Issuu on Google+

PRIPREMA BEOGRADSKI URBANA BERMUDSKI KOMUNIKACIJA POZOR str.2 KAN str.12. TROUGAO str.7. .

Vesti iz umetnosti, dizajna i mode www.news-hd.net besplatno izdanje broj 6.

KULTURNA KORPA POJEFTINILA ZA 1.3.% AL JE PONOVO PRAZNA str.4.

22.april 2013.

VELIKE LJUBAVI VELIKIH LJUDI str. 16.

KO JE ODGOVORAN ZA ?!

MAKAZAMA NA GALERIJU str.2.

DODELJENE PULICEROVE BITKA ZA NAJVIŠU ZGRADU NAGRADE ZA FOTOGRAFIJU str.18. str.10.

POČELA 8. NEDELJA ARHITEKTURE str.6.

ŠTA OBUĆI OVE NEDELJE?! str.13.


VESTI

D E S I GN

www.news-hd.net

OTVOREN KONKURS ZA ,,ANIMANIMU 2013” Međunarodni festival animacije ,,Animanima 2013” koji će trajati od 5. do 8. septembra, raspisao je konkurs za prijavljivanje animiranih filmova. Festival će biti održan u Čačku, a rok za prijavljivanje filmova otvoren je do 1. juna.  Festival ,,Animanima 2013” održava se po sedmi put, a mogu da konkurišu ostvarenja u svim raspoloživim tehnikama animacije nastala posle 1. januara 2012. godine. Filmove mogu slati animatori, reditelji, producenti, distributeri iz celog sveta. Autori čiji su filmovi odabrani za prikazivanje na festivalu, biće obavešteni do 15. jula 2013. godine. Glavna festivalska nagrada ,,Zlatni štift” pripašće najboljem filmu prema mišljenju stručnog žirija, a biće dodeljene i nagrada “Periskop” za najbolji film za decu, “C & M Special” za najbolju animiranu reklamu ili muzički video, kao i više specijalnih priznanja u različitim kategorijama. Ljubitelji animiranog filma imaće priliku da i ovog puta uživaju u brojnim specijalnim i pratećim programima poput „Studio u gostima”, „Dugi metar”, „Portret animatora”, ,,Škola u gostima” i „Retrospektiva”. Pored toga, najavljeno je i učešće brojnih gostiju iz Italije, Belgije, Švajcarske, Francuske, Slovačke i Hrvatske. Za više detalja o prijavama i uslovima konkursa posetite sajt Animanime. Bogan Colić

MAKAZAMA NA GALERIJU Galerija Udruženja likovnih umetnika Srbije u Knez Mihajlovoj je bez struje jer Gradski sekretarijat ove godine nije uplatio novac za tehničko održavanje. Dug za struju od 450.000 dinara uzrok je ovom nemilom događaju. „U budžetu nema para.Ulus je zvao Elektrodistribuciju Beograd i saopšteno nam je da moramo da uplatimo jednu trećinu duga, što je 140.000 dinara. Na ULUS-ovom računu nema tih para, tako da je to situacija koja ne znamo kada će se razrešiti“ kaže za H.D. news Dragana Pajković Dodig , umetnica čija je izložba „Očuđenje “ u toku. I pored toga što struje nema izložba nije prekinuta, već se noću po galeriji pale sveće i na taj način se postiže slaba vidljivost izloženih dela. Posetiocima ova situacija ne smeta, pa su tako i danas posetili izložbu dodaje Pajković Dodig. „Ovde se jako dugo čeka na termin da bi samostalni umetnik imao izložbi koja mu mnogo znači. Tako da mislim da je ovo poigravanje sa kulturom generalno. Mislim da je ovo udar na kulturu i galerijski prostor koji je jedan od možda par koji postoje u Beogradu “, dodaje umetnica Dug od 450.000 dinara nastao je ove godine, a budžet koji se svake godine izdvaja za ULUS-ovu galeriju i za Cvjetu Zuzorić deli se između Ministarstva republike i grada , a svaki put je taj fond sve manji i manji. Na taj način došlo je do dispariteta od milion dinara između 2011. i 2012.godine , što jednom udruženju jako puno znači, objašnjava Pajković Dodig. Pored toga što nije isplaćen račun za struju, i zaposleni su ostali uskraćeni za svoje plate, ali po mišljenju Dodgove to izgleda nikoga ne zanima. Slična sudbina preti i paviljonu Cvijeta Zuzorić, ali iz ULUS-a kažu da će se zakazane izložbe ipak održavati u raspoloživim uslovima. Dragana Sretenović

URBANA KOMUNIKACIJA Visoka škola strukovnih studija – Beogradska politehnika, već tradicionalno u Galeriji Doma kulture Studentski grad – Novi Beograd, organizuje izložbu studentskih radova Odeljenja za dizajn, kao integralni deo nastavnog procesa pod nazivom “Urbana komunikacija”. Izložba je otvorena juče u 18 časova i trajaće sve do 30. aprila.

Poziv NED-a za dostavljanje predloga projekata Početak: 

Na ovoj svojevrsnoj smotro studentskih radova, predstavili su se studenti odeljenja za dizajn sa tri akreditovana studijska programa: Grafički dizajn, Dizajn industrijskih proizvoda i Modni dizajn proizvoda od kože. U okviru programa predstavljene su i vinjete (sami studenti) koji su poneli svoje kreacije u vidu odeće i obuće. Program je propraćen i video zapisom koji su studenti sami snimili u toku rada u fabrici. Dizajn je svakako forma komunikacije. Kreiranjem ili upotrebom određenih dizajnerskih rešenja šalje se poruka svetu o sebi. U savremenom svetu gotovo da ne postoje predmeti koji nisu dizajnirani. Time celokupna, današnja, materijalna kultura potpada pod kategoriju dizajna. Vizuelna komunikacija je značajan segment teorijskog pristupa dizajnu okoline i nas samih. Urbana komunikacija u javnom prostoru estetikom daje svemu dizajniranom identitet. Aleksa Ilić

18 Apr 2013 Kraj konkursa:  21 Jun 2013 Nacionalna zadužbina za demokratiju (National Endowment for Democracy) objavila je novi poziv za dostavljanje predloga projekta. Poziv je otvoren isključivo za organizacije civilnog društva, uključujući i nezavisne medije i druge slične organizacije, dok pojedinci, vladine institucije i druge institucije koje finansijski podržava država nemaju pravo učešća. Naročito se ohrabruje učešće organizacija koje deluju u državama u tranziciji, nedavno uspostavljenim demokratijama, visoko represivnim ili autoritarnim društvima.

2


D E S I GN

www.news-hd.net

LOŠE KRITIKE NOVOG DA VINČIJA Na američkom televizijskom kanalu Starz započelo je emitovanje serije „Da Vinci’s Demons“, koja ekranizuje život jednog od najslavnijih umetnika svih vremena, Leonarda Da Vinčija, ovoga puta u interpretaciji britanskog glumca Toma Rajlija. Dejvig Gojer je u Holivudu najpoznatiji kao jedan od scenarista trilogije o Blejdu, lovcu na vampire koji je i sam na polu vampir, a zatim i kao saradnik Kristofera Nolana na scenariju za „Viteza tame“. Čovek koji se u svojoj karijeri, dakle, ponajviše bavio vampirima i superherojima se na prvi pogled ne čini kao najbolji izbor za osmišljavanje TV-serije o Leonardu Da Vinčiju, a ako je suditi po prvoj epizodi i ocenama američkih kritičara, „Da Vinci’s Demons“ najmanje veze ima sa pouzdanim istorijskim činjenicama.  25-godišnjeg Leonarda utelovljuje britanski glumac Tom Rajli, koji renesansnom Firencom hoda odeven kao rok zvezda, a ponaša se manje-više kao Šerlok Holms u borbi protiv moćnih neprijatelja dok razotkriva viševekovne zavere. Američka kritika nije baš najbolje ocijenila „Da Vinci’s Demons“, te se seriji ponajviše zamera potpuno odstupanje od činjenica, iako je Leonardov život itekako bio uzbudljiv, ali i površan, ponekad akcijski pristup celoj tematici.   Slavni umetnik i inovator je u seriji naglašeno heteroseksualan, iako Leonardo to baš i nije bio, a tu je i konfuzan zaplet oko „Knjige lišća“ koja krije sve tajne sveta. Ostali istaknuti likovi u seriji su maloletni Nikolo Makiaveli, koji je Leonardov šegrt, zatim Lorenco de Mediči, dok je glavni negativac tadašnji papa Siksto IV. Jovana Prusina

„MONA LIZA“ I LEONARDOV LJUBAVNIK Isključili su i španske sledbenike Da Vinčija, Fernanda Yáñeza i Fernanda de Llanosa.

Slika za koju se veruje da je jedna od najranijih kopija Da Vinčijeve „Mona Lize“ zapravo je delo njegovog asistenta i navodnog ljubavnika Salaija, smatraju stručnjaci.  Salai, čiji nadimak znači „mali đavo“, se pridružio Da Vinčijevom studiju 1490. godine, kada je imao samo deset godina, a sa majstorom je radio sve do njegove smrti. Đorđio Vasari, istoričar čiji zapisi datiraju iz sredine 16. veka, Salaija opisuje kao ljupkog i vrlo lepog mladića, kovrdžave kose, kojim je Da Vinči bio oduševljen. Iako ga je smatrao kradljivcem i odmetnikom uvek raspoloženim za pravljenje problema, bio je fasciniran Salaijevim umetničkim talentom. Dugo vremena se verovalo kako su Salai, čije je pravo ime Gian Giacomo Caprotti, i Leonardo bili ljubavnici, iako zato nema čvrstih dokaza.

Identitet autora navodno najstarije kopije „Mona Lize“ još nije potvrđen, ali sve veći broj stručnjaka veruje da je reč upravo o delu Da Vinčijevog miljenika.

