a product message image
{' '} {' '}
Limited time offer
SAVE % on your upgrade

Page 71

rpski k

71

O

no što su godinu dana ranije izrazili kao želju, a to je da posle dva takmičenja na kojima su zdušno bodrili najbolju mušku selekciju, sada budu na tribinama kada igraju i devojke, navijačima naših nacionalnih selekcija je ispunjeno. Naime, bili su neposredni učesnici tri poslednje utakmice tima Zorana Terzića na Evropskom šampionatu u Ankari i zajedno sa njima se radovali novom velikom uspehu srpske odbojke. Za grupu od 50 – tak iskrenih ljubitelja odbojke, koji uz pomoć u organizaciji od strane Odbojkaškog saveza Srbije ne štede ni dlanove ni grla, nije bio problem da do glavnog

Ne štedeći dlanove i grla, ne biraju sredstva da pomognu srpskim timovima da stignu do trijumfa, a svaka pobeda im je najveća nagrada turskog grada stignu autobusom. Uz dobar plan, jasne ciljeve, ali čak i žrtvovanje godišnjeg odmora, sve je izgledalo kao višednevni izleti. Sa pauzom u Istanbulu, stigli su u Ankaru nasmejani pa baš kao i devojke kada su ih videle i shvatile da po prvi put od kada igraju, imaju na gostujućem terenu podršku sa tribina. Osetilo se to u duelu sa Bugarkama, gde je dvorana odzvanjala srpskim pesmama i skandiranjem. Slično je bilo u polufinalu sa Italijom, ali duel sa domaćom publikom bio je za priču. Njih 50 – tak, grupisanih mahom na jednom mestu, bili su u velikoj manjini spram ostalih turskih navijača, kojih je bilo preko 14 hiljada. I

koristili su svaku šansu, kada je domaćin bio u krizi, da se oglase. Bili su strpljivi, baš kao i devojke na terenu, a onda je usledila najpre prva erupcija oduševljenja, kada je pala poslednja lopta, potom druga, kada su došle devojke, da bi kulminaciju izazvao selektor Zoran Terzić u momentu kada im je doneo veliki pehar i na taj način zahvalio za podršku. Bilo je tokom Lige nacija takođe grupice srpskih iseljenika u Italiji i Belgiji, ali ono što rade navijači iz Hofua, to već prelazilazi okvire navijanja i podrške jednom timu, to je već jedan poseban vid poštovanja. I nekako se uvek namesti da stignu i bodre plave devojke u utakmici protiv svoje selekcije, Japana. Možda zato što znaju da će uvek da pobedi jedan od dva – njihova tima. Udaljenost nije bitna, jer i oni sednu u autobus, prepuni ljubavi prema srpskom narodu pre svega, koju iskazuju kroz podršku devojkama. Naravno, najveće zasluge za to imaju čelnici Udruženja japansko – srpskog prijateljstva, na čelu sa Tadašijem Nagaijem, nekadašnjim ambasadorom Japana u Srbiji, i njegovim saradnicima Giičijem Ajameom i Osamuom Hirašitom. Oni su uzrok tolikog respekta jednog, za japanske prilike, malog grada, prema Srbiji. Njihov put autobusaom obično traje minimum desetak sati, odgledaju utakmicu, pozdrave se sa devojkama, slikaju se i obavezno im daju poklone, a onda se vrate svojim kućama. Nasmejani. Uvek. Zahvaljujući našim devojkama u ovom slučaju, ali nikako se ne smeju zaboraviti utakmice na stadionu u Varšavi i Svetsko prvenstvo u Bariju, nisu nasmejani samo Japanci, već i svi oni koji se opredele da u datom momentu navijaju za srpski tim.

www.odbojka-volleyball.com

Profile for vule088

Novogodišnji broj 2020  

Novogodišnji broj 2020  

Profile for vule088
Advertisement