састанка са словеначким премијером Борутом Пахором.

Тадић: Могућ компромис

Словеначки премијер Борут Пахор оценио је да решење косовског проблема и других отворених питања у региону потребно тражити уз много стрпљења, корак по корак, и уз очување мира и стабилности. “Београд и Приштина могу успоставити дијалог којим ће бити решена отворена питања, и ако Словенија може да помогне она ће то драге воље учинити”, рекао је Пахор.

Према његовим речима, у интересу је Србија, према Тадићевим речима, Србије - као и међународне заједнице нема намеру да заледи процес реша- - да текст резолуције о Косову буде привања косовског проблема, нити да хватљив за Србију и за све чланице ЕУ. буде фактор неконструтивности већ, Тадић и Пахор су разговарали и о фонапротив, жели да реши историјски рмирању заједничког трилатералног конфликт на Западном Балкану јер је железничког предузећа у које би, осим свесна да не може да уноси нови ко- Србије и Словеније, била укључена и нфликт у ЕУ. Хрватска.

Могуће је пронаћи компромис око текста резолуције о Косову, рекао у Словенији председник Борис Тадић. Србија, и поред тога што поштује легитимна права косовских Албанаца, не може да отвори дијалог са представницима такозване државе Косово, истакао Тадић. “Само европско перспективом сваког

Тадић је објаснио да ће то предузеће радити на коридору 10, и изразио очекивање да ће заједничка предузећа бити формирана и у другим привредним сферама.

(Не)јединство око резолуције Власт и опозиција различито реагују на информације да се са Бриселом и Вашингтоном тражи компромис за резолуцију о Косову. Србија за заједнички именитељ између националних интереса и евроинтеграција, поручује Дачић.

Председник Србије Борис Тадић изјавио је у Новој Горици да је уверен да је могуће пронаћи компромис око текста резолуције о Косову који би задовољио и Србију и Европску унију и омогућио почетак дијалога о решавању косовског проблема. Тадић је рекао да је трајно решење косовског проблема могуће наћи једино у конструктивном дијалогу, али да Србија, иако поштује легитимна права албанског народа, не може да разговара

народа Западног Балкана питање трајног мира може бити решено. Само уз трајни мир и политику мира можемо обезбедити перспективу за сваку породицу и економију на овом простору”, поручио је Тадић. Србија, при том, има своје “црвене линије”, као и ЕУ, додао је Тадић, и изразио очекивање да ће текст резолуције о Косову, који би требало да буде усаглашен са ЕУ, штитити легитимне интересе Србије, али и дефинисати за-

Напредњаци траже да се одговори, пише ли се, и с ким, нова резолуција. ДСС против уцена. ЛДП тражи одговорност шефа дипломатије. На информације да Србија са Бриселом и Вашингтоном тражи компромисно решење за резолуцију о Косову и Метохији, реаговали су представници власти и опозиције. “Србија не жели никог да провоцира и руководство покушава да нађе заједнички именитељ између заштите националних и државних интереса и европских интеграција које су приоритет”, рекао је министар полиције Ивица


Izbor

Дачић, истичући да је питање да ли ће се доћи до компромисног предлога, због велике удаљености полазних, и за неке државе коначних позиција. С друге стране опозиција има своје захтеве-напредњаци да се одговори, пише ли се и с ким нова резолуција, ДСС да се власт одупре притисцима и уценама, док ЛДП тражи одговорност шефа српске дипломатије. “Без обзира на важност гласања у Генералној скупштини, Србија 9. септембра не ставља тачку на питање Косова и Метохије”, рекао је министар Расим Љајић и додао да ће се наставити са спречавањем могућих признавања косовске независности.

Doga|aji nedeqe

95

прихватљив и који ни на индиректан ле да знају”, каже Александар Вучић, начин чак неће признати, фактичко ста- заменик председника СНС. ње, односно да је Косово прогласило Председник Либерално демократске независност”. партије Чедомир Јовановић очекује ДСС: Повлачење најгора одлука постизање компромиса са Европском унјом, и каже да је одмах било јасно да Лидер ДСС Војислав Коштуница позива Србија нема шта да тражи у Генералној власт да се одупре притисцима запа- скупштини. ЛДП ће зато покренути дних сила, јер верује да је повлачење питање одговорности шефа српске диили измена резолуције под уценама пломатије Вука Јеремића. најгора могућа одлука, с последицама неупоредиво горим од пораза у Уједињеним нацијама.

