Page 1

PET GODINA INICIJATIVE MLADIH ZA LJUDSKA PRAVA

Izveštaj o pet godina rada Inicijative mladih za ljudska prava napisan je sa namerom da sačuvamo osnovne podatke o radu organizacije, ali i da pojasnimo programske celine, odluke i pristupe koje smo prethodnih go­dina koristili u radu. Mnogi projekti, aktivnosti i pitanja koja smo pokretali ne nalaze se u ovom izveštaju. Odlučili smo da opišemo samo one za koje smo smatrali da su je­dinstveni u pristupu i svojstveni za Inicijativu. O svakoj od ovih programskih celina Inicijativa poseduje relevantnu dokumentaciju, audio, video ili elektronske zapise, kao i brojne novinske izveštaje o na­šem radu. Izveštaj je sačinjen po programskim celinama i po geo­grafskom principu, s tim što je veliki broj naših programa regionalnog karaktera, pa je bilo teško svrstati ih u delatnost samo jedne kancelarije. Inicijativa je svoje programe najpre razvijala u Srbiji i na Kosovu, a potom u Bosni i Hercegovini i u Crnoj Gori. 1


NA POČETKU

Inicijativa mladih za ljudska pra­va nastala je u novembru 2003. go­di­ne. Osnovna namera osnivača bila je formiranje organizacije mla­dih ko­­ja će uspostavljati nove veze u post-konfliktnim društvima bivše Ju­­ go­ slavije, posebno između Srbije i Kosova, ali i aktivno raditi na pro­ce­su suočavanja sa nasleđem prošlosti. Inicijativa je počela rad 2003. go­­ di­ ne programom simbolično na­­­zva­nim „Ja u ratu“, koji je okupip 30 mladih iz Sr­bije i sa Kosova da ih podstakne da otvoreno razgovaraju o svojim ratnim iskustvima kako bi se suočili sa teškoćama i posledicama ratne pro­ šlosti. Učesnici ovog programa su se sastali tri puta i na veoma di­ na­­ mičnim radionicama razgovarali o ratnim iskustvima, ali i o odrastanju, društvenim promenama, aktivizmu i drugim procesima za koje smo ube­­­đeni da mogu transformisati na­­ša društva. 2

Od prvog programa do danas, Ini­cijativa je ostala fokusirana na pre­­­vladavanje nasleđa prošlosti i izgradnje drugačije budućnosti za dru­­štva regiona. Na početku smo pokušali da uči­­ mo iz iskustava drugih post-kon­­ fliktnih društava. Shvatili smo da orga­nizacije mladih ili organizovane nove generacije mogu da imaju ve­liki značaj u procesu suočavanja sa prošlošću. Sukobi na Balkanu, koliko god se činilo da se razlikuju od drugih konflikata u svetu, imaju sa njima jednu veliku sličnost. To je činjenica da počinioci teških kršenja ljudskih prava vešto skrivaju svoje tragove, dok su žrtve na marginama. No­ve generacije su često ne­ za­ inte­ resovane za teška kršenja ljudskih prava u prošlosti, guraju ih pod te­ pih i zaboravljaju patnje članova za­jednice kojoj pripadaju, ali i patnje čla­nova drugih zajednica, koji se vi­de kao neprijatelji.


Koristili smo u ovih pet godina ra­ zliči­ te metode. Od standardnih kon­­­ferencija, seminara, skupova, ra­­­­dionica, preko javnih okupljanja, uli­ čnih akcija, ekskurzija, pa do bil­borda, flajera, magazina i interneta kao najznačajnijeg sredstva naše ko­munikacije. Naš rad obeležili su no­vi, drugačiji pristupi komunikaciji sa mladima o pitanju prošlosti. Neki od programa koje smo za­počeli 2003. godine postoje i danas. Novi programi i brzo širenje programa postali su zaštitni znak našeg rada, kao i regionalni pri­stup u odlučivanju i programskom de­­­lovanju. Inicijativu je pokrenula gru­­pa mladih ljudi, a danas Inicijativa ima sedam kancelarija, više od 50 za­poslenih ili stalnih sa­radnika, trideset dve organi­zacije sa kojima dnevno sarađuje u okviru različitih mre­­ža i koalicija. Ini­cijativa ima i tri organizaci­je – na­ slednice u Nišu, Kragujevcu i No­vom Sa­du,

više od pet stotina aktivista i aktivistkinja širom regije koji volontiraju u različitim fa­zama naših programa i projekata. Kancelarija u Beogradu nastala je u novembru 2003. godine. Šest meseci kasnije osnovana je kancelarija u Prištini, iako smo od osnivanja sve programe provodili i na Kosovu i u Srbiji. Inicijativa je lokalne kancelarije u Srbiji osnovala u septembru 2005. godine, a deset meseci kasnije kancelariju u Crnoj Gori. Kancelarija u Bosni i Hercegovini radi od novembra 2006. godine. Iskustvo nam je pokazalo da je lokalno vođenje programa i povezivanje lokalnog u nacionalni, pa potom i regionalni pristup dobar model i u odlučivanju i u programskom delovanju. Veliki broj ljudi prošao je kroz naše kancelarije i u njima stekao neophodno iskustvo, znanje i odnos prema 3