Osim Salaija, kao mogućeg autora slike vide Francesca Melzija, učenika koji se Da Vinčiju pridružio oko 1507. godine.   Gian Giacomo Caprotti – Salai je slikao pod umetničkim pseudonimom Andrea Salai. Autor je obnažene verzije „Mona Lize“, pod nazivom „Mona Vanna“. Salai je preminuo 1524. od rana zadobijenih u dvoboju, nakon čega je sahranjen u Milanu. Jovana Prusina

Konkurs za zelene ideje Početak: 18 Apr 2013

Kraj konkursa: 15 May 2013 Fond braće Rokfeler (RBF), Balkanski fond za lokalne inicijative (BCIF) i Erste Banka objavili su konkurs “Zelene ideje”, na koji mogu da se prijave registrovana udruženja, mala preduzeća i preduzetnici, kao i pojedinci u Srbiji. Tri najbolje ocenjene inovativne ideje zasnovane na principima održivog razvoja biće nagrađene sa po 8.000 dolara, namenjenih realizaciji ideje. Sve tri nagrađene ideje učestvovaće i na Regionalnom forumu RBF-a, uz mogućnost da se takmiče za nagradu od 10.000 dolara.

Konkurs NISa za projekte u lokalnim zajednicama Početak: 18 Apr 2013

Kraj konkursa: 10 May 2013 Kompanija NIS raspisala je konkurs “Zajednici zajedno” za udruženja građana i neprofitne ustanove sa teritorije 10 opština i gradova sa kojima je NIS potpisao Sporazum o saradnji. Zainteresovani će moći samostalno da konkurišu za finansijsku podršku NIS-a projektima u oblasti sporta, kulture, zaštite životne sredine, nauke i pomoći socijalno ugroženim grupama.

Poziv na 7. Forum mladih istraživača kulturnih politika u Briselu Početak: 17 Apr 2013 Kraj konkursa: 7 Jun 2013 Evropska kulturna fondacija (ECF) i vodeća evropska mreža za menadžment u umetnosti i kulturi ENCATC organizuju 7. Forum mladih istraživača kulturnih politika (YCPR) 4. i 5. novembra u Briselu, a zainteresovani za učešće mogu da se prijave do 7. juna. Učesnici će dobiti priliku da upoznaju kolege iz drugih delova svijeta, podele sa njima iskustva i analiziraju ključna istraživačka pitanja koja se odnose na sadržaj i metodologiju.

Nagradni konkurs za manga radove Početak: 17 Apr 2013 Kraj konkursa: 31 May 2013 Međunarodni nagradni konkurs za manga radove otvoren je do 31. maja.

Restauratori i istoričari umetnosti koji intenzivno proučavaju repliku pronađenu u Pradu za sada su kao autore eliminisali Boltraffia, Marca d’Oggiona i Ambrogia de Predisa, budući da su oni razvili jedinstvene i prepoznatljive stilove.

Konkurs je objavio ministar spoljnih poslova Japana Fumio Kišida, koji je i predsedavajući sedmog Međunarodnog izvršnog komiteta za najbolje manga radove, saopštila je japanska ambasada u Beogradu

3


KULTURA

D E S I GN

www.news-hd.net

Ko je odgovoran za?! Kulturna korpa pojeftinila Trening legislaal je ponovo prazn tivnog teatra u ApsArt Pozorištu Početak: 7 Apr 2013 Kraj konkursa: 1 May 2013 ApsArt Pozorište poziva na jedinstveni trening legislativnog teatra koji će početkom maja voditi svetski poznat praktičar teatra potlačenih Luc Opdebeeck iz Holandije. Legislativni teatar predstavlja novu formu demokratskog učešća građana.

Konkurs Moderne galerije Lazarevac za 2014. Početak: 7 Apr 2013 Kraj konkursa: 30 Jun 2013 Moderna galerija Centra za kulturu Lazarevac raspisala je konkurs za samostalne, autorske i grupne izložbe, kao i za umetničke projekte u izlagačkoj sezoni 2014. godine. Prijave za konkurs sa potrebnom dokumentacijom treba poslati do 30. juna 2013. godine. Poželjno je da prijave budu u elektronskom formatu-

Poziv na radionicu pozorišne režije u Milanu Početak: 7 Apr 2013

Kraj konkursa: 15 May 2013 Kulturno-umetnička asocijacija Aletheia iz Milana poziva zainteresovane da se prijave na internacionalnu radionicu pozorišne režije “Pozorište kao putovanje u srce ljudske prirode” (The Theatre as a Trip in the Core of Human Nature) koja će biti održana u Milanu od 13. do 21. jula 2013. godine. Učešće u celokupnom programu košta 400 evra, a obuhvata troškove radionice, prisustva pozorišnom programu i predavanjima. Troškovi putovanja, smeštaja i ishrane nisu uključeni.

Konkurs japanske ambasade u Srbiji Početak: 12 Apr 2013 Kraj konkursa: 10 May 2013 Japanska ambasada u Srbiji raspisala je konkurs za stipendije MEXT (Ministarstvo obrazovanja, sporta, nauke i tehnologije Japana) za 2014.godinu za studente iz Srbije i studente iz Crne Gore. Postoje dve kategorije stipendija: - za dodiplomce (u trajanju od 5 godina) - za studente istraživače, postdiplomce (u trajanju od dve godine). Obe kategorije uključuju obavezan period učenja japanskog jezika.

4

Svi smo vrlo dobro upoznati sa pojmom “Potrošačka korpa“ koji zapravo predstavlja kupovnu moć stanovništva.  Dakle, kupovnu moć  koja podrazumeva sve ono što nam je potrebno da bismo normalno funkcionisali, od hrane i pića, preko komunalnih do svih ostalih računa. Potrošačka korpa jednako PREŽIVLJAVANJE.  Naspram nje „Kulturna korpa“ jednako je ŽIVLJENJE. Ukoliko se u društvu poput našeg desi  da od prosečne plate ipak ostane nešto para i sa strane, dobar način bio bi iskoristiti ih u svrhu kulturnog uzdizanja. Kako ništa na ovom svetu nije besplatno, tako i  oplemenjivanje duše ima svoju cenu , pa se postavlja pitanje koliko je zapravo jednom prosečnom domaćinstvu u Srbiji potrebno novca na mesečnom nivou za ovakav užitak. U „Kulturnu korpu“ staju svi bioskopi, pozorišta, muzeji, kao i knjige, izložbe, manifestacije i koncerti. Dakle sve ono što u užem ili širem smislu spada pod pojam  kultura. Ukoliko se opredelite za pozorište, u zavisnosti od  toga koje je u pitanju, kao i koja predstava se igra, a i gde će biti vaše mesto, cene variraju. Tako je recimo za predstavu u Pozorištu na Terazijama potrebno izdvojiti od 600 do 1300 dinara. Narodno pozorište u Beogradu pristupačno je i onima sa plićim džepom, jer se u njemu predstava može gledati za svega  100 dinara, dok je najskuplja karta  800 dinara. Pogodnosti za studente i đake nudi Jugoslovensko dramsko pozorište dajući  50% popusta na karte, a  standardna cena kreće se od 500 do 1500 dinara.  Ako uzmemo  da  je prosečna cena ulaznice 500 dinara, za četvoročlano domaćinstvo, ukoliko se dva puta mesečno posećuje pozorište potrebno je izdvojiti  4000 dinara.  Za filmofile situacija je manje – više slična. Opet ,u zavisnosti od toga koji je bioskop u pitanju, kao i termin u kome se prikazuje film određuje se cena ulaznice. Za ovakav vid zabave izdvaja se okvirno  350 dinara.  Dakle, kada se sve sabere 2800 dinara potrebno je porodici u jednom mesecu za 2 odgledana filma. Što se tiče izložbi , one su za posetioce besplatne, tako da  je svima koji žele da na ovakav način ispune svoje vreme to dostupno.  Krajnji bilans, nula. Ono za šta se ipak izdvaja malo veća suma novca jesu umetnička dela , koja mogu da se kreću od 10.000 do 50.000 dinara .  Ovo  u Srbiji, ipak predstavlja pravi luksuz, pa retko ko ima da izdvoji toliku sumu svakog meseca. Za manifestacije koje su u ponudi od Exit-a, Fest-a, Belef-a preko Bitef-a, Bemus-a,  pa do Beogradskog sajma knjiga, Beogradskog džez festivala i drugih, iz novčanika se  vadi od 200 do 5000 dinara.  U zavisnosti od  raspoloživih sredstava u fond za  neku od gore navedenih manifestacija otici će od 800 do  20.000 dinara. Ljubitelji muzike, domaće, ali i strane , od koncerata klasične muzike, do nešto druačijih žanrova  izdvajaju oko 3000 dinara, pa  do 6000 , pomnoženo sa  četiri  , jednom mesečno  odlazi u ove svrhe 12.000 – 24.000 dinara. Četiri  knjige prosečne cene, neće koštati ispod 2000, dakle dve mesečno za svakog člana domaćinstva, ukupno  4000 dinara. Muzeji su naredna „namirnica“ u kulturnoj korpi, a da bi se pronašla u istoj potrebno je svega 100 dinara ako se opredelite za neki od onih koji su u sastavu Muzeja grada Beograda. Sve ukupno, 800 dinara za mesec  dana i dve posete.

Kada se sve sabere, za svaku od gore navedenih stavki, jednoj porodici mesečno bi bilo potrebno u proseku oko 1000 €. Ako znamo  da je  prosečna  mesečna  zarada  u Srbiji  po poslednjim podacima Republičkog zavoda za statistiku 43.371 dinara  jasno je da tu nema previše mesta za  kulturno uzdizanje.  Naravno treba imati u vidu i to  da je  Potrošačka u daleko većoj prednosti u odnosu na Kulturnu korpu, pa će se pre svega za nju izdvojiti oko 30.000 dinara.   I pored toga što je zabeležen  pad cena  od 1,3% kada je u pitanju kultura to ne znači previše kada se ima u vidu celokupna slika.  Uzmimo u obzir da porodica pre kulturnih zadovoljstava treba da odvoji novac i za odeću , obuću, nameštaj, transport do posla, zdravstvo, komunikacije…  Mnoge manifestacije će ostati neposećene, knjige nepročitane, predstave i filmovi neodgledani…   Zaključak do koga se dolazi jeste da je naš narod  veoma  snalažljiv i dovitljiv , jer i pored nedostatka sredstava, kultura opstaje zahvaljujući  publici bez koje je ne bi ni bilo. Dragana Sretenović


a za 1,3% na

D E S I GN

www.news-hd.net

Poziv na radionicu kreativnog pisanja u CK13 Početak: 17 Apr 2013

Kraj konkursa: 1 May 2013 U Omladinskom centru CK13 od maja počinje nova Radionica kreativnog pisanja. Trosatni susreti održavaće se subotom i nedeljom tokom maja, juna i jula, a u avgustu će biti održan petodnevni Kamp kreativnog pisanja, negde daleko od gužve, da bi u idiličnom krajoliku svako mogao nesmetano da radi na svojim poetskim, proznim, dramskim i/ili međužanrovskim tekstovima. Mesto održavanja Kampa organizatori čuvaju u tajnosti, a svi polaznici će o tome biti blagovremeno obavešteni.

