Issuu on Google+

X М ИЛЕНКО П АВЛОВИЋ        ДИРЕКТОР ИРБ РС    К РЕДИТ  ПОКРЕЋЕ  БИЗНИС 

БРОЈ 2 

НОВ/ДЕЦ 

2010 

X РИЈАЛИТИ ШОУ РТРС “МОЈ БИЗНИС”        СТУДИЈСКО ПУТОВАЊЕ У НОРВЕШКУ 

X ВЛАДИМИР ДРАГОЉЕВИЋ  МЛАДИ ПРЕДУЗЕТНИК    РАД ПОБЈЕЂУЈЕ СТРАХ     

Тема броја:

Јачање  предузетничког духа  глобални изазов 


Подршка страним инвеститорима 

  Министарство индустрије, енергетике и рударства РС позвало је све  заинтересоване субјекте у Републици Српској да се пријаве на јавни  оглас  за  подношење  апликација  за  додјелу  средстава  из  Фонда  за  подршку страним инвеститорима у БиХ који је расписала Агенција за  унапређење  страних  инвестиција  у  Босни  и  Херцеговини  (Фипа).  Јавни  позив  се  односи  на  субјекте  регистроване  као  страни  инвеститори на територији БиХ, који су у току 2009. године окончали  инвестиционе  пројекте  у  сектору  производње  или  развоја  и  истраживања,  или  неке  друге  пројекте  који  су  од  значаја  за  економски  развој  БиХ,  а  нису  из  области  угоститељства,  трговине,  банкарства,  лизинга  или  о с и г у р а њ а .  Министарство  очекује  да  ће  интензивирање  активности  ФИПА  и  нових  иницијатива,  међу  којима  је  и  укључивање  ове  агенције  у  промоцију  малих  и  средњих  предузећа,  бити  позитиван  сигнал  за  постојеће, али и будуће инвеститоре. 

Ускоро обука за самозапошљавање  у регији Сребреница  Представници Републичке агенције за развој малих  и  средњих  предузећа  и  УНДП  у  Босни  и  Херцегвоини  –  Пројекат  развоја  и  опоравка  регије  Сребреница,  потписали  су  у  октобру  Меморандум  о разумијевању.   Меморандумом  је  предвиђена  реализација  активности  које  би  требале  да  допринесу  запошљавању  и  самозапошљавању.  Посебан  акценат  стављен  је  на  програм  Панорама  –  програм  активносг  стварања  нових  радних  мјеста  који  реализује  Агенција.  У  том  смислу,  у  општинама  Сребреница,  Милићи  и  Братунац,  ускоро  би  требало  да  буду  организоване  обуке  за  самозапошљавање. 

У „Јадар“ жели пет предузећа  Представници Републичке агенције за развој малих и средњих  предузећа  посјетили  су  током  октобра  предузећа  која  су  доставила  понуде  за  улазак  у  пословну  зону  „Јадар“  у  Зворнику  („Металмонт“,  „Јокић‐инвест“,  „Лигнум“,  „Тиса‐ Мод“, „SwissEco Pellet RS“ и „Дагум“).  Циљ посјете био је да се  провјери  бонитет  ових  предузећа  и  да  се  утврде  њихови  детаљни  планови  у  вези  са  кориштењем  инфраструктуре  зоне.  У наредном периоду, комисија коју чине представници  Агенције  и  Општине  Зворник,  предложиће  Влади  РС  доношење  одговарајуће  одлуке  која  ће  створити  услове  за  склапање  уговора  о  уласку  предузећа  у  зону.    Доношењем  такве одлуке омогућава се и другим предузећима, без обзира  што  је  истекао  рок  за  достављање  понуда  за  улазак  у  зону  дефинисан тендером, да достављају понуде Агенцији за улазак  у пословну зону „Јадар“. 

Представљени пројекти сарадње холандских и  домаћих предузећа 

  Републичка  агенција  за  развој  малих  и  средњих  предузећа,  у  сарадњи  с  Иновационим  центром  Бања  Лука,  организовала  је  за  представнике  домаћих  фирми,  развојних  агенција  и  ресорних  министарстава,  презентацију  економских  инструмената  којима  Краљевина  Холандија  стимулише  сарадњу  предузећа  из  Босне  и  Херцеговине и Холандије и инвестирање у приватни сектор.  Први  програм  „PSI”  (Private  Sector  Investment  Programme),  финансијски  подржава  домаћа  предузећа  да  са  холандским  партнерима  формирају  заједничкe  компаније,  уз  подршку  од  50  одсто гранта холандске владе. Други програм „MMF” (Matchmaking  Facility),  представља  тзв.  ваучер  систем  финансирања  трошкова  консултаната  у  вриједности  од  5000  евра  од  стране  холандске  владе.  Програм  се  имплементира  на  тај  начин  да  консултанти олакашају проналажење и повезивање домаћих и холандских предузећа по принципу B2B (business to  business).  Овај  вид  подршке  није  обавезно  заједничко  инвестирање  као  први  програм,  већ  може  бити  развој  добављачких или подуговарајућих веза, спољно‐трговинског пословања, трансфер знања и слично.   


