Issuu on Google+


Prezentacija seminarskog rada sa temom: Arhitektura bina za nastupe na festivalima i koncertima

Nova arhitektonska tipologija? Vladimir GarboĹĄ

Prof. Radivoje Dinulović Arhitektonsko projektovanje 3 Departman za arhitekturu i urbanizam Fakultet tehniÄ?kih nauka Novi Sad, 2008.


1.

Apstrakt.

2.

Ključne reči.

3.

Opravdanost teme.

4.

Postavka problema.

5.

Tehničko-tehnološki aspekt. (02) 5.1.

Tehnički opis.

5.2.

Rasveta i ozvučenje.

5.3.

Rasveta.

5.4.

Оzvučenje.

5.5.

Tehnološki aspekt. Tipologija koncertnih bina. (01)

6. 6.1.

Glavne podele binskih struktura. 6.1.1. Prema načinu eksploatacije. 6.1.2. Prema dizajnu osvetljenja. 6.1.3. Prema muzičkom žanru. 6.1.4. Prema popularnosti izvođača. Poređenje modela vrednovanja. (03)

7. 7.1.

Funkcionalne zone organizovanog spektakla.

7.2.

Funkcionalne zone na bini (mesto odvijanja spektakla).

8.

Savremenost binskih struktura. (04)

9.

Zaključak.

10.

Literatura, internet adrese, izvori.


9 10 12 13 14 15 21 22 24 27 30 31 32 34 36 40 42 44 46 54 58 60

Sadr탑aj


8


1. Apstrakt

“Mnogo više od muzičkog spektakla, savremeni rok koncert predstav-

lja kombinaciju zvuka, vizuelne drame i arhitektonskog doživljaja.” 1 Ovaj rad pokušava da kroz nekoliko glavnih aspekata postavi u istu liniju problem struktura koncertnih bina sa drugim arhitektonskim objektima.

Navedeni citat koji se odnosi na binske strukture i koncertne spektakle

uopšte, se može shvatiti kao definicija i bilo kog drugog arhitekonskog objekta. Na sličan način ovim radom kroz razmatranje određenih problema koji su arhitektonski i projektantski postavlja se problem planiranja, organizacije, estetskih vrednosti, tehničko-tehnoloških karakteristika kao isključivo zadatak arhitekata.

9

1 Lyall, Sutherland (1992) „Rock Sets – The Astonishing Art of Rock Concert Design“, London. Recenzija.


itektur!?amuzičkiperformans?_ ganizacijamodeltipologija<Spe gtehnologijaarhitekturatehnik tura>muzičkiperformansbinari pologijaSpektaklarhitekturam </>tehnologija(tehnikaorgani ičkiperformbina ans&binariggin ipologijaSpektaklarhitektura% ehnologijatehnikaorganizacija rformans<binatehnika*riggingt Spektakl?>arhitekturamuzički izacijamodeltipologijaorganiz <rigging@tehnologija>?tehnik kturamuzičkiperformansbina/r odeltipologijaSpektaklarhite


_bina { 2. Ključne reči } riggingteh ektaklarhitekturamuzičkiperf kaorganizacijamodeltipologij iggingtehnologijatehnikaorga muzičkiperformansmuzičkiperf izacija)+modeltipologijaSpekta ngtehnorigginglogijatehnikao %<muzičkiperfotehnologijarm amodeltipologijaSpektakl:arh tehnologijatehnikaorganizac iperformansbinariggingtehnol zacijaSpektaklarhitekturamuz ka_organizacija<modeltipolog riggingmodeltehnologijatehni ekturatipologijamuzički(=)perf


3. Opravdanost teme [sa aspekta efemernih objekata kao logistika u kreiranju spektakla]

Svet informatike, brzine protoka informacija se u poslednjim decenijama infiltrirao u sve sociološke aspekte i postao sasvim normalna pojava koju hteli mi ili ne, moramo prihvatiti ukoliko želimo praktično preživeti. Međuljudska otuđenost je velika, a spektakl postaje mesto susreta koje nam je potrebno (Gi de Bor “Društvo spektakla”). Ova situacija nije toliko izražena na prostorima Jugoistočne Evrope u svim sociološkim grupama, ali među mlađom populacijom sigurno jeste. Organizovani spektakli umnogome doprinose kvalitetnijem životu pojedinca u prethodno navedenim uslovima. Tačno je da svaki večernji izlazak sa prijateljima, umetnička izložba na otvorenom, pozorišni festival –predstavljaju ravnopravni spektakl u suštinskom smislu u odnosu na masovne organizovane događaje. Muzičko-scenski događaj, posebno na otvorenom, je ipak nešto drugo. Organizovani spektakl kao što je koncert zasigurno je vrsta katarze za sve učesnike. Kako izvođače, tako i posetioce. A deo te katarze jeste biti u masi ljudi zajedničkih potreba.

U samom uvodu bitno je distinkcirati vrstu muzike koja prati ovaj rad. Zasigurno se ne radi o klasičnoj muzici, jer ona zahteva drugačiji pristup u organizovanju prostora, ali i druge ciljne grupe.

12


4. Postavka

problema

Arhitektura bina za nastupe je nesumnjiva. Ona svakako postoji i ono što možemo videti na nastupima jeste arhitektura. Međutim postavlja se pitanje da li je zaista ona tretirana kao takva i ravnopravna sa ustaljenim tipologijama. Na osnovu nekih publikacija i empirijski, koncertne bine jesu arhitektonska dela – projekti koji uvezuju niz različitih profesija i znanja kojima se postiže jedno. Ovo je svakako jedna od najupečetljivijih odlika arhitekture. Ipak, i dalje je više onih koji tretiraju ovu pojavu kao delo dizajna, scenografije. Ali tako nešto postaje nemoguće samo ako uzmemo u obzir da se koncertne bine javljaju i zauzimaju određen prostor, što je više polje delovanja arhitekata.

13

Sa niza različitih strana se može pokušati dokazati hipoteza da koncertne bine jesu arhitektonska tipologija. Ovde ćemo se ipak zadržati na svega četiri aspekta, što je mahom uslovljeno nedostatkom literature i tehničkih podataka. Četiri glavna aspekta ovog rada su (01) razmatranje bina kroz predloženu tipologiju; (02) upoznavanje sa tehničko – tehnološkim aspektom; (03) poređenje strukture vrednovanja stambenih objekata sa istom, ali prilagođenom za vrednovanje bina i (04) pokušaj postavljanja ovih pojava u okvire savremene arhitekture.


