Иако су прилике тешке јер земљи прети опасност од Омер-паше Латаса, владика је сачувао душевну и интелектуалну снагу којом их превазилази. Она се манифестује у понашању и говорном испољавању, посебно путем духовите досетке. У једном случају досетка је добронамерна и критичка реакција на списатељски поступак у делу Обилић. Тога дана донео сам му две-три стотине стихова о Обилићу да му читам. Желео сам да видим како ће му се свидети овај први покушај моје драмске поезије. Како се спусти у своју велику столицу и мало од љутње утиша, замолим га да му читам Обилића, и он пристаде. Читао сам му како кнез Лазар говори на збору војвода, и како му војводе одговарају. Бојао сам се да му не будем досадан са читањем; зато сам често застајкивао и питао: „Хоћу ли даље читати?“ „Читај, чоче! Шта ме питаш!?“ Кад сам прочитао све што сам имао, упита ме: „Је ли то цијело прво дјејство?“ „Није, господару; него је то друго дејство“, одговорих му ја. „А што ми нијеси“, рече, „читао најпре прво дјејство?“ „Оно још није написано.“ „Како то!?“ „Нисам имао стрпљења, него сам почео одмах друго дејство“, одговорим му ја. На те речи он се слатко насмеје; узме мој рукопис, и, разгледајући га, рече опет гласно смејући се: „Да си почео одмах са петим дјејством, прије би био готов“. (52−53)18 У другом примеру, у инвективи на лажне вредности којима се клањају као реликвији, досетка је узвишени и супериорни гест патриотизма, који је сажет у речима „Црногорци не љубе ланце!“ У цркви Светог Петра, као особита светиња, чува се ланац којим је свети Петар у Јерусалиму у тамници био везан. […] Калуђер, кад га показује отменим путницима, са великом пажљивошћу отвара скрињу, вади ланац из памука, и, са особитом побожношћу и смиреношћу, приноси га поклоницима, те га они – клечећи, са скрштеним рукама – целивају. Кад је калуђер принео владици ове вериге, владика их одмах узе у своје руке, растеже их да види колике су; и, чудећи се како су дугачке, рече: „Ала су га добро везали!“ Затим их врати одмах калуђеру, који од чуда једва је могао запитати: „Зар их неће Ваша светлост целивати!?“ Владика му, полазећи одговори: „Црногорци не љубе ланце!“ (53) Одабрани хумористички одломци представљају експресивне пунктове са којих се могу сагледати и све друге битније вредности и стваралачки поступци у Ненадовићевом путопису Писма из Италије. Зато се на основу њих ученици могу мотивисати да прочитају већи број одломака или дело у целини и тако га свестрано упознају анализирајући не само његову хумористичку него и лирску и озбиљну тематику. 18
Подвукла Љ. Б.
151