Студијско путовање за такмичаре ријалити шоа  „Мој бизнис“   Републичка агенција за развој малих  и  средњих  предузећа,  уз  подршку  амбасаде  Краљевине  Норвешке  у  БиХ,  организовала  је  студијско  путовање  у  Норвешку  за  финалисте  образовног  ријалити  шоа  „Мој  бизнис“,  који  се  емитује  на  Радио‐ телевизији Републике Српске.  Током  посјете  Норвешкој  такмичари  су  имали  прилику  да  се  ближе  упознају  са  искуствима  успјешних  предузетника  и  компанија  у  овој  земљи  и  стекну  практична  знања  о  е л е м е н т и м а   у с п ј е ш н о г  предузетништва.  Посјетили  су  компанију  „Eker  Design”,  гдје  им  је  указано  на  важност  дизајна  при  развоју  производа,  као  и  компанију  “Mertime  centar”  у  којој  група  ентузијаста  ради  на  рестаурацији  бродова,  како  би  се  на  практичним  примјерима  увјерили  у  важност  фокусирања  на  одређене  циљне 

групе.  Такође,  имали  су  прилику  да  виде  како  се  прикупљају  сировине  за  прерађивачку  индустрију  у  фабрици за прераду воћа у Аскиму и  пилану  која  се  из  традиционалне  развила  у  модерно  предузеће  које  п р и м ј е њ у ј е   н а ј с а в р е м е н и ј у  технологију  прераде  дрвета.  А  да  је 

квалитет  веома  важан  за  успјех  на  тржишту,  могли  су  да  виде  на  примјеру  домаћег  предузећа  које 

извози у Норвешку.  Осим  студијског  путовања  у  Норвешку,  Агенција  је  за  све  такмичарске  парове  серијала  раније  организовала  и  обуку  која  им  је  помогла да савладају основе израде  бизнис плана.  Образовни  ријалити  шоу  „Мој  бизнис“  почео  је  да  се  емитује  на  РТРС 13. октобра, сриједом од 20:10  часова.  На  аудиције  за  учешће  у  серијалу,  широм  Српске,  пријавило  се  118  такмичарских  парова.  На  основу  оцјене  стручног  жирија,  у  такмичарски  дио  ушло  је  12  парова.  Ко  ће  од  њих  најбоље  одговорити  изазовима покретања бизниса и ући  у финале, оцијениће стручни жири. А  ко  ће  од  четири  финална  пара  добити  главну  награду  и  покренути  сопствени  посао,  одлучиће  гледаоци. М.КНЕЖЕВИЋ 

Спремнији за развој пословних зона  Републичка  агенција  за  развој  малих  и  средњих  предузећа,  у  сарадњи  с  Њемачком  организацијом  за  техничку сарадњу ГТЗ, током 2010. год. одржала је циклус  од  четири  семинара/модула  о  развоју  пословних  зона  у  складу  са  усвојеним  Акционим  планом  за  подршку  успостављању  и  развоју  пословних  зона  у  РС  2009‐2013.  Семинари су одржани у Бањој Луци и Источном Сарајеву.  Конципирни  су  тако  да  обраде  све  битне  елементе  који  директно  или  индиркетно  утичу  на  развој  зона,  а  то  су:  „Инвестициона промоција општина и градова“, „Кораци у  развоју пословне зоне“, „Маркетинг план и инвестициона  промоција  зоне“,  „Управљање  пословном  зоном  и  модели располагања некретнинама у зони“.   У првом модулу, који је одржан у фебруару 2010. посебно  је  наглашено  стратешко  планирање  и  водећа  улога  општина  и  градова  у  развоју  пословних  зона.    Обрађене  су  теме  о  стратешком  економском  развоју,  разлозима  улагања  из  перспективе  инвеститора,  развоју  инвестиционог  производа  –  зона  као  инвестициони  производ и промоцији индустријске зоне.    Други  модул  одржан  је  у  марту  и  обухватио  је  теме  о  процесу  успостављања  пословних  зона.  Наглашена  је  важност  постепеног  развоја  и  минимума  неопходних  корака  како  би  се  избјегло  кашњење  у  развоју  зоне  и  значајни инвестициони губици.   Трећи,  априлски  модул,  је  садржавао  теме  правовременог  промовисања  локације  с  циљем  успјешног  попуњавања  будуће  пословне  зоне.  Прије  инвестиционе промоције, предлаже се израда маркетинг  плана  и  почетак  промовисања  већ    након    израде  регулационог плана.   У  посљедњем,  октобарском,  модулу  акценат  је  стављен 

на  управљање  пословном  зоном.  Наглашена  је  разлика  управљања  пројектом  успостављања  зоне  и  управљања  зоном  када  је  она  оперативна  и  садржи  одговарајућу  инфраструктуру.  Такође  је  обрађена  тема  „Облици  располагања  некретнинама  у  пословним  зонама“,  како  би се олакшало и убрзало рјешавање имовинско‐правних  односа.  За наредну годину планира се даља едукација општина и  њихових  развојних  агенција,  а  обрађиваће  се  теме  као  што  су  модели  финансирања  инвестиција  у  зоне,  израда  прединвестиционих  и  инвестиционих  студија,  еколошки  аспекти  развоја  зона,  браунфилд  пројекти  у  развоју  пословне инфраструктуре и др.     М.СТАНОЈЕВИЋ   


Републичка агенција за развој МСП домаћин за БиХ „Глобалне седмице предузетништва“ 

Јачање   предузетничког  духа   глобални изазов    Осмишљена  да  допринесе  стварању  предузетничке  културе  међу  младима,  „Глобална  седмица  предузетништва“  пронашла је истомишљенике у око 90 земаља,  на свих пет континената      Што  се  више  говори  о  предузетништву,  као  пожељном  моделу развоја, све се чешће чује како је предузетнички  дух  код  наших  људи,  посебно  младих,  на  ниским  гранама.  Разлога  је  више,  а  сви  би  могли  да  се  подведу  под заједнички именитељ – годинама смо „васпитавани“  да неко други мисли за нас и брине о нашој егзистенцији.  У  складу  с  тим,  функционисала  је  породица,  школство,  економија...  Ствари су се, наравно, промијениле и наметнуле потребу  брзе  афирмације  предузетништва.  То  није  изазов  са  којим  је  суочено  само  наше  друштво,  већ  и  озбиљан  проблем  далеко  развијенијих  земаља,  без  обзира  на  разлоге његовог настајања.   И  док  свака  држава  понаособ  креира  сопствене  механизме  за  јачање  предузетничког  духа,  једна  је  национална  кампања  врло  брзо  добила  универзални  карактер.  Ријеч  је  о  „Глобалној  седмици  предузетништва“  која  је  прије  шест  година  настала  у  Великој Британији.  Осмишљена  да  допринесе  стварању  предузетничке  културе  међу  младима,  „Глобална  седмица  предузетништва“  пронашла  је  истомишљенике  у  око  90  земаља,  на  свих  пет  континената.  Потенцијал  манифестације за остварење националног циља – јачање  предузетничког  духа,  препознала  је  и  Републичка  агенција за развој малих и средњих предузећа, која је од  прошле  године  домаћин  за  БиХ  „Глобалне  седмице  предузетништва“.    Сваке  године  кампања  успијева  да  повеже  милионе  људи  и  мотивише  младе  да  преузму  иницијативу,  буду  креативни  и  иновативни,  да  трагају  за  новим  могућностима и буду спремни да реализују своје идеје и  личне циљеве. Тиме се, дугорочно, подржавају и општи,  друштвени и економски интереси сваке земље. 

