Citanka 1

Босиљка Милић, др Катарина Вучић

ик е

Ч И ТА Н К А

За в

од

за

уџ бе н

зa први разред средње школе

Рецензенти проф. др Славко Петаковић, Филолошки факултет у Београду Гордана Стевановић, професор српског језика и књижевности, Друга крагујевачка гимназија, Крагујевац Јелена Урошевић, професор српског језика и књижевности, XIII београдска гимназија, Београд

ик е

Уредник и одговорни уредник Татјана Костић

уџ бе н

Главни уредник Драгољуб Којчић

За в

од

за

За издавача Драгољуб Којчић, директор

САДРЖАЈ ПУТОКАЗ КРОЗ ЧИТАНКУ

6

За в

од

за

уџ бе н

ик е

УВОД У ПРОУЧАВАЊЕ КЊИЖЕВНОСТИ (Босиљка Милић) 9 КЊИЖЕВНОСТ КАО УМЕТНОСТ РЕЧИ 9 Појам и врсте уметности 9 Јохан Волфганг Гете: Пропилеји 9 Књижевност и друге уметности 12 Иво Андрић: На Дрини ћуприја (одломак) 12 Појам и назив књижевности 17 Смисао и значај књижевности као уметности речи 20 Јован Дучић: Звезде (са острва Лопуда) 20 ЧИТАЊЕ И ПРОУЧАВАЊЕ КЊИЖЕВНОСТИ 24 Читање, доживљавање и тумачење књижевности 24 Десанка Максимовић: Весела јесен 24 Књижевна епоха, културна традиција 29 Народна лирска песма: Виша је гора од горе 29 Проучавање књижевности: наука о књижевности 34 КЊИЖЕВНИ РОДОВИ И ВРСТЕ 36 Структура књижевног дела 36 Лирика 38 Васко Попа: Очију твојих да није 40 Епика 44 Народна епска песма: Бановић Страхиња 45 Уметничка/ауторска проза 59 Приповетка 60 Лаза Лазаревић: Први пут с оцем на јутрење 60 Новела 75 Антон Павлович Чехов: Туга 75 Роман 82 Добрило Ненадић: Доротеј (одломак) 82 Борислав Пекић: Време чуда, Чудо у Јабнелу 92 Драма 101 Универзална и хуманистичка својства књижевности 105 Иво Андрић: О причи и причању (одломак) 105 Систематизација 110 ПРИСТУП КЊИЖЕВНОИСТОРИЈСКОЈ ПЕРИОДИЗАЦИЈИ

111

КЊИЖЕВНОСТ СТАРОГ ВЕКА (Катарина Вучић) 113 Еп о Гилгамешу (одломак) 116 БИБЛИЈА 123 Садржај | 3

Стари завет 126 Стари завјет, Прва књига Мојсијева – Постање 126 Стари завјет, Пјесма над пјесмама (одломци) 132 Нови завет 137 Нови завјет, Јеванђеље по Матеју, Бесједа на гори 138 Нови завјет, Јеванђеље по Матеју, Страдање и васкрсење Христово 145 Хомер: Илијада (одломци) 152 Софокле: Антигона (одломак) 162 Систематизација 170

За в

од

за

уџ бе н

ик е

НАРОДНА (УСМЕНА) КЊИЖЕВНОСТ(Босиљка Милић) 173 ПРИКУПЉАЊЕ, ЗАПИСИВАЊЕ И ОБЈАВЉИВАЊЕ НАРОДНИХ УМОТВОРИНА 176 Вук Стефановић Караџић: Предговор Српским народним пјесмама,1824. (одломак) 176 НАРОДНЕ ЛИРСКЕ ПЕСМЕ 179 Народна лирска песма: Сунце се дјевојком жени 180 НАРОДНЕ ЕПСКЕ ПЕСМЕ 182 Класификација народне епске поезије 182 Бугарштице 184 Бугарштица: Марко Краљевић и брат му Андријаш 185 Епске народне песме старијих времена о Првом и Другом косовском боју 190 Комади од различнијех косовскијех пјесама 190 Епске народне песме старијих времена о Бранковићима, Јакшићима и Црнојевићима 196 Народна епска песма: Дијоба Јакшића (Катарина Вучић) 196 Опет Дијоба Јакшића (Катарина Вучић) 199 Епске народне песме средњих времена – песме о хајдуцима и песме о ускоцима 203 Народна епска песма: Ропство Јанковић Стојана 203 НАРОДНА БАЛАДА 208 Народна балада: Хасанагиница 208 НАРОДНА ПРОЗА 214 Српска народна бајка 216 Народна бајка: Златна јабука и девет пауница 216 Народне бајке словенских и других народа 225 Руска народна бајка: Бајка о Ивану-царевићу, жар-птици и сивом вуку 225 Систематизација 236 КЊИЖЕВНОСТ СРЕДЊЕГ ВЕКА (Катарина Вучић) 239 СРПСКА КЊИЖЕВНОСТ СРЕДЊЕГ ВЕКА 241 ЗАСЛУГЕ СВЕТОГ САВЕ ЗА ВЕРУ И КУЛТУРУ 247 Свети Сава: Житије Светог Симеона (одломак) 249 Теодосије: Житије Светог Саве (одломак) 257 Јефимија: Похвала кнезу Лазару 263 Константин Филозоф: Житије деспота Стефана Лазаревића (одломак) 268 Деспот Стефан Лазаревић: Слово љубве 274 Систематизација 279

4 | Читанка за I разред средње школе

КЊИЖЕВНОСТ ХУМАНИЗМА И РЕНЕСАНСЕ (Катарина Вучић) Данте Алигијери: Божанствена комедија, Пакао (одломак) Франческо Петрарка: Канцонијер (избор) Ђовани Бокачо: Декамерон (одломци) Мигел де Сервантес: Дон Кихот (одломак) Вилијем Шекспир: Ромео и Ђулијета (одломак) (Босиљка Милић) ХУМАНИЗАМ И РЕНЕСАНСА У ДУБРОВНИКУ, ДАЛМАЦИЈИ И БОКИ КОТОРСКОЈ Марин Држић: Новела од Станца (одломци) Марин Држић: Дундо Мароје (одломци) Систематизација

283 286 293 298 309 316 324 326 330 337

За в

од

за

уџ бе н

ик е

КЊИЖЕВНОИСТОРИЈСКИ ПРЕГЛЕД ЕПОХА, ПРЕДСТАВНИКА И ОДЛИКА 338 ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ 339 РЕГИСТАР ПОЈМОВА 340 ЛИТЕРАТУРА 343

Садржај | 5

ПУТОКАЗ КРОЗ ЧИТАНКУ

За в

од

за

уџ бе н

ик е

Мо­то Уз по­је­ди­не на­став­не те­ме на­ла­зе се дра­го­це­не му­дро­сти по­ зна­тих ми­сли­ла­ца, умет­ни­ка и на­уч­ни­ка ко­је ду­хов­но опле­ме­њу­ју и под­сти­чу на да­ље чи­та­ње. Увод На по­чет­к у сва­ког по­гла­вља увод­ни текст има функ­ци­ју да по­ мог­не у лак­шем са­вла­ђи­ва­њу књи­жев­них по­ја­ва и пој­мо­ва. При­ступ књи­жев­ном де­лу Пре чи­та­ња књи­жев­ног де­ла ко­ри­сно је ус­по­ста­вити ве­зу са ра­ни­је сте­че­ним зна­њем и бити ин­фор­мисан о ства­ра­лач­кој пред­ и­сто­ри­ји и кул­т ур­ном кон­тек­сту књижевног дела. Овај део апа­ра­ ту­ре упу­ћу­је на шта треба обратити пажњу при­ли­ком чи­та­ња да би се де­ло мо­гло успе­шно ту­ма­чи­ти. Бе­ле­шка о пи­сцу Крат­ка би­ог­ ра­фи­ја пру­жа нео­п­ход­не по­дат­ке о пи­сцу и ње­го­ вом де­лу. Ту­ма­че­ње не­по­зна­тих ре­чи Ту­ма­че­ње не­по­зна­тих или ма­ње по­зна­тих ре­чи, пој­мо­ва и из­ра­ за до­при­но­си бо­љем раз­у­ме­ва­њу књи­жев­ног де­ла. Ин­тер­пре­та­ци­ја Овај део ме­то­дич­ке апа­ра­т у­ре под­ра­зу­ме­ва рад на књи­жев­ном тек­сту. Са­др­жи ис­тра­жи­вач­ка пи­та­ња и за­дат­ке ко­је ће­те ре­ша­ва­ти кроз раз­го­во­р са на­став­ни­ком на ча­су или самостално. Раз­го­вор о књи­жев­ном де­лу гра­ди­ран је по те­жи­ни: – пи­та­ња ко­ја вас упу­ћу­ју да раз­у­мете основ­на зна­че­ња тек­ста, – пи­та­ња ко­ја вам помажу да при­ме­ните са­зна­ња из књи­жев­но­ сти у ту­ма­че­ном књи­жев­ном де­лу, – пи­та­ња ко­ја вас мо­ти­ви­шу на све­стра­но ту­ма­че­ње књи­жев­ног де­ла, са­мо­стал­но ис­тра­жи­ва­ње и про­ми­шља­ње. Пој­мов­ник Књи­жев­но­те­о­риј­ска зна­ња су нео­п­ход­на за успе­шно ту­ма­че­ње књи­жев­них де­ла. Утвр­ђу­је­мо по­зна­то и усва­ја­мо но­во гра­ди­во Под­се­ћа­ње на научено, по­на­вља­ње и про­ши­ри­ва­ње до­при­но­си бо­љем по­ве­зи­ва­њу са но­вим гра­ди­вом. Тре­ба зна­ти и ово Oд­лом­ци кри­ти­ка, сту­ди­ја, есе­ја и дру­гих тек­сто­ва при­зна­тих про­у­ча­ва­ла­ца књи­жев­но­сти дати су у виду одабраних цитата или су 6 | Читанка за I разред средње школе

За в

од

за

уџ бе н

ик е

прилагођени узрасту ученика (испод прилагођених текстова налази се ознака према). Поред чињеница које доносе, ови текстови су и добри примери књижевног стила. Ако же­ли­те ви­ше Овај део је на­ме­њен уса­вр­ша­ва­њу и уна­пре­ђи­ва­њу зна­ња и ве­ шти­на из обла­сти књи­жев­но­сти. На­ме­ра је да се ученици подстакну да проучавају књижевност ин­ди­ви­ду­ал­но, на до­дат­ној на­ста­ви и ча­ со­ви­ма сек­ци­ја и сло­бод­них ак­тив­но­сти. За­ни­мљи­вост Спо­зна­ће­те ко­ли­ко је свет књи­жев­но­сти по­ве­зан са ми­то­ло­ги­ јом, исто­ри­јом, фи­ло­зо­фи­јом, сли­кар­ством, фил­мом, по­зо­ри­штем и оста­лим умет­но­сти­ма и на­у­ка­ма, као и са сва­ко­днев­ним жи­во­том. Ства­ра­лач­ка ра­ди­о­ни­ца По­во­дом књи­жев­них де­ла раз­ми­шљај­те, чи­тај­те но­ве тек­сто­ ве… Мо­же­те уса­вр­ши­ти ве­шти­не го­во­ре­ња и пи­са­ња. Са­мо­стал­но кре­ир ­ ај­те, ма­што­ви­то и ори­ги­нал­но се из­ра­жа­вај­те кроз ства­ра­лач­ ке по­ступ­ке. Про­ве­ри­те зна­ње Пи­та­ња из овог сег­мен­та пру­жа­ју вам при­ли­к у да стек­не­те увид ко­ли­ко сте овла­да­ли гра­ди­вом. Си­сте­ма­ти­за­ци­ја На кра­ју сва­ког по­гла­вља об­на­вља­ју се об­ра­ђе­ни са­др­жаји пи­та­ њима за про­ве­ру зна­ња, као и пи­та­њима за разми­шља­ње. На овај на­ чин гра­ди­во се сажима и бо­ље памти. Регистар појмова На крају књиге налази се регистар појмова. Појмови који су у њему наведени могу се лако пронаћи у Читанци јер су у тексту истакнути болдом. Електронски додатак Читанка се састоји из дела на папиру и електронског додатка на ком се налазе текстови, аудио и видео-записи. Електронски додатак има три целине: део који прати обавезан програмски садржај, део који прати изборни програмски садржај и део који представља додатни садржај по избору ауторки. Аудио и видео-записи одабрани су тематски и на основу антологијских критеријума. Електронски додатак је доступан на адреси: http://www.zavod.co.rs/citanka1-elektronski-dodatak. Путоказ кроз читанку | 7

Неки од књижевних текстова разликују се у штам­паном делу Читан­ке и у електронском додатку због различитих пре­вода (текстови из срп­ске књижевности сред­ њег века, текс­тови из стра­них књижевности).

За в од за уџ бе н

ик е

ик е

УВОД У ПРОУЧАВАЊЕ КЊИЖЕВНОСТИ

уџ бе н

КЊИЖЕВНОСТ КАО УМЕТНОСТ РЕЧИ

за

Појам и врсте уметности Јохан Вол­фганг Ге­те

Права уметност остаје за вечност. Бетовен

За в

од

Про­пи­ле­ји

Мла­дић,

Партенон, Атина, V век п. н. е.

ако га при­вла­чи при­ро­да и умет­ност, ми­сли да ће жи­вим на­сто­ја­њем бр­зо про­дре­ти у ср­ це све­ти­ње; зрео чо­век при­ме­ти, по­сле ду­гог лу­та­ња, да се још увек на­ла­зи у пре­двор­ју. Ова­кво раз­ми­шља­ње да­ло је по­во­да за наш на­слов. Сте­пе­ник, врат­ ни­це, улаз, пре­двор­је, про­стор из­ме­ђу уну­тра­шњо­сти и спољ­ног све­та, из­ме­ђу све­тог и про­фа­ног мо­же би­ти ме­сто на ко­ме ће­мо се обич­но за­др­жа­ти са сво­јим при­ја­те­љи­ма. Ако се не­ко на реч Про­пи­ле­ји још на­ро­чи­то се­ти оне гра­ђе­ви­не кроз ко­ју се сти­же у атин­ски град, у храм Ми­нер­вин, ни то се не ко­си са на­ шом на­ме­ром: са­мо не­ка не сма­тра, не­ка нам не при­да­је пре­те­ра­не на­ ме­ре као и да ми са­ми ов­де на­ме­ра­ва­мо да ство­ри­мо, са­гра­ди­мо та­кво де­ло умет­но­сти и сја­ја. Под име­ном ме­ста тре­ба раз­у­ме­ти оно што се евен­ту­ал­но та­мо мо­гло од­ви­ја­ти: не­ка се оче­ку­ју бе­се­де и ра­­з­­го­во­ри, ко­ ји мо­жда не би би­ли не­до­стој­ни оног ме­ста...

Јо­хан Вол­фганг Ге­те (1749–1832), не­мач­ки књи­жев­ник и ми­сли­лац; сма­тра се ве­ли­ка­ ном свет­ске књи­жев­но­сти.

Чо­век ко­ји је по­зван за умет­ни­ка, мо­три­ће жи­во на све око се­ бе, са­ми пред­ме­ти и де­ло­ви њи­хо­ви при­вла­чи­ће њего­ву па­жњу и чи­ни­ће прак­тич­ну упо­тре­бу од та­квих опи­та, он ће се по­сте­пе­но ве­жба­ти да све оштри­је по­сма­тра, он ће у свом ра­ном до­бу све што мо­же упо­тре­бља­ва­ти са­мо за се­бе, а ка­сни­је ће се ра­до по­ве­ра­ва­ти и дру­ги­ма. Та­ко и ми за­ми­шља­мо да на­шим чи­та­о­ци­ма из­ло­жи­мо и ис­при­ча­мо по­не­што што сма­тра­мо за ко­ри­сно и при­јат­но, и што смо под ра­зним окол­но­сти­ма бе­ле­жи­ли већ ви­ше го­ди­на.

ик е

Из­вор: Ра­до­слав Јо­си­мо­вић, Син­те­зе, Про­свет­ни пре­глед, Бе­о­град, 1985.

ИН­ТЕР­ПРЕ­ТА­ЦИ­ЈА

уџ бе н

d Пропилеји су предворје, монументални улаз у Акрополис, тврђаву старогрчке Атине. Кроз Пропилеје се стиже у храм Минерве (Атине), богиње мудрости и заштитнице уметности. Фигуративно речено, Пропилеји су списи који служе као увод за разумевање уметничких збирки. d Ве­ли­ки пе­сник и ми­сли­лац Ј. В. Ге­те уво­ди нас у свет умет­но­сти кроз Про­пи­ле­је. Да ли је ла­ко про­дре­ти „у ср­це те умет­нич­ке све­ти­ње”? Пре­ма Ге­теу, ка­ко на то гле­да млад ства­ра­лац, а ка­ко умет­ник зре­ли­јег до­ба?

d Откријте значење Гетеових Пропилеја. Moжете ли да наслутите у какав храм знања и мудрости улазите? d При­пре­ми­те се да се у овој Читанци су­срет­не­те са нај­чу­ве­ни­јим књи­ жев­ним де­ли­ма древ­них ци­ви­ли­за­ци­ја, од дру­гог ми­ле­ни­ју­ма ста­рог ве­ка до XVI ве­ка но­ве ере, и да упо­зна­те ча­роб­ну ле­по­т у ве­ли­ких де­ла умет­ но­сти.

За в

Јаков Мелчер, Гете, XIX век

од

за

d Раз­ми­сли­те за­што су умет­ни­ци свих вре­ме­на оп­чи­ње­ни ан­тич­ким хра­мом. d Ка­ква су то де­ла древ­не умет­но­сти ко­ја ве­ко­ви­ма на­дах­њу­ју ства­ра­ о­це сво­јом не­до­сти­жном ле­по­том и сја­јем?

УТВР­ЂУ­ЈЕ­МО ПО­ЗНА­ТО И УСВА­ЈА­МО НО­ВО ГРА­ДИ­ВО Свет уметности, разнолик, леп и импресиван, чине уметничка дела. Умет­ нич­ким де­ли­ма на­зи­ва­ју се књи­жев­на, сли­кар­ска, ва­јар­ска, му­зич­ка, ба­лет­ска, по­зо­ри­шна, филм­ска и дру­га де­ла ко­ја иза­зи­ва­ју осе­ћа­ње угод­но­сти и ле­по­те, по­кре­ћу емо­ци­је, ма­шту и ми­шље­ње, ду­хов­но об­ли­ку­ју чо­ве­ка, опле­ме­њу­ју га и да­ру­ју му са­зна­ња жи­вот­них исти­на. Твор­ци умет­нич­ких де­ла (умет­ни­ци) сво­је схва­та­ње и до­жи­вља­ва­ње све­та об­ли­ку­ју по­мо­ћу раз­ли­чи­тих из­ра­жај­ них сред­ста­ва и то ис­ку­ство пре­носе дру­гим љу­ди­ма. Умет­ник пре­о­бра­жа­ва при­ро­ду и ствар­ност ко­ја га окру­жу­је и исто­вре­ме­но ме­ња се­бе и соп­стве­ну 10 | Читанка за I разред средње школе

ПОЈ­МОВ­НИК Умет­ност – по­себ­на ду­хов­на људ­ска де­лат­ност у ко­јој чо­ве­ко­ва моћ об­ли­ко­ва­ња усло­вља­ва ства­ра­ње сми­ сле­них тво­ре­ви­на на­ро­чи­те вред­но­сти, умет­нич­ка де­ла која пружају доживљај лепоте и естетски доживљај. Умет­нич­ко де­ло садржи богата људска искуства изра­ жена помоћу различитих уметничких средстава (реч, боја, тон, облик). Осмишљено је тако да изазива утиске, оживљава машту и покреће на размишљање читаоце, гледаоце и слушаоце.

Умет­ник (ства­ра­лац) гра­ди сво­је­вр­сну спо­зна­ју ствар­ но­сти – свет умет­нич­ког де­ла. Чул­на ма­шта – спо­соб­ност све­сти да под ути­ца­јем умет­нич­ких са­др­жа­ја ства­ра сли­ке, пред­ста­ве и ми­сли, да их ак­тив­но за­ми­шља и по­сред­ством њих да ужи­ва и са­зна­је. При­ма­лац (чи­та­лац, слу­ша­лац, гле­да­лац) до­жи­вља­ва свет умет­но­сти на се­би свој­ствен на­чин. Универзалност – свевременост, највиша општељуд­ ска вредност уметности.

За в

од

за

уџ бе н

ик е

при­ро­ду. Умет­ност има мо­гућ­ност да про­ме­ни до­жи­вљај ствар­но­сти, да ука­же на но­ве ви­ди­ке и пре­ва­зи­ла­же­ње про­бле­ма ко­ји му­че чо­ве­ка. Умет­нич­ка де­ла су на­ме­ње­на пу­ бли­ци – при­ма­о­ци­ма. Умет­нич­ко де­ло као ду­хов­на тво­ре­ви­на при­ма­о­ци­ма ша­ље естет­ске по­ру­ке ко­је бу­де раз­ли­чи­та осе­ћа­ња, ми­сли и рас­по­ло­же­ња ства­ра­ју­ћи та­ко естет­ски до­ жи­вљај. У до­жи­вља­ју умет­нич­ког де­ла при­сут­но је, по­ред ис­ку­ства по­је­ди­на­ца, на­ро­да и чо­ве­чан­ства, и лич­но ис­ку­ство при­ма­о­ца умет­нич­ког де­ла. Умет­нич­ка де­ла та­ко­ђе пре­о­бра­жа­ва­ју уну­тра­шњу при­ро­ду при­ма­о­ца, обо­га­ћу­ју је и чи­не ху­ма­ни­јом. Умет­нич­ка де­ла од­ли­ку­је исти­ни­тост и ак­ту­ел­ност, она не за­ста­ре­ва­­ју (што је по­не­кад свој­стве­но де­ли­ма на­у­ке). Чак и ако при­па­да­ју про­шло­сти, у њи­ма је са­др­ жа­на и са­да­шњост и бу­дућ­ност, она по­се­ду­ју све­вре­мен­ско зна­че­ње. Ва­жна од­ли­ ка умет­но­сти је уни­вер­зал­ност, што зна­чи да умет­ност пред­ста­вља оп­ште­људ­ске вред­но­сти. Та ди­мен­зи­ја све­вре­ме­но­сти и уни­вер­зал­но­сти као нај­ви­ша вред­ност умет­но­сти уте­ме­ље­на је у Ари­сто­те­ло­вој По­е­ти­ци, где се ге­ни­јал­ни ми­сли­лац ан­ ти­ке одва­ја од кон­цеп­та пла­тон­ског уче­ња о бо­жан­ском по­ре­клу умет­но­сти. Пре­ ма Ари­сто­те­лу, у умет­но­сти све за­ви­си од ства­ра­лач­ке сна­ге умет­ни­ка ко­ји при­ка­зу­је оно што се мо­гло де­си­ти сву­да и у сва­ко вре­ме. За­хва­љу­ју­ћи уни­ве­р­зал­но­сти умет­но­сти, Ес­хи­ло­ве и Шек­спи­ро­ве дра­ме и да­ље го­во­ре о пр­о­бле­ми­ма на­шег вре­ме­на и о на­шем жи­во­ту. Не­раз­ви­је­не пр­во­бит­не умет­но­сти има­ле су ка­рак­тер та­ко­зва­ног син­кре­ти­зма (гр. synkrеtismоs – ује­ди­ње­ње, спа­ја­ње, про­жи­ма­ње) – удру­жи­ва­ња ра­зних вр­ста умет­но­сти у јед­ном де­лу. Об­ре­ди и це­ре­мо­ни­је нај­ра­ни­је умет­но­сти об­у­хва­та­ли су еле­мен­те му­зи­ке, пле­са, глу­ме и по­е­зи­је, а по­сто­је и тра­го­ви сли­кар­ства и ва­јар­ства. У далекој прошлости, која се протеже на стотине хиљада година, древни човек је пре 40.000 година по­чео да ства­ра об­ли­ке ко­ји су ре­про­ду­ко­ва­ли ствар­ност у ко­јој је жи­вео, па су пр­ва умет­нич­ка де­ла по­ка­зивала трагове ње­го­ве бор­бе за оп­ста­нак. Древ­ни чо­век је ве­ро­вао да ће цр­те­жом, фи­гу­ром, пле­сом, му­зи­ком и дру­гим сред­стви­ма ути­ца­ти на по­ ја­ве у при­ро­ди. Та­ко је на­ста­ла пра­и­сто­риј­ска умет­ност ко­ја је има­ла ма­гиј­ски ка­рак­тер. Чо­век је умет­нич­ким де­ли­ма кроз ве­ко­ве и ми­ле­ни­ју­ме оста­вљао све­до­чан­ство о свом раз­во­ју и сво­јим по­гле­ди­ма на свет. 1. Об­ја­сни­те појам умет­ности. 2. Чи­ме се умет­ност из­два­ја од дру­гих тво­ре­ви­на људ­ско­г ду­ха? 3. Шта је син­кре­ти­зам? Увод у проучавање књижевности | 11

ПРО­ВЕ­РИ­ТЕ ЗНА­ЊЕ

Књижевност и друге уметности

ик е

Умет­ност ни­је ни­шта дру­го до оно што је за­јед­нич­ко сим­фо­ни­ји и ка­те­дра­ли, ста­туи и ам­фо­ри, оно што омо­ гу­ћу­је да се ме­ђу­соб­но по­ре­де сли­кар­ство и по­е­зи­ја, ар­хи­ тек­ту­ра и плес. Етјен Су­рио

Иво Андрић (1892–1975)

Иво Андрић: На Дрини ћуприја (од­ло­мак)

ка­са­ба – ва­ро­ши­ца

Та­ко је по­стао мост са ка­пи­јом и та­ко се раз­ви­ла ка­са­ба око ње­ га. По­сле то­га, за вре­ме од пре­ко три сто­ти­не го­ди­на, ње­го­во ме­сто у раз­вит­к у ка­са­бе и ње­го­во зна­че­ње у жи­во­т у ка­са­б­ли­ја би­ли су она­ кви ка­ко смо их на­пред украт­ко опи­са­ли. А сми­сао и су­шти­на ње­ го­вог по­сто­ја­ња као да су би­ли у ње­го­вој стал­но­сти. Ње­го­ва све­тла ли­ни­ја у скло­пу ка­са­бе ни­је се ме­ња­ла као ни про­фи­ли окол­них пла­ ни­на на не­бу. У ни­зу ме­на и бр­зом оцве­та­ва­њу људ­ских на­ра­шта­ја,

уџ бе н

Ро­ма­но­пи­сац, при­по­ве­дач и есе­ји­ста. Нај­зна­чај­ни­ји је срп­ски пи­сац XX ве­ка и ње­го­ва де­ла су ме­ђу нај­пре­во­ђе­ни­ји­ма. До­бит­ник је мно­го­број­них на­гра­да за књи­жев­ност и из­у­зе­тан до­при­нос на­ шој кул­ту­ри. До­био је Но­бе­ло­ву на­гра­ду за књи­жев­ност 1961. го­ди­не. Нај­зна­чај­ ни­ја де­ла: пе­сме у про­зи Ex Pon­to (1918), Не­ми­ри (1920); при­по­вет­ке: Пут Али­је Ђер­зе­ле­за (1920), При­по­вет­ке (три књи­ ге: 1924, 1931, 1936), Но­ве при­по­вет­ке (1948); ро­ма­ни: На Дри­ни ћу­при­ја (1945), Травнич­ка хро­ни­ка (1945), Го­спо­ђи­ца (1945), Про­кле­та авли­ја (1954); књи­га ме­ди­та­тив­не про­зе Ли­ца (1960); пост­ хум­но об­ја­вље­на де­ла: збир­ка при­по­ ве­да­ка Ку­ћа на оса­ми (1976), не­за­вр­шен ро­ман Омер-па­ша Ла­тас (1976); две књи­ге ме­ди­та­тив­не про­зе Зна­ко­ви по­ ред пу­та (1976) и Све­ске (1981).

за

ПРИ­С ТУП КЊИ­ЖЕВ­НОМ ДЕ­ЛУ

П

За в

од

а­жљи­во пр­о­чи­тај­те од­ло­мак из ро­ма­на На Дри­ни ћу­при­ја, са ко­јим сте се то­ком шко­ло­ва­ња већ ра­ни­је су­сре­ли. По­к у­шај­те да об­ја­сни­те у че­му пи­сац ви­ди сми­сао и су­шти­ну по­сто­ја­ња овог мо­ста. По­сма­трај­те сли­к у ка­ме­ног мо­ста на Дри­ни код Ви­ше­гра­да (ћу­при­је на Дри­ ни), ко­ји пред­ста­вља ре­мек-де­ло гра­ди­тељ­ске ве­шти­не и не­и­мар­ске умет­но­сти. Иа­ко је по­диг­нут пре ви­ше од четири ве­ка као за­ду­жби­на ото­ман­ског ве­зи­ра срп­ског по­ре­кла Мех­мед-па­ше Со­ко­ло­ви­ћа (1571), он и да­нас – ве­ли­чан­ствен у сво­јој ле­по­ти, по­сто­јан у свом тра­ја­њу и ко­ри­стан у сво­јој на­ме­ни – за­ди­вљу­је љу­де. Ње­го­ву сла­ву и ле­по­т у, исто­ри­ју и мит­ску при­чу про­нео је ши­ром све­та наш ве­ли­ки пи­сац Иво Ан­дрић, ко­ји је за свој ро­ман – хро­ни­к у На Дри­ни ћу­при­ја до­ био нај­ви­ше при­зна­ње, Но­бе­ло­ву на­гра­ду за књи­жев­ност 1961. го­ди­не.

12 | Читанка за I разред средње школе

он је оста­јао не­про­ме­њен као и во­да ко­ја про­ла­зи ис­под ње­га. Ста­ рио је, при­род­но, и он, али на јед­ној вре­мен­ској ска­ли ко­ја је мно­го ши­ра не са­мо од ду­жи­не људ­ског ве­ка не­го и од тра­ја­ња чи­та­вог ни­за на­ра­шта­ја, то­ли­ко ши­ра да се оком то ста­ре­ње ни­је мо­гло да при­ме­ти. Ње­гов век је, иа­ко смр­тан по се­би, ли­чио на веч­ност, јер му је крај био не­до­гле­дан.

За в

од

за

уџ бе н

ик е

Из­вор: Иво Ан­дрић, На Дри­ни ћу­при­ја, Са­бра­на де­ла Иве Ан­дри­ћа, Бе­о­град: Про­све­та; За­греб: Мла­дост; Са­ра­је­во: Свје­тлост; Љу­бља­на: Др­жав­на за­ло­жба Сло­ве­ни­је,1963.

Мост у Вишеграду, XVI век

ИН­ТЕР­ПРЕ­ТА­ЦИ­ЈА d Обра­ти­те па­жњу на све­тлу ли­ни­ју мо­с та у скло­пу ка­са­бе. Са ко­јим при­род­ним по­ја­ва­ма су упо­ре­ђе­не ње­го­ва по­с то­ја­ност и не­про­мен­љи­ вост? d За­што је људ­ском оку про­мен­љи­вост мо­ста би­ла не­до­ступ­на? Про­ ту­ма­чи­те за­вр­шну Ан­дри­ће­ву ми­сао: „Ње­гов век је, иа­ко смр­тан по се­би, ли­чио на веч­ност, јер му је крај био не­до­гле­дан.” d Ка­ко де­ла та­кве ле­по­те, умет­нич­ке вред­но­сти и тра­ја­ња де­лу­ју на чо­ ве­ка и људ­ске на­ра­шта­је све до да­на­шњих да­на? Увод у проучавање књижевности | 13

d Ка­ква осе­ћа­ња бу­де у ва­ма ре­мек-де­ла на­ше књи­жев­но­сти и умет­но­ сти по ко­ји­ма смо по­зна­ти у чи­та­вом све­т у? Ан­дри­ће­во књи­жев­но де­ло об­и­шло је свет и до­ве­ло свет да ви­ди де­ло гра­ди­тељ­ске умет­но­сти, да му се ди­ви и да у ње­му ужи­ва. На осно­ву јед­ног умет­нич­ког де­ла че­сто на­ста­је дру­го умет­нич­ко де­ло. Шта вам то го­во­ри? Наведите примере где је једно уметничко дело било инспирација за настанак другог уметничког дела.

ик е

ПОЈ­МОВ­НИК

од

за

уџ бе н

Есте­ти­ка – област филозофије која проучава лепоту и лепо у природи и уметностима. Естет­ски – који се односи на естетику. Естет­ски до­жи­вљај – осе­ћа­ње ле­пог, ду­хов­но ужи­ва­ње и при­јат­ност, ди­вље­ње. Уло­га и зна­чај умет­но­сти – да као посебна људска делат­ ност буди естетски доживљај, да васпитава, поучава и богати људски ум и дух сазнањима.

За в

УТВР­ЂУ­ЈЕ­МО ПО­ЗНА­ТО И УСВА­ЈА­МО НО­ВО ГРА­ДИ­ВО

Ко­је све вр­сте умет­но­сти по­сто­је? Сво­јим чу­ли­ма сазнајемо зву­ко­ве, бо­је, ми­ри­се, уку­се и по­кре­те све­та који нас окружује. Је­дан чо­век бо­ље ви­ди, дру­ги бо­ље чу­је, тре­ћи се бо­ ље сна­ла­зи у про­сто­ру и сл. Ме­ђу­тим, умет­ни­ци се раз­ли­к у­ју од обич­них љу­ди по свом до­жи­вља­ју све­та. Они, по­ред чу­ла ко­ји­ма рас­по­ла­ж у обич­ ни љу­ди, „по­се­ду­ју до­дат­но чу­ло ви­шег ре­да” јер у по­ја­ва­ма све­та ко­ји нас окру­ж у­је от­кри­ва­ју су­штин­ски жи­вот­ни сми­сао. Сво­ја от­кри­ћа умет­ни­ци об­ли­к у­ју, из­ра­жа­ва­ју и де­ле са дру­гим љу­ди­ма. Узи­ма­ју­ћи у об­зир сред­ства из­ра­жа­ва­ња и на­чи­не об­ли­ко­ва­ња ко­ је ко­ри­сте умет­ни­ци, мо­же­ се на­пра­ви­ти по­де­ла умет­но­сти. До по­ја­ве фил­ма сматрало се да по­сто­ји шест умет­но­сти: по­е­зи­ја или књи­жев­ ност (умет­нич­ко сред­ство – ре­чи), му­зи­ка (умет­нич­ко сред­ство – то­ но­ви), сли­кар­ство (умет­нич­ко сред­ство – бо­је), ва­јар­ство (умет­нич­ко сред­ство – ма­са), ар­хи­тек­т у­ра (умет­нич­ко сред­ство – ма­са у гра­ђе­ви­ нар­ству), игра или плес (умет­нич­ко сред­ство – рит­мич­ки по­кре­ти). Филм (умет­нич­ко сред­ство – по­крет­не сли­ке) на­зван је сед­мом умет­ 14 | Читанка за I разред средње школе

За в

од

за

уџ бе н

ик е

но­шћу. Нај­мла­ђом умет­но­шћу сма­тра се умет­нич­ка фо­то­гра­фи­ја. По­ред наведених умет­но­сти по­сто­је ве­шти­не и за­на­ти ко­ји испуњавају прак­тич­не чо­ве­ко­ве по­тре­бе и истовремено остварују ње­го­ве те­жње за естет­ским до­жи­вља­јем, а то су: вез, ћи­ли­мар­ство, та­пи­се­ри­ја, укра­сне тка­ни­не, ку­јун­џиј­ски ра­до­ви, ју­ве­лир­ство, вр­тлар­ство, итд. Чо­ве­ко­ва по­ тре­ба за за­до­во­ља­вањем естет­ских те­жњи до­ве­ла је до то­га да се мно­ге про­из­вод­не гра­не не мо­г у ни за­ми­сли­ти без са­рад­ње са од­го­ва­ра­ју­ћим умет­нич­ким гра­на­ма (та­ко­зва­не при­ме­ње­не умет­но­сти). Постоји подела уметности још и пре­ма то­ме да ли је за оства­ре­ње или до­жи­вља­ва­ње не­ког умет­нич­ког де­ла по­треб­но вре­ме или про­стор. Пре­ма овој по­де­ли, по­сто­је вре­мен­ске уметности (по­е­зи­ја, му­зи­ка, плес) и про­ стор­не уметности (сли­кар­ство, ва­јар­ство, ар­хи­тек­т у­ра). Филм би тако био и вре­мен­ска и про­стор­на умет­ност. Сли­кар­ство и ва­јар­ство на­зи­ва­ју се још и ли­ков­ним умет­но­сти­ма. Књи­жев­ност је вр­ста умет­но­сти ко­ја нај­ди­рект­ни­је (пу­тем је­зи­ка) пру­ жа са­зна­ња и ути­че на мо­рал­но из­гра­ђи­ва­ње и ду­хов­но опле­ме­њи­ва­ње чо­ ве­ка. У раз­вит­к у људ­ског дру­штва обра­зов­ни и вас­пит­ни зна­чај књи­жев­ но­сти има ве­ли­к у уло­г у. Ма ко­ли­ко се раз­ли­ко­ва­ле пре­ма вр­ста­ма из­ра­жај­них сред­ста­ва, све умет­но­сти су срод­не пре­ма ду­хов­но­сти и есте­тич­но­сти ко­је по­се­ду­ју. Умет­но­сти из­ра­сле из син­кре­ти­зма да­нас су скло­не по­ве­зи­ва­њу и сје­ди­ њавању. У хар­мо­нич­ном је­дин­ству оста­вља­ју ја­чи ути­сак и иза­зи­ва­ју­ до­ жи­вљај ди­вље­ња и ле­по­те (пе­сма и му­зи­ка, му­зи­ка и плес, и сл.). Мно­ги умет­ни­ци исто­вре­ме­но су об­да­ре­ни сли­ка­ри и ва­ја­ри (Ми­ке­лан­ђе­ло) или сли­ка­ри и пе­сни­ци/књи­жев­ни­ци (Ђу­ра Јак­шић, Мо­мо Ка­пор и др.). Умет­ но­сти би­ва­ју све ви­ше из­ло­же­не про­до­ру но­вих сред­ста­ва аку­стич­ке, ви­ зу­ел­не и мул­ти­ме­ди­јал­не ко­му­ни­ка­ци­је (нпр. ро­ма­ни би­ва­ју „фил­мо­ва­ни”, дра­ме „екра­ни­зо­ва­не”, филм­ска тех­ни­ка при­мет­но ути­че на при­по­вед­не и дра­ма­т ур­шке по­ступ­ке са­вре­ме­них пи­са­ца).

СТВА­РА­ЛАЧ­КА РА­ДИ­О­НИ­ЦА Одаберите једно уметничко дело оне уметности која посебно привлачи вашу пажњу. Припремите се да на часу прикажете његов садржај и објасните зашто оставља снажан утисак на вас.

Увод у проучавање књижевности | 15

ЗАНИМЉИВОСТ

Андрићград или Каменград, културни центар, налази се крај Вишеграда, недалеко од ћуприје Мехмед-паше Соколовића. Изградњом овог јединственог каменог града са значајним институцијама предвиђено је даље проучавање Андрићевог богатог књи­ жевног стваралаштва. Андрићград је такође предвиђен као локација за снимање играног филма На Дрини ћуприја у режији Емира Ку­ стурице. Још једно уметничко дело је инспирисано мостом, али и романом. Колико је опчињавајуће дејство уме­т­ности, можете да се уверите ако одете у обилазак Каменграда и вишеградског моста, постојане грађевине која спаја две обале, али и приближава људе.

ВРСТЕ И ПОДЕЛА УМЕТНОСТИ Вр­сте умет­но­сти­

И­зра­жај­на сред­ства­

Временске и просторне умет­но­сти

У­мет­нич­ка де­ла; умет­ни­ци

ре­чи

у­мет­ност ре­чи – вре­мен­ска

к­њи­жев­но­у­мет­нич­ко де­ло; пи­сац­

Му­зи­ка­

звук, тон, ри­там­

тон­ска умет­ност – вре­мен­ ска

му­зич­ка ком­по­зи­ци­ја; ком­по­зи­тор, му­зи­чар, ин­тер­пре­та­то­ри

Сли­кар­ство­

ли­ни­ја, бо­ја, во­лу­мен

умет­ност бо­ја, цр­та и во­лу­ ме­на – про­стор­на­

цр­теж, сли­ка; сли­ка­р

Ар­хи­тек­т у­ра­

гра­ђе­вин­ски ма­те­ри­јал, ар­хи­тек­тон­ски про­сто­р

у­мет­ност об­ли­ка и гра­ђе­ња – пр­о­стор­на

гра­ђе­ви­на, ар­хи­тек­тон­ ски обје­кат; ар­хи­тек­та­

Ва­јар­ство­

ма­са, про­стор, ма­те­ри­ја­ли­

тро­ди­мен­зи­о­нал­на умет­ ност – про­стор­на

скулп­т у­ра; ва­јар­

Ба­лет (игра)

по­крет те­ла­

про­стор­но-вре­мен­ска умет­ ност­

ко­ре­ог­ ра­фи­ја; ко­ре­о­ граф, из­во­ђа­чи ко­ре­о­гра­ фи­је, игра­чи

Фил­м

по­крет­не сли­ке (реч, му­зи­ка, глу­ма, сли­ка)

сло­же­на умет­ност (књи­жев­ност, му­зи­ка, глу­ма, сли­кар­ство, ар­хи­тек­т у­ра) – умет­ност по­крет­них сли­ка, про­стор­но-вре­мен­ска­

филм; филм­ски ау­тор (ре­ди­тељ), глумци, драматурзи, сценографи, композитори

За в

од

за

уџ бе н

ик е

К­њи­жев­ност

ПРО­ВЕ­РИ­ТЕ ЗНА­ЊЕ

1. Наведите врсте уметности. 2. Према којим изражајним сред­ствима препознајете главне врсте уметности? 3. Запажате ли какав је однос књижевности и других уметности?

16 | Читанка за I разред средње школе

По­јам и на­зив књи­жев­но­сти

ик е

Књи­жев­ност – она би била све што је човечанство прикупило и успело да сачува од знања, све што је доживело у радости и страдању, све за чим је чезнуло и чему се надало, све искуство спољашње и унутрашње, а то значи све што је произишло из игре фантазије, но стваралачки обликовано кроз медиј језика и са наменом да све ово неки читалац или слушалац вреднује и да о томе пресуди. Дра­го­љуб Не­дељ­ко­вић

К

За в

од

за

уџ бе н

њи­га (гр. bi­bli­os, лат. li­ber) – скуп је­зич­ких зна­ко­ва за­бе­ле­жен у пи­са­ној, штам­па­ној или елек­тр­он­ској фор­ми. Књи­га је кроз исто­ри­ју има­ла раз­ли­чи­те об­ли­ке ко­ји су од­го­ ва­ра­ли сте­пе­ну раз­вит­ка од­ре­ђе­не ци­ви­ли­за­ци­је. На пал­ми­ним ли­ сто­ви­ма, гли­не­ним пло­ча­ма или др­ве­ним та­бли­ца­ма, пар­че­том др­ ве­та, кли­ном и дле­том ис­пи­си­ва­ни су пр­ви тек­сто­ви. Али тек ка­да су се књи­жев­ни и оста­ли тек­сто­ви по­че­ли за­пи­си­ва­ти на па­пи­ру­су и пер­га­мен­т у, ко­ји су се са­ви­ја­ли у та­ба­ке и рол­не, мо­же се го­во­ри­ти о на­стан­к у књи­ге ка­кву да­нас по­зна­је­мо. Ста­ра књи­га пре­пи­си­ва­на је и чу­ва­на у об­ли­к у ру­ко­пи­са. У ан­ти­ци, па све до VI ве­ка, књи­ге су пи­са­не на па­пи­ру­су и има­ле су об­лик свит­ка (у овом об­ли­к у са­ чу­ва­ни су нај­ста­ри­ји пре­пи­си ан­тич­ке књи­жев­но­сти). У то вре­ме осни­ва­ју се та­ко­ђе пр­ве би­бли­о­те­ке. То­ком X и XI ве­ка као ма­те­ри­јал за пи­са­ње књи­га ко­ри­сти се пер­га­мент, на­стао од пре­со­ва­не ко­же и ко­ри­чен у об­ли­ку ко­дек­са (пергамент повезан помоћу две дрвене плоче – пра­стари об­лик књи­ге). То­ком сред­њег ве­ка за пи­са­ње књи­га по­чи­ње да се ко­ри­сти хар­ти­ја. Штам­па­ње књи­га ве­за­но је за Гу­тен­бер­гов про­на­ла­зак штам­па­р­ ске пресе (1453). Са овим про­на­ла­ском ши­ри се упо­тре­ба и на­ме­ на књи­ге, па и чи­та­о­ци по­ста­ју све број­ни­ји. За­хва­љу­ју­ћи убр­за­ном на­прет­к у тех­но­ло­ги­је и ин­фор­ма­ти­ке, са­др­жа­ји књи­га да­нас мо­г у би­ти пред­ста­вље­ни и у елек­трон­ском об­ли­к у, па се не­ка од ових пр­вих из­да­ња на­ла­зе на ин­тер­не­т у. Књи­га је у древ­ним вре­ме­ни­ма има­ла пре­те­жно вер­ски и са­ крал­ни ка­рак­тер. Да­нас је нај­ра­спро­стра­ње­ни­ји ме­диј књи­жев­но­ сти, али и дру­гих ду­хов­них ди­сци­пли­на ко­је се вер­бал­но и ли­ков­но из­ра­жа­ва­ју. За­то су ти­по­ви књи­га ве­о­ма ра­зно­вр­сни ка­да је реч о Увод у проучавање књижевности | 17

За в

од

за

ме­диј – по­сред­ник; у нај­ши­рем зна­че­њу сред­ ство за пре­нос ин­фор­ма­ци­ја: је­зик – ме­диј књи­жев­но­сти, бо­ја – сли­кар­ства итд.

уџ бе н

ик е

њи­хо­вом са­др­жа­ју, као и о фор­ма­т у, вр­сти сло­ва, упо­тре­би илу­стра­ ци­ја, на­ме­ни итд. Би­бли­ја је јед­на од пр­вих штам­па­них књи­га и, исто­вре­ме­но, нај­ чи­та­ни­је и нај­ви­ше пре­во­ђе­но де­ло. Тер­мин књи­жев­ност из­ве­ден је од ре­чи књи­га. Књи­жев­ност као по­јам у нај­ши­рем сми­слу об­ух­ ва­та сва пи­са­на и усме­на је­зич­ ка оства­ре­ња. По­че­ци по­ја­ве и раз­во­ја књи­жев­но­сти се­ж у у нај­ра­ ни­је пе­ри­од­ е људ­ске де­лат­но­сти. Пр­во­бит­на књи­жев­ност би­ла је син­кре­тич­на (као и дру­ге умет­но­сти), па се књи­жев­но из­ра­жа­ва­ње пре­пли­та­ло са му­зи­ком, игром и глу­мом. Књи­жев­не фор­ме има­ле су ра­зно­вр­сне функ­ци­је: об­ред­не, ре­ли­ги­о­зне, са­знај­не, за­бав­не и мно­ге дру­ге. Од ан­ти­ке, у епо­ха­ма ка­да се књи­жев­ност оса­мо­ста­ љу­је и до­би­ја по­себ­не об­ли­ке и пре­по­зна­тљи­ву функ­ци­ју, ја­вља­ју се и пр­ви по­к у­ша­ји ње­ног де­фи­ни­са­ња и кла­си­фи­ка­ци­је. До XIX ве­ка књи­жев­ност ће се по­ве­за­ти са дру­гим на­уч­ним и умет­нич­ким обла­ сти­ма, а у XIX ве­к у би­ће уста­но­вље­не по­себ­не књи­жев­не ди­сци­ пли­не. Два­де­се­ти век обе­ле­жен је по­ја­вом раз­ли­чи­тих књи­жев­них ме­то­да и те­о­ри­ја и ра­зно­вр­сних књи­жев­них по­кре­та и стил­ских тен­ден­ци­ја. Да­нас се књи­жев­ност про­жи­ма са дру­гим ме­ди­ји­ма ко­ји пред­ ста­вља­ју на­ра­ци­ју, зби­ва­ња или звук, као што су ра­дио, филм и те­ле­ ви­зи­ја, или са раз­ли­чи­тим ви­до­ви­ма му­зи­ке (рок, панк, реп, блуз) и елек­трон­ским пре­зен­та­ци­ја­ма (имејл, блог, фо­рум, веб­сајт, хи­пер­ текст). Књи­жев­ност као по­јам да­нас об­у­хва­та сва пи­са­на и усме­на је­зич­ка умет­нич­ка оства­ре­ња, а по­не­кад и она де­ла ко­ја се на­ла­зе на гра­ни­ци до­к у­мен­тар­ног и фан­та­зиј­ског, есе­ји­стич­ког и на­уч­ног (ме­мо­а­ри, пу­то­пи­си, днев­ни­ци и сл.). Са­вре­ме­на те­о­ри­ја књи­жев­но­сти све на­зи­ве из прет­ход­них епо­ха­ (умет­нич­ка или ле­па књи­жев­ност, ли­те­ра­т у­ра, по­е­зи­ја, пе­ сни­штво) своди са­мо на је­дан тер­мин – књи­жев­ност, ко­ји за­пра­во озна­ча­ва књи­жев­ност као умет­но­ст ре­чи, ства­ра­лач­к у је­зич­к у де­лат­но­сти осо­би­те вр­сте. У на­шем да­љем проучавању умет­но­сти ре­чи слу­жи­ће­мо се тер­ ми­ном књи­жев­ност. Би­бли­о­те­ка је ин­сти­ту­ци­ја (згра­да или ме­сто) где се чу­ва ве­ ћи број раз­ли­чи­тих књи­га. Би­бли­о­те­ка по­ти­че још из ста­рог ве­ ка. Из су­мер­ско-ва­ви­лон­ског пе­ри­о­да про­на­ђе­на је Асур­ба­ни­па­ ло­ва би­бли­о­те­ка у ко­јој је от­кри­ве­но нај­ста­ри­је књи­жев­но де­ло на све­ту, Еп о Гил­га­ме­шу. На се­ве­ру Егип­та, у гра­ду Алек­сан­дри­ји, по­ сто­ја­ла је нај­ве­ћа би­бли­о­те­ка ста­рог све­та са пре­ко по­ла ми­ли­о­на па­ пир­них сви­та­ка, ко­ја је не­ста­ла у по­жа­ру 47. го­ди­не п. н. е. У сред­њем ве­ку би­бли­о­те­ке су се на­ла­зи­ле при цр­ква­ма и ма­на­сти­ри­ма, а тек у до­ба ху­ма­ни­зма и ре­не­сан­се до­би­ја­ју ве­ћи кул­тур­ни и дру­штве­ни зна­ чај. Са про­на­ла­ском штам­па­ри­је и ши­ре­њем пи­сме­но­сти њи­хо­ва на­

На­родна би­бли­о­те­ка на Косанчићевом венцу, порушена у бомбардовању Београда 6. априла 1941. године

18 | Читанка за I разред средње школе

ме­на по­ста­је још ши­ра и све­о­бу­хват­ни­ја. Но­ву фа­зу у њи­хо­вом раз­во­ју обе­ле­жа­ва по­ве­за­ност са раз­ли­чи­тим на­уч­ним до­стиг­ну­ћи­ма у обла­сти ин­фор­ма­ти­ке и ко­му­ни­ка­ци­је.

Књижевно дело – књижевноуметнички текст

Тек­сто­ви у ко­му­ни­ка­ци­о­ној упо­тре­би и науци

Књи­жев­но­у­мет­нич­ки тек­сто­ви­

О­ста­ли тек­сто­ви­ Пре­но­се ин­фор­ма­ци­је ко­је има­ју (раз­го­вор­ну, на­уч­ну, ин­фор­ма­тив­ну, на­уч­но­по­пу­лар­ну, ад­ми­ни­стра­тив­ну) упо­тре­бу и практичан циљ.

До­жи­вља­ва­ју се осе­ћа­њи­ма, раз­у­ме­ва­њем стил­ских из­ра­жај­них сред­ста­ва.

До­жи­вља­ва­ју се ра­ци­о­нал­но, ра­зу­мом.

Ау­то­ри се слу­же пе­снич­ким је­зи­ком и сти­лом.

Је­зик и стил ових тек­сто­ва за­ви­се од на­ме­не и прак­тич­не по­тре­бе.

Ви­ше­знач­ни су­.

Јед­но­знач­ни су­.

За в

од

за

уџ бе н

ик е

Пре­но­се умет­нич­ки об­ли­ко­ва­ну ин­фор­ма­ци­ју, естет­ски до­жи­вљај, иза­зи­ва­ју осе­ћа­ња пријатности и лепог.

СТВА­РА­ЛАЧ­КА РА­ДИ­О­НИ­ЦА У сво­јим уџ­бе­ни­ци­ма пре­по­знај­те књи­жев­не и струч­но-на­уч­не тек­сто­ве (уо­чи­те из ко­је су на­уч­не ди­сци­пли­не и ком на­уч­ном под­руч­ју при­па­да­ју: при­род­ним, дру­штве­ним, ху­ма­ни­стич­ким, тех­ни­чким, ме­ди­цин­ским, би­о­тех­нич­ким на­у­ка­ма).

ПРО­ВЕ­РИ­ТЕ ЗНА­ЊЕ

1. Шта данас обухвата појам књижевност? 2. У чему се књижевност разликује од других уметности? 3. Наведите време од када је у употреби термин књижевност.

Увод у проучавање књижевности | 19

Смисао и значај књижев­ности као умет­ности речи

ик е

Је­зик књи­жев­не умет­но­сти не­ка­ко друк­чи­је зву­чи, не­што дру­го зна­чи и не­ка­ко друк­чи­је из­гле­да. Вол­фганг Кај­зер

уџ бе н

Јо­ван Ду­чић Зве­зде (са остр­ва Ло­пу­да)

ПРИ­С ТУП КЊИ­ЖЕВ­НОМ ДЕ­ЛУ

одсетите се песме Подне Јована Дучића, значајног песника српске симболистичке књижевности с почетка XX века. Ову песму сте читали у основној школи. У њој се описује атмосфера летњег поднева на мору, где се лирско биће и цела природа окрећу Сунцу. Песма је описна и симболична. Симболистичка слика на крају садржи скривени смисао. Пред вама је сада песма Звезде (са острва Лопуда) истог песника. Ноћни амбијент на мору подстиче песника на сећања која се преобликују у песничке слике и ра­­­­ звијају доживљајне и мисаоне асоцијације у целој песми. Припремите се да је због њене звучности гласно прочитате, а затим да доживите њену мелодију и чаробну поетску сугестију као светковину речи које скидају са себе свакодневно рухо и обогаћују се новим смислом и звуком.

За в

од

Срп­ски пе­сник, есе­ји­ста и пу­то­пи­сац. Обе­ле­жио је срп­ску по­е­зи­ју пр­ве че­ти­ ри де­це­ни­је XX ве­ка. Об­ја­вио је ви­ше збир­ки пе­са­ма, од ко­јих су нај­зна­чај­ни­ је: Пје­сме (1901), Пе­сме (1908) и Ли­ри­ка (1943). Од ве­ли­ке вред­но­сти је Ду­чи­ ће­ва књи­га есе­ја Ју­тра са Ле­у­та­ра (1943), као и пу­то­пи­сна про­за Гра­до­ви и хи­ме­ре (1940).

П

за

Јован Дучић (1874–1943)

Ви­со­ко у гра­њу мир­но го­ре зве­зде, И ши­ро­ка пе­сма мо­ра у ти­ши­ни Чу­је се око нас; и ти гла­си је­зде Ко да ро­са па­да у сре­бр­ној тми­ни. У ње­ну сам ко­су упле­тао стра­сно Мо­кре ноћ­не ру­же. Пу­тем пу­ним зо­ва, Ја јој љу­бљах це­ло ово ве­че ја­сно Очи пу­не зве­зда и уста сти­хо­ва. 20 | Читанка за I разред средње школе

Све је шум­но, сјај­но; и ли­је из гра­ња Све­тлост, ко па­да­ње не­ке бе­ле ки­ше; Ма­сли­но­ва шу­ма у да­љи­ни са­ња... А мо­ре је пу­но зве­зда, па их њи­ше, И по жа­лу не­мом, пра­зном и без се­не, Ко­тр­ља их сву ноћ, ко пе­сак и пе­не... Из­вор: Јо­ван Ду­чић, Пе­сме, Бе­ог­ рад, Про­све­та, 1968.

ик е

ИН­ТЕР­ПРЕ­ТА­ЦИ­ЈА

уџ бе н

d После изражајног читања Звезде (са острва Лопуда) изнесите какав је утисак на вас оставила ова Дучићева песма. Како сте је разумели кадa већ знате да се језичка уметничка творевина опире буквалном значењу речи? Слика ноћног предела, сјај звезда и доживљај страсне љубави, уз дејство звука и ритма, снажно делују на читаоце. Размислите којим средством изражавања песник производи овај визуелно-чујни уметнички ефекат.

За в

од

за

d Објасните симболику мотива из наслова песме. Размотрите зашто сјај звезда гори и зашто за ово двоје заљубљених звезде не горе на небу, већ високо у грању. Какво значење добијају звезде у другој слици? Уочи­те како се емоције лирског субјекта развијају и групишу око основног мотива стварајући композициони склад и хармонију. Протумачите симболику мотива: очи, звезде, море, небо, ноћ, светлост. У шта се преображава читав предео на крају песме? Објасните завршну симболичку слику.

d У којој је песничкој форми испевана ова песма? Проверите распоред рима у катренима и терцетима. Начин римовања упућује на то да катрени чине једну посебну смисаону целину, а терцети другу целину. Покажите то у песми. Запазите у ком се делу песме мења и временска одредница сугестивног говора лирског субјекта и како се низом асоцијативних слика на крају, у поенти, открива закључни смисао песме. d Песник се служи сугестивним симболичним сликама које имају пренесено дубље и шире значење. Наведите примере из песме. Пронађите песничке слике, поређење, персонификацију, асонанцу и алитерацију, речи које звуком носе и значење. Шта се њима дочарава и сугерише? Такође објасните употребу градације у поретку песничких слика. Прочитајте наглас песму и покушајте да њен ритмички склад и звучну хармонију повежете са емоционалним стањем лирског субјекта. Шта симболика звезда сведочи о осећањима заноса, страсти и љубави? Увод у проучавање књижевности | 21

Густав Климт, Сапфо, 1888–90. година

ПОЈ­МОВ­НИК

Строфа (гр. strophe) – мисаона и ритмичка органи­зација која се састоји од два или више стихова (моностих – строфа од једног стиха; и даље: дистих, терцет, катрен, квинта, секстина, септима, октава, нона и децима).

Стил књижевних дела назива се књижевноуметнички стил. Представља начин на који један писац мисли и осећа, ствара песничке слике и језиком их изражава. Метафора (гр. metaphora) – стилска фигура (троп), пренесено казивање настало из поређења по слич­ ности. Дефинише се као скраћено поређење у ком је изостављен предмет који се пореди (први члан по­ ређења).

за

уџ бе н

Стих (гр. stichos) – најмањи део песме, један ред у песми, згуснут песнички говор у ритмичкој и звучној организацији (према броју слогова: осмерац, десе­ терац, дванаестерац и др.). Дели се цезуром (паузом) на два симетрична или асиметрична дела. Преношење мисли из једног стиха у други назива се опкорачење. Везани стих је организован по метричким правилима (одређено место акцента, број слогова у стиху, врста и распоред рима итд., као специфичног облика пе­сн­ичког говора.). У слободном стиху ова правила се не примењују доследно.

у описивању. Битна особина песничког језика је сли­ ковитост (оживљавање призора у машти) којом се необично проширују и мењају уобичајена значења речи. Избором и распоредом речи у књижевном делу успостављају се звук и ритам уметничког текста. Језик књижевног дела је вишезначан јер свака реченица, синтагма и реч могу носити мноштво идеја у контексту. Осмишљен је тако да својом вишезначношћу подсти­ че машту, изазива утиске и покреће читаоце на размишљање.

ик е

Лирски субјекат – глас који у песми саопштава осе­ ћања, атмосферу и расположења; лице које исповеда песму, тј. казује неки свој доживљај или поглед на свет. Потребно је разликовати песника и лирски субјекат (лирско ЈА – лирски субјекат независан је од песниковог ЈА – личности песника).

од

Ме­три­ка (вер­си­фи­ка­ци­ја) – ди­сци­пли­на ко­ја про­у­ча­ ва особености сти­ха као специфичног облика песничког говора.

За в

Со­нет (итал. so­net­to – ма­ла гру­па гла­со­ва) – лир­ска пе­сма од 14 сти­хо­ва ко­ја са­др­жи два ка­тре­на (стро­фе од че­ти­ри сти­ха) и две тер­ци­не (стро­фе од три сти­ха) са ри­мом. Звук и ри­там умет­нич­ког тек­ста ус­по­ста­вља се из­бо­ ром и рас­по­ре­дом ре­чи у књи­жев­ном де­лу. У на­у­ци о књи­жев­но­сти од­но­се се на рав­но­мер­но по­на­вља­ње бро­ја сло­го­ва у сти­ху (рас­по­ре­дом на­гла­ше­них и не­­ на­гла­ше­них сло­го­ва), на гла­сов­на по­на­вља­ња и по­ду­ да­ра­ња на кра­ју сти­ха. Ри­ма, слик (срок) – пот­пу­но или при­бли­жно по­ду­да­ ра­ње гла­со­ва на кра­ју два или ви­ше сти­хо­ва или по­лу­ сти­хо­ва, углав­ном обе­ле­жа­ва за­вр­ше­так сти­ха (у ве­за­ ном сти­ху). Песнички језик – језик књижевноуметничких дела ко­ ји се одликује емоционалношћу у тону и сликовитошћу

Сим­бол – знак, бе­лег; стил­ска фи­гу­ра по­мо­ћу ко­је се ап­стракт­ни по­јам кон­кре­ти­зу­је та­ко што се за­ме­њу­је не­ким ма­те­ри­јал­ним пред­ме­том. Због сво­јих ши­ро­ких мо­гућ­но­сти нео­д­ре­ђе­но­сти и на­го­ве­шта­ја, сим­бо­лом као из­ра­жај­ним сред­ством са­оп­шта­ва­ју се и ра­зно­вр­ сне асо­ци­ја­ци­је из обла­сти чул­них опа­жа­ја. Пер­со­ни­фи­ка­ци­ја – стил­ска фи­гу­ра ко­јом се при­род­ ним по­ја­ва­ма, не­жи­вим ства­ри­ма, ап­стракт­ним пој­мо­ ви­ма и сл. при­пи­су­ју људ­ске осо­би­не, ве­шти­не или осе­ћа­ња. Гра­да­ци­ја – пред­ста­вља пе­снич­ко сред­ство за по­ја­ ча­ва­ње сна­ге из­ра­за. Има дво­стру­ку при­ме­ну: 1. по­ сту­пак у гра­ђе­њу ком­по­зи­ци­је, до­при­но­си по­ја­ча­ва­њу раз­ли­чи­тих естет­ских ефе­ка­та; 2. фи­гу­ра по­на­вља­ња са­чи­ње­на од ни­за ре­че­ни­ца или фра­за. Асо­нан­ца – по­на­вља­ње истих са­мо­гла­сни­ка, чи­ме се по­сти­же еу­фо­ни­ја (бла­го­зву­ча­ње) пе­снич­ког је­зи­ка. Али­те­ра­ци­ја – стил­ски по­сту­пак ко­ји озна­ча­ва по­на­в­ ља­ње истих, нај­че­шће по­чет­них, су­гла­сни­ка или на­гла­ ше­них су­гла­снич­ких гру­па у ви­ше су­сед­них ре­чи у ис­тој ре­че­ни­ци или сти­ху, про­из­во­де­ћи притом сна­жан звуч­ ни ефе­кат.

22 | Читанка за I разред средње школе

УТВР­ЂУ­ЈЕ­МО ПО­ЗНА­ТО И УСВА­ЈА­МО НО­ВО ГРА­ДИ­ВО

имагинација (лат. imaginatio – уобразиља, машта) – ствара­ лачка машта

за

уџ бе н

ик е

Књижевност је уметност речи која језику приступа на стваралачки начин. Књижевник својим духом и креативношћу преображава језик, даје речима нова значења, указује на њихову звучност и успоставља несвакидашње везе између њих. Књи­жев­ност озна­ча­ва де­ла та­ко­зва­не ле­пе умет­но­сти, тек­сто­ве ко­ ји су оства­ре­ни као умет­ност ре­чи, а на­ме­ње­ни су естет­ском до­жи­вља­ју, за­до­во­ље­њу чо­ве­ко­вих ин­те­лек­т у­ал­них и кул­т ур­них по­тре­ба за ле­пим, исти­ном и но­вим са­зна­њи­ма. Књи­жев­ност чи­та­о­ци­ма омо­г у­ћа­ва да от­кри­ју но­ве све­то­ве и про­на­ђу но­ве исти­не о се­би и дру­ги­ма. Књи­жев­но де­ло сва­ко до­жи­вља­ва на се­би свој­ствен на­чин, у за­ви­сно­сти од осе­ћај­но­сти, има­ги­на­ци­је и ин­те­лек­та. Оно обо­га­ћу­је на­ше ис­к у­ство, про­ши­ру­је са­зна­ња, из­о­штра­ва осе­ћа­је и по­ма­же да ду­бље раз­у­ме­мо жи­вот. У књижевности осе­ћа­ња и ма­шта уно­се у сва­ки­да­шњи је­зик мно­штво из­ме­на и но­вих зна­че­ња, та­ко да он по­ста­је мно­го бо­га­ти­ји. Књижевник пре­но­си у реч сво­је за­но­се и ра­до­сти, не­спо­кој­ства и бо­ло­ве, пат­ње и сум­ње, пре­та­че жи­вот у је­зич­ну умет­ност. У ча­су ка­да реч по­ста­је из­раз умет­ни­ко­вог ду­шев­ног ста­ња, она ски­да са се­бе љу­шту­ру сва­ко­днев­но­сти. Књи­жев­ност је, да­кле, умет­ност ре­чи у ко­јој се ре­чи­ма ства­ра­ју умет­ нич­ке сли­ке бо­га­тог зна­че­ња и сми­сла.

РИ­МА – ОСНОВ­НЕ ВР­СТЕ­

пар­на (aa bb cc dd) укр­ште­на (abab) об­гр­ље­на (ab­ba) на­го­ми­ла­на (aa­aa) ис­пре­ки­да­на (abcdbefd) леонинска (унутрашња) рима – врста риме у којој се римују крај полустиха и стиха („Споља гладац, а изнутра јадац”; „Дође доба да идем у гроба”; „Већ је благо што је срцу драго”) расута рима, у којој долази до римовања унутар једног стиха или суседних стихова („Ево сва тела, смеђа, дебела и бела”)

За в

му­шка (је­дан слог се по­ ду­да­ра на кра­ју сти­хо­ва: свет – цвет) жен­ска (два сло­га на кра­ју сти­хо­ва, по­чев од ак­цен­то­ва­ног во­ка­ла: врана – рана, ти­ши­на – ду­би­на) дак­тил­ска (три сло­га: милина – силина)

По­ду­да­ра­ње пре­ма ме­сту у сти­ху или стро­фи­

од

Пре­ма бро­ју сло­го­ва ко­ји се по­ду­да­ра­ју­

ПРО­ВЕ­РИ­ТЕ ЗНА­ЊЕ

Пре­ма ква­ли­те­т у пра­ва (правилна рима: звоно – боно) не­пра­ва (неправилна рима – не подударају се сви наглашени слогови: трáва – кра̋ва) чи­ста ри­ма (по­ду­да­ра­ње у тра­ја­њу и ин­ то­на­ци­ји ак­цен­та: зве­зда – гне­зда) не­чи­ста ри­ма (ка­да се по­ду­да­ра­ју ак­цен­­ то­ва­ни во­ка­ли, а не по­ду­да­ра­ју консонанти ри­мо­ва­них ре­чи: ве­че – сре­ће) бо­га­та ри­ма (по­ред ак­центованих во­ка­ла и кон­со­на­на­та ко­ји сле­де, по­ду­да­ра се и је­дан глас ис­пред акцентованог сло­га: плат­но – злат­но)

1. Ко­је су осо­би­не књи­жев­но­сти као умет­но­сти? 2. Ко­ја јој обе­леж­ја да­је реч као сред­ство умет­нич­ког из­ра­жа­ва­ња?

Увод у проучавање књижевности | 23

ЧИТАЊЕ И ПРОУЧАВАЊЕ КЊИЖЕВНОСТИ

ПРИ­С ТУП КЊИ­ЖЕВ­НОМ ДЕ­ЛУ

П

рочитајте песму Весела јесен Десанке Максимовић и припремите се за ра­­ зговор на часу. Својим импресијама о песми и увидом у одлике песничког језика и стила сачините комплетнију анализу ове песме. Просудите какво значење има јесен у песми Десанке Максимовић, савремене песникиње дубоког лирског сензибилитета. Да ли представља само дескрипцију природне појаве или је и песнички знак и означава нову стварност, која се односи на човека уопште?

За в

од

Срп­ска пе­сни­ки­ња и про­зни пи­ сац. Ње­на по­е­зи­ја обе­ле­жа­ва срп­ско пе­сни­штво XX ве­ка; јед­но­став­ног је из­ ра­за, а у до­жи­вља­ју све­та је искре­на и лир­ски про­жи­вље­на. Од пе­снич­ких књи­га Де­сан­ке Мак­си­мо­вић тре­ба из­ дво­ји­ти: Врт де­тињ­ства (1927), Ми­ рис зе­мље (1955), Тра­жим по­ми­ло­ва­ње (1964), Не­мам ви­ше вре­ме­на (1973), Озон за­ви­ча­ја (1990) и Зо­ви­на сви­ра­ла (1992).

Де­сан­ка Мак­си­мо­вић Весела јесен

за

Десанка Максимовић (1898–1993)

уџ бе н

ик е

Читање, доживљавање и тумачење књижевности

Бела свићу октобарска јутра: по земљи море срме разлило се. Данас се шума безбрижно весели, свеједно што ће умрети већ сутра, свеједно што су пале ледене росе. сензибилитет (нлат. sensibilitas – осетљи­ вост) – појачана чулна осетљивост, нежност осећања дрозд – птица певачица, обојена јарким бојама, чувена по заносној песми

Свеједно што су пале прве слане, још шума сећа се песме лудог дрозда, још данас стазе су летом завејане; певају пожутеле дубраве букава и зру на сунцу као грозд до грозда. 24 | Читанка за I разред средње школе

Још безброј букава и пламенова гори на шумском раскршћу сваком, још барјак у руци тополе носе, као да долазе из сватова и машу из далека радосно шаком. Још по стазама вино се сипа и с круне храстова злато мрви, у рупцу шареном још иде липа, још лудо с брестом се грли дивља лоза, на длану носећи срце пуно крви.

уџ бе н

ик е

Извор: Десанка Максимовић, Целокупна дела, књ. I, Задужбина Десанка Максимовић, Београд, 2012.

ИН­ТЕР­ПРЕ­ТА­ЦИ­ЈА

За в

од

за

Књижевно дело − ути­сци и до­жи­вља­ва­ње d На каква размишљања вас је подстакла песма Весела јесен Десанке Максимовић? d Протумачите наслов песме. Шта у вама изазива ова песма о јесени? Зашто је песникиња назвала јесен веселом? Да ли у песми има појединости које оправдавају такав изглед јесени? Наведите их. d Опишите природни амбијент који је приказан у песми. Каква је атмо­ сфера створена посредством пејзажа?

Структура и значење − по­сту­пак раз­у­ме­ва­ња d Покушајте у песми Весела јесен анализом мотива да откријете значење песничког света (као што сте чинили и претходних година када сте анализирали лирске песме). Подсетите се: уводни мотив има улогу увођења у поетску атмосферу. Он се развија преко најразвијенијег средишњег мотива – преко њему сличних или супротних мотива који су асоцијативно повезани у јединствену уметничку слику (овде: веселе јесени). Завршни мотив језгровито и ефектно истиче најзначајнију мисао која сугерише закључну поруку (поента). Испитајте како се развија основни мотив преко њему сличних или контрастних мотива. Покажите њихово гранање и повезаност у стварању света књижевног дела. Размислите о њиховом пренесеном значењу. d Сваки читалац у својој машти дограђује слике и појединости које пе­ сник није саопштио и попуњава „места неодређености”. Тако је и читалац сарадник у откривању скривених мисаоних значења чије је постојање пе­ сникиња само наговестила путем поетске сугестије. Увод у проучавање књижевности | 25

ПОЈ­МОВ­НИК

за

уџ бе н

ик е

Књижевно дело као естетски предмет − са­зна­ва­ње умет­нич­ких вред­ но­сти d Запазите како лирски субјекат у слике из природе пројектује свој унутрашњи доживљај – у спољашњу слику долазеће неумитне зиме уграђује слику бујности лета, где сви дамари живота заносно трају испуњени ехом песме лудог дрозда. Пратите како лирски субјекат прима спољашње појаве у свој душевни свет и како оне постају део њега. Настојте да претпоставите ко би и због чега могао да има овакву пројекцију јесењег пејзажа. Размислите да ли слика веселе јесени припада духовној или физичкој стварности. d Размотрите систем лирског казивања којим се доживљај исказан путем песничког језика уздиже у област уметничког: ритам, стихована и строфична организација, метафоричне и симболичке слике, синтаксички и лексички паралелизми итд. Одредите облик песме, број и врсте строфа, каквим је стихом испевана песма. Покушајте да утврдите риме и уочите улогу стилских фигура у стварању пренесеног значења песме. d Смисао песничке слике веселе јесени није само у томе да читаоце подсећа на конкретне и стварне слике већ да нађе одјек у душевном животу читалаца, да сугестивним асоцијацијама открива нешто скривено и унутарње. Размислите у чему је дубљи смисао овог поетског амбијента јесењег пејзажа. Шта је свевременско у оживљеном свету природе, у неумитној пролазности која је асоцијативно повезана у јединствену уметничку слику Веселе јесени?

За в

од

Стилска изражајна средства – посебни облици изра­жајних средстава самога језика нарочито ка­­­ра­ ктеристични за песнички језик (стилске фигуре). По­ моћу њих се дочаравају и описују сложене појаве, емо­ тивна и духовна расположења и формирају пренесена значења. Ритам (гр. rhythmos) – равномерно понављање неких јединица у релативно кратким интервалима. У поезији:

својеврсно понављање језичких сигнала које непо­ средно доживљавамо и очекујемо (слогови, акценат, цезура, границе речи, акценатске целине и др.). Не­ очекивани прекид ритма изазива ефекат уметничког. Поента (фр. pointe, од лат. puncta – оштрица) – најјаче место, обично на крају књижевног дела, које садржи смисао дела, поруку или гледиште.

СРЕДСТВА УМЕТНИЧКОГ ИЗРАЖАВАЊА – СТИЛСКЕ ФИГУРЕ Стилска изражајна средства – стилске фигуре (лат. figura – лик, облик) представљају посебан начин изражавања песничким језиком. Тропи (стилске фигуре у ширем Стилске фигуре (у ужем значењу) означавају фигуративност неких речи: значењу) су оне фигуре које се – истицањем појединих звукова у речима (звучне фигуре или фигуре дикције): асонанца, алитеразаснивају на промени значења речи: ција, ономатопеја, анафора, епифора, симплоха, анадиплоза метафора, персонификација, мето- – необичним редоследом речи у реченици (фигуре конструкције): инверзија, реторско питање, асинимија, синегдоха, алегорија, симдент, полисидент, елипса бол, хипербола, иронија... – нарочитим изражавањем мисли (фигуре мисли): поређење, антитеза, градација, парадокс, оксиморон. 26 | Читанка за I разред средње школе

УТВР­ЂУ­ЈЕ­МО ПО­ЗНА­ТО И УСВА­ЈА­МО НО­ВО ГРА­ДИ­ВО

За в

од

за

уџ бе н

ик е

Ути­сци, раз­у­ме­ва­ње и са­зна­ва­ње умет­нич­ких вред­но­сти књи­жев­ ног де­ла. – Увид у умет­нич­ко де­ло ко­ји омо­г у­ћа­ва ње­го­во раз­у­ме­ва­ње на­зи­ва се ути­сак, основ­ни ути­сак или до­жи­вљај, а сви ти на­зи­ви упу­ћу­ју на то да прималац (чи­та­лац) стиче неко интелектуално и емоционално искуство. Потребно је нагласити да пра­во чи­та­ње ни­је са­мо осе­ћа­ње, ни­ ти са­мо ин­те­лек­т у­ал­но раз­у­ме­ва­ње не­го обједињује и јед­но и дру­го. Умет­ нич­ко де­ло покреће примаоца у целини. До­жи­вљај књижевног дела значи раз­у­ме­ва­ње књи­жев­ног де­ла као сми­сле­не це­ли­не. Читалац прво искуси целину, па тек онда уочава поједине делове структуре уметничког дела. Ана­ли­за озна­ча­ва раш­чла­ња­ва­ње књи­жев­ног де­ла на са­став­не де­ло­ве, од­но­сно еле­мен­те, ра­ди са­гле­да­ва­ња ње­го­ве сло­же­не струк­т у­ре. Кри­тич­ ка оце­на јесте је­дан вид ана­ли­зе, али пре све­га критика те­жи вред­но­сној оце­ни, а ин­тер­пре­та­ци­ја је по­сту­пак ту­ма­че­ња књи­жев­ног де­ла у ко­јем се утвр­ђу­ју ње­гов сми­сао у це­ли­ни и уло­га по­је­ди­них де­ло­ва (еле­ме­на­та) у од­но­су на ту це­ли­ну. Раз­у­ме­ва­ње књи­жев­ног де­ла је продубљеније ако се читање допуни анализом и интерпретацијом. Од њиховог квалитета често зависи и снага уметничког доживљаја, оне могу да допринесу да се цело дело „отвори” читаоцу.

Десанка Максимовић у емисији „Гост Другог програма” Радио Београда, 1974. година, архив Радио Београда

Читање даје пуни смисао књижевном делу. Само удружени напор писца и читаоца чини да књижевно дело постоји и живи као дело духа. Уколико је књижевно дело вредније, оно омогућује већи број различитих читања, доживљаја и тумачења. Књижевноуметничка дела читалац чулно доживљава (својом маштом види, чује и осећа) и учествује у том доживљају својим емоцијама и мислима. Свако прочитано књижевно дело обогаћује читаоца новим утисцима и унапређује његову способност да разуме и доживљава књижевност. Читање књижевних дела разликује се од читања других текстова. Њихови садржаји подстичу снажне устиске, доживљаје и размишљања. Увод у проучавање књижевности | 27

ТРЕ­БА ЗНА­ТИ И ОВО Чи­та­њем се оства­ру­је ко­му­ни­ка­ци­ја у тре­нут­к у кад пи­шче­ва ми­сао пре­ла­зи у чи­та­о­чев ду­хов­ни свет. Књи­жев­ни пред­мет је нео­бич­на чи­гра ко­ја по­сто­ји са­мо у кре­та­њу. Да би се по­ја­ви­ла, по­тре­бан је кон­кре­тан чин ко­ји се зо­ве чи­та­ње и она тра­је са­мо то­ли­ко ко­ли­ко чи­та­ње мо­же тра­ја­ти. Из­ван то­га по­сто­је са­мо цр­не пру­ге на хар­ти­ји... За­хва­љу­ју­ћи удру­же­ном на­по­ру пи­сца и чи­та­о­ца, мо­же се по­ја­ви­ти тај кон­крет­ни и има­ги­нар­ни пред­мет ко­ји се зо­ве де­ло ду­ха. Не­ма друк­чи­је умет­но­сти осим оне за дру­го­га и од дру­го­га. Тај „дру­ги” за ко­га пи­сац пи­ше и тај „дру­ги” од ко­га је де­ло, кроз чи­та­ње до­вр­ше­но, јед­ на­ко до­при­но­се ства­ра­њу књи­ге. (Жан-Пол Сар­тр, Шта је ли­те­ра­ту­ра?)

Споменик Десанки Максимовић у Ваљеву

уџ бе н

ик е

Чи­та­ње је не­пре­кид­ни про­цес при­ла­го­ђа­ва­ња, уче­ња о се­би, на­ла­же­ ње се­бе чак и та­мо где се ни­смо на­да­ли да ће­мо се про­на­ћи. Због то­га, уве­ рен сам, пи­шем и да­ље, на­да­ју­ћи се да ће не­ко­ме, не­где, не­кад не­ки ма­ли сплет ре­чи, мо­жда тек део не­ке ду­же ре­че­ни­це, из­не­на­да по­ста­ти ве­сник но­вог сми­сла, по­чет­ни ко­рак или, мо­жда, ду­го од­ла­га­ни ко­рак ка но­вом раз­у­ме­ва­њу и ка две­ри­ма ко­је во­де у све­тлост, у из­јед­на­че­ње са сво­јим би­ ћем, у пу­но­ћу, у се­бе ко­је се на­по­кон пре­по­зна­ло и ре­кло: то сам ја. (Да­вид Ал­ба­ха­ри, Са­вре­ме­на срп­ска про­за, НБ Тр­сте­ник, 2011)

за

СТВА­РА­ЛАЧ­КА РА­ДИ­О­НИ­ЦА

За в

од

Напишите рад у којем ћете описати изглед једног вама драгог места. Извршите избор појединости које су карактеристичне само за то место и предео (град, парк, улица): • Један дан позне јесени у мом родном месту (или: граду, родном крају, у парку, на улици, на реци, у шуми, на ливади).

Упут­ство за са­мо­стал­но ис­тра­жи­ва­ње На­пра­ви­те днев­ник чи­та­ња. У ње­га ће­те уне­ти сле­де­ће би­бли­о­граф­ске по­дат­ке: име пи­сца, на­слов де­ла, из­да­ва­ча, ме­сто и го­ди­ну из­да­ња, име при­ре­ђи­ва­ча тек­ ста, пи­сца пред­го­во­ра или по­го­во­ра, фор­мат књи­ге и број стра­ни­ца. При чи­та­њу де­ла мо­же­те за­пи­си­ва­ти: сво­ја за­па­жа­ња и ми­сли по­во­дом тек­ ста, као и ди­ле­ме (емо­тив­не и ми­са­о­не) ко­је је књи­жев­но де­ло по­кре­ну­ло у ва­ма. На не­ка пи­та­ња потражићете одговор на часовима књижевности или у коментарима књижевне критике, за нека ће­те ка­сни­је про­на­ћи од­го­во­ре, ка­да стек­не­те ви­ше чи­та­лач­ког и жи­вот­ног ис­ку­ства.

ПРО­ВЕ­РИ­ТЕ ЗНА­ЊЕ

1. Шта под­ра­зу­ме­ва­мо под раз­у­ме­ва­њем и са­зна­ва­њем књи­жев­ног де­ла, a шта под доживљавањем и тумачењем? 2. Ка­ква ве­за по­сто­ји из­ме­ђу умет­ни­ка – пи­сца и чи­та­о­ца? 3. У че­му је уло­га ква­ли­тет­ног чи­та­ња – доживљајног, истраживачког и интерпретативног?

28 | Читанка за I разред средње школе

Књижевна епоха, културна традиција На­род­на лирска пе­сма Ви­ша је го­ра од го­ре

ЗАНИМЉИВОСТ

ик е

ПРИ­С ТУП КЊИ­ЖЕВ­НОМ ДЕ­ЛУ

Ме­ђу за­пи­са­ним об­ред­ним ка­лен­ дар­ским пе­сма­ма спа­сов­ске су нај­ма­ ло­број­ни­је. Нај­ве­ћи са­ку­пљач на­шег на­род­ног пе­снич­ког бла­га, Вук Ка­ра­ џић, до­био је од Ву­ка Вр­че­ви­ћа са­мо три спа­сов­ске пе­сме и опис уран­ка у око­ли­ни Бу­две. Опи­су­ју­ћи спа­сов­ске оби­ча­је у око­ли­ни Бу­две, у Жи­во­ту и оби­ча­ји­ма на­ро­да срп­ског, Вук је на­вео и тек­сто­ве пе­са­ма ко­је су том при­ли­ ком пе­ва­не (оним ре­до­сле­дом ка­кав су има­ле у са­ста­ву об­ре­да чи­је су би­ле део). Све три пе­сме – Ра­но ра­ни ђе­вој­ чи­ца, Ви­ша је го­ра од го­ре, Па­ла ма­гла у при­мо­р­је – од­ли­ку­је нео­бич­на по­ет­ска ле­по­та.

У

За в

од

Ви­ша је го­ра од го­ре, нај­ви­ша Лов­ћен пла­ни­на; у њој је тр­ње и гра­бље, у њој су сн’је­зи и мра­зи у сва­ко до­ба го­ди­шта; ви­лин­ски у њој ста­но­ви, свеђ’ ви­ле тан­це из­во­де. Ју­нак ми ко­ња је­зда­ше, пре­дра­г у сре­ћу иска­ше;

за

уџ бе н

основној школи упознали сте већи број обредних народних песама. Песма Виша је гора од горе саставни је део спасовског обреда и долази из далеке прошлости. Прочитајте је пажљиво и истраживачки. Размислите шта она говори о човеку и да ли у њој препознајете свој свет и себе.

ви­ле ми ње­га ви­ђе­ше, ју­на­ка ста­ше до­зи­ват: „Ова­мо свра­ћај, ју­на­че! Тво­ја се сре­ћа ро­ди­ла, сун­ча­ном ждра­ком по­ви­ла, Мје­се­цем сјај­ним го­ји­ла, зв’је­зда­ма сјај­ним ро­си­ла”.

гра­бље – шипражје тан­це – плес, игра, ко­ло је­зда­ше – ја­ха­ше, пу­то­ва­ше ждрак – зрак го­ји­ла – ра­сла, раз­ви­ја­ла

Из­вор: Вук Сте­фа­но­вић Ка­ра­џић. Срп­ске на­род­не пје­сме, књи­га I, Бе­о­град, Про­све­та, 1953. Увод у проучавање књижевности | 29

ИН­ТЕР­ПРЕ­ТА­ЦИ­ЈА d Какав је утисак на вас оставила народна песма Виша је гора од горе? Уочите тематско-мотивске целине у песми. Изложите шта садржи прва мотивска слика. Како је дочарана Ловћен-планина и пут који води до ње? Какве асоцијације у вама побуђује степенаст поредак гора које воде до оне највише планине? Размислите у каквом су односу опис Ловћен-планине и садржина вилинске песме.

ик е

d Други део песме казује о младићу који језди на коњу кроз сурову и дивљу планину гоњен својом чежњом. За чим трага коњаник коме се виле обраћају? Уочите шта оне својом песмом откривају младићу и на који начин то чине. Размислите, да ли су нешто прећутале? Наслућујете ли шта би то могло бити? Откријте смисао и симболику вилинске песме.

За в

од

за

уџ бе н

d Опишите простор на којем виле танце изводе мамећи младића привлачним светлосним визијама. Којим? Шта оне значе човеку? Какво значење уноси у песму симболика залеђеног врха, а шта за човека иначе представља највиша планина? Размислите које су мисли о општој људској судбини посредно исказане у песми Виша је гора од горе. d Проучите језик и природу стиха. Наведите које особености потврђују да ова песма припада народној књижевности. d Запазите појединости у песми из којих наслућујемо како незнани пе­ сник размишља о људској судбини. Објасните зашто човек не може трајно да освоји идеал који му се чини блиским и дохватљивим. Шта се у овој древној песми, из дубина народне мудрости, може наслутити о лепотама и драмама човековог постојања? d Размислите зашто се ова песма по мисаоним и поетским вредностима сматра песничким драгуљем наше народне лирике.

Непознати аутор, Цетиње, XIX век

30 | Читанка за I разред средње школе

ПОЈ­МОВ­НИК

ик е

књи­жев­ни пе­ри­од – епо­ха – раз­до­бље као нај­ши­ри по­јам у пе­ри­о­ди­за­ци­ји; под­ра­зу­ме­ва про­ме­не ко­је не за­ хва­та­ју са­мо умет­ност и књи­жев­ност већ под­ра­зу­ме­ва­ју ши­ре кул­тур­не про­ме­не; књи­жев­ни пра­вац – тер­мин исто­риј­скок­њи­жев­не пе­ри­ о­ди­за­ци­је ко­ји озна­ча­ва скуп је­дин­стве­них књи­жев­них и стил­ских цр­та у јед­ном књи­жев­ном пе­ри­о­ду; књижевна фор­ма­ци­ја – озна­ча­ва над­на­ци­о­нал­не ка­те­ го­ри­је, за раз­ли­ку од књи­жев­ног прав­ца; књи­жев­ни по­крет – тер­мин за озна­ча­ва­ње исто­риј­ског про­це­са у књи­жев­ном жи­во­ту (књи­жев­ни ма­ни­фе­сти, про­гра­ми, књи­жев­на кри­ти­ка); књи­жев­на шко­ла – под­ра­зу­ме­ва ау­то­по­е­тич­не ста­во­ве по­је­ди­них те­о­ре­ти­ча­ра и ства­ра­ла­ца књи­жев­но­сти.

уџ бе н

Књи­жев­на тради­ци­ја – (лат. traditio – предање, наслеђе) – утицај књижевне прошлости на књижевност каснијих времена; обухвата писце, дела, поетику, књижевне по­ ступке, теме и идеје које нова поколења писаца одаби­ рају за своје узоре. Tако се нпр. хуманизам и ренесанса, као и класицизам, угледају на антику, средњи век на би­ блијску традицију, док је авангарда одлучна у порицању и рушењу сваке традиције. Књи­жев­на пе­ри­о­ди­за­ци­ја – к­њи­жев­ноисто­риј­ски тер­­ мин ко­ји се ко­ри­сти у про­у­ча­ва­њу књи­жев­но­сти. У исто­ри­ји књи­жев­но­сти је из­вр­ше­на по­де­ла на књи­жев­ не пе­ри­о­де пре­ма за­јед­нич­ким дру­штве­ним, идеј­ним и књи­жев­ним осо­би­на­ма. До XIV ве­ка књи­жев­на по­де­ла се по­ду­да­ра са исто­риј­ским пе­ри­о­ди­ма (ста­ри век, сред­њи век), а за­тим до­ла­зи до пе­ри­о­ди­за­ци­је књи­жев­но­сти ко­ ја не пра­ти исто­риј­ска раз­до­бља. Исто­ри­ја књи­жев­но­сти раз­ли­ку­је сле­де­ће тер­ми­не пе­ри­о­ди­за­ци­је:

УТВР­ЂУ­ЈЕ­МО ПО­ЗНА­ТО И УСВА­ЈА­МО НО­ВО ГРА­ДИ­ВО

За в

од

за

За про­у­ча­ва­ње књи­жев­ног де­ла нај­бит­ни­је је тзв. ак­тив­но чи­та­ње под ко­јим се пр­вен­стве­но под­ра­зу­ме­ва кри­тич­ко и се­лек­тив­но чи­та­ ње, при ко­ме чи­та­лац те­жи да што ду­бље про­дре у умет­нич­к у струк­ ту­ру тек­ста и от­кри­је ње­гов сми­сао. У из­во­ре за про­у­ча­ва­ње књи­жев­ног де­ла спа­да, пре све­га, кон­крет­но књи­жев­но де­ло; оно се на­зи­ва при­мар­ним из­во­ром или при­мар­ном ли­те­ра­т у­ром. Кри­тич­ко из­да­ње озна­ча­ва нај­ пот­пу­ни­је на­уч­но из­да­ње тек­ста (пред­ста­вља по­след­њу ау­то­ри­ зо­ва­ну ва­ри­јан­т у ори­ги­нал­ног тек­ста). Се­к ун­дар­ни из­во­ри или се­к ун­дар­на ли­те­ра­т у­ра су из­во­ри из ко­јих се пре­у­зи­ма­ју не­ки по­ да­ци о књи­жев­ном де­лу (нпр. о исто­ри­ји на­стан­ка, о пр­вом из­да­њу, о кри­тич­кој оце­ни, о по­ле­ми­ка­ма по­во­дом тог де­ла и др.). Ту узимамо у обзир све рас­пра­ве, сту­ди­је и кри­тич­ке оце­не о не­ком де­лу или пи­сцу чи­је де­ло ис­тра­ж у­је­мо. Ли­те­ра­т у­ру о књи­жев­ном де­лу та­ко­ђе тре­ба па­ жљи­во чи­та­ти и про­у­ча­ва­ти, јер је тек на осно­ву ак­тив­ног од­но­са лич­ног и ту­ђег ис­к у­ства мо­г у­ће ва­ља­но са­гле­да­ти јед­но књи­жев­но оства­ре­ње. Спо­ља­шњи при­ступ (ме­тод) у про­у­ча­ва­њу књи­жев­но­у­мет­нич­ког де­ла ста­вља књи­жев­но де­ло у од­ре­ђе­ни кон­текст – то је про­у­ча­ва­ње ванк­њи­жев­них чи­ње­ни­ца, исто­риј­ских окол­но­сти у ко­ји­ма де­ло на­ста­ је, ве­зе ли­те­ра­т у­ре са дру­гим обла­сти­ма ми­шље­ња или дру­гим на­уч­ним ди­сци­пли­на­ма. Уну ­тра­шњи при­с туп или има­нен­тан ме­тод (име­нент­на кри­ти­ка) књи­жев­но де­ло са­гле­да­ва као фе­но­мен. Уну­тра­шњи при­с туп или ме­тод у пр­о­у­ча­ва­њу књи­жев­но­у­мет­нич­ког де­ла под­ра­зу­ме­ва ана­ли­зу де­ла као ау­то­ном­не тво­ре­ви­не за чи­је ту­ма­че­ње ни­с у нео­п­­ход­ни спо­ља­шњи чи­ ни­о­ци (пи­шче­ва би­о­гра­фи­ја или исто­риј­ски кон­текст). У овом при­с ту­пу се вр­ше раз­ли­чи­те ана­ли­зе са­мог књи­жев­ног тек­с та.

