Page 1


DŽODI PIKO

DUHOVI PROŠLOSTI Prevela Zvezdana Šelmić

Naziv originala: Jodi Picoult LEAVING TIME

Beograd, 2015.


Za DĹŁoun Kolison Pravu prijateljicu, spremnu da hoda s vama stotinama kilometara, po kiĹĄi, snegu, ledu i mrazu.


PROLOG


DŽENA

Nekada su ljudi verovali da postoji groblje slonova - mesto na koje stari i bolesni slonovi odlaze da umru. Odvoje se od krda i lutaju prašnjavim predelima, kao divovi u grĉkoj mitologiji, o kojima smo ĉitali u sedmom razredu. Prema legendi, to mesto nalazi se negde u Saudijskoj Arabiji; predstavlja izvor natprirodnih sila; tamo je skrivena knjiga vradţbina koje bi mogle doneti mir u svetu. Istraţivaĉi koji su pošli u potragu za grobljem slonova nedeljama bi pratili slona na samrti, a onda bi shvatili da su išli ukrug. Neki odvaţni putnici potpuno su nestali. Neki se nisu sećali šta su videli, a ni jedan jedini istraţivaĉ koji bi tvrdio da je našao groblje slonova nije nikad više uspeo da ga naĊe. Evo zašto: groblje slonova je mit. Taĉno je da su istraţivaĉi našli grupe slonova koji su uginuli na istom mestu, mnogi i u kratkom roku. Moja mama Alis rekla bi da postoji potpuno logiĉan razlog za takve masovne grobnice: grupa slonova uginula je u isto vreme zbog nestašice hrane ili vode, ili su ih pobili lovci na slonovaĉu. Ĉak je moguće i da jaki afriĉki vetrovi nagomilaju kosti na jednom mestu. Dţena, rekla bi mi, za sve što vidiš uvek postoji objašnjenje. Postoji mnoštvo informacija o slonovima i smrti koje nisu bajke nego hladna, konkretna nauka. Moja mama bi i to mogla da mi kaţe. Sele bismo, rame uz rame, ispod ogromnog hrasta gde je slonica Maura volela da se skloni u senku, i gledale je kako surlom sakuplja ţirove i baca ih uvis. Moja mama ocenjivala bi svako bacanje kao na olimpijadi. 8,5... 7,9. Au! Savršeno, desetka. Moţda bih je slušala. Ali moţda bih prosto sklopila oĉi. Moţda bih pokušala da zapamtim miris spreja protiv insekata na majĉinoj koţi, ili naĉin na koji mi je odsutno uplitala kosu, vezavši pletenicu vlatima zelene trave. Moţda bih sve vreme ţelela da zaista postoji groblje slonova, ali ne samo za slonove - jer onda bih mogla da je pronaĊem.


ALIS Kad mi je bilo devet godina - pre nego što sam odrasla i postala nauĉnik - mislila sam da znam sve, ili sam bar ţelela da znam sve, a po mom mišljenju, u tome nije bilo nikakve razlike. TakoĊe, bila sam opsednuta ţivotinjama. Znala sam da se grupa tigrova zove ĉopor. Znala sam da su delfini mesoţderi. Znala sam da ţirafe imaju ĉetiri ţeluca i da su mišići u nogama skakavaca hiljadu puta snaţniji od ljudskog mišića iste teţine. Znala sam da polarni medvedi imaju crnu koţu ispod belog krzna i da meduze nemaju mozak. Sve to znala sam iz Tajajfovih meseĉnih kartica sa ĉinjenicama o ţivotinjama, koje sam dobila kao roĊendanski poklon od svog nazovioĉuha; on se odselio pre godinu dana i sad je ţiveo u San Francisku sa svojim najboljim drugom Frenkom, kojeg je moja mama, kad misli da je ne ĉujem, zvala „druga ţena”. Svakog meseca poštom su stizale nove kartice, a onda, u oktobru 1977. godine, stigla je najbolja od svih: kartica o slonovima. Ne mogu vam reći zašto su mi oni bili omiljene ţivotinje. Moţda zbog moje sobe, sa zelenim ĉupavim tepihom i tapetama punim malih nacrtanih slonova koji su igrali po zidovima. Moţda zbog ĉinjenice da je prvi film koji sam ikada gledala, maltene kao beba, bio Dambo. Moţda zato što je svilena postava mamine bunde, koju je nasledila od svoje majke, bila naĉinjena od indijskog sarija i na njoj su bile šare u obliku slonova. S te Tajajfove kartice nauĉila sam osnovne ĉinjenice o slonovima. Oni su najveće kopnene ţivotinje na svetu, ponekad su teški i više od šest tona. Jedu sto trideset do sto osamdeset kilograma hrane svakog dana. Imaju najduţu trudnoću od svih kopnenih sisara - dvadeset dva meseca. Ţive u krdima koja predvodi ţenka, ĉesto najstarija u grupi. Ona odluĉuje o tome kuda će krdo ići svakog dana, kada će se odmarati, gde će jesti i gde će piti. Mladunĉad podiţu i štite sve ţenke u krdu, i putuju zajedno, ali, kada muţjak napuni oko trinaest godina, odvojiće se ponekad će lutati sam, a ponekad će se udruţiti s drugim muţjacima u muško krdo. MeĊutim, to su bile ĉinjenice koje su svi znali. Ja sam postala prosto opsednuta i krenula sam da tragam dalje, pokušavajući da saznam sve što mogu u školskoj biblioteci, od nastavnika i iz knjiga. Zato sam vam mogla teći da slonovi mogu dobiti opekotine od sunca, i zato se posipaju zemljom i valjaju u blatu. Njihov najbliţi ţivi srodnik jeste planinski pećinar, mala krznata ţivotinja koja liĉi na zamorca. Znala sam da, baš kao što ljudska beba sisa palac da bi se smirila, slonĉe ponekad sisa surlu. Znala sam da je 1916. godine u gradiću Ervinu, u Tenesiju, slonici Meri suĊeno zbog ubtva i osuĊena je na smrt vešanjem. Gledano unazad, sigurna sam da je mojoj majci dojadilo da sluša o slonovima. Moţda me je zato jedne subote probudila pre svitanja i rekla mi da idemo u avanturu. U delu Konektikata gde smo mi ţivele, nije bilo zooloških vrtova, ali u Springfildu, u Masaĉusetsu, postojao je Forest park zoo i imali su pravu, ţivu slonicu - i mi smo pošle da je vidimo. Naravno, bila sam oduševljena. Satima sam zasipala mamu šalama o slonovima:


Kako slon silazi s drveta? Sedne na list i čeka jesen. Zašto slonovi ne voze bicikl? Nemaju palac za zvonce. Zašto slon ima okrugla stopala? Da lakše skače s lokvanja na lokvanj. Zašto slon ima mali rep? Da se lakše okrene u telefonskoj govornici. Kada smo stigle u zoološki vrt, trĉala sam stazama sve dok se nisam našla taĉno ispred slonice Morganete. Koja uopšte nije izgledala onako kako sam oĉekivala. Ovo nije bila veliĉanstvena ţivotinja prikazana na Tajajfovoj kartici ili u knjigama koje sam prouĉavala. Kao prvo, bila je prikovana lancem za ogromnu betonsku kocku na sredini kaveza, tako da nije mogla napraviti više od nekoliko koraka u bilo kom pravcu. Zadnje noge bile su joj ranjave od tih okova. Nije imala jedno oko, a drugim nije htela da me pogleda. Ja sam bila samo još jedna osoba koja je došla da pilji u nju, ovde u njenom zatvoru. Mama je, takoĊe, bila zaprepašćena njenim stanjem. Zaustavila je ĉuvara zorta, koji je rekao da je Morganeta nekada uĉestvovala u gradskim paradama i znala je razne veštine, na primer, takmiĉila se u nadvlaĉenju konopca s deĉicom iz obliţnje škole, ali je u starosti postala nepredvidiva i agresivna. Ako bi posetioci prišli preblizu kavezu, zamahivala je na njih surlom. Jednom ĉuvaru tako je slomila ruku. Bila sam na ivici suza. Mama me je odvela nazad do kola i ĉetiri sata vozile smo se kući, iako smo u zoološkom vrtu bile jedva deset minuta. „Zar ne moţemo nekako da joj pomognemo?”, upitala sam. Tako sam, sa devet godina, postala pobornik slonova. Posle posete biblioteci sela sam za naš kuhinjski sto i napisala pismo gradonaĉelniku Springfilda, u Masaĉusetsu, moleći ga da omogući Morganeti više prostora i više slobode. Gradonaĉelnik mi je odgovorio na pismo. I ne samo to: svoj odgovor poslao je Boston gloubu, koji ga je objavio, a onda nas je pozvao njihov novinar - hteo je da napiše reportaţu o devetogodišnjoj devojĉici koja je ubedila gradonaĉelnika da prebaci Morganetu u mnogo veći prostor za bizone u zoološkom vrtu. Dobila sam posebnu nagradu za savesnog graĊanina, uruĉena mi je pred ĉitavom školom. Pozvali su me da ponovo doĊem u zoološki vrt, na sveĉano otvaranje, da s gradonaĉelnikom preseĉem crvenu vrpcu. Zaslepili su me mnoštvom bliceva koji su sevali kada se iza nas pojavila Morganeta. Ovog puta pogledala me je zdravim okom. A ja sam znala, prosto sam znala, da je i dalje nesrećna. Sve što joj se desilo - lanci i okovi, kavez i batine, moţda ĉak i sećanje na trenutak kad je odvedena iz Afrike - sve to i dalje je bilo s njom i u nekadašnjem prostoru za bizone, i širilo se po svem tom novom dodatnom prostoru. Gradonaĉelnik Dimauro i dalje je pokušavao da omogući Morganeti bolji ţivot. Kada im je 1979. godine uginuo polarni medved, zoološki vrt je zatvoren, a Morganeta je preseljena u


zoološki vrt u Los AnĊelesu. Tamo je dobila mnogo veći prostor. Imala je bazen, igraĉke i dvojicu starijih slonova. Da sam tada znala ovo što danas znam, mogla sam reći gradonaĉelniku da smeštanje slona u blizinu drugih slonova ne mora znaĉiti da će se sprijateljiti. Slonovi imaju jednako razliĉit karakter i liĉnost kao i ljudi, i baš kao što ne biste pretpostavili da će dvoje sluĉajno odabranih ljudi postati bliski prijatelji, ne treba zamišljati ni da će se dva slona sprijateljiti prosto zato što su slonovi. Morganeta je nastavila da pada u sve dublju depresiju, gubila je na teţini i stanje joj se pogoršavalo. Oko godinu dana po dolasku u Los AnĊeles naĊena je mrtva na dnu bazena. Pouka ove priĉe glasi da ponekad moţete pokušati da uĉinite nešto dobro na ovom svetu, ali to je i dalje isto kao da pokušavate zaustaviti talas pomoću sita. Pouka ove priĉe glasi da, ma koliko pokušavali, ma koliko mi to ţeleli... neke priĉe, prosto, nemaju srećan kraj.