Naučno takmičenje za srednjoškolce Lančana reakcija Početak: 17 Apr 2013 Kraj konkursa: 24 May 2013 Obrazovni portal Chemgeneration uz podršku Centra za promociju nauke i Hemijskog fakulteta u Beogradu, pokrenuo je naučno takmičenje za srednjoškolce “Lančana reakcija”, u kojem učenici moraju da iskoriste znanje koje su stekli u školi kako bi napravili jedinstvenu fizičko-hemijsku napravu od svakodnevnih predmeta i materijala.

Konkurs za finansiranje i sufinansiranje projekata OCD Početak: 17 Apr 2013 Kraj konkursa: 7 May 2013 Kancelarija za evropske integracije Vlade Srbije raspisala je konkurs za finansiranje i sufinansiranje projekata organizacija civilnog društva u oblasti informisanja o procesu evropske integracije Srbije. Konkurs je raspisan u cilju podsticanja javne rasprave i debate o temama u vezi sa Evropskom unijom (EU) i procesom pristupanja Srbije EU, u skladu sa sprovođenjem Strategije komunikacije Vlade Srbije o procesu 

Nagradni fotokonkurs PC Pressa Početak: 17 Apr 2013 Kraj konkursa: 17 May 2013 PC Press, povodom jubilarnog, 200. broja, raspisao je u saradnji sa partnerima novi foto-konkurs “Moj PC Press”. Zainteresovani za učessće treba da puste mašti na volju, jer je jedini uslov da u kadru bude i njihov omiljeni časopis PC. U PC Pressu očekuju od čitalaca da budu maštoviti i orginalni.

5


ARHITEKTURA JAVNE BIBLIOTEKE

D E S I GN

www.news-hd.net

w

Biblioteke spadaju među najvažnije ljudske institucije koje predstavljaju skladištenje kulturne baštine, i znanje skupljano vekovima. Prvobitno izgrađene da štite knjige od propasti, biblioteke su pravo mesto gde možete naći i retku dobro sačuvanu literaturu i steći novo znanje. Međutim, sa pojavom interneta omogućeno nam je da sve informacije imamo na dohvat ruke, pa su knjige sve češće padale u drugi plan. Tako su ljudi morali da smisle plan kako da podstaknu jedni druge da više čitaju knjige i edukuju se.

  Neki od primera ovakve vrste biblioteka je i Levinski biblioteka kreirana od strane ”Yoav Meiri” arhitekata. Levinski biblioteka je smeštena u vrtu. Dizajnirana je s namerom da postane mesto za ljude koji žele da nađu utehu u lepom okruženju i dobrim knjigama ne bi li pobegli od svakodnevnih problema. Ovaj projekat smešten je u Tel Avivu Levinski parka, a biblioteka poseduje zbirku knjiga iz celog sveta na jezicima sa svih kontinenata. Prvenstveni cilj ”Yoav Meiri” arhitekata bio je da knjige budu pristupačne svim ljudima, u bilo koje doba dana, i da se mogu koristiti bez straha od ilegalnih imigranata, kao ciljane publike.   Umetnik Masimmo Bartolini je na festivalu “Track: A Contemporary City Conversation” spojio dve stvari: vino i knjige. Dekoracija festivala uključuje dvanaest redova polica gde je svaka od njih usklađena sa redovima u vinogradu koji se nalazi u neposrednoj blizini manastira Svetog Petra. Posetioci festivala mogu da doniraju, pozajme ili kupe knjigu iz biblioteke, kao i da piju vino iz manastira i uživaju u okruženju.

Ideja da se naprave ‘’javne’’ biblioteke činila se odličnom, pa su tako napravljene Pop-up biblioteke koje se nalaze na javnim mestima, manje su i mobilnije. Budući da se nalaze na određenom mestu u pojedinim gradovima, one su dostupne svakome, a cilj im je da se važnost književne literature ne zaboravi.   Neki od primera ovakve vrste biblioteka je i Levinski biblioteka kreirana od strane ”Yoav Meiri” arhitekata. Levinski biblioteka je smeštena u vrtu. Dizajnirana je s namerom da postane mesto za ljude koji žele da nađu utehu u lepom okruženju i dobrim knjigama ne bi li pobegli od svakodnevnih problema. Međutim, sa pojavom interneta omogućeno nam je da sve informacije imamo na dohvat ruke, pa su knjige sve češće padale u drugi plan. Tako su ljudi morali da smisle plan kako da podstaknu jedni druge da više čitaju knjige i edukuju se.Ideja da se naprave ‘’javne’’ biblioteke činila se odličnom, pa su tako napravljene Pop-up biblioteke koje se nalaze na javnim mestima, manje su i mobilnije. Budući da se nalaze na određenom mestu u pojedinim gradovima, one su dostupne svakome, a cilj im je da se važnost književne literature ne zaboravi.

Gradske govornice sve više predstavljaju zastarelu tehnologiju, a mnogi smatraju da 13 659 njih koliko ih se nalazi u Njujorku, samo zauzimaju javni prostor koji bi mogao da bude bolje iskorišćen. Ipak, arhitekta Džon Lok smatra drugačije, pa je uz podršku Odeljenja za urbanizam, osmislio da govornice pretvori u mini- biblioteke. Osmislio je da govornice zadrže svoju osnovnu funkciju i da telefoni i dalje budu aktivni, s tim što se u sklopu njih nalaze male police sa knjigama. Tako je građanima pružena šansa više da, dok obavljaju uobičajene stvari, u prolazu pozajme ali i doniraju određenu knjigu. Još jedan primer dala je i fondacija ”Alumnos47”, meksička kulturna organizacija, koja je pronašla pravi način kako da studente i druge građane Meksika privuče i edukuje o umetnosti i vizuelnoj kulturi kroz knjige. Ova organizacija je odlučila da pridobije arhitektonsku firmu ”Productora” kako bi im dizajnirala pokretnu biblioteku, s ciljem da knjige približi ljudima koji nemaju vremena da odu u biblioteku. Knjige se u ovoj biblioteci nalaze na policama koje se nalaze visoko sa svih strana vozila, tako da bi oslobodile prostor za razne javne skupove. Poruka ovog projekta je ,,Biblioteka je kod kuće gde god da se ona nalazi.”

Besplatne biblioteke na otvorenom, uz pomoć donacija i lokalnih volontererskih grupa, pojavile su se i u Kelnu i brojnim gradovima širom Nemačke uključujući Berlin, Hanover i Bon. Najnovija polica za knjige u ovom gradu, vredna 5.000 evra sa providnim staklenim vratima, postavljena je prošlog meseca u blizini srednjevekovnog tornja Bajenturma. Još dve ovakve police, nalaze se u lokalnim “Ikea” radnjama. Slična inicijativa postoji, mada u mnogo manjem obimu, i u Srbiji gde je u pojedinim knjižarama i institucijama moguće ostaviti knjigu i zameniti je za drugu. Na još manjem planu, pre nekoliko godina, na Filozofskom fakultetu u Beogradu roman “Čitač” Bernarda Šlinka, misteriozno se pojavljivao i nestajao i mesecima bio iščitavan pre nego što ga je konačno neko prisvojio. Jedino što ostaje pitanje jeste kako će se građani ponašati i da li će na pravi način shvatiti poruku koja ovim želi da im se uputi. Ukoliko se ovakve biblioteke i knjige koje se u njima nalaze čuvaju, ovo će omogućiti mnogim generacijama da stiču i prenose znanje na jednistven, zabavan i neformalan način. Bogdan Colić

POČELA 8. NEDELJA ARHITEKTURE Beogradska internacionalna nedelja arhitekture(BINA), otvorena je u Kulturnom centru grada Beograda, a trajaće do 30. aprila. Ova manifestacija održava se po osmi put, u organizaciji Kulturnog centra Beograda i Društva arhitekata Beograda. Ovogodišnja beogradska internacionalna nedelja arhitekture, održava se pod sloganom “Razotkrivanje arhitekture”, i mesto je na kome će trideset učesnika predstaviti arhitektonske i urbanističke trendove, u više od dvadeset programa i jedanaest izložbi.

Izložbe će pratiti i serije predavanja na Arhitektonskom fakultetu, koje razmatraju tematiku razotkrivanja arhitekture. Ove godine će posebni gosti iz inostranstva, biti Šoej Šigemacu iz studija ,,OMA” u Americi, i Volf Priks iz biroa ,,Koop Himelbau” iz Austrije. Program će, pored toga, obuhvatiti i tribinu koju će voditi moderator Tanja Damljanović. Tribina će biti posvećena budućem tretmanu kompleksa Generalštaba, s ciljem da se sagledaju mogućnosti obnove najimpozantnijeg dela Nikole Dobrovića.   Većina programa biće realizovani na Arhitektonskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, u Kulturnom centru grada Beograda, Dečjem kulturnom centru, Francuskom institutu u Srbiji, Muzeju savremene umetnosti i NITEA izložbenom salonu u Beogradu. Bogdan Colić

  Program je, ove godine, počeo svečanim otvaranjem u Kulturnom centru Beograda. Manifestaciju je otvorila studentkinja prve godine Arhitektonskog fakulteta Nada Vuković, koja je sa prisutnima podelila svoje stavove i emocije o arhitekturi. Nakon toga nastupila je grupa ,,Grubb”. U isto vreme, prikazana je i izložba Paviljona Arsenala iz Pariza “Re arhitektura”, u Francuskom kulturnom centru. “Re arhitektura” predstavlja po dva projekta 15 evropskih agencija koje se bave preuredjenjem Amsterdama, Berlina, Brisela, Londona, Madrida, Pariza i Roterdama. Beogradska internacionalna nedelja arhitekture pokrenuta je sa idejom da vrednosti koje arhitektura stvara i promoviše, vode stvaranju boljeg životnog okruženja i kulturnom uzdizanju društva. Kao takva, ona daje priliku arhitektama odavde i izdaleka, da pokažu svoje radove i govore o različitim društvenim prilikama, naprednim projektantskim razmišljanjima, kvalitetnom građenju i održivom razvoju. Pored toga, ovaj projekat obuhvata i različite izložbe, predavanja, tribine, radionice i šetnje kroz grad.