Увод у проучавање књижевности | 31

уџ бе н

ик е

По­де­ла на усме­ну и пи­са­ну књи­жев­ну традицију има по­себ­но ме­сто. Ра­ з­ли­ко­ва­ње усме­не и пи­са­не књи­жев­но­сти има зна­чај на­ро­чи­то у пра­ће­њу раз­во­ја књи­жев­но­сти у по­је­ди­ним дру­штве­ним сре­ди­на­ма и исто­риј­ским раз­до­бљи­ма. Усме­на књи­жев­ност да­ти­ра из нај­ра­ни­јег до­ба људ­ских за­јед­ ни­ца и пре­но­си­ла се усме­ним пу­тем, за раз­ли­к у од пи­са­не књи­жев­но­сти, ко­ја се ве­зу­је за пе­ри­од по­ја­ве пи­сма и не го­во­ри се, не­го се за­пи­су­је и чи­ та. На осно­ву раз­ли­ка ко­је по­сто­је из­ме­ђу усме­не (ко­ју тво­ри та­лен­то­ван ства­ра­лац и пре­но­си се усме­ним пу­тем, жи­вим го­во­ром као ко­лек­тив­ни из­раз) и пи­са­не књи­жев­но­сти (ко­ја има свог ау­то­ра и ја­вља се са­мо у пи­са­ ном об­ли­к у у књи­га­ма), не тре­ба схва­ти­ти да по­сто­је два раз­ли­чи­та ти­па књи­жев­но­сти. Из­ме­ђу усме­не и пи­са­не књи­жев­но­сти по­сто­је уза­јам­ни до­ди­ри и ути­ца­ји. У ри­зни­цу кул­т у­ре сва­ког на­ро­да ула­зе и усме­но и пи­ са­но књи­жев­но ства­ра­ла­штво. Након читања књижевног дела потребно је проучити секундарне изворе, који помажу разумевању књижевне епохе и културне традиције.

ТРЕ­БА ЗНА­ТИ И ОВО

За в

од

за

Усме­на књи­жев­ност је нај­ста­ри­ји и нај­ду­го­трај­ни­ји об­лик умет­но­сти ре­ чи. За њу се мо­же ре­ћи да је ста­ра ко­ли­ко и чо­век, ко­ли­ко и ње­го­ва по­тре­ба да сво­је емо­ци­је и са­зна­ња ис­ка­же. И усме­на и пи­са­на књи­жев­ност има­ју сво­је стил­ске осо­бе­но­сти ко­је су ре­зул­тат ства­ра­лач­ких мо­гућ­но­сти је­зи­ка, за­ви­ сно од то­га да ли се је­зик ко­ри­сти у усме­ном раз­го­во­ру или у пи­са­ној фор­ми. Усме­на књи­жев­ност се раз­ли­ку­је од пи­са­не пре све­га по то­ме што је основ­ни пра­о­блик сва­ке умет­нич­ке тво­ре­ви­не у усме­ној књи­жев­но­сти под­ ло­жан стал­ним про­ме­на­ма и но­вим уоб­ли­ча­ва­њи­ма. Ка­да је­дан умет­ник пи­ ше књи­жев­но де­ло, об­лик ко­ји му он да­је је ко­на­чан, сва­ки пут ка­да се де­ло пре­но­си, пре­штам­па­ва, ре­ци­ту­је, из­во­ди, оно се пре­но­си баш у том об­ли­ку у ко­јем је и на­ста­ло. Пре­но­ше­ње умет­нич­ких тво­ре­ви­на из усме­не тра­ди­ци­ је под­ра­зу­ме­ва увек сло­бо­дан, су­ства­ра­лач­ки од­нос пре­ма де­лу. Пе­ва­чи или ка­зи­ва­чи на­род­них пе­са­ма уче­ству­ју с ви­ше или ма­ње да­ро­ви­то­сти и сми­ сла у обо­га­ћи­ва­њу или по­јед­но­ста­вљи­ва­њу пе­сме или при­че ко­ју ка­зу­ју. Та­ко, уме­сто ин­ди­ви­ду­ал­не и не­про­мен­љи­ве умет­нич­ке тво­ре­ви­не до­би­ја­мо ко­ лек­тив­ну умет­нич­ку тво­ре­ви­ну ко­ја је без ко­нач­ног, ау­тен­тич­ног об­ли­ка; у усме­ној књи­жев­но­сти по­сто­ји увек низ па­ра­лел­них ва­ри­ја­на­та јед­но­га де­ла, јед­не пе­сме или при­че. Усме­на тра­ди­ци­ја има и свој усме­ни стил, ко­ји од­го­ва­ра усме­ном на­чи­ну ка­зи­ва­ња: пре­но­ше­ње јед­не умет­нич­ке тво­ре­ви­не олак­ша­ва­ју све вр­сте по­ на­вља­ња. По­је­ди­ни мо­ти­ви, па и чи­та­ви си­жеи, по­себ­но у про­зним и ду­жим еп­ским вр­ста­ма, има­ју ши­ро­ку, ин­тер­на­ци­о­нал­ну рас­про­стра­ње­ност. У по­е­ зи­ји, стал­ни епи­те­ти, уста­ље­на из­ра­жај­на сред­ства, уста­ље­на ме­трич­ка ше­ма за од­го­ва­ра­ју­ће са­др­жа­је (ре­ци­мо, де­се­те­рац у срп­ској на­род­ној епи­ци) и низ дру­гих уста­ље­них фор­му­ла (фор­му­ла­тив­ност) слу­же пе­ва­чу као чвр­сто упо­ ри­ште јер се по­на­вља­ју у мно­гим пе­сма­ма. (Јо­ван Де­ре­тић, Исто­ри­ја срп­ске књи­жев­но­сти)

32 | Читанка за I разред средње школе

ик е уџ бе н за

Српска академија наука и уметности у Београду

од

СТВА­РА­ЛАЧ­КА РА­ДИ­О­НИ­ЦА

За в

Упоредите ауторске лирске песме Весела јесен Десанке Максимовић и Звезде Јована Дучића са народном лирском песмом Виша је гора од горе. Забележите све сличности и разлике које запажате.

ПРО­ВЕ­РИ­ТЕ ЗНА­ЊЕ

1. У ка­квим усло­ви­ма на­ста­је усме­на, а у ка­квим пи­са­на књи­жев­ност? 2. Ка­кве су раз­ли­ке из­ме­ђу усме­не и пи­са­не књи­жев­но­сти? 3. Којој врсти (жанру) својом темом припада народна песма Виша је гора од горе? 4. Објасните разлику у спољашњем и унутрашњем приступу у проучавању књижевноуметничког дела. 5. Можемо ли да утврдимо којој књижевној епохи припада песма Виша је гора од горе? 6. Шта је примарни, а шта секундарни извор у тумачењу књижевности? 7. Какав значај има књижевна традиција за народ коме књижевно дело припада?

Увод у проучавање књижевности | 33

Проучавање књижевности: наука о књижевности

Н

ик е

Као што не­ко ко је му­зич­ки обра­зо­ван бо­ље схва­та фу­гу не­го­ли онај ко­ји се не раз­у­ме у му­зи­ку и за ко­га је та­ква фу­ га са­мо ни­за­ње то­но­ва, та­ко ће и ли­те­рар­но обра­зо­ван чо­век бо­ље раз­у­ме­ти пе­снич­ко де­ло не­го што је слу­чај са чо­ве­ком ко­ји то де­ло до­жи­вљу­је је­ди­но као на­дра­жај. Вол­фганг Кај­зер

За в

од

за

уџ бе н

а­у­ка о књи­жев­но­сти об­ух­ ва­та укуп­на зна­ња о књи­жев­ним по­ја­ва­ ма, пи­сци­ма, раз­во­ју књи­жев­но­сти, од­но­су књи­жев­но­сти и дру­штва, од­но­су књи­жев­но­сти и оста­лих умет­но­сти. Она има ши­ро­ко по­ље про­у­ ча­ва­ња, па се за­то гра­на у не­ко­ли­ко на­уч­них обла­сти. Це­ло­к уп­на на­у­ка о књи­жев­но­сти мо­же се по­де­ли­ти на три обла­сти про­у­ча­ва­ња, ко­је има­ју сво­је спе­ци­фич­но­сти и мо­г у се по­сма­тра­ти као де­ло­ви или под­руч­ја на­у­ке о књи­жев­но­сти. То су: те­о­ри­ја књи­жев­но­сти, књи­жев­на кри­ти­ка и исто­ри­ја књи­жев­но­сти. Ове на­уч­не ди­сци­пли­не мо­ра­ју би­ти уза­јам­но по­ве­за­не по­што се про­бле­ми њи­хо­вог про­у­ча­ва­ња про­жи­ма­ју. У том сми­слу пред­ста­вља­ју са­мо три ви­да ис­тра­жи­ва­ња на­у­ке о књи­жев­но­сти. Те­о­ри­ја књи­жев­но­сти или по­е­ти­ка (гр. po­ie­ ­ti­ke – пе­снич­ка ве­шти­на) је­сте те­ор ­ иј­ска ди­сци­пли­на о оп­штим осо­би­на­ма књи­жев­ног де­ла као је­ зич­ког умет­нич­ког де­ла. Ис­пи­т у­је при­ро­ду књи­жев­ног де­ла као осо­бе­ног ви­да чо­ве­ко­вог ду­хов­ног ства­ра­ња осла­ња­ју­ћи се на оп­шту те­о­ри­ју умет­ но­сти или есте­ти­к у. Та­ко­ђе ис­пи­т у­је је­зик као сред­ство ко­јим се оства­ ру­је књи­жев­но­у­мет­нич­ко де­ло, чи­ме се укљу­чу­је у област сти­ли­сти­ке и лин­гви­сти­ке. Књи­жев­на кри­ти­ка вред­ну­је и ту­ма­чи књи­жев­на де­ла и слу­жи као спо­на из­ме­ђу књи­жев­ног де­ла и чи­та­о­ца. Ова функ­ци­ја по­сред­ни­штва сма­тра се да­нас основ­ним за­дат­ком књи­жев­не кри­ти­ке. Ипак, те­шко је да­ти је­дин­стве­ну де­фи­ни­ци­ју књи­жев­не кри­ти­ке јер је она у ра­зним епо­ ха­ма има­ла раз­ли­чи­те ме­то­де кри­тич­ких по­сту­па­ка. Књи­жев­на кри­ти­ка је пре све­га ори­јен­ти­са­на на са­вре­ме­на књи­жев­на де­ла, ко­ја по­сма­тра са аспек­та са­вре­ме­но­сти. Исто­ри­ја књи­жев­но­сти про­у­ча­ва књи­жев­не по­ја­ве у исто­риј­ском на­ста­ја­њу и раз­во­ју; пра­ти раз­вој по­је­ди­них ро­до­ва и вр­ста; из­у­ча­ва пе­ снич­ки је­зик и стил; узи­ма у об­зир дру­штве­не, по­ли­тич­ке и кул­т ур­не при­ ли­ке у ко­ји­ма на­ста­ју по­је­ди­на књи­жев­на де­ла; вр­ши по­де­лу на књи­жев­на ра­з­до­бља и епо­хе. 34 | Читанка за I разред средње школе

НА­У­К А О КЊИЖЕВНО­СТИ Те­о­ри­ја књи­жев­но­сти – про­у­ча­ва и де­фи­ни­ше по­ја­ве у књи­жев­но­сти – ства­ра и ко­ри­сти књи­жев­ну тер­ми­ но­ло­ги­ју – кла­си­фи­к у­је и си­сте­ма­ти­зу­је зна­ња о књи­жев­но­сти

Исто­ри­ја књи­жев­но­сти

Књи­жев­на кри­ти­ка

– на­ци­он ­ ал­на – ин­фор­ми­ше чи­та­о­це о по­ја­ва­ма у – упо­ред­на / ком­па­ра­тив­на све­ту књи­жев­но­сти – оп­шта / свет­ска – про­фе­си­о­нал­но ис­тра­жу­је књи­жев­ – т у­ма­чи раз­вој епо­ха, стил­ских пра­ не по­ја­ве ва­ца, књи­жев­них школа и поетика – вред­ну­је естет­ске вред­но­сти у књи­ жев­ном де­лу

СТВА­РА­ЛАЧ­КА РА­ДИ­О­НИ­ЦА

За в

од

за

уџ бе н

ик е

Прочитајте пажљиво следећи текст који садржи упутства за организовање активности при изради есеја, расправе, презентације и сл. Би­бли­о­гра­фи­ја об­у­хва­та по­пис свих књи­га јед­ног пи­сца или по­пис свих из­да­ња јед­ног де­ла, као и по­пис свих кри­тич­ких тек­сто­ва о том де­лу. Сви ови по­да­ци доступни су у сва­кој ве­ћој би­ бли­о­те­ци ко­ја по­ред ау­тор­ског има и пред­мет­ни ка­та­лог. По­пис би­бли­о­­граф­ске је­ди­ни­це мо­ра са­др­жа­ти: име ау­то­ра, на­зив де­ла, ме­сто и го­ди­ну из­да­ња, име из­да­ва­ча, фор­мат. По­да­ци ко­ји се узи­ма­ју из при­мар­них и се­кун­дар­них из­во­ра уво­де се у днев­ник чи­та­ња. Уко­ли­ко по­сле про­у­ча­ва­ња књи­жев­ног де­ла тре­ба на­пи­са­ти не­ки есе­ји­стич­ки, кри­тич­ки или на­уч­ни рад о ње­му, под­ра­зу­ме­ва се да на­уч­но-тех­нич­ка ме­то­да прет­хо­ди пи­са­њу. По­што се утвр­ди те­ма и од­ре­ди ње­но те­жи­ште, при­сту­па се из­ра­ди ко­нцеп­та, тј. ски­це или пла­на ра­да. Пре­ма том кон­цеп­ту раз­ра­ђу­је се те­ма. Под тер­ми­ном на­уч­не апа­ра­ту­ре под­ра­зу­ме­ва­мо би­бли­о­гра­фи­ју и фу­сно­те – бе­ле­шке, при­мед­ бе или на­по­ме­не уз текст ко­је се штам­па­ју на дну стра­не да до­пу­не или об­ја­сне основ­ни текст. Фу­с­но­те су од­ли­ка на­уч­них и струч­них ра­до­ва. Нај­че­шће се штам­па­ју сит­ни­јим сло­ви­ма, а од гор­њег тек­ста се одва­ја­ју пра­зни­ном или цр­том. Њи­хов ре­до­след се обе­ле­жа­ва ма­лим арап­ ским, ре­ђе рим­ским бро­је­ви­ма (од је­дан па да­ље) или зве­зди­цом са де­сне стра­не ре­чи у тек­сту. Уко­ли­ко се те­ма до­ку­мен­ту­је ци­та­ти­ма из ли­те­ра­ту­ре, они мо­ра­ју би­ти обе­ле­же­ни у са­мом тек­ сту или у на­по­ме­на­ма ис­под тек­ста, тј. у фу­сно­та­ма.

1. Шта об­у­хва­та на­у­ка о књи­жев­но­сти? 2. Об­ја­сни­те с ко­јих аспе­ка­та про­у­ча­ва­ју књи­жев­ност три на­уч­не ди­сци­пли­не и ка­кав је њи­хов ме­ђу­соб­ни од­нос. 3. Ко­јим се под­руч­ји­ма ба­ви те­о­ри­ја књи­жев­но­сти и ко­ју зна­чај­ну кла­си­фи­ка­ци­ју вр­ши? Те­о­ри­ја књи­жев­но­сти ства­ра и ко­ри­сти књи­жев­ну тер­ми­но­ло­ги­ју. Шта је књи­жев­на тер­ми­но­ло­ги­ја? 4. Шта је пред­мет про­у­ча­ва­ња исто­ри­је књи­жев­но­сти? 5. Чи­ме се ба­ви књи­жев­на кри­ти­ка? 6. По­че­так про­у­ча­ва­ња књи­жев­ног де­ла пове­зу­је се с ода­бра­ном ли­те­ра­ту­ром. Об­ја­сни­те ка­ква је ли­те­ра­ту­ра нео­п­ход­на. Шта је би­бли­о­гра­фи­ја?

Увод у проучавање књижевности | 35

ПРО­ВЕ­РИ­ТЕ ЗНА­ЊЕ

КЊИЖЕВНИ РОДОВИ И ВРСТЕ

К

од

за

уџ бе н

ик е

њижевни родови и врсте. – Груписање књижевних дела у шире скупине према садржајима, облицима и општим одлика­ ма врше проучаваоци књижевности. Захваљујући том груписању и разврставању и читаоци се лакше сналазе у шароликом и богатом свету књижевности. Најопштија подела класификује књижевна дела на она која су писана у стиху и она која су писана у прози. Постоји и подела књижевних дела на она настала усменим путем (народна/усмена књижевност) и она чији је творац познат (ауторска/уметничка књи­ жевност). Књижевна дела могуће је разликовати и према форми, мотивима и тематици. Треба истаћи да најдубљи корен у традицији изучавања књижевности има подела на три књижевна рода. Сваки књижевни род и врста изражава по један вид човековог доживљаја света. Као што је живот сложен из многих појединости, тако је и књижевно дело израз сложених уметничких стања и ра­зли­ читих односа према свету и животу. Према томе, свако дело садржи у себи и лирске, и епске, и драмске особине, у мањој или већој мери. Али свако књижевно дело у својој основној структури, према некој унутрашњој особини, може се одредити као лирика (заснована на осећањима), епика (заснована на причи) или драма (заснована на драмском сукобу). Сваки од појединих родова дели се на врсте и подврсте. (На пример, епика је књижевни род, роман врста епике, а историјски роман подврста.) Сва три књижевна рода јављају се у стиху и у прози.

За в

Структура књижевног дела

П

риликом проучавања књижевног дела полази се од неких општих структурних особина. Под појмом структура књижевног дела подразумева се начин на који се остварују књижев­ ноуметнички садржаји. Разликујемо следеће елементе у струк­ тури књижевног дела: стваралачка грађа, тема, мотив, фабула и сиже, композиција, лик. Ства­ра­лач­ка гра­ђа до­ла­зи из раз­ли­чи­тих из­во­ра ко­је ау­то­ри на умет­нич­ки на­чин об­ли­к у­ју и уно­се у свет де­ла. Ау­тор се ко­ри­ сти раз­ли­чи­тим ма­те­ри­ја­лом: ми­том, опи­си­ма исто­риј­ских зби­ва­ ња, по­ли­тич­ким и дру­штве­ним чи­ње­ни­ца­ма, али и дру­гим спи­си­ма, днев­ни­ци­ма, бе­ле­шка­ма, пре­пи­ском, ме­мо­а­ри­ма, пу­то­пи­си­ма, а по­ не­кад цр­пе гра­ђу и из са­ме књи­жев­но­сти; гра­ђа мо­же би­ти узе­та и

36 | Читанка за I разред средње школе

За в

од

за

уџ бе н

ик е

из ис­к у­ства, жи­вот­не ствар­но­сти, али и из све­та ма­ште јер ау­тор мо­же да об­ли­к у­је свет и по­ја­ве ко­је ни­ко ни­ка­да ни­је за­ми­слио. Те­ма је основ­на са­др­жи­на, од­но­сно оно о че­му го­во­ри књи­жев­ но де­ло. Мно­га књи­жев­на де­ла по­се­ду­ју мно­штво те­ма, па се го­во­ри о те­ма­ти­ци. Глав­на те­ма до­ми­ни­ра књи­жев­ним де­лом, док су спо­ ред­не те­ме оне ко­ји­ма је да­то ма­ње про­сто­ра у де­лу. Мо­тив је нај­ма­ња те­мат­ска је­ди­ни­ца, нај­ма­њи део књи­жев­ног тек­ста ко­ји има из­ве­сно са­мо­стал­но зна­че­ње у окви­ру те­ме. Мо­ ти­ви мо­г у би­ти глав­ни и спо­ред­ни. Не­ки мо­тив се мо­же уче­ста­ ло по­ја­вљи­ва­ти у књи­жев­ном де­лу и та­да га на­зи­ва­мо лајт­мо­тив. Мо­ти­ви мо­г у по­кре­та­ти рад­њу (као што су по­ступ­ци ју­на­ка) и та­да их на­зи­ва­мо ди­на­мич­ки мо­ти­ви. Ста­тич­ни мо­ти­ви не до­при­но­се ме­ња­њу си­т у­а­ци­је и по­ме­ра­њу рад­ње. Ти­пич­ни ста­тич­ни мо­ти­ви су опи­си (при­ро­де, ме­ста, ли­ко­ва). Мно­ги исто­вет­ни мо­ти­ви по­ја­вљу­ ју се у фол­кло­ру раз­ли­чи­тих на­ро­да у раз­ли­чи­то вре­ме – лу­та­ју­ћи, ин­тер­на­ци­о­нал­ни мо­ти­ви (нпр. по­вра­так рат­ни­ка, от­ми­ца не­ве­ сте, на­сил­но ра­ста­вље­ни љу­бав­ни­ци итд.). Мо­ти­ва­ци­ја (лат. mo­ti­va­tio – по­кре­тач) од­но­си се на еп­ска и драм­ ска де­ла у којима је фа­бу­ла из­гра­ђе­на на узроч­но-по­сле­дич­ним ве­за­ма, па по­ступ­ци ли­ко­ва мо­ра­ју би­ти оправ­да­ни, тј. морају има­ти мо­ти­ва­ ци­ју. Фа­бу­ла и си­же: 1. фа­бу­ла озна­ча­ва све до­га­ђа­је у де­лу (оно што се при­по­ве­да) ис­при­ча­не хр­о­но­ло­шки и узроч­но-по­сле­дич­но; 2. си­ же се од­но­си на рас­по­ред до­га­ђа­ја у де­лу (на­чин на ко­ји се фа­бу­ла при­по­ве­да), умет­нич­ки ор­га­ни­зо­ван при­каз до­га­ђа­ја у де­лу. Ком­по­зи­ци­ја пред­ста­вља ори­ги­на­лан ток из­ла­га­ња и на­чин на ко­ји се раз­ли­чи­ти еле­мен­ти по­ве­зу­ју у це­ли­ну, њи­хов по­ре­дак, уза­ јам­не од­но­се и ве­зе ко­је се ус­по­ста­вља­ју. Лик је но­си­лац рад­ње у књи­жев­ном де­лу. Лик је сло­же­на умет­ нич­ка тво­ре­ви­на пре­ко ко­је се оства­ру­је нај­ду­бљи слој умет­нич­ког де­ла – слој иде­ја. Срод­ни тер­ми­ни су: ју­нак, ка­рак­тер, тип, пор­трет. Ју­нак је глав­ни и нај­ва­жни­ји но­си­лац рад­ње у књи­жев­ном де­лу. Ка­рак­тер пред­ста­вља ин­ди­ви­ду­ал­не, пси­хо­ло­шке и мо­рал­не цр­те лич­но­сти. Тип озна­ча­ва ре­пре­зен­та­тив­не цр­те ли­ко­ва у књи­жев­ ним де­ли­ма од­ре­ђе­не вр­сте, гру­пе љу­ди, дру­штве­ног сло­ја или епо­ хе. Пор­трет је пред­ста­вља­ње ли­ка у књи­жев­ном де­лу с те­жњом да спо­ља­шњи из­глед од­ра­жа­ва уну­тра­шње осо­би­не ли­ка. Спе­ци­фич­не ства­ра­лач­ке по­ступ­ке ко­ји се при­ме­њу­ју у пред­ста­вља­њу ли­ко­ва на­ зи­ва­мо ка­рак­те­ри­за­ци­ја.

Увод у проучавање књижевности | 37

Ли­ри­ка

С

За в

од

за

уџ бе н

ик е

тари Грци су песме пратили жичаним инструментом – лиром, па је по њему књижевни род добио назив – лирика. Лирика је као књижевни род најстарија и синкретично је била повезана са музиком, певањем и покретом у плесу. Лирика је задржала својство мелодичности, ритма, риме и интонације, зато делује јединством звука и значења. Првобитни облик лирике, кратке форме ритмичког певања, развио се у устаљени ритмички образац – стих. Основне одлике лирике као књижевног рода су: емоционалност, фигуративност, мисаоност, мелодичност, непосредност, субјективност и сажетост. Сажетост – краткоћа израза важна је одлика лирике. У њој се не приповеда о догађају, већ је израз непосредног, тренутног или личног искуства, што истиче њену субјективност. Посебно наглашена емоционалност (осећајност) у лирици изражава се путем сликовито­ сти, великим бројем стилских фигура, отуда фигуративност спада у најважнија обележја лирике. Лирска песма је назив за појединачно дело лирике. Лирска пе­ сма је кратка, сажета уметничка творевинау којој је дат неки доживљај, лични став, изнета нека мисао или идеја. Општа структура лирске песме, према савременим књижев­ ним теоретичарима, може бити спољашња и унутрашња. Спољашња структура обухвата оне елементе и обележја која су, једноставно ре­ чено, изван песме (песникова биографија, културне, друштвене и ис­ торијске околности). Ту спада изучавање лирских врста, врста стро­ фа и сл. Унутрашња структура лирске песме доприноси да дело има својство уметничке творевине. Она обухвата изучавање песничког језика, стила, звука, риме, звучних фигура, риме, песмничких слика, теме, мотива, композиције и посебно – улоге лирског субјекта (лир­ ско ЈА). Језичко-мелодијске одлике песме битан су елеменат унутра­ шње структуре лирске песме. Теме лирских песама, иако шаролике, ипак се своде на известан круг општих тема, као што су: љубав, смисао живота, пролазност, смрт, родољубље, природа, завичај и песништво, то јест поетика умет­ ничког стварања. Мотиви су најмања тематска јединица у лирској песми. Мотиви се за основни мотив везују асоцијативно. Могу се везати развијањем (низањем паралелних мотива), градацијски или контрастно. Композиција у лирској песми је врло специфична. Везана је за спољашње ознаке лирске песме (строфа, стих), али се унутрашња ком­ позиција бави композицијом мотива у лирској песми. Запажамо мо­ тиве, њихово развијање и уметничко повезивање како се нижу један

38 | Читанка за I разред средњe школe

За в

од

за

уџ бе н

ик е

за другим у конкретне појединости или апстрактне слике – утврђујемо мисли, осећања, поруке. Је­зик лир­ске пе­сме почива на из­бо­ру ре­чи и њи­хо­вом рас­по­ре­ ђи­ва­њу у оквиру ре­че­ни­це и уну­тар сти­ха као ри­там­ске ор­га­ни­за­ци­је. Стих је нај­ма­њи део пе­сме, је­дан ред у пе­сми ко­ји чи­ни рит­мич­ку ор­га­ни­за­ци­ју, као на при­мер у на­род­ној по­е­зи­ји – осме­рац и де­се­те­рац, ко­ји се де­ли це­зу­ром (па­у­зом) на два си­ме­трич­на или аси­ме­трич­на де­ла. У умет­нич­кој по­е­зи­ји, за­ви­сно од ме­трич­ко-рит­мич­ког скло­па, раз­ли­ку­ју се ве­за­ни и сло­бод­ни сти­хо­ви. Ве­за­ни или тра­ди­ци­о­нал­ни стих гра­ди се уста­ље­ним пра­ви­ли­ма ко­ја од­ре­ђу­ју ње­го­ву ду­жи­ну (број сло­го­ва), ри­там и ри­му. Сло­бод­ни сти­хо­ви у пе­сми не­ма­ју исту ду­жи­ну, пра­вил­ну ри­му и ујед­на­чен ри­там. Све то ука­зу­је да је­зик лир­ске пе­сме ни­је оби­чан, сва­ко­днев­ни, ко­му­ни­ка­тив­ни је­зик, већ умет­нич­ки је­зик. Лир­ска пе­сма не­гу­је се и у ста­ри­јој усме­ној (на­род­ној) и у мла­ђој умет­нич­кој (пи­са­ној) књи­жев­но­сти. Лир­ске на­род­не пе­сме де­ле се на: об­ред­не, оби­чај­не, ми­то­ло­ шке, ре­ли­ги­о­зно-мо­ра­ли­стич­ке, по­сле­нич­ке пе­сме и пе­сме о ра­ду, шаљиве песме, по­ро­дич­не и љу­бав­не пе­сме. Лир­ске ау­тор­ске пе­сме, пре­ма те­ми и вр­сти осе­ћа­ња, де­ле се на: љу­бав­не пе­сме, оде, ро­до­љу­ би­ве пе­сме, хим­не, ми­са­о­не (ре­флек­сив­не) пе­сме, ди­ти­рам­бе, опи­сне пе­сме (де­скрип­тив­не), еле­ги­је, со­ци­јал­не пе­сме, ша­љи­ве и са­ти­рич­не пе­сме итд.

Увод у проучавање књижевности | 39

Лоренс Алма-Тадема, Сапфо и Алкеј, 1881. година

Васко Попа Очију твојих да није

ПРИСТУП КЊИЖЕВНОМ ДЕЛУ

П

ик е

уџ бе н

Очију твојих да није Не би било неба У малом нашем стану Смеха твога да нема Зидови не би никад Из очију нестајали

Славуја твојих да није Врбе не би никад Нежне преко прага прешле

За в

од

Рођен је у Гребенцу код Вршца. Сту­ дирао је у Бечу, Букурешту и Београду. Један је од највећих савремених срп­ ских песника модерног лирског изра­ за. Бавио се превођењем са францу­ ског језика. Поезија му је награђивана нашим књижевним наградама, а доби­ тник је и Аустријске државне награде за европску књижевност (1967). Био је члан САНУ. Значајне збирке песама Васка Попе говоре о животу савременог човека. Његова поезија обележена је прожи­ мањем митских и симболичких слоје­ ва. Песничка збирка Кора (1953) озна­ чила је долазак нове песничке струје у српску књижевност; затим су изaшле из штампе следеће збирке песама: Непочин-поље (1956), Споредно небо (1968), Усправна земља (1972), Вучја со (1975), Живо месо (1975), Кућа насред друма (1975). Велики број песама посветио је српским и словенским митовима и предањима инспирисан историјском, културном и књижевном баштином: антологија народних умотворина Од злата jабука (1958), хумора, Урне­ бесник (1960) и песничке фантастике Поноћно сунце (1962); Сабрана дела (1997).

за

Васко Попа (1922–1991)

есма Васка Попе Очију твојих да није објављена је у његовој првој песничкој књизи Кора, у циклусу Далеко у нама који садржи нежну љубавну лирику прожету непосредношћу и топлином. Ову љубавну песму Васка Попе упознали сте у основној школи, утврдили сте њену тему и симболику. Сетите се лирских песама које су у ваш живот уносиле посебна расположења, почев од Антићевог Плавог чуперка, Опомене Де­санке Максимовић, Змајевог дитирамба Ал’ је леп овај свет до прошлогодишњих руковети љубавних песама које су вам свакако у свежем сећању. Припремите се да одлике лирике као књижевног рода потврдите на овој песми изузетног лиризма. Изражајно читајте песму и откриће вам све своје особености и лепоте.

Руку твојих да није Сунце не би никад У сну нашем преноћило Извор: Васко Попа, Кора, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 1998.

ИНТЕРПРЕТАЦИЈА d Размислите, чиме вас је песма Васка Попе Очију твојих да није изненадила? О каквом то осећању лирски субјекат са заносом и усхићењем говори? d Објасните каква су осећања и мисли пробудиле у вама поетске чари богатих асоцијативних слика. Размотрите шта вас подстиче да се уживите у расположења и атмосферу песме. 40 | Читанка за I разред средње школе

d Одредите основни мотив и тему ове песме, која на сликовит и сажет начин дочарава задовољства и усхићења лирског субјекта.

ик е

d Изложите унутрашњу организацију мотива у песми – мотивску структуру. Утврдите којим се мотивима остварају емотивни садржаји у песми. d Посматрајте однос главних и споредних мотива. Запажајте како главни мотиви својим делањем условљавају споредне као мотиве лепоте објекта љубави. d Објасните ток осећања и мисли од почетног до завршног стиха. d У песми постоје унутрашњи склад и хармонија. Уочите којим се уметничким средствима то остварује. d Посматрајте конструкцију друге, треће и четврте терцине. У чему се од њих разликује прва терцина?

За в

од

за

уџ бе н

d У поетском језику очи имају врло широк спектар асоцијативних веза и значења. Наведите неке од њих и доведите их у везу са ширином и бе­ скрајем неба. Запазите какве размере добијају очи, односно лепота очију као богатство светлости и топлине погледа. Објасните појаву хиперболичности у песми. d Лирски субјекат многозначним метафорама говори о лепотама своје драге. Изложите тумачење поетских слика метафоричко-симболичког значења. Анализирајте завршну поетску слику где је дошло до загрљаја (руку) као завршне љубавне приче која добија космичке размере и носи симболички смисао – поређењем љубави и Сунца (без ког нема живота…). d Утврдите ритамску организацију и версификацију песме. d У песниковом језгровитом, вишеслојном и многозначном језику ове песме пронађите тропе и стилске фигуре. Испитајте метафоре и симболе, хиперболу и градацију, метонимију и персонификацију, стихове без риме и песму без интерпункције (цела песма смештена у једну реченицу?). d Образложите закључак о еуфонијско-ритамском квалитету песме. d Tумачите смисао и поруку песме Очију твојих да није. Објасните асоцијације које је песник појединим мотивима призвао у уметнички свет, смисао и поруку песме. d Процените у чему је лепота и уметничка вредност љубавне песме Васка Попе Очију твојих да није.

УТВРЂУЈЕМО ПОЗНАТО И УСВАЈАМО НОВО ГРАДИВО Попа, српски лиричар XX века. – Збирка Кора Васка Попе садржи циклус љубавне лирике под називом Далеко у нама. Преко вишезначних мотива у лирској песми Очију твојих да није лирски субјекат уздиже улогу и смисао љубави. Васко Попа припада групи младих песника који су се у српској књижевности појавили шездесетих година XX века и својим првим збиркама

Увод у проучавање књижевног дела | 41

Момо Капор, Стабло љубави, 1994. година

за

уџ бе н

ик е

песама обогатили српску лирику (Стеван Раичковић, Васко Попа, Мио­ драг Павловић и Бранко Миљковић). У њиховим остварењима налазиле су се изразитије тежње ка модерном песничком изразу и успостављању веза с токовима савремене поезије у свету. Подстицај су им давали књи­ жевна критика и преводи њихове поезије на више језика (немачки, фран­ цуски, енглески, руски и др.). Васко Попа јавио се у српској књижевности новим стилом, који карак­ терише збијеност израза и краткоћа. Песников модернизам (у значењу – савремености) није само у новој форми и новим стилским средствима него и у новој осетљивости и естетском доживљају стварности. Песма Очију твојих да није је из најранијег циклуса Далеко у нама, који је састављен од нежне љубавне лирике прожете сликама непосредности и топлине односа двоје људи који се воле. Песма је испевана у апострофи, песник се обраћа својој драгој истичући очи, њен смех и руке у његовом доживљају љубави, чежње, опчињености и срећи. Запажен је песников не­ мир и нова осетљивост пред доживљајем стварности. Експресивност (изражајност) језика Васка Попе показује склад између гласовног звучања речи и њиховог значења. Битна својства његове пое­ зије пре свега се огледају у концизности језика у стиху, у необичном споју речи и сложености њихових значења, као и у трагању за кључем њихових порука. Многи проучаваоци поезије Васка Попе посебно наглашавају структу­ ру његове поезије. У строгој форми те структуре битно се одређује пое­ тика Васка Попе – њена веза с књижевном традицијом и њена модерност.

За в

од

ВРСТЕ УМЕТНИЧКЕ/АУТОРСКЕ ЛИРИКЕ ЛИРИКА према доминантним мотивима и осећањима Описна − дескриптивна песма Родљубива − патриотска песма Мисаона − рефлексивна песма Љубавна песма Шаљива песма Елегија Социјална песма

ТРЕБА ЗНАТИ И ОВО

Попин песнички језик. – Најзад, треба указати и на још један урођен квалитет Попиног песничког језика: његову музикалност. Она је укорење­ на у исконску музикалност нашег језика као таквог. Попине метричке и говорне мелодијске целине никад нису свесно грађене по некој задатој шеми, али су врло често „школски” правилне – јер му се језик спонтано кристалише, на пример, у лирски осмерац. Када је реч о Попиној поезији, на ту се музикалност често заборавља: она је, међутим, толико очигледна 42 | Читанка за I разред средње школе

– ономе кога то занима – да су се овој поезији често обраћали композитори ослушкујући у њеним стиховима природног савезника музике. (Иван В. Лалић, О поезији Васка Попе) СТВАРАЛАЧКА РАДИОНИЦА

За в

од

за

уџ бе н

ик е

Пренесите табелу о врстама ауторских/уметничких песама у своје свеске за школски рад и попуните колоне насловима песама којих се радо сећате. На следећи час обавезно донесите ту свеску за школски рад. За школски час планираног интерпретативног рецитовања научите једну песму по избору из своје табеле. У Дневник читања унесите још неку љубавну песму Васка Попе. Напишите своју љубавну песму. Забележите која вам се љубавна песма највише свиђа и зашто. Покушајте да је њоме инспири­ сани насликате или да за њу компонујете музику, па свој рад донесите на следећи час. Настојте да упознате нека ликовна дела на тему љубави. Поведите разговор о овој теми и на часовима музичке и ликовне уметности. По свом избору, слушајте музику компонованих љубавних песама.

Момо Капор, Ондина, 2007. година

ПРОВЕРИТЕ ЗНАЊЕ 1. Покажите одлике лирског песништва као књижевног рода које поседује песма Васка Попе Очију твојих да није. 2. Протумачите поруке песме Очију твојих да није које зраче звуком, хармонијом и значењем лепоте мисли и лепоте живота.

Увод у проучавање књижевног дела | 43

Епи­ка

Е

За в

од

за

уџ бе н

ик е

пи­ка (гр. epikos – реч, говор, прича) један је од три књижевна рода (поред лирике и драме). Обухвата књижевна дела заснована на приповедању неког стварног или измишљеног догађаја и на описивању (јунака, предела и простора где се одиграва збивање). Опште одлике епике: – објективност – приповедач (наратор) излаже догађаје хронолошки, мирно и објективно, без личног тона и изражавања осећања; са мање или веће дистанце приповеда или описује догађаје; – приповедање о догађајима и јунацима – у ликовима препознајемо представнике колектива; код приповедања јавља се функционално – епско описивање, као и наративни дијалози који се разликују од актуализованих драмских дијалога; приликом описивања мотиви се нижу по сличности и повезују узрочно-последично; – тема о којој се приповеда припада прошлости; ретроспективно приповедање – казивање о догађајима полазећи од садашњих ка про­ шлим; наратор не учествује у догађајима; за теме се бирају значајни догађаји из живота народа или заједнице; – развијена фабула – прича је хронолошки организована и обилује детаљима о прошлим догађајима; фабула је окосница епске радње у узрочно-последичном односу, док сиже представља начин повезивања догађаја и мотива; – опширно приповедање (дужа форма) – епска опширност, приповедање се проширује дигресијама и епизодама; обрада епских тема и ликова захтева развијен смисао за епску композицију, у ширем смислу за епску технику; у епском делу води се рачуна о распореду мотива (тј. мањих тематских целина које чине сиже књижевног дела), о узрочно-последичним везама и о хронолошком низању догађаја. Облици казивања у епском делу су: нарација, дескрипција, дијалог, монолог, унутрашњи монолог и доживљени говор. . Скуп књижевних поступака и средстава карактеристичних за епску поезију чини епску технику. Под епском техником подразумевамо: краћи увод (предмет приповедања и јунаци); непосредно увођење у центар збивања (in medias res); ретардацију, тј. успоравање (задржавање) приказивања догађаја да би се потпуније развило излагање и појачало ишчекивање; епизоде, дигресије и понављања помоћу којих се ретардација остварује. Дигресије успоравају приповедање удаљавањем од основног тока излагања; епизоде су развијени и заокружени облици дигресија; понављања успоравају приповедање, али и подсећају на важнија збивања или ситуације. Устаљени облици понављања (епске формуле) карактеристични су у усменој епској поезији. 44 | Читанка за I разред средње школе

Еп­ска де­ла у сти­ху чи­не: еп/епо­пе­ја, спев и еп­ска пе­сма; а еп­ска де­ла у про­зи: бај­ка, ба­сна, при­ча о жи­во­ти­ња­ма, ле­ген­да, пре­да­ње, анег­до­та, ша­љи­ва при­ча, при­по­вет­ка, но­ве­ла и ро­ман. Мо­гу­ћа су и од­сту­па­ња (нпр. ро­ман у сти­ху, Пу­шки­нов Ев­ге­ни­је Оње­гин). Епи­ка у сти­ху (или еп­ска по­е­зи­ја) раз­ли­ку­је се од епи­ке у про­зи. Код епи­ке у сти­ху сти­хов­на ор­га­ни­за­ци­ја тек­ста доприноси свечанијем тону од про­зне ор­га­ни­за­ци­је.

На­род­на епска пе­сма Ба­но­вић Стра­хи­ња

ПРИ­С ТУП КЊИ­ЖЕВ­НОМ ДЕ­ЛУ

ик е

У

За в

од

за

Не­тко бје­ше Стра­хи­ни­ћу ба­не! Бје­ше ба­не у ма­ле­ној Бањ­ској, у ма­ле­ној Бањ­ској крај Ко­со­ва, да та­ко­га не има со­ко­ла. Јед­но ју­тро ба­не под­ра­нио, зо­ве слу­ге и к се­бе при­зи­вље: „Слу­ге мо­је, хи­тро по­хи­тај­те, се­длај­те ми од мег­да­на ђо­га, оки­ти­те што љеп­ше мо­же­те, опа­ши­те што твр­ђе мо­же­те, јел’ ја, ђе­цо, ми­слим пу­то­ва­ти: хо­ћу Бањ­ску оста­ви­ти гра­да, ми­слим ђо­га ко­ња умо­ри­ти и у го­сти, ђе­цо, од­ла­зи­ти, у та­зби­ну, у би­ла Кру­шев­ца, к ми­лу та­сту стар­цу Југ-Бог­да­ну, ка шу­ре­ва де­вет Ју­го­ви­ћа; та­зби­на ме та жељ­к у­је мо­ја.” Го­спо­да­ра слу­ге по­слу­ша­ше, те со­ко­ла ђо­га осе­дла­ше; опре­ми се Стра­хи­ни­ћу ба­не: уд’ри на се ди­бу и ка­ди­фу,

уџ бе н

основ­ној шко­ли чи­та­ли сте еп­ске на­р од­не пе­сме из раз­ли­чи­тих те­мат­ ских кру­го­в а и упо­зна­ли сте мно­ге ле­ген­дар­не ју­на­ке (Кра­љ е­ви­ћа Мар­ка, Ми­ло­ша Оби­ли­ћа, Милоша Војиновића, Војводу Момчила и др.). Па­ж љи­в о чи­тај­те ан­то­ло­гиј­ску еп­ску пе­сму Ба­но­вић Стра­х и­њ а и пра­ти­те ка­ко се гра­ди уз­ви­шен мо­р ал­ни лик ју­на­ка Ба­но­вић Стра­хи­њ е.

Ђура Јакшић, Бановић Страхиња, XIX век

ђо­го – коњ бе­лац ди­ба – сви­ле­на тка­ни­на пр­от­ка­на злат­ном жи­ цом (бро­кат) ка­ди­фа – со­мот, ве­лур

Увод у проучавање књижевног дела | 45

ик е

мо­ле­ћи се сил­ну Југ-Бог­да­ну: „Го­спо­да­ру, си­лан Југ-Бог­да­не, љу­би­мо ти сви­ле­но­га ску­та и де­сни­цу тво­ју би­лу ру­к у, ну по­тру­ди ми­ла зе­та тво­га, ну до­ве­ди Стра­хи­ни­ћа ба­на у дво­ро­ве и у ку­ће на­ше, да ми ње­му по­шту учи­ни­мо.” Сва­ком Ју­же ха­тар на­вр­шу­је. До­ке та­ко из­ре­ди­ли би­ли, ду­го би­ло и ври­је­ме про­ђе, и за­ду­го ба­не за­ча­мао. Но да ви­диш ја­да из­не­на­да! Јед­но ју­тро, кад огри­ја сун­це, ме­зил сти­же и би­је­ла књи­га баш од Бањ­ске, од ма­ле­на гра­да, од ње­го­ве остар­је­ле мај­ке, – ба­ну књи­га на ко­ље­но па­де. Кад раз­гле­да и про­у­чи књи­г у, ал’ му књи­га до­ста грд­но ка­же, књи­га ка­же ђе га ку­не мај­ка: „Ђе си, си­не, Стра­хи­ни­ћу ба­не? Зло ти би­ло у Кру­шев­цу ви­но! Зло ти ви­но, не­срет­на та­зби­на! Ви­ђи књи­г у, не­чу­ве­них ја­да! Из­у­ба­ха јед­на па­де си­ла: тур­ски, си­не, од Је­дре­на ца­ре, а цар па­де у по­ље Ко­со­во, а цар па­де, до­ве­де ве­зи­ре, а ве­зи­ре, не­срет­не ве­ћи­ле. Што је зе­мље те обла­да ца­ре, сву је тур­ску си­лу по­ди­гао, у Ко­со­во по­ље ис­к у­пио. При­ти­скао све по­ље Ко­со­во, ува­тио во­де оба­дви­је: по­крај Ла­ба и во­де Сит­ни­це све Ко­со­во си­ла при­ти­сну­ла. Ка­ж у, си­не, и при­ча­ју љу­ди: од Мра­мо­ра до су­ва Ја­во­ра, од Ја­во­ра, си­не, до Са­зли­је, до Са­зли­је на ће­мер-ћу­при­је, од ћу­при­је, си­не, до Зве­ча­на, од Зве­ча­на, ка­ж у, до, Че­ча­на,

френ­ђи­ја ку­ла (френxија) – ку­ ла гра­ђе­на на европ­ски (фран­ цу­ски) на­чин

За в

со­вра (со­фра) – сто по­ста­вљен за обед ку­па – ве­ли­ка ме­тал­на ча­ша, пе­хар ђа­ко­ни­ја – ода­бра­на је­ла за­ча­мао­ – одоц­нио­

од

чо­ха са­ја­ли­ја – чо­ја цр­ве­на, пур­пур­на (љу­би­ча­сто­цр­ве­на)

за

уџ бе н

по­но­си­т у чо­ху са­ја­ли­ју, што од во­де чо­ха цр­ве­ни­ја, а од сун­ца чо­ха ру­ме­ни­ја; оки­ти се је­дан срп­ски со­ко, па по­сје­де ђо­га од мег­да­на, – од­мах по­ђе, у та­зби­ну до­ђе, у та­зби­ну, у би­ла Кру­шев­ца, ђе од­ско­ро цар­ство по­ста­ну­ло; а ви­ђе га ста­рац Југ-Бог­да­не, и ви­ђе га де­вет ми­ли шу­ра, со­ко­ло­ва де­вет Ју­го­ви­ћа: ми­ла зе­та је­два до­че­ка­ше, у на­руч­је зе­та за­гр­ли­ше, вјер­не слу­ге ко­ња при­фа­ти­ше; зе­та во­де на френ­ђи­ју ку­лу. Код го­то­ве со­вре за­сје­до­ше, те го­спод­ску ри­јеч бе­сје­ђа­ху; на­ва­ли­ше слу­ге и слу­шки­ње: не­ко дво­ри, не­ко ви­но слу­жи. Што би­ја­ше ри­шћан­ске го­спо­де, по­сје­да­ше те пи­ја­ху ви­но: уврх со­вре ста­ри Југ-Бог­да­не, с де­сне стра­не уза ра­ме сво­је сје­де зе­та Стра­хи­ни­ћа ба­на, и ту сје­де де­вет Ју­го­ви­ћа, ни­за со­вру оста­ла го­спо­да; ко л’ је мла­ђи, дво­ри го­спо­да­ре. Но би­ја­ше до де­вет шур­ња­ја, но шур­ња­је дво­ре упо­ре­до, дво­ре све­кра сил­на Југ-Бог­да­на, и дво­ра­ху сво­је го­спо­да­ре, а нај­ви­ше зе­та по­но­си­та; а слу­га им јед­на ви­но слу­жи, слу­жи ви­но јед­ном ку­пом злат­ном, злат­на ку­па де­вет бе­ре ли­тар’; ја да ви­диш дру­ге ђа­ко­ни­је, ђа­ко­ни­је, мло­ге го­спо­шти­не – ка­ко, бра­те, ђе је ца­ре­ви­на! По­за­ду­го ба­не го­сто­вао, по­за­ду­го ба­не за­ча­мао, по­но­си се ба­не у та­зби­ни. Го­спо­шти­не што је у Кру­шев­цу, до­са­ди­ше ју­тром и ве­че­ром

ха­тар – во­ља, же­ља ме­зил – хит­на по­шта ко­ју су пре­но­си­ли ко­ња­ни­ци из­у­ба­ха – из­не­на­да ве­ћил – за­ступ­ник вла­да­ра Са­зли­ја – ћу­при­ја на Ко­со­ву бли­зу Ву­чи­тр­на ће­мер-ћу­при­ја – мост на лу­ ко­ве Зве­чан, Че­чан – ме­ста на Ко­ со­ву

46 | Читанка за I разред средње школе

за

уџ бе н

ик е

Ја кад ба­не књи­г у про­у­чио, му­ка му је и жао му би­ло: у образ је сјет­но, не­ве­се­ло, мр­ке бр­ке ни­ско обје­сио, мр­ки бр­ци па­ли на ра­ме­на; у образ се љу­то на­мр­дио, го­то­ве му су­зе уда­ри­ти. А ви­ђе га ста­рац Југ-Бог­да­не, ви­ђе зе­та ју­тру на уран­к у; пла­ну Ју­же као огањ жи­ви, Стра­хи­ни­ћу зе­т у про­го­ва­ра: „О мој зе­те, бог ми с то­бом био! Што си, зе­те, ју­трос под­ра­нио? А у образ сјет­но, не­ве­се­ло? Од шта си се, зе­те, раз­дер­тио? На ко­га си с’, зе­те, ра­жљу­тио? Ал’ се шу­ре те­бе на­сми­ја­ше, у је­гле­ни ру­жно го­во­ри­ше? Ал’ шур­ња­је те­бе не дво­ри­ше? Ал’ ма­ха­ну тој та­зби­ни на­ђе? Ка­жи, зе­те, шта је и ка­ко је?” Пла­ну ба­не, па му про­го­ва­ра: „Прођ’ се, та­сте, ста­ри Југ-Бог­да­не! Ја сам шу­рам’ био ули­је­по, а шур­ња­је, го­спод­ске го­спо­ђе, див­но збо­ре, а див­но ме дво­ре; тој та­зби­ни мо­јој ма­не не­ма. Но да ви­диш што сам не­ве­сео: сти­же књи­га од ма­ле­не Бањ­ске, баш од мо­је остар­је­ле мај­ке.” Ка­же ја­де та­сту на уран­к у: ка­ко су му дво­ри по­ха­ра­ни, ка­ко су му слу­ге ра­заг­на­те, ка­ко ли је мај­ка пре­га­же­на, ка­ко ли је љу­ба за­ро­бље­на: „Но мој та­сте, ста­ри Југ-Бог­да­не, иа­ко је мо­ја да­нас љу­ба, љу­ба мо­ја, ал’ је шће­ра тво­ја: сра­мо­та је и ме­не и те­бе; но мој та­сте, ста­рац Југ-Бог­да­не ми­слиш ли ме мр­тва по­жа­ли­ти, по­жа­ли ме док сам у жи­во­т у. Мо­лим ти се, и љу­бим ти ру­к у,

За в

од

од Че­ча­на вр­ху до пла­ни­не тур­ска си­ла при­ти­сла Ко­со­во. Под број, си­не, на теф­те­ре ка­ж у но у ца­ра сто хи­ља­да вој­ске не­ка­кво­га ца­ре­ва спа­хи­је, што има­ју по зе­мљи ти­ма­ре и што је­ду ље­ба ца­ре­во­га и што ја­шу ко­ње од мег­да­на; што не но­се по мло­го ору­жа, до по јед­ну о по­ја­су са­бљу. У Тур­чи­на, у тур­ско­га ца­ра, ка­ж у, си­не, дру­г у вој­ску сил­ну – ог­ње­ви­те ја­њи­ча­ре Тур­ке, што Је­дре­не др­же, ку­ћу би­лу; ја­њи­ча­ра, ка­ж у, сто хи­ља­да. Ка­ж у, си­не, и го­во­ре љу­ди у Тур­чи­на тре­ћу вој­ску сил­ну – не­ка­ко­га Ту­к у и Манџуку, а што ху­че, а што грд­но ту­че. У Тур­чи­на вој­ске сва­ко­ја­ке. У Тур­чи­на јед­ну ка­ж у си­лу, са­мо­вољ­на Тур­чин-Влах-Али­ју, те не слу­ша ца­ра че­сти­то­га, за ве­зи­ре ни­кад и не ми­сли, за ца­ре­ву сву оста­лу вој­ску а ко­ли­ко мра­ве по зе­мљи­ци; та­к у си­лу у Тур­чи­на ка­ж у. Он бе­за зла, си­не, про­ћи не шће, не шће с ца­рем, си­не, на Ко­со­во; окре­нуо дру­мом ли­је­ви­јем, те на на­шу Бањ­ску уда­рио, те ти Бањ­ску, си­не, оја­дио: и жи­ви­јем ог­њем по­па­лио, и нај­до­њи ка­мен рас­т у­рио, вјер­не тво­је слу­ге ра­заг­нао, ста­ру мај­к у тво­ју оја­дио, са ко­њем јој ко­сти из­ло­мио, вјер­ну тво­ју љу­бу за­ро­био, од­вео је у по­ље Ко­со­во, – љу­би тво­ју љу­бу под ча­до­ром, а ја си­не, ку­кам на га­ри­шту, а ти ви­но пи­јеш у Кру­шев­цу! Зло ти ви­но на­по­ко­ње би­ло!”

Увод у проучавање књижевног дела | 47

тимар – доживотни посед вој­ ника – племића Ту­ка – мо­жда од Ту­и­ка, име јед­ ног од турк­мен­ских пле­ме­на од ко­јих се обра­зо­ва­ла тур­ска на­ци­ја на­по­ко­ње – по­след­ње раз­дер­тио – за­бри­нуо је­глен (еглен) – раз­го­вор ма­ха­на – ма­на

ик е

Стра­хин-ба­ну зе­т у про­го­ва­ра: „Стра­хин-ба­не, ти мој зе­те ми­ли, ви­ђех ју­трос да па­ме­ти не­маш. Што ми ђе­це иштеш де­ве­то­ро, да ми ђе­цу во­диш у Ко­со­во, у Ко­со­во, да их ко­љу Тур­ци, не­мој, зе­те, ви­ше про­го­ва­рат, – не дам ђе­це во­дит у Ко­со­во, ма­кар шће­ри ниг­да не ви­дио! Мио зе­те, де­ли Стра­хин-ба­не, ра­шта си се та­ко раз­дер­тио? Знаш ли, зе­те – не зна­ли те љу­ди! Ал’ ако је јед­ну ноћ но­ћи­ла, јед­ну ноћ­цу с њи­ме под ча­до­ром, не мо­же ти ви­ше ми­ла би­ти: бог ј’ убио, па је то про­кле­то, во­ли ње­му не­го те­бе, си­не; не­ка иде, враг је од­не­сао! Бо­љом ћу те оже­ни­ти љу­бом, с то­бом хо­ћу лад­но пи­ти ви­но, при­ја­те­љи би­ти до­ви­је­ка; а не дам ти ђе­цу на Ко­со­во.” Пла­ну ба­не као огањ жи­ви, у ије­ду и тој му­ци љу­тој не шће вик­нут ни при­зва­ти слу­г у, за се­и­за ни ха­бе­ра не­ма, но сам оде к ђо­г у у аха­ре. Ја ка­ко га ба­не осе­длао, ка­ко ли га твр­до опа­сао! Па за­у­зда ђе­мом од че­ли­ка, пред дво­ре га во­ди у авли­ју к би­њек­та­шу би­је­лу ка­ме­ну, па се ђо­г у фа­ти на ра­ме­на. По­гле­ду­је де­вет сво­јих шу­ра, а шу­ре­ви у зе­мљи­цу цр­ну. Бан по­гле­да па­ше­но­га сво­га, не­ка­ко­га мла­да Не­ма­њи­ћа, а Не­ма­њић гле­да у зе­мљи­цу. Кад пи­ја­ху ви­но и ра­ки­ју, сви се фа­ле за до­бре ју­на­ке, фа­ле с’ зе­т у и бо­гом се ку­ну: „Во­ли­мо те, Стра­хи­ни­ћу ба­не, но сву зе­мљу на­шу ца­ре­ви­ну.”

За в

од

за

уџ бе н

да даш ме­не ђе­це де­ве­то­ро, ђе­цу тво­ју, шу­ре­ве мо­је, да ја, та­сте, у Ко­со­во по­ђем, да по­тра­жим ду­шма­ни­на мо­га, а ца­ре­ва грд­на ха­и­ни­на, ко­ји ми је ро­бље за­ро­био. А не­мој се, та­сте, пре­па­ну­ти, ни за тво­ју ђе­цу убри­ну­ти. Ја ћу ђе­ци, мо­јим шу­ре­ви­ма, хо­ћу њи­ма ру­хо про­м’је­ни­ти, а у тур­ско ру­хо обла­чи­ти: око гла­ве би­је­ле ка­у­ке, а на пле­ћи зе­ле­не до­ла­ме, а на но­ге ме­не­виш чак­ши­ре, о по­ја­су са­бље пла­ме­ни­те; при­зват слу­ге и ка­за­ћу ју­нак не­ка слу­ге ко­ње осе­дла­ју, осе­дла­ју, твр­до опа­су­ју, нек при­гр­ћу мр­ким ме­ђе­ди­нам’: учи­ни­ћу ђе­цу ја­њи­ча­ре. Ја ћу ђе­цу шу­ре сје­то­ва­ти: ка­де са мном би­ду кроз Ко­со­во, а кроз вој­ску ца­ре на Ко­со­ву, – пред њи­ма ћу би­ти де­ли­ба­ша – нек се сти­де и нек се пре­па­ну, нек се сво­га бо­је ста­ре­ши­не. Ко гођ ста­не с на­ма го­во­ри­ти, ста­не тур­ски, окре­не ма­нов­ски, ја с Тур­ци­ма мо­г у про­го­во­рит, мо­г у тур­ски, и мо­г у ма­нов­ски, и арап­ски је­зик ра­зу­ми­јем, и на­кр­пат сит­но ар­на­ут­ски. Про­во­ди­ћу ђе­цу кроз Ко­со­во, сву ћу вој­ску тур­ску уво­ди­ти, док ја на­ђем ду­шма­ни­на мо­га, а Тур­чи­на сил­на Влах-Али­ју, ко­ји ми је ро­бље по­ро­био. Нек шу­ре­ви би­ду у не­во­љи, ел сам, та­сте, мо­г у по­ги­ну­ти; код шу­ре­ва не­ћу по­ги­ну­ти, ја­ли ра­не ла­сно до­па­ну­ти.” Кад то за­чу ста­ри Југ-Бог­да­не, пла­ну Ју­же ка­ко огањ жи­ви,

ха­и­нин – не­вер­ник, од­мет­ник ка­ук – чал­ма ме­не­виш – мо­дро­љу­би­част

де­ли­ба­ша – за­по­вед­ник, ста­ ре­ши­на де­ли­ја­ма ма­нов­ски – го­вор Ту­ра­ка из обла­сти Ма­ни­се у Ма­лој Ази­ји уво­ди­ти – ухо­ди­ти ла­сно – ла­ко ијед – гнев, љут­ња се­из – ко­њу­шар ха­бер (абер) – вест, глас ахар – ко­њу­шни­ца

би­њек­таш – ка­мен на ко­ји се пе­ње при уз­ја­хи­ва­њу на ко­ња

48 | Читанка за I разред средње школе

за

уџ бе н

ик е

Кад то ви­ђе Стра­хи­ни­ћу ба­не, про­хе­са­пи и умом пре­ми­сли: баш је ча­дор сил­на Влах-Али­је, те ђо­ги­на ко­ња при­го­ња­ше, ко­пље ју­нак ски­де са ра­ме­на, те ча­до­ру вра­та отво­рио а да ви­ди ко је под ча­до­ром. Не би­ја­ше си­лан Влах-Али­ја, но би­ја­ше је­дан ста­ри дер­виш, би­је­ла му про­шла по­јас бра­да, с њи­ме не­ма ни­тко под ча­до­ром; бе­кри­ја је тај не­сре­ћан дер­виш, пи­је Тур­чин ви­но кон­ди­је­ром, но сам ли­је, но сам ча­шу пи­је, кр­вав дер­виш бје­ше до очи­ју. Кад га ви­ђе Стра­хи­ни­ћу ба­не, те му се­лам тур­ски на­зи­ва­ше, пи­јан дер­виш оком раз­гле­да­ше, па му муч­ну ри­јеч про­го­ва­ра: „Да си здра­во, де­ли-Стра­хин-ба­не од ма­ле­не Бањ­ске крај Ко­со­ва!” Пла­ну ба­не, пре­па­де се љу­то, те дер­ви­шу тур­ски од­го­ва­ра: „Бре, дер­ви­шу, не­срет­на ти мај­ка! Ра­шта пи­јеш, ра­шта се опи­јаш, те у пи­ћу грд­но про­го­ва­раш и Тур­чи­на зо­веш ка­у­ри­ном? Шта по­ми­њеш не­ка­ко­га ба­на? Ово ни­је Стра­хи­ни­ћу-ба­не, но ја је­сам ца­ре­ви де­ли­ја: је­де­ци се цар­ски по­ки­да­ше, у ор­ди­ју тур­ску по­бје­го­ше све де­ли­је хи­тро по­тр­ча­ше да је­де­ке ца­ру по­фа­та­мо; ако ка­жем ца­ру, ја ве­зи­ру, ко­ју си ми ри­јеч бе­сје­дио, хо­ћеш, ста­ри, ја­да до­па­ну­ти.” Гро­хо­том се дер­виш осмје­нуо: „Ти, де­ли­јо, Стра­хи­ни­ћу ба­не! Знаш ли, ба­не, не зна­ли те ја­ди, да сам са­де на Го­леч-пла­ни­ни, да те ви­дим у ца­ре­вој вој­сци, по­знао бих те­бе и ђо­ги­на,

За в

од

Ал’ да ви­диш ја­да на не­во­љи! Ба­ну ју­трос не­ма при­ја­те­ља: ни­је ла­сно у Ко­со­во по­ћи. Ви­ђе ба­не ђе му дру­га не­ма, сам оти­де по­љем кру­ше­вач­ким. Ја кад био низ ши­ро­ко по­ље, об­зи­ре се ка Кру­шев­цу б’је­лу, не­ће ли се шу­ре при­сје­ти­ти, не­ће ли се њи­ма ра­жа­ли­ти; а кад ви­ђе ју­трос на не­во­љи ђе му не­ма глав­на при­ја­те­ља, па­де на ум, па се до­сје­тио за ње­го­ва хр­та Ка­ра­ма­на, ко­га во­ли не­го до­бра ђо­га, те при­вик­ну из би­је­ла гр­ла (оста­ло је хр­че у аха­ру). За­чу гла­са, хи­тро по­тр­ча­ло док у по­љу при­сти­же ђо­ги­на; по­крај ђо­га хр­че по­ска­к у­је, а зла­тан му ли­тар по­зве­к у­је. Ми­ло би­ло, раз­го­во­ри с’ ба­не. Оде ба­не на ко­њу ђо­ги­ну, те при­је­ђе по­ље и пла­ни­не. Ја кад до­ђе у по­ље Ко­со­во, кад са­гле­да по Ко­со­ву си­лу, ал’ се ба­не ма­ло пре­па­нуо, па по­ме­ну бо­га исти­но­га, у ор­ди­ју тур­ску уга­зио. Иде ба­не по по­љу Ко­со­ву, иде ба­не на че­ти­ри стра­не, тра­жи ба­не сил­на Влах-Али­ју, ал’ не мо­же ба­не да га на­ђе. Спу­шти с’ ба­не ка во­ди Сит­ни­ци, на јед­но је чу­до на­га­зио: на оба­ли до во­де Сит­ни­це је­дан зе­лен ту би­ја­ше ча­дор; ши­рок ча­дор по­ље при­ти­снуо, на ча­до­ру од зла­та ја­бу­ка, она си­ја ка­ко јар­ко сун­це; пред ча­до­ром по­би­је­но ко­пље, а за ко­пље вра­нац ко­њић све­зан, на гла­ви му ма­ха стам­бо­ли­ја, би­је но­гом де­сном и ли­је­вом.

Увод у проучавање књижевног дела | 49

ли­тар – огр­ли­ца (на псу) ор­ди­ја – вој­ска ма­ха стам­бо­ли­ја – вр­ста зоб­ ни­це пр­о­хе­са­пи – пр­о­ми­сли, пр­о­ ра­чу­на дер­виш – при­пад­ник не­ког од ислам­ских вер­ских ре­до­ва, мо­ же да бу­де и рат­ник кон­ди­јер (кон­дир) – врч, пе­ хар, кр­чаг се­лам – му­сли­ман­ски по­здрав ка­у­рин – не­вер­ник је­де­ци – ре­зер­вни ко­њи

ик е

у дво­ро­ве ку­га уда­ри­ла, по­мо­ри­ла и му­шко и жен­ско, на оxаку ни­ко не остао, но ти мо­ји дво­ри про­па­ну­ли, про­па­ну­ли, па су опа­ну­ли, из ду­ва­ра зов­ке про­ник­ну­ле; што су би­ли ла­ви и ти­ма­ри, по­јаг­ми­ли Тур­ци на ми­ра­зе. Кад ја ви­ђех дво­ре за­тво­ре­не: не­ста бла­га, не­ста при­ја­те­ља; не­што ми­слих, па на јед­но сми­слих: ме­зил­ских се ја до­фа­тих ко­ња, те оти­дох гра­ду Је­дре­не­т у, одох к ца­ру и одох к ве­зи­ру. Ви­ђе ве­зир, па до­ка­за ца­ру ја ка­кав сам ју­нак за мег­да­на; ође­де ме ца­ре­ви ве­зи­ре, ође­де ме и ча­дор ми да­де; цар ми да­де од мег­да­на вран­ца, и да­де ми сви­је­тло оруж­је; пот­пи­са ме ца­ре­ви ве­зи­ре да сам вој­ник ца­ру до­ви­је­ка. А ти, ба­не, да­нас к ме­не до­ђе да ти узмеш тво­је ду­го­ва­ње, а ја, ба­не, ни ди­на­ра не­мам! Стра­хи­ни­ћу, – ја­да до­па­нуо! – ђе ти до­ђе да по­ги­неш лу­до у Ко­со­ву у вој­сци ца­ре­вој?!” Ви­ђе ба­не, по­зна­де дер­ви­ша, од ђо­га­та ко­ња от­сје­да­ше, пак за­гр­ли ста­ри­ша дер­ви­ша: „Бо­гом бра­те, ста­ри­шу дер­ви­шу, на по­клон ти мо­је ду­го­ва­ње! Ја не тра­жим, бра­те, ни ди­на­ра, ни ја тра­жим сво­је ду­го­ва­ње, но ја тра­жим сил­на Влах-Али­ју, ко­ји ми је дво­ре рас­т у­рио, ко­ји ми је љу­бу за­ро­био; ка­жи ме­не, ста­ри­шу дер­ви­шу, ка­жи ме­не мо­га ду­шма­ни­на! Бра­ти­мим те и јо­ште је­дан­пут, не­мој ме­не вој­сци про­ка­за­ти, да ме вој­ска тур­ска не оп­ко­ли.”

лав – посед, спахилук забушили – десили

За в

пандур – стражар, слуга

од

за

уџ бе н

и тво­је­га хр­та Ка­ра­ма­на, ко­га во­лиш не­го до­бра ђо­га? Знаш ли, ба­не, од ма­ле­не Бањ­ске? По­зна­јем ти че­ло ка­ко ти је, и под че­лом очи оба­дви­је, и по­зна­јем оба мр­ка бр­ка. Знаш ли, ба­не, не зна­ло те чу­до, кад за­па­дох роп­ства у ви­је­к у, – пан­ду­ри ме тво­ји ухи­ти­ше у Су­ха­ри вр­ху на пла­ни­ни, у ру­ке ме тво­је до­да­до­ше – ти ме ба­ци на дно од там­ни­це, те ро­бо­вах и там­ни­цу тр­пљех и за­ча­мах за де­вет го­ди­на; де­вет про­ђе, а сти­же де­се­та, а те­бе се, ба­не, ра­жа­ли­ло, те ти зов­ну Ра­да там­ни­ча­ра, твој там­ни­чар на там­нич­ка вра­та, из­ве­де ме к те­бе у авли­ју! Знаш ли, ба­не, знаш ли, Стра­хи­ни­ћу, кад за­пи­та и ме­не упи­та: „Роп­че мо­је, зми­јо од Ту­ра­ка, ђе про­па­де у там­ни­ци мо­јој! Мож’ ли с’, ро­бе, ју­нак от­к у­пи­ти?” Ти ме пи­таш, ја пра­во ка­зу­јем: „Мо­гао бих жи­вот от­к у­пи­ти, тек да ми се дво­ра до­ва­ти­ти, оче­ви­не и пак по­стој­би­не; имао сам не­што ма­ло бла­га, мло­ге ла­ве и мло­ге ти­ма­ре, мо­гао бих от­к уп са­ста­ви­ти; ал’ ми, ба­не, вје­ро­ва­ти не­ћеш да ме пу­стиш дво­ру би­је­ло­ме: твр­да ћу ти јам­ца оста­ви­ти, твр­да јам­ца – бо­га исти­но­га, дру­гог јам­ца – бож­ју вје­ру твр­ду, ка­ко ћу ти от­к уп до­ни­је­ти.” И ти, ба­не, по­вје­ро­ва ме­не, и пу­шти ме дво­ру би­је­ло­ме, оче­ви­ни и тој по­стој­би­ни. А кад до­ђох грд­ној по­стој­би­ни, та­мо су ме ја­ди за­бу­ши­ли: у дво­ро­ве, по­стој­би­ну мо­ју,

охак – у песми: дом, породица појагмили – разграбили

50 | Читанка за I разред средње школе

уџ бе н

ик е

Збо­ри ба­не, па под­ра­ни отлен, обра­ћа се са ко­ња ђо­ги­на: „О мој бра­те, ста­ри­шу дер­ви­шу, по­јиш ко­ња ју­тром и ве­че­ром, по­јиш ко­ња на во­ди Сит­ни­ци, ну увјеxбај и пра­во ми ка­жи ђе су бро­ди на тој во­ди лад­ној, да ја мо­га ко­ња не угли­бим?” А дер­виш му пра­во од­го­ва­ра: „Стра­хин-ба­не, ти со­ко­ле срп­ски, тво­ме ђо­г у и тво­ме ју­на­штву свуд су бро­ди ђегођ до­ђеш во­ди.” Бан уда­ри, во­ду пре­бро­дио, и при­ми се на ко­њу ђо­ги­ну, при­ми с’ ба­не уз Го­леч пла­ни­ну; он је оздо, а су­на­шце озго, те огри­ја све По­ље Ко­со­во, и оба­сја сву ца­ре­ву вој­ску. Ал’ да ви­диш сил­на Влах-Али­је! Сву ноћ љу­би Стра­хи­но­ву љу­бу на пла­ни­ни Тур­чин под ча­до­ром. У Тур­чи­на гр­дан адет бје­ше: ка­ил сва­ки за­спат на уран­к у, на уран­к у, кад огр­’је­ва сун­це; очи скло­пи, те бо­ра­ви са­нак. Ко­ли­ко је ње­му ми­ла би­ла та ро­би­ња љу­ба Стра­хи­но­ва, па­нуо јој гла­вом на кри­оц ­ е; она др­жи сил­на Влах-Али­ју, па ча­до­ру отво­ри­ла вра­та, она гле­да у По­ље Ко­со­во, те ти тур­ску си­лу раз­гле­ду­је, пре­гле­ду­је ка­ки су ча­до­ри, пре­гле­ду­је ко­ње и ју­на­ке. За јад јој се очи от­ки­ну­ше, те по­глед­ну низ Го­леч пла­ни­ну, ви­ђе оком ко­ња и ју­на­ка. Ка­ко ви­ђе и оком раз­гле­да, Тур­чи­на је дла­ном оши­ну­ла, оши­ну га по де­сном обра­зу, оши­ну га, па му про­го­ва­ра: „Го­спо­да­ре, си­лан Влах-Али­ја, ну се диг­ни, гла­ву не ди­гао!

За в

од

за

Но се дер­виш бо­гом про­кли­ња­ше: „Ти, со­ко­ле, Стра­хи­ни­ћу ба­не, твр­ђа ми је вје­ра од ка­ме­на. Да ћеш са­де са­бљу по­ва­ди­ти, да ћеш по­ла вој­ске по­г у­би­ти, не­вје­ре ти учи­ни­ти не­ћу, ни тво­је­га ље­ба по­га­зи­ти: иа­ко сам био у там­ни­ци, до­ста си ме ви­ном на­по­јио, би­је­ли­јем ље­бом на­ра­нио, а че­сто се сун­ца огри­јао, пу­штио си ме­не ве­ре­си­јом; не из­да­дох ни до­да­дох те­бе; не свје­ро­вах, ели не­мах от­к уд; од ме­не се не­мој по­бо­ја­ти. А што пи­таш и раз­би­раш, ба­не, за Тур­чи­на сил­на Влах-Али­ју, он је би­јел ча­дор ра­за­пео на Го­ле­чу, ви­со­кој пла­ни­ни; тек ти хо­ћу, ба­не, про­го­во­рит: ја­ши, ђо­га, бје­жи из Ко­со­ва, ел ћеш, ба­не, по­ги­ну­ти лу­до. У се­бе се по­у­зда­ти не­мој, ни у ру­к у, ни у брит­к у са­бљу, ни у тво­је ко­пље отро­ва­но; Тур­чи­ну ћеш на пла­ни­ну до­ћи, хо­ћеш до­ћи, ал’ ћеш грд­но про­ћи: код ору­жа и код ко­ња тво­га жи­ва ће те у ру­ке фа­ти­ти, хо­ће тво­је са­ло­ми­ти ру­ке, жи­ву ће ти очи из­ва­ди­ти.” На­сме­ја се Стра­хи­ни­ћу ба­не: „Бо­гом бра­те, ста­ри­шу дер­ви­шу, не жа­ли ме, бра­те, од јед­но­га, те ме вој­сци тур­ској не про­ка­жи.” А Тур­чин му ри­јеч про­го­ва­ра: „Чу­јеш ли ме, де­ли Стра­хин-ба­не! Твр­ђа ми је вје­ра од ка­ме­на: да ћеш са­да ђо­га на­љу­ти­ти, да ћеш са­да са­бљу по­ва­ди­ти, да ћеш са­трт по­ла ца­ру вој­ске, не­вје­ре ти учи­ни­ти не­ћу, ни Тур­ци­ма про­ка­за­ти те­бе.”

Увод у проучавање књижевног дела | 51

не свје­ро­ва­ – не одр­жа­реч брод – газ адет – оби­чај ка­ил – во­љан, рас­по­ло­жен

пу­љат – ша­рен при­др­ну­ло – по­ма­ми­ло

од

За в

при­ста­сао – сти­гао

за

пи­њал – кра­так нож, оштар са обе стра­не

ик е

а све вра­на ко­ња по­гле­ду­је. У то до­ба ба­не при­ста­сао. Му­дар ба­не, пак је иште­тио: на ју­тру му не зва до­бро ју­тро, ни­ти тур­ски се­лам на­зи­ва­ше, но му грд­ну ри­јеч про­го­ва­ра: „А ту ли си, је­дан ко­пи­ла­не, ко­пи­ла­не, ца­рев ха­и­ни­не! Чи­је ли си дво­ре по­ха­рао? Чи­је ли си ро­бље по­ро­био? Чи­ју л’ љу­биш под ча­до­ром љу­бу? Из­ла­зи ми на мег­дан ју­нач­ки!” Ско­чи Тур­чин ка да се при­др­ну, јед­ном кро­чи – до ко­ња до­кро­чи, дру­гом кро­чи – ко­ња по­ја­хао, при­тег­ну му оба­два диз­ђе­на. Ал’ не че­ка Стра­хи­ни­ћу ба­не, но на ње­га ђо­га на­го­ња­ше, па на ње­га бој­но ко­пље пу­шти. Уда­ри се ју­нак на ју­на­ка. Пру­жи ру­ке си­лан Влах-Али­ја, у ру­к у му ко­пље уфа­тио, па ти ба­ну ри­јеч про­го­ва­ра: „Ко­пи­ла­не, Стра­хи­ни­ћу ба­не, а шта ли си, Вла­шче, пре­ми­слио? Ни­јес’ ово ба­бе шу­ма­дин­ске, да раз­го­ниш и да на­бре­к у­јеш, но је ово си­лан Влах-Али­ја, што с’ не бо­ји ца­ра ни ве­зи­ра: што ј’ у ца­ра вој­ске др­жа­ви­не, чи­ни ми се сва ца­ре­ва вој­ска као мра­ви по зе­ле­ној тра­ви: а ти, мо­ре, мег­дан да ди­је­лиш!” То му ре­че, бој­но ко­пље пу­шти, од пр­ве га об­ра­ни­ти шћа­ше; бог по­мо­же Стра­хи­ни­ћу ба­ну, има ђо­га ко­ња од мег­да­на: ка­ко ко­пље на пла­ни­ни зви­зну, со­ко ђо­го па­де на ко­ље­на, из­над ње­га ко­пље пре­ле­ти­ло, уда­ри­ло о ка­мен сту­де­ни, на­тро­је се ко­пље са­ло­ми­ло: до ја­бу­ке и до де­сне ру­ке.

уџ бе н

му­ка­дем-по­јас – го­спод­ски по­јас хас – страх

Ну опа­суј му­ка­дем-по­ја­са, и при­па­суј сви­је­тло ору­же, ето к на­ма Стра­хи­ни­ћа ба­на, сад ће тво­ју гла­ву уки­ну­ти, сад ће ме­не очи из­ва­ди­ти.” Пла­ну Тур­чин ка­ко огањ жи­ви, пла­ну Тур­чин и оком по­глед­ну, па се Тур­чин гро­том на­сми­јао: „Ду­шо мо­ја, Стра­хи­но­ва љу­бо, чуд­но ли те Вла­шче пре­па­ну­ло! Од ње­га си xаса за­до­би­ла: кад т’ од­ве­дем гра­ду Је­дре­не­т у, бан ће ти се и он­ђе при­зи­рат! Оно ни­је Стра­хи­ни­ћу ба­не, већ је оно ца­рев де­ли­ба­ша; к ме­не га је ца­ре опра­вио, јал’, је ца­ре, јал’ Ме­мед ве­зи­ре, да ме ца­ре зо­ве на пре­да­ју, да ја вој­ску ца­ру не рас­т у­рам: пре­па­ли се ца­ре­ви ве­зи­ри да им по­чем са­бљу не уда­рим. Но да мо­жем оком по­гле­да­ти, ти се, ду­шо, не­мој пре­па­ну­ти кад по­тег­нем мо­ју брит­к у са­бљу, те оши­нем цар­’ва де­ли­ба­шу, не­ка дру­гог већ не ши­ље к ме­не.” Стра­хи­но­ва про­го­ва­ра љу­ба: „Го­спо­да­ре, си­лан Влах-Али­ја, та л’ не ви­диш? ис­па­ле ти очи! Оно ни­је ца­ре­ви де­ли­ја, – мој го­спо­дар Стра­хи­ни­ћу ба­не: ја по­зна­јем че­ло ка­ко му је и под че­лом очи оба­дви­је, и ње­го­ва оба мр­ка бр­ка, и под њи­ме пу­ља­та ђо­га­та, и жу­то­га хр­та Ка­ра­ма­на; не ша­ли се гла­вом, го­спо­да­ру!” Ја кад за­чу Ту­ре Влах-Али­ја, ка­ко ли се Ту­ре при­др­ну­ло, те по­ско­чи на ла­га­не но­ге, опа­су­је му­ка­дем-по­ја­са, и пи­ња­ле остре за по­ја­са, и ту брит­к у са­бљу при­па­су­је,

52 | Читанка за I разред средње школе

за

уџ бе н

ик е

Оба­дви­је са­бље исје­ко­ше, до бал­ча­ка са­бље до­го­ни­ше; по­ба­ци­ше њи­не од­лом­чи­не, од хи­три­јех ко­ња от­ско­чи­ше, за би­ла се гр­ла до­ва­ти­ше, те се дви­је але по­ни­је­ше на Го­ле­чу, на рав­ној пла­ни­ни. Но­си­ше се љет­ни дан до под­не, док Тур­чи­на пје­не по­па­ну­ше – би­је­ле се ка­ко гор­ски сни­јег, Стра­хин-ба­на б’је­ле, па кр­ва­ве; ис­кр­ва­ви низ пр­си ха­љи­не, ис­кр­ва­ви чи­зме оба­дви­је. А кад ба­ну му­ка до­са­ди­ла, та­да ба­не ри­јеч про­го­ва­ра: „Љу­бо мо­ја, – те­бе бог убио! – ко­је ја­де гле­даш на пла­ни­ни? Но ти под­би је­дан ко­мат са­бље, удри, љу­бо, ме­не, ја Тур­чи­на: ми­сли, љу­бо, ко­га те­бе дра­го.” Али Тур­чин љу­то про­го­ва­ра: „Ду­шо мо­ја, Стра­хи­но­ва љу­бо, не­мој ме­не, но удри Стра­хи­на: ниг­да ње­му ми­ла би­ти не­ћеш, при­је­кор­на би­ти до­ви­је­ка, ко­ри­ће те ју­тром и ве­че­ром ђе си би­ла са мном под ча­до­ром; ме­не би­ти ми­ла до­ви­је­ка, од­ве­шћу те Је­дре­не­т у гра­ду, на­ре­ди­ћу три­де­сет слу­шки­њи­ца нек ти др­же ску­те и ру­ка­ве, ра­ни­ћу те ме­дом и ше­ће­ром, оки­ти­ти те­бе ду­ка­ти­ма са­врх гла­ве до зе­ле­не тра­ве; удри са­да Стра­хи­ни­ћа ба­на!” Жен­ску стра­ну ла­сно пре­ва­ри­ти: ла­ко ско­чи ка да се по­ма­ми, она на­ђе је­дан ко­мат са­бље, за­ви ко­мат у ве­зе­ни ја­глук, да јој би­лу ру­к у не об­ра­ни, па об­ле­ће и отуд и отуд, чу­ва гла­ву Тур­чин-Влах-Али­је, а оши­ну го­спо­да­ра сво­га,

За в

од

Док са­тр­ше она ко­пља бој­на, по­те­го­ше пер­не бу­здо­ха­не. Кад уда­ра си­лан Влах-Али­ја, кад уда­ра Стра­хи­ни­ћа ба­на, из се­дла га ко­њу из­го­ња­ше, а на уши ђо­г у на­го­ња­ше; бог по­ма­же Стра­хи­ни­ћу ба­ну, има ђо­га ко­ња од мег­да­на, што га да­нас у Ср­би­на не­ма, у Ср­би­на, ни­ти у Тур­чи­на, уз­ма­ху­је и гла­вом и сна­гом, те у се­дло ба­ца го­спо­да­ра. Кад уда­ра Стра­хи­ни­ћу ба­не муч­ну алу сил­на Влах-Али­ју, из се­дла га ма­ћи не мо­га­ше, то­ну вран­цу ко­њу до ко­ље­на у зе­мљи­цу но­ге све че­ти­ри. Бу­здо­ха­не пер­не по­ло­ми­ше, по­ло­ми­ше и пе­ра про­су­ше, па су брит­ке са­бље по­ва­ди­ли – да ју­нач­ки мег­дан по­ди­је­ле. Но да ви­диш Стра­хи­ни­ћа ба­на, ка­к у има са­бљу о по­ја­су: ко­ва­ла су са­бљу два ко­ва­ча, два ко­ва­ча и три по­ма­га­ча, од не­ђе­ље опет до не­ђе­ље, од че­ли­ка са­бљу пре­то­пи­ли, у остри­цу са­бљу уго­ди­ли. Тур­чин ма­ну, а до­че­ка ба­не, на са­бљу му са­бљу до­че­као, по по­ли му са­бљу пре­сје­као. Ви­ђе ба­не, па се раз­ра­до­ва, љу­то са­ви и отуд и отуд, еда би му гла­ву осје­као, јал’ Тур­чи­ну ру­ке об­ра­нио. Уда­ри се ју­нак на ју­на­ка. Не да Тур­чин гла­ву уки­ну­ти, не да сво­је ру­ке иште­ти­ти, но се бра­ни с оном по­ло­ви­ном: по­ло­ви­ну на врат на­т у­ра­ше, и сво­је­га вра­та за­кло­ња­ше, и ба­но­ву са­бљу оштрп­к у­је, све от­ки­да по ко­мат и ко­мат.

Увод у проучавање књижевног дела | 53

ја­глук – ма­ра­ма

ик е

па се ђо­г у фа­ти на ра­ме­на, ту­ри љу­бу за се на ђо­ги­на, па по­бје­же ба­не упри­је­ко, упри­је­ко, али по­при­је­ко. От­кло­ни се од те си­ле тур­ске, те до­ла­зи у рав­на Кру­шев­ца, у Кру­ше­вац, у та­зби­ну сво­ју. Ви­ђе ње­га ста­рац Југ-Бог­да­не, а сре­те га де­вет ми­лих шу­ра; ру­ке ши­ре, у ли­ца се љу­бе; за ла­ко се упи­та­ше здра­вље; а кад ви­ђе ста­ри Југ-Бог­да­не об­ра­ње­на зе­та и че­лен­к у, про­су су­зе низ гос­под­ско ли­це: „Ве­се­ла ти на­ша ца­ре­ви­на! Ме­ђер има у ца­ра Ту­ра­ка, ме­ђер има сил­ни­јех ју­на­ка, ко­ји зе­та об­ра­ни­ше мо­га, ко­га да­нас у да­ле­ко не­ма.” Шу­ре­ви се ње­му пре­па­до­ше. Про­го­ва­ра Стра­хи­ни­ћу ба­не: „Не­мој ми се, та­сте, рас­ка­ри­ти, ни ви, мо­је шу­ре, пре­па­ну­ти; у ца­ра се не на­ђе ју­на­ка да до­ха­ка ме­не и об­ра­ни. Да ви ка­жем ко ме об­ра­нио, од ко­га сам ра­не до­па­нуо: кад ди­је­лих мег­дан са Тур­чи­ном, а мој та­сте, ста­ри Југ-Бог­да­не, он­да ме­не љу­ба об­ра­ни­ла, љу­ба мо­ја, ми­ла шће­ра тво­ја, – не шће ме­не, по­мо­же Тур­чи­ну.” Пла­ну Ју­же као огањ жи­ви, вик­ну Ју­же ђе­це де­ве­то­ро: „По­ва­ди­те но­же де­ве­то­ре, на ко­ма­те ку­ју ис­ки­дај­те!” Сил­на ђе­ца ба­ба по­слу­ша­ше, те на сво­ју се­стру ки­ди­са­ше, ал’ је не да Стра­хи­ни­ћу ба­не, шу­ре­ви­ма ри­јеч го­во­ра­ше: „Шу­ре мо­је, де­вет Ју­го­ви­ћа, што се, бра­ћо, да­нас обру­ка­сте! На ко­га сте но­же по­трг­ну­ли?

За в

че­крк-че­лен­ка – од­лич­је од сре­бра или зла­та, но­си­ло се за кал­па­ком (на че­лу), пер­ја­ни­ца ко­ја се још и вр­ти кур­та­ли­са – осло­бо­ди, из­ба­ви ме­ђер – да­кле

рас­ка­ри­ти – за­бри­ну­ти, ра­­сту­ жи­ти об­ра­ни­ – ра­ни­

од

за

уџ бе н

го­спо­да­ра Стра­хи­ни­ћа ба­на, по­врх гла­ве по че­крк-че­лен­ци и по ње­г’ву би­је­лу ка­у­к у; пре­с’је­че му зла­та­ли че­лен­к у, и пре­с’је­че би­је­ла ка­у­ка, ма­ло ра­ни гла­ву на ју­на­к у; по­ли крв­ца низ ју­нач­ко ли­це, шћа­ше за­лит очи оба­дви­је. Пре­па­де се Стра­хи­ни­ћу ба­не ђе по­ги­бе лу­до и без­ум­но, а не­што се ба­не до­ми­слио, вик­ну ба­не из би­је­ла гр­ла не­ка­ко­га хр­та Ка­ра­ма­на, што је хр­че на лов на­у­чио; вик­ну ба­не и опет при­вик­ну, ско­чи хр­че и од­мах до­тр­ча, те ба­но­ву љу­бу до­ва­ти­ло. Ал’ је жен­ска стра­на стра­ши­ви­ца, стра­ши­ви­ца сва­ка од па­шча­ди, ба­ци ко­мат у зе­ле­ну тра­ву, љу­то ври­сну, да­ле­ко се чу­је, жу­та хр­та за уши под­би­ла, те се с њи­ме ко­ље низ пла­ни­ну, а Тур­чи­ну очи ис­па­до­ше, ко­ли­ко му не­што жао бје­ше, те он гле­да што се чи­ни с њо­ме. Али ба­ну дру­га сна­га до­ђе, дру­га сна­га и ср­це ју­нач­ко, те ома­ну та­мо и ова­мо, док Тур­чи­на с но­г у уки­нуо. Ко­ли­ко се ба­не уо­стрио, он не тра­жи ни­шта од ору­жа, но му гр­лом ба­не за­пи­ња­ше, а под гр­лом зу­бом до­ва­та­ше: за­кла ње­га ка­ко ву­че јаг­ње. Ско­чи ба­не, па из гр­ла вик­ну, те на­брек­ну оног хр­та жу­та, до­ке сво­ју кур­та­ли­са љу­бу. За­пе љу­ба бје­жат низ пла­ни­ну, она шћа­ше бје­жат у Ту­ра­ка; не да­де јој Стра­хи­ни­ћу ба­не, за де­сну је ру­к у ухи­тио, при­ве­де је к пу­ља­т у ђо­га­т у, 54 | Читанка за I разред средње школе

Кад сте, бра­ћо, ви та­ки ју­на­ци; ка­мо но­жи, ка­мо ва­ше са­бље, те не би­сте са мном на Ко­со­ву, да чи­ни­те с Тур­ци­ма ју­на­штво, де­си­те се ме­не у не­во­љи? Не дам ва­шу се­стру по­хар­чи­ти, – без вас бих је мо­гао сто­пи­ти, ал’ ћу сто­пит’ сву та­зби­ну мо­ју, не­мам с ки­ме лад­но пи­ти ви­но; но сам љу­би мо­јој по­кло­нио.” По­ма­ло је та­ки­јех ју­на­ка кâ што бје­ше Стра­хи­ни­ћу ба­не.

уџ бе н

ик е

Из­вор: Вук Сте­фа­но­вић Ка­ра­џић, Срп­ске на­род­не пје­сме II, Пр­о­све­та, Бе­о­град, 1988.

ТРЕБА ЗНАТИ И ОВО

За в

од

за

Бановић Страхиња (Страхинић Бан), омиљен јунак епске народне пое­зије из плејаде косовских ратника; историји непознат. По неким претпо­ ставкама, народна традиција је у овом јунаку сачувала сећање на зетског феудалца Ђурђа Страцимировића Балшића (1385–1404). Локална предања везују Бановића Страхињу за Драгачево, Стари Влах и Црну Гору. Епска популарна тема о уграбљеној жени, која постаје неверна и непријатељски поступи према мужу, опевана је у већини песама о Бановићу Страхињи, од најстаријих нама познатих, с почетка XVIII века, до песама забележених у првој половини XX века. Уметнички неоспорно највреднију варијанту ове песме записао је Вук Караџић (II, 43) од Старца Милије 1822. И у старијим и у новијим варијан­ тама, поступак Бановића Страхиње према неверници креће се углавном у устаљеним сижејно-тематским оквирима народне епике: жена се кажњава смрћу. У варијанти Старца Милије, Бановић Страхиња је љуби „поклонио” живот, заштитио је од гневне браће која хоће да је погубе, али је у песми у први план избио етичко-психолошки однос међу јунацима. Витешки лик Бановића Страхиње, који је кроз целу песму уметнички успело вајан (уса­ мљени јунак сунцем обасјан јаше кроз Голеш планину, епизода са усамље­ ним турским дервишем и др.), супротстављен је нејуначким поступцима Ју­ говића. Речи које им упућује Бановић Страхиња: „Немам с киме пити ладно вино” – преузете из ове песме и с богатом асоцијацијом на целу песму, живе у народу самостално, као изрека за разграничавање витешких схватања чо­ века који се нађе у средини другачијих погледа. Подвиг Бановића Страхиње предмет је више драмских дела наше пи­ сане књижевности. (Радмила Пешић, Народна књижевност) Увод у проучавање књижевног дела | 55

ИН­ТЕР­ПРЕ­ТА­ЦИ­ЈА d Шта је у епској народној песми Бановић Страхиња посебно при­ву­кло вашу читалачку пажњу? Каква је осећања у вама песма изазвала и шта вас је у њој подстакло на размишљање? d Какав је утисак на вас оставио лик Бановић Страхиње? Ко је Бановић Страхиња? Зашто народни певач за њега истиче да је НЕТКО? Обратите пажњу на његов портрет.

уџ бе н

ик е

d Сачините структурну анализу песме. С обзиром на дужину песме у оквиру сижејног тока и композиционих етапа, разматрајте мотивационе поступке ликова, уметничке поруке и особине језика и стила. Утврдите експозицију у развоју епске радње, којим догађајем почиње заплет, шта чини врхунац јунакове драме, а шта обухватају преокрет и расплет. d Запазите како је представљена Страхињина тазбина када први пут долази и какав му приређују дочек, а какво је понашање тазбине и крушевачке господе при његовом поновном доласку. Сачините паралелу о њиховом понашању.