PRVI DEO Kako da objasnim moju herojsku uĉtivost? Ĉini mi se da je moje telo nekako naduvao neki nevaljali deĉak. Nekad sam bio veliĉine sokola, veliĉine lava, nekada nisam bio slon kao što sad vidim da sam. Koţa mi visi, a gazda me grdi zbog zabrljane taĉke. Veţbao sam cele noći u mom šatoru, pa sam bio pomalo sanjiv. Ljudi me povezuju s tugom i ĉesto s mudrošću. Randal Dţarel poredio me je s Volasom Stivensom, ameriĉkim pesnikom. Vidim to u nezgrapnim tercetima, ali meni se ĉini da sam više nalik na Eliota, Evropljanina, ĉoveka od kulture i ukusa. Svako tako ceremonijalan pretrpeće slom. Ne volim spektakularne eksperimente s ravnoteţom i hodanje po ţici sa ĉunjevima. Mi slonovi oliĉenje smo skromnosti, kao kad krećemo na melanholiĉno putovanje umiranja. Da li ste znali da su slonove uĉili da surlom ispisuju kićena grĉka slova? Umoreni patnjom, leţimo na širokim leĊima, bacajući travu ka nebu - kao zabavu, a ne molitvu. Nije skromnost to što vidite na našem dugom poslednjem putu: to je otezanje. Mojem teškom telu bolno je da legne. Den Ĉejson, Slon


DŽENA Kad je reĉ o sećanju, ja sam pravi struĉnjak. Jeste da mi je samo trinaest godina, ali prouĉavala sam to onako kako druga deca mojih godina gutaju modne ĉasopise. Postoji tip sećanja koja imate o svetu oko sebe, na primer, kad znate da su ringle vrele i da se zimi ne nose sandale, jer ćete dobiti prrzline. Onda je tu ono što vam javljaju ĉula - da ćete od gledanja u sunce zaškiljiti i da crvi nisu baš ukusni za jelo. Zatim su tu datumi kojih se sećate sa ĉasova istorije, pa moţete da ih izrecitujete na ispitu jer su vaţni (ili su mi bar tako rekli) u opštoj šemi vasione. A tu su i liĉni detalji koje pamtite, nalik na šiljke na grafikonu sopstvenog ţivota, koji nisu vaţni nikome osim vama. Prošle godine u školi nastavnica biologije dozvolila mi je da sprovedeni nezavisno istraţivanje pamćenja. Većina nastavnika pušta me da radim nezavisna istraţivanja, jer znaju da mi je dosadno na ĉasovima i, iskreno, mislim da ih pomalo plaši što znam više od njih, a ne ţele to da priznaju. Moje prvo sećanje nekako je belo po ivicama, kao fotografija snimljena uz prejak blic. Moja mama drţi šećernu vunu u kornetu. Prinosi prst usnama - Ovo je naša tajna - a onda otkida komadić. Kad ga prinese mojim usnama, šećer se rastopi. Obavijam jezik oko njenog prsta i sisam. Iswidi, kaţe ona. Slatko. To nije moja boĉica; to nije ukus koji poznajem, ali fini je. Onda se ona saginje i ljubi me u ĉelo. Uswidi, kaţe. Slatka moja. Sigurno mi nije bilo više od devet meseci. To je stvarno ĉudesno, jer većina dece ima saĉuvano prvo sećanje iz vremena kad im je bilo izmeĊu dve i pet godina. To ne znaĉi da bebe pate od amnezije - one imaju sećanja mnogo pre nego što nauĉe da govore, ali, zaĉudo, kada progovore, više ne mogu da im pristupe. Moţda se dogaĊaja sa šećernom vunom sećam zato što je moja mama govorila jezikom kosa, koji nije naš jezik, ali ga je nauĉila dok je radila doktorat u Juţnoj Africi. Ili je moj mozak prizvao ovo nasumiĉno sećanje kao neku vrstu nadoknade - zato što ne mogu da se setim onoga što bih oĉajniĉki ţelela: detalja iz noći kada je moja mama nestala. Mama je bila nauĉnik i neko vreme prouĉavala je i pamćenje. To je bio deo njenog rada o posttraumatskom stresu i slonovima. Znate onu staru izreku da slonovi nikada ne zaboravljaju? E pa to je ĉinjenica. Mogla bih da vam pokaţem sve majĉine podatke, ako ţelite dokaz. Znam ih maltene napamet, bez šale. Njeni zvaniĉni, objavljeni rezultati glase da je pamćenje povezano sa snaţnim emocijama i da su negativni trenuci nalik na pisanje debelim markerom po zidu mozga. MeĊutim, postoji tanka linija izmeĊu negativnog i traumatiĉnog trenutka. Negativni trenuci se pamte. Traumatiĉni se zaboravljaju, ili se toliko izobliĉe da postanu neprepoznatljivi, ili se pretvore u veliko, mutno, belo ništa koje mi se pojavi u glavi kad god pokušam da se prisetim te noći. Evo šta znam:


1.Bile su mi tri godine. 2.Moja mama naĊena je na teritoriji utoĉišta, bez svesti, otprilike kilometar i po juţno od leša. Tako piše u policijskim izveštajima. Preneta je u bolnicu. 3.U policijskim izveštajima ja nisam pomenuta. Kasnije me je baka odvela svojoj kući, jer je moj otac oĉajniĉki pokušavao da se snaĊe s mrtvom ĉuvarkom slonova i suprugom u dubokoj nesvesti. 4.Negde pre svitanja moja mama se osvestila i nestala iz bolnice, a da niko od osoblja to nije primetio. 5.Nikada je više nisam videla. Ponekad zamišljam moj ţivot kao dva ţelezniĉka vagona sastavljena u trenutku maminog nestanka - ali, kad pokušam da vidim kako su to povezani, doĊe do truckanja na pruzi od kojeg mi se glava cimne unazad. Znam da sam nekada bila riĊokosa devojĉica koja je neumorno jurcala naokolo dok je moja mama pravila beskonaĉne beleške o slonovima. Sada sam devojĉica suviše ozbiljna za svoje godine i suviše pametna da bi to na dobro izašlo. Ipak, ma koliko impresivna bila s nauĉnom statistikom, uţasno sam nesposobna kada je reĉ o ĉinjenicama iz stvarnog ţivota, na primer, da je Vanelo veajt, a ne neki novi bend. Ako je osmi razred mikrokosmos društvene hijerarhije za ljudska bića u adolescenciji (a mojoj majci svakako je bio takav), onda se deklamovanje imena pedeset slonovskih grupa u Tuli Bloku u Bocvani ne moţe meriti s prepoznavanjem svih ĉlanova grupe One Direction. Nije da se u školi ne uklapam zato što sam jedina bez majke. Ima dosta dece bez nekog od roditelja, ili dece koja neće da govore o njima, ili dece ĉiji roditelji sada ţive u novom braku, s novom decom. Ipak, u školi nekako nemam prijatelje. Tokom ruĉka sedim za stolom na samom kraju, jedući ono što mi je baka spakovala, dok popularne devojke - koje, verujte mi na reĉ, nazivaju sebe Ledenicama - ćaskaju o tome kako će porasti i raditi za OPI i smišljati imena boje laka za nokte prema ĉuvenim filmovima: Muškarci više vole plavuše ili Bordo purpura. Nekoliko puta pokušala sam da se ubacim u razgovor, ali, kad to uradim, obiĉno me pogledaju kao da su nanjušile nešto grozno, naberu one prćaste nosiće i nastave da priĉaju kao da me nema. Ne mogu reći da sam oĉajna zbog toga što me ignorišu. Pre će biti da imam pametnija posla. Sećanja na druge elemente majĉinog nestanka jednako su mi rasuta. Mogu da vam priĉam o novoj sobi koju sam dobila u bakinoj kući, s krevetom za veliku decu - mojim prvim. Na noćnom stoĉiću stajala je korpica, zbog neĉeg puna ruţiĉastih paketića veštaĉkog zaslaĊivaĉa, mada nigde nije bilo aparata za kafu. Svake noći, ĉak i pre nego što sam nauĉila da brojim, zavirila bih unutra da vidim jesu li svi na broju. Još to radim. Mogu da vam priĉam o posetama ocu, u poĉetku. Hodnici u Hartvik hausu zaudarali su na amonijak i mokraću, i ĉak i kad bi me baka nagovorila da priĉam s njim, pa bih se popela na krevet, drhteći od pomisli da sam toliko blizu nekoga koga znam, a zapravo ga uopšte ne poznajem - on nije ništa govorio i nije se micao. Mogu vam opisati kako su mu tekle suze kao da


je to sasvim prirodna i prihvaćena pojava, isto kao što se hladna konzerva gaziranog pića orosi po toplom danu. Sećam se košmara koje sam imala - to i nisu bili baš pravi košmari, nego sam se budila iz dubokog sna zbog Maurinog glasnog trubljenja. Ĉak i pošto bi baka dotrĉala u moju sobu i objasnila mi da stara slonica sada ţivi stotinama kilometara daleko, u novom utoĉištu u Tenesiju, imala sam nekakvo uporno osećanje da Maura pokušava nešto da mi kaţe, i kad bih znala njen jezik onako dobro kao mama, razumela bih je. Sve što mi je ostalo od mame jesu njena istraţivanja. Neumorno ĉitam njene dnevnike, jer znam da će se jednog dana reĉi ispremeštati po stranici i uputiti me ka njoj. Ona me je nauĉila, ĉak i odsutna, da valjana nauka poĉinje od hipoteze, a to je, zapravo, predosećaj kome je nadenuto otmenije ime. A moj predosećaj je ovakav: ona me nikada ne bi ostavila, bar ne svojom voljom. To ću i dokazati, makar mi bilo poslednje. Kad se probudim, Gerti mi leţi preko stopala, kao veliki pseći ćilim. Trza se, trĉi za neĉim što samo ona moţe videti u snu. Znam kakvo je to osećanje. Pokušavam da ustanem iz kreveta a da je ne probudim, ali ona skaĉe i laje na zatvorena vrata moje sobe. „Mir”, kaţem ja, zavlaĉeći prste u gusto krzno na njenom vratu. Ona mi lizne obraz, ali se nimalo ne smiruje. Oĉi su joj uperene u ta vrata kao da vidi šta je s druge strane. S obzirom na ono što sam planirala za danas, to je priliĉno ironiĉno. Gerti skaĉe s kreveta i tako energiĉno maše repom, da udara njime o zid. Otvaram vrata i puštam je da strĉi u prizemlje, gde će je baka pustiti napolje i nahraniti, i poĉeti da sprema doruĉak za mene. Gerti je stigla u bakinu kuću godinu dana posle mene. Pre toga ţivela je u utoĉištu i bila je najbolja drugarica sa slonicom po imenu Sira. Provodila je svaki dan kraj Sire; kad se Gerti razbolela, Sira je stajala nad njom i ĉuvala je, i blago je milovala surlom po stomaku. To nije bila prva priĉa o prijateljstvu slona i psa, ali postala je legendarna, opisivana u knjigama za decu i o njoj je izveštavala televizija. Jedan ĉuveni fotograf ĉak je napravio kalendar sa slikama neobiĉnih ţivotinjskih prijateljstava, u kome je Gerti bila „lice za jul”. Kada je utoĉište zatvoreno i Sira prebaĉena na neko drugo mesto, Gerti je ostala isto tako napuštena kao ja. Mesecima niko nije znao šta je bilo s njom. A onda, jednog dana, mojoj baki je neko zvonio na vrata, a kad ih je otvorila, tamo je bio ĉovek iz sluţbe za zaštitu ţivotinja i pitao je da li poznaje ovog psa, koji je naĊen u našem kraju. Još je imala ogrlicu na kojoj je bilo izvezeno njeno ime. Bila je mršava i puna buva, ali odmah mi je liznula lice. Baka je pustila Gerti da ostane, verovatno zato što je mislila da će mi pomoći da se priviknem. Sad ću morati da budem iskrena - zapravo, nije uspelo. Oduvek sam bila samotnjak i nikad se nisam osećala kao da mi je ovde mesto. Ja sam kao neka od onih ţena koje opsesivno ĉitaju


