a product message image
{' '} {' '}
Limited time offer
SAVE % on your upgrade

Page 1


2

www.odbojka-volleyball.com


3

Dragi odbojkaši i odbojkašice, poštovani prijatelji, cenjeni sponzori, uvaženi ljubitelji sporta, Prošle godine, nekako u ovo vreme, sumirajući rezultate, došli smo do zaključka da je 2018. godina bila i te kako uspešna. Osvojena je zlatna medalja na Svetskom šampionatu, a bili smo jedina nacija na svetu koja je imala učesnike polufinala na sva četiri velika takmičenja u obe seniorske konkurencije. Šta reći za godinu koja se polako bliži kraju, za sjajnu, možda i neponovljivu 2019. u kojoj smo napravili nešto što nikad niko nije, nešto na čemu nam zavidi Evropa, pa i ceo svet. Za 20 – tak dana smo zagospodarili Starim kontinentom. Srbiju je obasjalo najpre zlato koje su donele devojke iz Ankare, odbranivši tron na koji su stale dve godine ranije. A onda je taj sjaj dupliran posle briljantnih partija muške selekcije, koja je iz Pariza u našu zemlju donela takođe najsjajnije odličje. Nismo uspeli da prebrojimo čestitke i pohvale koje smo dobijali sa svih strana sveta. Listajući po istoriji, može se doći do podatka da je to, da objedini titule u obe konkurencije, pošlo za rukom samo reprezentaciji SSSR. Evo i nama, drugi put već. U godini koja će se pamtiti po rezultatima najboljih selekcija, nismo zaboravili i one mlađe. Bili smo učesnici skoro svih velikih takmičenja u drugim kategorijama, nastavili smo sa testiranjem najmlađih, radili smo na usavršavanju stručnog kadra koji rade sa njima. Klubovima smo pokušali još više da pomognemo podelivši im još jedan veliki kontigent lopti. Posle nekoliko sezona opet imamo predstavnika u Ligi šampiona, zahvaljujući odbojkašima Vojvodine. Slavili smo velike uspehe, ali imamo i jasnu situaciju na čemu još treba raditi, jer samo tako možemo ostati i opstati na mestu na kome se nalazimo. Sve ovo što sam nabrojao, ali i mnoge stvari koje nisam, ne bi uspeli da ostvarimo da nismo imali sverdnu pomoć Vlade Republike Srbije, potom Ministarstva omladine i sporta, kao i Olimpijskog komiteta Srbije, kojima moramo dodati i generalnog sponzora Banku Poštanska štedionica. Oni su našim odbojkašima i odbojkašicama obezbedili uslove koji su oni znali da iskoriste na prave načine, a nama funkcionisanje Odbojkaškog saveza Srbije kako se samo poželeti može. Dolazi nam olimpijska 2020. Naravno, treba li reći da nam rejting i ugled u svetu odbojke daje za pravo da na svako takmičenje idemo sa medaljom u mislima. Nadam se da će kolekcija odličja biti još bogatija. Čekamo sa nestrpljenjem i početak gradnje dugo očekivanog trenažnog centra. Imamo uveravanja da ćemo 2020. godinu pamtiti i po tome. Znamo da bi mnogi voleli da su na našem mestu, ali svi oni znaju da nije bilo lako stići ovde gde smo sada. U nadi i verovanju da ćemo za 365 dana imati bar isto ovoliko razloga za radost i slavlje

Predsednik OSS, Zoran Gajić

www.odbojka-volleyball.com


4

IZ PERA UREDNIKA SRBIJA – EVROPA 18:0 Umeju ljudi da kažu često onu izreku „gde smo mi, a gde je Evropa“. Nekako mi je baš ona podsticaj i motiv da vidim gde je to Srbija u odnosu na sve njih bila što se odbojke tiče u 2019. Ne, mi u poslednje vreme moramo da gledamo sve sa vrha, pa to ti je. Samo sada sa vrha, sve ostale gledaju i dame i gospoda. Jer i jedni i drugi su stigli do zlata na Evropskom šampionatu. Biće upamćeni kao prvi šampioni takmičenja po novom sistemu, gde je učestvovalo nikad više selekcija. A način na koji su došli do trona je impozantan. Srbija je pobedila Evropu 18 puta, a niko se od svih njih nije našao da pobedi Srbiju. Neverovatan podatak. Znači toliko je pokušaja osujećeno, toliko puta su spikeri u Turskoj, Belgiji i Francuskoj završavali događaje rečima – pobedila je Srbija, toliko puta je ceo svet gledao uzdignute ruke naših odbojkaša i odbojkašica, tri prsta, srpsku trobojku. Kako im nije dosadilo, ne znam možda i jeste, ali nama je bilo lepo da slušamo. Dva su događaja bila izuzetna, finala u Ankari i Parizu, ono kada je srce htelo da iskoči od radosti, kada granica emocija nije postojala, kada se do svih ljudi kojima je Srbija na srcu sa pobedničkog postolja čulo „Bože pravde“. Objedinjene titule, to je san svih koji danas igraju odbojku, a nama se to dešava drugi put, posle 2011. Nekada je to pošlo za rukom samo još jednoj, ali ne tako maloj državi, zvala se Sovjetski Savez. I nikom više. I ako se od devojaka to očekivalo, mada se pokazala kao tačna teorija da je uvek teže braniti nego osvajati, momci su oduševili i doneli srpskom narodu posebnu radost. Jer ta titula se prepričavala danima, ta titula je jedna od „najslađih“ u poslednjih nekoliko godina. Preko noći su momci iz tima u čije kvalitete su neki počeli da sumnjaju, postali idoli nacije. Devojke nisu postale, jer one su to već nekoliko godina unazad, one su – ostale. Tim Zorana Terzića je neporažen na Evropskom prvenstvu još od 3. oktobra 2015. Od tada do danas 16 uzastopnih pobeda, poslednja dva Evropska šampionata su okončali bez poraza. I to je zanimljiva brojka. I kad nemaju dostojne protivnike, naši momci i devojke počinju da se bore sa brojevima, istorijom, napisanim stranicama odbojkaških knjiga... Onako, usput, devojke su izborile plasman na Olimpijske igre, naravno sa sve tri pobede, a tamo iščekuju momke, koji su imali kiks, ali i šansu za popravni. I ne samo to, već što daju primer mladima, pa je sve više onih koji kreću njihovim stopama. Za početak je to pravi izbor sporta, a onda dolaze i rezultati. Stasavaju nove generacije. I onda se opet nameće pitanje, ali malo drugačije – Gde je Evropa, a gde smo mi. Mi na vrhu, kontrolišemo dešavanja, čekamo da dođu naredna takmičenja. A oni treniraju i treniraju. I nadaju se, ljudski je nadati se. I da ne zaboravim da se zahvalim svima onima koji su doprineli da časopis ugleda treći, opipljivi, broj. Najpre onima koji su mi pravili posao, a koji sam sa zadovoljstvom radio i u iščekivanju sam novog, ali i onima koji su na pravi način razumeli posao kojim se bavim i ne žele da neke stvari ostanu nezabeležene. S poštovanjem

www.odbojka-volleyball.com


seniori

POSLE BLEDIH PARTIJA U LIGI NACIJA I KVALIFIKACIJAMA ZA OI, KASNIJE I SMENE STRUČNOG ŠTABA, NAJBOLJA MUŠKA SELEKCIJA NA KRAJU ZASELA NA VRH EVROPE

Put kojim bi uvek i{li

www.odbojka-volleyball.com


K

ako je to čudna reprezentativna sezona bila. Koliko je komentara bilo izrečeno, koliko pitanja postavljeno, koliko je razgovora obavljeno da bi neki koje su mnogi već proglasili gubitnicioma, postali pobednici. I ne samo to, već su postali idoli nacije, o njihovoj zlatnoj medalji i načinu na koji je ona osvojena pričalo se verovatno duže nego o bilo kojoj pre. Duduše kod nas često važi ona izreka „Sva-

www.odbojka-volleyball.com

ko čudo za tri dana“, ali titula šampiona Starog kontinenta pominjana je bar dva puta toliko. Generacija koja ima sve kvalitete da bude jedna od onih o kojoj će se dugo pričati, koja tek treba da počne da pruža svoje najbolje partije i kontinuirano osvaja medalje, posle prošle godine u kojoj je na Svetskom prvenstvu izmaklo pobedničko postolje, polako je počela da se smatra skoro pa nedorečenom. Jeste da su

osvojili bronzano odličje na Evropskom šampionatu 2017. ali znajući im prethodnike, a i kvalitete koje imaju, to je bilo premalo. Posle kvalifikacija za Olimpijske igre, u koje se mnogo toga polagalo, a pretrpljen je katastrofalan poraz od Italijana, izgleda da je moralo da dođe do razgovora selektora Nikole Grbića i čelnika Odbojkaškog saveza Srbije. Posle dugog i temeljnog razgovora, kao i analiza učinjegog u poslednje


vreme, doneto je sporazumno rešenje da se nekada jedan od najboljih odbojkaša sveta svih vremena i najtrofejniji Savez u Srbiji i najbolji odbojkaški na planeti – prijateljski raziđu. Sve se to dešavalo posle nedorečenih igara u Ligi nacija, koja je trebalo da bude, kao i kod devojaka, pozornica da se dokažu neki novi igrači. Za razliku od Zorana Terzića, koji je publici u Beogradu predstavio dobar deo najjače

postave, one koja je osvojila Svetsko prvenstvo, Nikola Grbić je bio mišljenja da treba ići u neku ruku – obrnutim redosledom. Tako je recimo na premijernom vikendu u Novom Sadu izostala očekivana podrška (jedva četvorocifren broj gledalaca), pošto su na terenu bili igrači iz naše Super lige, pojačani sa momcima iz inostranstva koji do sada nisu puno igrali. Izostao je i rezultat, jer su plavi zabaležili sva tri poraza.

Kako je takmičenje išlo dalje, rezultati su bili bolji, jer su se priključivali oni najbolji, spremajući se takođe za ono glavno u sezoni, kvalifikacije za Olimpijske igre. Na kraju je zabeleženo šest pobeda (dovoljno za 11 mesto u Ligi nacija), ali sve to je trebalo da bude priprema za turnir u Bariju. Sve gore pominjano dešavalo se i posle tog turnira, koji je i bio uzrok da se sastanu Nikola Grbić i čelnici OSS. Jer, pobede protiv Au-

www.odbojka-volleyball.com


8

PODRŠKA ZLATNIH IZ SIDNEJA Jedan detalj fotografije sa pobedničkog postolja, slučajno ili ne, oslikava sličnost one najsjajnije generacije i ove koja je trenutno na putu da im se približi. U uglu jedan pored drugog Đula Mešter, Slobodan Boškan, Slobodan Kovač, a ispod njih Vladimir Batez. Četvorica osvajača zlatne olimpijske medalje iz Sidneja 2000. Prvi u ulozi prvog potpredsednika OSS, drugi, tim menadžer plavih, treći selektor istih, a četvrti pokrajunski sekretar za sport i omladinu koji je došao da pruži podršku nekadašnjim drugovima iz reprezentacije. Na drugoj strani tada selektor, sada prvi čovek OSS Zoran Gajić i uvek lekar dr. Ljuban Martinović. Tu je, ali kao specijalni gost Evropske odbojkaške Konfederacije bio još jedan zlatni iz Sidneja, Andrija Gerić, koji je Nemanji Petriću predao ček na 400 hiljada evra, a vrlo blizu terena i Ivan Miljković. Da li su pred meč sa Slovenijom malo prepričavali svoje doživljaje i na taj način podstakli današnje momke da naprave svoj veliki uspeh, ostaće tajna, ali da ih je lepo bilo videti zajedno, to svakako.

www.odbojka-volleyball.com

Do šampionske titule plavi tim stigao na impozantnan način, posle svih devet pobeda stralije i Kameruna su bile očekivane i ostvarene, ali poraz od Italije... Ne poraz kao poraz, već rezultat i sama igra, koja je bila više nego bleda, bez šansi da se pripreti domaćinu, bili su jasan znak da nešto ne štima i da treba da se promeni. U tim situacijama se skoro uvek desi ono što se desilo, pomenuta saradnja selektora i OSS. Onda se javio novi problem. Trebalo je reagovati u kratkom vremenskom periodu, postaviti

novog selektora, smiriti atmosferu, a do početka Evropskog prvenstva ostalo je 25 dana. Znalo se unapred da posao može da bude ponuđen samo jednom kandidatu – Slobodanu Kovaču. I nije bilo potrebno razmišljati da li će on prihvatiti da se uhvati u koštac sa svim onim što ga očekuje. - Da sam odbio, svestan sam da nikad više ne bih imao šansu da budem selektor svoje ze-


9

SASTAV Shodno svim dešavanjima tokom reprezentativnog leta, pored mnogo igrača koji su nosili nacionalni dres, nikad nije bilo više članova stručnog štaba. Pa su tako bila dva selektora, Nikola Grbić i Slobodan Kovač, asistenti Bojan Janić, Tomazo Totolo, Igor Žakić i Ljubiša Ristić, kondicioni treneri prof. Vladimir Koprivica i prof. Radivoje Radaković, pa njihovi pomoćnici Uroš Stojčov, Stefan Markuljević, Zdravko Aničić i Vladan Mihajlović, skauti Đorđe Pejić, Milan Simojlović, Marko Radisavljević, Radoslav Vemić, lekar dr. Ljuban Martinović, fizioterapeuti Dejan Vuković i Ivan Popović i dvojica tim menadžera, Danilo Mrđa i Slobodan Boškan. Što se igrača tiče, u 2019. su Srbiju predstavljali Aleksandar Okolić, Uroš Kovačević, Nemanja Petrić, Lazar Ćirović, Nikola Peković, Petar Krsmanović, Marko Ivović, Nikola Jovović, Aleksandar Atanasijević, Vuk Todorović, Dražen Luburić, Neven Majstorović, Marko Podraščanin, Srećko Lisinac, Milan Katić, Aleksa Batak, Stevan Simić, Miran Kujundžić, David Mehić, Božidar Vučićević, Dušan Petković, Stefan Kovačević, Andrija Vilimanović, Nemanja Mašulović, Danilo Pavlović i Stefan Negić.

Plavi su bili toliko spremni, da nije postojala ni najmanja bojazan, čak i kada su u dva navrata, četvrtfinalu sa Ukrajinom i polufinalu sa Francuskom, igrali taj – brek

mlje, za koju sam igrao tolike godine i od koje sam, ne krijem to, očekivao poziv – govorio je Kovač pošto je i definitivno postavljen na mesto selektora. Od momenta okupljanja igrača posle desetodnevne pauze, 20. avgusta, do prvog meča na Evropskom prvenstvu, 13. septembra, trebalo je učiniti dosta toga. Pre svega vratiti igračima veru u sebe, dokazati im da nisu gubitnici, kako su pojedini počeli da ih gledaju, već sasvim suprotno – pobednici, jer kako novi selektor odmah reče „igraju u najboljim klubovima Evrope i sveta, i najbolji su pojedinci u njima“. Znači trebalo je skup sjajnih pojedinaca malo pregrupisati. Vremena za trening nije bilo puno, pa je pao dogovor da slobodno bude samo onda kada to bude nužno. Sa novim stručnim štabom, uz par imena iz starog saziva, napravljena je ona „musketarska“ atmosfera – svi za jednog, jedan za sve. Sa selekcijom koju je nekada trenirao, Slovenijom, ugovorene su dve provere. Niko tog momenta nije mogao da sluti da će naredni susret te dve reprezentacije biti ustvari i finale Evropskog prvenstva. Po povratku iz Slovenije, stručni štab je bio zadovoljan, igrači takođe i mnogi su naglasili kako „ima tu dosta toga pozitivnog“. Naravno, Nikola Grbić je svom nekadašnjem saigraču iz najbolje generacije, naše i svetske odbojke, ostavio tim koji nije bio nespreman, koji nije

LIGA NACIJA Srbija – Japan 1:3 Srbija – Francuska 1:3 Srbija – Rusija 2:3 Srbija – Nemačka 2:3 Srbija – Australija 3:2 Srbija – Kanada 3:2 Srbija – Brazil 3:2 Srbija – Portugalija 3:2 Srbija – Kina 3:1 Srbija – Italija 0:3 Srbija – Poljska 2:3 Srbija – Argentina 0:3 Srbija – Iran 1:3 Srbija – Amerika 1:3 Srbija – Bugarska 3:0

KVALIFIKACIJE ZA OI Srbija – Australija 3:1 Srbija – Kamerun 3:0 Srbija – Italija 0:3

EVROPSKO PRVENSTVO Srbija – Nemačka 3:0 Srbija – Slovačka 3:0 Srbija – Španija 3:1 Srbija – Belgija 3:0 Srbija – Austrija 3:0 Osmina finala Srbija – Češka 3:0 Četvrtfinale Srbija – Ukrajina 3:2 Polufinale Srbija – Francuska 3:2 Finale Srbija – Slovenija 3:1

www.odbojka-volleyball.com


10

Na poslednje dve utakmice, u Parizu, srpski igrači su protiv sebe imali više od 20 hiljada ljudi na tribinama, a oni su deset puta manje brojnim Srbima omogućili veliku radost bio bez motiva... Naprotiv, imali su ga više nego ikad, osećalo se to na svakom treningu, na svakom koraku u svlačionici ili hotelu. Svi su jedva čekali početak Evropskog šampionata, ali o ciljevima i ambicijama niko nije pričao. Po dolasku u Brisel, gde su igrali prvi meč, dočekani su skoro kao i svi drugi učesnici – (pre)skromno (slično kako su i ispraćeni od kuće). Da su Belgijanci znali kako će biti na kraju, verovatno bi prostrli crveni tepih. – Dame i gospodo, dobrodošli na meč prvog kola Evropskog prvesntva između Srbije i Nemačke. Bile su to reči koje su očekivali svi u taboru srpske selekcije. Jedva da se eho spikera u dvorani stišao, a svi su već videli demonstraciju sile momaka u plavim dresovima. Ustvari bio je to samo početak, jer su Nemci, koji su branili srebro, doživeli nešto što nisu ni sanjali, ekspresan poraz, a veliki Georg Groser ne pamti kada je na jednom meču osvojio samo

šest poena. Ozbiljna lica naših momaka promenila su izraz tek kada se meč završio. Bio je to vraćen dug iz polufinala dve godine ranije, kada su nemački odbojkaši napravili potpuni preokret. I to sa kamatom. A onda konačno široki osmesi i pogledi prema selektoru. Iz više razloga. Jedan od njih bio je i rođendan, a od svojih igrača Slobodan Kovač je dobio poklon koji je najviše želeo. Vest o jednom „novom“ timu na Evropskom prvenstvu brzo se pročula i u Sloveniji, Holandiji i Francuskoj, zemljama gde su se igrale ostale grupe takmičenja. A naši momci su


11

TAJM – AUT ZA ANALE U poslednje vreme novinari, kamermani, snimatelji pokušavaju što dublje da zadru u neke detalje u koje ne bi smeli. I ako ih treneri ili igrači malo puste spremni su da preteraju.Tako je nešto uradio francuski tonac koji je prineo mikrofon toliko blizu da je ozbiljno pretio da zakači nekog od naših igrača. A onda se desilo ono što se desilo, kada mu se biranim rečima obratio selektor Slobodan Kovač, što se u Srbiji prepričavalo od prvog momenta, a u svetu – tek kada im je neko preveo. Toncu je izgleda odmah sve bilo jasno.

KAD IGRAČI TRAŽE DA TRENIRAJU Treško je objasniti želju igrača da treniraju na slobodan dan. Retko koji trener može da se pohvali tako nečim. Jedan od njih je srpski selektor, koga su igrači možda (a možda i ne) iznenadili kada su dan pred meč protiv Belgije, umesto slobodnog dana, samo tražili da iskoriste termin u dvorani i malo osete loptu. Epilog je bio viđen i u tom, ali i ostalim mečevima do kraja šampionata.

NEMOJ ROĐENDAN DA MI POKVARITE Evropsko prvenstvo je počelo na dan kada je Slobodan Kovač proslavio rođendan. Pre gledanja videa, igrači su mu otpevali rođendansku pesmu, pa je hotelom odjekivalo „Danas nam je divan dan, divan dan“... Selektor se zahvalio igračima na pažnji i poručio im: - Probajte da mi ne pokvarite divan dan, nego pobedite Nemačku pa da slavlje bude kompletno. I momci, šta će, uslišili su selektorove želje.

Finalisti EP, Srbija i Slovenija, pre starta takmičenja odigrali dva prijateljska meča, teško sluteći da će isti nešto kasnije odlučivati o zlatu bili mirni, koncentrisani, čvrsto sa dve noge na zemlji, iščekivali su nove protivnike, čekali nove treninge. Sve po starom. Jedino novo je bilo što su se preselili u Antverpen. Utakmica sa Slovacima trajala je minut duže u odnosu na prvu, a rezultat je bio isti. Shodno kratkom roku za pripreme i uigravanje za šampionat, neke stvari su rađene u hodu, a za neke je trebalo malo više vežbe. To se odnosi na utakmicu protiv Španije, u kojoj je rival osvojio prvi set, opomenuo plave momke da ukoliko dođe do malog opuštanja, đavo može da odnese šalu. I nije bio ni blizu da je odnese, s obzirom da je na terenu u naredna tri seta bio samo jedan tim, naravno – srpski. Koliko su loše procenili mogućnoste našeg tima mnogi, vidi se i iz činjenice da su na osnovu pet setova igranih dve godine ranije u borbi za bronzu, Belgijanci videli sebe kako imaju šanse da savladaju tim u kome se nije znalo odakle preti veća opasnost. Pune tribine su samo dodatno motivisale Kovačevića, Atanasijevića, Lisinca, Podraščanina, Petrića, Jovovića, Pekovića i ostale i meč je trajao malo duže nego zagrevanje. Belgijanci su otišli kući pognute glave, spremajući revanš, a kolo pre kraja Srbi su već bili pobednici B grupe. Isto kao domaćin, prošli su i Austrijanci, znači bez osvojenog seta, a poslednji rival je posle meča, a pred put

kući, bio srećan što je po njihovom mišljenju tada, uopšte igrao protiv „budućih evropskih prvaka“. Bilo bi nekorektno prema korektnim Austrijancima da ispadne kako lažu, pa su im nekoliko dana kasnije srpski reprezenantivci ispunili želju. Ali, krenulo je sa iznenađenjima, ispali su pre očekivanja Belgijanci, i to od strane Ukrajinaca, koji su plavima, posle jačeg treninga sa Slovacima, bili sledeći rival. Mladi igrači, željni afirmacije, nemaju šta da izgube, pa kad, što se odbojkaškim rečnikom kaže „opuste ruku“, umeju da naprave problem. Tako su odigrali dobar deo meča sa našom selekcijom. Jednostavno, sve ih je išlo, čak i ono što nikad do tada nije, čak ni one stvari koje nisu ni vežbali, jednom rečju sve. Naši momci ih nisu potcenili, stručni štab je davao prave informacije, ali Ukrajinci su prvi put predahnuli kada su imali set prednosti i 21:17 u drugom delu igre. Nekoliko izuzetnih servisa Aleksandra Atanasijevića su omogućili najpre povratak u meč, a onda i izjednačenje. Na naše vođstvo, protivnik je odgovorio tako što je odluka pala u taj breku. I onda dolazi do izražaja spremnost našeg tima, koji igra istom snagom kao da je meč počeo, ali i kvalitet koji imaju igrači nosioci igre najvećih svetskih klubova. Do Pariza se čuo kamen koji je pao sa srca naših


12

odbojkaša i svih njihovih pristalica. Krug se sužavao, u igri za medalje ostali su još samo Francuzi, Poljaci i na iznenađenje, ali ne veliko, Slovenci. Ni Rusa, ni Nemaca, ni onih Italijana, nigde. Svetlosti velikog grada obasjala su srpsku selekciju po dolasku na način na koji se dočekuju veliki majstori odbojke. Intersovanje za tu utakmicu bilo je ogromno, a francuski mediji su toliko toga želeli da saznaju u plavima, da se činilo kao da je njihova celokupna javnost bila uplašena načinom na koji igra tim Slobodana Kovača. Iz izjava naših igrača, mahom da nisu pokazali svoja najbolja izdanja i da najbolje čuvaju za kraj, moglo se zaključiti da imaju još rezervi, ali iz pogleda su svi jasno mogli da uoče jedno – da idu do samog kraja, do vrha. Rešeni kao nikad pre toga. Korak po korak, milimetar po milimetar, nazad nema, čak

ni stajanja. Jedini put je napred. I taj put je bio težak, đavolski težak, mukotrpan do krajnjih granica, sličan rezultatski onom koji su imali par dana ranije u meču sa Ukrajincima. I onda

opet kvalitet i koncentracija, uslovljeni fizičom spremom utišavaju preko 12 hiljada domaćih navijača, a daje maksimum oduška za onih par stotina sa srpskim obeležjima. Spektakularan

BUCA ISPRED VREMENA

Neuspeh na kvalifikacionom turniru za OI, uslovio da umesto Nikole Grbića na mesto selektora dođe Slobodan Kovač

Za vrlo kratko vreme, samo par dana, skaut Milan Simojlović postao je možda i najomiljenija ličnost. Brzina dolaska do informacija, analiza igre protivnika, ukazivanje na poboljšanje igre našeg tima, samo su neke od stvari koje on odradi i servira Slobodanu Kovaču već godinama. Na žalost, klub ga nije pustio da ide sa reprezentacijom, ali Buca, kako ga svi znaju, ostao je i u Rusiji nezaobilazni deo stručnog štaba. Svoje slobodno vreme je koristio da pomogne kolegama koji su na prvenstvu, ali i odradi posao koji bi radio da je na licu mesta. Koliko je verovao u momke pokazuje i podatak da je pre utakmice sa Francuskom, poslao kompletnu statistiku i analizu Slovenaca koji su već bili u finalu. Znači, Buca je išao ispred vremena.