за

d Какав уметнички ефекат у осветљавању лика Бановић Страхиње има епизода са дервишем? d Зашто народни певач три пута ретардира (зауставља) радњу дивећи се јунаку? Пронађите та места у тексту песме. d Уочите однос Бановић Страхиње према тазбини, мајци, дервишу, Влах-Алији, жени. d Са становишта песме као целине и лика главног јунака, протумачите смисао оквирних стихова на почетку и на крају песме.

од

ПОЈ­МОВ­НИК

За в

Исто­рич­ност – особина еп­ске пе­сме да но­си пе­чат исто­риј­ског ис­ку­ства ко­лек­ти­ва. Ин­тер­на­ци­о­нал­ни мо­ти­ви – те­ме и мо­ти­ви у на­род­ ним пе­сма­ма ко­ји су за­јед­нич­ки мно­гим на­ро­ди­ма (узи­ђи­ва­ње људ­ске жр­тве у те­ме­ље не­ке гра­ђе­ви­не, не­вер­на љу­ба итд.). Еп­ске фор­му­ле – усме­ни обра­зац ко­ји је до­при­но­сио лак­шем пам­ће­њу и пре­но­ше­њу пе­са­ма; био је по­себ­но функ­ци­о­на­лан на по­чет­ку (увод­не фор­му­ле) и на кра­ ју тек­ста (за­вр­шне фор­му­ле) – сте­ре­о­тип­ни по­че­ци и за­вр­ше­ци. По­ред ово­га, по­сто­ја­ла су мно­га уста­ље­на стил­ска сред­ства ко­ја су по­ма­га­ла пе­ва­чу, као што су стал­ни епи­те­ти, по­ре­ђе­ња, хи­пер­бо­ле, уста­ље­на де­ скрип­ци­ја и ди­ја­ло­зи.

Комбинована ка­рак­те­ри­за­ци­ја – настаје када се споје елементи директне и индиректне карактеризације ликова; најпотпунији начин приказивања лика у књижевном делу. Лик – има значајно место у књижевном делу, има своје значење, структуру, функцију и смисао. Наука о књижевности служи се различитим терминима за означавање појма лика: тип – представља ликове који имају неке заједничке особине; карактер – скуп етичких, интелектуалних и емотивних својстава неке личности, лика; портрет – целовит опис спољашњег изгледа књижевног лика, док је унутрашњи портрет психолошка карактеризација лика; јунак – главни лик или један од најважнијих носилаца радње у књижевном делу.

Ка­рак­те­ри­за­ци­ја ли­ко­ва – укуп­ност ства­ра­лач­ких по­сту­па­ка ко­ји­ма се у књи­жев­но­у­мет­нич­ким де­ли­ма при­ка­зу­ју и ту­ма­че ли­ко­ви. 56 | Читанка за I разред Увод у проучавање средње школе књижевности | 56

ВР­СТЕ КА­РАК­ТЕ­РИ­ЗА­ЦИ­ЈЕ ЛИ­КО­ВА Ин­ди­рект­на ка­рак­те­ри­за­ци­ја­

Ме­та­фо­рич­ка ка­рак­те­ри­за­ци­ја

– при­ка­зу­је из­глед, пор­трет, опис по­ја­ве, спо­ља­шњост, осо­би­не и по­ на­ша­ње – при­по­ве­дач не­по­сред­но и ди­рект­ но при­пи­су­је ли­ко­ви­ма кон­крет­не ка­рак­тер­не осо­би­не или од­ли­ке – оства­ру­је се у при­по­вед­ним ис­ка­ зи­ма или де­скрип­ци­ја­ма

– ка­рак­те­ри ли­ко­ва ис­по­ља­ва­ју се у при­ка­зи­ва­њу њи­хо­вих ре­чи и по­ сту­па­ка – на осно­ву њи­хо­вих ре­чи, ми­сли и осе­ћа­ња, са­ми ли­ко­ви от­кри­ва­ју сво­је вр­ли­не, ма­не и мно­го­број­не ка­рак­тер­не цр­те – по­ка­зу­је се у ди­ја­ло­зи­ма, мо­но­ло­ зи­ма, уну­тра­шњим мо­но­ло­зи­ма, али и у де­скрип­ци­ја­ма

– ка­рак­те­ри, а по­себ­но ду­хов­на и пси­хо­ло­шка ста­ња и рас­по­ло­же­ња при­ка­зу­ју се на ин­ди­рек­тан на­чин та­ко што се уну­тра­шња свој­ства ли­ ко­ва про­јек­т у­ју на окол­ну пред­мет­ ност, објек­те из при­ро­де, а по­не­кад и на дру­ге ли­ко­ве – оства­ру­је се у при­по­ве­да­њу и по­ сред­ством де­скрип­ци­је

За в

од

за

уџ бе н

ик е

Ди­рект­на ка­рак­те­ри­за­ци­ја

Све­ти рат­ници, фре­ска, ма­на­сти­р Ма­на­си­ја, 1407–18. година

УТВР­ЂУ­ЈЕ­МО ПО­ЗНА­ТО И УСВА­ЈА­МО НО­ВО ГРА­ДИ­ВО Еп­ска (ју­нач­ка) пе­сма. – Основ­ни за­да­так еп­ске пе­сме, је­сте да са­чу­ва спо­ мен на ве­ли­ке ју­на­ке и зна­ме­ни­те до­га­ђа­је. По­ве­за­на је са кул­том пре­да­ка. Ју­нак еп­ске пе­сме сво­је ју­на­штво по­твр­ђуј­е у под­ви­г у. Не­ки ју­на­ци има­ју раз­ви­је­ну еп­ску би­о­гра­фи­ју (Мар­ко Кра­ље­вић). Јунаци у епици су носиоци високих моралних ставова и племенитости. Преко њих се у епском делу остварује идејни слој. При­по­ве­дач се ја­вља у уло­зи све­зна­ју­ћег, по­у­зда­ног при­по­ве­да­ча ко­ји зна све по­је­ди­но­сти до­га­ђа­ја о ком при­по­ве­да. С об­зи­ром на то да је еп­ска пе­сма на­ста­ја­ла у нај­ста­ри­јим вре­ме­ни­ма на­род­ног жи­во­та, она чува мно­ го­број­не мит­ске, исто­риј­ске, ле­ген­дар­не и лу­та­ју­ће мо­ти­ве ко­ји се че­сто срећу у различитим културама (као што је то слу­чај са мо­ти­ви­ма Хо­ме­ро­ вих епо­ва и на­ше на­род­не епи­ке). Увод у проучавање књижевног дела | 57

ЗАНИМЉИВОСТ

Пе­сма Ба­но­вић Стра­хи­ња због сво­ јих уни­вер­зал­них и естет­ских вред­ но­сти ин­спи­ри­са­ла је мно­го­број­не ства­ра­о­це дру­гих умет­но­сти да дра­ ма­ти­зу­ју и екра­ни­зу­ју ово еп­ско де­ло из књи­жев­не про­шло­сти. Са­вре­ме­ни пи­сац Бо­ри­слав Ми­хај­ ло­вић Ми­хиз на­пи­сао је дра­му Ба­но­ вић Стра­хи­ња (1963), ко­ја је би­ла на ре­пер­то­а­ру не­ких по­зо­ри­шта. Ре­ди­тељ Ва­тро­слав Ми­ми­ца екра­ ни­зо­вао је Ба­но­вић Стра­хи­њу (1981). Мо­же се про­на­ћи DVD из­да­ње овог фил­ма.

АКО ЖЕЛИТЕ ВИШЕ

од

за

уџ бе н

ик е

Про­чи­тај­те сле­де­ће књи­жев­не сту­ди­је о пе­сми Ба­но­вић Стра­хи­ња: Јо­ван Де­ре­тић, Ба­но­вић Стра­хи­ња, Огле­ди из на­род­ног пе­сни­штва, Сло­во љуб­ве, Бе­о­град, 1978. Пе­тар Џа­џић, Учи­ни као Стра­хи­њић, Ho­mo bal­ca­ni­cus, ho­mo he­ro­i­cus, БИГЗ, Бе­ о­град, 1987. На­да Ми­ло­ше­вић Ђор­ђе­вић, Пе­сма Ба­но­вић Стра­хи­ња, Ко­сов­ска епи­ка, За­ вод за уџ­бе­ни­ке и на­став­на сред­ства, Бе­о­град, 1990.

Струк­ту­ру еп­ске пе­сме чи­не: те­ма (мо­ти­ви), фа­бу­ла, ли­ко­ви, ком­по­ зи­ци­ја (еп­ска тех­ни­ка), је­зик и ри­там­ска ор­га­ни­за­ци­ја. Пре­ма вр­сти сти­ха срп­ске на­род­не епске пе­сме мо­гу се по­де­ли­ти на: – осме­рач­ке („у ко­лу”), – бу­гар­шти­це (пе­сме ду­гог сти­ха), – де­се­те­рач­ке (гу­слар­ске) пе­сме. За еп­ску пе­сму ка­рак­те­ри­стич­но је ко­ри­шће­ње фор­му­ла (еп­ских ка­ та­ло­га, оп­штих ме­ста, раз­ви­је­них по­ре­ђе­ња и опи­са). Нај­бо­ље све­до­чан­ство стал­не про­мен­љи­во­сти је­сте чи­ње­ни­ца да до­ бар ка­зи­вач, од­но­сно на­род­ни пе­вач, ни­ка­да не по­на­вља сво­ју тво­ре­ви­ ну у истом об­ли­к у. Вук Ка­ра­џић је пе­сме са истом те­мом и раз­ли­чи­тим си­же­ом обе­ле­жа­вао у сво­јим збир­ка­ма са „исто то са­мо ма­ло друк­чи­је”. Вук Ка­ра­џић је еп­ске на­род­не пе­сме на­звао ју­нач­ким (му­шким) пе­с­ма­ ма. По­де­лио их је пре­ма хро­но­ло­ги­ји исто­риј­ских зби­ва­ња и те­мат­ском кри­те­ри­ју­му.

За в

СТВА­РА­ЛАЧ­КА РА­ДИ­О­НИ­ЦА

На осно­ву про­у­ча­ва­не пе­сме и ли­те­ра­ту­ре о њој (при­мар­них и се­ кун­дар­них из­во­ра) об­ра­ди­те те­ме: • Ка­ко да­нас до­жи­вља­вам лик Ба­но­вић Стра­хи­ње • И да­нас, као са­вре­ме­ни чи­та­лац, по­но­сим се ли­ком и де­лом Ба­но­ вић Стра­хи­ње Ако сте гле­да­ли позоришну представу или филм Ба­но­вић Стра­хи­ ња, са­чи­ни­те па­ра­ле­лу из­ме­ђу ва­шег до­жи­вља­ја еп­ске пе­сме Ба­но­ вић Стра­хи­ња и исто­и­ме­не дра­ме и фил­ма.

1. На­ве­ди­те од­ли­ке епи­ке/еп­ске по­е­зи­је као књи­жев­ног ро­да. 2. Ка­ква је уло­га при­по­ве­да­ча у еп­ској по­е­зи­ји? Шта се под­ра­зу­ме­ва под фа­ бу­лом еп­ског де­ла? 3. Об­ја­сни­те од­ли­ке еп­ске ком­по­зи­ци­је и еп­ске тех­ни­ке. 4. Шта је ка­рак­те­ри­за­ци­ја ли­ко­ва? При­ме­ни­те при­ло­же­ну кла­си­фи­ка­ци­ју на ли­к Ба­но­вић Стра­хи­ње. 5. Шта чи­ни струк­ту­ру еп­ске пе­сме?

58 | Читанка за I разред средње школе

ПРО­ВЕ­РИ­ТЕ ЗНА­ЊЕ

Умет­нич­ка/ау­тор­ска про­за

П

За в

од

за

уџ бе н

ик е

розно књижевно дело садржи различите приповедачке елементе који су стваралачком снагом уметника сложени у складну уметничку целину. Структура прозног књижевног дела је од посебне важности, као што су: грађа (нарочито извори одакле се црпи грађа), фабула, сиже, тема (од значаја је избор теме), мотиви, ликови и ком­ позиција (која открива на који се начин поједини делови укључују у целину). Приповедање у уметничкој прози може имати облик казивања приче у првом лицу (ја – форма) и у трећем лицу (он – форма). За уметничку прозу карактеристичан је начин на који приповедач гради нарацију и какав је његов однос према фабули. У две основне врсте приповедача (поузданих и непоузданих) сврставају се објективни и субјективни приповедач. Разликујемо неколико врста приповедача: – објективни приповедач – који у приповедању настоји да његова личност уопште не дође до изражаја и заузима непристрасан став; – субјективни приповедач – у приповедању се поистовећује са неким ликом и коментарише догађаје са личног становишта, износи властите ставове, мисли и осећања. У прозном књижевном делу приповедач на више начина развија приповедање. Разликујемо следеће форме приповедања или кази­ вања: – нарација (приповедање) – излагање догађаја; – дескрипција (описивање) – опис ликова и амбијента у ком делују; – дијалог – разговор међу ликовима; – монолог (говор једног лика са самим собом) или самоговор као унутрашњи монолог (говор приповедача у првом лицу, исказује подсвесна стања и мисли, или као ток свести). Према класификацији уметничка/ауторска прозна епска дела обухватају следеће врсте: – роман; – приповетку; – новелу; – причу.

Увод у проучавање књижевног дела | 59

Приповетка Ла­за Ла­за­ре­вић Пр­ви пут с оцем на ју­тре­ње ПРИ­С ТУП КЊИ­ЖЕВ­НОМ ДЕ­ЛУ

С

ик е

а при­по­вет­ком Ла­зе Ла­за­ре­ви­ћа Све ће то на­род по­зла­ти­ти су­сре­ли сте се у основ­ној шко­ли. Про­чи­тај­те при­по­вет­к у Пр­ви пут с оцем на ју­тре­ње и за­па­зи­те ка­ко су гра­ђе­ни фа­бу­ла и ли­ко­ви. Обра­ти­те па­жњу на фор­ме при­по­ве­ да­ња ко­ји­ма се гра­ди ова при­по­вет­ка, као и нa ње­ну ком­по­зи­ци­о­ну струк­т у­ру. На кра­ју чи­та­ња на­стој­те да от­кри­је­те и пре­не­се­но зна­че­ње на­слов­не син­таг­ме.

уџ бе н

„Би­ло ми је”, ве­ли, „он­да де­вет го­ди­на. Ни сâм се не се­ћам све­га баш на­тан­ко. При­ча­ћу вам ко­ли­ко сам за­пам­тио. И мо­ја од ме­не ста­ри­ја се­стра зна за то, а мла­ђи брат баш ни­шта. Ни­сам пао на те­ ме да му ка­зу­јем! Ме­ни је ма­ти при­ча­ла мно­го што­шта кад сам од­ра­стао, па је за­ пит­ки­вао. Отац, на­рав­но, ни­кад ни слов­ца! Он, тј. мој отац, но­сио се, раз­у­ме се, тур­ски. Чи­сто га гле­дам ка­ко се обла­чи: xемадан од цр­ве­не ка­ди­фе с не­ко­ли­ко ка­то­ва злат­ на гај­та­на; по­врх ње­га ћур­че од зе­ле­не чо­хе. Си­лај иша­ран зла­том, за ње­га за­де­ну­та јед­на хар­би­ја с др­шком од сло­но­ве ко­сти, и је­дан но­жић са сре­бр­ним ца­гри­ја­ма и с др­шком од сло­но­ве ко­сти. По­врх си­ла­ја тран­бо­лос, па ре­се од ње­га би­ју по ле­вом бо­к у. Чак­ши­ре са сви­ле­ним гај­та­ном и бућ­ме­том, па ши­ро­ки па­ча­лу­ци пре­кри­ли до по­ла но­г у у бе­лој ча­ра­пи и плит­ким ци­пе­ла­ма. На гла­ву ту­ри ту­нос, па га ма­ло на­кри­ви на ле­ву стра­ну, у ру­ка­ма му або­нос-чи­бук с та­ ку­мом од ћи­ли­ба­ра, а с де­сне стра­не под по­јас под­ву­че­на, зла­том и ђин­ђу­ва­ма из­ве­зе­на ду­ван­ке­са. Пра­ви ки­цош! На­ра­ви је био – отац ми је, исти­на, али кад сам већ по­чео при­ча­ ти не вре­ди ше­пр­тљи­ти – на­ра­ви је био чуд­но­ва­те. Озби­љан пре­ко је­го, па са­мо за­по­ве­да, и то он је­дан­пут што рек­не, па ако не ура­диш – бе­жи куд знаш! Осор­љив и увек хо­ће да бу­де на ње­го­ву, тј. ни­ко се ни­је ни усу­ђи­вао до­ка­зи­ва­ти што про­тив­но ње­му. Кад се здра­во на­љу­ти, а он псу­је али­луј. Ту­као је са­мо ша­ма­ром, и то са­мо је­дан­пут, али бра­те, кад ода­ла­ми, од ча­са се пру­ћиш! Ла­ко се на­љу­ти; на­т у­ шти се, гри­ска до­њу усну, де­сни брк су­че и из­ди­же га на­ви­ше, ве­ђе му се са­ста­ле на че­лу, а оне цр­не очи се­ва­ју. Јао! Да он­да не­ко до­ђе да му ка­же да ни­сам знао ‘алек­ци­је’! Не знам че­га сам се та­ко бо­јао,

За в

од

Ро­ђен је у Шап­цу у тр­го­вач­кој па­ три­јар­хал­ној по­ро­ди­ци. Култ по­ро­ди­ це и жр­тво­ва­ња стал­но је при­су­тан у његовим књи­жев­ним де­ли­ма. За­чет­ник је пси­хо­ло­шке при­по­вет­ке у срп­ској књи­же­во­сти. Пр­ву при­по­вет­ку Пр­ви пут с оцем на ју­тре­ње об­ја­вио је ис­ пр­ва под на­зи­вом Зво­на с цр­кве у Н. (1879). Ла­за­ре­вић је штам­пао са­мо јед­ ну збир­ку под на­зи­вом Шест при­по­ве­ да­ка (1886) ко­ја, по­ред већ по­ме­ну­те, са­др­жи сле­де­ће при­по­вет­ке: Школ­ска ико­на, У до­бри час хај­ду­ци, На бу­на­ру, Вер­тер и Све ће то на­род по­зла­ти­ти. Пред крај жи­во­та об­ја­вље­не су му још две при­по­вет­ке: Ве­тар (1889) и Он зна све (1890). Шва­би­ца је пост­хум­но об­ ја­вље­на.

за

Лаза Лазаревић (1851–1891)

хе­ма­дан – гор­ња оде­ћа без ру­ка­ва

ћур­че – кра­так гор­њи ка­пут по­ста­вљен кр­зном чо­ха – сук­но си­лај – по­јас за оруж­је

хар­би­ја – шип­ка ко­јом су се чи­сти­ли пу­шка и пи­штољ и на­би­јао ба­рут ца­гри­је – ко­ри­це у ко­ји­ма се др­жи нож тран­бо­лос – сви­ле­ни по­јас са ре­са­ма бућ­ме – тра­ка ко­јом се укра­ша­ва оде­ло па­ча­лу­ци – до­њи део но­га­ви­це на чак­ши­ра­ма ста­рин­ског кро­ја ту­нос – фес из­ра­ђен у Ту­ни­су або­нос-чи­бук – чи­бук од еба­но­ви­не та­кум – опре­ма али­луј – при­пев у хри­шћан­ској ли­тур­ги­ји, зна­ чи „хва­ли­те Го­спо­да” алек­ци­је – лек­ци­је

60 | Читанка за I разред средње школе

За в

од

за

уџ бе н

ик е

на­по­слет­к у баш и да ме ћу­ши је­дан­пут, па шта? Али ја стре­пим од оних очи­ју: кад их пре­ва­ли, па као из праћ­ке, а ти, не знаш за­што ни кро­што, цеп­тиш као прут! Ни­кад се ни­је сме­јао, бар не као дру­ги свет. Знам, је­дан­пут др­жи он на кри­лу мог ма­лог бра­ти­ћа. Дао му са­хат да се игра, а мој Ђо­ки­ ца оку­пио па гу­ра оцу са­хат у уста и дер­ња се из пет­них жи­ла што он не­ће да отво­ри уста. Ја и се­стра да умре­мо од сме­ха, а то се и оцу да­де не­што на смех па не­ко­ли­ко пу­та раз­ву­че ма­ло ле­ву стра­ну од уста, и око ле­во­га ока на­бра му се ко­жа. То је би­ла ве­ли­ка рет­кост, и ето та­ко се он сме­јао кад се де­си­ло што­год где би не­ки дру­ги ра­з­ва­ лио ви­ли­це да би се чу­ло у Те­тре­бо­ву ме­ха­ну. А знам, опет, кад је умро мој чи­ча с ко­јим је ба­бо ор­тач­ки ра­дио и ко­га је ја­ко во­лео. Мо­ја стри­на, ма­ти, свој­те, ми де­ца – удри ку­кај, пла­чи, за­пе­вај, сто­ји нас ври­ска, а мој ба­бо ни­шта, ама баш ни су­зе да пу­сти, ни ‘ух!’ да ре­че. Са­мо кад га по­не­ше из ку­ће, а ба­би за­и­гра до­ња усна, дрк­ће, дрк­ће; при­сло­нио се на вра­та, блед као кр­па, па ћу­ти. Што рек­не, не­ће по­пу­сти­ти ни за гла­ву. Па ма­кар да се он ка­је у се­би. Знам кад је от­пу­стио Про­к у мом­ка из слу­жбе. Ви­дим да се ка­је и да му је жао, али по­пу­сти­ти не­ће. То­га Про­к у је нај­во­лео од сви­ју мо­ма­ка. Знам са­мо је­дан­пут да га је уда­рио што, то­че­ћи ра­ки­ју, ни­је до­бро за­вр­нуо сла­ви­ну на пе­тач­ки, па ско­ро аков ра­ки­је ис­те­као. Ина­че, ни­кад ни да га је кљуц­нуо! Све му је по­ве­ра­вао, слао га у се­ла по ве­ре­си­ју и ко­је­шта. – А зна­те што га је от­пу­стио? – На прав­ди бо­га!... Ви­део га да игра крај­ца­ра! – Тек ће­те се ви по­сле чу­ди­ти! То о Ђур­ђе­ву-дне­. До­шао Про­ка у ду­ћан да му се на­но­во пот­ пи­ше бу­квар. Ба­бо из­ва­ди де­вет­на­ест гро­ша, па ка­же: ‘На, ево ти ај­лу­ка! Ме­ни ви­ше не тре­баш; иди па тра­жи где се мо­же игра­ти крај­ ца­ра!’ Ту­рио Про­ка вес на очи, пла­че као ки­ша и мо­ли. Дар­ну то мог оца, баш ви­дех, али ми­сли­те да је по­пу­стио? – Бо­же са­хра­ни! Из­ва­ ди са­мо још је­дан ду­кат па му да­де. ‘На, па пут за уши!’ Оде Про­ка, а он се ка­је у се­би што ис­те­ра на прав­ди бо­га нај­ва­ља­ни­јег мом­ка. Ни­кад се ни­је ша­лио: ни с на­ма де­цом, ни с мај­ком, ни с ким дру­гим. Чуд­но је жи­вео с мо­јом мај­ком. Ни­је то да рек­неш да је он не дај бо­же, као што има љу­ди, па хо­ће да уда­ри и та­ко што, не­го она­ ко не­ка­ко: увек хла­дан, осор­љив, го­ри од ту­ђи­на, па то ти је! А она, си­ро­та, до­бра, бра­те, као све­тац, па пи­љи у ње­га као но­је у ја­је. Кад се он што обрец­не, а она да сви­сне од пла­ча, па још мо­ра да кри­је су­зе и од нас и од ње­га. Ни­кад и ни­к у­да ни­је с њо­ме ишао, ни­ти је она сме­ла по­ме­ну­ти да је ку­да по­ве­де. Ни­је тр­пео ни да се она ме­ша у тр­го­ви­ну и у ње­го­ва по­сла. Ка­же она је­дан­пут: – Ми­тре, што не даш Ста­но­ју ра­ки­ју? Ско­ро ће и но­ва, па где ћеш је? Увод у проучавање књижевног дела | 61

За в

од

за

уџ бе н

ик е

А тек се он из­дра­чи на њу: – Је­си ли ти глад­на, или ти је че­га ма­ло? Нов­ци су у тво­јим ру­ка­ ма, па кад ти не­ста­не, а ти ка­жи! А у мој се по­сао не пле­ћи! По­к у­њи се ма­ти па ћу­ти. Са све­том је та­ко­ђе ма­ло го­во­рио. У ка­ва­ни имао је сво­је дру­ штво, и са­мо међ’ њи­ма што рек­не по ко­ју. Ку­ма Или­ју је по­што­вао што мо­же би­ти; и то је је­ди­ни чо­век ко­ји му је смео ре­ћи шта је хтео, и ко­га се мој отац чи­сто при­бо­ја­вао. Нас је де­цу, као и мај­к у, во­лео, ни­је вај­де, то се ви­ди, али нас је др­жао пре­стро­го. Ја се не се­ћам ни­кад и ни­ка­ка зна­ка не­жно­сти од ње­га. По­кри­вао нас је, исти­на, но­ћу кад се от­кри­је­мо, и ни­је нам дао да се над­но­си­мо над бу­нар и пе­ње­мо на дуд – али шта ми је то? То ра­де и дру­ги оче­ви, али ку­пу­ју де­ци и ше­ћер­ле­ме­та, злат­не хар­ти­је и лоп­т у од гу­ма­пла­сти­ке што ска­че с врх ја­бла­на? У цр­кву је ишао са­мо на Ђур­ђев­дан, у ка­ва­ну сва­ко ве­че. Ве­че­ ра­мо, он ту­ри чи­бук под ле­ву ми­шку, за­де­не ду­ван­ке­су под по­јас, па хајд’? До­ла­зио је ле­ти у де­вет, а зи­ми и ра­ни­је, али не­ки­пут пре­ва­ли и по­ноћ, а ње­га не­ма. То је мо­ју си­ро­т у мај­к у и се­стру упе­кло – ја вам се он­да још ни­сам раз­у­ме­вао у лум­по­ва­њу. – Ни­кад оне ни­су за­спа­ле пре не­го он до­ђе, па ма то би­ло у зо­ру. Се­де у кре­ве­ти­ма – не сме­ју ни све­ћу да упа­ле. Љу­ти се он, бо­лан, кад ви­ди да све­ћа го­ри. Чуо сам је­дан­пут, кад до­ђе доц­не ку­ћи, где про­г ун­ђа: – Шта ће та све­ћа у ово до­ба? – Па да се ви­диш сву­ћи, Ми­тре – ка­же мо­ја ма­ти. – А зар ја не знам упа­ли­ти све­ће, или сам, ваљ­да пи­јан, па не умем на­ћи? – Па ни­је, Ми­тре – уви­ја се мо­ја ма­ти – не­го као ве­лим... – А шта ве­лиш? Ваљ­да да ми ком­ши­лук ми­сли да ми ле­жи мр­твац у ку­ћи! Ка­кав мр­твац! Ви ми­сли­те он то зби­ља ми­сли? Ма­ри он и за су­ сед­ство! Не­го, не дâ он да мо­ја ма­ти во­ди ра­чу­на о ње­го­ву до­ла­ску и од­ла­ску, па не зна од зла ка­ко ће да поч­не. Хтео би да ма­ти спа­ва, са­мо да он мо­же без бри­ге бан­чи­ти. Пе­кло је то и ње­га, ви­ди се то. Пио је вр­ло ма­ло, и то са­мо ви­но. Ра­ки­ју, и кад огле­да за ку­по­ ви­ну, ис­пљу­је, па на­ки­се­ли ли­це. Ни за ка­ву ни­је бог­зна ка­ко ма­рио... Па шта је ра­дио сву ноћ по ме­хан­чи­на­ма, пи­та­те ви. Не­сре­ћа, па то ти је! Да је пио, чи­ни ми се, ни по ја­да. Не­го... Ви­де­ће­те! То је мо­јој мај­ци по­ла ве­ка уки­ну­ло. Пла­че не­ких пу­та да сви­сне. А ни­ко­ме да се по­ја­да. Је­дан­пут, до­ђе он, та­ко доц­не ку­ћи... Ни­шта!... Су­тра­дан – ни­ шта... Кад, мој бра­те, опа­зи мај­ка да он не­ма са­ха­та! Пре­ки­де се же­ на, пи­та га: 62 | Читанка за I разред средње школе

сре­бр­њак – пи­штољ укра­шен сре­бром као сан­ћим – то­бож

ик е

– А где ти је, Ми­тре, са­хат? Он се на­мр­го­дио. Гле­да на стра­ну, ка­же: – По­слао сам га у Бе­о­град да се опра­ви. – Па до­бро је ишао, Ми­тре. – Ваљ­да ја ни­сам ћо­рав ни луд; ваљ­да ја знам кад са­хат иде и кад не иде! Мо­ја ма­ти шта ће, ућу­та. Ку­ка по­сле с мо­јом се­стром: ‘Еј, те­шко ме­ни! Да­ће све што има­ мо, па под ста­рост да пе­рем ту­ђе ко­шу­ље!’ Је­дан­пут опет – ја­ли је би­ло де­сет, ја­ли ни­је – а ње­га ето из ка­ва­ не. На­кри­вио јед­ну астра­хан­ску шу­ба­ру, пре­ко пр­си­ју зла­тан ла­нац с пр­ста де­бео, за по­ја­сом је­дан сре­бр­њак ис­ки­ћен зла­том и дра­гим ка­ме­њем. Уђе он, а као да му се на­бра­ла ко­жа око ле­вог ока. Не­што је до­бре во­ље. Ка­ко уђе, из­ва­ди са­хат иза по­ја­са, као сан­ћим да ви­ди ко­ли­ко је. – Зар си по­вра­тио?... тр­же се. – Зар ти је већ опра­вљен са­хат? – Опра­вљен! – ка­же он. – А ка­кав ти је то ла­нац? – Ла­нац као сва­ки ла­нац – ка­же он, али не­ка­ко ме­ка­но, ни­је да се из­ди­ре. – Знам – ка­же мо­ја ма­ти – а от­к уд ти? – Ку­пио сам! – А та шу­ба­ра? То има са­мо у Ми­ће ка­зна­че­ја. – Ку­пио сам и њу! – Про­дао ти? – Про­дао! – А ка­кав...? Али ту мој отац по­гле­да не­ка­ко пре­ко ока мо­ју мај­ку. Она уму­че. Он се узе ски­да­ти. Гле­дам ис­под јор­га­на. Из­ва­ди иза по­јас је­дан за­мо­т у­љак ко­лик’ пе­сни­ца, па ба­ци на сто, а оно звек­ну: сам сам­цит ду­кат, бра­те! – На – ре­че – оста­ви ово! – Па он­да изи­ђе у ку­хи­њу. Мо­ја ма­ти узе ону хар­ти­ју не­ка­ко са­мо с два пр­ста, као кад ди­же пр­ља­ву деч­ју пе­ле­ну. – А шта ћу – ка­же се­стри – с овим нов­ци­ма? Ово је про­кле­то!... Ово је ђа­вол­ско!... Ово ће ђа­во од­не­ти ка­ко је и до­нео!... Као што ви­ди­те, не­ма ту сре­ће ни жи­во­та! И та­ко је мо­ја ма­ти би­ла не­срећ­на, а ми смо сви уз њу би­ли не­ срећ­ни... Не­кад, при­ча­ла ми је ма­ти, био је он са­свим дру­ги чо­век; а и ја се се­ћам као кроз ма­глу, ка­ко ме је че­сто др­жао на кри­лу док сам био са­свим ма­ли, пра­вио ми од зо­ве сви­рај­к у и во­дио ме са со­бом на ко­ли­ма у ли­ва­ду. Али, ка­же мај­ка, от­ка­ко се по­че дру­жи­ти с Ми­ћом

За в

од

за

уџ бе н

ка­зна­чеј – бла­гај­ник

Увод у проучавање књижевног дела | 63

чи­ча – стриц пе­тач­ка – бу­ре од 250 ли­та­ра аков – 50 ли­та­ра крај­цар – ба­крен но­вац ко­ји је био у упо­тре­би у Ау­стро-Угар­ској; врста игре с тим новчићима да му пот­пи­ше бу­квар – да му из­да уве­ре­ње о упо­сле­њу ај­лук – ме­сеч­на за­ра­да, пла­та

За в

др­ке­ла – оро­нуо чо­век или жи­во­ти­ња

од

за

уџ бе н

ик е

ка­зна­че­јем, Кр­стом из Ма­ке­ви­не ули­це, Ол­брек­том апо­те­ка­ром и још та­мо не­ки­ма, све се окре­ну и по­ђе ка­ко не тре­ба. Обре­цу­је се. Не тр­пи ни­ка­ква за­пит­ки­ва­ња, од­мах се ис­пре­чи: ‘Гле­дај сво­ја по­сла!’, или ‘Имаш ли ти дру­ге ка­ке бри­ге?’ Ни­је вај­де, ка­зао сам ја: ви­део је он сам да не ва­ља шта ра­ди; али га узео бу­ди бог с на­ма на сво­ју ру­к у, па га не пу­шта. Па ипак, сме­шно је ка­за­ти, али опет, опет је он био до­бар чо­век. Је­сте, бо­га­ми! Али та­ко... Је­дан­пут вра­ти се он у не­ко до­ба ку­ћи. Ни­је сам! Чу­ди се мо­ ја ма­ти. Про­ђе он још с не­ким по­ред вра­та, не­што по­ла­ко гун­ђа­ју. Одо­ше у авли­ју. Чу­је­мо ми ма­ло по­сле коњ­ски то­пот и рза­ње. Не знам ја шта је то. Кад он по­сле уђе, ја по­чех хр­ка­ти, и мо­ја се се­стра учи­ни да спа­ ва. На­зва до­бро ве­че, па ућу­та. Ћу­ти он, ћу­ти мо­ја мај­ка, че­кам ја. Он­да мо­ја ма­ти от­по­че, а глас јој про­му­као: – Од­ве­до­ше вран­ца! – Од­ве­до­ше – ка­же он. Опет ћу­те, са­мо ма­ти час пô усек­њу­је се, а ја чи­сто осе­ћам ка­ко пла­че. – Ми­тре, та­ко ти бо­га, та­ко ти ове на­ше де­це, оста­ви се, бра­те, дру­го­ва­ња с ђа­во­лом. Ко се ње­га др­жи, гу­би и овај и онај свет. Ено ти Јо­ве кар­та­ша па гле­дај! Она­кав га­зда, па сад спао на то да пре­гр­ће ту­ђу ши­шар­к у и да ку­пу­је по се­ли­ма ко­же за Чи­фу­те. Зар ти, за­бо­га, ни­је жао да ја под ста­рост че­кам од дру­го­га ко­ру хле­ба, и да ова на­ ша де­чи­ца слу­же ту­ђи­ну?... – Па он­да по­че је­ца­ти. – А шта си ти узе­ла ме­не за­кли­ња­ти де­цом и пла­ка­ти на­да мном жи­вим? Шта сли­ниш за јед­ном др­ке­лом? Ни­је он ме­не сте­као, не­го ја ње­га! Су­тра, ако хо­ћеш, да ку­пим де­сет! Мо­ја ма­ти пла­че још ја­че: – Знам, Ми­тре, бра­те – ка­же она ми­ло­сти­во – али хо­ће ду­шма­ ни све да од­не­су. Оста­ви се, бра­те, та­ко ти ове на­ше не­ја­чи, про­кле­ те кар­те! Знаш да смо ми на на­шој гр­би­ни и кр­ва­вим зно­јем сте­кли ово кро­ва над гла­вом, па зар да ме ко­је­ка­кве изе­ли­це из мог до­бра ис­те­ра­ју?... – А ко те те­ра? – Не те­ра ме ни­ко, бра­те, али ће ме ис­те­ра­ти, ако та­ко и да­ље ра­диш. То је за­нат од бо­га про­клет! – Ама ја сам те­би сто пу­та ка­зао да ми не по­пу­јеш и да ми не сли­ниш без не­во­ље! Ни­је ме­ни, ваљ­да, вра­на по­пи­ла па­мет, да ми тре­ба же­на ту­тор! Ћу­ти пле­ме­ни­та ду­ша. Гу­ши се. Ни су­за не­ма ви­ше. Оне те­к у кроз пр­си, па­да­ју на ср­це и ка­ме­не се.

64 | Читанка за I разред средње школе

За в

од

за

уџ бе н

ик е

Дан за да­ном, оно све по ста­ром. До­но­сио је че­сто пу­не ви­ше­ке но­ва­ца. Гу­био је та­ко­ђе. До­ла­зио је че­сто без пр­сте­ња, без са­ха­та и без злат­на си­ла­ја. До­но­сио је дру­ги пут и по два три са­ха­та и по не­ ко­ли­ко пр­сте­но­ва. Је­дан­пут: јед­не чи­зме, јед­ну ћур­ди­ју; дру­ги пут: коњ­ско се­дло; по­сле опет: ту­це сре­бр­них ка­ши­ка; а јед­ном: пу­но бу­ ре ла­кер­де и сва­ко­ја­ких дру­гих ко­мен­ди­ја. Је­дан­пут до­ве­де уве­че вран­ца, оног истог на­шег. Су­тра му ку­пио но­ве амо­ве: ви­се ре­ме­ни до ни­же ко­ле­на и би­ју га рој­те по ви­ли­ца­ма. Упре­гао га у ко­ла, а сто­ли­цу ту­рио на ду­ћан­ ска вра­та, па кроз ва­рош ррр­ррр!, да све из­ле­ће кал­др­ма ис­под но­г у. Ми смо већ би­ли огу­гла­ли, са­мо је ма­ти пла­ка­ла и бри­ну­ла се. Ка­ко да ни­је бо­лан? Тр­го­ви­на за­ба­та­ље­на. Мо­мак се је­дан по је­дан от­пу­шта. Све иде као у не­срећ­ној ку­ћи, а нов­ци се тро­ше као ки­ша. По­че­ше, бог­ме, они ње­го­ви пај­та­ши до­ла­зи­ти и на­шој ку­ћи. За­ тво­ре се у ве­ли­к у со­бу, упа­ле по не­ко­ли­ко све­ћа, зве­чи ду­кат, пу­ши се ду­ван, кли­зи кар­та, а наш мо­мак Сто­јан не пре­ста­је пе­ћи им ка­ве (а су­тра­дан по­ка­зу­је по не­ко­ли­ко ду­ка­та што је на­до­би­јао на­пој­ни­ це). А на­ша ма­ти се­ди с на­ма у дру­гој со­би; очи јој цр­ве­не, ли­це бле­ до, ру­ке су­хе и час пô по­на­вља: ‘Бо­же ти на­ма бу­ди при­ја­тељ!’ И та­ко се он са­свим от­па­ди од ку­ће. Са­мо ћу­ти. Ма­те­ри ни­кад не гле­да у очи. Нас де­цу не ми­лу­је, ни осор­не ре­чи да рек­не, а ка­мо­ ли бла­ге. Све бе­жи од ку­ће. Са­мо нам па­ра да­је ко­ли­ко хо­ће­мо. Ако иштем да ку­пим ле­гр­штер, а он из­ва­ди по чи­та­ву пле­т у. За је­ло је ку­по­вао све што је би­ло нај­леп­ше у ва­ро­ши. Мо­је ха­љи­не нај­леп­ше у це­лој шко­ли. Али опет не­што ми је та­ко те­шко би­ло гле­да­ју­ћи мо­ју мај­к у и се­стру: чи­сто по­ста­ре­ле, бле­де, ту­жне, озбиљ­не. Ни­к уд под­ бо­гом не иду, па и на сла­ву сла­бо ком да иду. А и на­ма су же­не сла­бо до­ла­зи­ле, већ са­мо љу­ди, и то го­то­во све са­мо оне ‘ло­ле’ и ‘пу­ста­’и­је’, као што их је мо­ја ма­ти зва­ла. Ду­ћан го­то­во и не ра­ди. „Зар ја – ка­же мој отац – да ме­рим ге­ја­к у за два­де­сет па­ра чи­ви­та? Ено му Чи­фу­та!” – Ма­ти не сме ни­шта ви­ше ни да про­сло­ви. Ка­же, је­дан­пут јој ка­зао: „Је­си чу­ла ти, раз­у­меј срп­ски што ћу ти ре­ћи: ако ти ме­ни ци­гло је­ дан­пут још што о то­ме про­сло­виш, ја ћу се­би на­ћи ку­ћу, па се исе­ ли­ти; а ти ов­де по­пуј ко­ме хо­ћеш? У-пам-ти до-бро!” Ћу­ти она, си­ро­та, као за­ли­ве­на. Сте­гла ср­це, коп­ни из да­на у дан, а све се мо­ли бо­г у. ‘Бо­же, ти ме­не не­мој оста­ви­ти!’ Е, па ваљ­да ви­ди­те шта ће из све­га да бу­де! До­ђо­ше они сви јед­но ве­че. До­ђе с њи­ма још не­ка­кав Пе­ро Зе­ лем­баћ, не­ка­кав сви­њар­ски тр­го­вац ко­ји, ве­ле, ‘ра­ди с Пе­штом’. Бр­ ко­ве уши­љио, ко­су остраг раз­де­лио, а зу­лу­фе пу­стио чак до ја­го­ди­ца. Де­бео у ли­цу, ши­шкав у те­лу; на­кри­вио не­ка­кав ше­ши­рић, а пре­ко пр­слу­ка зла­тан ла­нац: исти она­кав ка­кав је пре ба­бо имао. На ру­ци му не­ка­кав пр­стен, ца­кли се, бра­те, не да у се по­гле­да­ти. Ге­га се кад Увод у проучавање књижевног дела | 65

ћур­ди­ја – кра­так кр­зне­ни ка­пут ла­кер­да (ло­кар­да) – вр­ста ри­бе рој­те – ре­се пај­та­ши – дру­го­ви, при­ја­те­љи ле­гр­штер – пи­саљ­ка ко­јом се пи­са­ ло по та­бли­ци од шкриљ­ца пле­та – но­вац у вред­но­сти од не­ка­ да­шњих 20 па­ра

За в

од

за

уџ бе н

ик е

иде; го­во­ри круп­но и про­му­кло, а све се сме­ши оним ма­лим, као јед зе­ле­ним очи­ма, да те не­ка­кав страх ухва­ти као од со­ву­ља­ге. До­ђо­ше они, ве­лим. Сто­јан од­мах уз ог­њи­ште, па пе­ци ка­ву. За­па­ли­ше че­ти­ри све­ће. Уда­ри дим од ду­ва­на као из дим­ња­ка. Пи­ју ка­ву, ћу­те као Тур­ци, са­мо кар­та кли­зи, и чу­јеш ка­ко зве­чи ду­кат. То је би­ла стра­шна ноћ! Ми се с мај­ком за­тво­ри­ли у дру­г у со­бу. Она ви­ше не пла­че. Ни се­стра. Ис­пи­је­не у ли­цу, очи упа­ле па гле­да­ју стра­хо­ви­то упла­ше­но. Пре­ма ово­ме је ни­шта оно кад ми је стриц умро. Не­ко­ли­ко пу­та ула­зио је наш отац у на­шу со­бу. Био је сав зно­јав. Раз­др­љио xемадан, рас­пу­чио ко­шу­љу па му се ви­де гу­сте цр­не дла­ке на гру­ди­ма. На­мр­чио се као Тур­чин. – Дај још! – ве­ли мо­јој мај­ци. Она сте­гла ср­це. Ћу­ти као ка­мен, отва­ра ков­чег па ша­ком си­па у ње­го­ву, а он ве­зу­је у ма­хра­му. Гле­да узве­ре­но и на стра­ну, од­ла­же но­га­ма као ја кад ме дру­ штво че­ка на­по­љу, а ја сто­јим док ми се­ша не од­се­че хле­ба. Узи­ма нов­це, гла­ву окре­нуо на дру­г у стра­ну, па кад про­ђе, про­г ун­ђа као за се: „Још са­мо ово!” И он­да чи­сто бе­жи из со­бе. Али, још ово, још ово, уђе ти он, чи­ни ми се, пе­ти пут у на­шу со­ бу, а та­ко око три са­ха­та по по­но­ћи. – Дај! – ве­ли мај­ци, а до­шао у ли­цу као зе­мља. Ма­ти по­ђе ков­че­г у, а но­ге јој кле­ца­ју, све се на­ви­ја. Он­да ја ви­дех, ис­под јор­га­на, ка­ко се онај мој ве­ли­ки отац стре­ се и ка­ко се при­хва­ти за пећ. – Бр­же! – ка­же мај­ци, а од­ла­же но­га­ма и ру­ка­вом бри­ше зној. Ма­ти му пру­жи. – Дај све! – ре­че он. – По­след­њих де­сет ду­ка­та! – ре­че она. Али то не бе­ше ви­ше глас, ни ша­пут, већ не­што на­лик на ро­пац. Он ско­па оне нов­це и упра­во ис­тр­ча из со­бе. Мо­ја ма­ти кло­ну крај ков­че­га и об­не­све­сти се. Се­стра ври­сну. Ја ско­чих из по­сте­ље. И Ђо­ки­ца ско­чи. Се­до­смо до­ле на па­тос крај ње; љу­би­смо је у ру­к у: „На­но, на­но!” Она мет­ну ру­к у на мо­ју гла­ву и ша­пу­та­ше не­што. Он­да ско­чи, упа­ли сви­тац па при­же­же кан­ди­ло пред Све­тим Ђор­ђем. – Оди­те, де­цо, мо­ли­те се Бо­г у да нас из­ба­ви од про­па­сти! – ре­ че она. Глас јој зво­ни као зво­но, а очи све­тле као ве­чер­ња­ча на не­бу. Ми по­тр­ча­смо њој под ико­ну и сви кле­ко­смо, а Ђо­ки­ца кле­као пред мај­ку, окре­нуо се ли­цем њој, кр­сти се и, си­ро­че, чи­та на­глас ону по­ло­ви­ну Оче­на­ша што је већ био на­у­чио. Он­да се опет кр­сти и љу­би ма­тер у ру­ке, па опет гле­да у њу. Из ње­них очи­ју те­ку два мла­за су­за. Оне бе­ху упра­вље­не на све­ца и на не­бо. Та­мо го­ре бе­ше не­што што је

сви­тац – све­ћи­ца

66 | Читанка за I разред средње школе

За в

од

за

уџ бе н

ик е

она ви­де­ла; та­мо њен Бог ког је она гле­да­ла и ко­ји је њу гле­дао. И он­да јој се по ли­цу раз­ли не­ка­ко бла­жен­ство и не­ка­ка све­тлост, и ме­ни се учи­ни да је Бог по­ми­ло­ва ру­ком, и да се све­тац на­сме­ши, и да ажда­ја под ње­го­вим ко­пљем зе­’ну. По­сле ми за­бле­сну­ше очи, па па­дох ни­ чи­це на крај ње­не ха­љи­не и на ње­ну ле­ву ру­ку, ко­јом ме при­др­жа, и мо­лих се по сто­ти пут: ‘Бо­же, ти ви­диш мо­ју мај­ку! Бо­же мо­лим ти се за ба­бу!’ И он­да, не знам за­што: ‘Бо­же, убиј оно­га Зе­лем­ба­ћа!’ Ду­го смо се та­ко мо­ли­ли. По­сле мо­ја ма­ти уста, по­пе се на сто­ли­цу па це­ли­ва Све­тог Ђор­ ђа. И мо­ја се­стра то исто учи­ни, а по­сле ди­же и ме­не и Ђо­ки­цу, те и ми це­ли­ва­смо. Он­да ма­ти узе су­ху ки­т у бо­си­о­ка што је ста­ја­ла за ико­ ном, и ста­клен­це с бо­го­ја­вљен­ском во­ди­цом што је ви­си­ло под ико­ ном, по­ква­си оном во­дом бо­си­љак, па, не­што ша­пу­ћу­ћи, пре­кр­сти њи­ме со­бу. Он­да по­ла­ко отво­ри вра­та, па на пр­сти­ма до­ђе до ве­ли­ ке со­бе, па пре­кр­сти ки­том вра­та од ње. Еј, ка­ко ми је он­да ла­ко би­ло! Ка­ко сам се осе­ћао бла­жен, као оку­пан! Ама што ми сад не мо­же ви­ше да бу­де она­ко? Истом што ма­ти пре­кр­сти вра­та од ве­ли­ке со­бе, а уну­тра се ди­ же жа­гор. Не мо­же ни­шта да се раз­у­ме, са­мо што Зе­лем­баћ је­дан­пут вик­ну, ко­ли­ко игда мо­же: – А ко ме­не мо­же на­те­ра­ти да играм ви­ше? Ка­мо то­га? По­сле опет на­ста не­ја­сан жа­гор и сва­ђа. Он­да чу­смо ка­ко се вра­та отво­ри­ше, гун­ђа­ње и ко­ра­ке. Али ба­бо не уђе у со­бу. За­луд ми че­ка­смо. И дан за­бе­ли, ја и Ђо­ ки­ца за­спа­смо, а он још не до­ђе. Кад се про­бу­дих, сун­це бе­ше да­ле­ко од­ско­чи­ло. Осе­ћао сам се стра­шно умо­ран и пра­зан, али не мо­гах ви­ше за­тво­ри­ти очи­ју. Уста­нем. Све из­гле­да не­ка­ко све­ча­но, па ту­жно. На­по­љу мир­но, свеж зрак па­да кроз отво­рен про­зор, а пред ико­ном још дрк­ће пла­ми­чак у кан­ди­лу. Мо­ја ма­ти и се­стра бле­де као кр­пе, очи им вла­жне, ли­це као од во­ска, кр­ше пр­сте, иду на пр­сти­ма и ни­шта не го­во­ре, са­мо што ша­пу­ћу не­ке по­бо­жне ре­чи. Не до­не­ше нам до­ру­чак, не пи­та­ју је­смо ли глад­ни, не ша­ље ме ма­ти у шко­лу! – Шта је ово? – пи­тао сам се ја. – Је ли ов­де мр­твац у ку­ћи, или се мој по­кој­ни стриц вра­тио па га ва­ља на­но­во са­хра­њи­ва­ти? Он­да пре­тр­нух кад се се­тих шта је но­ћас би­ло, и ме­ха­нич­ки про­шап­тах: ‘Бо­же, знаш оно за ба­бу!’ И опет: ‘Бо­же, ама убиј оног Зе­лем­ба­ћа!’ Не ми­сле­ћи ни­шта, об­у­чем се и изи­ђем из со­бе. И не­хо­тич­но по­ђем вра­ти­ма од ве­ли­ке со­бе, али се очас тр­гох, јер осе­тих ка­ко ме мај­ка до­хва­ти за ру­к у.

Увод у проучавање књижевног дела | 67

За в

од

за

уџ бе н

ик е

Ја се окре­тох, али она не ре­че ни­шта, са­мо ту­ри прст на уста; он­да ме од­ве­де до вра­та од ку­ће, па ме пу­с ти. Он­да се вра­ти на­ траг у со­бу, а ја ста­јах на вра­ти­ма. Гле­дам за њом – не знам шта да ми­слим. Он­да се на­но­во при­шу­њам на пр­сти­ма до ве­ли­ке со­бе, па про­ ви­рим кроз кљу­ча­о­ни­цу. Гле­дам. Сто на­сред со­бе. Око ње­га раз­ба­ца­не сто­ли­це; две или три пре­т у­ре­не. По по­ду ле­жи ти­су­ћу ка­ра­та, раз­га­же­не и не­раз­га­же­не ци­га­ре, јед­на раз­би­је­на ка­ве­на шо­ља, и ис­под јед­не кар­те ви­ри ду­ кат. За­стор на сто­лу сву­чен с јед­не стра­не ско­ро до по­ло­ви­не. По ње­му раз­ба­ца­не кар­те, ис­пре­ва­љи­ва­не шо­ље, пу­но три­на и пе­пе­ла од ду­ва­на. Сто­ји још не­ко­ли­ко пра­зних та­њи­ра, са­мо на јед­ном ду­ ван ис­тре­сен из лу­ле. Че­ти­ри пра­зна свећ­ња­ка; са­мо у јед­ном што бук­ти де­бе­ла хар­ти­ја ко­јом је све­ћа би­ла омо­та­на, и црн дим мир­но се уз­ди­же и до­хва­та за та­ван. На јед­ној сто­ли­ци за сто­лом, ле­ђи­ма окре­нут вра­ти­ма, се­ди мој отац. Обе ру­ке до ла­ка­та на­сло­ни на сто, и на ру­ке ле­гао че­лом, па се не ми­че. Гле­дао сам та­ко ду­го, али он ама да је мрд­нуо. Са­мо ви­дех ка­ко му се сла­би­не ку­пе и на­ди­ма­ју. Чу­дно сам и мрач­но не­што ми­слио. Чи­ни­ло ми се, на при­мер – а не знам, упра­во, за­што – да је он мр­тав, па сам се чу­дио ка­ко мр­твац ди­ше. По­сле ми се чи­ни­ло да му је она сна­жна ру­ка од ка­ба­сте хар­ти­је, да не мо­же ви­ше њом уда­ри­ти – и све та­ко ко­је­шта. Бог зна до­кле бих ја та­ко ви­рио, да ме се опет не до­так­ну мај­ чи­на ру­ка. Ни­шта ми не рече, само оним благим очима показа пут врата. Ја – не знам за­што – од­је­дан­пут ски­дох ка­пу, по­љу­бих је у ру­к у, па изи­ђох на­по­ље. Тај дан био је су­бо­та. Кад изи­ђох на ули­цу, иде свет као и обич­но; сва­ки гле­да сво­ја по­ сла. Сил­ни се­ља­ци до­те­ра­ли ко­јешта на пи­ја­цу. Тр­гов­ци за­ви­ру­ју у вре­ће и пи­па­ју јаг­њад. Но­вак пан­дур де­ре се и од­ре­ђу­је где ће ко да при­те­ра ко­ла. Де­ца кра­ду тре­шње. Сре­тен ћа­та иде с до­бо­ша­рем по ва­ро­ши и чи­та да се за­бра­њу­је пу­шта­ти сви­ње по ули­ца­ма. Трив­ко из­ ва­дио јаг­ње, па ви­че: ‘Хо­ди, вру­ће!’, а пи­ја­ни Јо­за игра у јед­ној ба­ри­ци. – А што је, мо­ре, ваш ду­ћан за­тво­рен? – за­пи­та ме Иг­њат ћур­ чи­ја, ко­ји у тај пар про­ђе. – Та­ко! – ка­жем ја. – Да ни­је бо­ле­стан Ми­тар? – Ни­је – ка­жем ја. – Оти­шао, ваљ­да, не­к уд?

ћур­чи­ја – кр­знар

68 | Читанка за I разред средње школе

За в

од

за

уџ бе н

ик е

– У се­ло – ре­кох ја, па по­бе­гох у авли­ју. Ето ти за­тим два та­ко­зва­на ‘де­ве­ра’ , тј. мо­јих дру­го­ва ко­је је по­ слао го­спо­дин да ви­де што ни­сам до­шао у шко­лу. Сад се тек се­тих да је тре­ба­ло ићи у шко­лу. Узмем књи­ге и ко­мад хле­ба, а гле­дам мај­к у и де­ве­ре. – Ка­жи­те, де­цо, го­спо­ди­ну да Ми­ша ни­је мо­гао пре до­ћи – имао је по­сла. О, ова ру­ка! Да ми је да је се сит на­љу­бим, кад она спа­ва, кад ме не ви­ди! Шта је би­ло у на­шој ку­ћи за вре­ме док сам био у шко­ли – не знам... То јест, знам: јер кад се вра­тих из шко­ле, на­ђох све ка­ко сам оста­вио: мо­ја ма­ти и се­стра се­де с ру­ка­ма у кри­лу; не ку­ха се ру­чак; про­ла­зе на пр­сти­ма по­крај ве­ли­ке со­бе и са­мо от­ху­к у­ју – исто она­ ко као кад ми је стриц умро. Ђо­ки­ца у авли­ји ве­зао мач­ки ђе­зву за реп, па се уве­се­ља­ва ње­ном тр­ком. Мом­ци ши­ју гу­ње­ве у сво­јој ода­ ји, а Сто­јан се из­ва­лио у се­но па хр­че као да је по но­ћи. Мој отац још исто она­ко се­ди, не ми­че се. За­те­гло му се ћур­че пре­ко ши­ро­ких ле­ђа, а око по­ја­са се раз­ми­че од ду­бо­ка да­ха. Одав­но је већ би­ло зво­ни­ло на ве­чер­ње. Дан се кло­ни сво­је­му кра­ју, а у на­шој ду­ши иста она пу­чи­на – ниг­де кра­ја да ви­диш, са­мо што се обла­ци све гу­шће го­ми­ла­ју. Све по­ ста­је не­сно­сни­је, стра­шни­је и очај­ни­је. – Бо­же, ти на до­бро окре­ни! Ја сам се­део на пра­г у пред ку­ћом. Др­жао сам у ру­ци не­ка­кву школ­ску књи­жи­цу, али је ни­сам чи­тао. Ви­део сам на про­зо­ру бле­до ли­це мо­је ма­те­ре, на­сло­ње­но на су­ху јој ру­чи­цу. У уши­ма ми је зу­ја­ ло. Ни­сам умео ни­шта да ми­слим. Ује­дан­пут шкљоц­ну бра­ва. Мо­је мај­ке не­ста са про­зо­ра. Ја пре­ тр­нух. Вра­та се од ве­ли­ке со­бе отво­ри­ше. На пра­г у ста­ја­ше он, мој отац! Вес ма­ло за­т у­рио, па му ви­ри ис­под ње­га ко­са и па­да му на ви­ со­ко че­ло. Бр­ко­ви се опу­сти­ли, ли­це по­там­не­ло, па оста­ре­ло. Али очи, очи! Ни на­лик на оне пре­ђа­шње! Чи­сто по­сук­ну­ле, уте­кле у гла­ ву, упо­ла по­кри­ве­не тре­па­ви­ца­ма, по­ла­ко се кре­ћу, не­стал­но и бе­ сми­сле­но гле­да­ју, не тра­же ни­шта, не ми­сле ни­шта. У њи­ма не­што пра­зно, на­лик на дур­бин ко­ме су по­лу­па­на ста­кла. На ли­цу не­ка­кав ту­жан и ми­ло­сти­ван осме­јак – ни­је то ни­кад пре би­ло! Та­кав је из­ гле­дао мој стриц кад је пред смрт искао да га при­че­сте. По­ла­ко пре­ђе ход­ник, отво­ри вра­та од на­ше со­бе, про­мо­ли са­ мо гла­ву уну­тра, па се, не ре­кав­ши ни­шта, бр­зо по­ву­че. За­тво­ри вра­ та па изи­ђе на ули­цу и ла­га­но се упу­ти кум-Или­ји­ној ку­ћи. При­чао ми је по­сле То­ма, кум-Или­јин син, да се мој отац са ње­ го­вим за­тво­рио у јед­ну со­бу, да су не­што ду­го по­ла­ко раз­го­ва­ра­ли, Увод у проучавање књижевног дела | 69

за

уџ бе н

ик е

да им је по­сле до­не­то хар­ти­је и ма­сти­ла, да су не­што пи­са­ли, уда­ ра­ли пе­ча­те и та­ко да­ље. Али шта је то би­ло, то се не зна, ни­ти ће икад ико зна­ти. Око де­вет и по са­ха­та ми смо сви ле­жа­ли у по­сте­љи, са­мо ма­ти што је се­де­ла с ру­ка­ма у кри­лу и бе­зна­чај­ним по­гле­дом гле­да­ла у све­ћу. У то до­ба шкрип­ну­ше авлиј­ска вра­та. Ма­ти бр­зо пир­ну у све­ ћу, па и са­ма ле­же у кре­вет. Ме­ни је ис­под јор­га­на ку­ца­ло ср­це као да не­ко би­је че­ки­ћем у гру­ди­ма. Вра­та се отво­ри­ше и мој отац уђе. Обр­те се јед­ном-два по со­би, па он­да, не па­ле­ћи све­ће, ски­де се и ле­же. Ду­го сам још слу­шао ка­ко се пре­вр­ће по кре­ве­т у, па по­сле сам за­спао. Не знам ко­ли­ко сам та­ко спа­вао, кад осе­тих не­што мо­кро на че­ лу. Отво­рим очи и по­гле­дам: пун ме­сец гле­да пра­во у со­бу, а ње­гов па­у­чи­наст зрак пао на ли­це мо­је мај­ке. Очи јој за­тво­ре­не, ли­це као у не­ког те­шког бо­ле­сни­ка, а гру­ди јој се не­мир­но ди­ж у. Ви­ше ње сто­ји мој отац. Упро по­глед у њу и не ми­че се. Ма­ло по­сле при­ђе на­шем кре­ве­т у. Гле­да нас све, гле­да мо­ју се­ стру. До­ђе опет на­сред со­бе, опет по­гле­да уо­круг, па про­ша­пу­та: – Спа­ва­ју! – Али се тр­же од свог ша­па­та и као да се ока­ме­ни на­сред со­бе. Ду­го је та­ко ста­јао не ми­чу­ћи се, са­мо што опа­зим по­ кат­кад ка­ко му се­ну очи, гле­да­ју­ћи час на нас, час на ма­тер. Али ми ни­јед­но ни ухом не мак­ну­смо! Он­да он по­ђе по­ре­бар­ке на пр­сти­ма чи­ви­лу­к у, а не ски­да ока с нас; ски­де па­жљи­во онај сре­бр­њак, ту­ри га под џубе, на­т у­чи вес на очи, па бр­зо и це­лом но­гом сту­па­ју­ћи изи­ђе на­по­ље. Али тек што се вра­та при­тво­ри­ше, а мо­ја се ма­ти ис­пра­ви у кре­ ве­т у. За њом се ди­же и мо­ја се­стра. Као ка­ки ду­си! Ма­ти бр­зо али па­жљи­во уста и по­ђе вра­ти­ма; за њом при­ста и се­ша. – Оста­ни код де­це! – про­ша­пу­та мај­ка, па изи­ђе на­по­ље. Ја ско­чих па и сам по­ђох на вра­та. Се­ша ме ухва­ти за ру­к у, али ја се отр­гох и ре­кох јој: – Оста­ни код де­це! Кад изи­ђем на­по­ље, при­тр­чим пло­т у, па све по­ред пло­та а ис­ под ви­ша­ња до­ву­чем се до бу­на­ра и чуч­нем иза ње­га. Ноћ је би­ла у бо­га ди­во­та! Не­бо се си­ја, ме­сец се ца­кли, ва­здух свеж – ниг­де се ни­шта не ми­че. Он­да ви­дех бâ­бу ка­ко се над­ви­ри над про­зор од мо­мач­ке со­бе, па опет оде да­ље. Ста­де нај­зад под кров од ам­ба­ра, па из­ва­ди пи­штољ. Али у исти мах, не знам от­к уд, ство­ри се мо­ја мај­ка уз ње­га. Пре­не­ра­зи се чо­век. Упро по­глед у њу па бле­ји. – Ми­тре бра­те, го­спо­да­ру мој, шта си то на­у­мио?

џубе – ду­га гор­ња ха­љи­на без ру­ка­ва

За в

од

ам­бар – скла­ди­ште за ро­бу, на­ро­чи­то за жи­ та­ри­це

70 | Читанка за I разред средње школе

За в

од

за

уџ бе н

ик е

Мој отац уз­дрх­та. Сто­ји као све­ћа, шу­пљим по­гле­дом гле­да мо­ју мај­к у, а глас му као раз­би­је­но зво­но: – Иди, Ма­ри­це, оста­ви ме... Ја сам про­пао! – Ка­ко си про­пао, го­спо­да­ру, Бог с то­бом! Што го­во­риш та­ко! – Све сам дао! – ре­че он, па ра­ши­ри ру­ке. – Па ако си, бра­те, ти си и сте­као! Мој отац устук­ну је­дан ко­рак, па бле­не у мо­ју ма­тер. – Ама све – ре­че он – све, све! – Ако ће! – ре­че мо­ја ма­ти. – И ко­ња – ре­че он. – Кљу­си­ну! – ка­же мо­ја ма­ти. – И ли­ва­ду! – Пу­сто­ли­ну! Он се при­ма­че мо­јој мај­ци. Гле­да је у очи, чи­сто про­жи­же. Али она као је­дан бож­ји све­тац. – И ку­ћу! – ре­че он, па раз­ро­га­чи очи. – Ако ће! – ре­че мо­ја ма­ти. – Да си ти жив и здрав! – Ма­ри­це! – Ми­тре! – Шта ти то ве­лиш, Ма­ри­це! – Ве­лим: да Бог по­жи­ви те­бе и ону на­шу де­чи­цу! Ни­је нас хра­ ни­ла ни ку­ћа ни ли­ва­да, не­го ти, хра­ни­те­љу наш! Не­ће­мо ми би­ти ни­јед­но глад­ни док си ти међ’ на­ма! Мој отац као да се ма­ло за­не­се, па се на­сло­ни лак­том на ра­ме ма­те­ри­но. – Ма­ри­це – по­че он – зар ти?... – За­грц­ну се, па по­кри очи ру­ ка­ма и ућу­та. Мај­ка га ухва­ти за ру­к у: – Кад смо се ми узе­ли, ни­смо има­ли ни­шта, осим оне по­ња­ве, јед­не теп­си­је и два-три ко­ри­та, а да­нас, хва­ла Бо­г у, пу­на ку­ћа! Ја ви­дим ка­ко ис­под бâби­на ру­ка­ва ка­ну кап и бле­сну спрам ме­ се­чи­не. – Па зар си за­бо­ра­вио на чар­дак пун ши­шар­ке? – Пун је! – ка­же отац гла­сом ме­ка­ним као сви­ла, а ру­кав пре­ву­че пре­ко очи­ју и спу­сти ру­к у. – Па шта ра­ди она мо­ја ни­ска ду­ка­та? Што ће онај ле­же­ћи но­ вац? Узми га у тр­го­ви­ну! – Уло­жи­ће­мо у жи­то! – Па зар смо ми не­ки пре­ста­ри љу­ди? Здра­ви смо, хва­ла Бо­г у, а здра­ва су нам де­чи­ца. Мо­ли­ће­мо се Бо­г у, па ра­ди­ти. – Као по­ште­ни љу­ди! – Ни­си ти не­ки ту­њез, као што има љу­ди. Не дам ја са­мих тво­јих ру­к у за сав ка­пи­тал Па­ра­но­сов, па да је још оно­ли­ки! Увод у проучавање књижевног дела | 71

ту­њез – мла­ко­ња, не­сна­ла­жљив чо­век

ик е

уџ бе н

Из­вор: Ла­за Ла­за­ре­вић, Де­ла, Ма­ти­ца срп­ска, Но­ви Сад, 1970.

ИН­ТЕР­ПРЕ­ТА­ЦИ­ЈА

од

за

d Шта је у приповеци Први пут с оцем на јутрење нарочито привукло вашу пажњу? Шта сте из ње сазнали о животу? d Размотрите структуру приповетке (грађа, фабула, сиже, тема, ликови, композиција). d Како је прича компонована? Изложите како се развија низ композиционих јединица.

d Издвојте мотиве и објасните њихов међусобни однос. d Докажите да је књижевно дело мотивисано, односно да свака појединост у њему има своје оправдање (нпр. функција сребрњака). d На који начин је у делу осветљен порок коцкања? Документујте сценама из приповетке човекову немоћ да се одупре пороку. d Пратите Митрово понашање према породици пре коцкања, током коцкања и када је у том пороку изгубио све. Шта је у Митровом карактеру противречно? d Какве је карактерне особине показао Митар у најкритичнијем тренутку за његову породицу? d Проучите Маричин лик? На који начин реагује када се Митар нађе у искушењу? У чему проналази излаз из економског пропадања и мужевљевог потпуног посрнућа и изгубљености? d Какву естетску функцију у делу Лазаревић даје мајци?

За в

пе­чал – бол је­спап – ро­ба

– Па ће­мо опет сте­ћи ку­ћу! – Из­ве­шће­мо на­шу де­цу на пут – ка­же ма­ти. – Па ме не­ће мр­твог кле­ти... От­кад их ни­сам ви­део! – ‘Оди да их ви­диш! – ре­че ма­ти, па га као не­ко де­те по­ве­де за ру­ку. Али ја у три ко­ра­ка већ у со­би. Са­мо што при­шап­тах мо­јој се­стри: ‘Ле­зи!’ , па на­ву­кох јор­ган на гла­ву. Упра­во њих дво­је сту­па­ју пре­ко пра­га, а на цр­кви гру­ну­ше зво­ на на ју­тре­ње. Гром­ко се раз­ле­же кроз ти­ху ноћ, и по­тре­се се ду­ша хри­шћан­ска. И као та­лас су­хо гра­ње, та­ко њи­хов звук од­но­си бо­љу и пе­чал, ки­да узе та­шти­не, а скру­ше­на ду­ша раз­го­ва­ра се с не­бом... – Си­не, уста­ни да иде­мо у цр­кву!... * Кад сам ишао ла­не у Бе­о­град по је­спап, ви­део сам у Топ­чи­де­ру Пе­ру Зе­лем­ба­ћа у ро­би­ја­шким ха­љи­на­ма. – Ту­ца ка­мен!”

d У приповеци се јављају две тачке гледишта (дечака Мише који је наратор, али и лик у приповеци – сведок и учесник, и друго гледиште са временске дистанце). Утврдите да ли је Миша поуздан наратор.

72 | Читанка за I разред средње школе

уџ бе н

ик е

d Којој врсти приповедача припада наратор из приповетке Први пут с оцем на јутрење? d Анализирајте животно и уверљиво сликање ентеријера. У портрету ликова примењена је психолошка дескрипција. Обратите пажњу на сцену у страшној ноћи. Изложите какву улогу имају многи занимљиви описи у овој приповеци? d У каквим се животним ситуацијама јавља дијалог у приповеци? У чему је драмска снага дијалога „под амбаром”? d У ком делу приповетке се јавља монолог? Када се он претвара у уну­ трашњи монолог? d Размислите о наслову приповетке. d Који лик у приповеци носи дубље значење и идеје о лепоти живљења за другога и о људској солидарности? d Размислите у каквом су односу моралне и материјалне вредности у свету приче.

ВРСТЕ И НАЧИНИ ПРИПОВЕДАЊА­ Фор­ме при­по­ве­да­ња­ При­по­ве­да­ње (на­ра­ци­ја)

Опи­си­ва­ње (де­скрип­ци­ја) опис ли­ка (пор­трет) опис при­ро­де (пеј­заж) опис уну­тра­шњо­сти­ о­пис спо­ља­шњо­сти­ ме­ђу­соб­ни раз­го­вор ли­ко­ва­

Мо­но­ло­г

ра­зго­вор ли­ка са са­мим со­бо­м

У­ну­тра­шњи мо­но­лог­

за­бе­ле­же­но раз­ми­шља­ње ли­ка­

До­жи­вље­ни го­во­р

од уну­тра­шњег мо­но­ло­га раз­ли­к у­је се по то­ме што се за­др­жа­ва при­по­ве­да­ње у тре­ћем ли­цу, али се го­во­ри са ста­но­ви­шта ју­на­ка­

За в

од

за

Ди­ја­лог­

Вр­сте при­по­ве­да­ња (на­ра­ци­је)

Пре­ма об­ли­к у ли­ца у ко­ме се оства­ру­је при­по­ве­да­ње­

При­по­ве­да­ње у пр­вом ли­цу (непоуздан приповедач) (на­ра­тор го­во­ри о се­би) (ја-фор­ма)

При­по­ве­да­ње у тре­ћем ли­цу (поуздан приповедач) (на­ра­тор го­во­ри о не­ком дру­гом) (он-фор­ма)

Од­нос на­ра­то­ра пре­ма вре­ме­ну при­по­ве­да­ња­ Хро­но­ло­шко при­по­ве­да­ње (по ре­до­сле­ду зби­ва­ња)

Ре­тро­спек­тив­но при­по­ве­да­ње (по се­ћа­њу: од са­да­шњо­сти пре­ма про­шло­сти) Од­нос при­по­ве­да­ча пре­ма са­др­жа­ју (фа­бу­ли)

Објек­тив­ни при­по­ве­дач – поуздан (не­при­стра­сан при­по­ве­дач)

Су­бјек­тив­ни при­по­ве­дач – непоуздан (из­јед­на­чу­је се са не­ким ли­ком)

Фик­тив­ни при­по­ве­дач – непоуздан (став по­ме­ра са јед­ног ли­ка на дру­ги)

Све­зна­ју­ћи при­по­ве­дач – поуздан (на­ра­тор зна шта је би­ло и шта ће се до­го­ди­ти)

Увод у проучавање књижевног дела | 73

ПОЈ­МОВ­НИК Мотивација – у епском и драмском делу оправдање поступка неког јунака или увођења новог мотива.

Тач­ка гле­ди­шта – озна­ча­ва пер­спек­ти­ву, од­но­сно по­ зи­ци­ју с ко­је су пред­ста­вље­ни до­га­ђа­ји, си­ту­а­ци­је и ли­ ко­ви у на­ра­тив­ном тек­сту.

ТРЕ­БА ЗНА­ТИ И ОВО

уџ бе н

Про­чи­тај­те Ла­за­ре­ви­ће­ву Шва­би­цу, при­по­вет­ку ау­то­би­о­граф­ског ка­рак­ те­ра, ис­при­по­ве­да­ну у об­ли­ку пи­са­ ма. Ла­за­ре­вић је за вре­ме сту­ди­ја у Бер­ли­ну за­во­лео га­зда­ри­чи­ну кћер Ану Гу­тјар, ко­ја је ју­на­ки­ња Шва­би­це.

Наратор у приповеци Први пут с оцем на јутрење. – У приповеци Први пут с оцем на јутрење једна од нарочитих карактеристика нараторових, кроз чије виђење тече причање збивања, јесте у томе што је наратор у њој скоро непрестано присутан, али не активан, него као пасиван учесник, мада није неутралан јер је и његова судбина повезана с током догађаја и њиховим исходом. Избором дечака наратора Лаза Лазаревић је прихватио сложени поступак нарације зато што наратор прича као одрастао човек оно што је доживео у детињству. Због тога он ток збивања и само збивање види, у ствари, из два угла: из угла човека који после доста година гледа догађаје из свога детињства са искуством које је касније стекао у животу, и из угла детињег са непосредношћу неизбрисивих утисака. Тај двоструки угао под којим нам наратор представља збивања говори о инвентивности Лазаревићевог стваралачког поступка.

ик е

АКО ЖЕЛИТЕ ВИШЕ

(Ди­ми­три­је Ву­че­нов, По­не­што о струк­ту­ри Ла­за­ре­ви­ће­ве при­по­вет­ке Пр­ви пут с оцем на ју­тре­ње)

За­вр­шио је два фа­кул­те­та, пра­ва у Бе­о­гра­ ду, а ме­ди­ци­ну у Бер­ли­ну, где је про­мо­ви­ сан за док­то­ра ме­ди­ци­не и хи­рур­ги­је. Био је лич­ни ле­кар кра­ља Ми­ла­на, за­пам­ћен је по ху­ма­но­сти, бес­плат­но је ле­чио си­ ро­ма­шне. Ње­го­ва са­зна­ња из ме­ди­ци­не на­ла­зе се у ме­ђу­на­род­ној ме­ди­цин­ској ен­ци­кло­пе­ди­ји. Го­во­рио је до­бро ру­ски, не­мач­ки и фран­цу­ски. Био је члан САН-а,

За в

од

О при­по­ве­да­чу Ла­зи Ла­за­ре­ви­ћу обич­ но се кон­ста­ту­је да је на­пи­сао ма­ли број при­по­ве­да­ка, да је из­вр­стан сти­листа, да уво­ди пси­хо­ло­шку ка­рак­те­ри­за­ци­ју ли­ ко­ва и сл. Ме­ђу­тим, не тре­ба за­бо­ра­ви­ ти ње­го­ву укуп­ну де­лат­ност за 39 го­ди­на жи­во­та. Иа­ко не­жног здра­вља, уче­ство­ вао је у два ра­та: Пр­вом срп­ско-тур­ском (1876–1877) и срп­ско-бу­гар­ском (1885).

за

ЗАНИМЉИВОСТ

Срп­ског уче­ног дру­штва и Срп­ског ле­кар­ ског дру­штва. До­био је мно­га при­зна­ња и вој­на од­лич­ја. При­по­вет­ке Ла­зе Ла­за­ре­ви­ћа пре­ве­де­ не су на 16 европ­ских је­зи­ка. Ско­ро све су дра­ма­ти­зо­ва­не и из­во­ђе­не на по­зор­ни­ца­ ма мно­гих по­зо­ри­шта, а три су адап­ти­ра­не за те­ле­ви­зи­ју (Пр­ви пут с оцем на ју­тре­ње, Све ће то на­род по­зла­ти­ти и Шва­би­ца).

СТВА­РА­ЛАЧ­КА РА­ДИ­О­НИ­ЦА Пре ви­ше од две де­це­ни­је уста­но­вље­на је На­гра­да Ла­за К. Ла­за­ре­вић за нај­бо­љу нео­бја­вље­ну при­по­ вет­ку на срп­ском је­зи­ку. Уко­ли­ко има­те при­по­ве­дач­ки та­ле­нат, ово је при­ли­ка да се оку­ша­те. По­тра­ жи­те ин­фор­ма­ци­је на ин­тер­не­ту и од пред­мет­ног на­став­ни­ка.

ПРО­ВЕ­РИ­ТЕ ЗНА­ЊЕ

1. Ко­је су од­ли­ке умет­нич­ких еп­ских про­зних де­ла? На­ве­ди­те њи­хо­ве вр­сте. 2. Ко­је су ка­рак­те­ри­сти­ке умет­нич­ке/ау­тор­ске при­по­вет­ке? 3. Шта под­ра­зу­ме­ва­мо под од­ли­ка­ма на­ра­ци­је и фор­ма­ма при­по­ве­да­ња у умет­нич­кој при­по­ве­ци?

74 | Читанка за I разред средње школе

Новела Ан­тон Па­вло­вич Че­хов Ту­га

ПРИ­С ТУП КЊИ­ЖЕВ­НОМ ДЕ­ЛУ

П

Пр­ве при­че об­ја­вио је ка­ко би мо­ гао да се из­др­жа­ва то­ком сту­ди­ја ме­ ди­ци­не. У књи­жев­ни свет је ушао са крат­ким ху­мо­ре­ска­ма, са­же­тог из­ра­за и ка­рак­те­ри­за­ци­је, за­тим је пре­шао на но­ве­ле, где се ње­гов ту­жни ху­мор по­сте­пе­но пре­тво­рио у ре­зиг­на­ци­ју и очај. Исту те­ма­ти­ку Че­хов је об­ра­ђи­ вао и у дра­ма­ма, у ко­ји­ма не­ма драм­ ске ком­по­зи­ци­је, као ни пра­вих ју­на­ка и ја­ких стра­сти. У њи­ма је лир­ским еле­ мен­ти­ма на­гла­ше­на ат­мос­фе­ра у ко­јој се од­ви­ја жи­вот ње­го­вих ју­на­ка. По­ред Мо­па­са­на, сма­тра се нај­ве­ћим но­ве­ли­ стом европ­ског ре­а­ли­зма. Са ње­го­вим дра­ма­ма Га­леб, Уј­ка Ва­ња, Три се­стре и Ви­шњик на­сту­пио је пе­ри­од ду­бо­ких про­ме­на у свет­ској драм­ској књи­жев­ но­сти и по­зо­ри­шној умет­но­сти.

уџ бе н

ик е

о­зна­те су вам но­ве­ле Ан­то­на Па­вло­ви­ча Че­хо­ва из основ­не шко­ле (Ша­ла, Вањ­ка, Чи­нов­ни­ко­ва смрт). Про­чи­тај­те па­жљи­во но­ве­лу Ту­га и пра­ти­те ка­ ко Че­хов при­по­ве­да, ка­ко вас упо­зна­је са ли­ком, ка­ква је кон­струк­ци­ја за­пле­та и оства­ре­ње глав­не за­ми­сли. Уо­чи­те струк­т у­ру но­ве­ле и за­па­зи­те ко­је мо­де­ле при­по­ве­да­ња пи­сац упо­тре­бља­ва. Обра­ти­те па­жњу на завршeтак при­че.

Антон Павлович Чехов (1860–1904)

(Ко­ме да ис­при­чам му­ку мо­ју?...)

За в

од

за

Ве­чер­њи су­мрак. Круп­не и мо­кре па­ху­ље сне­га ле­но се ви­ју око тек упа­ље­них фе­ње­ра и тан­ким ме­ка­ним сло­јем по­кри­ва­ју кро­во­ве, коњ­ска ле­ђа, људ­ска ра­ме­на, ка­пе. Ко­чи­јаш Јо­на По­та­пов сав је бео, као при­ви­ђе­ње. Пре­са­вио се, ко­ли­ко се мо­же са­ви­ти жи­во те­ло, се­ ди на свом се­ди­шту и не ми­че се. Да на­па­да на ње­га чи­тав смет сне­ га, он, из­гле­да, ни та­да не би по­ми­слио да га стре­се са се­бе. И ње­го­во коњ­че је бе­ло и не­по­мич­но. Сво­јом не­по­мич­но­шћу, уко­че­ним те­лом, но­га­ма пра­вим као мот­ке, оно чак и из­бли­за ли­чи на јеф­тин ко­лач у об­ли­к у ко­њи­ћа. И оно је, по све­му су­де­ћи, уто­ну­ ло у ми­сли. Онај ко­га су одво­ји­ли од плу­га, од си­вих пеј­за­жа на ко­је је на­ви­као, и до­те­ра­ли ова­мо, у овај вр­тлог пун чу­до­ви­шних ва­три, не­пре­кид­не ху­ке и ужур­ба­ног све­та – тај мо­ра да се за­ми­сли... Одав­но се Јо­на и ње­го­во коњ­че не ми­чу с ме­ста. Још ју­трос су иза­шли из свог дво­ри­шта, а пр­ве му­ште­ри­је не­ма па не­ма. Већ се и ве­чер­ња ма­гла спу­шта на град. Бле­ди­ло све­тло­сти фе­ње­ра усту­па ме­сто јар­ким бо­ја­ма, а улич­на гу­жва и вре­ва су све буч­ни­је. – Ко­чи­ја­шу, у Ви­бор­шки крај! – за­чу Јо­на. – Ко­чи­ја­шу! Јо­на се тр­же и, кроз тре­па­ви­це по­су­те сне­гом, угле­да чо­ве­ка у ши­ње­лу и са ка­пу­ља­чом. – У Ви­бор­шки кpaj! – по­на­вља вој­но ли­це. – Ти, из­гле­да, спа­ваш, шта ли? У Ви­бор­шки кpaj! Увод у проучавање књижевног дела | 75

ик е

уџ бе н

за

од За в

фијакер – лаке кочије

У знак при­стан­ка Јо­на тр­за узде, због че­га се с коњ­ских ле­ђа и ње­го­вих ра­ме­на оси­па­ју сне­жне на­сла­ге... Вој­но ли­це се­да у са­о­ ни­це. Ко­чи­јаш цок­ће усна­ма, ис­те­же врат као ла­буд, при­ди­же се и ма­ше би­чем ви­ше по на­ви­ци не­го из по­тре­бе. И коњ­че ис­те­же ши­ју, са­ви­ја кру­те но­ге и нео­д­луч­но кре­ће с ме­ста. – Куд си на­ва­лио, ђа­во­ле!? – већ у пр­вом тре­нут­к у чу­је Јо­на по­ ви­ке из тма­сте ма­се ко­ја се кре­та­ла та­мо-ам­о. – Ку­да те ђа­во­ли но­ се? Др­жи де­ес­ но! – Ти не умеш да во­зиш! Др­жи де­сно! – љу­ти се чо­век у уни­фор­ми. Ко­чи­јаш фи­ја­ке­ра га псу­је, стре­са­ју­ћи с ру­ка­ва снег, љу­ти­то га гле­да про­ла­зник ко­ји је пре­тр­ча­вао ули­цу и на­ле­тео ра­ме­ном на њу­шку ко­ња. Јо­на се вр­ти на се­ди­шту као на игла­ма, раз­ма­ху­је лак­ то­ви­ма и су­ма­ну­то ко­лу­та очи­ма, као да не схва­та где је и за­што је ов­де. – Ка­кви су све то по­дла­ци! – ше­га­чи се вој­но ли­це. Са­мо гле­ да­ју да се су­да­ре с то­бом, или да на­ле­те на ко­ња. То су се они до­ го­во­ри­ли. Јо­на се окре­ће пут­ни­к у и ми­че усна­ма. Оче­вид­но, же­ли не­што да ка­же, али из гр­ла се чу­је са­мо ши­шта­ње. – Шта? – пи­та вој­но ли­це. Јо­на кри­ви уста у осмех, на­пре­же гр­ло и ши­шти: – А ме­ни је, го­спо­ди­не, знаш... син умро ове не­де­ље. – Хм! А од че­га је умро? Јо­на се це­лим те­лом окре­ће пут­ни­к у и ка­же: – А ко ће га зна­ти! Мо­ра да је од гро­зни­це... Три да­на по­ле­жао у бол­ни­ци и умро... Бож­ја во­ља... – Скре­ћи, ђа­во­ле! – од­је­к у­је у мра­к у. – Је­су ли ти очи ис­па­ле, пси­но ма­то­ра? Отво­ри очи! – Во­зи, во­зи... – го­во­ри пут­ник... – Ова­ко ни до су­тра не­ће­мо сти­ћи. По­ж у­ри, де! Ко­чи­јаш опет из­ви­ја врат, при­ди­же се, и са тро­мом гра­ци­о­зно­ шћу за­ма­ху­је би­чем. За­тим се не­ко­ли­ко пу­та освр­ће на пут­ни­ка, али овај је за­тво­рио очи и, по све­му из­гле­да, ни­је рас­по­ло­жен да слу­ша. Кад га је до­ве­зао у Ви­бор­шки крај, за­у­ста­вио се код крч­ме, пре­са­ ми­тио се на се­ди­шту и остао не­по­ми­чан... Мо­кар снег опет бо­ји бе­ ли­ном ње­га и ко­њи­ћа. Про­ла­зи сат, два... Шљап­ка­ју­ћи ка­ља­ча­ма, тро­то­а­ром про­ла­зе пре­пи­ру­ћи се тро­ји­ ца мла­ди­ћа: дво­ји­ца ви­со­ки и мр­ша­ви, тре­ћи ма­ли и гр­бав. – Ко­чи­ја­шу, до По­ли­циј­ског мо­ста! – ви­че гр­бав­ко дрх­та­вим гла­сом. – Тро­ји­цу... за два­де­сет ко­пеј­ки!

76 | Читанка за I разред средње школе

За в

од

за

уџ бе н

ик е

Јо­на тр­за узде и цок­ће. Два­де­сет ко­пеј­ки не­по­вољ­на је це­на, али ње­му ни­је до це­не... Ру­бља или пе­так, са­да му је све­једно­, са­мо да има пут­ни­ке... Гу­ра­ју­ћи се и псу­ју­ћи, мла­ди­ћи при­ла­зе сан­ка­ма, пе­њу се и сва тро­ји­ца од­јед­ном на­ва­љу­ју на се­ди­ште. По­чи­ње рас­пра­ва: ко­ја ће дво­ји­ца се­де­ти, а ко ће ста­ја­ти? По­сле ду­ге пре­пир­ке и пре­ко­ра, од­ лу­чи­ли су да сто­ји гр­бав­ко – као нај­ма­њи. – Дед, те­рај! – кре­штао је гр­бав­ко на­ме­шта­ју­ћи се иза Јо­не и ду­ва­ју­ћи му у за­ти­љак. – Удри! Ала имаш ка­пу, бра­те! У це­лом Пе­ тро­гра­ду не би се мо­гла на­ћи го­ра! – Хи-хи... хи-хи... – ки­ко­ће се Јо­на. – Ка­ква је – та­ква је... – Де­де, ти, ка­ква је – та­ква је, те­рај! Хо­ћеш ли та­ко це­лим пу­тем во­зи­ти? А? А хо­ћеш ли по вра­т у? – Гла­ва ми пу­ца – го­во­ри је­дан од ду­гај­ли­ја. – Ју­че смо код Дук­ ма­со­вих ја и Вас­ка по­пи­ли че­ти­ри фла­ше ко­ња­ка... – Не раз­у­мем за­што ла­жеш! – љу­ти се дру­ги ду­гај­ли­ја. – Ла­жеш као скот. – Убио ме бог ако ни­је исти­на... – То је исто та­ква исти­на као да ва­шка ка­шље! – Хи-хи! – сме­шка се Јо­на. – Ве­се­ла го­спо­да! – Пих, ђа­во да те но­си! – бе­сни гр­бав­ко. – Хо­ћеш ли по­те­ра­ти, ста­ра би­тан­го, или не­ћеш? Зар се та­ко во­зи? Рас­па­ли га би­чем! Де­де, ђа­во­ле! Де­де! Ја­че оши­ни! Јо­на осе­ћа иза ле­ђа гр­бав­ко­во уз­вр­по­ље­но те­ло и дрх­та­ви глас. Слу­ша псов­к у ње­му упу­ће­ну, ви­ди љу­де и ма­ло-по­ма­ло по­чи­ње му не­с та­ја­ти из гру­ди осе­ћа­ње уса­мље­но­с ти. Гр­бав­ко гр­ди док се не за­грц­не од соч­не, би­зар­не псов­ке и не за­ка­шље се. Ду­гај­ли­је по­чи­ њу раз­го­во­ре о не­кој На­де­жди Пе­тров­ној. Јо­на се освр­ће пре­ма њи­ма. Кад је до­че­као крат­к у па­у­зу, освр­ну се још јед­ном и по­че да мр­мља: – А ме­ни је... овај... ове не­де­ље син умро! – Сви ће­мо умре­ти – уз­ди­ше гр­бав­ко, бри­шу­ћи уста по­сле ка­­ шља. – Не­го, те­рај, те­рај! Го­спо­до, ја уоп­ште не мо­г у да се ова­ко во­ зим! Кад ће нас он до­ве­сти? – А ти га ма­ло под­стак­ни... по вра­т у! – Чу­јеш ли, ти ста­ра би­тан­го? По вра­т у ћу те! Ако се чо­век устру­ча­ва са ва­ма, мо­ра ићи пе­шке. Чу­јеш ли ти, Зма­ју Го­ри­ни­чу? Или те ни­је бри­га што ја го­во­рим? И Јо­на ви­ше чу­је звук не­го што осе­ћа уда­рац по вра­т у. – Хи-хи... – сме­је се. – Ве­се­ла го­спо­да, бог им дао здра­вља. – Ко­чи­ја­шу, је­си ли оже­њен? – пи­та га ду­гај­ли­ја. – Је ли ја? Хи-хи... ве­се­ла го­спо­да! Са­да је мо­ја је­ди­на же­на – цр­на зе­мља... Хи-хо-хо! То јест гроб!... Син ми је, ето, умро, а ја сам Увод у проучавање књижевног дела | 77

петак – петопарац

За в

од

за

уџ бе н

ик е

жив... Чуд­но­ва­та ствар, смрт је по­гре­ши­ла вра­та... Уме­сто да до­ђе к ме­ни, оти­шла је си­ну... И Јо­на се окре­ће на се­ди­шту да ис­при­ча ка­ко је умро ње­гов син, али гр­бав­ко ла­ко уз­ди­ше и са­оп­шта­ва да су, хва­ла бо­г у, нај­зад, сти­ гли. По­што је при­мио два­де­сет ко­пеј­ки, Јо­на ду­го гле­да за но­ћоб­ди­ ја­ма ко­ји не­ста­ју у мрач­ном ула­зу. Опет је сам и опет за ње­га на­ста­је ти­ши­на... Ту­га, уми­ре­на за крат­ко, по­но­во се ја­вља, и још љу­ће му раз­ди­ре гру­ди. Јо­ни­не очи уз­не­ми­ре­но и му­че­нич­ки лу­та­ју по ма­си ко­ја сну­је с обе стра­не ули­це: не­ће ли се ме­ђу хи­ља­да­ма љу­ди на­ћи бар је­дан ко­ји би га са­слу­шао? Али го­ми­ла жу­ри, не при­ме­ћу­ју­ћи ни ње­га ни ње­го­ву ту­г у... Ту­га го­ле­ма, бес­крај­на. Да пук­ну Јо­ни­не гру­ди и да се из њих из­ли­је ту­га, свет би по­пла­ви­ла, а ипак се не ви­ди. Уме­ла је да се сме­сти у та­ко ни­штав­ну љу­шту­ру, да се и по бе­лом да­ну све­ћом не би мо­гла ви­де­ти... Јо­на угле­да на­стој­ни­ка ку­ће са за­ве­жља­јем и од­лу­чи да с њим по­раз­го­ва­ра. – Дра­ги мој, ко­ли­ко је са­да са­ти? – упи­та. – Про­шло је де­вет... А што си стао ов­де? Про­ла­зи! Јо­на се од­ми­че не­ко­ли­ко ко­ра­ка, са­ви­ја се и пре­да­је сво­јој ту­ зи... Сад већ сма­тра да је уза­луд­но обра­ћа­ти се љу­ди­ма... Али ни­је про­шло ни пет ми­ну­та, а он се ис­пра­вља, од­ма­ху­је гла­вом, као да је осе­тио оштар бол, и за­те­же узде... Не мо­же ви­ше да из­др­жи. „У шта­лу” , ми­сли он. „У шта­лу!” И ко­њић, као да је схва­тио ње­го­ву ми­сао, по­ла­зи ка­сом. По­сле јед­но сат и по Јо­на већ се­ди крај ве­ли­ке и пр­ља­ве пе­ћи. На пе­ћи, на па­то­су, по клу­па­ма, хр­чу љу­ди. У ва­зду­ху смрад и за­г у­шљи­во. Јо­на гле­да спа­ва­че, че­шка се и жа­ли што се та­ко ра­но вра­тио у ко­на­чи­ ште... „Ни за овас ни­сам за­ра­дио” , ми­сли он. „За­то ми је ова­ко те­шко. Чо­век ко­ји зна свој по­сао... и сам је сит и коњ му је сит, увек је спо­ ко­јан...” Из јед­ног кут­ка уста­је млад ко­чи­јаш, са­њи­во кр­кља и пру­жа ру­ ку ка ве­дру са во­дом. – Хо­ћеш да пи­јеш? – пи­та га Јо­на. – Да пи­јем, зна­чи! – Е... не­ка ти је на здра­вље... А ме­ни је, бра­те, син умро... Је­си ли чуо? Ове не­де­ље, у бол­ни­ци... Нео­би­чан слу­чај! Јо­на по­сма­тра ка­кав су ути­сак оста­ви­ле ње­го­ве ре­чи, али не ви­ ди ни­шта. Мла­дић се по­кри­ва пре­ко гла­ве и већ то­не у сан. Ста­рац уз­ди­ше и че­шка се. Као што је мла­дић био же­дан во­де, та­ко и он осе­ ћа по­тре­бу да при­ча. Ско­ро ће не­де­ља да­на ка­ко му је син умро, а он још ни с ким ни­је мо­гао ле­по да по­раз­го­ва­ра. А тре­ба по­раз­го­ва­ра­ти 78 | Читанка за I разред средње школе

за

уџ бе н

ик е

озбиљ­но и на­те­на­не... Тре­ба ис­при­ча­ти ка­ко се син раз­бо­лео, ка­ко се му­чио, шта је го­во­рио пред смрт, ка­ко је умро... Тре­ба опи­са­ти са­хра­ну и од­ла­зак у бол­ни­цу по оде­ло по­кој­ни­ко­во. У се­лу је оста­ла кћер­чи­ца Ани­сја... И о њој тре­ба по­раз­го­ва­ра­ти. Зар о ма­ло че­му он са­да мо­же да при­ча? Слу­ша­лац би мо­рао са­о­се­ћа­ти, уз­ди­са­ти, на­ри­ца­ти... А још је бо­ље раз­го­ва­ра­ти са же­на­ма. Је­сте да су глу­пе, али ри­да­ју од пр­ве ре­чи. „Да по­гле­дам ко­ња” , ми­сли Јо­на. „Сти­ћи ћеш да спа­ваш... На­ спа­ва­ћеш се...” Јо­на се обла­чи и иде у ко­њу­шни­цу, где му је коњ. Ми­сли на зоб, на се­но, на вре­ме... Кад је сам, не мо­же о си­ну да ми­сли. Да раз­го­ва­ра с не­ким о ње­му мо­же, али да сам о ње­му ми­сли, да за­ми­шља ње­гов лик, то му је не­под­но­шљи­во, стра­шно... – Гриц­каш ли? – пи­та Јо­на свог ко­ња, ви­де­ћи ње­го­ве сјај­не очи. – Е па, гриц­кај, гриц­кај. Кад ни­смо за­ра­ди­ли за овас, је­шће­мо се­но... Да... А ја сам већ стар да во­зим... Син би тре­ба­ло да во­зи, а не ја... То је био пра­ви ко­чи­јаш... Са­мо да је жив... Јо­на по­ћу­та из­ве­сно вре­ме и на­ста­ви: – Та­ко је то, ко­би­ли­це мо­ја... Не­ма ви­ше Ку­зме Јо­ни­ча... Упо­ко­ јио се... А умро је без раз­ло­га... Ре­ци­мо, са­да, ти имаш ждре­бен­це и ти си том ждре­бен­це­т у ма­ти. И од­јед­ном, ре­ци­мо, то ждре­бен­це умре... Зар то ни­је жа­ло­сно? Коњ­че гриц­ка се­но, слу­ша и ду­ва на ру­ке свог га­зде... Јо­на се за­но­си и при­ча му све...