После најава европских званичника да је могуће започињајње нових преговора , косовски премијер Хашим Тачи поручује Коштуница напомиње да је ово важан да је спреман да седне за исти сто са тренутак када Србија мора да покаже да је држава која стоји иза својих одлука и да их не мења под притисцима и уценама, као што то раде марионетске творевине.

Он сматра да је маневарски простор Србије скучен, али да не треба заборавити да се после Генералне скупштине читава ствар измешта пред Савет безбедности, где се, уз подршку савезника Русије и Кине, ништа лоше за Србију неће догодити.

Напредњаци понављају да је резолуција у договору са великим силама могла бити написана још пре месец дана. Од власти траже да саопшти шта се дешава са предлогом резолуције и да ли ће бити измене текста.

“Најгоре решење је ако бисмо оставили утисак код земаља које су нас подржавале да одустајемо од досадашње политичке и дипломатске борбе, и то је без икакве сумње, без обзира на резултат гласања, најгора солуција по нас”, рекао је министар Расим Љајић. “Дакле, морамо да водимо рачуна да не изгубимо досадашње политичке савезнике и велики број земаља које су нас подржавале у овој политичкој борби. И то је за мене апсолутно најважнији и то има много већи примат него чак и број земаља које ће подићи руку за “Само нека нам кажу коначно једну овај или онај текст резолуције”, оценио ствар, да ли ми имамо предлог резолује министар. ције или га немамо, јел тај предлог резолуције прави Шпанија или прави Љајић је истакао да  “зато морамо да Србија, да ли га правимо са овом зетражимо ону врсту компромиса да ели- мљом или са оном земљом и шта ће минишемо такав могући утисак који би писати у тој резолуцији. Ја мислим да се створио и с друге стране да дођемо је то минимум који грађани Србије жедо текста резолуције који је за нас

Србијом.Тако би се каже, превазишле разлике и дубоко непријатељство и окренули будућности и интегрисали у Европску унију. Он је у ауторком тексту за лондонски лист Гардијан нагласио да се “радује сарадњи између две независне и суседне државе. Извор Танјуг, Београд


96

Sport

Болна комедија о самоиздаји Као што муж воли жену, па је остави, тако је и Владимир Стојковић оставио Црвену звезду због Партизана. Тим речима је барем он лично описао свој потез, који је већ проглашен трансфером деценије.

споредним стварима. Рецимо, лично сам се тестирао и задовољан сам резултатима. То што ми прошлог петка увече када се све десило није било баш сасвим свеједно, говори ми да нисам скроз отупео и да ме у животу додирује још нешто осим односа динара према евру и здравља породице. То што сам већ у суботу гледао своја посла, говори

Izbor

Перковић и Влашић златне, Геј поставио рекорд митинга!

Уживали смо цело послеподне и вечер, упркос хладноћи. Доживљај је на Ханжековићевом меморијалу увек сличан, али овај нам је требао бити још посебнији. Разлог су били њих двојица, најбржи људи сезоне у свету на 100 метара, гаранти да ће Загреб видети лудо брзу утрку. Прогнозе су биле свакојаке, ишло се из крајности у крајност. Од „неће они у Загребу ни испод десет секунди, немају мотива за то“ до „иду испод 9.78, у предоброј су форми да не би скинули најбољи резултат сезоне“. Као што то обично бива у животу, истина је била негде у средини. Низ неспретности, несретних околности и ствари које се најбољим спринтерима света не догађају сваки дан увјетовале су да видимо једну, за њихове стандарде, у најмању руку просечну трку. Гејевих победничких 9.91 на крају је било и рекорд митинга, најбржа трка у историји Загреба ипак је одржана, али некако смо потајно очекивали више.

ми да сам, ипак, нормалан. Уосталом, има ли некога ко је рекао: „Боље да ме издала рођена жена, него Стојке”?! Наравно да нема... Чак и један мој колега, који је погођен велеиздајом у суботу ломио инвентар по редакцији, јуче је И сада, као и тада, дигла се силна хала- са девојком отишао на море. Све се бука, издаја је најчешће помињана реч, плашим да јој због Стојкета тамо плаче али када се ствари слегну остаје да се на рамену... читав догађај посматра из три угла. Дакле, цела ствар у суштини је врло Из оног фудбалског све је објашњено, лична, тиче се само тог младог човека, стручњаци и аналитичари рекли су шта голмана, коме су каријера и живот су имали, па не бих да понављам. Али, на прекретници. Ако је заиста велики постоје ту још два битна ракурса. професионалац, па му је петокрака у Највећа српска подела, после оне на партизане и четнике, добила је још једну живописну епизоду, о којој ће се причати као што се пре 24 године причало о Милку или пре 47 о Васкету.

