PINOT NOIR
tradicionalno u Šampanji prave u kupaži više sorti ili ređe kao sortna od pino noara. Mogu da se pronađu čak i bela vina od pinoa – blanc de noir - koja se dobijaju specifičnim postupkom proizvodnje kojim se sprečava ekstrakcija bojenih materija iz pokožice u grožđani sok. U pokožici pino noara sastav bojenih materija inače je potpuno drugačiji u odnosu na druge najpoznatije sorte sveta, pa je iz tog razloga boja pinoa slabijeg intenziteta. Crvena vina pinoa, po pravilu, nikada nisu intenzivno obojena, pogotovo ako dolaze iz hladnijih regiona, ali ipak poseduju jedinstvenu rubin crvenu boju, često sa nijansama lukovine. Pino nije bogat bojenim materijama, ali zato je od drugih sorti neuporedivo bogatiji resveratrolom, o kome se u svetlu uticaja vina na ljudsko zdravlje u poslednje vreme mnogo priča, jer poseduje višestruko pozitivno dejstvo da organizam. Najčešće, ali ne uvek, hladniji regioni su ono što pinou odgovara i gde se vina karakterišu kompleksnošću, elegancijom, prefinjenošću i savršeno izbalansiranim komponentama. Baš takva je i Burgundija, prapostojbina ove sorte, i svakako najpoznatija regija među onima u kojima je pino dominantan kultivar. Burgundija nije bez razloga dom Romanee Contija - najtraženijeg i najskupljeg pino noara na svetu, remek dela sinergije prirode i čoveka. Regije koje slede iza Burgundije su američki Oregon, Novi Zeland, Čile, Nemačka i Austrija itd. Vina ovih regija sve manje zaostaju kvalitetom u odnosu na burgundska. Najbolji primerci umeju da budu jednako kompleksni i uzbudljivi, a vina Novog sveta nešto voćnija i dopadljivija. Vina toplijih regiona ipak najčešće gube finoću, prefinjenost i eleganciju, ali svakako poseduju izvestan kvalitet i pristupačnu cena. Pino noar generalno ne može da odležava jednako dugo kao najbolja vina Bordoa, ali ima dug vek trajanja. Bolji primerci mogu da odležavaju i više od deset godina, a odležavanjem u boci dobijaju na kompleksnosti aroma i eleganciji ukusa. Pino noar zbog svoje laganije taninske strukture i nežnih mirisa retko može da nosi slatkaste i intenzivne arome nagorelog hrasta, koje često umeju da prekriju karakter sorte, niti može da podnese veću ekstrakciju tanina iz hrastovog drveta. Stoga je odležavanje pinoa u hrastovim bačvama obično kraće u odnosu na druge sorte snažnije strukture, ili se operacija sazrevanja vina vrši u buradima velike zapremine gde drvo nema toliki uticaj na vino.
Pino noar i hrana Pino noar se vrlo dobro slaže sa velikom lepezom jela, ali je njegovo uparivanje sa hranom ipak ograničeno, pre svega samom teksturom vina. Dobar par pinou tradicionalno su jela koja sadrže pečurke, pogotovo šumske. Probajte sa smrčkom, vrganjimai li šitakama, mada i dobro pripremljeni šampinjoni mogu da posluže. Aroma tartufa takođe dobro ide uz mirise pinoa, naravno, ako je njima začinjeno jelo koje vinu odgovara po teksturi. Uz dobar pino noar slobodno uparujte i pačetinu, guščetinu i pernatu divljač - pogotovo domaće paštete, a sjajno se pokazuju i piletina u kuvana u crvenom vinu (tradicionalni coq au vin) i cezar salata. Ako želite da ga probate sa ribom, u obzir dolaze pre sveka sočni komad grilovanog lososa, ali i sotirani odrezak sveže tune na maslinovom ulju. U sezoni jagoda, uparite penušavac od pinoa sa ovim voćem, a u toj kombinaciji odlično se pokazuju i rozei od pino noara.
Vino & Fino
|
53