За в

од

Пре­вео Ми­ло­слав Ба­бо­вић, из­вор: Ан­тон Па­вло­вич Че­хов, Иза­бра­не при­по­вет­ке, За­вод за уџ­бе­ни­ке, Бе­о­град, 2013.

Антон Павлович Чехов са члановима Москов­ ског уметничког театра, 1899. година

Увод у проучавање књижевног дела | 79

ИН­ТЕР­ПРЕ­ТА­ЦИ­ЈА d Изложите тему Чеховљеве новеле Туга и повежите је са ауторским мотом на почетку дела: Коме да испричам муку моју? d Утврдите важније везивне мотиве који остварују тему новеле. d Главни лик је кочијаш Јона Потапов, болно погођен неочекиваним губитком сина. Шта сте сазнали о Јони Потапову?

ик е

d Размотрите први мотив у новели. Шта опис снежног и мрачног амбијента истовремено открива о психолошком портрету оца? d Шта је несрећном оцу потребно да олакша претежак бол у души? Када се указала прилика да има путнике у саоницама, успева ли да им исповеди своју тугу и претежак бол? d Запазите како и са ким све Јона покушава да започне разговор о својој трагедији и како се ти покушаји завршавају. Образложите незаинтересованост околине за Јонину исповест.

За в

од

за

уџ бе н

d Какав је приповедачев став према осталим ликовима, зашто их не именује у новели? d Пронађите у новели мотиве смрти и усамљености. Обратите пажњу на делове у којима Јона узалудно покушава да окружење саосећа са њим. d Какву симболику увиђете у завршној сцени? Шта се неочекивано дешава, шта Јона несвесно чини? d Покушајте да формулишете поенту новеле. d Чеховљева дела су прожета иронијом. Уочите на који начин је она изражена овде. d За новелу је карактеристично сажето приповедање, а дескрипцијом се постиже дубљи смисао. Пронађите дескриптивна места у новели и анализирајте њихово значење. d Изразиту осећајност Чехов постиже коришћењем стилских средстава (метафоре, компарације, градације, контраста и др.). Нађите примере у тексту новеле и тумачите њихову функцију. d Процените у чему су естетске вредности Чеховљеве новеле Туга.

ЗАНИМЉИВОСТ Го­во­ре­ћи о Че­хо­ву, То­мас Ман је ре­као и ово: „Че­хов се (као и Мо­па­сан) за­до­во­ља­ва скром­ним ди­мен­зи­ја­ма при­по­вет­ке. А та­кав рад ни­је зах­те­вао од пи­сца ону хе­ рој­ску ис­трај­ност, ка­па­ње над де­лом го­ди­на­ма, а не­кад и де­це­ни­ја­ма. Пре­ма та­квој вр­сти књи­жев­ног ра­да као да сам осе­ћао не­ки пре­зир. Не схва­та­ју­ћи још та­да да се сна­га ге­ни­ја мо­же са­би­ти и у ора­хо­ву љу­ску. Још ми ни­је

би­ло ја­сно да при­по­вет­ка сво­јом ја­сно­шћу и је­згро­ви­то­ шћу мо­же об­у­хва­ти­ти срж и су­шти­ну жи­во­та и иза­зва­ти у на­ма нај­ве­ће ди­вље­ње. И та­ко на­из­глед сит­но де­ло мо­же по сво­јој сна­зи над­ма­ши­ти нај­ве­ће ро­ма­не, до не­ба уз­ ди­за­не, ве­ли­ке ро­ма­не ко­ји вре­ме­ном не­из­бе­жно бле­де, не­при­мет­но пре­ла­зе у слат­ку до­са­ду и то­ну у за­бо­рав.”

80 | Читанка за I разред средње школе

ПОЈ­МОВ­НИК

намоР

По­ен­та (фр. po­in­te – глав­на ми­сао, зна­че­ње) – ме­сто у књи­жев­ном де­лу где се за­ок­ ру­жу­је ње­го­во зна­че­ње. У обим­ни­јим де­ли­ма от­кри­ва све­у­ку­пан сми­сао, а у крат­ким фор­ма­ма оства­ру­је нео­че­ки­ва­ни обрт и ујед­но до­при­но­си за­ни­мљи­во­ сти тек­ста. У ана­ли­зи књи­жев­них де­ла по­ен­та се кат­кад упо­тре­бља­ва у зна­че­њу по­ру­ке.

л­иуну­­ на­тра­ Д Пси­хо­ло­шка мо­ти­ва­ци­ја – от­кри­ва ду­шев­не осо­би­не ли­кш аи иК ње­о гов шњи жи­вот. Ју­нак из­ра­жа­ва сво­ја осе­ћа­ња, рас­по­ло­же­)њ а и раз­ м и­ ш ља­ њ а. До­ робзи( ид­ај ина ­ Р ми­нант­не фор­ме при­по­ве­да­ња су мо­но­лог, уну­тра­шњи мо­но­лог и до­жи­вље­ни го­вор.

ик е

До­жи­вље­ни го­вор – ја­вља се уну­тар при­по­ве­да­ња у тре­ћем ли­цу. То је не­ по­сре­дан пре­лаз на из­но­ше­ње ми­сли и осе­ћа­ња ли­ка. Сли­чан је уну­тра­шњем мо­но­ло­гу, али је у тре­ћем ли­цу.

За в

од

за

уџ бе н

Но­ве­ла (лат. no­vel­lus – но­ви­на) – кра­ћа, са­же­та про­зна фор­ма јед­но­став­не фа­ бу­ле, ко­ја при­по­ве­да о ва­жном и нео­бич­ном до­га­ђа­ју и ма­лом бро­ју ли­ко­ва, без про­сто­ра за ши­ре опи­се и еп­ске ре­тар­да­ци­је; слич­на је при­чи и при­по­ве­ци. Раз­ли­ку­је се од при­по­вет­ке по то­ме што за те­ма­ти­ку узи­ма не­ки догађај и ра­зви­ ја га са је­дин­стве­ним кон­флик­том, стро­го усме­ре­ним ка ње­го­вом раз­ре­ше­њу. Оту­да је но­ве­ла бли­ска дра­ми – драм­ском рад­њом, ди­на­мич­но­шћу и на­пе­то­шћу. Ма­да је но­ве­ли­стич­ка фор­ма по­сто­ја­ла још у ан­ти­ци, у ви­ду аван­ту­ри­стич­ких љу­бав­них исто­ри­ја са мно­го пе­ри­пе­ти­ја, осни­ва­чем но­ве­ле сма­тра се Бо­ка­чо са ње­го­вом збир­ком но­ве­ла Де­ка­ме­рон (XIV век). Но­ве­ла, као кра­так и за­тво­рен про­зни об­лик, упра­во због сво­је крат­ке фор­ме има чвр­шћу и по­сто­ја­ни­ју струк­ту­ру од ро­ма­на. Њен кра­так об­лик не да­је ме­ ста за оп­шир­не опи­се и ре­тар­да­ци­је, ни­ти до­зво­ља­ва ши­ру мо­ти­ва­ци­ју. Но­ве­ла се пре­те­жно ба­ви по­је­ди­нач­ном људ­ском суд­би­ном, а њен са­др­жај се про­ши­ ру­је ау­тор­ским ко­мен­та­ри­ма, лир­ским ис­ка­зи­ма и упо­тре­бом сим­бо­ла и але­ го­ри­ја. Новела се завршава обртом који је често симболичан и води до наглог завршетка.

1. Из­ло­жи­те од­ли­ке но­ве­ле као умет­нич­ке/ау­тор­ске вр­сте еп­ске про­зе. 2. Об­ја­сни­те струк­ту­ру но­ве­ле.

Увод у проучавање књижевног дела | 81

ПРО­ВЕ­РИ­ТЕ ЗНА­ЊЕ

Роман

уџ бе н

Добрило Ненадић Доротеј (одломак)

ПРИСТУП КЊИЖЕВНОМ ДЕЛУ

Д

за

оротеј је повест о младом и необичном калуђеру смештена у амбијент средњовековног манстира и војне тврђаве моравичке жупе у време краља Милутина. Сви фабуларни токови у роману прате судбину главног јунака, његову доброту и даровитост видара насупрот неразумевању средине. Његова људска драма настаје у сукобљености добра и зла. С пажњом читајте одломак који представља експозицију романа Доротеј. Пратите појаву Доротеја, јунака романа, на Мртваја виру, његов улазак у ма­ нстирски амбијент и утиске које је оставио на манастирско братство. Запазите како приповеда Неандић: шта је карактеристично у новој приповедачкој техници, какву функцију имају дијалози, односно унутрашњи монолози. Утврдите приповедачку перспективу и начин приповедања.

За в

од

Рођен у Вигошћу код Ариља, ди­ пломирани је инжењер агроно­ мије, завршио је Пољоприв­редни факултет у Београду, живи и ради у Ариљу. Појавио се у књижевно­ сти романом Доротеј (1977) и за свој први роман добио је висока признања књижевне критике и читалачке публике. Добио је и на­ граду Народне библиотеке Србије за најчитанију књигу (у 1978. годи­ ни), која је постала и најтраженија књига у српској књижевности XX века (200.000 примерака у петна­ ест узастопних издања). Романи Добрила Ненадића награђени су многим престижним књижевним наградама. Објавио је следеће романе: Доротеј (1977), Киша (1979), Врева (1981), Поплава (1982), Статист (1983), Дивље звезде (1985, 1987), Роман о Обилићу (1990), Поларна светлост (1995), Ахилије (1996), Деспот и жртва (2007), Ураган (1999), Брајан (2000), Сабља грофа Вронског (2002), Победници (2004), Мрзовоља кнеза Бизмарка (2005), Хермелин (2006), Гвоздено доба (2009), као и драму Магла (2004). Написао је сценарио за играни филм Доротеј (Авала филм, 1981).

ик е

Добрило Ненадић (1940)

ДИМИТРИЈЕ Свега се сећам, нарочито нашег првог сусрета. Све је онда било тако необично: и тај дан, и он, и Мртваја вир. Долазио сам ту много пута и раније и доцније, али ми се никад вода није учинила тако бистром и топлом као тог дана. Било је спарно већ пре подне и изгледало је да ће по подне падати киша. Тога се сећам јер сам се двоумио да ли уопште да идем на Мораву или да се завучем негде у хладовину и да одремам док оморина не прође. Ипак сам отишао јер су проклете муве биле несношљиве; зујале су ми око носа као око какве цркнуте мачке. 82 | Читанка за I разред средње школе

уџ бе н

ик е

Доротеја сам затекао на купању. Најпре сам угледао његово мршаво кљусе како куња привезано за јову. Крај кљусета, на три-четири корака даље, лежао је самар преко кога је била пребачена мантија. Вир је био миран и гладак, сунце је блештало по лењој води. Жмиркао сам, зраци су ми ровали по зеницама, требало је да прође неко време пре него што се навикнем на такав бљесак. Пожелео сам да се вратим у полутаму шуме из које сам изашао на врелу песковиту обалу. Тада сам угледао Доротеја. Излазио је из воде. Дуга жута коса прекрива му очи, па мора да је склони да би ме видео. Био је наг, опаљен сунцем. Ћутао је неко време, дубоко дишући, отирао браду и равнао бркове. Тад упита за манастир Вратимље. Кад рекох да сам отуд, он се прво обрадова и затим збуни. Чинило ми се да га је срамота што га затекох у тако недоличном стању. Рече да се упутио онамо по заповести епископа моравичког Евсавија. Упита ме и за нашег игумана Макарија. Одговорих да је игуман тешко болестан.

за

МАКАРИЈЕ Само ја знам да је Доротеј стигао овамо да ме излечи. Остали верују да га је епископ послао да би повећао број писмених калуђера у овом крају. Кријем од свих истину. Прибојавам се Прохорове злобе. Казаће: уплашио се стари смрти, сувише му је стало до живота.

За в

од

ПРОХОР Кад су њих двојица, Доротеј и Димитрије, ушли на манастирску капију био је већ увелико сутон. Наспрам задњег треперења западне светлости видео сам само њихове сенке. Један је био плећат и висок. Сенку оног другог, скврчену, кривоногу и гибаву и сувише сам добро знао. Оно снажно, здраво тело не приличи монаху. Приличи војнику и орачу, али никако не и монаху. ДИМИТРИЈЕ Помогао сам му да скине пртљаг с коња. Упалио сам жижак у ћелији која је за њега била одређена, затим смо почели да вадимо из бисага оно што је донео. Имало је ту свега: тиквица са некаквим семењем, врећица са осушеним корењем биља, сувим стабљикама и цветовима, разних посуда од дрвета, глине и бакра. Имао је и неке забелешке на избељеној овчијој кожи, које је брижљиво увезао опутом. Рекао ми је да је задовољан смештајем. После сам итишао и донео му вечеру: бареног боба, печене рибе, пшеничног хлеба и ракије. Није хтео да пије ракију. Рече како му ракија не прија. Не воли њен укус. Изгледа да је Доротеј видар из ариљског манастира и да је дошао овамо да излечи игумана. Дакле, игуман је кришом од нас послао поруку епископу Евсаију да му пошаље неког вештог траваУвод у проучавање књижевног дела | 83

ра који би га спасио скоре смрти. Препао се стари. Ја сам и раније код њега примећивао неке настраности. Гледао би некуд у празно, не обраћајући пажњу на оно што би му говорио. Једно ми није јасно: траваре сам обично познавао као старе људе, махом старце. Овај нема више од двадесет и пет година.

ик е

МАКАРИЈЕ Почео сам пре два дана да пијем напитке које ми справља наш нови брат Доротеј. Осећам се већ мало боље. Бол у утроби ми је утрнуо. Ако овако потраје, смоћи ћу снаге да се дигнем из постеље, па можда и изађем из ове мемле у којој се гушим. Волео бих да још који пут прошетам ливадама око Мораве, ћувицима Диља и пропланицима Драдине. Да ли много иштем од тебе, Господе?

За в

од

за

уџ бе н

ДИМИТРИЈЕ Нисам га омрзао. То је чудо. Мислим да се то десило због тога што се он одушевио мојим рукописом. Показао сам му препис јеванђеља, који сам радио за епископа. Рекао ми је да су то најлепше исписане странице које је до сада видео. Знао сам да претерује, да је лепо васпитан човек и ето показује своју учтивост. Но, свеједно, опет морам да признам да ми његове похвале годе. Није био од оних ништарија који човека мере од главе до пете и притом цокћу језиком од чуђења да таква наказа уопште негде постоји. Збиља, Доротеј ме је гледао сасвим равно у очи и ја у његовом изразу нисам примећивао ни најмању сенку нелагодности. Други би обично одвраћали поглед од мене. Доротеј је, напротив, целог дана са мном разговарао о свему и свачему. Ја бих видео да сам му био на сметњи. Ја бих то свакако видео. ЈЕЛЕНА Лаушева рана је нагло букнула. На површини красте појавили су се тамни кончићи гноја и крви. Изгледало је да му се бедро почело расипати. Прошле ноћи сам бдела крај његове постеље. Била сам у паници. Нисам знала шта да радим. Бунцао је, хладан зној му је влажио чело, усне су му биле беле и скореле. Једно време је правио трзаје као да ће да устане. Соба је била пуна људи који су улазили у жељи да му олакшају болове, али мислим да су само горе чинили. Нико од нас ништа не зна о ранама. Ова је особито опасна, а чинило се, још само пре три дана, да се замирује.

Андреј Рубљов, Икона Исуса Христа Спаситеља, XV век

84 | Читанка за I разред средње школе

уџ бе н

ик е

ПРОХОР Чим сам видео Доротеја како улази на капију, знао сам да ће се нешто променити у нашем животу. Нисам могао тачно наслутити у ком смеру ће се померити ток наших навика, али да ће се померити, у то ни тренутка нисам сумњао. Ово не умем да објасним. Туца зрневље, меша неке прашкове, цеди траве, кува живинске изнутрице са млеком од магарице, по цели дан се ужурбано мува по околини и копа по земљи, тражећи корење само њему знано. Не претеже се много у молитвама. Кад дође на службу, смандрља оно своје, као од беде, као да једва чека кад ће поново бити слободан од дужности да би наставио ровишкање по околини. Натерао је сиротог Макарија да срче одвратну жућкасту водурину, уз то још врелу. И то је овај послушно као мало дете радио, упркос гађењу које није могао да сакрије. Сад више нисам сигуран да ли је игуман устао из кревета зато што није био у стању да поднесе лечење, које је више шкодило од саме болести, или су му они напици стварно помогли, у шта искрено сумњам. Устао је, то се не може порећи: почео се шећкати као раније, најпре по манастирском дворишту, а онда и по пољу.

За в

од

за

ДИМИТРИЈЕ Глас о игумановом оздрављењу нагло се проширио по читавом крају. Нагрунули су одасвуд кљасти и узети, шугави, и костобољни, сушичави и суманути. Гледам те несрећнике што леже у хладу у дворишту. Окупили су се овде као гроздови чавки, чекајући на ред код Доротеја. Осећам неко млако задовољство што сам здрав и није ми баш непријатно што се они муче са својим балама и чиревима. Двориште је закречно људским телима што дрхте и посрћу. Ова несрећна створења верују да је Доротеј чудотворац. ЈЕЛЕНА Данас смо сазнали да је у манастир дошао неки калуђер из Ариља, за кога кажу да је вешт видар. Могла би то бити прилика за Лауша. Ти калуђери су учени, познају својства биља, из трава извлаче сокове, истерују болест из тела.

ПРОХОР Лечи додиром. Та простодушна светина која непрекидно овуда муља, заиста мисли да је наш нови брат чудотворац. Долазе слепци са просутим очима, моле га да им врати вид.

Увод у проучавање књижевног дела | 85

Без гађења загледа у њихове ране, гњави чиреве, пипа натечене трбухе, превлачи дланом преко згрчених удова. Крваве крпетине, окореле од дугог стајања на ранама, скида тако брижљиво и нежно као да додирује латице најлепшег цвета. Затим лагано клизи погледом преко распадајућег меса. У том тренутку изгледа као да га једино занима то место, па не обраћа никакву пажњу на грч болесниковог лица, који јежи кожу присутних.

од

за

уџ бе н

ик е

МАКАРИЈЕ Господе, каквом ли си танком надом обдарио људско племе. Нада у нама трепери као слабашни жижак, готов да утрне на најмањи дашак ветра, а опет има снаге да се запали и у олуји. У највећој непогоди. Ето, дошао је овде твој слуга Доротеј, као да си га сам послао. И учинио је да се у многе врати пламичак вере, мала светла тачкица што шета зеницом обзнањујући да се у души поново разгорела ватра животодајна. Знам да си ти у тој светлости, семе твоје против безнађа, против греха. Прохор, други твој слуга, приговара ми како сам од твог храма начинио стециште свакојаког трулежа и отпадака. Опрости му, Боже, јер не разуме. Збиља ови су јадници закрчили сваки кутак дворишта, леже по трави и плочама; знојави су, прљави су, упаљени, гњецави. Храм твој постао је тужна кућа из које се само плач чује. Али, Господе, твоје име се овде помиње. Помиње се са љубављу и надом.

За в

ДИМИТРИЈЕ Опет тај Прохор. Опет тај скорели стари опанак. Дуго се уздржавао, а затим је пакост из њега грунула свом жестином. Сада се окомио на Доротеја. Каже за њега да је од цркве начинио сметлиште. Наговара игумана да се отараси и њега и његових травуљина, и да га пошаље онамо одакле је дошао. Нико више, из страха од заразе и из гађења, не долази овамо да се моли Богу и да пали свеће. Недељне службе се обављају у празној цркви. Прохор је лукав. Тачно погађа оно око чега се и Макарије двоуми: да ли да манастир претвори у стециште кужних и убогаљених, или ће остати храм одакле се призива Свевишњи. Тако се прича понавља. Поново ми васкрсава у сећању оних неколико месеци по мом доласку у Вратимље. Као и на Доротеја, Прохор је на мене устремио своје канџе. У почетку је ћутао и пратио сваки мој покрет. Каткад бих спазио његов злобни смејуљак који је још више борао његово збрчкано, 86 | Читанка за I разред средње школе

За в

од

за

уџ бе н

ик е

ћосаво лице. Био је ваљда задовољан што је неко још грђи и накараднији од њега дошао у манастир. Но кад се сазнало да сам ја пи­ смен, па и више од тога, да сам вешт у преписивању и живопису, тај се смејуљак одједном распао у низ ситних грчева који су у кратким таласима, као сенке, пролазили његовим лицем кад би ме угледао. Прохор је био неписмен и гајио је према књигама подозрење. За све писмене људе говорио је да су сумњиви. Кад је видео са каквом лакоћом читам јеванђеље и како ми рука са каламусом лако клизи преко пергамента, његова збуњеност претворила се у мржњу. Једанпут сам га затекао у мојој ћелији како пажљиво испитује пера, каламусе, хараксале и посуде са мастилом. Пипао је исписане странице пергамента. Угледавши ме на вратима, збунио се, оборио поглед и без речи шмугнуо напоље. У народу се пронео глас да је у манастир дошао неки грбави ђак са великим знањем и умењем. Позвао ме је челник Лауш, господар жупе моравске, наредио ми да напишем неке повеље, па како сам то обавио ваљано и брзо, даровао је манастиру стадо од тридесет оваца и неколико врећа жита. Затим сам почео да радим на преписивању јеванђеља за моравичког епископа Евсавија. Понекад ми се учини да би он некако и прешао преко моје писмености да сам ја изгледом био достојан тога умећа. Но овакав какав сам, по Прохору, нисам био низашто. Глава ми је ћошкаста, коса тршава и чекињаста. Руке су ми две квргаве мотке са млитавим месом и смежураном кожом. Не знам какав би изглед Прохор тражио за писмена човека, знам толико да овај просто не би смео да изгледа као ја… За њега сам ја био ђавољи испљувак кога је нечастиви подметнуо божјим слугама, као кукавица јаје. Његова жудња за славом била је несамерљива. Годинама се исцпрљивао у посту и молитвама, трудећи се да се домогне општег уважења. То му није полазило за руком… Народ га није волео, а без те ситнице сав му је труд био узалудан… Његово огорчење је расло. Био је исмејан и поражен. Превијао је мелем на своје отворене ране, говорећи како та прљава светина и ништа боље и не заслужује него да је чаролијама и ђавољим вештинама заводе белосветски мангупи какви смо ја и Доротеј… ЈЕЛЕНА Богдан се вратио из манастира без калуђера. Рекли су му доле да је калуђер отишао у Јањину, због лечења неке деце или тако не­ што, не сећам се више шта ми је Богдан казао.

Увод у проучавање књижевног дела | 87

Олга Оља Ивањицки, Леонардова година, 2003. година

МАКАРИЈЕ Ово не слути на добро. Познајем Лауша и знам колико нас скупо може коштати то што Доротеј није отишао код њега. Покушао сам да објасним Богдану, Лаушевом слузи, да Доротеј није крив. Бадава. Богдан је задрт и глуп, па је мој труд био узалудан. Знали сте, каже, да је властелин болестан. Могли сте и сами послати видара. Говорио је дуго о томе да је Лауш добротвор и заштиник, да је као такав задобио рану бранећи овај крај од разбојничке најезде, да смо ми незахвалници и да брзо заборављамо учињена нам доброчитанства.

ИНТЕРПРЕТАЦИЈА

уџ бе н

ик е

Извор: Ненадић, Добрило, Доротеј, Рад, Народна књига, БИГЗ, Београд, 1980.

за

d О чему приповеда Добрило Ненадић у овом одломку романа Доротеј? d Изложите најважније токове сижеа. d Шта сте сазнали у експозицији романа о Доротеју, младом калуђеру и видару? d Како је прихваћен у манастиру, шта је у уобичајеном животу манастира изазвао својом појавом?

За в

од

d На чему су заснивана опречна мишљења и однос према Доротеју? Који су калуђери и због чега показивали симпатије у сусрету с њим, а који, пак, нетрпељивост и презир? Илуструјте примером. d У уводном одломку романа упознали сте и лик Јелене, лепе супруге моћног феудалца и господара моравичке жупе у војној тврђави на Кули, који болује од ратних рана. О чему Јелена размишља?

d Запазите неуобичајену технику приповедања без присуства „ауторовог гласа”, где више наративних субјеката, казујући своје импресије о другима и себи, развијају фабулу. Функцију наратора једино нема главни јунак, Доротеј. Ову специфичност Ненадићевог приповедања илуструјте текстом романа. d Посматрајте језик којим се приповеда у роману Доротеј. Збивања о једном далеком и затамњеном времену исприповедана су језиком нашег времена, и по мишљењу књижевне критике, узорним стилом. Испитајте и документујте ову тврдњу. d Пронађите карактеристике модерног приповедања: иронију и хумор, симболику и гротеску.

88 | Читанка за I разред средње школе

ИНТЕРПРЕТАЦИЈА (романа у целини) d Изложите тематско усмерење и окружење у којима живи јунак овог романа. d Да ли се Доротеј разликује од осталих средњовековних монаха у манастиру Вратимље? Размислите, шта Доротеј поседује што је необично и што задивљује.

од

за

уџ бе н

ик е

d Окарактеришите Доротејев лик. Објасните зашто његова племенитост код неких изазива осуде и одбојност. d Анализирајте појединачне ставове на суђењу Доротеју. Шта је у аргументацији имало превагу? d Размислите, зашто је Лауш уступио манастиру доношење одлуке о строгом кажњавању Доротеја. d Шта се збило у манастиру без учешћа игумана Макарија, који је у тешком здравственом стању? Осим Доротеја, још два калуђера истерана су из манастира. Чему су били изложени пре самог чина протеривања? Објасните суштинску разлику између та три обдарена калуђера и осталих. d Доротеј, Димитрије и Матија, протерани с грубим погрдама из Вра­ тимља, одлучују да се настане на уклетом Саборишту, јер не верују у ми­ стичне приче и празноверице. Шта мислите, зашто су изабрали тај предео? d Објасните како су успели да овај крај буде чувен по добру и да ускоро буде густо насељен. d Игуман Макарије, након што је сазнао шта се догађало у манастиру за време његове болести, бурно реагује и припрема поништење одлуке о протеривању најдаровитијих из братства Вратимље. Размислите, какав је однос војничког центра моћи према протераним калуђерима.

За в

d На почетку романа Димитрије приповеда о Доротејевој појави на Мртваја виру. Он размишљања о његовој лепоти и младости, физичком и духовном богатству којим плени. На Мртваја виру кулминирају збивања у роману. Шта се одиграло између Доротеја и Јелене што је добило трагичан исход?

ПОЈ­МОВ­НИК Иронија (фр. eroneia – претварање) − стилска фигура значења којом се, најчешће хумором, исказује супро­ тан садржај од непосредно изреченог. Дакле, одређују се два суштинска елемента ироније: негација и хумор. У иронији се прожимају трагично и комично, озбиљно и смешно. Гротеска (фр. grotesque – пећина; изворно значење настало из назива пећинског и зидног сликартва про­

нађеног у ранохришћанским катакомбама с орнамен­ тима испреплетених биљака, животиња и људи) − оз­ начава свако уметничко остварење у којем се налази спој неспојивог. Гротеска, која је по форми, компози­ цији фантастична, описује још и чудно, настрано, нео­ бично. Повезана је с више стилских фигура, а пре свих с алегоријом, метафором и хиперболом.

Увод у проучавање књижевног дела | 89

d Каква осећања и размишљања су у вама изазвали сурово заустављање њихових пробуђених најчистијих осећања и трагично гашење њихових живота? d Обратите пажњу на језик, облике казивања и одлике нарације у ро­ ману Доротеј. d Процените колико је снажно захваћен човеков унутрашњи живот у роману Доротеј допринео његовом универзалном значењу.

УТВРЂУЈЕМО ПОЗНАТО И УСВАЈАМО НОВО ГРАДИВО

За в

од

за

уџ бе н

ик е

Роман Доротеј. – Добрило Ненадић првим својим романом Доротеј ушао је у српску савремену књижевност као формиран писац с новинама у тематској оријентацији и оригиналном техником приповедања, богатим језиком и савршеним стилом. Романом Доротеј показана је тамна страна спрског средњег века при­ казивањем појединости непоштедне борбе за власт и положаје у седи­ штима духовне и световне власти, жупама и манастирима. Збивања романа Доротеј смештена су у реално историјско време владавине краља Милутина Немањића и краљице Симониде (крај XIII и почетак XIV века). Добрило Ненадић се у роману не бави догађајима из историјске прошлости, него причом о калуђеру и видару у средњовеков­ ној Србији који страда због своје доброте и љубави. Роман Доротеј не може се у потпуности сврстати у љубавне рома­ не јер је шири по свом захвату, у њему се још слика судбина човека кога ограничава сурово доба ком припада. Не може се сврстати ни у психо­ лошке романе, мада више наратора смењујући се приповедају и о себи и о свом доживљају и виђењу једног далеког времена. Управо зато се Доротеј сврстава у роман на ивици жанра: историјског, љубавног и психолошког романа. Универзална прича о судбини човека плете се кроз исповедање три­ наест приповедача, где функцију наратора једино нема главни јунак, До­ ротеј, лик око кога се концентрише језгро приповедања у роману. Дани­ ло Ненадић у Доротеју осмишљеном техником приповедања даје дубоку слику човековог унутрашњег живота. У својој речи о Ненадићевом роману Доротеј Радивоје Микић је по­ себно истакао његово свевременско значење: „Не инсистирајући прете­ рано на такозваном историјском декору, пре свега, окреће се човеку и његовој судбини дочаравајући унутрашњи свет својих јунака. А тај свет у роману Доротеј је веома сложен, саздан од противречних друштвених импулса, и зато је логично што је такав јунак близак човеку који живи и данас.'' Ро­ман је велика епска прозна врста са развијеном фабулом и лико­ вима. Прати судбину више ликова и више упоредних радњи са великим бројем појава и односа. Роман је постојао још у античко доба, када је имао забавни карактер, а данашњи назив је добио у XII веку у Француској. Све до XVIII века романом су именоване форме које су имале различите садр­ 90 | Читанка за I разред средње школе

СТВА­РА­ЛАЧ­КА РА­ДИ­О­НИ­ЦА Погледајте играни филм Доротеј (1981, Авала-филм), сценарио Добрила Нена­ дића, режија Здравка Велимировића, у главној улози Гојко Шантић. У његовом стварању учествовали су наши врхун­ ски уметници. Сачините паралелу између романа и филма и припремите се да одговорите на следећа питања: • у чему су одступања филма у односу на сиже романа; • процените колико је филм успешно донео атмосферу романа; • коментаришите функционалност укљу­ чивања и избора музике; • који су текстови романа добили визу­ елне симболе у развоју приче (Кула на стени...); • наведите елементе из романа који се не могу остварити филмским језиком; које филмске елементе не може донети роман; • у реализацији појединачних улога, који је глумац најближе и најуспешније изнео лик, према вашем доживљају ро­ мана?

ик е

жаје (писане народним језиком, махом љубавне или авантуристичке тематике). Романи су првобитно писани у стиховима, а касније у прозном облику. Током времена уносе се многе новине у наративну технику и начин представљања стварности, па су тако измењене структура романа, хронологија догађаја, композиција, језик и стил, карактеризација јунака и сл. Данас је роман један од најпопуларнијих књижевних жанрова. Разуђеност форме одговара ширини света и обиму проблема који приказује приповедачки поступак романа. Мења се перспектива приповедања, а тежња ка свеобухватности и енциклопедичности мења и приповедачке одлике нарације. Пре­ма те­ма­ти­ци ко­ју ро­ман об­ра­ђу­је, раз­ли­к у­ју се: ви­те­шки, де­тек­ тив­ски, по­ро­дич­ни, пси­хо­ло­шки, дру­штве­ни, љу­бав­ни, исто­риј­ски, би­о­граф­ски, аван­т у­ри­стич­ки (пу­сто­лов­ни), на­уч­но-фан­та­стич­ни и ау­то­би­о­граф­ски ро­ма­ни.

уџ бе н

ТРЕБА ЗНАТИ И ОВО

за

О роману Доротеј Добрила Ненадића прочитајте неколико драгоцених извода из мишљења књижевне критике. Ненадић је не само изграђен и занимљив писац већ је и писац непо­ средне чулне слике коју с лакоћом преноси у језичко-стилске изражајне могућности. (Вук Крњевић)

од

Роман је доследно испричан из перспективе ликова, а укрштањем тачки гледишта добио је на комплекности и драматичности, донекле прожетој фином иронијом (Александар Петров)

За в

То дело је у исто време сањалачко и високоинтелектуално: с једне стране не задовољава укус оних којих од романа траже само фабулу, а с друге буди радозналост и најпрефињенијег читача. Можете га читати – ако сте вољни – и као љубавни роман, док не схватите да није љубавни ни историјски, а у сваком случају није само то. Доротеј је пре свега морална драма, драма трагања за добрим и чистим у себи, не као метафизичким принципом, него конкретним, животним, остваривим феноменом. Ту драму носи у себи Доротеј и буди је свуда око себе…

(Џевад Сабљаковић)

Доротеј је зрела, потпуно довршена књига, беспрекорно урађена, добро замишљена, препуна смислова, случајева, замки и изазова срећно спојених и исказаних дивним, бистрим језиком какав се све ређе чује у нашој књижевности. Добро је кад један писац, првим својим делом, тако улази у књижевност свога народа. (Зоран Гавриловић)

Увод у проучавање књижевног дела | 91

Борислав Пекић Време чуда • Чудо у Јабнелу (одломак) ПРИСТУП КЊИЖЕВНОМ ДЕЛУ

Р

ик е

уџ бе н

„И гле човек губав дође и клањаше му се говорећи: Господе, ако хоћеш можеш ме очистити. И Исус, дохвати га се говорећи: хоћу, очисти се. И одмах очисти се од губе. И рече му Исус: никоме не казуј, него иди и покажи се свештенику, и принеси дар који је заповедио Мојсије ради сведочанства њима.”

За в

од

Рођен је у Подгорици, студирао је у Београду на Филозофском факулте­ ту. Као професионални књижевник живео је у Београду и Лондону. При­ пада токовима савремене српске прозе и као романсијер показао је изузетан смисао за историјску и не­ посредну животну стварност. Пекићеви романи и драме награђи­ вани су значајним књижевним на­ градама (НИН-ова, „Стеријиног по­ зорја'', Удружених издавача и др.). Умро је у Лондону, а сахрањен је у Београду у Алеји великана. У књижевност је ушао романом Време чуда (1965), затим су следи­ ли романи: Ходочашће Арсенија Њег­о­вана (1971), Како упокојити вам­пира (1977), Златно руно I−V (1978,1980,1981), Беснило (1983), Атлантида антрополошка повест 1999 (1985); новеле: Успење и су­ новрати Икара Губелкијана ( 1975), Одабрана и последњи дани (1977); драме: Генерали или сродство по оружју (1969), Обешењак (1970), Како забављати господина Мартина (1971), Буђење вампира (1977), Цинцари или Корешпонденција (1979); књига приповедака: Нови Јерусалим (1988): мемоарско-аутобио­ графска проза: Године које су појели скакавци, 1−3 (1987−1990), бројне епистоларне књиге и постхумно из заоставштине велики број свезака и књига. Пекићеве књиге преве­ дене су на више од 15 европских језика.

за

Борислав Пекић (1930−1992)

оман Борислава Пекића Време Чуда (1965) прва је књига којом је најављена уметничка зрелост њеног аутора. У поднаслову књиге жанровском одредницом своје дело Време чуда Борислав Пекић је одредио као „повест”. Употребио је овај старији термин као неку врсту ограде од одреднице „роман”, јер међу причама нема чврсте везе, свака је прича целина за себе. Једино им је заједничко тематско извориште Нови завјет и то што је Исус у свим причама један од главних јунака, који помаже, исцељује, враћа у живот чинећи чуда. Основна уметничка преокупација у овом „роману без романа” јесте разарање библијског мита. У приповести Чудо у Јабнелу тема, догађаји и актери потичу из библијских времена. Исус враћа губавој Егли здравље и пређашњу лепоту, која, према Пекићевој повести, постаје извор нове патње. После исцељења Еглу више нико не прихвата, ни губави, ни здрави, ни Стари, ни Нови Јабнел. С пажњом, разумевањем и промишљањем читајте ову причу која се ослања на давну митску прошлост уочавајући све битне фабуларне токове и одлике Пекићеве поетике.

(Јеванђеље по Матеју, гл.8)

− Губа је била неизлечива. И то је добро. Тек од јутрос може она да живи као што препоручују Завети: цела целцијата иза окола, а не срцем које бије на пољани између два града. То је, помисли, моје треће рођење. − Дакле, шта желиш, жено? − Моје прапорце – рече Егла – моје прапорце које сам изгубила, а које према Закону морам да носим око врата или на хаљинама. Губавци уперише руке небу као да је изречено светогрђе. Азаило се намршти. Иако се никад нису нарочито трпели, Егла осети жељу да помилује његово драго, надувено лице, али старешина престрашено устукну: − Јеси ли помахнитала? Зар не видиш да сам нечист?

92 | Читанка за I разред средње школе

За в

од

за

уџ бе н

ик е

− Па шта је с тим? И ја сам нечиста – рече Егла ликујући. – Хајде, пожурите, набавите ми нове прапорце! Хоћу да их обесим да би сви знали колико сам губава. Јонадав, који је до тада ћутао, одби тај захтев као недоличан: прапорци припадају само нечистима и они су уз болест једино што их одликује од здравих људи. Прапорци су још од Мојсија амблем њихове кужне заједнице (као планетама исцртава појас који обележава звездознанца, краљев скиптар или оков галиота) и могу их носити око врата само прави губавци, а не они који су излечени, те ко зна из каквих помодарских разлога желе да звецкају њима. Он не тврди да Егла никад није била губава, сви они знају да је била. Међутим, за све њих је исто тако извесно да се она излечила и да више не припада Новом него Старом Јабнелу. Зар Егла и сама не запажа како изгледа? Егла плаховито рече да је она чиста само споља, а да се изнутра нимало није изменила, да се прст Богочовека није могао дотаћи њених унутрашњих органа ни посвећена крв јагњета продрети кроз ухо, и да се она, не само што је губава, у највећој могућој мери и осећа таквом. Шта хоће више? − Исмај из Старог Јабнела учи да је унутрашња, невидљива губа губавија од површинске! – узвикну она. − То што Исмај учи важи за Стари Јабнел, а ово је Нови. Овде важе наша учења – рече Азаило. – Још од Синаја ми се управљамо према спољашњим белегама божје осуде на човеку, хаљини или кући, а презиремо све што је унутрашње, сумњиво, неодређено и превртљиво, и што може да буде овако и онако. За нас је меродавно одсуство најсићушнијег трага губе на теби (утроба твоја нас не занима), и ми ти забрањујемо да понесеш прапорце који су на неки начин свети. Ти више не припадаш нама! Одлази онима којима те вратила божја милост! Затим узе реч Јонадав: ако Егла може да им пружи иједну богињицу, квргицу, гукицу, приштић или ожиљак као доказ губе, они ће је без предрасуда пригрлити као заблуделу сестру. Може ли Егла то да учини? Очигледно, не може. Зато нека их остави. Чисти и нечисти – казао је Јонадав – немају ничег заједничког осим греха који је у виду уског, једносмерног моста Творац подигао између њих. И као што се чисти грозе губаваца, тако се и губавци с правом и ра­ злогом грозе здравих. Егла замоли да се, пре него што буде прогнана, опрости од Урије. У нади да ће јој Урија помоћи и уразумити њену губаву браћу, да ће он схватити њену унутрашњу нечистоћу и безопасност за кажњеничку колонију, она похита према мртвачници. Руља се на извесној удаљености вукла за њом. Увод у проучавање књижевног дела | 93

За в

од

за

уџ бе н

ик е

Мртвачница у којој је пословао Урија бен Мијам беше обично двориште ограђено сивим каменом. Надстрешница од бамбуса покривала је само део с тезгама за лешеве и казане из којих се пушило уље за помазање. Урија не показа никакво дивљење што Еглу види измењену. Чак ни посао не прекиде да јој пружи супружански пољубац. Рече да су му већ јавили шта се збило, и да јој не пребацује што се кришом од њега додворавала Богу и најзад успела да га умилостиви. Рече још да му је драго што је дошла да се опрости пре него што оде. − До беса, куда да оде? – прасну Егла. – Она не намерава никуда да оде. Она је нечиста, у то су је убедили Старојабнељани, то осећа целим телом и свом душом својом, и њено место је овде међу губавцима. Она није дошла да се опрашта већ да га моли за интервенције код старешина: нека је Азаило и Јонадав оставе овде бар док се не увере у њену беспрекорну губавост. Такође, нека јој врате њене прапорце. Урија је козјом кожицом у облику беспрстне рукавице мазао голо тело мртваца, пре него што ће га зашивеног у платнену врећу предати рођацима који су чекали у дворишту. Није одговарао. − Па ти ме волиш – зајеца Егла – мораш ми помоћи да их придобијем. А Урија одговори да није заволео њу него праву Еглу, губаву Еглу, с којом она нема ничег заједничког осим неодређене сличности коју има и вечито променљива лава са беживотно једноликим каменом. Она је сада сасвим нова жена, па ако и допушта да је то нека првобитна, изворна и здрава Егла, она му се у садашњем облику ни најмање не свиђа. Ружна и безбојна, грешно је друкчија него он или било ко у заједници. Да буде искрен, она му се чак и гади. Не, рекао је Урија, не жели да буде груб према њој, али га она на то присиљава својим неразумним понашањем: зар не увиђа да су њих двоје сада као труд и вода. Ко труд може запалити држећи га под водом? − Па шта да радим, Уријо? – упита Егла уморно. Урија је посаветова да се врати својима, мислећи при томе на Старојабнељане, но када му Егла каза да јој они одричу чистоћу за коју је Новојабнељани оптужују, и да су је поново прогнали, Урија признаде да у том случају не зна куда би могла да оде. − Не – рече Егла – неће она више никуда да иде, остаће у насељу па ма шта било. – Нећеш остати у насељу – казао је Урија – они то неће дозволити. Азаило и Јонадав ће те приморати да одеш. То је Закон. − Брига ме за закон, ја немам куд да одем – бранила се Егла. – Шта се то окола тиче? – казао је Урија. – Ми само поступамо по заветима. – Брига ме за завете – викала је Егла. – Јонадав и Азаило

Хијеронимус Бош, Кола сена, око 1490. године

94 | Читанка за I разред средње школе

За в

од

за

уџ бе н

ик е

се старају за наше интересе пред Богом. Ти ћеш ићи – заврши Урија. – Брига ме за Богове и ја нећу ићи – рече Егла беживотно – сешћу овде насред дворишта и нико неће моћи да ме помери с моје земље, с моје нечисте земље. – Не дирај земљу која није твоја – викао је Урија разјарено – твоја земља је тамо преко Јабтеле. Хајде одлази, хајде, жено, иди својим путем! – Ја ћу сести баш овде – викала је Егла – и твој ће Азаило морати да ми врати моје прапорце. Егла седе на земљу и скрсти ноге. – Добро – рече Урија – немој рећи да те нисам упозорио. – И напусти мртвачницу. Руља је напољу жаморила. Егла је седела насред дворишта и све што је видела били су сасвим бели и несразмерно велики табани мртваца поређаних на тезгама као корење неког дивљег поврћа. Иза њих се пушило уље. Да ли онај млади Богочовек зна шта се са њом догађа? Он се јамачно и не сећа жене коју је видео летимично, под рђавим осветљењем и у изопаченом обличју. Није била кивна на њега, јер је он учинио што је до њега стајало: чудо се збило, била је здрава. Али, ако је тако добро знао шта ће се са њим догодити , ако је знао да њему предстоји обоготворење, он, који је све ово замесио, морао је предвидети да њу очекује каменовање. Ево, први је камен већ пао у двориште. Егла се не обазире. Било је смешно што је у овом часу уместо да бежи мислила како се приликом линча нечисти и чисти, ма колико им је стало до разликовања и раздвајања, увек служе истим камењем. А Богочовек, како се усудио да је излечи ако је знао шта је чека захваљујући његовом леку. А морао је знати, иначе не би био Богочовек. Више није могла да остане седећи, јер је камење све ближе падало. Како је оно стајало у тетрарховој потерници? „Јер ко може дићи човека кога Адонајева воља одброји, а моја га кијача погоди иза врата?” Онај је баш и хтео да се успротиви богу Оцу. Што се њега тиче успео је – помисли јетко Егла – али је одмазда за пркос пала на моју главу. Сигурно не беше никаквог договора између Оца и Сина. Егла посрну под каменицама и потрча према отвору на огради мртвачнице. Била је полуслепа од крви, али прибрана. Губавци дречећи појурише за њом. Само једном она застаде да их уразуми: − Ја сам нечиста, браћо – викала је – ја сам нечиста! – Али њој се враћао само окрњен ехо њене молбе, коју је руља претварала у клетву: „Чиста! Чиста!“ Онда је по трећи пут од јутра издаде храброст и она се устреми према излазу из насеља. Из бојазни да се не предомисли, губавци су је засипали све до корита Јабтеле, где су још увек стражарили они најокорелији старојабнелски биготи да Егла не би искористила Увод у проучавање књижевног дела | 95

За в

од

за

уџ бе н

ик е

ноћ и покушала поново да се ушуња у град, навлачећи несрећу на њих и њихову децу. У намери да јој спрече прелазак преко нечисте међе они је дочекаше пљуском напабирчених каменица. Зато је била принуђена да бежи по неравном дну корита, по пусти ничије земље, засипана камењем са обе стране, све док се и губавци и здрави не уморише и не разиђоше кућама свесни да су се за овај дан држали завета. За жетву је то било боље од сваке молитве. Егла измрцварена паде на хрпу каменица које су заостале после каменовања. Затим, кад се мало опоравила, сагради кућицу од тог камења и настани се, хранећи се копривом, стрвинама и змијским јајима, на дну корита које се од тада звало „Еглина земља”, а њена кућица „Еглина кућица”. После неколико година наиђоше коритом Јабтеле два путника у одећи ходочасника. Први од њих беше риђи човечуљак опуштена лица, чији је поглед био угашен као у осуђеника на доживотну робију. Други носаше торбу, а у очима пламен вере. Они затекоше Еглу како опружена као гуштер спава на осунчаној стени. − Пре неколико година, Рави – рече млађи – сећаш ли се, ти си негде у околини Јабнела, можда баш на овом месту, излечио једну младу губавку. Старији путник, онај с погледом вечиташа, одговори као да не поклања никакву веру тој могућности: − Не, Андрија, не сећам се. − О, јеси. Захваљујући Јуди, свега што се тиче пророштва добро се сећам. Јехуда иш Кериот се успротивио, јер ниједан пророк није помињао неко чудо на Овом пустом месту, али си га ти ипак учинио. Хоћеш ли поново да покушаш? Исус Христос га погледа са негодовањем: − Зашто? Овој жени ништа не недостаје осим што је стара, врло стара. Тако ми мука које ме очекују у Светом граду, никад нисам видео старије старице. − Можда би хтела поново да буде млада и да преживи оно што је преживела, Рави – рече апостол – мада, признајем, пророци нигде не говоре о подмлађивању. − Не говоре јер би то чудо било рђаво, Андрија, сине Јонин! Јагње божје које, ево, иде у Јерусалим по своју смрт и ова старица која овде чека њену, срешће се заиста врло, врло скоро пред Оцем мојим. Зар да јој то задовољство ускратим!? И одоше према светом граду Јерусалиму. Извор: Борислав Пекић, Време чуда, Просвета, Београд, 1983.

96 | Читанка за I разред средње школе

ИНТЕРПРЕТАЦИЈА d Повест Време чуда има свој мото преузет из Књиге проповедника. Можете ли да одредите какво значење садржи мото у приповести Чудо у Јабнелу? d Шта је карактеристично за време догађања и актере у овој причи? Зашто се ствара Нови Јабнел? d Збивања у овој приповести одвијају се на простору Старог и Новог Јабнела, који су одвојени пресахлим коритом реке Јабнеле. У чему је ра­ злика између Старог и Новог Јабнела?

уџ бе н

ик е

d Запазите како тече приповедање о Еглиној судбини – хронолошки или ретроспективно. d Зашто је губава Егла повремено и крадомице одлазила у корито Јабнеле? Шта се догодило кад су наишли ходочасници? d Чудом божјег сина Исуса Егла је исцељена, поново је здрава и лепа. Колико је трајала њена срећа због излечења? d Кроз какве је провере и сумње пролазила доказујући да је „чиста”? d Зашто је више нико не жели: ни губави, ни здрави, ни Стари, ни Нови Јабнел, ни вољени први муж, ни губави други. Зашто се Егла осећа губавом у души, да носи губу у души и мислима?

За в

од

за

d Егла пролази кроз много страдања: нападе, понижавања, бол и патњу. Каменују је и људи с бедема реке Јабнеле из Старог и са супротне стране, из Новог Јабнела, истим камењем. Уочите места у делу која указују на то како су оба ова света једнака по неправди коју, по „људским законима”, чине ближњима? d Где је одбачена и усамљена Егла нашла уточиште кад је изгубила наду, клонула духом и телом? d Какав је Еглин однос према богочовеку Исусу, а какав је његов однос према њој? d Шта се збило у епилогу Пекићеве приче Чудо у Јабнелу који показује значајно одступање од изворног библијског клишеа? Шта заправо чини Пекић враћајући човека на његово овоземаљско постојање?

ПОЈ­МОВ­НИК Пародија (гр. parodia – песма испевана поводом неке друге песме) – по традиционалном схватању, врста књижевног излагања заснованог на исмевајућој ими­ тацији карактеристичних особина неког дела, стила, књижевних поступака, жанра или манира самог писца. Отуда термин пародија и њено значење израстају из односа према тексту који се пародира. Најчешће се служи хиперболом, иронијом, карикатуром и сл. Не­ сагласност између стилских средстава и теме изазива

комичан ефекат и то је једна од најважнијих одлика пародије. Повест − 1. средњовековни жанр краћег обима; ње­ гове теме су или легендарног или светачког карактера; може се користити у сатири или пародији; 2. термин повест се некада употребљава као синоним за причу, односно приповедање, нарацију.

Увод у проучавање књижевног дела | 97

УТВРЂУЈЕМО ПОЗНАТО И УСВАЈАМО НОВО ГРАДИВО

За в

од

за

уџ бе н

ик е

Роман Борислава Пекића Време чуда одликује изузетна уметничка зрелост. Овом првом књигом дао је основне особине своје развијене поетике: разобличавањем митског виђења света изградио је сложен концепт филозофског, сатиричног и историјског романа. Првим романом Пекић је истовремено показао и свој избрушени стил, широко образовање и начитаност. Време чуда састоји се из два дела: Време чуда и Време умирања. Први део − Време чуда − обухвата седам приповести које представљају пародију библијских Исусових чуда у Јудеји. Други део – Време умирања – састоји се из четири јеванђелијске приче сагледане из перспективе апостола Јуде као идеолога о пророчанству спаситеља. Роман садржи мото преузет из Новог завјета. Такође, свака појединачна приповест садржи свој мото, који чини тематски и идејни основ на ком је изграђена прича – као што Чудо у Јабнелу потиче тематиком из Јеванђеља по Матеју (мото на почетку ове приче). Пекић преко лика Егле у овој приповести поставља питање Божје праведности у свету, јер има много неразјашњених примера људских трагедија и пропасти. Показао је и природу људи, у њиховим поступцима нема хришћанског милосрђа – све се заверило против Егле: представници власти и цркве, грађани здрави и оболели од куге, „чисти” и „нечисти” Јабнел. Њој нема места у људској заједници, осуђена је на самоћу до краја живота. Свет је накарадног мишљења и понашања и представљен је гротескним сценама. Еглино исцељење се показало као казна, јер не постоји као срећа и радост, напротив, Егла као да је обележена и поражена баш након избављења из болести. Све приче овог романа ослоњене су на библијске текстове преузете из Књиге проповедника, где је сакупљено миленијумско животно искуство и записано као прастара истина која је прерасла у мудрост. Пекићеве приче неће дословно следити текстове библијских извора јер су виђене очима другог времена и новог погледа на свет. И њима су снажни пародични тонови. Прва Пекићева књига Време чуда, постављајући у први план осуду сваке митоманије и идеологизације, обележава преокрет у српској савременој књижевности. Пекић је доследан у уверењу да се смисао живота и судбина налазе у човеку и његовој свести којом треба да гради слободну будућност. Класификације романа су корисне јер указују на принципе по којима се романи обликују, на утицаје и узајамне везе и на распрострањеност појединих типова романа. Најпопуларнија класификација је према тема­ тици, затим је присутно и разврставање према ставу аутора и основној тоналности. Мање је заступљена класификација према начину обликовања, односно неким обележјима структуре која обједињује остале елементе; или, пак, према вођењу сижеа: ланчани (надовезивање појединих делова); прстенасти (у оквир једног догађаја смешта се сва радња); паралелни

98 | Читанка за I разред средње школе

(истовремено развијање више фабуларних линија). Могуће је разврставање и према начину и техници приповедања (у трећем, првом, чак и другом лицу) и према књижевним правцима: (реалистички, натуралистички, симболички роман и сл.). На основу многобројних форми и отворености романа према драмским и лирским компонентама, неки су теоретичари спремни да га про­ гласе четвртим књижевним родом, који синтетизује остале родове. ВРСТЕ РОМАНА Према ауторовом ставу

Према начину обликовања

Према постанку

друштвени

сентиментални

роман лика

класични

породични

хумористични

роман збивања

модерни

психолошки

сатирични

роман простора

савремени

историјски

дидактични

ланчани, ступњевити

авантуристички

тенденциозни

прстенасти

ик е

Према тематици

паралелни

витешки

роман−река

уџ бе н

љубавни криминалистички

роман тока свести роман−есеј

епистоларни

за

ТРЕБА ЗНАТИ И ОВО

За в

од

Мотиви и теме Времена чуда, међутим, нису у нашем времену, горком на другачији начин него што је било библијско и трагично по једном дубљем историјском искуству, дубљем већ и стога што обухвата и Христово време. Гледајући у Назарећанинов крст, пободен у тај почетак који је већ давно бацио своју стравичну сенку на човечанство, Пекић је схватио да је човекова патња кроз историју учинила тежим и мучнијим и појединачни и колективни излазак на Голготу. Он је покушао да схвати и олакша терет крста тако што га је учинио смешним. Тако је настала ова бравуро­ зна пародија људске патње, овај горки подсмех људској немоћи да се стари човек претвори у новог, ово уметничко преосмишљавање прастарог мита о највећем мученику људског рода, ова прича о Богу чија се људска природа замрсила у пародијске мреже романа […] Чуда која Христ врши над људима очишћење губаве Егле, одрешење језика мутавом Тимејевом, излечење два бесомучника, затварање утробе блудницама, и на крају, васкрсење Лазара из Витаније у једном фабулативном поступку који ове повести, ове самосталне делове романескне целине доводи до најузбудљивијег уметничког утиска, та чуда постају чвор неспоразума између божанске воље Оца који дела кроз свог Сина, и излечених, јер се одмах показује да човек више верује оној антрополошкој ситуацији у којој препознаје константу своје људске природе, него божјем знаку који га уводи у небеску тајну животног смисла. Знак божји на човеку Увод у проучавање књижевног дела | 99

уџ бе н

ик е

знак је несреће, и то ова проза показује у најширој резонанцији свог непоновљивог пародијског гласа. Јунаци Времена чуда биће поражени Христовим чудом на себи. Излечену Еглу не примају ни чисти ни нечисти (ни Стари Јабнел ни Нови Јабнел), који су тачно поделили свој свет, натеравши Еглу да живи, мрзећи Христа, на строгој граници те поделе […] Суочен са историјским искуством свог века (и својим личним), Пекић је увидео да се приче о драми људског рода и његовом покушају да себе разуме по најдубљим законитостима већ уходане мотивске драматургије не може испричати као класична историјска прича, па се одлучио за пародијску структуру текста. Како је за тему узео свет у његовом најмодернијем виду, морао је посегнути за митом који је нудио најбоља објашњења. Нaјвећи проблем Времена чуда ваљда је био у томе да се библијски Христ декодира у Христа овог романа. Успех је био потпун. Време чуда није највећа пародија само у српској књижевности, њој је заиста тешко наћи премца и у другим књижевностима. Истовремено, Време чуда има драж интонације у односу на целокупно Пекићево дело, јер све што је овај писац стигао да напише, нуди бројне елементе пародије.

За в

од

за

Хијеронимус Бош, Рајски врт или Врт уживања, око 1510. године

100 | Читанка за I разред средње школе

(Милутин Срећковић, Историјском светлу историје)

Драма

ЗАНИМЉИВОСТ На Дионизијским свечаностима из обредних игара и песама−дитирамба у славу Диониса, бога вина, весеља и надахнућа створена је античка драма. Дионизијске свечаности одигравале су се у огромним афитеатрима под отвореним небом, који су могли да приме велики број гледалаца. У тренутку када се јавио дијалог између једног солисте и хора, настала је форма драме. Тај чин се приписује грчком песнику Теспису.

За в

од

за

уџ бе н

ик е

Дра­ма (гр. drama – радња) − један је од три књижевна рода поред лирике и епике. Разликује се од лирике (која исповеда доживљај лир­ ског субјекта) и епике (која садржи приповедање о догађају) по томе што непосредно оживљава призоре људског живота и на сцени прика­ зује догађај и доживљај јунака. Драмом називамо дело у којем књижев­ но приказивање сукоба има сценски облик, у којем писац нестаје да би пустио да ликови сами говоре и делају мимиком и гестом са циљем да достигну високи степен илузије стварности. Радња драме исплетена је око драмског сукоба који тежи разрешењу. Настанак античке драме. – Далеко порекло драме лежи у игри и верским обредима древне људске заједнице. Драмска књижев­ ност настаје претварањем религиозних обреда у световне који су их пратили новим садржајима. За стварање и развој драмске књижевности какву данас по­ знајемо, пресудну улогу имала је античка трагедија у Грчкој (VI и V век пре н. е.). Одлике драме. – У драми нема приповедања, нити описа драм­ ских јунака (осим у дидаскалијама или ремаркама − ауторовим упутствима намењеним редитељу и глумцима). Драмске карактере битно одређује сопствени говор, а још више њихово понашање и њихова акција. Основни облик драмског изражавања чине дијалози и монолози. У дијалогу, разговору између лица на сцени, садр­ жан је основ драмске радње: дијалогом се подстиче одвијање радње, ра­звија сукоб и омогућава карактеризација ликова. Монолог је „ра­ зговор јунака са самим собом”, када говори „у страну” (измењеним гласом) или се „исповеда” публици. Описи и приповедање су у драми од споредне важности. Фабу­ ла се зато у драми не приповеда, него се њено развијање постиже изменом драмских ситуација насталих међу карактерима. Већина драма претпоставља сценско приказивање. Пошто је трајање позо­ ришне представе ипак ограничено, радњу драме одликује изразита згуснутост и усредсређеност на акцију. Структура драмског текста заснована је пре свега на драмском сукобу: сукобу јединке с друштвом (у име неких виших, нај­ чешће моралних и хуманих начела), сукобу између драмских јунака Увод у проучавање књижевног дела | 101

ик е

уџ бе н

За в

Задатке за планирање и реализовање истраживачког и радног пројекта при­ пре­миће ваш пофесор. Према интере­ совању, поделиће ученике у неколико група које треба да ураде следеће: • доживљајним и истраживачким чи­ тањем припремити сценско извођење једног одломка драмског дела или дра­матизованог прозног дела за из­ вођење на часу, • презентовати одлике појединих драм­ ских врста у писаном или усменом облику. Ако тај задатак буде успешно изве­ ден, можда ће бити саставни део неке школске приредбе и допринеће ква­ литету вашег рада и угледу школе.

за

СТВА­РА­ЛАЧ­КА РА­ДИ­О­НИ­ЦА

од

Епидаурус, старогрчко позориште, IV век п. н. е.

(условљен је супротношћу њихових погледа на свет, ставова, гледишта и мишљења) и сукобу унутар самог јунака (који произлази из саме сложености и противречности људске природе и зато се он још назива и психолошки). Драмски јунак, протагонист, у драми је носилац дубљег смисла књижевног дела и заступа најчешће пишчев хуманистички поглед на свет, а њему супротстављени јунак назива се − антагонист. Драмски ток у драми је заснован на разрешењу драмског сукоба од заплета до расплета, чиме се остварује јединство радње као основно јединство композиционе структуре драме. У класичној драми установљена су три јединства: јединство радње (догађаји су повезани и произлазе један из другог), времена (радња драме траје један дан, односно 24 сата) и места (све се збива на једном месту). Два јединства су током XIX века одбачена, изузев јединства радње, које чини основну структуру драме. Структура класичне драме обухвата пет композиционих етапа: експозицију (излагање које уводи у проблематику драме), затим драмски заплет (део у ком се поставља конфликт или основни проблем), кулминацију (најдраматичнији моменат сукоба), перипетију (нагли обрт радње), тј. радња прелази с добра на зло или са зла на добро и расплет (део у ком се проблем или конфликт разрешава). Многа драмска дела не садрже свих пет фаза композиције. Старије драме имају пролог − уводни део, монолог (пре почетка радње) и епилог − завршну сцену (после расплета) којом се коментаришу приказана збивања, а некад и њихове последице. Врсте драме. – Најстарије драмске врсте су трагедија и комедија, док је млађа драмска врста драма у ужем смислу, која садржи трагичне и комичне елементе. Њене теме могу да буду повезане са свакодневним животом обичног човека, али и с историјским догађајима и њиховим учесницима. Драмски писци старе Грчке, велики трагичари − Есхил, Софокле и Еурипид, у својим делима представљали су познате и узвишене садржаје херојских легенди и митова. Тематика трагедије је била узвишена. Трагични јунак увек почини трагичку кривицу, те зато долази до трагичног исхода. Трагедија снажно изазива осећање херојског, узвишеног, грандиозног и хуманог. Изазива код гледалаца специфично осећање − катарзу, доживљај страха и сажаљења које осећају према трагичним јунацима. Насупрот трагедији, која је теме и јунаке узимала из мита или историје, комедија је налазила тематику у обичном, свакодневном животу, с личностима из нижих слојева, у комичним сценама и скраћеном расплету. Постоје врсте комедија: комедија карактера, комедија нарави (друштва) и комедија интриге или ситуације. Комедија карактера исмева негативне људске особине (тврдичлук, 102 | Читанка за I разред средње школе

АКО ЖЕЛИТЕ ВИШЕ Ренесанса обнавља античко наслеђе, негује трагедију и комедију, која је те­ матиком више повезана са савременим животом. Италијанска комедија тога доба развила се на наслеђу плаутовске комедије. Тит Макције Плаут (250–184. п. н. е.) био је највећи писац комедија у римској књижевности. Плаутовска коме­ дија назива се још ерудитна (учена) јер јој је циљ да забављајући подучава. Као облик ренесансне комедије јавила се и comedia dell`аrte, која је разбила прави­ ла класичне драме. Ренесанса је дала генијалног енглеског драматичара Ви­ лијема Шекспира крајем XVI и почетком XVII века. Његове трагедије, историјске драме и комедије представљају драго­ цену ризницу светске драматургије. У Француској током XVII века подража­ вањем античке трагедије јавиле су се и комедије карактера и нарави, које пред­ стављају ремек-дела светске комедио­ графије (Молијер). У XVIII веку појавила се грађанска драма, док се у XIX веку развила драма у ужем смислу. Током XIX и XX века пажња је усредсређена на обичног човека и свакодневицу (Ибзен, Чехов). Развој драме у XX веку обележен је, нарочито у авангарди, антидрамом (Бекет, Јунеско), филозофском драмом (Сартр, Ками) и Брехтовим епским по­ зориштем. Укидањем основне одлике драмске књижевности − намене сцен­ ском извођењу, настаје драма за читање (попут Гетеовог Фауста). Драма је вековима писана у стиху. Крајем XIX века у драме је уведен прозни говор, чиме је дефинитивно завршено данашње модерно обликовање драме.

За в

од

за

уџ бе н

ик е

лицемерје, уображеност, малограђанштина, примитивизам...). Комедија нарави исмева навике, обичаје и схватања одређене генерације, друштвене групе или епохе, назива се и друштвена комедија. Комедија интриге или ситуације приказује занимљив заплет који се заснива на неспоразму и неочекиваном обрту. У XIX веку развила се драма у ужем смислу. Њене теме су повезане са свакодневним животом обичног човека, али и са историјским догађајима и њиховим учесницима. Временом, у зависности од одлика појединих књижевних епоха и односа према античком наслеђу и драмским канонима, мењала се и драма. Осим главних драмских врста, трагедије, комедије и драме у ужем смислу, постоје и драмске подврсте: мелодрама, фарса, тра­ гикомедија, монодрама, дуодрама, радио-драма, телевизијска драма итд. Данас се драма интензивно приказује на телевизији, филму и радију адаптацијом различитих књижевних дела, нарочито књижевних светских класика. Позориште или театар (гр. theasthai − гледати) − истовремено означава и позоришну уметност и зграду у којој се одвија позоришна представа. Театрологија као наука изучава позоришну уметност. С обзиром на то да се драма изводи у позоришту, писана је посебном техником. Техника драме или шира композиција драме обухвата и формалне техничке ознаке: врсте драме, имена лица с њиховим карактеристикама и међусобним односима, дидаскалије и паузе, чинове, слике, сцене, појаве − призоре. Чин представља тематску целину. Сцена − слика целовит је део у оквиру једног чина (промена сцене је промена изгледа позорнице). Појава − призор одређује се према улажењу и излажењу лица на позорницу. Важно је истаћи, публика је такође важан чинилац позоришне представе, јер драмско књижевно дело остварује свој уметнички задатак путем комуникације глумаца (као интерпретатора књижевног текста) и публике (као прималаца уметничких порука). Позоришна уметност остварује се позоришном представом као сложеним уметничким делом. Позоришна представа, по правилу, настаје на основу драмског текста, у сарадњи редитеља и глумаца, сценографа, костимографа с лектором, суфлером, шминкером и другим учесницима. Успех позоришне уметности условљен је уметничким ангажовањем свих учесника који доприносе да се драмски текст оживотвори и учини актуелним. Филм је најмлађа врста уметности. Темељи се на проналаску покретних слика, сценском извођењу, ликовној уметности и књижевности. Теорија филма познаје разврставање или категоризацију филмова и према неким особинама их дели на филмске жанрове: Увод у проучавање књижевног дела | 103

ик е

Филм се појавио првом представом у Паризу 28. децембра 1895. године. Дру­ га филмска представа одржана је у Бео­ граду 6. јуна 1896. године. Тој представи присуствовали су краљ Александар Об­ реновић и краљица Наталија. Први филм у ком је приказан Београд: Сцене из живота у Београду, приказан je београдским гледаоцима 1897. године и почетком 20. века. Крунисање краља Петра I један је од најстаријих сачува­ них филмова. Године 1909. отворен је први стални биоскоп у Београду, а 1911. године снимљен је први домаћи игра­ ни филм − Карађорђе. Софка је први филм снимљен адап­ тацијом неког књижевног дела (године 1948), а Поп Ћира и поп Спира први је домаћи филм у боји.

авантуристички, анимациони, акцииони, биографски, вестерн, дечји, документарни, драма, историјски, комедија, криминали­ стички, љубавни, мјузикл, музички, научни, породични, рат­ни, спортски, трилер итд. Комика је естетска категорија супротна трагичном, која се јавља у неким књижевним жанровима, нарочито у комедији. Препознајемо је у смеху који изазива. Најчешће се одређује и као резултат контраста у некој врсти противречја: ружно – лепо, ништавно – узвишено, лажно − истинито и сл. У структурама појединих књижевних дела могу да буду заступљени елементи комике у различитој мери. Комични елементи јављају се у следећим књижевним врстама: • у драмским текстовима (нарочито у комедијама), • у песмама (хумористичким и шаљивим песмама, у шаљивим народним лирским и неким народним епским песмама), • у прозним врстама (у романима и приповеткама, баснама, народним и ауторским бајкама, шаљивим народним причама, народним причама о животињама, пословицама, загонеткама, питалицама, изрекама, вицевима, шалама и анегдотама).

уџ бе н

ЗАНИМЉИВОСТ

за

ВРСТЕ КОМИКЕ

Комика ситуације

Комика речи

– Ликови изговарају смешне речи. – Ликови не говоре истим језиком и не разумеју се. – Ликови не изговарају правилно речи и реченице. – Ликови не знају право значење употребљених речи.

За в

од

– Преокрет у току радње – Неочекивани обрт ситуације – Замена улога између ликова

1. Изложите одлике драме као књижевног рода. У чему се разликује драма од лирике и епике? 2. Шта чини структуру драме? 3. Објасните функцију композиционих етапа у развоју драмске радње. 4. Наведите врсте драме. 5. Изложите одлике позоришне уметности − театра. 6. Које особине садржи филм као најмлађа врста уметности? 7. Наведите одлике комике и поделу на врсте.

104 | Читанка за I разред средње школе

Комика ликова – Комични ликови су смешни због начина на који поступају или говоре; међу њима су чести типични ликови: старац тврдица, уображена жена, хвалисави вој­ ник...

ПРО­ВЕ­РИ­ТЕ ЗНА­ЊЕ

уџ бе н

ик е

УНИВЕРЗАЛНА И ХУМАНИСТИЧКА СВОЈСТВА КЊИЖЕВНОСТИ

Иво Ан­дрић О при­чи и при­ча­њу

за

(Од­ло­мак из Ан­дри­ће­ве бе­се­де при­ли­ком при­ма­ња Но­бе­ло­ве награ­де)

П

од

ПРИ­С ТУП КЊИ­ЖЕВ­НОМ ДЕ­ЛУ

За в

рочитајте беседу О причи и причању којом Андрић захваљује за додељено високо светско признање – Нобелову награду за књижевност (1961). Запазите којим питањима и појавама у књижевном стварању Андрић поклања највише пажње. Настојте да запамтите теме које помиње јер оне чине битна питања Андрићеве поетике и могу вам помоћи да боље разумете свет Андрићевих дела.

На хи­ља­ду ра­зних је­зи­ка, у нај­ра­зно­лич­ни­јим усло­ви­ма жи­во­та, из ве­ка у век, од древ­них па­три­јар­хал­них при­ча­ња у ко­ли­ба­ма, по­ ред ва­тре, па све до де­ла мо­дер­них при­по­ве­да­ча ко­ја из­ла­зе у овом тре­нут­к у из из­да­вач­ких ку­ћа у ве­ли­ким свет­ским цен­три­ма, ис­пре­ да се при­ча о суд­би­ни чо­ве­ко­вој ко­ју без кра­ја и пре­ки­да при­ча­ју љу­ди љу­ди­ма. На­чин и об­ли­ци то­га при­ча­ња ме­ња­ју се са вре­ме­ном и при­ли­ка­ма, али по­тре­ба за при­чом и при­ча­њем оста­је, а при­ча те­че да­ље и при­ча­њу кра­ја не­ма. Та­ко нам по­не­кад из­гле­да да чо­ ве­чан­ство од пр­вог бле­ска све­сти, кроз ве­ко­ве при­ча са­мо се­би, у Увод у проучавање књижевног дела | 105

Ше­хе­ре­за­да – лик из по­зна­те ис­точ­њач­ке збир­ке При­че из 1001 но­ћи; ус­пе­ла је да из­бег­ не по­гу­бље­ње та­ко што је сва­ке но­ћи сво­је при­по­ве­да­ње пре­ки­да­ла на нај­у­збу­дљи­ви­јем ме­сту.

За в

од

за

уџ бе н

ик е

пре­не­брег­ну­ти – за­не­ма­ри­ти, за­пу­сти­ти ка­при­ци­о­зан – са­мо­во­љан, хи­ро­вит

ми­ли­он ва­ри­ја­на­та, упо­ре­до са да­хом сво­јих плу­ћа и рит­мом сво­га би­ла, стал­но исту при­чу. А та при­ча као да же­ли, по­пут при­ча­ња ле­ген­дар­не Ше­хе­ре­за­де, да за­ва­ра крв­ни­ка, да од­ло­жи не­ми­нов­ност тра­гич­ног уде­са ко­ји нам пре­ти, и про­ду­жи илу­зи­ју жи­во­та и тра­ја­ ња. Или мо­жда при­по­ве­дач сво­јим де­лом тре­ба да по­мог­не чо­ве­ку да се на­ђе и сна­ђе? Мо­жда је ње­гов по­зив да го­во­ри у име свих оних ко­ји ни­су уме­ли или, обо­ре­ни пре вре­ме­на од жи­во­та-крв­ни­ка, ни­су сти­гли да се из­ра­зе? Или то при­по­ве­дач мо­жда при­ча сам се­би сво­ју при­чу, као де­те ко­је пе­ва у мра­ку да би за­ва­ра­ло свој страх? Или је циљ то­га при­ча­ња да нам осве­тли, бар ма­ло, там­не пу­те­ве на ко­је нас че­сто жи­вот ба­ца, и да нам о том жи­во­ту, ко­ји жи­ви­мо али ко­ји не ви­ди­мо и не раз­у­ме­мо увек, ка­же не­што ви­ше не­го што ми, у сво­јој сла­бо­сти, мо­же­мо да са­зна­мо и схва­ти­мо; та­ко да че­сто тек из ре­чи до­брог при­по­ве­да­ча са­зна­је­мо шта смо учи­ни­ли, а шта про­пу­сти­ли, шта би тре­ба­ло чи­ни­ти, а шта не. Мо­жда је у тим при­ча­њи­ма, усме­ ним и пи­са­ним, и са­др­жа­на пра­ва исто­ри­ја чо­ве­чан­ства, и мо­жда би се из њих мо­гао бар на­слу­ти­ти, ако не са­зна­ти, сми­сао те исто­ри­је. И то без об­зи­ра на то да ли об­ра­ђу­ју про­шлост или са­да­шњост. Кад је реч о при­по­ве­да­њу ко­је има за пред­мет про­шлост, тре­ба на­по­ме­ну­ти да има схва­та­ња пре­ма ко­ји­ма би пи­са­ти о про­шло­сти тре­ба­ло да зна­чи пре­не­брег­ну­ти са­да­шњи­цу и до­не­кле окре­ну­ти ле­ ђа жи­во­ту. Ми­слим да се пи­сци исто­риј­ских при­по­ве­да­ка и ро­ма­на не би сло­жи­ли са тим и да би пре би­ли скло­ни да при­зна­ју да са­ми ствар­но и не зна­ју ка­ко ни ка­да се пре­ба­цу­ју из оног што се зо­ве са­ да­шњост у оно што сма­тра­мо про­шло­шћу, да с ла­ко­ћом, као у сну, пре­ла­зе пра­го­ве сто­ле­ћа. Нај­по­сле, зар се у про­шло­сти као и у са­­да­ шњо­сти не су­о­ча­ва­мо са слич­ним по­ја­ва­ма и са истим про­бле­ми­ма? Би­ти чо­век, ро­ђен без сво­га зна­ња и без сво­је во­ље, ба­чен у оке­ан по­ сто­ја­ња. Мо­ра­ти пли­ва­ти. По­сто­ја­ти. Но­си­ти иден­ти­тет. Из­др­жа­ти ат­мос­фер­ски при­ти­сак све­га око се­бе, све су­да­ре, не­пред­ви­дљи­ве и не­пред­ви­ђе­не по­ступ­ке сво­је и ту­ђе, ко­ји по­нај­че­шће ни­су по ме­ри на­ших сна­га. А по­врх све­га, тре­ба још из­др­жа­ти и сво­ју ми­сао о све­му то­ме. Украт­ко: би­ти чо­век. Та­ко, и с оне стра­не цр­те ко­ја про­из­вољ­но де­ли про­шлост од са­да­шњо­сти, пи­сац су­сре­ће ту исту чо­ве­ко­ву суд­би­ну ко­ју он мо­ра уо­чи­ти и што бо­ље раз­у­ме­ти, по­и­сто­ве­ти­ти се са њом, и сво­јим да­ хом и сво­јом кр­вљу је гре­ја­ти, док не по­ста­не жи­во тка­ње при­че ко­ју он же­ли да са­оп­шти чи­та­о­ци­ма, и то што леп­ше, што јед­но­став­ни­је, и што убе­дљи­ви­је. Ка­ко да се то по­стиг­не, ко­јим на­чи­ном и ко­јим пу­те­ви­ма? Јед­ни то по­сти­ж у сло­бод­ним и нео­гра­ни­че­ним раз­ма­хом ма­ште, дру­ги ду­гим и па­жљи­вим про­у­ча­ва­њем исто­риј­ских по­да­та­ка и дру­штве­ них по­ја­ва; јед­ни по­ни­ра­њем у су­шти­ну и сми­сао ми­ну­лих епо­ха, а 106 | Читанка за I разред средње школе

За в

од

за

уџ бе н

ик е

дру­ги са ка­при­ци­о­зном и ве­се­лом ла­ко­ћом, као онај плод­ни фран­ цу­ски ро­ман­си­јер ко­ји је го­во­рио: „Шта је исто­ри­ја? Клин о ко­ји ја ве­шам сво­је ро­ма­не.” Украт­ко, мо­же по­сто­ја­ти сто на­чи­на и пу­те­ва ко­ји­ма пи­сац до­ла­зи до сво­га де­ла, али је­ди­но што је ва­жно и пре­ суд­но, то је де­ло са­мо. Пи­сац исто­риј­ских ро­ма­на мо­гао би на сво­је де­ло да ста­ви као нат­пис и као је­ди­но об­ја­шње­ње све­га и то сви­ма и јед­ном за­у­век, древ­не ре­чи: „Co­gi­ta­vi di­es an­ti­qu­os et an­nos ae­ter­nos in men­te ha­bui.” (Раз­ми­шљао сам о древ­ним да­ни­ма и се­ћао се го­ди­на вечности.) Па и без ика­квог нат­пи­са, ње­го­во де­ло као та­кво го­во­ри то исто. Али, на кра­ју кра­је­ва, све су то пи­та­ња тех­ни­ке, ме­то­де, оби­ча­ја. Све је то ма­ње или ви­ше за­ни­мљи­ва игра ду­ха по­во­дом јед­ног де­ла и око ње­га. Ни­је уоп­ште то­ли­ко ва­жно да ли је­дан при­по­ве­дач опи­ су­је са­да­шњост или про­шлост, или се сме­ло за­ле­ће у бу­дућ­ност; оно што је притом глав­но, то је дух ко­јим је на­дах­ну­та ње­го­ва при­ча, она основ­на по­ру­ка ко­ју љу­ди­ма ка­зу­је ње­го­во де­ло. А о то­ме, на­рав­но, не­ма и не мо­же би­ти про­пи­са ни пра­ви­ла. Свак при­ча сво­ју при­чу по сво­јој уну­тар­њој по­тре­би, по ме­ри сво­јих на­сле­ђе­них или сте­че­ них скло­но­сти и схва­та­ња, и сна­зи сво­јих из­ра­жај­них мо­г ућ­но­сти; свак сно­си мо­рал­ну од­го­вор­ност за оно што при­ча, и сва­ког тре­ ба пу­сти­ти да сло­бод­но при­ча. Али до­пу­ште­но је, ми­слим, на кра­ју по­же­ле­ти да при­ча ко­ју да­на­шњи при­по­ве­дач при­ча љу­ди­ма сво­га вре­ме­на, без об­зи­ра на њен об­лик и ње­ну те­му, не бу­де ни за­тро­ва­на мр­жњом ни за­глу­ше­на гр­мља­ви­ном уби­лач­ког оруж­ја, не­го што је мо­г ућ­но ви­ше по­кре­та­на љу­ба­вљу и во­ђе­на ши­ри­ном и ве­дри­ном сло­бод­ног људ­ског ду­ха. Јер, при­по­ве­дач и ње­го­во де­ло не слу­же ни­че­му ако на је­дан или на дру­ги на­чин не слу­же чо­ве­к у и чо­веч­но­ сти. То је оно што је бит­но. И то је оно што сам сма­трао за до­бро да ис­так­нем у овом свом крат­ком при­год­ном раз­ма­тра­њу ко­је ћу, ако ми до­пу­сти­те, за­вр­ши­ти као што сам и по­чео: са из­ра­зом ду­бо­ке и ис­кре­не за­хвал­но­сти. Из­вор: Иво Ан­дрић, Исто­ри­ја и ле­ген­да, Есе­ји I, Са­бра­на дје­ла Иве Ан­дри­ћа, књи­га два­на­е­ста, Свје­тлост, Са­ра­је­во, 1981.

ИН­ТЕР­ПРЕ­ТА­ЦИ­ЈА d Због чега је Андрић сматрао да прича и причање треба да буду централна тема његове Беседе? Откуд човеку потреба за причом и причањем? d Какву улогу има приповедање у животу људи? d Како разумете мисао да књижевност мора да служи човеку и човечности? Увод у проучавање књижевног дела | 107

ЗАНИМЉИВОСТ

уџ бе н

ик е

Но­бе­ло­ва на­гра­да – те­ста­мен­тар­но за­ ве­шта­ње швед­ског хе­ми­ча­ра Ал­фре­да Но­бе­ла (1833–1896) да се по­сле ње­го­ ве смр­ти уру­чу­је на­гра­да оним ве­ли­ка­ ни­ма ко­ји су сво­јим де­лом до­при­не­ли чо­ве­чан­ству на по­љу хе­ми­је, фи­зи­ке, књи­жев­но­сти, ме­ди­ци­не, еко­но­ми­је и одр­жа­ња свет­ског ми­ра. До­де­љу­је се сва­ке го­ди­не од 1901.

d Објасните Андрићево схватање уметности.

од

за

d Иво Андрић истиче сазнајну и васпитну улогу књижевности. Протумачите због чега је морално начело водећи критеријум причања које је намењено човеку и човечности. d Какав је Андрићев однос према историјском роману? Нобелову награду је добио за своје историјске романе с темом из давне прошлости нашег народа. На који се начин прошлост претапа у причу која је сведочанство о сваком времену, па и о садашњости?

За в

d Зашто Андрић праву историју човечанства проналази у књижевној истини, у преплету историје и легенде, појединачних судбина и маште? Можете ли из Андрићевог става према историјским темама да наслутите и начела његове поетике? d Протумачите како књижевност обогаћује човека. Шта посредством књижевности човек може да доживи и спозна у животу? d Пронађите у Андрићевим делима која сте читали потврду његових погледа на књижевност. Подсетите се ликова и њихових судбина у којима препознајете човека у сталној тежњи ка хуманијем свету.

ПОЈ­МОВ­НИК Поетика (гр. poietike) – 1. песничка вештина; 2. део те­ орије књижевности који обухвата учење о књижевним врстама или о песништву појединих раздобља (нпр.

поетика хуманизма и ренесансе); правила о облико­ вању неког писца или неке песничке школе.

108 | Читанка за I разред средње школе

ЗАНИМЉИВОСТ

ТРЕ­БА ЗНА­ТИ И ОВО

За в

од

за

уџ бе н

ик е

Сврха приче и причања. – За раз­ли­к у од есте­ти­ча­ра скло­них раз­вр­ста­ва­њу, од­ме­ра­ва­њу вред­но­сти и ус­по­ста­вља­њу ранг-ли­ста де­ла и пи­са­ца, Ан­дрић во­ли да по­сма­тра књи­жев­ност као је­дин­ство ра­зно­вр­сних по­ја­ва. Је­дан­пут је це­лу до­ма­ћу књи­жев­ност по­ре­дио са хо­ром, при­ли­ком чи­јег се на­сту­па­ња гла­со­ви уче­сни­ка сме­њу­ју и ускла­ђу­ју и тек за­јед­но до­би­ја­ју пун зна­чај. При­ли­ком чи­та­ња за­бе­ ле­жио је да му се што ви­ше чи­та ви­ше чи­ни да је пред њим „све је­дан те исти пе­сник кроз сва сто­ле­ћа.” А ко­мен­та­ри­шу­ћи јед­ну слич­ну ми­сао, он се у сво­јој Пла­вој књи­зи не­где 1956. го­ди­не пи­тао не би ли се мо­гло ре­ћи да „це­ла књи­жев­ност от­кад по­сто­ји пи­ше јед­ну исту књи­г у о чо­ве­к у и њего­вом од­но­су пре­ма све­т у и по­сто­ја­њу у хи­ља­ да­ма ра­зних ви­до­ва”. Са­да у Сток­хол­му он је јед­ном ши­ро­ком син­ те­зом ра­за­брао у ми­сли­ма не­ка­кву бес­крај­ну при­чу у ко­ју се сли­ло све што је ме­ђу љу­ди­ма то­ком ве­кова ис­при­по­ве­да­но... Ка­ква је, да­кле, свр­ха при­че и при­ча­ња? Пр­ва прет­по­став­ка ко­ју Ан­дрић фор­му­ли­ше по­ла­зи од ег­зи­стен­ци­јал­не си­т у­а­ци­је би­ћа све­ сног сво­је про­ла­зно­сти, од чо­ве­ко­вог су­о­ча­ва­ња са смр­ћу. У јед­ном ду­хов­ном сми­слу при­ча­ња про­ду­ж у­ју жи­вот не са­мо Ше­хе­ре­за­ди не­го и сул­та­ну Ше­хри­ја­ру. Исту ми­сао раз­ви­ја и але­го­рич­на ска­ска Аска и вук. Дру­га прет­по­став­ка о функ­ци­ји при­ча­ња узи­ма ви­ше прак­ти­ чан угао по­сма­тра­ња: „Или мо­жда при­по­ве­дач сво­јим де­лом тре­ба да по­мог­не чо­ве­к у да се на­ђе и сна­ђе?” Та­кву ми­си­ју по­ма­га­ња чо­ве­ ку при­пи­си­ва­ли су пе­сни­штву мно­ги ста­ри ми­сли­о­ци... Не­спу­та­ност у пси­хо­ло­шком и сло­бо­да у жи­вот­ном сми­слу ис­ так­ну­ти су у Бе­се­ди као нео­п­хо­дан услов ства­ра­ња. За пи­сца што ни­је за­тва­рао очи пред зу­лу­мом што вла­да то­ком „го­ди­на веч­но­сти”, – као нај­ви­ша нор­ма у све­т у књи­жев­но­сти ука­зу­је се дух љу­ба­ви и по­сре­до­ва­ња, не­го­ва­ње чо­веч­но­сти. Умет­ност, по­ред све­га што се у све­т у и ме­ђу љу­ди­ма до­га­ђа, са Ан­дри­ће­вог гле­ди­шта оста­је „нај­ кра­ћи пут од чо­ве­ка до чо­ве­ка”...

На осно­ву Ан­дри­ће­вог те­ста­мен­та, 12. мар­та 1976. го­ди­не по­че­ла је да ради За­ду­жби­на Иве Ан­дри­ћа с ци­љем да се ње­го­ва за­о­став­шти­на са­чу­ва као це­ли­на и да се ко­ри­сти за оп­ште кул­ тур­не и ху­ма­ни­тар­не по­тре­бе. Та­ко­ђе, на осно­ву Ан­дри­ће­ве те­ста­мен­тар­не во­ље, од 1975. сва­ке го­ди­не до­де­љу­је се Ан­дри­ће­ва на­гра­да за нај­бо­љу при­ чу или збир­ку при­ча на­пи­са­ну на срп­ ском је­зи­ку. Од 1982. го­ди­не За­ду­ж­би­на из­да­је ча­со­пис Све­ске За­ду­жби­не Иве Ан­дри­ћа, ко­ји из­ла­зи јед­ном го­ди­шње. У ча­со­пи­су се об­ја­вљу­ју не­по­зна­ти и не­пу­бли­ко­ва­ни Ан­дри­ће­ви ру­ко­пи­си и пре­пи­ска, као и на­уч­не и кри­тич­ке сту­ди­је о Ан­дри­ће­вом де­лу и ње­го­вом жи­во­ту. На Ан­дри­ће­вом вен­цу бр. 8 у Бе­о­ гра­ду (у Ан­дри­ће­вом ста­ну) отво­рен је 1976. го­ди­не Спо­мен-му­зеј Иве Ан­ дри­ћа, ко­ји чу­ва ау­тен­ти­чан ам­би­јент у ко­јем је жи­вео и ра­дио наш но­бе­ло­ вац. По­ред лич­них пред­ме­та, књи­га и ча­со­пи­са, у му­зе­ју је из­ло­же­на и ори­ ги­нал­на до­ку­мен­та­ци­ја из Ле­га­та Иве Ан­дри­ћа.

(Иво Тартаља, Приповедачева беседа „О причи и причању”)

1. Како Андрић посматра књижевност? Са чим је пореди? 2. Какву хуманистичку мисију има књижевност? 3. На основу наведеног текста Иве Тартаље, закључите у чему су уни­вер­ зална и хуманистичка својства Андрићевог књижевног стваралаштва.

Увод у проучавање књижевног дела | 109

СТВА­РА­ЛАЧ­КА РА­ДИ­О­НИ­ЦА Прочитајте одломке из Приповедаче­ ве беседе. „О причи и причању” теоре­ тичара Иве Тартаље и пронађите ве­ зу између овог текста и беседе Иве Андрића О причи и причању. На основу наведених одломака из се­ кундарне литературе просудите шта су универзална и хуманистичка својства књижевности.