  Глобална седмица предузетништва тежи да:  Инспирише   што  више  младих  људи  до  30  година  старости  да  се  упознају са појмом предузимљивог понашања;  Повеже   младе  људе,  занемарујући  државне  границе,  у  глобалном напору да се пронађу нове идеје на раскршћу  култура и дјелатности;  Савјетује   сљедећу  генерацију  предузимљивих  талената  како  би  остварили  своје  предузетничке  снове,  захваљујући  ангажману  активних  и  инспиративних  предузетника  широм свијета;   Ангажује   лидере  и  креаторе  политике  да  предузетништво  схвате  као  кључ  националног  економског  успјеха  и  културе  и  омогуће  да  различите  нације  уче  једне  од  других  о  политици и пракси предузетништва;    У „Глобалну седмицу предузетништва” може се укључити  свако, било гдје, било када и на било који начин који ће  допринијети  стварању  окружења  у  коме  ће  процвјетати  предузетништво.  Важно је да млади људи вјерују у себе  и  да  теже  остварењу  својих  идеја  и  зато  заслужују  охрабрење и подршку. Гајење предузимљивог понашања  захтијева  да  предузећа,  образовне  институције,  владе,  добровољне  организације  и  медији  заједно  раде,  јер  ниједан  сектор  или  организација  не  могу  радити  изоловано и стварати прилике већих размјера.     Партнер Републичкој агенцији за развој малих и средњих  предузећа у овој активности, која ће се одржати од 15. до  21.  новембра  2010.  године,  је  Федерално  министарство  развоја,  предузетништва  и  обрта,  а  могу  се  укључити  и  све друге институције и организације у РС и БиХ.  


АКТИВНОСТИ РЕПУБЛИЧКЕ АГЕНЦИЈЕ   ЗА РАЗВОЈ МАЛИХ И СРЕДЊИХ ПРЕДУЗЕЋА     ‐Формирање  удружења  младих  предузетника  (Повезати  младе  предузетнике,  омогућити  размјену  искустава,  промоцију  предузећа  и  укључивање  у  у  Европску мрежу удружења младих предузетника)   ‐Сусрети  средњошколаца  и  студената  с  успјешним  предузетницима  (Успјешни  предузетници  пренијеће  своја  искуства  ученицима  и  студентима,  промовисати  предузетништво и његове могућности   ‐Такмичење  за  кратки  спот  о  предузетништву   (Креирањем  видео  спота  млади  ће  исказати  свој  став  о  предузетништву)  ‐Најбољи новинарски рад о теми предузетништво   ‐Такмичење „Оствари своју идеју“  (Подстицање младих  на  покретање  властитог  посла  кроз  пружање  финансијске и нефинансијске помоћи) 

ПОЗИВ ПАРТНЕРИМА  Глобална  седмица  предузетништва  је  јединствена  прилика да, на глобалном нивоу, и Ви представите своје  активности  које  се  односе  на  предузетништво  младих  и  да  се  путем  мреже  партнерских  организација  Глобалне  седмице  предузетништва  повежете  са  организацијама  широм свијета.  Осим  промоције  организација  и  активности  на  глобалном  нивоу,  Агенција  ће  обезбиједити  промоцију  свих активности и на локалном нивоу путем медија.  Покретачи иницијативе Глобална седмица  предузетништва       

Национална  кампања  која  има  за  циљ  стварање  предузетничке  културе  међу  младима  у  Великој  Британији.  Инспирисањем  и  стварањем  прилика,  тинејџерима  и  двадесетогодишњацима  се  пружа  могућност  да  своје  идеје  спроведу  у  дјело,  било  кроз  започињање  самосталног  посла  или  кроз  тзв.  друштвена  предузећа,  или  реализацијом  идеја  на  постојећем  радном  мјесту.  Make  Your  Mark  је  предводница  коалиције  25  националних  организација,  од  образоавња,  преко  добровољних  организација,  предузећа, до владе.     ‐Покретање  facebook  групе  Глобална  седмица  www.makeyourmark.org.uk  предузетништва  БиХ  (Повезивање  младих    заинтересованих  за  предузетништво,  промоција    активности  реализованих  у  оквиру  манифестације,  размјена информација)  ‐Такмичење  средњошколаца  у  продаји  производа  (Предвиђено је да на такмичењу учествује девет  тимова  Kauffman Foundation  из  три  средње  стручне  школе,  а  циљ  је  да  се    средњошколцима приближи предузетништво)   ‐Cleantech open (Највеће свјетско такмичење за најбољу  Приватна нестраначка фондација чији је рад посвећен  развоју  привреда  и  унапређењу  људског  благостања,  пословну идеју која у фокусу има чисте технологије)  ‐Завршна  конференција  (Презентација  организација  користећи  моћ  предузетништва  и  иновативности.  које  се  баве  предузетништвом  и  младима  и  њихових  Кроз  сопствена  истраживања  и  друге  иницијативе,  Фондација жели да укаже младима на могућности које  активности реализованих током протекле године)  ‐Играоница  у  вртићу  (Развијање  иновативности  и  носи  предузетништво,  промовише  предузетничко  креативности  код  најмлађих  кроз    програмске  образовање,  указује на значај политике која подржава  акитивности  унутар  Монтесори  прогама  које  подстичу   предузетништво  и  да  проналази  нове  начине  дјецу  на  самосталан  рад,  исказивање  идеја,  комерцијализације новог знања и технологија. Такође,  припрема  студенте  да  постану  иноватори,  осмишљавање, дисциплину и сл.)  ‐Презентација  пројеката  средњих  стручних  школа  предузетници  и  оспособљени  радници  економије  21.  (Представљање  добрих  пракси  и  искустава  из  области  вијека кроз иницијативе за унапређење образовања из  предузетништва  које  се  реализују  у  средњим  стручним  математике, инжењерства, науке и технологије.     школама    www.kauffman.org  ‐Округли сто о теми енергетске ефикасности  