6


D E S I GN

www.news-hd.net

BEOGRADSKI BERMUDSKI TROUGAO Ulice Hilandarska, Svetogorska, Makedonska. Radio Beograd, zgrada Politike, kultne kafane Šumatovac i nekada Pod lipom i Grmeč formiraju Novinarski trg.  Epicentar novinara, glumaca i brojnih ljudi koji svakodnevno  prolaze ovim delom grada. Na uglu Svetogorske i Hilandarske uzdiže se zgrada današnjeg  Radio Beograda. Podignuta je davne 1841. godine, a prvenstveno se na tom mestu nalazila kafana Dva goluba. “ To je bila poznata beogradska kafana u vlasništvu Jovana Kujundžića ,trgovca i terzije, i ona je srušena negde početkom 20.veka. Zatim je pripremljen jedan projekat po kojem ova zgrada nije urađena, već je kasnije to dato arhitekti Bogdanu Nestotoviću. On je ovu zgradu projektovao u modernističkom stilu  i to spada u jedno od poznatijih modernističkih zdanja u Beogradu danas. Zgrada je imala kafanu i restoran, ali i jedan deo za hotel .Međutim imala je i stanove koji su se nalazili u gornjoj kuli, gde su stanovali neki od poznatih umetnika kao što su Rade Drainac, glumac  Pavle Bogatinčević  i razni drugi. Tu su održavane izložbe i književne večeri, a česti posetilac ovog prostora bio je i Miloš Đurić , poznati beogradski helenista ”, objašnjava viši naučni saradnik  Instituta za savremenu istoriju Ranka Gašić. Zanatski dom izgrađen je da bi obuhvatio na jednom mestu  sve do tada stvorene zanatske ustanove.Početak Prvog svetskog rata sprečio je ostvarenje ovog cilja.Gradnja Zanatskog doma bila je završena  1933.godine . “Kafana Dva bela goluba koju je držao Jova Kujundžić dala je naziv celom delu grada, čak se i Svetogorska zvala tako. Kasnije je zanatski esnaf  uzeo taj plac da bi se podigla palata Zanatski dom  koja je sada zgrada radija Beograd. Kada je prodata kafana, Kujundžić je stavio jednu klauzulu u ugovor , a to je da moraju ostati dva bela goluba. To je ispoštovano  tako što i dan danas iznad ulaza ove građevine  stoji kompozicija gde su dve figure sa nakovnjima kao simbol zanatstva, ali pored nakovnja nalaze se dva goluba i terzijske makaze”, ističe osivač on line magazina “Bio jednom jedan Beograd” Dragan Petrović. U čast Dva bela goluba od 1872.godine do 1896.sadašnja Svetogorska ulica nosila je ime ove kultne kafane.  Omiljeno mesto za opuštanje kulturne elite Beograda trenutno je kafana Šumatovac, a nekada su joj društvo pravile Pod lipom i Grmeč , poznatije kao Bermudski trougao. Legenda kaže da su mu ime nadenuli boemi pre pedesetak godina , jer su se u njemu gubili mnogi novinari i pisci. Otišli bi u neki od ova tri lokala i kući ne bi dolazili danima.  “Tu se čekao kelner po dvadeset minuta, jer su imali ogromnu baštu koja je bila od Politike do radija, a samo dva kelnera. Ljudi su navikli da sede tako i po dva sata čekajući kelnera, da bi na kraju otišli iz kafane”, objašnjava Petrović.

Ove kafane posećivala su neka od najpoznatijih kulturnih  imena tadašnjeg Beograda poput Mome Kapora, Vaska Ivanovića i Bogradana Tirnanića. U Grmeču su često pisali svoje tekstove, a dešavalo se da u nedostatku novca piju na crtu. Od ove tri kafane jedino se Šumatovac još uvek nalazi na istom mestu, gde je i nastao bend Riblja Čorba. Najuticajniji, a ujedno i najstariji dnevni list u ovom delu Evrope, Politika, našla je svoje mesto između pomenutih kafana i Radio Beograda. “Istorija Politike je bogata. Jedno poglavlje u toj njeno istoriji  svakako  je i zgrada, mesto gde je bila smeštena njena redakcija , ali i štamparija. U to vreme kada se Politika pojavila , 25.januara po novom ili 12.januara po starom kalendaru 1904.godine na tržištu štampe u Beogradu bilo je poprilične gužve. Politika je uspela u toj džungli, kako su govorili tadašnji novinari, da se snađe i da se izdigne.Plenila je pažnjom već kada se pojavila 1904. Njeni osnivači , braća Ribnikar, nisu imali  preterano puno novca kada su  je pokretali. Uzeli su zajmove od tri, četiri banke, stavili hipoteku na imovinu i krenuli skromno. Prva redakcija je bila smeštena u ulici Kralja Milana . Politika se u tadašnjem moru listova izdvojila svojim kvalitetom i objektivnošću, kao i brojnim kulturnim velikanima koji su radili za ove novine. U jugoslovenskoj književnosti nije bilo iole značajnijeg pisca ili pesnika koji nije bio Politikin saradnik. Među tim imenima svakako jedan od najznačajnijih je Ivo Andrić, koji je više od četiti decenije pisao za ove novine. Njega je Jovan Dučić nagovarao da dođe u Politiku govoreći mi kako pisanje za te novine doprinosi ugledu, što je posle Andrić pričao mlađim kolegama. Za Politiku su pisali i Aleksa Šantić i Miloš Crnjanski ”, kaže Nikola Trklja iz lista Politika. “Velike gužve nastajale su kada bi Politika bila iznošena da se proda, jer su uglavnom portiri raznosili sve po Beogradu  a nisu bili motorizovani, nije bilo ni kioska za prodaju štampe. Kaiš, ram za novine oko vrata  i trkom  kroz grad da se rasproda. Često je tako nastajala gužva ispred te velike zgrade”, priseća se jedan od vernih čitalaca ovog lista Vujadin Laković.  Pored toga što je prekidala rad tokom Prvog, a zatim i Drugog svetskog rata Politika se održala do danas i predstavlja uticajnu staru damu  među brojnim mlađim listovima. Beograd, u njemu Bermudski trougao , a u trouglu meka umetničkih i kulturnih imena. I pored toga što su neke građevine poput kafana Grmeč i Pod lipom nestale, zgrada Radio Beograda, palata dnevnog lista Politika i Šumatovac ostaju da svedoče o bogatoj istoriji ovog dela grada i predstavljaju jedan od zaštitnih znakova srpske prestonice. Dragana Sretenović

7


Ljudi i zgrade

D E S I GN

www.news-hd.net

BOGDAN BOGNDANOVIĆ Bogdаn Bogdаnović je bio аrhitektа, grаditelj, umetnik i filozof, profesor Beogrаdskog univerzitetа od 1973. godine, grаdonаčelnik Beogrаdа od 1982. do 1986. Poznаt je po svojim smelim idejаmа. Znаčаjаn je neimаr memorijаlne аrhitekture, spomen-obeležjа podignutih u drugoj polovini dvаdesetog vekа, žrtvаmа fаšizmа u Drugom svetskom rаtu, širom SFR Jugoslаvije. Nаjznаčаjniji spomenici Bogdаnа Bogdаnovićа nаlаze se u Beogrаdu, Jаsenovcu, Gаrаvicаmа, Prilepu, Mostаru i Kruševcu.

Pojаvа Bogdаna Bogdаnovićа nа аrhitektonskoj sceni Srbije je podjednаko znаčаjnа zа аrhitekturu i zа skulpturu. On unosi u skulpturu аrhitekturаlnost, kojа zаmenjuje preovlаđujuću figurаtivnost. Tаkođe, kompozicijа аrhitektonskog kompleksа kod njegа postаje znаčаjnijа od kompozicije sаmog spomenikа. Njegovi spomenici izviru iz sаmog pejzаžа i predstаvljаju аrhitektonsku celinu sа prirodom i okruženjem u kojem se nаlаze. Bogdаnović je individuаlistа, okrenut vаnvremenskim istorijskim uzorimа. Ono što je nesumnjivo i nesporno je dа je Bogdаnović

jedаn od nаjkolosаlnijih аutorа sа ovih prostorа, dа su njegovа delа bezvremenа, odnosno, svevremenа, dа su nаstаlа ne pod uticаjem trendа ili stilа, već iz dubine аutorove kreаtivne ličnosti. Bogdаnović je tаkođe veomа znаčаjаn kаo pisаc. Njegovo delo nа tom polju predstаvljа gа kаo izuzetnog esejistu, аnаlitičаrа аli i kаo pripovedаčа. Znаčаjni su njegovi brojni rаdovi od međunаrodnog znаčаjа o grаdovimа i аrhitekturi sа mitologističkim i simbolističkim pogledimа i o „ljudskoj unutrаšnjoj аrhitekturi“. Nаpisаo je 25 knjigа i pisаo tekstove koje u poslednje vreme objаvljuje u rаznim čаsopisimа kаo „El Pais“ i „Die Zeit“ iz oblаsti аrhitekture i urbаnizmа. Negove knjige su stilski i žаnrovski veomа rаzličite, аli imаju jedno zаjedničko u sebi: ogromаn nаboj duhа, koncentrаciju energije koju nose sobom i prenose je nа čitаoce. Bogdаnović je intenzivno pisаo, аli je svoje knjige izdаvаo izvаn grаnicа Srbije, u Austriji, Mаđаrskoj, Hrvаtskoj, Češkoj. Bogdanović je bio zagledan u budućnost, odnosno u neki novi Beograd, maštajući da, u vremenu kada se demokratija tek začinjala, u vremenu nestašice i nezadovoljstva, od njega stvori jednu od budućih evropskih prestonica. Iаko je bio jedаn od kulturnih stožerа srpske аrhitekture i kulture uopšte, Bogdаnović je, kаo i njegovi veliki prethodnici, u svojoj kаrijeri imаo neprestаne uspone i pаdove. On je bio bojkotovаn od svojih kolegа profesorа nа fаkultetu, čаk je bio i „isključen“ sа mestа predаvаčа nа Arhitektonskom fаkultetu u Beogrаdu. U revoltu je nаpustio člаnstvo u Srpskoj аkаdemiji nаukа i umetnosti. U periodu rаtnih previrаnjа, držаvа mu je oduzelа objekte u kojimа je vodio Letnju školu аrhitekture u Mаlom Popoviću. Nedugo zаtim bio je primorаn i dа nаpusti zemlju, nаkon čegа se, rezignirаn, nаstаnio u Beču kаo politički emigrаnt. Kad je Bogdan Bogdanović maturirao pošao je sa svojim ocem Milanom Bogdanovićem da po tadašnjim običajima kupi odelo i tada su započeli onaj inicijacijski razgovor odraslih. Bogdan je pitao oca kakva će biti ta republika. Milan je odgovorio: «Sudeći po monarhiji, prilično loša...» Pričao je tu autobiografsku anegdotu u ono vreme sa izvesnom samoironijom svojstvenom ljudima široke kulture i izgrađenog smisla za realizam svesnog mana sopstvene sredine koje se ne smeju prećutati. Osnovаo je Seosku školu zа filozofiju аrhitekture u Mаlom Popoviću, nаdomаk Beogrаdа, od milošte nаzvаnu „Mistrijа pod orаhom“. Zelenа kutijа“ je knjigа - kutijа sа ceduljicаmа, beleškаmа iz njegovog životа, posle sukobа sа Slobodаnom Miloševićem. Bogdan Bogdanović je kao profesor razvijao specifičan oblik nastave i pristupa studentima, koji su na njegova predavanja išli zato što su želeli, a ne zato što su morali. Živeo je sа svojom suprugom u egzilu u Beču od 1993. godine, а od vlаde Austrije je dobio nаgrаdu zа životno delo.