ПРО­ВЕ­РИ­ТЕ ЗНА­ЊЕ

ЛИ­РИ­К А пре­ма до­ми­нант­ним мо­ти­ви­ма и осе­ћа­њи­ма­

Е­ПИ­К А пре­ма оп­се­г у и осо­би­на­ма еп­ских вр­ста­

ДРА­М А пре­ма са­др­жа­ју драм­ске рад­ње и ка­рак­те­ру ју­на­ка­

о­пи­сна пе­сма­ (дескриптивна)

ба­сна­

тра­ге­ди­ја­

ро­до­љу­би­ва пе­сма­

бај­ка­

ко­ме­ди­ја­

ми­са­он ­ а пе­сма­ (рефлексивна)

но­ве­ла­

дра­ма у ужем сми­слу­

љу­бав­на пе­сма­

при­по­вет­ка­

ша­љи­ва пе­сма­

ро­ма­н

е­ле­ги­ја­

еп, епо­пе­ја, спев­

со­ци­јал­на пе­сма­ К­њи­жев­но-на­уч­не вр­сте­

ик е

Лир­ско-еп­ске вр­сте би­о­гра­фи­ја­

ро­ман­са­

а­у­то­би­о­гра­фи­ја­

по­е­ма­

днев­ник­

уџ бе н

ба­ла­да­

ме­мо­а­ри­ пу­то­пис

за

есе­ј

ПРОВЕРИТЕ ЗНАЊЕ

од

1. Објасните појам уметност. 2. Према којим изражајним средствима препознајете главне врсте уметности? Запажате ли какав је однос књижевности и других уметности? 3. У чему је смисао и значај књижевности као уметности речи? Која су изражајна својства језика у књижевним делима? 4. Какву све улогу има квалитетно читање – доживљајно, истраживачко и интерпретативно? 5. Шта подразумевамо под разумевањем и сазнавањем књижевног дела, а шта под доживљавањем и тумачењем? 6. Зашто тумачењем књижевног дела увек утврђујемо ком жанру, којој епохи и културној традицији припада? 7. Објасните разлику у спољашњем и унутрашњем приступу у проучавању књижевног дела. 8. Како разумете сврху и улогу науке о књижевности? 9. У чему се разликују примарни и секундарни извори проучавања књижевног дела? 10. На основу којих се критеријума књижевност класификује на књижевне родове? 11. Изложите структуру лирике, епике и драме. 12. Тему, мотиве, фабулу и сиже објасните на књижевном делу по избору. 13. У књижевном делу разликујемо лик, карактер и тип. У ком роду и шта их карактерише? 14. Каква је функција и какво је значење лика? 15. Шта подразумевамо под одликама нарације и формама приповедања? 16. Објасните одлике драме као књижевног рода. Изложите врсте драме и њихове особине. 17. Која је питања покренуо Иво Андрић у Говору/Беседи приликом примања Нобелове награде? Наведите одлике Андрићеве поетике. 18. Образложите у чему су универзална и хуманистичка својства књижевног стваралаштва.

За в

СИ­СТЕ­МА­ТИ­ЗА­ЦИ­ЈА

ПО­ДЕ­ЛА УМЕТ­НИЧ­КЕ/АУ ­ТОР­СКЕ КЊИ­ЖЕВ­НО ­С ТИ

110 | Читанка за I разред средње школе

ПРИСТУП КЊИЖЕВНОИСТОРИЈСКОЈ ПЕРИОДИЗАЦИЈИ

Дра­ги

За в

од

за

уџ бе н

ик е

уче­ни­ци, ов­де за­по­чи­ње на­ше књи­жев­но пу­то­ва­ње кроз вре­ме. По­што смо усво­ји­ли основ­на те­о­риј­ска зна­ња, ко­ја су нео­п­ход­но ору­ђе при чи­та­њу и ту­ма­че­њу књи­жев­но­сти, за­ћи ће­мо у свет ве­ли­ких књи­жев­них де­ла раз­ли­чи­тих епо­ха хро­но­ ло­шки се кре­ћу­ћи од нај­ста­ри­јих пре­ма мла­ђи­ма. По­сле упо­зна­ва­ња са ве­ли­ким кул­ту­ра­ма и де­ли­ма ста­рог ве­ка за­ла­зи­мо у го­то­во хи­ља­ду го­ди­на ду­гу епо­ху сред­њег ве­ка, по­том у епо­ху ху­ма­ни­зма и ре­не­сан­ се, ко­ја озна­ча­ва по­че­так мо­дер­ног све­та.То­ком ове школ­ске го­ди­не про­ћи ће­мо кроз ви­ше од три хи­ља­де го­ди­на кул­ту­ре и књи­жев­но­ сти. Књижевноисторијски преглед епоха, њихових представника и одлика наћи ћете у табели на крају књиге. Са­зна­ња са­вре­ме­ног чо­ве­ка о књи­жев­но­сти древ­них љу­ди усло­ вље­на су от­кри­ћем нај­ста­ри­јих за­пи­са ста­рог све­та. До­ба у ко­јем је књи­жев­ност по­сто­ја­ла са­мо у усме­ном об­ли­к у оста­је, по при­ро­ди ства­ри, не­по­зна­ни­ца. За­то се о умет­но­сти ре­чи, у од­но­су на умет­ но­сти ко­је се оства­ру­ју у про­сто­ру, го­во­ри као о „мла­дој умет­но­ сти”. При том се ми­сли на ста­ри­ну по­зна­тих спо­ме­ни­ка, а ни­ка­ко не на чо­ве­ко­ву спо­соб­ност да ову вр­сту умет­нич­ких де­ла ства­ра. Књи­жев­ност, као и сва­ка дру­га умет­ност, чо­ве­к у је има­нент­на као уро­ђе­на спо­соб­ност и по­тен­ци­јал је људ­ске и са­мо људ­ске при­ро­де. На те­ме­љи­ма нај­ра­зви­је­ни­јих ста­ро­ве­ков­них ци­ви­ли­за­ци­ја на­ ста­ла је це­ло­к уп­на кул­т у­ра ка­сни­јих пе­ри­о­да. До­ме­ти чо­ве­ка мо­ дер­ног до­ба ре­зул­тат су мно­го­ве­ков­ног и ви­ше­ми­ле­ни­јум­ског на­ по­ра и та­лен­та чи­та­вог чо­ве­чан­ства. За­то се за са­вре­ме­ног чо­ве­ка сли­ко­ви­то ка­же да је са­мо мрав ко­ји са ра­ме­на џи­на по­сма­тра свет. Пре не­го за­ро­ни­мо у бо­га­т у ри­зни­цу древ­не књи­жев­но­сти, ва­ља ис­та­ћи да у умет­но­сти вре­ме не до­но­си ну­жно на­пре­дак и да из­ме­ђу „ста­рог” и „но­вог” не мо­ра ну­жно по­сто­ја­ти раз­ли­ка у умет­нич­ком ква­ли­те­т у. Иа­ко се књи­жев­ни укус и по­е­ти­ке ме­ња­ју, ве­ли­ка де­ла и да­нас про­го­ва­ра­ју ра­зу­мљи­вим је­зи­ком обра­ћа­ју­ћи се оном уз­ви­ше­ном и ван­вре­ме­ном у на­шој при­ро­ди. Ка­да бу­де­те чи­та­ли о Гил­га­ме­шо­вој пат­њи за умр­лим при­ја­те­љем или се сме­ја­ ли на­ив­ном Стан­цу ко­ји ве­ру­је да он, ста­рац, мо­же по­но­во по­ста­ти мла­дић, раз­у­ме­ће­те их и пре­по­зна­ти оп­ште­људ­ску при­ро­ду. Бу­ду­ ћи да је мо­г ућ­ност ства­ра­ња умет­но­сти чо­ве­ко­ва уро­ђе­на спо­соб­ ност, пра­ти­ће­мо ње­но по­ја­вљи­ва­ње кроз вре­ме у де­ли­ма ве­ли­ких ду­хо­ва као што су Хо­мер, Со­фо­кле, Све­ти Са­ва, де­спот Сте­фан, Дан­те, Шек­спир, Сер­ван­тес и мно­ги дру­ги пи­сци по­ре­де­ћи њи­хо­ве иде­је и ви­зи­је.

Увод у проучавање књижевног дела | 111

иманентан – унутрашњи, битан, неодвојив

За в од за уџ бе н

ик е

за

уџ бе н

ик е

КЊИЖЕВНОСТ СТАРОГ ВЕКА

Стари век

За в

од

је нај­ду­жа епо­ха у исто­ри­ји људ­ског дру­штва ко­ја тра­је од вре­ме­на пр­вих ци­ви­ли­за­ци­ја и пр­ве пи­сме­но­сти (од че­твр­тог и тре­ћег ми­ле­ни­ју­ма пре но­ве ере) до про­па­сти За­пад­ног рим­ског цар­ства (476. године но­ве ере). Овој епо­хи при­па­да кул­т у­ра древ­них ци­ви­ли­за­ци­ја Сред­ њег ис­то­ка, Сре­до­зем­ног мо­ра и ју­жне и ис­точ­не Ази­је (еги­пат­ска, су­мер­ско-ва­ви­лон­ска, ин­диј­ска, је­вреј­ска, грч­ка и рим­ска) и кул­т у­ ре Да­ле­ког ис­то­ка (ки­не­ска и ја­пан­ска). Књи­жев­ност ових ци­ви­ ли­за­ци­ја по­сто­ји нај­пре у усме­ном об­ли­к у, а пре­су­дан тре­ну­так је про­на­ла­зак пи­сма ко­је омо­г у­ћа­ва бе­ле­же­ње и чу­ва­ње књи­жев­ног на­сле­ђа. Еги­пат­ска кул­т у­ра развија се у тре­ћем ми­ле­ни­ју­му пре но­ве ере у до­ли­ни Ни­ла, где је сре­ди­ном овог ми­ле­ни­ју­ма на­ста­ло јед­но од нај­ста­ри­јих пи­са­ма – хи­је­ро­гли­фи. Нај­ста­ри­ји за­пи­си уре­за­ни на зи­до­ви­ма фа­ра­он­ских гроб­ни­ца све­до­че о по­сто­ја­њу раз­ви­је­не књи­жев­но­сти. Као и дру­ге књи­жев­но­сти нај­ста­ри­јих вре­ме­на, ни еги­пат­ска пр­во­бит­но не­ма ис­кљу­чи­во књи­жев­ну функ­ци­ју, већ је мо­ти­ви­са­на ре­ли­гиј­ском и об­ред­ном свр­хом. Нај­зна­чај­ни­ји спи­си, ве­за­ни су за култ по­кој­ни­ка и на­ме­ње­ни бри­зи о ње­го­вом за­гроб­

Глинена таблица са клинастим писмом, Месопотамија, III миленијум п. н. е.

Идила

Песма која слави ра­ достан и миран живот у окриљу природе. Идила најчешће опева сеоски амбијент, живот пастира и пастирица и топле сли­ ке из породичног живота.

Епи­грам

Кратка, духовита (шаљи­ ва или сатирична) песма у којој се у језгровитом облику исмева негатив­ на особина појединца и друштва. Духовитост епиграма долази из по­ енте (завршне ефектне мисли) песме.

Епитаф

Надгробни натпис у ко­ јем се говори о покојнику. Садржај епитафа може да варира од озбиљног до шаљивог; такође, пред­ ставља кратак поетски текст с рефлексијом о смрти.

Епистола

Песничко писмо упуће­ но пријатељу или по­ знатој јавној личности у којем се разматра нека филозофска, морална, сентиментална или књи­ жевна тема.

За в

Елегија

Првобитно песма разли­ чите тематике, писана еле­ гијским дистихом, ка­сни­је песма тужног тона у којој се жали за нечим што је неповратно прошло или изгубљено.

ик е

Обредна хорска песма у славу бога Диониса, а потом и осталих бого­ Дитирамб ва; данас песма у којој се слави радост живота и уживање у њему.

уџ бе н

Ода

Песма свечаног, узви­ шеног тона посвећена митским личностима и значајним људима; може опевати неку узвишену идеју или врлину.

за

Химна

Свечана похвална песма упућена богу или хероју; касније пе­сма превасход­ но патриотске тематике

ном жи­во­т у. Ме­ђу њи­ма има хим­ни бо­го­ви­ма и њи­хо­вим мо­ћи­ма, но­вом жи­во­т у, као и мо­ли­тве­них, об­ред­них и ма­гиј­ских фор­му­ла. Об­ред­ног је ка­рак­те­ра и нај­ве­ћи део еги­пат­ске ли­ри­ке у ко­јој се ис­ти­чу хим­не бо­го­ви­ма и фа­ра­о­ни­ма и ту­жба­ли­це. Ипак, нај­ва­жни­ ји део све­тов­не по­е­зи­је чи­ни љу­бав­на ли­ри­ка. Ове се пе­сме, због сло­бод­ног и че­сто сен­зу­ал­ног до­жи­вља­ја љу­ба­ви у кри­лу при­ро­де, сма­тра­ју узо­ром би­блиј­ске Пе­сме над пе­сма­ма. Су­мер­ско-ва­ви­лон­ска кул­т у­ра раз­ви­ла се у до­ли­ни ре­ка Ти­гра и Еу­фра­та, за­то ће ову ци­ви­ли­за­ци­ју Гр­ци на­зва­ти Ме­со­по­та­ми­ја (Ме­ђу­реч­је). На том про­сто­ру жи­ве­ле су две ет­нич­ке и је­зич­ке за­ јед­ни­це срод­них кул­т у­ра – Су­ме­ри и Ака­ђа­ни (Аси­ро-Ва­ви­лон­ци), чи­ја књи­жев­ност не по­ка­зу­је ве­ће раз­ли­ке осим је­зич­ких. Су­ме­ри су раз­ви­ли ра­зно­вр­сну и бо­га­т у књи­жев­ну кул­т у­ру и пре­да­ли је Асир­ци­ма и Ва­ви­лон­ци­ма за­јед­но са пи­смом. Нај­ста­ри­ји књи­жев­ни тек­сто­ви, за­пи­са­ни на гли­не­ним пло­чи­ ца­ма или у ка­ме­ну кли­на­стим пи­смом на су­мер­ском је­зи­к у, по­ти­чу из сре­ди­не тре­ћег ми­ле­ни­ју­ма пре нове ере. У асир­ској пре­сто­ни­ ци Ни­ни­ви, у нај­ста­ри­јој от­кри­ве­ној би­бли­о­те­ци на све­т у, ко­ја се по свом осни­ва­чу, вла­да­ру Асур­ба­ни­па­лу, на­зи­ва Асур­ба­ни­па­ло­ва би­бли­о­те­ка, са­чу­ван је ве­ли­ки део пи­са­не за­о­став­шти­не древ­не Ме­ со­по­та­ми­је. По­себ­но ме­сто у су­мер­ско-ва­ви­лон­ској књи­жев­но­сти при­па­да еп­ским де­ли­ма. Мит о по­то­пу нај­зна­чај­ни­ја је епи­зо­да ове књи­жев­ но­сти, по­зна­та у ви­ше пре­пи­са, од ко­јих је јед­на ва­ри­јан­та део Епа о Гил­га­ме­шу – нај­ве­ћег де­ла ове књи­жев­но­сти, о ко­јем ће би­ти ре­чи. Је­вреј­ска кул­т у­ра развила се у области Ха­нан (про­стор да­на­­ шњег Изра­е­ла и Ли­ба­на) коју су у ста­ром ве­к у на­се­ља­ва­ла број­на пле­ме­на и на­ро­ди. Ту су се у XX ве­к у пре Хри­ста до­се­ли­ла пле­ме­на ко­ја ка­сни­је по­ста­ју на­род Изра­е­ла. На овом тлу ство­ре­на је је­дин­ стве­на и ра­зно­вр­сна кул­т у­ра чи­ји је нај­ви­ши до­мет је­вреј­ска Би­бли­ ја, нај­ве­ће де­ло ста­рог ве­ка. Ин­диј­ска кул­т у­ра раз­ви­ла се на под­руч­ју ју­жне Ази­је и за со­ бом је оста­ви­ла огром­ну књи­жев­ну ба­шти­ну. На по­чет­к у за­ти­че­мо обим­не тек­сто­ве Ве­да (ве­да – до­слов­но зна­чи зна­ње). Ве­де су са­ крал­не, бо­жан­ске књи­ге у сти­ху или рит­мич­кој про­зи, пре­но­ше­не са ве­ли­ком пре­ци­зно­шћу усме­ним пу­тем ви­ше од три хи­ља­де го­ди­ на. Ме­ђу еп­ским де­ли­ма не­за­о­би­ла­зни су епо­ви Ма­хаб­ха­ра­та и Рамајанa. Из огром­ног књи­жев­ног на­сле­ђа ове кул­т у­ре по­ми­ње­мо и де­ло Пан­ча­тан­тра, збир­к у при­ча и ба­са­на, као и бо­га­т у бу­ди­ стич­к у књи­жев­ност. Антика. – Хеленска и римска књижевност заједно чине ант­ичку књижевност. На почецима европске културе налази се стара грчка (хеленска) књижевност која започиње са Хомером. Иако су Илијада и

од

АНТИЧКЕ ЛИРСКЕ ВРСТЕ

114 | Читанка за I разред средње школе

антика (лат. antiquus – стари, древни) – на­ зив за период европске историје и културе у којем је водећа улога припадала старој Грчкој и Риму

ЗАНИМЉИВОСТ У три­на­ест ве­ко­ва ду­гој исто­ри­ ји ове књи­жев­но­сти стварали су на грчком језику бројни уметници, мада многи од њих нису били Грци. Разли­­ ку­је­мо два главна раз­до­бља: кла­ сич­но и хе­ле­ни­стич­ко. У кла­сич­ном пе­ри­о­ду жи­вели су и ства­рали нај­ве­ ћи ду­хо­ви хе­лен­ске кул­ту­ре (Пла­тон и Ари­сто­тел, Хе­ро­дот и Ту­ки­дид…), а пе­ти век пре но­ве ере на­зван је „злат­ ним ве­ком“ (Пе­ри­кло­во до­ба). Ње­ му при­па­да­ју и три нај­ве­ћа хе­лен­ска тра­ги­ча­ра: Ес­хил, Со­фо­кле и Еу­ри­пид, као и ко­ме­ди­о­граф Ари­сто­фан. За­хва­ љу­ју­ћи осва­ја­њи­ма Алек­сан­дра Ма­ ке­дон­ског ко­ји је по­ко­рио Пер­си­ју и на­ста­вио по­ход пре­ма Ин­ди­ји на­сто­ је­ћи да стиг­не до кра­ја по­зна­тог све­та, хе­лен­ска кул­ту­ра се про­ши­ри­ла да­ле­ ко из­ван гра­ни­ца Хе­ла­де. То до­ба, од III ве­ка пре но­ве ере до II ве­ка но­ве ере, на­зи­ва се хе­ле­ни­змом. У том пе­ ри­о­ду сре­ди­шта књи­жев­ног ра­да би­ ли су гра­до­ви Ан­ти­о­хи­ја, Пер­гам и, пре свих, Алек­сан­дри­ја, глав­ни град еги­пат­ске мо­нар­хи­је. Алек­сан­дриј­ска би­бли­о­те­ка, нај­ве­ћа на све­ту с више од по­ла ми­ли­о­на сви­та­ка, из­го­ре­ла је у рат­ном су­ко­бу Це­за­ра и Пто­ло­ме­ја сре­ди­ном I века п. н. е.

За в

од

за

уџ бе н

ик е

Одисеја најстарија сачувана епска дела старогрчке културе, њихово савр­ шенство сведочи да представљају врхунац дуге и богате епске традиције. Хеленска књижевност познаје сва три књижевна рода. Након древних дела народне поезије, јављају се ауторска лирика и епика које се ослањају на богато усмено наслеђе. Настанак и процват уметничке лирике везујe се за VII и VI век пре нове ере, када су писали најпознатији лиричари: Алкеј, Сапфа, Анакреонт, Пиндар. У ан­тич­кој Грч­кој ли­ри­ка је ве­о­ма по­пу­лар­на и у то вре­ме до­би­ја но­ви об­лик и фор­му. Та­да су на­ста­ле мно­ге лир­ске вр­сте ко­је су се пре­не­ле у рим­ску књи­жев­ност, а по­ том и у оста­ле књи­жев­но­сти европ­ског кру­га. Не­ке од ових вр­ста и да­нас су ак­т у­ел­не. По­гле­дај­те та­бе­лу нај­зна­чај­ни­јих ан­тич­ких лир­ ских вр­ста. На врхунцу развоја лирике и епике појављује се и трећи књи­ жевни род као аутентичан домет хеленске културе. Драма (комедија и трагедија) заузима главно место у књижевном животу старих Грка током V века пре Христа. Грч­ка књи­жев­ност оста­ви­ла нам је у на­сле­ђе из­ван­ред­на де­ла у сва три књи­жев­на ро­да и осно­ве књи­жев­них те­о­ри­ја ко­је су у те­ме­ љи­ма европ­ске ли­те­ра­т у­ре. Са­ма по­де­ла на ро­до­ве и кла­си­фи­ка­ци­ја књи­жев­них вр­ста грч­ког су по­ре­кла. Ан­тич­ка дра­ма у пот­пу­но­сти је хе­лен­ска тво­ре­ви­на. Рим­ска кул­ту­ра суштински је повезана са историјом Рима и на­ стаје у III веку пре нове ере. Иако под пресудним хеленским утицајем, ова култура је остварила изузетне домете и, заједно са грчком, поста­ ла је темељ целокупне европске културе, па и књижевности. Римска књижевност је изнедрила велике уметнике – у поезији најзначајнији су лирски песници Тибул, Катул и Проперције, затим чувени елегичар и митолошки песник Овидије (Метаморфозе) и епски пеник Верги­ лије, творац Енеиде, најзначајнијег римског епа, као и Хорације, чувени писац ода и сатира. Комедиографи, међу којима се истичу Плаут и Те­ ренције, такође стварају по грчким узорима. Нај­ве­ћи ути­цај на европ­ску књи­жев­ност на­ред­них епо­ха има­ле су ан­тич­ка (пре све­га хе­лен­ска) и ју­део-хри­шћан­ска књи­жев­ност (Би­ бли­ја), ко­је су пре­не­ле ути­ца­је дру­гих древ­них ци­ви­ли­за­ци­ја са ко­ји­ма су би­ле у до­ди­ру (су­мер­ске, ва­ви­лон­ске, еги­пат­ске, фе­ни­чан­ске итд.).

ПРО­ВЕ­РИ­ТЕ ЗНА­ЊЕ 1. На­ве­ди­те древ­не кул­ту­ре ста­рог ве­ка и од­ре­ди­те исто­риј­ске гра­ни­це епо­хе. Ко­јим пи­сми­ма и ма­те­ри­ја­ли­ма за пи­са­ње су се слу­жи­ле? 2. Ко­ја је зна­чај­на ле­ген­да, по­зна­та у мно­го пре­пи­са, обе­ле­жи­ла књи­жев­ност Ме­со­по­та­ми­је? 3. Шта озна­ча­ва тер­мин ан­ти­ка? Шта је хе­ле­ни­зам и ка­да на­сту­па? 4. Ко­ја ве­ли­ка де­ла озна­ча­ва­ју по­че­так хе­лен­ске кул­ту­ре? На­ве­ди­те нај­зна­чај­ни­је ан­тич­ке књи­жев­не вр­сте.

Књижевност старог века | 115

ЕП О ГИЛ­ГА­МЕ­ШУ

(одломак)

ПРИ­С ТУП КЊИ­ЖЕВ­НОМ ДЕ­ЛУ

Н

за

уџ бе н

ајстарије велико књижевно дело човечанства говори о Гилгамешу, влада­ ру Урука, који је, према Сумерској листи краљева, живео између 2750. и 2650. године пре нове ере као пети владар прве династије после потопа. Убрзо после Гилгамешове смрти настале су прве легенде, а потом и записи писани клинастим писмом на различитим језицима Међуречја. Легендарни сумерски владар постао је омиљени јунак народа Блиског истока, који су сачували разли­ чите верзије појединачних прича и песама о њему. О времену постања епа у науци постоје различита мишљења. Најстарији пронађени фрагменти епа писани су на акадском језику и потичу из XVIII века пре нове ере, мада поједини проучаваоци, по архаичности језика и слици богова у епу, закључују да је еп морао бити формиран знатно раније. По питању места постања епа, већина научника се слаже да је настао у Уруку. Еп о Гилгамешу састоји се од дванаест делимично сачуваних глинених пло­ ча, од којих свака одговара једном певању. Одабрани одломак из осмог певања – јунаково оплакивање пријатеља – један је од најснажнијих момената епа.

За в

од

Проналазак и дешифровање епа – Еп о Гилгамешу, један од најзначајнијих књижевних домета људског духа, доспео је до нас захваљујући Асур­ банипалу, мудром асирском владару (VII век п. н. е.) и љубитељу књиге. Он је упослио велики број учених људи да преписују старе сумерске, акадске и старовавилонске текстове из књижев­ ности, али и из математике, религије, астрономије, медицине итд. Они су истраживали архиве, преписивали и преводили на савремани семитски је­ зик све што је било вредно. У заглављу свих тих преписа морало је стајати: „Преписано и сравњено с изворни­ ком и сабрано у двору Асурбанипала, владара Света, краља Асирије.“ Тако је настала библиотека с више од дваде­ сет хиљада таблица. Међу тим преписима нашао се и Еп о Гилгамешу, преписан вероватно из библиотеке храма у Уруку. Средином XIX века енглески архео­лог Хенри Лејард открио је Асурбанипалову библиотеку у Ниниви. Сам еп пронашао је Хормузд Расам 1853. године, после чега је сав материјал из библиотеке пре­ бачен у Британски музеј, где га је 1872. године дешифровао асиролог Џорџ Смит.

ик е

ЗАНИМЉИВОСТ

Осма плоча

Гилгамеш оплакује Енкидуову смрт Чим за­сја пр­ви ју­тар­њи зрак, ди­же се Гил­га­меш и при­сту­пи при­ја­те­ље­ву ле­жа­ју. Мир­но је ле­жао Ен­ки­ду. Ти­хо су се ди­за­ле гру­ди и опет спу­шта­ле. Ти­хо је ис­ти­цао из уста дах ње­го­ве ду­ше. А Гил­га­меш је пла­као и го­во­рио: „Ен­ки­ду, мла­ди при­ја­те­љу,

116 | Читанка за I разред средње школе

Хумбаба – господар Кедрове шуме којом се стиже до Брега богова Иштар – богиња љубави и плодности, али и рата, живота и смрти небески бик – бик натприродне снаге по­­ слат од бога неба да убије Гилгамеша; симбол уништавајућих сунчевих зрака и непогода

ик е

чупање косе – знак жалости у разним култу­ рама

За в

од

за

уџ бе н

где ми је оста­ла сна­га, где ми је остао глас? Где је мој Ен­ки­ду? Јак си био као лав и ди­вљи бик, брз си био као га­зе­ла. Као бра­та сам те во­лео, те­бе, те­бе! Ве­ли­ким сам учи­нио ме­ђу свим кне­зо­ви­ма те­бе, те­бе! Све ле­пе же­не Уру­ка во­ле­ле су те­бе, те­бе! У Ке­дро­ву шу­му ишао сам с то­бом, да­њу и но­ћу био си са мном. Са мном си до­нео гла­ву Хум­ба­бе у утвр­ђе­ни Урук, а уз­не­ми­ра­ва­ни ста­нов­ни­ци бре­го­ва осло­бо­ђе­ни од не­ма­ни не­пре­ста­но су нас бла­го­си­ља­ли. Ми смо уби­ли чу­де­сног би­ка ко­ји је дах­тао. Мо­жда те је по­го­дио ње­гов отров­ни дах? Мо­жда ве­ли­ки бо­го­ви ипак ни­су одо­бри­ли што смо ус­плам­те­ли срџ­бом на Ишта­ру и уби­ли би­ка ко­ји је по­слан с не­ба?“ Ћу­те­ћи је се­део уз при­ја­те­љев ле­жај, а по­глед му је лу­тао у да­љи­ну. Гил­га­меш опет по­гле­да Ен­ки­дуа. Мир­но је ле­жао Ен­ки­ду и спа­вао. „Ен­ки­ду, при­ја­те­љу мла­дих го­ди­на! Ту ле­жи са­да пан­тер сте­пе ко­ји је све учи­нио да се усп­не­мо на Брег бо­го­ва, да обо­ри­мо и уби­је­мо не­бе­ског би­ка, да са­вла­да­мо Хум­ба­бу, ко­ји је ста­но­вао у Ке­дро­вој шу­ми. Ка­кав те је то ду­бо­ки сан са­да ухва­тио? Та­ко си мра­чан и не чу­јеш ме ви­ше!“ Али овај не по­ди­же сво­јих очи­ју. Гил­га­меш до­так­не ње­го­во ср­це, али оно ви­ше ни­је ку­ца­ло. Та­да он по­кри при­ја­те­ља као не­ве­сту. Сли­чан ла­ву, по­ди­же он свој ту­жни глас. Сли­чан ла­ви­ци, по­го­ђе­ној ко­пљем, за­ур­ла он. Чу­пао је сво­ју ко­су и раз­ба­ци­вао. По­де­рао је сво­ју оде­ћу и обу­као пра­шну, жа­лоб­ну.

Књижевност старог века | 117

Чим је за­сјао пр­ви ју­тар­њи зрак, по­ди­же Гил­га­меш но­ву ту­жаљ­к у. Шест је да­на и шест но­ћи опла­ки­вао Ен­ки­дуа, при­ја­те­ља. Све док ни­је сед­мог да­на осва­ну­ло ју­тар­ње ру­ме­ни­ло, оста­вио га је не­по­ко­па­ног.

ик е

Сед­мог да­на са­хра­њу­је Гил­га­меш при­ја­те­ља и на­пу­шта град Урук. Он жу­ри на­по­ље у сте­пу. Та­мо га су­сре­ће ло­вац ко­ји ко­па ја­ме за ла­во­ве.

за

уџ бе н

Ло­вац про­го­во­ри кра­љу и ова­ко ре­че Гил­га­ме­шу: „Уз­ви­ше­ни вла­да­ру, ти си убио стра­шног чу­ва­ра Ке­дро­ве шу­ме, ти си са­вла­дао са­мо­га Хум­ба­бу, го­спо­да­ра Ке­дро­вог бре­га, сво­јом си ру­ком уби­јао ла­во­ве у бре­го­ви­ма, ти си убио сил­но­га би­ка ко­га је по­слао бог не­ба.

За в

од

За­што су ти обра­зи та­ко бле­ди и упа­ли, а тво­је ли­це та­ко по­гру­же­но? За­што ти је ду­ша оја­ђе­на, а стас по­гр­бљен? За­што је ја­ди­ков­ка у твом ср­цу та­ко гла­сна? За­што ли­чиш на пут­ни­ка да­ле­ких пу­те­ва? За­што ти је ли­це опа­ље­но од ве­тра, пљу­ска и по­днев­ног сун­ца? За­што та­ко не­мир­но жу­риш пре­ко по­ља?“

гудура – узана, усечена долина, просек, кли­ сура

Гил­га­меш отво­ри уста, го­во­ри и ре­че му: „Мо­га при­ја­те­ља, ко­ји ми је био при­вр­жен као вер­ни коњ, пан­те­ра сте­пе, Ен­ки­дуа, мо­га при­ја­те­ља, ко­ји је све учи­нио да се усп­не­мо на брег бо­го­ва, да ухва­ти­мо и уби­је­мо ча­роб­ног би­ка, да са­вла­да­мо Хум­ба­бу на Бре­г у ке­дро­ва и да у гу­ду­ра­ма уби­ја­мо ла­во­ве, 118 | Читанка за I разред средњe школe

уџ бе н

При­ја­тељ ко­га во­лим по­стао је зе­мља. Ен­ки­ду, мој при­ја­тељ, по­стао је као бла­то зе­мље! Зар не­ћу и ја мо­ра­ти да се сми­рим као он и да не уста­нем до­ве­ка?“

ик е

мо­га при­ја­те­ља, ко­ји је са мном де­лио све опа­сно­сти – ње­га је сти­гла људ­ска суд­би­на. Шест сам га да­на и шест но­ћи опла­ки­вао, све до сед­мог да­на оста­вио сам га не­по­ко­па­ног. Суд­би­на при­ја­те­ља та­ко те­шко ле­жи на ме­ни, за­то жу­рим пре­ко по­ља и тра­жим да­љи­не. Ка­ко са­мо мо­г у то да пре­ћу­тим, ка­ко да се из­ја­дам?

за

Пре­вео Ста­ни­слав Пре­прек Из­вор: Еп о Гил­га­ме­шу, За­вод за уџ­бе­ни­ке, Бе­о­град, 2009.

ИН­ТЕР­ПРЕ­ТА­ЦИ­ЈА (од­лом­ка)

За в

од

d Именујте тему и основни мотив ове песме из Епа о Гилгамешу. d Како на Гилгамеша утиче смрт пријатеља? Зашто не може да се поми­ ри са чињеницом да је Енкиду мртав и не сахрањује га шест дана? d Пратите фазе његовог суочавања са смрћу. Како све у својој тужба­ лици назива Енкидуа и са чиме га пореди? Запазите поступак контраста између слике живог Енкидуа и тела које лежи на одру. d У борби против небеског бика и другим пустоловинама Гилгамеш показује изузетну храброст. Зашто се сада боји смрти којој је заједно са пријатељем толико пута гледао у очи? Када човек заиста постаје свестан да смрт постоји? d Пре појаве Енкидуа Гилгамеш је сам, али није усамљен. Међутим, када изгуби пријатеља, његова усамљеност је велика. Упоредите та два стања. Када код Гилгамеша осећање велике туге прераста у страх од смрти? Нађите стихове у којима јунак формулише свој највећи страх. d Анализирајте ловчев говор. Каквим похвалама велича свог краља и чему се чуди? Запазите понављање речи на почетку стихова – шта ловац истиче гомилањем најпре заменице ти, а потом питања зашто? Оживи­ те у машти лик Гилгамеша приликом сусрета са ловцем. Зашто га пореди са путником далеких путева? Књижевност старог века | 119

d Иако ова песма говори о смрти, запазите да певач нигде не користи реч смрт, већ је замењује бројним еуфемизмима и перифразама, као што су: истицао је из уста дах његове душе, дубоки сан, стигла га је људска судбина, постао је земља, постао је као блато земље, да се смирим као он и да не устанем довека. Зашто избегава кључну реч? Упоредите стилске ефекте ове замене.

ик е

d Које форме приповедања користи древни песник у овом одломку? Који облик говора доминира? Уочите изразито лирску природу ове це­ лине унутар епског дела. d Гилгамеш је најдревнији јунак светске књижевности, па ипак нама необично близак. Изведите закључке – шта је заједничко људима свих кул­ тура и времена? Шта Еп о Гилгамешу чини трајним добром човечанства и спомеником човечности?

ИН­ТЕР­ПРЕ­ТА­ЦИ­ЈА (епа)

за

уџ бе н

d Пр­о­чи­та­ли сте цео Еп о Гил­га­ме­шу. Упо­ре­ди­те Гил­га­ме­ша и Ен­ки­дуа и уо­чи­те слич­но­сти и раз­ли­ке ме­ђу њи­ма. Шта их спа­ја? d У ка­квој су ве­зи Ен­ки­ду­ов пр­ви грех са блуд­ни­цом Шам­хат, гу­бље­ње сна­ге и сти­ца­ње му­дро­сти? За­што жи­во­ти­ње ме­ђу ко­ји­ма је жи­вео бе­же од ње­га? Ко­ји ин­тер­на­ци­о­нал­ни мо­тив пре­по­зна­је­те? d Ко­јом на­ме­ром су во­ђе­ни Гил­га­меш и Ен­ки­ду ка­да кре­ћу у Ке­дро­ву шу­му? d Ко­ји мо­ме­нат у рад­њи пред­ста­вља вр­ху­нац ко­ји де­ли еп на два де­ла? У ком правцу је усме­ре­на рад­ња пре кул­ми­на­ци­је, а у ком по­сле?

За в

од

d Упо­ре­ди­те ти­ра­ни­на са по­чет­ка спе­ва са ју­на­ком ко­ји се вра­ћа у Урук по­сле не­у­спе­шног тра­га­ња за бе­смрт­но­шћу. Ако се књи­жев­ни ли­ко­ви мо­ гу свр­ста­ти у ста­тич­не (не ме­ња­ју се то­ком де­ла) и ли­ко­ве у раз­во­ју, ка­кав је Гил­га­меш? Шта га ме­ња? d За Гил­га­ме­ша мај­ка ка­же да има не­мир­но ср­це. Же­ља за де­ла­њем и са­ зна­њем и не­ми­ре­ње са не­ми­нов­но­шћу опре­де­љу­ју Гил­га­ме­шов жи­вот. Да ли му је то до­не­ло ишта осим пат­ње? За­што је Гил­га­меш на­зван чо­ве­ком бо­ла и ра­до­сти? Је­су ли ње­го­ви на­по­ри уза­луд­ни? d Гил­га­меш је мо­ћан вла­дар, две тре­ћи­не бог, а са­мо јед­на тре­ћи­на чо­ век. Ипак, он пле­ни упра­во људ­ским де­лом сво­је при­ро­де. Ка­да нам је Гил­ га­меш нај­бли­жи? Ка­да га нај­бо­ље раз­у­ме­мо и са­о­се­ћа­мо са њим? d У прет­ход­ном пе­ри­о­ду усво­ји­ли сте основ­на са­зна­ња о еп­ском ро­ду и епу као књи­жев­ној вр­сти. Про­на­ђи­те у Епу о Гил­га­ме­шу нај­ва­жни­је од­ли­ке епа. Обра­ти­те па­жњу на те­му, ју­на­ке, вре­ме о ком се при­по­ве­да, уло­г у при­ по­ве­да­ча. Ка­кав је зна­чај Епа о Гил­га­ме­шу у кул­т у­ри на­ро­да Ме­ђу­реч­ја? d Ко­ји еле­мент струк­т у­ре де­ла је пре­су­дан у ор­га­ни­зо­ва­њу гра­ђе? Чи­ јом суд­би­ном је во­ђен ау­тор епа?

120 | Читанка за I разред средњe школe

d Опи­ши­те ка­ко се раз­ви­ја рад­ња Епа ко­ри­сте­ћи ра­ни­је усво­је­не књи­ жев­но­те­о­риј­ске пој­мо­ве – да ли иде рав­но ка ци­љу, или се успо­ра­ва и за­у­ста­в­ља, да ли је ис­кљу­чи­во хро­но­ло­шка или се по­вре­ме­но вра­ћа у пр­о­шлост? d Еп о Гил­га­ме­шу са­чи­њен је од ви­ше еп­ских пе­са­ма ко­је су има­ле за­се­бан жи­вот. Пре­по­знајте их уну­тар де­ла и од­ре­дите глав­не мо­ти­ве ових епи­зо­да. d На­у­чи­ли сте шта је мо­тив и ка­кви мо­ти­ви по­сто­је. Еп о Гил­га­ме­шу је пра­ва ри­зни­ца мо­ти­ва. Из­двој­те нај­ва­жни­је, а за­тим их свр­стај­те у ста­тич­ ке, ди­на­мич­ке и ин­тер­на­ци­о­нал­не.

ПОЈ­МОВ­НИК

ик е

Eуфемизам (гр. eup­he­mi­smos – убла­жа­ва­ње) – фи­гу­ра ко­јом се не­ки из­раз за­ме­њу­је дру­гим, али у бла­жем об­ ли­ку. Про­ис­те­кло је из древ­ног ве­ро­ва­ња да име­но­ва­ ње зла зна­чи при­зи­ва­ње (не­по­мја­ник – ђа­во). Ко­ри­сти се и из прак­тич­них, ре­ли­ги­о­зних и дру­гих раз­ло­га (за­ гре­ја­ни го­сти – пи­ја­ни; за­о­би­ла­зи­ти исти­ну – ла­га­ти).

уџ бе н

Eп или епопеја (гр. epos, epopoiía) – највећа епскa фор­ ма писана у стиху; једна од најстаријих епских врста. Еп даје широку слику живота, приказује значајне исто­ ријске догађаје, легенде, обичаје, веровања једног ко­ лектива. Радња класичног епа смештена је у прошлост и обухвата велики број догађаја и ликова, зато су са­ ставно обележје епске технике ретардације, дигресије, уметнуте епизоде и епска опширност. У центру зби­ вања обично имамо јунака (најчешће владар, ратник, пустолов и сл.). Приповедач епа је по правилу објек­ тиван и свезнајући. Као велика епска форма, еп може обухватити неке мање књижевне врсте (лирске песме, целовите епске епизоде, чак и елементе драме).

од

за

Пе­ри­фра­за (гр. pe­rip­hra­sis – опи­си­ва­ње) – про­ши­ри­ва­ ње ис­ка­за, опи­си­ва­ње пој­ма, пред­ме­та, осо­би­не и сл. помоћу ви­ше ре­чи, слич­на је ме­та­фо­ри, до­при­но­си па­ те­тич­но­сти и ре­то­рич­но­сти сти­ла, нпр: дан­ски кра­ље­ вић – Ха­млет; Ро­му­ла веч­ни град – Рим; краљ жи­во­ти­ња – лав; зе­мља хи­ља­ду је­зе­ра – Финска.

За в

УТВР­ЂУ­ЈЕ­МО ПО­ЗНА­ТО И УСВА­ЈА­МО НО­ВО ГРА­ДИ­ВО Мо­ти­ви епа. – У Епу о Гилгамешу опажамо слабо повезане митолошке мотиве: стварање првог човека, његова невиност и први грех, борба с чу­ довиштем, мотив славе, љубави, пријатељства, мотив трагања за вечним животом... Међутим, иако је основа митолошка, дело се не завршава по логици митолошке бајке: Гилгамеш губи биљку живота и враћа се у Урук празних руку, да умре као и сви људи. Читава концепција дела, са акцен­ том на лику Гилгамеша, указује на то да је еп обликован са јасним књиже­ вним и филозофским планом. Иако обрађује митолошку грађу и мотиве, они нису сами себи сврха, већ су компоновани и подређени општој књи­ жевној мисли епа – човековој индивидуалној и трагичној судбини. Лик Гилгамеша, краља Урука. – Главни јунак епа, „човек бола и радо­ сти”, један је од најсложенијих ликова светске књижевности. Он је владар Урука „бедема тврдих”, а треба знати да су у прво време народи Међуречја своје владаре често већ за живота сматрали боговима и да су још живи постајали део легенде. Тако и о Гилгамешу у првом певању сазнајемо: „Ве­ лики је он, већи од свих људи... две трећине бог, а само једном човек је он.“ Но, оно чиме Гилгамеш плени нису снага, нити божанско порекло, већ Књижевност старог века | 121

ЗАНИМЉИВОСТ

За в

од

Сумерско-акадска религија била је политеистичка, што значи да су верова­ ли у мноштво богова. Својим боговима приписивали су људске особине сма­ трајући да су слични људима (антро­ поморфни), да поседују исте врлине и мане као и људи. Да бисте разумели важну улогу божанстава и њихово де­ ловање на јунаке епа, упознајте се с основама сумерско-акадске религије. Од помоћи вам може бити литература о Гилгамешу наведена на крају уџбеника.

за

АКО ЖЕЛИТЕ ВИШЕ

уџ бе н

ик е

Велика је срећа за културу света што су народи Међуречја писали тако што су утискивали знакове свога пи­ сма сличне клиновима у меке глинене плоче, које су затим пекли у пећима на високим температурама. Тако су на­ стале изузетно трајне „књиге“ од печене глине које су сачувале њихову културу до савременог доба.

дубока хуманост која, како еп одмиче, потискује суровост и тиранију у његовој природи. Радња Епа о Гилгамешу може се поделити на две целине. Док је у првој целини (од првог до седмог певања) Гилгамеш окренут ка спољном свету, у другом делу (од осмог до дванаестог) окреће се унутрашњем животу, размишљањима о пријатељству, пролазности, те главни мотиви постају тежња за вечним животом и страх од смрти. Ова промена у јунаку изазв­а­на је Енкидуовом смрћу, после које следи кулминација у Гилгамешовом оп­ лакивању пријатеља. Древни аутор изражава дубоку мисао – патња мења човека, губитак причињава велики бол, али је и извор мудрости. Мучен страхом од смрти Гилгамеш креће у трагање за бесмртношћу, али када коначно задобије биљку живота с дна мора, не жели да је задржи само за себе: Хоћу да је однесем у мој, зидом утврђени Урук, даћу свим јунацима да једу од ње, хоћу да је поделим многима. То је тренутак у којем је Гилгамешово сазревање довршено и када по­ казује највиши ниво човечности. Тиме је трагичнија његова судбина. Када доживи и спозна што нико пре њега није и дâ свој људски максимум, јунак умире, без обзира на божанско порекло и несравњиву снагу. Читаоцу је, међутим, најближи и најдражи управо тада. Смисао епа. – Пратећи Гилгамешову судбину могли бисмо закљу­ чити да је крајња мисао епа песимистичка – какве год човек квалитете поседовао, ма какав труд уложио, пред смрћу је неминовно поражен. Овакве мисли о неизбежности људске патње и смрти која све изједначује обележиле су књижевност старог Истока. Упркос томе, Еп о Гилгамешу афирмише живот и достојанство људске природе управо у борби против неминовности и трагизма људског постојања. Гилгамеш је остварио ве­ лике подвиге: убио је чаробног бика и страшног Хумбабу, чувара Кедрове шуме, утврдио бедеме Урука, стигао до Врта богова и Вода смрти, задобио и изгубио биљку вечног живота, сишао у подземни свет. Ова Гилгамешова дела, племенитост и храброст постају трајни залог бесмртности и обе­ збеђују му вечно име.

СТВА­РА­ЛАЧ­КА РА­ДИ­О­НИ­ЦА По­тра­жи­те у епу нај­леп­ше ми­сли о жи­во­ту и смр­ти, бо­го­ви­ма и љу­ди­ма. Да ли је ми­сао древ­ног пе­сни­ка ко­ја про­жи­ма еп оп­ти­ми­стич­на или пе­си­ми­стич­на? Ну­ди­мо вам не­ке од ми­сли за раз­ми­шља­ње. • Са­мо ће бо­го­ви и сун­це жи­ве­ти веч­но, а чо­век – ње­го­ве су го­ди­не из­бро­ја­не, ма шта ра­дио – у ве­тар оде • От­ка­да су да­ни за­по­че­ти, ни­шта ни­је трај­но • Упла­шио сам се смр­ти, за­то ју­рим сте­пом Об­ра­ди­те за до­ма­ћи за­да­так те­му о при­ја­тељ­ству, на при­мер: • Ре­ци ми ко ти је при­ја­тељ, па ћу ти ре­ћи ко си • При­ја­тељ­ство се не би­ра – оно би­ва (Ме­ша Се­ли­мо­вић). 122 | Читанка за I разред средњe школe

БИ­БЛИ­ЈА

АКО ЖЕЛИТЕ ВИШЕ

Н

За в

од

за

уџ бе н

ик е

ајзначајнија књига старе књижевности јеврејског, односно израиљског народа је Библија. Јудејска култура је током ис­ торије дуге више од три хиљаде година била у сталном додиру с осталим блискоисточним културама, а после прогонства и ра­ сељавања Јевреја из области Ханан извршила је значајан утицај на културе разних народа на чију територију су се Јевреји досе­ лили. Библија или Свето писмо назива се „Књига над књигама“. У материјалном погледу реч је о зборнику књига које Јевреји и хришћани, сваки на свој начин, сматрају светим, с тим што је за Јевреје верска светиња само њен први део, тј. Стари завет. Међутим, Библија је и споменик историје човечанства, једна од најстаријих књига на свету, а у својој вишеслојности свакако и књижевна творевина, па се стога проучава и као књижевна умет­ ност. Сама реч библија потиче из грчког језика: biblion значи књига, а biblia (множина) књиге. Библију сачињавају списи богонадахнутих аутора који су забележили истине и тајне које је Бог открио људима. Састоји се од два дела: Старог завета и Новог завета. Завет означава савез који је Бог склопио с изабраним на­ родом, а који се обнављао више пута. Стари завет представља историју јеврејског народа у светлу тог савеза. У њему је описа­ но стварање света и човека, први грех, а затим се кроз историју приказују Божија откровења, заповести, пророштва. Међу ста­ розаветним текстовима, које су је­вреј­ски све­ште­ни­ци са­к у­пља­ли у раз­до­бљу од IV до I ве­ка пре Хри­с та, срећемо различите књи­ жевне врсте: исто­риј­ске за­пи­се, ми­то­в е, ле­ген­де, про­роч­ке књи­ ге, љу­бав­ну по­е­зи­ју, псал­ме, при­че, по­сло­ви­це, из­ре­ке и др. Нови завет Бог је склопио с новим народом – Црквом, а тај је проистекао из Старог и запечаћен је крвљу Христовом. Збивања и пророчанства Старог завета добила су у њему ра­ зрешење и пуноћу. То је савез Богочовека Исуса Христа с љу­ дима. У Новом завету описано је рођење Исуса Христа, њего­ ва наука, чуда, смрт на крсту, васкрсење, вазнесење, силазак Св. Духа на апостоле, апостолски рад, визије последњих време­

Пре­во­ди Би­бли­је. – Нај­ста­ри­ји пре­ вод Ста­рог за­ве­та – грч­ки, из III ве­ка пре Хри­ста, по­знат је под име­ном Сеп­ ту­а­гин­та или „пре­вод се­дам­де­се­то­ ри­це“. Пре­да­ње ка­же да су та­да 72 је­ вреј­ска пре­во­ди­о­ца из Алек­сан­дри­је (по ше­сто­ри­ца из два­на­ест је­вреј­ских пле­ме­на, да­кле 72, а не 70) за 72 да­на пре­ве­ли Би­бли­ју по на­руџ­би­ни еги­пат­ ског вла­да­ра Пто­ло­ме­ја Фи­ла­дел­фа, ве­ли­ког љу­би­те­ља књи­ге. Сеп­ту­а­гин­ та је по­ста­ла Би­бли­ја Је­вре­ја у ра­се­ја­ њу (ко­ји ни­су до­бро по­зна­ва­ли свој је­ зик, а би­ло их је пу­но у Алек­сан­дри­ји), али и пр­вих хри­шћа­на. Пр­ви ла­тин­ски пре­во­ди Би­бли­је по­ти­чу из I или II ве­ка по­сле Хри­ста. Да би се за­у­ста­ви­ло ква­ ре­ње тек­ста ко­је је узе­ло ма­ха, па­па је у IV ве­ку по­ве­рио Бла­же­ном Је­ро­ни­му, ве­ли­ком знал­цу Би­бли­је, да са­чи­ни но­ ви, ис­пра­вље­ни и до­ра­ђе­ни пре­вод. Ње­гов пре­вод, по­знат као Вул­га­та (лат. оп­шти, оп­ште­при­хва­ће­ни), до да­ нас је остао стан­дард у Ри­мо­ка­то­лич­ кој цр­кви. Пре не­го што су се на по­зив кне­за Рас­ти­сла­ва упу­ти­ли у Мо­рав­ску, све­та бра­ћа Ме­то­ди­је и Ћи­ри­ло пре­ве­ли су с грч­ког на сло­вен­ски је­зик део Би­бли­ је ко­ји је био нео­п­хо­дан за бо­го­слу­же­ ње. Оста­ле књи­ге пре­ве­де­не су кра­јем IX ве­ка, док је От­кро­ве­ње Јо­ва­но­во, ко­је ни­је чи­та­но на слу­жба­ма, пре­ве­ де­но тек у XII ве­ку. Но­ви за­вет пре­вео је Вук Ка­ра­џић (1847) слу­же­ћи се у нај­ве­ћој ме­ри цр­кве­но­сло­вен­ским и ру­ским пре­во­дом. Ву­ков Но­ви за­вет штам­пан је у 2.000 при­ме­ра­ка, на ве­ ре­си­ју, у јер­мен­ском ма­на­сти­ру у Бе­чу. Ста­ри за­вет је на срп­ски је­зик пре­вео Ђу­ро Да­ни­чић (1866) и овај пре­вод се до да­нас сма­тра из­у­зет­но успе­лим, и то ка­ко у је­зич­ком та­ко и у по­ет­­ском по­ гле­ду.

Књижевност старог века | 123

завет – савез који заснивају две стране; дакле, Бог позива, човек одговара

От­кро­ве­ње Јо­ва­ново (Апо­ка­лип­са) – је­ди­на про­роч­ка књи­га Но­вог за­ве­та; са­др­жи ми­стич­ ну ви­зи­ју по­след­њих вре­ме­на и стра­шног су­да, Цар­ства Бо­жи­јег, „но­вог не­ба и но­ве зе­мље“

ик е

Је­ван­ђе­ље – бла­го­вест, до­бра, ра­до­сна вест; вест о Хри­сто­вом за­че­ћу и ро­ђе­њу, као и ра­ до­сна вест о ње­го­вом вас­кр­се­њу; осим че­ти­ри ка­нон­ска, по­сто­ји ве­ћи број апо­криф­них је­ ван­ђе­ља (Ни­ко­ди­мо­во, То­ми­но и др.) ко­ја ни­су ушла у хри­шћан­ски ко­декс

СТА­РИ ЗА­ВЕТ

уџ бе н

Пророчке књиге – дела пророка; пророци су свети људи који су објављивали божју вољу Јеврејима и другим народима Старог завета; изобличавали су грех и пропов­едали врлину и покајање; најавили су и рођење Исуса Христа; најпознатија су четири велика пророка: Исаи­ ја, Јеремија, Језекиљ и Данило

на и страшног суда. Стари и Нови завет се прожимају („Нови за­ вет у Старом се скрива, Стари завет Новим се открива.” – Блаже­ ни Августин). Нови завет, који садржи хришћанске списе, знатно је краћи од Старог. Настајао је у другој половини I до почетка II века после Христа. Библија се отвара Постањем, а завршава Откровењем и наја­ вом другог доласка Христовог обухватајући тако раздобље од када су створени „небо и земља” до великог преображаја, када ће настати „ново небо и земља”. Библија садржи 46 књига Старог завета и 27 књига Новог заве­ та – укупно 73 књиге. Оне су настајале у распону од више од хиља­ ду година (вероватно чак од XI­II века пре Христа до II века после Христа). С литерарног становишта, Библија је изузетно сложена, тематски и жанровски разноврсна, али је обједињена јединственим планом, духом и доследним религиозним системом. Већина књига Старог завета написана је на хебрејском, а нека поглавља на арамејском (древном семитском језику којим се гово­ рило и писало у Си­ри­ји, Ме­со­по­та­ми­ји и Па­ле­сти­ни). Грч­ким је­ зи­ком на­пи­сан је Но­ви за­вет, ма­да се прет­по­ста­вља да је апо­стол Ма­теј из­вор­но пи­сао на ара­меј­ском. Ина­че, Би­бли­ја је до европ­ских на­ро­да до­шла пре­ко грч­ких пре­пи­са.

за

Пе­ток­њиж­је или грч­ки Пен­та­те­ух – у ју­деј­ ству То­ра (јев. за­кон, про­пис; де­ло на­зва­но та­ ко јер са­др­жи за­ко­не као оба­ве­зу­ју­ће осно­ве жи­во­та)

За в

од

Пе­ток­њиж­је (Пен­та­те­ух, То­ра) По­ста­ње, Из­ла­зак, Ле­вит­ска, Бро­је­ви, По­но­вље­ни за­ко­ни Исто­риј­ске књи­ге Књи­га Ису­са На­ви­на, Књи­га о су­ди­ја­ма, Прва књига дневника и Друга књига дневника, Прва књига о царе­ вима и Друга књига о царевима, Књи­га Је­здри­на, Књи­га Не­ми­ји­на... По­уч­не или мо­рал­не књи­ге Књи­га о Јо­ву, Псал­ми Да­ви­до­ви, Приче Соломонове и Пре­му­дро­сти Со­ло­мо­но­ве, Књи­га про­по­вед­ни­ко­ва, Пе­ сма над пе­сма­ма... Про­роч­ке књи­ге Књи­ге про­ро­ка Иса­и­је, Је­ре­ми­је, Је­зе­ки­ља, Да­ни­ла, Оси­ је, Јо­и­ла, За­ха­ри­је...

НО­ВИ ЗА­ВЕТ

Је­ван­ђе­ља од Ма­те­ја, Мар­ка, Лу­ке и Јо­ва­на Де­ла апо­стол­ска По­сла­ни­це апо­сто­ла (пи­сма) 14 по­сла­ни­ца апо­сто­ла Па­вла 7 са­бор­них по­сла­ни­ца

От­кро­ве­ње Јо­ва­но­во (Апо­ка­лип­са)

Апо­сто­ли и је­ван­ђе­ли­сти. – У вре­ме ка­да је Исус по­чео да про­ по­ве­да ве­ру, оку­пио је два­на­ест не­по­сред­них уче­ни­ка ко­ји се на­ зи­ва­ју апо­сто­ли­ (гр. apo­sto­los – иза­сла­ник, по­сла­ник). Они су би­ли пр­ви уче­ни­ци Хри­сто­ве ве­ре и њи­хов за­да­так је био да при­мље­ну ве­ру об­ја­ве све­т у, што су као оче­ви­ци и учи­ни­ли по­сле Хри­сто­вог стра­да­ња и вас­кр­се­ња. Сви су они пр­о­по­вед­ни­ци је­ван­ђе­ља, али је­ ван­ђе­ли­сти пи­сци ме­ђу не­по­сред­ним Хри­сто­вим уче­ни­ци­ма са­мо 124 | Читанка за I разред средњe школe

За в

од

за

уџ бе н

ик е

су Ма­теј и Јо­ван, док су Мар­ко и Лу­ка би­ли уче­ни­ци апо­сто­ла – Мар­ко уче­ник апо­сто­ла Пе­тра, а Лу­ка пра­ти­лац и по­моћ­ник апо­ сто­ла Па­вла. Би­блиј­ски ка­нон. – Тре­ба зна­ти да, из­у­зев књи­га ко­је су ушле у са­став Би­бли­је, по­сто­је и оне ко­је ни­су при­хва­ће­не јер су од­сту­па­ле од цр­кве­не дог­ме. Ка­нон је збир­ка тек­сто­ва ко­је је цр­ква при­хва­ти­ла као бо­го­на­дах­ну­те и слу­жбе­не књи­ге, при че­му постојe ста­ро­за­вет­ ни и но­во­за­вет­ни ка­нон. Сма­тра се да је то­ком III и IV ве­ка утвр­ђен но­во­за­вет­ни ка­нон, а је­ван­ђе­ља су ме­ђу пр­ви­ма сте­кла не­сум­њи­ви ау­то­ри­тет код хри­шћа­на. Ва­жан мо­ме­нат у жи­во­т у хри­шћан­ске за­ јед­ни­це сва­ка­ко је 313. го­ди­на, ка­да су ца­ре­ви Кон­стан­тин Ве­ли­ки и Ли­ци­ни­је до­не­ли Ми­лан­ски едикт, ко­јим је про­гла­ше­на вер­ска то­ле­ран­ци­ја и пре­стао је ви­ше­ве­ков­ни про­гон хришћана. Њи­ме је хри­шћа­ни­ма до­зво­ље­но јав­но ис­по­ве­да­ње ве­ре, али је тек око 380. го­ди­не, под ца­рем Теодосијем Великим, хри­шћан­ство по­ста­ло др­ жав­на ре­ли­ги­ја Рим­ског цар­ства. Да ли је не­ки текст ка­нон­ски, од­ре­ђи­ва­ло се на осно­ву више кри­ те­ри­ју­ма. Глав­ни је било уче­ње цр­кве са­чу­ва­но у цр­кве­ном пре­да­њу, ко­је је у те­ме­љи­ма но­во­за­вет­них спи­са. Во­ди­ло се ра­чу­на и о то­ме да ау­то­ри де­ла бу­ду са­ми апо­сто­ли или њи­хо­ви не­по­сред­ни уче­ни­ци, чи­ме се обез­бе­ђи­ва­ла ау­тен­тич­ност. Још је­дан од кри­те­ри­ју­ма би­ла је ускла­ђе­ност тек­ста с уче­њем апо­сто­ла. Ме­ро­дав­но је би­ло да ли иза де­ла сто­ји апо­стол­ски ау­то­ри­тет и да ли је спис по­стао део бо­го­слу­ же­ња. То­ком ве­ко­ва би­ло је раз­ли­чи­тих по­ку­ша­ја да се у ка­нон увр­ сте де­ла ла­жно при­пи­си­ва­на апо­сто­ли­ма, због че­га је цр­ква по­ста­ла ве­о­ма опре­зна и по­сто­ја­на у зах­те­ву утвр­ђи­ва­ња ори­ги­нал­но­сти и ау­тен­тич­но­сти. Би­бли­ја је најзначајнија и нај­ви­ше пре­во­ђе­на књи­га целог чове­ чанства. За хри­шћа­не она је све­та књи­га. За це­ло­куп­но чо­ве­чан­ство Би­бли­ја је књи­жев­но де­ло трајне и несумњиве умет­нич­ке сна­ге.

ПОЈ­МОВ­НИК Канон (гр. kanon – правило, пропис) – 1. званично признати списи једне религије; 2. списак узорних писаца и дела која се проглашавају за узор и лектиру. Апокриф (гр. apokryphos – скривен, тајни, лажни) – неканонска књига библијске тематике, забрањена од црквених власти. Апокрифи се деле на старозаветне (Књига Енохова, Књига Варухова и Књига Аврамова) и новозаветне (Ход Богородице по мукама, разна јеванђеља, откровења и виђења). Књижевност старог века | 125

Дванаест Христових апостола, икона, XIV век

дог­ма – те­мељ­ни прин­цип јед­не ве­ре или фи­ло­зо­фи­је; ве­ро­ва­ње или уче­ње ко­је се не до­во­ди у пи­та­ње; хри­шћан­ска дог­ма озна­ча­ва уста­но­вље­но уче­ње, тј. ве­ро­ва­ње цркве

Стари завет

Ста­ри за­вјет Пр­ва књига Мој­си­је­ва – По­ста­ње Мој­си­је (XIV–XI­II век пре Христа) Био је је­вреј­ски во­ђа, за­ко­но­да­вац и про­рок ко­ме се тра­ди­ци­о­нал­но при­ пи­су­је Петокњижје. По ле­ген­ди, мај­ка га је у ко­та­ри­ци пу­сти­ла низ ре­ку да би га спа­с­ла од на­ред­бе фа­ра­о­на да се сва је­вреј­ска му­шка де­ца по­би­ју. Про­на­шла га је еги­пат­ска прин­це­за, ко­ја му је да­ла име Мој­си­је („спа­сен из во­де“) и од­га­јила га је као си­на. Он је из­вео је­вреј­ски на­род из роп­ства, пред њим се отво­ри­ло Цр­ве­но мо­ре, Бог му се ја­вио у „не­са­го­ри­вој ку­пи­ни“, а на го­ри Си­нај до­био је од Бо­га де­сет за­по­ве­сти. По­сле че­тр­де­сет го­ди­на лу­та­ња пре­ми­нуо је на­до­мак обе­ћа­ не зе­мље. Са­вре­ме­на на­у­ка оспо­ра­ва ње­го­во ау­то­р­ство над Петокњижјем.

ик е

ПРИ­СТУП КЊИ­ЖЕВ­НОМ ДЕ­ЛУ

П

од

за

уџ бе н

о­ста­ње до­но­си би­блиј­ске при­че о на­стан­к у све­та и чо­ве­ка, о пр­во­род­ном гре­ху и чо­ве­ко­вом па­ду из ра­ја, са­др­жи исто­ри­ју пра­ро­ди­те­ља, од Ада­ма, до пре­се­ље­ња Изра­и­ља­ца и Јо­си­фо­ве смр­ти у Егип­т у. Књи­га го­во­ри о Бо­г у као твор­цу це­лог све­та, али до­но­си и исто­ри­ју је­вреј­ског на­ро­да и об­ја­шња­ва од­нос Бо­га и чо­ве­ка. У По­ста­њу се на­ла­зи и мит о по­то­пу. Чи­ње­ни­ца да је по­сто­ја­ла ра­зор­на по­ пла­ва ва­жна је тач­ка бли­ско­и­сточ­не књи­жев­но­сти ко­ја се сре­ће у пре­да­њи­ма мно­гих на­ро­да (Библија, Еп о Гилгамешу, хеленска митологија). Би­блиј­ски по­топ Бог ша­ље на зе­мљу као ка­зну за умно­же­не људ­ске гре­хе. Но­је, је­ди­ни пра­ве­дан, иза­бран је да пре­жи­ви по­топ и да са по­ро­ди­цом про­ду­жи људ­ски род на зе­мљи.

За в

Мит о по­то­пу 6. Не­ва­љал­ство љу­ди. Но­је. Об­ја­вље­ње по­то­па. Гра­ђе­ње ков­че­га.

Ноје – последњи, десети препотопски па­ тријарх јеврејског народа, унук Метузалемов и девети потомак Адама; његово име значи утехa и одмор. пре­ти – рас­пра­вља­ти, пре­пи­ра­ти

1. А кад се љу­ди по­че­ше мно­жи­ти на зе­мљи, и кће­ри им се на­ро­ди­ше. 2. Ви­де­ћи си­но­ви Бож­ји кће­ри чо­вје­чи­је ка­ко су ли­је­пе узи­ма­ше их за же­не ко­је хтје­ше. 3. А Го­спод ре­че: не­ће се дух мој до ви­је­ка пре­ти с љу­ди­ма, јер су ти­је­ло; не­ка им још сто и два­де­сет го­ди­на. 4. А би­ја­ше та­да ди­во­ва на зе­мљи; а и посли­је, кад се си­но­ви Бож­ји са­ста­ја­ху са кће­ри­ма чо­вје­чи­јим, па им оне ра­ђа­ху си­но­ве; то би­ја­ху сил­ни љу­ди, од ста­ри­не на гла­су. 5. И Го­спод ви­де­ћи да је не­ва­љал­ство људ­ско ве­ли­ко на зе­мљи, и да су све ми­сли ср­ца њи­хо­ва сваг­да са­мо зле. 6. По­ка­ја се Го­спод што је ство­рио чо­вје­ка на зе­мљи, и би му жао у ср­цу.

126 | Читанка за I разред средњe школe

За в

од

за

уџ бе н

ик е

7. И ре­че Го­спод: хо­ћу да ис­три­је­бим са зе­мље љу­де, ко­је сам ство­ рио, од чо­вје­ка до сто­ке и до сит­не жи­во­ти­ње и до пти­ца не­бе­ ских; јер се ка­јем што сам их ство­рио. 8. Али Но­је на­ђе ми­лост пред Го­спо­дом. 9. Ово су до­га­ђа­ји Но­је­ви: Но­је бје­ше чо­вјек пра­ве­дан и бе­за­злен сво­је­га ви­је­ка; по во­љи Бож­јој сваг­да жи­вља­ше Но­је. 10. И ро­ди Но­је три си­на: Си­ма, Ха­ма и Ја­фе­та. 11. А зе­мља се по­ква­ри пред Бо­гом, и на­пу­ни се зе­мља бе­за­ко­ња. 12. И по­гле­да Бог на зе­мљу, а она бје­ше по­ква­ре­на; јер сва­ко ти­је­ло по­ква­ри пут свој на зе­мљи. 13. И ре­че Бог Но­ју: крај сва­ко­ме ти­је­лу до­ђе пре­да ме, јер на­пу­ни­ше зе­мљу бе­за­ко­ња; и ево хо­ћу да их за­трем са зе­мљом. 14. На­чи­ни се­би не­бе­ски ков­чег од др­ве­та го­фе­ра, и на­чи­ни пре­ грат­ке у ков­че­г у; и за­то­пи га смо­лом из­ну­тра и спо­ља. 15. И на­чи­ни га ова­ко: у ду­жи­ну не­ка бу­де три­ста ла­ка­та, у ши­ри­ну пе­де­сет ла­ка­та, и у ви­си­ну три­де­сет ла­ка­та. 16. Пу­сти до­ста свје­тло­сти у ков­чег; и кров му све­ди озго од лак­та; и уда­ри вра­та ков­че­г у са стра­не; и на­чи­ни га на три бо­ја: до­њи, дру­ги и тре­ћи. 17. Јер ево пу­сти­ћу по­топ на зе­мљу, да ис­три­је­бим сва­ко ти­је­ло, у ко­јем има жи­ва ду­ша под не­бом; што је год на зе­мљи све ће из­ ги­ну­ти. 18. Али ћу с то­бом учи­ни­ти за­вјет свој: и ући ћеш у ков­чег ти и си­ но­ви тво­ји и же­на тво­ја и же­не си­но­ва тво­јих с то­бом. 19. И од све­га жи­ва, од сва­ко­га ти­је­ла, узе­ћеш у ков­чег по дво­је, да са­чу­ваш у жи­во­т у са со­бом, а му­шко и жен­ско не­ка бу­де. 20. Од пти­ца по вр­ста­ма њи­хо­ви­јем, од сто­ке по вр­ста­ма ње­зи­ни­ јем, и од све­га што се ми­че на зе­мљи по вр­ста­ма ње­го­ви­јем, од све­га по дво­је не­ка уђе с то­бом, да их са­чу­ваш у жи­во­т у. 21. И узми са со­бом све­га што се је­де, и чу­вај код се­бе, да бу­де хра­не те­би и њи­ма. 22. И Но­је учи­ни, ка­ко му за­по­вје­ди Бог, све она­ко учи­ни. 7. На­ста­је по­топ 1. И ре­че Го­спод Но­ју: уђи у ков­чег ти и сав дом твој; јер те на­ђох пра­вед­на пред со­бом ово­га ви­је­ка. 2. Узми са со­бом од сви­јех жи­во­ти­ња чи­стих по сед­мо­ро, све му­жја­ ке и жен­к у ње­го­ву; а од жи­во­ти­ња не­чи­стих по дво­је, муж­ја­ка и жен­к у ње­го­ву. 3. Та­ко­ђер и од пти­ца не­бе­ских по се­дам, муж­ја­ка и жен­к у ње­го­ву, да им се са­чу­ва сје­ме на зе­мљи.

Књижевност старог века | 127

ков­чег (бар­ка) – у но­во­за­вет­ном ту­ма­че­њу сим­бол цр­кве Хри­сто­ве ко­ја из­ба­вља из уз­ бур­ка­ног мо­ра жи­во­та; чест мо­тив хри­шћан­ ске умет­но­сти го­фер – ки­па­рис или ке­дар, ве­о­ма чвр­сто, смо­ла­сто др­во ла­кат – ста­ра ме­ра за ду­жи­ну (ра­сто­ја­ње из­ ме­ђу лакта и вр­ха ис­пру­же­ног средњег прста се­дам – сим­бо­ли­ка бро­ја: пред­ста­вља са­вр­ шен­ство и пу­но­ћу (се­дам да­на ства­ра­ња све­та, се­дам да­на у не­де­љи, сед­ме го­ди­не се њи­ва ни­је об­ра­ђи­ва­ла)

уста­ва – пре­пре­ка, бра­на

За в

од

чи­сте и не­чи­сте жи­во­ти­ње – чи­сте жи­во­ти­ ње су за је­ло до­зво­ље­не и од­ре­ђе­не за жр­тву у ста­ро­за­вет­ном бо­го­слу­жбе­ном кул­ту: го­ве­да, ов­це, ко­зе, ср­не, го­луб, гр­ли­ца и сл.; не­чи­сте су: ка­ми­ла, сви­ња, зец, вра­на, со­ва, свра­ка, оне ко­је „пу­жу по зе­мљи“, јеж, гу­штер, пуж, кр­ти­ца, итд.; жи­во­ти­ње при­но­ше­не на жр­тву мо­ра­ле су да буду без ика­кве ма­не

за

че­тр­де­сет – сим­бо­ли­ка бро­ја: пред­ста­вља дуг вре­мен­ски пе­ри­од (ки­ша па­да 40 да­на, Хри­ стос је ку­шан у пу­сти­њи 40 да­на, 40 да­на по смр­ти ду­ша се упо­ко­ја­ва)

уџ бе н

ик е

4. Је­ре ћу до се­дам да­на пу­сти­ти дажд на зе­мљу за че­тр­де­сет да­на и че­тр­де­сет но­ћи, и ис­три­је­би­ћу са зе­мље сва­ко ти­је­ло жи­во, ко­је сам ство­рио. 5. И Но­је учи­ни све што му за­по­вје­ди Го­спод. 6. И би­ја­ше Но­ју шест сто­ти­на го­ди­на кад до­ђе по­топ на зе­мљу. 7. И уђе Но­је у ков­чег и си­но­ви ње­го­ви и же­на ње­го­ва и же­не си­но­ ва ње­го­ви­јех с њим ра­ди по­то­па. 8. Од жи­во­ти­ња чи­стих и од жи­во­ти­ња не­чи­стих и од пти­ца и од све­га што се ми­че по зе­мљи. 9. Уђе к Но­ју у ков­чег по дво­је, му­шко и жен­ско, као што бје­ше Бог за­по­вје­дио Но­ју. 10. А у сед­ми дан до­ђе по­топ на зе­мљу. 11. Кад је би­ло Но­ју шест сто­ти­на го­ди­на, те го­ди­не дру­го­га мје­се­ца, се­дам­на­е­сти дан то­га мје­се­ца, тај дан раз­ва­ли­ше се сви из­во­ри ве­ли­ко­га без­да­на, и отво­ри­ше се уста­ве не­бе­ске. 12. И уда­ри дажд на зе­мљу за че­тр­де­сет да­на и че­тр­де­сет но­ћи. 13. Тај дан уђе у ков­чег Но­је и Сим и Хам и Ја­фет, си­но­ви Но­је­ви, и же­на Но­је­ва и три же­не си­но­ва ње­го­ви­јех с њи­ма. 14. Они, и сва­ко­ја­ке зви­је­ри по вр­ста­ма сво­јим, и сва­ко­ја­ка сто­ка по вр­ста­ма сво­јим, и што се год ми­че по зе­мљи по вр­ста­ма сво­јим, и пти­це све по вр­ста­ма сво­јим, и што год ле­ти и има кри­ла. 15. До­ђе к Но­ју у ков­чег по дво­је од сва­ко­га ти­је­ла, у ко­јем има жи­ва ду­ша. 16. Му­шко и жен­ско од сва­ко­га ти­је­ла уђо­ше, као што бје­ше Бог за­ по­вје­дио Но­ју; па Го­спод за­тво­ри за њим. 17. И би по­топ на зе­мљи за че­тр­де­сет да­на; и во­да до­ђе и узе ков­чег, и по­ди­же га од зе­мље. 18. И на­ва­ли во­да, и уста ја­ко по зе­мљи, и ков­чег ста­де пло­ви­ти во­дом. 19. И на­ва­љи­ва­ше во­да све већ­ма по зе­мљи, и по­кри сва нај­ви­ша бр­да што су под ци­је­ли­јем не­бом. 20. Пет­на­ест ла­ка­та до­ђе во­да из­над бр­да, по­што их по­кри. 21. Та­да из­ги­бе сва­ко ти­је­ло што се ми­ца­ше на зе­мљи, пти­це и сто­ка, и зви­је­ри и све што гми­же по зе­мљи, и сви љу­ди. 22. Све што има­ше ду­шу жи­ву у но­су, све што би­ја­ше на су­ху, по­мри­је. 23. И ис­три­је­би се сва­ко ти­је­ло жи­во на зе­мљи, и љу­ди и сто­ка што год га­ми­же и пти­це не­бе­ске, све, ве­лим, ис­три­је­би се са зе­мље; са­мо Но­је оста и што с њим бје­ше у ков­че­г у. 24. И ста­ја­ше во­да по­врх зе­мље сто и пе­де­сет да­на.

Сим – нај­ста­ри­ји Но­јев син; по По­ста­њу, ро­ до­на­чел­ник гру­пе на­ро­да ко­ји­ма при­па­да­ју и Је­вре­ји (Се­ми­ти)

Хам – сред­њи Но­јев син; ње­го­во по­том­ство на­се­ли­ло је Ва­ви­ло­ни­ју, Ети­о­пи­ју, део Ара­би­је, Егип­та, Па­ле­сти­не и Си­ри­је Ја­фет – нај­мла­ђи Но­јев син; ње­го­ви по­том­ци, по из­ве­шта­ју из По­ста­ња, на­се­ља­ва­ју Евро­пу и се­ве­ро­за­пад­ну Ази­ју уз­би­ти – об­у­зда­ти, су­зби­ти, по­ти­сну­ти

8. Крај по­то­па. Но­је­ве жр­тве из за­хвал­но­сти. Обрицање Го­спод­ње. 1. А Бог се опо­ме­ну Но­ја и сви­јех зви­је­ри и све сто­ке што бје­ху с њим у ков­че­г у; и по­сла Бог вје­тар на зе­мљу да уз­би­је во­ду. 128 | Читанка за I разред средњe школe

За в

од

за

уџ бе н

ик е

2. И за­тво­ри­ше се из­во­ри без­да­ну и уста­ве не­бе­ске, и дажд с не­ба пре­ста­де. 3. И ста­де во­да опа­да­ти на зе­мљи, и јед­на­ко опа­да­ше по­сли­је сто пе­де­сет да­на; 4. Те се уста­ви ков­чег сед­мо­га мје­се­ца да­на се­дам­на­е­сто­га на пла­ни­ ни Ара­ра­ту. 5. И во­да опа­да­ше све већ­ма до де­се­то­га мје­се­ца; и пр­во­га да­на де­се­ то­га мје­се­ца по­ка­за­ше се вр­хо­ви од бр­да. 6. А по­сли­је че­тр­де­сет да­на отво­ри Но­је про­зор на ков­че­гу, ко­ји бје­ ше на­чи­нио; 7. И ис­пу­сти га­вра­на, ко­ји јед­на­ко од­ли­је­та­ше и до­ли­је­та­ше до­кле не пре­сах­ну во­да на зе­мљи. 8. Па пу­сти и го­лу­би­цу да би ви­дио је ли опа­ла во­да са зе­мље. 9. А го­лу­би­ца не на­шав­ши гдје би ста­ла но­гом сво­јом вра­ти се к ње­му у ков­чег; јер још бје­ше во­да по свој зе­мљи; и Но­је пру­жив­ши ру­ку ухва­ти је и узе к се­би у ков­чег. 10. И по­че­ка још се­дам да­на, па опет ис­пу­сти го­лу­би­цу из ков­че­га. 11. И пред ве­че вра­ти се к ње­му го­лу­би­ца, и гле, у кљу­ну јој лист ма­ сли­нов, ко­ји бје­ше от­ки­ну­ла; та­ко по­зна Но­је да је опа­ла во­да са зе­мље. 12. Али по­че­ка још се­дам да­на, па опет ис­пу­сти го­лу­би­цу, а она му се ви­ше не вра­ти. 13. Шест сто­ти­на пр­ве го­ди­не ви­је­ка Но­је­ва пр­ви дан пр­во­га мје­се­ ца усах­ну во­да на зе­мљи; и Но­је от­кри кров на ков­че­гу, и угле­да зе­мљу су­ху. 14. А дру­го­га мје­се­ца два­де­сет сед­мо­га да­на бје­ше сва зе­мља су­ха. 15. Та­да ре­че Бог Но­ју го­во­ре­ћи: 16. Изи­ди из ков­че­га ти и же­на тво­ја и си­но­ви тво­ји и же­не си­но­ва тво­јих с то­бом; 17. Све зви­је­ри што су с то­бом од сва­ко­га ти­је­ла, пти­це и сто­ку и што год га­ми­же по зе­мљи, из­ве­ди са со­бом, не­ка се ра­зи­ђу по зе­мљи, и не­ка се пло­де и мно­же на зе­мљи. 18. И изи­де Но­је и си­но­ви ње­го­ви и же­на ње­го­ва и же­не си­но­ва ње­ го­ви­јех с њим. 19. Све зви­је­ри, све сит­не жи­во­ти­ње, све пти­це и све што се ми­че по зе­мљи по сво­јим вр­ста­ма изи­до­ше из ков­че­га. 20. И на­чи­ни Но­је жр­тве­ник Го­спо­ду, и узе од сва­ке чи­сте сто­ке и од сви­јех пти­ца чи­сти­јех, и при­не­се на жр­тве­ни­ку жр­тве па­ље­ни­це. 21. И Го­спод оми­ри­са ми­рис угод­ни, и ре­че у ср­цу сво­јем: не­ћу ви­ше кле­ти зе­мље с љу­ди, што је ми­сао ср­ца чо­вје­чи­је­га зла од ма­ле­на; ни­ти ћу ви­ше уби­ја­ти све­га што жи­ви, као што учи­них. 22. От­се­ле до­кле бу­де зе­мље, не­ће не­ста­ја­ти сје­тве ни же­тве, сту­де­ни ни вру­ћи­не, ље­та ни зи­ме, да­на ни но­ћи. Књижевност старог века | 129

Ара­рат – пла­ни­на у Тур­ској, у би­блиј­ској ле­ ген­ди схва­ће­но као нај­ви­ша тач­ка све­та га­вран – јед­на од не­чи­стих жи­во­ти­ња; у Но­вом за­ве­ту по­ми­ње се као при­мер Бож­јег проми­сла го­лубица (голуб) – сим­бол не­ви­но­сти и чи­сто­ те; знак за­вр­шет­ка Бож­је ка­зне (у Но­вом за­ве­ту сим­бол Све­тог Ду­ха)

9. За­ко­ни за но­ви сви­јет. За­вјет и ду­га.

За в

од

за

уџ бе н

ик е

1. И Бог бла­го­сло­ви Но­ја и си­но­ве ње­го­ве, и ре­че им: ра­ђај­те се и мно­жи­те се, и на­пу­ни­те зе­мљу. 2. И све звје­ри зе­маљ­ске и све пти­це не­бе­ске и све што иде по зе­мљи и све ри­бе мор­ске не­ка вас се бо­је и стра­ше; све је пре­да­но у ва­ ше ру­ке. 3. Што год се ми­че и жи­ви, не­ка вам бу­де за је­ло, све вам да­дох као зе­ле­ну тра­ву. 4. Али не је­ди­те ме­са с ду­шом ње­го­вом, а то му је крв. 5. Јер ћу и ва­шу крв, ду­ше ва­ше, иска­ти; од сва­ке ћу је зви­је­ри иска­ти; из ру­ке са­мо­га чо­вје­ка, из ру­ке сва­ко­га бра­та ње­го­ва иска­ћу ду­шу чо­вје­чи­ју. 6. Ко про­ли­је крв чо­вје­чи­ју, ње­го­ву ће крв про­ли­ти чо­вјек; јер је Бог по сво­је­му об­лич­ју ство­рио чо­вје­ка. 7. Ра­ђај­те се да­кле и мно­жи­те се; на­ро­ди­те се ве­о­ма на зе­мљи и на­ мно­жи­те се на њој. 8. И ре­че Бог Но­ју и си­но­ви­ма ње­го­ви­јем с њим, го­во­ре­ћи: 9. А ја ево по­ста­вљам за­вјет свој с ва­ма и с ва­шим сје­ме­ном на­кон вас. 10. И са сви­јем жи­во­ти­ња­ма, што су с ва­ма од пти­ца, од сто­ке и од све­га зви­јер­ја зе­маљ­ско­га што је с ва­ма, са сва­чим што је иза­шло из ков­че­га, и са сви­јем зви­јер­јем зе­маљ­ским. 11. По­ста­вљам за­вјет свој с ва­ма, те от­се­ле не­ће ни­јед­но ти­је­ло по­ги­ ну­ти од по­то­па, ни­ти ће ви­ше би­ти по­то­па да за­тре зе­мљу. 12. И ре­че Бог: ево знак за­вје­та ко­ји по­ста­вљам из­ме­ђу се­бе и вас и сва­ке жи­ве тва­ри, ко­ја је с ва­ма до ви­је­ка: 13. Мет­нуо сам ду­гу сво­ју у обла­ке, да бу­де знак за­вје­та из­ме­ђу ме­не и зе­мље. 14. Па кад обла­ке на­ву­чем на зе­мљу, ви­дје­ће се ду­га у обла­ци­ма. 15. И опо­ме­ну­ћу се за­вје­та сво­је­га ко­ји је из­ме­ђу ме­не и вас и сва­ке ду­ше жи­ве у сва­ком ти­је­лу, и не­ће ви­ше би­ти од во­де по­то­па да за­тре сва­ко ти­је­ло. 16. Ду­га ће би­ти у обла­ци­ма, па ћу је по­гле­да­ти, и опо­ме­ну­ћу се вјеч­ но­га за­вје­та из­ме­ђу Бо­га и сва­ке ду­ше жи­ве у сва­ком ти­је­лу ко­је је на зе­мљи. 17. И ре­че Бог Но­ју: то је знак за­вје­та ко­ји сам учи­нио из­ме­ђу се­бе и сва­ко­га ти­је­ла на зе­мљи. 18. А би­ја­ху си­но­ви Но­је­ви: Сим, Хам и Ја­фет; а Хам је отац Ха­нан­ ци­ма. 19. То су три си­на Но­је­ва, и од њих се на­се­ли зе­мља. Пре­вео Ђу­ро Да­ни­чић Из­вор: Све­то пи­смо, СПЦ, Бе­о­град, 2012.

130 | Читанка за I разред средњe школe

ПОЈ­МОВ­НИК Мит (гр. – mythos) – озна­ча­ва при­чу, исто­ри­ју, пре­да­ ње, по­у­ку, пре­вас­ход­но о бо­го­ви­ма и хе­ро­ји­ма, тј. о пра­и­сто­риј­ској про­шло­сти чо­ве­чан­ства. Мит се од бај­ ке раз­ли­ку­је по то­ме што се у исти­ни­тост ми­та ве­ру­је, а у бај­ци и онај ко при­ча и ко­ме се при­ча има­ју свест о то­ме да је реч о из­ми­шље­ној при­чи. Ми­то­ло­ги­ја, на­ ци­о­нал­на и оп­шта, стал­на је ри­зни­ца мо­ти­ва и иде­ја за умет­ни­ке. Мит се бави општечовечанским темама, његове поруке су универзалне. „Мит ни­је до­сет­ка ни фан­та­стич­на из­ми­шљо­ти­на или але­го­ри­ја, већ сам жи­вот, само по­сто­ја­ње и ре­ал­ност, тј. исти­ни­та исто­ри­ја, али из­ра­же­на ре­чи­ма и сим­бо­ ли­ма. Мит је и чу­до, и ти­ме се он раз­ли­ку­је од уо­би­ ча­је­ног исто­риј­ског при­по­ве­да­ња за­сно­ва­ног на ра­ ци­о­нал­ној ана­ли­зи чи­ње­ни­ца. Је­зик ми­та по­ста­је је­зик

сим­бо­ла: по­ста­ју­ћи мит ствар­на исто­ри­ја се оде­ва у ре­чи и сли­ке сим­бо­лич­ког зна­че­ња. Сва­ка ми­то­ло­ги­ ја чу­ва од­ре­ђе­ни део исти­не... У том сми­слу би­блиј­ско ка­зи­ва­ње пред­ста­вља ре­ал­ну исто­ри­ју, а не але­го­ри­ју или из­ми­шље­ну при­чу. Али, као и сва­ка дру­га древ­на при­ча, она је на­пи­са­на је­зи­ком сим­бо­ла и сва­ка реч, сва­ки при­каз у њој из­и­ску­је ту­ма­че­ње.“ (А. Ло­сев, Ди­ја­ лек­ти­ка ми­та).

уџ бе н

ик е

Ле­ген­да – при­ча у чи­ју ве­ро­до­стој­ност се ве­ру­је (за разлику од бајке са чу­де­сним и ре­ли­ги­о­зним еле­мен­ ти­ ма), бли­ ска пре­ да­ њу. Легенда је део историјског предања неког народа, заједнице, има локални значај и поруку.

ИН­ТЕР­ПРЕ­ТА­ЦИ­ЈА

За в

од

за

d Који интернационални мотив се налази у основи ове библијске при­ че? У ком делу сте се већ сусрели са њим? d Зашто Бог шаље потоп на људе? Потоп у Епу о Гилгамешу је суровост хировитих богова. Како је у Библији мотивисан? Чиме је Ноје заслужио Божју милост? С каквом намером Бог спасава животињске парове? d Проучите пажљиво слику потопа. У чему је снага ове визије? Коли­ ко траје потоп? Какво симболично значење има голубица са маслиновим листом у кљуну? d Један од старозаветних савеза Бога са људима склапа се на крају Мита о потопу. Шта је знамење тог савеза? Протумачите симболику дуге – зашто је баш она одабрана и каква је природа ове појаве? Исто­ времено, ово место представља библијско предање о настанку дуге као Божијег дела. d Са ког ста­но­ви­шта се при­по­ве­да у Миту о по­то­пу? Уо­чи­те хро­ни­ чар­ски мо­ме­нат и пре­ци­зност у од­ре­ђи­ва­њу вре­ме­на. До­ве­ди­те у ве­зу на­ра­тор­ско све­зна­ње и по­у­зда­ност са тим да се Би­бли­ја сма­тра Бож­јим от­кро­ве­њем љу­ди­ма. d Про­на­ђи­те ме­сто у сед­мој гла­ви ко­је опи­су­је на­ста­нак по­то­па: тај дан раз­ва­ли­ше се сви из­во­ри ве­ли­ко­га без­да­на, и отво­ри­ше се све уста­ ве не­бе­ске. И уда­ри дажд на зе­мљу... Запазите ве­ли­чан­стве­ност и сна­г у ове ви­зи­је. Ка­ко за­ми­шља­те ве­ли­ки без­дан и уста­ве не­бе­ске? У је­вреј­ском је­зи­к у реч без­дан озна­ча­ва во­де­не ду­би­не, али и не­до­се­жност су­до­ва и

Књижевност старог века | 131

про­ми­сли Бож­јих. Ко и за­што чу­ва свет од еле­мен­тар­них си­ла ха­о­са ко­је пре­те да га угро­зе? За­што до­пу­шта да се отво­ре уста­ве не­бе­ске? d Ка­ква је мо­рал­на по­у­ка би­блиј­ске ле­ген­де? Ка­кав тре­ба да је чо­век? У ко­га тре­ба да ве­ру­је и чи­је зна­ме­ње да по­шту­је? Да ли је овај са­вез, за­вет Бо­га и чо­ве­ка, за­сно­ван на уза­јам­ној са­гла­сно­сти? d Анализирајте заповест дату после потопа свему живом: Рађајте се и множите се, и напуните земљу. Са каквом надом је Бог сачувао и обновио живот на земљи? Зашто му је било важно да праотац новог човечанства буде Ноје? Чијом заслугом страда животињски свет, без кривице?

ик е

СТВА­РА­ЛАЧ­КА РА­ДИ­О­НИ­ЦА

за

уџ бе н

Упоредите причу о потопу из Библије са оном из Епа о Гилгамешу и про­на­ђи­те за­јед­нич­ке мо­ти­ ве. Ис­пи­тај­те узро­ке и по­с ле­ди­це по­то­па. Како се богови из Епа о Гилгамешу односе према потопу, а како Господ из библијске приче? Ко­ли­ ко сти­хи­ја тра­је? Про­ту­ма­чи­те сим­бо­ли­ку бро­ је­ва 7 и 40. Про­на­ђи­те нај­у­пе­ча­тљи­ви­је детаље сли­ке во­де­ не сти­хи­је. Ко­ја је од њих умет­нич­ки ус­пе­ли­ја? Упо­ре­ди­те ли­ко­ве Ут­на­пи­шти­ма и Но­ја.

За в

од

Ста­ри за­вјет Пје­сма над пје­сма­ма (од­лом­ци)

Со­ло­мон (око 990 п. н. е.)

Је­вреј­ски цар, син ца­ра Да­ви­да, ца­ ре­вао из­ме­ђу 970–930. пре Хри­ ста. При­пи­су­је му се ви­ше од 3.000 при­ча и пре­ко 1.000 пе­са­ма (Пе­сма над пе­сма­ ма, Из­ре­ке, При­че и Пре­му­дро­сти Со­ло­ мо­но­ве и др.). У би­блиј­ској на­у­ци се узи­ ма да су не­ка од тих де­ла на­ста­ла пре или по­сле ње­го­вог жи­во­та. Со­ло­мон је под­у­зео из­град­њу Је­ру­са­лим­ског хра­ ма, у ко­ји је пре­не­сен је­вреј­ски Ков­чег за­ве­та (у ње­му су би­ле обе та­бли­це са За­по­ве­сти­ма, знак са­ве­за Бо­га с иза­ браним на­ро­дом). Период његовог ца­ ревања био је најблиставији тренутак у историји израиљског народа.