Od prvog programa do danas, Ini­cijativa je ostala fokusirana na pre­­­vladavanje nasleđa prošlosti i izgradnje drugačije budućnosti za dru­­štva regiona


ljudskim pravima da bi potom nastavio karijeru u nekoj međunarodnoj, državnoj ili lokalnoj organizaciji. Mnogi su ove česte izmene osoblja u kancelarijama Inicijative videli kao problem, dok smo mi u tome videli šansu. Organizacija mladih ospo­sobljava mlade da preuzimaju društvenu odgovornost i doprinose transformaciji društava poučeni iskustvima iz Inicijative. Pitanje je da li bi danas, da nisu imali iskustvo rada u organizaciji poput naše, više od 50 ljudi koji su prošli kroz rad u Inicijativi bili na mestima na kojim su, sa namerama i svešću sa kojom danas rade i doprinose razvoju post - jugoslovenskih društava. Inicijativin rad karakteriše jak regionalni pristup. Tokom pet godina rada prošli smo kroz više procesa organizacione transformacije, a u organe i forume koji donose odluke smo uključivali ljude iz čitave 4

regije. Isprobali smo više modela rada i suočavali se sa različitim preprekama. I danas tragamo za najefikasnijim i najboljim modelom. Našu organizacijsku kulturu karakteriše odgovornost za odluke i postupke. Osnovni postulati našeg delovanja su visok nivo transparentnosti, redovne finansijske i druge kontrole, uključivanje organa u sve nivoe odlučivanja, kao i širenje ideje o decentralizaciji. Nikada nismo pristali na klišeje multietničkog pristupa, i uvek smo branili pravo da sami odaberemo identitet i zajednicu kojoj želimo da pripadamo. Često su nas donatori ili ljudi koji su podržavali naš rad pitali za etničku, versku, seksualnu ili starosnu pripadnost naših aktivista/kinja, ali smo uvek odbijali da odgovaramo na takva pitanja. Inicijativa je od svog osnivanja organizacija koju vode vrednosti kojima je posvećena, a ne nacionalni ili bilo koji drugi interesi.


VISITING PROGRAM regionalni program

Prvi i jedan od glavnih programa koji je pokrenut je program razmene ili Visiting program. Visiting program je prvenstveno fokusiran na mlade ljude iz Srbije i sa Kosova, aktivne u omladinskim i drugim organiza­ci­jama koji mogu do­pri­neti uspostavljanju novih veza između Kosova i Srbije. U trenutku kada je Inicijativa počela sa radom, bilo je komplikovano organizovati posete između Kosova i Srbije. Barijere su bile velike, suočavali smo se sa predrasudama i različitim izgovorima. Međutim, kada se danas pogleda pet godina unazad, možemo sa zadovoljstvom reći da smo uspeli u prvom, glavnom zadatku koji smo postavili – uspostavljanje novih veza između mladih iz Srbije i sa Kosova. Jedan od važnijih elemenata Visiting programa je sloboda učesnika/ca da sa­mi kreiraju agendu posete, odnosno da sami odrede šta je to što bi voleli da čuju i saznaju o gradu

u koji odlaze. Agende su tokom ovih pet go­dina bile različite – uključivale su posete medijima, nevladinim organizacijama, državnim institucijama, kao i sastanke sa biznismenima i umetnicima. Svaka poseta obavezno je sadržala upoznavanje sa kulturnim životom Beograda, odnosno Prištine. Taj element je bio vrlo važan za nas u Inicijativi, jer je stvarao mogućnost da se veze između učesnika/ca programa i Beograda/Prištine nastave. Kroz različite pro­grame razmene između Srbije i Kosova u ovih pet godina prošlo je više od hiljadu ljudi. Danas program razmene doživljava svoju transformaciju, tako što postaje širi regionalni program koji uključuje, pored Kosova i Srbije, Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru, Hrvatsku, ali i druge zemlje regije, važne za evropske integracije kao što su Bugarska, Albanija, Makedonija, Mađarska itd. 5


ALTERNATIVNI DIJALOG KOSOVO-SRBIJA regionalni program Svaka poseta obavezno je sadržala upoznavanje sa kulturnim životom Beograda, odnosno Prištine. Taj element je bio vrlo važan za nas u Inicijativi, jer je stvarao mogućnost da se veze između učesnika/ca programa i Beograda/ Prištine nastave. Kroz različite pro­grame razmene između Srbije i Kosova u ovih pet godina prošlo je više od hiljadu ljudi

Regionalni program razmene tr­pi svoju transformaciju i kroz javno zagovaranje za uspostavljanje fondova u okviru različitih državnih institucija koji bi pomagali regionalnu razmenu mladih. Visiting program predstavlja značajan pro­ jekat Inicijative koji je tokom ovih pet godina dao veoma važne rezultate na uspostavljanju ko­mu­ nikacije Beograda i Prištine. Visiting program nam je dao okvir za uspostavljanje dijaloga između Kosova i Srbije.

Godine 2004., pokrenuli smo alternativni dijalog Kosova i Srbije, pod tada radnim naslovom „Nasilna dru­štva u tranziciji“. Namera ovog programa bila je da kroz debate, forume, konferencije i radionice, doprinese razmeni iskustava između intelektualnih elita Kosova i Srbije, ali i da otvori prostor dijalogu o važnim pitanjima za obe zemlje. Alternativni dijalog Kosovo-Srbija organizovao je osam događa­ja u periodu od 2004. do 2007. godine. Sredinom 2007. godine fokus je pomeren na Kosovo, gde se poslednje dve godine uspostavlja dijalog među mladim Srbima i Albancima na Kosovu, odnosno dijalog između Mitrovice i Prištine. Objavljene su tri publikacije koje sadrže transkripte razgovora i konferencija, kao i analize deset ljudi sa Kosova i iz Srbije o pet ključnih pitanja: vladavina prava, prava žena, prava manjina, kulturni modeli i jačanje kapaciteta mladih za učešće u javnom životu.

