Issuu on Google+

2013

SVITAC


Željko Lj. Krstić

SVITAC, septembar 2013

SVITAC - onlajn bilten

Urednik: Ţeljko Lj. Krstić Adresa: KaraĊorĊeva 84,

septembar 2013.

14.ooo Valjevo, Srbija.

broj 1.

Kontakt : zekando@gmail.com Mob.tel.: 065 300 1996

Napukla stolica namenjena za mobbing.

„ A tek kada čovjek iskusi neke socijlne tegobe i protivurečija na vlastiitoj koži, on može da progovori autentično i ubedljivo .“ dr. Esad Ćimid, sociolog. „ Bez ranjenih duša svet ne bi imao toliko duha .“ dr. Đura Šušnjid, filozof.

VAMPIRI POZITIVNE ENERGIJE

Sadrţaj:

Ţrtva mobinga se na svom poslu svakodnevno suoĉava sa nevidljivim i teškim pritiscima, od strane kolega ili pretpostavljenih. Nju kinje, maltretiraju, ismevaju, opanjkavaju, proganjaju, nalaze greške u radu, stvaraju osećaj krivice. Zbog svega toga ona oseća: ljutnju, bes, nemoć, depresiju. Termin MOBING je prihvatio švedski psiholog Hajnc Lojman prouĉavajući psihološko nasilje na radnom mestu. U slobodnom prevodu, mobing znaĉi

VAMPIRI ENERGIJE LOVCI NA GREŠKE AUTORITARNOST EGOIZAM I ALTRUIZAM POLTRONERIJA: Esad Ćimić ARLECCHINO : Vasa Dolovaĉki 1


Željko Lj. Krstić

SVITAC, septembar 2013

– gomila, rulja, banda, gangsterski ’’sindikat’’, nasrnuti. Mobing je suptilan vid maltretiranja zaposlenih, bilo u drţavnim ustanovama ili privatnim preduzećima. Kao psihološki teror na radnom mestu ukljuĉuje neprijateljsku i nemoralnu i neetiĉku komunikaciju koja je sistematski usmerena na jednog ili više pojedinaca. Vertikalni mobing se odvija na relaciji šef – podredjeni , dok za psihiĉko maltretriranja po horizontalni su zaduţene, kolege. Mobing sprovode moberi, koji nisu fiziĉki agresivne osobe. To su pre svega manje sposobne osobe, koje vuku preteţak kompleks niţe vrednosti. One se osećaju stalno ugroţenim i prema osobama koje su pametnije i sposobnije usmeravaju patološku ljubomoru i kontinuiranu agresiju. Kao jednini argument koriste psihološki teror, a svoju inferiornost sakrivaju i leĉe proganjanjem drugih ljudi. Prirodno mesto i okvir za mobing je hijerahija, dok je birokratija idealna za sprovodjenje. Preterana administracija i “papirologija“ su ponajbolje ’’sprave za muĉenje’’ koje se aktiviraju kroz kontrolu i potĉinjavanje ( kriticizam, izolacija, iskljuĉivanje). Mobing kao zlonamerna forma socijalnog pritiska uspeva u klimi straha, neznanja, zanemarivanja, ćutanja, negiranja, obmana, neodgovornosti, tolerisanja i ĉak nagrada ( po sistemu ’’štapa i šargarepe’’). Poĉinje tako što se prekida bilo kakva komunikacija sa radnikom, oduzima mu se posao bez ikakvog obrazloţenja ili zatrpava obavezama koje su ispod njegovih profesionalnih sposobnosti. U fenomenu ’’punog - praznog stola ’’ ţrtvi se daje previše radnih obaveza ili se, pak, ostavlja bez ikakvih zaduţenja. Ţrtve mobinga, mogu biti i mlade osobe koje su poĉele da rade, najproduktivnijina vrhuncu karijere ali i oni iskusni – ĉija je karijera na zalasku. Većini ţrtava je zajedniĉko da imaju višak kvaliteta, energije i talenta. Ţrtve mobinga su ’’gurnute’’ u

poziciju bespomoćnosti i bez mogućnosti odbrane, u kojoj se zadrţavaju stalnim mobing aktivnostima. Ove aktivnosti se dogadjaju ustaljenim redosledom i uĉestalošću, jednom nedeljno, i tokom duţeg perioda, najmanje šest meseci. A najviše, u nedogled jer za mobera nema sankcije. Ţrtve mobinga su vema snaţne, inteligentne, visoko obrazovane i neobiĉno privlaĉne osobe. Osoba koja je izabrana za ţrtvu stalno se kritikuje i optuţuje za propuste koji se objektivno nisu dogodili, iskljuĉuje iz socijalnih aktivnosti ili bez objašnjenja rasporedjuje na neadekvatno radno mesto. Meta mobinga se ismeva na raĉun govora, hoda, odevanja, privatnog ţivota, politiĉkog opredeljenja, pola, rase.. Kao epilog nastupaju psihiĉke krize koje variraju od anksioznosti, depresije, plaĉa, pa sve do apatije i emocionalne tuposti. Zbog uĉestalosti i dugotrajnosti ( u kontinuitetu mobing moţe trajati i decenijama), ovo zlostavljanje dovodi do znaĉajnih promenama u mentalnim , psihosomatskim i socijalnim funkcijama. Krajnji cilj mobinga je profesionalna egzekucija. *** Potpuna definicija mobinga navedena je u novom francuskom zakonodavstvu:’’Mobing je psihiĉko maltretiranje koje se ponavlja putem akcija kojima je cilj ili posledica degradacija radnikovih radnih uslova, koje mogu uzrokovati napad i naneti štetu ljudskim pravima i ljudskom dostojanstvu , naštetiti fiziĉkom ili mentalnom zdravlju ili kompromitovati ţrtvinu profesionalnu budućnost’’. U našem zakonodavstvu ne postoji reĉ mobing, niti maltretiranje / poniţavanje na radnom mestu o kome se govori u Velikoj Britaniji i SAD. Ostale drţave EU prepoznaju mobing kao psihološki teror ili uzmemiravanje. 2


Željko Lj. Krstić

SVITAC, septembar 2013

LOVCI NA GREŠKE krug donosi manji broj bodova jer se raĉunaju greške koje je napravio matiĉar, prilikom otvaranja i kompletiranja fascili. . Matiĉareve greške imaju manji broj bodova jer mu nisu priznali fakultet, koji je završio, tako da se u njegove greške srednjoškolskog nivoa. Mnogo veći broj bodova donosi'' treći krug'' u koga se ukljuĉuju i struĉnjaci iz Odeljenja za prijem, i gde se traţe njihove greške, fakultetskog nivoa, koje donose veći broj bodova. Naime, posle supervizije, pregledani dosijei se rasporeĊujustruĉnjacima, obiĉno po više komada.

Ogromna administracija do savršenstva je dovela igru skrivanja, zadrţavanja i pregledanja kartonskih fascikli ispunjeni papirima, po kancelarijama uprave, koja ne traţi veliki i fiziĉki pa ni psihiĉki napor. Sastoji se u skrivanju i pregledanju pomenutih fascikli za novopridošle klijente . Prva faza igre koja se svodi na skrivanje njihovih fascikli, po pojedinim kancelarijama uprave, koja moţe trajati i po dve nedelje. Svodi se fenomen punog i praznog stola, koji se dešava u mobingu psiho-socijalnom maltretiranju. Igra, poĉinje u Matiĉnoj evidenciji, gde se otvaraju tzv. kumulativni dosije. Sve ta dokumentacija koja se u njima nalazi prolazi kroz svojevrsni pregled tzv. superviziju, na koju kreću po tri ĉetiri dosije odjednom.

Pošto su u cajtnotu sa vremenom, to rade navratnananos , koji zbog svoje brzine, i podrazumeva da će se neizbeţno napraviti oboţavane i drage greške. Sem struĉnih nalaza oni rade neke male '' i velike rizike'' ali i programe postupanja za svakog klijenta ponaosob. U proseku za obradu dva klijenta struĉacima obiĉno treba pet radnih dana, minimalno. Pojedinci su se toliko uneli u traţenju grešaka, tako da po svom nahoĊenju, bez ikakve potrebe, jer to od njih niko i ne traţi, reklo bi se po inerciji ili navici nastavljaju da love greške, svojim radnicima. Oni to rade kontinuirano, dosledno i sa uţivanjem.

Pregled se sastoji u traţenju slovnih i drugih materijalnih grešaka, kao što su brojevi, slova, taĉke, zarezi .... Tokom supervizijepregleda, kartonske fascikle obiĉno se sluĉajno zagube ispod nekih papira na nekom stolu, tako da je i skrivanje dosijea, sastavni deo ove nesvakidašnje igre. Oni samo provereni igraĉi, i to ne moţe biti svako, osvajaju najviše bodova ukoliko pronaĊu najviše slovnih i brojĉanih grešaka, u papirima, o zarezima i taĉkama, da ne govorimo. One su specijalnost. Zato se igraĉi ubiše u traţenju greške. Ako je ne naĊu u'' prvom krugu'', onda se organizuje i'' drugi krug'' koji traje i preko dve nedelje.

Sve to govori da lovcima na greške nisu bitni ni klijenti ni njihovi radnici, saradnici. Nabitnije su ima njihove karijere i bodovi koje osvajaju u traţenju tuĊih grešaka. Za njihove propuste niko ih ne pita jer u oni bezgrešni. Proglasili su sebe boţanstvima. Zato se i deševa da se doktorska greška najviše boduje. Ali nju ne sme svako da traţi i pronaĊe. Ona je ostavljena i data kao privilegija da je pronaĊe samo glavni odnosno Glavna.

U svakom krugu kartonske fascikle sa papirima, prolaze najmanje kroz pet kancelarija-ordinacija, i to tri u prizemlju i dve na spratu Glavne zgrade. Prvi i drugi

3


Željko Lj. Krstić

SVITAC, septembar 2013

Ljudi se kao suncokret, okreću se prema Suncu, odnosno moćnim pojedincima....

noge, pa reţi i zavija, gurajući sve nepoţeljne u ćošak”. U samom interviju dr. Baltazarević objašnjava pojam mobiga, kako nastaje, ko su ţtrve, a ko moberi, odnosno pojedici koji zlostavljaju. Mobing kao sociopsihološki fenomen je teško dokaziv: “ Mobing je psihološki teror u poslovnom ţivotu i odnosi se na neetiĉku komunikaciju koja je usmerena na sistematiĉan naĉin od strane jednog ili više pojedinaca, uglavnom prema jednom pojedincu, koji je bespomoćan i u nemogućnosti da se odbrani. Ali moţe da bude usmeren i prema odreĊenoj grupi zaposlenih. Maltretiranje se odvija sa visokom uĉestalošću ( najmanje jednom meseĉno) i u duţem vremenskom razdoblju ( najmanje šest meseci) . Kao posledica javlaju se znaĉajne mentalne, psihosomatske i socijalne patnje ţrtvi. Mobing predstavlja pravu agresiju poput ratne strategije…Mobing kao patološka društvena pojava direktno utiĉe na radno okruţenje i produktivnost u organizaciji, jer dovodi do komunikacije koja se karakteriše neprijateljstvom, nemoralom i neetiĉnošću. 1 Mobing poĉinje naizgled bezazlenim aktivnostima. Sve što potencijalna mobing ţrtva kaţe izvrće se i koristi kao osuda. ( primenjuje se Gebelsov metod, po kome sto puta ponovljena laţ, postaje istina, primedba Ţ.K. ). .. Suptilna igra zlostavljanja ne upućuje na nasilje, jer nasilja u klasiĉnom smislu nema. Moralni zlostavljaĉi ( istakao Ţ.K. ) napadno prekidaju razgovor kada se u prostoriji pojavi ţrtva, situaciju predstavljaju nedovoljno definisano, ukljuĉuju bezbroj drugih finesa. U osnovi je prekid efektivne komunikacije, iskljuĉivanje ţrtve iz

ĈOVEK JE ĈOVEKU VUK Intervju sa Dr Vesnom Baltazarević, koji je vodila psiholog Vera Kondić a objavljen u ĉasopisu: PSIHOLOGIJA danas, ( br. 30-31 . ) povodom knjige, pod nazivom MOBING – KOMINIKACIJA NA ĈETIRI NOGE :2007, Mali Nemo, Panĉevo, str. 201. Latinica. Tvrd povez. Navodimo najzanimljivije delove u kojem na poĉetku razgovora dr. Baltazarević, objašnjava da naslov knjige ima dvostruku asocijaciju; Prva je na ţivotinjski svet , jer je mobbing prvo primećen kod vukova, zahvaljujući istraţivaĉu Konradu Lorencu. Svaki ĉopor ima svoju hijerarhiju. Na dnu je “ omega” ili nepoţeljni pripadnik ĉopora. Druga asocijacija je na patološku stranu komunkacije , “ koja se spustila na četiri

1

Neetiĉna komunikacija, u ĉijoj osnovi je zlonamernost i promocija rukovodioca – mobera, slabi sistem jer u njemu se stvara „ usko glo“ u komunikacijskim kanalima, kako unutar ustanove tako i prema spolja. To dalje dovodi do stvaranja napetost u sistemu koji se oslobaĊa u traţenju ţrtve tzv. „ ţrtvenog jarca“ za sve. Takav se uvek i naĊe...