13

blok jednom rukom Uroša Kovačevića na Ervinu Ngapeu bio je samo šlag na torti, poen za istinske odbojkaške sladokusce. Majstori drame, kako su ih neki prozvali, igraće poslednji meč na prvenstvu. Znalo se dan ranije da će rival u finalu biti Slovenija i da će finale biti gore pominjana repriza prijateljskih utakmica ova dva tima, malo pre starta šampionata. Ako je iko poznavao Slovence, onda je to Slobodan Kovač, koji im je na prošlom Evropskom prvenstvu bio selektor. – Ko izbaci Ruse i Poljake, taj zaslužuje bar maksimalan respekt. Ali, ni mi nismo došli u finale slučajno. Imamo svoje adute, imamo kvalitet, nećemo se predavati – govorio je Alskandar Atanasijević, znajući šta se sve izdešavalo i koliko su svega raspoloživog on i njegovi saigrači uložili da stignu tu gde su. O srebru niko nije razmišljao. A onda, kada su izašli na zagrevanje u Parizu, videli su da će na tribinama imati i trećeg domaćina. Belgijance su isprašili pred njihovim prepunim tribinama, Francuze isto, a onda su iste te tribine zaposeli Slovenci. Reče neko u šali kako je pola „dežele“ došlo u glavni francuski grad. Brojke kažu da je u dvorani bilo 12654 posmatrača, od čega je ogroman broj bio u nečem zelenom. Mnogi Francuzi su dobro unovčili ispadanje njihovih ljubimaca iz borbe za zlato, prodajući karte Slovencima. Izgledalo je kao da su naši momci impresionirani, a i pomalo ljuti odnosom podrške sa tribina. Naš tim nije imao ni jedan poraz do finala, Slovenci dva u grupi. Nekako je bio

BOŽIĆNI IZAZOV

Novogodišnji praznici se još neće završiti, božićni ni početi, a najbolji srpski odbojkaši biće na novom velikom iskušenju. Toliko velikom da im od toga zavisi kako će izgledati olimpijska 2020. Od 5. – 10. januara u Berlinu se igra poslednji krug kvalifikacija za odlazak u Tokio. Takmičenje u kome za šest dana treba odigrati pet utakmica, sa jakim rivalima, gde se u svakoj mora ići na pobedu. Jer samo je jedna viza i samo će se najbolji naći na najvećoj svetskoj sportskoj smotri u glavnom gradu Japana. Osam evropskih selekcija je podeljeno u dve grupa, a evropski šampion, selekcija Srbije igra u B, sa Francuskom, Holandijom i Bugarskom. Dve najbolje će u polufinale gde će ukrstiti sa A grupom koju čine Nemačka, Belgija, Slovenija i Češka. Iz priloženog se vidi da će to lopet biti „malo Evropsko prvenstvo“ gde su kalkulacije isključene, a put do Tokija vodi samo kroz pobede. Svako vidi svoje šanse, a posle zlata na EP 2019. najveće se razumljivo daju selekciji Srbije. Da je tako, vidi se već na prvi pogled, jer već postoje pokušaji „saplitanja“ najboljih na Starom kontinentu. Naime, po satnici (koja je već par puta menjana) sva tri meča u grupi plavi tim igra u terminu – 14,30 časova. To znači da je tih dana nemoguće trenirati. Ali, šta da se radi, što reče Slobodan Kovač: - Za 20 dana smo postali prveci Evrope, valjda ćemo se za šest kvalifikovati na Olimpijske igre. mali broj onih koji bi stavili novac na to da će se Evropsko prvenstvo okončati bez neporaženih. Čak ni pošto su slovenački odbojkaši osvojili prvi set. I kao da je neko u tom momentu rekao „Sada na scenu stupaju novi šampioni Starog kontinenta“... Krenula je lavina. Krenula je da melje sve što joj se našlo na

putu, malo crvena, malo plava, malo bela, pa malo sa kraja, malo sa sredine, onda malo levom, pa desnom rukom... U ta tri naredna seta bilo je svih elemenata koji bi mogli da se stave u jedan udžbenik, a način na koji je Slobodan Kovač vodio svoj tim do pobede, smirenost i pravovremene informacije, mogao bi da bude

www.odbojka-volleyball.com


i predgovor i završna reč. A šlag na tortu je stavio kapiten silovitim servisom upućenim sa devet i po metara. Teško da bi neki Slovenac uradio ono što je učinio selektor Italijan na njihovoj klupi, koji ne zaslužuje ni ime da mu se pomene. Posumnjao je da je Nemanja Petrić nagazio liniju iako se sa Triglava videlo da je bio daleko od nje. Ustvari želeo je da pokvari slavlje. Bio je to potez očajnika, neko je rekao i – jadnika. Ali dok se on borio sa sobom, naši momci su slavili, jer je njima odavno bilo jasno da su najbolji. Kakva je o radost bila, u Parizu, u Beogradu, Novom Sadu, Kraljevu, Velikom Gradištu, Ljigu, Čačku, Brčkom, Požarevcu, Kragujevcu... U svim delovima Srbije, Republike Srpske, na

Kosovu i Metohiji, svuda gde je srce kucalo za plave momke. Osvajala je Srbija titula, i osvajaće sigurno još, ali ova je nekako proslavljena na poseban način. U javnosti takođe. Ispraćeni su preskromno (što su kao veliki ljudi zaboravili i oprostili), a dočekani su kao kraljevi, veliki šampioni. I vodeni luk im je to potvrdio na aerodromu Nikola Tesla. Momenti kada se najpre Slobodan Kovač poklonio igračima na postolju, a onda oni njemu, za mnoge su bili rebus, ali preveden na jezik emocija značio je uzajamnu zahvalnost na poverenju koju su jedni drugima ukazali. Stigli su do zlata putem, ne koji se retko ide, već kojim skoro niko nikad nije. I sigurno bi opet izabrali isti. Zato i jesu najbolji.

NISMO MI BELGIJANCI Probali su novinari u Antverpenu da izvuku što više informacija od srpskog selektora Slobodana Kovača pred utakmicu četvrtfinala protiv Ukrajine. Ustvari, u tom meču su videli sebe, ali su im upravo Ukrajinci pomrsili račune. – Nije to jedino iznenađenje, ima ih još. Ali sa druge strane, ako se osvrnemo na utakmicu koja predstoji... Pa nismo mi Belgijanci, mi smo Srbi. A bio je i slučaj pre polufinala kada se pričalo da je Ngapet najbolji napadač, da Francuzi imaju najboljeg dizača, najboljeg libera, blokera... I onda je, posle utakmice naš selektor samo „podsetio“. – Oni imaju sve najbolje, a mi ih pobedili.

www.odbojka-volleyball.com

I onda opet onaj trenutak kada Srbi sa ponosom pevaju, a Evropa i svet slušaju, uče i preslišavaju se... BOOŽE PRAAAVDEEE...


NOVA ŠKODA KAMIQ VAŠ SIGURAN IZBOR.

Životno iskustvo nam pomaže da se bolje oslonimo na svoje instinkte. Iako je novi KAMIQ još uvek mlad član ŠKODA porodice, razvijen je sa višegodišnjim iskustvom i znanjem. Sa odlično izbalansiranim dizajnom i praktičnim karakteristikama gradskog SUV modela, KAMIQ je za one sigurne u svoj izbor. Verujte svojim instinktima i zakažite probnu vožnju da vidite koliko vam odgovara novi KAMIQ. ŠKODA. Simply Clever. www.skoda-auto.rs

*Slika je uopšteni prikaz modela


16

seniorke NAJBOLJA SELEKCIJA POTVRDILA PRIMAT NA STAROM KONTINENTU, OBEZBEDILA UČEŠĆE NA OLIMPIJSKIM IGRAMA I PROMOVISALA VELIKI BROJ TALENTOVANIH DEVOJAKA

NEPORAŽENE ČETIRI GODINE Dvostruke uzastopne šampionke Starog kontinenta, verovali ili ne, ne znaju za poraz na Evropskim šampionatima još od 3. oktobra 2015. godine. Tada su u polufinalu EP u Roterdamu poražene od Rusije. Dan kasnije su pobedile Tursku u borbi za bronzanu medalju, a onda kreće niz nepobedivosti koji, jer su do trona u Azerbejdžanu 2017. stigle sa šest uzastopnih pobeda, da bi sve to nastavile u Turskoj sa još devet. Znači srpske odbojkašice nisu izgubile poslednjih 16 utakmica na šampionatima Starog kontinenta.

Re~eno – u D

obra pripema je skoro pa pola uspešno obavljenog posla. Ženska reprezentacija Srbije, već godinama unazad ima stručni štab u pravom smislu reči, sve su stručnjaci u svojim oblastima, koji naprave plan i – sprovedu ga od početka do kraja. Tako je bilo i sada, a nova zlatna medalja na Evrop-

www.odbojka-volleyball.com

skom šampionatu, uspešno odrađene kvalifikacije za Oliompijske igre i mnoštvo dobrih utakmica u Ligi nacija i Svetskom kupu, jasan su pokazatelj da su i sada svoj posao uradili bez greške. Po mnogo čemu je predolimpijska godina kada su u pitanju najbolje odbojkašce Srbije

bila specifična. Jedino po čemu nije bila, odnosno ono što je ostalo isto kao i prethodnih, jeste osvajanje medalja i ispunjavanje sebi zadati ciljeva. Ni jedno prethodno leto nije imalo na programu čak četiri velika takmičenja kao 2019. I to nije bilo za sve, već samo za one najbolje, a plave dame to jesu. Liga nacija, Kvali-


u~injeno fikacije za Olimpijske igre, Evropsko prvenstvo i Svetski Kup – Italija, Belgija, Japan, Kina, Poljska, Turska, pa opet Japan. Ukupno 38 zvaničnih utakmica, pet meseci od početka do kraja obaveza, hiljade kilometara širom sveta skoro na svim kontinentima. To niko ne bi izdržao, pa je zato po prvi put odlučeno da ovo leto

bude od koristi svima. Tako je i bilo. Jedna stvar nikako nije mogla da se smetne sa uma, a to je da u odnosu na samo nekoliko meseci ranije, u dresu reprezentacije Srbije nije bilo Milene Rašić, Jovane Stevanović, Tijane Malešević i Bojane Živković. Prva je morala, posle mnogo napornih sezona kako u klubu

tako i u plavom dresu, da se odmori, pa je od selektora Terzića dobila slobodno, druga je izostala iz (ne)znanih razloga, a treća i četvrta su zatražile predah, a koliko će on trajati... I sve ovo što sledi, postignuto je bez četiri devojke koje su u samo prethodne tri sezone imale i te kako veliki učinak u osvajanju medalja na

www.odbojka-volleyball.com


18

LIGA NACIJA Srbija – Holandija 3:0 Srbija – Koreja 3:1 Srbija – Turska 0:3 Srbija – Amerika 1:3 Srbija – D. Republika 3:1 Srbija – Italija 1:3 Srbija – Poljska 3:0 Srbija – Rusija 3:1 Srbija – Belgija 3:0 Srbija – Tajland 3:0 Srbija – Japan 3:1 Srbija – Brazil 3:0 Srbija – Bugarska 3:1 Srbija – Nemačka 3:1 Srbija – Kina 3:0

KVALIFIKACIJE ZA OI Srbija – Tajland 3:0 Srbija – Portoriko 3:0 Srbija – Poljska 3:1

EVROPSKO PRVENSTVO Srbija – Finska 3:0 Srbija – Bugarska 3:1 Srbija – Francuska 3:1 Srbija – Grčka 3:0 Srbija – Turska 3:1 Osmina finala Srbija – Rumunija 3:0 Četvrtfinale Srbija – Bugarska 3:0 Polufinale Srbija – Italija 3:1 Finale Srbija – Turska 3:2

SVETSKI KUP Srbija – Brazil 2:3 Srbija – Amerika 1:3 Srbija – Kenija 3:0 Srbija – Argentina 3:1 Srbija – Holandija 3:2 Srbija – Rusija 1:3 Srbija –Kamerun 3:0 Srbija –Koreja 1:3 Srbija –Japan 2:3 Srbija – Kina 0:3 Srbija – D. Republika 1:3

SASTAV U godini koja nikada pre nije bila toliko zahtevna kroz reprezentativni tretman prošlo je mnogo ljudi u stručnom štabu. To su Zoran Terzić, njegovi najbliži asistenti Aleksandar Vladisavljev i Branko Kovačević, potom treneri Milan i Marko Gršić i Nikola Milosavljević, fizioterapeut Siniša Mladenović, kondicioni trener mr. Vladimir Banković, lekar dr. Dejan Aleksandrić, skauti Bojan Perović i Momčilo Cvijović i tim menadžer Dimitrije Pušić. Kada su igračice u pitanju plavi dres su u 2019. godini nosile Maja Ognjenović, Tijana Bošković, Brankica Mihajlović, Bianka Buša, Stefana Veljković, Silvija Popović, Mina Popović, Jelena Blagojević, Slađana Mirković, Bojana Milenković, Teodora Pušić, Ana Bjelica, Maja Aleksić, Katarina Lazović, Emilija Antanasijević, Aleksandra Ćirović, Sara Lozo, Maja Savić, Mila Đorđević, Bojana Gočanin, Aleksandra Tadić, Marija Popović, Milica Kubura, Ana Pejičić, Katarina Jović, Jovana Kocić. Olimpoijskim igrama, Evropskom i Svetskom prvenstvu. – Najvažije takmičenje ovog leta su Kvalifikacije za Olimpijske igre, to treba proći iz prve. Odmah tu po važnosti je Evropsko prvenstvo, koje će biti nikad jače i svi će nas napadati i biti protiv nas dodtno motivisani jer smo šampioni, i kontinenta i sveta. Ligu nacija i Svetski kup iskoristićemo kako bi pružili šansu mladim

igračicama, da vidimo ko koliko vredi i na koga ćemo moći u budućnosti da računam. Bile su to reči Zorana Terzića pred okupljanje devojaka, od kojih je mnogo njih video prvi put i tom prilikom se upoznao sa njima. Konsultujući svoje saradnike, napravio je podugačak spisak i skoro pa tačno znao koja će devojka kada igrati. Najpre je želeo da se zahvali srpskim navijačima, pa je prvog vikenda


19

Nikad do sada jedno reprezentativno leto nije sadržalo čak četiri velika međunarodna takmičenja Lige nacija nekoliko najboljih, koje su osvojile Svetsko prvenstvo, uvrstio u sastav kako bi ih pozdravila publika u Beogradu. I devojke i ljubitelji odbojke su bili zadovoljni, a posle utakmica sa Holandijom, Korejom i Turskom, niko publiku nije želeo da spreči da uđe u teren i pozdravi Tijanu, Stefanu, Brankicu, Bianku, Teodoru, Maju... Posle toga tim se podmladio, a pogotovo posle još dva vikenda u Evropi, kada je od standardnih reprezentativki pred put u Aziju ostala samo Maja Aleksić. Većina ostalih devojaka bile su u situaciji da prvi put nose opremu seniorske reprezentacije, ali željne da svakako opravdaju poziv i poverenje koje im je ukazano. I dok su one sticale iskustvo, divile se kulturi i tradiciji, kao i građevinama u Kini i Japanu, one najbolje su se najpre dobro odmorile, a onda sve zajedno krenule ka ostvarenju ciljeva. Da nisu verovale da će se plasirati na Igre u Tokiju, Poljakinje sigurno ne

bi platile najviše i dobile organizaciju kvalifikacionog turnira. Žreb je u grupu sa njima i našom selekcijom dodelio još Tajland i Portoriko, reprezentacije koje su ipak bar nivo ispod prve dve. To se ispostavilo kao tačno, pa su Srbija i Poljska u poslednjem meču turnira odlučivale o putniku na Olimpijske igre. Karte su bile na stolu, pasoši otvoreni, spremni za vize. Poljska publika ni ovog puta nije izneverila, napunivši tribine dvorane u Vroclavu, ali ni naše devojke. Svetske šampionke iako u oslabljenom sastavu (mada je možda ispravnije reći u najboljem sastavu u datom trenutku), stigle su do pobede mudro vođene od strane Zorana Terzića koji je znao u svakom momentu šta uraditi. Nije bilo lako, ali je cilj, prvi zacrtani, postignut. Nagrada je stigla u vidu dva slobodna dana. Možda devojkama ne bi baš bilo pravo, da ubrzo nije sledio novi ispit. Odbrana zlata na Evropskom prvenstvu. Dve godine ranije u Bakuu, na tron su se plave popele nepora-

STEFANA ZA RIPLIJA

Privrženost prema nacionalnom timu naših odbojkaša i odbojkašica nikad nije bila sporna. Baš kao i dogovori sa selektorom, jer Zoran Terzić razume sve njihove napore i potrebu za odmorom, ali i one njega kada nešto jednostavno mora ili kada bi bilo dobro da se tako uradi.

Tako je recimo Stefana Veljković u subotu 18 maja igrala finale Lige šampiona (i osvojila je), u ponedeljak je bila na treningu reprezentacije u Beogradu, a dan kasnije na terenu u utakmici protiv Holandije. Aplauzi koje je dobila sa tribina, bili su joj pravi melem, a osmeh joj nije silazio sa lica.

SINIŠINIH 15 JAPANA Skoro da nema godine da ženska selekcija Srbije bar jednom ne ode u Japan. Dešavalo se da to bude i češće, a najčešće kada su za devet meseci čak tri puta posetili Zemlju izlazećeg sunca. I svaki put ide pitanje ko je koliko puta bio i kome je koji put da ide, a rekorder je fizioterapeut Siniša Mladenović. On je ove godine slavio mali jubilej jer mu je bio tačno 15 put da je u Japanu, odnosno nije propustio ni jednu priliku da ode tamo i prava je enciklopedija kada krene priča o toj drevnoj zemlji. Sa istim brojem može da se pohvali i Zoran Terzić, ali je on jednom bio sa klubom.

www.odbojka-volleyball.com


MALO SU SE PRERAČUNALI Inače, dok je naša selekcija imala trening, poslednji pred polufinale, organizatori su baš tada uvežbavali ceremoniju zatvaranja. I nameštajući zastave stavili su kao prvu tursku, potom srpsku, a onda italijansku. Ispostavilo se da su to bile samo želje, jer realnost je bila nešto sasvim drugo. Doduše, pogodili su ono za Italiju.

NA BALKONU TRI OD TRI Ženska odbojkaška reprezentacija Srbije drži jedan rekord koji će teško biti oboren, a sva je prilika da će biti produžen. Naime, u poslednje tri godine, isto toliko puta je tim koji vodi Zoran Terzić bio na balkonu Skupštine grada. Prvo posle EP u Bakuu 2017. godinu dana kasnije po povratku sa Svetskog prvenstva u Japanu, i sada, najsvežije, posle novog zlata na EP u Ankari. Zna se koliko su malo kod kuće pa postoji šansa da na balkonu svojih domova nisu bile toliko puta.

Ako se tome doda da su i 2016. bile pred navijačima, ali na bini ispred Savezne Skupštine, taj niz je još duži, a ako se zna da kao dvostruke uzastopne prvakinje Evrope i aktuelne prvakinje sveta putuju na Olimpijske igre u Tokio... Ali, o tom po tom.

www.odbojka-volleyball.com

žene, a sada je taj put, u startu se znalo, bio daleko duži i teži. Ali sve je bilo lakše jer je išlo po planu. Niko nije ni pomišljao na neuspeh u Vroclavu, ali svi znaju da bi on možda nešto promenio pred šampionat koji je prvi put igran u četiri zemlje i sa čak 24 reprezenzacije, Ranije je odlučeno da srpski tim igra u Ankari, a svi su priželjkivali da u tom gradu devojke i stručni štab ostanu do kraja. To bi značilo da igraju za medalju, što je u osnovi bio cilj. Sam selektor Terzić je spremao devojke na sve moguće situacije, šampionat je bio osmišljen tako da su plave mogle na jedan ili dva dana tokom prvenstva da skoknu do Mađarske, na meč osmine finala (do čega srećom nije došlo), ali najviše na to da ostanu mirne i sigurne u sebe. Opet, po nepisanom pravilu, par dana


SVI BI SA PEHAROM Povratak u Srbiju bio je za priču. Svi bi bili najsrećniji kada bi jednostavno mogli da se – teleportuju za Beograd, jer čekati po aerodromima da avion krene, pa presedanje i ostale procedure, jednostavno stvaraju neku vrstu nervoze. Svi jedva čekaju da dođu kući, u svoju zemlju, pred svoje navijače. S obzirom na veličinu pehara osvojenog u Ankari, o njemu su morale da vode računa dve devojke, Katarina Lazović i Maja Aleksić. I nije im teško palo, mada su kao olakšavajuću okolnost imale to što su mnogi na aerodromu želeli da se slikaju sa trofejom, ali i našim odbojkašicama. Isto je bilo i na aerodromu „Nikola Tesla“ u Beogradu.

pre šampionata, otišle su na turnir u Belek, koji su osvojile i pokazale da sve ide u dobrom pravcu, ali je nekako bitna bila i ta vrsta talije koja postoji kada se pred veliko takmičenje poseti Turska. I kad je krenulo... Zaustavilo se na balkonu. Najpre nekoliko utakmica u grupi za zagrevanje, Finska, pa Bugarska, Francuska , Grčka i prvi put Turska. Sve pobede, s tim što su Bugarke i Francuskinje kao poklon dobile po jedan set, da bi možda kasnije pričale kako su ga osvojile protiv najboljeg tima na svetu i opet najboljeg tima na kontinentu. Turkinjama je set značio da mogu nečemu da se nadaju, mada su kao domaćini, a posle sjajnih igara u Ligi nacija u poslednje dve sezone, nagovestile da žele da napadnu i sam vrh. Kada je igra srpskog tima

www.odbojka-volleyball.com


22

SVE JE TO NORMALNO Nerazumljivo pravilo da se na pobedničkom postolju nađu samo igračice i jedan trener, dalo je sasvim slučajno odgovor na pitanje kako Zoran Terzić doživljava slavlje svojih devojaka. I dok one slave, mnoge sa suzama u očima, što se vidi i na slici, on ih posmatra sa blagim osmehom, kao da hoće da kaže kako je znao da će se sve to desiti. Rekao bi Miroslav Muta Nikolić: - Sve je to normalno Tako i deluje. Tako i jeste...