Сви су спи­си све­ти, али је Пе­сма над пе­сма­ма нај­све­ти­ја. Ста­ра је­вреј­ска ми­сао

ПРИ­СТУП КЊИ­ЖЕВ­НОМ ДЕ­ЛУ

П

е­сма над пе­сма­ма са­став­ни је део по­уч­них књи­га ста­ро­за­ве­тних спи­са, а њен на­слов ка­зу­је да је већ у древ­ним вре­ме­нима сма­тра­на дра­г у­љем по­е­ зи­је и нај­у­зви­ше­ни­јом ме­ђу пе­сма­ма. Реч је о низу љубавних пе­са­ма ко­је се сма­ трају де­лом јед­ног твор­ца бу­ду­ћи да де­ло има из­ве­сну це­ло­ви­тост и до­след­ност у пра­ће­њу љу­бав­ног осе­ћа­ња, исти је­зик и стил, по­но­вље­не мо­ти­ве и сти­хо­ве и ја­сну ком­по­зи­ци­ју. Постоји, такође, претпоставка да је реч о више народних сватовских песама. Нај­ве­ћи део Пе­сме над пе­сма­ма је у фор­ми ди­ја­ло­га из­ме­ђу дра­ге и дра­гог, што јој да­је драм­ске осо­бе­но­сти. Песму над песмама традиција приписује цару Соломону као зачетнику муд­ росне, филозофске мисли, иако је научно утврђено да је настала више векова касније. 132 | Читанка за I разред средњe школe

2. Чежња пријатељице за пријатељем ру­жа Са­рон­ска – ве­ро­ват­но ни­је пра­ва ру­жа (оп­шти из­раз ру­жа озна­ча­вао је ра­зно­бој­но цве­ће), већ цвет сли­чан ла­ли за­га­си­то­цр­ве­не бо­је, ко­ји и да­нас из­о­бил­но ра­сте по го­ра­ма Са­ро­на по­чет­ком про­ле­ћа, по­сле зим­ских ки­ша жбан – за­тво­рен др­ве­ни суд за во­ду или уље хум – бр­да­шце смо­ква – сим­бол ми­ра, бла­го­ста­ња, бу­ја­ња и плод­но­сти ло­за ви­но­ва – знак Бож­јег бла­го­сло­ва, сим­бол плод­но­сти; уцва­ла ви­но­ва ло­за ов­де сим­бо­ли­ ше про­лећ­но бу­ја­ње и слут­њу опој­но­сти пи­ћа (ви­на) љу­ба­ви скер­лет – јар­коцр­ве­на бо­ја; сим­бол бо­гат­ства и ча­сти, ов­де: ру­мен уса­на

За в

од

за

уџ бе н

ик е

1. Ја сам ру­жа Са­рон­ска, љи­љан у до­лу. 2. Што је љи­љан ме­ђу тр­њем, то је дра­га мо­ја ме­ђу дје­вој­ка­ма. 3. Што је ја­бу­ка ме­ђу др­ве­ти­ма шум­ским, то је дра­ги мој ме­ђу мом­ ци­ма; же­љех хла­да ње­зи­на, и сје­дох, и род је ње­зин сла­дак гр­лу мо­је­му. 4. Уве­де ме у ку­ћу гдје је го­зба а за­ста­ва му је љу­бав к ме­ни. 5. Пот­кри­је­пи­те ме жба­но­ви­ма, при­др­жи­те ме ја­бу­ка­ма, јер сам бол­на од љу­ба­ви. 6. Ли­је­ва је ру­ка ње­го­ва ме­ни под гла­вом, а де­сном ме гр­ли. 7. За­кли­њем вас, кће­ри Је­ру­са­лим­ске, ср­на­ма и ко­шу­та­ма пољ­ским, не бу­ди­те љу­ба­ви мо­је, не бу­ди­те је, док јој не бу­де во­ља. 8. Глас дра­го­га мо­је­га; ево га, иде ска­чу­ћи пре­ко го­ра, по­ска­к у­ју­ћи пре­ко ху­мо­ва. 9. Дра­ги је мој као ср­на или као је­лен­че; ево га, сто­ји иза на­ше­га зи­да, гле­да кроз про­зор, ви­ри кроз ре­шет­к у. 10. Про­го­во­ри дра­ги мој и ре­че ми: уста­ни, дра­га мо­ја, ље­по­ти­це мо­ја, и хо­ди. 11. Јер гле, зи­ма про­ђе, ми­ну­ше да­жди, оти­до­ше. 12. Цви­је­ће се ви­ди по зе­мљи, до­ђе ври­је­ме пје­ва­њу, и глас гр­ли­чин чу­је се у на­шој зе­мљи. 13. Смо­ква је пу­сти­ла за­мет­ке сво­је, и ло­за ви­но­ва уцва­ла ми­ри­ше. Уста­ни, дра­га мо­ја, ље­по­ти­це мо­ја, и хо­ди. 14. Го­лу­би­це мо­ја у ра­сје­ли­на­ма ка­ме­ни­јем, у за­кло­ну вр­лет­ном! Дај да ви­дим ли­це тво­је, дај да чу­јем глас твој; јер је глас твој сла­дак и ли­це тво­је кра­сно. 15. По­хва­тај­те нам ли­си­це, ма­ле ли­си­це, што ква­ре ви­но­гра­де, јер на­ши ви­но­гра­ди цва­т у. 16. Мој је дра­ги мој, и ја сам ње­го­ва, он па­се ме­ђу љи­ља­ни­ма. 17. Док за­хла­ди дан и сјен­ке оти­ду, вра­ти се, бу­ди као ср­на, дра­ги мој, или као је­лен­че по го­ра­ма раз­ди­је­ље­ни­јем. 4. Милине пријатељичине 1. Ли­је­па ти си, дра­га мо­ја, ли­је­па ти си, очи су ти као у го­лу­би­це из­ме­ђу ви­ти­ца тво­јих; ко­са ти је као ста­до ко­за ко­је се ви­де на го­ри Га­ла­ду; 2. Зу­би су ти као ста­до ова­ца јед­на­ких, кад из­ла­зе из ку­па­ла, ко­је се све бли­зне а ни­јед­не не­ма ја­ло­ве. 3. Усне су ти као ко­нац скер­ле­та, а го­вор ти је љу­бак; као кри­шка шип­ка ја­го­ди­це су тво­је из­ме­ђу ви­ти­ца тво­јих;

Књижевност старог века | 133

ши­пак – нар

смир­на – ми­ри­шља­ва смо­ла од др­ве­та ми­ре, ко­ри­шће­на је за улеп­ша­ва­ње и ми­ри­са­ње та­мјан – ми­ри­шља­ва биљ­на ма­те­ри­ја; ко­ри­сти се за ка­ђе­ње при­ли­ком бо­го­слу­же­њу

4. Врат ти је као ку­ла Да­ви­до­ва са­зи­да­на за оруж­је, гдје ви­се ти­су­ћа­ма шти­то­ви и сва­ко­ја­ко оруж­је ју­нач­ко; 5. Дви­је су ти дој­ке као два ла­не­та бли­зан­ца, ко­ји па­су ме­ђу љи­ља­ни­ма. 6. Док дан за­хла­ди и сјен­ке оти­ду, ићи ћу ка го­ри смир­но­вој и ка ху­му та­мја­но­ву. 7. Сва си ли­је­па дра­га мо­ја, и не­ма не­до­ста­та­ка на те­би. 8. Вјерност вјечно сједињених

За в

од

за

уџ бе н

ик е

1. О да би ми брат био, да би сао си­се ма­те­ре мо­је! На­шав­ши те на по­љу по­љу­би­ла бих те, и не бих би­ла при­је­кор­на. 2. По­ве­ла бих те и до­ве­ла бих те у ку­ћу ма­те­ре сво­је; ти би ме учио, а ја бих те по­ји­ла ви­ном ми­ри­са­ви­јем, со­ком од ши­па­ка. 3. Ли­је­ва је ру­ка ње­го­ва ме­ни под гла­вом а де­сном ме гр­ли. 4. За­кли­њем вас, кће­ри Је­ру­са­лим­ске, не бу­ди­те љу­ба­ви мо­је, не бу­ди­те је, до­кле јој не бу­де во­ља. 5. Ко је она што иде го­ре из пу­сти­ње на­сла­ња­ју­ћи се на дра­го­га сво­га? Под ја­бу­ком про­бу­дих те, гдје те ро­ди ма­ти тво­ја, гдје те ро­ди ро­ ди­тељ­ка тво­ја. 6. Мет­ни ме као пе­чат на ср­це сво­је, као пе­чат на ми­ши­цу сво­ју. Јер је љу­бав ја­ка као смрт, и љу­бав­на сум­ња твр­да као гроб; жар је ње­зин као жар ог­њен, пла­мен Бож­ји. 7. Мно­га во­да не мо­же уга­си­ти љу­ба­ви, ни­ти је ри­је­ке по­то­пи­ти. Да ко да­је све има­ње до­ма сво­је­га за ту љу­бав, осра­мо­тио би се. Пре­вео Ђу­ро Да­ни­чић Из­вор: Све­то пи­смо, СПЦ, Бе­о­град, 2012.

ИН­ТЕР­ПРЕ­ТА­ЦИ­ЈА

d Ка­ко је Пе­сма над пе­сма­ма ути­ца­ла на ваш до­жи­вљај љу­ба­ви? На који начин љубав утиче да се опа­зи је­дин­стве­ност во­ље­не осо­бе? d У ка­кво окру­же­ње и у ко­је до­ба го­ди­не је сме­ште­на љу­бав дво­је мла­дих? „Зи­ма про­ђе, ми­ну­ше да­жди... Цви­је­ће се ви­ди по зе­мљи“, ка­же би­блиј­ски пе­сник. У ка­квој је ве­зи ово до­ба бу­ја­ња и цве­та­ња са бу­ђе­њем љу­ба­ви? d По­сма­трај­те че­твр­т у пе­сму као за­себ­ну це­ли­ну. Шта је у њој опи­са­но? Ка­ко дра­ги до­жи­вља­ва дра­г у? d Сликовитост језика Песме над песмама, остварена бројним парале­ лизмима, поређењима, метафорама и алегоријама, гради сложену и до­ следну симболику. Пронађите и анализирајте ова места у другој песми. 134 | Читанка за I разред средњe школe

d Ис­тра­жи­те драм­ске мо­мен­те у Пе­сми над пе­сма­ма. Ко и ко­ме упу­ћу­је ре­чи? Пра­ти­те на­из­ме­нич­но сме­њи­ва­ње лир­ских гла­со­ва. d Обра­ти­те па­жњу на об­ја­шње­ња ре­чи и пој­мо­ва уз четврту песму. Ко­ји пој­мо­ви до­ми­ни­ра­ју и за­што? Ка­кво би­ље и др­ве­ће је ау­тор ода­ брао за по­ре­ђе­ње? Пр­о­т у­ма­чи­те сим­бо­ли­к у би­ља. d Обра­ти­те па­жњу на чул­не сли­ке у тек­сту. Ста­ро­за­вет­ни пе­сник о чул­ној љу­ба­ви про­го­ва­ра без ус­те­за­ња. Ис­пи­тај­те сим­бо­ли­к у бо­ја – ко­ја бо­ја пре­о­вла­да­ва и за­што? Раз­ми­сли­те шта је то што ову древ­ ну пе­сму чи­ни са­вре­ме­ном и ван­вре­ме­ном. d По­ве­жи­те Пе­сму над пе­сма­ма са на­шом на­род­ном ли­ри­ком. По­ тру­ди­те се да на­ђе­те слич­не при­ме­ре у ра­ни­је об­ра­ђе­ним пе­сма­ма.

За в

од

за

уџ бе н

ик е

d Про­на­ђи­те у Пе­сми над пе­сма­ма сти­хо­ве и сли­ке ко­ји се по­на­вља­ ју. На ка­кве за­кључ­ке о ау­тор­ству вас на­во­де ова ре­френ­ска ме­ста? Да ли сма­тра­те да је ау­тор ових пе­са­ма је­дин­ствен или је у пи­та­њу скуп са­бра­них свад­бе­них пе­са­ма ви­ше не­по­зна­тих ау­то­ра? У тек­сту ко­ји сле­ди по­тра­жи­те на­уч­не по­дат­ке о том пи­та­њу и од­ре­ди­те свој став пре­ма але­го­риј­ском и до­слов­ном ту­ма­че­њу Пе­сме. d Ка­кво схва­та­ње љу­ба­ви је скри­ве­но у сти­хо­ви­ма Пе­сме над пе­сма­ ма? У че­му је тај­на љу­ба­ви му­шкар­ца и же­не? За­што је још у древ­на вре­ме­на ова пе­сма на­зва­на нај­све­ти­јим ста­ро­за­вет­ним спи­сом и увр­ ште­на у ка­нон? d Осма пе­сма, ко­ја има епи­ло­шки ка­рак­тер, на­зи­ва се хим­ном љу­ ба­ви. Она до­но­си не­за­бо­рав­не и ду­бо­ке ми­сли. Из­двој­те их и про­ ту­ма­чи­те. За­што пе­сник ка­же да је жар љу­ба­ви пла­мен Бо­ж­ји? Ко и ра­ди че­га пали овај пла­мен? У ка­квој је ве­зи ова ми­сао са за­по­ве­шћу ра­ђа­ња, ко­ју Бог ви­ше пу­та у Ста­ром за­ве­ту да­је љу­ди­ма (Ада­му и Еви, Но­ју): Ра­ђај­те се и мно­жи­те се и на­пу­ни­те зе­мљу?

TРЕБА ЗНАТИ И ОВО

Песма над песмама састоји се од већег броја љубавних песама у који­ ма траје дијалог између драге и драгог који делу даје извесно јединство. Драгу, Суламку (названа тако вероватно по родном граду), пастирову не­ весту, цареви дворани одводе у Соломонову ложницу, где цар предузима све да би задобио девојчину љубав. Она, међутим, остаје верна своме дра­ гом, упркос обећањима раскошног живота и на царево завођење одговара речима љубави према свом изабранику. Ту­ма­че­ње Пе­сме над пе­сма­ма. – Присуство љубавне Песме међу би­ блијским верским списима одувек је збуњивало тумаче, што је узроковало појаву различитих интерпретација овог дела. Током векова издвојиле су се две интерпретације Песме над песмама: алегоријска и дословна. Алегоријско тумачење преовладало је у јудаизму и по њему Песма описује љубав или завет између Бога и изабраног народа Израела, при чему се Израел представља као божанска невеста. Алегоријску методу

Књижевност старог века | 135

за

уџ бе н

ик е

прихватили су и хришћани, који су сматрали да Песма симболизује спој и мистично венчање Исуса Христа са Црквом, односно слику односа Хри­ ста и поједине душе. Међутим, Песма над песмама је ушла у јеврејски канон не зато што је сматрана алегоријом, него зато што је била веома цењена. Ништа у њој не одаје утисак да је намера аутора била да алегоријски говори о љубави, поготово када узмемо у обзир изразито чулне слике којима се описује од­ нос драге и драгог. Зато је, и поред дуге традиције, алегоријско тумачење тешко одрживо. Дословно тумачење посматра ово древно дело као љубавну песму, од­ носно збирку љубавних песама. У прошлости се некада истицало да ова тема не би била достојна Светог писма, али овакво мишљење не увиђа право значење овог библијског текста. Бог је људе створио као мушко и женско и пробудио међу њима привлачност и љубав које долазе до врхун­ ца у браку. Попут свих дарова Божјих, по својој намери и природи љубав је добра и део је творевине коју је сам Бог у Постању назвао добром. Песма над песмама ушла је у Библију као похвала љубави са лирским обележјима. Као таква, она не „поучава“ и не износи неку „науку“ него из­ ражава стање духа и срца. Говори о љубави двоје младих који се спремају за брак, ако нису већ венчани. Језик ове књиге је језик љубави. Ако нашим западњачким ушима то изгледа претерано, сетимо се да се у Старом заве­ ту исти хебрејски глаголи и именице употребљавају за људску и божанску љубав. Овај је спис био реинтерпретиран у смислу љубави између Бога и Израиља тек пошто је књига примљена у канон. (Пре­ма: Вил­фрид Ха­ринг­тон, Увод у Ста­ри за­вјет)

од

СТВА­РА­ЛАЧ­КА РА­ДИ­О­НИ­ЦА

За в

Упо­ре­ди­те опис де­во­јач­ке ле­по­те из че­твр­те пе­сме са по­зна­тим фор­му­ла­тив­ ним опи­сом де­во­јач­ке ле­по­те из срп­ске на­род­не по­е­зи­је (Очи су јој два дра­га ка­ме­на / Уста су јој ку­ти­ја ше­ће­ра / Кад го­во­ри ка да го­луб гу­че / зу­би су јој два ни­за би­се­ра / кад се сми­је – ка’ да би­сер си­је). Уо­чи­те ср­од­но­сти и раз­ли­ке, изведите закључке. Одаберите једну од тема за обраду: • Што је љиљан међу трњем, то је драга моја међу девојкама • Доживљај природе у „Песми над песмама“ • Љубав мења свет у мени и око мене

Нови завет „Ja y свет до­ђох као све­тлост“ , ре­као је о се­би Го­спод. Та све­тлост ста­ја­ла је пред Ју­де­ји­ма об­у­че­на у те­ло; пред на­ма он сто­ји об­у­чен у је­ван­ђе­ље. Св. Иг­ња­ти­је Бр­јан­ча­ни­нов

Хри­стос – ова реч на грчком значи исто што и Месија на јеврејском – Помазаник. Чин по­ мазања уљем и мирисом био је уобичајен код Јевреја као знак поштовања, али је званично помазање обављано приликом увођења у службу пророка, свештеника и цара. Цареви су овим чином устоличавани као „помазаници Божји” у духовном смислу. У Старом завету Јеврејима је обећан избавитељ под именом Месија, док се у Новом завету као Месија ис­ тиче Исус Христос. Исус – на хебрејском Спа­си­тељ

За в

од

за

уџ бе н

ик е

Је­ван­ђе­ље – об­ја­ва ра­до­сне ве­сти. – Чак и у да­на­шње вре­ме рас­про­стра­ње­но је гле­ди­ште по ком су но­во­за­вет­на је­ван­ђе­ља за­ пра­во би­ог­ ра­фи­је Ису­са Хри­ста, пи­са­не по угле­ду на дру­ге ан­тич­ ке жи­во­то­пи­се зна­ме­ни­тих лич­но­сти. Па ипак, ти до­к у­мен­ти, за раз­ли­к у од кла­сич­них би­ог­ ра­фи­ја или доц­ни­јих сред­њо­ве­ков­них жи­ти­ја све­та­ца, не са­др­же не­ке ва­жне де­та­ље из жи­во­та Ису­са Хри­ ста. Је­ван­ђе­ља сву па­жњу усме­ра­ва­ју на Ису­со­ве про­по­ве­ди, чу­де­са, стра­да­ње, смрт, оста­вља­ју­ћи та­ко ути­сак не­пот­пу­них, не­до­вр­ше­них би­ог­ ра­фи­ја, па се сто­га те­шко мо­г у свр­ста­ти у овај књи­жев­ни жа­нр. У њи­ма има еле­ме­на­та мно­гих књи­жев­них вр­ста: би­о­гра­фи­је, бе­се­ де, при­че, але­го­ри­је, па­ра­бо­ле, пе­сме у про­зи, итд. Не­ки ау­то­ри су још до­ста дав­но ука­за­ли на мо­г ућ­ност да се су­ шти­на је­ван­ђељ­ске књи­жев­но­сти бли­же од­ре­ди уз по­моћ цен­трал­ не, кул­ми­на­тив­не тач­ке це­ло­к уп­не при­по­ве­сти о Ису­су Хри­сту – те­ме о ње­го­вом стра­да­њу и смр­ти. Због то­га се кат­кад и је­ван­ђе­ље де­фи­ни­ше као при­ча о стра­да­њу Ису­со­вом (па­си­ја) с ма­ње или ви­ ше пр­о­ши­ре­ним уво­дом. Ту се сва­ка­ко нај­ви­ше узи­ма у об­зир чи­ ње­ни­ца да сва но­во­за­вет­на је­ван­ђе­ља има­ју ја­сно пре­по­зна­тљи­ву осно­ву у пре­да­њу: она про­из­ла­зе из нај­ра­ни­јих про­по­ве­ди Ису­со­ вих уче­ни­ка и след­бе­ни­ка о ње­го­вој смр­ти и вас­кр­се­њу. Зна­чај пре­ да­ња о Хри­сто­вом стра­да­њу, смр­ти и вас­кр­се­њу глав­на је осо­бе­ност хри­шћан­ства, оно што га ја­сно из­два­ја од дру­гих свет­ских ре­ли­ги­ја. Па ипак, не­по­сре­дан увид у са­др­жин­ску ра­зно­вр­сност тих нај­ ста­ри­јих хри­шћан­ских спи­са упу­ћу­је на то да је пре реч о не­ка­квој за­себ­ној, ори­ги­нал­ној, до­тад не­по­зна­тој вр­сти ре­ли­гиј­ске ли­те­ра­ ту­ре. Тај жа­нр (ко­ји уо­ста­лом има и сво­је од­го­ва­ра­ју­ће име – је­ван­ ђе­ље: гр. evan­ge­lion – бла­го­вест, до­бра, ра­до­сна вест), осо­бе­на је вр­ ста хри­шћан­ске ли­те­ра­т у­ре чи­ји је циљ об­ја­ва до­бре ве­сти да је Бог Спа­си­тељ до­шао ме­ђу љу­де. (Према: Ми­лан Ву­ко­ма­но­вић, Ре­ли­ги­је све­та, Радомир Б. Ракић, Библијска енциклопедија)

Књижевност старог века | 137

ПОЈ­МОВ­НИК Би­о­гра­фи­ја (жи­во­то­пис) – до­ку­ мен­тар­на или књи­жев­но-на­уч­на вр­­ста у ко­јој се опи­су­је жи­вот не­ке ис­так­ну­те лич­но­сти; прет­по­ста­вља исти­ни­тост и про­вер­љи­вост опи­са­ них до­га­ђа­ја. За­чет­ник овог жан­ра је грч­ки исто­ри­чар Плу­тарх, ко­ји је на­пи­сао би­о­гра­фи­је Алек­сан­дра Ма­ке­дон­ског, Це­за­ра и др.

Но­ви за­вјет Је­ван­ђе­ље по Ма­те­ју Бе­сје­да на го­ри Јер се За­кон да­де пре­ко Мој­си­ја, а бла­го­дат и исти­на по­ста­де кроз Ису­са Хри­ста. Јо­ван 1, 17

М

ик е

ПРИ­СТУП КЊИ­ЖЕВ­НОМ ДЕ­ЛУ

уџ бе н

атеј се својим јеванђељем обраћа најпре јеврејском народу да покаже да је Христос, кога су они разапели, Месија кога су најавили старозаветни пророци, избавитељ обећан праоцима. Бе­се­да на го­ри из Је­ван­ђе­ља по Ма­те­ју (по­гла­вља 5–7) пр­ва је од пет бе­се­да, ко­ли­ко са­др­жи ово је­ван­ђе­ље. Хри­стос се обра­ћа сво­јим уче­ни­ци­ма и оку­пље­ном на­ро­ду, из­ла­ж у­ћи су­шти­ну свог уче­ња као пу­т ка за­до­би­ја­њу цар­ства не­бе­ског и из­ри­че за­по­вест о де­вет бла­жен­ста­ва – бла­гих и ра­до­сних ве­сти о но­вом жи­во­т у. Ова про­по­вед по­ста­ла је по­зив на об­но­вље­ње чо­ве­ко­ве при­ро­де, на од­ба­ци­ва­ње гре­ха и су­штин­ски пре­о­бра­жај.

за

Матеј (− 74. после Христа) Ма­теј је је­дан од два­на­е­сто­ри­це апо­ сто­ла и пи­сац пр­вог ка­нон­ског је­ван­ ђе­ља. Жи­вео је у Га­ли­леј­ском гра­ду Ка­ пер­на­у­му, био је Је­вре­јин, по за­ни­ма­њу ца­ри­ник (сакупљач пореза) у слу­­жби Ри­мља­на. Ка­да га је Исус Христос по­ звао да му бу­де уче­ник, оста­вио је све и по­шао за њим. По­сле Ису­со­вог стра­ да­ња про­по­ве­дао је је­ван­ђе­ље у Па­ ле­сти­ни, Пер­си­ји, Си­ри­ји и да­на­шњој Јер­ме­ни­ји. Умро је у Па­ле­сти­ни му­че­ нич­ком смр­ћу.

од

5. Бе­сје­да на го­ри: бла­жен­ства. До­сто­јан­ство и ду­жно­сти уче­ни­ ка. За­кон ће се цио из­вр­ши­ти. 1. А кад он ви­дје на­род, по­пе се на го­ру, и сје­де, и при­сту­пи­ше му уче­ни­ци ње­го­ви. 2. И отво­рив­ши уста сво­ја уча­ше их го­во­ре­ћи: 3. Бла­го си­ро­ма­шни­ма ду­хом, јер је њи­хо­во цар­ство не­бе­ско. 4. Бла­го они­ма ко­ји пла­чу, јер ће се утје­ши­ти. 5. Бла­го крот­ки­ма, јер ће на­сли­је­ди­ти зе­мљу. 6. Бла­го глад­ни­ма и жед­ни­ма прав­де, јер ће се на­си­ти­ти. 7. Бла­го ми­ло­сти­ви­ма, јер ће би­ти по­ми­ло­ва­ни. 8. Бла­го они­ма ко­ји су чи­сто­га ср­ца, јер ће Бо­га ви­дје­ти. 9. Бла­го они­ма ко­ји мир гра­де, јер ће се си­но­ви Бо­жи­ји на­зва­ти. 10. Бла­го прог­на­ни­ма прав­де ра­ди, јер је њи­хо­во цар­ство не­бе­ско. 11. Бла­го ва­ма ако вас уза­сра­мо­те и ус­про­го­не и ре­к у на вас сва­ко­ ја­ке рђа­ве ри­је­чи ла­ж у­ћи, ме­не ра­ди. 12. Ра­дуј­те се и ве­се­ли­те се, јер је ве­ли­ка пла­та ва­ша на не­бе­си­ма, јер су та­ко про­го­ни­ли про­ро­ке при­је вас.

За в

го­ра – ов­де озна­ча­ва и сим­бо­лич­но ус­пи­ња­ ње, при­бли­жа­ва­ње Бо­гу; мно­ги пре­суд­ни тре­ ну­ци Хри­сто­вог жи­во­та де­ша­ва­ју се на го­ра­ма блаженство – израз се користи да означи пре свега духовна, вечна блага (ређе земаљска добра); блаженом се назива Богородица, бла­ женство је обећано онима који се држе Божјих заповести

За­кон – пре­ма Ста­ром за­ве­ту, Исус је про­рок „цар­ства не­бе­ског“, али и Ме­си­ја ко­ји до­ла­зи на Зе­мљу да ис­пу­ни за­вет и ус­по­ста­ви но­ви са­ вез (за­вет) са Бо­гом Бла­го си­ро­ма­шни­ма ду­хом – од­но­си се на љу­де ко­ји те­же Ду­ху Бож­јем: „Ако, да­кле, тре­ ба да се уз­диг­не­мо ка гор­њем, оси­ро­ма­ши­мо у оно­ме што нас ву­че до­ле.“ цар­ство не­бе­ско или цар­ство Бо­жи­је – сре­ ди­шњи по­јам Хри­сто­ве по­ру­ке; крај­њи циљ стре­мље­ња у жи­во­ту хри­шћа­ни­на

138 | Читанка за I разред средњe школe

1 Ви сте со зе­мљи... – ове ре­чи, ко­је је Хри­стос упу­тио апо­сто­ли­ма, али и свим хри­шћа­ни­ма свих вре­ме­на, озна­ча­ва­ју ста­ње ду­ше. Со је за­чин ко­јем је при­да­ван вер­ски зна­чај, ње­на моћ за­шти­те од тру­ље­ња и рас­па­да­ња учи­ни­ла ју је си­но­ни­мом жи­во­то­дав­ не мо­ћи; Хри­стос ис­ти­че да апо­сто­ли сво­јим жи­во­том и де­ли­ма тре­ба да шти­те свет од по­ро­ка и ис­ква­ре­но­ сти. 2 Ви сте видјело сви­је­ту... – Хри­стос је „све­тлост све­та”, „Бог све­тло­сти” (Јн. 8, 12), и по­зи­ва сво­је след­бе­ни­ке да и они бу­ду „све­тлост све­т у“ ко­ја ће свет из­ба­вља­ти од мра­ка гре­ха и не­ зна­ња.

књи­жев­ни­ци – обра­зо­ва­ни чи­нов­ни­ци у др­ жав­ној слу­жби, „бра­ни­те­љи За­ко­на“; Исус је био у стал­ној по­ле­ми­ци са књи­жев­ни­ци­ма и фа­ри­се­ји­ма, као и са је­вреј­ским пр­во­све­ште­ ни­ци­ма, чи­јом ће за­слу­гом и би­ти осу­ђен фа­ри­се­ји – ста­ро­је­вреј­ска сек­та по­зна­та по стро­гом по­што­ва­њу Мој­си­је­вог за­ко­на; у Хри­сто­ во вре­ме би­ли су си­но­ним за ла­жну по­­бо­жност и ли­це­мер­је ра­ка (јев.) – шу­пља гла­во!

За в

од

за

уџ бе н

ик е

13. Ви сте со зе­мљи; ако се об­љу­та­ви, чим ће се осо­ли­ти? Она већ не­ће би­ти ни за што, осим да се про­спе на по­ље и да је љу­ди по­га­зе1. 14. Ви сте ви­дје­ло сви­је­ту; не мо­же се град са­кри­ти кад на го­ри сто­ји2. 15. Ни­ти се ужи­же сви­је­ћа и ме­ће под суд не­го на сви­јет­њак, те сви­ је­тли сви­ма ко­ји су у ку­ћи. 16. Та­ко да се сви­је­тли ва­ше ви­дје­ло пред љу­ди­ма, да ви­де ва­ша до­ бра дје­ла, и сла­ве оца ва­ше­га ко­ји је на не­бе­си­ма. 17. Не ми­сли­те да сам ја до­шао да по­ква­рим за­кон или про­ро­ке: ни­ је­сам до­шао да по­ква­рим, не­го да ис­пу­ним. 18. Јер вам за­и­ста ка­жем: до­кле не­бо и зе­мља сто­ји, не­ће не­ста­ти ни нај­ма­ње­га слов­ца или јед­не ти­тле из за­ко­на док се све не из­вр­ши. 19. Ако ко по­ква­ри јед­ну од ови­јех нај­ма­њи­јех за­по­ви­је­сти, и на­у­чи та­ко љу­де, нај­ма­њи на­зва­ће се у цар­ству не­бе­ско­ме; а ко из­вр­ши и на­у­чи, тај ће се ве­ли­ки на­зва­ти у цар­ству не­бе­ско­ме. 20. Јер вам ка­жем да ако не бу­де ве­ћа прав­да ва­ша не­го књи­жев­ни­ка и фа­ри­се­ја, не­ће­те ући у цар­ство не­бе­ско. 21. Чу­ли сте ка­ко је ка­за­но ста­ри­ма: не убиј; јер ко уби­је, би­ће крив су­ду. 22. А ја вам ка­жем да ће сва­ки ко­ји се гње­ви на бра­та сво­је­га ни за што, би­ти крив су­ду; а ако ли ко ре­че бра­т у сво­је­му: ра­ка! Би­ће крив скуп­шти­ни; а ко ре­че: бу­да­ло! Би­ће крив па­клу ог­ње­ном. 23. За то да­кле ако при­не­сеш дар свој к ол­та­ру, и он­дје се опо­ме­неш да брат твој има не­што на те. 24. Оста­ви он­дје дар свој пред ол­та­ром, и иди при­је те се по­ми­ри с бра­том сво­ји­јем, па он­да до­ђи и при­не­си дар свој.

Дућо ди Буонинсења, Преображење Христово на гори Тавор, 1308–1311. година

Књижевност старог века | 139

пуштеница – разведена жена

ик е

од

си­ноп­тич­ки – од грч­ке ре­чи synop­ti­kos, ко­ја зна­чи „ви­ђен истим очи­ма”

уџ бе н

Ако се упо­ре­ди са­др­жај је­ван­ђе­ља, мо­же се при­ме­ти­ти да по­ред за­ди­вљу­ ју­ће са­гла­сно­сти, по­сто­је и из­ве­сне раз­ли­ке (раз­ли­ке су ве­ће из­ме­ђу Је­ ван­ђе­ља по Јовану и три оста­ла је­ван­ ђе­ља). Је­ван­ђе­ља по Ма­те­ју, Мар­ку и Лу­ки на­зи­ва­ју се си­ноп­тич­ка је­ван­ ђе­ља јер сле­де си­ноп­сис – упо­ред­но по­сма­тра­ње до­га­ђа­ја из жи­во­та Исуса Христа. Прет­по­ста­вља се да су сва је­ ван­ђе­ља на­ста­ла од 65. до 90. год. н. е. Нај­ста­ри­је од њих је Мар­ко­во је­ван­ ђе­ље, док су Ма­те­је­во и Лу­ки­но из не­ што доц­ни­јег пе­ри­о­да. Пр­ва тро­ји­ца јеванђелиста го­во­ре ви­ше ο Хри­сто­ вим чу­ди­ма, а Јо­ван опи­су­је ње­го­ву из­ван­ред­ну лич­ност; пр­ви при­по­ве­ да­ју шта је он чи­нио, док Јован го­во­ри о ње­го­вој при­ро­ди. И ме­ђу са­мим си­ноп­тич­ким је­ван­ ђе­љи­ма по­сто­је из­ве­сне раз­ли­ке. Сва пи­та­ња око са­гла­сно­сти и раз­ли­ка из­ме­ђу три си­ноп­тич­ка је­ван­ђе­ља у теологији се по­себ­но про­у­ча­ва­ју и на­ зи­ва­ју се си­ноп­тич­ка пи­та­ња.

25. Ми­ри се са су­пар­ни­ком сво­ји­јем бр­зо, док си на пу­т у с њим, да те су­пар­ник не пре­да су­ди­ји, а су­ди­ја да те не пре­да слу­зи и у там­ни­цу да те не врг­ну. 26. За­и­ста ти ка­жем: не­ћеш из­и­ћи одан­де док не даш до по­шљед­ње­ га ди­на­ра. 27. Чу­ли сте ка­ко је ка­за­но ста­ри­ма: не чи­ни пре­љу­бе. 28. А ја вам ка­жем да сва­ки ко­ји по­гле­да на же­ну са же­љом, већ је учи­нио пре­љу­бу у ср­цу сво­је­му. 29. А ако те око тво­је де­сно са­бла­жња­ва, ис­ко­пај га и ба­ци од се­бе: јер ти је бо­ље да по­ги­не је­дан од удо­ва тво­ји­јех не­го ли све ти­је­ ло тво­је да бу­де ба­че­но у па­као. 30. И ако те де­сна ру­ка тво­ја са­бла­жња­ва, од­си­је­ци је и ба­ци од се­ бе: јер ти је бо­ље да по­ги­не је­дан од удо­ва тво­ји­јех не­го ли све ти­је­ло тво­је да бу­де ба­че­но у па­као. 31. Та­ко је ка­за­но: ако ко пу­сти же­ну сво­ју, да јој дâ књи­г у рас­пу­сну. 32. А ја вам ка­жем да сва­ки ко­ји пу­сти же­ну сво­ју, осим за пре­љу­ бу, на­во­ди је те чи­ни пре­љу­бу; и ко­ји пу­ште­ни­цу узме пре­љу­бу чи­´ни. 33. Још сте чу­ли ка­ко је ка­за­но ста­ри­ма: не ку­ни се кри­во, а ис­пу­ни што си се Го­спо­ду за­клео. 34. А ја вам ка­жем: не ку­ни­те се ни­ка­ко: ни не­бом, јер је при­је­стол Бо­жиј; 35. Ни зе­мљом, јер је под­нож­је но­га­ма ње­го­ви­јем; ни Је­ру­са­ли­мом, јер је град ве­ли­ко­га ца­ра. 36. Ни гла­вом сво­јом не ку­ни се, јер не мо­жеш ни дла­ке јед­не би­је­ле или цр­не учи­ни­ти. 37. Да­кле, не­ка бу­де ва­ша ри­јеч: да, да; не, не; а што је ви­ше од ово­га, ода зла је. 38. Чу­ли сте да је ка­за­но: око за око, и зуб за зуб. 39. А ја вам ка­жем да се не бра­ни­те ода зла, не­го ако те ко уда­ри по де­сно­ме твом обра­зу, обр­ни му и дру­ги. 40. И ко­ји хо­ће да се су­ди с то­бом и ко­шу­љу тво­ју да узме, по­дај му и ха­љи­ну. 41. И ако те по­тје­ра ко је­дан са­хат, иди с њи­ме два. 42. Ко­ји иште у те­бе, по­дај му; и ко­ји хо­ће да му узај­миш, не од­ре­ци му. 43. Чу­ли сте да је ка­за­но: љу­би бли­жње­га сво­је­га, и мр­зи на не­при­ ја­те­ља сво­је­га. 44. А ја вам ка­жем: љу­би­те не­при­ја­те­ље сво­је, бла­го­си­љај­те оне ко­ји вас ку­ну, чи­ни­те до­бро они­ма ко­ји на вас мр­зе и мо­ли­те се Бо­г у за оне ко­ји вас го­не; 45. Да бу­де­те си­но­ви оца сво­је­га ко­ји је на не­бе­си­ма; јер он за­по­ви­ је­да сво­ме сун­цу, те оба­сја­ва и зле и до­бре, и да­је дажд пра­вед­ ни­ма и не­пра­вед­ни­ма.

за

АКО ЖЕЛИТЕ ВИШЕ

За в

Јерусалим – јеврејски град у којем је Христос страдао и васкрсао

мрзи (јев.) – значи и не љуби; ниси дужан да волиш

140 | Читанка за I разред средњe школe

46. Јер ако љу­би­те оне ко­ји вас љу­бе, ка­ко­ву пла­т у има­те? Не чи­не ли то и ца­ри­ни­ци? 47. И ако Бо­га на­зи­ва­те са­мо сво­јој бра­ћи, шта од­ви­ше чи­ни­те? Не чи­не ли та­ко и не­зна­бо­шци? 48. Бу­ди­те ви да­кле са­вр­ше­ни, као што је са­вр­шен отац ваш не­бе­ски. Пре­вео Вук Сте­фа­но­вић Ка­ра­џић Из­вор: Но­ви за­вјет, СПЦ, Бе­о­град, 1996.

ИН­ТЕР­ПРЕ­ТА­ЦИ­ЈА

уџ бе н

ик е

d Централна тема Христове Беседе на гори јесте проглашење „цар­ ства небеског”. Каквим је људима, према Христовом учењу, обећано ово царство? d Прокоментаришите девет заповести о блаженствима са почетка беседе. d Одаберите делове беседе који су вам се највише допали. Именујте врли­ не које су дате кроз метафоре, алегоричне слике и симболе (бити со земљи, видело свету, град који на гори стоји; ископати око које саблажњава...).

За в

од

за

d Упоредите старозаветне заповести (нпр. Не чини прељубе) са но­ возаветним заповестима о блаженствима (Сваки који погледа на жену са жељом, већ је учинио прељубу у срцу својему). Прве говоре о борби са грехом, а друге о задобијању царства небеског, прве исправљају човеково делање, а друге улазе у његово срце и мисао, траже целог човека. Да ли је могуће, по вашем мишљењу, остварити савршенство које Христос тражи од човека? Како Христос доживљава човека и какву му улогу и значај придаје? На какву радикалну промену живота и мишљења позива људе? d Христос од људи тражи да се не бране од зла и да љубе непријатеље своје. Да ли брине за нас или за наше непријатеље? Како се осећа човек који дуго пребива у мржњи и који на зло одговара злим (Око за око, зуб за зуб)? d Коме се Христос обраћа својом беседом? Из историје сте научили ко је владао Јудејом у Христово време – повежите историјско-политичке прилике са Христовим учењем. Како су потлачени и сиромашни могли да доживе његове речи? d Размислите о промени система вредности – оно што се уобичајено сматра лошим и непожељним, постаје добро као залог будућег живота. Разумете ли зашто се сада сиромаштво, патња и обесправљеност сма­ трају блаженством? Прокоментаришите ову нову хришћанску перспек­ тиву из које се гледа на људски живот.

Књижевност старог века | 141

d Рекавши да је дошао да испуни закон и пророке, Исус оглашава своју месијанску улогу и успоставља везу између Старог и Новог завета. Јесу ли различити библијски текстови, настајали током више од хиљаду го­ дина, у сагласности? d Запазили сте да је ова беседа писана у једној посебној форми и да наликује песми у прози. Шта чини ритам и тон реченице? Испитајте је­ зик и стил, нарочито инверзију као стилско средство, метафору, анафо­ ру, полисиндетон, апострофу и др. Уочите синтаксичке паралелизме на почетку Беседе на гори. У чему је лепота и снага Христове проповеди?

ПОЈ­МОВ­НИК

уџ бе н

Алегорија (гр. allegorein – сликовито говорити) – про­ ширена метафора; код алегорије се измењено зна­ чење засновано на сличности преноси на веће целине („Имао сам од злата јабуку.“ – Зидање Скадра) или на чи­ таво дело (нпр. басне; Долап, Ракић; Аска и вук, Андрић). У њој препознајемо дословно и пренесено значење.

ра – по­на­вља­ње на кра­ју сти­хо­ва, стро­фа или про­зних ре­че­ни­ца (Ку­пи вој­ске ко­ли­ко ти дра­го / На Ста­ла­ћа кад је те­би дра­го / Удри Ста­лаћ ка­ко ти је дра­го / Ја ти до­бра не дам ни­јед­но­га). За­јед­но са сим­пло­хом и ана­ди­пло­ зом, ове фи­гу­ре чи­не тзв. лир­ске па­ра­ле­ли­зме.

ик е

Бе­се­да – 1. у ан­ти­ци: усме­ни го­вор на­ме­њен пу­бли­ци, вид го­вор­нич­ке ве­шти­не; ве­шти­ном бе­сед­ни­штва ба­ви се ре­то­ри­ка; 2. у сред­њо­ве­ков­ној књи­жев­но­сти на­зив цр­кве­не про­по­ве­ди на би­блиј­ску те­му.

од

за

Ана­фо­ра (гр. anap­ho­ra – на­но­ше­ње, по­на­вља­ње) – у ужем сми­слу озна­ча­ва по­на­вља­ње истих ре­чи на по­чет­ ку уза­стоп­них сти­хо­ва, стро­фа или про­зних ре­че­ни­ца у ни­зу (Ни­ти иде Ку­лин Ка­пе­та­не / Ни­ти иде, ни­ти ће ти до­ћи / Нит’ се на­дај ни­ти га по­гле­дај). Су­прот­но епи­фо­

Сим­пло­ха – стил­ска фи­гу­ра ко­ја на­ста­је спа­ја­њем ана­ фо­ре и епи­фо­ре, при че­му до­ла­зи до по­на­вља­ња и на по­чет­ку и на кра­ју уза­стоп­них сти­хо­ва или ре­че­ни­ца (Ти по­ве­ди хи­ља­ду сва­то­ва / Од хи­ља­де ви­ше ни јед­но­га / Од хи­ља­де ма­ње ни јед­но­га). Ана­ди­пло­за или па­ли­ло­ги­ја – стил­ска фи­гу­ра у ко­јој се јед­на реч или ви­ше ре­чи с кра­ја јед­ног сти­ха или ре­че­ни­це по­на­вља­ју на по­чет­ку на­ред­ног сти­ха или ре­че­ни­це (Ура­ни­ла Ко­сов­ка дје­вој­ка / Ура­ни­ла ра­но у не­де­љу / У не­де­љу при­је јар­ка сун­ца).

За в

Дучо ди Буонинсења, Мадона са анђелима и свецима, 1308–1311. година

142 | Читанка за I разред средњe школe

ТРЕ­БА ЗНА­ТИ И ОВО

Бла­жен­ства У Бе­се­ди на го­ри Хри­стос от­кри­ва апо­сто­ли­ма и оку­пље­ном на­ро­ду де­вет за­по­ве­сти о бла­жен­стви­ма које на известан начин представљају и новозаветни одговор на десет Божијих заповести датих Мојсију на гори Синај. Бла­жен­ства су ле­стви­це ко­ји­ма се уз­ди­же ка Бо­г у. У ових де­вет вр­ ли­на да­та су чо­ве­к у но­ва пра­ви­ла жи­во­та, ­ми­шље­ња, осе­ћа­ња и де­ла­ња. Тај но­ви жи­вот по­чи­ње си­ро­ма­штвом ду­хом, тј. сми­ре­њем Хри­ста ра­ди, а за­вр­ша­ва се стра­да­њем за Хри­ста и веч­ном ра­до­шћу и бла­жен­ством у ра­ју. (Вла­ди­ка Да­ни­ло Кр­стић, Не­ма леп­ше ве­ре од хри­шћан­ске)

За в

од

за

уџ бе н

ик е

1. Бла­же­ни су си­ро­ма­шни ду­хом, јер је њи­хо­во цар­ство не­бе­ско. Си­ро­ ма­шни ду­хом су они ко­ји се­бе сма­тра­ју ма­лим у по­ре­ђе­њу с Бо­гом и ко­ји че­зну да се обо­га­те у Бо­г у и у ње­го­вом цар­ству. То зна­чи ви­де­ти да чо­век не­ма ни­шта што ни­је при­мио од Бо­га, би­ти ли­шен гор­до­сти и ве­ре у сна­г у соп­стве­ног ду­ха. Бла­же­но си­ро­ма­штво је код Ма­те­ја на­зва­но „ду­хов­ним“, јер је то став ума и ср­ца, уве­ре­ње ду­ше. 2. Бла­же­ни су ко­ји пла­чу, јер ће се уте­ши­ти. Бла­же­но пла­ка­ње ра­ди гре­ ха, жа­ло­сно по­ка­ја­ње, су­штин­ско је у ду­хов­ном жи­во­т у. За­вр­ше­так бла­же­ ног пла­ча ни­је оча­ја­ње, или гри­жа са­ве­сти, већ по­ка­ја­ње и спа­се­ње. То је „плач ко­ји иза­зи­ва ра­дост“. 3. Бла­же­ни су крот­ки, јер ће на­сле­ди­ти зе­мљу. Крот­ки су чо­ве­ко­љу­би­ви и ду­го­тр­пљи­ви. Због сво­је кро­то­сти Хри­стос је на­зван Јаг­ње­том Бож­јим. На­ду­ве­ни и ср­ди­ти су про­тив­ност крот­ки­ма. Би­ти кро­так зна­чи би­ти благ и мио, на зло не од­го­ва­ра­ти злим, већ пре­вла­да­ва­ти до­брим. Кро­тост је има­ти чвр­сто уве­ре­ње да је до­бро моћ­ни­је од зла, и да до­бро на кра­ју по­ бе­ђу­је. 4. Бла­же­ни су глад­ни и жед­ни прав­де јер ће се на­си­ти­ти. Глад­ни и жед­ ни прав­де су љу­ди ко­ји тр­пе не­прав­де у све­т у и ко­ји­ма ће сва­ка не­прав­да би­ти на­до­ме­ште­на. Чо­ве­ков жи­вот са­с то­ји се у тра­же­њу, у гла­ди и же­ђи за прав­дом. То је су­штин­ска по­кре­тач­ка си­ла ду­хов­ног жи­во­та и уче­ње Све­тог пи­сма, за­до­вољ­с тво не­пре­кид­ног уз­ра­с та­ња у Бо­г у. 5. Бла­же­ни су ми­ло­сти­ви, јер ће би­ти по­ми­ло­ва­ни. Би­ти ми­ло­стив зна­ чи би­ти као Бог, јер Бог је ми­ло­стив. „Они ће при­ми­ти сто­стру­ко“, ре­као је Го­спод ми­ло­сти­ви­ма. То не зна­чи прав­да­ти не­и­сти­ну и грех, пре­ви­де­ ти не­прав­ду и по­ква­ре­ност, већ зна­чи има­ти са­ми­ло­сти за оне ухва­ће­не у око­ве гре­ха. Што је не­ко све­ти­ји, то је ја­че ње­го­во осе­ћа­ње сопствене несавршености, то је ми­ло­сти­ви­ји пре­ма ту­ђим сла­бо­сти­ма. 6. Бла­же­ни су чи­сти ср­цем, јер ће Бо­га ви­де­ти. Бог тра­жи чо­ве­ ка чи­стог ср­ца. Ду­гим тру­дом и бла­го­да­ћу ср­це се мо­же очи­сти­ти од сва­ке зле ми­сли и же­ље. Би­ти чист ср­цем зна­чи би­ти осло­бо­ђен од све­га што по­ро­бља­ва и по­мра­чу­је ду­шу. Кад је чо­ве­ко­во ср­це чи­сто, оно при­род­но си­ја бож­јом све­тло­шћу, по­што Бог оби­та­ва у ње­го­вој ду­ши. 7. Бла­же­ни су ми­ро­твор­ци, јер ће се си­но­ви­ма Бож­јим на­зва­ти. Хри­ стос је на­зван кне­зом ми­ра. Сва­ко мо­же да­ти оно што сам има, ако има­мо Књижевност старог века | 143

ик е уџ бе н

За в

од

за

мир у сво­јим ду­ша­ма, мо­же­мо га да­ти и дру­ги­ма. Ми­ро­твор­ци су они ко­ји ми­ре за­ва­ђе­не и спа­ја­ју раз­дво­је­но, ко­ји труд свој ула­ж у про­тив ду­ха зла, сва­ђе и раз­до­ра. Тај мир је сло­бо­да од свих бри­га и стра­хо­ва ко­ји по­сто­ји у љу­ди­ма чак и у нај­те­жим си­т у­а­ци­ја­ма, ка­да се стра­да. 8. Бла­же­ни су из­гна­ни прав­де ра­ди, јер је њи­хо­во цар­с тво не­бе­ско. Би­ти го­њен ра­ди прав­де зна­чи би­ти сли­чан Хри­сту и апо­сто­ли­ма. У исто­ри­ји хри­шћан­ства огро­ман је број му­че­ни­ка ко­ји су по­стра­да­ли за прав­ду и на­се­ли­ли Хри­сто­во не­бе­ско цар­ство. Апо­стол Пе­тар пи­ше: „Јер је бо­ље, ако је во­ља Бож­ја, да стра­да­те до­бро чи­не­ћи, не­го зло чи­не­ћи“ (I Пе­тр. III, 17). Ло­по­ве и уби­це та­ко­ђе про­го­не, ипак они ни­су бла­же­ни. 9. Бла­же­ни сте ако вас уза­сра­мо­те и ус­про­го­не и ре­к у про­тив вас сва­ ко­ја­ке рђа­ве ре­чи, ла­ж у­ћи ме­не ра­ди. Ов­де Хри­стос го­во­ри о стра­да­њу ње­го­вих след­бе­ни­ка ње­га ра­ди. Они ће би­ти вре­ђа­ни, кле­ве­та­ни и му­че­ ни, али тре­ба да све пре­тр­пе с не­са­ло­ми­вом ве­ром и на­дом у ње­га, ко­ји ће до­ћи у сво­је вре­ме и за­у­век одво­ји­ти пра­вед­не од не­пра­вед­них. Ни­је, да­кле, бла­жен сва­ки ко­ји под­но­си сра­мо­т у, већ онај ко­га сра­мо­те ра­ди Хри­ста, и то ла­ж у­ћи. Из­го­ва­ра­ју­ћи ове ре­чи Хри­стос је обе­ћао да ће они ко­ји га сле­де би­ти као и он про­го­ње­ни. То је цен­трал­но пред­ска­за­ње Је­ ван­ђе­ља. За­кљу­чак: Ра­дуј­те се и ве­се­ли­те се, јер је ве­ли­ка пла­та ва­ша на не­бе­си­ ма. Ра­дуј­те се у пла­чу, ра­дуј­те се у стра­да­њу, ра­дуј­те се у уми­ра­њу, јер су и нај­бо­љи у људ­ском ро­ду про­шли исти тр­но­вит пут и на­се­ли­ли цар­ство не­ бе­ско. Хри­шћан­ска ра­дост ни­је зе­маљ­ска сре­ћа, за­до­вољ­ство или за­ба­ва, то је „ра­дост у ве­ри“. Ра­дост у Хри­сту иде за­јед­но са стра­да­њем у Хри­сту. Ду­хов­на ра­дост хри­шћа­на, ра­дост му­че­ни­ка, ви­ше је од би­ло че­га дру­гог, не­ви­дљи­ви све­док истин­ске ве­ре и исти­ни­то­сти хри­шћан­ског жи­во­та. (Пре­ма: Све­ти Ни­ко­лај Ве­ли­ми­ро­вић, Ве­ра све­тих и То­мас Хоп­ко, Ду­хов­ност) 144 | Читанка за I разред средњe школe

Но­ви за­вјет Је­ван­ђе­ље по Ма­те­ју Стра­да­ње и вас­кр­се­ње Хри­сто­во

ПРИ­СТУП КЊИ­ЖЕВ­НОМ ДЕ­ЛУ

У

уџ бе н

ик е

про­роч­ким књи­га­ма Ста­рог за­ве­та на­ја­вљу­је се до­ла­зак Бо­гом обе­ћа­ног Ме­си­је ко­ји ће из­ба­ви­ти иза­бра­ни на­род, пред­ска­зу­је се ра­ђа­ње од Да­ви­до­ ве цар­ске ло­зе оно­га ко­ји ће и сам би­ти цар (али не ово­га све­та), као и по­ни­же­ње и стра­да­ње ко­је ће под­не­ти. И док се Је­вре­ји за­у­ста­вља­ју на овом про­ро­чан­ству и не при­хва­та­ју Ису­са Хри­ста као Ме­си­ју, за хри­шћа­не је чи­тав Ста­ри за­вет оче­ ки­ва­ње Хри­ста, Си­на Бож­јег, рођеног од Дјеве Марије ра­ди спа­се­ња све­та. Но­ви за­вет је но­ви са­вез из­ме­ђу Бо­га и љу­ди, за­пе­ча­ћен Хри­сто­вом кр­вљу („Ова ча­ша је но­ви са­вез мо­јом кр­вљу ко­ја се про­ли­ва за вас“, го­во­ри Хри­стос апо­сто­ли­ма уо­чи стра­да­ња). Од­ло­мак из Ма­те­је­вог је­ван­ђе­ља о стра­да­њу и вас­кр­се­њу Хри­ сто­вом кул­ми­на­тив­но је ме­сто чи­та­вог Но­вог за­ве­та и за­лог хри­шћан­ске ве­ре.

за

27. Исус пред Пи­ла­том. Крај Ју­де из­дај­ни­ка, Исус и Ва­ра­ва. Ису­са ши­ба­ју, ру­га­ју му се. Рас­пе­ће и смрт. Ису­сов по­греб.

За в

од

1. А кад би у ју­тру, учи­ни­ше ви­је­ћу сви гла­ва­ри све­ште­нич­ки и ста­ р­је­ши­не на­род­не за Ису­са да га по­г у­бе. 2. И све­зав­ши га од­ве­до­ше, и пре­да­ше га Пон­ти­ју Пи­ла­т у су­ди­ји. 3. Та­да ви­дјев­ши Ју­да из­дај­ник ње­гов да га осу­ди­ше рас­ка­ја се, и по­ вра­ти три­де­сет сре­бр­ни­ка гла­ва­ри­ма све­ште­нич­ки­јем и стар­ је­ши­на­ма. 4. Го­во­ре­ћи: ја са­гри­је­ших што из­да­дох крв пра­ву. А они ре­ко­ше: што ми ма­ри­мо за то? Ти ћеш ви­дје­ти. 5. И ба­цив­ши сре­бр­ни­ке у цр­кви изи­ђе, и оти­де те се обје­си. 6. А гла­ва­ри све­ште­нич­ки узев­ши сре­бр­ни­ке ре­ко­ше: не ва­ља их мет­ну­ти у цр­кве­ну ха­зну, јер је узе­то за крв. 7. Не­го се до­го­во­ри­ше те ку­пи­ше за њих лон­ча­ре­ву њи­ву за гро­бље ко­сти­ма. 8. Од то­га се и про­зва она њи­ва крв­на њи­ва и до да­нас. 9. Та­да се из­вр­ши што је ка­зао про­рок Је­ре­ми­ја го­во­ре­ћи: и узе­ше три­де­сет сре­бр­ни­ка, ци­је­ну ци­је­ње­но­га ко­га су ци­је­ни­ли си­но­ ви Изра­и­ље­ви. 10. И да­до­ше их за њи­ву лон­ча­ре­ву, као што ми ка­за Го­спод.

Књижевност старог века | 145

Пон­ти­је Пи­лат – рим­ски упра­ви­тељ, су­ди­ја Ису­сов Ју­да Иска­ри­от­ски – Ису­сов уче­ник ко­ји га је из­дао за 30 сре­бр­ни­ка ха­зна – бла­гај­на, ри­зни­ца

ви­је­нац од тр­ња – ве­нац укра­шен зла­том и дра­гим ка­ме­њем, знак је цар­ског до­сто­јан­ства; бу­ду­ћи да је Хри­стос осу­ђен као „цар Ју­деј­ски”, тр­нов ве­нац део је ругања рим­ских вој­ни­ка њему тр­ска – уру­че­на Хри­сту ра­ди исме­ва­ња, као вла­дар­ско же­зло, сим­бол вла­сти и пред­вод­ ни­ка на­ро­да

За в

од

за

Гол­го­та – бр­до из­ван зи­ди­на Је­ру­са­ли­ма где су Ри­мља­ни вр­ши­ли по­гу­бље­ња

ик е

скерлетна кабаница – скер­лет је тка­ни­на јар­ коцр­ве­не бо­је; знак ча­сти и бо­гат­ства; скер­лет­ ну ка­ба­ни­цу но­си­ли су ца­ре­ви; вој­ни­ци оде­ ва­ју Хри­ста у скер­лет­ни огр­тач да би му се на­ру­га­ли као са­мо­зва­ном ца­ру

уџ бе н

Пас­ха – глав­ни је­вреј­ски пра­зник ко­јим се про­сла­вља из­ла­зак Је­вре­ја из Егип­та; овај пра­ з­­­­ник про­сла­вља и до­га­ђај ка­да је ан­ђео смр­­­ти, уби­ја­ју­ћи ми­сир­ску де­цу, по­ште­део је­вреј­ске до­мо­ве

11. А Исус ста­де пред су­ди­јом, и за­пи­та га су­ди­ја го­во­ре­ћи: ти ли си цар Ју­деј­ски? А Исус ре­че му: ти ка­жеш. 12. И кад га ту­жа­ху гла­ва­ри све­ште­нич­ки и стар­је­ши­не, ни­шта не од­го­во­ри. 13. Та­да ре­че му Пи­лат: чу­јеш ли шта на те­бе свје­до­че. 14. И не од­го­во­ри му ни на јед­ну ри­јеч та­ко да се су­ди­ја ди­вља­ше вр­ло. 15. А о сва­ком пра­зни­к у Пас­хе би­ја­ше оби­чај у су­ди­је да пу­сти на­ ро­ду по јед­но­га су­жња ко­га они хо­ће. 16. А та­да има­ху знат­но­га су­жња по име­ну Ва­ра­ву. 17. И ка­да се са­бра­ше, ре­че им Пи­лат: ко­га хо­ће­те да вам пу­стим? Ва­ра­ву или Ису­са про­зва­но­га Хри­ста? 18. Јер зна­ди­ја­ше да су га из за­ви­сти пре­да­ли. 19. А кад сје­ђа­ше у су­ду, по­ру­чи му же­на ње­го­ва го­во­ре­ћи: не­мој се ти ни­шта ми­је­ша­ти у суд то­га пра­вед­ни­ка, јер сам да­нас у сну мно­го по­стра­да­ла ње­га ра­ди. 20. И гла­ва­ри све­ште­нич­ки и стар­је­ши­не на­го­во­ри­ше на­род да ишту Ва­ра­ву, а Ису­са да по­г у­бе. 21. А су­ди­ја од­го­ва­ра­ју­ћи ре­че им: ко­га хо­ће­те од ове дво­ји­це да вам пу­стим? А они ре­ко­ше: Ва­ра­ву. 22. Ре­че им Пи­лат: а шта ћу учи­ни­ти с Ису­сом про­зва­ни­јем Хри­ стом? Ре­ко­ше му сви: да се ра­зап­не. 23. Су­ди­ја пак ре­че: а ка­ко је зло учи­нио? А они из гла­са по­ви­ка­ше го­во­ре­ћи: да се ра­зап­не. 24. А кад ви­дје Пи­лат да ни­шта не по­ма­же не­го још ве­ћа бу­на би­ва, узе во­ду те уми ру­ке пред на­ро­дом го­во­ре­ћи: ја ни­је­сам крив у кр­ви ово­га пра­вед­ни­ка: ви ће­те ви­дје­ти. 25. И од­го­ва­ра­ју­ћи сав на­род ре­че: крв ње­го­ва и на нас и на дје­цу на­шу. 26. Та­да пу­сти им Ва­ра­ву, а Ису­са ши­бав­ши пре­да­де да се ра­зап­не. 27. Та­да вој­ни­ци су­диј­ни узе­ше Ису­са у суд­ни­цу и ску­пи­ше на њ сву че­т у вој­ни­ка. 28. И сву­кав­ши га обу­ко­ше му скер­лет­ну ка­ба­ни­цу. 29. И опле­тав­ши ви­је­нац од тр­ња мет­ну­ше му на гла­ву, и да­до­ше му тр­ску у де­сни­цу; и клек­нув­ши на ко­ље­на пред њим ру­га­ху му се го­во­ре­ћи: здра­во ца­ре Ју­деј­ски! 30. И пљу­нув­ши на њ узе­ше тр­ску и би­ше га по гла­ви. 31. И кад му се на­ру­га­ше, сву­ко­ше с ње­га ка­ба­ни­цу, и обу­ко­ше га у ха­љи­не ње­го­ве, и по­ве­до­ше га да га ра­зап­ну. 32. И из­ла­зе­ћи на­ђо­ше чо­вје­ка из Ки­ри­не по име­ну Си­мо­на и на­тје­ ра­ше га да му по­не­се крст. 33. И до­шав­ши на мје­сто ко­је се зо­ве Гол­го­та, то јест ко­штур­ни­ца,

146 | Читанка за I разред средњe школe

Рукописно јеванђеље по Матеју, XVI век

За в

од

за

уџ бе н

ик е

34. Да­до­ше му да пи­је оцат по­ми­је­шан са жу­чи, и оку­сив­ши не хтје­ де да пи­је. 35. А кад га ра­за­пе­ше, раз­ди­је­ли­ше ха­љи­не ње­го­ве ба­цив­ши коц­ке. 36. И сје­ђа­ху те га чу­ва­ху. 37. И мет­ну­ше му ви­ше гла­ве кри­ви­цу ње­го­ву на­пи­са­ну: ово је Исус цар Ју­деј­ски. 38. Та­да рас­пе­ше с њим два хај­ду­ка, јед­но­га с де­сне а јед­но­га с ли­је­ве стра­не. 39. А ко­ји про­ла­жа­ху ху­ља­ху на њ ма­шу­ћи гла­ва­ма сво­ји­ма, 40. И го­во­ре­ћи: ти ко­ји цр­кву раз­ва­љу­јеш и за три да­на на­чи­њаш по­мо­зи сам се­би; ако си син Бо­жиј, си­ђи с кр­ста. 41. А та­ко и гла­ва­ри све­ште­нич­ки с књи­жев­ни­ци­ма и стар­је­ши­на­ма под­сми­је­ва­ју­ћи се го­во­ра­ху: 42. Дру­ги­ма по­мо­же, а се­би не мо­же по­мо­ћи. Ако је цар Изра­и­љев, не­ка си­ђе сад с кр­ста па ће­мо га вје­ро­ва­ти. 43. Он се уздао у Бо­га: не­ка му по­мо­же сад, ако му је по во­љи, јер го­во­ра­ше: ја сам син Бо­жиј. 44. Та­ко исто и хај­ду­ци ра­за­пе­ти с њим ру­га­ху му се. 45. А од ше­сто­га са­ха­та би та­ма по свој зе­мљи до са­ха­та де­ве­то­га. 46. А око де­ве­то­га са­ха­та по­ви­ка Исус иза гла­са го­во­ре­ћи: Или! Или! Ла­ма са­вах­та­ни? То јест: Бо­же мој! Бо­же мој! За­што си ме оста­вио? 47. А не­ки од они­јех што ста­ја­ху он­дје чув­ши то го­во­ра­ху: овај зо­ве Или­ју. 48. И од­мах отр­ча је­дан од њих те узе сун­ђер, и на­пу­ни оц­та, па на­ та­че на тр­ску, те га по­ја­ше. 49. А оста­ли го­во­ра­ху: ста­ни да ви­ди­мо хо­ће ли до­ћи Или­ја да му по­мо­же. 50. А Исус опет по­ви­ка иза гла­са, и ис­пу­сти ду­шу. 51. И гле, за­вјес цр­кве­ни раз­дри­је се на дво­је од гор­ње­га кра­ја до до­ње­га; и зе­мља се по­тре­се, и ка­ме­ње се рас­па­де. 52. И гро­бо­ви се отво­ри­ше, и уста­ше мно­га ти­је­ла Све­ти­јех ко­ји су по­мр­ли. 53. И иза­шав­ши из гро­бо­ва по вас­кр­се­ни­ју ње­го­вом уђо­ше у Све­ти град и по­ка­за­ше се мно­ги­ма. 54. А ка­пе­тан и ко­ји с њим чу­ва­ху Ису­са ви­дјев­ши да се зе­мља тре­се и шта би, по­пла­ши­ше се вр­ло го­во­ре­ћи: за­ис­ та овај би­ја­ше син Бо­жиј. 55. И он­дје би­ја­ху и гле­да­ху из да­ле­ка мно­ге же­не ко­је су ишле за Ису­сом из Га­ли­ле­је и слу­жи­ле му. 56. Ме­ђу ко­ји­ма би­ја­ше Ма­ри­ја Маг­да­ли­на и Ма­ри­ја ма­ти Ја­ко­вље­ва и Јо­си­ји­на и ма­ти си­но­ва Зе­ве­де­је­ви­јех.

Књижевност старог века | 147

хај­ду­ци – ов­де у зна­че­њу раз­бој­ни­ци Или­ја Те­сви­ћа­нин – ста­ро­за­вет­ни про­рок мно­ге же­не ко­је су ишле за Ису­сом из Га­ли­ле­ је и слу­жи­ле му – ми­ро­но­си­це; на­зва­не су по ми­ру ко­јим су хте­ле да пре­ма­жу те­ло Хри­сто­во у гро­бу; ово име но­се и за­то што су би­ле пр­ ве бла­го­ве­сни­це Хри­сто­вог вас­кр­се­ња и што су по­вра­ти­ле мир у на­ро­ду и ме­ђу Хри­сто­вим уче­ни­ци­ма ка­да је Хри­стос из­дах­нуо на кр­сту Га­ли­ле­ја – се­вер­на област у Па­ле­сти­ни за­пад­ но од Јор­да­на; Исус је до­шао из Га­ли­ле­је, где је про­вео де­тињ­ство и мла­дост Ма­ри­ја Маг­да­ли­на – же­на из ко­је је Хри­стос ис­те­рао се­дам де­мо­на, ро­дом из Маг­да­ле; из за­хвал­ности пра­ти­ла је Го­спо­да и слу­жи­ла му сво­јим има­њем

уџ бе н

ик е

57. А кад би у ве­че, до­ђе чо­вјек бо­гат из Ари­ма­те­је, по име­ну Јо­сиф, ко­ји је та­ко­ђер био уче­ник Ису­сов. 58. Овај при­сту­пив­ши к Пи­ла­т у за­мо­ли га за ти­је­ло Ису­со­во. Та­да Пи­лат за­по­вје­ди да му да­ду ти­је­ло. 59. И узев­ши Јо­сиф ти­је­ло за­ви га у плат­но чи­сто. 60. И мет­ну га у но­ви свој гроб што је био исје­као у ка­ме­ну; и на­ва­ лив­ши ве­ли­ки ка­мен на вра­та од гро­ба оти­де. 61. А он­дје би­ја­ше Ма­ри­ја Маг­да­ли­на и дру­га Ма­ри­ја, и сје­ђа­ху пре­ ма гро­бу. 62. Сју­тра­дан пак по пет­к у са­бра­ше се гла­ва­ри све­ште­нич­ки и фа­ ри­се­ји код Пи­ла­та, 63. И ре­ко­ше: го­спо­да­ру! Ми се опо­ме­ну­смо да овај ла­жа ка­за још за жи­во­та: по­сли­је три да­на ус­та­ћу. 64. За­то за­по­вје­ди да се утвр­ди гроб до тре­ће­га да­на да не до­ђу ка­ко уче­ни­ци ње­го­ви но­ћу и да га не укра­ду и не ка­ж у на­ро­ду: уста из мр­тви­јех; и би­ће по­шљед­ња при­је­ва­ра го­ра од пр­ве. 65. Ре­че им Пи­лат: ево вам стра­же, па иди­те те утвр­ди­те ка­ко зна­те. 66. А они оти­шав­ши са стра­жом утвр­ди­ше гроб и за­пе­ча­ти­ше ка­мен. 28. Ису­сов вас­крс. Вас­кр­сну­ли се ја­вља уче­ни­ци­ма. За­по­ви­јест о кр­шта­ва­њу сви­јех на­ро­да.

за

За в

од

ан­ђео Го­спод­њи – Бож­ји ве­сник, гла­сник; бес­ те­ле­сно ду­хов­но би­ће у слу­жби Бож­јој

1. А по ве­че­ру су­бот­ном на осви­так пр­во­га да­на не­дје­ље до­ђе Ма­ ри­ја Маг­да­ли­на и дру­га Ма­ри­ја да огле­да­ју гроб. 2. И гле, зе­мља се за­тре­се вр­ло; јер ан­ђео Го­спод­њи си­ђе с не­ба, и при­сту­пив­ши од­ва­ли ка­мен од вра­та гроб­ни­јех и сје­ђа­ше на ње­му. 3. А ли­це ње­го­во би­ја­ше као му­ња, и оди­је­ло ње­го­во као сни­јег. 4. И од стра­ха ње­го­ва уз­дрк­та­ше се стра­жа­ри, и по­ста­до­ше као мр­тви. 5. А ан­ђео од­го­ва­ра­ју­ћи ре­че же­на­ма: не бој­те се ви; јер знам да Ису­ са рас­пе­то­га тра­жи­те. 6. Ни­је ов­дје: јер уста­де као што је ка­зао. Хо­ди­те да ви­ди­те мје­сто гдје је ле­жао Го­спод. 7. Па иди­те бр­же те ка­жи­те уче­ни­ци­ма ње­го­ви­јем да је устао из мр­ тви­јех. И гле, он ће пред ва­ма оти­ћи у Га­ли­ле­ју; та­мо ће­те га ви­дје­ти. Ето ја вам ка­зах. 8. И из­иш ­ ав­ши бр­зо из гро­ба са стра­хом и ра­до­сти ве­ли­ком по­те­ ко­ше да ја­ве уче­ни­ци­ма ње­го­ви­јем. 9. А кад иђа­ху да ја­ве уче­ни­ци­ма ње­го­ви­јем, и гле, сре­те их Исус го­ во­ре­ћи: здра­во! А оне при­сту­пив­ши ухва­ти­ше се за но­ге ње­го­ве и по­кло­ни­ше му се.

148 | Читанка за I разред средњe школe

уџ бе н

ик е

10. Та­да ре­че им Исус: не бој­те се, иди­те те ја­ви­те бра­ћи мо­јој не­ка иду у Га­ли­ле­ју; и та­мо ће ме ви­дје­ти. 11. А кад иђа­ху, гле, не­ки од стра­жа­ра до­ђо­ше у град и ја­ви­ше гла­ва­ ри­ма све­ште­нич­ки­јем све што се до­го­ди­ло. 12. И они са­став­ши се са стар­је­ши­на­ма учи­ни­ше ви­је­ћу, и да­до­ше вој­ни­ци­ма до­вољ­но но­ва­ца 13. Го­во­ре­ћи: ка­жи­те: уче­ни­ци ње­го­ви до­ђо­ше но­ћу и укра­до­ше га кад смо ми спа­ва­ли. 14. И ако то чу­је су­ди­ја, ми ће­мо ње­га уми­ри­ти, и на­чи­ни­ти да ва­ма ни­шта не бу­де. 15. А они узев­ши нов­це учи­ни­ше као што су на­у­че­ни би­ли. И раз­ гла­си се ова ри­јеч по Је­вре­ји­ма и до да­нас. 16. А је­да­на­ест уче­ни­ка оти­до­ше у Га­ли­ле­ју у го­ру ку­да им је ка­зао Исус. 17. И кад га ви­дје­ше, по­кло­ни­ше му се; а јед­ни по­сум­ња­ше. 18. И при­сту­пив­ши Исус ре­че им го­во­ре­ћи: да­де ми се сва­ка власт на не­бу и на зе­мљи. 19. Иди­те да­кле и на­у­чи­те све на­ро­де кр­сте­ћи их ва име Оца и Си­на и Све­то­га Ду­ха. 20. Уче­ћи их да све др­же што сам вам за­по­ви­је­дао; и ево ја сам с ва­ма у све да­не до свр­шет­ка ви­је­ка. Амин.

ИН­ТЕР­ПРЕ­ТА­ЦИ­ЈА

За в

од

за

Пре­вео Вук Сте­фа­но­вић Ка­ра­џић Из­вор: Но­ви за­вјет, СПЦ, Бе­о­град, 1996.

d Јеванђеље се често одређује као прича о Христовом страдању. Какав значај и улогу има ова драматична и потресна епизода? Издвојте најва­ жније мотиве и тачке сижеа у наведеном одломку. d Обратите пажњу на све фазе Христовог страдања. Шта треба да оз­ наче венац, трска и скерлетна кабаница? Која је „кривица“ исписана на крсту изнад његове главе? d Како се према Христу односи народ, како судије, а како његови след­ беници и ученици? Откуд толика мржња првосвештеника, књижевника и фарисеја према Христу? Зашто су војници и окупљени народ тако окрут­ ни и острашћени? Да ли се неко издваја? Изведите закључке о снази зла и суровости људске природе. d Како реагују људи, а како природа на Христово страдање? Шта нам то јеванђелиста говори о људима са разумом, а шта о несловесној природи? d Си­мон Ки­ри­не­јац и Јо­сиф из Ари­ма­те­је раз­ли­к у­ју се од су­ро­ве го­ми­ ле. Ка­кав је њи­хов од­нос пре­ма Хри­сто­вом стра­да­њу?

Књижевност старог века | 149

Исус Христос, Аја Софија, XIII век

АКО ЖЕЛИТЕ ВИШЕ

за

Распеће, фреска, манастир Студеница, XIII век

d Како на ритам и тон приповедања утиче понављање везника И и А, најчешће на почетку реченице? Која фигура је у питању? То је једна од одлика библијскогог наративног стила. d Да ли је Христос испунио заповести дате људима у Беседи на гори или је одступио од њих? На основу знања стечених током школовања, прокоментаришите у чему видите специфичност хришћанства у односу на друге религије.

уџ бе н

Па­ра­бо­ла (гр. pa­ra­bo­le – упо­ре­ђи­ва­ ње) – књи­жев­на вр­ста срод­на ба­сни и але­го­ри­ји; при­ча са пре­не­се­ним зна­че­њем у ко­јој се не­ка иде­ја (исти­ на) пре­но­си пу­тем упо­ре­ђи­ва­ња са кон­крет­ним жи­вот­ним са­др­жа­јем. Са ба­сном је слич­на по то­ме што по­ла­зи од из­ми­шље­ног и иде ка по­у­ци, али су ов­де ју­на­ци љу­ди а не жи­во­ти­ње. По­ ен­та ба­сне је очи­глед­на, док па­ра­бо­ла че­сто зах­те­ва до­дат­но ту­ма­че­ње. За раз­ли­ку од але­го­ри­је ко­ја раз­ви­ја па­ ра­ле­ли­зам у свим по­је­ди­но­сти­ма при­ че, па­ра­бо­ла тек це­ли­ном оства­ру­је сми­сао. Нај­по­зна­ти­је су Хри­сто­ве но­ во­за­вет­не па­ра­бо­ле (о блуд­ном си­ну, се­ја­чу и се­ме­ну, ви­но­гра­да­ри­ма и сл.).

d Ока­рак­те­ри­ши­те ли­ко­ве из­дај­ни­ка Ју­де и су­ди­је Пи­ла­та. Ко је Ју­да, за­што из­да­је Хри­ста и шта га по­сле све­га на­во­ди на са­мо­у­би­ство? За­што Ри­мља­нин Пи­лат окле­ва да осу­ди Хри­ста? За­што му не­до­ста­је хра­брост да по­сту­пи по оно­ме што ми­сли и осе­ћа? Шта зна­чи „Ју­дин по­љу­бац”, а шта Пи­ла­то­во (и пи­ла­тов­ско) „пра­ње ру­к у”? d Ка­ко Исус под­но­си стра­да­ње? Чи­ме иза­зи­ва ди­вље­ње и по­што­ва­ње? Про­т у­ма­чи­те мол­бу ко­ју из­го­ва­ра у Лу­ки­ном је­ван­ђе­љу, док му се ру­га­ју и рас­пи­њу га: „Оче, опро­сти им, јер не зна­ју шта чи­не.” Ка­ко сте схва­ти­ли Хри­сто­ве по­след­ње ре­чи: „Бо­же мој, Бо­же мој! За­што си ме оста­вио?” У че­му је значај ње­го­ве жр­тве за љу­де? Хри­стос је Бог ко­ји је до­шао ме­ђу љу­де – је ли стра­дао као Бог или као чо­век? d Ко су же­не ми­ро­но­си­це и за­што до­ла­зе на Хри­стов гроб? За­што се Исус нај­пре њи­ма ја­вља? Ка­да се ја­ви уче­ни­ци­ма у Га­ли­ле­ји, по­у­чи­ће их шта да чи­не. За­што је овај мо­ме­нат ва­жан за исто­ри­ју хри­шћан­ства?

ик е

ПОЈ­МОВ­НИК

За в

од

У па­ра­бо­ли о ца­ри­ни­ку и фа­ри­се­ју из Је­ван­ђе­ља по Лу­ки (18: 10–14) уо­чи­ ће­те од­ли­ке Хри­сто­вих па­ра­бо­ла и па­ра­бо­ле као вр­сте: Два чо­вје­ка уђо­ше у храм да се мо­ле Бо­гу, је­дан фа­ри­сеј а дру­ги ца­ри­ ник. Фа­ри­сеј ста­де и мо­ља­ше се у се­би ова­ко: „Бо­же, хва­ла ти што ни­сам као оста­ли љу­ди: гра­бљив­ци, не­пра­вед­ни­ци, пре­љуб­ни­ци или као овај ца­ри­ник. По­стим два­пут у сед­ми­ци; да­јем де­се­так од све­га што стек­нем.“ А ца­ри­ник из­да­ле­ка ста­ја­ше, и не хтје­де ни очи­ју уз­диг­ну­ти не­бу, не­го се би­ја­ше у пр­са сво­ја го­во­ре­ћи: „Бо­же, ми­ло­стив бу­ди ме­ни гр­је­шно­ме!“ Ка­жем вам, овај оти­де оправ­дан до­му сво­ме, а не онај. Јер сва­ки ко­ји се­бе уз­ви­су­је по­ни­зи­ће се, а ко­ји се­бе по­ни­зу­је уз­ви­си­ће се.

СТВА­РА­ЛАЧ­КА РА­ДИ­О­НИ­ЦА При­ме­ни­те сте­че­на зна­ња из књи­жев­но­сти у ту­ма­че­њу де­ла ли­ков­не умет­но­сти. Ова ана­ли­за по­слу­жи­ће вам и као од­ли­чан увод у књи­жев­ност сред­њег ве­ка. Мно­ги би­блиј­ски мо­ти­ви на­шли су сво­ју об­ра­ду у ли­ков­ној умет­но­сти сред­њег ве­ка. По­ве­жи­те сту­де­нич­ко Рас­пе­ће са сли­ком рас­пе­ћа из је­ван­ђе­ља. Ко оста­је по­ред рас­пе­тог Хри­ста? Шта вам ка­зу­ју њи­хо­ва ли­ца? На фре­сци ви­ди­мо ли­ко­ве ко­је Ма­теј не по­ми­ње, али се јављају код других јеванђелиста. Сву­да око Хри­ста је зве­зда­но не­бо. За­што је Хри­сто­во рас­пе­ће ко­смич­ки до­га­ђај веч­ног тра­ја­ња? Ло­ба­ња ис­под Хри­сто­вих но­гу при­па­да пра­о­цу Ада­му. Об­ја­сни­те сим­бо­лич­ко зна­че­ње овог де­та­ља (по­мо­ћи ће вам текст Хри­стос – Но­ви Адам са стр. 151.)

АКО ЖЕЛИТЕ ВИШЕ

ТРЕ­БА ЗНА­ТИ И ОВО

Про­на­ђи­те у прочитаном одломку из јеванђеља опис ан­ђе­ла ко­ји ми­ро­ но­си­ца­ма ја­вља ра­до­сну вест о вас­кр­ се­њу. За­што ан­ђео се­ди на отво­ре­ном пра­зном гро­бу? Шта бла­го­ве­сти? Проучите ње­гов лик на чу­ве­ној фре­сци из Ми­ле­ше­ве. Шта ову фре­ску чи­ни та­ко из­у­зет­ном и свр­ста­ва је у нај­ви­ше до­ ме­те европ­ске умет­но­сти.

ик е

Из­дај­ство Ју­ди­но. – Он је знао да пред со­бом има Бо­га. То са­зна­ње је буд­но и по­што га је из­дао („ја са­гре­ших што из­да­дох крв не­ви­ну“). Али у то­ме је и стра­хо­та Ју­ди­ног бо­го­и­здај­ства, срж ње­го­ве тра­ге­ди­је: он ба­ца сре­ бр­ни­ке у хра­му, „изи­ђе, и оти­де те се обе­си“. Све то до­ка­зу­је да ни­је ви­део из­ла­за из свог гре­ха, што га је на­ве­ло да по­сле пр­вог гре­ха – бо­го­у­би­ства, по­чи­ни и дру­ги – са­мо­у­би­ство. Ми­ро­но­си­це. – Две Ма­ри­је су Бо­го­мај­ка и Маг­да­ли­на. Њи­хо­ва све­та љу­бав и рев­ност на­гра­ђе­на је оним чи­ме није ни­ко од људ­ских би­ћа, ни­ко ни­је та­ко очи­гле­дан све­док вас­кр­се­ња Хри­сто­вог као две Ма­ри­је. Гроб је сим­бол и ме­сто нај­ве­ћег стра­ха и ужа­са, цар­ство смр­ти. Али у гро­бу Хри­ сто­вом све се ме­ња: па­као по­ста­је рај, ужас ус­хи­ће­ње, смрт се по­вла­чи у не­би­ће, и ње­но ме­сто за­у­зи­ма бе­смрт­ност. Две све­те Ма­ри­је удо­сто­ји­ле су се нај­ве­ће бла­го­ве­сти... (Све­ти Ју­стин По­по­вић, Ту­ма­че­ње Је­ван­ђе­ља по Ма­те­ју)

од

за

уџ бе н

Пи­лат пе­ре ру­ке. – Оп­т у­жба, по ко­јој је Хри­стос нај­зад осу­ђен, би­ла је на­вод­но иза­зи­ва­ње по­ли­тич­ког не­ми­ра ти­ме што је твр­дио да је „цар ју­деј­ски“. И прем­да се ово са­мо­зва­ње ни­ка­да ни­је по­ја­ви­ло у ње­го­вим го­ во­ри­ма, он је ипак че­сто го­во­рио о Цар­ству Бож­јем као о свр­си сво­је слу­ ж­­бе, и та­кав реч­ник, на­ро­чи­то у Га­ли­ле­ји, мо­рао је иза­зи­ва­ти по­до­зре­ње. Пон­ти­је Пи­лат га и про­тив сво­је са­ве­сти, пре­да­је на би­че­ва­ње и рас­пе­ће. Он је на су­ду три пу­та по­ку­шао да за­шти­ти Хри­сто­ву не­ви­ност, па је, шта­ви­ше, хтео ко­нач­ну пре­су­ду да пре­пу­сти је­вреј­ској вла­сти, бу­ду­ћи да је осу­ђе­ни био Га­ли­ле­јац. По­што му то не по­ла­зи за ру­ком, бо­је­ћи се за свој по­ло­жај, за­по­ве­дио је да се Исус би­чу­је и, оправ­ши ру­ке пред на­ро­дом (сим­бо­лич­но по­ри­ца­ње уче­шћа у зло­чи­ну) и још јед­ном из­ја­вив­ши да је „не­вин у кр­ви ово­га пра­вед­ни­ка“, пре­да­је га раз­ја­ре­ној го­ми­ли да га ра­зап­не. (Радомир Б. Ракић, Би­блиј­ска ен­ци­кло­пе­ди­ја)

За в

Хри­стос – Но­ви Адам. – Од пр­во­род­ног гре­ха и из­гна­ња пра­ро­ди­ те­ља из ра­ја, чо­ве­чан­ство и чи­тав ство­ре­ни свет ва­пе за по­нов­ним ус­по­ ста­вља­њем на­ру­ше­ног од­но­са са Бо­гом. Али све што ни­је ис­пу­нио пр­ви чо­век, за ње­га је ис­пу­нио ова­пло­ће­ни но­во­за­вет­ни Бог ко­ји је по­стао те­ло, Исус Хри­стос. Он је по­шао на пут ка чо­ве­к у, и ако је то за чо­ве­ка био пут уз­ла­же­ња, за Бо­га је то био пут сми­ре­ног си­ла­же­ња, оси­ро­ма­ше­ња, уни­ же­ња и стра­да­ња. Све­ти оци на­зва­ли су Хри­ста дру­гим Ада­мом. Адам је био пра­сли­ка Хри­ста, али по кон­тра­сту: као што је овај за оне ко­ји су од ње­га на­ста­ли, иа­ко ни­су је­ли од др­ве­та, по­стао узрок смр­ти уве­де­не кроз ку­ша­ње, та­ко је Хри­стос по­стао пут спа­се­ња. Ма­ли број љу­ди при­мио је дру­гог Ада­ма (Христа) и по­ве­ро­вао у ње­га. Исус ко­ји се ова­пло­тио, стра­дао и вас­кр­сао по­стао је „Ју­де­ји­ма са­бла­зан“ и „Је­ли­ни­ма (Гр­ци­ма) лу­дост“. У очи­ма пра­ во­вер­ног Ју­де­ја Исус је за­и­ста скан­да­ло­зна фи­г у­ра, с об­зи­ром на то да је об­ја­вљи­вао се­бе за Бо­га и гра­дио се јед­нак Бо­г у (Јн. 5, 18), што је би­ло схва­ та­но као бо­го­ху­ље­ње. За Је­ли­не, пак, хри­шћан­ство је би­ло лу­дост због то­га што је је­лин­ска ми­сао за све тра­жи­ла ло­гич­ко и ра­ци­о­нал­но об­ја­шње­ње и ни­је има­ла сна­ге да по­зна Бога који страда и умире. (Ила­ри­он Ал­фе­јев, Тај­на ве­ре)

Књижевност старог века | 151

Ан­ђео на Хри­сто­вом гро­бу, Ми­ле­ше­ва, XI­II век (део ком­по­зи­ци­је Ми­ро­но­си­це на Хри­сто­вом гро­бу из цр­кве Ваз­не­се­ња Хри­сто­вог) А ли­це њего­во би­ја­ше као му­ња, и оди­је­ло ње­го­во би­је­ло као сни­јег. (Мт. 28: 3)

ЗАНИМЉИВОСТ Први сателитски пренос видео-сигнала 1962. између Европе и Америке одаслао је слику милешевског анђела као први поздрав Европљана Американцима. Нешто касније исти сигнал је послат у свемир према могућим ванземаљским облицима живота. Анђео на христовом гробу из Милешеве одабран је и за ову прилику јер је постао широм света познат као симбол свеколиког мира.

уџ бе н

ПРИ­СТУП КЊИ­ЖЕВ­НОМ ДЕ­ЛУ

Ј

за

уначки еп Илијада, најстарије дело хеленске књижевности, носи име по Илију, што је други назив града Троје. Садржај је узет из прича о Тројанском рату, али дело не тематизује читав рат, већ догађаје који су се одиграли током 51 дана у де­ сетој, завршној години рата. Тема дела је Ахилејева срџба и њене злокобне последице, а реч је заправо о два Ахилејева гнева – најпре према Ахејцима, јер му је Агамемнон отео робињу Брисеиду, а потом према Тројанцима, односно према Хектору, због убиства Па­ трокла. Тако срџба постаје средишњи мотив који пресудно утиче на развој радње и око ког се групишу други мотиви. Илијада има нешто мање од 16.000 стихова подељених у 24 певања. Садржај спева. – Илијада значи: песма о граду Илију, па би, према наслову, то био спев о бојевима око Илија, о дугој десетогодишњој опсади, коначном заузећу и разорењу града, али Илијада то није. Овде укратко наводимо главна збивања епа. Сукоб између Агамемнона и Ахилеја настаје пошто је Агамемнон морао да врати своју робињу Хрисеиду оцу, тројанском свештенику Хрису, који је измолио Аполона да грчке освајаче похара куга. Да намири губитак и освети се Ахилеју зато што је захтевао да се свештеникова кћер врати, Агамемнон узима Ахилову најмилију робињу Брисеиду, коју је овај добио приликом поделе плена. После свађе с Агамемноном Ахилеј, јавно увређен, повлачи се из борбе. Пошто Ахилеја више нема на бојишту, ахејска војска страда. Ахилејев прија­ тељ Патрокло узима његову опрему и том обманом натера Тројанце на узмицање. Главни тројански јунак Хектор убија Патрокла, а Ахилеј, тешко погођен смрћу пријатеља, враћа се у бој и усмерава свој гнев на Хектора. Бог Хефест, на молбу Ахилејеве мајке, богиње Тетиде, кује јунаку ново оружје. У јеку битке Ахилеј убија Хектора, везује његово тело за бојна кола и вуче га данима око зидина Троје. На крају спева тројански краљ Пријам долази да откупи тело свог сина Хектора. Ахи­ леј попушта сећајући се свог оца. Спев се завршава свечаним сахрањивањем Хек­ тора у Троји и примирјем.

За в

од

Хомер Иако се сматра једним од највећих уметника свих времена, не можемо са сигурношћу рећи ко је Хомер био, када је живео, чак ни да ли је заиста постојао и испевао Илијаду и Одисеју и многа друга дела која су му приписи­ вана. Његово постојање у антици није довођено у питање. Постојало је више Хомерових биографија, а седам градо­ ва се отимало о звање његовог родног града. Већина савремених истражи­ вача не сумња да је Хомер постојао. Иако смо суочени са чињеницом да се о њему не зна ништа поуздано, леген­ де га описују као слепог песника који казује своје песме уз лиру. Питање Хомеровог ауторства (хо­ мерско питање) зачето је у позноан­ тичко доба, разгорело се у XVIII веку и подстакло настанак хиљада дела на ту тему у наредна два века. Истраживачи су се поделили на аналитичаре, који су заступали мишљење да поједини делови епова потичу од различитих аутора, и унитаристе, који су брани­ ли јединство оба епа и Хомерово ау­ торство, поткрепљујући то анализом доследног и јединственог Хомеровог стилa.

ик е

ХО­МЕР ИЛИ­ЈА­ДА (од­лом­ци)

Тро­јан­ски рат – сма­тра се да је у ње­му ра­зо­ рен град–др­жа­ва Тро­ја (у Ма­лој Ази­ји); у са­ вре­ме­ној на­у­ци пре­те­же ми­шље­ње да је рат, ко­ји је у пре­да­њу и по­е­зи­ји до­био мит­ско обе­ леж­је, во­ђен у XII ве­ку п. н. е.

152 | Читанка за I разред средњe школe

То је окосница Илијаде. Сви остали догађаји, укључујући ту и причу о „јабу­ ци раздора”, отмици Лепе Јелене и почетку, као и крају рата, дати су у виду дигре­ сија, епизода, ретардација, ретроспектива и антиципација, што композицију епа чини јединственом и пуном епске драматичности. Да створи ову несравњиву и сложену слику старог хеленског света, Хомеру су као грађа послужиле мито­ логија, религија и историја. Његови епови постали су извор сазнања о животу, религији, обичајима и моралу старих Грка.

Пр­во пе­ва­ње (од­ло­мак)

Тро­јан­ски рат има ко­ре­не у при­чи о вен­ча­њу Ахи­ле­је­вих ро­ди­те­ља Пе­ ле­ја и Те­ти­де. Њи­хо­вом вен­ча­њу при­ су­ство­ва­ли су сви олим­пски бо­го­ви осим Ери­де, бо­ги­ње не­сло­ге и сва­ђе. Да би се осве­ти­ла, Ери­да до­ла­зи не­ по­зва­на и на тр­пе­зу спу­шта ја­бу­ку ко­ја ће, по пре­да­њу, по­ста­ти раз­лог из­би­ ја­ња Тро­јан­ског ра­та. На ја­бу­ци пи­ше: „Нај­леп­шој”, а Хе­ра, Афро­ди­та и Ате­на се над­ме­ћу за то зва­ње. Зевс из­бе­га­ва да пре­су­ди у тој рас­пра­ви, већ за­да­ так пре­но­си на Па­ри­са, ко­ји од­лу­чу­је да ја­бу­ка при­пад­не Афро­ди­ти, бо­ги­њи љу­ба­ви. Она га због то­га на­гра­ђу­је та­ ко што му по­ма­же да из Спар­те от­ме Ме­не­ла­је­ву же­ну, Ле­пу Је­ле­ну. Из­раз „ја­бу­ка раз­до­ра” по­стао је си­ но­ним за узрок су­ко­ба.

уџ бе н

ик е

Пр­во пе­ва­ње отва­ра еп и кључ је за ње­го­во раз­у­ме­ва­ње. Или­ја­да за­по­ чи­ње ин­во­ка­ци­јом му­за и из­ве­шта­јем о де­ша­ва­њу у ахеј­ском та­бо­ру: свађа између Агамемнона и Ахилеја започиње када Агамемнон нате­ ра Ахилеја да врати робињу Брисеиду, коју је добио као ратни плен.

ЗАНИМЉИВОСТ

Обраћање Музи

од

за

Гњев ми, бо­ги­њо, пе­вај, Ахи­ле­ја Пе­ле­ју си­на, зло­срећ­ни што­но Ахеј­це у хи­ља­де ува­ли ја­да, ду­ше пак мно­гих ју­на­ка ја­ких по­сла Аи­ду, а њих учи­ни са­ме да бу­ду пљач­ка за пси­не и још го­зба за пти­це – и та­ко се Ди­во­ва во­ља вр­ши­ла – от­кад се оно у сва­ђи раз­и­шли би­ли Атре­јев син, ју­на­ци­ма во­ђа, и див­ни Ахи­леј.[...]