4


Željko Lj. Krstić

SVITAC, septembar 2013

komunikološkog procesa ( ne pozivanje na sastanke, neformalna druţenja i sl. Pr. Ţ.K. ) što je ostavlja dezorjentisanom i onemogućuje se njeno reagovanje, jer se u tako zamagljenom poslovnom okruţenju ona poĉinje da se preispituje ĉime je to izazvala. Uz ovakvo ponašanje najĉešće idu laţi, sarkazam, poruga i prezir, pri ĉemu zlostavljaĉ obiĉno sebe predstavlja kao ţrvtu. Mobing ukljuĉuje pakosne okrutne i bolne postupke poput ucena, onemogućavanje napretka u poslu, špijuniranje, klevete, ugroţavanje liĉnosti ţrtve, napad na njeno profesionalno, socijalno i privatno delovanje. Mobing je u osnovi kršenje ljudskih i gradjanskih prava pojedinaca.“ Dr. Baltazarević, objašnjava razliku izmeĊu veretikalnog i horizontalnog mobinga. Vertikalni mobing je psihiĉki teror koji nadreĊeni primenjuje prema radniku. Horizontalni mobing je prisutan kada kolege maltretiraju „izabranog“ kolegu.2 Mobing aktivnosti se kod ove vrste mobinga dogaĊaju se meĊu radnicima koji su na istoj hijerarhijskoj liniji. Osećaj ugroţenosti, ljubomora ili zavist izaziva ţelju da se eliminiše neko od kolega, pogotovu ako radnik koji provodi mobing smatra da to vodi napretku u njegovoj karijeri. Radnik kome se dodeljuje uloga „ţrtvenog jarca“ posluţiće im za leĉenje frustracija i kao dokaz da su snaţniju i sposobniji.“ Ipak, od svih je najteţi strateški mobing : „ On se javlja kao posledica dogovora upravljaĉkog tipa o sprovoĊenju organizovanog mobinga. Dogovor

podrazumeva i sastavljanje spiska nepoţeljnih radnika na koje se kreće po unapred saĉinjenom planu aktivnosti ĉiji je cilj da ta grupa radnika da otkaz ne traţeći otpremninu. Znaĉi da nije samo cilj udaljenje nepoţeljnog radnika iz kolektiva bez ikavih pogodnosti koje bi u normalnim uslovima mogao da ostvari, već potpuna destrukcija radnikovog liĉnog i poslovnog kredibiliteta, odnosno uništenje izabrane jedinke… Emotivni mobing uzrok za pokretanje akcije pronalazi u osobinama i ţrtve ( perfekcionizam, preterani osećaj odgovornosti, bespotrebni odećaj krivice, mazohista … pr. Ţ.K. ) i zlostavljača ( sadista, iskompleksirana liĉnost, bez svog porodiĉno ţivota, fiziĉki i moralni nedostaci, autoritarna liĉnost koja voli da komanduje i sl.pr. Ţ.K. ) 3 Pojavljuje se kao posledica ljutnje, ljubomore, zavisti ili antipatije. KAKO SE POSTAJE ŢRTVA „Najĉešće ţrtva nije taj status „zasluţila“ zbog neĉega što moţe da karakteriše kao svesno skriveno ponašanje. Za status ţrtve dovoljna je i prenaglašena individualnost i ne prihvatanje organizovanog obrasca koji podrazumeva slepu poslušnost i izvršavanje svih zadataka koje postave kreatori tih obrazaca. Ukoliko ĉovek ţeli, u takvom patološki postavljenom okruţenju, da zadrţi pravo da bude individua koja misli svojom glavom i ţeli da iskaţe svoje stavove i da tvorcu „obrazaca za ponašanje“ uputi kritiku, vrlo lako postaje ţrtva mobinga. Represija se usmerava na uskraćivanje komunikacije sa „neposlušnima“. Ţrtvi se ne daje mogućnost ni verbalne ni neverbalne komunikacije. Prvo nadreĊeni prekida sve komunikacione kanale na liniji rukovodilac-

2

Dr. Baltazarević je u svom sitraţivanju uoĉila da meĊu zaposlenima postoji izrazita nesolidarnost. To ide na ruku moberima, jer ţrtva sam ne moţe da dokaţe da je mobingovna. Reako ko se se od zaposlenih solidariše sa ţrtvom a još manj broj je onih koji su spremni da uĊu u sukob sa rukovodiocem I da potvrde priĉu zlostavljenog. Tako se zlsoatavljaĉima omogućava da nekaţnjeno maltretiraju zaposlene I da bezbedno “ vladaju svojim podanicima”.

3

Kao parole u radnim sredinama se pominju: „ Veţi konja gde ti gazda kaţe“, „ Nisi ti tu da misliš“, „ Piši izveštaje kao i koleginica što piše.“, „ Radi i ćuti“, „ Nemoj da talasaš“, „ Ne priĉaj o problemima“, „Ćuti

5


Željko Lj. Krstić

SVITAC, septembar 2013

zaposleni, a zatim kao eho ponašanje, to se dešava i ostalim pripadnicima kolektiva, do ukljuĉivanja i cele socijalne grupe u odmazdu. Mobing, kao patološka komunikacija, u radnom okruţenju, doprinosi da se pojedinci i ĉitave socijalne grupe suoĉavaju sa stanjima nemoći i otuĊenosti. Mobing kod ţrtve izaziva osećaj beznaĉajnosti, uzrokuje dezorganizaciju liĉnosti kojoj je omogućeno i ispoljavanje individualnosti i osećanje pripadnosti socijalnoj grupi.“ – navodi dr. Vasena Baltazarević, istiĉući da je u Srbiji je mobing zastuplje u 43 % . S tim što je 40 % iskljuĉeno iz društvenih aktivnosti a 53 odsto iz programa edukacije….

bezbroj drugih finesa- da bi vas uništili i stekli ugled i moć na vaš raĉun, da bi vladali i prikrivali svoju nesposobnost, u prvom redu nesposobnost da išta osećaju“. Isti autor nasilnike – mobere definiše : „ kao osobe optrećene psihozama i depresijama, koje ĉesto nose traume ţrtvi iz detinjstva. Odrasli bez ljubavi, izloţeni maltretiranju i podsmehu, drugaĉije ponašanje nisu nauĉili. ( primer Adolf Hitlera voĊe tzv. Trećeg rajha pr. Ţ.K. ) Po ovom modelu se ponašaju prema drugima. Takve osobe imaju neprijateljski stav prema svom i prema tuĊem ţivotu. Osećaju se stalno ugroţenim zbog osoba za koje misle da su sposobnije i pametnije, i prema tim osobama usmeravaju patološku ljubomoru. S obzirom da ne mogu da se nametnu ni intelektom ni sposobnostima, koriste silu kao jedini argument. Sebe postavljaju na tron i prema svima ostalima se ponašaju kao prema podanicima. Ponašanje im je destruktivno i neprijateljsko. Stalno manipulišu i deluju na štetu drugih. Svoju inferiornost sakrivaju i „leĉe“ proganjanjem drugih ljudi….Moberi zlostavljaĉi dolaze do rukovodećih pozicija uglavnom u sredinama koje se karakterišu 4 strogom hijerarhijskom strukturom . Teţeći karijeristiĉkom kultu angaţuju se politiĉki a ne retko menjaju politiĉke stranke uporno traţeći politiĉku opciju koja moţe najviše da im pruţi. Takve osobe se obiĉno prema nadreĊenima ponašaju kao ulizice, ali dokopavši se bilo kog oblika vlasti i mogućnosti da odluĉuju o tuĊoj sudbini, postaju autoritativne voĊe planiraju i odluĉuju i ne uvaţavaju tuĊe mišljenje. ( V. Baltazarević; 2005; 63) . Moberi – zlostavljaĉi su ustvari autoritarne liĉnosti, koje su slepo odane rukovodiocima

KO SU MOBERI U našoj sredini, gde u organizacijama retko postoje pravila ponašanja, nedovoljno razvijeno meĊusobno poštovanje i zadovoljavajući nivo poslovne komunikacije, zlostavljaĉi nesmetano godinama primenjuju svoje patološko ponašanje prema podreĊenima. Gotovo po pravilu to su nesposobni, netalentovani, pojedinci koji se stalno osećaju ugroţeno i koji nikad ne izlaze na megdan konkurenciji, jer osećaju da nemaju ĉime da pobede. Od oruţija jedino priznaju silu – veli dr. Vesna Baltzarević i intervijuu za Psihologiju danas. U svojoj knjizi „ MOBING – komunikacija na ĉetiri noge“, Vesna Balatazarević iznosi Profil mobera, navodeći: „ Moberi su najĉešće osobe sa poremećajem liĉnosti. Ona citira Mari Frans Irigojen , dugogodišnjeg psihijatra i psihoanalitiĉara: „ Moralni zloastavljaĉi su perverzne osobe koje stvaraju nejasne situacije, odbijaju odgovornost, iskorišćavaju naivnost ţrtve, parazitirajući na vitalnosti primenjujući

4

Instutucije u kojima se nose uniforme, poĉivaju na strogoj hijerarhiji a to su : vojska, milicija, crkva, zatvori, bolnice…Na rukovodeća mesta se postavljaju poslušni koji aminuju. a ne sposobni...

6


Željko Lj. Krstić

SVITAC, septembar 2013

a surovo se ophode prema svojim podreĊenima. Profesor Esad Ćimić ih je nazvao „ biciklistima“ a definicuju autoriterne liĉnosti nejsevobuhvatnije u našoj domaćoj struĉnoj javnosti je dao profesor Đura Šušnjić, u svojoj knjizi : Ribari ljudskih duša. V. Baltazarević, u svoj knjizi navodi Ivicu Kuhalić, koji su ĉasopisu Epoha br. 46 daje karktertistike, odnosno tipove mobera: Ţeljan paţnje ( preterano ljubazan (ljubazna) nastoji da drţi autoritete uz sebe, emocionalno je nezreo; selektivno ljubazan ( ljubazna ) prema saradnicima, posebno u poĉetku prema svojoj ţrtvi, iskorišćava saradnike; izmišlja i svaljuje krivicu na druge, uvek ţeli da bude u centru paţnje ( drţi nepotrebno duge sastanke na kojima drţi monologe, pušta glasno muziku, napadno se oblaĉi..pr.Ţ.K. ) , Imitator (nije profesionalno kvalifikovan, ali tvrdi suprotno jer se nalazi u blizini profesionalaca; ĉesto glumi profesiju kojom ţeli da se bavi i zahteva zasluge koje mu „pripadaju“; manipuliše drugim ljudima, lako se isprovocira, ĉesto preti saradnicima, glumi odanost nadreĊenima, ali ih odbacuje nakon što ih iskoristi; Guru ( uspešan na uskom polju svoje struĉnosti, od saradnika priznat kao takav, sebiĉan, zlostavlja sve zbog kojih se oseća ugroţen, emocionalno hladan, uglavnom muška osoba, ponekad preterano uredan; svoje grešk prepisuje drugima), Psihopata ili sociopata ( napasan i arogantan prema ţrtvama, prema ostalima drag i ljubazan, hladan i proraĉunat, glumac, za njega ne vrede zakoni i moralne norme, teško se razotkriva i nezakonitim aktivnostima, ne pokazuje osećaje, saţaljenje i krivicu; oni koji ga otkriju, odmah postaju njegove ţrtve i sva svoja nedela prebacuju na njih. ( V. Baltazarević; 2005; 64) .

Segment slike: Arlecchin - Vasa Dolovački PRAVILA PONAŠANJA SA ŢRTVAMA MOBINGA : „ Ne morate da razumete, mobing je teško razumeti, ali PRIHVATITE onoga ko misli da je ţrtva mobinga. PriĊite sa POVERENJEM, a ne sa sumnjom ili sumnju zadrţite za sebe. SLUŠAJTE onoga ko misli da je ţrtva mobinga. Pokaţi SAOSEĆANJE za patnju ţrtve, PODELITE njenu muku i bol, ali direktne intervencije u pretpostavljenom sluĉaju mobinga prepustite onima koji se bave mobingom jer je ţrtva vrlo RANJIVA i lako je povrediti ponovo iako je pomagaĉ dobronameran „ –

7


Željko Lj. Krstić

SVITAC, septembar 2013

upozorava Nevena Igić, psiholog. u ĉasopisu PSIHOLOGIJA danas iz 2009 g. ,

intervijua koji je uvek sa pitanjima otvorenog tipa uz dovoljno vremena da ţrtva saopšti svoja stanja, viĊenja i osećanja. Upotrebljavaju se i ciljanja pitanja da bi se došlo do suštine i to posebno kada treba da se definiše mober i njegov motivi.

Ona je navela da mobing kao patološka pojava u meĊuljudskim odnosima razara sva tkiva društva jer se javlja u svim delatnostima. ( ima je u školstvu, zdravstvu, od domova zdravlja, do specijalizovanih zdravstvenih ustanova, postoji u drţavnoj upravi, javnom sektoru, bankarstvu, saobraćaju, policiji, vojsci..) Mobbinga ima u svim delatnostima u svim sektorima. Delatnost firme i njena veliĉina nisu bitni faktor za pojavu mobinga već ljudi koji rade u njima.“

Treća faza je RAZUMEVANJE…ţrtve je prepoznaju kroz pitanja koja postavljamo i rekonstrukciju situacije u kojoj se nalaze. Rekonstrukcijom ili sagledavanjem bitnih aspekata situacije se dolazi do UVIDA U PROBLEM. Ţrtva retko ima svesnost o situaciji, jer kad bi znala šta joj se dešava ona bi znala i da naĊe rešenje ili bi do njega došla mnogo kraćim putem.

Psiholog Nevenka Igić navodi da ; „ dijagnostikovanje mobinga poĉinje već sa uoĉavanjem fiziĉkog izgleda osoba koje nam se obraćaju za pomoć. Kao da klecaju pod velikim teretom nepoverenja sredine i vlastitog samookrivljavanja u kome traţe logiĉno rešenje za postupke ljudi koji ih odbacuju. Mi smo nauĉili da istinu većine, prihvatamo kao jedinu pravu a svetina je kroz celu istoriju, uvek bila protiv pojedinaca koji misle drugaĉije i koji ima potrebu za promenom postojećeg stanja.

KONVERGENTNO MIŠLJENJE Ĉini se da ni u jednoj pojavi ljudskog ţivota konvergentno mišljenje6 ne pravi takav haos, kao ovde, blokirajući sva funkcionalna ponašanja ţrtve, naravno potpomognuto moberovim pomagaĉima ili bezosećajnim statistima koji ĉine da se aktivnosti mobinga neprestano i sistematski ponavljaju i ţrtvu drţe u klopci. Jedan od primera ove tvrdnje je i kad ţrtva sve više i kvalitetnije radi pokušavajući da pridobije naklonost mobera, koju imaju svi ostali, a time mu samo dokazuje svoju konkuretnost u odnosu na njega što pojaĉava moberovu ţelju da se reši. Posledice koje mobing izaziva su psihološke, somatske, socijalne ili one u fazi rada.