(02)

5. Tehničko-tehnološki aspekt

14


(02)

5. Tehničko-tehnološki aspekt

5.1. Tehnički opis

1

Od velikog značaja za projektovanje i planiranje koncerata je tehnologija izgradnje binske strukture, kao i inženjerski aspekt – konstruktivni sistem, materijali isl. Za izgradnju binskih struktura postoje predefinisani montažnodemontažni sistemi, prilagođeni najrazličitijim zahtevima. Naravno potreba za ovakvom razvijenom i prilagođenom strukturom nije uvek postojala. Problem izgradnje strukture je rešavan pomoću klasičnih građevinskih skela, i taj pristup je zadovoljavao potrebe dugi niz godina. Danas kompanije koje se bave ovim delom organizacije koncerata imaju širok dijapazon razvijenih modularnih sistema kojima je moguće realizovati različite zahtevane forme i veličine koncertnih prostora – bina. Konstrukciju koncertne bine kakvu danas poznajemo dugujemo nizu pokušaja u prošlosti da se formira sistem koji će odgovoriti na dva velika zahteva: premošćavane velikih raspona i laku i brzu montažu istih. Godine 1978. Mark Fisher i Jonathan Park su predložili sistem gantry2, i zauvek odredili izgled konstrukcije koja predstavlja osn-

15

ovu svakog koncerta danas [slika 1] Problem lakšeg transporta, brže montaže elemenata i gore navedenih glavnih tehničkih potreba su rešili formiranjem skeletnog sistema, čiji su elementi lako prenosive prostorne rešetke, koje formiraju arhetip, greda i stub koji zajedno čine osnovu za formiranje ravni koja nosi svu moguću tehniku i druge scenografske elemente. Kao i kod svakog arhitektonskog programa, ili bilo kog drugog planiranog objekta, moguće je definisati osnovne delove bine sa konstruktivnog aspekta.

2 Gantry crane (eng.), kranska konstrukcija koja pomera opterećenje po horizontali. Ovde je izraz upotrebljen zbog sličnosti tehnike, ali opterećenje se pomera po vertikali.


(02)

1. Rigging3 – predstavlja anvelopu bine u užem smislu, krovnu

konstrukciju koja nosi sistem ozvučenja i osvetljenja kao i druge sisteme vizuelne komunikacije. Rigging je ono što nam ostaje u sećanju, ako posmatramo estetski aspekt. U konstruktivnom smislu ovaj deo bine igra važnu ulogu u stvaranju logistike za odvijanje koncerta: ozvučenje, osvetljenje i svi drugi sekundarni sistemi vizuelne komunikacije su u interakciji sa ovom konstrukcijom. Ova konstrukcija je predefinisani montažno-demontažni sistem, izrađen od legure čelika, izuzetno lakih segmentata i velikih nosivosti 4. Različiti fazonski delovi pružaju mogućnost kreiranja najrazličitijih oblika konstrukcija. Često rigging ima ulogu nadstrešnice koja na svojoj donjoj površini može da nosi različite elemente (reflektore, zvučne kutije, kulise,...). Ali danas u odnosu na estetske zahteve izvođača, svedoci smo stvaranja vrlo kompleksnih struktura koje polako gube svoju originalnu ulogu i primarni karakter [slika 2, 3] Ovde ćemo spomenuti dva pristupa u izgradnji ovog dela bine, ground support 5 i GRID 6 .

3 Rigging (eng.) je izraz vezan za aparaturu kojom se na jedrenjacima omogućuje podizanje jedara. Ovde je termin usvojen, i u širem značenju predstavlja skup nosećih elemenata i motora (opreme) kojom se omogućuje određena radnja. Ovde to znači montažu i nošenje elemenata osvetljenja i ozvučenja.

4 Ugib horizontalnog elementa, rešetkaste grede, dužine 18m visine 40cm za kontinualno opterećenje je 97mm. (Katalog prozvoda italijanske kompanije Litec, 2003/2004. godina). 5 Ground support (eng.) je pre svega statički sistem koji odgovara sistemu gantry. 6 GRID je sistem koji koristi logiku gantry-a, ali ne u celovitosti.

16


(02)

4

5

Prvi je pre svega statički sistem koji se primenjuje kod bina na otvorenom i predstavlja statički sistem oslanjanja na tlo [slika 4] Sistem GRID [slika 5] je moguće primenjivati samo u zatvorenim prostorima (hale, sportske arene isl.), ali neretko se koristi i ground support i ovde zbog lakšeg montiranja i neprilagođenosti prostora sistemu GRID. Radi slikovitijeg prikaza kompleksnosti i graditljskog aspekta parafraziraćemo Nebojšu Čupića, konstruktera studija “Berar” 7, koji kaže da je rigging jedna posebna oblast kojom se pre svega bave inženjeri –statičari.

2

3

17

7 Studio „Berar“ je jedna od najvećih kompanija na ovim prostorima koja se bavi projektovanjem, montažom i iznajmljivanjem binskih sistema, sistema ozvučenja i rasvete.


(02)

2. Bina u užem smislu – podijum određene visine, koja

predstavlja površinu na kojoj se koncert odvija. Konstrukcija je najčešće sastavljena od modularnih segmenata koje zajedno čine prostornu rešetku oslonjenu na tlo. U oba slučaja, noseći elementi su u skeletnom sistemu, a gornja površina je pokrivena pločama (OSB ploče, ploče iverice, blažujke isl.) i nekada i dodatnim materijalom što zavisi od načina kretanja na podijumu. Moguće je postići različite oblike podijuma u zavisnosti od potreba izvođača, kao i različite visine što zavisi prevashodno od broja posetilaca i oblika prostora gde se nalaze posmatrači radi boljeg sagledavanja koncerta [slika 6] Ovaj deo strukture nikada nije predstavljao veliki tehnički problem. Zbog svoje uloge koju ima i činjenice da se oslanja direktno na nosivu podlogu, teren, predstavlja možda najlakši problem sa kojim se susreću projektanti i izvođači. 6

18


(02)

3. Sekundarni elementi – u sekundarne elemente

možemo svrstati niz različitih “podkonstrukcija“ i delova, kako na bini tako na rigging-u - krovu. Oni su mahom aplikacije na postojeće konstrukcije, deo scenografije mada nekad mogu zbog svoje veličine ili pozicije da predstavljaju jednako važan konstruktivni segment. Na svojoj The Wall turneji iz 1980/81. godine, bend Pink Floyd je postavio veliki zid ispred same bine. Visoka 15m i oko 50m dugačka konstrukcija je rešena sa posebnom pažnjom. Struktura koja ne predstavlja ni jedan od prethodno spomenutih segmenata je zahtevala istinsku arhitektonsku pažnju kako bi se stvorila sigurna, laka za montiranje i transport konstrukcija koja je ipak morala da zadovolji estetski aspekt [slika 7, 7a]

7

7a

19


(02)

Prethodni opisi koji su prevashodno tehničke karakteristike jedne binske konstrukcije, ukazuju možda na jedina pravila i norme koja se trebaju pratiti tokom projektovanja i izgradnje. Rigging i bina su dve odvojene konstruktivne celine. U konstruktivnom i statičkom smislu one često nemaju fizičkih veza. Prema tome se one i odvojeno postavljaju, montiraju. Ovom konstatacijom moguće je zaključiti da samo zbog ove odvojenosti cele konstrukcije moguće je planirati potpuno odvojeno binski prostor od rigging-a. Ova mogućnost je važna jer pruža niz različitih rešenja bez međusobnih ograničenja.