6


PROGRAM „NOVINARI TO MOGU“ regionalni program

Godine 2004., poučeni primerom razmene mladih ljudi, uspostavljamo program razmene novinara pod nazivom „Novinari to mogu“. Kao poseban deo programa objavljene su dve publikacije, „Novinari to mogu 1“ i „Novinari to mogu 2“. Ove publikacije sadrže izveštaje o pisanju srpskih medija o Kosovu, kao i o izveštavanju medija na Kosovu o manjinama i Srbiji od 2004. do kraja 2007. godine. Tokom tri godine realizacije ovog programa orga­ni­zovani su susreti više od sto novinara i novinarki, u Prištini, Beogradu, Budvi, Nišu i na Kopaoniku. Ova poslednja tri skupa doprinela su tome da se između Nezavisnog udruženja no­­ vinara Srbije (NUNS) i Kosovskog instituta za novinarstvo i komunikaciju (KIJAC) razvije saradnja, te su oni u 2007. godini praktično preuzeli

program „Novinari to mogu“ i nastavili da ra­de na povezivanju novinara sa Kosova i iz Srbije. Inicijativa je preko svog programa “malih grantova” podržala ovu saradnju i time dala podstrek da dijalog sa organizacije za ljudska prava pređe na novinarska udruženja, koja u svojoj struci moraju da se bave rešavanjem otvorenih problema. „Novinari to mogu“ je program koji služi kao primer mnogim zemljama. Naše dve publikacije o tom programu se nalaze u više od 200 biblioteka širom sveta, gde su izvor za istraživače koji se bave izveštavanjem medija u postkonfliktnom periodu.

7

Kao poseban deo programa napravljene su dve značajne publikacije, „Novinari to mogu 1“ i „Novinari to mogu 2“. Ove publikacije sadrže izveštaje o pisanju srpskih medija o Kosovu, kao i o izveštavanju medija na Kosovu o manjinama i Srbiji u periodu od 2004. do kraja 2007. godine. Tokom tri godine realizacije ovog programa organizovani su susreti više od sto novinara i novinarki, bilo u Prištini i Beogradu, ili na zajedničkim skupovima u Budvi, Nišu i na Kopaoniku


SJEVERIN – ISTINA I PRAVDA program u Srbiji

SREBRENICA, DESET GODINA POSLE program u Srbiji

Kao poseban deo programa napravljene suo dve značajne publikacije, „Novinari to mogu 1“ i „Novinari to mogu 2“. Ove publikacije sadrže izveštaje o pisanju srpskih medija o Kosovu, kao i o izveštavanju medija na Kosovu o manjinama i Srbiji u periodu od 2004. do kraja 2007. godine. Tokom tri godine realizacije ovog programa organizovani su susreti više od sto novinara i novinarki, bilo u Prištini i Beogradu, ili na zajedničkim skupovima u Budvi, Nišu i na Kopaoniku

Od samog osnivanja, Inicijativa je bila posvećena suočavanju sa prošlošću. Jedan od prvih programa koje smo pokrenuli odnosio se na građane Priboja, članove i rođake porodica otetih i ubijenih ljudi u Sjeverinu. Počev od 2004, Inicijativa sa drugim organizacijama svake godine na različite načine u Priboju obeležava 22. oktobar, dan kada su pripadnici formacije „Osvetnici“ Vojske Republike Srpske oteli, a potom mučili i ubili 16 Bošnjaka iz autobusa na liniji Pljevlja-Priboj. Godine 2004. organizovali smo javni panel u Beogradu, na kome su učestvovale porodice žrtava iz Sjeverina. Inicijativa je nakon toga širom Srbije organizovala seriju radionica, okruglih stolova i seminara, u kojim su učestvovali Dževad Koldžić i Behudin Hodžić, čiji su roditelji oteti i ubijeni 1992. godine. Javna svedočenja Dževada Koldžića i Behudina Hodžića predstavljaju jedan od prvih primera u kojima su mladi imali prilike da čuju činjenice od članova porodica žrtava. U radionicama su učestvovali i srednjoškolci, studenti, kao i predstavnici omladina političkih partija iz Srbije. 8

U saradnji sa grupom nevladinih organizacija, Inicijativa je odlučila da 2005. godine na specifičan način obeleži deset godina od genocida u Srebrenici. U sklopu velike javne kampanje za zaustavljanje politike poricanja genocida, grupa nevladinih organizacija, među kojima i Inicijativa, sastavila je Deklaraciju o Srebrenici i uputila zvaničan zahtev Skupštini Srbije da otvori raspravu o ovoj temi i izglasa Deklaraciju. Prvi put je, u saradnji više organizacija, stvoren javni pritisak kako bi Srbija prihvatila ono što se dogodilo u Srebrenici i prestala sa organizovanim poricanjem. Nacionalističke grupe organizova­ le su 2005. go­ dine veliku tribinu na beogradskom Pravnom fakultetu, pod nazivom „De­ set go­ dina od oslobođenja Srebrenice“. Nevla­ dine orga­ nizacije, među kojima i Ini­ ci­ jativa, organizovale su protest u sali u kojoj se skup održavao, što je predstavljalo


prvi takav pokušaj borbe protiv poricanja genocida i širenja atmosfere mržnje i straha u Srbiji. Nekoliko nedelja posle ove tribine, Fond za humanitarno pravo je objavio snimak likvidacije šestorice Bošnjaka iz Srebrenice, koji je izazvao važne i velike reakcije čitavog društva u Srbiji i prekinuo lanac ćutanja o genocidu. Dvomesečna koordinisana akcija više nevladinih organizacija do­prinela je jakom pritisku na predsednika Srbije Borisa Tadića, koji se te godine otišao na komemoraciju u Potočarima. Inicijativa je u saradnji sa sarajevskim fotografom Tarikom Samarahom probala da razvije i jedan no­vi model sećanja. Fotografije Tarika Samaraha osvanule su na više od 50 bilborda širom Srbije, na kojima je pisalo „Da znaš, da vidiš, da pamtiš, Srebrenica 1995-2005“. Ovi bilbordi izazvali su veliku i snažnu reakciju u Srbiji. Nekoliko dana je trajala rasprava u medijima da li su bilbordi pravi način za podsećanje na Srebrenicu.