KVARTET ČETVRTI PUT NA OI Srećni su posle plasmana na Olimpijske igre bili svi, naravno, najviše stručni štab i igračice, oni koji su plan smislili i sproveli ga u delo. Ipak, za nijansu su se razlikovale četiri osobe – Zoran Terzić, Siniša Mladenović, Maja Ognjenović i Stefana Veljković. Njima će u Japanu biti četvrte Olimpijske igre u karijeri. Počeli su u Pekingu, nastavili u Londonu, u Riju se prvi put okitili medaljom i sada čekaju 2020. i Tokio To je stvarno za veliko poštovanje.

www.odbojka-volleyball.com

bila u pitanju, videlo se da osim što se plan ispunjavao, imaju još mesta na se ona unapredi. I znalo se da će, ukoliko bude bilo potrebno, plavi tim prebaciti u veću brzinu. Tražile su Rumunke svoju šansu u osmini finala, ali samo da osvoje što je bilo moguće više poena. Otišle su kući zadovoljne, a put devojaka Zorana Terzića nastavio se dalje. Bili su na tri koraka do trona. Bitna stvar je počela da se dešava i na tribinama, jer je naš tim, možda

po prvi put od kada igra na velikim takmičenjima, imao podršku navijača koji su došli iz Srbije. Bugarke su u još jednom susretu osetili šta znači kada jedna selekcija igra sve bolje i bolje i mogle da uporede formu Stafane Veljković, Maje Ognjenović, Brankice Mihajlović, Tijane Bošković... Izgubile su ubedljivije nego u grupi, a dok su se pakovale, poželele su sreću našem timu, kako bi mogle da se opravdaju da su ispale od najboljih. Italijanke su na revanš za

SAMO MAJA 100 ODSTO

Za nepunih pet meseci naša selekcija je širom planete odigrala čak 38 zvaničnih utakmica. Uz to i sedam prijateljkog ili turnirskog karaktera. Od svih igračica koje su bile na širem spisku stručnog štaba, jedino je Maja Aleksić bila u timu na svih 45 mečeva. Dešavalo se, doduše retko da odmori ceo meč, ali je u protokolu svih utakmica bilo njeno ime. I nikad se nije bunila, već uvek bila nasmejana. Kao neka vrsta nagrade bilo je to što je na jednom turniru Lige nacija bila i kapiten reprezentacije.


Akcenat je stavljen na Kvalifikacije za OI i Evropsko prvenstvo i oba cilja su ispunjena bez ijedne izgubljene utakmice finale Svetskog prvenstva u Jokohami, čekale skoro godinu dana, jer u Ligi nacija naš tim nije bio kompletan, a na turniru u Beleku, one su došle sa drugim timom (niko ne zna zbog čega). Ulog je bio veliki, finale, ali je meč bio sve samo ne neizvestan i zanimljiv. Ukratko, bila su to dva seta apsolutne dominacije Srpkinja, koje su u trećem uzele predah, da bi u četvrtom periodu ponovo zagospodarile terenom, počistile sa istog Italijanke i na velika vrata ušle u još jedno finale. I ne samo to, nego su igrom u celini toliko zastrašile domaće, i odbojkašice i publiku, da su svi u Turskoj bili svesni da će im za čudo biti potrebno kako bi stigli do naslova najboljeg. A jedno čudo su Turkinje napravile već, kada su eliminisale i poslale kući favorizovanu Holandiju. U polufinalu su samo podgrejale naciju pobedom nad Poljakinjama. Osvanuo je i dan velikog finala. Ankara je bila u znaku odbojke, višemilionski grad je bio spreman da slavi titulu, uprkos činjenici da su igrali protiv najboljeg tima na planeti. A samo 20 – tak dana ranije igrali su prijateljsku utakmicu. Srpskih 50 – tak navijača čulo se samo kada je 14 hiljada turskih pravilo pauzu. Koliko je samo ovakvih ili sličnih utakmica odigrala većina od naših devojaka, videlo se tokom zagrevanja. Mirno, staloženo, nasmejano, u pojedinim momentima sa pesmom na usnama. Dvorana je proključla u momentu kada su Turkinje istrčale na teren, a usijanje doživela dok je intonirana himna. Odakle su crpele snagu domaće odbojkašice, nikom nije poznato, ali da je to bilo pravo finale, mora se priznati da jeste. I trebalo je da se igra maksimalan broj setova da bi se dobio novi šampion. Tačnije da bi stari šampion odbranio tron. Kroz šta su sve devojke prošle, znaju samo one, kako nisu izgubile koncentraciju u nekim momentima,

NEKE NOVE KLINKE Liga nacija 2019. je poslužila da se provere neke devojke, koje su zalaganjem već dugo godina na širem spisku, ali da se i neke mlade upoznaju sa sistemom rada u najjačoj reprezentaciji. U startu su bile oslobođene svih pritisaka što se rezultata tiče, jer bilo je važno samo da daju svoj makimum. Mnoge devojke nisu ni sanjale da će se naći na spisku, a gledale su da šansu koju dobiju iskoriste na najbolji način.

Bili su iznenađeni u Japanu kada su na terenu videli recimo Aleksandru Tadić, pa Mariju Popović, Milicu Kuburu, u Kini su sigurno prvi put čuli za Anu Pejičić i Milu Đorđević, pa Bojanu Gočanin, Katarinu Jović... I sve su se one svojski trudile da reprezentuju srpsku odbojku na najbolji način, ali i svoje kvalitete stave u svrhu tima. Treneri su sve to pažljivo beležili, a vreme buduće će pokazati koja je od njih perspektiva srpske odbojka i jedna od naslednica ove trofejna generacije. takođe je samo njima poznato. Nikada protiv sebe nisu imali toliko navijača, nikada u utakmici za zlato nije bila takva atmosfera da se ne čuje sudijska pištaljka, da se svaki poen domaće selekcije proslavlja kao gol kojim se pobeđuje u velikom derbiju u 90. minutu. Zato je i radost na kraju bila ogromna. U jednom momentu taj – breka su ih skoro svi prežalili, otpisali, misleći da titula menja vlasnika, ali su po ko zna koji put sve uverile da njih niko nikad ne može i ne sme da otpiše. Opet je dodir protivničke igračice i mreže doneo našoj

TERZIĆ: SLIKAĆU SE KAD UZMEMO Na kvalifikacionom turniru za Olimpijske igre u Vroclavu, organizatori su, kao jedni od domaćina Evropskog prvenstva, izložili pehar namenjen šampionu Starog kontinenta. Na predlog da se slika pored istog, selektor Zoran Terzić je rekao: - Zašto bih se slikao sada, slikaću se kad ga osvojimo u Ankari.

selekciji šampionski poen. Isto kao u Japanu godinu ranije. Probali su iz turskog tabora da produže utakmicu time što su tražili proveru poslednjeg poena. Međutim, to je bila samo priprema za erupciju oduševljenja srpskih odbojkašica, članova stručnog štaba, navijača i svih onih koji su te večeri bili srcem uz srpske devojke. Poletete su one po terenu, pa jedna drugoj u zagrčljaj, isto to su radili i članovi stručnog štaba, 50 - tak navijača je imalo svoj mali koncert dok su turske pristalice polako pa sve brže napuštale dvoranu. – Ko bi rekao da ovako brzo može da se isprazni ovoliki prostor – rekao je neko u šali. Upravo su momci i devojke bili ti koji su pokazali pravac velikom broju navijača domaće selekcije, koji su razmenjivali poljupce, slavili novi veliki uspeh srpske odbojke. Oni koji su ostali, a nisu bili naši, iskrenim aplauzima su pozdravili stare – nove prvakinje Evrope. I opet „Bože pravde“ koje je odjekivalo do centra Ankare.

www.odbojka-volleyball.com


24

prijemi

PREDSEDNIK ALEKSANDAR VUČIĆ ČESTITAO NA NOVIM USPESIMA I

Vi ste ponos S

N

ema tog predsedika jedne zemlje koji ne bi voleo da sedne i popriča sa uspešnim sportistima. Prvi čovek Srbije, Aleksandar Vučić, u poslednje vreme se bar jednom godišnje druži sa odbijašima i odbojkašicama posle nekog od njihovih takmičenja na kojima

se gotovo po pravilu postižu izuzetni rezultati. U zgradi Predsedištva Srbije, na Andrićevom vencu, opet su se prepričavale neke sjajne odbojkaške priče, opet su sportisti i predsednik bili nasmejani, opet je sve sijalo od zlata i opet su razmenjivani pokloni i deljene nagrade.

Po onom nepisanom pravilu da „dame uvek imaju prednost“, posle velikog uspeha u Ankari, gde su naše najbolje odbojkašice osvojile, tačnije odbranile zlatnu medalju na Starom kontinentu, upriličen im je ko zna koji prijem u prostorijama koje slobodno mogu da nazovu

NOVE FUNKCIJE

Ambasadori dobre Reprezentativci i reprezentativke Srbije, nisu postali samo šampioni Evrope. Uspeh koji su postigli, ali i odnos, i to dugogodišnji, prema nacionalnom dresu i način na koji predstavljaju Srbiju na svakom koraku u svetu, bili su dovoljna preporuka da ministar inostranih poslova Ivica Dačić donese ukaz kojim se odbojkaši i odbojkašice, ali i njihovi treneri, proglašavaju ambasadorima dobre volje. I momci i devojke dobili su zaslužene diplomatske pasoše, koje će ponosno nositi sa sobom. - Nije diplomatski pasoš preduslov da naši trofejni sportisti budu ambasadori Srbije, oni su svojim rezultatima i ponašanjem to dokazali. U odnosu na ono što ste vi uradili za ovu zemlju, dodela diplo-


25

I PRIMIO NAJBOLJE U EVROPI

Srbije POKLONI

i – druga kuća. Nije prošlo ni godinu dana od svetske titule, a slavila se nova, evropska. – Još jednom ste obradovale Srbiju. Na kanalima Arena sporta i RTS – a finalni meč je pratio veliki broj ljudi. Imamo podatke da je i u Turskoj to bio centralni događaj te večeri, da je negde

U znak zahvalnosti za višegodišnju podršku koju pruža srpskom sportu, prevashodno odbojci, Aleksandar Vučić je dobio poklone i od ženske i od muške selekcije. Bile su to potpisane lopte i dresovi, a od momaka bio je to onaj koji je na Evropskom prvenstvu nosio kapiten Nemanja Petrić, dok je dar devojaka bio unikat – dres sa brojem – 1, na kojem je stajalo prezime – Vučić.

e volje matskih pasoša i zvanje ambasadora dobre volje Republike Srbije je najmanje što je Ministarstvo inostranih poslova moglo da uradi za vas. Srbiji su potrebne pobede i želim vam da ih sa ovim pasošima imate što više – rekao je Dačić. Kapiteni obe selekcije, Maja Ognjenović i Nemanja Petrić istakli su koliko je njima značajan ovaj gest Ministarstva unutrašnjih poslova, da se oni uvek časno bore za Srbiju, a da će im dokument koji su dobili biti samo dodatni motiv za naredna takmičenja. Odavno se priča da su odbojkaši i odbojkašice najbolji ambasadori zemlje Srbije u inostranstvu. Sada je to definitivno i dokazano.

www.odbojka-volleyball.com


26 oko 15 miliona njihovih stanovnika bilo uz TV ekrane. Sad vidite kolika je to promocija naše zemlje za koju ste vi zaslužne i šta činite za naš narod. Verujem da ćemo se istim povodom videti i naredne godine kada nam iz Tokija sa Olimpijskih igara donesete zlato. Mi činimo sve da nosioci najsjajnijeg odličja u Tokiju naredne godine dobiju novčanu nagradu od 50 hiljada evra – istakao je predsednik Vučić. Još se emocije nisu slegle, još je svima zlato iz Ankare bilo u glavi, a desilo se još jedno čudo u režiji srpskih sportista. Momci kao da nisu želeli da se po uspesima razlikuju od devojaka, pa su se i oni našli oči u oči sa predsednikom Srbije, posle spektakularnog osvajanja zlatne medalje u Parizu. – Srbija je ponosna na vas i rezultate koje ste postigli. Posle devojaka koje su osvojile zlato u Turskoj, evo stiglo nam je novo, iz Pariza, čime smo pokazali da nam nema ravnih u odbojci kada je Evropa u pitanju. Dostojno ste se borili, kao lavovi i bilo je zadovoljstvo gledati vas. Naročito energija koju ste pokazali, bila je sjajna. To sve je rezultat mnogo sati napornog rada, neviđanja sa porodicama i još mnogo odricanja koja su se na kraju isplatila. Predsednik Vučić je istakao da je nagrada za njih, kao i devojke, po 20 hiljada evra, kao da onima koji to još nemaju, sleduje i nacionalna penzija, koja neće biti mala i koja će se kad dođe vreme i koliko bude trajala, biti ukupno oko 400 hiljada evra. Takođe, rekao je i nešto što veseli istinske ljubitelje odbojke: – Ono što država može da vrati jeste da naredne godine konačno krenemo u izgradnju

www.odbojka-volleyball.com

NAKLON KOVAČU Zna se da predsednik Aleksandar Vučić obožava da gleda naše odbojkaše i odbojkašice, da uživa u njihovoj igri, i da njegovo poznavanje igre preko mreže nije iznenađenje. Ali jeste bilo kada je u jednom momentu rekao sledeće: - Kao što se Slobodan Kovač prilikom dodele medalja poklonio svojim igračima, želeo bih ja da se poklonim njemu i zahvalim na svemu što je uradio sa njima zajedno na Evropskom šampionatu. odbojkaškog centra na Novom Beogradu. Sve dozvole su prikupljene, trebalo bi da se završi samo postupak restitucije i verujem da bi sa radovima moglo da se počne već u aprilu. To je možda bila i najveća nagrada za momke

i devojke, a tek će biti kada se velelepni centar sagradi. Da neki novi šampioni, a verovatno će među korisnicima pomenute kuće odbojke biti i neki sadašnji igrači i igračice, stasavaju u boljim uslovima, ali sa istom obavezom.


28

najbolji

OLIMPIJSKI KOMITET SRBIJE POTVDRIO DOMINACIJU NAJTROFEJNIJEG SPORTA I 2019. GODINE

OK – godina odbojke

Teško da je u jednoj kalendarskoj godini jedan sport imao toliko uspeha koliko je u godini na izmaku odbojka donela radosti srpskim ljubiteljima sporta. Zato i nečudi odluka Olimpijskog komiteta Srbije da na kraju predolimpijske godine čak četiri priznanja ide u ruke odbojkašima i odbojkašicama. I posle će neko da se pita – zašto na sve granične prelaze treba staviti – Dobrodošli u zemlju odbojke... Evo zašto. Najbolji muški tim – odbojkaška reprezentacija Retko da se nacija toliko radovala jednoj tituli u poslednje vreme koliko je to bio slučaj posle trijumfa igrača koje trenira Slobodan Kovač. Ispraćeni su na Evropski šampionat više nego skromno, naročito posle neuspeha na kvalifikacionom turniru za Olimpijske igre. A vratili su se ovenčani slavom, prošli kroz vodeni luk na aerodromu, u zgradi je bilo malo mesta za sve one koji su želeli da im čestitaju, kao i ispred platoa Skupštine Grada Beograda kada su gledali sa pobedničkog balkona. Zlato iz Pariza zasjalo je tada punim sjajem, danima se pričalo o odbojkašima, o njihovoj lepršavoj igri, samopouzdanju koje su imali i kako odavno nisu bili toliko moćni. A zaslužili su svako slovo, svaki trenutak slave.

Najbolji ženski tim – odbojkaška reprezentacija Unazad nekoliko godina, skoro posle svakog povratka u Srbiju, plave dame na znaju gde će pre da pokažu nove medalje. Boravak na balkonu im je nešto slično onom kada izađu na svoj, kućni, jer koliko su puta bile, znaju možda i žmureći da se popnu. Ovog puta je razlog bio spektakularna završnica finala Evropskog šampionata i odbrana dve godine ranije osvojenog zlata. Način na koji im je to opet uspelo je bio prilično ubedljiv, a podatak da su više od četiri godine nepobedive u Evropi, dovoljno govori. Uz sve to, prošetale su ze kroz kvalifikacije za Tokio, gde se već sada očekuje uspeh posle kog bi i jedanaesti put osvojile prestižno priznanje Olimpijskog komiteta Srbije i rekord koji već sada drže uvećali.

www.odbojka-volleyball.com

Najbolji trener Slobodan Kovač Čekao je svoju priliku, bio strpljiv i za to je nagrađen. Na mesto selektora reprezentacije postavljen je tri nedelje pre početka Evropskog šampionata. Čini se da je u tih 20 – tak dana priprema i slično toliko na samom Prvenstvu Evrope na njih preneo sve ono dobro što ga je krasilo i kao igrača i od kad se bavi trenerskim poslom. Da je rekao igračima da treba da se popnu na Mesec, poslušali bi ga. Srećom, rekao im je da kao najbolji treba da osvoje zlato. I oni su to učinili. A on je napravio potez svih takmičenja, kada im se poklonio u znak zahvalnosti i poverenja. I njemu se poklonila Evropa, proglasivši ga najboljim trenerom Starog kontinenta.

Najbolja sportistkinja – Tijana Bošković Iz godine u godinu pomera granice u broju trofeja, u uzastopnim ličnim priznanjima, broju poena i ko zna koliko još „disciplina“. Sa nepune 23 godine, već je trostruki uzastopni osvajač nagrade za najbolju odbojkašicu Evrope, a pre toga nikom nije pošlo za rukom da se raduje ni dva puta. Gde god igra, a reprezentacija ili klub za koji igra, osvoje nešto, neminovnost je da Tijana Bošković bar još jednom izađe na postolje sama što znači još jedno individualno priznanje. Ove godine je predvodila reprezentaciju Srbije do novog zlata na Evropskom prvenstvu, ali i do plasmana na još jedne Olimpijske igre. A tek treba da pokaze klasu u Tokiju.


30

intervju

SLOBODAN KOVAČ JEDNOSTAVNO NIJE OSTAVIO DILEMU CEV – U KADA JE U PITANJU IZBOR NAJBOLJEG TRENERA

Iza|e{ na te

{ i d e b o p i N

ekako nije bilo poznavaoca odbojke, pa makar to bilo i sa skromnijim znanjem, koji nije mogao bar da nasluti da će najbolji trener Evrope u 2019. godini biti Slobodan Kovač. Selektor Srbije jednostavno nije dao žiriju Evropske odbojkaške konfederacije da ima bilo kakvu dilemu, već je osvajanjem jednog klupskog (Čelendž kup sa Belogorjem) i jednog (najvrednijeg) reprezentativnog trofeja ostvario rezultate koji su ga jednostavno promovisali u laureata.

www.odbojka-volleyball.com

Nekako je i pravi primer onoga da treba uvek biti spreman, čvrsto se uhvatiti u koštac sa situacijom i dati sve od sebe. Uz to, pored zananja treba imati još neke odsobine, treba verovati u ono što se radi, pa kao plod svega dođu dani slave, koji u slučaju Slobodana Kovača traju. I traju... n Šta za tebe znači biti zvanično najbolji trener Starog kontinenta? – Najpre, lična satisfakcija, da to što radim ima smisla, da ga radim na nekom nivou i da nisam pogrešio. Biti najbolji trener Evrope, gde se igra najbolja odbojka na svetu je velika stvar. Jer, radio sam i do sada dobro, ali su sjajni momci koji su

usrećili naš narod osvajanjem zlatne medalje, doneli i meni nešto posebno. Jer jedni bez drugih ne možemo. Njihov odnos prema radu, ponašanje na terenu i van njega. Naravno, ne smem i ne želim da zaboravim i one ljude sa kojima sam sarađivao u Belogorju. n Koliko je vremena bilo potrebno da se „skuje“ plan za zlato u Parizu? – Sa jedne strane malo, jer smo se okupili i počeli sa zajedničkim radom tri nedelje pre početka Evropskog prvenstva. Sa druge strane, ja sam trener, moj posao je da pratim odbojkaška zbivanja, a pošto sam Srbin, naravno da gledam sve utakmice


31

BUDUĆNOST

eren naših klubova i reprezentacija sa posebnom pažnjom. U tim situacijama uvek razmišljam šta bih bolje uradio, šta bih promenio, koje su greške koje bih smanjio... Jednostavno to je profesionalna deformacija. I onda kad dođeš u situaciju da dobiješ priliku da budeš selektor, gledaš da sve to uočeno iskoristiš na najbolji način. Mi smo uz to najbolji, morali da dodamo i – najbrži način, jer ponavljam, imali smo malo vremena. Trebalo je prilagoditi mnogo stvari, prilazak igračima, odnos, način rada, intenzitet treninga... Radi se ipak kako ja kažem, ali uspostavili smo balans, sjajnu komunikaciju i došao je rezultat. Naravno, trebalo je i sreće, da se sve to uklopi. Sve smo radili u hodu, vreme nam je bilo protivnik, ali što je ono odmicalo, sve više smo znali da možemo mnogo. I na kraju je svako dao ono najbolje od sebe, a za ceo tim, i desilo se to, zlato... n Koja je bila najteža utakmica na Evropskom šampionatu?