Dţejn Ostin i još se nadaju da će im se na vratima pojaviti gospodin Darsi. Ili neko iz udruţenja koja ponovo izvode bitke iz graĊanskog rata, pa će se streljati pogledima na bojnom polju prošaranom terenima za bejzbol i klupama za šetaĉe. Ja sam princeza u kuli od slonovaĉe, samo što sam je ja sama sazidala, a svaka cigla naĉinjena je od istorije. Imala sam jednu drugaricu u školi, jednom, koja me je donekle razela. Ĉatam Klark bila je jedina osoba kojoj sam ikada priĉala o mami i o tome kako ću je naći. Ĉatam je ţivela s tetkom, jer joj je mama bila narkoman i u zatvoru; oca nikad nije upoznala. „To je plemenito”, rekla mi je. „To što ţeliš da vidiš svoju mamu.” Kada sam je pitala kako to misli, ispriĉala mi je da ju je tetka jednom odvela u zatvor u kome je njena mama izdrţavala kaznu; da je obukla suknju s karnerima i one cipele koje izgledaju kao crna ogledalca. MeĊutim, mama joj je bila siva i beţivotna, s mrtvim oĉima i zubima trulim od meta, a Ĉatam je rekla da, iako je mama rekla kako bi volela da moţe da je zagrli, ni zbog ĉega u ţivotu nije bila toliko srećna kao zbog plastiĉne pregrade u kabini za posete. Više nikad nije otišla tamo. Ĉatam mi je bila korisna u mnogo ĉemu - odvela me je da kupimo moj prvi grudnjak, jer moja baka nije ni pomislila na potrebu pokrivanja mog skoro nepostojećeg poprsja, a (kako reĉe Ĉatam) niko stariji od deset godina ko mora da se presvlaĉi u školskoj svlaĉionici, ne sme da nema taj deo garderobe. Na ĉasovima engleskog dodavala mi je cedulje sa ovlašnim karikaturama u stilu ĉiĉa Gliše, predstavljajući našu nastavnicu, koja je koristila suviše kreme za potamnjivanje i mirisala na maĉke. Drţala me je podruku dok smo išle hodnikom, a svako ko prouĉava divlje ţivotinje reći će vam da je, kada je reĉ o opstanku u neprijateljskom okruţenju, ĉopor od dvoje neuporedivo bezbedniji nego ĉopor od jednog ĉlana. Jednog jutra Ĉatam nije došla u školu. Kada sam joj telefonirala, niko se nije javio. Odvezla sam se biciklom do njene kuće i ugledala znak „na prodaju”. Nisam mogla poverovati da je otišla bez reĉi, pogotovo što je znala da me upravo to najviše izbezumljuje u vezi s nestankom moje mame, ali posle nedelju dana, i posle dve nedelje, postajalo mi je sve teţe i teţe da nalazim opravdanja za nju. Kad sam poĉela da preskaĉem domaće zadatke i padam na testovima, što uopšte nije liĉilo na mene, poslali su me školskom psihologu. GospoĊica Šugarman imala je otprilike hiljadu godina i u kancelariji je drţala krpene lutkice, verovatno da deca koja su suviše traumatizovana da bi izgovorila reĉ vagina mogu napraviti lutkarsku predstavu o tome gde ih je ko dodirivao. U svakom sluĉaju, smatrala sam da gospoĊica Šugarman nema šanse da mi pomogne u bilo ĉemu, a pogotovo kad je reĉ o raskinutom prijateljstvu. Kad me je pitala šta mislim da se desilo sa Ĉatam, rekla sam da pretpostavljam da je silom odvedena. Da sam ja prosto ostavljena. Ne bi bilo prvi put. GospoĊica Šugarman nije me više pozivala u svoju kancelariju i, ako su me u školi i dosad smatrali ĉudnom, sad sam bila proglašena za totalnu lujku. I baka se ĉudila Ĉataminom nestanku. ,,A nije ti ništa rekla?”, pitala je za veĉerom. „Ne postupa se tako prema drugarici.” Nisam znala kako da joj objasnim da sam sve vreme, dok mi je


Ĉatam bila drugarica, nekako oĉekivala ovo. Kad vas neko jednom napusti, oĉekujete da će se to dešavati i ubuduće. Na kraju prestanete da se zbliţavate s ljudima da vam ne bi postali vaţni, jer onda nećete ni primetiti kada nestanu iz vašeg sveta. Znala sam da to zvuĉi vrlo depresivno za nekoga ko ima trinaest godina, ali bilo je mnogo bolje nego prihvatiti da ste zajedniĉki imenilac zapravo vi. Moţda nisam u stanju da promenim budućnost, ali svakako ću uĉiniti sve što mogu da razjasnim svoju prošlost. Zato imam jutarnji ritual. Neki ljudi piju kafu i ĉitaju novine; drugi proveravaju Fejsbuk; treći peglaju kosu ili rade sto trbušnjaka. Ja se obuĉem i onda sednem za kompjuter. Provodim dosta vremena na internetu, uglavnom na www.namus.gov, što je zvaniĉni sajt Ministarstva pravde za nestale i neidentifikovane osobe. Zaĉas proverim bazu podataka o neideifikovanim osobama, kako bih se uverila da nijedan mrtvozornik nije uneo neke nove podatke o ţenskoj NN osobi. Onda proveravam bazu podataka za nepotvrĊena lica, gledajući eventualne nove dodatke spisku osoba koje su umrle bez srodnika. Na kraju prelazim u bazu podataka za nestale osobe i tu idem pravo na odrednicu o mojoj mami. Status: nestala Lično ime: Alis Drugo ime: Kingston Prezime: Metkalf Nadimak: nema Poslednji put viĎena: 16. jula 2004, 23.45 Starost u trenutku nestanka: 36 Sadašnja starost: 46 Rasa: bela Pol: ţenski Visina: 165 cm Teţina: 57 kg Grad: Bun Savezna drţava: NH Okolnosti: Alis Metkalf bila je prirodnjak i istraţivač pri Utočištu za slonove Nova Engleska. NaĎena je u besvesnom stanju uveče 16. jula 2004. godine, oko 22 časa, na kilometar i po od tela radnice utočišta koju je izgazio slon. Pošto je primljena u Bolnicu „Mersi junajted” u Bun Hajtsu, drţava Nju Hempšir, Alis je došla svesti oko 23 časa. Plednji put videla ju je noćna sestra koja ju je obišla u 23.45. Na profilu se ništa ne menja. Znam to, jer sam ga ja napisala.


Tu je još jedna stranica na kojoj su navedeni mamina boja kose (crvena) i oĉiju (zelena); zatim da li ima oţiljke, deformitete, tetovaţe ili neki veštaĉki ud po kojima bi mogla da bude identifikovana (nema). Tu je i stranica na kojoj je nabrojano šta je imala na sebi od odeće u trenutku nestanka, ali to sam morala da ostavim prazno, jer se stvarno ne sećam. Zatim prazna strana o mogućim naĉinima prevoza, i još jedna o zubarskom kartonu i jedna za uzorak njene DNK. Tu je i njena slika - skenirala sam je sa jedine slike u kući koju baka nije spakovala na tavan - krupni plan moje mame koja me drţi u naruĉju, ispred slonice Maure. Onda sledi stranica za kontakt osobe u policiji. Jedan od njih, Doni Boan, u penziji je i preselio se na Floridu, i ima Alchajmerovu bolest (ĉudo jedno šta se sve moţe saznati preko Gugla). Drugi, Verdţil Stanhoup, plednji put pomenut je u policijskom biltenu kada je unapreĊen u detektiva na sveĉanosti 13. oktobra 2004. godine. Na osnovu digitalne potrage znam da on više nije zaposlen u policijskoj sluţbi Buna. Osim toga, izgleda da je nestao s lica zemlje. To uopšte nije toliko neobiĉno kao što biste pomislili. Ĉitave porodice nestaju iz kuća u kojima trešti televizor, voda u ĉajniku kljuĉa, igraĉke su rasute po podu; porodice ĉiji je kombi naĊen na praznom parkingu ili potopljen u neko jezero, a ipak nikad nije naĊeno nijedno telo. Studentkinje nestanu pošto su napisale svoj broj telefona na salveti u baru i dale ga nekom muškarcu. Dede odlutaju u šumu i više ih nikad niko ne vidi. Bebe dobiju poljubac za laku noć, ušuškane u kolevku, i nestanu pre svitanja. Mame naprave spisak za kupovinu, sednu u automobil, ali se više nikad ne vrate iz supermarketa. „Dţena!”, prekida me bakin glas. „Nisam ti ja konobarica!” Iskljuĉujem kompjuter i izlazim iz svoje sobe. Onda se setim, zavlaĉim ruku u fioku i vadim iz njenih dubina neţnu plavu maramu. Ne slaţe se baš sa šortsom od teksasa i majicom, ali obmotavam je oko vrata, ţurim niza stepenice i sedam na stolicu za kuhinjskim pultom. „Nije da nemam pametnija posla nego da te sluţim”, kaţe baka, okrenuta leĊima, dok obrće palaĉinku u tiganju. Moja baka nije kao one bake s televizije, neţna, sedokosa i nalik na anĊela. Radi u parkinervisu, kontroliše satove za parkiranje, i mogla bih na prste jedne ruke nabrojati koliko puta sam je videla da se smeši. Volela bih da mogu priĉati s njom o mami. Mislim, ona ima mnoštvo sećanja koja meni nedostaju - jer ona je ţivela s mojom mamom osamnaest godina, a ja sam imala samo bedne tri. Volela bih da imam baku koja mi je pokazivala slike nestale mame kad sam bila mala, i pekla tortu za njen roĊendan, umesto da me podstiĉe da potisnem sva osećanja u nekakvu kutijicu. Nemojte me pogrešno shvatiti - ja volim baku. Ona dolazi da me sluša kad pevam u školskom horu, i kuva mi vegetarijansku hranu, iako voli meso; pušta me da gledam filmove u kojima ima nasilja i golotinje, jer (kako ona kaţe) sve to mogu da vidim i u školskom hodniku izmeĊu dva ĉasa. Volim baku. Samo što ona nije mama.