20


(02)

5. Tehničko-tehnološki aspekt

5.2. Rasveta i ozvučenje

U razmatranju ova dva neizostavna aspekta jednog spektakla, osvetljenje i ozvučenje, Miomir Mijić u tekstu „Od tehnologije spektakla do spektakla tehnologije“ u drugi plan stavlja značaj razvoja elektronike i elektrotehnike. Svakako da velik uticaj ima razvoj u ovim oblastima, međutim ono što je bitno za ovaj rad je nešto drugačiji smer. Miomir Mijić ističe u prvi plan ipak suštinsko korišćenje sistema rasvete i ozvučenja, a ne njihove savremene mogućnosti. Bitno je ipak osvrnuti se na razvoj tehnologije, ali u smislu uticaja na konstruisanje strukture koja treba da obezbedi najadekvatniju montažu i ekploataciju u vreme održavanja koncerata. Kao i za svaki planirani objekat, arhitektonsko delo, i ovde možemo govoriti o nizu različitih nauka koje su nam potrebne u produkciji jedne koncertne bine. Klasični objekti ne funkcionišu bez sistema instalacija, pažljivo projektovanih i izvedenih. Rasveta i ozvučenje u ovom smislu pripadaju istoj inženjerskoj kategoriji. Oni su zasebne celine pri projektovanju i zahtevaju skoro uvek prisustvo stručnjaka. I ova konstatacija doprinosi potvrđivanju hipoteze, jer je jedna od karakteristika arhitektonskih dela upravo i raznorodnost disciplina koje su neophodne pri kreiranju.

21


(02)

5. Tehničko-tehnološki aspekt

5.3. Rasveta

Primarno i sekundarno osvetljenje. Primarno koje je čisto estetskog karaktera, i sekundarno koje ima prevashodnu ulogu osvetljaja funkcionalnih procesa na bini kao što je osvetljenje delova bine koji su namenjeni tehničarima, pristupne zone bine, druge vrste komunikacija isl. [slike 8 i 9]

9 8

22


(02)

10

Primarno osvetljenje, kako je ovde navedeno, je ono što svaki posetilac treba i videti. Ono što je najvećim delom scenski doživljaj koncerta. U celokupnom doživljaju jednog scenskog spektakla (ne samo muzičkog) veliku ulogu ima osvetljenje i dizajn osvetljenja. Prema pristupu dizajnu osvetljenja i utisku koji se treba njima postići možemo formirati i podtip, odnosno razmotriti pristup dizajnu rasvete. Ovde će se obratiti najpre pažnja na konstruktivni aspekt koji pre svega deo binske strukture rigging treba da zadovolji. Broj elemenata osvetljenja kao i tip elemenata (da li je u pitanju fiksna rasveta ili pokretna) u bilo kom slučaju organizacije koncerta je važan za konstrukciju iz prostog razloga opterećenja koje konstrukcija treba da ponese. Veći deo sistema, odnosno elementi osvetljenja, se postavljaju iznad same bine, na horizontalni deo ukupne konstrukcije koji je u opštem smislu prostorna rešetka. Ovo opterećenje danas dostiže skoro po pravilu vrednosti i preko 10t.

23

Ipak u odnosu na planirane efekte, estetiku koncertnog događaja, postavljeni zahtevi određuju umnogome tip konstrukcije. Primera radi, ukoliko se želi postići efekat koji više naglašava prostornost nego sceničnost, sliku u jednoj ravni, konstrukcija koja nosi osvetljenje ne može biti postavljena kao klasični, već spomenuti, sistem. Turneja iz 1981. Jean-Michel Jarre u Kini, predstavlja jedan model kome nikako ne bi odgovarao klasični sistem rigging-a. Naglašavanje prostornosti svetlosnim efektima u ovom slučaju je postignuto postavljenjemrasvete na nekoliko stubova visokih do 15m. Samim rasporedom stubova u prostoru koje nije u jednoj ili dve ravni, postignut je željeni efekat koji bi bio nemoguć da je u pitanju klasična organizacija nosećeg sistema. Sa tehničko-tehnološke strane, ovaj pristup je zahtevao posebnu konstrukciju obzirom da se radi o slobodnostojećim stubovima izrazite visine [slika 10, 10а] 10a


(02)

5. Tehničko-tehnološki aspekt

5.4. Ozvučenje

11 8 PA tower (eng.) predstavlja niz zvučnih kutija povezanih međusobno u cilju pojačavanja zvuka i njegove distribucije. Tornjevi su iz razloga što se postavljaju vertikalno. 9 LED (eng.) je skraćenica za Light Emiting Diode. Sistem u kome po principu TV ekrana zelena, žuta i plava zajedno kombinovanjem daju određenu boju.

Danas je nezamislivo napraviti koncert i najmanjih razmera bez upotrebe elektrotehničkih sistema uopšte, a pogotovo sistema ozvučenja. Iako sistem ozvučenja principijelno koristi manje snage (elekrične energije) nego sistem osvetljenja, napajenje, dispozicija i povezivanje elemenata (zvučnih kutija) je za koncert možda najbitniji aspekt pri planiranju i izvedbi konstrukcija jednog muzičkog spektakla. Po pravilu ozvučenje (PA ili PA towers 8, zavisno od organizacije spektakla) se postavlja po obodima konstrukcije, tako da se linija kraja bine poklapa sa linijom u kojoj se nalazi sistem zvučnih kutija. Na ovaj način se sprečava moguća mikrofonija i mešanje binskog ozvučenja sa spomenutim [slika 11] Ovaj deo ozvučenja, izlazni elementi, su namenjeni posmatračima.

24


(02)

12

12а

Binsko ozvučenje takođe neophodno za produkciju muzičkog nastupa, je gotovo odvojeni sistem od ”glavnog” sistema. On služi kao monitorija, kontrola zvuka, izvođačima na bini. Kao najupečatljiviji problem koji se javlja kada se trebaju zadovoljiti uslovi koje postavlja sistem ozvučenja, je sprečavanje mikrofonije koje nastaje pri mešanju zvučnih talasa emitovanog zvuka ka publici i zvuka koji potiče od monitorije. Ovaj uslov možda najdirektnije uslovljava dispoziciju koncertne bine. Spomenuti PA towers koji se nalaze sa bočnih strana bine stvaraju liniju ispred koje je teorijski nemoguće organizovati događaj. Stoga se sve praktično dešava između, i iza ove granice. Ovako se dobija češće organizacija bine kao klasični scenski događaj gde se dešavanje odvija u ravni.

25

Nešto slobodniji pristup možemo sresti u projektu koncertne bine za turneju Popmart grupe U2 iz 1996. godine. Spajanjem dve PA jedinice u jednu i postavljenjem iste u sredini bine i iznad nje, stvorio se slobodni prostor na bočnim stranama. Ovo je omogućilo da se formira što duži LED 9 ekran u pozadini. Ovaj, najveći do tad ekran upotrebljen, 50m dugačak i 15m visok, je u drugačijoj organizaciji ozvučenja bio nemoguć. Razlog je taj što bi tornjevi za ozvučenje morali biti na manjem rastojanju jer ne bi kvalitetno pokrili prostor publike [slika 12, 12a, 12b] Sve ovo se može shvatiti kao funkcionalna potreba ili ograničavajuća okolnost pri projektovanju koncertnih bina. Međutim vrlo važan i nezaobilazan aspekt, koji u mnogim slučajevima već u samom startu definiše generalnu dispoziciju celina.