Poklonio sam se igračima jer su mi omogućili da osvojim titulu šampiona Evrope, a na naklon predsednika i tu čast, bio sam zapanjen – Pa ta Francuska u polufinalu. Mada, ne smemo da zaboravimo ni Ukrajince, utakmicu pre, koji su igrali sjajno, nisu imali šta da izgube i pravili su nam velike probleme. A tada do izražaja dolazi individualni kvalitet, koji smo mi imali i dobili smo ih. A Francuska... Pa oni igraju jako dobro tehnički, a naša selekcija se sa takvim rivalima malo teže snalazi.Teško je bilo, prepune tribine, svi su ih već videli u finalu, na pobedničkom postolju. A da je tako govori i suđenje. Ali da nije bilo „čelendža“, ne bi sada pričali

n Kakva je perspektiva srpske muške odbojke? – Kao nacija smo talentovani, u to nema sumnje. Da li ćemo imati talentovane generacije ili ćemo iz svake generacije imati po jednog ili više vrhunskih igrača, to je već teže pitanje. Da li može bolje, sigurno da može. Da li postoje uslovi, ne znam šta bih rekao posle ovog što se desilo sa dvoranom „Impuls“, koja je bila odbojkaško mesto. Rekao sam jednom prilikom, da je moja generacija imala „Impuls“, bili bi šampioni galaksije. Ljudi iz Saveza se trude, verujem da će krenuti uskoro da se pravi taj odbojkaški centar, jer svi u svetu koji imaju tako nešto, već ubiraju plodove svog rada. Turska ženska odbojka je najblji primer. Mislim da treba iskoristiti momenat koji još traje, kako bi što više muške dece izabralo odbojku kao sport kojim žele da se bave. I ako se to desilo posle Pariza, ako je nekoliko klinaca zbog nas počelo da trenira odbojku, gledajući u ovim momcima neke idole, onda je to uspeh sličan zlatoj medalji. ni o zlatnoj medalji, o peharu, ni o najboljem treneru Evrope, o još mnogo stvari. Ali kada posle svega pobediš, kada pobediš jednog domaćina, Belgiju, pred prepunim tribinama, pa drugog Francusku, u istim uslovima, pa i trećeg Sloveniju, jer je u Parizu bilo više od deset hiljada njihovih navijača, onda zlatna medalja ima još veći sjaj. n Šta si rekao igračima pre, a šta posle utakmice polufinala sa Francuskom? – Kao prvo, moram da kažem da od kada sam došao u reprezentaciju, moram da pazim šta pričam, da to nešto ne bi bilo predmet šale i komentara na njihovoj grupi gde se dopisuju međusobno. Tu je „vođa“ Aleksandar Atanasijević. On zna da vrlo često posle ponavljanja svih obaveza volim da kažem – „Šta sad? Izađeš na teren i pobediš“. Pred Francuze sam u svlačionici sa momcima još jednom prošao sve do detalja, i zaključio: „I šta je najvažnije, Bato“... On je kao iz topa rekao – „Izađeš na teren i pobediš“. Tako je i bilo. A posle utakmice koliko se

PORODICA n U porodici Kovač se o odbojci priča „minimum“ 24 časa dnevno. Supruga Tanja i sin Davide su najboljem treneru Evrope velika podrška. – Ova nagrada je i njihovo delo. Jedni drugima smo oslonac u životu, porodica, najbolji prijatelji, sve. Razumemo se u najkraćem momentu, do najsitnijih detalj. Teško da bih u bilo čemu uspeo da nije njih. Zato je ovo zajednički uspeh.

www.odbojka-volleyball.com


32 sećam, da još nismo završili posao i da ne bi valjalo da se zaustavimo ovde, a došli smo po zlato. n Šta si im rekao pred finale? – Samo istinu. A to je da su oni najbolji, da smo došli na korak od onoga zašto smo tu, da je sad momenat kada treba osvojiti zlato. Da su Slovenci kvalitetni, jer su izbacili Ruse i Poljake, ali da mi nismo ni Poljaci ni Rusi, već Srbi i da – izađu na teren i pobede. A u sebi sam još mislio „Zamisli pobede

EDUKACIJA n Kako obučavati mlade trenere? – Njihova edukacija se mora podići na viši nivo, mora da se zna ko radi sa mladima. Znam da finansije baš i ne dozvoljavaju, ali moraju da ulažu u sebe. Onima koji se zaista posvete i koji zaista vrede, njima će se to svakako jednog dana vratiti. Treba neko da pokaže mladima šta i kako da rade. Naši svi treninzi su otvorenog tipa, svako može da dođe i gleda, da beleži tokom treninga i pita posle. Ali retki su bili zaintersovani. Znam da je i Zoran Terzić imao slično mišljenje. Očigledno je da mnogi misle da znaju najbolje i da se preko prepotentnosti ne može.

BERLIN n Prvi izazov u Novoj godini je ogroman, kvalifikacioni turnir za Olimpijske igre. Osam selekcija, šest dana, pet utakmica, samo prvi putuje u Tokio. – Prvo da kažem da ako neko misli da je svima isto, da se vara. Nije tako, jer se prema nama ponašaju u najmanju ruku nekorektno. Posle ko zna koliko promena termina igranja, namestili su tako da mi sva tri meča igramo u ranim popodnevnim satima, od 14 časova. To znači da ta tri dana nećemo moći da treniramo, jedino mi. Ako uzmemo kvalitet protivnika, pa sistem takmičenja koji nije onakav u kakvom su režimu svi igrači sada, ovo je dodatni teg samo našoj reprezentaciji. Ali, ako smo 20 dana postali prvaci Evrope, onda ćemo valjda i za šest dana da se kvalifikujemo na Olimpijske igre.

MOGAO JE I TERZIĆ n Da li je na bini u Sofiji bilo mesta i za Zorana Terzića? – Naravno, i očekivao sam da će on biti proglašen za najboljeg u konkurenciji trenera ženskih timova, što on i jeste. Ali ne znam po kom kriterijumu nije dobio zasluženu nagradu.

www.odbojka-volleyball.com

me Slovenci, pa kažu kako su bili u pravu što im više nisam slektor“. Nisam smeo to sebi da dozvolim. n Da li si tokom svih dana prvenstva Evrope, bar jednom pomislio da nećete osvojiti zlato? – Ne sećam se, ali znam da sam od prvog momenta verovao u svoj rad, u svoje saradnike i u momke koje sam tranirao. Kad god sam prolazio pored pehara, koji je bio izložen, u prolazu sam ga pomazio. Znao sam da mnogo toga treba do finala, da je svaka utakmica priča za sebe, da se do zlata ide korak po korak, da svakim danom treba biti sve bolji. I onda sam taj pehar zagrlio mnogo čvršće. n Koliko je u uspeh utkan stručni štab? – Od prvog trenutka sam verovao u njih i od prvog momenta smo radili besprekorno. Zato im se još jednom prilikom zahvaljujem na svemu što su dali i čega su se odrekli u tih nekoliko nedelja. Verujem da im nije bilo lako, ali da im je zlatna medalja satisfakcija. Oni su bili pravi ljudi, znao sam to. Iako su neki sumnjali u njih, što je bilo jako nekorektno, dokazali su svoju veličinu i utkali sebe u veliki uspeh. n Zašto si se poklonio igračima i kada si odlučio da to uradiš? – Odlučio sam to dok smo u tunelu čekali da počne ceremonija dodele medalja. A razlog je taj što su mi omogućili da osvojim titulu. Meni, njima, našem narodu, celoj Srbiji... n Kako se oseća čovek kada mu se pokloni predsednik? – Bio sam zapanjen, najblaže rečeno. Ko bi se tome nadao. A kada se tako nešto desi, onda shvatiš još više šta si uradio. I budeš ponosan na sebe i sve oko sebe, još više. n Da li mogu da se porede Sidnej 2000. i Pariz 2019? – Mogu samo po tome što je ono bio vrhunac moje igračke karijere, a ovo je, nadam se samo za sada, vrhunac moje trenerske karijere. Što se drugih stvari tiče, pa i ne baš. Moram da napomenem da sam posle finala u Parizu video neke ljude koje nisam dugo, koji su sišli da mi čestitaju. Nismo se mnogo zadržavali, vrlo brzo sam bio u hotelu, u sobi. Toliko emotivno i fizički istrošen, da sam se čak i sa suprugom video tek ujutru. n Šta ti je prolazilo kroz glavu kada si prvi put posle finala ostao sam? – Kako smo napravili super stvar, verovatno sam bio nasmejan, nisam se gledao. Kako sam samo dva meseca pre toga bio u Grčkoj na moru, bez kluba, kako sam odmarao, sunčao se i pecao, a sada sam osvojio Evropsko prvenstvo. Sećem se

Pred finale sam i rekao da su Slovenci kvalitetni, jer su izbacili Ruse i Poljake, ali da mi nismo ni Poljaci ni Rusi, već Srbi. A u sebi sam još mislio - „Zamisli pobede me Slovenci“ da sam u jednom momentu skoro pa glasno izgovorio – „Čoveče, da li je moguće“. n Da li je, pre poslednjeg poena u finalu, bilo trenutaka kada si pomislio „To je to, bićemo šampioni Evrope“? – Kad tako nešto krene da se „vrzma“ po glavi, gledam da istog momenta skrenem misli. Ne kažem da u finalu nisam par puta pre Petrićevog servisa pomislio na tako nešto, ali mnogi znaju koliko su sportisti sujeverni. Desilo mi se jednom kada sam vodio Peruđu protiv Modene u Super kupu, da u taj breku vodimo 9:3 i 10:5 i već smo videli kako dižemo pehar „do pola“. Trebalo je samo još toliko, a ispostavilo se da smo ga „ispustili“. Tako da... n Kada bi imao mogućnost da dovedeš u našu reprezentaciju nekog igrača iz neke druge selekcije, ko bi to bio? – Nisam od onih koji vole ono „tuđe – slađe“. Svi znaju da i u klubovima volim da imam, ako je moguće, što je više naših igrača. Ni jednom protivničkom treneru nisam pozavideo što ima nekog igrača. Ja imam ove „moje“ koje imam, oni su za mene najbolji na svetu. A i ne samo za mene. Medalje i rezultati govore. Iste te medalje i isti ti rezultati, koji su plod zajedničke saradnje, promovisali su Slobodana Kovača u najboljeg trenera Evrope. I sve će, bar što se njega tiče, i dalje biti isto.


34

intervju

PRIZNANJE ZA NAJBOLJEG IGRAČA GODINE U EVROPI, KONAČNO STIGLO U RUKE UROŠA KOVAČEVIĆA

To je taj ose K

valiteti Uroša Kovačevića, poznati su široj odbojkaškoj javnosti već desetak godina. Izgleda da je bilo potrebno upravo toliko vremena da se sve kockice poslože, da neko ko je bio ili pravi čovek ili na pravom mestu ili u pravo vreme, a vrlo često i u samo dva od momenutih segmenata, konačno objedini sve što je potrebno i dobije ono što mu pripada. Nekako je unazad godinu – dve sve vodilo ka tome da će posle nekoliko „prolaznih“, konačno dobiti i ona prava, najlaskavija priznanja. I usledila su, najpre MVP Evropskog šampionata, posle koga se nekaklo logično „prislonilo“ i ono za najboljeg igrača Starog kontinenta za 2019.

www.odbojka-volleyball.com

Dečački osmeh ispod brade bio je možda najbolji pokazatelj kada se te večeri u Sofiji na kratko obratio prisutnima i zahvalio svima koji su na bilo koji način dali doprinos njegovoj, videlo se to, velikoj radosti. n Kako tebi deluje – Uroš Kovačević, najbolji igrač Evrope? – Sjajna stvar i jako sam ponosan i zadovoljan. Da

me je neko pre tri meseca pitao, rekao bih da nije loše, jer mi je klupska sezona stvarno bila odlična, ali nedostajalo je i ono što je potrebno da budem kompletno zadovoljan, a to je reprezentacija. Desio se onaj Bari, ne poraz kao poraz od Italijana, nego kako smo izgledali na terenu. Danas mogu da kažem da je to baš taj osećaj, da sam ispunjen, i najiskrenije hvala svima koji su uticali da se ovako osećam.

Boba nam je ukazao ogromno poverenje, vratio samopouzdanje, a kada je tako, onda igraču ostaje da uradi sve za njega


35

A ZA TROFEJ, BAR VEČERA n Zlato iz Pariza se slavilo nekoliko dana, a onda se društvo razišlo po klubovima. U međuvremenu se „stiglo“ priznanje CEV – a. Hoće li biti vremena da se i ono proslavi sa zaslužnima za to? – Iskreno se nadam, mada imamo vrlo malo vremena za pripreme do početka Kvalifikacija za Tokio. Verujem da ću moći bar večeru da častim.

BEZ PRIČE O BLOKU n Da li si imao prilike da sa Ervinom Ngapeom popričaš bar malo o onom bloku jednom rukom? – Nismo se videli od tada, sticajem okolnosti na duže, samo u prolazu, ali to nismo pominjali. Mi smo dobri prijatelji, znamo se dugo, ali kada se vidimo, odbojka najčešće nije tema naših razgovora.

MINI EP U BERLINU n Par dana priprema u staroj i par treninga u Novoj godini imaće na raspolaganju šampioni Evrope pred kvalifikacije za Olimpijske igre u Berlinu. – Pre bih rekao da je to mini Prvenstvo Evrope na kome opet treba biti prvi. Nadamo se da ćemo biti zdravi, da ćemo dobro raditi i nadamo se najboljem. Nas par je bilo na Olimpijskim igrama, ali msilim da nam je to i dalje san. Naročito što bi to bilo sada „generacijski“.

e}aj

n Kakav je osećaj biti na Gala večeri CEV, gde su mnoge velike odbojkaške ličnosti, a znaš da su svi oni došli delom i da bi tebe pozdravili i uputili ti aplauz? – Sve je bilo sjajno i glamurozno, od samog holeta, organizacije, ljudi koji su gledali da nam ništa ne fali ni jednog momenta. Naravno, odbojkaški krem i neki ljudi koje odavno nisam video, na primer Ivan Miljković, Vlado Nikolov... Mnogo čestitki sam dobio, od znanih i neznanih i svakako da tako nešto prija. n Da li si ti vođa ove generacije? – Na to pitanje verovatno odgovor ima trener,

nije moje da razmišljam o tome. Štaviše, naša reprezentacija je sastavljena od mnoštva igrača koji su nosioci igre u klubovima u kojima igraju, tako da svako može da ima ulogu vođe. Mislim da mi jako lepo funkcionišemo već godinama, tako, kao jednaki. n Koji je meč bio najteži na Evropskom prvenstvu? – Mislim da je onaj sa Ukrajinom imao neku posebnu težinu, jer smo bili apsolutni favoriti, a oni su igrali sjajno. Da smo izgubili i ispali, niko nam ne bi pomogao. I onaj sa Slovencima, gde su nas već pre utakmice svi postavili na najviši stepenik pobedničkog postolja, a zna se da se takve utakmice često najteže dobijaju. I oni su igrali dobro, taj prvi set. Posle je sve došlo na svoje. To su bili mečevi koje jednostavno nismo smeli da izgubimo. Što se Francuza tiče, izgubiti od njih u polufinalu, na njihovom terenu pred punim tribinama, i ne bi bilo toliko strašno. Ali gledali smo sve sa druge strane, one pobedničke, zato smo i postali prvaci. n Šta se to desilo u te tri nedelje, od početka priprema, pa do odlaska na Evropsko prvenstvo, pa i same igre u Belgiji i Francuskoj? – Svaka promena trenera znači da igrač mora ponovo da se dokazuje i to još više. Boba nam je dao vetar u leđa, od prvog momenta nam je govorio da smo najbolji i da je sada momenat da to i dokažemo. Ulio nam je toliko samopouzdanja, vratio nam je veru u sebe, koju smo posle Barija malo počeli da gubimo. Na svakom treningu smo po nekoliko puta podsećani da smo najbolji. n Na pitanje „kako je ukrotio Uroša Kovačevića“ Slobodan Kovač je rekao kako nije imao nikakve potrebe za tim i kako je „Uroš Kovačević divan momak i o njemu samo u superlativu“. I na dodeli nagrade si se njemu javno zahvalio. – Ne znam još uvek odakle je krenula ta priča da ne volim da treniram, jer da neko pita sve moje trenere i selektore, niko to ne bi rekao. Što se Bobe tiče, on me poznaje, igrao sam mnogo puta protiv ekipa u kojima je bio trener, ali nikad nismo radili zajedno. Ponavljam, on nam je izneo svoja očekivanja i ukazao veliko poverenje. Kad je tako, onda

Ne znam još uvek odakle je krenula ta priča da ne volim da treniram, jer da neko pita sve moje trenere i selektore, niko to ne bi rekao igraču ne preostaje ništa drugo nego da daje sve za njega. Imao je „sluha“ da sačeka nekad, da igrač proigra. Zato mu se na taj način i vratilo. I kažem, meni je čast da igram u njegovom timu. n Koliko te inspirišu prepune tribine, ali protivničkih navijača? – Veliki broj ljudi inspiriše uvek, jer bolje igrati i pred protivničkim najvijačima, nego pred praznim tribinama. Mi smo na ovom Evropskom prvenstvu igrali protiv dva domaćina, Belgije i Francuske, ali i Slovenije, koja je bila kao domaćin u finalu. Koliko sam bio inspirisan time... Mislim da se videlo na terenu. n U 2019. godini dobio si četiri lična priznanja. Pored pomenuta dva, još dva, za najbolje ocenjenog igrača lige u Italiji i za najboljeg igrača finala Kupa CEV koje si osvojio sa Trentinom. Hoće li uskoro morati da se širi prostorija gde su izložene nagrade? – Za to su zaduženi roditelji, oni vode računa o medaljama i trofejima. Meni su nekako više draže ove kolektivne nagrade. Neću da lažem, lepo je dobiti individualna priznanja, i žudim za njima uvek, ali prioritet je kolektivni uspeh, naročito reprezentacije. I onda ko god da bude najbolji, neće mi smetati. Nikom nije smetalo ni kada je Uroš Kovačević proglašen za najboljeg. Dokazao je mnogima koji su sumnjali u njega na bilo koji način. Pokazao je ozbiljnost, lucidnost, želju, volju, znao je da proslavi svaku radost na spektakularan način. A i da se na kraju nasmeje, onako, skoro pa dečački, najspontanije moguće.

www.odbojka-volleyball.com


36

KOREKTOR SRPSKE REPREZENTACIJE PO TREĆI PUT ZA REDOM IZABRANA ZA PRVU DAMU EVROPE

Tijanin het – trik T

eško da će u skorije vreme neko sa nepune 23 godine iza sebe imati sve ono što je u dosadašnjoj karijeri pošlo za rukom Tijani Bošković. Iz godine u godinu, pored njenog imena je sve više i pojedinačnih priznanja, kao i medalja sa najvećih klupskih i reprezentativnih takmičenja, u koje je ona ugradila ogroman deo. Tako je bilo i u godini na izmaku. Naše devojke su se opet okitile zlatom na Evrop-

www.odbojka-volleyball.com

skom prvenstvu, tačnije, odbranile su odličje istog sjaja od pre dve godine. Igre u Ankari bile su nezaboravne, kao i finale. I vrlo često se dešava da ne samo protivnkici, i ne samo svi u dvorani, već svi oni koji gledaju, ali i ne gledaju utakmicu, znaju da će Tijana Bošković dobiti loptu u napadu, ali jednostavno opet svi oni znaju da je velika verovatnoća da će napraviti poen. Ove godine je po treći put od strane Evropske

odbojkaške konfederacije dobila laskavo priznanje – najbolja odbojkašica Starog kontinenta. Niko nije ni jednog momenta sumnjao da će otići u njene ruke. Trofej sam po sebi, sličan kao prethodna dva, ali značenje je bitno. Nikome do sada nije pošlo za rukom, od kada se priznanje dodeljuje, da ga osvoji ni dva puta, a kamo li dva puta za redom, a srpska odbojkašica je napravila, fudbalskim žargonom rečeno – het trik. Tri uzastopna trofeja su otišla njoj u ruke. - Drago mi je što sam konačno tu, da primim trofej lično, jer u prethodna dva navrata sam bila sprečena. Zahvalna sam svima koji su bar malo zaslužni što se nalazim ovde i osećam počastvovano, mojoj porodici, saigračicama, trenerima, prijateljima. Mnogo bolje se snalazi na terenu nego kada se zahvaljuje za mnoge nagrade, a to najbolje znaju njeni protivnici. Svi kojima je Srbija na srcu, raduje se što je ima sa svoje strane mreže. Saigračice takođe. I dalje ima slučajeva da je kao protivnik, jednostavno i idol pojedinim igračicama iz drugih selekcija, mahom onih sa slabim rejtingom. Ne libe se da pitaju, i uvek dobiuju pozitivan odgovor za fotografiju. Jer jednostavno svako voli da je u društvu najboljih. A Tijana Bošković je najbolja.


PEAK JE IME ŠAMPIONA! Šampion se ne postaje slučajno, šampioni se rađaju! Naši najbolji odbojkaši i odbojkašice su u 2019. Godini najpravili vrhunske rezultate i pokorili Evropu, a na njihovim dresovima i opremi stajao je znak šampiona – PEAK! Naše devojke i naši momci, odbojkaški dominatori, šampionke i šampioni kontinenta, ne propuštaju priliku da istaknu da je put do trona lakši i lepši uz najkvalitetniju i najudobniju opremu PEAK, koja im omogućava da u potpunosti iskoriste sav igrački i sportski potencijal i pobeđuju. PEAK je ime šampiona!

FOTO:CEV

FOTO:CEV

Posetite našu prodavnicu - Cara Nikolaja II 59, 11000 Beograd, Vračar

On-line shop - www.peaksport.rs

Telefon: 060/351-27-43 - E-mail: info@peaksport.rs - Instagram: #peaksportsrbija - Facebook: @peaksportsrbija - Youtube: peaksportsrbija oss casopis.indd 1

12/19/2019 11:28:55 AM


38

ČELNICI ODBOJKAŠKOG SAVEZA SRBIJE IZ GODINE U GODINU SE SVE VIŠE PON

Svaki uspeh o

D

a se zvanično bira najbolji odbojkaški Savez, samo na osnovu rezultata, koji su ipak najveće merilo uspeha, sasvim je sigurno da bi na čelu bila Srbija. Kada bi se u Srbiji birao nacionalni Savez koji trenutno najviše doprinosi rezultatima da se ime naše zemlje čuje širom planete, nema sumnje da bi to bila kuća odbojke. Sigurno je da bi tri reči, Odbojkaški savez Srbije, na tim nivoima, mogle da konkurišu sa tri koje na globalnom nivou nemaju premca – Made in Kina. U prostorije na Terazijama 35 tokom godine na izmaku, ušla su dva pehara, nikad veća, nikad teža. Što neko reče, „da su ljudi iz CEV – a znali da će oba trofeja završiti na jednom mestu, sigurno bi ih napravili mnogo manje“. Iako imaju razloga da se hvale, da uživaju u uspesima, čelnici Odbojkaškog saveza Srbije, predsednik Zoran Gajić i generalni sekretar Ivan Knežević, ne da ne rade to, već odavno prave nove planove, koji bi u dogledno vreme omogućili nove velike radosti. Od momenta kada su kao rukovodioci ušli u kancelarije na gore pomenutoj adresi, prošlo je malo više od tri godine. Iz godine u godinu stižu novi rezultati. n Čeka se ono najbitnije, pa stoga, dokle se stiglo sa izgradnjom Nacionalnog odbojkaškog centra? ZG: - Opet se vraćamo na staru lokaciju, Tošin bunar, levo pored auto puta za Novi Sad. Imamo obećanje sa najvišeg nivoa, od strane predsednika Srbije, koji će lično da se zauzme oko praćenja rešenja imovinsko – pravnih odnosa vezano za zemljište na kom treba da počne gradnja. Verujem da će ta procedura da se završi u najskorijem roku i da ćemo već na proleće moći da počnemo sa gradnjom. Mi već radimo sa arhitektama na idejnom projektu, biće to sjajan objekat. Sjajno izgleda i nadamo se da će sve biti kako je rečeno. n Za to vreme, ostala je stabilnost sponzorskih ugovora, od kojih velika većina još uvek ima značenje, neki su produženi, a bilo je i novih u 2019. Koliko je teško opstati na takvom tržištu? IK: - Realno, rezultati su ti koji nas održavaju u žiži interesovanja. Generalno, naš najveći sponzor je država Srbija, preko Vlade, Ministarstva omladine i sporta i Olimpijskog komiteta. Tu spada i Banka Poštanska štedionica, koja je prepoznala da smo mi najbolji promoteri Srbije i tako smo ušli u priču i prvobitan ugovor već obnavljali dva puta.

www.odbojka-volleyball.com

Imamo obećanje sa najvišeg nivoa, od strane predsednika Srbije, koji će lično da se zauzme oko praćenja rešenja imovinsko – pravnih odnosa vezano za zemljište na kom treba da počne gradnja Nacionalnog odbojkaškog centra


NOSE VELIKIM USPESIMA NACIONALNIH SELEKCIJA

obavezuje

ZLATNI UMESTO ZLATNOG n Da li je u proteklom periodu najteža odluka bila da se sa mesta selektora muške selekcije smeni jedan zlatni momak, Nikola Grbić, a na njegovo mesto dovede drugi, Slobodan Kovač? ZG: – Sigurno da to nije bila ni malo laka odluka, bilo je jako teško. Ali jednostavno, moralo je tako da se desi. Ispalo je na kraju dobro i to je najvažnije.

