Page 14

14

županija

Z A D U Š U, Z A S P O M E N E K

broj 344 / 21.05.2010. Nastup Malog zbora DND-a Krapina i njihove voditeljice prof. Anite Habjanec

Prtuljet, cajt za nasajanje

N

aša ljiepa zglancana, i največ po špage, zrihtana dvorišča, nemaju nekakvu živost kak negda hu tem cajtu. Istina, niesu negda dvorišča bila tak zelena i gizdava kak denes, alji su imele duhu i šnjof na poseben način. Po kraje dvorišča bile su skopane veče i menjše grabice h tere je bila voda za živinu. Živina se tuj napajala, a guske i race hmivale su svoje ljiepe, guste i glateke perje. I baš na prtuljet po dvorišča se čula gizdava i vesela galama živine tera se spravljala na parenje. Z jednem okem furt na dvorišče, lukale su gazdarice i pratile kaj se te dogaja kre njihovoga poceka. Bilji su te cajti gda se saka baba hgajala z drugu tera bu imiela več živene. Po čievem dvorišču je več gagalje i kvocalje ta je ženjska bila za pohvalu. Radi toga je saka dobre pazila kaj je odabrala pravu, ljiepu i plodnu živinu za plemen. Dvorišče je cinfral kokot teri je imel oko sebe kokoši sake felje. I sam kokot teri je znal biti ljiepi i pofarban z semi farbami, črni, a nekteri i golovratasti, šepuril se oko kokoši. Gda je gazdarica pobirala jajce po gnjezda, posebne je lukala tere su jajce debelše, glatke i z čvrstu lupinku. Te je metala h korbicu i spravljala za nasad. Ščem se tera kokoš znesla, počela je kvocati i širiti krila i vljieči jih po zemlje kak puran. Če je ostala na jajca sedeti dva tri dane unda se je nekam h senjak ilji h štalu kam nej išla druga živina, napravilje gnjiezde. Gnjiezde je bilje napravljene od fine krme, debelje natiskane h kakvu drvenu zbitu koštulu. H gnjiezde su se pometale kokošine jajce, a kljike se delje ovisilje je kak je kokoš, kvočka, vejika i e sedi na jajca prvi, drugi ilji trejti put. Kokošinam jajcam je trmin dvajstjeden dan, pak se o tomu vodilje računa. Znalje se da su najbolje kvočke i najstrpljivieše pure, pak je unda tak saka ženjska imiela pri hiže bar jednu puru. Purana nie triebala imeti nek je puru, gda je počela čepati po dvorišču odnesla selje gdoj je imel purana. Diela ju je kre purana, malje popazila dok pura nej bila pojarčena. Prešla je z puru dima i Piše: Nevenka Gregurić čakala gda se bu znesla. Pikaste puranjske jajčeke bile su vekše nek kokošine, alji i pura je bila vekša nek kokoš pak se pod nju moglje nasaditi več jajec. Na puranjska jajac sedelje se četiri tjedne. Posebne su na „ciene“ bile guskine jajce. Guske je imela malje bolja gazdarica, a i sama guska znesla je pune menje jajec nek kokoš ilji pura. Radi toga je takva bolja gazdarica ostavila za plemen dvie guske i gusaka. Gusak je stezal vrat po dvorišču, napadal drugu živinu, čak i ljudi, i tak pazil na svoje guske h dvorišču i na gnjiezdu. Guskine jajce bile su najvekše i stalje jih je malje pod kokošinu kvočku. Guske su bile rietke kvočke pak su se njenje jajce nasajuvale največ put pod puru. Plemen rac je bil takaj od dvie race i racaka. Još dok su bile mlada živina racaki su se odebralji po glasu i po zafrkaču na repu, dva tri pera h zrak. Na racina i na guskina jajca kvočke su sedele četiri tjedne. Kuljike je ženjska imiela nasajene kvočki nie poviedala druge, se dok se živinica nie zvaljala i bila dosta jehka da se pusti van. A kvočka se saki dan jemala z jajec, hitila van na dvorišče kaj bi se pokumrila, pojiela malje travice i zljuhtala se, kaj je duže mogla sedeti. Gda je prešlje pol cajta od nasajuvanja do trmina, babe su pri vuha spitavale e je jajce šlopec ilji dobre. Jajce h tere nie bilje „zavezane“ živinče fejst je šlopalje i postalje šloprtek. Kaj bi bile sigurne da ne hitiju dobre jajce još su h poldan, gda je bilje jahke sunce, h jednu ruku dela jajce, a z drugu senčile jace, zdigle ga zrak prema suncu i lukale e se nutre kanta. Če se kantalje te se jajce moglje hitati, kaj se zdravem jajcem dalje več mesta. Na sam termin jajce su se metale na site ilji rešete i gledelje e je jajce pri miru ilji se pomikava. Če se je pomikavalje unda nutre giglja živinče. Počaklje se jeden dan i unda su se jajce išle natucat kaj bi se živinče lježe zvaljalje. Na dan gda su bilji trmini za valjanje držalje se do hnoge zaščepe. Tie se dan nie smel kuhati pori luk jer je duha poruga luka štiela zadušiti živinu h jajcu. Takaj se nikomu nič nie smelje dati ilji posuditi od hiže, jer se veruvalje da živina ne došla k sreče. Prtuljet je cajt za nasajuvanje, nu stare šege i poslji več su rietki kak i dvorišča puna domače, zvaljane živinice.