(02)

12b

26


(02)

5. Tehničko-tehnološki aspekt

5.5. Tehnološki aspekt

Koncertne bine su sa ovog aspekta daleko kompleksnije od drugih tipova arhitektonskih objekata. Kako je estetska vrednost ispred funkcionalne (u pogledu procesa koji se odvijaju u nekom prostoru), tako je tehnologija izgradnje bina veći faktor nego dugotrajnost konstrukcije. Problem koji se postavlja je na koji način smanjiti troškove izgradnje, ubrzati proces i učiniti ga što jednostavnijim. Mnoge bine koje su pravljene za jedan događaj ili festivale, su kompletno iznajmljene konstrukcije, jer unikatni delovi mnogo više finansijskih sredstava iziskuju [slika 13] Kada se radi o binama za turneje, proces izgradnje i razgradnje mora biti što brži. Mnoge bine imaju svoje duplikate ili se koriste konstrukcije iznajmljene u gradovima događaja, a samo neki elementi se prenose sa jednog koncerta na drugi. Jednostavnim tehnološkim procesom se postiže da ekipe montažeri broje što manji broj, i da ne moraju svi biti kvalifikovani da bi učestvovali u procesu izgradnje. Kao primer ozbiljnog planiranja i projektovanja tehnoloških procesa poslužiće mrežni plan puta, izgradnje i razgradnje binske konstrukcije za Steel Wheels turneju The Rolling Stones-a. Na simplifikovanom planu se uočava jasno postojanje tri bine, konstrukcije, i njihova organizacija montaže i održavanja koncerta u vremenskom periodu [shema 01] 13

27


28


(02)

shema 01

29


(01)

6. Tipologija koncertnih bina Kao i svaka tipologija tako i ova, predložena, može imati svoje podtipove. Uzimajući u obzir nekoliko najupečatljivijih aspekata, formirana je, ispravnije rečeno “podtipologija”. Ono što treba da podkrepi hipotezu rada, u ovom segmentu je mogućnost rasprave o različitim pristupima kreiranja i projektovanja koncertne bine. Međutim, veliku ulogu u raspravi imaju i neke tehničke i tehnološke karakteristike kao i karakteristike izvođača, koje možemo shvatiti kao korisnike prostora.

30


(01)

6. Tipologija koncertnih bina

6.1. Glavne podele binskih struktura

31


(01)

6. Tipologija koncertnih bina 6.1. Glavne podele binskih struktura

6.1.1. Prema načinu eksploatacije

Festivalske bine:

Podrazumevaju strukture koje su potrebne u kreiranju muzičkog spektakla na kojima je na jednoj bini u vremenu eksploatacije u različitim vremenskim intervalima prisutno nekoliko različitih izvođača. Mnogo manji kreativni udeo je primetan pri projektovanju bina za festivale. Mogućnost brze izrade postojećim sistemima obezbeđuje kvalitetnu montažu koja pruža odvijanje svih funkcija. Pri projektovanju i planiranju festivalskih bina posebnu pažnju treba obratiti na TV prenos. Posetioci festivala često ne očekuju jedinstvenost nastupa zbog organizacione prirode, ali i smisla jednog festivala. Za smisao, ili bolje rečeno cilj, festivala je prevashodno da promoviše dobru zabavu (praćene kvalitetnim izvođačima) i neku društvenu poruku, a ne promociju samog benda [slika 15] 15

32


(01)

16

Bine za jednog izvođača:

U savremenoj organizaciji muzičkih koncerata nikad se ne pojavljuje slučaj da je binska struktura eksploatisana od strane isključivo jednog performera. Pre nastupa takozvanog glavnog benda, uvek su prisutni i nastupi predgrupa. Međutim binska struktura je prilagođena potrebama glavnog benda [slika 16] Ovde se već može pričati i o nijansama unutar ove, predložene, arhitektonske tipologije, a koja se odnosi na važan kvalitativni aspekt strukture: multifunkcionalnost. Ovde ona predstavlja prilagodljivost organizacije prostora na bini za različite nastupe. Kada govorimo o binama za jednog izvođača i festivalskim binama, primećuje se bitna razlika. Potrebe za prilagođavanjem festivalskih bina je mnogo važniji aspekt nego kada govorimo o binama za jednog izvođača. Za razliku od festivalskih bina, u ovom slučaju mnogo veća pažnja estetici strukture je ono što ih najviše distinkcira. Želja izvođača je da pored zvučnog prenosa poruke, estetikom i vizuelnim elementima pojača ovaj aspekt spektakla. U odnosu na gore navedeno, koncertne bine u mnogo većoj meri koriste i custom-made 10 elemente. Oni se odnose kako na konstrukciju, prostornu organizaciju bine, tako i na specifične elemente audio-vizuelnih uređaja koji se ponekad razvijaju samo zbog određenih nastupa. Od slučaja do slučaja se važnost usmerava na posetioce ili TV prenos.

33

10 Custom-made (eng.) Termin predstavlja elemente koji su posebno pravljeni za određeni bend, nastup isl. u slobodnom prevodu: specijalno pravljeno.


(01)

6. Tipologija koncertnih bina 6.1. Glavne podele binskih struktura

6.1.2. Prema dizajnu osvetljenja

Evropski pristup:

Pod ovim pristupom se prevashodno uzima u obzir dizajn svetla, način osvetljavanja performera. Svakako da ova stavka utiče na ukupnu estetiku binskog prostora uopšte, ali svakako i na organizaciju i konstrukciju binskog prostora i rigging-a. Nezvanično proglašen za evropski pristup, ovaj način karakteriše tretiranje celog prostora bine, njegovu volumetriju i trodimenzionalnost. Stiče se utisak osvetljavanja objekta, nasuprot američkom pristupu za koji možemo slobodno reći da je scenski, pozorišni. Evropski pristup zadire mnogo više u prostor uopšte. Prostor koji je funkcionalno namenjen publici ali i drugim delovima ukupnog prostora dešavanja spektakla 11. Čini se da ovaj pristup mnogo više doživljava problem kao prostornu instalaciju, a ne scensku „ravan“ ispred koje se nalazi posmatrači [slika 17] 17

11 Jedinstven primer su koncerti grupe Pink Floyd, koji u svakom aspektu tretiraju prostor, kako same bine tako publike. Najupečetljiviji primer je ekscesivno osvetljevanje prostora koji u konvencionalnim primerima se skrivaju. 34


(01)

18

Američki pristup:

Ovaj pristip dizajnu svetla na sceni (uopšte, kada se radi o bilo kom tipu nastupa) je do skora predstavljao vrlo siromašnu upotrebu različitih svetlosnih efekata, u poređenju sa Evropskim pristupom. Glavna odlika ovog pristupa je fokusiranje na izvođače. Ono što se kao posledica može primetiti je spot-light 12 kao glavni svetlosni element na sceni. Naravno ne radi se samo o jednobojnom efektu i samo ovom tipu osvetljenja. Ali je ipak akcenat uvek na ovom elementu kada se planira osvetljenje nastupa. Kao posledica utisak siromašne upotrebe različitih svetlosnih efekata je prisutan. Svakako da se ne radi o izbegavanju novih sistema i efekata ili da je kvalitet manji. Poslednje decenije 20. veka angažovanje arhitekata i dizajnera svetla sa evropskog kontinenta je prilično izmenilo sliku ovog pristupa. Naravno, i evropski pristup je pretrpeo značajne tranformacije pod ovim utiskom. Danas uopšte globalizacijom i internacionalizacijom timova koji rade na jednom projektu je nemoguće razgraničiti ova dva pristupa. Ali i dalje možemo detektovati i kod nekih velikih zvezda baš ovakav pristup, sveden, fokusiran na izvođače i samo scenu, koncertnu binu [slika 18]

35

12 Spot-light (eng.) u slobodnom prevodu: tačkasto osvetljenje. Ovim tipom reflektora omogućuje se osvetljenje mnogo manje površine.


(01)

6. Tipologija koncertnih bina 6.1. Glavne podele binskih struktura

6.1.3. Prema muziÄ?kom Ĺžanru

19

36


(01)

Rock

20

Kao najstariji muzički pravac, kada je reč o popularnoj muzici, koji je svoju ekspanziju doživeo tokom šezdesetih godina prošlog veka, i koji je zahtevao brojnu publiku na otvorenom, rock kao muzički pravac i danas zahteva prilično neizmenjenu strukturu performansa na samoj bini. Naravno, od prvih „pokušaja“ organizacije masovnih koncertnih spektakala 13 do danas, izgled binskih struktura se umnogome izmenio, ali funkcionalni aspekt na bini je ostao isti [slika 19] Prevashodno se radi o broju izvođača na sceni koji je prema nepisanom pravilu ne manji od četiri i njihovom međusobnom odnosu tokom koncerta. Danas smo ipak svedoci da neki binski prostori nesrazmerno rastu nezavisno od broja izvođača, ali to je već drugi tip bine koji prevashodno ima veze sa popularnošću benda. Zbog svoje statičnosti tokom koncerta, glavna karakteristika je možda scenski doživljaj. Svaki izvođač zauzima određen prostor na bini je uglavnom percepiran od posmatrača kao slika u jednoj ravni [slika 20]

37

13 Prvi koncert grupe The Beatles, 1965. godine na otvorenom. Shea Stadium u New York-u, pred oko 45,000 gledalaca se može sa organizacionog i tehničkog aspekta smatrati promašajem usled neadekvatnog sistema ozvučenja i odnosa između benda i gledalaca.


(01)

Pop

21

Može se govoriti o tome da je pop žanr vezan za porast popularnosti izvođača, i pri tome da se ne pogreši puno. Ali relevantnija osobina pop muzike u ovom slučaju nema veze sa istinitom popularnošću benda ili češće jednog izvođača. Radi se o svesnoj želji izvođača da interpretira svoju muziku mnogo široj populaciji. Shodno tome, i organizacija ovakvog spektakla postaje mnogo svestranija. Vizuelni efekti su ovde dovedeni do maksimuma, opravdano ili ne opravdano, ali je evidentno. Paradoksalno je da samo jedan izvođač iz ovog žanra zahteva mnogo veći prostor spektakla koji nema apsolutno veze sa brojem „istinitih“ izvođača na sceni. Organizacija funkcionalnih procesa na bini može biti najrazličitija i gotovo da nema ustaljenih pravila. Često je ovde prisutna i najrazuđenija volumetrija strukture kako bine tako i rigging-a, koja nema veliki osvrt na komunikaciju između osoba na sceni uključenih u izvođenju 14. Bine ovog tipa se graniče sa pozornišnim tipom bine uopšte u smislu dekorativnosti, ali svakako da doprinese tezi da su koncertne bine arhitektonski važni programi, jer pop koncert mnogo više tretira prostor nego sliku [slika 21]

14 Ovde se najviše referira na komunikaciju u muzičkom smislu, ne toliko vizuelnom.

38


(01)

DJ

22

Ova grupa koncerata ovde obuhvata različite muzičke pravce koji su vezani za elektronski pristup stvaranju muzike. Međutim odrednica D.J. je ovde upotrebljenja nezavisno od muzičkog pravca, a u smislu bližeg određivanja prostorne upotrebe bine. Techno, electronic, house, drum ’n’ bass,... su neki od muzičkih pravaca kojima je u smislu uživog izvođenja zajedničko da muziku stvaraju jedan do dvoje ljudi na bini, pri čemu su oni često vezani za jednu tačku u prostoru (nemogućnost kretanja po sceni zbog opreme koju koriste pri izvođenju programa je ograničena). Međutim danas i ovakvi tipovi muzičkih pravaca imaju i više članova (The Prodigy sa 4 člana, Sofa Surfers sa 6) kojima je i realno potreban određen prostor za izvođenje muzičkog programa. Ovde ćemo se ipak zadržati na jednu osobu koja se nalazi na sceni. Nemoguće je ne spomenuti D.J. Fatboy Slim u ovom slučaju na nastupu na Brighton Beach-u 2002. godine, jer je njegov nastup verodostojan primer nesrazmernosti između veličine scene i cele konstrukcije bine sa brojem izvođača. Ali je ova nesrazmernost neophodan paradoks jer kada bi se prostor scene računao isključivo prema broju izvođača, koncert ne bi imao smisla 15 . Izgubila bi se komunikacija koja postoji i čini jedan koncert onim zbog čega posetioci i žele da posete spektakl [slika 22]

39

15 Prema slobodnoj proceni i prema skicama Miomira Mijića, odnos zone posmatrača i performera bi bio 70:30 ili 80:20 za prethodno spominjane tipove nastupa. U slučaju D.J. nastupa odnos može dostići i vrdnost od 85:5.


(01)

6. Tipologija koncertnih bina 6.1. Glavne podele binskih struktura

6.1.4. Prema popularnosti izvođača

“Mainstream” 16 izvođači.

Popularnost izvođača možda ima presudan uticaj na dizajn i projektovanje binskih struktura. Pre svega radi se o finansijskoj moći izvođača. To je genaralna slika svakako, ipak koju pobijaju Pink Floyd, ali samo iz razloga što je ovaj bend ima određen odnos prema prostoru u kom svira i njihovoj multimedijalnosti. U svakom drugom slučaju, uglavnom se radi o ekonomskoj isplativosti kreiranja kvalitetnije binske strukture [slika 23] Postojanje montažno-demontažnih sistema bina i rigging sistema, kao i mogućnost iznajmljivanja sistema osvetljenja i ozvučenja, omogućuje brzu i jeftinu produkciju koncerata. To znači, teoretski, da svaki izvođač, bez obzira na tehničke mogućnosti, muzičkog pravca kom pripada isl, može organizovati i izvesti kvalitetniji koncert u smislu odnosa prema prostoru. 23

16 Mainstream (eng.) je termin u upotrebi za pojave uglavnom koje su postavile nove standarde i prema tome se ne mogu svrstati u već postojeće.