REGIONALNA LIGA – VELIKA BRIGA n Da li postoji šansa da se posle košarke, rukometa i vaterpola, i odbojka dobije regionalnu ligu? – Iskreno, nisam razmišljao na tu temu, ali jasno je da ukoliko bi ona postojala, moraju da se obezbede neki uslovi. Prvo da Evropska odbojkaška konfederacija dozvoli da pobednik ide direktno u Ligu šampiona, a drugo da se nađe sponzor koji će dati par miliona evra za osnovne troškove koji podrazumevaju put, smeštaj i sudijske takse... Pošto ne može da se desi ni jedno ni drugo, daleko je realizacija: Ali nedavno sam predložio nešto drugo, a to je da se pred početak sezone organizuju turniri, kao neka vrsta provera, na kojima će igrati najbolji klubovi iz regiona. Recimo neka se to zove kao „otvoreno prvenstvo“ neke zemlje. Da vidimo kako će da reaguje publika, a troškove bi svako platio, kao kada idu da igraju prijateljske utakmice, što bi ovo u krajnjem slučaju i bilo.

Novi, potpisan početkom 2019. važi četiri godine i sada smo potpuno mirni kada je funkcionisanje u pitanju. Možemo da obezbedimo našim igračima i igračicama vrhunske uslove za rad, onakve kakve imaju i u velikim klubovima širom sveta gde igraju. Jedini ugovor koji je istekao je onaj dvogodišnji sa Auto kućom „Čačak“, ali smo ga obnovili

nedavno. Potpisali smo vodu „Ganten“ na šest godina, zatim smo posle dve godine od prvog četvorogodišnjeg ugovora sa kompanijom „Pik“, potpisali na još četiri, „Lukoil“ važi još dve, Mivela još jednu... Naša logika poslovanja zasniva se da sponzori ne budu samo oni koji će da daju novac. Želimo da uđu maksimalno u naš sistem, da vide kako

funkcionišemo, da putuju na takmičenja, da se upoznaju i druže sa igračima. Težimo ka prijateljskom, šta više familijarnom odnosu, da što više njih bude deo odbojke. Zato oni žele da produže ugovore sa nama, a zahvaljujući tome i naši rezultati u poslednje tri godine su stvarno neverovatni. n Šta je bilo dobro u 2019. a šta je to što treba popraviti u narednoj godini? IK: – Dobro je to što smo postali dvostruki šampioni Evrope, što smo Srbiji darivali mnogo radosti i dva velika pehara. Osim toga, nastavili smo sa testiranjem mladih igrača i igračica, sve sa ciljem pravljenja novih šampiona i generacija pobednika. Kada smo najbolji, da bi opstali gde jesmo, moramo da radimo još više. Testirali smo preko 1500 devojčica i preko 500 dečaka, obišli preko 30 gradova Srbije i Republike Srpske, svi su oni u bazi podataka, pratiće se njihov razvoj, oni najtalentovaniji će već u vreme raspusta da budu prvi put okuplkjeni kao

www.odbojka-volleyball.com


40

Naš najveći sponzor je država Srbija, preko Vlade, Ministarstva omladine i sporta i Olimpijskog komiteta. Tu spada i Banka Poštanska štedionica, koja je prepoznala da smo mi najbolji promoteri Srbije pionirska selekcija. Što se tiče stvari koje nisu valjale, možda su to plasmani mlađih selekcija, ali moram da napomenem da je trenutni stav, sa kojim su upoznati svi selektori mlađih kategorija, da medalje i plasmani nisu toloiko bitni, koliko da se prave novi olimpijski šampioni. Naravno, cilj je učestvovanje na svim velikim takmičenjima, sticanje iskustva, ali su nam budući šampioni prevashodni cilj. ZG: - Nadovezao bih se na ovu priču. Pravi rezultat rada u mlađim selekcijama je koliko postane seniorskih reprezentativaca. To je

www.odbojka-volleyball.com

primarno. Kod muškaraca imamo problem, jer dečaci uzrasta 15 do 18 godinaimaju mali obim rada u klubovima, svega tri – četiri puta nedeljno, ukupno oko šest sati. Njihovi vršnjaci po Evripi treniraju i do 20 časova nedeljno, pa zato ne možemo da pričamo o rezultatima u tom uzrastu, čak možda i da će neko postati igrač vrhunske kategorije. Klubovi moraju da idu u korak sa vremenom, sa savremenim zbivanjima, da već kadetima obezbede dva treninga dnevno, što pokušava Vojvodina kod nas. Kod devojaka je bolja situacija, ali ne jer je ovaj problem rešen, već

SPROVOĐENJE ZAKONA Kada se govori o sponzorima, Zoran Gajić ima rešenje. – Smatram da bi najveći sponzor srpskoj odbojci, od najvećeg do najmanjeg kluba, bio – dosledno sprovođenje zakona o sportu. To znači, da niko, po sportskoj grani, ne može da dobije više od 20 odsto ukupnog budžeta. Ako bi se primenilo sve što je zakonodavac rekao, mi i naši klubovi bi procvetali. Jer odbojka je obično među poslednjima, ako ne i poslednja u svim sredinama kada je raspodela sredstava u pitanju. su pionirke, kadetkinje i juniorke priključene radu prvog tima. imaju obim treninga, od desetak nedeljno, imaju i kvalitet rada, mnoge igraju Super ligu i sve to u neku ruku obezbeđuje da možemo u budućnosti da napravimo olimpijske šampionke. Devojčica od 15 – 16 godina ne smeta na treningu seniorki, čak ga i pojačava, a dečak 15 – 18 na treningu seniorske ekipe apsolutno smeta. Kao Odbojkaški savez Srbije tu ne možemo da uradimo ništa, samo klubovimoraju da preuzmu stvari u svoje ruke. n Da li ima šanse da se situacija popravi? ZG: – Kad budemo imali trenažni centar, moći ćemo da okupimo najbolje iz kadetskog i juniorskog uzrasta, da budu zajedno, da nađemo sponzora samo za njih i obezbedimo im dobar rad, kvalitetne trenere i igranje u nekom nižem rangu domaćeg takmičenja. To je naša davnašnja želja. n Kako pomoći klubovima? IK: - Imamo podatke da niko nikada nije toliko pomagao klubove kao što to činimo u poslednjih par godina. Bio nam je cilj da zadržimo to da generalni sponzor, u ovom slučaju Banka Poštanska štedionica, nastavi sa izmirivanjem troškova prema službenim licima, ali smo otišli i par koraka dalje, pa je time obuhvaćeno nekoliko liga. Glavna potvrda dolazi od strane ljudi koji vode klubove i koji ističu da sada imaju motiv da se bore za ulazak u viši rang. Pre im je mnogo novca odlazilo na sudijske i takse delegata. Svake godine podelimo preko 2000 lopti i na taj način velika većina njih ima brigu manje kada su osnovna sredstva za rad u pitanju. Na žalost još uvek nismo rešili pitanje lopti za klubove regionalnih liga, ali radimo na tome intenzivno. n Kada je o klubovima reč, onim uspešnijim, zabrinjavajući je podatak da se samo Vojvodina prijavila za takmičenja u Evropi. Šta tu činiti? ZG: - Vojvodina je napravila veliki uspeh i to je jedan od najvećih uspeha srpskog


41

Imamo podatke da niko nikada nije toliko pomagao klubove kao što to činimo u poslednjih par godina

klupskog sporta u ovoj godini. Bez pomoći stranaca, ali kao organizovan klub uz pomoć grada i brojnih sponzora, napravili su veliki rezultat plasmanom u grupnu fazu Lige šampiona. Glavni zadatak nam je da pomognemo da i ostali igraju u Evropi, jer Srbija kao šampion kontinenta i sveta, ne zaslužuje da nema predstavnike u međunarodnim klupskim takmičenjima. Nadam se da sledeće sezone neće biti odustajanja, da ćemo kao zemlja na taj način skupiti potrebne bodove i da u najskorije vreme nećemo igrati

kvalifikacije za Ligu šampiona. n Kakvi su generalno utisci posle tri godine na čelu Odbojkaškog saveza Srbije, da li je posao onakav kakav ste očekivali? ZG: - Posla ima sto puta više nego što smo mislili i Ivan i ja, evo može i on da potvrdi. Sa strane izgleda sve lagano, ali gde god se otvori neki „fajl“, to se muliplicira u mnogo stvari o kojima treba brinuti i voditi računa. Obišao sam 20 gradonačelnika i posle tih razgovora, budžeti klubova poboljšani su

KO BRIŠE ODBOJKAŠKE LINIJE Prvi čovek srpske odbojke nije mogao da se ne osvrne na neke stvari koje mu stvarno smetaju: - Imamo problem jer recimo u Dvorani „Aleksandar Nikolić“ nema odbojkaških linija. Ista situacija je i u Dvorani „Ranko Žeravica“ na Novom Beogradu. Postojale su linije u maloj dvorani Beogradske arene, ali ih je neko obrisao. Mislim da to nisu dobre stvari. Zato bih i voleo da u Beogradu, ali i drugim gradovima Srbije počnu da se prave odbojkaški centri, a mislim da za to nisu potrebna ogromna ulaganja. Pa da se odbojka u njima igra 24 časa dnevno.

od 20, 50, pa čak i svih sto odsto. To je daleko više od onih taksi za sudije i lopti koje delimo. Očekujemo da klubovi to vrate, muški tako što će da odu u škole i naprave svoje pionirske selekcije i što će u većim gradovima da pruže ruku školama odbojke. Fenomenalna stvar je kada se vidi da u jednoj školici odbojke trenira 500 do 1000 dece, a da bi se podigao kvalitet rada, e to je već na velikim klubovima. Da od sto dece uzmu jedno u svoj klub, usavrše ga i usmere da postane šampion jednog dana. IK: - Imali smo viziju kako želimo da Savez funkcioniše u narednih nekoliko godina i tako smo ušli u kampanju pred izbore. Naravno postojala je baza, sistem koji je napravio Aleksandar Boričić, koji je sjajno vodio srpsku odbojku i gde su rezultati bili vidljivi. Mi smo se trudili da sa novom energijom nastavimo ono što je on radio, a sa druge strane modifikujemo neke stvari i idemo u korak sa vremenom. Uspeli smo da uz pomoć selektora i igrača, napravimo vrhunske rezultate. Na svima nama je sada još veća odgovornost, da pokušamo da trajemo što duže. Stručni štab imamo maksimalno dobar, samo da se još više posvetimo mladima. Da stvorimo sistem rada kao u seniorskim selekcijama i da se to prati. n Bliži se i naredni Evropski šampionat koji će se u ženskoj konkurenciji održati između ostalih i u našoj zemlji, koja će biti organizator i finalnog turnira. Šta se tu dešava? IK: – Baš smo nedavno predsednik Gajić i ja bili u Luksemburgu sa predsednikom CEV – a, Aleksandrom Boričićem i predstavnicima zemalja učesnika. Bio je to prvi radni sastanak na kome smo se upoznali sa nekim stvarima koje su doneli šampionati sa četiri zemlje domaćina. Ali odavno smo poznati kao sjajni organizatori. CEV diktira uslove, mi ih sprovodimo i verujemo da će biti nezaboravno. n Vraćajući se na onu rečenicu da je posla „sto puta više od očekivanog“, da je sada novembar 2016. i da ste sve to znali, da li bi se prihvatili posla? ZG: - Naravno. Trenažni centar je sam po sebi veliki izazov i kada bude gotov, smatraću to većim uspehom od zlatne medalje u Sidneju. Ako je neko zaslužio da ima svoj krov nad glavom, onda... Ma dovoljno je samo da se pogledaju rezultati odbojkaških reprezentacija.

www.odbojka-volleyball.com


42

juniorke

SELEKCIJA KOJA JE IGRALA POSLEDNJU SEZONU U MLAĐIM KATEGORIJAMA, DEFINITIVNO BEZ SREĆE

Srebro a h e t u

kao P

oslednju reprezentativnu sezonu u mlađim kategorijama, generacija odbojkašica rođenih 2000. godine, mada ima i mlađih, iščekivala je sa nestrpljenjem. Želele su da pred prelazak u višu klasu, pokažu da imaju potencijal, ali da su u par navrata, kao kadetkinje recimo, bile bez sreće, jer bi im u suprotnom na grudima zasjala bar jedna medalja. Obaveze su se znale unapred, Balkanijada i Svetsko prvenstvo, kao stvoreno da pokažu sve što znaju. Na žalost, opet im je Fortuna okrenula leđa i trasirala neke druge puteve od onih koji su mogli da budu. Krenimo redom. Sve one devojke koje su zasluživale pažnju, našle su se na spisku Marijane Boričić i na dugim i dobro isplaniranim pripremama svaka od njih je dobila šansu da pokaže koliko ume i šta zna. Spisak je, na žalost, zavisio i od povreda, pa na njemu nisu bile Sara Carić i Katarina Gajević, ali one devojke koje su se spremale za tamičenja čvrsto su bile rešene da igraju i za njih. Generacija koja je dve godine ranije igrala na Svetskom prvenstvu u Argentini, na osnovu viso-

kog plasmana na Evropskom šamoionatu 2018. stekla je pravo da se opet okuša sa najboljima na planeti. Ali pre toga generalna proba je bila na Balkanijadi. Moglo je da se nasluti i pre starta takmičenja da će se u finali naći domaće odbojkašice i naša selekcija. Pre toga je tim Marijane Boričić lako izlazio na kraj protiv onih koji još mnogo treba da rade, a to su najpre u grupi bile Moldavija i Crna Gora, a kasnije u polufinalu i Rumunija. Duel sa domaćinom, pred prepunim tribinama dvorane u Ankari počeo je sjajno. Posle dva seta je sve mirisalo na zlato, ali je onda usledio preokret. Domaće igračice su došle do svoje igre, a naše kao da su se uplašile ubedljive pobede. Sve se okrenulo, kola su krenula nizbrdo, a niko nije znao da povuče kočnicu. Srebrna medalja

jeste sijala na postolju, ali osmeha nije bilo. Nešto ranije, izvučene su grupe za Svetsko prvenstvo koje se igralo u Meksiku. I u njoj, Rusija, Argentina i opet Turska. Ne može se reći da je poraz od Ruskinja bio planiran, ali se pretpostavljalo da su kvalitet, visina, uigranost i snaga na njihovoj strani. Isto kao što se pretpostavilo da će plave juniorke biti uspešnije od Argentinki. Doduše očekivala se lakša pobeda ili bar bez šokantnih momenata. No, bilo kako bilo, naš tim je napravi veliki preokret, slavio u taj breku i tako oskoljene čekale duel sa starim znancem. Znalo se i de je to utakmica koja znači – biti ili ne biti. Pobeda je vodila u osam, poraz u drugu, utešnu polovinu timova. Retko se dešava da dve utakmice istih protivnika budu slično uzbudlji-

Dva meča u kome su Turkinje napravile velike preokrete, uslovila da tim Marijane Boričić ostane bez zlata na Balkanu i plasmana među osam na svetu


43

BALKANIJADA Srbija – Moldavija 3:0 Srbija – Crna Gora 3:0 Polufinale Srbija – Rumunija 3:0 Finale Srbija – Turska 2:3

SVETSKO PRVENSTVO Grupna faza Srbija – Ruisija 1:3 Srbija – Argentina 3:2 Srbija – Turska 2:3 Za plasman Srbija – Egipat 3:0 Srbija – Ruanda 3:0 Srbija – Meksiko 1:3 Srbija – Argentina 3:1 Za deveto mesto Srbija – Meksiko 3:0

SASTAV ve u kratkom periodu. Ali, na žalost, bilo je ne samo tako, već su naše odbojkašice suznih očiju napustile teren. Borile se jesu, dobile su prvi set, prokockale prednost u završnicana drugog i trećeg, stigle potom do taj – breka, ali u njemu nisu imale snage. Umesto velike radosti, nastala je tuga, a trebalo je da se što pre oporave od svega i zaigraju za što bolji plasman u nastavku prvenstva planete. A svi znaju, kada se propusti velika prilika, da motiva često nestaje. Srećom po naše devojke, vrlo brzo su se vratile na pravi put, pa su sav bes iskalile na Egiptu i Ruandi. Poraz od Meksika ih nije obe-

shrabrio, pa su posle novog trijumfa nad Argentinom, opet došle na megdan domaćinu. Sada su znale šta i kako i pobedim i devetim mestom su okončale Svetski šampionat. Rezultat nije nešto čime će se ponositi, trebaće vremena da zaborave sve pehove, ali su ipak uradili dosta za generaciju koja dolazi. Obezbedile su im da se kroz kvalifikacioni turnir koji se igrati u aprilu i maju u Srbiji, a protiv Belgije, Mađarske i jednog kvalifikanta, nađu na leto na Evropskom prvenstvu. Bilo bi lepo da nova generacija naplati dugove prethodnica. Bile bi i jedne i druge zadovoljne.

Ova ovogodišnja takmičenja igralo je samo 12 devojaka, a to su Bojana Gočanin, Isidora Rodić, Vanja Savić, Tara Taubner, Rada Perović, Miljana Glušac, Milica Milunović, Jovana Mirosavljević, Ana Marija Jonjev, Veronika Đokić, Ana Pejičić i Jovana Cvetković. U stručnom štabu su pored Marijane Boričić bili i njeni asistenti Vladimir Medenica i Ivan Bučevac, skaut Aleksandar Cvetković, lekar Mirjana Milivojević i tim menadžer Maja Simanić.

www.odbojka-volleyball.com


44

kadetkinje

MLADE REPREZENTATIVKE KOJE JE SELEKTIRAO JOVO CAK

Taktika Evrope vredna

Potez da se dve godine mlađim devojkama ukaže šansa, kao rezultat donela plasman na kontinentalni šampoionat iz prvog pokušaja

N

ekako po uzoru na brojne generacije pre njih, kada su bili kadetskog uzrasta, tako su i devojke rođene 2004. godine bile rešene da se o njima priča. Generacija koja je u pionirskoj konkurenciji možda mogla i više, koja je svoj talenat možda kasno počela da pokazuje, dočekala je da na prvom koraku

www.odbojka-volleyball.com


45

KOVIĆ, VEĆ POČELE DA SKREĆU PAŽNJU NA SEBE

u borbi sa svojim vršnjakinjama izbori plasman na Evropski šampionat. Jedan od bitnih razloga za tako nešto jeste strategija koju su osmislili i sproveli članovi stručnog štaba u saradnji sa čelnicima Odbojkaškog saveza Srbije. Ona se sastojala u tome da devojke pomenutog godišta u starijoj kategoriji dobiji šansu rani-

je, na takmičenju koje je ocenjeno kao ne toliko bitno u odnosu na ono koje sledi kasnije, Naime, Evropska odbojkaška konfederacija je donela odluku da od ove godine pobednik Balkanskih kvalifikacija ima pravo igranja na najvećoj smotri kadetkinja Starog kontinenta. Odluka je tako pala da na Balkanijadi, koja se igra redovno u avgustu, a u 2019. je domaćin bio Lukavac, umesto generacije 2002./2003. učestvuju devojke rođene godinu dana kasnije. – Nije bilo potrebe da se one devojke opterećuju, pogotovo jer je nekoliko njih već bilo priključeno radu sa juniorskom selekcijom. Sa druge strane, ovim drugim devojkama je bilo potrebno da stiču iskustvo. I ne samo to, već i da kroz poraze napreduju u igri. Da smo u Lukavac otišli sa starijim devojkama, sigurno bi osvojili medalju, možda i zlatnu, ali gledali smo malo više napred. Mnoge je čudilo što nismo osvojili odličje, ali kada smo im objasnili o čemu se radi, sve je bilo jasno – kaže Jovo Caković, dugogodišnji selektor kadetske reprezentacije Srbije. Mogle su već u Bosni i Hercegovini da naprave prvi veći rezultat, jer su imale priliku da u borbi za treće mesto pobede Bugarsku. Nedostalajo je malo, ali svi su pretpostavili da će se to vratiti nekom prilikom kada bude mnogo potrebnije. U jeku sezone, gde par devojaka od 15 godina uveliko nose dresove seniorskih klubova, bilo je potrebno samo nekoliko dana rada da bi se podsetile i još više uvežbale ono što su radile nekoliko meseci ranije. Bile su željne da već u prvom pokušaju izbore plasman na Evropsko prvenstvo, mada nisu bile opterećene, s obzirom da je bilo mogućnosti da se tamo plasiraju i kasnije. Poznato je kakva je atmosfera u Turskoj na velikim takmičenjima, reprezentativnim pogotovo, gde uzrast i nije toliko bitan. Znali su u Balikesiru

REZULTATI BALKANIJADA Srbija – Rumunija 2:3 Srbija – Crna Gora 3:0 Polufinale Srbija – Turska 0:3 Za treće mestro Srbija – Bugarska 2:3

KVALIFIKACIJE ZA EP Srbija – Grčka 3:1 Srbija – Rumunija 3:0 Srbija – Bugarska 3:0 Srbija – Turska 3:0

SASTAV Selektor Jovo Caković je sa svojim stručnim štabom koji su tokom celog leta činili i pomagali kad god to zatreba, a u kom su bili pomoćnici Milan Milošević i Danilo Pajović, fizioterapeut Siniša Mladenović i tim menadžer Maja Simanić, u dve akcije u 2019. godini, računao je na 14 devojaka. To su: Mina Stojanović, Nina Mandović, Jovana Zelenović, Anja Kujundžić, Iva Šućurović, Hena Kurtagić, Ana Jaramazović, Stefana Pakić, Bojana Popović, Ksenija Tomić, Anja Zubić, Aleksandra Uzelac, Una Vajagić i Ivona Lazović. vrednosti plavih devojaka, pa su odlučujući meč ostavili za poslednje kolo. Pre toga su i naša i domaća selekcija bile uspešnije od Grčke, Bugarske i Rumunije. Poslednje dve su savladale srpski tim u Lukavcu, a sada su dobile revanš sa kamatom. Teško da su do te utakmice sa Turkinjama naše devojke igrale i pred pet puta manjom posetom od tih 2500 koliko je došlo i svi su listom navijali da se njihove igračice plasiraju na Evropsko prvenstvo. - Volim ovakve utakmice, tu se vidi ko je od kakvog materijala napravljen. Nema razloga da ne odigramo dobro – pričao je selektor plavih kadetkinja samo par sati pre utakmice. Epilog... Utišano 2500 ljudi, tačnije naterano da aplauzom pozdravi pobednike turnira, kadetsku selekciju Srbije, čestitajući im na velikom uspehu i plasmanu na Evropsko prvenstvo. Radost naših devojaka kojima je možda samo za trenutak prošla kroz glavu Balkanijada u Lukavcu. Aplauz za stručni štab i taktiku koju su spremili, a koja je već u startu dala rezultat. Naravno, i zlatne medalje. I sigurno se niko od njih ovim neće zadovoljiti. To je bio samo prvi korak.