Dijagnostiĉar mobinga sa iskustvom 5moţe i psihiĉko stanje da prepozna i u fiziĉkom izgledu ali se najviše podataka dobija iz 5

Pravi mobing moţe da prepozna samo onaj ko je doţiveo zlostavljanje pretpostavljenih i svojih kolega na svojoj koţi. Ono što je sigurno mobing, a to je selektivnost šefa prema saradnicima ( jednima je sve dozvoljeno a pojedinci se proganjaju i zbog najmanje slovne greške u svom radu) , izostavljanje pojedinca sa sluţbenih sastanaka, ali i neformalnih druţenja. Tako se pojedinac koji je mobingovan ne poziva ni na sahrane ni na svadbe. TakoĊe, mnoge stvari se podvode pod mobing a da to nisu. Tako recimo, cepanje ili neobajvljivanje teksta od strane urednika, ne mora da bude uvek mobing.

6

Konvergentno mišljenje se zasniva na pravilima logiĉkog mišljenja, odnosno logiĉki ureĊenom sledu intelektualnih radnji koji dovodi do jednog taĉnog rešenja. Dok po dr. Tomislavu Đuriću , konvergencija znaĉi: meĊusobno slaganje, podudaranje osobina; teţnja, stremljenja ka istom cilju.

8


Željko Lj. Krstić

TRAGANJE POSLEDICE

SVITAC, septembar 2013

ZA

REŠENJIMA

one koji vas na bilo koji naĉin iritiraju. Tretirajte ih kao komad nameštaja. Ispratite podmukle komentare osmehom. Drţite do sebe., i ne dozvolite da se zbog pojedinih ’’mediokriteta’’i sitnih duša nervirate. Oni su klasiĉni vampiri pozitivne energije. Iscede vas kao krpu pa likuju posle toga. Nevenka Igić smatra da ţtvama mobinga ne treba obećavat „ kule i grdove“. Pogotovu da će se problem zlostavljanja na radu brzo rešiti. : Ali na ĉemu gradimo strategiju rešavanja problema je da treba biti uporan, aktivan i da ne treba odustati, upozorava psiholog Igić. Ona kao najteţu posledicu mobinga vidi u stigmatizaciji, hladnoći u meĊuljudskim odnosima i socijalnoj izolaciji od koje kreću sve posledice. Jer pojedinac kao socijalno biće ne moţe opstati bez drugih ljudi a u ljudskom svetu, kaţe Igićeva, smatrajući da se ţrtva mobinga vraća u ţivot sa kvalifikovanim razgovorom, razumevanjem, saosećanjem, osnaţivanjem i uvidom u problem. Ipak, najefikasnije kada bi celo društvo bilo mreţa odnosno kada bi se uspostavile instistucije kao delove mreţe. Potrebe su velike a naše Udruţenje u odnosu na svoje resurse koji se stalno proširiju sa kvalifikovanim profesionalcima kojih u Srbiji trenutno vrlo malo , prihvata sve one koje moţe da prihvati a u ovom trenutku ima vrlo veliki broj prijavljenih sluĉajeva.

I

Razrešenje vertikalnog mobinga, na relaciji šef- podredjeni.: U svojoj knjizi ’’Emocije’’ dr. Zoran Milivojević predlaţe tri mogućnosti adaptacije na šefa koji ne pruţa razumevanje. ’’Prva mogućnost je da osoba preduzme one akcije koje će uticati da šef promeni svoje ponašanje prema njoj. Efikasno ponašanje moţe biti ignorisanje, duhovitost, izbegavanje, isticanje pozitivnih aspekata druge osobe, Traţenje pomoći trećeg lica (psihologa, advokata..) Druga mogućnost je da osoba napusti problematiĉnu situaciju, bilo da da otkaz ili promeni radno mesto unutar iste radne organizacije. Treća mogućnost je da osoba ostane u stimulasnoj situaciji, ali da promeni naĉin na koji doţivljava šefova proganjanja. To znaĉi da je potrebno da promeni znaĉenje i /ili znaĉaj koji im prepisuje. Osoba koja primenjuje ovaj izbor poĉinje da prihvata šefa takvog kakav je i da shvata njegovo ponašanje kao njegov spostveni problem’’. Razrešenje horizantolnog mobinga na relaciji pojedinac – kolege.: Radno vreme traje priliĉno dugo, a vi hteli i li ne trpite ponekad iţivljavanja pojedinih kolega koji su moţda ispod vašeg nivoa. Verujte da niste usamljeni ! Gde god da se okrenete postoje odredjene persone koje uţivaju ugled i ako ga ne zasluţuju i zaštićeni su kao beli medvedi na radnom mestu za koje i nemaju potrebnu klasifikaciju. Nepravda vas dovodi do napetosti -’’ ludila’’. Beĉki psiholog Julija Umek predlaţe razrešenje situacije. Zbog nepravde koju vam nanose drugi i osećaja da će te eksplosirati, moţete da besnite i da skaĉete , uz posledicu da sami sebi nanesete štetu gubljenjem posla, uvredom drugih.Što je destruktivno. Bolja, konstruktivna varijanta je da energiju besa iskoristite da suzbije uzrok besa. Jednostavno ignorišite

Posle pet godina mobing kao pojava je metastazirala u našem društvu. Pokazalo se da ni donošenje Zakona, kao i sve tiša Udruţenja nisu uplašila mobere koji su dosledni u svojoj opredeljenosti – maltretiranju .

9


Željko Lj. Krstić

SVITAC, septembar 2013

delu nekompatibilno sa našim društvenim okruţenjem. Naše društvo karakterišu tranzicioni procesi, nestabilno trţište rada, neefikasnost postojećih institucija ( Sud, Inspekcija rada 7…) Sem toga Vesna Baltazarević je navala još jedan ometajući faktor u primeni zakona o zlostavljanju radnika: “ Još jedna koĉnica je izrazito politizovana kadrovska politika i izmenjeni modeli molarnosti i estetiĉnosti vrednosti u našem društvu. “ Kao nepoznavanje našeg mentaliteta u koje i dalje preovlaĊuje krilatica, po kojoj KADIJA TE TUŢI – KADIJA TE SUDI, kao oĉigldan primer je : “ pozivanje tvorca Nacrta na odredbe zakonodavstva EU koje treba preuzeti u smislu dsa se zlostavljani obraća poslodavcu. Tako rešenje moţe da bude ispravno kada imamo horizontalni oblik zlostavljanja ( kada kolege maltretiraju sebi ravnog u hijerahijskoj podeli), ali u sluĉaju kada je zlostavljaĉ poslodavac ( koji je upravo najzastupljeniji ) onda je ponuĊeno rešenje vrlo diskutabilno.

Segment slike Vase Dolovaĉkog: Arlecchin To što se u javnosti, s vremena na vreme, pojavi senzacija da je neki zlostavljni radnik ili sluţbenik dobio na sudu , nije svakako znak da se ZAKONA O ZABRTANI ZLOSTAVLJANJA NA RADU primenjuje na pravi naĉin i pomaţe ugroţenima. Još 2009 g. na to je ukazivala dr Vesna Baltazarević komentarišući nacrt zakona koji je kod nas stupio na snagu. Ono što je dr. Baltazarević prvo primetila , to je da se u raspravu o nacrtu nije ukljuĉila struĉna javnost pa ĉak ni dva ministarstva : Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i Ministarrstvo rada. A struĉna javnost koja je poĉela u Srbiji da se bavi fenomenom Mobinga od 2005 g. potpuno je iskljuĉena. Ona je u Psiholohiji danas u broju 30.-31. iz 2009 . upozorila da : “ Implementiranje pravnih institututa vezanih za ovu materiju ( mobbing pr. Ţ.K.) iz postojećih zakonodavnih rešenja koje su primenile drţave EU dovešće do teškoća u primeni zakona. Takvo zakonodavstvo je u dobrome

Novi zakon nije obuhvatio strateški mobinmg, navodi Baltazarević, odnosno o UNAPRED SMIŠLJENIM I ISPLANIRANIM AKTIVNOSTIMA KOJE SU USMERENE PREMA GRUPAMA ZAPOSLENIH SA NAMEROM DA SE OTERAJU SA RADA BEZ IKAKVIH BENEFICIJA I FINASIJSKIH IZDATAKA OD STRANE POSLODAVCA. Ova vrsta zlostavljanja ima mnogo teţe posledice od pojedinaĉnog sluĉaja, pa je nedopustivo da bude zaobiĊena zakonskim odredabama.

7

Kada se jedna sluţbenik iz unutrašnjosti obratio Inspekciji rada, da utvrdi faktiĉko stanje zbog ĉega je disciplinski kaţnjen ( slovne greške su navedene kao teţi disciplinski prekršaj ) za par dana je stigao odgovor u kome ga Inspekcija rada upućuje na redovan Sudski spor. Zaniljivo je da je Inspekcija rada jedan primerak uputila i upravniku ustanove u kojoj sluţbeni radi, i ako za to nije imala potrebe.

10


Željko Lj. Krstić

SVITAC, septembar 2013

Dr. Baltazarević je tada navela da postoji postupak koji predviĊa kretanje u smeru poslodavac- sindikat- inspekcija rada, ali NE FUNKCIONIŠE. Diskutabilne su i odredbe o medijaciji kada se ima u vidu da su zlostavljaĉi uglavnom patološke liĉnosti, da ne prepoznaju komunikološke veštine, da su izuzetno agresivni u komunikaciji sa ţrtvom, još ukoliko smatraju da su “ nedodirljivi” sa njima nema razgovora, a još manje da se oĉekuje njihovo uĉešće u procesu umeditacije . Da nacrt nije dovoljno obratio paţnju na mobere koji “ utiĉu na stvaranje psihiĉki i fiziĉki bolesnih resursa i dovode do osiromašenja drţave, pa dela koje ĉine treba u tom kontekstu sagledati i sankcionisatri. Naime u aktuelnom Kriviĉnom zakonu RS zlostavljanje je definisano kao kriviĉno delo ( ĉl. 137) , što mnogi moberi ĉine uz zloupotrebu slubenog poloţaja.

Mobing trpi svaki drugi radnik „Blic” A. Slović / B. Gigović | 23. 05. 2011. Skoro polovina zaposlenih u Srbiji izloţena je razliĉitim vrstama mobinga, pokazuju istraţivanja. Broj tuţbi protiv poslodavaca raste, a struĉnjaci tvrde da se Zakon o spreĉavanju zlostavljanja na radu ne primenjuje i da nije do kraja definisao šta je mobing. Radnici prijavljuju vreĊanje, poniţavanje, nemogućnost napredovanja i pretrpavanje poslom. U najvećem sudu u Beogradu nema nijedne presude za mobing Mobing trpi 43 odsto radnog stanovništva, pokazuje istraţivanje dr Vesne Baltezarević u kome je uĉestvovalo 250 zaposlenih u drţavnim i 150 u privatnim firmama.

Cilj mobinga mije nimalo bezazlen, kao što to moţda izgleda nekome ko tek ulazi u ovu problematiku. Cilj je usmeren na socijalnu izolaciju ţrtve tako što joj se uništvaju radne sposobnosti i psihološko zdravlje. Kontinuirani stres izazvan mobingom moţe da dovede i do smrtnih ishoda. Svako nedozvoljeno ponašanje mora da bude sankcionisano, a naša satvarnost daje drugaĉije primere- istakla je dr. Vesna Baltazarević , 2009 g. govoreći o Nacrtu Zakona o zabrani zlostavljanja na radu. Na ţalost mnogih ţrtava mobinga a na sreću MOBERA , koje zakon nije zauzdao u svojim navikama. Zakon o zlostavljanju nije uplašio mobere, već ih je okuraţio da nastave još agresivnije da se iţivljavaju...

- Zbog krize, danas je ovaj broj udvostruĉen, a ĉini se da se sve manje ţrtava odluĉuje da reši problem. Plaše se da ne izgube posao, pa kolege ĉesto ne ţele da se solidarišu i potvrde mobing - kaţe Baltezarević. Svetlana Arnautović (47), zubni tehniĉar, tvrdi da mobing trpi godinama. - Više ne mogu da izdrţim da me nadreĊeni šikanira. Nekoliko puta mi je pretio otkazom, naterao me je da svaki dan putujem van mesta u kome ţivim a da nemam nadoknadu za putne troškove. Smanjivao mi je platu i nisam dobijala bonuse kao ostali, a savestan sam radnik, dolazim na vreme i dajem sve od sebe - kaţe Arnautovićeva, i dodaje da je pre nekoliko 11


Željko Lj. Krstić

SVITAC, septembar 2013

godina dobila sudsku presudu u kojoj je traţila da je vrate u mesto prebivališta, ali da je i to kratko trajalo.

- Strašno je kada se za vaše ime vezuju ovakve stvari, ja sigurno nisam zlostavljaĉ kaţe Gaćeša.

Ĉemu su sve izloţeni zaposleni : (procenti)

Inspektoratu za rad je od septembra 2010. podneto 120 prijava, a Agencija za mirno rešavanje radnih sporova je postupala u dvadesetak predmeta, od kojih je u sedam dokazano da je bilo mobinga. Od ovih sedam, dva su upravo vezana za Agenciju za licenciranje steĉajnih upravnika.

