Бубом четири године службовала у Прагу. Она је поново радила у Међународном радничком институту, а тетак је био дописник Танјуга. Телепринер је, у међувремену, замијењен телефаксом, па је тетак Љубо Рајнвајн могао више времена да проводи играјући тенис. Тако је упознао Вацлава Ицху, секретара Академије лијепих умјетности. Тетка Биба је знала како да га угости и исприча м у најлепше приче о мени. Иако је већ годину дана живјела у Београду, након повратка из Прага тетка је остала у вези са Ицхом и другим важним људима из Прага. Срео сам је у теразијском стану гдје м е дочекала као и сваки пут, као цара и, као и обично, згражавајући се над мужевљевом фамилијом рекла: - Они су и Славенкину хармонику однјели, швапска говна! - Нису тетка швапска, Рајнвајни стижу из Аустрије! - Исто је то мој Емире! Са Љубомиром Рајнвајном и његовом породицом човјек мора увијек бити на опрезу. Када спаваш, једно око м о р а бити отворено, али и једно ухо наћуљено. - Зар су толико грозни? - Рајнвајнови? Не знаш ти, мој Емире, с ким ја живим! - Ако ти било шта треба, ти зови, знаш да сам ја твој војник, спреман на све! - хтио сам да зна да на мене може да рачуна, а она је заплакала и рекла: - Сунце теткино! Улазак на Академију није било лако остварити. Сви људи који сањају о умјетничкој каријери 120
I
МОЈЖИВОТ