Za danas sam spremila laţ kako ću ĉuvati sina jednog od mojih omiljenih nastavnika gospodina Alena, koji mi je u sedmom razredu predavao matematiku. Deĉko se zove Karter, ali ja ga zovem Pilula, jer predstavlja najbolju moguću propagandu protiv razmnoţavanja. Najneprivlaĉnije dete koje sam ikada videla. Ima ogromnu glavu i, kada me pogleda, prosto sam sigurna da ume da mi ĉita misli. Baka se okreće u mestu, s palaĉinkom na vrhu lopatice, i staje kao ukopana kada vidi maramu oko mog vrata. Znam da se ne uklapa, ali nije ona zato tako stegla usne. Baka vrti glavom s nemim prebacivanjem i treska mi palaĉinku na tanjir. „Htela sam da malo kombinujem”, laţem. Baka nikada ne priĉa o mojoj mami. Ako sam ja ostala prazna iznutra zbog njenog nestanka, baka je prepuna gneva. Ne moţe da oprosti mojoj mami što je otišla - ako se to desilo - i ne moţe da prihvati alternativu - da mama ne moţe da se vrati zato što je mrtva. „Karter”, kaţe baka, s lakoćom vraćajući razgovor korak unazad. „Je li to ona beba koja više liĉi na patlidţan?” „Ne ceo. Samo ĉelo”, objašnjavam. „Poslednji put kad sam ga ĉuvala, drao se tri sata bez prestanka.” „Ponesi ĉepiće za uši”, savetuje baka. „Hoćeš li doći kući na veĉeru?” „Nisam sigurna. Ali videćemo se kasnije.” To joj kaţem svaki put kad odlazim. Kaţem joj, jer nam je obema potrebno da to ĉujemo. Baka spušta tiganj u sudoperu i uzima tašnu. „Pazi da pustiš Gerti napolje pre nego što odeš”, nareĊuje i pazi da ne pogleda ni mene ni maminu maramu dok ide ka vratima. Aktivnu potragu za mamom zapoĉela sam kad mi je bilo jedanaest godina. Pre toga mi je nedostajala, ali nisam znala šta da preduzmem. Baka nije htela da se bavi time, a moj otac koliko ja znam - nije ĉak ni prijavio njen nestanak, jer je, kad se to desilo, bio katatoniĉar u psihijatrijskoj bolnici. Gnjavila sam ga time nekoliko puta, ali, pošto bih obiĉno izazvala novi slom, prestala sam to da pominjem. A onda, jednog dana u ĉekaonici kod zubara, proĉitala sam ĉlanak u ĉasopisu Pipl o deĉaku od šesnaest godina koji je izdejstvovao ponovno otvaranje sluĉaja ubistva njegove mame, te je zloĉinac priveden pravdi. Poĉela sam da pomišljam kako ono što mi nedostaje - novac i sredstva mogu da nadoknadim ĉistom odluĉnošću, i istog popodneva rešila sam da pokušam. Naravno, i to se moţe pokazati kao ćorsokak, ali ni ovako niko nije uspeo da pronaĊe moju mamu. S druge strane, niko se nije ni potrudio onoliko koliko sam ja nameravala. Ljudi kojima sam se obratila uglavnom su me odbijali ili saţaljevali. Policijska sluţba Buna odbija je da mi pomogne, jer: (a) ja sam maloletnik i postupam bez dozvole staratelja; (b) majĉin trag sasvim se izlizao posle deset godina; i (c) koliko oni znaju, smrtni sluĉaj s kojim je to povezano odavno je rešen - utvrĊeno je da je reĉ o nesrećnom sluĉaju. Naravno, Utoĉište za slonove Nova Engleska potpuno je ukinuto, a jedini svedok koji bi mogao da mi kaţe nešto više o


tome šta se desilo poginuloj ĉuvarki - to jest, moj tata - nije u stanju da saopšti bilo kome ĉak ni svoje ime ili koji je dan u nedelji, a kamoli detalje o incidentu koji je izazvao njegov psihiĉki slom. Zato sam odluĉila da preuzmem sve u svoje ruke. Pokušala sam da unajmim privatnog detektiva, ali sam brzo nauĉila da oni nikad ne rade besplatno, kao neki advokati. Tada sam poĉela da ĉuvam decu mojih nastavnika, u neri da do kraja leta uštedim dovoljno novca da zainteresujem nekoga od njih. Onda sam poĉela da uĉim kako da postanem sama svoj detektiv. Skoro svaka pretraga na internetu radi nalaţenja nestalih osoba zaeva novac i potrebno je imati kreditnu karticu - a ja nisam imala ni jedno ni drugo. MeĊutim, uspela sam da naĊem priruĉnik Dakle, hteli biste da postanete privatni detektiv? na nekoj crkvenoj dobrotvornoj rasprodaji i provela sam nekoliko dana uĉeći podatke iz jednog jedinog poglavlja: Nalaţenje izgubljenih osoba. Prema toj knjizi, postoje tri tipa nestalih osoba: 1.Oni koji nisu zaista nestali, nego imaju ţivot i prijatelje u koje vi ne spadate. Tu bi spadali bivši momci ili cimeri sa fakulteta. 2.Oni koji nisu zaista nestali, ali ne ţele da budu naĊeni. Takvi su, na primer, odbegli oĉevi i zaštićeni svedoci. 3.Svi ostali. Tu spadaju i tinejdţeri koji pobegnu od kuće ili deca sa fotografija na kutijama mleka koju su ukrali ludaci u belom kombiju bez prozora. Glavni razlog što privatni detektivi mogu da naĊu nekoga jeste to što mnogi ljudi taĉno znaju gde se nalazi neka nestala osoba. Samo što vi niste jedan od njih. Dakle, treba da naĊete nekoga ko jeste. Ljudi koji nestanu imaju svoje razloge. Moţda su napravili prevaru sa osiguranjem, ili se kriju od policije. Moţda su rešili da poĉnu iz poĉetka. Moţda su bili do guše u dugovima. Moţda imaju tajnu i ne ţele da je iko otkrije. Ako je verovati priruĉniku Dakle, hteli biste da postanete privatni detektiv? - prvo pitanje koje treba da postavite sebi glasi: da li ta osoba ţeli da bude pronaĊena? Moram priznati da ne znam da li ţelim da ĉujem odgovor na to. Ako je moja mama svojevoljno otišla, onda je moţda već samo saznanje da ja i dalje tragam - da ni posle deset godina nisam zaboravila na nju - dovoljno da je navede da se vrati. Ponekad mislim da bi mi bilo lakše kad bih saznala da mi je mama umrla pre deset godina, nego da je ţiva i da je rešila da se ne vrati. Knjiga kaţe da nalaţenje onih koji su nestali liĉi na anagrame. Imate sve potrebne elemente i treba samo da ih poreĊate pravim redosledom da biste dobili rešenje. Prikupljanje podataka glavno je oruţje privatnog detektiva, a ĉinjenice su mu najbolji prijatelji. Ime, datum roĊenja, matiĉni broj socijalnog osiguranja. Škole u koje je išao. Vreme sluţenja vojnog roka, mesta zaposlenja, poznati prijatelji i roĊaci. Što dalje bacate mreţu, sve je veratnije da ćete uloviti


nekoga ko je razgovarao s nestalom osobom o tome kuda bi ţelela da ode na letovanje, ili kakav bi posao najviše volela da radi. Šta radite sa svim tim ĉinjenicama? Za poĉetak, koristite ih za odbacivanje nekih mogućnosti. Već prilikom prve pretrage interneta, kad mi je bilo jedanaest godina, pronašla sam bazu podataka socijalnog osiguranja i traţila majĉino ime. Nije bila navedena kao preminula, ali to mi nije mnogo govorilo. Moţda jeste ţiva, ili ţivi pod drugim imenom. Moţda je mrtva, a nije identifikana, ţensko NN lice. Nije je bilo ni na Fejsbuku ni Tviteru, ni na Klasmejts, niti na Mreţi studenata Vasara, gde je studirala. S druge strane, moja mama bila je toliko obuzeta svojim poslom i svojim slonovima, da verovatno nije imala mnogo vremena za sve te razonode. U onlajn telefonskom imeniku našla sam 367 Alis Metkalf. Pozivala sam dve ili tri nedeljno, da se baka ne bi izbezumila kad vidi mnoštvo meĊugradskih razgovora na telefonskom raĉunu. Ostavljala sam mnogo poruka. Jedna zlatna starica iz Montane ţelela je da se moli za moju mamu, a jedna ţena koja je radila kao producent u informativnom programu u Los AnĊelesu obećala mi je da će predloţiti svom šefu da se napravi reportaţa o tome, ali nijedna osoba koju sam pozvala nije bila moja mama. U knjizi je bilo i drugih predloga: pretraga zatvorskih baza podataka, prijava za patente, ĉak i genealoških podataka Crkve Isusa Hrista - svetaca poslednjih dana. Sve sam ih isprobala i nisam dobila ništa. Kad sam traţila Alis Metkalf na Guglu, dobila sam suviše pogodaka - preko 1,6 miliona. Zato sam suzila potragu na „Alis Kingston Metkalf slonovi tuga” i dobila sam spisak njenih nauĉnih radova, uglavnom objavljenih pre 2004. godine. Na šesnaestoj strani Guglovog listinga našla sam ĉlanak iz onlajn psihološkog bloga o procesu tugovanja kod ţivotinja. Već posle tri pasusa u njemu je citirana Alis Metkalf: „Egoistiĉno je misliti da ljudi imaju monopol na tugu. Postoje ozbiljni dokazi da slonovi ţale za onima koje vole.” To je bila samo mrvica, po mnogo ĉemu sasvim obiĉna, nešto što je ona rekla stotinu puta u raznim ĉasopisima i u raznim nauĉnim radovima. Samo što je ovaj blog bio iz 2006. godine. Dve godine posle njenog nestanka. Iako sam pretraţivala internet punih godinu dana, nisam našla nikakav drugi dokaz o postojanju moje mame. Ne znam da li je datum u tom ĉlanku bio greška u kucanju ili su citirali maminu izjavu od pre više godina, ili je moja mama - ako je bila ţiva i zdrava 2006 - još ţiva i zdrava. Samo znam da sam to našla, i to je bio poĉetak. U duhu odluke da prevrnem svaki kamen, nisam ograniĉila izuĉavanje samo na predloge iz priruĉnika Dakle, hteli biste da postanete privatni detektiv?. Ostavljala sam podatke u Nestalim osobama na mreţi Listservs. Jednom sam se na vašaru prijavila da me hipnotišu pred publikom koja je jela prţene viršle s lukom, u nadi da će to prizvati sećanja potisnuta negde duboko u meni,