www.odbojka-volleyball.com


46

pionirke

NAJMLAĐA ŽENSKA NACIONALNA SELEKCIJA POLAKO POČELA DA VRAĆA ULOŽENO

Devojčice rođene 2004. godine su prošlogodišnja očekivanja opravdale prvim plasmanom jedne pionirske selekcije na Evropsko prvenstvo

www.odbojka-volleyball.com

Gen n } u d u b P rošlogodišnji naslov „Zatišje pred buru“, najbolja ženska pionirska selekcija je opravdala u potpunosti. Tada su se kroz Balkanijadu zagrevale, a prva medalja, srebrnog sjaja, bila im je i te kakva motivacija da nastave na istom putu. Danas o skoro istim devojkama, bar njihovom većem broju, govori se i u tekstu koji se odnosi na uspeh kadetske selekcije, jer su godinu vrlo uspešno okončale i u tom uzrastu, gde im tek sledi dokazivanje. Znajući da devojčice rođene 2004. godine imaju perspektivu, ljudi iz Odbojkaškog saveza Srbije su

im, ne pomogli, već samo dali vetar u leđa organizacijom kvalifikacionog turnira za odlazak na Evropsko prvenstvo, i one nisu propustile priliku. Najpre su se dobro pripremale u Obrenovcu, pa provele i nekoliko zajedničkih dana pre samog takmičenja, koje su dočekale spremne. Dve vrlo lake pobede nad Kiprom i Grčkom, pa jedna za nijansu teža u susretu sa Mađaricama, značile su ogromnu radost u saznanju da će se po prvi put naći na jednom velikom takmičenju. Kakva je to radost bila, pa se dvoranom na Ubu razvilo kolo u kome su učestvovale sve selekcije, potom sirtaki, a sve je završeno masovnim zagrljajima svih učesnica. Kako bi što bolje dočekeli i taj izazov, bile su pozvane na tradicionalni Majski turnir, gde su se prvi put okušale u starijoj konkurenciji. Nisu stigle mnogo visoko, ali su nagovestile da će u budućnosti napraviti nešto. Onda se, posle pauze da se odmore i završe uspešno još sa nekim bitnim stvarima, školskim obavezama, krenulo sa pripremama za Evropski šampionat. Trebalo je u Italiju i Hrvatsku otići spreman, predstaviti se na način kakav dolikuje svakom timu koji dolazi iz zemlje svetskih šampionki. Napravljen je opsežan plan, nije smelo da se oskudeva u bilo čemu, pa su spojene sve aktivnosti. Prva, pripreme u Trsteniku. Bile su tretirane


47

KVALIFIKACIJE ZA EP Srbija – Kipar 3:0 Srbija – Grčka 3:0 Srbija – Mađarska 3:1

BALKANIJADA Srbija – Crna Gora 3:0 Srbija – Makedonija 3:0 Srbija – Rumunija 3:0 Srbija – Turska 2:3

neracija i t s o n od domaćina kao da se radi o seniorkama, imale sve što im je potrebno, a posle toga, kao prolazna stanica, u Vrnjačkoj banji se održavala Balkanijada. Sve to je bilo u sklopu onog glavnog, šapmionata Evrope. Sa tri pobede (Crna Gora, Makedonija, Rumunija) su stigle do finala, tamo dobile prva dva seta protiv Turkinja, i kada su se svi spremali za veliko slavlje, devojke su se jednostavno uplašile i stale. Stale su kasnije i na pobedničko postolje, ali na drugi stepenik. Ipak im je bilo jasno da su prokockale šansu, ali ih ništa nije pokolebalo da u Trst krenu i psihički spremnije. Na njihovu žalost, već na startu su opet naletele na Tursku i pretrpele maksimalan poraz. Vrlo brzo su se oporavile, jer su bile prejake za Belgiju, potom (opet) Rumuniju, a utakmica sa domaćinom bila je biti ili ne biti, odnosno, hoće li ostati u igri za medalju na svom prvom velikom takmičenju ili će igrati za plasman. Velika trema pred puno domaćih navijača, uslovila je da protiv izuzetno kvalitetnih Italijanki i trema sputa naše mlade devojke, pa su doživele maksimalan poraz. Ono što im je preostalo jeste da pre selidbe u Zagreb, pobede Holandiju i tako ipak italijansko tle napuste koliko toliko zadovoljne. Uspele su u tome i promenile mesto stanovanja. Pobeda nad Francuskom je dodatno popravila raspoloženje, jer je to značilo

da će u borbu za peto mesto. Ali, Holanđanke su naučile u porazu par dana ranije, a naše devojke nisu poslednji meč u kadetskoj kategoriji odigrale na nivou koji je trebalo da im donese vrlo dobal plasman, mada ni šesta pozicija nije ništa lošija. Bitno je bilo da vide gde su, da shvate da mogu, a već par nedelja kasnije su postale kadetkinje. Ostavile su generaciji koja će ih naslediti kao pionirke dosta toga. Najpre zadatak da bar nastave sa sličnim rezultatima, ako ne i da budu koji korak ispred. Taj tim je već počeo da se selektira i biće izabrano 20 – tak od skoro 700 najlatentovanijih devojčica rođenih 2006. godine. Od fabruara kreću neke nove pionirke.

EVROPSKO PRVENSTVO Srbija – Turska 0:3 Srbija – Belgija 3:0 Srbija – Rumunija 3:0 Srbija – Italija 0:3 Srbija – Holandija 3:2 Srbija – Francuska 3:1 Srbija – Holandija 1:3

SASTAV Pionirsku selekciju koja je igrala na tri takmičenja u 2019. godini činile su sledeće devojke: Mina Stojanović, Nina Mandović, Ana Jaramazović, Iva Šućurović, Vanja Ivanović, Hena Kurtagić, Stefana Pakić, Ksenija Tomić, Bojana Popović, Simona Mateski, Aleksandra Uzelac, Anja Kujundžić i Jovana Zelenović. U stručnom štabu su bili do smene kao selektor Željko Šćešanović, potom njegov asistent, a sada selektor Nemanja Zekić, Sofija Šugić, lekar dr. Miroslav Nikolić, sportski direktor Biljana Mihajlović i tim menadžeri Maja Simanić i Slaviša Petović.

www.odbojka-volleyball.com


48

mlađe muške selekcije

Strategija p

GODINA NA IZMAKU NIJE OBILOVALA TA

Napravljene su izvesne korekcije koje bi u bliskoj budućnosti trebalo da donesu bolje rezultate i više kandidata za seniorski tim

www.odbojka-volleyball.com


49

pre svega

AKMIČENJIMA ZA JUNIORE, KADETE I PIONIRE

S

ticajem okolnosti, a kao upozorenje sa jedne, a izazov za budućnost sa druge strane, mlađe muške nacionalne selekcije u 2019. nisu imali baš mnogo prilika da se pokažu. Ipak, na vreme je sprovedena strategija da se ukaže prilika talentovanim odbojkašima, pre svega pionirskog i kadetskog uzrasta, koji su imali prilike da odmeravaju snage sa svojim vršnjacima, ali i da se takmiče sa starijim protivnicima i tako stiču neophodno iskustvo za vreme koje dolazi i u kome se od njih očekuje znatno više. Svoju šansu da se pokažu odbojkaškoj Evropi, a možda i svetu, generacija rođena poslednje godine prošlog veka je prokockala na kvalifikacinim turnirima koji su se 2018. odigrali u Zrenjaninu i u Češkoj, posle kojih se nisu plasirali na najveću smotru juniora Starog kontinenta. Međutim, među njima postoji nekoliko interesantntnih odbojkaša koji bi u narednom periodu trebalo da se nađu na širem spisku reprezentacije, možda već i za akcije Lige nacija 2020. – Moramo da vodimo računa o njima, jer ina potencijalnih seniorskih reprezentativaca. Jedan od njih, Aleksa Batak je već debitovao u najjačoj konkurenciji, a uskoro bi trebalo u sličnu situaciju verujem da dođu Kovač, Meljanac, Tadić... To što u protekloj godini nisu imali takmičenja ne znači da ih ljudi zaduženi za to nisu pratili – kaže Bogdan Sretenović, direktor svih mlađih nacionalnih selekcija Srbije. Inače, pomenuta generacija, rođena 1999. bi trebalo da dobije šansu možda već na Univerizjadi 2020. kao i Mediteranskim igrama, da

budu prijavljeni kao selekcija do 23 godine i tako krče svoj put i pokušaju da nadoknade propušteno, a pre svega treba učiniti sve da par njih dođe i u najbolju nacionalnu selekciju. Shodno zbivanjima u juniorskoj generaciji i koja se nije u izlaznoj godini okupljala, njihova takmičenja su preuzeli kadeti, tačnije momci rođeni 2001. i mlađi. Oni su svesno „ubačeni u vatru“ malo ranije, kako bi osetili snagu rivala, kako bi i oni kroz poraze učili, ali i sticali neophodno samopouzdanje. Dobili su, ako tako može da se kaže, godinu dana juniorskog staža više. I ne samo to, odlučeno je da ih selektor koji ih je trenirao u kadetskom uzrastu, isprati i naredne dve godine i zajedno nastave rad koji su počeli i koji je počeo da daje rezultate. Najpre su, kao jedino takmičenje u svom uzrastu, igrali na tradicionalnom turniru „Lokovolej“, koji se svake godine igra u Rusiji. Četvrto mesto je bilo realnost podmlađenog tima. A onda su, spremajući se već tada u neku ruku za kvalifikacije za Evropsko prvenstvo, odigrali juniorsku Balkanijadu u Tirani, na kojoj su bili četvrti. Mogli su i do medalje, ali nisu dobro rasporedili snage. Zato su vredno radili, naporno trenirali, žrtvovali dosta vremena, očekujući sa nestrpljenjem nova iskušenja. – S obzirom da smo krajem aprila i početkom maja domaćini kvalifikacija, probaćemo da se plasiramo na Evropski šampionat. Mislim da ima šansi, da su ovi momci dugo zajedno, da će još zajedno trenirati i da jednostavno mora da se vidi rezultat. Ima vremena da se kvaliteto spreme i pokažu koliko može da se računa na njih – napominje Sretenović.

2001. BALKANIJADA Srbija – Rumunija 3:0 Srbija – Bosna i Hercegovina 3:1 Srbija – Crna Gora 3:2 Polufinale Srbija – Grčka 1:3 Za treće mesto Srbija – Albanija 2:3

SASTAV Dres juniorske selekcije Srbije ove godine su nosili Bogran Stanojević, Bojan Jevtović, Ognjen Nikitić, Alija Bekrić, Uroš Ubiparip, Vidak Cvetković, Veljko Mašulović, Dušan Nikolić, Lazar Lazarević, Miloš Bojović, Stefan Fet i Uroš Mišković. Trener je bio Boško Mačužić, njegov asistent Milan Ljubičić, skaut Lazar Tabaković, lekar dr. Ljuban Martinović, tim menadžer Bogdan Sretenović.

2003. KVALIFIKACIJA ZA EP Srbija – Švedska 3:1 Srbija – Portugalija 0:3 Srbija – Estonija 3:0

BALKANIJADA Srbija – Grčka 0:3 Srbija – Bugarska 1:3 Srbija – Moldavija 3:1 Srbija – Moldavija 3:1

SASTAV Tim koji je igrao u dve kategorije protekle godine činili su Kadir Prušević, Petar Đermanović, Danilo Ilić, Danilo Elezović, Vuk Starčević, Matija Simon, Jovan Perović, Veljko Ćulibrk, Strahinja Vulović, Predrag Pijetlović, Stefan Unković i Branko Kopitić. Selektor ove generacije je Strahinja Kozić, pomoćnici Bojan Stupar i Bojan Mihajlović i lekar dr. Mirjana Milivojević.

www.odbojka-volleyball.com


50

Poseban akcenat je na momcima koji su rođeni 2003. Oni u protekloj godini nisu uspeli da se plasiraju na pionirski šampionat Starog kontinenta posle kvalifikacija koje su se održale u Beogradu. Naime, i njih je, kao i generaciju 1999. iznenadila Portugalija. Pobede nad Švedskom i Estonijom bile su dovoljne tek za drugu poziciju koja nije vodila nigde. Malo su uspešniji bili na Balkanijadi, gde su igrali u starijoj konkurenciji, a posle poraza od Grčke i Bugarske, usledile su dva trijumfa nad Moldavijom, dovoljna za peto mesto. – Strateški cilj je da od ovih momaka napravimo seniorske reprezentativce. Pažljivo smo ih birali, gledali prvenstveno visinu, svesni da će za motoriku i tehniku možda biti potrebno

malo više vremena. Ali dvojica njih od 206 santimetara, četvorica od 200 i još toliko sa 196, mislim da, za sada bar predstavljaju perspektivu. Nisu imali kvalitet za pionirsko Evropsko prvenstvo, ali verujem da iz dve šanse koliko će imati kao kadeti, mogu sve to da nadoknade. Za početak smo odredili da stignemo bar do drugog kruga kvalifikacija, ali ako se ukaže prilika odmah, zašto da ne – ističe Sterenović. Inače, ova generacija mladih odbojkaša je u 2019. na zajedničim treninzima mimo prioprema za takmičenja, provela više od dva meseca. Cilj je da se u skorijoj budućnosti nađu sredstva kojim bi se finansirao projekat u kome bi se takmičili u nekoj od nižih liga, a živeli i trenirali zajedno.

Eto, tako izgleda trenutna budućnost srpske odbojke. Reklo bi se možda kao zalog za dane koji dolaze, za neku lepu budućnost, a kada bi iz svake od ovih generacija u seniorsku selekciju stiglo bar po dvojica, bila bi to potvrda da je odabrani put onaj pravi. Mada niko ni sad ne sumnja da je tako.

SELEKTORSKE KOREKCIJE S obzirom na dešavanja oko takmičenja i pregrupisavanje, došlo je i do malih korekcija što se tiče mlađih selekcija. Tako je Boško Mačužić je produžio rad sa prošlogodišnjim kadetima sada u juniorskoj konkurenciji, o novim kadetima će brinuti Duško Nikolić, a sa najmlađima će i dalje raditi provereni stručnjak u tom uzrastu, Strahinja Kozić.

TESTIRANJA Nastavljeno je i sa testiranjem velikog broja dece iz svih klubova u Srbiji. Stručnjaci u svojoj oblasti, selektori, lekari i svi ostali, na čelu sa Bogdanom Sretenovićem, imaju jasniju sliku kada se radi o generaciji 2005. koja bi uskoro trebalo da ponese opremu sa državnim obeležjima.

www.odbojka-volleyball.com


52

sponzorstvo

a k n a B koja zna

GENERALNI SPONZOR I OSS PRODUŽILI SARADNJU MNOGO PRE ISTEKA PRVOG UGOVORA

T

ako to rade velikani. Ili tako to rade pravi ljubitelji odbojke i poznavaoci svog posla, ali i ceneći uspešan posao kojim se drugi bave. To bi mogla da bude kratka piča o dva giganta čija saradnja je svakog dana sve uspešnija i kojoj se za sada ne nazire kraj. Naime, Banka Poštanska štedionica, generalni sponzor Odbojkaškog saveza Srbije, odlučio je da u dve godine pre isteka prvog ugovora, potpiše novi, pa tako, po novom dogovoru i ugovoru, saradnja glasi do 2022. Bio je to jedan od prvih odbojkaških događaja u 2019. godini, koji kao da je najavio sve ovo što

ĆIRILICA

Mnogo puta su u raznim delovima sveta, naročito na azijskom kontinentu, naši odbojkaši i odbojkašice na meti onih koji ne znaju mnogo toga o ćiriličnom pismu. Razlog je prost – ime sponzora Banka Poštanska štedionica, ispisano je baš tim pismom. - I zbog toga nam je jako drago. Osim što pronose slavu Srbije, momci i devojke promovišu i ćirilicu. Lepo je kada se pročita u svetu – istakao je jednom prilikom Bojan Kekić. se kasnije događalo. Dok su potpisivali ugovore, sa osmehom kako drugačije, i dok su razmenjivali simbolične poklone, predsednik OSS Zoran Gajić i predsednik Izvršnog odbora Banke Poštanska štedionica Bojan Kekić nisu krili zadovoljstvo. - Mislim da zajedno predstavljamo jednu porodicu, i to jako uspešnu porodicu, u kojoj se i jedni i drugi ponašamo – domaćinski. Imamo rezultate, svako u svojoj oblasti, a Odbojkaški savez Srbije je na pravi način afirmisao u svetu Banku Poštanska štedionica. Sa druge strane, imamo mnogo slučajeva gde nam naši klijenti čestitaju, jer smo izabrali baš da ulažemo u odbojkaški sport, prave ljude, pa se zajednički radujemo svakoj medalji. Svake godine potpisivaćemo aneks, a značajna sredstva ćemo uplatiti u olimpijskoj 2020. godini kako bi im

www.odbojka-volleyball.com

{ta radi

olakšali da nas obraduju na Olimpijskim igrama u Tokiju – istakao je Kekić. Ugovor Banke Poštanska štedionica i Odbojkaškog saveza Srbije važio je još godinu dana, ali kako su se svi složili, nije bilo razloga ne nastaviti već sada i na taj način pokazati koliko međusobno poverenje vlada među partnerima. Naravno, nacionalnim selekcijama je mnogo lakše da rade, a čelnicima OSS da prave planove za budućnost. - Baš tako. Mnogo nam je lakše da planiramo naredne aktivnosti kada znamo da za tako nešto imamo novca. Imamo kontinuitet dosadašnjih akcija, ali planiramo i mnogo novih. Najbolji smo odbojkaški savez na svetu, a to nas obevezuje da

tako nastavimo. Nove ideje, nove aktivnosti, samo tako možemo opstati u vrhu, ali to ne možemo bez sponzora. Država i Banka Poštanska štedionica nam omogućuju 90 odsto onoga što imamo i to treba naglasiti – ocenio je Gajić. I sve ovo dobija na značenju ako se zna da su se ovim rečima pomenuti čelnici dva giganta, svako u svojoj oblasti, obratili u januaru 2019. Posle toga su osvojene dve zlatne medalje na Evropskim prvenstvima, devojke su se kvalifikovale na Olimpijske igre, putovalo se po svetu i igrala najveća međunarodna takmičenja, mlade selekcije su odradile svoj deo posla... Tako to rade velikani.


53

akcije

NAJUSPEŠNIJI SAVEZ SRBIJE BIO JE AKTIVAN NA MNOGIM POLJIMA

[ampionski i van terena

K

ao i do sada, aktivnosti jedne uspešne sportske organizacije, a od Odbojkaškog saveza Srbije uspešnije nema, mogu se videti i kroz akcije koje nisu usko vezane za igru i rezultate koji se postižu na terenu. Iz dana u dan sve je više klubova koji sa ponosom ističu kako su dobili lopte najboljeg kvaliteta i kako im to i te kako pomaže u boljem funkcionisanju. U 2019. je u nekoliko navrata organizovano deljenje najosnovnijih odbojkaških sredstava za rad, pa su tako u Beogradu, Nišu, Kraljevu i Novom Sadu upriličena najpre druženja ljudi iz pomenutih regiona, a onda bi usledili i pokloni Odbojkaškog saveza Srbije. Sa ponosom se ističe da je pred kraj godine delegacija na čelu sa predsednikom Zoranom Gajićem i pokrajinskim sekretarom za omladinu i sport Vojvodine, Vladimirom Batezom, boravila na Kosovu i Metohiji, gde je takođe obradovala mališane. Ukupno je preko

hiljadu lopti stiglo u ruke klubova širom Srbije. Početak godine bio je izuzetno zanimljiv za trenere koji su imali priliku da na seminaru „Treneri za pobede“, prisustvuju dvodnevnom izlaganju, kako teorijskom, tako i praktičnom, koje je održao Serđo Buzato, italijanski stručnjak, koji već dugo vremena radi u Rusiji, a koji je posle toga postao i selektor najbolje ženske reprezentacije te zemlje. Metode koje je on koristio, a vezane su bile u znatnoj meri za skauting, bile su nešto sa čime se bar kod nas, treneri i analitičari nisu sreli u tolikoj meri i na taj način. Pomenuta predavanja ukupno je pratilo oko 90 što trenera, što skauta, a tema je imala radni naziv „Prikupljanje statističkih podataka u vrhunskoj odbojci – metodologije i primena u meču i na treningu”. Uspesi nacionalnih slekcija su opet uzrokovali da na štandu Odbojkaškog saveza Srbije na Sajmu sporta bude najveća gužva. Jer, mnogo je onih koji su želeli da se slikaju pored gigantskih postera na kojima su bili prvaci Evrope, pored velikih, šampionskih pehara iz Ankare i Pariza, ali i dresova svojih idola koji su bili u vitrinama. Nezvanično, ponovo je na prostoru OSS bilo najviše posetilaca, na čemu su im mnogi zavideli, a na improvizovanom terenu, igrale su se utakmice najmlađih odbojkaša i odbojkašica. Na pomenutoj manifestaciji, selektor šampiona Starog kontinenta, Slobodan Kovač, održao je zanimljivo predavanje u koje su se sa raznim pitanjima uključili posetioci, a za sve to, kao i

za uspeh sa svojim timom, dobio je zaslužen, dugotrajan aplauz. Aplauzi su i u 2019. bili ono što je išlo kao znak jednakosti sa Odbojkaškim savezom Srbije.

www.odbojka-volleyball.com


54

tradicija

BEOGRAD JE 54. PUT BIO DOMAĆIN JEDNOG OD NAJPRESTIŽN

Majski – za sva MVP – JOVANA I OGNJEN Specijalni žiri, sastavljen od trenera učesnika, ali i onih koji su gledali skoro sve mečeve, nije imao mnogo nedoumica kada je bio u pitanju izbor najbolje igračice i najboljeg igrača 54. Majskog turnira. Kod devojaka je to Jovana Ćirković, a kod momaka Ognjen Niketić. Oboje su članovi pobedničkih selekcija i u čiji uspeh su ugradili sebe malo više od drugih. Njima su pripali trofeji, dar časopisa „Odbojka Volleybal“, jednog od prijatelja turnira.

PROMOTERI ANJA I MARKO Promoteri 54. Majkog turnira bili su bivši istaknuti reprezentativci naše zemlje – Anja Spasojević i Marko Samardžić. Kada su oni nosili plavi dres i u njemu osvajali medalje, veliki broj učesnika turnira je učio da piše. Ali svi oni su čuli za Anju i Marka i nisu propustili priliku da, pošto su njih dvoje dodelili nagrade najboljima, iskoriste priliku da naprave neku fotografiju.

www.odbojka-volleyball.com


55

NIJIH TURNIRA U EVROPI

a vremena

UČESNICI SA SVIH STRANA Na 54. Majskom turniru igralo je 36 selekcija gradova iz osam zemalja, Srbije, Italije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Makedonije, Slovenije, Mađarske i Crne Gore. Kod kadetkinja učestvovale su sledeće selekcije: Bileća (Bosna i Hercegovina), Budimpešta (Mađarska), Žirovnica, Maribor, Hoče (Slovenija), pionirska reprezentacija Hrvatske (do 16 godina), Zagreb (Hrvatska), Milano (Italija), Skoplje 1, Skoplje 2 (BJR Makedonija), pionirska reprezentacija Srbije (do 16 godina), Batočina, Novi Sad, Obrenovac, Smederevo, Stara Pazova, Čačak, Šabac, Beograd 1 i Beograd 2 (Srbija). Kod momaka to su bili Žirovnica, Ljubljana 1, Ljubljana 2, Maribor (Slovenija), Zagreb (Hrvatska), Modriča (Bosna i Hercegovina), Podgorica (Crna Gora), pionirska reprezentacija Srbije (do 17 godina), Valjevo, Kragujevac, Novi Sad, Požarevac, Smederevo, Sremska Mitrovica, Beograd 1 i Beograd 2 (Srbija).