40


(01)

24

“Low budget” 17 izvođači.

Ovu grupu nastupa je spomenuti iz razloga njihovog velikog broja koja proizilazi kao normalna pojava, jer bilo koja vrsta izvođača počinje ipak sa vrlo malo sredstava. Takođe se ovde svrstava i bilo koja vrsta koncerta mainstream izvođača koji svedenu organizaciju nastupa koriste u drugom kontekstu. Prema veličini i raskoši nastupa ovaj se tip ne može meriti sa već gore spomenutim, ali nivo organizacije kao i upotreba sistema jednako ih čini važnim u ovoj podeli. Kao slikovitiji primer finalnog produkta, možemo usporediti ove nastupe i mainstream sa neplanskim naseljima i planiranim rezidencijalnim kvartovima velikih gradova. U ovom radu se nećemo ipak baviti ovom vrstom koncerata iz razloga nemogućnosti definisanja vrsta poslova u organizaciji jer se uglavnom radi o ad hoc pristupu pri kreiranju važnih scenskih efekata i tehnologije [slika 24] Treba ipak spomenuti činjenicu koja govori u prilog ovom tipu, a to je među prvim većim muzičkim festivallima, Woodstock, ili festival Isle Of Wight, koji su veoma sličili low budget koncertima. Ipak posećenost festivala je davala potpuno suprotnu sliku. Ovi festivali su imali možda i najveći uticaj u daljem razvoju muzičkih nastupa na otvorenom.

41

17 Low budget (eng.) termin se koristi radi opisa ekonomske moći ili ekonomskog ulaganja u nastup koji je sveden na minimum. U tom smislu kvalitet nekog nastupa nije tema.


(03)

7. Poređenje modela vrednovanja

42


(03)

„Tehnologija (spektakla) obuhvata i manje eksponirane oblasti, kao što su arhitektura objekata za spektakle, urbanizam (koji određuje njihovo okruženje), saobraćaj (koji omogućava prisustvo spektaklu)...“ 18 Uz ovu polaznu tvrdnju Miomira Mijića proizilazi da ako se već radi o “arhitekturi” i “urbanizmu” objekata spektakla, tehnički opis ili definisanje koncertnih bina kroz tehničke aspekte ne može biti suvišan, čak je i poželjan. Ako uzmemo kao polaznu pretpostavku da je organizovani spektakl u organizacionom i funkcionalnom smislu na visokom kvalitativnom nivou, što se direktno odražava na dispoziciju funkcionalnih celina spektakla uopšte, tada konstatu-

43

jemo podelu na zonu logistike, zonu spektakla i zonu posmatrača. Svaka od ovih zona utiče jedna na drugu i čini jedan koncert boljim ili lošijim. U ovom radu akcenat je stavljen na zonu odvijanja spektakla i njegovu detaljniju analizu. Pošto govorimo o jasno definisanoj fizičkoj strukturi muzičkog spektakla, koncerta, u daljem tekstu će se odvijanje spektakla navoditi kao bina/koncertna bina.

18 Dragićević-Šešić, Milena; Šentevska, Irena (2000) „Urbani spektakl“, Beograd str. 189.


(03)

7. Poređenje modela vrednovanja

7.1. Funkcionalne zone organizovanog spektakla

ktakla koju postavlja prof. Miomir Mijić na zonu logistike, zonu odvijanja spektakla i zonu posmatrača u neizmenjenom obliku ovde primenjujemo [shema 02] Približan odnos površina prema šemi je skoro verno prikazan. Čest je slučaj pri održavanju koncerata da je zona logistike čak znatno veća od zone odvijanja spektakla. Zona logistike podrazumeva backstage, prostore namenjene izvođačima pre nastupa i prateće objekte, i skladištenje tehnike i opreme. Funkcionalni procesi u ovoj zoni su daleko najkompleksniji iz razloga opsluživanja nekoliko različitih ciljnih grupa, ali to je već druga tema.

19 Stage (eng.) bina. Ovde se stage koristi kao termin vezan isključivo za podijum.

Zona odvijanja spektakla predstavlja stage 19, binu u širem smislu. Ova zona kao mesto održavanja koncerta od strane izvođača, je najbitnije i najeksponiranije mesto celog spektakla. Ovde su takođe prisutni kompleksni funkcionalni procesi mada su oni sem samog čina muzičkog performansa vešto sakriveni. Kad govorimo o zoni posmatrača, iako vrlo prost funkcionalni proces praćenja događaja, danas je pridobio veliku pažnju planera i posebno organizatora. Pre svega bezbednost igra najveću ulogu. Ovo je neophodno spomenuti jer mnogi koncerti na ovim prostorima ne pridaju dovoljno pažnje ovom aspektu. Dobri komunikacioni kanali sem što rešavaju problem evakuacije i kretanja, pospešuju i kvalitet praćenja događaja (slika skica ili foto nekog koncerta gde se vidi razdvajanje publike). Ovde se nećemo zadržavati na komentarisanju vizuelne i auditivne granice, jer one za ovaj rad nisu od značaja.

44


(03)

shema 02

45


(03)

7. Poređenje modela vrednovanja

7.2. Funkcionalne zone na bini [mesto odvijanja spektakla]

Zona odvijanja koncerta, zona binske monitorije, quick-change 20 zona, zona rada tehničkog osoblja, binska logistika, prilazna zona tehničara i izvođača, prilazna zona tehnike-rampa, zona monitorije video i tonskog zapisa, dodatne neobavezne zone [shema 03] Ovakvo zoniranje mesta odvijanja spektakla, koncertne bine, je predložena empirijski. Smatra se da su one najbitnije sa gledišta kvalitetnog funkcionisanja jednog binskog prostora. Svakako da se ovde može govoriti i o zonama koje predstavljaju mesta postavljanja elemenata osvetljenja i ozvučenja, kao mestima rada, odvijanja procesa. Ovi procesi spadaju u grupu aktivnosti koje svrstavamo u aktivnosti pri izgradnji objekata. To je svakako za analizu, i pogotovo kada se radi o strukturama koje u mnogome zavise od ovih procesa, njihovog početka i završetka. Tehnološki aspekt ovde spomenut, kroz funkcionalne procese, je u prethodnom delu teksta obrađivan. Predložen model koji se odnosi na tipologiju stanovanja, kao jednu od najzahtevnijih u funkcionalnom ali i estetskom smislu, služi kao polazna referenca kako formirati nov model. Ako bi želeli da primenimo klasičan scenografski model, prema kome razmatramo aspekte, aktivnosti, scenografije, kostim, dizajn zvuka i dizajn svetla 21, ne bismo mogli da pokrijemo sve ono što izgradnju jedne koncertne bine čini. Moramo ući nešto dublje u razmatranje ovog fenomena, a čini se da je jedan od pravilnijih početaka kreiranje kompleksnijeg modela vrednovanja. Kompleksnijeg utoliko, da se kao glavna funkcija koncertne bine shvati estetski doživljaj posmatrača iz svakog ugla, a i mogućnost komunikacije izvođača na samoj bini, subjektivni doživljaj zvuka, orijentacija isl. 20 Quick-change (eng.) brza promena, termin ovde predstavlja deo bine gde na dužim nastupima izvođači menjaju garderobu isl. 21 Izvor ove klasifikacije je preuzet sa predavanja Biljane Sovilj, Fakultet Dramskih Umetnosti, Beograd, 2008.