U saradnji sa članicama Udruženja „Pokreta majki enklava Srebrenica i Žepa“, Sabrom Kulenović, Zumrom Šehomerović, Sabahetom Fejzić i Kadom Hotić, Inicijativa je organizovala pet radionica u Srbiji sa mladima, na kojima je diskutovano o zločinima u Srebrenici. Ove radionice bile su posebno važne zato što su mladi u Beogradu, Nišu, Novom Sadu, Leskovcu i Subotici imali prilike da čuju šta se dogodilo u Srebrenici od onih koje su pakao Srebrenice preživele i da čuju činjenice koje su članice „Pokreta majki enklava Srebrenica i Žepa“ iznosile. Ova javna svedočenja su bila vrlo važna za Inicijativu mladih za ljudska prava, jer su doprinosila stvaranju drugačije klime među aktivistima i aktivistkinjama Inicijative širom Srbije, i stvaranju drugačijeg odnosa prema činjenicima iz ratne prošlosti. Program „Srebrenica - 10 godina posle“ pomogao je da Inicijativa profiliše i izgradi svoj program suočavanja sa prošlošću, podizanjem kapaciteta za javno sećanje i pružanjem podrške mladim ljudima za učestvovanje u tom procesu. 9

Fotografije Tarika Samaraha osvanule su na više od 50 bilborda širom Srbije, na kojima je pisalo „Da znaš, da vidiš, da pamtiš, Srebrenica 1995-2005“. Ovi bilbordi izazvali su veliku i snažnu reakciju u Srbiji


PROGRAM ZAŠTITE LJUDSKIH PRAVA regionalni program SRBIJA Inicijativa mladih je članica i jedan od osnivača Koalicije protiv diskriminacije. U okviru ove koalicije, javno smo zagovarali usvajanje opšteg antidiskriminacionog zakona. Učestvovali smo i u finalnoj izradi tog zakona i njegovoj promociji na javnim skupovima širom Srbije

Inicijativa je pokrenula program zaštite ljudskih prava 2004. godine. Program je razvio spe­ci­fi­čnu metodologiju monitoringa primene tranzicionih zakona. Srbija na putu ka Evropskoj uniji ima veliki broj propisa koje je treba promeniti, odnosno nove zakone koje mora uvesti u pravni sistem. Suočeni sa činjenicom da su mnogi zakoni usvojeni, ali se ne primenjuju, Inicijativa se fokusirala na sopstveni model monitoringa primene tranzicionih zakona. U ovom programu, u periodu od pet godina, postignut je veliki uspeh kroz otvaranje javne rasprave o mnogim temama i kroz jačanje kapaciteta nezavisnih institucija u Srbiji. Objavljena su tri godišnja izveštaja o monitoringu tranzicionih zakona, kao i posebni izveštaji o monitoringu primene Okvirne konvencije za zaštitu nacionalnih manjina (2005) i položaju nacionalnih manjina u izbornom procesu 2007. godine. 10

Inicijativa mladih je oktobra 2005. godine, u skladu sa Zakonom o slobodnom pristupu informacijama, a u okviru monitoringa tranzicionih zakona, postavila pitanje Bezbednosno informativnoj agenciji (BIA) koliko je ljudi prisluškivano u 2005. godini. Pošto je BIA odbila da odgovori, Inicijativa je podnela žalbu Rodoljubu Šabiću, povereniku za informacije od javnog značaja, koji je doneo rešenje u korist Inicijative. Uprkos tome, BIA je ponovo odbila da odgovori. Godine 2006. pokrenuta je javna rasprava, u okviru koje je tadašnji ministar pravde Zoran Stojković izjavio da aktivnosti Inicijative i Rodoljuba Šabića predstavljaju napad na državu. Kada se 2006. godine i Vlada Srbije oglušila o zahtev Inicijative da se izvrši rešenje poverenika za javne informacije, podneli smo predstavku Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu. Novi direktor BIA Saša Vukadinović je 2008. godine odgovorio Inicijativi.


Na taj način, najzatvorenija institucija u Srbiji bar delimično se otvorila ka javnosti, što predstavlja presedan i nesumnjiv uspeh Inicijative. Inicijativa je jedna od organizacija koja prati govor mržnje i u strateškim slučajevima podnosi tužbe za govor mržnje po Zakonu o javnom informisanju. Tri tužbe podnete su tokom 2006. i 2007. godine. Tužba protiv odgovornih lica u novinskoj kući „Glas javnosti“ je podneta jer je ovaj list javno pozivao na bojkot kupovine u hrvatskim radnjama „Idea“. Prvostepeni postupak je završen 2008. godine usvajanjem tužbenog zahteva Inicijative. Ovo je drugi slučaj u sudskoj praksi da je usvojena tužba za govor mržnje i predstavlja ogroman pomak napred ka izgradnji drugačije sudske prakse, ali i pravne države u Srbiji. Inicijativa zastupa i žrtve etnički i verski motivisanog nasilja. Tri krivične prijave podnete su od 2005. do 2007. godine protiv NN lica zbog

izazivanja nacionalne, rasne i verske mržnje, ali i nanošenja teških telesnih povreda Životi Milanoviću, bramanu Hare Krišna verske zajednice iz Jagodine. Pošto Okružno javno tužilaštvo u Jagodini nije podiglo nijednu optužnicu za pomenute incidente, Inicijativa je podnela predstavku Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu. O celom slučaju je obavešten i predsednik Srbije Boris Tadić. Inicijativa mladih je članica i jedan od osnivača Koalicije protiv diskriminacije. U okviru ove koalicije, javno smo zagovarali usvajanje opšteg antidiskriminacionog zakona. Učestvovali smo i u finalnoj izradi tog zakona i njegovoj promociji na javnim skupovima širom Srbije. Očekuje se da Zakon bude usvojen početkom 2009. godine, što će biti još jedan veliki uspeh Inicijative. U saradnji sa Koalicijom za slo­­bodan pristup informacijama, pri­­­pre­mili smo tri modela 11

Objavljena su tri godišnja izveštaja o monitoringu tranzicionih zakona, kao i posebni izveštaji o monitoringu primene Okvirne konvencije za zaštitu nacionalnih manjina (2005) i položaju nacionalnih manjina u izbornom procesu 2007. godine


