настанио и издржавао своју мајку, свог брата Михајла и своју сестру Катарину.51 Својом вештином, способношћу и приљежношћу био се је тада већ и у меродавним круговима прочуо и до тог степена скренуо на себе пажњу, да је тадашњи попечитељ52 Јакшић53, кад је 1838. године књаз Милош наредио да се извесан број способних младића пошаље на науке и више образовање у иностранство, предложио књазу Милошу, да се међ осталима и мој отац на ту цел пошаље у Беч као државни питомац. Тако је мој отац 1838. послат у Беч где је 18. јула, на дан светог Илије54 приспео. Тада он сигурно није ни сањао да ће тамо настанити се и пуних двадесет година живети. (До Свето Андреиске Скупштине.) Познато је, да је књаз Милош, услед конспирације и интрига Вучића55 (и Аврама Петронијевића56 и других) морао 1839. године напустити Србију.57 Као главни претекст служила је Вучићу пред народом поглавито доста строга и самовласна владавина Милошева. Која је уосталом под тадашњим околностима и ако не у свему, то барем донекле оправдана била. Нема сумње да је књаз Милош имао поред неисказано великих заслуга за остварење Кнежевине Србије, која се, без питатаља, поглавито њему имаде благодарити, и доста личних мана и недостатака. За подпуно праведно оцењивање његове владавине, његових заслуга и његових мана необходно је пре свега тачно познавање тадашњих околности и ваља свестрано упрти у тадашње доба. Треба имати у виду тадашње назоре, примитивну културу, ниско порекло из којег је та знаменита хисторична личност поникла, која је поред редка своја умна дара, у својој примитивној некултивисаној природи, концентрисала и велика својства и врлине а и велике мане и недостатке једног испаћеног, више стотина година у робству живећег народа. Само на том ретроспективном путу, никако пак са данашњег ступња наших назора и са данашњег нашег гледишта, може се приближно праведно оценити та чудна и редка личност. 51 Из Анастасове Аутобиографије тешко је проценити тачно о којој години је реч. Наиме, он помиње да је прво закупио квартиру 1832. а потом је, годину дана пре добијања стипендије за школовање у Бечу, купио кућицу с великим плацем, што би значило 1837, у његовој двадесетој години. Стр. 403–404. 52 попечитељ – министар. 53 Јовановић погрешно наводи да је Јаков Јакшић био попечитељ који је послао питомце из Србије на школовање у западне земље. Реч је заправо о министру просвете Стефану Стефановићу Тенки, за време чијег министарског мандата 1838–1839. године су послати први питомци на школовање у западне земље. 54 Јовановић је погрешио у навођењу датума. Дан Светог пророка Илије обележава се 20. јула/2. августа. 55 Тома Вучић Перишић (1788–1859), чиновник кнеза Милоша, један од предводника Уставобранитеља, истакао се у политичкој борби против Обреновића. 56 Аврам Петронијевић (1791–1852), секретар кнеза Милоша, намесник, више пута председник владе и министар иностраних дела Кнежевине Србије. 57 Кнез Милош напустио је Србију пошто је 13. јуна 1839. потписао абдикацију у корист свог старијег сина Милана II Обреновића.
33