ali hipnotizer mi je rekao samo da sam, u prošlom ţivotu, bila sluţavka sudopera u palati nekog vojvode. Otišla sam na besplatni seminar olucidnom sanjanju koji je organizovala biblioteka, pomislivši da bih neku od tih tehnika mogla da primenim na moj tvrdoglavo zakljuĉani um, ali ispostavilo se da se sva uputstva svode na voĊenje dnevnika. Danas ću, prvi put, otići vidovnjaku. Postoji nekoliko razloga zašto to nisam uĉinila ranije. Prvo, nisam imala dovoljno novca. Drugo, nisam imala pojma gde da naĊem pouzdanog vidovnjaka. Treće, to nije baš nauĉno, a ako me je mama, ovako odsutna, iĉemu nauĉila, onda je to da verujem ĉvrstim, hladnim ĉinjenicama i podacima. MeĊutim, pre dva dana, dok sam slagala majĉine sveske, iz jedne je ispao pokazivaĉ strane. Zapravo, ne pravi pokazivaĉ strane. Bila je to novĉanica od jednog dolara, ispresavijana u origami u obliku slona. Odjednom sam se setila mame, ĉije ruke lete oko novĉanice, savijaju je ipritiskaju, okreću i obrću, sve dok ja nisam prestala da plaĉem i zagledala se, privuĉena, u majušnu igraĉku koju mi je upravo napravila. Dotakla sam malog slona kao da sam oĉekivala da će nestati u oblaĉiću dima. A onda mi je pogled pao na otvorenu stranicu dnevnika, pasus koji se odjednom isticao kao da je ispisan neonskim slovima: Kolege su me uvek čudno gledale kad im kaţem da su najbolji naučnici svesni činjenice da dvri odsto svega što proučavaju, jednostavno, nije merljivo - moţda je reč o magiji, ili vanzemaljcima, ili nasumičnoj varijanti, a ništa od toga ne moţe se pouzdano isključiti. Ako ćemo biti pošteni kao naučnici... moramo priznati da postoji i nešto što ne bi trebalo da znamo. Shvatila sam to kao znak. Svi drugi na ovoj planeti radije bi gledali ispresavijano remeelo nego prvobitni obiĉan komad hartije, ali ne i ja. Ja sam morala da poĉnem od poĉetka. Zato sam provela sate i sate paţljivo razmotavajući majĉino delo, pretvarajući se da i dalje na novĉanici osećam toplinu njenih prstiju. Išla sam korak po korak, kao da vršim komplikovanu operaciju, sve dok nisam bila u stanju da ponovo ispresavijam novĉanicu isto kao ona; sve dok nisam imala malo krdo od šest novih zelenih slonova koji mi marširaju preko pisaćeg stola. Iskušavala sam sebe celog dana, da se uverim da nisam zaboravila, i svaki put kad uspem, obuzeo bi me ponos. Te veĉeri zaspala sam zamišljajući dramatiĉan, filmski trenutak kada konaĉno pronalazim moju nestalu mamu i ona ne zna da sam to ja, sve dok ne ispresavijam novĉanicu od jednog dolara i napravim slona pred njenim oĉima. A ona će me zagrliti. I neće me puštati. Iznenadilo bi vas koliko je vidovnjaka navedeno u telefonskom imeniku. Nju ejdţ duhovni savetnici, Vidovnjaĉki saveti od Lorel, Paganske sveštenice ĉitaju tarot, Proroĉanstva Kejt Kimel, BuĊenje feniksa - saveti o ljubavi, bogatstvu, blagostanju. Drugi vid kod Sereniti, Ulica Kamberland, Bun.


Sereniti nije imala veliki oglas, ni broj na 800, niti prezime, ali je bila dovoljno blizu moje kuće da odem biciklom, i bila je jedina koja je obećavala seansu po bagatelnoj ceni od deset dolara. Ulica Kamberland nalazi se u delu grada za koji mi je baka uvek govorila da ga se klonim. To je, u osnovi, uliĉica puna propalih bakalnica sa zakovanim izlozima i polutajnih barova. Na trotoaru su se nalazile dve drvene table - jedna je reklamirala piće za dolar pre pet po podne, a na drugoj je pisalo: TAROT, 10 dolara, 14 R. Šta je 14 R? Starosna granica? Veliĉina grudnjaka? Ne sviĊa mi se da ostavljam bicikl na ulici, pošto nemam katanac za njega - inaĉe ne moram da ga zakljuĉavam u školi, ni u glavnoj ulici, ni bilo gde drugde kuda obiĉno idem - i zato ga unosim u hodnik levo od ulaza u bar i teglim ga uza stepenice, koje zaudaraju na pivo i znoj. Na vrhu je malo predvorje. Na jednim vratima piše 14 R, a ispod toga, na tablici: SEANSE, SERENITI. Zidovi predvorja prekriveni su baršunastim tapetama koje se polako ljušte. Na plafonu se šire ţućkaste fleke i miriše na previše lekovitog bilja. Tu je i klimavi stoĉić poduprt telefonskim imenikom. Na njemu je porcanska ĉinija puna vizitkarata: SERENITI DŢOUNS, VIDOVNJAK. Nema baš mnogo mesta za mene i bicikl. Nekako ga nameštam savijenog u polukrug i pokušavam da ga naslonim na zid. S druge strane unutrašnjih vrata ĉujem dva prigušena ţenska glasa. Ne znam da li bi trebalo da kucam, da kaţem Sereniti da sam stigla. Onda shvatam da, ako je imalo dobra u svom poslu, ona to već mora znati. Za svaki sluĉaj, nakašljem se. Glasno. S biciklom naslonjenim na kuk, pritiskam uho na vrata. Muči vas jedna veoma vaţna odluka. Ĉuje se prigušen uzvik, a potom drugi glas: Kako ste znali? Ozbiljno sumnjate da će ono što odlučite biti ispravno. Drugi glas, ponovo: Veoma mi je teško, ovako bez Berta. On je sad ovde. I ţeli da znate da moţete verovati svom srcu. Pauza. To mi baš ne liči na Berta. Pa naravno. To je neko drugi ko bdi nad vama. Tetka Luiza? Da! Kaţe da ste joj uvek bili miljenica. Nehotice frknem. Dobro si se snašla, Sereniti. Moţda me je ĉula, jer se s druge strane vrata više ne ĉuje razgovor. Nagjem se jaĉe da bolje oslušnem, i pritom bicikl izgubi oslonac. Trudeći se da ostanem na nogama, saplićem se preko mamine marame koja se nekako raotala. Bicikl - i ja s njim - udara o stoĉić, a ĉinija pada s njega i razbija se.


Vrata se naglo otvaraju, a ja podiţem pogled sa srušenog bicikla nad kojim ĉuĉim, pokušavajući da prikupim komadiće porcelana. „Šta se ovde dešava?” Sereniti Dţouns je visoka, s ruţiĉastom kosom nalik na šećernu vunu, podignutom u vrtoglavu punĊu. Ima ruţ u istoj boji kao kosa. Obuzima me ĉudno osećanje da se znamo odranije. „Da li ste vi Sereniti?” „Ko pita?” „Zar ne bi trebalo da znate?” „Ja predviĊam, a nisam sveznajuća. Da sam sveznajuća, ovo bi bila Park avenija i ja bih gomilala dividende negde na Kajmanskim ostrvima.” Glas joj zvuĉi umorno, nekako nalik na kauĉ sa starim oprugama. Onda primuje komadiće porcelana u mojoj ruci. „Mora da se šališ! Pa to je bakina ĉinija za kristalomantiju!” Nemam pojma šta je to kristalomantija. Znam samo da sam u velikoj nevolji. „Veoma mi je ţao. Bilo je sluĉajno...” „Imaš li ti predstavu koliko je stara bila? To je porodiĉno nasleĊe! Hvala nebesima što moja mama nije doţivela da ovo vidi.” Ţurno uzima krhotine i poĉinje da ih spaja, kao da se nada da će se nekim ĉudom zaceliti. „Mogu pokušati da je popravim...” „Ako nisi ĉarobnica, ne vidim kako bi ti uspelo. Moja mama i baka sigurno se prevrću u grobu, zato što ti nemaš ni toliko pameti koliko je bog podario krtici.” „Ako vam je toliko dragocena, zašto ste je ostavili tako u hodniku?” „Zašto si ti dovukla bicikl u prostoriju veliĉine plakara?” „Mislila sam da će ga neko ukrasti ako ga ostavim dole”, kaţem, ustajući. „Gledajte, platiću vam štetu.” „Dušo, ni sve što zaradiš prodajući izviĊaĉke kolaĉiće ne moţe nadoknaditi troškove antikviteta iz 1858.” „Ne prodajem ja kolaĉiće”, kaţem. „Došla sam na seansu.” Ona me iznenaĊeno gleda. „Ne mogu da radim s decom.” Ne mogu ili neću? „Starija sam nego što izgledam.” To je ĉinjenica. Svi misle da idem u peti razred, a ne u osmi. Ţena koja je bila unutra, sada se, takoĊe, pojavljuje na vratima. „Seriti? Je li sve u redu?” Sereniti se spotakne i jedva prekoraĉi moj bicikl. „Sasvim.” Kruto mi se smeši. „Ne mogu da ti pomognem.” „Kako, molim?”, pita ţena. „Ne vama, gospoĊo Langam”, kaţe Sereniti, a onda se poluglasno obraća meni: „Ako ne odeš ovog ĉasa, pozvaću policiju i podneću prijavu.”