Verbalne pretnje i fiziĉki napad 18,2 ObezvreĊivanje rezultata rada 46 Ismevanje zbog naĉina govora, drţanja, hoda i odevanja 57 Omalovaţavanje zbog pola, nacionalnosti, socijalnog porekla i privatnog ţivota 30

Znaci mobinga Rušenje dostojanstva, ugleda i integriteta

Optuţbe bez krivice 53,5

Omalovaţavanje

Deţurni krivac 24

Povišen ton nadreĊenog

Iskljuĉivanje iz društvenih aktivnosti 39 Oduzimanje posla 4,5

Dobijanje poslova koji su ispod vaših mogućnosti

Pretrpavanje poslom 54

Pretrpavanje poslom uz kratke rokove

Seksualno ugroţavanje 0,6

ZahlaĊenje kolegama

Prvom osnovnom sudu u Beogradu je od septembra 2010 g. , od poĉetka primene Zakona o spreĉavanju zlostavljanja na radu, podneto 38 tuţbi, od ĉega je 17 odbaĉeno, a po ostalima se još postupa. U najvećem sudu u Beogradu još nema nijedne presude za mobing.

odnosa

s

nadreĊenim

i

Neetiĉka i neprijateljska komunikacija Dejan Kostić, direktor Agencije za mirno rešavanje radnih sporova, kaţe da se na zlostavljanje podjednako ţale i muškarci i ţene. Agenciji je prijavljen samo jedan sluĉaj seksualnog zlostavljanja, koji nije dokazan.

Ako radnici odluĉe da pravdu potraţe na sudu, jedna od prvih presuda će moţda biti sluĉaj Vesne Gaćeše, direktorke Agencije za licenciranje steĉajnih upravnika, koju je desetak radnika optuţilo za zlostavljanje.

Predrag Peruničić, direktor Inspektorata, istiĉe da se od septembra do decembra prošle godine Inspekciji obratilo 98 zaposlenih traţeći zaštitu, a da je od poĉetka godine do 30. aprila podneto 22 zahteva.

Gaćeša je za „Blic” kratko prokomentarisala ove optuţbe, istiĉući da ne ţeli više da srozava ugled Agencije.

- Najĉešće se prava radnika krše u oblastima trgovine, usluga i bankarstva. Prijave se 12


Željko Lj. Krstić

SVITAC, septembar 2013

podnose bez obzira na vlasniĉku strukturu kaţe Peruniĉić, i dodaje da je Zakon ipak dao pozitivne efekte jer se u postupanju poslodavaca i zaposlenih uoĉava spremnost ka konsenzusu.

AUTORITARNA KLIMA KAO PLODNO TLE ZA ISPOLJAVANJE AGRESIJE : iz knjige ; “Kako otkriti zlo u sebi i drugima”; grupa autora; Prof. Ivan Štajnberger, Branislava Ĉolak, Nenad Milojković; 2006; Plato, Beograd.

Advokat Aleksandra Anđelković istiĉe da Zakonom nije precizirana granica izmeĊu nedgovornog ponašanja radnika i ponašanja poslodavaca koje nedvosmisleno ukazuje da je reĉ o mobingu. - Zakonodavac nije odredio struĉno lice u postupku, već je samo odredio da to bude pravnik. Pitanje je da li pravnik ima kvalifikacije da bi mogao da presuĊuje o takvoj temi. Pre donošenja odluke psihijatar ili psiholog trebalo bi da izvrši veštaĉenje poslodavca i radnika na okolnost prirode njihovih liĉnosti - kaţe ona. AnĊelković navodi da je mobing teško dokazati, naroĉito ako se sve dešava u ĉetiri oka. - Zato preporuĉujem da se poslodavcu ili kolegama od kojih trpe mobing obrate pisanim putem jer će na taj naĉin ostati trag o samom dogaĊaju. Ako dešavanja nisu bila u ĉetiri oka, to će se lakše dokazati, budući da osoba ima pravo da pozove oĉevice koji su duţni da se taĉno izjasne o dogaĊajima kojima su prisustvovali - kaţe AnĊelković.

“… ako je ĉovek spreĉen u realizaciji sopstvenih snaga, sposobnosti i ţivotnih potencijala, osujećena energija raste i prelazi u ţivotno destruktivnu energiju, na osnovu ĉega dolazi do zakljuĉka da je destruktivnost rezultat neiţivljenog ţivota. Stoga, one individualne i socijalne prilike koje doprinose blokiranju ţivotne i razvojne energije, predstavljaju izvor svakojakih manifestacija zla. Najdrastiĉniji primer takvog okruţenja… jeste autoritartna klima koja u mnogima podstiĉe regresivnu liĉnost. Pod njenim okriljem stvara se jedan poseban tip liĉnosti pomoću koga ćemo najbolje opisati koji su sve to psihološki mehanizmi koji se nalaze u osnovi agresije i destrukcije. Reĉ je o autoritarnoj liĉnosti. Autoritarnom liĉnošću se smatra ona osoba koja nije postigla svoj autentiĉni razvoj, a u zamenu za tim teţi postizanju nadmoći, koju pokušava da ostvari nad drugim ljudima. Kao takva, autoritarna liĉnost je uvek agresivna, jer predstavlja negaciju drugih i potiskivanje svega što je humano “ . ( grupa autora; 2006; 46 ) “ Autoritarna društvena klima razvija antidemokratske vrednosti ( poput konformizma) suzbijanjem kritiĉkog mišljenja, najĉešće osudama i nasiljem. Kao rezultat toga, jedan deo ljudi odustaje od slobodnog izraţavanja, dok drugi ove impulse potiskuje duboko u sebi jer to predstavlja jedini naĉin da sebi obezbede duštvenu sigurnost….Strah moţda ima i najznaĉajniju ulogu u odrţavanju autoritarnih reţima, a autoritarni vladari su itekako znali da se njime obilato koriste u cilju jaĉanja svoje moći i obezbeĊivanja

Vodeniĉno vitlo koje pokreće mlaz vode.

13


Željko Lj. Krstić

SVITAC, septembar 2013

pokornosti ĉitavih masa. Najpoznatije tehnike kojima su se sluţili u cilju izazivanju straha bile su : zastrašivanje, kaţnjavanje neistomišljenika i stalno ukazivanje na opasnost od spoljašnjeg ( il iunutrašnjeg) neprijatelja, uz stalno uĉvršćivanje svoje pozicije praznim obećanjima da samo oni mogu ukinuti izvore straha i nesigurnost…. U autoritarnim društvima nesumljivo ima više agresije nego u demokratskim i to iz više razloga. Sa jedne strane, agresivnost potiĉe od samih autoritarnih voĊa, koji je svojim stavom izazivaju i kod ostalih ĉlanova društva. Oni opet svoju agresiju, pošto je ne mogu usmeriti ka voĊi ( iz straha od njegove osvete), usmeravaju na druge “pogodnije”, ĉlanove društva, obiĉno marginalizovane grupe, koje sluţe kao “ventil” za kanalisanje energije.” ( isto; 2006; 47) .

Rade Bojanović : ’’AUTENTIĈNA I NEAUTENTIĈNA LIĈNOST ’’, Prosveta, Beograd, 146 str. Ĉitajući ovu knjigu došli smo do zakljuĉka da su autoritarna DRUŠTVA, idelano mesto gde se pojavljuje Mobbing. U njima je mišljanje subverzivni ĉin. Kradja se tretira kao prestup , a slobodno mišljenje najveća opasnost za društvo. ...Negiranje individualnosti uslov je opstanka autoritarnog društva. Autoritarna društva polaze od nejednake raspodele materijalnih i društvenih dobara i nejednake raspodele moći. Bojanović navodi da autoritarne DRUŠTVENE SNAGE, razvijaju antidemokraske vrednosti, pre svega konformizam i suzbijanje kritiĉkog mišljenja, osudama i naravno nasiljem. Anti- demokrata agresivno reaguje na slobodno ispoljavanje razliĉitog gledišta. On prepoznaje funkciju autoritarnih SISTEMA koji nastoje da manipulišu pojedincem i da ga kontrolišu, usmeravaju, modeluju. Oni su paranoidni sistemi koji prenose paranoidno mišljenje na ĉlanove društva. S obzirom da neprekidno vrše represiju, poĉinju jednog dana da ispoljavaju nesigurnost. Represivni sistemi indukuju paranoidnost kod ĉlanova društva zbog toga što realno ugroţavaju njihovu egzistenciju. Paranoja je neizbeţna tehnika odrţavanja autoritarnog sistema. Oni neprekidno ukazuju na postojanje neprijatelja kako bi paralisali bunt i stvorili atmosferu koja je pogodna za sprovodjenje represije. Sve to govori da autoritarni REŢIM, razvija kod mnogih ljudi osećanje krivice –što neprekidno moralno prispituje postupke pojedinaca i anatemiše one koji odstupaju ... Zato što se ĉoveku u autoritarnom reţimu olako sudi za mišljenje, zato što olako poziva na odgovorost, veliki broj

Segment slike: Arlecchin - Vasa Dolovački 14


Željko Lj. Krstić

SVITAC, septembar 2013

ljudi doţivljava kao pretnju. Autoritarni reţimi nastoje da prikriju svaku pojedinaĉnu neprijatnu informaciju i isto tako da doteraju svaku informaciju koja je znaĉajna za sliku o reţimu..Potpuno zatvoren sistem, predstavlja hipertrofiju prakse današnjih autoritarnih reţima. Njihove vodje nastoje da ućutkaju sve neprijatne informacije i da spreĉe kontakt s idejama koje nisu u skladu sa vladajućom doktrinom. Bojanović prefiks autoritan stavlja ispred konkretnih pojmova: VLAST, VODJA i VLADE .One su kroz ĉitavu svoju istoriju su bile ANTINTELEKTUALNE - protiv kritiĉkih intelektualaca. One ili aktiviraju postojeći potencijal straha ili izazivaju strah nezavisno od liĉnih predispozicija. Koriste strah radi oĉuvanja raţima. Autoritarne vlade najĉešće postepeno osvajaju društveni prostor. Ali veliki broj ljudi nije spreman na otpor ĉak kada on nuţno ne nosi rizik. Psivnost i drţanje po strani doprinosi razvoju tiranije koju sprovodi autoritarna vlada, ili autoritarni rukovodilac... Autoritaran BIROKRATA, kao šef, nastoji da isproba mnoštvo naĉina da motiviše, zapravo da ubedi radnika da poveća efikasnost, ali nikako ne uspeva da se nose sa radom na granici prihvatljivog – to je tihi štrajk, onaj oblik otpora koji je teško ugušiti. submisivnije osobe su u autoritarnoj grupi osećaju sigurnije zbog toga što autoritarni rukovodilac detaljno programira njihove aktivnost i ĉesto se ponaša prema njima zaštitniĉki, ukoliko slede njegove instrukcije. Bojanović smatra da je autoritarno RUKOVODJENJE, neprimereno ljudskoj prirodi. Proseĉan radnik iskazuje potrebu za samoostvarenjem, za osmišljavanjem rada i za kreativnošću, što su sve simptomi autentiĉnog ponašanja. MeĊutim, on navodi da, autoritarni MANIPULATORI, smatraju da modelovan i osiromašen pojedinac moţe biti efikasan

u procesu rada. Oni nastoje da kontrolišu svaku informaciju, pa ĉak i svaki pokret i svaku misao ĉlanova društva, verujući da je to svakako put ka ovladavanju jedinkom. Manipulatori veruju da promena pojedinih delova liĉnosti vodi promeni celokupne liĉnosti...Oni se drţe ĉvrsto svojih uverenja i jedinku posmatraju kao polipa sa sa hiljadu krakova, kao biće bez suštine. Friziraju informacije da bi neprekidno odrţavali ţeljenu sliku sistema. Oni nastoje da svaka njihova informacija bude prihvaćena. Oni ne raĉunaju sa sposobnošću pojedinca da uporedjuje informacije , ili da ih procenjuje sa stanovišta opštih vrednosti. Strah je svakako jedan od aduta autoritarnih manipulatora. U potpuno zatvorenom sistemu ljudi su zamorĉad autoritarnih manipulatora i to zamorĉad koja nema mogućnost izbora. Ideja sa potpuno zatvorenim sistemom, izraţava sklonost autoritarnih manipulatora ka nasilju nad ljudskom prirodom. Svoju ulogu u autoritarnim sistemima Bojanović daje Auotoritarnom UBEDJIVAĈU koji : nastoji da u ljude usadi ljubav prema autoritarnom sistemu , koji je destruktivan , jer ugroţava osnovne uslove njegove egzistencije. Ipak glavni nosioc autoritarnih, društava, stistema, institucija su autoritarne LIĈNOSTI , koje kao nosioce autoritarnog reţima karakteriše : AGRESIVNOST I DESTRUKTIVNOST .. Agresivnost je bitna odlika primitivnih liĉnosti. Logika sputavanja, vodi nagomilavanju agresije. Iskutvo pokazuje da onaj ko nije sposoban da razume i prihvati mnoge ideje ne ostaje ravnodušan već agresivan. Za njega je nerazumevanje ideje dovoljan razlog za napad na ideju. Autoritarane liĉnosti je teško shvatiti ako ne uzmemo u obzir njihovu teţnju da usmeravaju, kontrolišu i utiĉu na ljude, kao i da modeluju ljudsku prirodu.. 15


Željko Lj. Krstić

SVITAC, septembar 2013

Bojanović smatra da je autoritarna KLIMA, povezana sa nizom neurotskih simptoma, kao što su strah, anksioznost, osećanje krivice, agresivnost . Autoritaran klima je patološki fenomen. Ona svodi uslove ljudske egzistencije na minimalni nivo, gajeći umesto razvojnih potreba, rivalitet medju ĉlanovima društva, aktivirajući agresiju i neprijateljstvo, i izazivajući odbrambene reakcije, ukljuĉujući agresiju, radi zaštite osnovnih uslova egzistencije. Regresivnost autoritarne klime ogleda se u svodjenju izraţavanja pojedinaca na najmanji nivo, u zastrašivanju i obeshrabrivanju kao i manipulisanju egzistencijalnim potrebama pojedinaca tako da je on neprekidno zastrašen i zabrinut. Psiholog Bojanović smatra da autoritarnu DRUŠTVENU KLIMU definiše; potpuna dominacija odredjenog gledišta, što znaĉi i netrpeljiv odnos prema svim drugim gledištima. Proganjanje neistomišljenika u njoj, ima svrhu oĉuvanja ideološkog monopola vladajuće elite i njihovog monoplola. U svemu tome preovlaĊuju autoritarni ODNOSI, u kojima u nekim okolnostima ljudi masovno tolerišu i prihvataju autoritrne odnose. Koliko je ljudi spremno da se odupre autoritarnim odnosima na radu , na primer banalnom sluĉaju maltretiranja pojedinaca od strane šefa ( mobing ) ? Nuţno moramo odgovoriti da je na to spremna manjina. Većina je pasivna jer je upalešena da ne ugrozi svoj poloţaj. Ali malo je oponenata autoritarnim rukovodiocima. Autotoratim odnosima su sklone osobe koje su interiorizovale principe ( poštovanje autoriteta, hijerarhija u ljudskim odnosima i drugo). Većina ljudi prihvata ili toleriše autorotarne odnose samo u odredjenim uslovima i to redovno onda kada postoji pritisak, kada neprihvatanje autoritarnih odnosa dovodi u pitanje njihove egzistencijalne potrebe.