KOSOVO Članice Koalicije za slobodan pristup informacijama i Inicijativa prikupile su više od 70.000 potpisa za sedam dana, kako bi Zakon o klasifikaciji podataka i Zakon o slobodnom pristupu informacijama ušli u skupštinsku proceduru

zakona – Zakon o zaštiti podataka o ličnosti, Zakon o klasifikaciji podataka i izmene i dopune Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. U pripremanju ovih zakona učestvovao je Rodoljub Šabić. Pokrenuli smo i građansku inicijativu skupljanja potpisa, kako bi zakoni ušli u skupštinsku proceduru. Članice Koalicije za slobodan pristup informacijama i Inicijativa prikupile su više od 70.000 potpisa za sedam dana, kako bi Zakon o klasifikaciji podataka i Zakon o slobodnom pristupu informacijama ušli u skupštinsku proceduru.

Kancelarija Inicijative na Kosovu, pored aktivizma i obrazovanja mladih, svoj fokus stavila je i na borbu protiv diskriminacije LGBT osoba (Lesbian, Gay, Bisexual, Transsexual). Kancelarija se bori protiv ovog oblika diskriminisanja na Kosovu kroz dokumentovanje, izveštavanje i lobiranje za promenu zakonodavstva i prakse, kao i kroz jačanje kapaciteta LGBT zajednice. Kancelarija je dokumentovala kršenja ljudskih prava i diskriminaciju LGBT osoba na Kosovu, i 2008. godine je u saradnji sa organizacijom Elysium objavila izveštaj o diskriminaciji LGBT osoba na Kosovu, koji predstavlja značajnu platformu za nastavak rada na jačanju i odbrani prava seksualnih manjina na Kosovu. Pored toga, tokom 2006. i 2007. godine, Inicijativa je organizovala treninge za jačanje kapaciteta za LGBT aktivizam, radila na

12


jačanju saradnje i povezanosti Inicijati­ ve i LGBT organizacija Kosovu i u regio­ nu. Inicijativa je organizovala tri seminara za članove LGBT zajednice na Kosovu i u saradnji sa tim organizacijama jačala kultu­ru tolerancije i anti-diskriminacije na Ko­sovu. Trenutno, kancelarija blisko radi sa LGBT organizacijom Elysium na promovisanju prava seksualnih manjina kao i jačanju samih pojedinaca i zajednice, da mogu aktivno da učestvuju u donošenju odluka značajnih za zajednicu. Inicijativa mladih za ljudska prava na Kosovu je radila na dokumentovanju pristupa zvaničnim informacijama i dokumentima. Testirali smo kosovske institucije, kako bi saznali na koji način poštuju Zakon o pristupu zvaničnim dokumentima. O tome je objavljen veliki izveštaj 2006. godine.

Trenutno se priprema izveštaj o pri­ me­­ ni Zakona o pristupu zva­ničnim do­ku­­mentima za 2008. godinu. Ko­­ ri­ šće­ na je spe­ cifična metodologija testiranja i korišćenja mehanizama iz Zakona. Značajan napredak predstavlja činjenica da su institucije počele da odgovaraju na većinu poslatih zahteva, što nije bio slučaj sa zahtevima iz 2006. i 2007. godine. Takođe, Inicijativa je objavila i izveštaj o primeni Zakona protiv diskriminacije na Kosovu 2006. godine u kome analizira zakon kao i primenu mehanizama za zaštitu od diskriminacije i svoj rad od tada fokusira na LGBT zajednicu.

13

Kancelarija je dokumentovala kršenja ljudskih prava i diskriminaciju LGBT osoba na Kosovu, i 2008. godine je u saradnji sa organizacijom Elysium objavila izveštaj o diskriminaciji LGBT osoba na Kosovu, koji predstavlja značajnu platformu za dalji nastavak rada na jačanju i odbrani prava seksualnih manjina na Kosovu


PROGRAM JAVNIH ZASTUPNIKA PRAVDE regionalni program CRNA GORA Kancelarija u Crnoj Gori dosad je objavila tri izveštaja o stanju ljudskih prava, organizovala četiri okrugla stola i javne debate u okviru ovog programa. Inicijativa u Crnoj Gori je poznata po svom istraživanju politički motivisanog nasilja i policijske torture. U toku 2007. godine organizovana je i javna rasprava o novom Ustavu Crne Gore

U 2006. godini Inicijativa mladih osniva kancelariju u Crnoj Gori. Ova kancelarija fokusirana je na monitoring primene tranzicionih zakona, po modelu koji je ranije razvijen u Srbiji. Kancelarija u Crnoj Gori dosad je objavila tri izveštaja o stanju ljudskih prava, organizovala četiri okrugla stola i javne debate u okviru ovog programa. Inicijativa u Crnoj Gori je poznata po svom istraživanju politički motivisanog nasilja i policijske torture. U toku 2007. godine organizovana je i javna rasprava o novom Ustavu Crne Gore. Inicijativa je u 2008. godini pokrenula i pitanje slobode izražavanja u Crnoj Gori, kroz program serije debata koje su organizovane u različitim mestima u Crnoj Gori, i kroz produkciju polučasovnog filma o slobodi izražavanja, prikazanog na televizijama širom regiona. Kancelarija Inicijative u Podgorici je na ovaj način skrenula pažnju javnosti i aktuelizovala problem slobode izražavanja. 14

Radeći sa mladim ljudima u Srbiji, Inicijativa je poseban aspekt svog programa fokusirala na suočavanje sa prošlošću. To je rađeno informisanjem mladih o radu Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju i Veća za ratne zločine Okružnog suda u Beogradu. Inicijativa je razvila „Program javnih zastupnika pravde“, koji je iškolovao 35 javnih zastupnika pravde u periodu od 2004. do 2007. godine. Javni zastupnici pravde ogranizovali su više od 120 radionica na kojima je učestvovalo više od 2000 mladih ljudi iz različitih delova Srbije. U ovim radionicama mladi su dobijali informacije o različitim modelima za suočavanje sa prošlošću i debatovali o tome koji mehanizam suočavanja je najbolji za prostor bivše Jugoslavije. Na ovih 120 radionica Inicijativa je sarađivala sa više od 30 nevladinih organizacija i radila u više od 50 opština u Srbiji.