Moţda gospoĊa Langam ne ţeli vidovnjakinju koja je neprijatna prema deci; moţda, prosto, ne ţeli da bude tu kada stigne policija. U svakom sluĉaju, gleda u Sereniti kao da se sprema nešto da kaţe, a onda nas obe zaobiĊe i pojuri niza stepenice. „O, sjajno”, gunĊa Sereniti. „Sad mi duguješ za ovo neprocenjivo porodiĉno nasleĊe i deset dolara koje mi nije platila.” „Platiću vam duplo”, kaţem ţurno. Imam kod sebe šezdeset osam dolara. Sve što sam zaradila ĉuvajući decu cele godine, a štedim za privatnog detektiva. Nisam baš ubeĊena da je Sereniti pravi vidovnjak. MeĊutim, spremna sam da se rastanem od dvadeset dolara kako bih to proverila. Njoj oĉi sinu na pomen novca. „Za tebe”, kaţe, „napraviću izuzetak u pogledu godina.” Otvara vrata nešto šire, tako da vidim sasvim obiĉnu dnevnu sobu, s kauĉem, stoĉićem za kafu i televizorom. Izgleda kao bakina kuća, pa sam malo razoĉarana. Ovde ništa ne ukazuje na vidovnjaka. „Imaš neki problem?”, pita ona. „Nekako sam oĉekivala kristalnu kuglu i zavesu od perlica.” „Za to se dodatno plaća.” Gledam je, jer nisam sigurna da li se šali. Ona se s mukom spusti na kauĉ i pokaţe mi stolicu. „Kako se zoveš?” „Dţena Metkalf.” ,,U redu, Dţena”, kaţe ona i uzdahne. „Da obavimo i to.” Pruţa mi debelu svesku i traţi da zapišem ime, adresu i broj telefona. „Zašto?” „Za sluĉaj da kasnije treba nešto da ti javim. Ako neki duh bude imao poruku, ili šta bilo.” Mnogo je verovatnije da će mi slati mejlove s reklamom za dvadeset odsto popusta za naredne seanse, ali uzimam svesku u koţnom povezu i upisujem se. Dlanovi mi se znoje. Pošto je kucnuo ĉas, nekako se predišljam. U najgorem sluĉaju, pokazaće se da je Sereniti Dţouns laţnjak, još jedan ćorsokak kad je reĉ o misteriji moje mame. Ne. Najgore bi bilo da se pokaţe da je Sereniti Dţouns talentovani vidovnjak, a ja saznam da me je mama svojevoljno napustila, ili da je mrtva. Sereniti uzima karte za tarot i poĉinje da ih meša. „Ono što ti kaţem tokom seanse moţda neće imati smisla u ovom trenutku. Ipak, zapamti svaku reĉ, jer ćeš moţda jednog dana ĉuti nešto i shvatićeš šta su duhovi danas pokušavali da ti kaţu.” Govori to istim onim tonom kao stjuardese kad kaţu putnicima da zakopĉaju sigurnosne pojaseve i isprave naslone. Potom mi pruţa karte, da ih preseĉem na tri dela. „Dakle, šta ţeliš da znaš? Ko je zaljubljen u tebe? Da li ćeš dobiti peticu iz engleskog? Na koji fakultet da se prijaviš?” „Ništa od toga nije mi vaţno.” Vraćam joj špil, nepreseĉen. „Moja mama nestala je pre deset godina”, kaţem, „i potrebna mi je vaša pomoć da je naĊem.” U majĉinim dnevnicima s terena postoji pasus koji znam napamet. Ponekad, kad mi je dosadno na ĉasu, ispisujem ga u svesci, pokušavajući da imitiram njen rukopis.


To je iz vremena kad je bila u Bocvani, na postdoktorskim istraţivanjima, izuĉavajući tugu slonova u Tuli Bloku, i kad je pratila smrt jednog slona u divljini. Bilo je to mladunĉe šesnaestogodišnje slonice po imenu Kiso. Kagiso se porodila odmah po svitanju, a mladunĉe je ili roĊeno mrtvo, ili je uginulo odmah potom. Prema majĉinim beleškama, to nije neobiĉno za slonicu koja prvi put raĊa. Neobiĉno je bilo kako je Kagiso reagovala. UTORAK 9.45: Kagiso stoji kraj mladunčeta, pod punim svetlom, na otvorenoj čistini. Maše glavom i podiţe surlu. Mladunče se nije pomerilo od 6.35. 11.52: Kagiso preti Avivi i Kokisi, koje dolaze da pogledaju telo mladunčeta. 15.15: Kagiso i dalje stoji nad lešom. Dodiruje mladunče surlom. Pokušava da ga podigne. SREDA 6.36: Brinem za Kagiso, nije ni na pojilo išla. 10.42: Kagiso nogama gura šiblje preko mrtvog mladunčeta. Lomi i granje da ga doda na gomilu. 15.46: Veoma je toplo. Kagiso odlazi na pojilo, a onda se vraća u blizinu mladunčeta. ČETVRTAK 6.56: Pojavljuju se tri lavice; počinju da odvlače leš mladunčeta. Kagiso juriša na njih; one beţe ka istoku. Kagiso stoji nad telom mladunčeta i trubi. 8.20: Još trubi. 11.13: Kagiso i dalje stoji nad mrtvim mladunčetom. 21.02: Tri lavice jedu mladunče. Kagiso nigde nema. Na dnu stranice, mama je dopisala i ovo: Kagiso napušta telo mladunčeta pošto je bdela nad njim tri dana. Veliki broj istraţivanja potvrdio je da slonče mlaĎe od godinu dana ne moţe preţiveti ako ostane siroče. MeĎutim, zasad nije napisano ništa o tome šta se dešava s majkom koja izgubi dete. Kada je to pisala, moja mama nije znala da je trudna sa mnom. „Ne bavim se nestalim osobama”, kaţe Sereniti, glasom koji ne dozvoljava nikakvo ali. „Ne radite s decom”, kaţem, nabrajajući na prste. „Ne bavite se nestalim osobama. A šta taĉno radite?” Ona zaškilji u mene. „Da li ţeliš usklaĊivanje energije? Nema problema. Tarot? Samo izvoli. Komunikaciju s pokojnikom? Tu sam.” Naginje se nred, tako da mi je potpuno jasno da je to nepremostiva prepreka. „Ali ne bavim se nestalim ljudima.” „Vi ste vidovnjak.” „Razliĉiti vidovnjaci imaju razliĉite darove”, kaţe ona. „Proroĉanstva, oĉitavanja aure, kanalisanje duhova, telepatija. To što sam probala zalogaić ne znaĉi da sam dobila ceo švedski sto.”


„Nestala je pre deset godina”, nastavljam kao da Sereniti nije ništa rekla. Pitam se da li treba da joj priĉam o izgaţenoj ĉuvarki, ili o ĉinjenici da je mama odneta u bolnicu, ali odluĉujem da to preskoĉim. Neću da joj unapred dajem odgovore. „Imala sam samo tri godine.” „Većina nestalih ljudi nestane zato što tako ţele”, kaţe Sereniti. „Ali ne svi”, odgovaram. „Nije me napustila. Znam to.” Oklevam, a onda skidam maminu maramu i guram je ka njoj. „Ovo je pripadalo njoj. Moţda bi moglo da pomogne?” Sereniti je i ne dodiruje. „Nisam rekla da ne mogu da je naĊem. Rekla sam da neću.” Od svega što sam zamišljala da će se desiti, ovo mi nije palo na pamet. „Zašto?”, pitam zbunjeno. „Zašto ne ţelite da mi pomognete, ako moţete?” „Zato što ti ja nisam prokleta Majka Tereza!” prasne ona. Lice joj postaje crveno poput paradajza; pitam se da li je predvidela sopstvenu neposredno predstojeću smrt usled visokog pritiska. „Izvini”, kaţe i izlazi u predsoblje. Trenutak kasnije ĉujem kako negde teĉe voda. Nema je pet minuta. Deset. Ustajem i poĉinjem da šetkam po dnevnoj sobi. Na polici iznad kamina poreĊane su slike Sereniti sa Dţordţom i Barbarom Buš, sa Šer, sa onim tipom iz Zulendera. To nema nikakvog smisla. Zašto bi ţena koja se druţi sa ĉuvenim ljudima ţivela u Istoĉnom Nigdincu, u Nju Hempširu, naplaćujući seansu deset dolara? Kad ĉujem povlaĉenje vode, ţurim da ponovo sednem, kao da sam stalno bila tamo. Sereniti se vraća, staloţena. Ruţiĉaste šiške su joj vlaţne, kao da se umivala. „Neću ti ništa naplatiti za ovo danas”, kaţe, a ja frknem. „Ţao mi je zbog tvoje mame. Moţda neko drugi moţe da ti kaţe ono što ţeliš da ĉuješ.” „Ko, na primer?” „Nemam pojma. Nemamo baš redovna paranormalna druţenja sredom uveĉe.” Prilazi vratima i širom ih otvara, znak da treba da odem. „Ako ĉujem za nekoga ko se time bavi, javiću ti.” Pretpostavljam da je to najobiĉnija laţ, izreĉena da bi me što pre izbacila iz svoje dnevne sobe. Izlazim u hodnik i s mukom podiţem bicikl. „Ako nećete da je naĊete”, kaţem, „moţete li mi bar reći da li je mrtva?” Ne mogu da poverujem šta sam je zamolila, ali reĉi stvarno lebde izmeĊu nas, nalik na zavesu koja nas spreĉava da jasno vidimo jedna drugu. Za trenutak pomislim da zgrabim bicikl i zbrišem pre nego što budem morala da ĉujem odgovor. Sereniti se stresa kao da sam je pogodila šokerom. „Nije.” Dok mi zatvara vrata pred nosom, pitam se da li je i to bezoĉna laţ. Umesto da se vratim kući, vozim kroz predgraĊa Buna, pet kilometara zemljanim putem, do ulaza u Starkov rezervat prirode, nazvan po generalu iz Rata za nezavisnost koji je smislio moto naše savezne drţave „Ţivi slobodno ili umri”. Pre deset godina, pre nego što je postao Starkov rezervat prirode, ovo je bilo Utoĉište za slonove Nova Engleska, koje je osnovao moj otac, Tomas Metkalf. U to vreme zauzimalo je osam stotina hektara, s graniĉnim pojasom od