46


(03)

shema 03

47


A.1. Funkcionalni činioci: 51% od ukupne ocene. A.1.1. Organizacija stana A.1.1.1. Relacije između funkcionalnih područja

A.1.1.2. Dispozicija prostorija

A.1.1.3. Organizacija svake prostorije posebno A.1.1.4. Odvajanje osnovnih zona stana A.1.1.5. Kretanje u stanu (horizontalne i vertikalne komunikacije)

A.1.1.6. Osvetljavanje i provetravanje prostorija A.1.1.7. Fleksibilnost organizacije osnovnog rešenja A.1.1.8. Sekundarne funkcije (sušenje, peglanje rublja, hobiji itd.)

A.1.1.9. Lođe, terase A.1.2. Veličina A.1.2.1. Ukupna veličina zgrade (što racionalnija i manja)

A.1.2.2. Veličina prostorija (što veća)

A.1.3. Oprema stana A.1.3.1. Oprema kuhinje iznad minimalnih zahteva (dodatno obedovanje, horizontalni zamrzivač) A.1.3.2. Oprema plakarima iznad minimalnih zahteva (u sobama i komunikacijama) A.1.3.3. Oprema kupatila iznad minimalnih zahteva (dva lavaboa, đakuzi, bide, sauna)


A.2. Perceptivni činioci: 49% od ukupne ocene. A.2.1. Perceptivni činioci stana A.2.1.1. Pravilnost oblika prostorije A.2.1.2. Zvuci unutar stana

A.2.1.3. Mirisi unutar stana A.2.1.4. Atraktivnost stana

A.2.2. Perceptivni činioci zgrade A.2.2.1. Oblikovanje i atraktivnost A.2.2.2. Savremenost arhitektonskog izraza A.2.2.3. Uklapanje u okolinu (parcelu, ulicu, teren) A.2.2.4. Detalji i materijali


(03)

Uzimajući u obzir prethodno naveden model

sve tačke uzima u obzir. Svaku tačku ipak prilagođa

se pokušava ukazati na mogućnost postavljanja nor sa arhitektonskog aspekta.

Postavka modifikovanog modela je grub pred

razmatrana. Mogućnost dalje razrade i očiglednost

50


(03)

u nastavku je predloĹžen modifikovan model koji

ava ipak logiÄ?ki za tipologiju koncertnih bina. Ovim

rmi i pravila pri projektovanju i izgradnji struktura

dlog koji zahteva dalju analizu koja ovde neÄ&#x2021;e biti pristupa je ipak evidentna i na ovom nivou.

51


A.1. Funkcionalni činioci: 49% od ukupne ocene. A.1.1. Organizacija A.1.1.1. Relacije između funkcionalnih područja Relacije između funkcionalnih celina logistike spektakla, bine i publike. Detaljnija analiza relacija na samoj bini. A.1.1.2. Dispozicija prostorija Organizacija prostornog rasporeda logistike, prostora spektakla i posmatrača; veličina ovih celina u zavisnosti od prirode koncerta. A.1.1.3. Organizacija svake prostorije posebno Organizovanje celina na bini (mesta monitorije, mesta nastupa...) A.1.1.4. Odvajanje osnovnih zona spektakla Odvajanje logistike na samoj bini od mesta nastupa. A.1.1.5. Kretanje (horizontalne i vertikalne komunikacije) Komunikacije između funkcionalnih celina na bini, horizontalne i vertikalne komunikacije (rigging, mostovi,...) A.1.1.6. Osvetljavanje Osvetljenje prostora izvođača i publike. Primarno i sekundarno osvetljenje. A.1.1.7. Fleksibilnost organizacije osnovnog rešenja Ova stavka je od presudnog značaja za festivalske bine zbog različitih formacija nastupa A.1.1.8. Sekundarne funkcije Montažno-demontažni aspekt svakog sistema i elementa. U sekundarne funkcije nastupa se svrstavaju prateće/dopunske funkcije koje nemaju direktne veze sa muzikom: pirotehnika, plesači, tehnika specifičnih procesa nastupa,...

A.1.2. Veličina A.1.2.1. Ukupna veličina (što racionalnija i manja) Veličina binskog prostora, konstrukcije (sa ozvučenjem, rasvetom, ostali dodaci) Na veličinu binskog prostora kao i rigging velik i možda presudan uticaj ima i projektovan broj posetilaca, vidljivost, čujnost.... A.1.2.2. Veličina prostorija (što veća) Veličina prostora, mesta, izvođača. U zavisnosti od tipa muzičkog događaja. Osnovne pretpostavke o minimalnim potrebama izvođača, ali i potrebe u odnosu na vidljivost i tehniku. A.1.3. Oprema binske strukture A.1.3.1. Oprema osvetljenjem i vizuelnim elementima iznad minimalnih/osnovnih zahteva. A.1.3.2. Oprema ozvučenjem. Binski monitoring i glavno ozvučenje iznad minimalnih/osnovnih zahteva.


A.2. Perceptivni činioci: 51% od ukupne ocene. A.2.1. Perceptivni činioci binske strukture A.2.1.1. Pravilnost oblika prostora. Aspekt bolje vizelne komunikacije tehničara i performera. A.2.1.2. Zvuci na bini. Monitoring, organizacija, dispozicija. Kvalitetniji odnosi sa publikom, ali i sa prostorom monitorije kako na bini tako i tornja monitorije.

A.2.1.4. Atraktivnost Atrektivnost je u tesnoj vezi sa popularnošću izvođača. Ipak svako vreme nosi svoje načine izražavanja. A.2.2. Perceptivni činioci binske strukture A.2.2.1. Oblikovanje i atraktivnost A.2.2.2. Savremenost arhitektonskog izraza A.2.2.3. Uklapanje u okolinu (jedinstven prostor, izdeljen prostor, urbana matrica, stadion,...) Tehničke karakteristike prostora u kome se odvija koncert, mogućnosti priključivanja instalacija... A.2.2.4. Detalji i materijali.