Миленко Павловић, директор Инвестиционо‐развојне банке Републике Српске 

Кредит  покреће   бизнис   Код грађана преовладава увјерење да се сопствени  бизнис може покренути само властитим средствима.  Искуства са Запада нам показују да се почетни бизнис  покреће углавном кредитним средствима,  каже  Павловић 

О б е з б ј е ђ и в а њ е м   д у г о р о ч н е  подршке  за  финансирање  развојних  пројеката  у  РС,  Инвестиционо‐ развојна  банка  Републике  Српске  (ИРБ РС) оправдала је улогу носиоца  развоја  домаће  привреде.  До  13.10.2010.  године  пласирали  смо  укупно  555  милиона  КМ,  кроз  3893  одобрена кредитна захтјева, од чега  у  2010.  години  131  милион  КМ  за  1130  одобрених  кредитних  захтјева,  истиче Миленко Павловић, директор  ИРБ РС.    У  које  области  привреде  је  инвестирано највише средстава?    ПАВЛОВИЋ:  Највише  средстава  је 

инвестирано  у  област  прерађивачке  индустрије,  односно  56,4  одсто  од  укупно  одобрених  средстава,  а  слиједе  је  пољопривреда  са  14,2  одсто и грађевинарство са  8,2 одсто  од  укупно  одобрених  средстава.  У  оквиру  прерађивачке  индустрије,  највише  средстава  пласирано  је  у  д ј е л а т н о с т   п р о и з в о д њ е  прехрамбених  производа,  што  свакако  треба  да  утиче  на  смањење  увоза тих производа.    Недавно  сте  обилазили  нека  од  предузећа  у  Српској  која  су  искористила  кредитна  средства  И��Б  РС.    Јесу  ли  та  средства  намјенски  искориштена  и  јесу  ли 

допринијела  очувању постојећих и  отварању нових радних мјеста?    П А В Л О В И Ћ :   М о ј а   п о с ј е т а  предузећима  имала  је  за  циљ  да  упознамо  јавност  о  томе  како  смо  инвестирали  средства  и  шта  су  та  предузећа  учинила.  Такође,  интересовала  су  ме  и  евентуална  уска  грла    у  сарадњи  ИРБ  РС  са  реалним сектором. Када је у питању  намјенско  трошење  одобрених  средства,  ИРБ  РС  има  мониторинг   тим  који  обилази  све  кориснике  наших  средстава  и  контролише  њихово  намјенско  трошење,  као  и  испуњење  других  преузетих  обавеза. 


Имате ли податак колико је нових  р а д н и х   м ј е с т а   от в о р е н о  з а х в а љ у ј у ћ и   к р е д и т и м а  Инвестиционо‐развојне банке РС?    ПАВЛОВИЋ:  Пласманима  ИРБ  РС  омогућено  је  очување  постојећих  25.000,  те  отварање  више  од  4.000  нових радних мјеста. Од планираног  броја  новозапослених,  већ  је  реализовано  запошљавање  2.000  лица,  а  остатак  ће  бити  запослен  у  току трајања отплате кредита, према  планираној динамици.    Још  увијек  је  најмањи  износ  средстава  које  сте  одобрили  за  почетне  пословне  активности.  Нема довољно квалитетних идеја,  или је нешто друго проблем?    ПАВЛОВИЋ:  Најмањи  износ  одобрених  средстава  за  такозване  „старт‐апе“  и  кредите  за  микробизнис  у  пољопривреди  резултат  је  комбинације  низа  фактора,  укључујући  низак  предузетнички  дух,  односно  недовољну  заинтересованост  грађана да започну сопствени посао,  непознавање процедура апликације,  као  и  недостатак  адекватног 