8

Sofija Vučeta


ENTERIJER JE...

D E S I GN

www.news-hd.net

CARSTVO DOBROG NAMEŠTAJA PORTUGAL JE ZEMLJA DUBOKO UKORENJENE TRADICIJE RUČNE IZRADE NAMEŠTAJA, STOGA NI NAJMANJE NE IZNENAĐUJE ČINJENICA DA JE UPRAVO KOMPANIJA „BOCA DO LOBO“ U POSLEDNJIH NEKOLIKO GODINA POSTALA JEDNA OD VODEĆIH U SVETU ŠTO SE TIČE PROIZVODNJE LUKSUZNOG DEKORATIVNOG NAMEŠTAJA.

Od svog su nastanka 2005. godine stekli mnogobrojne poklonike koji pasionirano prate njihov razvoj i ponudu. Inače, firmu je osnovao dizajner Amandio Pereira zajedno sa prijateljem Rikardom Magalhaesom i dizajnerom Pedrom Sousaom. Ime brenda dolazi od italijanskog izraza „In bocca al lupo“ kojim bi Amandio i Rikardo jedan drugome poželeli sreću prie polaganja ispita na Koledžu umetnosti i dizajna u portugalskom Matosinhosu. „Boca do Lobo” postala je poznata po odvažnom dizajnu i unikatnim komadima nameštaja često izrađenim kombinovanjem različitih materijala. U njihovoj radionici u Rio Tintu, u blizini grada Porta, se danas izrađuje i nameštaj po narudžbi, kao i poslednja i vrlo

uspešna ograničena kolekcija „Large Emotion“ koja je zanimljiv splet futurističke vizije i gotovo zaboravljenih umetničkih tehnika. Budući da na samom početku svog delovanja nisu imali izložbeni salon, ni trgovačke predstavnike, okrenuli su se internetu kako bi na izvrsno organizovanoj i vrlo informativnoj web stranici ( www.bocadolobo.com ) promovisali svoj rad.   Zahvaljujući „NellyRodi“, poznatoj i uticajnoj francuskoj agenciji specijalizovanoj za predviđanje modnih, dizajnerskih i potrošačkih trendova, Portugalci su se ubrzo javnosti predstavili na vrlo cenjenim međunarodnim izložbama nameštaja, čime su zadobili klijente poput saudijske princeze i brojnih svetskih luksuznih hotela i restorana. Ovaj ekskluzivni nameštaj spoj je tradicionalne i vešte izrade lokalnih zanatlija, modernih tehnika i nekonvencionalnih kreacija vrhunskih dizajnera. Svojom neobičnom i bezvremenskom lepotom budi osećaj divljenja naspram sofisticiranog umetničkog izražaja i posvećenosti unikatnim detaljima sa ciljem da svakom posmatraču pruži jedinstveno putovanje svetom dizajna drugačijeg od svega do sada viđenog. „Boca do Lobo“ postavili su visoke kriterijume, pa je svaki komad njihovog nameštaja ručno rađen u Portugalu, a materijali koje koriste vrhunskog su kvaliteta kako bi stvorili predmete koji će najbolje reflektovati glamurozan i kosmopolitski ambijent. Elegantni i prefinjeni nameštaj ove respektabilne iako relativno mlade firme ostavio je upečatljiv trag i uspeo zauvek promeniti način na koji doživljavamo uređenje enterijera. Od samog početka delovanja firme, Pereira i Magalhaes sanjali su o otvaraju prodajnog prostora u svakoj svetskoj metropoli, a san bi im se uskoro mogao i ostvariti jer je njihova prva radnja upravo pred otvaranjem u Njujorku. U ponudi inovativnog portugalskog proizvođača nameštaja dostupne su tri kolekcije, „Soho”, „Coolors” i ograničena serija „Large Emotion“. „Soho“ je inspirirana poznatom njujorškom četvrti Soho i njenim različitim arhitektonskim stilovima, dok „Coolors“ slavi moćan uticaj boja na čoveka koje unose pozitivnu energiju u prostor. „Large Emotion“ dizajnirao je Pedro Sousa, a težnja kompanije „Boca do Lobo“ da stvaraju ekskluzivan nameštaj savršeno je ilustrovana ovom nesvakidašnjom kolekcijom. Sofija Vučeta

9


BITKA ZA NAJVIŠU ZGRADU

D E S I GN

www.news-hd.net

Kada se pomenu zgrade, danas je prvo pitanje koje se postavlja k stalni svedoci bitke za najvišu zgadu na svetu, svaka nova zgrada jako kratko, jer se vrlo brzo pojavljuje plan za nešto novo, nešto v Makkah Clock Royal tower u Saudijskoj Arabiji, 432 Park Avenu Kompanija iz Džede pre par meseci angažovala je britansku građevinsku kompaniju “Mejs” da rukovodi projektom vrednim 902 miliona evra, u saradnji sa britanskom konsultantskom firmom “EC Haris”. Iako još nije zvanično objavljen podatak koju će tačno visinu “Kraljevska kula” dostići, kompanija iz Džede je naglasila da će biti mnogo viša od Burž Kalife u Dubaiju, koja sa 830 metara trenutno važi za najvišu na svetu. Naravno, Bliski Istok, SAD i Kina su uobičajeni takmičari kada se radi o trci za najvišu zgradu na svetu, ali izgleda da im se još neki gradovi priključuju u trci, kao što je to uradio London, u kome se nalazi najviša zgrada u Evropi. Sada će Melburn videti zgrdu visine od čak 388 metara koja će biti najviša na celoj južnoj hem-

10

isferi. Ovo zdanje sa 108 spratova imaće hotel i apartmane locirane na Southbank prostoru. Ministar planiranja ovog projekta, Matthew Guy uskoro će definitivno odobriti početak ovog projekta, pored svojih briga zbog senke koju će ova zgrada bacati na Shrine of Rememberance. Guy kaže da su vernici koji posećuju ovoj hram dali svoj pristanak za početak realizacije projekta. Arhitekte koji rade na ovom projektu su Nonda i Fender Katsalidis, koji su inspiraciju uzeli iz australijske zastave. Zgrada će na svom krovu imati hotel sa 300 soba. Ministar se nada da će ovo biti Melburnova Opera House i da će pomoći u privlačenju većeg broja turista. Sofija Vučeta


D E S I GN

www.news-hd.net

koliko je ta zgrada visoka, te smo a uspeva da zadrži taj rekord više. Videli smo planove za ue u Njujorku i kineski Sky City.

11


MODA

MODA

D E S I GN

www.news-hd.net

PRIPREMA POZOR KAN! S obzirom da se bliži filmski festival u Kanu, ne možemo a da se ne zapitamo u čemu će ove godine prodefilovati poznate dame. U tom duhu, pripremili smo vam spisak najbolje obučenih glumica sa prošlogodišnje dodele Zlatne palme na prestižnom filmskom festivalu.

Prošlogodišnja povorka raskošnih toaleti bila je više nego raznolika. Imali smo priliku da uživamo u kreacijama brojnih svetskih dizajnera, čija su imena tih dana odzvanjala najglasnije! Ne možemo zaobići ni divne dame koje su u svojim haljinama sijale jače nego ikada. Prva na spisku svakako je Oskarom nagrađena glumica, Reese Witherspoon, koja se na crvenom tepihu pojavila u mornarsko-plavoj, svilenoj haljini ukrašenoj Swarovski kristalima. Iako trudna, glumica je blistala u svaršeno skrojenoj haljini, izrezanih leđa i Versace cipelama. Ni njena koleginica iz Nemačke, Diane Kruger, definitivno nije razočarala! U velikom stilu, na završnoj ceremoniji, pojavila se u Christian Dior haljini sa vezenim detaljima od čipke. Sa jednostavnom, ali efektnom punđom, prirodnom šminkom i adekvatnim nakitom, glumica je izgledala besprekorno, kao i uvek. Australijska pevačica, Kylie Minogue, izgledala je veličanstveno u Roberto Cavalli kreaciji od šifona. Srebrna ogrlica bila je odličan aksesoar koji je na najbolji način upotpunio ceo izgled. Mlada zvezda Sumrak sage, Kristen Stewart, hrabro je prodefilovala u Reem Acra dekoltiranoj, crvenoj haljini. Krep čipka koja se provlačila na delovima haljine, ublažila je žestoki izgled ove glumice, koja je samouvereno koračala crvenim tepihom. Ovim tempom mogli bi da nastavimo još dugo, jer je lista očaravajućih haljina bila duga, baš koliko i one same. Nizale su se glumice kao i kristali na njihovim haljinama i svaka je pokazala da dobro poznaje trendove. Da li će tako biti i ove godine?! Ostaje nam samo da sačekamo 66. dodelu Zlatne palme u Kanu i uverimo se sami.