MOJA INICIJATIVA

Inicijativa mladih je program „Javnih zastupni­ka pravde“ 2006. godine pokrenula i u Bosni i Hercegovini. Kroz ovaj program Inicijativa je stvo­ri­la sedam „justice advokata“ u BiH koji su orga­ nizovali deset radionica tokom 2007. go­dine. U trenutku pisanja ovog izveštaja, „javni zastupnici pravde“ prolaze kroz proces transformacije i fokusiraju se, pored suočavanja sa prošlošću, i na interetnički dijalog koji bi trebalo da pomogne uspostavljanju veza u postkonfliktnoj BiH među mladim ljudima i novim generacijama. U 2008. godini počinje i proces stvaranja Tre­­ ning cen­tra, čiji su „justice advokati“ važan segment. „Javni zastupnici pravde“ učestvovali su na različitim forumima, konferencijama i sličnim događajima koje su organizovale druge nevladine organizacije, poput Fonda za humanitarno pravo i drugih organizacija koje se bave suočavanjem sa prošlošću.

U 2006. godini Inicijativa orga­ni­zuje kampanju bojkot re­fe­renduma za novi Ustav Srbije. Ustav je formulisan bez rasprave, uz brojne kompromise i predstavlja korak nazad u oblasti ljudskih prava prema do tada važeim rešenjima. Kroz bojkot kampanju formirana je „Moja inicijativa“, mreža mladih ljudi širom Srbije zagovaraju suočavanje sa prošlošću, ljudska prava i uključivanja mladih u javni i politički život. „Moja inicijativa“ je do sada organizovala tri kampanje. Prva kampanja, nazvana „Mobilizacija građanske Srbije“, uoči parla­ mentarnih izbora u Srbiji, trebalo je da motiviše demokratski orijentisane mlade ljude koji su apstinenti što su razočarani u politi­ ku i političare, kao i da se podigne svest manjina o značaju njihovog učešća u izborima. 15

Kroz bojkot kampanju formirana je „Moja inicijativa“, mreža mladih ljudi širom Srbije zagovaraju suočavanje sa prošlošću, ljudska prava i uključivanja mladih u javni i politički život.


Kroz „Moju inicijativu“ dosad je prošlo na hiljade mladih ljudi koji su učestvovali u različitim kampanjama. Pored ove tri, sprovedene su i druge, manje kampanje, kao što je kampanja „Mladića u Hag“ iz jula 2007. godine. „Moja inicijativa“ u ovom trenutku radi na razvoju sopstvenih kapaciteta

Kampanja je sprovedena u dvanaest gradova u Srbiji. “Moja inicijativa” je potom pokrenula i kampanju za predsedničke izbore u Srbiji “Apstiniraš-miniraš“, i kampanju „Važni smo mi“. Inicijativa je na ovaj način pokušala da na drugačiji način komunicira sa mladima i uspostavi nove standarde u javnim kampanjama. Posebno važan segment predstavlja korišćenje novih medija u kampanjama, čime se Inicijativa odvojila od ostalih srodnih organizacija. Kroz „Moju inicijativu“ je prošlo na hiljade mladih ljudi koji su učestvovali u različitim kampanjama. Pored ove tri, sprovedene su i druge, manje kampanje, kao što je kampanja „Mladića u Hag“ jula 2007. godine. „Moja inicijativa“ u ovom trenutku razvija sopstvene kapacitete. Godine 2007, stvorena je „Nisma ime“, ili „Moja inicijativa“, mreža mladih ljudi na 16

Kosovu koja je sa više od dvadeset akcija obeležila važne datume, kao što su Međunarodni dan nestalih osoba, Dan slobodnog pristupa informacijama i Dan Evrope. Jedna od najznačajnih akcija jeste kampanja za podsticanje izlaznosti mladih ljudi na parlamentarne i lokalne izbore tokom novembra 2007. godine, u deset gradova na Kosovu. Tada su aktivisti i aktivistkinje „Nisma ime“ komunicirali sa više od 5000 mladih ljudi. Trenutno „Nisma ime“ jača mrežu širom Kosova, razvija spostvene kapacitete i edukaciju.


INTERNSHIP PROGRAM program u Srbiji

IZGRADNJA POVERENJA MEĐU MLADIMA U BIH program u Bosni i Hercegovini

U saradnji sa Vladom Švajcarske, Inicijativa već drugu godinu obučava mlade ljude kroz internship u Međunarodnom krivičnom tribunalu za bivšu Jugoslaviju u Hagu (MKTJ). Nakon šestomesečne obuke u MKTJ-u, mladi dolaze na internship u Tužilaštvo za ratne zločine ili Veće za ratne zločine Okružnog suda u Beogradu i koriste znanje i iskustvo stečeno u Hagu kako bi unapredili rad domaćih organa koji procesuiraju slučajeve ratnih zločina. Kroz ovaj program prošlo je ili trenutno prolazi 18 mladih ljudi. Od 2008. godine, mladi polaznici programa mogu da stažiraju, u dokumentacionim centrima ili udruženjima žrtava na prostoru bivše SFRJ.