ПАВЛОВИЋ:  Гарантни  фонд    је  и  основан да,  између осталог, олакша  приступ  према  кредитима  за  почетне  пословне  активности  и  микробизнис.    Многи  почетници  у  бизнису  имају  проблем  с  обезбјеђењем колатерала, пословне  банке их избјегавају, па би Гарантни  фонд  упарво  у  том  дијелу  одиграо  кључну улогу. Његов задатак је да се  према  пословној  банци  појави  као  гарант  за  дио  кредитног  задужења  за  почетнике  у  бизнису  и  мала  предузећа.    Прихватили  сте  позив  Републичке  агенције за развој малих и средњих  предузећа  да  учествујете  у  „Глобалној  с е д м и ц и  предузетништва“,  односно  пројекту  „Оствари  своју  идеју“.  Циљ  манифестације  је  да  допринесе  подизању  свијести  код  младих  особа  о  значају  предузетништва.  У  којој  је  мјери  то,  према  Вашем  мишљењу,  важно  за  Републику  Српску  у  овом  тренутку?    ПАВЛОВИЋ:  Врло  је  важно.  Предузетнички  дух  је  на  веома  ниском  нивоу  што  показује  и  наше  истраживање  из  јула  2008.  године  Кредити за демобилисане борце  којим  је  утврђено  да  чак  86  одсто  грађана  не  размишља  да  започне  ИРБ  РС  ј е  сопствени  посао.  На  основу  тог  успоставила  и  истраживања  дошло  се  до  закључка  зајмове  з а  да  код  грађана  преовладава  н е з а п о с л е н е  увјерење  да  се  сопствени  бизнис  д е м о б и л и с а н е  може  покренути  само  властитим  борце  намијењене  средствима.  Искуства  са  Запада  нам  ф и н а н с и р а њ у  показују  да  се  почетни  бизнис  пројеката  из  области  пољопривреде,  мале  привреде  и  покреће  углавном  кредитним  предузетништва.  Идеје  које  заинтересовани  желе  да  реализују  су  средствима.  различите,  од  самосталне  трговинске  радње  до  мини  фарме  кока  Д. ГАВРИЛОВИЋ‐КУЈУНЏИЋ  носиља.  Борачка  оганизација  РС  је  урадила  ранг  листу  и  ИРБ  РС  к о л а т е р а л а   к о д   д и ј е л а  потенцијалних  клијената.  Такође,  постоје  индиције  да  комерцијалне  банке нерадо одобравају кредите из  ове  двије  кредитне  линије,  прије  свега  због  потенцијално  вишег  ризика  везаног  за  неадекватну  отплату  кредита,  те  високих  трошкова  обраде  у  односу  на  тражене износе.    Да  ли  су  потенцијални  предузетници  у  довољној  мјери  информисани о погодностима које  нуди  ИРБ  РС  и  шта  би  требали  да  знају у том смислу?    ПАВЛОВИЋ:  Сматрам  да  ту  не  постоји  проблем.  Кредитне  линије  ИРБ  РС  су  популарне  код  предузетника  и  доступне,  а  сви  су  упознати  да  се  до  кредита  ИРБ  РС  долази  преко  пословних  банака,  односно микрокредитних друштава.    Очекујете ли да ће Гарантни фонд  РС,  који  би  требао  почети  са  радом  током  овог    мјесеца,   допринијети значајнијем пласману  кредита  за  почетне  пословне  активности ?   

доставила  579  кредитних  захтјева  незапослених  демобилисаних  бораца.  Стручне  службе  ИРБ  РС  тренутно  раде  на  одобравању  тих   захтјева.  


ИЦБЛ добио нове станаре      Иновациони  центар  Бања  Лука  (ИЦБЛ)  добио  је  пет  нових  станара.  Тако  је  одлучила  стручна  комисија  која је оцјењивала пословне идеје и  п р е з е н т а ц и ј е   к а н д и д а т а  пријављених на конкурс.   Право  на  улазак  у  фазу  инкубације  оствариле  су  фирме  „Неговита“,  „Code  Nova“,  „Sauty  Sistems“  и  „Визарт  филм“,  док  је  право  на  улазак  у  фазу  прединкубације  остварио тим CEDSCA. 

Неговита     П р е д у з е ћ е   ћ е   с е   б а в и т и  производњом  и  дистрибуцијом  мобилних  када  за  слабо  покретне  и  непокретне  особе,  као  и  других  иновативних  производа  који  имају  примјену  у  области  здравствене  његе.  Циљ  је  остварити  и  одржати  висок  ниво  квалитета  производа  и  услуга,  константно  иновирати  и  проширивати асортиман производа и  понуду ширити изван граница БиХ.   

Одабрани  кандидати,  у  оквиру  пословног  инкубатора  добијају  простор  гдје  ће  реализовати  своје  пословне идеје, као и стручну помоћ  из  области  маркетинга,  финансија,  организације  пословања,  пословног  повезивања,  подршке  у  тражењу  извора  финансирања  и  других  специфичних  области  уз  подршку  спољних сарадника ИЦБЛ. 

Code Nova 

Визарт филм 

Sauty Sistems 

  Будуће  предузеће  нудило  би  услуге  развоја  софтверских  рјешења,  као  и  сопствене  производе  у  овом  пољу.  Креативни  тим  жели  да  након  оснивања  п р е д у з е ћ а  комерцијализује  досад  развијене  производе  (апликацију  за  брокерско  п о с л о в а њ е ,   к њ и г о в о д с т в о ,  управљање  удаљеним  серверима)    и  В. ЋОРДА  понуди  их  новим  тржиштима,  прије  с в е г а   у   и н о с т р а н с т в у .   

CEDSCA    Будуће  предузеће  жели  формирати  Технички  и  Авијациони  центар  (ТАЦ),  као  и  едукативни  центар  за  БиХ,  а  у  будућности  и  за  остале  Европске  земље.  ТАЦ  ће  бити  дефинисан  као  Технолошки  и  Авијациони  Центар  у  својству  пословног  и  индустријског  авио‐парка  смјештеног  на аеродрому  Маховљани, Бања Лука.   Млади иноватори из Бање  Луке најбољи на свијету    За  изум  „паметни  штап“  ученици  ОШ  "Станко  Ракита"  из  Бањe  Луке  Миленко  Савановић,  Милош  Убовић  и Небојша Жутић освојили су значајна  признања,  међу  којима  и  плакету  за  најбољи  дјечији  рад  на  свијету,  на 

Предузеће  се  бави  производњом  и  дистрибуцијом  филмова.  Пословна  идеја се заснива на јачању дјеловања  у  области  продукције  и  дистрибуције  филмова  на  домаћем  тржишту  и  проширивању  на  међународно  тржиште.   То  подразумијева  стварање  к о п р о д у кц и ј с к и х   о д н о с а   с а  продукцијама из Европе. сајмовима  иновација  у  Хрватској,  Македонији,  Пољској  и  Ирану.  Зоран  Дујаковић,  иноватор  и  ментор  дјечака,  који  су  чланови  иноваторске  секције  школе,  рекао  је  да  су  такмичења  одржана  претходних  мјесеци,  а  да  је  награђени  штап  са  с и г н а л и з а ц и о н и м   п р и б о р о м  намијењен  за  помоћ  при  кретању  старијих  људи  или  особа  са 

  Будуће  предузеће  би  се  бавило  пружањем  услуга  слања  масовних  С М С   и   е ‐ м а и л   к а м п а њ а ,  организа ци јом  ко нта ката  и  интересних  група,  детаљних  извјештаја  о  пријему  и  интеракцији  прималаца  порука.  Рјешење  је  идеално  за  маркетиншке  агенције,  компаније, банке. 