Звездином грбу једнако (не) драга као она у Партизановом, онда благо њему. Ако није тако, ако је то урадио зато што није имао куд, што је у проблему, што му виси каријера, онда ми га је помало жао. Јер, рекао је једном да у Партизан не би ни за сто милиона евра, а отишао је скоро за џабе.

Јер, са друштвеног аспекта, баш због тог елемента издаје, „случај Стојковић” је сјајна ствар. То је прилика, барем за оне којима фудбал нешто значи, да тестирају своје емоције према

Зато, ако је Стојковић некога издао, издао је самог себе и треба га оставити да се бори са својим демонима. Уколико их има. За нас остале, представа је завршена. Имаћемо још једну епизоду у октобру када ансамбл из Хумске буде гостовао на „Маракани”, и то је то. Дотле, што би рек’о Слоба, сви на своје - Могло је бити и много брже, али и ово радне задатке. је добар резултат. Победа је победа, Извор Прес Магазин, Београд, али догодило се превише лоших ствари аутор: Иван Ђурђевић у трци да бих могао рачунати на боље време - казао је Геј након трке и поближе објаснио на што је мислио под „лошим стварима“:


Izbor

- На старту сам се посклизнуо што ми се с времена на време зна догодити. Повукао сам рукама према напред, вратио равнотежу и фокус. Касније сам, на отприлике 80. метру, руком случајно ударио Несту (Картера, оп. а.) и успорио и њега и себе. Због тога бих му се испричао јер би нам времена обојици сигурно била боља.

Sport занимање за митинг. Краљица спортова тренутно нема много већих имена од Геја и организатори ће, ако желе одржати митинг на овом нивоу, и следеће године морати посегнути за неким из његове категорије. Екипа на Ханжеку

97

прескок. Слику већ добро знамо: сама на тартану, с рукама високо у зраку, озбиљан поглед према струњачи. Функционирало је на 198, а потом, на опште одушевљење, и на 202 цм.

Колико боља? - Вјерујем да бих у сваком случају трчао испод 9.90, а колико бих се приближио граници 9.80, тешко је рећи. Без обзира на нешто спорије вријеме од очекиваног, Геј је у осврту на боравак у Загребу изрекао очекиване похвале на рачун свега доживљеног. - Митинг је одлично организован. То што није у саставу Дијамантне лиге даје му на дражи јер су ствари много опуштеније. Због тога нисам ни осећао неки велики притисак. Било ми је јако драго кад су гледаоци уочи старта скандирали моје име. Жао ми је само што им се нисам одужио бржом трком. научила нас је да не ради корак натраг, а Прохладна вечер на Ханжеку у трену Наравно, није заборавио напоменути да препуни стадион Спортског парка Мла- је била “подгрејана”. Иако најбољи ће се, позову ли га организатори у некој дости обвезује их на нови напредак. резултат сезоне (205 цм) на крају није изједначила, на њезином се лицу видело да је задовољна. И промрзла. Бланка ‘солирала’ и смрзавала се Систем је већ уходан. Комуникација Бланке Влашић и загребачке публике пету годину у низу функционира беспрекорно и резултира уверљивим победама на Ханжеку.

Бланка је једину “почетничку” висину, ону на 187 цм, ријешила рутински. Дуге Сандра Перковић: Након првог хица је станке углавном проводила заогрнута знала сам да могу мирна отићи кући у ручник, цупкајући уз атлетску стазу и проматрајући конкурентице како воде битку с летвицом. Већ и пре скакања на 193 цм знале су се контуре крајњег редослиједа: једина је уз Бланку ту висину почела нападати Рускиња Школина. Но, и она је на грејање у свлачионицу отишла врло брзо, након трећег неуод наредних година, сигурно „хтети да спешног покушаја на 196 цм. Први се пут нашла у оваквој ситуацији. се одазове позиву организатора“. Бланки није преостало ништа друго Пред домаћом публиком требало је Организатори ће звати, у то не сумњамо. него да “солира” и усредоточи се на оправдати наслов европске првакиње, Овогодишњи је пример показао како познату и доказано успешну сарадњу с показати менталну снагу на “своме једна велика звезда драстично диже гледаоцима: они њој пљесак, она њима грунту” и доказати да је “направљена” од правог материјала.