U 2006. godini Inicijativa je osno­vala kancelariju u Bosni i Hercegovini. Ova kancelarija se fokusirala na izgradnju poverenja među mladima u različitim delovima BiH. Kroz program izgradnje poverenja, Inicijativa je 2007. i 2008. godine sarađivala sa više od deset organizacija, kojima je pomogla da u lokalnim sredinama rade na uspostavljanju novih veza, suočavanju sa prošlošću i obuci mladih ljudi za učešće u javnom i političkom životu. Takođe, Inicijativa mladih u BiH kao značajan segment svog rada ima povezivanje mladih kroz „Sarajevo film festival“. Ovaj festival održava se svake godine u avgustu. Dve godine zaredom, Inicijativa na festival dovodi mlade aktiviste iz regije, koji su kroz svakodnevne debatne klubove na „DocuCorneru“ festivala doprinosili jačanju regionalnog dijaloga o važnim pitanjima iz oblasti ljudskih prava. DocuCorner je poseban deo festivala gde učesnici diskutuju 17


DANI SARAJEVA

Kroz program izgradnje poverenja, Inicijativa je tokom 2007. i 2008. godine sarađivala sa više od deset organizacija, kojima je pomogla da u lokalnim sredinama rade na uspostavljanju novih veza, suočavanju sa prošlošću i obuci mladih ljudi za učešće u javnom i političkom životu

o dokumentarnim filmovima i temama koje ovi filmovi pokreću. Više od sto mladih ljudi učestvovalo je u ovom programu tokom protekle dve godine. Neki mladi reditelji i autori koji su učestvovali na programu pripremaju sada svoje filmove za „DocuProgram“ „Sarajevo film festivala“ sledeće godine.

18

Inicijativa je organizovala i festival “Dani Sarajeva” u Beogradu, 2007. i 2008. godine, da obeleži datum početka opsade Sarajeva i podstakne razvoj komunikacije mladih iz Sarajeva i Beograda. Tokom trodnevnog festivala Beograđanima i Beograđankama predstavili su se umetnici i umetnice iz Sarajeva, prikazivani su filmovi, gostovale pozorišne predstave. U okviru festivala održane su i tribine posvećene regionalnoj saradnji kao uslovu evropskih integracija. Trećeg dana festivala održana je i tribina o rodnom, kulturnom i političkom aktivizmu na internetu i prikazivani su filmovi sa „Sarajevo film festivala“.


OBRAZOVANJE O LJUDSKIM PRAVIMA program na Kosovu

Godina 2006. je bila izuzetno zna­čajna za Inicijativu mladih za ljudska prava na Kosovu, jer smo tada pored regionalnih prvi put kreirali programe na samom Kosovu. Ti novi programi su se fokusirali na obrazovanje, aktivizam, primenu zakona i poštovanje antidiskriminacione politike na Kosovu. Inicijativa je u prethodnih pet go­­dina organizovala 27 škola i seminara za mlade ljude iz ra­­zličitih zajednica. Kao deo regionalne mreže, počeli smo da realizujemo škole ljudskih pra­­va u 2007. godini. Dosad je organizovano se­dam škola. Škole ljudskih prava traju devet da­­na, namenjene su srednjoškolcima i studentima iz različitih zajednica sa Kosova. Cilj ško­­la je da doprinesu bazičnom obrazovanju o ljudskim pravima i podstaknu aktivizam mla­­dih ljudi.

izgradnji kapaciteta mladih ljudi kroz različite druge obrazovne programe. Reč je o seriji predavanja i informisanja mladih ljudi širom Kosova o ljudskim pravima, suočavanju sa prošlošću, i dru­gim važnim temama koje se tiču konsolidacije i transformacije kosovskog društva. Tokom 2007. i 2008. godine, organizovali smo i seriju predavanja i diskusija o demokratizaciji, nacionalizmu i odnosu prema prošlosti. U 2008. godini Inicijativa je pokrenula izdavačku delatnost. U pripremi je prevod knjige „Narod i nacionalizam“, autora Ernesta Gellnera, koja se smatra jednom od najboljih interpretacija modernog nacionalizma.

Pored dva edukativna seminara o ljudskim pravima 2005. godine, radili smo i na 19

Inicijativa je organizovala u prethodnih pet godina 27 škola i seminara za mlade ljude iz različitih zajednica. Kao deo regionalne mreže, počeli smo da realizujemo škole ljudskih prava u 2007. godini


FONDACIJA INICIJATIVE regionalni program Tokom dve godine svog delovanja, Fondacija je podržala četrdeset šest (46) različitih nevladinih organizacija na Kosovu, u Srbiji i Bosni i Hercegovini sa više od 250.000 američkih dolara

U januaru 2007. Incijativa mladih za ljudska prava osnovala je Fondaciju Inicijative sa ciljem da pruži podršku organizacijama, civlinim grupacijama, medijima i pojedinicima po­svećenih transformaciji Balkana u demokratski i napredni region.

2007. i 2008. pomagala je organizacije čiji rad uključuje: međunarodne javne diskusije i kulturne događaje; razmene mladih, studenata, umetnika, novinara i profesionalaca sa Kosova i iz Srbije; tri dokumentarna filma i izdavanje tri publikacije.

Obezbeđene su donacije za aktivnosti i inicijative koje uključuju inovativni, napredni i evropski pristup pitanjima od ključnog značaja za buduće generacije, kao i inicijative posvećene motivisanju mladih, organizacija mladih i civilinog društva, da se aktivno uključe u proces tranzicione pravde i suočavanja s prošlošću, i prevazilaženja posledica konflikata.

Osnovni fokus programa Fondacije je pomaganje i ohrabrivanje razvoja lokalnih inicijativa za pomirenje, unapređivanje međuetničkih odno­ sa i jačanje kapaciteta aktivizma mladih. Tokom 2007. i 2008. Fondacija je podržala sledeće aktivnosti: dokumentarni film o slobodi kretanja mladih na Kosovu; veći broj treninga i seminara o aktivizmu mladih, rešavanju konflikta i nenasilnoj komunikaciji sa mladima različitog etničkog i religijskog porekla; veliki broj inicijativa i diskusija o suočavanju s prošlošću; istraživanja i publikacija o velikodostojnicima i izveštavanju medija; inicijative za aktivnosti mladih fokusirane na učestvovanje mladih u procesu odlučivanja i poboljšanje izveštavanja medija.