и н в а л и д и т е т о м .  ‐ Ови дјечаци, заједно са вршњацима  већ  годину  дана  похађају  иноваторску  секцију  и  заиста  су  талентовани.  Сада  им  је  неопходна  даља  подршка  у  смислу  да  им  се  обезбиједи квалитетнија радионица у  којој  би  радили  на  иновацијама  а  за  чије  је  опремање  потребно  око  три  хиљаде КМ ‐ рекао је Дујаковић. 


Одржан први састанак Секторске радне групе за модерно становање у оквиру АДЦ пројекта 

Мрежом транснационалних кластера до бржег развоја   Очекиван крајњи резултат је успостављање Jадранско‐дунавске, успјешне и повезане мреже, као средства за  промоцију секторских ланаца вриједности (проширени међународни кластери) који раде у стварном регионалном  производном систему Југоисточне Европе 

Представници  Републичке  агенције  за  развој  малих  и  средњих  предузећа  презентовали  су  26.октобра  у  Марибору,  резултате  активности  на  формирању  регионалних  фокус  група  сектора  модерно  становање,  кој�� се реализују у оквиру пројекта стварања кластера на  Јадранско‐дунавском  подручју  (Adriatic  Danubian  Cluster‐ ing).  Првом  састанку  Секторске  радне  групе  за  модерно  становање,  чији  је  домаћин  била  Мариборска  развојна  агенција,  осим  представника  РАРС  присуствовали  су  и  представници  других  земаља  партнера  који  учествују  у  раду  ове  секторске  радне  групе  ‐  италијанских  регија  Венето и Емилија Ромања, Мађарске, Бугарске, Румуније  и  Словеније.  Састанку  су,  такође,  присуствовали  и  представници  кластера  „Дрво  Приједор“,  у  име  регионалне  фокус  групе  Републике  Српске  за  сектор  модерно  становање,  у  коју  су  укључени  још  и  „Дрво  кластер“  Бања  Лука  и  СД  Енергетски  кластер  из  Српца.  У  пројекту  ће,  осим  дрво  кластера,  из  Републике  Српске  учествовати и кластер из сектора производње хране.   У  пројекту  учествује  13  партнера  из  девет  земаља  ‐  Бугарскe,  Мађарскe,  Италијe,  Румунијe  и  Словенијe,  које 

су  чланице  Европске  уније,  те  Боснe  и  Херцеговинe,  Хрватскe,  Црне  Горe  и  Србијe  као  партнера  из  земаља  у  оквиру  програма  ИПА.   Водећи  партнер  је  регија  Венето  из  Италије,  а  Републичка  агенција  за  развој  малих  и  средњих  предузећа  једини  је  партнер у име БиХ.   Уговор  са  Делегацијом  Европске  комисије  у  БиХ  за  овај  пројекат,  Агенција   је  потписала  почетком  децембра  2009.године.  Пројекат  се  финансира  из  средстава  Програма  транснационалне сарадње  Југоисточна  Европа  (South  East  Europe  Programme  2007‐2013).  Циљ  програма  је  јачање  територијалног,  економског  и  социјалног  процеса  интеграције  и  постизање кохезије, стабилности и конкурентности регије  Југоисточне  Европе.  Приоритети  програма  су  подршка  иновацијама  и  предузећима,  заштита  и  развој  животне  средине,  побољшање  доступности  и  јачање  транснационалне  синергије  ради  постизања  одрживог  раста у регији.  Општи циљ пројекта је јачање територијалног маркетинга  Jадранско‐дунавске  области  у  односу  на  друге  регије  у  сврху  развоја  локалних  економија  и  њихових  ресурса,  креирањем  секторског  повезивања  погодног  за  настанак  међународних  добављачких  ланаца  и  јачање  привлачности  за  стране  инвестиције.  Очекиван  крајњи  резултат је успостављање Jадранско‐дунавске, успјешне и  повезане  мреже,  као  средства  за  промоцију  секторских  ланаца  вриједности  (проширени  међународни  кластери)  који раде у стварном регионалном производном систему  Југоисточне Европе.Пројекат се имплементира од  1. јуна  2009.  а  предвиђено  вријеме  трајања  је  до  31.  августа  2011. године.  М. БЕРИЋ 


ПОСЛОВНИ САВЈЕТНИК   

Друштвено—економска  оправданост   инвестиционих пројеката 

  Пише:   Миодраг Чопрка, дипл. економиста     У  друштвено‐економској  анализи  инвестиционих  пројеката  полази  се  од  претпоставке  да  је  темељни  дугорочни  циљ  друштвено‐ економског  развоја  јачање  материјалне  основе  друштва,  јер  се  на тај начин стварају и предуслови за  унапређење  друштвених  елемената.  Другим  ријечима,  богато  друштво  лакше  ће  рјешавати  питања  која  се  односе  на  друштвене  елементе.  Oна  се  разликује  од  финансијске  анализе,  која  оцjењује  утицај  пројекта  на  доходак  његових  власника,  или  оних  који  позајмљују  своја  средства  за  његово  финансирање.  Tемељни  дио  оцјене  друштвено‐економске  оправданости  пројеката  je  у  суштини  економска  оцјена  с  гледишта  друштва,  а  темељни  критеријум  те  оцјене је учинак пројекта на стварање  друштвене акумулације.   У  пракси  се  оцјена  друштвенo‐ економске  оправданости,  односно 