За в

Агамемнон и Ахилеј у свађи. Ахилеј се повлачи из борбе. Њега погледав мрко проговори брзац Ахилеј: „Бестидниче, лукави грабљивче, како ће теби наредбе слушати твоје Ахејац икоји радо, ил’ да отиде на пут ил’ храбро у борби се бије? Нисам ја овамо дош’о са копљаницима да се Бијем с Тројанцима, јер ми ништа скривили нису; [...] него се, бестидниче, за тобом дигосмо да се радујеш, теби враћасмо част и Менелају, псето, Међу Тројанцем, то намаш на уму и не хајеш за то [...] А сада идем у Фтију, јер заиста, много је боље кући се вратит’ у лађах узвијених, не мислим више овде да вређан благо и богатство теби гомилам.” Њему јунацима краљ Агамемнон одговори на то: Књижевност старог века | 153

Ахи­леј – пред­вод­ник пле­ме­на Мир­ми­до­на­ ца и нај­ве­ћи грч­ки ју­нак; син бо­ги­ње Те­ти­де и кра­ља Пе­ле­ја; мај­ка је по­ку­ша­ла да га учи­ ни не­ра­њи­вим уро­нив­ши га у ре­ку Стикс, ко­ја де­ли жи­ве од мр­твих, притом га је др­жа­ла за пе­ту, па је она оста­ла је­ди­но ра­њи­во ме­сто на Ахи­ле­је­вом те­лу; по­ги­нуо је пред крај Тр­о­јан­ ског ра­та, Па­рис га је по­го­дио стре­лом ко­ју је усме­рио Апо­лон; из­раз „Ахи­ло­ва пе­та” озна­ча­ ва сла­бу тач­ку, коб­ну сла­бост Аид (Хад) – бог под­зем­ног све­та Ахеј­ци – хе­лен­ске рат­ни­ке под Тро­јом Хо­мер нај­че­шће на­зи­ва Ахеј­ци­ма, Да­нај­ци­ма и Ар­гив­ ци­ма; име Хе­ле­ни тек је доц­ни­је узе­то за на­зив ста­ро­грч­ких пле­ме­на Агамемнон – владар Микене и Менелајев брат; сазивао је ратна већа и предводио вој­ ску. Иако један од највећих јунака, преком нарави и инсистирањем на првенству и ау­ торитету изазива сукоб с Ахилом и његово повлачење из борбе, због чега Грци умало да изгубе рат. Помирили су се захваљујући Оди­ сејевој вештини преговарања. Менелај – Агамемнонов брат, муж лепе Хе­ лене

ик е

„Бежи кад срце те вуче, а ја те молити нећу. Најмржи мени си ти од богородних краљева свију, волиш свагда свађе да сејеш и борбе и битке. Ако си снажан веома, ту снагу бог ти је дао! Кући одлази с лађама својим и својом дружином и Мирмидонцима владај; за тебе се више не старам нити твоју зарезујем срџбу, а ово ти претим: Као што од мене Феб Аполон одузима ћерку Хрисову, те је шаљем са својом дружином и с лађом својом, тако ћу главом у твој се чадор упутит’ и твој дарак извести: лепоту Брисејиду ону, да знаш колико сам силниј’ од тебе, да не мари други са мном се градити једнак и са мном поредити себе.” [...]

уџ бе н

Изостављен је моменат када се појављује богиња Атена, само Ахи­ леју видљива, и повлачи га за косу да спречи окршај двојице славних Ахејаца обећавајући му сјајне дарове ако сада заузда свој гнев.

За в

од

за

Поново Пелејев син проговори Атреја сину, речима стане га грдним срамотит’ не стишавши срџбе. „Тешка пијанчино, с очима псећим и јелењим срце, никад ниси смео да оружје метнувши на се, с војском кренеш у борбу ни да у заседу зађеш с ахејским првим јунацима; то ти се чини ко пропаст! Много је боље дабоме по широкој ахејској војсци даре одузимат’ оном ко противне рекне ти речи! Краљу изелицо, а само нитковима владаш, иначе Атрејев сине, сад би ме последњом вређ’о! Ал’ ћу ти казати нешто и вељом се заклети клетвом [...] Ово је велика заклетва моја; једном ће жудња за Ахилејем доћи синовима ахејским свима, узалуд биће ти мука, а ти им нећеш помоћи када многи јунаци од војскоморе Хектора стану, гинут’ и падат’, и тада од гњева ће срце ти пуцат’ зато што ниси хтео да поштујеш првог Ахејца.”

Атена – богиња мудрости, цивилизације, тре­ звене стране рата; заштитница многих јунака (Херакла, Одисеја, Ахилеја) Хек­тор – нај­ве­ћи тро­јан­ски ју­нак и во­ђа тро­ јан­ске вој­ске; син тро­јан­ског кра­ља При­ја­ма и Хе­ка­бе, Па­ри­сов брат; ка­да га Ахи­леј уби­је, сва Тро­ја жа­ли за њим и опла­ку­је га Ан­дро­ма­ха – пре­ма грч­кој ми­то­ло­ги­ји, кћи те­ бан­ског кра­ља Ее­ти­о­на, же­на Хек­то­ро­ва

Ше­сто пе­ва­ње (од­ло­мак) Хек­тор се опра­шта са Ан­дро­ма­хом пре од­ла­ска у од­лу­чу­ју­ћи бој из ко­јег му не­ма по­врат­ка. Су­срет је пун пле­ме­ни­тих осе­ћа­ња, до­но­си сли­к у по­ро­ди­це ко­ја ће уско­ро би­ти ра­зо­ре­на рат­ним ви­хо­ром.

154 | Читанка за I разред средњe школe

Хек­тор се састаје са Ан­дро­ма­хом

Те­ба – град у сред­њој Грч­кој, на оба­ли Ма­ле Ази­је мед – ба­кар

ик е

Ска­ман­дар – ре­ка у тро­јан­ској зе­мљи (Ма­ла Ази­ја); име реч­ног бо­га

За в

од

за

уџ бе н

Та­ко ре­че и оде сјај­но­шле­ми ве­ли­ки Хек­тор и ку­ћи стиг­не бр­зо у ко­јој се при­јат­но жи­ви, ал’ он бел­òлак­т у љу­бу Ан­дро­ма­ху не на­ђе у њој, не­го је са си­ном и с ле­по­рухòм двор­ки­њом јед­ном ста­ја­ла он­де на клу­пи и је­ца­ла, пла­ка­ла гор­ко. А кад не на­ђе Хек­тор бес­пре­кор­ну љу­бу у дво­ру, сту­пи на кућ­ни праг и слу­шки­њам’ про­збо­ри ово: „Ну­дер, мом­ки­ње, са­да по исти­ни ка­жи­те ме­ни: куд бел­òлак­та кре­ну Ан­дро­ма­ха из до­ма овог? Или је је­тр­ва­ма ле­по­ру­хим по­шла, ил’ мо­жда за­ов­ а­ма, ил’ у храм Ате­нин, где Тро­јан­ке дру­ге го­спе ле­по­ко­се хо­ће да уми­ре бо­ги­њу стра­шну?“ Хек­то­ру хи­тра на то кљу­ча­ри­ца про­збо­ри ово: „Кад нам, Хек­то­ре, ка­жеш да исти­ну рек­не­мо пра­ву, ни­је је­тр­ва­ма бе­ло­ру­хим по­шла, ил’ мо­жда за­ов­ а­ма, ил’ у храм Ате­нин, где Тро­јан­ке дру­ге го­спе ле­по­ко­се хо­ће да уми­ре бо­ги­њу стра­шну, не­го се на ве­љу ку­лу на илиј­ску по­пе­ла, јер чу да су на му­ци Тро­јан­ци, над­вла­да­ли да су Ахеј­ци. Она је бе­де­му кре­ну­ла жур­но мах­ни­тој слич­на, и с њо­ме је дој­ки­ња по­шла у на­руч­ју но­се­ћи де­те.“ Та­ко кљу­ча­ри­ца ре­че, и Хек­тор из дво­ра ис­тр­чи, истим се вра­ти пу­тем кроз ули­це гра­ђе­не ле­по. Кад град го­ле­ми про­ђе и ка­да до Скеј­ски­јех вра­та ве­ће сти­же куд шћа­ше да она­мо на по­ље до­спе, ту му да­ро­ви­та љу­бав до­лè­ти та­да у су­срет љу­ба Ан­дро­ма­ха, ћер­ка ју­на­ка Ее­тиò­на, овај под го­ром Пла­ком шу­мо­ви­том жи­вља­ше не­кад, он­де под Пла­ком у Те­би, а вла­дар Ки­ли­ча­ним’ бе­ше; ћер­ка ње­го­ва по­ђе за Хек­то­ра об­у­че­на у мед. Она се су­срет­не с њи­ме, а да­ди­ља иђа­ше с њо­ме но­сећ’ на гру­ди­ма си­на бе­за­зле­ног, не­ја­ко де­те, љу­бим­ца Хек­то­ру си­на, а ле­пој по­доб­на зве­зди; Хек­тор је ње­га на­зи­в’о Ска­ман­дри­јем, дру­ги га зва­ху Асти­јà­нак­том, јер је сам Хек­тор бра­нио Илиј. Хек­тор се си­ну сво­ме, кад ви­де га, ћут­ке на­сме­ши, а Ан­дро­ма­ха ста­не крај вој­на ро­не­ћи су­зе, сти­сне му ру­к у и ова­ко му бе­се­дит поч­не: „Јад­ни­че, са свог ћеш ср­ца за­гла­вит, а не­ја­ког че­да ни­је ти жао ни ме­не си­ро­те; ја ћу се бр­зо тво­ја удо­ви­ца на­зват, јер те­бе ће сма­ћи Ахеј­ци,

Књижевност старог века | 155

ним­фе – пра­ти­ље бо­ги­ње ло­ва Ар­те­ми­де (ви­ ле) еги­да – Зев­сов бли­ста­ви штит Див (Зевс) – вр­хов­ни ста­ро­грч­ки бог, вла­дар Олим­па, бог гро­ма и му­ње; По­сеј­дон и Аид (Хад) су му бра­ћа, а Хе­ра се­стра и же­на; отац је мно­гих бо­го­ва (Апо­ло­на, Аре­са, Ар­те­ми­де, Ате­не) и смрт­ни­ка (Хе­ра­кла, Хе­ле­не, Пер­се­ја) Ар­те­ми­да – грч­ка бо­ги­ња ло­ва, ди­вљи­не, као и го­спо­да­ри­ца и за­штит­ни­ца ди­вља­чи Ајан­та (оба) – Ајант и Те­у­кро, нај­ве­ћи ју­на­ци по­сле Ахи­ла Идо­ме­нèј – ахеј­ски ју­нак Ди­о­мед, краљ Ар­га Атри­ди или Атре­и­ћи (оба) – Ме­не­лај и Ага­ мем­нон

За в

од

за

уџ бе н

ик е

Ти­дèј – син Ене­јев

кад ода­свуд бах­ну, а ме­ни би­ло би бо­ље да под зе­мљи­цу си­ђем, кад не­ма те ви­ше, јер не­ћу има­ти уте­хе дру­ге кад жит­к у ти стиг­не свр­ше­так, не­го жа­лост кад не­мам ни оца ни го­спо­ђе мај­ке. Јер мог је оца не­гда по­г у­био див­ни Ахи­леј и још угод­ни ки­лич­ки град ра­зо­рио Те­бу ви­сокòврат­ну и он­де по­г у­био Ее­тиò­на, али га не опле­ни, јер за­зор му бе­ше у ду­ши не­го га за­јед­но спа­ли са оруж­јем ње­го­вим сјај­ним и гроб­ни по­ста­ви ка­мен; на ка­ме­ну по­са­ди бре­шће го­ран­ке ним­фе, све ћер­ке еги­до­но­ше Ди­ва. Сед­мо­ро има­ђах бра­ће у дво­ру, и за­јед­но они сви су се исто­га да­на за­пу­ти­ли у дом Аи­дов, јер их је све по­г у­био бр­зо­ног див­ни Ахи­леј код спо­ро­но­гих кра­ва и по­ред бе­лих ова­ца. А мај­к у, што­но под Пла­ком шу­мо­ви­том ца­ри­ца бе­ше, њу је Ахи­леј са оста­лим до­вео бла­гом, ал’ је по­вра­ти на­траг кад го­ле­ме от­к у­пе узе, а њу Ар­те­ми­да стре­лом у оче­ву по­г у­би дво­ру. Сад си ми, Хек­то­ре, све, и отац и го­спо­ђа мај­ка, ти си ми и брат са­да, а и мој мла­ђа­ни вој­но; не­го сми­луј се на ме и оста­ни ов­де на ку­ли, си­на не остав’ си­ро­том, а ни удо­ви­цом љу­бу! Ну­дер по­ста­ви вој­ску код смо­кве, от­к уд се мо­же нај­лак­ше про­дре­ти у град и бе­де­ми мо­г у осво­јит. Три­пут су она­мо до­шли и нај­бо­љи ку­ша­ли бор­ци око Ајан­та оба и слав­ног Идо­ме­нè­ја и око оба Атри­да и сме­лог Ти­дè­је­ва си­на: ил’ им је мој ви­чан про­ри­ца­њу ка­зао чо­век, или их во­ди и го­ни и са­мо њи­хо­во ср­це.“ Њој­зи од­го­во­ри на то сјај­но­шле­ми ве­ли­ки Хек­тор: „О свем раз­ми­слих, љу­бо, и све ми је то на па­ме­ти, ал’ ме је Тро­ја­ца стид и ду­го­ску­тих Тро­јан­ки њи­них, ако бе­жао бу­дем из бор­бе као пла­шљи­вац ка­кав. То ми за­бра­њу­је ср­це, јер на­ви­као увек да че­стит бу­дем и хра­бро се бо­рим мед пр­вим Тро­јан­ци­ма сваг­да, ве­ли­к у те­к у­ћи сла­ву и оцу и са­мо­ме се­би. Јер ја до­бро зна­дем у ду­ши и у ср­цу сво­ме: до­ћи ће дан у ко­ји и све­ти ће про­па­сти Илиј, При­јам сâм и на­род кра­ља вич­но­га ко­пљу. Али не жа­лим ја то­ли­ко тро­јан­ску суд­бу ни Хе­ка­бу са­му ни При­ја­ма, на­шег вла­да­ра, ни бра­ћу што их је мно­го и сви су до­бри ју­на­ци,

156 | Читанка за I разред средњe школe

ик е

За в

од

за

уџ бе н

али ће у прах па­сти од ру­к у љу­тих крв­ни­ка, – ко­ли­ко жа­лим те­бе, ме­до­ру­хи ка­да те ко­ји плач­ну од­ве­де Ахе­јац кад узме ти да­нак сло­бо­де. Па кад мо­рад­неш жи­већ у Ар­г у ту­ђин­цу тка­ти, ил’ во­ду но­сит из Хи­пе­ри­је ил’ Ме­се­и­де у му­ци ве­љој и љу­тој ал’ ну­жда те при­мо­ра сил­на, он­да ће ка­за­ти ко­год ка­да ви­ди те су­зе где ли­јеш: ‘То је Хек­то­ру љу­ба, што нај­бо­љи бе­ше у бор­би ме­ђу Тр­о­јан­ци­ма ме­ђу ко­њо­кро­та­ма под Тро­јом.’ Та­ко ће ре­ћи, а те­бе још ве­ћа спо­па­шће жа­лост за му­жем та­квим да те од роп­ства осло­бо­ди јад­ну. Не­го во­лим пре да лег­нем под зе­мљи­цу хлад­ну не­го ле­лек ти чу­јем где на си­лу од­вла­че те­бе.“ Ре­че бли­ста­ви Хек­тор и хте­де да при­хва­ти си­на, ал’ се он на не­дра ле­по­по­ја­сној да­ди­љи при­ви, и цик­не упла­шив се од по­гле­да дра­го­га оца, ме­ди се пре­пла­ши он и пер­ја­ни­це од стру­не ка­ко се стра­шно њи­ше на шле­му од­о­зго на вр­ху. То­ме се дра­ги ба­бо на­сме­је и го­спо­ђа мај­ка. Од­мах бли­ста­ви Хек­тор са гла­ве ка­ци­г у ски­не, па је сјај­ну сву на цр­ну зе­мљи­цу мет­не, си­на у на­руч­ју по­њи­ше свог и по­љу­би ње­га, за­тим, по­мо­лив се Ди­ву и оста­лим бо­зи­ма, рек­не: „Ди­ве и оста­ли бо­зи, и ово­ме да­руј­те си­ну мо­ме да он, као и ја, мед Трој­ци­ма сла­вом за­бли­ста, сна­гом да бу­де до­бар и моћ­но да Или­јем вла­да, и да се ка­же: ‘Тај је че­сти­ти­ји мно­го од оца!’ бу­де л’ се вра­ћао из бор­бе и, смак­нув ду­шма­на, со­бом кра­вав но­сио плен, а ра­до­сна би­ће му ма­ти!“ Та­ко ре­че и си­на у на­руч­је пре­да­де дра­гој љу­би, а она га при­ми на ми­ри­сна не­дра те се пла­чућ на­сме­ши, а му­ж у, кад ви­де то бу­де је жао, ру­ком је обр­гли па јој ова­ко бе­се­дит ста­не: „Не­мој, јад­ни­це, у ср­цу сво­ме се ра­жа­лит од­већ, ни­ко ме пре­ко суд­би­не Аи­ду по­сла­ти не­ће, ни­је­дан чо­век пак ни­је од смр­ти ума­као, ми­слим, био он рђа ил’ ју­нак, кад мај­ка јед­ном га ро­ди. А сад иди у дво­ре и тво­је ре­до­ва­ње гле­дај, раз­бој и пре­сли­цу, и на­ре­ди да двор­ки­ње тво­је иду за по­слом. Сви­ма му­шкар­ци­ма бор­ба је бри­га, нај­ви­ше ме­ни од сви­ју ко­ли­ко нас Илиј има­де.“ Ре­че сјај­ни Хек­тор и по­том узме са зе­мље шлем ко­њо­реп­ни, а дра­га у дво­ре кре­ну му љу­ба

Књижевност старог века | 157

че­сто се об­зи­рућ за њим и гро­зне ли­јућ су­зе. Бр­зо сти­же у дво­ре за при­ја­тан гра­ђе­не жи­вот, а у дво­ре вој­ско­мо­ре Хек­то­ра и ту за­те­че сво­јих двор­ки­ња мно­го и све их под­стак­не на плач. Жив јој Хек­тор бе­ше у сво­ме опла­кан дво­ру, јер су ми­сли­ле, не­ће из бо­ја се вра­ти­ти ви­ше ни­ти ахеј­ском бе­су и де­сни­ци ру­ци уте­ћи. Пре­вео Ми­лош Ђу­рић Из­вор: Хо­мер, Или­ја­да, За­вод за уџ­бе­ни­ке, Бе­о­град, 2013.

ик е

ИН­ТЕР­ПРЕ­ТА­ЦИ­ЈА

уџ бе н

d У каквом расположењу затичемо Ахилеја на почетку спева? Име­ нујте тему Илијаде и средишњи мотив. Којим стилским поступком Хомер започиње своје чувено дело? d Ко­ји до­га­ђај је опи­сан у од­лом­к у из ше­стог пе­ва­ња. Чи­ме пле­ни ова по­ро­дич­на сце­на у епу о ра­то­ва­њу?

За в

од

за

d Ока­рак­те­ри­ши­те Хек­то­ра и Ан­дро­ма­ху и раз­ли­чи­те фи­ло­зо­фи­је жи­ во­та ко­је но­се. За­што Хек­тор не мо­же да ис­пу­ни оче­ки­ва­ња су­пру­ге? Про­ ко­мен­та­ри­ши­те Хек­то­ро­ва раз­ми­шља­ња пред по­ги­би­ју и ви­зи­ју ње­го­ве же­не о то­ме шта ће би­ти с њом и де­те­том по­сле њего­ве смр­ти. d Опи­ши­те сце­ну с ма­лим Асти­јà­нак­том. Уочите ње­ну ле­по­т у и тра­ гич­ност. У че­му се огле­да пси­хо­ло­шка увер­љи­вост Хо­ме­ро­вих ли­ко­ва? По чему ли­че на жи­ве љу­де? d Хо­мер је Тро­јан­це, Хек­то­ра и Ан­дро­ма­ху, осли­као нај­то­пли­јим бо­ја­ма, иа­ко је сам био Хе­лен. Шта за­к љу­чу­је­те о Хо­ме­ру и од­ли­ка­ма ње­го­в ог пе­ва­ња? Ка­кав је ње­гов од­нос пре­ма ра­т у, људ­ским пат­ња­ма и стра­да­њи­ма? d Шта се у ра­т у де­ша­ва са чо­ве­ком? Шта че­ка Хек­то­ро­ву по­ро­ди­цу? Про­ми­сли­те и из­не­си­те оп­ште­људ­ске иде­је о ра­то­ва­њу ка ко­ји­ма нас Хо­ мер во­ди. d Шта је узрок свађе Ахилеја и Агамемнона? Одредите особине и ка­ рактер јунака пратећи њихово понашање и говор. d На осно­ву ра­ни­је сте­че­них зна­ња, ре­ци­те нај­пре шта је си­же Или­ја­де, а по­том шта је фа­бу­ла. Да ли се сиже и фабула поклапају? d У епу ко­ји го­во­ри о Тро­јан­ском ра­т у ни­су не­по­сред­но да­ти ни по­че­ так, ни крај тог ра­та. Ка­кви су уло­га и ме­сто ре­тро­спек­ти­ва и ан­ти­ци­па­ ци­ја? Шта Хо­мер ти­ме по­сти­же? d Уз по­моћ про­фе­со­ра и пр­о­прат­них тек­сто­ва про­у­чи­те Хо­ме­ро­ву еп­ ску тех­ни­к у и глав­не од­ли­ке на­ра­ци­је. На че­му се за­сни­ва то­ли­ко ис­ти­ца­

158 | Читанка за I разред средњe школe

на Хо­ме­ро­ва мир­на објек­тив­ност и еп­ска раз­ви­је­ност? Раз­у­ме­те ли за­што се Или­ја­да и Оди­се­ја сма­тра­ју обра­сцем еп­ског пе­ва­ња? d Јед­на од од­ли­ка Хо­ме­ро­вог сти­ла су стал­ни епи­те­ти. Про­на­ђи­те их и по­ве­жи­те с ли­ко­ви­ма или пој­мо­ви­ма уз ко­је сто­је. Упо­ре­ди­те их са стал­ ним епи­те­ти­ма срп­ске на­род­не по­е­зи­је. d Упо­ре­ди­те два ве­ли­ка ју­на­ка: Гил­га­ме­ша и Ахи­ле­ја. Утвр­ди­те слич­но­ сти по по­ре­клу, хе­рој­ству и љу­ба­ви пре­ма при­ја­те­љу. Ка­ко сва­ки од њих до­жи­вља­ва гу­би­так при­ја­те­ља?

ПОЈ­МОВ­НИК

ик е

тим националним обележјем у којем се славе подвизи изузетних ликова (хероја, владара, војсковођа) и опе­ вају значајни догађаји, често с примесом фантастике. Јуначким епом би се могла назвати различита дела: Хомерови спевови Илијада и Одисеја, Вергилијева Ене­ ида, средњовековни епови о националним јунацима и многи други.

уџ бе н

Ин­во­ка­ци­ја – при­зи­ва­ње; у ан­тич­ко до­ба ини­ци­јал­на фор­му­ла ко­јом еп­ски пе­сник при­зи­ва му­зу, или бо­жан­ ство ко­је га је на­дах­ну­ло, да му по­мог­не да за­вр­ши за­ по­че­то де­ло. Ин­во­ка­ци­ја је кон­вен­ци­ја ан­тич­ке еп­ске по­е­зи­је. Сред­њо­ве­ков­ни пи­сци обра­ћа­ју се Бо­гу Хри­ сту. У но­ви­је вре­ме мо­же по­ста­ти и пред­мет ко­мич­ке об­ра­де, као код Б. Ра­ди­че­ви­ћа: „Бре, Апо­ло, го­ла­ћу уба­ ви, Пе­га­за ми што пре­ђе на­ба­ви!“

за

Му­зе – кће­ри Зев­са и Мне­мо­си­не, бо­ги­ње пам­ће­ња; у Оди­се­ји Хо­мер по­ми­ње де­вет му­за, сва­ка је за­штит­ ни­ца не­ке обла­сти умет­но­сти или на­у­ке. Ка­ли­о­пa је заштитница еп­ског пе­сни­штва и еле­ги­је.

За в

од

Ју­нач­ки еп – током времена издвојиле су се различи­ те врсте епова: јуначки, витешки, комички, религиозни, историјски итд. Јуначки (херојски) еп је жанр с изрази­

Хомеров стих – најпознатији епски стих европске књижевности и најстарији стих античког песништва; састоји се од шест стопа, те је отуд добио име хекса­ метар (гр. шест мера). Стопа је метричка целина са­ чињена од двају или више слогова. Цезура – ритмичка пауза која дели стих на ритмичке целине. Бележи се двема усправним цртама („Нетко бјеше || Страхињићу бане”).

ТРЕ­БА ЗНА­ТИ И ОВО

Ахи­леј. – Оно што Хомера чини етички занимљивим јесте морална вредност његових карактера, племенитост и дубина њихових осећања. Ако живот и није лак, опет хомерски човек не пада у малодушност, зато Ахилеј, који зна да се приближује крај и његову животу, каже ојађеном Пријаму: „Али трпи, без престанка не плачи у души.” То је херојско схватање живота којим Хелен савладава песимизам. Прототип таква живота јесте Ахилеј – оличење херојске младости, снаге и лепоте готово божанске у човеку. Геслу које му је отац Пелеј истакао као звезду водиљу и које је важило за све хо­ мерске јунаке: „свагда најбољи бити и одличан између других“ остао је ве­ ран до краја живота. Њему је суђен дуг али беславан или кратак али славан живот, и он је одабрао ово последње. Ако и зна да ће и сам погинути после Хекторове смрти, та мисао му не ломи снагу већ га подстиче на већи подвиг, и то је највиша мисао до које се хеленски човек уопште може уздићи. Не само његова телесна лепота, него и духовно и морално држање високо се уздижу изнад просечног јунака. Књижевност старог века | 159

Него, о драгићу, и ти да умиреш. Шта ридаш толико? Па и Патрокло је пао, а много је бољи од тебе. Не видиш како сам и ја и велик и дивотан јунак? Отац честит је мој, а богиња роди ме мати – па и мене чека смрт и силовита судба. Доћи ће јутро ил’ подне ил’ онај пасти сумрачак, те ће и мени когод у крешеву узети живот, пошто ме погоди копљем ил’ стрелом брзом с тетиве. (Ил. XXI 106 идд.) Он и сам, ако и рони сузе у осами, достојанствено подноси увреду ча­сти и није способан ни за какву подлост. Кад Агамемнон изјављује да ће му узети Брисеиду, он, жесток и умерен у исти мах, смеоно одговара да Агамемнон чини неправду. А када му врховни старешина лично запрети, пројављује гнев. Ни у чему се силна енергија младог јунака не огледа боље него у оној природ­ ној мирноћи с којом допушта да му одведу Брисеиду, пошто је решио како ће се осветити. Стару срдњу на Агамемнона заменила је срдња на Хектора који му је погу­ био најмилијег друга, онога с којим је у кући свога оца живео од ране младо­ сти. Та срдња обузима му сву душу, све моралне силе и богатство карактера, и све то у исти мах окреће се против Хектора кога ће погубити. Али, колико год је Ахилеј жесток и необуздан у својим страстима, опет се обе његове страсти лепо свршавују – после смрти Патроклове он се са Агамемноном искрено помирио, исказујући похвалу његову јунаштву, а у за­ вршном певању љубазно дочекује старца Пријама, Хекторовог оца. Моли и преклиње понижени и уцвељени старац, господар некад најмоћ­ нијег и најбогатијег града на свету. Срдит Ахил не попушта све дотле док га Пријам не подсети на његова седа родитеља, смртника Пелеја, који ће по општем закону морати једном да оплакује Ахилову погибију. Тек успомена на оца изазива у Ахилу и уздиже на површину ону трећу његову љубав, најста­ рију, најдубљу и најмоћнију код свих индоевропских племена. То је најсветија љубав према родитељу. Ова љубав побеђује све остале љубави и савладава све мржње. Ахил коначно попушта, мири се са оцем убице љубљеног друга и даје му синовљев леш... То је песник Илијаде хтео да покаже и стога се његова епска драма није могла и није смела да сврши Хекторовом погибијом. Могла се свршити само измирењем главних јунака и сахраном Ахилова и ахајског душмани­ на, првог и последњег браниоца тврдог Илија. Срџба Ахилова, главна потка Илијаде, испреплетена и оивичена љубавима, није могла да буде и финале ове јединствене симфоније људских страсти и јуначких страдања.

За в

од

за

уџ бе н

Оди­се­ја је до­би­ла име по ју­на­ку Оди­ се­ју, вла­да­ру Ита­ке. На­кон де­се­то­го­ди­ шњег ра­то­ва­ња под Тро­јом он лу­та још де­сет го­ди­на по мо­ри­ма и до­жи­вља­ва раз­не пу­сто­ло­ви­не. Из­гу­бив­ши све дру­го­ве, Оди­сеј се нај­зад вра­ћа на Ита­ ку, где се све­ти ба­ха­тим про­сци­ма ко­ји су оп­се­да­ли ње­го­ву вер­ну же­ну Пе­не­ ло­пу. Из­ме­ђу оста­лих, у овом епу ја­вља­ ју се и ин­тер­на­ци­о­нал­ни мо­ти­ви лу­та­ ња, по­врат­ка рат­ни­ка, му­жа на свад­би соп­стве­не же­не, си­ла­ска у под­зем­ни свет, пе­сме си­ре­на и сл. Да­нас се ду­го лу­та­ње, пра­ће­но пре­пре­ка­ма да­ле­ко од до­ма, ме­та­фо­рич­но на­зи­ва оди­се­ја, а Оди­сеј и Пе­не­ло­па по­ста­ли су је­дан од нај­по­зна­ти­јих ли­те­рар­них па­ро­ва.

ик е

ЗАНИМЉИВОСТ

Леп је и храбар да му нема такмаца (отуда „боголики“, „божански“), али је и страстан и славољубив преко мере, па га то и уваљује у јад и невољу. Он је јунак подвига, и то ратничког, али кроз његово јунаковање веје дах дубоке трагичности. Ако и не мари за то што му је мати рекла да ће и он после Хекторове смрти погинути, опет га у борбама прати мисао о раној смрти. То се нарочито види у језиво величанственој сцени када он Ликаону, који га моли да му поштеди живот, одговара:

(Према: Милан Будимир, О Илијади и њеном песнику) 160 | Читанка за I разред средњe школe

За в

од

за

уџ бе н

ик е

Тако на целу песму пада сјај преображености, у којем нестају тамне сенке рата. Пре него Троја буде освојена, Ахилеј ће пасти смртно рањен од Хек­ торова брата Париса; сам тај догађај не опева се у Илијади, али га Хектор на самрти Ахилеју прориче. Хек­тор – Иа­ко је Или­ја­да пе­сма о рат­нич­ким под­ви­зи­ма, ипак рат Хо­ ме­ру ни­је сим­па­ти­чан: он му је, чак, од­вра­тан. То се ви­ди у отво­ре­ној осу­ди на­ро­чи­то гру­бог рат­нич­ког по­на­ша­ња. Но­си­лац оштре, ако и ниг­де из­ре­че­не, кри­ти­ке ахеј­ских бо­ра­ца је­сте пле­ме­ни­ти Хек­тор, син При­ја­ма и Хе­ка­бе, нај­ хра­бри­ји и нај­ва­ља­ни­ји тр­о­јан­ски ју­нак и вр­хов­ни ко­ман­дант вој­ске. Хо­мер га при­ка­зу­је као мно­го ху­ма­ни­јег рат­ни­ка не­го што је Ахи­леј. У пре­суд­ним тре­ну­ци­ма, пре не­го што ће по­де­ли­ти мег­дан, на ку­ли се на­ла­зи При­јам. Он угле­да Ахи­ле­ја „где се ви­нуо по­љем и сам се сја­ји к’о зве­зда“, а угле­да Хек­то­ра, си­на, пред град­ским вра­ти­ма, па га ста­не за­кли­ња­ти да не че­ка Пе­ле­је­ва си­на, јер ће по­ги­ну­ти, али се Хек­то­ру ср­це не окре­ну... Ка­да је Хек­тор под­ле­гао на мег­да­ну, то­ли­ко стра­шном да су га сви бо­го­ви по­сма­тра­ли, он у смрт­ном ча­су мо­ли Ахи­ле­ја и за­кли­ње жи­во­том и ко­ле­ни­ма и ро­ди­те­љи­ма: Не дај да ме код ла­ђа код ахеј­ских рас­трг­ну пси­не, не­го ти до­вољ­но узми и ме­ди и же­же­на зла­та, да­ре што ће ти да­ти мој отац и го­спо­ђа мај­ка, мо­је пак те­ло ку­ћи по­вра­ти, да ме Тро­јан­ци и тро­јан­ске же­не ог­њем са­го­ре­ти уз­мог­ну мр­тва. (Ил. XXII 339-343) Тек што је Хек­тор из­дах­нуо, Ахеј­ци се стр­че и ста­ну га мр­тва уда­ра­ти. Над та­квим по­на­ша­њем пе­сник из­ри­че осу­ду при­ка­зу­ју­ћи Ахеј­це ка­ко и са­ми уви­ ђа­ју да је то баш ку­ка­вич­лук, као што до­ка­зу­ју њи­хо­ве ре­чи: Ле­ле, Хек­то­ра сад опи­па­ва­ти мно­го је лак­ше не­го ли кад је ла­ђе за­па­лио го­ру­ћим лу­чем. (Ил. XXII 373-374) Ахи­леј, пак, не по­сту­па као што га је Хек­тор за­мо­лио, не­го ста­не од ње­га гра­ди­ти сра­мот­на де­ла (скр­на­ви ње­го­во те­ло, ву­че га око зи­ди­на Тро­је) и за­то га пе­сник осу­ђу­је на уста Апо­ло­но­ва. Од­врат­ност пе­сни­ко­ва пре­ма ра­ту огле­да се у то­ме што је у Хек­то­ру ство­ рио бо­рач­ки лик ви­со­ког мо­рал­ног до­сто­јан­ства и чо­ве­штва. Глав­на мо­рал­на вред­ност Хек­то­ро­ва ка­рак­те­ра са­сто­ји се у то­ме што он не ра­ту­је, као ње­го­ ви про­тив­ни­ци, из осве­те, из по­хле­пе за пле­ном, из ра­то­бор­но­сти и пу­сто­ лов­ства, не­го ра­ди од­бра­не отаџ­би­не и по­ро­ди­це. Ње­гов по­ро­дич­ни жи­вот оцр­тан је нај­не­жнјим и нај­то­пли­јим бо­ја­ма и осен­чен нај­ду­бљом тра­ги­ком; ње­го­ву на­сме­ја­ну по­ро­дич­ну сре­ћу об­ли­ва ду­бо­ка и при­гу­ше­на се­та, а око кра­сне и уба­ве иди­ле ње­го­ва опро­шта­ја са же­ном об­ле­ће дах сви­ре­пе смр­ти. (Ми­лош Н. Ђу­рић, Мо­рал­на вред­ност Хо­ме­ро­вих ка­рак­те­ра)

СТВА­РА­ЛАЧ­КА РА­ДИ­О­НИ­ЦА Одаберите једну од тема за писмену обраду: • Хектор и Андромаха – две визије живота • Рат – највећа несрећа појединца и колектива • Ахилеј и Хектор као носиоци Хомерове идеје о бесмислу рата • Гилгамеш и Ахилеј – трагични хероји божанског порекла и људске судбине

АКО ЖЕЛИТЕ ВИШЕ

О јединству радње код Хомера, Ари­ стотел у Поетици наводи: „Међутим, Хомер, као што се и у свему осталом истиче, чини се да је и ту имао ванред­ но уметничко схватање, било по ра­ звијеном разумевању уметности, било по урођеној генијалности. [...] Хомер се и у томе показује као бо­ гомдан песник изнад свих других што није покушао да опева цео Тројански рат [...] Јер то би постала сувише обим­ на и непрегледна песма или би то било сувише замршено због шарене садржине. Али он је одвојио само је­ дан део, а друге многе догађаје узео је као еписодије, на пример, Набрајање галија и друге којима украшава своју песму.”

СО­ФО­КЛЕ Ан­ти­го­на (од­ло­мак) ПРИ­С ТУП КЊИ­ЖЕВ­НОМ ДЕ­ЛУ

Г

уџ бе н

Мит о Едипу

за

Цар Едип је понео злу судбину и пре свог рођења. Његов отац, краљ Лај, злоупо­ требио је Пелопово гостопримство и навукао на себе и на своје потомство клетву: или да остане без деце, или да страда од синовљеве руке. Због тога је Лај сину, чим се родио, пробо глежњеве и дао га је слузи да га остави у планини. Добри човек сажалио се на дете и предао га је пастирима, а ови су га однели бездетном коринт­ ском краљу, који га је са својом женом одгајио као свог сина не рекавши му да му они нису прави родитељи. Када је порастао, Едип је отишао у Делфско пророчиште да сазна истину о себи – проречено му је да ће убити оца и оженити се мајком. Због страха се не враћа родитељима (усвојитељима), него се упућује у Тебу. На путу се сукобљава са Лајовом свитом и убија Лаја. Пред Тебом наилази на чудовиште Сфингу која свим путницима поставља загонетку (Шта је то што ујутру иде на четири, у подне на две, увече на три ноге, а најслабије је када има највише ногу?) и убија их ако је не реше. Пошто је Едип тачно одговорио (човек – који у раном детињству пуже, потом хода, а у старости користи штап), Сфинга се стропоштала у провалију и тако је он ослободио Тебу велике невоље. У знак захвалности, Тебанци га прогла­ шавају краљем и жене Јокастом. Са њом ће имати четворо деце: близанце Етеокла и Полиника и кћери Антигону и Исмену. Међутим, на Тебу наилази куга, која ће, према пророчанству, престати када се пронађе убица Лаја. Сви одвраћају Едипа од истраге која ће га на крају суочити са страшним сазнањем – да је он убица свога оца и муж своје мајке. Када је то сазнала, Јокаста се обесила, а Едип је златном иглом ископао себи очи и кренуо да лута светом. Антигона га је пратила све до смрти. После Едиповог одласка његови синови Етеокле и Полиник постали су сувладари и требало је да се смењују на власти сваке године. Међутим, Етеокле је желео власт само за себе, па је Полиника изгнао из Тебе. Због тога су браћа заратила и страдала у међусобном двобоју. После тих догађаја на престо је дошао њихов ујак Креонт, који је наредио да се непријатељи државе, међу којима је и Полиник, не сахрањују, већ да се њихова тела изложе грабљивицама. Стари Грци веровали су да душа не­ сахрањеног вечито лута и трпи патњу јер не може да уђе у Хад, царство мртвих, при чему узнемирава живе, којима шаље болести и пустоши летину. (Даље догађаје садржи трагедија Антигона.)

За в

Теба – у античко доба највећи град грчке покрајине Беотије, велики супарник антич­ ке Атине; град је играо важну улогу у грчкој митологији, за њега су везане важне личности (Едип, бог Дионис и др.) из тебанског корпуса прича о боговима и херојима. Лабдаковићи – Лај, Едип и његова де­ца, по­ томци Лабдака, краља Тебе; Лабдак је отац Лаја и деда Лајевог сина Едипа.

ик е

рађу за своја дела хеленски трагичари редовно су проналазили у митовима и Хомеровим спевовима. Тако је и у овој трагедији писац драматизовао причу која припада кругу тебанских легенди. Да бисмо разумели збивања и карактере у Софокловој Антигони, неопходно је познавати мит о Едипу. Антигони у сижејном смислу претходе Софоклове драме Едип и Едип на Колону. Све три трагедије об­ рађују „грешну историју Лабдаковића”.

од

Софокле (око 496−406 п. н. е.) Поред Есхила и Еурипида, највећи је трагичар античке књижевности. Жи­ вео је 90 година, у великом веку антич­ ке трагедије; написао је 123 трагедије, од којих је сачувано само седам: Цар Едип, Едип на Колону, Антигона, Ајант, Трахињанке, Електра и Филоктет. Био је најуспешнији антички трагичар: две трећине његових дела награђено је првом наградом на трагичким све­ чаностима, а остала увек другом. Сачу­ вани су подаци који говоре о томе да је обављао више значајних државних дужности, као и да је био из угледне породице, побожан, уважен и омиљен међу Атињанима. Софокле је увео зна­ чајне новине у структуру драме, по­ већао је број чланова хора (с 12 на 15), увео је трећег глумца и женске ликове као јунакиње трагедије.

162 | Читанка за I разред средњe школe

Едип одгонета Сфингину загонетку (цртеж на вази), V век п. н. е.

Тре­ћи чин

од

за

уџ бе н

Ко­ле­бам се! Ни­је л’ то мо­жда бо­жан­ски лик? Кад зна­дем, не мо­г у да из­ја­вим ја да ни­је Ан­ти­го­на де­вој­ка та. О, јад­ни­це ти од јад­но­га оца – Еди­па, ах! Шта слу­тим? Ваљ­да те не во­ди тај што ца­ре­ву за­по­вест пре­кр­ши ти, за­те­че­ну где без­ум­но скри­ви? Гле, то је она ко­ја пре­ступ из­вр­ши. Код мр­ца ухва­ти­смо је. Но где је цар? Из дво­ра, ево, баш по же­љи до­ла­зи. А шта је? За­што баш у зго­дан сти­гох час? О ца­ре, ни­кад се кле­ти не тре­ба, јер но­ва мисõ ста­ру мисõ по­ри­че; по­хва­лих се да не­ћу амо до­ла­зит кад оних прет­ња тво­јих ода­гна ме хук. Ал’ опет, у ра­до­сти бр­зој, не­на­да­ној, ја сти­гох, ма­да за­кле­твом по­ре­кох то, а во­дим ову мо­му; баш је ухва­тих где ки­ти гроб. Ту ни­је коц­ка ва­ђе­на, от­кри­ће то је мо­је, ни­ког дру­го­га. Сад сâм је, ца­ре, узми, ка­ко же­лиш ти рас­пи­т уј и осу­ђуј! А ја, ред је већ, од ових бе­да од­ла­зим осло­бо­ђен. Ти ову во­диш? Ка­ко? Где је ухва­ти? Мр­тва­ца она за­ко­па. Сад зна­деш све. Да л’ зна­деш пра­во? Го­во­риш ли исти­ну? Њу ви­дех – мр­твом спре­ма за­бра­ње­ни гроб. Да л’ ја­сно сад и раз­го­вет­но го­во­рим? Па ка­ко ви­де је и ка­ко ухва­ти? Ова­ко бе­ше. Кад од те­бе до­ђо­смо, а по­што чу­смо тво­је прет­ње стра­хот­не,

За в

ХОР: СТРА­ЖАР: ХОР: КРЕ­ОНТ: СТРА­ЖАР: КРЕ­ОНТ: СТРА­ЖАР: КРЕ­ОНТ: СТРА­ЖАР: КРЕ­ОНТ: СТРА­ЖАР:

ик е

(До­ла­зи стра­жар и во­ди Ан­ти­го­ну.)

Књижевност старог века | 163

мома – девојка није коцка – није случајност

ик е

уџ бе н

за

од

склептамо – ухватимо

ми од­мах сав с мр­тва­ца прах оме­то­смо, и до­бро от­кри­је­мо те­ло на­тру­ло, у за­ве­три­ну на крај хри­ди сед­не­мо, да од ње­га се к на­ма смрад не ра­ши­ри. Ту је­дан дру­гог ре­чи­ма грд­ним псо­ва­смо, у слу­жби сво­јој кад ко тром се по­ка­же. То ду­го тра­ја­ше, док у свом сја­ју круг сун­ча­ни на­сред не­ба ни­је уз­и­шо, и при­пе­ка при­пе­кла. Та­да не­над­но са зе­мље ве­тар ди­же прах, јад не­бе­ски, па по­кри по­ље, це­ло ли­шће ки­да­јућ у шу­ми; сил­ни ва­здух на­пу­ни се њим. Ми жми­рећ тр­пља­смо тај бо­го­да­ни бич. Тек ви­хор ми­ну по­сле ду­га вре­ме­на, кад ето де­вој­ке где гор­ко за­к у­ка ко пти­ца гла­сом та­на­ним, кад угле­да гне­зда­шце пу­сто, пра­зан ле­жај без мла­ди. И она, кад мр­тва­ца го­ла при­ме­ти, за­ја­у­че, а оне стра­шним кле­тва­ма све про­кли­ња­ше ко­ји то учи­ни­ше. До­не­се од­мах су­хог пра­ха ру­ка­ма, ле­по­ков диг­не ту­чан суд и тро­стру­к у на мр­ца из­ли жр­тву, па га по­све­ти. А ми, кад све то ви­де­смо, по­тр­чи­мо и склеп­та­мо је, ал’ је ни­шта не би страх. За пр­ви и за дру­ги псо­ва­смо је чин, а она ста­ја­ше баш ни­шта не кри­јућ. А ме­ни ми­ло, ал’ и жао бе­ше то. Јер сâм се од зла спа­сти, то је нај­сла­ђе, ал’ у зло ву­ћи при­ја­те­ља сво­је­га – то бо­ли. Ал’ је мо­ја та­ква при­ро­да, да за све ма­ње ма­рим но за жи­вот свој. КРЕ­ОНТ (Ан­тиго­ни): А ти, да, ти, што гла­ву зе­мљи обо­ри, да л’ при­зна­јеш да свр­ши то, ил’ по­ри­чеш? АН­ТИ­ГО­НА: Да, при­зна­јем, тај чин је мој, не по­ри­чем. КРЕ­ОНТ (стра­жа­ру): Ти мо­жеш на пут по­ћи ку­да год си рад, од те­шке кри­ви­це осло­бо­ђен си сад.

За в

прах – прашина, земља

(Стра­жар оде.) КРЕ­ОНТ (Ан­тиго­ни): А ти не на ду­го но ре­ци украт­ко да л’ зна­де да ја то за­бра­них на­ред­бом? АН­ТИ­ГО­НА: Да, зна­дох. Ка­ко не бих? Сва­ком ја­сно би. КРЕ­ОНТ: И ти се др­зну за­кон тај да по­га­зиш? 164 | Читанка за I разред средњe школe

удес – судбина

ик е

муж – мушкарац

За в

од

за

уџ бе н

АН­ТИ­ГО­НА: Та ваљ­да не да­де ми Див ту на­ред­бу, ни Прав­да, су­ста­нар­ка до­њих бо­го­ва; што људ­ма ове по­ста­ви­ше за­ко­не. Не сма­трах та­ко ја­ком тво­ју на­ред­бу да бож­је, не­пи­са­не, стал­не за­ко­не пре­те­ћи мо­же; ти си ипак смр­тан створ. Од да­нас ни­су они, ни од ју­че – не, но веч­но ва­же, ни­ко не зна от­кад су. Тек стра­ху­ју­ћи ма од чи­је обес­ти, ја не хтех за њих тр­пет ка­зну од бо­га. Та зна­ла сам да мре­ти мо­рам, ка­ко не? Па да и не на­ре­ди ти. Но умрем ли пре вре­ме­на, то ко до­бит са­мо узи­мам. Ко жи­ви, као ја, у мно­гим ја­ди­ма, зар не би ње­му смрт спа­се­ње до­не­ла? Па и ја не­ћу жа­лит ако до­че­кам ова­кав удес. Али да сам под­не­ла да мо­је мај­ке син без гро­ба ис­тру­не, е, то бих жа­ли­ла; ал’ за смрт не ма­рим. Па чи­ни л’ ти се да сам лу­до ра­ди­ла, пред лу­дим кан­да тр­пим пре­кор лу­до­сти. ХО­РО­ВО­ЂА: Од стра­сног оца стра­сна ода­је се ћуд у ћер­ке; не зна од зла да се укла­ња. КРЕ­ОНТ: Но, знај ми, та­ква пр­ко­сна и твр­да ћуд да нај­пре кло­не; и нај­чвр­шће же­ле­зо што пре­твр­дим га жар­ки огањ учи­ни, нај­че­шће сло­ми се па сит­ни, ви­де­ћеш. И зна­дем да се бе­сни ко­њи укро­те ма­ле­ним узда­ма. Јер обест оно­ме не до­ли­к у­је ко је слу­га бли­жњем свом. Већ та је он­да зна­ла да ми пр­ко­си кад огла­ше­ну пре­сту­пи ми за­по­вест; сад опет пр­ко­си ми што се раз­ме­ће тим де­лом, па се по­сле ње­га под­сме­ва. Ја, зби­ља, не бих био муж, већ она би, та др­скост кад би не­ка­жње­на оста­ла! Па би­ла ми од се­стре кћи, и бли­жа још од сви­ју што их по­ро­дич­ни чу­ва Див; ни она а ни се­стра не­ће нај­го­рој ума­ћи суд­би! Јер и ону јед­на­ко окри­вљу­јем да с овом сми­сли са­хра­ну. И њу ми зо­ви­те! Та ов­час ви­дех је где бе­сни по ку­ћи; по­лу­де­ла је већ.

Књижевност старог века | 165

(Стра­жа из прат­ње Кре­он­то­ве оде по Исме­ну.)

уџ бе н

ик е

А ду­ша зна се ра­до на­пред ода­ти кад ко­год гре­шно де­ло трај­но за­сну­је. Ду­бо­ко мр­зим кад се не­ко за­тек­не у чи­ну злу, а хо­ће да га ис­ки­ти. АН­ТИ­ГО­НА: Зар же­лиш ви­ше не­го да ме уби­јеш? КРЕ­ОНТ: Ја ни­шта. Кад то имам, све сам по­сти­гао. АН­ТИ­ГО­НА: Шта че­каш, да­кле? Ни­шта ми се не сви­ђа од ре­чи тво­јих, нит се сви­де ика­да: а та­ко ни те­би не го­ди мо­ја реч. Ал’ от­к у­да бих леп­шу сла­ву по­сти­гла но отуд што са­хра­них бра­та ро­ђе­ног? Та сви би ре­кли да се њи­ма ми­ли то кад је­зи­ка им не би за­тва­рао страх. Ал’ с вла­шћу дру­га сре­ћа иде под ру­к у, па сме да де­ла и да збо­ри по во­љи. КРЕ­ОНТ: Ти је­ди­на од Кад­мо­ви­ћа ви­диш то! АН­ТИ­ГО­НА: И ови ви­де, али ћу­те пред то­бом. КРЕ­ОНТ: Не сти­диш се кад ми­слиш од њих друк­чи­је? АН­ТИ­ГО­НА: Сра­мо­та ни­је чи­нит по­шту бра­т у свом. КРЕ­ОНТ: А ни­је л’ брат и онај с њим што по­ги­бе? АН­ТИ­ГО­НА: По оцу и по мај­ци брат је ро­ђе­ни. КРЕ­ОНТ: Па што му он­да ми­лост чи­ниш без­бо­жну? АН­ТИ­ГО­НА: То не­ће па­ли по­кој­ник по­твр­ди­ти. КРЕ­ОНТ: Кад ње­га ко и гре­шног оног по­шту­јеш? АН­ТИ­ГО­НА: Брат уби бра­та, не роб го­спо­да­ра свог! КРЕ­ОНТ: А зе­мљу ха­ро нам, а онај бра­нио. АН­ТИ­ГО­НА: Хад, ипак, за све та­кве тра­жи за­ко­не. КРЕ­ОНТ: Ал’ не да че­стит јед­нак бу­де рђа­ву. АН­ТИ­ГО­НА: Ко зна да л’ до­ле то за све­то сма­тра­ју? КРЕ­ОНТ: Ал, ду­шман ни­кад, ни кад умре, ни­је драг. АН­ТИ­ГО­НА: За љу­бав, не за мр­жњу, ја сам ро­ђе­на! КРЕ­ОНТ: Кад мо­раш љу­би­ти, љу­би до­ле оба, а ја док жи­вим не­ће же­на вла­да­ти!

За в

од

Грчка драма имала је обредни ка­ рактер и била је тесно повезана са свечаностима у част бога Диониса. На Дионисијским свечаностима из­ вођење трагедија било је средишњи догађај. Трагедија се развила из дити­ рамба у којем се зачео дијалог између хора и солисте, при чему је већа пар­ тија припадала хору, а мања глумцу солисти. Данас више нисмо сигурни како треба схватити етимологију речи трагедија (tragodia – јарчева песма, од tragos – јарац и oide – песма), али има више претпоставки: да су певачи били заогрнути јарчјим кожама, или је јарац био награда, или су певачи учествова­ ли у обредном жртвовању јарца у част бога Диониса. У античком театру глумили су само одрасли мушкарци. Број глумаца Есхил је повећао на два, а Софокле на три. Они су играли све улоге, ма колико их било, појављујући се на сцени наизме­ нично. Да би могли представљати ра­ зличите улоге, глумци су носили маске које су биле типичне за одређене ли­ кове и разликовале су се по старости, полу, чину, неким изразитим физичким или психолошким карактеристикама ликова. Како су ликови трагедија били махом богови и хероји, њихове маске су биле утврђене и препознатљиве античком гледаоцу. Осим трагичких, постојале су и комичке маске, а носили су их и чланови хора. Жене и робови, који су били искључени из политичког живота и нису имали право гласа, нису могли да буду ни посетиоци позори­ шних свечаности. Античка позоришта (амфитеатри) била су под ведрим не­ бом и савршено акустична, а могла су примити и до 20.000 гледалаца.

за

ЗАНИМЉИВОСТ

(До­воде Исме­ну.) ХОР:

Ал’ ено Исме­не пред вра­ти­ма он­де за се­стри­цом су­зе где про­ли­ва, гле, а облак на обр­ви ли­це јој кра­сно на­гр­ђу­је и ле­по­вид­не обра­зе ква­си. Пре­вео Ми­лош Ђу­рић Из­вор: Ан­тич­ке тра­ге­ди­је, књ. 101, Про­све­та, Бе­о­град, 1968.

166 | Читанка за I разред средњe школe

ПОЈ­МОВ­НИК Мит – о бо­го­ви­ма, на­стан­ку све­та и грч­ких гра­до­ва ства­ра­ни су ми­то­ви – древ­не при­че ко­ји­ма је об­ја­шња­ван свет. Грч­ки драм­ски пи­сци гра­ђу за сво­је тра­ге­ди­је на­ла­зи­ли су у ста­ро­грч­ким ми­то­ви­ма, на­ро­чи­то Со­фо­кле. Хор – у ста­ро­грч­кој дра­ми хор је био ко­лек­тив­ни лик. Ан­тич­ка дра­ма по­чи­ње про­ло­гом у ко­јем глу­мац (мо­но­ло­гом или ди­ја­ло­гом) уво­ди гле­да­о­це у драм­ску рад­њу. За­тим хо­ро­во­ђа уво­ди хор на сце­ну. За­да­так хо­ра био је да на по­ чет­ку тра­ге­ди­је уве­де гле­да­о­це у вре­ме и ме­сто зби­ва­ња, за­тим да у па­у­зи из­ме­ђу чи­но­ва ко­мен­та­ри­ше и на кра­ју да за­ок­ ру­жи по­ру­ке и сим­бо­ли­ку пред­ста­ве са гле­ди­шта ста­ре­ши­на гра­ђа­на. Драмска ситуација – приказује међусобни однос јунака у одређеном простору и времену (сцени, појави). У позори­ шној представи то је тренутак који је драматски важан и истакнут.

уџ бе н

ик е

Три драмска јединства – реч је о јединству места, времена и радње у античкој драми. Јединство времена подразу­ мевало је да од почетка до краја радње не прође више од једног дана; важно је било да радња буде згуснута ради стварања ефекта напетости. Јединство места означавало је да се драма од почетка до краја одвија на истом месту (најчешће трем, предворје). Јединство радње изискује да радња буде целовита, не сме да има више заплета и сви делови морају да се уклапају у целину. Аристотел као неопходно истиче једино јединство радње, али су класицисти сва три схватили као догму. Катарза – посебна врста уживања и задовољства у трагедији која води ка духовном прочишћењу душе. По Аристотелу, страдање трагичког јунака, човека племенитог и угледног, у гледаоцу изазива осећање страха и сажаљења и врши прочишћавање таквих афеката.

за

ИН­ТЕР­ПРЕ­ТА­ЦИ­ЈА

За в

од

d Обновите знања о пореклу и врстама драме. Одакле антички трагичар узима теме и ликове? Какав мора да буде трагички јунак? Каквим стилом су писане античке трагедије? d Осликавајући своје карактере, Софокле се често служи поступком контраста, тако је Антигона сучељена најпре с Исменом, а потом с Кре­ онтом. Уочите супротности између ових ликова и уметничке ефекте по­ ступка. d Анализирајте драмски сукоб између Антигоне и Креонта. Пратите развој ставова протагонисте и антагонисте у дијалозима. Покушајте да из­ бегнете црно-белу карактеризацију јунака по којој је Антигона схваћена као храбра и апсолутно у праву, а Креонт као сурови тиранин. Које стано­ виште и законе заступа свако од њих и из чега црпе своја убеђења? d У овом сукобу појединца и власти, државе и породице, чије право има првенство по вашем мишљењу? У чему је Креонтова трагичка кривица и кобно „слепило”? d Какву улогу у трагедији има хор (коло)? Са чијег становишта говори и какве ставове износи? Прокоментаришите последњу песму хора као епи­ лог драме. d Коју димензију Софоклове хероине открива тужбалица којом се оп­ рашта од суграђана и живота? У чему је величина њеног одрицања и жртве? Неки од тумача сматрали су да ово место представља недоследност у Ан­ тигонином карактеру. Одредите свој став о овом питању. Књижевност старог века | 167

d Одредите значај мотива наследне кривице и слободне воље у миту о Едипу и његовој деци у Софокловој драми.

ЕКСПОЗИЦИЈА Разговор Антигоне и Исмене о Креонтовој наредби да они који су погинули као нападачи Тебе, међу којима је и Полиник, остану несахрањени – Антиго­ на исказује решеност да обави чин сахране, упркос наредби.

d У Аристотеловој Поетици, најзначајнијем сачуваном спису о траге­ дији, пише да трагички карактер мора да буде племенит и да он „не пада у несрећу због своје злоће и свог неваљалства него због неке погрешке (кри­ вице), а то је лице које ужива знатан углед и живи срећним животом”. Пове­ жите ову мисао с Антигоном: њеним положајем, карактером, стремљењи­ ма, и изведите закључке о трагичком јунаку и трагичкој кривици. d Трагедија „изазивањем страха и сажаљења врши прочишћење таквих афеката”, пише такође у Аристотеловој дефиницији трагедије. Реч је о ка­ тарзи. До каквог душевног преображаја и облика сазнања може човека до­ вести читање ове најпознатије Софоклове трагедије? У чему је њена све­ времена (универзална) вредност?

за

уџ бе н

Трагички сукоб у Антигони. − Главни узрок страдања јунака у Со­ фокловим трагедијама нису ни случај, ни судбина. Чак ни мотив наследне кривице, значајан у његовим трагедијама о грешној лози Лабдаковића, не истиче се у први план, већ на том месту столује људска природа. Тако у те­ мељима трагичне радње у Антигони налазимо деловање слободне људске воље. Софоклови су јунаци снажне и одважне личности високих етичких принципа, које до краја следе своја убеђења. Они својим делањем покрећу збивања у трагичном смеру. У најпознатијој Софокловој трагедији сучељавају се два снажна карак­ тера супротних стремљења. И Антигона и Креонт позивају се на закон и обичаје, али су у њиховим ставовима сукобљена два принципа и два права: грађанско право и обичајно право засновано на религији. Креон­ това забрана утемељена је на закону који има своју традицију у хеленској култури и који предвиђа да се мртви нападачи остављају без укопа; Ан­ тигона, међутим, сматра својом дужношћу да преминулог брата сахрани и да обезбеди да се његова душа смири у свету мртвих. Дакле, породица захтева оно што држава забрањује, љубав тражи оно што власт не до­ пушта. Антигонина обавеза је тим већа што су остали чланови Едипове породице већ мртви, изузев ње и Исмене. Док Исмена није спремна да пркоси грађанском закону (жене смо, нама јачи владају, ја сам неспособ­ на да грађанима пркосим), Антигона бира као пресудну љубав и обавезу сестре према брату (За љубав, не за мржњу ја сам створена). У њиховом сукобу осећа се конфликт двају система вредности, при чему трагички јунак носи трагично осећање одговорности, јер је нужно чинити оно што је са становишта закона немогуће и забрањено. Антигона сведочи о парадоксу и тежини тог тешког тренутка у којем се преиспитују могућности јунаковог делања и слободне воље, а његова одлука у смеру врлине и виших закона, сукобљена с правом јачега, постаје његов зао удес. Међутим, мада у сукобу између Антигониног морала и Креонтове поли­ тичке моћи побеђује јачи, на крају гледамо како и његова породица страда због његовог огрешења о светињу породице и божанске законе.

За в

Упркос разумним аргумен­ тима свог сина Хемона, Креонт наређује да се Антигона жива сахрани. ПЕРИПЕТИЈА После разговора с Тиресијом и његовог страшног пророштва Креонт мења одлуку. Наређује да се Полиник сахрани, а Анти­ гона пусти из гробнице. РАСПЛЕТ Владарева нова заповест до­ лази прекасно – Антигона се у гробници обесила, над њеним телом убио се Хемон, а потом и његова мајка Еуридика сазнав­ ши за смрт сина.

УТВР­ЂУ­ЈЕ­МО ПО­ЗНА­ТО И УСВА­ЈА­МО НО­ВО ГРА­ДИ­ВО

од

ЗАПЛЕТ Стражар саопштава Креонту да је прекршена његова наредба. Други стражар доводи Антиго­ ну коју је затекао када се врати­ ла да опет обави обред над пре­ минулим братом. КУЛМИНАЦИЈА

ик е

ЕТАПЕ ДРАМСКЕ РАДЊЕ У АНТИГОНИ

168 | Читанка за I разред средњe школe

ТРЕБА ЗНАТИ И ОВО

Дионисова маска, музеј Лувр

АКО ЖЕЛИТЕ ВИШЕ

За в

од

за

уџ бе н

ик е

Трагичка кривица Софоклових јунака. − Из легендарне приче о Анти­ гони, Едиповој кћери која је покопала брата којем је ускраћен погреб, Со­ фокле је конструисао крупан етички проблем. Већ из разговора Антигоне и Исмене препознајемо једну од самосталних, несавитљивих природа које се не могу поколебати кад је у питању религиозно-морална дужност. Док се бојажљива, нежна и слаба Исмена труди да умним разлозима оправда себе, Aнтигона показује чврсту решеност да сахрани брата. Креонт наглашава да су његове одлуке мотивисане старањем о зако­ нима и добробити града. Али иако је напао Тебу и тиме изазвао страдање, Полиник није заратио на отаџбину, него на брата који му је ускратио пра­ во на престо и прогнао га. А ако се и огрешио о отаџбину у том рату, он је свој грех окајао смрћу, па је према њему као Едиповом сину могао и блаже поступити. У том смислу очигледно је да иза Креонтових одлука не стоји толико интерес Тебе колико питање учвршћивања положаја новог владара и коришћење закона у личне политичке сврхе. Антигонина мотивација, насупрот томе, етичке је природе. Ни она Креонту не говори о томе зашто је нужно да се Полиник сахрани, нити казује иједну реч о њему као личности, колико говори о томе шта за њу значи поштовање светих закона оличених у погребним обичајима. Досе­ зање властитог моралног савршенства представља њену мотивацију. Не упуштајући се у расправљање о правима владара и државе, она износи тврду веру да богови захтевају да сестра воли брата, а кад јој овај умре, да га не остави птицама да га разносе, истичући крвну везу као најелемен­ тарнију и најсветију основу људске заједнице с којом државни закони не смеју бити у колизији. Кад не може доказати да је Антигона погрешила, Креонт се позива на силу и власт и изриче смртну пресуду. Антигонино држање пред смрт показује да је и она у основи жена као Исмена и даје јој и трагичну димен­ зију. Њен плач, дубоко људски и природан, даје нам мерило да одмеримо тежину жртве коју је поднела да изврши свету дужност према боговима и према брату, кога је оставио цели свет. Креонтов поступак вређа и људе и богове, својим поретком он обара божански поредак ствари, а такво делање, каже Гете, „никако није држав­ на врлина него, напротив, државно злочинство”, зато он не може да буде „легитимни заштитник државних начела” (како је сматрао Хегел). Касно Креонт схвата да државни и писани закони не смеју противречити не­ писаним законима божјим. Овим слепилом наваљује на себе трагичку кривицу и навешћује му скору казну коју ће за своје делање морати да поднесе. Није, дакле, Антигона дошла у сукоб с објективним правом државе (као што мисли Хегел), него Креонт, који је погазио то право, у које су уткани свети и неповредиви закони који живе у свести свих Тебанаца. Одбацујући сурову наредбу поглавара, Антигона брани религиозни дух од ког зависе јединство и поредак државе. (Према: Милош Ђурић, Софоклове тебанске трагедије; Зоран Милутиновић, Софоклова Антигона) Књижевност старог века | 169

У природи је трагичког јунака да не познаје страх и неодлучност, већ да не­ одољиво тежи остварењу својих наме­ ра. Када нови владар Креонт не би био тако тврдоглав у захтеву да се одржи његова заповест о несахрањивању про­ тивника сматрајући да тиме учвршћује владарски ауторитет, и када Антигона не би тако непоколебиво и надмоћно пр­ косила Креонту у исказивању свог пра­ ва и обавезе да сахрани мртвог брата, не би било ни трагичког јунака, ни тра­ гичке радње. Стога је оваква концепција јунака предуслов постојања трагедије. Трагедија представља човека који се сучељава с проблемом свога делања. У њој се постављају питања одговор­ ности, кривице, намере, па онда и од­ носа између човека и његових дела, човека и бога. Јунак трагедије, за ра­ злику од епског јунака, почиње да про­ блематизује своје делање и стоји пред питањем: „Шта да учиним?”. Hamartia je средишњи проблем трагедије и пој­ ма трагичног. Ова реч значи да је неко починио грешку из заблуде, грешку у просуђивању, или из незнања, али и да је грешећи починио злочин. Трагичну заблуду јунака не треба доживети као карактерну ману или грех. Дословно значење речи је слепило, нешто што надилази човека и обрушава се на њега као спољна сила, тако да он верује да је зло добро, а добро зло. У том слепилу он почини злочин због ког потом бива кажњен. (Зоран Милутиновић, Софоклова Антигона)

од

за

уџ бе н

ик е

Ан­тич­ки свет у до­ба Хри­сто­вог ро­ђе­ња У вре­ме жи­во­та Ису­са Хри­ста ве­ли­ки део све­та био је под вла­шћу Рим­ ске др­жа­ве ко­ја се пр­о­сти­ра­ла од Се­вер­ног мо­ра до Егип­та и од Атлан­ског оке­а­на до Еу­фра­та. Ути­ца­ју Ри­ма у Ју­де­ји прет­хо­ди­ла је екс­пан­зи­ја хе­ле­ ни­зма, а Рим­ско цар­ство би­ло је на­след­ник цар­ства Алек­сан­дра Ве­ли­ког. Грч­ки је­зик, је­зик пре­но­ше­ња хе­ле­ни­стич­ке кул­т у­ре, у Хри­сто­во вре­ме по­зна­вао је ве­ли­ки део ста­нов­ни­ка но­вог свет­ског цар­ства. Но­ви за­вет је­ ван­ђе­ли­сти ни­су слу­чај­но за­бе­ле­жи­ли на грч­ком је­зи­к у. То је већ три ве­ка био ме­ђу­на­род­ни је­зик тр­го­ви­не, ди­пло­ма­ти­је и сва­ко­днев­не ко­му­ни­ка­ ци­је и је­зик обра­зо­ва­них љу­ди ко­ји су чи­та­ли кла­сич­ну грч­к у ли­те­ра­т у­ру, оба­ве­зну лек­ти­ру сва­ког он­да­шњег кул­т ур­ног чо­ве­ка. Ју­де­јом је упра­вљао рим­ски на­ме­сник (про­к у­ра­тор), од­го­во­ран ди­ рект­но рим­ском ца­ру. У вре­ме Хри­сто­вог стра­да­ња био је то Пон­ти­је Пи­лат. По­ли­ти­ка Ри­ма пре­ма осво­је­ним про­вин­ција­ма би­ла је да за­др­жи управ­ну власт и шти­ти ин­те­ре­се Цар­ства, а да при­том не ме­ња ло­кал­ну власт и не ме­ша се у по­ли­тич­ке и прав­не по­сло­ве за­јед­ни­це. Ма­да су и са­ми ви­ше пу­та па­да­ли у идо­ло­по­клон­ство, Је­вре­ји су не­ зна­бо­жач­ким на­ро­ди­ма све­до­чи­ли ве­ру у јед­но­га Бо­га и пре­не­ли им оче­ ки­ва­ње бу­ду­ћег Спа­си­те­ља. То­ме је по­го­до­ва­ло што су се Је­вре­ји би­ли ра­ ши­ри­ли по чи­та­вом про­сто­ру Ме­ди­те­ра­на. Још пре Алек­сан­дра Ве­ли­ког и епо­хал­них про­ме­на ко­је је он унео на про­стор Бли­ског ис­то­ка, а на­ро­ чи­то по­сле то­га, Је­вре­ји су, ра­ди лак­шег жи­во­та, на­пу­шта­ли Па­ле­сти­ну и ства­ра­ли сво­је за­јед­ни­це на ши­ро­ким про­сто­ри­ма од еги­пат­ске Алек­ сан­дри­је, где их је би­ло ми­ли­он (та­ко да је Алек­сан­дри­ја би­ла под­је­дна­ко је­вреј­ски и грч­ки град), пре­ко Си­ри­је, Ки­пра, Ма­ле Ази­је, Грч­ке, Ма­ке­до­ ни­је, а ка­сни­је и Ри­ма и Ита­ли­је, Кар­та­ги­не, и све до Га­ли­је и Шпа­ни­је. Где год би до­шли они су по­ди­за­ли си­на­го­ге у ко­ји­ма су се са­ста­ја­ли на мо­ли­ тву и чи­та­ње Све­тог пи­сма. Та­ко се и не­зна­бо­шци­ма да­ва­ла при­ли­ка да упо­зна­ју ве­ру у јед­но­га Бо­га и про­ро­штва о Ме­си­ји, па је би­ло оних ко­ји су при­хва­та­ли је­вреј­ску ре­ли­ги­ју. У то­ме је од ве­ли­ког зна­ча­ја био пре­ вод Ста­рог за­ве­та на грч­ки, Сеп­ту­а­гин­та, на­стао у Алек­сан­дри­ји, цен­ тру хе­ле­ни­стич­ке уче­но­сти, у тре­ћем ве­к у пре Хри­ста ка­да су та­мо­шњи мно­го­број­ни Је­вре­ји би­ли већ за­бо­ра­ви­ли свој ма­тер­њи је­зик слу­же­ћи се грч­ким.[...] Ве­ћи­на Је­вре­ја ни­је при­хва­ти­ла Хри­сто­во Је­ван­ђе­ље, ни­је у ње­му ви­ де­ла ис­пу­ње­ње оно­га што је код Мој­си­ја и про­ро­ка би­ло на­го­ве­ште­но, јер је оп­шта ре­ли­гиј­ска кли­ма у је­вреј­ству на раз­ме­ђу две ере би­ла та­ква да је ве­ћи­на са­мо гле­да­ла на сло­во За­ко­на и на спо­ља­шње вр­ше­ње ње­го­вих од­ред­би, а ни­је се освр­та­ла на ње­го­ву ми­сао-во­ди­љу. Је­вре­ји су, исти­на је, жељ­но иш­че­ки­ва­ли Ме­си­ју, али ни­су у ње­му оче­ки­ва­ли свој ду­шев­ни и мо­рал­ни пре­по­род не­го са­мо спас од сво­је зе­маљ­ске бе­де, ни­ти су мо­гли да се осло­бо­де свог на­ци­о­нал­ног по­и­ма­ња Спа­си­те­ље­ве ми­си­је. (Према: Не­над Ри­сто­вић, Хри­шћан­ско и ан­тич­ко на­сле­ђе)

За в

СИ­СТЕ­МА­ТИ­ЗА­ЦИ­ЈА

То што је Библија постала темељна књига европске хришћанске циви­ лизације у великој мери имамо да захвалимо хеленској култури. Прочи­ тајте текст који следи да бисте боље разумели утицаје који су се одвијали међу културама старог века. Повежите знања из историје са знањима о књижевности старог века.

170 | Читанка за I разред средњe школe

ПРОВЕРИТЕ ЗНАЊЕ

За в

од

за

уџ бе н

ик е

1. На­пра­вите пре­глед књи­жев­них жан­ро­ва древ­них ци­ви­ли­за­ци­ја. Шта ме­ђу њи­ма до­ми­ни­ра? Шта то го­во­ри о њи­хо­вим схва­та­њи­ма, ве­ро­ва­њи­ма и на­чи­ну жи­во­та? 2. Из­двојте те­ме ко­је су за­јед­нич­ке: 1. Епу о Гил­га­ме­шу и Књи­зи По­ста­ња; 2. Епу о Гил­га­ме­шу и Или­ја­ди. Уо­чите ин­тер­на­ци­о­нал­не мо­ти­ве. 3. После упознавања са хомерским питањем и читања одломака из Илијаде, изнесите своје ставове о хомерском питању. 4. Шта је ан­ти­ка, а шта хе­ле­ни­зам? У че­му је зна­чај хе­ле­ни­зма? Ко­ји је зва­нич­ни је­зик хе­ле­ни­зма? 5. Раз­ми­шљајте о раз­ли­чи­тим вр­ста­ма и при­ка­зи­ма љу­ба­ви у књи­жев­но­сти­ма ста­рог ве­ка. Из­не­сите при­ме­ре и своја за­па­жа­ња. 6. Би­бли­ја је све­та књи­га две­ју ве­ли­ких ре­ли­ги­ја, хри­шћан­ства и ју­да­и­зма. Шта је све­та књи­га хри­шћа­на, а шта Је­вре­ја? За­што Је­вре­ји не при­зна­ју хри­шћан­ску Би­бли­ју? Ка­кве су срод­но­сти и раз­ли­ке из­ме­ђу тих две­ју ве­ра? 7. Би­бли­ја је нај­пре­во­ђе­ни­ја књи­га свих вре­ме­на. Би­блиј­ски мо­ти­ви, иде­је и при­че тран­спо­но­ва­ни су у умет­но­сти не­бро­је­но пу­та. Се­тите се књи­га, фил­мо­ ва, сли­ка и му­зич­ких де­ла ко­ја су на­ста­ла под ути­ца­јем Библије. 8. Из обрађеног Јеванђеља по Матеју издвојте одломке и мисли које су за вас биле посебно упечатљиве и навеле су вас на размишљање. 9. Присетите се најпознатијих библијских прича (стварање света и човека у рају, првородни грех Адама и Еве, изгонство из раја, Каин и Авељ, Вавилонска кула, страдање праведног Јова, чудесно рођење Бога као човека, његово учење, страдање на крсту и васкрсење...). Промишљајте о вечитим питањима које Библија поставља пред човека и одговорима које нуди. 10. У контексту тих питања и библијских повести, промислите о речима из Андрићеве беседе „Можда је у тим причањима, усменим и писаним, и садржана права историја човечанства, и можда би се из њих бар могао наслутити, ако не сазнати, смисао те историје.” „Тако, и с оне црте која произвољно дели прошлост од садашњости, писац сусреће ту исту човекову судбину коју он мора уочити и што боље разумети, поистоветити се са њом, и својим дахом и својом крвљу је грејати, док не постане живо ткање приче коју он жели да саопшти читаоцима, и то што лепше, што једноставније, и што убедљивије.”

Књижевност старог века | 171

За в од за уџ бе н

ик е

За в

од

за

уџ бе н

ик е

НАРОДНА (УСМЕНА) КЊИЖЕВНОСТ

Срп­ска на­род­на књижевност

Паја Јовановић, Гуслар, детаљ, 1882–1884. година

налази се на самом врху духов­ не вертикале усмене уметности света. Свака усмена књижевност потиче из најстаријих слојева људске цивилизације. Усмена уметност речи рађала се у синкретизму – у споју са осталим уметностима (музиком, игром, глумом) и дуго се не одва­ јајући од њих, остала је до данас као таква у обредној поезији. Има­ ла је са једне стране практичну функцију – да помогне човеку у борби за економски опстанак, а са друге – не мање важну улогу задовољења човекових духовних потреба. Битно је нагласити да се стваралаштво „примитивног човека” заснива на митском мишљењу. Спајање човека са природом која га окружује чини да је он индентификује (поистовећује) са собом, да

За в

од

за

уџ бе н

ик е

антропологија – наука која проучава човека

јој даје своје особине, да и Сунце и Месец и ветар и камен живе у његовој свести на исти начин као и он сам. Та карактеристична спојеност са природом, идентификација са њом појављује се у низу завршних формула и доводи до закључка да управо формуле чувају најархаичније делове културе у виду слика. Такве су оне о зеленом дрвету које се под грешницима сасуши, и сувом грању које под праведницима олиста. Тако се заправо ствара поетски језик који у своме фонду садр­ жи слике мотиве које, чинећи део некадашње митске стварности, постају изражајна средства усмене поезије. Усмена књижевност функционише управо помоћу тих основних структура које се, за­ висно од теоријских приступа епоха, називају различитим имeнима (фразама, обрасцима, клишеима, моделима, формулама, са незнат­ ним померањем значења). Оне су динамичке и прилагодљиве и без њих усмена уметност речи не може да функционише, да се памти, прихвата и преноси. На њима почива цела историја тропа, тј. стил­ ских фигура у најширем смислу речи. Термин формулативност, уведен у новију науку о народној књижевности, полази од термина „формула”... Како се уметничко исказивање односи не само на израз већ и на садржину, она прено­ си реалне чињенице из окружења ствараоца и слушаоца, из сада­ шњости или прошлости, што би представљало „супстанцу садржи­ не” која већ самом типизацијом добија облик. Ту би спадали типски ликови; затим мотиви као најмање самосталне јединице које егзи­ стирају у традицији (без обзира на то да ли су митски – претварање у биљку; хришћански – страдање грешника; историјски – убиство у лову; обичајни – побратимство...); спадали би ту склопови моти­ ва који чине целу творевину или поједине епизоде; читаве фабуле; варијанте (повратак мужа на свадбу своје жене, женидба с препре­ кама; ослобођење вољеног сужња из тамнице...); понављање радње (седлање коња, преоблачење, отмице, мегдани, сусрети с даро­ давцима) или ситуација (срџба, плач, свитање); обичаји, веровања и понашања. Савршено се уклапа у епску формулативност густина сталних епитета, као што је „зелена ливада”, „пшеница бјелица”, „рујно вино”, „света неђеља”, „бритка сабља”, „бијела кула”, „вјерна љуба”, „мила сеја”, „бојно копље”, „јуначко лице”, „срце живо”... Понављање као основно средство за израду уметничког дела као целине, и у самом делу има различите функције. Пребројавање формула показало би да у пе­ смама готово да нема делова који нису формулаични. (Према: На­да Ми­ло­ше­вић Ђор­ђе­вић, Јед­но са­вре­ме­но ту­ма­че­ње по­е­ти­ке срп­ске усме­не књи­жев­но­сти)

174 | Читанка за I разред средњe школe

Класификација – Од Вука Караџића до данас било је у изради више модела класификације народне књи­ жевности. Прву и потпуно прегледну класификацију дао је Вук Караџић у Предговору својој првој књизи народних песама, где је разделио песме на јуначке, које се певају уз гусле, и лирске, женске, које се певају у колу. Према данашњем стању у класификацији књижевности уопште, усмено народно стваралаштво дели се на народну поезију и прозу, односно, поезија се дели у две скупине: лирику и епику, где припадају и лирско-епске врсте. Поред скупине народне прозе, постоје и кратке фолклорне форме, које могу да буду у стиху и прози.

За в

од

за

уџ бе н

ик е

ОСНОВНЕ ОДЛИКЕ НАРОДНЕ КЊИЖЕВНОСТИ Колективност. – Почетни облик сваке усмене уметничке творевине подложан је сталним променама и новим уобличавањима. Иако је дело усмене књижевности најчешће потекло од појединца, постоји и живи само ако је прихваћено и преноси се од мноштва појединаца у средини (колективу) којој је намење­ но. Преношење уметничких творевина подразумева увек слободан сустваралачки однос према делу. Тако добијамо колективну уметничку творевину. Формулативност означава понављања устаљених елемената у српској народној књижевности. Форму­ лативност се запажа на нивоу: изражајних облика (облици које представљају стилске фигуре) и на нивоу садржинских облика (мисаона понављања као најбитнији елементи структуре дела народне књижевно­ сти: у мотивима, ликовима – типски ликови), устаљеним ситуацијама (мегдани, женидбе, братимљење...). Формулативност у народном стваралаштву запажамо у сталним епитетима, многим понављањима у по­ ступцима ликова и понављању читавих епизода. Варијантност. – Свако извођење дела народних умотворина (певање, гуслање, казивање) једна је од ва­ ријанти. Из природе усменог преношења потиче и природа варијантности као суштинска одлика усмене књижевности. Током извођења спонтано се мењају поједини делови и детаљи, које певач или приповедач прилагођава типу и расположењу публике. Даровитост, таленат појединих извођача знатно утичу на поја­ ву варијантности. О томе је и Вук писао: „Ја мислим, да је свака народна пјесма добра и лепа, само ваља наћи правог пјевача, који је зна као што треба...[...] Рђав пјевач и добру пјесму рђаво упамти и покварено и другоме пева и казује; а добар пјевач и рђаву пјесму поправи према осталим пјесмама, које он зна.” Варијантност се јавља и приликом преношења дела из једне у другу генерацију, с једног на друго под­ небље. Забележено је више видова варијантности. Дијахронијске (временске) варијанте настају као последица преношења усмених садржаја кроз време. Многе популарне теме, мотиви, сижеи, ликови описани су у различитим варијантама, о чему сведочи, на пример, поређење појединих песама из Вукових збирки с њиховим варијантама у старијим или млађим записима. Даровитост, таленат појединих извођача такође утичу на појаву варијанти. Током сакупљања народних умотворина Вук је у различитим крајевима, али и код различитих певача слушао различите обраде истих тема, а ту појаву је сликовито означио као „исто то само другачије.” При­ ликом штампања збирки бирао је уметнички најуспелије варијанте. Жанровске варијанте подразумевају да се исти мотив појављује у различитим књижевним врстама. Вук је, између осталих, забележио две варијанте Бајке о змији младожењи, али је објавио и две варијанте ове бајке испеване у стиховима.

ПРО­ВЕ­РИ­ТЕ ЗНА­ЊЕ

1. На­ве­ди­те шта све об­у­хва­та фор­му­ла­тив­ност као основ­но свој­ство усме­не умет­но­сти ре­чи. 2. Шта означавају варијанте у српској народној књижевности? 3. Чиме колективност у стварању усмене књижевности условљава варијантност и формулативност?

Народна (усмена) књижевност | 175

ПРИ­КУ­ПЉА­ЊЕ, ЗА­ПИ­СИ­ВА­ЊЕ И ОБ­ЈА­ВЉИ­ВА­ЊЕ НА­РОД­НИХ УМО­ТВО­РИ­НА

ик е

Ни­су срп­ске на­род­не пе­сме из­ва­ђе­не из пер­га­мент­ских ру­ко­ пи­са, не­го су оне по­ку­пље­не са то­плих уса­на на­ро­да. Јакоб Грим

Р

ПРИ­С ТУП ДЕ­ЛУ

ад Ву­ка Ка­ра­џи­ћа на са­к у­пља­њу, за­пи­си­ва­њу и об­ја­вљи­ва­њу на­род­них умо­ тво­ри­на био је си­сте­ма­ти­чан, про­ми­шљен и на­у­чан. Он је на­пра­вио кла­си­ фи­ка­ци­ју обим­ног на­сле­ђа на­ше усме­не на­род­не књи­жев­но­сти.

За в

од

Ре­фор­ма­тор срп­ског је­зи­ка и пра­ во­пи­са, са­ку­пљач на­род­них умо­тво­ ри­на, пи­сац исто­риј­ских и ет­но­граф­ ских спи­са. Пр­ву пи­сме­ност сте­као је у род­ном Тр­ши­ћу, за­тим је шко­ло­ва­ње на­ста­в­ио у ма­на­сти­ру Тро­но­ши, а гим­ на­зи­ју је за­вр­шаио у Срем­ским Кар­ лов­ци­ма. По отва­ра­њу Ве­ли­ке шко­ле у Бе­о­гра­ду, био је је­дан од ње­них пр­вих по­ла­зни­ка. У Бе­чу је 1813. го­ди­не упо­ зна­о Јер­не­ја Ко­пи­та­ра, ко­ји га је под­ ста­као на са­ку­пља­ње и об­ја­вљи­ва­ње на­род­них умо­тво­ри­на и на ре­фор­ма­ тор­ски рад.

за

(oдломак)

Вук Стефановић Караџић (1787–1864)

уџ бе н

Вук Сте­фа­но­вић Ка­ра­џић Пред­го­вор Срп­ским на­род­ним пје­сма­ма, 1824.

Све на­ше на­род­не пје­сме раз­ди­је­ље­не на пје­сме ју­нач­ке, ко­је љу­ди пје­ва­ју уз гу­сле, и на жен­ске, ко­је пје­ва­ју не са­мо же­не и ђе­ вој­ке, не­го и му­шкар­ци, осо­би­то мом­чад, и то нај­ви­ше по дво­је у је­дан глас. Жен­ске пје­сме пје­ва и јед­но или дво­је са­мо ра­ди сво­га раз­го­во­ра, а ју­нач­ке се пје­сме нај­ви­ше пје­ва­ју да дру­ги слу­ша­ју; и за­то се у пје­ва­њу жен­ски пје­са­ма ви­ше гле­да на пје­ва­ње, не­го на пје­ сму, а у пје­ва­њу ју­нач­ки­је нај­ви­ше на пје­сму. Ју­нач­ке се пје­сме да­нас нај­ви­ше и нај­жи­вље пје­ва­ју по Бо­сни и по Ер­це­го­ви­ни и по Цр­ној Го­ри и по ју­жним бр­до­ви­тим кра­је­ви­ма Ср­би­је. По тим мје­сти­ма и да­на­шњи дан го­то­во у сва­кој ку­ћи има­ју по јед­не гу­сле, а по јед­не на ста­ну код чо­ба­на; и те­шко је на­ћи чо­ве­ка да не зна гу­ђе­ти, а мло­ге и же­не и ђе­вој­ке зна­ду... Ђе­ко­је су пје­сме та­ко на ме­ђи из­ме­ђу жен­ски­је и ју­нач­ки­је, да чо­век не зна ме­ђу ко­је би и узео, н.п. у овој (I) књи­зи 358 и дру­ге го­ 176 | Читанка за I разред средње школе

то­во све на кра­ју од 393–404. Ова­ке су пје­сме на­лич­ни­је на ју­нач­ке не­го на жен­ске, али би се те­шко чу­ло да и љу­ди пје­ва­ју уз гу­сле (већ ако же­на­ма), а због ду­жи­не не пје­ва­ју се ни као жен­ске, не­го се са­мо ка­зу­ју. Ми ви­ди­мо да пје­сме јун­ач­ке и да­нас по­ста­ју, за­то ми­слим да не­ ће би­ти су­ви­ше и о по­ста­њу њи­о­вом што­гођ ре­ћи. Ко­ли­ко сам ја до да­нас мо­гао до­зна­ти, ју­нач­ке пје­сме по­нај­ви­ше спе­ва­ва­ју љу­ди сре­до­ ви­јеч­ни и стар­ци. По ре­че­ним мје­сти­ма, куд се да­нас ју­нач­ке пје­сме нај­ви­ше пје­ва­ју, не­ма чо­ве­ка, ко­ји не зна не­ко­ли­ко пје­са­ма (ако не чи­ та­ви, а оно ба­рем ко­ма­да од њи), а има и ко­ји и зна­ду и пре­ко пе­де­сет, а мо­же би­ти и на сто­ти­не. Ко­ји чо­век зна пе­де­сет раз­лич­ни пје­са­ма (ако је за тај по­сао), ње­му је ла­сно но­ву пје­сму спје­ва­ти.

уџ бе н

ик е

Из­вор: Вук Сте­фа­но­вић Ка­ра­џић, Срп­ске на­род­не пје­сме, I, Са­бра­на де­ла Ву­ка Ка­ра­џи­ћа, IV, Про­све­та, Бе­о­град, 1975.

ИН­ТЕР­ПРЕ­ТА­ЦИ­ЈА

за

d Па­жљи­во про­чи­тај­те од­ло­мак из Ву­ко­вог пред­го­во­ра Срп­ским на­ род­ним пје­сма­ма из 1824. го­ди­не. По­себ­ну па­жњу обра­ти­те на кри­те­ри­јум по­де­ле и на­чин кла­си­фи­ка­ци­је ко­ји су из­ло­же­ни у овом тек­сту.

од

d Уста­но­ви­те ка­ко је Вук по­де­лио на­род­не пе­сме и ко­ја раз­ли­ка по­сто­ји у из­во­ђе­њу жен­ских и ју­нач­ких пе­са­ма. За ко­је пе­сме је про­це­нио да су на ме­ђи? За­што не при­па­да­ју ју­нач­ким или жен­ским пе­сма­ма?

За в

d Ка­ко је Вук опи­сао на­чин ства­ра­ња на­род­них пе­са­ма? Он за­кљу­чу­је да онај ко зна пе­де­сет на­род­них пе­са­ма мо­же ла­сно но­ву пје­сму спје­ва­ти, али да, по­ред зна­ња, мо­ра би­ти за тај по­сао. По Ву­ко­вом ми­шље­њу, ко­ја то још ин­ди­ви­ду­ал­на свој­ства тре­ба да по­се­ду­је ства­ра­лац пе­са­ма?

УТВР­ЂУ­ЈЕ­МО ПО­ЗНА­ТО И УСВА­ЈА­МО НО­ВО ГРА­ДИ­ВО Рад на са­ку­пља­њу, за­пи­си­ва­њу и об­ја­вљи­ва­њу на­род­них умо­тво­ри­ на. – По­зна­ти срп­ски прав­ни исто­ри­чар Вал­та­зар Бо­ги­шић об­ја­вио је 1878. го­ди­не збир­ку на­род­них пе­са­ма под на­зи­вом На­род­не пје­сме из ста­ри­јих, нај­ви­ше при­мор­ских за­пи­са. Ове еп­ске пе­сме ис­пе­ва­не су у ду­гом сти­ху и по­зна­те су као бу­гар­шти­це. Немачки слависта Герхард Геземан објавио је 1925. године Ерлангенски рукопис, зборник десетерачких песама (највише епских), које је почетком XVIII века записао на Војној граници непознати аустријски официр. Народна (усмена) књижевност | 177

уџ бе н

ик е

Пр­ва Ву­ко­ва збир­ка на­род­них пе­са­ма Ма­ла про­сто­на­род­на сла­ве­ но­серб­ска пје­сна­ри­ца (штам­па­на у Бе­чу, 1814) са­др­жа­ла је сто лир­ских и осам еп­ских пе­са­ма, ко­је је он по­де­лио на „жен­ске” и „му­шке”. Дру­га збир­ка об­ја­вље­на је већ 1815. го­ди­не (та­ко­ђе у Бе­чу) под на­зи­вом На­род­ на срп­ска пје­сна­ри­ца. Ове две Ву­ко­ве књи­ге пред­ста­ви­ле су срп­ску тра­ ди­ци­ју и кул­т у­ру на нај­бо­љи на­чин и при­ву­кле су ве­ли­к у па­жњу кул­т ур­ не јав­но­сти Евро­пе. За­тим сле­де из­да­ња са из­гра­ђе­ним кри­те­ри­ју­ми­ма класификoвања. Си­сте­ма­ти­чан на­чин об­ја­вљи­ва­ња на­род­них умо­тво­ри­на нај­бо­љи је по­ка­за­тељ Ву­ко­ве кла­си­фи­ка­ци­је. У по­след­њем беч­ком из­да­њу Срп­ских на­род­них пје­са­ма Вук је у пр­вој књи­зи об­ја­вио лир­ске пе­сме и кла­си­фи­ко­вао их у два­де­сет вр­ста. Еп­ске пе­сме је об­ја­вио у дру­гој, тре­ћој и че­твр­тој књи­зи. Пр­ва књи­га са­др­жи лир­ске пе­сме, об­ја­вље­не 1841. го­ди­не. Дру­га књи­га са­др­жи еп­ске ју­нач­ке пе­сме ста­ри­јих вре­ме­на, об­ја­вље­не 1845. го­ди­не. Тре­ћа књи­га, у ко­јој су еп­ске ју­нач­ке пе­сме сред­њих вре­ме­на, об­ја­вље­на је 1846. го­ди­не. Че­твр­та књи­га, у ко­јој су еп­ске ју­нач­ке пе­сме но­ви­јих вре­ме­на, обја­­­­ вље­на је 1862. го­ди­не. Срп­ске на­род­не при­по­вет­ке об­ја­вље­не су у два на­вра­та, 1821. и 1853. го­ди­не. Срп­ске на­род­не по­сло­ви­це и дру­ге раз­лич­не као оне у оби­чај узе­те ри­је­ чи об­ја­вље­не су 1836. и 1849. године.

за

ТРЕБА ЗНАТИ И ОВО

За в

од

Епске се песме јављају само код неких народа, за њихово постање и одр­ жавање потребне су посебне друштвено-историјске околности. Иако су извесни страни познаваоци српске народне поезије истицали лепоту наше лирске песме - међу њима је био, као што смо видели, и велики Гете - јуначка епика увек је сматрана за главну вредност наше књижевности и културе и за једну од најзначајнијих појава у епској поезији европских народа после Хомера, последње велико поглавље њене историје. Најзначајнија збирка епских десетерачких песама пре Вука Караџића јесте Ерлангенски рукопис, назван тако по граду Ерлангену у Немачкој, где је откривен. [...] Наша јуначка епика у свом класичном облику забележена је највећим делом у другој и трећој деценији XIX столећа када је, због по­ себних историјских околности у којима се нашао српски народ, доживела врхунац у свом развитку, али иза те последње редакције стоје векови њеног мотивског, структурног и изражајног уобличавања, безброј певача који су одржавали и дограђивали већ створене и стварали нове песме, у ствари цео народ којем је та поезија припадала и који је њоме уметнички живео. Песме забележене у Приморју и Ерлангенски рукопис откривају нам извесне врло значајне моменте у њеном трајању, развоју и усавршавању. (Јован Деретић, Историја српске књижевности)

178 | Читанка за I разред средње школе

НА­РОД­НЕ ЛИР­СКЕ ПЕ­СМЕ

ЗАНИМЉИВОСТ

Н

За в

од

за

уџ бе н

ик е

а­род­не лир­ске пе­сме као део усме­ног на­род­ног ства­ра­ла­штва не чу­ва­ју спо­мен на пе­сни­ка ко­ји их је ство­рио и ни­су обе­ле­же­ не ње­го­вом ин­ди­ви­ду­ал­но­шћу. На­род­на ли­ри­ка но­си цр­те мен­та­ли­ те­та за­јед­ни­це ко­ја је ове пе­сме при­хва­ти­ла и пре­но­си­ла кроз сто­ле­ћа до­да­ју­ћи им по­не­што, а не­што им и од­у­зи­ма­ју­ћи. Ове пе­сме су јед­но­ став­не по об­ли­ку, обич­но без ри­ма и стро­фа, са че­стом упо­тре­бом ре­фре­на. Не те­же ори­ги­нал­но­сти из­ра­за, не­го ко­ри­сте оп­шта ме­ста и фор­му­ле. На­род­не лир­ске пе­сме пе­ва­не су уз му­зи­ку и од­ли­ку­је их по­ве­за­ност с дру­гим умет­но­сти­ма (му­зи­ком, игром и по­кре­том). Нај­че­шће су би­ле на­ме­ње­не мла­ђим из­во­ђа­чи­ма. Че­сте су у ди­ја­ло­ шком об­ли­ку, сти­хо­ви су им раз­ли­чи­тог рит­ма и ду­жи­не (од четири до четрнаест сло­го­ва) и нај­ра­ди­је се др­же сли­ка из сва­ко­днев­ног жи­ во­та. Вук Ка­ра­џић их на­зи­ва жен­ским пе­сма­ма. Народне лир­ске пе­сме Вук је по­де­лио пре­ма мо­ти­ви­ма на два­ де­сет вр­ста. Уо­би­ча­је­но се де­ле на: об­ред­не, оби­чај­не, ми­то­ло­шке, ре­ли­ги­о­зно-мо­ра­ли­стич­ке, по­сле­нич­ке и пе­сме о ра­ду, по­ро­ дич­не, љу­бав­не и ша­љи­ве.

