a product message image
{' '} {' '}
Limited time offer
SAVE % on your upgrade

Page 23

Akcenat je stavljen na Kvalifikacije za OI i Evropsko prvenstvo i oba cilja su ispunjena bez ijedne izgubljene utakmice finale Svetskog prvenstva u Jokohami, čekale skoro godinu dana, jer u Ligi nacija naš tim nije bio kompletan, a na turniru u Beleku, one su došle sa drugim timom (niko ne zna zbog čega). Ulog je bio veliki, finale, ali je meč bio sve samo ne neizvestan i zanimljiv. Ukratko, bila su to dva seta apsolutne dominacije Srpkinja, koje su u trećem uzele predah, da bi u četvrtom periodu ponovo zagospodarile terenom, počistile sa istog Italijanke i na velika vrata ušle u još jedno finale. I ne samo to, nego su igrom u celini toliko zastrašile domaće, i odbojkašice i publiku, da su svi u Turskoj bili svesni da će im za čudo biti potrebno kako bi stigli do naslova najboljeg. A jedno čudo su Turkinje napravile već, kada su eliminisale i poslale kući favorizovanu Holandiju. U polufinalu su samo podgrejale naciju pobedom nad Poljakinjama. Osvanuo je i dan velikog finala. Ankara je bila u znaku odbojke, višemilionski grad je bio spreman da slavi titulu, uprkos činjenici da su igrali protiv najboljeg tima na planeti. A samo 20 – tak dana ranije igrali su prijateljsku utakmicu. Srpskih 50 – tak navijača čulo se samo kada je 14 hiljada turskih pravilo pauzu. Koliko je samo ovakvih ili sličnih utakmica odigrala većina od naših devojaka, videlo se tokom zagrevanja. Mirno, staloženo, nasmejano, u pojedinim momentima sa pesmom na usnama. Dvorana je proključla u momentu kada su Turkinje istrčale na teren, a usijanje doživela dok je intonirana himna. Odakle su crpele snagu domaće odbojkašice, nikom nije poznato, ali da je to bilo pravo finale, mora se priznati da jeste. I trebalo je da se igra maksimalan broj setova da bi se dobio novi šampion. Tačnije da bi stari šampion odbranio tron. Kroz šta su sve devojke prošle, znaju samo one, kako nisu izgubile koncentraciju u nekim momentima,

NEKE NOVE KLINKE Liga nacija 2019. je poslužila da se provere neke devojke, koje su zalaganjem već dugo godina na širem spisku, ali da se i neke mlade upoznaju sa sistemom rada u najjačoj reprezentaciji. U startu su bile oslobođene svih pritisaka što se rezultata tiče, jer bilo je važno samo da daju svoj makimum. Mnoge devojke nisu ni sanjale da će se naći na spisku, a gledale su da šansu koju dobiju iskoriste na najbolji način.

Bili su iznenađeni u Japanu kada su na terenu videli recimo Aleksandru Tadić, pa Mariju Popović, Milicu Kuburu, u Kini su sigurno prvi put čuli za Anu Pejičić i Milu Đorđević, pa Bojanu Gočanin, Katarinu Jović... I sve su se one svojski trudile da reprezentuju srpsku odbojku na najbolji način, ali i svoje kvalitete stave u svrhu tima. Treneri su sve to pažljivo beležili, a vreme buduće će pokazati koja je od njih perspektiva srpske odbojka i jedna od naslednica ove trofejna generacije. takođe je samo njima poznato. Nikada protiv sebe nisu imali toliko navijača, nikada u utakmici za zlato nije bila takva atmosfera da se ne čuje sudijska pištaljka, da se svaki poen domaće selekcije proslavlja kao gol kojim se pobeđuje u velikom derbiju u 90. minutu. Zato je i radost na kraju bila ogromna. U jednom momentu taj – breka su ih skoro svi prežalili, otpisali, misleći da titula menja vlasnika, ali su po ko zna koji put sve uverile da njih niko nikad ne može i ne sme da otpiše. Opet je dodir protivničke igračice i mreže doneo našoj

TERZIĆ: SLIKAĆU SE KAD UZMEMO Na kvalifikacionom turniru za Olimpijske igre u Vroclavu, organizatori su, kao jedni od domaćina Evropskog prvenstva, izložili pehar namenjen šampionu Starog kontinenta. Na predlog da se slika pored istog, selektor Zoran Terzić je rekao: - Zašto bih se slikao sada, slikaću se kad ga osvojimo u Ankari.

selekciji šampionski poen. Isto kao u Japanu godinu ranije. Probali su iz turskog tabora da produže utakmicu time što su tražili proveru poslednjeg poena. Međutim, to je bila samo priprema za erupciju oduševljenja srpskih odbojkašica, članova stručnog štaba, navijača i svih onih koji su te večeri bili srcem uz srpske devojke. Poletete su one po terenu, pa jedna drugoj u zagrčljaj, isto to su radili i članovi stručnog štaba, 50 - tak navijača je imalo svoj mali koncert dok su turske pristalice polako pa sve brže napuštale dvoranu. – Ko bi rekao da ovako brzo može da se isprazni ovoliki prostor – rekao je neko u šali. Upravo su momci i devojke bili ti koji su pokazali pravac velikom broju navijača domaće selekcije, koji su razmenjivali poljupce, slavili novi veliki uspeh srpske odbojke. Oni koji su ostali, a nisu bili naši, iskrenim aplauzima su pozdravili stare – nove prvakinje Evrope. I opet „Bože pravde“ koje je odjekivalo do centra Ankare.

www.odbojka-volleyball.com

Profile for vule088

Novogodišnji broj 2020  

Novogodišnji broj 2020  

Profile for vule088
Advertisement