утицај  инвестиционих  пројеката  на  ширу  друштвену  заједницу  примјењује  у  случајевима  ангажовања  јавних  средстава  или  средства  страних  донатора.  Европска  комисија  је  креирала  једиствену  методологију  за  анализу  трошкова  и  користи  инвестиционих  пројеката  и  оцјену  њихове  друштвено‐еконoмске  оправданост  под  називом  „Guide  to  cost‐benefit  analysis  of  investment  project“,  која  се  примјењује  за  инвестиционе  пројекте  у  вриједности  од  преко  5.000.000  ЕУР.  Полазна  основа друштвено‐економске анализе  је  Економски  ток  (пројектован  у  финансијској  анализи)  чије  се  појединачне  ставке  подвргавају  одговарајућим  корекцијама  тако  да  оне  одржавају  укупне  приливе  и  одливе  са  становиштва  цијеле  друштвене  заједнице,  односно  државе.  Такође  је  важно  идентификовати  и  квантификовати  користи  и  трошкове  који  нису  обухваћени  класичном  финансијском  анализом  (учинак  на  запосленост,  учинак  на  платни  биланс,  показатељ  рентабилности  пројекта  на  међународном  тржишту,  учинак  на  коришћење  слободних  капацитета,  учинак  на  појаву  нових  капацитета  итд.).  Разлика  у  приступима  између  финансијске  и  друштвено‐економске  оцјене  инвестиционих пројеката лежи у томе  што  на  тржишту  долази  до  раскорака  између  слободно  формираних  тржишних  цијена  (које  се  у  принципу  сматрају  реалним,  правим  индикаторима  вриједности)  и  фактичких  цијена  с  којима  се  предузећа  суочавају  у  пракси  или  у  ширем  смислу.  Стога  методологија  подразумијева  примјену  „обрачунских  цијена“  за  вредновање  улагања (инпута) и резултата (аутпута)  у  пројекту,  које  се  базирају  на  опортунитетним  друштвеним  трошковима  и  користима,  умјесто  несавршеним тржишним цијенама. То  значи да друштвена вриједност неког 

инпута  у  пројекту  треба  бити  једнака  износу нето‐користи, који би тај инпут  остварио  у  најбољој  алтернативној  употреби.  С  друге  стране,  друштвена  вриједност  неког  аутпута  треба  представљати  износ‐нето  користи  која  би  се  постигла  у  најбољем  алтернативном  коришћењу  тог  аутпута.  Обрачунске  цијене  се  рачунају  примјеном  конверзијских  фактора (коефицијената) са којима се  вриједности  инпута  и  аутпута  једноставно множе.   Након  формирања  друштвено‐ економског  новчаног  тока  са  „обрачунским  цијенама“,  израчунава  се  друштвена  нето  садашња  вриједност  пројекта  и  друштвена  (економска) стопа рентабилности.  Осим  наведених  критеријума,  у  процесу  оцјењивања  важно  је  анализирати и учинке пројекта које је  тешко  или  немогуће  мјерити,  због  чега  се  они  наводе  у  облику  квалитативно  изражене  оцјене  о  утицајима  пројекта  на  циљеве  друштвено‐економског  развоја  (подизање  техничко‐технолошког  нивоа  друштва,  уједначенији  регионални  развој,  заштита  животне  средине итд.).  У  Републици  Српској,  као  и  БИХ,   друштвено‐економске  анализе  и  оцјене  инвестиционих  пројеката  према  овој  методологији  се,  у  принципу,  релативно  мало  примјењују  и  представљају  још  једну  непознаницу.  Међутим,  иако  је  методологија релативно сложена, она  ће  бити  незаобилазан  предуслов  за  финансирање  инвестиционих  пројеката  из  фондова  ЕУ  у  наредном  периоду, те се намеће закључак да је  неопходно  на  вријеме  започети  са  оспособљавањем  домаћих  људских  капацитета који ће бити стручни у овој  области  и  способни  да  припреме  квалитетне инвестиционе пројекте. 


Владимир Драгољевић, млади предузетник из Котор Вароша 

РАД ПОБЈЕЂУЈЕ СТРАХ  Морамо промијенити перцепцију  села.  Људи треба да почну  схватати пољопривреду као  бизнис, а не као начин живота,  поручује Владимир       Док  већина  младих,  здравих  и  паметних људи у Републици Српској   скрштених  руку  чека  да  им  неко  други  обезбиједи  посао  и  егзистенцију,  проналазећи  стотине  разлога  за  своју  „лошу  судбину“,  свијетли  примјери  попут  Владимира  Драгољевића  (37)  из  Котор  Вароша  уливају  наду  да  генерације  које  долазе  имају  шансу  да  се  ухвате  у  коштац са изазовима новог времена.  Треба  им  само  храбрости  да  је  искористе.    Овај млади инжењер пољопривреде  одлучио је да остане у свом родном  крају и оствари дјечачки сан. Није се  задовољио  оним  чиме  би  и  већина  његових  вршњака  –  „сигурним“   послом у администрацији за фиксну,  али  ограничену  плату,  већ  је  желио  п о с т и ћ и   м н о г о   в и ш е .    ‐Схватио  сам  да  је  потенцијал  земље  огроман  и  да  се  уз  мало  т р у д а   и   у п о р н о с т и   о д  пољопривреде  може  добро  живјети.  Одувијек  сам  волио  воћарство,  због  тога  сам  и  уписао  Пољопривредни  факултет  и  сада  покушавам    извести  револуцију  у  пољопривреди  Которварошког  краја који има сјајне могућности за  развој  воћа,  посебно  малине  –  каже  Владимир.  Схватио  је  Владимир,  одмах  на  почетку,  да  је  знање  темељ  сваког  успјешног  посла,  па  се  непрестано  усавршава  и своје знање  спреман  је 

подијелити  с  другима.  Тако  је  прошле  године  основао  Удружење  произвођача  воћа  које  већ  ��ма  38  чланова, од којих је већина озбиљно  заинтересована  да  развије  воћарство.  Они  пролазе  разне  едукације  како  би  примјенили  најбоља  искуства  и  извукли  максималне  ефекте.  Резултати  су 

Владимир  који,    у  међувремену,  у  свом воћњаку експериментише са 12  врста воћа и полако ствара услове за  отварање расадника малине.  Иако воли рећи да је још на почетку  озбиљног бизниса, чињеница је да је  овај  тридесетседмогодишњак  већ  направио  најважније  кораке  на  путу  успјеха. 