N

eki često vole da kažu da tradicija postoji da bi se jednog dana srušila ili prekinula. Međutim, kada je u pitanju jedan odbojkaški događaj, Majski turnir, onda za tako nečim nema potrebe ni razmišljati. Jer šta god da se desi, jedan od najprestižnijih događaja za mlade u ovom delu Evrope, a koji vole čarobnu igru preko mreže, mora da se održi. Tako je u godini na izmaku bilo po 54. put za redom, što ga čini izuzetno cenjenim i priznatim. Kako se ne bi rušila neka pravila, koja su nastala još u prvim godinama održavanja ovog turnira, koji je kasnije dobio još jedan naziv „Trofej Beograda“, broj mesta je ograničen i često oni najbrži i najorganizovaniji imaju neku vrstu privilegije da na njemu učestvuju. U 2019. godini bilo je 36 selekcija iz osam država bližeg ili malo daljeg okruženja. Treba podsetiti da je nekada to bio turnir Gradkih omladinskih selekcija i da su kroz ove utakmice prošli skoro svi reprezentativci i reprezentativke Srbije.

– Drago nam je što održavamo tradiciju i što je i dalje Majski turnir neka vrsta prestiža kod mladih odbojkaša i odbojkašica. Zahvaljujemo svima što imaju poverenja u nas, što dolaze svake godine i doprinose da jedna tradicija i dalje živi. Zbog toga već par godina unazad finalne mečeve organizujemo kao da su oni koji se igraju u Ligi šampiona, a u tome nam pomaže veliki broj sponzora turnira. Ove godine su se svi kućama vratili sa novim poznanstvima, neraskidivim prijateljstvima, puni utisaka, jer Majski turnir ima za cilj i zbližavanje učesnika. Pobednici su svi, a oni najbolji osvajaju medalje i pehare – rekao je Igor Miljković, generalni sekretar Odbojkaškog saveza Beograda. Finalne mečeve u dvorani Šumice nisu mogli da

gledaju svi, jer su samo oni najbrži i najuporniji mogli da uđu. Atmosfera je bila sjajna, navijanje sa svih strana, a na terenu atraktivni i lepi potezi. Domaćin je imao najviše razloga za zadovoljstvo, jer su i muška i ženska selekcija Beograda osvojile zlatne medalje i najveće pehare. Momci su bili uspešniji od Požarevljana, a devojke od Obrenovca. Bronzane medalje pripale su kadetima Novog Sada i kadetkinjama Stare Pazove. Za tri dana igranja u tri dvorane na čak šest terena, bilo je mnogo lepih poteza, viđeno je igrača koji će sigurno jednog dana igrati i za reprezentacije svojih zemalja, bila je to još jedna promocija odbojke u kojoj su učestvovali mnogi koji je vole i gde su svi doživeli nešto čega će se dugo sećati.

www.odbojka-volleyball.com


57

kids festival

NOVI SAD USPEŠNO ORGANIZOVAO TAKMIČENJE ZA NAJMLAĐE ODBOJKAŠE IZ REGIONA

Igrala se deca u SPENS – u

SRPSKI TIMOVI Srbiju su na Kids festivalu igrale devojčice ŽOK Futog, i to Elma Ibrahimi, Milica Balać, Lena Dugonjić, Anja Radaković, Aleksandra Dinčić i Sara Vidović, a vodio ih je trener Goran Bogdan. Mladi odbojkaši su bili domaćini, iz SK Volley odbojkaši OK SK Volej Aleksa Savić i Jovan Krnjajić, OK Dunav Volej Pavle Čokanica, Marko Špehar, Nemanja Petrović i Lazar Mandić, a njihov trener je bio Dejan Petrović.

P

re nekoliko godina neko je došao na ideju da organizuje takmičenje najmlađih odbojkaša i odbojkašica u regionu i nazvao ga – Kids festival. Znači nije zvanično takmičenje, već ono gde se kaže da su svi učesnici pobedili. Tako je u godini na izmaku šest muških i isto toliko ženskih timova iz Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Grčke, Moldavije, Makedonije i Srbije. Nije to bilo u okviru manifeatacije „Novi Sad evropska prestonica

mladih 2109.“. ali su dečaci i devojčice dali pun doprinos zalaganjem na terenu, druženjem van njega, što je i osnovni cilj Kids festivala koji je igran pod sloganom „Odbojka pobeđuje“. Naravno, sve je bilo u organizaciji Odbojkaškog saveza Srbije, a pod pokroviteljstvom Pokrajinskog sekretarijata za sport i omladinu. Upravo je sekretar drugopomenute organizacije, a bivši istaknuti reprezentativac i osvajač zlatne medalje na Olimpijskim igrama u Sidneju, Vladimir Batez, bio taj koji je uručio medalje učesnicima. Imao je pomoć i od reprezentativnog kolege Slobodana Boškana, kao i mnogih drugih koji su bar svratili da vide kako se igraju deca u dvorani SPENS. Devojčice i dečaci uzrasta 13, odnosno 14 godina, sjajno su se zabavljali, a imali su čast i da prisustvuju utakmicama Lige nacija koje su se tih dana igrale u srpskoj Atini. Kući su se svi vratili prepuni utisaka, sa brojevima novih prijatelja u telefonima i saznanjima da su na najbolji način predstavljali svoju zemlju na jednom ovakvom takmičenju.


58

uspesi

NAŠI IGRAČI I IGRAČICE ŠIROM EVROPE I SVETA OSVOJILI VELIKI BROJ KLUPSKIH TROFEJA

e s a b r S Bez o n v a t s jedno

NE MO@E

www.odbojka-volleyball.com


59

SRPSKE EVRO TITULE

N

avijači svih klubova u Evropi, ali i šire, jednostavno žele, čak i vrše pritisak na upravu, da u svoje redove dovedu srpske odbojkaše i odbojkašice. To što su lako prilagodljivi, opušteni, spremni da im u svakom času izađu u susret i popričaju sa njima ili se slikaju, to je jedna stvar zbog čega su toliko željeni. Druga, koja se nekako naslanja na prvu jeste da su sa srpskim odbojkašima i odbojkašicama uspeh, medalje i pehari zagarantovani. Pogleda na Stari kontinent, zatvorene oči i nasumice prislonjen prst... Teško da u izabranoj državi nema nekog od naših igrača i da taj neko nije nešto osvojio sa svojim klubom. Najbrojnija srpska kolonija prošle sezone bila je u Rumuniji, u ekipi Albe iz Blaža. Čak 11 igračica i trenera osvojilo je oba trofeja u ovoj zemlji, a to su Maja Aleksić, Nađa Ninković, Aleksandra Ćirović, Ana Lazarević, Marina Vujović, do povrede i Suzana Ćebić, kao i Darko Zakoč i njegovi saradnici Stevan Ljubičić, Ivan Kovačić, Aleksandar Kukrić i

Bojan Perović. U muškoj konkureniji su novi šampioni Rumunije su odbojkaši Galacija, a najzaslužniji za to su bili Miloš Terzić i Ivan Borovnjak. Do oba trofeja u Turskoj je stigao Konstantin Čupković u dresu Fenerbahčea, dok su klupske trofeje kod dama podelile dve srpske reprezentativke, Kup je pripao Tijani Bošković i Ezačibašiju, a prvenstvo Mileni Rašić sa Vakifbankom. Naravno i jedna i druga su imale izuzetno naporne sezone, na nekoliko „frontova“, pa je ovakav ishod možda i najpravedniji. U dresu Kana su se šampionskoj tituli radovale Ljiljana Ranković i Tanja Grbić, s tim što je zlatna medalja prvoj stigla kao melem na ranu pošto se u polufinalu teže povredila. U istoriju ruske odbojke upisala se Maja Ognjenović, Dinamu je omogućila novu titulu, a i sebi, još jednu, u zemlji u kojoj je do sada nije imala. Da to ne bude sve od istorije pobrinula se Lokomotiva, prvim peharom u kratkom vremenu postojanja, osvajanjem Super kupa, za koga velike zasluge ima Bojana Živković. Lepe vesti su stizale i iz zemalja u kojima se odbojka ne prati baš toliko, ali povećanju trofeja u prošloj sezoni 2018./2019. doprineo je i Vladan Đorđević, koji je po drugi put osvojio titulu u Albaniji. Iako u zrelim odbojkaškim godinama, bio je najzaslužniji za radost ekipe Partizani Tirana, a zanimljivo je da je u finalu pobedio Vlazniju, kojoj je godinu ranije pomogao da dođe na tron. Tandem Sonja Klisura – Jelena Tošić već nekoliko poslednjih godina igra vrlo uspešno u Ujedinjenim Arapskim Emiratima. I obično ujedine oba trofeja, kao što je bilo pre nekoliko meseci. Nekadašnji fizioterapeut muške reprezentacije Vladimir Nikolić je osvojio medalju pošto je njegov Al Rajan bio najbolji u Kataru, a titula je promenila vlasnika u Mađarskoj, ali je činjenica da u najboljem timu, sada Njiređhazi, ima Srba ostala je na snazi, pošto su u njemu Sanja Kaličanin i Dragana Matić. Po nekom nepisanom pravilu, Aleksandar Ljubičić i Amrisvil su vlasnici bar jednog trofeja u Švajcarskoj. Ovog puta bio je to samo Kup, a asistirao mu je mladi Švajcarac srpskog porekla Jovan Đokić. Osvajanjem Super kupa Poljske i titulom MVP, Jovana Brakočević se na najbolji način vratila na velika odbojkaška vrata. Ekipa Altaj je osvajač trofeja u Kazahstanu, zahvaljujući Bojani Radulović na terenu, ali i Siniši

Naši odbojkaši i odbojkašice su podelili i evropske trofeje. Liga šampiona bila je razlog za duplo radovanje, pošto je u muškoj konkurenciji na tron došao Lube, a Dragan Stanković kao kapiten podigao pehar, a u ženskoj Novara, gde je briljirala Stefana Veljković. Dobru komunikaciju iz Turske, Slobodan Kovač, Nemanja Petrić i Milan Simojlović su preneli u Belogorje, a kao epilog toga je stigao Čelendž kup koji je ocenjen kao ogroman uspeh. I treći evropski pehar je bio u rukama srpskih igrača, Srećka Lisinca i Uroša Kovačevića, koji je ujedno dobio i priznanje MVP. Istom timu, Trentinu, pripao je i trofej namenjen najboljem klubiu na planeti.

POJEDINAČNA PRIZNANJA Na ogromnu količinu pehara i medalja dolaze i pojedinačne nagrade. Nekoliko reči o onim najvrednijima. Najbolje ocenjeni igrač ligaškog dela šampionata Italije bio je Uroš Kovačević, a u idealnoj postavi bili su još Marko Podraščanin, Srećko Lisinac i Aleksandar Atanasijević. Već par godina je u istoj ligi Dušan Petković najefikasniji, a prošle sezone je postavio apsolutni rekord po broju osvojenih poena i nadmašio čuvenog Kubanca Denisa Diaza. Nešto slično je napravila i Jovana Brakočević u dresu poljskog Budolvanija. Naime, postavila je rekord u broju osvojenih poena na jednom meču, čak 38 i to u meču finala plej – ofa. U ostala dva iz pomenute serije zaustavljala se na 35 i 34.


60 Mladenoviću koji je vodio računa o zdravlju devojaka. To nije nikakvo iznenađenje, s obzirom da su samo opravdali očekivanja, baš kao i Andrija Vilimanović u Sloveniji. U prvoj inostranoj sezoni mogao je da se pohvali sa čak tri zlatne medalje posle osvojenih titule i Kupa, ali i MEVZA lige, gde igraju najbolji klubovi Mađarske, Hrvatske, Austrije i Slovenije. O Branku Kovačeviću ne treba trošiti mnogo reči, jer od kada je on pored klupe Olimpijakosa, svi trofeji ostaju u Pireju. Protekle sezone je sa crveno – belim damama osvojio još dva, ona u Grčkoj, ali mu se pridružio reprezentativac Aleksandar Okolić koji je PAOK – u doneo Kup posle nekoliko godina. Osvajanjem Azijskih igara Igor Kolaković i Dragan Kobiljski, trenerski tandem Irana, takođe zaslužuje svoje mesto među uspešnim Srbima.

A iz najjače lige sveta, italijanske, uvek su stizale lepe vesti kada su naši igrači u pitanju. Bilo je pitanje ko će osvojiti koji trofej, pa je tako podela kod muškaraca bila najpravednija. Peruđa sa tandemom Aleksandar Atanasijević – Marko Podraščanin, stigla je do Kupa i Super kupa, a do četvrte šampionske titule Dragan Stanković,

kao kapiten Lubea. U konkurenciji dama, Stefana Veljković je doprinela slavlju Novare u Kupu. I tako iz godine u godinu. Od količine uspeha sasvim je razumljivo da je neki trofej preskočen,

da ih ima još više, kao fotografija i postera na kojima se nalaze naši odbojkaši i odbojkašice. Skoro da ih je nemoguće sve locirati i nabrojati. Jer, bez Srba se jednostavno ne može.


62

najbolji pojedinci

NAŠI MOMCI I DEVOJKE SU TOKOM GODINE OSVOJILI I DOSTA POJEDINAČNIH NAGRADA

Medalje i pehari protkani

S

vi uspesi prosto ne mogu a da ne budu nekako potvrđeni i kroz momente kada se posle finala dele pojedinačne nagrade. Tako je bilo i ove godine, prevashodno na Evropskom prvenstvu u obe konkurencije, ali za najboljim odbojkašima i obojkašicama nisu mnogo zaostajali i oni za koje se očekuje da im budu naslednici. Ono što CEV razlikuje od FIVB jeste da, što je i logično, MVP bude neko ko je u najboljem timu tog takmičenja. Ono što takođe nije isto kada su Evropska konfederacija i Svetska federacija u pitanju, jeste da su se „drim tim“ obelodanio tek nekoliko dana po završetku šamopionata u Ankari i Parizu. Bilo kako bilo u Ankari je MVP bila Tijana Bošković, koja je ujedno bila i najbolji korektor, Maja Ognjenović je bila proglašena za najboljeg dizača, a kao prvi od dva primača servisa Brankica Mihajlović. Dvadesetak dana kasnije, za najboljeg je žiri proglasio Uroša Kovačevića, koji je kao prvi primač servisa našao mesto u idealnoj postavi prvenstva. Najbolji korektor bio je Aleksandar Atanasijević, a prvi od dvojice srednjih blokera Srećko Lisinac. I iz tih podtaka se vidi koliko su naši sastavi bili dominantni, jer su pored njih u postavama šampionata bili po jedna Italijanka (Sila) i Poljakinja (Kokalevska) i dve Turkinje (Erdem i Akoz), odnosno dva Slovenca (Kovačič i Kozemernik), Poljak (Leon) i Francuz (Tonjuti). Naravno, bilo je tu svakako mesta i za Nikolu Jovovića, Marka Podraščanina, Nemanju Petrića, Stefanu Veljković, Silviju Popović pre svih, i niko organizatorima ne bi ništa zamerio, ali... U mlađim selekcijama je najupečatljiviji utisak ostavila Hena Kurtagić. Ona je na dva različita takmičenja, u dve različite kategorije osvojila dve

www.odbojka-volleyball.com

a m a t e k pla pojedinačne nagrade. Bila je daleko najuspešniji bloker pionirske i kadetske Balkanijade. Pored nje, vlasnici sličnih priznanja postale su Stefana Pekić (najbolji primač servisa pionirske Balkanijade), kao i Anja Kujundžić (najuspešniji libero istog takmičenja). Interesantno je da na juniorskoj Balkanijadi

igranoj u Turskoj, nije birana najbolja postava šampionata, a s obzirom da je naša selekcija bila druga, svakako je neko od devojaka uskraćen za nagradu. Kada su momci u pitanju, oni nisu bili mnogo aktivni ove godine, a i na takmičenjima na kojima su učestvovali i ne baš mnogo uspešni. Od njih je jedino Uroš Mišković proglašen za najboljeg libera na tradicionalnom turniru „Lokovolej“ igranom u Rusiji. I za kraj, još jedna nagrada bi otišla u ruke Ani Bjelici, vrlo vredna, da je po protokolu Svetskog kupa bila dodela. Ali bez obzira što nije, ostaće upamćeno da je korektor naše reprezentacije bila ubedljivo najbolji poenter u izuzetno jakoj konkurenciji, gde je iza sebe ostavila bar desetak izuzetnih poentera sa daleko većim ugovorima od nje. Pred njima su nova iskušenja u 2020. Neki da potvrde kvalitet, neki da se nametnu, zašto da ne...


63

sudije

I dalje su srpski arbitri među najcenjenijima i retko koje veliko takmičenje prođe bez njihove aktivne uloge u svemu, kako u dvorani tako i na pesku

A

k a r o k U sa vremenom

DELIOCI PRAVDE SVOJIM ZNANJEM I UMEĆEM PRATE USPEHE NAJBOLJIH SRPSKIH SELEKCIJA

ngažovanje najboljih sudija iz Srbije nekako su proporcionalna takmičenjima na kojima učestvuju naše najbolje nacionalne selekcije. Jer, sa jedne strane prate sva dešavanja i redovni su učesnici najboljih i najprestižnijih nadmetanja na kontinentu i planeti, a opet sa druge strane, tamo gde u završnicama nema neke od reprezentacija ili klubova, oni su učesnici deleći pravdu. Što se tiče imena arbitara koji su predstavljali Srbiju na velikim klupskim i reprezentativnim takmičenjima, tu skoro da se nije ništa promenilo. Možda je vredno pomena što je jedan od najboljih, Goran Gradinski, uzeo tajm – aut pa ovo godine nije bio pored terena. Ali jeste Vladimir Simonović, naš, po mnogim mišljenjima prvi delilac pravde. A da je tako govori i finale Lige nacija za muškarce

i rezultatima

između Rusa i Amerikanaca, kao u učešće na Svetskom kupu, takođe u muškoj konkurenciji. To su recimo dva takmičenja na kojima Srbije nije učestvovala. Novitet je taj što su Stanislava Simić i Aleksandar Petrović dobili priliku da po prvi put sude na Evropskom seniorskom prvenstvu. Bila je to velika čast za njih, organizaciju kojoj pripadaju, ali i proba za možda neka naredna slična takmičenja. Oni koji su ih delegirali kažu da je bilo dobro, a kao debitanti sigurno ne bi delili pravdu u finalu, a i da su ih imali u vidu za tako nešto, ne bi bilo moguće, s obzirom da su naši momci i devojke bili neposredni akteri istih. I dok je na svakom Evropskom prvnesntvu bilo naših muških sudija, Stanislava Simić je to postala posle mnogo godina, još od vremena Zorice Bjelić. Na žalost, naših klubova prošle sezone nije bilo u Evro takmičenjima, ali je Mirko Janković delio pravdu na finalu Čelendž kupa. Bezmalo je ostao isti broj onih koji su delili pravdu na evropskim i svetskim takmičenjima mlađih kategorija, kao i ostalih Evro kupova, a to su Aleksandra Balandžić, Jovan Jovanović, Dejan Rogić, Predrag Balandžić, Anđelko Popović, Vladimir Cvetković, Đorđe Stefanović, Svetlana Zotović i Tomislav Popović. Ovu listu upotpunjuju pomenuta već Zorica Bjelić, dr. Vladimir Ćuk, kao delegati, odnosno Dragutin Ćuk, Goran Ćato, Sonja Moro, Goran Jovanović, Igor Miljković, Slaviša Perović, Dragomir Gerasimović, Boris Kolarević, Gordan Vilimanović i Slobodan Milošević kao delegati. Sve u svemu, nastavlja se uspešan pohod srpskih službenih lica na sva takmičenja pod pokroviteljstvom CEV i FIVB. Treba naglasiti da je zvanje nacionalnog sudije u Srbiji, tokom pro-

tekle godine dobilo 37, a regionalnog još 29 delioca pravde. Ono što je u ovoj sezoni bilo prilično zastupljeno jesu aktivnosti naših sudija u odbojci na pesku. Tandem Robert Leko – Vladimir Milošević, koji već nekolioko godina unazad sude velika evropska i svetska takmičenja bili su na mnogim listama i tokom 2019. I to od prvih dana, na turnirima koji su se održavali i u zatvorenom. Tako je Milošević bio akter takmičenja u Hagu, potom Geteborgu, sudio Evropske igre malih zemalja u Crnoj Gori, imao finale u Lihtenštajnu, potom bio u Tel Avivu kao i na Kontinentalnom kupu igranom u Novom Sadu. Poslednje takmičenje je sudio i Robert Leko, a pored toga, turnire FIVB kategorije u Ostravi, Varšavi i Espinju, pa turnir najviše kategorije u Beču, kao i Rimu, Evropsko prvenstvo u Moskvi i Igre na pesku u Kataru gde se takmiči po četiri igrača na terenu. Uz njih dvojicu, nešto skromniji učinak imala je Aleksandra Šućur, koja je delila pravdu u Crnoj Gori na igrama malih zemalja i Kontinental kupu u Novom Sadu i Portorožu. Znači, ponavlja se priča od ranijih godina, a to je da pored igrača i igračica, ni jedno veliko takmičenje ne može da prođe ni bez bitnog učinka naših sudija i delegata.

www.odbojka-volleyball.com


64

odbojka na pesku

BIČ VOLEJ SEZONA ZBOG IZOSTANKA NAJBOLJIH PA

Neki novi {ampioni O

ni koji od sve odbojke najviše vole onu koja se igra na pesku, leti, i ove godine su imali priliku prilično da uživaju. Ko je želeo, mogao je da se oproba, oni drugi su opet više voleli da iz hladovine, uz neko osveženje gledaju dešavanja na često vrelom pesku. Počelo je kao i lane, polovinom juna, okončalo se dva meseca kasnije, sedam gradova je ugostilo najbolje igrače i igračice bič – voleja, Banka Poštanska štedionica lige. Najboljih nije bilo i odmah se znalo da će na

Neigranje prošlogodišnjih šampiona na najbolji način iskoristile sestre Marija i Tamara Miljević, kao i Đorđe Klašnić i Milan Milić

NOVI TEREN, NADE, TRENERI... Jedan od velikih dobitaka srpskog bič – voleja u ovoj godini jeste i novi, moderan teren koji je izgrađen na Ubu i koji će u narednoj godini biti na raspolaganju. Priča se da je počelo sa „prepoznavanjem“ vrlo mladih igrača koji bi se možda posvetili ovom sportu, a sestre Nataša i Nađa Čikuc se pominju kao neko ko bi mogao da bude upravo to. Sa njima će u neko dogledno vreme raditi najverovatnije Milena Matić ili Miloš Aleksić, koji su izabrani da idu na kurs mladih trenera koji je organizovala Evropska odbojkaška konfederacija, a tiče se bič – voleja...