Ove osobe gledaju na ljudsku prirodu kao na amorfnu masu, jer je ona prijemĉiva na uticaje i lako je sa njom manipulisati. One su vodjene teţnjom da ograniĉe mogućnost izraţavanja pojedinca, i moţda da ljudsku materiju svedu na najmanju zajedniĉku meru. Bojanović navodi da je autoritarni PRINCIP , u osnovi društvene organizacije većine društava, što znaĉi da manjina ima presudnu moć u procesu odluĉivanja. Poseban problem, odnosno podrška autoritarnim sistemima su intelektualci sa AUTORITARNOM STRUKTUROM LIĈNOSTI koji nastoje da ograniĉe mišljenja kao oblik ispoljavanja mnoštva društvenih interesa. Dr. Bojanović smatra da nosioci AUTORITARNOG REŢIMA, kao Nosioci AUTORITARNIH ODNOSA, nisu voljni da ĉina kompromise. Oni problem rivalstva u materijalnom ili duhovnom pogledu rešavaju ratom do istrebljenja ili bar oteţavanjem egzistencije onima ’’koji su na drugoj strani’’.Jedina logika koja ih vodi jeste logika odrţavanja vlastite premoći ili premoći ’’poslodavca’’. Tu je i autoritarna SVEST , koja ne raĉuna s integrativnim odlikama pojedinca. Ona smatra se da ljudska liĉnost nema snaţna integrativna svojstva , pa je zato podloţna spoljašnjim utiscima. U autoritarnoj svesti postoji ideja da strah moţe da uĉini da poĉnemo da verujemo u ono u šta inaĉe ne bismo verovali i da strah igra odredjenu ulogu u oblikovanju jedinki. Strah izaziva konformistiĉko ponašanje kod mnogih ljudi. U autoritarnoj svesti prisutna je pretpostavka da u potpuno zatvorenom društvu, u kome su potisnuti svi drugaĉiji naĉini ţivljenja i mišljenja , je lakše zadobiti lojalnost gradjana i isto tako modelovati ljudsku prirodu. ( prva peticija , fenomen ’’Sneško Belić’’). Strah je realan jer sistem redovno kaţnjava one koji napuštaju njegove osnovne premise.

16


Željko Lj. Krstić

SVITAC, septembar 2013

Većina ljudi nije sklona aut. odnosima. Jer da je sklona ne bi bili potrebni teror, prisila, manipulacija,demagogija, indokrinacija. Oni koji ne prihvataju autoritarne odnose nastoje zapravo, da poboljšaju ţivotni prostor za sve ĉlanove društva. U demistifikovanju autoritrnih sistema Rade Bojanović navodi da autoritarni CENTRI, u sve većoj meri nastoje da imaju kontrolu nad ljudskim ponašanjem i ĉak mišljenjem. To je autoritarno JEZGRO, koje sprovodi autoritarne PRESIJE, prihvatanje društvenog oblikovanja ponašanja, posebno kontrole i presije, nudi izvesu sigurnost, koja dolazi , pre svega otuda što u dobroj meri rešava probleme egzistencije. Autoritarna presija izaziva paranoidnu reakciju kod izvesnih osoba. Logiĉni ishodi presije su povlaĉenje jedinke iz društvenog polja u vlastiti svet, patološki poremećaj i autodestrukcija. AUTODESTRUKCIJA se oĉekuje kod onih osoba koje ne trpe presije na slobodno izraţavanje , posebno kada one dostignu toliki nivo da je doveden u pitanje njihov opstanak kao slobodnih nezavisnih bića. Autodestrukcija je ĉin nepristajanja na uslove koji ljudsku egzistenciju degradiraju ispod podnošljivih granica.

Povećanje autoritarnog PRITISKA nuţno ima za posledicu sve veće udaljavanje pojedinca od sistema, znaĉi i sve manju motivisanost da se angaţuje za sistem. Pritisak na izraţavanje liĉnog mišljenja i ukidanje mogućnosti da pojedinac planira svoj ţivot predstavlja udar na liĉni integritet. POBUNA moţe biti ishod dugotrajne presije. Bojanović spominje autoritarnog EGZEKUTORA , koji nije ništa drugo nego naš MOBER koji, ima straviĉnu dozu narcizma, jer on ţeli priznanje i prihvatanje ĉak i od svoje ţrtve. Narcizam je izvor netrpeljivosti. Narcistiĉke liĉnosti nisu prevladale ono infantilno uverenje da su centar sveta, onaj infantilni egoizam kome je svojstveno verovanje da je ĉitav svet njihov suparnik. Samo one moraju uspeti, druge ne smeju, jer uspeh drugih kao da ograniĉava mogućnost njihovog vlasitog uspeha. Narcistiĉka osoba ţeli za sebe sva priznanja , a ako bi ih još neko dobio, to bi ugrozilo njeno intimno verovanje da je ona jedina svetlost. Zato ona više ulaţe napora u obezvredjivanju drugih stvaralaca i njihovih ideja nego u svoje delo. Uspeh drugih ona doţivljava bolno i zato sve ĉini kako bi ga obezvredila i umanjila. Ĉitajući ovu zanimljivu kjnigu dolazimo do izrazite korelacije izmeĊu MOBERzlostavljaĉa i ANTIDEMOKRATSKE LIĈNOSI. Nju odlikuje REPRESIVAN ODNOS prema onim ljudima ĉija se mišljenja razlikuju od njenih , koja se ne uklapaju u jednostavne misaone šeme antidemokrata. Ona ţeli da OGRANIĈI, OSUDI, KAŢNJAVA neistomišljenike. Antidemokrata ĉitav ţivot organizuje oko nekoliko ĉvrstih princima i klone se svega onoga što bi moglo da predje njihove okvire. Antidemokrata AGRESIVNO reaguje na slobodno ispoljavanje razliĉitih gledište.

Segment slike Vase Dolovaĉkog: Arlecchin 17


Željko Lj. Krstić

SVITAC, septembar 2013

BORBA MIŠLJENJA je pretnja njegovoj sigurnosti, demokratske slobode realno ugroţavaju psihološku stabilnost antidemokrata. Borba mišljenja uvek nosi mogućnost izmene društvenih odnosa, znaĉi i pozicije onih koji imaju povlašten poloţaj u društvu. ENERGETSKO JEZGRO NETRPELJIVOSTI sada je u sukobu interesa , što je najĉešći razlog za surov odnos prema neistomišljenicima.

BOJKOTOVANJA NEISTOMIŠLJENIKA. Proganjanje neistomišljenika iz javnog ţivota iskorenjuje njegov uticaj u društvu. Prestavlja izraz destruktivne teţnje, kao nastojanje da se izazove intelektualna smrt nesitomišljenika. PRIMITIVNE LIĈNOSTI „ Primitivne i siromašna liĉnosti takoĊe odlikuje sklonost da se obrušavaju na ispoljavanje raznolikih gledišta i odobravaju represivan stav prema njima....Agresivnost je usostalom, bitna odlika primitivnih liĉnosti. Logika sputavanja, potiskivanja, vodi nagomilavanju agresije. Ali agresivnost postoji i kod onih primitivnih liĉnosti koje nisu formirane logikom potiskivanjaiskustvo nam pokazuje da onaj ko nije sposoban da prihvati mnoge ideje, ne ostaje prema njima ravnodušan već agresivan. ( Bojanović;1990; str; 40-41)

BUNT Dr. Bojanović smatra da: „ Posebo u autoritarnoj društvenoj sredini nezavisne liĉnosti mogu biti usamljene, izbegavane odbaĉne od drugih ljudi. Takav odnos prema njima znak je duboke klime društva. On su i pored nodobravanja sredine; usamljene, zrele, integrisane liĉnosti. Njihov bunt i nepristajanje ne dolazi što su , mogućno, neuravnoteţene, već zato što ne pristaju na intelektualnu smrt. One se ne mire sa stanjem letargije i moţda se svesno svojim buntom svesno izlaţu unštenju ili progonu. One svojim buntom na dramatiĉan naĉin iskazuju svoje nepristajanje na laganu smrt, koja već traje oko njih, i na promenu svog identiteta, a osnovna vrednost kod liĉnosti koje se mire je preţivljavanje. Bunt, naravno nije sredstvo za oĉuvanje vlastitog identiteta, već i ukazivanje na pravac delovanja, na promenu, jedino pravo rešenje. ( Bojanović;1990; str; 32) NETRPELJIVOST I REPRESIJA „ Netrpeljivost, prema ispoljavanju razliĉitih mišljenja i uverenja redovno se javlja kod destruktivnih osoba – kod onih osoba koje karakteriše teţnja da povrede ili unište druge ljude. Napad na razliĉita mišljenja jeste napad na bogatsvo ţivota. U REPRESIVNIM DRUŠTVIMA ĈESTO SE PRIMENJUJE PRAKSA

Vinova loza u s. Leliću kod Valjeva, Srbija 18


Željko Lj. Krstić

SVITAC, septembar 2013

najpotrebnije – mladim naraštajima .“ ( Šušnjić; 1990; 35. ) Šušnjić pravi razliku izmeĊu dve istine: „ Treba praviti razliku izmeĊu nauĉno prihvatljive istine i socijalno psihološki prihvatljive istine. Istinitost ideje nije neophodan uslov da bi se ideja širila i prihvatila. Kognitivna interpretacija ideje razulikuje se od funkcionalne i instrumentalne interpretacije“. ( isto ; 1990; 36) . „ Ribari ljudskih duša svesni su još jedne fine razlike ( ili je samo naslućuju no u svakom sluĉaju je koriste): razlika izmeĊu istine i smisla. Jedan iskaz ( ili sitem iskaza) ima smisla bez obzira da li je nauĉno istinit ili neistinit. Laţ nije istina, ali laţ ima smisla, jer da ga nema, ljudi se ne bi sluţili laţima...Bajka nije istinita, ali bajka ima smisla. Istinit iskaz mora imati smisla dok smislen iskaz ne mora biti istinit. (isto ; 1990; 37) . „ Od trenutka kada moćna grupa dokida svaku mogućnost postojanja istinskog javnog mnenja, zamenjujući ga ideologijom koja interese te moćne grupe prikazuje i nameće kao istinu. Poĉinje vladavina interesa nad istinom. Kad interesi viĉu, ideje se ne mogu ĉuti“. – veli Šušnjić.

RIBARI LJUDSKIH DUŠA ; 1990; Đura Šušnjić; Beograd; IDEJE, tvrd povez ’’Autoritarna liĉnost je ona liĉnost koja ima potrebu za hijerahijom autoriteta, u kojoj će i ona imati ne samo sebi nadredjene , već i podredjene . tj. u kojoj će ona ispoljavati neku vrstu moći u odnosu na druge. Ona oboţava komandu i komandovanje. Ona se plaši moći ali i ţudi za njom. ONA OSEĆA POTREBU DA BUDE VODJENA, ALI I SILNU ŢELJU DA VODI , DA KONTROLIŠE DRUGE, DA USMERAVA NJIHOVU SUDBINU, DA IH PRINUDI NA ODREDJENO PONAŠANJE. Što je autoritarnija liĉnost , to je verovatnije da će ona nastojati da se prikljuĉi ne onoj grupi za koju smatra da se njena norma, vrednost i ideologija slaţu sa liĉnim oĉekivanjima, već pre svega grupi koja je moćna ( ili moćnim pojedincima) ili ima izgleda da postane moćna. Nemajući snage u sebi , oni se nalaze u snaţnoj grupi. Autoritarne liĉnosti nemaju poverenje u sebe i, baš zato ’’padaju pod’’ uticaj drugih; oni ne traţe smisao svog ţivota , već ga preuzimju od drugih i tako ţive njihov a ne svoj ţivot. Ona radije ide za tudjim reĉima nego za svojim mislima.Oni se brzo naviknu da misle tudjim glavama , kao što bi se navikli da koraĉaju tudjim nogama. (Šušnjić; 1990; 72. ) Djuro Šušnjić u svojoj knjizi navodi da : „ Društvenu stvarnost ( obiĉno ) ne definišu oni koji je najbolje poznaju, već oni koji njome vladaju. Da bi se odrţali na vlasiti moćnicima nisu potrebne iskljuĉivo istinite ideje, već ideologije, u kojima se postojeći red stvari pravda, usavršava i ozakonjuje. U isto vreme strogo se kontroliše pojava novih ideja i ideologija i spreĉava im se put da se pojave u javnost. One ideje i ideologije, koje ne mogu da prodru kroz ĉitavu mreţu institucija dravne ( društvene ) cenzure, ostaju nepoznate onima kojima su

ANTIDEMOKRATSKA LIĈNOST Dok je demokratska liĉnost tolernatna, antidemokratsku liĉnost odlikuje represivan odnos porema ljudima ĉija se mišljenja razlikuju od njenih, koja se uklapa u jednostavne misaone šeme antidemokrate... Ona ţeli da ograniĉi, osudi i kaţnjava neistomišljenike. Slobodno izraţavanje razliĉitih mišljenja suprostavlja se strogo definisanom, skuĉenom svetu antidemokrate. Ona agresivno reaguje na slobodno ispoljavanje razliĉitih gledišta. Borba mišljenja je pretanja njegovoj sigurnosti: demokratske slobode realno ugroţavaju psihološku stabilnost antidemokrate, jer nuţno vode uoĉavanju 19


Željko Lj. Krstić

SVITAC, septembar 2013

njihovog ţivotnog stila sa mnogima drugima stilovima. Borba mišljenja uvek nosi mogućnost izmene društvenih odnosa, znaĉi i pozicije onih antidemokrata koji imaju povlašćen poloţaj u društvu. Energetsko jezgro netrpeljivosti sada je u sukobu interesa, što je najĉešći razlog za surov odnos prema nistomišljenicimasmatra filozor dr Đuro Šušnjić. Profesor Esad Ćimić, govoreći o poltronstvu kaţe: “ U atmosferi koja raĊa nekritiĉke konformiste, stvara se tip ljudi koji pobeĊuje neizvesnost preko zajedniĉke odgovornosti ( bezliĉno “ Mi”), dok svaki uspeh obiĉno prikazuje kao vlastitu odgovornost “Ja”.