12


l

D E S I GN

www.news-hd.net

BEYONCE POD SVETLIMA REFLEKTORA TURNEJA POZNATE PEVAČICE MRS.CARTER SHOW WORLD TOUR , OTVORENA JE KONCERTOM U KOMBANK ARENI, U BEOGRADU. Za svoje nastupe nosiće posebno dizajnirane komade koje su specijalno za nju napravili kanadski dizajnerski duo Dean i Dan Caten kreacije Juliana McDonalda, nekoliko pari pažljivo odabranih Stuart Weitzman cipela, a najnovija vest je i da je Peter Dundas, kreativni director Pucci – ja dizajnirao nekoliko odevnih kombinacija. Beyonce je veliki obožavalac Pucci brenda, koji slavi ženstvenost, i čije kreacije naglašavaju ženske atribute, što opet savršeno oslikava njen stil. Dundas je potražio inspiraciju u svojoj kolekciji za jesen/zimu 2013/’14, i kreirao nekoliko odevnih kombinacija koje uključuju crne uske čizme iznad kolena i nekoliko kratkih haljina koje prate liniju tela. Pevačica je sinoć zasijala u belom bodiju sa naborima, ukrašenim belim perlama i kristalima, koji je uparila sa mrežastim krem čarapama i zlatnim Stuart Weitzman cipelama. Nosila je i prelepu svečanu haljinu crvene boje, sa dubokim izrezom, kao i plavi kombinezon ukrašen šljokicama. Obožavaoci su bili oduševljeni kako performansom tako i Beyoncinim besprekornim stilom, a čini se i da se pevačici jako dopala srpska publika, pa se kasnije i na svom instagram nalogu zahvalila srpskim fanovima.

Jasmina Gajević

ŠTA OBUĆI OVE NEDELJE?! Vreme kao stvoreno za šetnju po gradu i ispijanje kafa na suncem obasjanim terasama, idealna je prilika da se prikažete u najnovijim krpicama nikad prevaziđenog džinsa. Odabrali smo za vas nekoliko različitih dezena pantalona od džinsa, danas veoma popularnog cigaret kroja. Pre svega tu je obloženi teksas koji vašem svakodnevnom izgledu dodaje malo sjaja. Vrlo popularan među slavnim ličnostima, ovaj materijal predstavlja odličnu alternativu za osobe koje se strogo protive nošenju životinjske kože, jer zbog same teksture ovaj džins neodoljivo podseća na kožu. Sledeći dezen koji nikako ne smemo zaobići svakako je cvetni, jer kako kažu modni stručnjaci

to je najveći trend ove sezone. Zbog toga ne plašite se da uskočite u teksas pantalone floralnih motiva i osetite čari proleća. Za one koji baš i ne vole ove “mršave” pantalone odlično rešenje su takozvane “spuštene” pantalone, nešto vrećastijeg kroja u kojima vaše kretanje ne može biti sputano. Naravno, ukoliko su na nekoliko mesta još i iscepane, vaše noge će imati potpunu slobodu. Još jedan od vrlo zanimljivih dezena koji se rado praktikuje i u svetu velikih holivudskih zvezda

jeste tufnasti. Iako biste možda mogli da pomislite kako to nije baš mladalački stil, grešite, jer će tačkasti dezen vašem izgledu doneti jednu dozu svežine i ljupkosti. U ovim prolećnim danima obavezno ga nosite na pantalonama svetlijih tonova i bez razmišljanja kombinujte uz bilo koji odevni predmet. Sledeći trend jesu pruge, takođe vrlo popularne u svetu mode. Međutim, mi vam ovoga puta donosimo nešto novo! Jednobojne pantalone uz samo po jednu prugu koje se spuštaju niz vaše kukove daće vašem izgledu jednu elegantnu notu, a pri tom, postićićete neverovatan efekat mršavosti

koji bi svakoj dami odgovarao. Poslednji u seriji ovih zanimljivih dezena jeste zvezdani print. Ova neobična štampa takođe je veoma popularna među poznatima, a morate priznati i da je lep odmor od dosadnog starog teksasa na koji smo do sada navikli. Pronađite svoj stil u nekom od ovih trendova i osetite čari nikad prevaziđenog džinsa!

Aleksa Ilić

13


MODA SLEDEĆA IKONA SLOBODNA MALA FOKA Saoirse Ronan, devetnaestogodišnja glumica irskog porekla, svojim talentom, popularnošću i neverovatnim smislom za modu, uveliko krči put ka samom vrhu Holivuda! Iako mlada, ova neobična devojka, uspela je da stekne zamašan staž i ogroman ugled. Svaka njena uloga proteklih godina bila je propraćena hvalospevima i publike i kritike, koja ne samo da joj predviđa uspešnu karijeru, već je vide i kao Sledeću ikonu! Saoirse Ronan je rođena 12. aprila 1994. godine u Njujorku, gde je provela samo tri prve godine života, a onda se preselila u Irsku u kojoj je odrasla i iškolovala se. S obzirom da su joj roditelji, Paul i Monica Ronan, irskog porekla, dali su joj i ime koje na tradicionalnom irskom jeziku znači sloboda, a prezime mala foka. Inače, njen otac je cenjeni irski glumac i opredeljenje da joj gluma postane životna sudbina, nikako nije moglo doći neočekivano. Još kao mala, volela je da upadne na njegovo snimanje i da ga posmatra dok radi. Upravo zbog toga su je tako rano i dali na časove glume, zbog čega je redovno školovanje moralo da se nastavi kod kuće. Kao profesionalna glumica svoje prve honorare zaradila je 2003. godine pojavljujući se u medicinskoj drami Klinika i mini-seriji Dokaz, koje su se prikazivale na javnom servisu u Irskoj. Nakon toga, Saoirse, je doživela svoj prvi veliki uspeh. Pojavljujući se na audiciji za ulogu neobične veštice Lune Lovegood za film  Harry Potter i red  feniksa, dolazi do najužeg izbora. Iako na kraju nije dobila ulogu, svojim velikim talentom i zanimljivom pojavom ostavila je snažan utisak na prisutne i učinila da njeno ime ne bude zaboravljeno. Saoirse je ubrzo profitirala, jer se samo nekoliko godina kasnije obrela u velikoj glumačkoj ekipi još većeg holivudskog hita. Godine 2007. Saoirse se pojavljuje pored Keire Knightley i Jamesa McAvoya u epizodnoj ulozi filma  Iskupljenje, slavnog engleskog sineaste Joe Wrighta. Njena kreacija je tako snažno delovala na publiku i kritiku da ju je dovela u centar pažnje medija, a onda i članova Američke filmske akademije, koja je njen učinak nagradila nominacijom za Oskara, ali i druge prestižne filmske nagrade poput: Zlatnog globusa i Bafte. U to vreme, imala je samo dvanaest godina i jedva da je ušla u tinejdžerski uzrast, ali upravo zbog toga postala je jedna od najmlađih glumica nominovanih za ovu nagradu u čitavoj istoriji njenog dodeljivanja. Poverenje koje joj je pruženo, ubrzo je u potpunosti oprovdala.

14

D E S I GN

www.news-hd.net

Posle filma Iskupljenje, Saoirse se pojavila u jakim naslovima s prilično značajnim prostorom u njima:  Grad žeravice,  Put nazad  i posebno, elegična i vrlo potresna horor-triler-drama Predivne kosti, još jednog velikana filmske režije, Petera Jacksona,  u kojoj mlada glumica prvi put u nekom visokobudžetnom filmu dobija najveći i najznačajniji prostor, kao i glavnu ulogu pored znatno iskusnijih, ali inferiornijih kolega. Ako je pomenuti film Iskupljenje bio od presudnog značaja za trasiranje njene karijere u odgovarajućem pravcu, onda su  Predivne kosti  džinovski iskorak prema glumačkoj ozbiljnosti kakva je retko viđena. Jedni je porede sa Meryl Streep, a drugi su ubeđeni da će je čak i nadmašiti. Sve popularnija, mlada glumica niže filmove jedan za drugim. Pored filma Domaćin, koji je rađen po romanu čuvene autorke Sumrak sage, Stephenie Meyer, a koji se trentno prikazuje i u našim bioskopima. Ove godine će na crvenom tepihu, kao i do sada, zablistati na premijerama dva nova filma Vizantijum i Kako sada živim. Da sve prisutnija Saoirse nema predaha u radu pokazuje i činjenica da joj je i naredna godina prebukirana zakazanim snimanjima. Samo neki od filmskih naslova u kojima će irska zvezda imati glavnu ulogu su: Veliki budimpeštanski hotel, režisera Wesa Andersona,  Testament mladosti,  Marija, kraljica Škotske, Kako uhvatiti monstruma… Saoirse Ronan, slatka plavušica, senzualnog pogleda, još sa prvim ulogama kupila je našu pažnju i zadobila veliki broj svojih sledbenika baš kao i slavna ikona Shirley Temple nekada. Ova moderna, mlada glumica, raskošnog talenta na odličnom je putu da svoju karijeru uzdigne na nivo ne samo velike glumačke zvezde, već i ikone koju će ljudi i godinama posle nje uzdizati i slaviti. Sa ovom do Sledeće ikone! Aleksa Ilić


D E S I GN

www.news-hd.net

ČELIČNA MODA MARGARET TAČER ODLAZAK MARGARET THATCHER, KAO I NEDAVNO POJAVLJIVANJE FILMA  ČELIČNA DAMA,  u kome je Meryl Streep uspešno dočarala njen životni put, ponovo su izazvali talas interesovanja za prvog ženskog tpremijera u istoriji Velike Britanije.