Tokom dve godine delovanja, Fondacija je podržala 46 različitih nevladinih organizacija na Kosovu, u Srbiji i Bosni i Hercegovini sa više od 250.000 američkih dolara. Fondacija je posvećena pomaganju razvoja i jačanju regionalne saradnje. Tokom 20


INTEGRACIJA MLADIH IZ MANJINSKIH GRUPA program u Srbiji

Početkom 2008. Inicijativa je po­ krenula program u Preševu i Bujanovcu, opštinama koje su većinski naseljene albanskim stanovništvom. Naš glavni cilj bio je rušenje predrasuda i stereotipa koje su, nakon konflikta, rešavanja statusa Kosova i, na kraju, proglašavanja njegove nezavisnosti, uticale na mar­ginalizaciju i izgradnju nepremo­stivih barijera između ovog regiona i ostatka Srbije. Od početka programa, stotinu mladih ljudi je po prvi put posetilo Beograd, institucije Srbije i organizacije civilnog društva koje deluju na nacionalnom nivou.

pomirenju, organizovali smo gostovanje južnoafričke predstave “Truth in Translation” koja govori o Komisiji za istinu i pomirenje u Južnoj Africi. Predstavu je videlo više od 500 ljudi, a zbog velikog interesovanja naknadno je emitovana na RTV Bujanovac. Više od 100 ljudi je učestvovalo na diskusiji i radionici nakon predstave. Inicijativa mladih za ljudska prava otvorila je kancelarije u Preševu i Bujanovcu koje će nastaviti da rade na omladinskom aktivizmu i integraciji ovih opština u Srbiju i region.

Više od dvadesetoro mladih lju­di je uključeno u različite programe u Srbiji, regionu i inostranstvu. Organizovane su posete novinara iz Beograda Preševu i Bujanovcu i obrnuto. Nakon ovih poseta, objavljeno je više od 20 objektivnih članaka o situaciji u Preševu i Bujanovcu, što je uticalo na promenu medijske slike ovih opština u Srbiji. U cilju razvijanja kulturnog života mladih ovih opština i otvaranja dijaloga o istini i 21

Od početka programa, stotinu mladih ljudi je po prvi put posetilo Beograd, institucije Srbije i organizacije civilnog društva koje deluju na nacionalnom nivou Više od dvadesetoro mladih ljudi je uključeno u različite programe u Srbiji, regionu i inostranstvu. Organizovane su posete novinara iz Beograda Preševu i Bujanovcu i obrnuto


PODRŠKA RAZVOJU AKTIVIZMA U GRADOVIMA U SRBIJI

ŠKOLA NOVE POLITIKE

Shvativši neophodnost konstantnog rada sa mladima i van Beograda, otvorili smo, krajem 2005. godine, kancelarije Inicijative mladih za ljudska prava u Kragujevcu, Nišu i Novom Sadu. Do 2008. godine, kancelarije su radile na razvoju kako programa Inicijative, tako i samostalnih programa na temu ljudskih prava i suočavanja sa prošlošću. Za tri godine, kancelarije su se osposobile da rade samostalno, tako da su osnovane tri organizacije koje sada autonomno rade na svojim pro­gramima i razvijaju omladinski akti­vizam u ovim gradovima. Inicija­tiva sarađuje sa njima na nekoliko programa i daje im punu podršku u sprovođenju ostalih aktivnosti.

Inicijativa mladih za ljudska prava započela je 2007. godine program kontinuirane edukacije mladih iz političkih partija, studenata društvenih nauka, mladih pravnika/ca, novinara, aktivista i aktivistkinja organizacija civilnog društva. “Škola nove politike” je šestomesečni program koji obuhvata predavanja, seminare i pisanje eseja iz domena politike suočavanja sa prošlošću i ljudskih prava. Glavni cilj Škole je doprinos promeni vrednosnog sistema u post-konfliktnoj Srbiji i izgradnja strategije javnih politika u tranzicionom društvu kroz rad sa budućim liderima. Eduka­cija mladih lidera, bazirana na iskustvu i poukama nakon ra­spada bivše Jugoslavije, iskustvu rastućeg nacionalizma, ksenofobije i ratova, treba da bude osnova za izgradnju novog, progresivnog, demokratskog društva i da ohrabri mlade ljude da preduzmu konkretne korake u izgradnji novih javnih po­ litika na nacionalnom i lokanom nivou. Predavači “Škole

program u Srbiji

program u Srbiji

22


nove poli­ ti­ ke” su stručnjaci u oblastima tranzicione pravde i ljudskih prava iz zemlje i inostranstva. Škola se organizuje u Beogradu, Novom Sadu i Nišu. Prvu generaciju polaznika/ca činilo je 35 mladih ljudi, koji su aktivni u različitim segmentima društva. Dru­ga generacija upisana u oktobru 2008. godine broji 64 polaznika/ca iz ova tri grada. “Škola nove politike” je veoma važan metodološki korak za Inicijativu mladih za ljudska prava jer obezbeđuje konstantan rad sa mladima, praćenje njihovog napretka i mogućnost ade­kvatne podrške njihovim idejama i aktiv­nostima.

Prvu generaciju polaznika/ca činilo je 35 mladih ljudi, koji su aktivni u različitim segmentima društva. Dru­ga generacija upisana u oktobru 2008. godine broji 64 polaznika/ca iz ova tri grada. “Škola nove politike” je veoma važan metodološki korak za Inicijativu mladih za ljudska prava jer obezbeđuje konstantan rad sa mladima, praćenje njihovog napretka i mogućnost ade­kvatne podrške njihovim idejama i aktiv­nostima.

23

Pet godina Inicijative mladih za ljudska prava  

Izvestaj o pet godina rada (2008)