AUTORITARNOST ( lat. Auctoritas – ugled) podredjivanje ideji autoriteta ili autoritetu neke osobe. Najĉešće oznaĉavaju sistem jake drţavne vlasti, po pravilu u rukama jedne liĉnosti ili manje grupe ljudi. Autoritarna liĉnost je orjentisana na poslušnost u institucionalnoj hijerarhiji prema ’’gore’’ i beskrupuloznosti prema ’’dole’’. Bezrezervno se potĉinjava autoritetu, vodji, instituciji vlasti, a ispoljava zastrašujuću agresivnost prema protivniku i suparniku. Netrpeljiva je prema drugaĉijem mišljenjima, nesigurna u nedefinisanim situacijama, sklona sistemu dogmatskog mišljenja ’’crno- belo Radikalnom pragmatizmu podredjuje sve moralne kriterijume. Takve liĉnosti lako postaju predmet insitucionalne manipulacije i pogodan su instrument nasilja u totalitarnim sistemima i ratnim situacijama.Milo Bošković , ’’Kriminološki leksikon ’’, str. 28, 1999 g. Novi Sad .

IZDIZANJE IZNAD SVEGA / EGOIZAM – ALTRUIZAM / / PRVI DAN / Egoista : naredbodavno :’’ Dodji u moju kancelariju . ’’ Altruista dolazi i ćuti, i ĉeka šta će se desiti. Egoista poĉinje sa širokom priĉom, kako je stigao dopis iz ministarstva, i da je ceo dan razmišljla kako da ga uradi. Usplahireno pokazuje dopis bez potpisa, list papira, na kome stoji desetak reĉenica, upustva o izveštaju koga treba uraditi i poslati Glavnom u Upravu...Ţali se kako je kasno dobila .....

20


Željko Lj. Krstić

SVITAC, septembar 2013

Altruista : ’’Ovde je bitno razdvojiti , kateorizaciju od rekategorizacije ’’. Egoista , umilnim glasom:’’Pa hajde razdvoji, evo ti kompjuter sedi za njega’’. Altruista seda za kompjuter: ’’ Ovde je bitno razdvojiti dve vrste klijenata, onih koji su izašli iz prijemnog, kategorisani od ovih koji su rekategorisani u veću potkategoriju’’. Egoista: ’’ A opšti podaci o klijenitima , imam ovu tabelu koju treba iskoristiti’’. Altruista ; ’’ Treba uraditi tabelu u Vordu, za opšte podatke, ali primeniti i tabelu iz evidencionog lista, jer je tabela arhaistična , ovde piše od kuda je došao ’’. Egoizam : ’’ Nema veze ’’ i zavodniĉki skida naoĉare. Egoista : ’’ Ima večeras dobra pozorišna predstava, hoćeš da ideš?’’, i poziva Dom kulture., i nabavlja karte. Altruista : ’’ Hoću , ali pod uslovom da ne sedimo zajedno.’’ Egoista : ’’ Dobro ja ću otići i razdvojiću karte’’. Altruista.:’’Posle tabele o opštim podacima, treba da ide mišljenje stručnog tima , i odluka upravnika o programu postupanja, ali sam zaboravio kako se radi tabela ’’ Egoista: ’’Ti svi već uradio tebelu , ali si kod ovog klijenta napravio grešku jer nije motiv zadovoljenje seksualnih potreba vać i koristoljublje.“ Altruista : „Bitno je prepoznati glavni motiv, ja mislim da je zadovoljenje glavni motiv , a koristoljublje, nije, za razliku od njegovog saučesnika“.. Egoista :’’ Pa ti si stavio da su imali ravnopravnu ulogu u krivičnom delu.’’ Altruista :’’ Jesam, ali ovaj njegov saučesnik je bio glavni u svmu tome , vidiš kako sada pričas sa pozicije moći.“ Egoista :’’ Znala sam da ćeš to da kaţeš’’. Zvoni telefon: Egoista podiţe slušalicu:’’Tu sam sa Ţ. On mi pomaţe, ne mogu doći.’’ Altruista : ’’Ko je to bio?’. Egoista : ’’ Zemenik upravnika ’’

Altuizam, gleda na sat, već je kraj vremena, u odlasku : ’’Ovaj dokument snimi, pod kojim ćeš imenom ..’’ Egoista : . D. J. Egoista: ostaje , : ’’Zvaću te večeras za karte u pozorištu ’’ Altruista, šalje poruku:, mobilnim telefonom : ’’I danas sam dokazao da sam dorastao rasčlanjavanju svakog uputa koje stiţe iz Uprave. Ali koju vajdu imam od svega toga.?’’ Medijator: ’’Vreme će pokazati. Moţda budeš organizator ?’’ Altruista:’’ Bolje – savetnik za specijalna pitanja’’. / DRUGI DAN / Egoista, zove telefonom : ’’ Nisi dolazio danas kod mene, da vidiš kako sam ovo uradila’’. ? Altruista : ’’Nisam imao vremena radio sam izveštaje , za dva klijenta.’’ Egoista : ’’Dodji sada .’’ Altruista: ’’Ne mogu da prekidam razgvor sa klijentom, malopre sam ga započeo .’’ Egoista : ’’Da ti pročitam neka mišljenja., J. Mi pomaţe da kuca. Ispalo je 30 strana.’’ Altruista : ’’To je dobro, doći ću sutra.’’ Egoista : ’’Sutra će doći i kompijuterista. da pomogne. ’’ / TREĆI DAN / Egoista.: ’’Evo došao je Ţ.ovo je ispalo tideset strana’’. Altruista. : ’’Ovde treba staviti fus notu i navesti koj je sve bio na sastanku za rekategorizaciju’’ Egoista. :’’ Evo sedite ovde ja ima raporte da rešavam ’’ Altrusta. ’’ Da li mogu ove tabele da se sabiju, pastanu na jednu stranu ’’. 21


Željko Lj. Krstić

SVITAC, septembar 2013

Egoista. : ’’ Na početak treba staviti znak za memorandum , i ima jedan propratni akt kod J’’. Altuista: ’’ Treba staviti i viktimološki aspekt’’ Egoista : ’’Gde’?. Altruista.: ’’U tabelu opštih podataka’’. Egoista : Ţrtva je maloletno lice .. Altruista :’’ Treba da stoji : Ţrtva je maloletno lice muškog pola . ’’ Ulazi inspektor u kancelariju : Egoista : ’’ Vidi kako sam ovo uradila za ministarstvo !’’ obraća se Ţ. I A. , kada će biti gotovo, treba što pre da pošaljem , faaksom, a u ponedeljak ću poštom. Egoista u prolazu :’’ Zamenik upravnika je našao jednu grešku, nije veća , već viša potkategorija. ’’

u njegovom ţivotu uopšte postoje ( ili : ukoliko još postoje ). Beskupruloznost i slepa snaga koju savremeni egoista ulaţe u borbi sa onima koje smatra konkurentima za najvišu poziciju u društvu nisu ništa manje od postupka Edipa, prvoklasnog egoiste iz antiĉkog vremena. Takodje, ništa manje od baspoštednosti kojom se praĉovek branio od divljih zveri. U stvari egoista ima upravo takvo osećanje : svi oko njega su zveri pa onda ima pravo na sva sredstva u ostvarenju svojih interesa. ..Danаs je na sceni ogorĉena borba egoista za uspeh i za vrh društva. .. Hipertrofisani egoizam moţe da se postmatra i kao jedna vrsta mentalne bolesti. E. From smatra da je cilj ţivota ’’ izdizanje iz ideje sopstvene grandioznosti i prihvatanje kako je svako od nas ovde najvaţniji u univerzumu i istovremeno nimalo vaţniji od muve ili vlati trave’’. Kada budemo u stanju da prihvatimo i usvojimo da su rad i kritiĉko i nepristasno ocenjivanje rada ( iskljuĉivo rada) – a ne sopstveni grabeţ i nekritiĉna ambicija – jedine stepenice penjanja i silaţenja lstvicama društvenog poloţaja , samnjiće se i tenzije putnika prema zvezdama i bićemo na putu formiranja zdravog društva i srećnih ljudi -kaţe Goran Milašinović za’’Politiku

EPILOG : ’’Evo kako sam uradila ovaj izveštaj na sedamnaest strana, koga sam Ja potpisala.!’’ Ispod imena i prezimena upravnika, nije bilo potpisa ZA. Umesto bilo kakve zahvalnosti usledio je prekor egoiste, upućen altruisi :’’Imaš puno prijemno’’. Što ja imam ?, upita altruista. EGOIZAM ’’ Egoizam se u današnjem vremenu ispostavio kao jedan od najaĉih oruţija u borbi za sopstvenu promociju , bogaćenje, uspeh i društveno priznanje. Gomilanje ogromene unutrašnje energije koja se ispoljava kao strast. Medjutim, ono što sledi u sluĉaju uspeha ili neuspeha na kraju je isto : razarujeće nezadovoljstvo. Savremenog egoistu lako je prepoznati . Njega karaterišu ne samo odsustvo svakog poštovanja i zanimanja za ljude oko sebe, nego i gubitak zanimanja za svoje najbliţe, porodicu i dom, ukoliko takvi

Starinska ograda isprepletana prućem.

22


Željko Lj. Krstić

SVITAC, septembar 2013

Taksista Kapetan Duhovnik zatvorske crkve- monah manastira Scena I :

OsuĊenikova majka : Mašinka Trgovĉević

Kontramiting u Beogradu na Terazijama kojeg su organizovali pobornici ratne politike S.M. I koji su tog dana autobusima došli iz unutrašnjosti. Mnogi su ih gaĊali sa balkona. Na drugoj strani su bili šetaĉi koji su danima išli u kolonama centom Beograda, udarali u šerpe , zviţdali u pištaljke. Predvodnik kontramitinga je oniţa ali koĉoperna ţena u bundi sa leskovaĉkim naglaskom, koja se dere, viĉe parole: Bolje rat.. Neka nas bombarduju. … Jaĉi smo od NATO… Pojavljuje se ĉovek u ţelezniĉarskoj uniformi sa pištoljem koji ţeli da puca na demonstrante..

Zatvorski vaspitaĉ : Ţarko Rajković

Scena II : ( dokumentarac)

Deţurni milicioner

S.M. najpre proteruje Albance s Kosova. Posle par dana slede sankcije: 23. Marta Bomardovanje NATO snaga na našu zemlju, koje traje par meseci. Avioni kreću sa aeorodroma Aviano u Italiji uglavnom precizno , gaĊaju. Ima ţrtava- dece….

K O J O T - sinopsis za dramu. Lica: OsuĊenik : Pera Petrović “ Kojot”

Inspektor Zoran Istraţni sudija Sudija – glavni Straţar- Nadzornik I

Scena III:

Straţar- obiĉan II

Oniţi mladić, starosti 20 god. U veĉernjim satima Sa crvenim kaĉketom i spit-fajer jaknom, parkira automatik ispred jednog kafića u kojem ima puno ljudi. On ulazi u kafić sa slušalicama na ušima od vokmena, na koji sluša numeru T.N.T od AC /DC . U desnoj ruci mu je bomba. Niko ne obraća paţnju na njega. Ispred šanka ispušta bombu , prethodno skinuvši osiguraĉ na njoj. Izlazi mirno iz kafića, seda na motorĉić – automatik. Nakon par metara, ĉuje se jaka

Upravnik zatvora Zapovednik straţe Naĉelnica sluţbe za tretman Zatvorski psiholog Jasminka OsuĊenik – glavni OsuĊenik – marginalni OsuĊenik – pobratim 23


Željko Lj. Krstić

SVITAC, septembar 2013

jer je već izašao na prvim stupcima svih dnevnih listova. Svi pišu I priĉaju o njenu. Do juĉe niko ga nije primećivao. Ni one noći kada je ušao u kafić. Bio je ljut što ga nisu pozvali na druţenje. Pre toga je pao sa motora…

eksplozija, vriska, zvuk slomljenog stakla. Ubrzo zatim se ĉuju sirene od hitne pomoći … Dolazi milicija. Scena IV: Mladić sa motorom i kaĉketom stiţe na ţelezniĉku stanicu. Uskaĉe u prvi teretni voz koji prevozi ugalj. Leţe na njega sa raširenim rukama i gleda prema nebu na kojem su zvezde. U glavi mu je ĉudan osećaj. Ima utisak da je napravio nešto strašno, da su u kafiću svi izginuli. Nije zadovoljan. Vrišti i plaĉe pa se smeje …

Scena VIII : Sa maricom ga dovode u maloletniĉki zatvor na izdrţavanje kazne. Predaju ga deţurnom nadzorniku. Pregled. Skidanje do gola. Odlazak na lekarski. Ulazak u Prijemno odeljenje tzv. Karantin. Dobija zatvorsku dolamicu. U malom prstoru Desetak osuĊenika. Dosta njih je iz Beograda, poznaje po glasu: - Tebra šo si došooo?, pita ga jedan istetovirani. Pera ćuti. Oseti šamar. Upada straţar. Pita ima li problema. Pera opet ćuti. Kada je straţar izašao Pera dobi aplauz od svih: -Bravo Tebra!