Više puta proglašavana za najveću političarku u Britaniji u drugoj polovini dvadesetog veka, ova velika istorijska ličnost, neosporno je ostavila traga, ne samo na polju politike i sveobuhvatne reforme društva i ekonomije, već je pokazala da s pravom nosi titulu dame, kada je moda u pitanju. Thatcherova se s razlogom smatra modnom ikonom svog vremena, jer se na naizgled neprimetan način izdvojila iz gomile i predstavila svetu svoj “čelični” stil. Čuvena po svom besprekornom izgledu, Margaret, nikada nije davala povod za lošim komentarima ili negativnim kritikama. Uvek sređena, odisala je dozom elegancije i sofisticiranosti. Njen zaštitni znak svakako su kompleti koje je posedovala u svim nijansama plave, od kraljevske do mornar-plave, kao i biserna ogrlica, koju joj je poklonio muž Denis. Margaret je žena koja je uvek znala šta hoće i njeni stavovi su bili vrlo jasni, kako u pogledu politike koju je vodila, tako i u pogledu njene slike koju je slala u svet. Visoka funkcija koju je ona obavljala i odgovornost koja je sa njom dolazila, naučili su je da na najbolji mogući način prezentuje svoj rad, upravo kroz svoje oblačenje, koje bi svakako trebalo da posluži kao primer mnogim svetskim državnicima. Thatcherova je promovisala svoj izgled kroz jednostavnost i eleganciju, noseći njoj svojstvene kostime i besprekorno skrojene kapute. Bilo da nosi komplet, haljinu ili nešto treće, uvek je znala da iskombinuje pravi nakit i da svedenom šminkom i frizurom ostavi utisak konzervativnosti, koju je i sama propagirala u svojoj politici. Iako čelične ruke, Margaret je znala da u odgovarajućim prilikama pokaže i svoju ženstvenost, noseći velike šešire i  Asprey  torbu, koja je kasnije dobila na značaju upravo zbog ove dame. I zbog svega toga, nju i njenu politiku možemo kuditi ili hvaliti, ali da je svojim neponovljivim izgledom definisala jednu eru, to ne možemo poreći. Aleksa Ilić

“To je nova era u modi - nema pravila. Sve je u pojedinačnom i ličnom stilu, noseći visoku modu, klasične brendove i nadolazeće dizajnere, sve zajedno.” - Alexander McQueen

“Obucite se otrcano i zapamtiće odelo, obucite se besprekorno i zapamtiće ženu.” - Coco Chanel

“Kreirajte sopstveni stil...budite jedinstveni za sebe, a ipak prepoznatljivi za druge.” - Anna Wintour

15


KULTURA

D E S I GN

www.news-hd.net

VELIKE LJUBAVI VELIKIH LJUDI

ZAVODNICA KOKO

Za Koko Šanel kažu da joj je najbolja kreacija bila ona sama. U knjizi „Žene koje su promenile“ svet piše da je oslobađajući žene stega korseta, menjajući način na koji one treba da se oblače, dala značajan doprinos pokretu za prava žena. No, deluje da je njen doprinos „ženskoj borbi“ bio „slučajan“. Jednostavno, nikada nije htela da kreira model koji ona sama ne bi nosila. I tako je postala jedna od najuticajnijih ličnosti prošlog veka.   Po promenama koje je unela u žensku modu, nazivaju je revolucionarkom. Nekadašnja urednica „Voga“ jednom je izjavila da je Koko Šanel izumela 20. vek za žene. Njen život pratilo je mnoštvo kontroverzi. Ali istorija bledi, a brend ostaje. „Šanel 5“ je i danas jedan od najprodavanijih parfema na svetu, Šanelovi kompleti koštaju po nekoliko hiljada evra, a samo prošle godine snimljena su dva filma o čuvenoj kreatorki. Mnogi smatraju da su 20. vek obeležila tri velika dizajnera: Kristijan Dior, Iv Sen Loran i Koko Šanel. Od njih troje Koko je najpoznatija, ne samo zbog onoga što je postigla već i zbog onoga šta predstavlja. Jednom je izjavila „moda se menja, samo stil ne“. Napunivši šesnaest godina, napustila je sirotište i seli se u Pariz. U početku zarađuje kao krojačica, ali ubrzo počinje da radi po noćnim klubovima kao igračica i pevačica. Bez većih glasovnih mogućnosti, Šanel pobuđuje pažnju svojom ljupkošću. Iako karijera pevačice nije dugo trajala, otvaraju joj se druga vrata. Tada dobija i čuveni nadimak Koko, po jednoj od pesama koje je pevala. U kabareu upoznaje oficira i bogatog naslednika Etjena Balzana. Zahvaljujući njegovoj finansijskoj pomoći, Koko se ozbiljno posvećuje modi i ulazi u visoko društvo. Svoj prvi butik otvara 1912. godine. U početku je kreirala šešire, da bi nešto kasnije počela da pravi svoje jednostavne kreacije koje su predstavljale početak nove mode. Misao vodilja joj je bila

16

da odeća treba da prati liniju tela da bi žena koja je nosi imala potpunu slobodu kretanja. To je značilo odbacivanje neudobnih korseta i fišbajna i „pozajmljivanje“ materijala i linija koje su do tada bile rezervisane za mušku odeću. Kada je u pitanju odeća, najviše je ostala zapamćena po „maloj crnoj haljini“ i kostimu koji se sastoji od suknje do kolena i strukiranog sakoa izrađenog od vune, kao i po odelima od žerseja. Šanel stil uključuje i višeslojne ogrlice od perli, prošivene ručne torbice sa zlatnim lancem umesto kaiša preko ramena, šik detalje, kratke kapute, marame. Nije mali broj onih koji smatraju da se dizajneri poslednjih decenija uglavnom razlikuju jedni od drugih, ali su svi „eho“ onoga što je radila Koko.   Broj pet joj je bio srećan broj. Petog u mesecu održavala je modne revije, a svoj parfem nazvala je „Šanel 5“. Bio je to, takođe, prvi parfem koji je dobio ime po modnom dizajneru. Danas je prodaja parfema u rukama Verthajmerovih. Naime, 1924. Pjer Verthajmer postao je partner Koko Šanel u biznisu sa parfemima, verovatno i njen ljubavnik. Za vreme Drugog svetskog rata, kada je zakon zabranjivao da Jevreji imaju preduzeća, pokušala je da neuspešno preuzme deo od Verthajmerove porodice. Istraživanja pokazuju da svakih 55 sekundi u svetu danas neko kupi „Šanel 5“.


D E S I GN

www.news-hd.net

Nikada se nije udavala. Veza sa Etjenom Balzanom nije dugo trajala. Ubrzo je upoznala njegovog prijatelja, bogatog industrijalca Artura “Boj” Kapela. Uz njegovu podršku, otvara nove butike u Dovilu i Bijaricu. Do početka tridesetih godina već je zapošljavala preko trista radnika. Za jedne biografe, koristila je i Kapela i Balzana da bi uspela u visokom društvu. Za druge, Artur Kapel je bio njena najveća ljubav, koju nikada nije prebolela. Nije joj bio veran, iako je veza trajala devet godina. Čak i nakon što se 1918. oženio, nije potpuno prekinuo sa Šanel. Godinu dana kasnije poginuo je u saobraćajnoj nesreći, što pojedini smatraju najstrašnijim događajem u životu Koko Šanel. Prema verzijama biografa koji smatraju da je Kapel bio njena najveća ljubav Najveća ljubav čuvene Koko Šanel bio je Artur Boj Kapel, čuvena „mala crna haljina“ je u periodu njenog žaljenja nakon njegove pogibije.   Bila je u dugogodišnjoj vezi sa jednim od najbogatijih ljudi Evrope, vojvodom od Vestminstera. Na pitanje zašto se nije udala za njega dala je već čuveni odgovor: “Bilo je nekoliko vojvotkinja od Vestminstera, ali je samo jedna Šanel.” Jednom je kazala: “Dokle god znaš da su muškarci kao deca, znaš sve.” Povezuju je i sa čuvenim ruskim kompozitorom Igorom Stravinskim, kao i sa velikim vojvodom Dmitrijem Pavlovičem Romanovim, koji je navodno bio umešen u ubistvo Raspućina. Dizajnirala je kostime za filmove i pozorišne predstave Antigona (1923) i Kralj Edip (1937) u režiji Žana Koktoa sa kojim se i privatno družila.

Za vreme Velike depresije prepolovila je cene svojih modela, a 1939. zatvara svoje radnje. Ceo Drugi svetski rat provela je u apartmanu hotela Ric. Lagodan način života mogla je da nastavi zahvaljujući vezi sa trinaest godina mlađim nemačkim oficirom Hansom Ginterom fon Dinklageonom. Postoji priča da je preko svojih poznanstava pokušala da poveže jednog svog prijatelja, inače nacističkog špijuna, sa Vinstonom Čerčilom. Kasnije je ispitivana zbog saradnje sa nacistima, ali je posle tri sata puštena, a suđenja nije ni bilo. Povezuju ju je i sa drugim nacistima na visokim položajima. Po tvrdnjama nekih biografa, što je ponovila i Odri Tatu, glumica koja igra koko Šanel u filmu Koko pre Šanel, „mrzela je Jevreje i homoseksualce, iako je i sama bila biseksualka“. Francuska javnost teško je mogla odmah da pređe preko njenih prijateljstava sa nemačkim oficirima. Zbog toga 1945. odlazi u Švajcarsku. I dok joj u Francuskoj zameraju, u Americi su ludi za njenim torbama i malim crnim haljinama. Devet godina kasnije vraća se u Pariz. Njen uspeh nastavlja vrtoglavo da raste.

Za vreme Velike depresije prepolovila je cene svojih modela, a 1939. zatvara svoje radnje. Ceo Drugi svetski rat provela je u apartmanu hotela Ric. Lagodan način života mogla je da nastavi zahvaljujući vezi sa trinaest godina mlađim nemačkim oficirom Hansom Ginterom fon Dinklageonom. Postoji priča da je preko svojih poznanstava pokušala da poveže jednog svog prijatelja, inače nacističkog špijuna, sa Vinstonom Čerčilom. Kasnije je ispitivana zbog saradnje sa nacistima, ali je posle tri sata puštena, a suđenja nije ni bilo. Povezuju ju je i sa drugim nacistima na visokim položajima. Po tvrdnjama nekih biografa, što je ponovila i Odri Tatu, glumica koja igra koko Šanel u filmu Koko pre Šanel, „mrzela je Jevreje i homoseksualce, iako je i sama bila biseksualka“. Francuska javnost teško je mogla odmah da pređe preko njenih prijateljstava sa nemačkim oficirima. Zbog toga 1945. odlazi u Švajcarsku. I dok joj u Francuskoj zameraju, u Americi su ludi za njenim torbama i malim crnim haljinama. Devet godina kasnije vraća se u Pariz. Njen uspeh nastavlja vrtoglavo da raste. Danas, imperiju „Šanel“ preuzeo je Karl Lagerfeld. U nekom od intervjua kazao je da je Koko Šanel napravila dve pogrešne modne procene, jednu odbacujuću mini suknje, a drugu osudom džinsa. Međutim, takođe je kazao da kad god radi na novoj kolekciji zamišlja Koko Šanel. Strastvena, hirovita, buntovna, talentovana, Koko Šanel je znala nešto bitno što je pomoglo da njen uticaj bude tako snažan i danas. Kako je to izrazio Endi Vorhol, govoreći o sebi, rad je umetnost, a dobar biznis je najbolja umetnost.   Inače, trenutno je u pripremi novi filmu o životu Koko Šanel koji će režirati Karl Lagerfeld, a u kome će glavnu žensku ulogu tumačiti glumica Kira Najtli. Lagerfeld će raditi sa Najtlijevom na kratkom filmu povodom 100 godina ove francuske modne kuće. Film će biti snimljen u Dovilu gde je prvi Šanelov butik otvoren 1913. Lagerfeldov film, koji će biti prikazan u Singapuru u maju, samo je poslednji u nizu filmova o Koko Šanel, uključujući „Koko pre Šanel“ iz 2008. i „Koko Šanel i Igor Stravinski“ iz 2009. godine.