Sreća i osmijeh djeteta, nagrada za volonterski rad KRAPINA - Društvo «Naša djeca» Krapinsko-zagorske županije proteklog je petka prigodnim programom obilježilo 30. godišnjicu djelovanja. Kako je istaknuto na svečanosti, 14. svibnja 1980. godine predstavnici DND-a iz Hrvatskog zagorja ujedinili su svoje snaga i znanja za dobrobit djece udruživši se zajedno na projektu organiziranog ljetovanja malih Zagoraca i tako utemeljili DND Krapinsko-zagorske županije. Danas Društvo djeluje u 17 zagorskih gradova i općina, iz kojih su na pozornicu krapinske Srednje škole, mali predstavnici donijeli pozdrave i predstavili rad svojih društava. - Neki smatraju kako smo mi koji radimo kao volonteri u Društvima «Naša djeca» pomalo čudni ljudi, jer trošimo svoje slobodno vrijeme, a za uzvrat ne dobivamo ništa. Moram im reći da nama sreća u očima djeteta i njihov smijeh znače beskrajno mnogo - rekla je predsjednica DND-a KZŽ Ljerka Lihter.

Kontinuitet ljetovanja mališana

Tajnik Muhamed Melkić

Zagorski aktivisti DND-a

prisjetio se pak samih početaka rada Društva koje je bilo tijesno vezano uz ljetovalište «Betanija» na Velom Lošinju s obzirom da je jedna od važnih djelatnosti Društva bila upravo organizacija ljetovanja malih Zagoraca. Betanija je 1957. godine dana na korištenje tadašnjem Kotarskom odboru Saveza društava «Naša djeca» Krapina i uz određene, pa i višegodišnje prekide, Zagorci su je koristili do 2003. kada je ona vraćena Crkvi. Angažmanom DND-a

KZŽ, nakon gubitka Betanije ipak je omogućen kontinuitet ljetovanja malih Zagoraca u Lječilištu u Velim Lošinju. - Kroz Betaniju su prošli mnogi mali Zagorci. Od 1980. do 2009 godine u organizaciji DND-a KZŽ na Lošinju je boravilo 27.011 korisnika, a kako naša županija ima 142.432 stanovnika, znači da je 19 posto Zagoraca boravilo u Betaniji - rekao je Melkić. Uz svečanost, priređena je i prigodna izložba koja mnogobrojnim fotografijama,

novinskim tekstovima i dokumentima donosi presjek proteklih 30 godina rada društva. Na kraju druženja svim je aktivistima DND-a upućena zahvala. - Poslovica kaže da je «dječji život poput komada papira na koji svatko ostavlja bilješku». Hvala, dragi aktivisti DND-a za sve bilješke koje ste radeći s djecom i za djecu ispisali ovih 30 godina. Trebamo vas i dalje - naglasila je predsjednica DND-a, Ljerka Lihter. (Senka Susović)

Izložba dječjih radova Tri praščića

ZABOK - Od ponedjeljka se u Gradskoj knjižnici Ksavera Šandora Đalskog u Zaboku može pogledati izložba dječjih radova na temu slikovnica ‘’Tri praščića’’. Naime, ovogodišnja tema novog broja časopisa Zipkica, čija će se promocija održati 31. svibnja, upravo je priča o tri praščića te su za potrebe nastanka tog časopisa nastala razna kreativna ostvarenja djece, roditelja i djelatnika vrtića prikazana na ovoj izložbi. Najveće oduševljenje izazvala je slikovnica koju su izradila djeca najstarije skupine Mišeki koji su samostalno ilustrirali i napisali tekst slikovnice. Između ostalog, na izložbi se mogu vidjeti i didaktičke igre, lutke, križaljke te kućice izrađene od slame, pruća i cigle. Izložbu su otvorila djeca Skupine Mišeki Eva, Sara, Lada, Tena i Jakov istoimenim igrokazom, a izložba se može pogledati do 24. svibnja. (zl)

Zagorski list 344  
Zagorski list 344