a product message image
{' '} {' '}
Limited time offer
SAVE % on your upgrade

Page 32

32 sećam, da još nismo završili posao i da ne bi valjalo da se zaustavimo ovde, a došli smo po zlato. n Šta si im rekao pred finale? – Samo istinu. A to je da su oni najbolji, da smo došli na korak od onoga zašto smo tu, da je sad momenat kada treba osvojiti zlato. Da su Slovenci kvalitetni, jer su izbacili Ruse i Poljake, ali da mi nismo ni Poljaci ni Rusi, već Srbi i da – izađu na teren i pobede. A u sebi sam još mislio „Zamisli pobede

EDUKACIJA n Kako obučavati mlade trenere? – Njihova edukacija se mora podići na viši nivo, mora da se zna ko radi sa mladima. Znam da finansije baš i ne dozvoljavaju, ali moraju da ulažu u sebe. Onima koji se zaista posvete i koji zaista vrede, njima će se to svakako jednog dana vratiti. Treba neko da pokaže mladima šta i kako da rade. Naši svi treninzi su otvorenog tipa, svako može da dođe i gleda, da beleži tokom treninga i pita posle. Ali retki su bili zaintersovani. Znam da je i Zoran Terzić imao slično mišljenje. Očigledno je da mnogi misle da znaju najbolje i da se preko prepotentnosti ne može.

BERLIN n Prvi izazov u Novoj godini je ogroman, kvalifikacioni turnir za Olimpijske igre. Osam selekcija, šest dana, pet utakmica, samo prvi putuje u Tokio. – Prvo da kažem da ako neko misli da je svima isto, da se vara. Nije tako, jer se prema nama ponašaju u najmanju ruku nekorektno. Posle ko zna koliko promena termina igranja, namestili su tako da mi sva tri meča igramo u ranim popodnevnim satima, od 14 časova. To znači da ta tri dana nećemo moći da treniramo, jedino mi. Ako uzmemo kvalitet protivnika, pa sistem takmičenja koji nije onakav u kakvom su režimu svi igrači sada, ovo je dodatni teg samo našoj reprezentaciji. Ali, ako smo 20 dana postali prvaci Evrope, onda ćemo valjda i za šest dana da se kvalifikujemo na Olimpijske igre.

MOGAO JE I TERZIĆ n Da li je na bini u Sofiji bilo mesta i za Zorana Terzića? – Naravno, i očekivao sam da će on biti proglašen za najboljeg u konkurenciji trenera ženskih timova, što on i jeste. Ali ne znam po kom kriterijumu nije dobio zasluženu nagradu.

www.odbojka-volleyball.com

me Slovenci, pa kažu kako su bili u pravu što im više nisam slektor“. Nisam smeo to sebi da dozvolim. n Da li si tokom svih dana prvenstva Evrope, bar jednom pomislio da nećete osvojiti zlato? – Ne sećam se, ali znam da sam od prvog momenta verovao u svoj rad, u svoje saradnike i u momke koje sam tranirao. Kad god sam prolazio pored pehara, koji je bio izložen, u prolazu sam ga pomazio. Znao sam da mnogo toga treba do finala, da je svaka utakmica priča za sebe, da se do zlata ide korak po korak, da svakim danom treba biti sve bolji. I onda sam taj pehar zagrlio mnogo čvršće. n Koliko je u uspeh utkan stručni štab? – Od prvog trenutka sam verovao u njih i od prvog momenta smo radili besprekorno. Zato im se još jednom prilikom zahvaljujem na svemu što su dali i čega su se odrekli u tih nekoliko nedelja. Verujem da im nije bilo lako, ali da im je zlatna medalja satisfakcija. Oni su bili pravi ljudi, znao sam to. Iako su neki sumnjali u njih, što je bilo jako nekorektno, dokazali su svoju veličinu i utkali sebe u veliki uspeh. n Zašto si se poklonio igračima i kada si odlučio da to uradiš? – Odlučio sam to dok smo u tunelu čekali da počne ceremonija dodele medalja. A razlog je taj što su mi omogućili da osvojim titulu. Meni, njima, našem narodu, celoj Srbiji... n Kako se oseća čovek kada mu se pokloni predsednik? – Bio sam zapanjen, najblaže rečeno. Ko bi se tome nadao. A kada se tako nešto desi, onda shvatiš još više šta si uradio. I budeš ponosan na sebe i sve oko sebe, još više. n Da li mogu da se porede Sidnej 2000. i Pariz 2019? – Mogu samo po tome što je ono bio vrhunac moje igračke karijere, a ovo je, nadam se samo za sada, vrhunac moje trenerske karijere. Što se drugih stvari tiče, pa i ne baš. Moram da napomenem da sam posle finala u Parizu video neke ljude koje nisam dugo, koji su sišli da mi čestitaju. Nismo se mnogo zadržavali, vrlo brzo sam bio u hotelu, u sobi. Toliko emotivno i fizički istrošen, da sam se čak i sa suprugom video tek ujutru. n Šta ti je prolazilo kroz glavu kada si prvi put posle finala ostao sam? – Kako smo napravili super stvar, verovatno sam bio nasmejan, nisam se gledao. Kako sam samo dva meseca pre toga bio u Grčkoj na moru, bez kluba, kako sam odmarao, sunčao se i pecao, a sada sam osvojio Evropsko prvenstvo. Sećem se

Pred finale sam i rekao da su Slovenci kvalitetni, jer su izbacili Ruse i Poljake, ali da mi nismo ni Poljaci ni Rusi, već Srbi. A u sebi sam još mislio - „Zamisli pobede me Slovenci“ da sam u jednom momentu skoro pa glasno izgovorio – „Čoveče, da li je moguće“. n Da li je, pre poslednjeg poena u finalu, bilo trenutaka kada si pomislio „To je to, bićemo šampioni Evrope“? – Kad tako nešto krene da se „vrzma“ po glavi, gledam da istog momenta skrenem misli. Ne kažem da u finalu nisam par puta pre Petrićevog servisa pomislio na tako nešto, ali mnogi znaju koliko su sportisti sujeverni. Desilo mi se jednom kada sam vodio Peruđu protiv Modene u Super kupu, da u taj breku vodimo 9:3 i 10:5 i već smo videli kako dižemo pehar „do pola“. Trebalo je samo još toliko, a ispostavilo se da smo ga „ispustili“. Tako da... n Kada bi imao mogućnost da dovedeš u našu reprezentaciju nekog igrača iz neke druge selekcije, ko bi to bio? – Nisam od onih koji vole ono „tuđe – slađe“. Svi znaju da i u klubovima volim da imam, ako je moguće, što je više naših igrača. Ni jednom protivničkom treneru nisam pozavideo što ima nekog igrača. Ja imam ove „moje“ koje imam, oni su za mene najbolji na svetu. A i ne samo za mene. Medalje i rezultati govore. Iste te medalje i isti ti rezultati, koji su plod zajedničke saradnje, promovisali su Slobodana Kovača u najboljeg trenera Evrope. I sve će, bar što se njega tiče, i dalje biti isto.

Profile for vule088

Novogodišnji broj 2020  

Novogodišnji broj 2020  

Profile for vule088
Advertisement