Jovana Prusina

17


FOTO vest D E S I GN

www.news-hd.net

DODELJENE PULICEROVE NAGRADE ZA FOTOGRAFIJU Prestižna novinarska nagrada Pulicer, dodeljena je u kategoriji najbolje fotografije2013. Dobitnici nagrade su Havijer Mansano, fotograf novinarske agencije Frans pres (France Press), i grupa fotografa zaposlenih u agenciji Asošiejted pres (Associated Press), Rodrigo Abd, Manu Brabo, Narciso Konteras, Kalil Hamra i Muhamed Muheisen.   Sve fotografije koje su zaslužile laureate, nastale su za vreme građanskog rata u Siriji, i nose u sebi tužne emocije i jedinstvenu priču. Havijer Mansano, slobodni fotograf zaposlen u agenciji Frans pres, dobio je nagradu ,,Pulitzer Feature Photography’’ i tako postao prvi slobodni fotograf koji je dobio ovo priznanje. Njegova fotografija prikazuje opreznost dvojice pobunjenika na frontuAlepu Siriji, koji u vojničkim uniformama, sa snajperima u rukama, očekuju napad neprijatelja. Efekat na slici dodatno pojačava svetlost koja se probija kroz šupljine napravljene od metaka na logoru.

,,Svi fotografi koji su poslati na front u Siriju fotografisali su borbu između ljudi, a da nisu posevtili pažnju onima koji su ostali na ulici bez krova nad glavom. Počastvovan sam i drago mi je zbog toga što su fotografije ovih ljudi dobile ovu prestižnu nagradu, jer to znači da će biti zauvek deo istorije,’’ rekao je na ceremoniji Muhamed Muheisen, jedan od dobitnika laureata.

Džudi Valger, director fotografije lista ,,Hronika San Franciska’’ i jedan od članova žirija ovogodišnje nagrade, je na ceremoniji dodele posebno pohvalio Mansanov rad. On je rekao da Mansanova slika savršeno ilustruje sposobnost fotografa da se udalji korak nazad i sagleda lepotu slike, uprkos situaciji u kojoj vladaju nemiri sa svih strana.

Bogdan Colić

 Pulicerova nagrada za fotografiju, dodeljuje se od 1942. godine. Od 1968. ona je podeljena u dve zasebne kategorije: ,,Pulitzer Feature Photography’’ i ,,Pulitzer Spot News Photography’’, koja je danas preimenovana u ,,Pulitzer Breaking News Photography’’ nagradu.

Rodrigo Abd, Manu Brabo, Narciso Konteras, Kalil Hamra i Muhamed Muheisen, fotografi novinske agencije Asošiejted pres, dobitnici su ,,Pulitzer Breaking News Photography’’ nagrade. Njihov set od dvadeset fotografija ilustruje patnju i bol sa kojim se ljudi u Siriji svakodnevno suočavaju.

Havijer Mansano- ,,Pulitzer Feature Photography’’

18


D E S I GN

www.news-hd.net

BORBA ZA OPSTANAK Izložba „Liquid Land“, umetnice Rene Efendi, otvara se u Brendfordskoj galeriji na godišnjicu Černobiljske bitke, 26.aprila, simbolično obeležavajući borbu ljudi iz najzagađenijih delova bivšeg Sovjetskog saveza. Umetnica će kroz izložbu predstaviti dva aspekta iste priče: jednu koja stiže pravo iz Černobilja i koja opisuje borbu žena koje su preživele Černobiljsku katastrofu i drugu, koja opisuje život ljudi u Azerbejdžanu iz perioda kada je on bio zahvaćen haosom nakon nuklearne katastrofe. Osim toga, drugi aspekt izložbe posebno se fokusira na život Reninog oca, umetnika i pasioniranog kolekcionara leptira. Jedina uspomena koja je ostala od njegove umetnosti jeste upravo kolekcija slika ugroženih leptira. Izložba „Liquid land“ predstavlja projekat čija je koncepcija osmišljena tako da uglavnom opisuje život izbeglica i žrtvi rata koji su živeli u okrutnim uslovima prozrokovanim izlivanjem nafte i industrijskih uništenja. Posebno područje koje Rena obuhvata u svojoj kolekciji, jeste poluostrvo Absheron u Azerbejdžanu, gde se ova umetnica rodila i odrastala. Gledano u celini, ono što je prvenstveni cilj ove izložbe jeste da se sve pretvori u jedan kolektivan portret koji će na najbolji mogući način objasniti svetu kako je taj narod uopšte uspeo da preživi nuklearnu katastrofu. Ali i ono što je takođe od velikog značaja, kako je život nastavio da teče dalje nakon svega toga. Sudeći po Reninoj ideji, okolnosti su se promenile i stvorile savršen svet: porodice su se posvetile uređivanju zajedničkog života, a krila izdržljivih leptira su zasijala na svežem planinskom vazduhu. Rena Efendi je profesionalan fotograf, čiji je rad posebno fokusiran na Azerbejdžan i život koji se odvija u njemu. Dobitnica je brojnih internacionalnih nagrada, a od strane Svetske fotografske organizacije, proglašena je za jednog od 30 najboljih svetskih fotografa, čije fotografije svakako treba pogledati.

Milica Dačić

19


D E S I GN

www.news-hd.net

Zelene fasade, buducnost Milana

Art on Call Official Art Show 2013 Početak: 17 Apr 2013 Kraj konkursa: 15 Jul 2013 Organizacija “Art on Call” poziva zainteresovane umetnike da budu deo projekta “Art on Call Official Art Show 2013”, koji im omogućava da izlože svoje radove, stupe u kontakt sa umetnicima širom sveta i dobiju priliku da njihov rad bude objavljen u godišnjoj publikaciji knjizi “Artists Gone Global”. “Art on Call” okuplja umetnike širom sveta, bez obzira na njihovu zemlju porekla, nacionalnost, dob, pol ili medij. Sve što je bitno je umetnički kvalitet radova.

Poziv na sedmu Animanimu u Čačku Početak: 14 Apr 2013 Kraj konkursa: 1 Jun 2013 Međunarodni festival animacije Animanima biće održan sedmi put od 5. do 8. septembr au Domu kulture u Čačku, a konkurs za prijavljivanje filmova otvoren je do 1. juna. Filmove mogu poslati animatori, reditelji, producenti, distributeri iz celog sveta. Mogu da konkurišu ostvarenja u svim raspoloživim tehnikama animacije nastala posle 1. januara 2012. godine. Poslednji rok (datum pečata na pošiljkama) za prijem radova je 1. jun 2013.

U najužem centru Milana upravo se grade zgrade koje će doneti biljke i zelenilo u ovaj deo grada. Do kraja 2013. u planu je završetak radova na dve milanske kule, koje se od ostalih sličnih građevina razlikuju po tome što će pre svega udomiti 5 hiljada žbunastih sadnica, 900 drveća i oko 11 hiljada sadnica ukrasnih biljaka. Bosco Verticale Towers, kako ih zovu, projektovane su tako da imvaju vodooporne terase napunjene zemljom kroz koje se sprovodi sistem za navodnjavanje, i u koje će se na kraju radova saditi biljke. Italijanski arhitekta Stefano Boeri, krivac za ovu zelenu kreaciju, uspeo je da pošumi centar Milana na oduševljenje svojih sugrađana. Ovakvi objekti već su neko vreme idejno rešenje za svetsku ekonomsku i energetsku krizu, nešto što, podjednako, urbanisti i projektanti pokušavaju da plasiraju. Takođe, jedna od glavnih ideja je i okretanje ekologiji, i vraćanju prirode u naše neposredno okruženje.

Kada je reč o arhitekturi, pitanja upotrebe novih materijala i recikliranja starih, uštede energije u prostoru, alternativnih načina njene proizvodnje, pozicioniranja građevina, kao i reciklaže starog prostora, postala su glavni putokazi za dizajnere i arhitekte u ovom polju. Međutim, iako je ekologija u prvom planu, nikako nije zanemarena jedna od osnovnih komponenti dizajna - estetika. Poenta ove arkhitekture zapravo i jeste negovanje lepote, ali i stavljanje akcenta na zdravlje njenih korisnika i osećanje zajedništva. Ovim održiva arhitektura sebi postavlja težak zadak - kako dizajnirati zdravo, prirodno okruženje, koje će štedeti energiju, izgledati lepo i biti protivteža sve većem stepenu alijanacije.

Sofija Vučeta

Kontakt: redakcija@news-hd.net Glavni urednik: Stefan Pavlović Kontakt: stefan@news-hd.net Urednik sektora arhitektura: Sofija Vučeta Kontakt: sofija.v@news-hd.net Urednik sektora kultura i politika: Jovana Prusina Kontakt: jovana.p@news-hd.net Urednik sektora vesti: Dragana Sretenović Urednik sektora mode : Aleksa Ilić Glavni fotograf: Zoran Rašić Dizajn vizuelnog identiteta :AnaRašić Marketing: marketing@news-hd.net

20

Konkurs UNESKO-a Međunarodni fond za kulturnu raznolikost Početak: 10 Apr 2013 Kraj konkursa: 3 Jun 2013 UNESKO (UNESCO) je objavio 4. poziv za finansiranje projekata iz Međunarodnog fonda za kulturnu raznolikost, formiranog na osnovu člana 18. Konvencije o zaštiti i unapređenju raznolikosti kulturnih izraza, koja je usvojena na 33. Generalnom zasedanju UNESKO-a 2005. godine, a stupila je na snagu 2007t. Do marta 2013. godine, broj potpisnica Konvencije je 126 (125 država i Evropska unija).

ŽELITE DA BUDETE DEO NAŠEG TIMA? PRIKLJUČITE SE !


House Of Design NEWS- Nedeljne novine