98

Sport

Притисак? Заборавите, Сандра је у питању, двадесетогодишњакиња која очито не познаје ту категорију... Иако ће сама рећи да “никада није уочи неког такмичења имала трему као овај пут”, хицем од 65,56 метара у првој серији разбила је и те накупине узбуђености. - Када сам видела да је хитац добар и да иде у сектор, рекла сам си да могу ићи кући, да сам своје направила. Није ми била битна ни даљина, могло је бити и 60 метара. Када сам видела да је диск отишао тако далеко, знала сам да сам направила велики посао - казала је Сандра након прве победе у Загребу и рушења рекорда митинга.

у скоку у вис те је у свом родном граду у склопу Купа континената с лакоћом славила прескочивши 205 цм, што је резултат сезоне и рекорд такмичења. Као представница Европе Бланка Влашић побиједила је у скоку у вис – доминантно и све у првом покушају. Инспирирана чињеницом да скаче пред својим суграђанима, Бланка је почела скакати тек на 188 цм које је прескочила из првог покушаја, као и 192 цм, а онда и 195 цм, да би на 200 цм остала тек Бланка и Швеђанка Ема Грин.

- Дошла ми је породица, пријатељи из основне и средње школе. Бака? Не, није дошла. Она је сигурно навијала пред телевизором уз “Оче наш” - уз смех је закључила Сандра. Извор Јутарњи Лист, Загреб, аутори: Т.Пољак, В. Зрињски

КУП КОНТИНЕНАТА

Бланка славила резултатом сезоне на Пољуду

Најбоља светска висашица Бланка Влашић потврдила је своју улогу фаворита Обе су то прескочиле, а онда је хрватска атлетска хероина из првог покушаја прескочила и 202, док је Грин рушила. Иако је већ с прескочених 202 цм победила, Бланка се није зауставила. Подигла је летвицу на 205 цм, што је најбољи резултат сезоне те је и то прескочила од првог покушаја.

Izbor


Izbor

99

Sport

СЕНЗАЦИОНАЛНО:

ЕКС-ЈУ ТУРНИР УВЕРТИРА ЗА ЛИГУ ЕКС-СФРЈ Челници Фудбалских савеза Србије и Хрватске преговарају о такмичењу које би представљало увертиру у регионалну лигу Срби и Хрвати поново заједно. Оно о чему се стидљиво причало, постаће неминовност, ако је веровати председнику Фудбалског савеза Србије Томиславу Караџићу. Он је рекао да са колегом из Хрватског савеза Влатком Марковићем води разговоре на тему турнира који би се организовао као увертира у регионалну лигу на просторима бивше Југославије.

у нашој групи. То је најзад Србија! Из више разлога. Кућама из Јужне Африке смо се пре времена вратили и „азури“ и ми, али за разлику од вишеструког светског првака, који стартује са новим селектором Пранделијем и новим тимом, наша селекција је сачувала све играче и селектора Антића. И када се погледа „списак станара“ у репрезентацији Италије и Србије, опет је квалитет на нашој страни, што јасно „говоре“ и клубови у којим играју италијански и српски репрезентативци.

велемајсторским маниром расног стрелца, капитен Станковић доводи своју екипу у вођство од 2:0., што умало није био и коначни резултат ове утакмице, али, у зауставном времену, Жигић је постига о и трећи гол, ставивши тако тачку на ову ужтакмицу (што се тиче резултата), која је Србији донела прва три бода.

Наравно, Словенци ће бити тврд орах, али је ред да на „Маракани“ најзад и први пут савладамо „јанезе“, а Северни Ирци, Естонци и Фарани не би смели да буду препрека о коју бисмо могли да се спотакнемо. И зато, срећно „орлови“. И с пола снаге Србија савладала“Фаране” Фарска Острва - Србија 0:3 Репрезентација Србије је, по очекивању, успешно стартовала у квалификацијама за ЕВРО 2012, победивши - без већег напрезања у Торшавну, репрезентацију

Караџић и Марковић недавно су се срели на сахрани легендарног југословенског фудбалера Стјепана Бобека, када су и обавили неформалан разговор. - Разговарали смо о регионалној лиги, али највише о турниру клубова којим бисмо кренули. Нама је циљ да односе с Хрватском, али и другим земљама, поставимо на фудбалски начин. Верујем да би то помогло и политици. Односи никад нису били бољи, а фудбал је у стању да руши „кинеске зидове“. Добар сам пријатељ с Марковићем и увек имамо отворене разговоре - каже Караџић.