osamdeset hektara izmeĊu utoĉišta i prvih kuća. Sada se više od polovine te površine pretvorilo u Trţni centar Kostko i prigradsko naselje. Ostatak je u drţavnom vlasništvu, namenjen oĉuvanju prirode. Ostavljam bicikl i pešaĉim dvadeset minuta, prošavši pored brezove šume i jezerceta, sada zaraslog u korov, gde su nekada slonovi dolazili svakog dana da piju vodu. Konaĉno stiţem do svog omiljenog mesta, ispod masivnog hrasta, grana izuvijanih kao da baca ĉini. Iako je šuma u ovo doba godine većinom zarasla u mahovinu i paprat, ispod ovog drveta zemlja je uvek puna jarkoljubiĉastih peĉuraka. Izgleda upravo kao mesto na kome bi ţivele vile, kad bi zaista postojale. Peĉurke se zovu Laccaria amethystina. Traţila sam ih po internetu. Verujem da bi i moja mama to uĉinila, da ih je videla. Sedam meĊu peĉurke. Pomislio bi ĉovek da ću ih zdrobiti, ali one se nekako izmiĉu od mene. Gladim donju stranu šeširića nalik na rebrasti meh harmonike. Pod prstima mi je poput somota, ali i mišićava, baš kao vrh slonovske surle. Ovo je mesto na kome je Maura sahranila njeno mladunĉe, jedino slonĉe ikada roĊeno u utoĉištu. Bila sam suviše mala da bih se sećala, ali ĉitala sam o tome u majĉinim dnevnicima. Maura je stigla u utoĉište trudna, iako u zoološkom vrtu iz kojeg je došla to nisu znali. Porodila se skoro petnaest meseci po dolasku, i mladunĉe je bilo mrtvoroĊeno. Maura ga je donela do ovog hrasta i prekrila ga borovim iglicama i granjem. Sledećeg proleća ovde su nikle prekrasne ljubiĉaste peĉurke, na mestu gde je osoblje utoĉišta kasnije i zvaniĉno sahranilo mrtvo slonĉe. Vadim mobilni telefon iz dţepa. Jedino dobro od prodaje polovine utoĉišta jeste to što sada imamo veliki predajnik mobilne telefonije nedaleko odavde i zato nam je signal bolji nego u celom Nju Hempširu. Otvaram pretraţivaĉ i kucam: Sereniti Dţouns, vidovnjak. Prvo što nalazim jeste ĉlanak na Vikipediji. Sereniti Dţouns (r. 1. novembra 1966) američki je vidovnjak i medijum. Više puta gostovala je u programu „Dobro jutro, Ameriko” i imala je sopstvenu TV emisiju, „Sereniti!” u kojoj je radila seanse uţivo publici i pojedincima licem u lice, ali specijalizovala se za slučajeve nestalih osoba. Sluĉajevi nestalih osoba? Je li to neka šala? SaraĎivala je u mnogim policijskim istragama i slučajevima FBI-ja i navodno je imala uspeh od 88 odsto. MeĎutim, njeno pogrešno predviĎanje u slučaju kidnapovanog sina senatora Dţona Makoja dobilo je veliki publicitet u medijima, što je navelo porodicu na to da podnese tuţbu. Dţounsova nije viĎena u javnosti od 2007. godine. Da li je moguće da ĉuveni medijum - ĉak i ako je osramoćen - nestane s lica zemlje i pojavi se deset godina kasnije u Bunu, gradiću u Nju Hemiru? Svakako. Ako je iko ikada ţeleo da naĊe mesto gde će ostati neupadljiv, to je svakako moj rodni grad, u kome je najuzbudljiviji dogaĊaj ĉitave godine redovni bingo turnir 4. jula. Ĉitam spisak njenih javnih vizija.


Dţounsova je 1999. godine rekla Tei Katanopulis da je njen sin Adam, koji je nestao sedam godina ranije - ţiv. Adam je pronaĎen 2001 - radio je na trgovačkom brodu duţ obala Afrike. Dţounsova je precizno predvidela oslobaĎanje O. Dţ. Simpsona i veliki zemljotres 1989. godine. Godine 1998. Dţounsova je najavila da će sledeći predsednički izbori biti odloţeni. Iako sami izbori 2000. nisu kasnili, zvanični rezultati nisu objavljeni punih 36 dana. Dţounsova je 1998. rekla majci nestale studentkinje Keri Rašid da je njena kći izbodena noţem i da će dokazi analize DNK osloboditi čoveka koji bude osuĎen za taj zločin. I zaista, 2004. godine, Orlando Ikes osloboĎen je u okviru aktivnosti projekta „Nevinost”, a umesto njega, za zločin je optuţen njegov nekadašnji cimer. Dţouns je 2001. godine rekla policiji da će telo Čandre Livi biti naĎeno na padini u gustoj šumi. PronaĎeno je sledeće godine u parku Rok Krik, u drţavi Meriland, na strmoj padini. TakoĎe, predvidela je da je Tomas Kvianos IV, njujorški vatrogasac koji je posle napada 11. septembra smatran mrtvim, zapravo ţiv, i zaista je izvučen iz ruševina pet dana posle rušenja Svetskog trgovinskog centra. U svojoj televizijskoj emisiji 2001, Dţounsova je posredstvom kamere vodila policiju u Pensakoli, Florida, u kuću poštanskog sluţbenika Erlena O’Dula, i u njegovom podrumu našla je tajnu zaključanu sobu, a u njoj Dţtin Foker, za koju se dotad mislilo da je mrtva, pošto je oteta osam godina ranije, kao jedanaestogodišnja devojčica. U svojoj televizijskoj emisiji u novembru 2002, Dţounsova je rekla senatoru Dţonu Makoju i njegovoj ţeni da je njihov oteti sin još ţiv i da će ga naći na autobuskoj stanici u Okali, na Floridi. Tamo su naĎeni dečakovi posmrtni ostaci u poodmakloj fazi raspadanja. Od tada je sve pošlo nizbrdo za Sereniti Dţouns. U decembru 2003. godine Dţounsova je rekla udovici mornaričkog spijalca da će roditi zdravog dečaka. Ţena je četrnaest dana kasnije doţivela spontani pobačaj. U januaru 2004. Dţounsova je rekla Jolandi Rols iz Orema, u Juti, da je njenoj nestaloj petogodišnjoj kćerki Velvet ispran mozak i da je podiţe moonska porodica, što je izazvalo talas protesta u Solt Lejk Sitiju. Šest meseci kasnije, Jolandin momak priznao je da je ubio devojčicu i odveo je policiju do njenog plitkog groba u blizini lokalne deponije. U februaru 2002. Dţounsova je predvidela da će ostaci Dţimija Hofe biti otkriveni u betonskim zidovima skloništa od bombardovanja, sagraĎenog za porodicu Rokfeler u Vudstoku, u Vermontu. To se pokazalo kao netačno. U martu 2004. Dţounsova je izjavila da je Odri Sajler, nestala studeninja Univerziteta Viskonsin-Medison, bila ţrtva serijskog ubice i da će biti pronaĎen noţ koji će to dokazati. Kasnije je utvrĎeno da je Sajlerova inscenirala sopstveno kidnapovanje u pokušaju da privuče paţnju svog momka.


U maju 2007. predvidela je da će Madlen Maken, koja je nestala tokom letovanja s roditeljima u Portugaliji, biti naĎena u avgustu. Slučaj njenog nestanka još nije rešen. Od tada više nije davala izjave o svojim predviĊanjima. Koliko sam mogla da vidim, i ona je nestala. Nikakvo ĉudo što ne radi s decom. Dobro, napravila je kolosalnu grešku u sluĉaju Makoj, ali mora se reći da je bila delimiĉno u pravu: nestali deĉak jeste naĊen na tom mestu. Samo što nije bio ţiv. Stvarno je bilo nezgodno što je, posle niza uspešnih predviĊanja, njen prvi neuspeh bio u vezi sa ĉuvenim politiĉarem. Našla sam slike Sereniti na dodeli Gremija, sa Snup Dogom, i na novinarskoj veĉeri u Beloj kući sa Dţordţom Bušom. Tu je bila i njena slika u Ju-Es vikliju, u rubrici Modna policija, na kojoj nosi haljinu sa dve ogromne svilene rozete našivene preko grudi. Otvorila sam Jutjub, otkucala Serenitino i senatorovo ime. Dobila sam video sa Sereniti u TV studiju, sa onom ĉudnom kosom, u ruţiĉastom kostimu s pantalonama, tek nešto malo tamnijem od kose. Preko puta nje, na ljubiĉastom kauĉu, sedi senator Makoj, tip s vilicom koja bi mogla da se koristi za odreĊivanje pravih uglova i sa savršenom merom sedih vlasi na slepooĉnicama. Kraj njega sedi njegova supruga i grĉevito ga steţe za ruku. Nisam upućena u politiku, ali u školi smo prouĉavali senatora Mako ja kao primer politiĉke propasti. Bio je pripreman za predsedniĉku trku, druţio se s Kenedijevima u Hajanis Portu i drţao je govore na nacionalnim konvencijama demokrata. A onda je njegov sedmogodišnji sin otet sa igrališta u privatnoj školi koju je pohaĊao. U insertu koji gledam, Sereniti se naginje ka politiĉaru. „Senatore Moj”, kaţe, „imala sam viziju.” Rez na gospel hor u studiju. „Vizija”, pevaju oni, kao muziĉka pratnja. „Viziju vašeg deĉaka...” Sereniti zastaje. „Ţivog i zdravog.” Senatorova supruga pada muţu u naruĉje i jeca. Pitam se da li je namerno odabrala Makoja; da li je zaista imala viziju deteta, ili je samo htela da malo medijske paţnje preĊe i na nju. Rez, pa prizor autobuske stanice u Okali. Tu je Sereniti, ulazi s Makevima u zgradu, kreće se u transu, poput zombija, ka nizu ormarića pored muškog toaleta. Tu senatorova ţena poĉinje da doziva: „Henri?” a Sereniti govori policajcu da otvori ormarić broj 341. U njemu nalaze flekavi kofer, koji policajac vadi, a svi ostali uzmiĉu od zadaha koji se širi od leša u njemu. Za trenutak kamera drhti i skreće u stranu. Onda se kamerman smirio, taman na vreme da uhvati Sereniti kako povraća, Dţini Makoj kako pada u nesvest, i senatora Makoja, zlatnu nadu Demokratske stranke, kako viĉe na njega da prekine snimanje i udara ga pošto nije poslušao. Sereniti Dţouns nije samo pala u nemilost - slomila se i raspala. Makevi su je tuţili i na kraju su sklopili nagodbu. Senator je kasnije dva puta hapšen zbog voţnje pod uticajem alkohola,


povukao se iz Senata i otišao nekuda da se leĉi od „premora”. Supruga mu je umrla godinu dana kasnije, od prevelike doze pilula za spavanje. A Sereniti je brzo i tiho postala nevidljiva. Ţena koja je tako veliĉanstveno zabrljala s Makojevima ista je ona koja je našla desetine nestale dece. To je ista ona Sereniti Dţouns koja sada ţivi u najsumnjivijem delu grada i radi za siću. Ipak, da li je izgubila sposobnost da nalazi nestale ljude... ili je sve od poĉetka bilo prevara? Da li je nekada bila pravi vidovnjak - ili je samo imala sreće? Koliko ja znam, paranormalni dar je nalik na voţnju bicikla. Koliko ja znam, uvek se vraća, samo ako pokušate ponovo. I zato, uprkos ĉinjenici da sam priliĉno sigurna da Sereniti Dţouns ne ţeli više nikad da me vidi pred svojim vratima, znam da je pronalaţenje moje mame upravo onakav par pomoćnih toĉkića kakav joj je sada potreban.