Scena V: Pojavljuje se na prvoj trafici . U prvim jutarnjim novinama ĉita vesti iz svog grada. Velika tragedija u kojoj je neki mladić bacio bombu. Nema ţrtava. Ima povreĊenih , priĉinjena je velika materijalana šteta. Za mladićem se, još uvek, intenzivno traga… Pretpostavlja se da je krenuo prema Beogradu gde se krije kod tetke…

Scena IX: Ulazi u kancelariju kod vaspitaĉa Ţarka I upoznaje se sa njim. Vaspitaĉ mu objašnjava gde je došao, u koju grupu ide. Da dobija školsku radionicu za obuku. Kaţe mu da mora izdţati prvih mesec dana, adaptacije. Pita ga da li nekog poznaje. Pera ćuti. Vaspitaĉ poziva redara – osuĊenika koji ga vodi na grupu.

Scena VI : Petar Petrović odlazi u prvu stanicu Milijcije i prijavljuje se deţurnom milicioneru. Daje izjavu inspektoru. Ovaj ga prosleĊuje istraţnom sudiji koji mu odmah odreĊuje pritvor. Prilikom privoĊenja u Okruţni zatvor daje podatke o sebi.

Scena X.

Scena VII:

Redar mu odreĊuje krevet gde će da spava. Krevet je slomljen i nalazi se u prvoj sobi gde je dosta osuĊenika, roma. Imaš cigarupita ga prvi. Pera daje. Vode ga glavnom koji ima najbolju sobu, gde je sam. On leţi na krevetu, podigao je noge sa skupim

SuĊenje: Sudija ĉita presudu kojom ga osuĊuje na kaznu zatvora od OSAM godina, za pokušaj ubistva više ljudi I nedozvoljeno posedovanje oruţija. Majka u bundi, skaĉe; poĉinje da plaĉe, vrišti. Sudija je opominje. OsuĊeni se drţi mirno. Oseća se kao junak 24


Željko Lj. Krstić

SVITAC, septembar 2013

AIR Max patikama, na kasetu, I govori mu: - Mi smo glavni. Za sve se pitamo. Vaspitaĉa ovde niko ne jebe. Ideš kod njega kada ti mi kaţemo. Mnogi rade za nas. Preko njih sve završavamo. Ako ne budeš slušao izbacujemo te. Moraš odmah da naruĉiš što veći paket. Jesi li razumeo, pita…

Scena XV. Posle tri godine Pera prvi put izlazi van zatvora. Vaspitaĉ organizovano vodi osuĊenike u manastir. Tamo ih lepo doĉekuje monah Jovan koji je duhovnik u novoj zatvorskoj crkvici, za koju je pripremio relikvije, od ĉoje. Pera ih sveĉano nosi na rukama. Pazi da mu ne ispadnu, sa grupom se vraćaju u zatvor.

Scena XII. Pera dobija veliki paket. Sraţar ga pregleda. Uzima sebi jedno paklo cigareta, bez pitanja. Pera nosi paket na grupu. Spušta ga na krevet. Nije se ni okrenuo svi su skoĉili na paket, razgrabili ga . Za pet minuta kartonska kutija, u kojo je bilo svega i svaĉega; mesnih narezaka, ĉajne, cigaretata, keksa, ostala je prazna. Posle toga dolazi osuĊenik , daje mu punu kesu prljavih gaća, ĉarapa.- Do večeras da opereš. Ako ne budeš prao, imaš da dobijš batine svako veče. Udara mu šamar.

Scena XVI. Dolazak Parine majke u posetu, radnim danom. Predlaţe da izgradi posebnu zgradu u koju bi se nalazili samo ugroţeni osuĊenici. Poklanja zatvorskoj crkvi ikonu sa likom Sveti Georgije ubiva aţdaju. Priĉa Peri oko stana. Kaţe mu da mora da menja vrata, jer hoće da ga otmu. Pera se nervira, to je moj stan-kaţe. Scena XVII. Pera na predlog vaspitaĉa Ţarka, uspeva da od Upravnika zatvora dobije dozvolu, garanciju da moţe da izaĊe sam u grad sa još jednim osuĊenikom. Ţarko vaspitaĉ upozorava Peru da ne prave probleme . Ako ih napravi da neće više izlaziti.

Scena XIII. Pera sutradan dolazi kod vaspitaĉa Ţarka da mu se poţali da ne moţe više na grupi jer ga svi maltretiraju. Vaspitaĉ kaţe da je za bezbednost zaduţena straţa, ali ako njima prijavi biće proglašen za cinkaroša. Poziva zatvorskog doktora, pomaţe Peri da se smesti u stacionar, jedno vreme da se odmori I naspava. Pera ćuti i odlazi. ..

Scena XVIII. Pera sa još jednim osuĊenikom izlazi u grad sa taksijem. Imaju pet sati vremena. Ţele sve da vide, probaju. Odlaze prvo na bazen. Uzimaju po jedno pivo. U gradu sreću grupu osuĊenika .Sedaju u kafanu , sa njima piju pivo. Taksista ih ĉeka sa otvorenim vratima . Pera se vraća na vreme u alkoholisanom stanju a drugi osuĊenik ţeli da prebaci neku kutiju preko ograde. Dok ga je ĉekao vreme je prošlo. Ispalo je da je zakasnio. Izgubio je

Scena XIV. Boravi u zatvorskom stacionaru, u kojem se nalazi desetak osuĊenika, koji su svi ugroţeni ili imaju neki problem. Jedan je imao problem sa metlom. Drugi je voĊen u specijalnu zatvorsku bolnicu deset puta. Ali su svi raspoloţeni. Piju kafu. 25


Željko Lj. Krstić

SVITAC, septembar 2013

tretman kao i pravo da više izlazi u grad do kraja kazne…

Scena XXIII. Po dolasku sa odmora u kancelariju vaspitaĉa Ţarka, dolazi osuĊeni Patar sa teškim informacijama. Najpre da mu je preminuo brat po majci. A potom saopštava još teţu vest: da je sestra, po majci, skoĉila pod voz i ostala bez obe noge. Pera i vaspitaĉ sede sami u kancelariji. Svi sluţbenici beţe od njih...U meĊuvremenu telefonom se vaspitaĉu javlja i Perina majka koja plaĉe...

Scena XIX. Zapovednik ĉeka vaspitaĉa Ţarka na prozoru svoje kancelariju i saopštava mu da je Pera pijan zakasnio iz grada, i da je izgubio tretman. Više neće izlaziti u grad...Pera je zbog kašnjenja dobio sedan dana samice gde je odmah sproveden- kaţe zapovednik, sa velikim brkovima i sjanim epoletama, koje dominiraju na uniformi.

Scena XXIV.

Scena XX.

Pera u meĊuvremenu u pratnji straţe odlazi bratu na grob da poloţi cveće. Sa njim ide i vaspitaĉ Ţarko,i ako nije morao da ide. Ipak je ţeleo da se naĊe blizu njega.

Pera piše molbeni raport upravniku da mu se odobri vokmen sa slušalicama . Vaspitaĉ ĉita presudu u kojoj nalazi, da je Pera poĉinio kriviĉno delo sa slušalicama na ušima. Odobrava mu se kasetofon kojeg Pera dobija od majke.

Scena XXV. Vaspitaĉ poziva ustanovu u kojoj se nalazi Perina sestra, posle višemeseĉnog leĉenja u bolnici. Razgovara sa psihologom od koje dobija informaciju da je nedavno Petrova majka ušla tokom noći u ustanovu i izvela ćerku na kolicima. O svemu su obavestili policiju. Predpostavljaju da je Mašinka odvela svoju ćerku , svojoj kući da bi od Centra za socijalni rad ostvarila meseĉna primanja, na ime tuĊe nege i pomoći. Vaspitaĉ saznaje da je i majka bila u Toponici - pacijent...

*** Istovremeno se odrţava sastanak vaspitaĉa. Većina smatra da ne postoje ugroţeni osuĊeni i da oni glume ugroţenost. Jedino vaspitaĉ Ţarko pominje marginalce kojima treba pomoćo. Navodi i sudbinu novog osuĊenog Petra koga maltretiraju. Scena XXI. Pera u novinama nalazi vest da mu je brat, po majci preminu. Piše da je reĉ o dugogodišnjem narkomanu, korisniku heroina, koji se predozirao. U to vreme je vaspiataĉ Ţarko na godišnjem odmoru. Pera traţi da ide bratu na grob. Kaţu mu da saĉeka vaspitaĉa i da se dogovori sa njim da ga vodi bratu na grob....

Scena XXVI. Majka u crnini dolazi u posetu sinu. U kancelariji vaspitaĉa, donosi ĉokoladu. I saopštava Petru da mora da menja vrata na njegovom stanu, kojeg hoće neko da mu otme. Petra svaki put priĉa oko njegovog stana, kojeg je nasledio od pokojnog oca, 26


Željko Lj. Krstić

SVITAC, septembar 2013

uvek uzruju. Vaspitaĉ ima utisak da Mašinka sve to namerno radi. Preko jedne razglednice saznaje da ona ima i vikendicu na moru.

godinama imao posla i pokušavao da pomogne nekome koji ima nadimak Kojot.

Scena XXVII.

Petar izlazi iz zatvora. Svoj kasetofon poklanja drugom vaspitaĉu. Ne odlazi da se pozdravi sa vaspitaĉem Ţarkom, koji u meĊuvremenu dobija papir da je protiv njega pokrenut disciplinski postupak. Kao razlog se navodi što je u izveštaju napravio slovnu grešku. Njega naĉelnica tereti za teţi disciplinski prestup.

Scena XXX.

Vaspitaĉ Ţarko na izmaku snage i svih mogućih strategija da pomogne Petru, odlazi sa njim kod zatvorskog psihologa, koja smirenim glasom poĉinje razgovor. Petar ponavlja ĉitavu priĉu, o porodiĉnoj tragediji i traţi tretman da ide kući. Vaspitaĉ se nervira jer shvata da Petar preko sestrine tragedije ţeli pogodnosti. Upada u vatru i kaţe mu , da je kod nekog drugog vaspitaĉ da bi se obesio...

Scena XXXI. Vaspitaĉ Ţarko se sam brani sam pred disciplisnkom komisijom, Koja se sastoji od dva pravnika i još jednog ĉlana i sekretarice, koja vodi zapisnik. Vaspitaĉ pokušava da objasni da se dešava i ljudima koji pišu knjige da naprave greške. Disciplinskoj komisiji kao dokaz pokazuje papirić na kome su ispravljene greške.

Scena XXVIII. Petar u kancelariji upravnika stoji i razgovara sa njim u prisustvu naĉelnika sluţbe za tretman. Tebi treba pomoć neuropsihijatra, kaţe mu upravnik. Ja mislim da to treba i mom vaspitaĉu. Naĉelnica sluţbe, inaĉe šefica vaspitaĉu se kikoće na to...Upravnik ljutito završava razovor sa Petrom i podseća ga da se napio u gradu. Podeća ga da ima pravo da ga pošalje u Specijalnu zatvorsku bolnicu u Beograd. Ispred zatvorske crkve stoji monah koji od Petra dobija ikonu Sveti Georgije ubiva aţdaju, koju je Petrova majka donela na poseti i dala na poklon zavodu.

Scena XXXII. Vaspitaĉ Ţarko dobija rešenje o disciplinskoj kazni po kojoj je kaţnjen 20 % od plate za jedan mesec. Pravnica mu kaţe da ako se ne bude ţalio u ministarstvo da će mu pomoći da mu kazna ide na tri ĉetiri rate do Nove godine. On pristaje.. Scena XXXIII. Po dolasku na posao po Novoj godini vaspitaĉ dobija poziv za odlazak na ciljani pregled.Sve mu se kolege smeju. Viĉu da je lud . Lupaju mu na prozor kancelarije i plaze se. Pozivaju ga telefonom i rokću u slušalicu. Ceo zatvor se smeje vaspitaĉu....

Scena XXIX. Pera organizuje štrajk glaĊu sa jednim drugim osuĊenikom, traţeći da ga vaspitaĉ izvede u manastir. U svemu tome vaspitaĉ Ţarko upada u depresiju i shvata da je

....ZAVESA 27


Željko Lj. Krstić

SVITAC, septembar 2013

Milan Rakić : Dolap Ja znam jedan dolap. Crn, glomazan, truo,

dok ne padne najzad spasonosno veĉe.

stoji kao spomen iz prastarih dana.

Podne. Ti si gladan. Ti bi trave hteo;

Njegovu sam škripu kao dete ĉuo.

svuda oko tebe buja trava gusta,

Stara gruba sprava davno mi je znana.

i mirise njene ćuv donosi vreo.

Jedan mali vranac okreće ga tromo,

Ali biĉ fijukne. Zbogom, nado pusta!

malaksao davno od teškoga truda.

Ti si, kao i ja, od mladosti rane

Vuĉe bedno kljuse, sipljivo i romo,

osetio opštu sudbu što nas gazi,

biĉ ga bije, ular steţe, ţulji ruda.

i gladan i ţedan provodio dane

Vranĉe, ti si bio pun snage i volje,

sve u istom krugu, sve na istoj stazi.

i dolap si stari okretao ţivo.

Ti si, kao i ja, na julijskoj ţezi,

Tešila te nada da će biti bolje;

dok ţubori voda kraj tebe u viru,

mlad i snaţan, ti si slatke snove sniv'o.

sanjao o sreći, nagradi, i nezi,

Al' je prešlo vreme preko tvoje glave,

sanjao o dobrom, zasluţenom miru.

iznemoglo telo, malaksale moći;

O, ko zmija ljuta košuljicu svoju,

poznao si ţivot i nevolje prave,

ostaviti bedu, nesreću i zlobu,

i julijske ţege i studene noći.

i udarce biĉa steĉene u znoju,

O, kako te ţalim! - gle, suze me guše, -

i svemoćnu podlost i opštu gnusobu!

oliĉena sudbo svih ţivota redom,

Pusti snovi! Napred, vranĉe, nemoj stati,

tebe, braću ljude, i sve ţive duše,

ne miriši travu, ne osećaj vir;

jednake pred opštom neminovnom bedom.

nagradu za trude nebo će ti dati:

Podne. Ti bi vode. Ko će ti je dati?

mraĉnu, dobru raku, i veĉiti mir!