ГРУПА Ц Ф. ОСТРВА - СРБИЈА Farski Otoci - Srbija 0-3 (Danko Lazović 13, Dejan Stanković 18, Nikola Žigić 90+1) ЕСТОНИЈА - ИТАЛИЈА Estonija - Italija 1-2 (Sergej Zenjov 31 / Antonio Cassano 60, Leonardo Bonucci 63) СЛОВЕНИЈА - С. ИРСКА Slovenija - Sjeverna Irska 0-1 (Corry Evans 70)

СЛОВЕНИЈА - С. ИРСКА 0-1

Пренето из: Курир, Београд,

На свом терену у “људском врту” у Марибору, пред својих десетак хиљада ватрених навијача, Словенија је поразом започела квалификације за учешће на првенству Европе.

Аутор: Милан Рашевић

Квалификације за првенство Европеу фудбалу - Еуро 2012 ( у Полјској и Украјини)

Изабраници Матјежа Кека са својим “старим знанцима” овога пута нису имали успеха, па су гости, у једној домаћина са 3:0, полувреме 2:0. Голове нединамичној утакмици, голом “реза прву победу у овом квалификационом зервисте”Еванса однели кући, итекако циклусу, постигли су: Данко Лазовић, великих три бода. Дејан Станковић и Никола Жигић. Након вођства гости су се повукли Наша селекција, коју је у овом мечу са на своју половину препуштајући клупе предводио Александар Јанковић, домаћинима потпуну иницијативу, што повела је већ у 14. минуту, захваљујући су ови пропустили да материјализују, не “спретном” Јовановићу који је руком успевавши никако да постигну макар и успео да упосли стрелца првог погодка изједначујући погодак. А прилика за то у овогодишнјим квалификацијама за је, након вођства гостију, одиста било Србију - Лазовића. на претек.

„Распоред часова“ је на страни Србије која иде у госте „рибарима“, а онда дочекује Словенију и Естонију. Девет бодова би требало да буде гарант на миран пут у Ђенову и у дуел са Италијом. „Азури“ овог пута, без обзира на квалитетет и кредибилет стваран деценијама, нису фаворити Недуго после воћства ( у 18. минуту)


100

Izbor

Sport

ГРУПА Ф ИЗРАЕЛ - МАЛТА 3-1 (Yossi Benayoun 7, 6411m, 75 / Jamie Pace 38)

ЛЕТОНИЈА - ХРВАТСКА 0-3 (MLADEN

ГРУПА Б ЈЕРМЕНИЈА - Р. ИРСКА 0-1 (Keith Fahey 76) АНДОРА - РУСИЈА (18.30) 0-2 (Pavel Pogrebnjak 14, 65-11m)

СЛОВАЧКА - МАКЕДОНИЈА 1-0 (Filip Hološko 90+1)

ГРУПА Д РУМУНИЈА - АЛБАНИЈА 1-1 (Bogdan Stancu 80 / Gjergj Muzaka 87) ЛУКСЕМБУРГ - БиХ 0-3 (Senijad Ibričić 6, Miralem Pjanić 12, Edin Džeko 16) ФРАНЦУСКА - БЕЛОРУСИЈА 0-1 (Sergej Kisljak 86)

Успешан старт репрезентације Бих

И утисак и резултат:

PETRIĆ 43, IVICA OLIĆ 51, DARIJO SRNA 81) ГРЧКА - ГРУЗИЈА 1-1 (Nikos Spiropoulos 72 / Alexander Iashvili 3)

Литванија - Хрватска 0:3 Хрватска фудбалсдка репрезентација успешним стартом на мечу у Риги, ушла је у нови квалификациони циклус. после високих 3:0 против домаћина, утисак је веома добар.

ГРУПА Г ЦРНА ГОРА - ВЕЛС 1-0 (Mirko Vučinić 30) ЕНГЛЕСКА - БУГАРСКА 4-0 (Jermain Defoe 3, 61, 86, Adam Johnson 83)

Офанзивном игром од самог почетка утакмице, изабраници селектора Билића су не само укњижила своја прва три бода већ, игром и свим оним што су у овом мечу показали, наговестили успех и “обећали своје

учешће на будућем првенству.

Електронски недељник “ИЗБОР”

Оснивач и издавач: Зодијак - електронско издаваштво, Скопље Сарадник за македонско говорно подручје: Д-р Александар Прокопиев, високи стручни сарадник Института за македонску литературу Сарадник за немакедонско говорно подручје: З. Димитријевић Технички уредник: Александра Исаковска Web: http://www.zodijak.info Контакт и претплата: kontak@zodijak.info Првии број недељника “Избор” изашао је 31 августа 2009 г. Недељник “Избор” излази понедељком. Наредни, 46-ти број недељника “Избор”, изаћи ће 30 августа 2010 године.

ИЗБОР#47  

Електронски недељник “Избор“ Електронски неделник “Избор“