(04)

8. Savremenost binskih struktura

Svaka nova tipologija sa sobom nosi određene karakteristike koje je i čine posebnom. Iz prethodnih glava možemo zaključiti da koncertne bine imaju dosta zajedničkih osobina sa drugim arhitektonskim tipologijama. Ono što izdvaja bine i daje im možda ponajviše kredita da budu tretirane kao savremene arhitektonske strukture je mogućnost kontrole strukture i procesa za vreme eksploatacije i visok nivo inventivnosti pri rešavanju pojedinih problema u okviru celine. Kontrola strukture, njena revirzibilnost se ogleda u kvalitetnoj osobini efemernosti. Svaki organizovan koncert razmišlja neminovno o činjenici da se odvija u relativno kratkom vremenskom periodu i da je potreba za svim tehničkim i tehnološkim procesima kratkotrajna. Vreme eksploatacije koncertnih bina svodi se na par sati do nekoliko dana. Kod većih manifestacija možemo govoriti i o nekoliko meseci pa sve do godinu dana i više. Zbog svoje kratkovečnosti, planiranje bina i njihova izgradnja su orkestrirani do perfekcije. Promena mesta u toku turneje, ili prilagođavanje strukture drugom izvođaču, donosi revirzibilna raazmatranja i delovanja u tehničkom, tehnološkom, estetskom i organizatorskom pogledu. Objekat je svo vreme pod kontrolom, i greške se mogu lako otkloniti. Ne smemo zaboraviti da ova činjenica zavisi prevashodno od tehničkih karakteristika. Ove pojave idu u prilog o savremenim težnjama o produkciji nestalnih formi, prilagodljivih najrazličitijim potrebama u različitim vremenskim periodima. Inventivno rešavanje problema se mahom zasniva na jednostavnom, ekonomičnom, estetski zadovoljavajućem pristupu. Kako svaki izvođač ima sliku koju želi da prenese putem živog nastupa, u tome mu pomaže vizuelni doživljaj okruženja – bina. Scenografi, organizatori, tehnika, su često pred velikim problemima rasplamsane mašte investitora – izvođača. Bez inventivnih rešenja ne bi se mogle postići slike nastupa na koje smo navikli. Važno je spomenuti i da ovaj pristup nije uvek vidljiv. On je itekako važan i nezaobilazan čak i kad se radi o jednostavnom prilagođavanju motora za podizanje rigging-a, koji su sredinom sedamdesetih od strane kompanije CM Hoists 22 prilagođeni da se za razliku do tada korišćenih industrijskih motora, ne podižu gore. Promenom smera uvlačenja lanca, omogućeno je brže i jed-

54


(04)

nostavnije podizanje tereta, što je doprinelo promeni tehnologije izgradnje bina zauvek. Kada govorimo o inventivnosti binskih struktura, pokušaćemo je prikazati na jedinstvenom primeru koncertne turneje Animals, 1977. godine, grupe Pink Floyd. Želeći da prikaže hipertrofirani i izopačen svet kapitalističkih težnji, sa izrazitim wow efektom, izvođač je želeo preko 8m velike lebdeće ljudske figure. Između ostalog, eksplozija lutke svinje 100m iznad zemlje je bila poseban izazov. Koristeći logiku pneumatskih konstrukcija, projektant bine Mark Fisher je mogao da zadovolji ovu potrebu, jeftino, brzo i lako, sa očekivanim estetskim efektom [slika 27] Isti pristup rešavanju potreba, iako je vrlo sličan tehnološki, je načinio od Water Cube (Pekinške Vodene kocke, Olimpijada 2008.) jednu od svetskih ikona savremene arhitekture [slika 28] Niz disciplina i polja delovanja koje su prisutne u projekovanju koncertnih bina u kojima se velikom brzinom čine pomaci u usavršavanju, mogu biti mesto učenja arhitekata, kao što je Le Corbusier sledio ideje projektovanja i realizacije brodova i aviona. 27

28

55

22 Lyall, Sutherland (1992) „Rock Sets – The Astonishing Art of Rock Concert Design“, London. str. 32


(04)

Sa drugog, mnogo jednostavnijeg aspekta, savremenost koncertnih bina je nesumnjiva jer svako vreme i prilike kreiraju neophodne tipove objekata. Spisak prema kome Nikolaus Pevsner formira tipologiju objekata u istoimenoj knjizi, “A History of Building Types”, je samo pomoćno sredstvo pomoću koga možemo zaključiti da su kroz istoriju nastajale tipologije. Tipologije koje su svoje mesto zaslužile kao potrebni programi za društvo u celini, sa ustanovljenim smernicama i pravilima pri projektovanju i izgradnji.

1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15.

Ako su recimo železničke stanice tipologija koja je nastala početkom 19. veka, kao produkt jačanja železničkog transporta, onda ni sa koncertnim binama ne može biti drugačije. Realna potreba za mestima gde će se putnici i roba ukrcavati, je isto toliko realna koliko i potreba za kreiranjem prostora u kome se odvijaju aktivnosti sa ciljem prezentovanja muzičkog programa. 56


(04)

Nacionalni spomenici i spomenici istaknutim ličnostima. Državne upravne zgrade. Kuće parlamenta. Pozorišta. Biblioteke. Muzeji. Bolnice. Zatvori. Hoteli. Banke i menjačnice. Skladišta i poslovne zgrade. Železničke stanice. Trgovinske i izložbene hale. Prodavnice i robne kuće. Fabrike.

57


9. Zaključak

Jedini problem u definisanju i raspravi o koncertnim binama kao novim arhitektonskim programima je njihova efemernost. Nijedna takva struktura nije „zaslužila“ da ostane izgrađena te da joj se životni vek može porediti sa ostalim tipovima arhitektonskih programa. Međutim, brojnost bina koje se produciraju, i sve većoj popularnosti, čini ih podjednako prisutnim. Jedina razlika u tom smislu bi bila što se jedna te ista struktura pojavljuje i nestaje uvek u novim oblicima i vrednostima, što može govoriti samo o njenom savremenom karakteru.

58


59


10.

Literatura. Lyall, Sutherland (1992) „Rock Sets – The Astonishing Art of Rock Concert Design“, London Dragićević-Šešić, Milena; Šentevska, Irena (2000) „Urbani spektakl“, Beograd Holding, Eric (2000) „Mark Fisher – Staged Architecture“, West Sussex De Bor, Gi (2003) „Društvo spektakla“, Beograd Pevsner, Nikolaus (1997) „A History of Building Types“, Washington D.C. Irmer, Thomas (2003) „Spatial Art for the Theatre – Observations on Architecture in Modern Stage Design“ u Detail-u, str. 452458 1.Bijenale scenskog dizajna, katalog, Beograd Etienne-Louis, Boulle „Arhitektura – Esej o umetnosti“, Beograd Miet Service (1999-2000) katalog kompanije „Procon“ Rigging and more (20032004) katalozi kompanije „Litec“

60


Internet adrese.

Izvori.

www.trusses.ca www.totalsolutions-group.co.uk www.totalstructures.com www.prolyte.com www.patchworkmusic.co.uk www.willieworld.com www.stagingoptics.com www.stufish.com www.wikipedia.org

Nebojša Čupić, statičarkonsultant Studia ”Berar”. Predrag Glišić, monter rasvete Studia ”Berar”. Predavanja Biljane Sovilj, Fakultet Dramskih Umetnosti, Beograd. Studio ”Berar”, planovi rasvete i konstrukcije za nastupe: Bajaga i Instruktori, Beogradska Arena, 2006. Exit Festival, Main Stage, 2008. Phil Collins, Beogradska Arena, 2004. Iron Maiden, Beograd, 2007.

61



NAT_01