На­род­не љу­бав­не пе­сме по­те­кле су из па­ган­ских об­ре­да, ко­ји су по­сте­пе­ но гу­би­ли пр­во­бит­но ри­ту­ал­но и мит­ ско зна­че­ње и пре­тва­ра­ли су се у игру и за­ба­ву. Про­цес уну­тра­шњег лир­ског мо­ти­ва ко­ји се раз­ви­ја у љу­бав­ну пе­ сму ис­тра­жио је Вла­дан Не­дић: „Еле­ мен­ти на­род­не ли­ри­ке ја­вља­ли су се нај­пре ти­хо, на са­мом кра­ју пе­сме, за­ тим су ла­га­но за­хва­та­ли ис­пред се­бе и про­ди­ра­ли ка по­чет­ку пе­сме. Вре­ ме­ном пе­сма ко­ја је не­кад би­ла ве­за­ на за об­ред по­ста­ла је чи­ста љу­бав­на. За­ни­мљи­во је да се, ипак, и у пот­пу­но пре­о­бра­же­ним пе­сма­ма рас­по­зна­вао че­сто траг об­ред­не пе­сме: осе­ћао се не­склад, обич­но у сред­њем де­лу но­ ве тво­ре­ви­не. А баш тај не­склад, опет, имао је ка­што сво­јих по­себ­них ча­ри.” Упра­во тим уну­тар­њим пре­о­бра­жа­ји­ ма пе­сме ду­гу­је­мо не­ке од нај­леп­ших тре­ну­та­ка на­ше на­род­не ли­ри­ке.

НАРОДНА ПОЕЗИЈА − ЛИРИКА Подсетите се неких народних лирских песама које сте читали и учили у основној школи. ОБРЕДНЕ

ОБИЧАЈНЕ

додолске песме, свадбене пе­ коледарске и сме, здравице божићне песме (почашнице) и тужбалице

МИТОЛОШКЕ

ПОСЛЕНИЧКЕ

Вила зида град, Женидба сјајно­ га Мјесеца

Кујунџија и хитропреља

ЉУБАВНЕ

ПОРОДИЧНЕ

ШАЉИВЕ

Љубавни ра­ Највећа је Женидба Врап­ станак, Драги жалост за ца Подунавца и недраги, Срп– братом, Сестре ска дјевојка без брата

Народна (усмена) књижевност | 179

На­род­на лирска пе­сма Сун­це се дје­вој­ком же­ни ПРИ­СТУП КЊИ­ЖЕВ­НОМ ДЕ­ЛУ

У

за

уџ бе н

ик е

срп­ској на­род­ној по­е­зи­ји очу­ва­не су лир­ске пе­сме са мо­ти­ви­ма из лу­нар­не (о Mе­се­цу) и со­лар­не (о Сун­цу) ми­то­ло­ги­је. По­ред пе­са­ма са овим мо­ти­ви­ ма ко­је је за­бе­ле­жио Вук, оне се на­ла­зе и у збир­ка­ма дру­гих са­к у­пља­ча, ко­ји су их свр­ста­ва­ли у по­себ­не ми­то­ло­шке гру­пе ис­ти­чу­ћи њи­хо­ву ар­ха­ич­ну струк­ ту­ру, а на­ро­чи­то вр­хун­ску ле­по­т у. Ме­ђу зна­чај­не пе­сме са со­лар­ним мо­ти­вом убра­ја се пе­сма Сун­це се дје­вој­ком же­ни, ко­ју је за­бе­ле­жио Ко­ста Ха­џи Ри­стић и об­ја­вио у сво­јој збир­ци Срп­ске на­род­не пје­сме по­ку­пље­не по Бо­сни, у Бе­о­гра­ду 1873. го­ди­не. Па­жљи­во про­чи­тај­те на­род­ну лир­ску пе­сму Сун­це се дје­вој­ком же­ ни и под­се­ти­те се на­род­них лир­ских пе­са­ма Ви­ла зи­да град, Ви­лин чу­де­сни град, Же­нид­ба сјај­но­га Мје­се­ца, ко­је по­ти­чу из истог (ми­то­ло­шког) те­мат­ског кру­га. Уо­чи­те шта је у пе­сми мо­г у­ће, тј. шта је из ствар­ног жи­во­та, а шта при­па­да ми­ то­ло­шком сло­ју.

За в

од

Дје­вој­ка је сун­цу го­во­ри­ла: „Јар­ко сун­це, љеп­ша сам од те­бе! Ако ли се то­ме не вје­ру­јеш, ти иза­ђи на то рав­но не­бо, ја ћу изаћ за го­ру на во­ду.” Ка­да ју­тро ве­дро осва­ну­ло, из­ла­зи­ло на не­бо су­на­шце, а дје­вој­ка за го­ру на во­ду. Угле­да је ли­је­по су­на­шце, угле­да је кроз је­ло­во гра­ње: кол­’ко се је ашик учи­ни­ло, три­пут је се сун­це за­иг­ ра­ло, па од­ву­че ли­је­пу дје­вој­к у, да је узме се­би за љу­бов­цу, од ње по­ста зви­је­зда Да­ни­ца.

во­да – из­вор, че­сма, бу­нар, у на­род­ној пе­сми ме­сто љу­бав­них са­ста­на­ка ашик учи­ни­ло – за­љу­би­ло љу­бов­ца – љу­ба, су­пру­га, же­на Да­ни­ца (Ве­чер­ња­ча, Зор­ња­ча) – на­род­ни на­ зив за пла­не­ту Ве­не­ру, зве­зду ко­ја на­ве­шћу­је дан

Из­вор: Ми­од­ раг Па­вло­вић, Ан­то­ло­ги­ја лир­ске на­род­не по­е­зи­је, Вук Ка­ра­џић, Бе­о­град, 1982. 180 | Читанка за I разред средње школе

ИН­ТЕР­ПРЕ­ТА­ЦИ­ЈА d Како сте разумели и доживели ову народну песму? d Шта је основна тема песме? Какво значење у песми имају мотиви Сунца, горе и воде? d Каква је композициона структура песме? Пратите паралелно кретање збивања у песми – на земљи и небу. d Шта је народни певач наговестио градацијским понављањем речи Сунце у првом делу песме: сунце, сунашце, лијепо сунашце? d На коју ситуацију из живота вас подсећа митска слика надметања девој­ ке и Сунца? Чију улогу преузима Сунце? d Објасните значај дијалога у композицији песме.

Глав­но обе­леж­је на­ше на­род­не ли­ ри­ке, са­чу­ва­но све до да­нас, је­сте па­ ган­ско осе­ћа­ње жи­во­та. Ово осе­ћа­ње нај­ви­ше из­би­ја из нај­древ­ни­јих лир­ ских на­род­них пе­са­ма – об­ред­них и оби­чај­них... Све­том упра­вља­ју сун­це, ме­сец, зве­зде, гро­мо­ви, му­ње, ви­ле, зма­је­ви, ве­шти­це, ду­ше пре­да­ка. Сун­це хи­та не­бе­ском пу­та­њом да би што пре огре­ја­ло си­ро­чад без мај­ки. Ви­ле зи­да­ ју гра­до­ве на обла­ку, не­кад и на зе­мљи, од ју­нач­ких ко­сти­ју. Ве­шти­це отва­ра­ју гру­ди за­спа­лом чо­ве­ку и од­но­се му ср­це. Змај про­ле­ће са угра­бље­ном де­ вој­ком... (Вла­дан Не­дић, Ан­то­ло­ги­ја на­род­них лир­ских пе­са­ма)

уџ бе н

ик е

d Проучите звук и ритам песме. Пребројте слогове и уочите место цезуре. d Којим особинама можете доказати да је то народна лирска песма? d Уочите смисао и поруку песме. Шта долазак девојке на небо казује о сна­ зи лепоте и љубавног осећања? d Процените уметничку вредност ове народне лирске песме.

ЗАНИМЉИВОСТ

УТВР­ЂУ­ЈЕ­МО ПО­ЗНА­ТО И УСВА­ЈА­МО НО­ВО ГРА­ДИ­ВО

За в

од

за

Лирске народне песме, због свог садржаја, осећања и мелодичности којом се певају, Вук Караџић је назвао женским песмама. Ове песме од­ ликује синкретична повезаност са другим уметностима (игром, музиком, драмом). Основ сваке лирске народне песме чини сажето казивање ка­ квог збивања, прожето осећањима или размишљањем. Оне су тематски богате и у народном животу увек су повезане са мелодијом, која при из­ вођењу има већи значај него текст. Певали су их најчешће млади људи. Лирске народне песме су разноликог ритма и стиха (од четири до четрнаест слогова). Понеке од њих имају припев (стих који се понавља). Најчешће немају строфе. Ми­то­ло­шке на­род­не лир­ске пе­сме – вр­ста на­род­них лир­ских пе­са­ма ко­ја је на­ста­ла у до­ба па­ган­ских пра­ста­рих ве­ро­ва­ња и ка­зу­је о то­ме ка­ко је на­ста­јао свет. У њи­ма се пе­ва о ви­ла­ма, ажда­ја­ма, Сун­цу, Ме­се­цу, зве­з­ да­ма и му­ња­ма, ко­ји­ма се при­пи­су­ју чо­ве­ко­ве осо­би­не и та­јан­стве­на моћ ути­ца­ња на људ­ску суд­би­ну. Нај­че­шћи мо­ти­ви у овим пес­ма­ма су не­бе­ске свад­бе­не све­ча­но­сти са ју­на­ци­ма (Ме­се­цом, Сун­цем, му­ња­ма, ви­ла­ма), бо­ра­вак ви­ле у не­бе­ском гра­ду и ро­ђе­ње зве­зде Да­ни­це.

ТРЕ­БА ЗНА­ТИ И ОВО

Народна лирика је најплоднији и најразвијенији род народног ствара­ лаштва. Нема ниједне области народног живота да није нашао свој израз у песми; оне су не само израз колективног мишљења и осећања него и појава народног живота, једна од најзначајнијих фолклорних манифеста­ ција. Иако се неке од њих певају на хришћанске празнике, све су те врсте сачувале пагански карактер. (Јован Деретић, Историја српске књижевности) Народна (усмена) књижевност | 181

ПОЈ­МОВ­НИК Фол­клор – за­јед­нич­ки на­зив за скуп на­род­них пре­да­ња, оби­ча­ја и ве­ро­ва­ ња; Осим му­зи­ке, фол­клор об­у­хва­та и књи­жев­на де­ла, на­род­не умо­тво­ри­не, оби­ча­је, об­ре­де и игру. Фол­клор­на му­ зи­ка је уо­би­ча­је­ни на­зив за му­зич­ке са­ др­жа­је (во­кал­не или ин­стру­мен­тал­не) ко­ји су се раз­ви­ли усме­ном пре­да­јом. На­род­на лир­ска пе­сма нај­че­шће је во­ кал­но из­во­ђе­на, а рит­мо­ви и то­но­ви су ускла­ђе­ни с ње­ним мо­ти­ви­ма, те­ма­ма и окол­но­сти­ма из­во­ђе­ња. У упо­тре­би су још тер­ми­ни му­зич­ки фол­клор и на­род­на му­зи­ка.

НА­Р ОД­НЕ ЕП­СКЕ ПЕ­СМЕ

Н

уџ бе н

ик е

Класификација народне епске поезије

за

а­род­не еп­ске пе­сме Вук Сте­фа­но­вић Ка­ра­џић је на­звао ју­нач­ ке (му­шке) пе­сме. По­де­лио их је пре­ма хро­но­ло­ги­ји исто­риј­ ских зби­ва­ња и те­мат­ском кри­те­ри­ју­му на еп­ске пе­сме ста­ри­јих, сред­њих и но­ви­јих вре­ме­на.

од

ЕПСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ СТАРИЈИХ ВРЕМЕНА

За в

• песме о Немањићима • песме о последњим • песме о Мрњавчевићима Бранковићима • песме о Марку Краљевићу • песме о Другом • песме о Кнезу Лазару и косовском боју Првом косовском боју

• песме о Јакшићима • песме о Црнојевићима • песме о појединим јунацима и догађајима

ЕПСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ СРЕДЊИХ ВРЕМЕНА • песме о хајдуцима • песме о сењским и котарским ускоцима ЕПСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ НОВИЈИХ ВРЕМЕНА • песме о борбама за • песме о Првом српском • песме о Другом српском ослобођење Црне Горе устанку устанку од Турака

182 | Читанка за I разред средње школе

ПОДЕЛА ЕПСКИХ НАРОДНИХ ПЕСАМА ПРЕМА ОБЛИКУ СТИХА У КОЈЕМ СУ ИСПЕВАНЕ Осмерачка епика Епске бугарштице Десетерачка епика Ове песме су испеване Ове песме су испеване Ове песме су испеване стихом од 8 слогова, који дугачким стихом. Он је стихом од 10 слогова који се зове осмерац, са цезу­ имао између 12 слогова се зове епски/јуначки де­ ром после четвртог слога. и 24 слога. Ове песме су сетерац, са цезуром после најчешће имале 15 или 16 четвртог слога. слогова, односно испе­ ване су у петнаестерцу са цезуром после седмог слога и шеснаестерцу после осмог слога.

За в

од

за

уџ бе н

ик е

ПОДЕЛА ЕПСКИХ НАРОДНИХ ПЕСАМА ПРЕМА ТОМЕ КОЛИКО СУ ВРЕМЕНСКИ УДАЉЕНЕ ОД ДОГАЂАЈА О КОЈЕМ ГОВОРЕ Хроничарске песме Мотивске песме Ове песме настале су непосредно после У овим песмама обрађују се интерна­ самог догађаја. То су песме о борбама за ционални мотиви (гавран гласоноша, ослобођење од Турака у Црној Гори, као мотив издаје, мотиви вилиног пророчан­ и о Првом и Другом српском устанку. ства...). Оне су настале много након до­ Најбоље хроничарске песме испевао је гађаја о којима говоре, некад и вековима слепи гуслар Филип Вишњић. касније (мада се овакви мотиви могу јавити и у хроничарским песмама).

Косовски бој, икона

Народна (усмена) књижевност | 183

ик е

Бугарштице

Б

уџ бе н

за

За в

од

Марко Краљевић, фреска, Варошки манастир, XIV vek

угарштице (бугаршћице, бугарскице, бугаркиње; пјесан бугар­ ка од именице бугарин – пастир; од глагола бугарити – тужно, жалосно певати, тужити „бугарскицу бугарити”) у нашој народној књижевности јесу епске песме дугог стиха; истовремено су најстарији познат слој српске усмене епике. Бугарштице су сачуване захваљујући записима приморских књижевника (Дубровник, Бока которска, Хвар, Задар и др.), а из живог усменог певања настале су у XVIII веку. Најстарија бугарштица потиче још из XV века. Забеле­ жио ју је Руђеро де Пачиенца у јужној Италији (1497) и унео у свој спев Balzino, с напоменом да је записао песму коју су уз игру певали „некакви Словени”. Ову прву народну песму – бугарштицу забеле­ жену у XV веку − открио је професор Мирослав Пантић (Народна песма у записима XV−XVIII века, избор и предговор др Мирослав Пантић, друго издање, Просвета, Београд, 2007). Ова бугарштица има 10 слогова, обрађује тему ропства Си­ бињанин Јанка у Смедереву у тамници деспота Ђурђа Бранковића, тј. његово обраћање орлу да преко господе умилостиви „светлога деспота” да га из тамнице „отпусти”. У Другом косовском боју, у ком су учествовали Мађари и Тур­ ци, епски јунак Сибињанин Јанко (Јањош Хуњади) предводио је хришћанску војску на Косову против султана Мурата II. Десетерач­ ке епске песме и бугарштице певају о овом боју у ком су хришћани опет поражени. Сибињанин Јанко приликом повратка с Косова ро­ бује у тврђави деспота Ђурђа због штете коју су начинили његови ратници у повратку. Прочитајте прву српску бугарштицу која по­ тиче из XV века. Орао се вијаше над градом Смедеревом, Никторе не шћаше с њиме говорити, 184 | Читанка за I разред средње школе

Него Јанко војвода говораше из тамнице: „Молим ти се, орле, сиди мало ниже, (Сиди мало ниже) да с том проговору. Богом те брата јимају, пођи до смедеревске господе Да с' моле славноме деспоту да м' отпусти (Да м' отпусти) из тамнице смедеревске, И ако ми Бог помаже и славни деспот пусти из тамнице смедеревске, Ја те ћу напитати црвене крвце турешке, Белога тела витешкога.”

од

за

уџ бе н

ик е

Већина бугарштица, нарочито оних најбољих, дубоко је прожета осећајно­ шћу, врло често трагичном нотом; оне су високе уметничке вредности. Осим песама „са општенародним значајем”, има их и које певају „о месним” збивањи­ ма. Један део бугарштица опева баладичне теме не повезујући их с историјским и епски познатим личностима. Заједничка тематика с десетерачким песмама: сродност поетско-изра­ жајних средстава, постојање варијаната, доказ је усменог постојања. Неке од очуваних бугарштица повезане су с феудалним и властелинским животом, као што су опхођење господе, витештво видљиво по односу према женама, одевању, рафинираном обраћању, али и арсеналу витешког оружја (лук, стрела, соко на витезовој руци...) итд. Бугарштице одликује и богатство мотивске и архаичке грађе прожето лирским детаљима.

За в

Бугарштица Марко Краљевић и брат му Андријаш ПРИСТУП КЊИЖЕВНОМ ДЕЛУ

Н

аше народне епске песме бугарштице испеване су дугим стихом од 15 до 24 слога. Бугарштице су највећим делом забележене у Јадранском приморју, од Задра до Пераста и Котора, у раздобљу од половине XVI до раног XVIII века. Пре тог времена имамо само споменуте стихове записане у јужној Италији, а после њега бугарштице су сасвим ишчезле. Сачувано је свега око шездесетак песама. Њихов стих је акценатско-тонски, број слогова није сталан, код старијих бугарштица креће се од тринаест до осамнаест, с тим што је најчешћи петнае­ стерац, док у новијим преовлађује шеснаестерац. Карактеристична појава бу­ гарштичког стиха јесте рефрен, који се јавља, иако не увек, после сваког другог стиха. У неким записима бугарштица рефрен је изостављен или га није ни било. Ако се изузму наведени стихови бугарштице записани у јужној Италији 1497, о којима се донедавно ништа није знало, прве наше епске песме забеле­

Народна (усмена) књижевност | 185

жио је Хваранин Петар Хекторовић и објавио их у свом делу Рибање и рибарско приговарање (1556). То су две бугарштице: Марко Краљевић и брат му Андријаш и Војвода Радосав Сиверински и Влатко Удински. Њих су певали хварски рибари Паскоје Дебеља и Никола Зет, како Хекторовић каже, „српским начином”. Певање српским начином и поезија која се тако певала нису свакако наста­ ли у XVI столећу, већ су само тада или нешто раније постали познати у околном свету услед миграција српског живља и њихове културе после надирања Турака. У времену од Хекторовића до Вука Караџића, у којем је забележено више епских песама, и од Вука до данас, јер епска поезија у неким нашим крајевима још није изумрла, наша народна епика прошла је кроз многе промене чији се ток бар у главним развојним линијама може пратити.

За в

од

за

уџ бе н

ик е

Два ми ста сиромаха дуго вриме друговала, Липо ти ста друговала и липо се драговала, Липо плинке дилила и липо се раздиљала, И раздилив се, опет се сазивала. – Већ ми нигда заробише три јуначке добре коње, Два сиромаха, Тере ста два коњица много липо раздилила, О третјега не могоше јунаци се погодити, Негли су се разгнивала и много се спасовала. Оно то ми не биху, дружино, два сиромаха, Да једно ми бише витез Марко Краљевићу, Витез Марко Краљевићу и брајен му Андријашу, Млади витези, Туј си Марко потрже свитлу сабљу позлаћену И удари Андријаша брајена у срдашце. Он ми рањен приону за његову десну руку, Тере кнезу Марку потихора бесеђаше: „Једа ми те могу, мили брате, умолити, Немој то ми вадити сабљице из срдашца, Мили брајене, Док ти не наручам до дви и до три бесидице. Када дојдеш, кнеже Марко, к нашој мајци јуначкој, Немој то јој, ја те молим, крива дила учинити, И мој дил ћеш подати, кнеже Марко нашој мајци, Зашто си га нигда веће од мене не дочека. Ако ли те буде мила мајка упрашати, Витеже Марко: ’Што ми ти је, синко, сабљица сва крвава?’ Немој то јој, мили брате, истину казовати, Ни нају мајку никако зловољити,

Два ми ста − Два су ми, ста је облик старе двојине липо плинка дилила – лепо плен делила нигда – негда, једном да – него, али потихора – тихо, истиха, ти­ хано зашто си га нигда веће од мене не дочека – јер га ни­ кад више од мене неће доче­ кати, футурски презент нају – нас, присвојни генитив (овде се мисли: нашу мајку...)

186 | Читанка за I разред средње школе

ик е

и да би ми на поврате, не бих ти га загубио´ – и кад би се могло повратити, не бих га погубио

За в

од

за

уџ бе н

Да реци то овако нашој мајци јуначкој: ’Сусрите ме, мила мајко, један тихи јеленчац, Који ми се не хти са друмка уклонити, Јуначка мајко, Ни он мени, мила мајко, ни ја њему, И туј ставши потргох моју сабљу јуначку, И ударих тихога јеленка у срдашце. И када ја погледа` онога тиха јеленка, Гди се хтише на друмку с душицом раздилити, Тихога јеленка, И да би ми на поврате, не бих ти га загубио.’ И када те јошће буде наја мајка упрашати: ’Да гди ти је, кнеже Марко, твој брајен Андријашу?’ Не реци ми нашој мајци истине по ништоре: ’Остао је, реци, јунак, мила мајко, у тујој земљи, Из које се не може од милиња одилити, Андријашу. Онде ми је обљубио једну гиздаву девојку. И откле је јунак туј девојку обљубио, Никад веће није пошал са мноме војевати И са мноме није веће ни плинка раздилио. Она т` му је дала много биља непознана И онога винца јунаку од забитја, Гиздава девојка. Ли ускори му се хоћеш, мила мајко, надијати.’ А кад на те нападу гусари у црној гори Немој то се прид њими, мили брате, припаднути Да из гласа покликни брајена Андријаша, Буд` да ме ћеш заман, брате, при потреби кликовати. Када ми те зачују моје име кликујући; Клети гусари, Тај час ће од тебе јунаци разбигнути, Како су се ваздакрат разбиговали Када су те зачули моје име кликовати. А нека да ти види твоја љубина дружина, Који ме си твога брата без кривице загубио!” Весел буди, господару, и весела ти дружина. Наш господару! Ова писан да буде твој милости на поштење!

Извор: Бугарштице (приредио М. С. Лалевић), Нолит, Београд, 1966. Народна (усмена) књижевност | 187

наја мајка – наша мајка упрашати – упитати по ништоре – нипошто обљубити – заволети откле – откад забитје – заборав надијати се – надати се буд` да ме ћеш заман… кли­ковати – иако ћеш ме узалуд дозивати

ИНТЕРПРЕТАЦИЈА d Какав је утисак на вас оставила бугарштица Марко Краљевић и брат му Андријаш? d Како је у песми развијен интернационални мотив братоубитства? Шта је условило сукоб између браће Марка и Андријаша? d Сетите се још неких епских песама које су грађене на овом интерна­ ционалном мотиву. d Утврдите структуру песме. Уочите апстрактан и реалан план песме.

ик е

d Шта садржи Андријашев монолог? На који начин говори о својој по­ гибији? Какве све суровости постоје у ратничко-хајдучком животу? d Уочите баладичне тонове, нарочито кад говори о братској и синовље­ вој љубави? Зашто Андријаш овако саветује Марка? Чиме је показао да је бољи и часнији витез од Марка? Пронађите стихове који то потврђују.

уџ бе н

за

ТРЕБА ЗНАТИ И ОВО

О одликама бугарштице Марко Краљевић и брат му Андријаш. – „Бугарштица коју је у свом делу Рибање и рибарско приговарање забеле­ жио хварски песник Петар Хекторовић 1555. године спада међу најста­ рије целовите записе народних песама. Интернационалан мотив о сукобу браће око плена и братоубиству овде израста у једну од најснажнијих, али и најтананијих песама наше поезије. Савршеношћу спољне и унутарње структуре, складношћу стислких поступака, везивањем баладичног ин­ тернационалног мотива за историјске личности, ова песма је и доказ потпуне формираности наше епике у XVI веку. Њена експозиција је врста разуђене, слојевите словенске антитезе (в), која догађаје поставља у неколико нивоа. − Први је емотивни – с осећајним наговештајем певача да се ради о сиромасима: „Два ми ста сиромаха дуго вриме друговала”, о сиромасима – несрећницима − трагичним личностима по судбини и будућим догађаји­ ма, а по знању певача. − Други слој је историјски – хајдучки, с реалном, дистанцираном на­ рацијом: „Већ ми нигде заробише три јуначке добре коње... О третјега не могоше јунаци се погодити...”.

За в

Бу­гар­шти­це – еп­ске на­род­не пе­ сме ду­гог сти­ха (од гла­го­ла бу­га­ри­ти – ту­жно пе­ва­ти); пред­ста­вља­ју нај­ ста­ри­је до са­да за­бе­ле­же­не пе­сме на­род­не епи­ке. Бу­гар­шти­це не­ма­ју стро­го утвр­ђен број сло­го­ва у сти­ху (нај­че­шће су у ше­сна­е­стер­цу са це­ зу­ром по­сле сед­мог сло­га). Те­мат­ски су ве­за­не за ју­на­ке Мар­ка Кра­ље­ви­ ћа, Ми­ло­ша Ко­би­ли­ћа (Оби­ли­ћа) и кне­за Ла­за­ра.

од

ПОЈ­МОВ­НИК

d Окарактеришите лик Марковог брата Андријаша. d Која Маркова особина долази до изражаја? Да ли сте је уочили у не­ ким другим песмама о Краљевићу Марку? d Размотрите мотив гиздаве девојке као метафору. d Како разумете последња два стиха? d Најснажније место у песми илуструјте стиховима. d Шта чини песму складном и хармоничном; утврдите ритам песме, словенску антитезу у експозицији, алегорију и симболе.

188 | Читанка за I разред средње школе

− Трећи слој је откривање идентитета личности стилским поступком словенске антитезе, која иако негира претходне претпоставке, у рецеп­ цији продубљује трагове већ исказаног:

Проучите одлике бугарштица на примеру прве кратке песме о јунаку Сибињанин Јанку заточеном у Смедеревској тврђави и сачините писмени запис за презентацију на следећем часу: − протумачите симболику орла; − шта садржи Јанкова молба; − како прави јунак жели на достојан начин да се докаже борбом против Турака, − проучите дужину стихова и одлике епског стила у овој песми.

од

за

уџ бе н

ик е

Оно то ми не биху, дружино, два сиромаха, Да једно ми то бише витез Марко Краљевићу Витез Марко Краљевићу и брајен му Андријашу Млади визети.” Припеви у песми имају двоструку улогу, закључну, као емотивно-идеј­ ни извод у односу на претходну строфу, и спојну, као посебан смисаони ток у ком се издвајањем симбола смењују и спајају апстрактни и реал­ ни планови у односу на целовиту структуру. Припев од „два сиромаха” зрачи све до реалног упозорења о суровости ратничко-хајдучког живота припевом „клети гусари” на крају бугарштице којим Андријаш упозорава Марка да ће се они „када ми те зачују моје име кликујући... од тебе јунаци разбигнути”. Показујући се од Марка већим јунаком херојских подвига, пошто се већ у претходним стиховима показао бољим витезом духа и ча­ сти, Андријаш, брижни заштитник и после смрти, оставља Марка да траје и живи као „сиромах”. А нека да ти види твоја љубима дружина, Који ме си, твога брата, без кривице загубио. Носилац радње, као братоубица и покајник, Марко је у бугарштици споредна личност. У дугом монологу, на самрти, с позлаћеном сабљом братовљевом у срцу, Андријаш обликује аманете крећући се светом изо­ штрених осећања између братске и синовљеве љубави и тихим, наизме­ ничним криком „Мили брајене” – „јуначка мајко” тај свет спасава од раз­ арања канонизујући га у митску алегорију о „тихом јеленку” и о „вину од забитја” у симбол.

СТВА­РА­ЛАЧ­КА РА­ДИ­О­НИ­ЦА

За в

(Према: Радмила Пешић, Нада Милођшевић Ђорђевић, Народна књи­ жевност) О одликама бугарштица. – Није довољно јасно када су се појавиле бугарштице. Судећи по предмету сачуваних и објављених песама ове врсте, може се установити да узимају предмете и из XIV века, дакле из времена Косовског боја, па и нешто раније, а захватају и до краја XVII века, да потпуно изумиру пред новим догађајима у XVIII веку. Тако, је и В. Богишић, који је издао највећi број бугарштица, имао и песму о Душану у бугарштичком стиху, али нам она није позната. – То значи да у овим пес­ мама имамо предмете још отпре Косова. А ту је и Марко. Занимљива је и песма о Страхињићу Бану у дугачком стиху. [...] Бугарштички је стих шеснаестерац, али не искључиво, јер је доста чест и петнаестерац. Чак се узима да је петнаестерац старији, а да је шеснае­ стерац склопљен на тај начин што је први седмосложни део петнаестерца продужен да би се добила потпуна симетричност стиха. (Бугарштице, приредио М. С. Лалевић)

Народна (усмена) књижевност | 189

Епске народне песме старијих времена о Првом и Другом косовском боју Комади од различнијех косовскијех пјесама (одломци) ЗАНИМЉИВОСТ

П

за

уџ бе н

ро­чи­тај­те еп­скe пе­смe штам­па­нe под за­јед­нич­ким на­зи­вом Ко­ма­ди од ра­ з­лич­ни­јех ко­сов­ски­јех пје­са­ма. Пр­ви „ко­мад” пе­ва о Му­ра­то­вом до­ла­ску на Ко­со­во, дру­ги о кне­же­вој кле­тви ко­ја прет­хо­ди кне­же­вој ве­че­ри (трећи), че­твр­ ти пе­ва о ухо­ђе­њу тур­ске вој­ске, а пе­ти о „Три добра јунака”. На­зив Кне­же­ва ве­ че­ра, уме­сто озна­ке III (тре­ћа пе­сма под за­јед­нич­ким на­зи­вом) на­кнад­но је дат овој пе­сми. Вук је ове пе­сме за­пи­сао од свог оца Сте­фа­на, а надао се да ће на­и­ћи на ве­ли­к у пе­сму Ла­за­ри­цу (ка­ко је за­бе­ле­жио у Срп­ском рјеч­ни­ку, 1818).

За в

од

Ср­би при­по­ви­је­да­ју да је Си­лан Сте­ фан, ло­ве­ћи по Це­ру, угле­дао на јед­ ном ме­сту гдје се гра­не од др­ве­ћа и до­ље са­ви­ја­ју и го­ре уз­ви­ја­ју. Кад до­ђе на оно мје­сто, а то ди­је­те код не­ко­ли­ко ова­ца уда­ри­ло сво­ју сје­ки­ру у кла­ду па ле­гло на ле­ђа те спа­ва: кад дих­не из се­ бе, он­да се гра­не уз­ви­ја­ју, а кад по­ву­че па­ру у се, он­да се са­ви­ја­ју к зе­мљи. Кад то ви­де цар, за­чу­ди се па пру­жи ру­ку с ко­ња да му узме сје­ки­ру, али хо­ћеш! не мо­же да је из­ва­ди из кла­де. Бр­же-бо­ље сја­шу слу­ге и вој­во­де с ко­ња, огле­да­ ју сви ре­дом обе­ма ру­ка­ма да из­ва­де сје­ки­ру из кла­де, али је ни­је­дан не мо­ же ни по­ма­ћи. Он­да про­бу­де ди­је­те и за­пи­та га цар: „Ка­ко ти је име?” а оно од­го­во­ри: „Ми­лош”. „Имаш ли оца и мај­ку?” „Мај­ку имам а отац је умро.” „А где ти је мај­ка?”„Ето је та­мо до­ље у се­ лу, код ку­ће.” „Ај­де да нас во­диш ку­ћи.” „Не мо­гу од ова­ца.” – И та­ко га ко­је­ка­ко на­мо­ле да по­тје­ра ов­це и да по­ђе пред њи­ма ку­ћи. Сад су они ра­ди зна­ти и ви­ дје­ти шта ће он ра­ди­ти са сје­ки­ром, ка­ ко ће је из­ва­ди­ти из кла­де, или ће је она­ко оста­ви­ти. Кад Ми­лош кре­не ов­ це, а он узме сје­ки­ру јед­ном ру­ком и за­мет­не на ра­ме.

ик е

ПРИ­С ТУП КЊИ­ЖЕВ­НОМ ДЕ­ЛУ

(Вук Сте­фа­но­вић Ка­ра­џић, Жи­вот и оби­ча­ји на­ро­да срп­ског)

Адам Стефановић, Ве­че­ра кне­же­ва, литографија, 1871. година

190 | Читанка за I разред средње школе

Царовати оба не можемо, Већ ми пошљи кључе и хараче Златне кључе од свијех градова, И хараче од седам година; Ако ли ми то послати нећеш, А ти хајде у поље Косово, Да сабљама земљу дијелимо.” Кад Лазару ситна књига дође, Књигу гледа, грозне сузе рони.

II Да је коме послушати било, Како љуто кнеже проклињаше: „Ко не дође на бој на Косово,

Од руке му ништа не родило: Ни у пољу бјелица пшеница, Ни у брду винова лозица!”

уџ бе н

за

на­пи­ћу је вој­во­ди Ми­ло­шу. Та ни­ком је дру­гом на­пит не­ћу, већ у здра­вље Ми­лош-Оби­ли­ћа! Здрав, Ми­ло­шу вје­ро и не­вје­ро! Пр­ва вје­ро, по­то­ња не­вје­ро! Сју­тра ћеш ме из­дат на Ко­со­ву, и од­бје­ћи тур­ском цар-Му­ра­т у! Здрав ми бу­ди и здра­ви­цу по­пиј, ви­но по­пиј, а на част ти пе­хар!” Ско­чи Ми­лош на но­ге ла­га­не, пак се кла­ња до зе­мљи­це цр­не: „Ва­ла те­бе, слав­ни кнез-Ла­за­ре! Ва­ла те­бе на тво­јој здра­ви­ци, на здра­ви­ци и на да­ру тво­ме, ал’ не ва­ла на та­кој бе­сје­ди! Јер та­ко ме вје­ра не уби­ла ја не­вје­ра ни­кад био ни­сам, нит’ сам био, ни­ти ћу кад би­ти, не­го сју­тра ми­слим у Ко­со­во за ри­шћан­ску вје­ру по­ги­ну­ти! Не­вје­ра ти сје­ди уз ко­ље­но, ис­под ску­та пи­је лад­но ви­но: а про­кле­ти Ву­че Бран­ко­ви­ћу! Сју­тра је­сте ли­јеп Ви­дов­да­нак, ви­ђе­ће­мо у По­љу Ко­со­ву ко је вје­ра, ко ли је не­вје­ра! А та­ко ми бо­га ве­ли­ко­га,

За в

од

III (Кнежева вечера) Сла­ву сла­ви срп­ски кнез Ла­за­ре у Кру­шев­цу, мје­сту скро­ви­то­ме. Сву го­спо­ду за со­фру сје­дао, сву го­спо­ду и го­спо­ди­чи­ће: с де­сне стра­не ста­рог Југ-Бог­да­на, и до ње­га де­вет Ју­го­ви­ћа; а с ли­је­ве Ву­ка Бран­ко­ви­ћа, и оста­лу сву го­спо­ду ре­дом; у за­ста­ву вој­во­ду Ми­ло­ша, и до ње­га дв’је срп­ске вој­во­де: јед­но ми је Ко­сан­чић Ива­не, а дру­го је То­пли­ца Ми­ла­не. Цар узи­ма зла­тан пе­хар ви­на, па го­во­ри свој го­спо­ди срп­ској: „Ко­ме ћ’ ову ча­шу на­здра­ви­ти? Ако ћу је на­пит по стар­је­штву, на­пи­ћу је ста­ром Југ-Бог­да­ну; ако ћу је на­пит по го­спод­ству, на­пи­ћу је Ву­к у Бран­ко­ви­ћу; ако ћу је на­пит по ми­ло­сти, на­пи­ћу је мо­јим де­вет шу­ра, де­вет шу­ра де­вет Ју­го­ви­ћа; ако ћу је на­пит по ље­по­ти, на­пи­ћу је Ко­сан­чић Ива­ну; ако ћу је на­пит по ви­си­ни, на­пи­ћу је То­пли­ци Ми­ла­ну; ако ћу је на­пит по ју­на­штву,

ик е

I Цар Мурате у Косово паде, Како паде, ситну књигу пише, Те је шаље ка Крушевцу граду, На кољено српском кнез-Лазару; „Ој Лазаре, од Србије главо! Нит је било, нити може бити: Једна земља, а два господара; Једна раја, два харача даје;

Народна (усмена) књижевност | 191

Мурат I – турски султан (вла­ дар) који је владао од 1360. до 1389. године. књига – писмо Крушевац – средњовеков­ на српска престоница кнеза Лазара кнез Лазар – Лазар Хребеља­ новић (око 1329 – 1389), по­ знат као цар Лазар; после смр­ ти Уроша V Немањића постао је господар највећег дела Ср­ бије; предводник српске вој­ ске у Косовском боју, погинуо је на Газиместану; наследио га је син Стефан Лазаревић раја – народ харач − порез који се у време турске власти плаћао за сва­ ког мушкарца немуслимана; данак проклињати – бацати на не­ ког клетву речима којима се призива зло клетва – проклетство, речи којима се призива зло со­фра – сто, тр­пе­за Југ-Бог­дан – исто­ри­ји не­по­ знат; пре­ма тра­ди­ци­ји, отац де­вет си­но­ва с ко­ји­ма ги­не на Ко­со­ву; отац кне­ги­ње Ми­ли­це и таст Ву­ка Бран­ко­ви­ћа и Ба­ но­вић Стра­хи­ње Ју­го­ви­ћи – исто­ри­ји не­по­ зна­ти; по тра­ди­ци­ји, нај­по­зна­ ти­ји ко­сов­ски ју­на­ци Вук Бран­ко­вић – по­ти­че из сред­њо­ве­ков­не срп­ске вла­сте­ос­ ке и вла­дар­ске по­ ро­ди­це, ко­ја је у свом по­се­ду нај­ду­же др­жа­ла Ко­со­во; уз кне­за Ла­за­ра, Вук Бран­ко­вић је био је­дан од нај­моћ­ни­јих срп­ских фе­у­да­ла­ца и вла­да­ ра; на­род­на тра­ди­ци­ја ве­зу­је за Ву­ка ко­сов­ску из­да­ју, што пред­ста­вља сре­ди­шну те­му ње­го­ве еп­ске би­ог­ ра­фи­је; мо­тив из­да­је тек је у XIX ве­ ку опо­врг­нут као исто­риј­ска исти­на и свр­стан је у ле­ген­ду за­ста­ва – ме­сто у дну сто­ла, на­спрам ње­го­вом че­лу Ко­сан­чић Иван – еп­ски ју­ нак, исто­ри­ји не­по­знат То­пли­ца Ми­лан – еп­ски ју­ нак, исто­ри­ји не­по­знат Ми­лош Оби­лић – по на­род­ ној тра­ди­ци­ји, зет ца­ра Ла­за­

ја ћу отић’ сју­тра у Ко­со­во, и за­кла­ћу тур­ског цар-Му­ра­та, и ста­ћу му но­гом под гр’о­це! Ако ли ми бог и сре­ћа да­де те се здра­во у Кру­ше­вац вра­тим,

вје­ра – ве­ран, по­у­здан чо­век не­вје­ра – из­да­ји­ца Ви­дов­да­нак – пра­зник Ви­ дов­дан; сла­ви се 28. ју­на као дан Ко­сов­ског бо­ја ку­ђељ’ – ку­де­ља, влак­но при­ пре­мље­но за пре­де­ње пре­сли­ца – спра­ва ко­ја слу­ жи за руч­но пре­де­ње ву­не чадор − шатор уводити – уходити, пратити ласно – лако

Ђе је чадор силног цар-Мурата? Ја сам ти се кнезу затекао Да закољем Турског цар-Мурата, Да му станем ногом под гроце.” Ал' говори Косанчић Иване: Да луд ти си, мио побратиме! Ђе је чадор силног цар-Мурата, Усред Турског силна табора, Да ти имаш крила соколова, Лак да паднеш из неба ведрога, Перје меса не би изнијело.“ Тада Милош заклиње Ивана: „О Иване, да мој мили брате, Нерођени, као и рођени! Немој тако кнезу казивати, Јер ће нам се кнеже забринути, И сва ће се војска поплашити, Већ овако нашем кнезу кажи: Има доста војске у Турака, Ал' с' можемо с њима ударити, И ласно их придобит' можемо; Јера није војска од мејдана, Већ све старе хоџе и хаџије, Занатлије и младе ћарџије, Који боја ни виђели нису, Истом пошли, да се љебом ране; А и што је војске у Турака, Војска им се јесте побољела Од болести тешке срдобоље, А добри се коњи побољели Од болести коњске сакагије.”

За в

ПОЈ­МОВ­НИК

од

за

уџ бе н

ћарџија – онај који је похлепан на зараду, до­ битак; трговац

IV „Побратиме, Косанчић – Иване! Јеси л' Турску уводио војску? Је ли много војске у Турака? Можемо ли с Турци бојак бити? Можемо ли Турке придобити? Вели њему Косанчић Иване: „О мој брате, Милош-Обилићу! Ја сам Турску војску уводио, Јесте силна војска у Турака; Сви ми да се у со прометнемо, Не би Турком ручка осолили: Ево пуно петнаест данака Ја се ходах по Турској ордији, И не нађох краја ни хесапа: Од мрамора до сува јавора, Од јавора, побро, до Сазлије, До Сазлије на ћемер ћуприје, Од ћуприје до града Звечана, Од Звечана, побро, до Чечана, Од Чечана врху до планине, Све је Турска војска притиснула: Коњ до коња, јунак до јунака, Бојна копља као чарна гора, Све барјаци као и облаци, А чадори као и сњегови; Да из неба плаха киша падне, Ниђе не би на земљицу пала, Већ на добре коње и јунаке. Мурат пао на Мазгит на поље, Уватио и Лаб и Ситницу,” Још га пита Милош-Обилићу: „Ја Иване, мио побратиме!

ува­ти­ћу Ву­ка Бран­ко­ви­ћа, ве­за­ћу га уз то бој­но ко­пље као же­на ку­ђељ’ уз пре­сли­цу, но­си­ћу га у По­ље Ко­со­во!”.

ик е

ра окле­ве­тан је да ће у бо­ју из­да­ти вла­да­ра; да­је за­вет да ће уби­ти тур­ског сул­та­на Му­ра­та и у Ву­ку Бран­ко­ви­ћу от­кри­ва пра­вог из­дај­ни­ка

Еп­ски ка­та­лог – еп­ска тех­ни­ка, стил­ ски по­сту­пак за­сно­ван на на­бра­ја­њу и опи­си­ва­њу; нај­че­шће је то ка­та­лог ју­на­ка у ком се ре­ђа­ју њи­хо­ва име­на и ка­рак­те­ри­сти­ке пре­ма не­ком ре­до­ сле­ду, уо­би­ча­је­но пре­ма ју­на­штву, па је че­ста и гра­да­ци­ја у стил­ско-ком­по­ зи­ци­о­ном по­ступ­ку. На­ме­на му је успо­ ра­ва­ње рад­ње и ис­ти­ца­ње зна­ме­ни­тих ли­ко­ва пре­ма еп­ској хро­но­ло­ги­ји и сла­ви ју­на­ка.

V ''Који оно добар јунак бјеше, Што једанпут бритком сабљом мане, Бритком сабљом и десницом руком, 192 | Читанка за I разред средње школе

Пак двадесет одсијече глава?''''Оно јесте Бановић Страхиња!'' ''Који оно дабар јунак бјеше, Што два и два на копља набија,

Преко себе у Ситницу тура?''''Оно јесте Срђа Злопоглеђа.'' ''Који оно дабар јунак бјеше На алату коњу великоме,

Са крсташем у руци барјаком, Што сагони Турке у буљуке И наводи на воду Ситницу?''''Оно јесте Бошко Југовићу!''

Из­вор: Вук Сте­фа­но­вић Ка­ра­џић, Срп­ске на­род­не пје­сме II, Пр­о­све­та, Бе­о­град, 1968.

ИН­ТЕР­ПРЕ­ТА­ЦИ­ЈА

Ла­за­ри­ца – Вук је тра­гао за ве­ли­ком це­ло­ви­том пе­смом о Ко­сов­ском бо­ ју. Про­на­ђе­ним пе­сма­ма због то­га је дао на­зив: Ко­ма­ди од раз­ли­чи­ти­јех ко­сов­ски­јех пје­са­ма. Би­ло је по­ку­ ша­ја да се та пра­зни­на у ви­ђе­њу це­ ло­ви­тог исто­риј­ског до­га­ђа­ја на­до­ ме­сти умет­нич­ким тек­стом. Јок­сим Но­вић је об­ја­вио Ла­за­ри­цу 1847. го­ ди­не (За­во­д за уџ­бе­ни­ке и на­став­ на сред­ства штам­па­о је фо­то­тип­ско из­да­ње 1997. године).

ик е

d Запазите којим су догађајима посвећене песме које садрже Комади различнијех косовскијех пјесама. d Који је део највише привукао вашу пажњу? Објасните и зашто. d Изложите чиме је изазван сукоб између Срба и Турака на Косову пољу. Шта садржи Муратова претња? Шта је у њој увредљиво? d У чему је дубљи смисао кнежеве клетве? Шта је клетвом поручио присутнима на вечери?

ЗАНИМЉИВОСТ

од

за

уџ бе н

d У III пе­сми об­ра­ђу­је се мо­тив окле­ве­та­ног ју­на­ка и из­дај­ни­ка. На­ ведите каталог јунака у овој песми о кнежевој вечери. Утврдите ко је на кнежевој вечери имао улогу издајника, а ко оклеветаног јунака. d Проучите кнежеву здравицу. Уочите како је кнез Лазар представљао јунаке по неком својству. Милоша дарује и благосиља, али с горчином и болом. Да ли су се у њему сукобиле сумња и жеља да верује најбољем јуна­ ку? Шта овом здравицом кнез Лазар посредно открива о својој личности? d Како реагује Милош Обилић на кнежеву оптужбу? d Шта мислите, зашто је Милошево обраћање кнезу Лазару ослобође­ но срџбе и јеткости? На кога се усмерио свом жестином?

За в

d У одговору на кнежеву здравицу, какав завет даје Милош, по којем ће га поколења памтити? d Шта мислите, да ли је песма духовно уздигла Милоша изнад свих, и изнад кнеза Лазара? Образложите. d Ко­ји би­блиј­ски мо­тив пре­по­зна­је­те у сце­ни кне­же­ве ве­че­ре? d Уо­чи­те стил­ска из­ра­жај­на сред­ства по­мо­ћу ко­јих је при­ка­зан рас­по­ ред ју­на­ка за сто­лом. Какав се уметнички ефекат постиже контрастом? d Истражите историјске истине. Размислите о односу између исто­ ријске и епске истине о Косовском боју.

УТВР­ЂУ­ЈЕ­МО ПО­ЗНА­ТО И УСВА­ЈА­МО НО­ВО ГРА­ДИ­ВО Еп­ске пе­сме ста­ри­јих вре­ме­на о Пр­вом и Дру­гом ко­сов­ском бо­ју. – У овом те­мат­ском кру­г у опе­ва­ни су зна­чај­ни ју­на­ци ко­ји су уче­ство­ва­ли у Пр­вом (1389) и Дру­гом ко­сов­ском бо­ју (1448). Ко­сов­ски бој је у све­сти на­ро­да нај­бо­ље до­ча­рао Вук Ка­ра­џић сле­де­ћим за­пи­сом: „Ја ми­слим да су Ср­бљи и при­је Ко­со­ва има­ли и ју­нач­ки пје­са­ма од ста­ри­не, но бу­ду­ћи да Народна (усмена) књижевност | 193

уџ бе н

ик е

је она пре­мје­на та­ко сил­но уда­ри­ла у на­род да су го­то­во све за­бо­ра­ви­ли што је би­ло дон­де, па смо одан­де по­че­ли по­но­во при­по­вје­да­ти и пје­ва­ти.” Ко­сов­ски до­га­ђа­ји до­жи­вље­ни су у на­ро­ду и на­род­ном пе­ва­њу као „сил­на про­мје­на” и за­то се Ко­сов­ски бој у тра­ди­ци­ји при­ка­зу­је као пре­ крет­ни­ца у раз­во­ју срп­ске исто­ри­је, др­жав­но­сти и кул­т у­ре. Те­мат­ски круг еп­ских на­род­них пе­са­ма о ко­сов­ским ју­на­ци­ма об­у­хва­ та пе­сме: Цар Ла­зар и ца­ри­ца Ми­ли­ца, Смрт Мај­ке Ју­го­ви­ћа, Ко­сов­ка Де­ вој­ка, Ко­ма­ди од раз­лич­ни­јех ко­сов­ски­јех пје­са­ма и др. Пр­ви ко­сов­ски бој од­и­грао се 28. ју­на 1389. го­ди­не, а у исто­ри­ји је по­знат по то­ме што су оба вла­да­ра по­ги­ну­ла (кнез Ла­зар и цар Му­рат I). Вук Бран­ко­вић је пре­жи­вео и ка­сни­је је по­стао тур­ски ва­зал, што је сва­ка­ко био по­вод да у тра­ди­ци­ји по­не­се епи­тет из­дај­ни­ка. Ко­ма­ди раз­лич­ни­јех ко­сов­ских пје­са­ма пе­ва­ју о до­га­ђа­ји­ма ко­ји су прет­хо­ди­ли Ко­сов­ском бо­ју, док еп­ске пе­сме у ко­ји­ма се опе­ва­ју суд­би­не ца­ри­це Ми­ли­це, мај­ке Ју­го­ви­ћа и Ко­сов­ке де­вој­ке сли­ ка­ју тра­ги­чан по­ло­жај мај­ки, же­на, де­во­ја­ка и за­руч­ни­ца по­сле Ко­сов­ског бо­ја. У еп­ској тра­ди­ци­ји не­ма нијед­не сце­не ко­ја при­ка­зу­је не­по­сре­дан су­дар Ср­ба и Ту­ра­ка на по­љу Ко­со­ву.

ТРЕБА ЗНАТИ И ОВО

За в

од

за

Комади од различнијех косовскијех пјесама. – oвако је Вук Караџић назвао пет одломака од изгубљених косовских песама. Први одломак пева о доласку цара Мурата на Косово и писму које шаље Лазару позивајући га или на предају земље или на бој (да сабљама земљу дијелимо). Најкраћи одломак садржи Кнежеву клетву. Трећи и четврти одломак знатно су обимнији, сваки од више од шездесет стихова. Лепотом се исти­ че трећи, у ком се пева о Кнежевој вечери, о слави уочи Косовског боја, где су сви великаши косовски ратници набројани по реду који за трпезом за­ узимају: изнета је кнежева здравица Милошу Обилићу и сумња на издају, Милошев одговор, заветовање на подвиг и претња Вуку Бранковићу. Овај део о Косовском боју један је од најзначајних и најпознатијих сижејних целина, а јавља се у предању већ крајем XV века, у допуњавањима непозна­ тог преводиоца на италијански језик (Хронике византијског писца Дуке). Четврти део пева о Косанчићу Ивану како уходи турску војску; бира­ ним стиховима исказује се бројност и надмоћ Турака: Сви ми да се у со прометнемо, Не би Турком ручка осолили.” „Да из неба плаха киша падне Ниђе не би на земљицу пала, Већ на добре коње и јунаке”. Да се не би поколебали кнез и војска, по Милошеву савету, Иван ће другачије рећи: Има доста војске у Турака, Ал' с' можемо с њима ударити.

194 | Читанка за I разред средње школе

Ова се два дела песама често у антологије уносе као посебне песме. Последњи одељак приказује херојско држање у боју Бановић Стра­ хиње, Срђе Злопоглеђе и Бошка Југовића. Узастопно три пута поновљено питање: Који оно добар јунак бјеше, говори о храбром војевању ратника, а одговори су увек само њихово именовање. Овакав начин сликања омиљених епских јунака познат је и у нашим песмама и бугарштичким и десетерачким већ у записима из XVII и XVIII века. (Радмила Пешић, Нада Милошевић Ђорђевић, Народна књижевност)

АКО ЖЕЛИТЕ ВИШЕ

За в

од

за

уџ бе н

ик е

На­род­на епи­ка има­ла је огро­ман ути­цај на срп­ску исто­риј­ску дра­му. Са­вре­ме­на дра­ма Љу­бо­ми­ра Си­мо­ви­ћа Бој на Ко­со­ву по­ла­зи од исто­риј­ских из­во­ра ко­ји су по­слу­жи­ли као те­жи­ште да се ко­сов­ска те­ма­ти­ка на­до­гра­ди но­вим зна­че­њи­ма. Из­у­зет­но у овом де­лу је то што је Си­мо­вић те­жио да оса­вре­ме­ни исто­риј­ске те­ме и ли­ко­ве. По­во­дом обе­ле­жа­ва­ња 600-го­­ди­шњи­це овог исто­риј­ског до­га­ђа­ја сни­мљен је игра­ни филм Бој на Ко­со­ву, ко­ји је при­ка­зан на Ра­ дио-те­ле­ви­зи­ји Бе­о­град 28. ју­на 1989. го­ди­не. Филм је ре­жи­рао Здрав­ко Шо­тра, а ау­тор сце­на­ри­ја је Љу­бо­мир Си­мо­вић. Око овог исто­риј­ског спек­та­кла оку­пље­на су слав­на име­на на­шег глу­ми­шта (Љ. Та­дић, М. Жу­тић, Г. По­по­вић, В. Бра­јо­вић, ­Ж. Ла­ушевић и др.). Књи­га Ко­сов­ска бит­ка – мит, ле­ген­да и ствар­ност (из­бор тек­сто­ва Рат­ко Пе­ко­вић, Ли­те­ра, Бе­о­град, 1989) са ста­но­ви­шта исто­риј­ ске на­у­ке ту­ма­чи ка­ко је Ко­сов­ска бит­ка по­ста­ла сна­жан из­вор на­ци­о­нал­них осе­ћа­ња код Ср­ба. Текст исто­ри­ча­ра Ра­до­ва­на Са­мар­ џи­ћа Око исто­риј­ског и ле­ген­дар­ног у ко­сов­ском пре­да­њу та­ко­ђе тре­ба про­у­чи­ти. У до­го­во­ру са про­фе­со­ром мо­же­те се опре­де­ли­ти, пре­ма свом ин­те­ре­со­ва­њу, за је­дан од по­ну­ђе­них из­во­ра. При­пре­ми­те се да из­не­се­те сво­је ми­шље­ње на те­му: Ка­ко ви­дим од­нос из­ме­ђу исто­риј­ске и по­ет­ске исти­не о Ко­сов­ском бо­ју.

Стеван Тодоровић, Сабор кнеза Лазара у Призрену, 1899. година

Епске народне песме старијих времена о Бранковићима, Јакшићима и Црнојевићима

ик е

На­род­на епска пе­сма Ди­јо­ба Јак­ши­ћа ПРИ­С ТУП КЊИ­ЖЕВ­НОМ ДЕ­ЛУ

П

од

за

уџ бе н

оједине теме и јунаци нашли су се у жижи интересовања певача народних епских песама, те се око њих развио читав круг варијанти географски и вре­ менски широко распрострањен. У такве спада тема братске деобе која се у нашој народној епици повезује најчешће с Јакшићима (ређе с Марком Краљевићем и његовим братом Андријом, или с другим, историји непознатим јунацима). У пе­ смама о деоби устаљен је сижејни модел са сталним бројем ликова: два брата која се деле и једна жена, супруга једног, a снаха другог. У сукобу, који се зачиње због поделе добара, жена, по правилу, има активну улогу или тако што доводи до помирења, или провоцира и потпирује сукоб. Песме о деоби Јакшића сачуване су у запису бугарштице, у Ерлангенском рукопису, Вуковим и другим, мање познатим збиркама. У Вуковој другој књизи песама бечког издања забележене су две независне варијанте, с два различита сижејна модела. Оне ће нам послужити као пример за разумевање варијантно­ сти као темељне одлике народне књижевности.

За в

браћа Јакшићи – омиљени јунаци већег круга епских пе­ сама старијих времена, исто­ ријске су личности, потомци Јакше, војводе Ђурђа Бран­ ковића. По пропасти деспо­ товине прешли су у Угарску и истакли се у борбама против Турака, у којима су и погину­ ли. Звали су се Дмитар и Сте­ фан; први је погинуо код Сме­ дерева 1486, а други код Беча 1489. Осим историјских имена и њихових варијанти (Стјепан, Шћепан, Дмитар), Јакшићи се у епици помињу као Богдан и Тодор, Нинко и Никола. С овим јунацима повезују се фабуле карактеристичне за старије слојеве епике, по правилу породичне, а не рат­ ничке тематике, те постају ус­ таљене личности у песмама о братским односима: сукобу, деоби, женидби, искушавању љуба, вили или злој снаси која завади браћу итд. карати – прекоревати, гр­ дити Каравлашка – Влашка област у Румунији; Карабогданска – у турско доба област у северној Румунији; Јакшићи историјски никада нису управљали у Ру­ мунији.

старјешинство – по српском обичајном праву, наследнику домаћинства, обично (нај) старијем сину, при подели припада симболични дар, нпр. добар коњ, оружје, неки сувишак који одређује да је након очеве смрти наследник првенства у породици. Редо­ след навођења имена указује на хијерархију – да је Дми­ тар старији, на шта упућује и чињеница да је само он ожењен.

Мје­сец ка­ра зви­је­зду Да­ни­цу; „Ђе си би­ла, зви­је­здо Да­ни­це? Ђе си би­ла, ђе си дан­гу­би­ла, дан­гу­би­ла три би­је­ла да­на?” Да­ни­ца се ње­му од­го­ва­ра: „Ја сам би­ла, ја сам дан­гу­би­ла ви­ше б’је­ла гра­да Би­о­гра­да, гле­да­ју­ћи чу­да ве­ли­ко­га ђе ди­је­ле бра­ћа оче­ви­ну, Јак­шић Дми­тар и Јак­шић Бог­да­не. Ли­је­по се бра­ћа по­го­ди­ше, оче­ви­ну сво­ју по­де­ли­ше: Дми­тар узе зе­мљу Ка­ра­вла­шку, Ка­ра­вла­шку и Ка­ра­бог­дан­ску и сав Ба­нат до во­де Ду­на­ва; Бог­дан узе Сри­јем-зе­мљу рав­ну, 196 | Читанка за I разред средње школе

Сри­јем-зе­мљу и рав­но По­са­вље и Ср­би­ју до Ужи­ца гра­да; Дми­тар узе до­њи крај од гра­да и Не­бој­шу на Ду­на­ву ку­лу; Бог­дан узе гор­њи крај од гра­да и Ру­жи­цу цр­кву на­сред гра­да. О ма­ло се бра­ћа за­ва­ди­ше, да око шта, ве­ће ни око шта: око вра­на ко­ња и со­ко­ла; Дми­тар иште ко­ња стар­је­шин­ство, вра­на ко­ња и си­ва со­ко­ла, Бог­дан ње­му не да ни јед­но­га. Кад ују­тру ју­тро осва­ну­ло, Дми­тар уз­ја вран­ца ве­ли­ко­га и он узе си­во­га со­ко­ла, пак по­ла­зи у лов у пла­ни­ну,

за

уџ бе н

ик е

пу­сти Дми­тар си­во­га со­ко­ла да ухва­ти утву зла­то­кри­лу, она му се не да ни гле­да­ти, не­го шче­па си­во­га со­ко­ла и сло­ми му оно де­сно кри­ло. Кад то ви­ђе Јак­шић Ди­ми­три­је, бр­же свла­чи го­спод­ско од­’је­ло, пак за­пли­ва у ти­хо је­зе­ро, те из­ва­ди си­во­га со­ко­ла, па он пи­та си­во­га со­ко­ла: „Ка­ко ти је, мој си­ви со­ко­ле? Ка­ко ти је без кри­ла тво­је­га?” Со­ко ње­му пи­ском од­го­ва­ра: „Ме­ни је­сте без кри­ла мо­је­га као бра­т у јед­ном без дру­го­га.” Тад се Дми­тар бје­ше до­сје­тио ђе ће љу­ба бра­та отро­ва­ти, па он уз­ја вран­ца ве­ли­ко­га, бр­же тр­чи гра­ду Би­о­гра­ду, не би л’ бра­та жи­ва за­те­као. Кад је био на чек­мек-ћу­при­ју, на­гна вран­ца да пре­ко ње пре­ђе, про­па­до­ше но­ге у ћу­при­ју, сло­ми вра­нац обје но­ге пр­ве. Кад се Дми­тар ви­ђе на не­во­љи, ски­де се­дло с вран­ца ве­ли­ко­га пак за­вр­же на бу­здо­ван пер­ни, бр­же до­ђе гра­ду Би­о­гра­ду. Ка­ко до­ђе, он љу­бу до­зи­ва: „Ан­ђе­ли­ја, мо­ја вјер­на љу­бо! Да ми ни­си бра­та отро­ва­ла?” Ан­ђе­ли­ја ње­му од­го­ва­ра: „Ни­је­сам ти бра­та отро­ва­ла, ве­ће сам те с бра­том по­ми­ри­ла.”

За в

од

а до­зи­ва љу­бу Ан­ђе­ли­ју: „Ан­ђе­ли­ја, мо­ја вјер­на љу­бо, отруј ме­ни мог бра­та Бог­да­на! Ако ли га отро­ва­ти не­ћеш, не че­кај ме у би­је­лу дво­ру!” Кад то за­чу љу­ба Ан­ђе­ли­ја, она сје­де бри­жна, не­ве­се­ла, са­ма ми­сли, а са­ма го­во­ри: „Што ће ова си­ња ку­ка­ви­ца! Да отру­јем мо­је­га ђе­ве­ра, од Бо­га је ве­ли­ка гри­јо­та, а од љу­ди по­кор и сра­мо­та; ре­ћи ће ми ма­ло и ве­ли­ко: ви­ди­те ли оне не­срет­ни­це ђе отро­ва сво­је­га ђе­ве­ра! Ако ли га отро­ва­ти не­ћу, не см’јем вој­на у дво­ру че­ка­ти.” Све ми­сли­ла, на јед­но сми­сли­ла: она оде у по­дру­ме до­ње те узи­ма ча­шу мо­ли­тве­ну, са­ко­ва­ну од су­во­га зла­та, што је она од оца до­не­ла; пу­ну руј­на на­то­чи­ла ви­на, пак је но­си сво­је­му ђе­ве­ру, љу­би ње­га у скут и у ру­к у и пред њим се до зе­мљи­це кла­ ња: „На част те­би, мој ми­ли ђе­ве­ре! На част те­би и ча­ша и ви­но, по­кло­ни ми ко­ња и со­ко­ла!” Бог­да­ну се на то ра­жа­ли­ло, по­кло­ни јој ко­ња и со­ко­ла. Дми­тар ло­ви ци­јел дан по го­ри и не мо­же ни­шта уло­ви­ти; на­мје­ра га пред­ве­че на­не­се на зе­ле­но у го­ри је­зе­ро, у је­зе­ру утва зла­то­кри­ла;

Из­вор: Вук Сте­фа­но­вић Ка­ра­џић, Срп­ске на­род­не пје­сме II, Про­све­та, Бе­о­град, 1998.

ИН­ТЕР­ПРЕ­ТА­ЦИ­ЈА d Обратите пажњу на уводни дијалог између Месеца и Данице. Која је уметничка функција овог космичког дијалога? Каква су збивања на земљи привукла пажњу персонификованих небеских бића? d Око чега су се браћа завадила? Зашто ниједан од браће не попушта? d Пратите које особине током сукоба показује Дмитар, а које Богдан. Посебно истражите однос мужа према жени и девера према снахи. Народна (усмена) књижевност | 197

Анђелија – типско име српске на­ родне епике за племениту и одану супругу утва златокрила – врста дивље патке, пловка; о њој у Вуковом рјечнику стоји да је „некаква тица водена; кажу да је по трбуху жута као злато”. војно – муж покор – чин који изазива кајање, стид, срамоту, срамно дело. чаша молитвена – невестина чаша, чаша из свадбеног обреда коју невеста добија приликом одвајања од родитељског дома. Даривање је праћено обичајем „добре молитве”, очевог благо­ слова и добрих жеља кћери у часу када ступа у улогу жене и снахе. Ова чаша у свадбеном чину повезује младу с младожењом, али и с девером, првим чланом нове породице с којим је у доди­ ру и који постаје њен заштитник у новом дому. нагнати – натерати, потерати чекмек-ћуприја – покретни мост којим се улазило у утврђене гра­ дове завргнути – натоварити, забаци­ ти (себи на раме, на леђа) перни буздован (топуз) – врста средњовековног оружја са шиљци­ ма, бодљама

уџ бе н

ик е

d Какву тежину и лепоту откривате у улози жене у патријархалној по­ родици, посебно у најтежим временима и ситуацијама? Је ли жена и данас пред истим искушењима и дилемама? d Размислите зашто у песмама покосовског тематског круга улога жена постаје значајнија и истичу се племенити женски ликови. Уочите такве примере у раније обрађеним песмама овог круга и особине које их од­ ликују. d Братски сукоб честа је тема народних балада. Шта ову песму повезује с баладом, а шта је од ње разликује? d Размотрите композицију песме. Препознајте драмске етапе радње у њој и одредите њихово место у сижеу.

УТВР­ЂУ­ЈЕ­МО ПО­ЗНА­ТО И УСВА­ЈА­МО НО­ВО ГРА­ДИ­ВО

Симболички смисао предмета као кључ за разумевање песме. − Зна­ чајно је запазити да се у песмама сижејног модела којем припада и ова сукоб не зачиње при деоби великог иметка. Певач наглашава простран­ ства очевине око које се браћа „лијепо погодише”, да би потом истакао контрастом да се „о мало завадише”. Реч је о добрима симболичке вредно­ сти, витешким знамењима. Проблем, дакле, не настаје због жеље за мате­ ријалном превласти, већ због питања витешког првенства и јуначке части. Смисао овог спора поткрепљују искуства из обичајног неписаног права патријархалне заједнице. У њему је забележен појам „старјешинства”, који народни певач и употребљава у кључном моменту мотивисања сукоба. Због тога старији брат „иште” од млађег да, по патријархалним нормама, коњ и соко њему припадну. Богдан нарушава обичајне норме и ремети вековни ред пречећи брату наслеђивање јуначких знамења, што изазива претерани Дмитров бес исказан у намери братоубиства. У питању није пре свега спор о томе ко је бољи јунак, већ ко је наследник породичног првенства и старешинства, ко је симболично глава породице. Конфликт се разрешава и успоставља се нарушена хармонија деловањем трећег лика у породичном троуглу. Кулминација сижеа одиграва се истовремено на два плана: у кући Јак­ шића и у лову. Иако предмети сукоба губе на значају (соко ломи десно крило, коњ обе предње ноге), чиме се Дмитру указује на непроцењивост

За в

од

У песмама о пропасти царства и господства српског атмосфера пораза и неслоге одјекује на породичном плану. У питању су приватне трагедије и неспоразуми који откривају дубоки раскорак у који је колектив ступио падом царства и устројства власти. У усло­вима нарушеног општег реда и хармоније расуло се преноси на лични план обарајући вековна начела и табуе (нпр. Болани Дојчин – поштовање кумства и побратимства). Исто тако, доба пропасти обележено је трагичним тријумфом светлих и непоновљивих примера племенитости и духа, при чему се осетно повећавају присуство и значај женских ликова (нпр. Смрт војводе Пријезде). Песме о Јакшићима сажимају обе димензије овог круга песама: поремећене породичне односе (исказане у деоби као старом српском греху и „изворној метафори свеопште несреће”) и личну племенитост и врлину као пут ка исцељењу и очувању заједнице.

d На каквим искушењима се нашла Анђелија? Које врлине испољава у тренутку велике унутрашње драме? Вратите се њеном разговору са са­ мом собом и одредите значење речи „гријота”, „покор и срамота”. d Анализирајте појединости Анђелијиног чина и објасните зашто се отварају капије гордог деверовог срца када она пред њега изнесе моли­ твену чашу? Истражите етичке и естетске вредности женског лика у овој епској песми. d У каквом је односу деловање небеских сила, приказано у песми у више наврата, с Анђелијиним деловањем? Повежите с тим име јунакиње. Које духовне и породичне вредности песма и певач сугеришу?

за

ЗАНИМЉИВОСТ

Чаша Цара Душана, XIV век

198 | Читанка за I разред средње школе

СТВА­РА­ЛАЧ­КА РА­ДИ­О­НИ­ЦА Размислите о важности одабраних речи и тона у конфликтним ситуацијама. Уо­ чите разлику између Дмитровог охолог захтева и кротке Анђелијине молбе. Каква осећања у нама буди надмени став, а каква љубазност и благост? Дијоба Јакшића уздиже светињу поро­ дице изнад свих материјалних добара и личних сујета. Наведите сличне при­ мере из литературе, историје и живота. Истовремено, народни певач упозора­ ва на то до каквих страшних и трагичних последица могу довести породична не­ слога и сукоб. Покушајте да у наредним приликама у својој породици поступате као Анђелија, да не распирујете сукобе, већ да мирите и блажите. За какве људе кажемо да су као анђели? Да ли нам прија њихова близина?

од

за

уџ бе н

ик е

братске слоге и безначајност свих добара и првенстава у односу на њу, припремани породични злочин отклоњен је и учињен излишним тек Анђелијиним чином којим штити себе од греха, а мужа и девера једног од другога. Непопустљив према брату, на кротку молбу снахе Богдан од­ говара актом великодушности. На тај начин су узроци сукоба неутрали­ сани на оба плана, обојица браће су преображена племенитим сазнањем, а трагедија избегнута. Људска природа у овој песми показује велики ра­ спон – од сујете и спремности на злочин, преко покајања и самилости, до љубави као највишег ступња врлине. Анђелија спречава породичну траге­ дију и постаје један од најсветлијих примера племенитости и љубави, не као стања и емоције, већ као делатне, активне врлине која „добродјетељ превазиђе сваку” (по речима деспота Стефана у Слову Љубве). Она на­ драста типски лик одане жене у нашој народној епици откривајући анђе­ оску природу саобразну имену које носи. Њеним ликом оплемењена, ова уметнички далеко најуспелија варијанта Дијобе Јакшића постаје српска народна „химна љубави”. „Молитвена чаша”, која такође носи дубока симболичка својства, у пе­ сми постаје кључни мотив у расплету породичног сукоба. Износећи пред девера обредни предмет, „чашу молитвену”, напуњену обредним пићем, она га подсећа на дирљиви тренутак у животу породице који их спаја, и на његову заштитничку улогу коју је тада преузео. Као ни с коњем и со­ колом, ни у овој прилици није значајна материјална вредност чаше, већ њена симболичка вредност, а сама сцена између девера и снахе поприма готово сакрални смисао. Мотив размене добара у смислу материјалне вредности, истакнут у неким другим варијантама овог сижејног модела, код Стефана Караџића није наглашен и секундарног је значаја. Анђелија пре свега активира емотивни потенцијал породичне љубави и враћа мир и слогу у дом Јакшића.

За в

Опет Диjоба Јакшића (из Црне Горе)

Вино пију два брата Јакшића: Јакшић Митар и Јакшић Шћепане; А пошто се напојише вина, Шћепану је Митар бесједио: Хајд' Шћепане у лов да идемо; Јесам јуче био у планину, Ранио сам плавога јелена, Нећемо л' га данас уфатити.” Но му Шћепан ријеч бесједио: „Ја не могу ходит' планинама, Љуто ме је забољела глава.” Митар скочи на ноге лагане, Па он узе хрте и загаре, Сам отиде у лов у планину.

А Шћепану љуба бесједила: „Чујеш ли ме, драги господару! Одијели Митра брата свога, Ал' ће ти се замакнути љуба О конопцу у твоје дворове.” Шћепан њојзи ријеч бесједио: „Мучи љубо, срећу изгубила! С киме ћемо Митра одијелит, Кад он нема ни сестре, ни мајке, За љубу му ни помена није?” Кад навече нојца долазила, Али Митар из планине дође, Њему Шћепан ријеч говорио: „Ходи, Митре, да се дијелимо.” Народна (усмена) књижевност | 199

загар – ловачки пас, хрт (тур.) замакнути – обесити

опразнио – осиромашио хајкати – нагонити (стоку, дивљач) разбучити – распорити, усмртити сјавити, дојавити, најавити (овце) – сатерати, догнати у тор свијара – свирала оњен – онде грдна – велика, тешка (рана) бачити – бацити чактар – мање звоно за стоку доро – дорат, коњ мрке, браон боје

Али Митар у свијару свири, У свијару брата поменује, Кад то зачу Јакшићу Шћепане, Он се јави Митру брату своме, Скочи Митар, познаде Шћепана, Руке шире, у лица се љубе, И за братско питају се здравље, Па су оњен нојцу боравили. А кад свану и ограну сунце, Отидоше у лов у планину, Шћепан хајка, а Митар западе, Нагна њему плавога јелена; Но је Митру добра срећа била, Од њега је јелен узбјегнуо, На Шћепана брзо долазио, Шћепан му се на пут учинио, Но га јелен рогом доватио, Грдну му је рану начинио, Виде му се црне утробице, Паде Шћепан насред друма пута; К њему брзо Митар доскочио, И пуштио крвцу од образах, Па га бачи на плећи широке, Донесе га својему чардаку, Па с овацах саломи чактаре, Брата бачи дору у рамена, Њега ћера, а најави овце, А све рони сузе од образах, Докле дође на своје дворове. А изљезе Шћепанова љуба, Да сусрете господара свога; Кад ђевера Митра угледала, Од њега је главу занијела; Унесе га Митар у дворове. Па набави од мора ећима, Свога брата од ранах извида. Кад се Шћепан на ноге дигнуо, Митру брату ријеч говорио: „Ходи, Митре, да се осветимо!” Па увати вјереницу љубу, Извади јој обје очи црне, Па јој даде тојагу у руке, Нека проси, да се љебом рани.

За в

од

за

уџ бе н

ик е

ећим– лекар (турцизам)

Цикну Митар, како змија љута: „А с ким ћеш ме, брате, одијелит?” Друга њему бити не могаше, Но се браћа сташе дијелити, И најприје овце дијелаху: Шћепан узе првојагњенице, Митру даје старе очупане; Па стадоше дијелити благо: Шћепан узе гроше и дукате И на годо крупне талијере, Митру даје паре и динаре: Ту је Митар ријеч говорио: „Узми, брате, честити ти били! Свакојако трговац нијесам.” Кад стадоше дијелит' оружје: Шћепан узе ново и свијетло, Митру даје старо испрскало; Ту је Митар ријеч говорио: „Узми, брате, честито ти било! Свакојако делија нијесам.” Од свашта му даје дијо криви, Па с' ондоден Митар подигнуо, И најави овце очупане, Поведе их Звијезди планини, Ту је Митар чардак направио, И ту стаја за девет годинах, На хиљду овце укрдио А Шћепан је, Бог зна, опразнио, Празан сједи, ништа не имаде, Њему вјерна, љуба говорила: „О Шћепане, драги господару! Јес' ли чуо, како љуђи кажу: Ка' је Митар овце укрдио? Хајде узми коња и оружје, И отиди Митру на чардаку, Позови га у лов у планину, Нек запане Митар на путове, Ти му хајкни звјерад из планине, Нажени му срне и јелене, Неће ли га јелен разбучити, Да ти буде пред љуђма исправа, Па његове ти дојави овце, Не бисмо л' се од рђе отели.” То је Шћепан љубу послушао, И отиде зеленом планином; Кад се Митру примакнуо близу,

Пехар с вином, фреска, Богородица Љевишка, XIV век

200 | Читанка за I разред средње школе

Извор: Вук Стефановић Караџић, Српске народне пјесме II, Просвета, Београд 1976.

ИНТЕРПРЕТАЦИЈА d Упоредите два сижејна модела примењена у песмама с темом братске деобе. Именујте наративне целине у сижеу и запазите сличности и разли­ ке (нпр. подела добара; сцена лова итд.). d Уочите распоред ликова у песмама о Јакшићима (2+1), при чему у деловању трећег лежи узрок или исход сукоба. Упоредите како су имено­ вани ликови у двема песмама и какве особине носе.

Варијанта – једна од суштинских одлика усмене књижевности, под­ разумева обраду одређене теме или мотива у више верзија. Вук је ту појаву сликовито означио као„исто то само мало друкчије”. Варијантом се некада сматра творевина зави­ сна од друге, старије творевине од које преузима сижејне или струк­ турне особености (праваријанта). У другом смислу варијанта може да буде релативно независно и са­ мостално уметничко остварење.

за

уџ бе н

ик е

d Упоредно истражите мотивацију ликова у двема песмама. У којој су песми ликови боље и доследније мотивисани? У једној варијанти ликови остају типски, док су у другој типови продубљени и развијени до карак­ тера – уочите и прокоментаришите. Запазите недостатке у мотивацији понашања Шћепана Јакшића у другој варијанти. d Какву претњу изриче снаха да би приволела мужа на деобу у другој варијанти? Чиме су вођени њени поступци? На какве вас закључке о при­ роди и пореклу греха наводи ова песма? d Уочите преплитање два сижеа у другој варијанти песме (неправедна деоба, планирано убиство у лову) и пронађите место у песми које показује да ове две приче нису у потпуности „срасле”. d У првој песми у лов креће брат који припрема убиство, а у другој невини брат. Размислите о различитој симболици лова и значењу утве златокриле и плавога јелена. Каква својства добијају ове животиње и ка­ кве „небеске поруке” преносе? d Уочите мотив освете у завршници сижеа друге варијанте, његову етичку димензију и функционалност у склопу приче. Какве недостатке увиђате с етичког становишта? Да ли је жена једина крива за сукоб?

ПОЈ­МОВ­НИК

За в

од

d Варијанте Дијобе Јакшића повезује тема братске деобе. Дискутујте о томе да ли је једна од њих могла утицати на настанак друге или су на­ стале као две независне песме. Имајте у виду да варијанте најчешће нису уједначене естетске и етичке снаге и домета. Процените која је варијанта успелија. Аргументујте своје ставове с тим у вези. d Имајући у виду варијантност као одлику усмене књижевности, про­ коментаришите Вукове мисли које указују на значај индивидуалног тален­ та народног певача у обликовању усмене творевине (видите у: Ако желите више). Изразите своје ставове на ту тему.

УТВРЂУЈЕМО ПОЗНАТО И УСВАЈАМО НОВО ГРАДИВО Велики број и распрострањеност песама о Јакшићима указује на кон­ тинуитет певања о догађајима и ликовима од ширег националног значаја. Другу Вукову песму о деоби Јакшића, забележену у Црној Гори, одликује битно различита мотивско-сижејна структура и мотивација јунака: узрок неслоге у њој није подела, већ заваду браће узрокује интервенција снахе која из мржње према деверу наговара мужа на деобу у намери да заснује с њим самосталну заједницу. Породица се не нарушава и иметак се не растаче Народна (усмена) књижевност | 201

Песме покосовског тематског круга – песме старијих времена о Бранковићима, Јакшићима и Цр­ нојевићима, опевају јунаке и до­ гађаје после Косовског боја, све до пропасти средњовековне државе (крај XV века). У овом тематском кругу доминира баладични тон, атмосфера пада у ропство, пропа­ дања властеоских породица, део­ ба и болести, а у први план долазе ликови жена у знатно већој мери него у осталим тематским кругови­ ма. Најпознатије песме овог круга су: Диоба Јакшића, Смрт војводе Пријезде, Смрт војводе Кајице, Бо­ лани Дојчин, Женидба Максима Цр­ нојевића и друге. Компаративна (упоредна) метода – компаративно, упоредно истраживање двају или више дела, мотива, националних књижевно­ сти итд.; истраживање паралела, уочавање веза, сличности и разли­ читости међу њима

СТВА­РА­ЛАЧ­КА РА­ДИ­О­НИ­ЦА

уџ бе н

ик е

Теме за обраду • Ликови жена у песмама старијих време­ на покосовског тематског круга • Мудра врлина Анђелије Јакшић • Варијантност као одлика народне књи­ жевности на примеру двеју песама о де­ оби Јакшића из Вукове збирке

под притиском покосовске атмосфере карактеристичне за песме овог те­ матског круга (историјски контекст), већ из људске природе склоне греху (антрополошки контекст). Ликови су типски окарактерисани, покретачку улогу има жена као главни носилац греха (тип зле снахе), којој се придру­ жује поводљиви муж, а градација греха дата је у виду три захтева жене који­ ма муж излази у сусрет. Међутим, у развоју сижеа тема деобе не успева да се наметне као уз­ рок сукоба јер други брат (тип племенитог брата) ниједног тренутка није учесник у братској мржњи и злоби. Ни оружје као атрибут витештва, које је пандан мотивима коња и сокола из прве варијанте, не изазива његову суревњивост (Узми, брате, честито ти било! / Свакојако делија нијесам). У песми се преплићу два сижеа, при чему се на тему братске деобе надо­ везује други сиже: припремано убиство у лову (хајка на брата). Плави јелен, очигледно чудесна животиња, за којом Митар на почетку песме трага, у за­ вршници постаје оруђе више правде и помоћник угрожене доброте (слично утви златокрилој у првој варијанти). Епилог у чину освете мужа над злом женом која га је навела на грех коначно осигурава породичну хармонију одмаздом и уклањањем фигуре која је и била узрок деобе и мржње. Тиме се ова песма уклапа у препознатљиви образац, карактеристичан за песме с те­ мом деобе Јакшића (овде донекле етички деформисан), које се без изузетка завршавају помирењем и нестанком узрока сукоба.

ДИЈОБА ЈАКШИЋА

ОПЕТ ДИЈОБА ЈАКШИЋА

Иста тема – различити сижеи

за

Тријадни систем ликова (2 + 1 два брата и снаха) невини брат

племенита снаха/ љуба

зао брат

невини брат

зла снаха/љуба

Дмитар

Богдан

Анђелија

Шћепан

Митар

Шћепанова љуба

од

зао брат

За в

Епилог (обе варијанте разрешавају се успостављањем нарушене равнотеже и нестанком узрока сукоба)

1. варијанта: помирење АКО ЖЕЛИТЕ ВИШЕ

2. варијанта: одмазда

Вук – о значају индивидуалног талента народног певача. − Из усмене природе преношења потиче и варијантност као суштинска одлика усмене књижевности. Мада се народни певач не може сматрати у класичном смислу аутором, од њега у највећој мери зависи квалитет песме, а његов однос према делу неминовно је стваралачки. Од његових склоности, могућности, памћења зависи у каквом ће облику песма бити импровизована. Он у новој говорној ситуацији, имајући упориште у традицији, усвојеним формулама и стилским поступцима остварује своју поетску замисао и нову варијанту. О односу између индивидуалног талента и традиције Вук је писао: „Ja мислим, да je свака народна пјесма добра и лепа, само ваља наћи правог пјевача, који je зна као што треба... Једни пјесама различито пјевање по народу показује очевидно, да све пјесме нијесу од­ мах (у првом почетку своме) постале онаке, какве су, него један почне и састави што, како он зна, па послије идући од уста до уста расте и кити ce, a кашто ce и умањује и квари; јер какогођ што један човјек љепше и јасније говори од другога, тако и пјесме пјева и казује. Рђав пјевач и добру пјесму рђаво упамти и покварено и другоме пева и казује; a добар пјевач и рђаву пјесму поправи према осталим пје­ смама, које он зна. Тако ja мислим, да какав Подруговић данас чује најгору пјесму, он би je после неколико дана казао онако лепо по реду, као што су и остале његове пјесме; или je не би никако ни упамтио, него би казао да je то будалаштина, која није за памћење ни за казивање.” (Вук Караџић, Предговор лајпцишког издања Српских народних пјесама 202 | Читанка за I разред средње школе

Епске народне песме средњих времена – песме о хајдуцима и песме о ускоцима На­род­на епска пе­сма Ропство Јанковић Стојана

ик е

ПРИ­СТУП КЊИ­ЖЕВ­НОМ ДЕ­ЛУ

П

од

за

уџ бе н

од­се­ти­те се пе­сме Иво Сен­ко­вић и ага од Риб­ни­ка из ускоч­ког те­мат­ског кру­га на­род­них еп­ских пе­са­ма. По твр­ђе­њу Ву­ка Ка­ра­џи­ћа, то је јед­на од нај­леп­ших еп­ских пе­са­ма, у ко­јој де­чак– рат­ник из­ла­зи на мег­дан уме­сто оста­ ре­лог оца да би са­чу­вао ње­го­ву ју­нач­к у част и осве­тлао му образ. Пред ва­ма је још јед­на пе­сма из ускоч­ког кру­га о еп­ском ју­на­к у ускоч­ком по­гла­ви­ци Сто­ја­ну Јан­ко­ви­ћу. И ову пе­сму по­зна­је­те из основ­не шко­ле. Раз­ми­сли­те ко­ја се пи­та­ња по­кре­ћу ка­да се ју­нак по­сле ду­гог там­но­ва­ња на­шао пред дра­ма­тич­ним до­га­ђа­ ји­ма у сво­јој по­ро­ди­ци. При­пре­ми­те се да их на ча­с у при­ка­же­те и про­т у­ма­чи­те.

Кад­но Тур­ци Ко­тар по­ро­би­ше, по­а­ра­ше дво­ре Јан­ко­ви­ћа, за­ро­би­ше Сми­ља­нић-Или­ју, за­ро­би­ше Јан­ко­вић-Сто­ја­на. У Или­је мла­да оста љу­ба, мла­да љу­ба од пет­на­ест да­на; у Сто­ја­на мла­ђа оста љу­ба, мла­ђа љу­ба од не­де­љу да­на. У Стам­бол и’ од­ве­до­ше Тур­ци, по­кло­ни­ше ца­ру че­сти­то­ме. Та­мо би­ли за де­вет го­ди­на и де­се­те за се­дам ме­се­ци, та­мо и’ је ца­ре по­т ур­чио, код се­бе им дво­ре са­гра­дио. Ал’ бје­се­ди Сми­ља­нић Или­ја: „Ој, Сто­ја­не, да мој ми­ли бра­те,

Ко­тар, Рав­ни Ко­та­ри – про­стор се­вер­не Дал­ ма­ци­је, нај­плод­ни­ји део дал­ма­тин­ског при­ мор­ја; у на­род­ној тра­ди­ци­ји про­стор на ко­јем жи­ве уско­ци

За в

Сми­ља­нић Или­ја – ускок из Рав­них Ко­та­ра, син лич­ког ха­рам­ба­ше Пе­тра, ко­ји је по­чет­ком XVII ве­ка пре­шао са си­но­ви­ма на мле­тач­ку те­ ри­то­ри­ју; сви су се про­чу­ли као ју­на­ци у бор­ би про­тив Ту­ра­ка; Или­ју сла­ве еп­ске на­род­не пе­сме као ро­ђа­ка или по­бра­ти­ма и са­бор­ца Јан­ко­вић Сто­ја­на Јан­ко­вић Сто­јан – ускоч­ки по­гла­ви­ца у Рав­ ним Ко­та­ри­ма, син сер­да­ра Јан­ка Ми­тро­ви­ћа, био је у мле­тач­кој слу­жби; ис­та­као се у бор­би про­тив Ту­ра­ка у дру­гој по­ло­ви­ни XVII ве­ка; до­ био је ви­со­ко од­ли­ко­ва­ње и плем­ство мле­тач­ ко; исто­риј­ски по­да­так о ње­го­вом че­тр­на­е­сто­ ме­сеч­ном ро­бо­ва­њу у Ца­ри­гра­ду (то­ком 1666. и 1667) са још јед­ним уско­ком и по­вра­так уз от­куп укло­пио се у ин­тер­на­ци­о­нал­ну еп­ску те­му о ду­гом од­су­ство­ва­њу му­жа, ње­го­вом из­не­над­ном до­ла­ску на дан же­ни­не пре­у­да­је и о срећ­ном пре­по­зна­ва­њу; еп­ска тра­ди­ци­ја ду­жи­ну роп­ства про­ду­жу­је на де­вет го­ди­на и се­дам ме­се­ци узи­ма­ју­ћи уо­би­ча­је­не бро­је­ве у пе­сма­ма

Народна (усмена) књижевност | 203

су­тра је­сте пе­так, тур­ски све­тац, цар ће отић’ с Тур­ци­ма у шет­њу, а ца­ри­ца с бу­ла­ма у шет­њу; већ ти кра­ди кљу­че од ри­зни­ца, ја ћу кра­сти кљу­че од аро­ва, пак да пу­ста бла­га на­гра­би­мо, да узме­мо два до­бра ко­њи­ца, да бе­жи­мо у Ко­та­ре рав­не, да гле­да­мо ро­бље не­ро­бље­но, да љу­би­мо ли­це не­љу­бље­но.” И ту су се бра­ћа по­слу­ша­ла. Кад осва­ну пе­так, тур­ски све­тац, оде ца­ре с Тур­ци­ма у шет­њу, а ца­ри­ца с бу­ла­ма у шет­њу; Сто­јан кра­де кљу­че од ри­зни­ца а Или­ја кљу­че од аро­ва, на­гра­би­ше не­бро­је­на бла­га, па узе­ше два до­бра ко­њи­ца, по­бе­го­ше у Ко­та­ре рав­не. Кад су би­ли бли­зу до Ко­та­ра, ал’ го­во­ри Јан­ко­вић Сто­ја­не: „Ој, Или­ја, да мој ми­ли бра­те, иди, бра­те, дво­ру би­је­ло­ме, а ја идем мо­ме ви­но­гра­ду, ви­но­гра­ду, мо­ме ру­ко­са­ду, да пре­гле­дам мо­га ру­ко­са­да: ко га ве­же, ко ли га за­ла­ма, ко­ме ли је до­па­ло у ру­ке.” Од’ Или­ја дво­ру би­је­ло­ме, Сто­јан оде сво­ме ви­но­гра­ду. На­ђе мај­к у Јан­ко­вић Сто­ја­не, на­ђе мај­к у у свом ви­но­гра­ду; ко­су ре­же оста­ри­ла мај­ка, ко­су ре­же па ви­но­град ве­же, а су­за­ма ло­зи­цу за­ли­ва и спо­ми­ње свог Сто­ја­на си­на: „Ој, Сто­ја­не, ја­бу­ко од зла­та! Мај­ка те је већ за­бо­ра­ви­ла, снае Је­ле за­бо­ра­вит не­ћу; снао Је­ло, не­но­ше­но зла­то!” Бо­жио је Јан­ко­вић Сто­ја­не: „Бож­ја по­моћ, си­ро­ти­цо ста­ра! Зар ти не­маш ни­ко­га мла­ђе­га

да те­бе­ка ви­но­град ура­ди, већ по­ср­ћеш ста­ра и не­вољ­на?” Она ње­му бо­ље од­го­ва­ра: „Жив ми и здрав, де­ли­јо не­зна­на! Не­мам, ра­но, ни­ко­га мла­ђе­га, до Сто­ја­на је­ди­но­га си­на. Ње­га јед­ног за­ро­би­ше Тур­ци, а и ње­га и Или­ју мо­га, Сто­ја­но­ва бра­та стри­че­ви­ћа. Од Или­је мла­да оста љу­ба, мла­да љу­ба од пет­на­ест да­на; мог Сто­ја­на мла­ђа оста љу­ба, мла­ђа љу­ба од не­де­ље да­на. Мо­ја сна­ша адам­ско ко­ле­но, че­ка­ла га за де­вет го­ди­на и де­се­те за се­дам ме­се­ци, да­нас ми се мла­да пре­у­да­је; ја не мо­го од ја­да гле­да­ти, већ по­бе­го са­ду ви­но­гра­ду.” Кад је Сто­јан раз­у­мео ре­чи, бр­зо оде дво­ру би­је­ло­ме, за­ста та­мо ки­ће­не сва­то­ве; ле­по су га сва­ти до­че­ка­ли: ка­ко с ко­ња, та­ки за тр­пе­зу. Кад се Сто­јан ви­на по­на­пио, по­че Сто­јан ти­јо бе­се­ди­ти: „Бра­ћо мо­ја, ки­ће­ни сва­то­ви, је ли те­стир ма­ло по­пе­ва