Tu kraj tvojih nogu ţuboreći teĉe. Ali biĉ fijukne... Napred, nemoj stati, 28


Željko Lj. Krstić

SVITAC, septembar 2013

Mile Stanković Dobrovoljno moranje Nadrljo sam ti od malih nogu I dok ne sviknem ima da patim Dok to dokuĉim pola ne mogu Pola ne merem jošte da shvatim Šagar sam jadan jada nanizo Zidove tresko ĉvornatom glavom Pete rogatom i šutom lizo U ogledalu pljuvo se s pravom Dok mi se sveće bez vatre gase Muĉki me njuška sudbina pseća Ko telac ili popino prase Nem pojma da je to vajna sreća. Spomenik proti Mateji Nenadoviću u Valjevu, autor Mile Jevtić, akad. vajar.

Ma i kad sklješten trpiš ko niko Stisni bre petlju sebe nadvisi Šta š drugo nego to što si sviko Za sve si i za ni za šta nisi

Vuk i ovca

Regnu li budţe koliko smo glupi tupave misli sokakom šoraša Ošajbuĉi te ţivot po ćupi I ondak oš neš moš ne moš moraš.

Čini mi se vekovima Vuk sa ovcom nešto ima Kad je vidi kako pase Vuk naprosto ne zna za se

Štagar- štaga, koliko Šoraš – priĉaš Ošajbuĉi – udari Ćupa – glava

Ovca kad mu vidi oči Ni da bekne ni da skoči Ovca ne sme da se brani Vuk se njenim strahom hrani Ne razumem te odnose Ni zašto se ne podnose.

Iz zbirke pesama : „ Himna za svaki dan“; 1980; Slovo ljubve - Narodna knjiga; Beograd.

Ljubivoje Ršumović

29


Željko Lj. Krstić

SVITAC, septembar 2013

DR. Esad Ćimić: “DOGMA I SLOBODA”;1985. Knjiţevne novine; Bg.

DOGMA I ISTINA “Intimna ţelja svakog intelektualca znaĉi priznati mu autonomiju, priznati mu individualni put traţenja, intelektualnu samosvojnost i neovisnost. Neki, meĊutim, misle drugaĉije i hteli bi da je istina jedna jedina i njihova. Na mom primeru se pokazalo, svi oni ljudi koji u nauci nisu ništa, ili su vrlo malo obećavali, hvatali su se obema rukama za svetu Dogmu. Jer dogma im je bila psihološki oslonac za vlastiti neuspeh, a istovremeno intelektualni instrument za suzbijanje uspeha i kreativnosti drugih. (Ćimić; 1985; 2009) “ SLUĈAJ” “Dogma je pribeţište za ljude siromašne duhom. On ( ona ) se štite od ozbiljnih zahteva ţivota i društva i svoju proseĉnost iznosi na nivo koji bi posluţio kao obrazac, kao pardigma. Prema tome svaki “sluĉaj” je prilika da se otkloni paţnja ljudi od vlastite intelektualne nemoći. I svaki sluĉaj je prilika vise da se takav pojedinac – dogmata potvrdi ideološki, da bi imao manje potrebe da se potvrĊuje nauĉno. ( Ćimić; 1985; 210)

U navedenoj knjizi objavljen je integralni interviju, kojeg je profesor Ćimić dao povodom njegove ĉuvene knjige “Politika kao sudbina”, u kojoj je kao ţtva birokratske “ igre ljudima” sopstveno iskustvo posmatra oĉima sociologa… O GRANICI BOLA

NOVE IDEJE

“Sigurno je da se manje više iole vrednija dela raĊaju u grĉu , u muci, ali je isto tako taĉno da postoji i neka psihosomatska granica kada smo naprosto, biološki i socijalno spreĉeni da bilo šta kaţemo. Kada bol postane grobar stvaralaštva. Posle mog odstranjivanja sa fakulteta, kada sam uzalud traţio posao, i još godinu dana kasnije ja nisam bio u stanju da zapamtim ni redak nekog ozbiljnog teksta. “ ( Ćimić; 1985; 208 ).

“ u BIROKRATIZOVANOM DRUŠTVU JE TOLIKA STREPNJA OD NOVIH IDEJA. Nove ideje prisiljavaju na misaoni napor, jer se ne mogu primenjivati ranije šeme i obrasci; oni zahtevaju traganje i veĉiti nemir. Zato se birokratizovani ljudi slepi sledbenici moćnika, toliko plaše novih ideja. Oni, šta vise formiraju I zakone tako što zabranjuju uznemiravanje graĊana. ( Ćimić; 1985; 2011)

30


Željko Lj. Krstić

SVITAC, septembar 2013

“KONTROLA”

ŢRTVA

“ Nepatvoreni birokrata najteţe podnosi neizvesnost. On sve zna unapred. I onaj ko unosi sumnju u to šta će biti – on treba da bude uklonjen. Zbog toga, dogmatska svest hoće da od društva napravi jedan zatvoreni zološki rezervat u kome je moguće kontrolisati sve pokrete, planirati sve, ne samo u materijalnoj nego i u duhovnoj oblasti. I zato se jedna birokratska svest uvek buni protiv principa koji su umni. “ ( Ćimić; 1985; 212).

„ Strašno je što ponekad stradaju upravo oni pojedinci koji su rekli istinu i dali ispravnu ocenu. A još je strašnije što oni koji ih osuĊuju znaju da su oni u pravu: „ KRIV SI ŠO SI GOVORIO ISTINU“. Kod nas se ne retko prećutno rehabilituju ideje a ne i njihovi tvorci. Ideje prisvajaju oni koji su ih kritikovali, a njihovi tvorci ostaju i dalje u rezervatu sumnjivih.“ (Ćimić; 1985; 2021).

HODAJUĆA PRETANJA “ Ako mataforu “hodati uspravno” prevedeno kao “misliti” ili imati svoj stav, onda je pojedinac koji misli jedna pretnja, jedna hodajuća dinamiĉna pretnja. Birokrata ne zna šta bi sa njima, jer se svaki put naĊe na nekom drugom mestu. Pokretljiv je kao da je u njega ušao Ċavo.” Ćimić je tada rekao : “ kad bih mogao da napišem knjigu o današnjoj birokratiji u našem društvu, dao bih joj naslov : “ BUĐENJE VAMPIRA”. ( Ćimić; 1985; 213). POŢELJNI SOCIJALNI KARAKTERI: “On je pomalo postao mitska liĉnost; liĉnost od koje sa strahom zaziru mnogi. U svakom sluĉaju radi se o ĉoveku koji : se neprekidno prilagoĊavao nepredvidivoj politiĉkoj situaciji da bi u njoj, uvek , iznudio boljitk za sebe za vlastito unapreĊenje..” Ćimić spominje dobro oprobani staljinistiĉki metod, koji se primenjuje u obraĉunu sa „ neprilagoĊenim. „ Nije dovoljno poraziti ĉoveka- protivnika , treba ga naterati da se ponizi. Uniziti ĉoveka moralno da bi ga doveli u pitanje intelektualno i društveno“.

POLTRON JE BICIKLISTA Kolega psiholog koji je desetak godina proveo u Americi, me srĉano ubeĊivao da tamo kod njih “poltron “ ima pozitivno znaĉenje. To što se neko bori da bude blizak šefu, nije ništa loše, kaţe moj kolega. Ipak, poltron po profesoru Ćimiću , ima vise sinonima. On istovremeno znaĉi : podrešaš, ĉankolizac, takojević... Tako da sa te strane 31


Željko Lj. Krstić

SVITAC, septembar 2013

ubeĊivanje psihologa nisu argumentovana. Za dr. Esada Ćimića : “ Poltron je negativan konformista- on je ĉovek u minusu. Društvena situacija traţi poltrone više nego ona njih. Ako neko ima potrona i sam je poltron. Ako poltrona treba ţaliti, onoga kome je poltron potreban treba osuĊivati. (Ćimić; 1985; 2019).

naglo i neumitno postaje sirovina koju neka neumitna sila mesi , plastĉno oblikuje po njenoj meri potrebi. Za njega je vlast piramida skamenjena I puna pretnje. On ţivi u njenom podnoţiju a sve zapovesti prima na kolenima duha…. b. Poltron je lišen poverenja u angaţovanost na društvenom planu. I ako stvara visoku sliku o svom zvanju i znanju, on je spreman da ţrtvuje i struku, da pogazi etiku vlastitog poziva. Ĉim mu izmakne mehanizam odbrane na nivou profesije, poltroon je izloţen svim oblicima nasrtaja, dospeva u bezazlenu situaciju, budući da je njegova primarna grupa neće da uzme u zaštitu. Svojom zaslugom, poltron, je izborio onespokojavajući tretman, jer se ne moţe povući na unapred pripremljene poloţaje. Nije lako biti poltron. On je ustvari nesretna liĉnost. Njega štite oni kojisu na vlasti, ali pri svakoj promeni njihovog tretmana ljudi se najpre iţivljavaju na lakejima, a onda na gazdama. Poltroni stvaraju krug u krugu, bedem oko politiĉara, kultivišu dvojansku psihologiju: pltroni najĉešće i najsigurnije truju odnose. ( Ćimić; 1985; 192-193) c. Poltron je sistematski izdajica, izdavši vlastite ideale on je uvek rešen , gotov da ide za jaĉim. Zanimajući se za pozicije moći a ne za ljude sa svojim vrlinama i manama oni uvek spremaju odstupnicu. Obiĉno diskretno pomaţu onome ko se domogne

TIPOVI POLTRONA Postoji tip poltrona koji po svom habitusu traţi poštovanje hijerarhije. To je ĉovek koji je od malih nogu modeliran kao podanik. Već u porodici se stvara jedna psihologija koja pogouje poltroneriji. Tu se razvija naklonost prema autoritarnoj liĉnostima ( uniformi ) posredstvom kojih se leĉe familijarni kompleksi. ( borba za ĉin). Deca se u poĉetku tome opiru, prave ekcese, kvare raĉune roditeljima, ali se kasnije “opamećuju” , jer uviĊaju da bez toga nema vertikalnog napredovanja. Socio- kulturni oblici poltronstva prilagoĊavaju se odreĊenoj socijalnoj strukturi , postoje društva u kojima svi hoće da budu poslini. PORTRET POLTRONA Kod poltrona se nije obavilo najĉešće ili se tek što se obavilo a opet se izgubilo formiranje subjektiviteta: prometejski elment je zakrţljao ili nije ni isplivao na površinu.. a. Poltron ima veoma rafiniran osećaj za hijerahiju, klanski primitivni mentalitet, izraţen svojinski nagon. Izvorni poltron prigrli real – politiku kao svoje ishodištte, jer uzima politiĉke struture kave jesu nastojeći da im se maksimalno dodvori. On(a) 32


Željko Lj. Krstić

SVITAC, septembar 2013

pozicije u središtu društvene moći ali ga , u pravilu, otvoreno napadaju kada pada, kada iznuĊeno napušta tu poziciju. Poltron, štaviše u tome preteruje, pa ga nove gazed manje cene jer ubrzo uviĊaju da se on sluţi njihovim slabostima a ne njihovim dobrim strnama. Reciprocitet: nesiguran moćnik traţi poltrona koji mu je zaštita, ima nasušnu potrebu za ĉovekom koji pristaje na anonimnost, koji se odriĉe vlastitog autorstva. ( Ćimić; 1985;193) d. Ponašanje poltrona u društvu nije usmereno ka savladavanju prepreka nego ka stalnom udvaranju njihovim tvorcima. Poltron nije ni graditelj ni rušitelj. On se jednostavno prilagoĊava onome što je izgraĊeno ili srušeno. On je ustvari telepata: sav svoj intelekt angaţuje oko toga da nasluti šta o neĉem misle pretpostavljeni. e. Poltron je ĉesto integrant I providni denucijator. Prijavljivanjem drugih on ustvari okajava svoju grešnu pomisao. On ĉak nema ni ugodne ĉasove odmora. Stoga u privatnom ţivotu nije u stanju da iskaţe bilo kavu autentiĉnu ljubav. Poltroni su najĉešće razoĉarani I samim sobom, od njih ništa ne treba oĉekivati. f. Za poltrona je karakteristiĉan “biciklizam “, on je stalno pognut spram onih iznad, a nemilosrdno i sistematski satire, one ispod. Ţelja za autoritetom kod njega ili nje se isprepliće sa ţeljom da se postigne poslušnost, da se potĉinjeni pripitome- grubo ili sistemom

prefinjene manipulacije, što zavisi od strukture liĉnosti. ŠTA POGODUJE POLTRONSTVU? Poltrona stvara opšta nesigurnost. Ljudi pristaju na prividnu dopunu. Ĉovek teţi da bude moćan, on potencijalno nosi potrebu da bude priznat. Poltron sije iluziju o drugom, koje opojno deliju. Drugi mu to izdašno uzvraća, ali bez iluzija. Poltron ţrtvuje trenutne interese da bi se domogao bitnijih. A roditelji poltrona su socijalni, a ne biološki. Socijalni mutljag treba uništiti na izvoru, a ne u individualnim manifestacijama koje otkrivaju korišćenje neljudskih mogućnosti socijalne situacije. NAŠE DRUŠTVO U KOJEM NE POSTOJE NI GRAĐANSKE NORME ZNAĈI RAJ ZA POLTRONSTVO. Kao dotatni uslov pogoduje NEGATIVNA SELEKCIJA KADROVA. Samo zatvoreni hijerarhijski sistemi pogoduju poltronstvu. Zato je potrebno prisiljavati graĊanina da se dostajanstveno ponaša. ( Ćimić; 1985; 196) BILTEN SVITAC JE OTVOREN ZA SARADNJU. TEKSTOVE MOŢETE SLATI NA ADRESU : zekando@gmail.com.

33


Željko Lj. Krstić

SVITAC, septembar 2013

34


Svitac septembar, autor Željko Lj. Krstić