www.odbojka-volleyball.com


65

AROVA, BILA DALEKO ZANIMLJIVJA NEGO PRETHODNE

i

KRALICA I KRALJ – TAMARA I ĐORĐE Kao što red nalaže i kao što je pravilo u ovom sportu, na kraju priče biraju se i najbolji pojedinci. Oni obično mogu bili bilo ko od šampiona (mada i ne mora), a po mišljenju ogromne većine, kralj i kraljica za 2019. godinu su Đorđe Klašnić i Tamara Miljević. Oni su trofeje dobili od nekadašnjeg reprezeentativca, a danas prvog potpredsednika OSS koji je zadužen za bič volej, Đule Meštera.

kraju šampioni biti neki novi, neki koji su uvek bili pri vrhu, ali da zbog apsolutne dominacije Stefana Baste i Lazara Kolarića, odnosno Aleksandre Aleksić i Gorane Mrđan nisu mogli da dođu do izražaja. Doduše, prvoimenovani u oba pomenuta para su učestvovali na turniri-

ma, ali sa drugim saigračima, što ipak nije ono što je bilo. Razlog odustajanja Lazara Kolarića je povreda koja traje skoro godinu dana, a Gorana Mrđan je završila karijeru. I ti mladi, ali već u svetu bič – voleja poznati, iskoristili su priliku da se nametnu, a turniri su bili ujednačeniji.

www.odbojka-volleyball.com


66

Somborci još jednom podigli standard u organizaciji završnog turnira sezone Karavan nije menjao trasu. Počeo je, kao i lane, u Loznici, gde su svi bili gladni igre, jer je zima bila duga, pa je možda i izostao kvalitet. Ali kako se išlo dalje, nivo igre je bio sve viši, što se videlo u Paraćinu, potom u Velikom Gradištu, odakle je svih godina unazad stizalo mnogo sjajnih igrača bič – voleja. Izdvajali su se favoriti, mada je već tada počelo i sa računicama, koliko je kome potrebno za određeni plasman, a da se malo skokne i do mora. Tada dolazi do dobro poznatog miksovanja parova, što je dozvoljeno i poželjno, pa nije izostalo ni ovog puta. Ali videlo se da sestre Miljević imaju kvalitet da ono što su propustile prošlog leta, kada su bile treće, materijalizuju ovog, ali i da su Klašnić i Milić dobro uigrani i da mogu da iskoriste to što ubedljivo najbolji par u Srbiji (Basta i Kolarić) nisu u tandemu. Posle prolaznih stanica u Baču i Beogradu (Novi Sad nije bio domaćin ove godine, jer je organizovao međunarodna takmičenja na kome su učestvovali naši igrači), usledilo je veliko finale na koje je po pozivu stiglo po 12 najboljih parova tokom sezone. Na pomenuta dva turnira bilo je i par poznatih bič – volej igrača koji su mislili da su poodavno završili karijere, ali kada su pristali da zaigraju, da vide koliko mogu, to je trajalo duže nego što su planirali. Ako mlađi od njih nisu naučili, onda bi trebalo da se zabrinu za svoju spremnost, jer je malo nedostajalo da veterani stignu i do postolja. Bilo kako bilo, već drugu godinu za redom, a na osnovu prethodnih sjajnih organizacija, Sombor ima čast da se u tom gradu spusti zavesa na sezonu na pesku. I kada se misli da su organizaciono dostigli vrhunac, uvek iznenade nečim novim. Doduše ovog puta nije bilo NBA zvezde Nikole Jokića, ali jeste nekih stvari koje su prvi put viđene na turnirima kod nas, a viđaju se na velikim međunarodnim. Oni koji

Tokom sezone na turnirima učestvovali i igrači koji su odavno završili svoje karijere na pesku, i nisu razočarali su stigli kao najveći favoriti, najbolje plasirani i sa najviše bodova, oni su se popeli na terasu Gradske kuće na Trgu Svetog Trojstva. Često se pobednici pitaju kakav je pogled sa vrha, a sestre Marija i Tamara Miljević su sa Đorđem Klašnićem i Markom Milićem dobili upravo to. I aplauze od onih koji su ostali dole, kako bi ih pozdravili i čestitali za prikazanu igru tokom celog leta. Osvojili su titule igrom za čistu desetku, ocenu koju zaslužuju i organizatori.

SVI POBEDNICI Loznica, žene: 1. Aleksić, Matić, 2. Savović, Škarić, 3. Drobnjak, Beljanski. Muškarci: 1. Rajković, Pušonjić, 2. Milić, Klašnić, 3. Basta, Lozić Paraćin, žene: M. Miljević, T. Miljević, 2. Savović, Škarić, 3. Drobnjak, Beljanski. Muškarci: Milić, Klašnić, 2. Rajković, Pušonjić, 3. Kiković, Guteša. Veliko Gradište, žene: 1. Matić, T. Miljević, 2. Savović, Škarić, 3. Drobnjak, Beljanski. Muškarci: 1. Basta, Lozić, 2. Rajković, Pušonjić, 3. Kiković, Guteša. Zrenjanin, žene: 1. Drobnjak, Beljanski, 2. Aleksić, Škarić, 3. Josić, Joldić. Muškarci: 1. Basta, Lozić, 2. Milić, Klašnić, 3. Kiković, Guteša. Bač, žene: 1. M. Miljević, T. Miljević, 2. Savović, Škarić, 3. Aleksić, Matić. Muškarci: 1. Milić, Klašnić, 2. Basta, Lozić, 3. Rajković, Pušonjić. Beograd, žene: 1. M. Miljević, T. Miljević, 2. Drobnjak, Beljanski, 3. Josić, Joldić. Muškarci: 1. Kiković, Guteša, 2. Jovanović, Medan, 3. Plavšić, Anđelić.

www.odbojka-volleyball.com

Sombor, žene: 1. M. Miljević, T. Miljević, 2. Savović, Škarić, 3. Beljanski, Meseldžić. Muškarci: 1. Kvlašnić, Milić, 2. Basta, Lozić, 3. Kiković, Guteša.


PLAVI DOMINIRALI NA ŠTRANDU Kada su reprezentativna dešavanja u pitanju, nekako je najbitniji bio prvi krug Kontinentalnih kvalifikacija za Olimpijske igre. Novi Sad je dobio organizaciju, bio uspešan kao i uvek, a kao uostalom i naši igrači i igračice, koji su osvojili prvo mesto i plasirali se u drugi krug. Muška selekcija koju su činili Stevan Basta i Vukašin Rajković, odnosno Đorđe Klašnić i Miloš Milić, najpre su savladali San Marino, a potom i Belorusiju, ubedljivo. Devojke, Milena Matić i Tamara Miljević, kao i Nina Škarić i Nataša Savović,

malo su se mučile, ali su posle trećeg meča najpre eliminisale Izrael, a potom i Švedsku. Zna se i da će momci u narednoj rundi, maja 2020. igrati u Badenu, dok devojke putuju u Antaliju. Pored ovih dešavanja, naši parovi igrali su na još par takmičenja, pa je najpre finale, a potom i medalja Klašniću i Miliću izmakla za malo na Mediteranskim igrama, da su Basta i nedovoljno oporavljeni Kolarić igrali na Evropskom šampionatu, Rajković i Pušonjić u Oslu...

www.odbojka-volleyball.com


68

veterani

I OVE GODINE NAJSTARIJI IGRAČI PREKO MREŽE ČESTO SU DRUŽILI I PODSEĆALI NA STARE DANE

Kao pravi profesio

P

rema broju održanih turnira i odigranih utakmica, a znajući i da minimum dva, a nekad čak i četiri puta nedeljno treniraju, sigurno će preovladati mišljenje da je svako od veterana biti prilično umoran na kraju 2019. A kada se na sve to dodaju brojna putovanja, pa „treća poluvremena“, koja su ih i te kako regenerisala, onda će svako od aktera reći da je bilo sjajno. Dobro, oni su, ili bar velika većina njih, već godinama u formi, pa ovoliki broj aktivnosti prilično lako podnose, ali sve to je za i te kakvo poštovanje, za ljubav prema sportu koji toliko vole. Ove godine, najstariji srpski odbojkaši su imali nekoliko odigranih turnira. Oni su mahom tradicionalni, pa protivnike izuzetno poznaju da im ne trebaju analize i skauti. Sa nekima se gledaju kroz mrežu skoro pa pola veka, a svaki put imaju isti žar da pobede jedni druge, baš kao uz osmeh posle utakmice nazdrave za one prošle, za sadašnje i dane buduće. Zagreb, Osijek, Kaštel, Soko Banja, Beograd, Budva... Od četiri, pa osam,vrlo često i po 12 ekipa, sve češća je pojava i dama na turnirima, što govori da se posle velikih uspeha najboljih nacionalnih selekcija,

www.odbojka-volleyball.com


69

IGRALI, SJAJNO SU SE

ionalci

ŽURKA NA ADI Pored redovnih treninga, utorkom i četvrtkom, velika grupa beogradskih veterana igra i odbojku na pesku, vikendom na Adi. A kada počne malo hladnije vreme, kad se sezona lepog vremena bliži kraju, onda se, (ne da bi se zagrejali) raspali roštilj i obeleži završetak letnje sezone. Potrošene kalorije vrlo brzo se nadoknade.

Nekoliko turnira, veliki broj odigranih utakmica, ali i „trećih poluvremena“ na kojima bivši asovi rado vrate film i sete se duela od pre čak i pola veka

pored dece, i od onih iskusnih sve više rađa želja za odbojkom. Tome u prilig ide i povod organizacije turnira u Soko Banji, drugog po redu. Pehar namenjen najboljoj selekciji Starog kontinenta, koji je osvojio tim Slobodana Kovača, promovisan je (kao uostalom i ženski) u gradovima širom Srbije. Gradištanci (gde je selektor rođen i gde je počeo da igra odbojku) su se u saradnji sa Nišlijama dogovorili da u čast svega toga, okupe društvo i oni zaigraju pored velikog trofeja. Pobednici su, kao u većini slučajeva bili svi. Oni malo bolji su osvojili prvo mesto, neko je bio drugi, a neko treći. To je stvar trenutnog presti-

ža, do prvog: - E pa živeli vi nama, dobro nam došli i da se još dugo družimo. Družimo – ključna reč. I ljubav prema odbojci. Jer da nije tako, teško da bi neko mogao da natera gospodu u šezdesetim, a i (dosta) starije, da uvek o svom trošku, najpre odu u Kaštel, odigraju par prijateljskih utakmica, a potom se preko Zagreba, gde učestvuju na tradicionalnom turniru, vrate kući. Oko 1800 kolometara. Potvrda druženja i ljubavi. I to nije ni prvi put, a ni jedina destinacija. Šta je to za njih. I ono što se u njihovom slučaju sa sigurnošću može reći i napisati na kraju – nastaviće se...

VOLEJ VETSI 26 GODINA Najstariji klub veterana je beogradski Volej vets. Oni su nedavno, 30. Septembra, proslavili 26 godina postojanja. Na jubileju su im bili vršnjaci iz Velikog Gradišta i Zagreba, mada ozbiljno razmišljaju da u narednom periodu bude i više gostiju. Treba podsetiti da su se u početku takmičili u Regionalnoj ligi, dok su imali – živaca...

www.odbojka-volleyball.com


70

navijači GDE GOD SU IGRALE, NAŠE SLEKCIJE SU IMALE GLASNU PODRŠKU SA TRIBINA

Japansko – sr navija~ki huk

www.odbojka-volleyball.com


rpski k

71

O

no što su godinu dana ranije izrazili kao želju, a to je da posle dva takmičenja na kojima su zdušno bodrili najbolju mušku selekciju, sada budu na tribinama kada igraju i devojke, navijačima naših nacionalnih selekcija je ispunjeno. Naime, bili su neposredni učesnici tri poslednje utakmice tima Zorana Terzića na Evropskom šampionatu u Ankari i zajedno sa njima se radovali novom velikom uspehu srpske odbojke. Za grupu od 50 – tak iskrenih ljubitelja odbojke, koji uz pomoć u organizaciji od strane Odbojkaškog saveza Srbije ne štede ni dlanove ni grla, nije bio problem da do glavnog

Ne štedeći dlanove i grla, ne biraju sredstva da pomognu srpskim timovima da stignu do trijumfa, a svaka pobeda im je najveća nagrada turskog grada stignu autobusom. Uz dobar plan, jasne ciljeve, ali čak i žrtvovanje godišnjeg odmora, sve je izgledalo kao višednevni izleti. Sa pauzom u Istanbulu, stigli su u Ankaru nasmejani pa baš kao i devojke kada su ih videle i shvatile da po prvi put od kada igraju, imaju na gostujućem terenu podršku sa tribina. Osetilo se to u duelu sa Bugarkama, gde je dvorana odzvanjala srpskim pesmama i skandiranjem. Slično je bilo u polufinalu sa Italijom, ali duel sa domaćom publikom bio je za priču. Njih 50 – tak, grupisanih mahom na jednom mestu, bili su u velikoj manjini spram ostalih turskih navijača, kojih je bilo preko 14 hiljada. I

koristili su svaku šansu, kada je domaćin bio u krizi, da se oglase. Bili su strpljivi, baš kao i devojke na terenu, a onda je usledila najpre prva erupcija oduševljenja, kada je pala poslednja lopta, potom druga, kada su došle devojke, da bi kulminaciju izazvao selektor Zoran Terzić u momentu kada im je doneo veliki pehar i na taj način zahvalio za podršku. Bilo je tokom Lige nacija takođe grupice srpskih iseljenika u Italiji i Belgiji, ali ono što rade navijači iz Hofua, to već prelazilazi okvire navijanja i podrške jednom timu, to je već jedan poseban vid poštovanja. I nekako se uvek namesti da stignu i bodre plave devojke u utakmici protiv svoje selekcije, Japana. Možda zato što znaju da će uvek da pobedi jedan od dva – njihova tima. Udaljenost nije bitna, jer i oni sednu u autobus, prepuni ljubavi prema srpskom narodu pre svega, koju iskazuju kroz podršku devojkama. Naravno, najveće zasluge za to imaju čelnici Udruženja japansko – srpskog prijateljstva, na čelu sa Tadašijem Nagaijem, nekadašnjim ambasadorom Japana u Srbiji, i njegovim saradnicima Giičijem Ajameom i Osamuom Hirašitom. Oni su uzrok tolikog respekta jednog, za japanske prilike, malog grada, prema Srbiji. Njihov put autobusaom obično traje minimum desetak sati, odgledaju utakmicu, pozdrave se sa devojkama, slikaju se i obavezno im daju poklone, a onda se vrate svojim kućama. Nasmejani. Uvek. Zahvaljujući našim devojkama u ovom slučaju, ali nikako se ne smeju zaboraviti utakmice na stadionu u Varšavi i Svetsko prvenstvo u Bariju, nisu nasmejani samo Japanci, već i svi oni koji se opredele da u datom momentu navijaju za srpski tim.

www.odbojka-volleyball.com


72

domaća scena

CRVENO – BELI PODELILI TROFEJE KOD MUŠKARACA

Svakom prem

P

osle par sezona, konačno se neko može pohvaliti da je osvojio – duplu krunu. Bile su to odbojkašice Železničara iz Lajkovca koje su time i definitivno najuspešniji odbojkaški kolektiv u sezoni 2018./2019. Ako se na to doda da su trijumfovale kasnije i u Super kupu, onda je

to svakako rezultat za respekt. Što se muškaraca tiče, trofeji su otišli u ruke crveno – belih, ali ne jedne ekipe, pošto su ih podelili Vojvodina (titula) i Crvena zvezda (Kup). Novosađani su osvajanjem Super kupa u klupske vitrine dodali kasnije još jedan trofej.

KUP @ENE – @ELEZNI^AR Branilac trofeja u najmasovnijem takmičenju, uspeo je u svojoj nameri da u klupske vitrine smesti još jedan Kup. Najpre su pobedili van terena, jer su ponovo dali najbolju ponudu kada je orgaanizacija u pitanju. I opet su opravdali naziv sjajnog domaćina, napunili dvoranu u Lajkovcu i zajedno sa svojim navijačima slavili. I to možda ubedljivije neko što se očekivalo, odnsono, od Crvene zvezde se očekivao jači otpor. Tačno je da Beograđanke nisu igrale u sastavu koji je u polufinalu eliminisao Vizuru, ali da se očekivalo da finale duže traje, to svakako. Naravno, najveće zasluge idu na račun devojaka iz Lajkovca, koje su igrale nadahnuto, imale pomenuti vetar u leđa sa tribina, a samim tim im je bilo daleko lakše. Skoro kao i kada su dva meča polufinala bile uspešnije od Jedinstva iz Stare Pazove.

PRVENSTVO @ENE – @ELEZNI^AR Veliki preokret i lepa odbojka u pet utakmica obeležili su finalnu seriju plej – ofa odbojkašica. U njemu su se više nego zasluženo našle ekipe Jedinstva i Železničara, željne da stignu do prve šampionske krune u klupskim istorijama. Najpre su i jedne i druge u finale stigle pošto su svoje rivale pobedili u četiri utakmice, gde su prvi meč izgubile. Tim iz Lajkovca bio je bolji od Crvene zvezde, a devojke iz Stare Pazove su ostavile praznih šaka petostrukog uzastopnog šampiona Vizuru. I na radost svojih vernih navijača, odbojkašice Jedinstva su iskoristile domaći teren u prvom meču, a sve to duplirale u Lajkovcu. I kada je sve bilo spremno za slavlje, sa jedne, a kada nisu više imale šta da izgube sa druge strane, usledio je pomenuti preokret. Tim Železničara je zaigrao kako najbolje zna i ume, iskustvo koje je imao tim Mirjane Musulin je došlo do izražaja u punom smsilu, pa se u Lajkovcu slavila prva dupla kruna.

www.odbojka-volleyball.com

Kada je reč o promenama u sastavu elitnih liga, treba reći da je kod dama u Super ligi po prvi put ekipa Beograda, koja je zauzela mesto Dinama iz Pančeva, dok su kod momaka Ribnica i Niš ponovo u starom društvu koje su napustili Spartak iz Ljiga i VA 014.


73

A, LAKOVČANKAMA PRVI PUT DUPLA KRUNA

ma zaslugama KUP MU[KARCI – CRVENA ZVEZDA Daleko su bili zanimljiviji dueli polufinala Kupa Srbije od samog meča koji je doneo trofej odbojkašima Crvene zvezde. Jer i Beograđani i odbojkaši Radničkog iz Kragujevca imali su odrađen veliki posao u po dve utakmice protiv Vojvodine odnosno Jedinstva. Znalo se da je duel beogradskih i novosadskih crveno – belih finale pre finala, a Zvezdini odbojkaši su posle tri seta imali prednost koja im je garantovala meč za pehar. Slično je bilo i kada je Radnički osvojio prvi deo igre u Staroj Pazovi. Iako je finale jedan meč, iako ima dosta slučajeva gde favorit ne opravda taj naziv, ovog puta je sve bilo prema očekivanjima. Crvena zvezda je apsolutno gospodarila situacijom, odgovarala je na sve pretnje Kragujevčana preciznom igrom, imala raspoloženije pojedince, i samim tim bez ijedne mrlje doneli su novi pehar u trofejnu salu.

PRVENSTVO MU[KARCI – VOJVODINA NS SEME Silno motivisana Vojvodina pred star finala plej – ofa imala je samo jedan cilj, a to je odbrana trona, ali i osveta Crvenoj zvezdi za eliminaciju iz Kupa Srbije. Činjenica je da je najuspešniji odbojkaški kolektiv kod nas igrao sve bolje i bolje, da su bili apsolutni favoriti, da su brzo preskočili Mladi radnik, ali morali su da budu maksimalno ozbiljni i koncentrisani. Sa druge strane klub istih boja je u polufinalu sa Spartakom odigrao par obećavajućih utakmica pred finalnu seriju. Ali za tim koji je u međuvremenu preuzeo Siniša Gavrančić, sve osim osvajanja pehara bilo bi ravno katastrofi. Šta je bilo u glavama Novosađana posle trijumfa Zvezde u prvom meču na SPENS – u, može samo da se sluti, ali činjenica je da posle tog meča sve prešlo na stranu Novosađana, koji su odbranu titule proslavili na Banjici i spasli sezonu osvajanjem mnogo bitnijeg od dva trofeja.

www.odbojka-volleyball.com


raspored

MEĐUNARODNI ODBOJKAŠKI KALENDAR VELIKIH TAKMIČENJA U 2020.

Da se po jutru da

5. – 10. januar – Kvalifikacioni turnir za Olimpijske igre, Berlin (Srbija, Češka, Nemačka, Francuska, Bugarska, Belgija, Holandija, Slovenija) 10. – 12. januar – Kvalifikacioni turnir za Evropsko prvenstvo kadeta, Sofija (Bugarska, Srbija, Turska, Rumunija) 30. april – 3. maj – Kvalifikacioni turnir za Evropsko prvnstvo juniora, Srbija (Belorusija Finska, Srbija, selekcija iz klavifikacija) 30. april – 3. maj – Kvalifikacioni turnir za Evropsko prvnstvo juniorki, Srbija (Belgija, Mađarska, Srbija, selekcija iz kvalifikacija) 19. – 21. maj – Liga nacija za odbojkašice, prvi vikend, Italija (Srbija, Turska, Poljska, Italija) 22. – 24. maj – Liga nacija za odbojkaše, prvi vikend, Poljska (Srbija, Italija, Slovenija, Poljska) 26. – 28. maj – Liga nacija za odbojkašice, drugi vikend, Niš (Srbija, Holandija, Tajland, SAD) 29. – 31. maj – Liga nacija za odbojkaše, drugi vikend, Brazil (Srbija, Francuska, Japan, Brazil) 2. – 4. jun – Liga nacija za odbojkašice, treći vikend, Makao (Srbija, Kina, Brazil, Belgija) 5. – 7. jun – Liga nacija za odbojkaše, treći vikend, Kraljevo (Srbija, SAD, Iran, Nemačka)


BALKANIJADE

an poznaje

75

Naše mlade selekcije učestvovaće i na Balkanijadama, a određeno je da se čak tri održe u našoj zemlji, u konkurenciji pionirki, kadetkinja i kadeta. Pioniri će igrati u Grčkoj, a juniori i juniorke neće igrati, jer su njihova takmičenja na teritoriji tzv. Kosova. Što se tiče bič – voleja, Balkanijada do 20 godina biće u Moldaviji, dok će Albanija ugostiti najbolje seniore i seniorke.

9. – 11. jun – Liga nacija za odbojkašice, četvrti vikend, Rusija (Srbija, Koreja, Kanada, Rusija) 12. – 14. jun – Liga nacija za odbojkaše, četvrti vikend, Argentina (Srbija, Rusija, Bugarska, Argentina) 16. – 18. jun – Liga nacija za odbojkašice, peti vikend, Japan (Srbija, Dominikanska Republika, Nemačka, Japan) 19. – 21. jun – Liga nacija za odbojkaše, peti vikend, Kanada (Srbija, Australija, Kina, Kanada) 1. – 5. jul – Liga nacija za odbojkašice, finalni turnir šest najboljih, Kina, 1. – 5. jul – Liga nacija za odbojkaše, finalni turnir šest najboljih, Italija 24. jul – 9. avgust – Olimpijske igre, Tokio 25. – 30. avgust – Evropski prvenstvo za kadete, Italija i Grčka 1. – 9. avgust – Evropsko prvenstvo za kadetkinje, Crna Gora 22. – 30. avgust – Evropsko prvenstvo za juniorke, BiH i Hrvatska 28. avgust – 5. septembar – Evropsko prvenstvo za juniore, Češka


76

www.odbojka-volleyball.com

Profile for vule088

Novogodišnji broj 2020  

Novogodišnji broj 2020  

Profile for vule088
Advertisement