већ  видљиви,  па  је  на  подручју  Котор  Вароша  до  сада  никло  с т о т и њ а к  м а њ и х  в о ћ њ а ка.     ‐Нико  не  може  сам  произвести  количине  потребне  за  озбиљнију  тржишну  утакмицу,  али  удружени  можемо  све.  Био  сам  у  Ариљу  гдје  масовно  гаје  малину.  Климатски  и  географски  услови  су  веома  слични  са  нашима.  Они  годишње  пласирају  у  земље  ЕУ  (Холандија  и  Њемачка)  производе  вриједне  72  милиона  евра.  Мој  циљ  је  да  ми  направимо  један  проценат  од  тог  износа  у  наредних пет година. Касније би све  ишло  много  лакше    –  истиче 

‐Страх је велики непријатељ, али је  побједив.  Потребан  је  рад  и  одрицање  и  успјех  не  може  изостати.    Нико  ништа  неће  добити  незаслужено  и  не  можемо  друге  кривити  за  властити  неуспјех.  Ипак  је  свако  ковач  своје  среће. Кад то схватите, све остало  дође  само  по  себи.    И  још  нешто,  морамо  промијенити  перцепцију  села.  Људи  треба  да  почну  схватати  пољопривреду  као  бизнис,  а  не  као  начин  живота  –  поручује Владимир.    Д.ГАВРИЛОВИЋ‐КУЈУНЏИЋ 


Републичка агенција за развој малих и средњих  предузећа расписала је јавни позив за такмичење  за најбољу пословну идеју под називом  

Републичка агенција за развој малих и средњих  предузећа расписала је јавни позив за  такмичење  

„Оствари своју идеју“. 

“Најбољи видео спот о  предузетништву” 

Такмичење  је  намијењено  младим  особама,  старости  од  18  до  35  година,  а  Републичка  агенција  за  развој  МСП  реализује  га  у  оквиру  „Глобалне  седмице  предузетништва“  и  у  сарадњи са Инвестиционо‐развојном банком РС.  Циљ  такмичења  је  подстицање  младих  особа  на  самозапошљавање  кроз  пружање  нефинансијске  и  финансијске  подршке  покретању  властитог  посла.  Очекује  се  и  охрабрује  пријављивање  и  учешће  тимова.  Један  тим,  односно  самостални  подносилац,  може  пријавити  само  једну  пословну  идеју.  Иста  особа  не  може  бити  члан  два  тима,  нити  истовремено  пријавити  идеју  као  самостални подносилац и бити члан једног тима.  Пословне  идеје  које  се  односе  на  трговину,  угоститељство,  игре  на  срећу,  финансијско  посредовање, неће бити разматране.  Оцјену  пристиглих  пословних  планова  вршиће  стручна  комисија  која  ће  одабрати  три  пословна  плана  који  ће  бити  награђени  са  по  2.500  КМ  на  име  оснивачког  капитала  и  трошкова  регистрације,  уколико  је  ријеч  о  оснивању  друштва  са  ограниченом  одговорношћу  или  на  име  трошкова  регистрације  и  набавке  основних  средстава,  уколико  је  ријеч  о  оснивању  предузетничке  дјелатности  или  пољопривредног  газдинства,  као  и  вођењем  пословних  књига  у  трајању од једне године.  Награђени  пословни  планови  биће  медијски  промовисани  током  „Глобалне  седмице  предузетништва“  која  ће  се  одржати    од  15.  до  21.  новембра  2010.  године.Такмичари  су  дужни  да  попуњен  образац  пословног  плана  пошаљу  у  е л е к т р о н с к о ј   ф о р м и   н а   e‐mail: ostvari.svoju.ideju@rars‐msp.org  најкасније  до 10. новембра 2010. године.  Образац  пословног  плана  и  критерије  за  оцјену  истог доступни су на web презентацији Агенције:   www.rars‐msp.org    Све  додатне  информације  могу  се  добити  на  e‐ mail  ostvari.svoju.ideju@rars‐msp.org 

Републичка агенција за развој малих и средњих  предузећа  наградиће  ауторе  најбољих  видео  спотова  о  предузетништву  новчаним  износима  од  500  КМ  за  прво  мјесто,  300  КМ  за  друго  мјесто  и  200  КМ  за  треће  мјесто  у  оквиру    „Такмичења  за  најбољи  видео  спот  о  предузетништву“.  Такмичење  се  организује  у  склопу  „Глобалне  седмице  предузетништва“,  која  ће  се  одржати  од  15.  до  21.  новембра  2010.  године,  а  која  представља  глобалну  кампању  промоције  предузетништва међу младим особама.  На јавни позив за такмичење могу се пријавити  све  особе  старости  до  35  година  са  мјестом  пребивалишта у Републици Српској.  Видео  спотови  треба  да  буду  оригинални,  маштовити,  инспиративни,  креативни,  трајања  од  једне  до  двије  минуте  и  могу  да  буду  снимљени  као  говор,  интервју,  репортажа,  документарац, анимација...   Видео  спотове  потребно  је  поставити  на  једну  од  интернет платформи  (нпр.  Youtube), послати  линк  Агенцији  на  e‐mail  gsp@rars‐msp.org,  или  послати  рад  на  DVD,  MOV  или  AVI  формату  на  адресу:   Републичка агенција за развој малих и средњих  предузећа, Вука Караџића 4/7, 78000 Бања Лука,  са назнаком  „Такмичење за најбољи видео спот  о предузетништву“.    Уз видео спот потребно је да такмичари доставе  и основне информације о себи (име и презиме,  датум  рођења,  мјесто  пребивалишта,  контакт  телефон  и  е‐mail  адресу).  Крајњи  рок  за  пријем  радова је 10. новембар 2010. године. Радови ће  бити  прегледани  и  оцијењени  од  стране  комисије.  Награђени видео спотови биће промовисани за  вријеме „Глобалне седмице предузетништва“.  Више информација може се добити на   www.rars‐msp.org, путем телефона 051/247‐627   или на  e‐mail: gsp@rars‐msp.org. 


Preduzetnik, broj 2