ALIS Svi smo ĉuli da se kaţe: Ima pamćenje kao slon. I pokazalo se da to nije otrcani kliše, nego nauĉna ĉinjenica. Jednom sam u Tajlandu videla azijsku slonicu koja je bila dresirana da izvodi trik. Kad bi deca došla da je vide u rezervatu gde su je drţali, rekli bi im da sednu u vrstu. Onda bi im rekli da izuju cipele, i sve cipele potrpali bi na gomilu. Mahut1, dreser koji je radio s njom, rekao bi slonici da vrati deci cipele. Slonica je to i radila, paţljivo je prebirala surlom po hrpi obuće i spuštala svaku cipelu u krilo detetu kojem je pripadala. U Bocvani sam videla slonicu kako tri puta napada helikopter: u njemu je bio veterinar koji je ţeleo da je uspava strelicom radi nekog prouĉavanja. U utoĉištu smo morali da zahtevamo zabranu preleta, jer su helikopteri hitne pomoći koji su leteli iznad nas navodili slonove da se zbijaju u strahu. Većina tih slonova videla je helikopter samo jednom u ţivotu, i to je bio helikopter iz kojeg su ĉuvari parka gaĊali njihovu porodicu otrovnim strelicama pre pedeset godina, tokom proreĊivanja krda. Postoji priĉa o slonovima koji su prisustvovali smrti nekog ĉlana krda od ruke lovca na slonovaĉu, i onda uveĉe upadali u selo i traţili osobu koja je drţala pušku. U kenijskom ekosistemu Amboseli postoje dva plemena koja su tokom istorije dolazila u kontakt sa slonovima: Masai, koji nose crvenu odeću i love ih kopljima, i Kamba, koji su zemljoradnici i nikad nisu lovili slonove. Jedna studija ukazuje na to da slonovi pokazuju veći strah kada osete miris odeće koju su nosili Masai nego Kambe. Onda se zbijaju i ţurno se udaljavaju od mirisa, i potrebno im je duţe vreme da se smire pošto su osetili miris Masaija. Vaţno je da u toj studiji slonovi nisu ni videli tkaninu. Oslanjali su se iskljuĉivo na olfaktorne nadraţaje, što se moţe povezati s naĉinom ishrane dvaju plemena i s njihovim feromonima (Masai jedu više hrane ţivotinjskog porekla nego Kambe; seljani plemena Kamba imaju karakteristiĉan miris na stoku). Zanimljivo je da slonovi mogu precizno i pouzdano utvrditi ko im je prijatelj, a ko neprijatelj. Uporedite to s nama ljudima, koji i dalje idemo mraĉnim uliĉicama po noći, nasedamo na piramidalne šeme i kupujemo maĉku u dţaku od prodavaca polovnih automobila. Mislim da, posle ovih nekoliko primera, pitanje nije da li slonovi umeju da pamte. Moţda bi trebalo da se upitamo: šta oni ne zaboravljaju?


SERENITI Imala sam osam godina kada sam shvatila da je svet pun ljudi koje ne vidi niko osim mene. Onaj deĉko koji je puzao ispod penjalice u školskom dvorištu i zavirivao mi pod suknju dok sam se ljuljala na najvišoj preĉki. Pa stara crnkinja koja je mirisala na ljiljane; sedela je na ivici mog kreveta i pevala mi dok ne zaspim. Ponekad, kad bih s mamom išla ulicom, osećala sam se kao losos kad pliva uzvodno: toliko je teško bilo ne sudariti se sa stotinama ljudi koji su išli pravo na mene. Mamina prababa bila je punokrvna irokeska šamanka, a oĉeva majka vraĉala je iz ĉajnih listića svojim koleginicama na pauzama za cigaretu u fabrici keksa u kojoj je radila. Njihov dar nije se preneo na moje roditelje, ali moja mama imala je mnoštvo priĉa o meni kao detencetu koje ima dar. Rekla bih joj da je tetka Dţini na telefonskoj vezi. Pet sekundi kasnije telefon je zazvonio. Ili bih zahtevala da obujem gumene ĉizme za zabavište, iako je bio divan sunĉan dan, i gle ĉuda, nebo bi se otvorilo i nastupio bi neoĉekivani pljusak. Moji zamišljeni prijatelji nisu uvek bili deca, nego i vojnici iz graĊanskog rata i viktorijanske udavaĉe i, jednom, odbegli rob po imenu Spajder, sa oţiljcima od konopca oko vrata. Druga deca u školi smatrala su da sam ĉudna i klonila su me se, do te mere da su moji roditelji odluĉili da se preselimo iz Njujorka u Nju Hempšir. Prvog dana u drugom razredu posadili su me pred sebe i rekli: „Sereniti, ako ne ţeliš da upadneš u nevolje, moraš nauĉiti da kriješ svoj dar.” Poslušala sam. Kad bih ušla u uĉionicu i sela pored neke devojĉice, nisam joj se obraćala dok ne vidim da i druga deca priĉaju s njom, pa sam tako znala da nisam jedina koja moţe da je vidi. Kada je moja uĉiteljica, gospoĊa Dekamp, podigla nalivpero i kad sam znala da će iz njega pokuljati mastilo pravo na njenu belu bluzu, ugrizla sam se za jezik i gledala kako se to dešava, umesto da je upozorim. Kada je skoĉimiš pobegao iz kaveza i kad sam imala viziju kako trĉi preko direktorkinog stola, potisnula sam tu misao sve dok je nisam ĉula kako vrišti u kancelariji. Stekla sam prijatelje, baš kao što su roditelji rekli da će biti. Devojĉica po imenu Morin pozvala me je svojoj kući da se igramo njenim poli pet lutkicama i poveravala mi je tajne, na primer, da njen stariji brat krije Plejboj ispod dušeka i da njena mama krije kutiju za cipele punu novca iza klimave ploĉe u garderoberu. Dakle, moţete zamisliti kako sam se osećala onog dana kad smo Morin i ja bile na igralištu i kad me je izazvala da vidimo koja od nas moţe dalje da skoĉi s ljuljaške, i kad sam je istog ĉasa vela kako nepomiĉno leţi na zemlji, sa svetlima hitne pomoći u pozadini. Ţelela sam da joj kaţem da ne treba da skaĉemo, ali sam htela i da zadrţim najbolju drugaricu koja ne zna ništa o mom daru. Zato sam ćutala, a kad je Morin izbrojala do tri i poletela kroz vazduh, ja sam ostala da sedim u ljuljašci i zaţmurila da ne bih morala da je gledam kako pada i doĉekuje se na jednu nogu, i kako joj kost puca.


Roditelji su mi rekli da ću, ako ne budem krila moj drugi vid, upadati u nevolje. MeĊutim, bolje da ja upadnem u nevolju, nego da neko nastrada zbog mene. Posle toga obećala sam sebi da ću uvek progovoriti ako mi dar pomogne da vidim nešto što će se desiti, ma koliko me to koštalo. U ovom sluĉaju, Morin je rekla da sam ludak i poĉela je da se druţi s popularnim devojĉicama. Kako sam rasla, sve sam bolje shvatala da nisu stvarni svi koji mi se obraćaju. Priĉala bih s nekim i krajiĉkom oka primetila bih duha kako prilazi. Navikla sam da ne obraćam paţnju na njih, isto onako kao što prećujete lica stotina ljudi pored kojih prolazite svakog dana, a zapravo ih uopšte ne gledate. Rekla sam mami da proveri koĉnice pre nego što se na kontrolnoj tabli upalila lampica koja opominje da nešto ne valja; ĉestitala sam komšinici na trudnoći nedelju dana pre nego što joj je doktor rekao da je trudna. Prijavljivala sam sve podatke koje bih saznala, bez sreĊivanja, i bez razmišljanja o tome da li treba ili ne treba da se oglasim. Moj dar, ipak, nije bio sveobuhvatan. Kad mi je bilo dvanaest godina, prodavnica autelova mog oca izgorela je do temelja. Dva meseca kasnije on je izvršio samoubistvo, ostavljajući mami nejasnu oproštajnu poruku, svoju sliku u noćnoj košulji i brdo kockarskih dugova. Nisam predskazala ništa od svega toga, i ne mogu vam reći koliko puta su me pitali zašto nisam. Reći ću vam ovako: niko ne ţeli da zna odgovor više od mene. S druge strane, ne mogu ni da pogodim brojeve za loto, niti da kaţem koje deonice da kupite. Nisam znala to za oca, a mnogo godina kasnije nisam predvidela ni majĉin moţdani udar. Ja sam vidovnjak, a ne Ĉarobnjak iz prokletog Oza. Ponavljala sam dogaĊaje u glavi, pitajući se da li sam propustila neki znak, i da li neko s druge strane nije uspeo da dopre do mene, i da li sam bila suviše rasejana zbog domaćeg zadatka iz francuskog da bih išta primetila. MeĊutim, tokom godina shvatila sam da moţda postoji nešto što ne treba da znam, a osim toga - zaista ne ţelim da vidim ĉitav izgled budućnosti. Mislim, kad bih mogla, ĉemu onda ţiveti? Mama i ja preselile smo se u Konektikat, gde je dobila posao kao sobarica u hotelu, a ja sam se oblaĉila u crno i petljala oko vikanske magije, i preţivela srednju školu. Tek na studijama poĉela sam zaista da cenim moj dar. Sama sam nauĉila da gledam u karte za tarot i drţala sam seanse devojkama iz mog sestrinstva. Pretplatila sam se na ĉasopis Fejt. Umesto udţbenika, ĉitala sam o Nostradamusu i Edgaru Kejsu. Nosila sam ešarpe iz Gvatemale i providne suknje i palila sam sandalovinu u sobi u domu. Upoznala sam još jednu studentkinju koju je zanimalo okultno, zvala se Šanej. Za razliku od mene, ona nije mogla da komunicira s pokojnicima, ali bila je empatiĉna i dobijala je grĉeve u stomaku kad god bi njena cimerka dobila menstruaciju. Zajedno smo probale kristalomantiju. Sele bismo s upaljenom svećom pred ogledalo i zurile u njega dovoljno dugo da vidimo svoje prošle ţivote. Šanej je poticala od duge loze vidovnjaka i rekla mi je da bi trebalo da zamolim svoje duhove vodiĉe da mi se predstave, da njene tetke i baka, medijumi, imaju duhove vodiĉe s druge strane. I tako sam se konaĉno upoznala s Lusindom, postarijom crnkinjom koja mi je nekada pevala uspavanke, i s Dezmondom, drskim gej mladićem. Oni su oduvek bili uz mene, kao ljubimci koji mi spavaju kraj nogu i probude se,


spremni da pomognu, kada ih pozovem po imenu. Od tada sam neprekidno razgovarala sa mojim duhovimodiĉima, kako bi mi pomogli da se snaĊem u sledećem svetu, bilo tako što će me voditi ili što će druge dovoditi k meni. Dezmond i Lusinda bili su najbolje moguće dadilje, pustili su me - kao pravog mališana - da istraţujem ravan paranormalnog, ali tako da se ne povredim. Starali su se da ne susrećem demone - duhove koji nikada nisu bili ljudska bića. Spreĉavali su me da postavljam pitanja ĉije odgovore još nije trebalo da znam. Uĉili su me da kontrolišem moj dar, umesto da on kontroliše mene, tako što ću postavljati granice. Zamislite kako bi vam bilo kada bi vas telefon budio svakih pet minuta, ĉitave noći. To se dešava s duhovima ako ne postavite parametre. Oni su mi objasnili da je jedno kad poţelim da podelim moje vizije kada mi same doĊu, a da je sasvim drugo raditi seansu s nekim. Išla sam i drugim vidovnjacima da mi to rade i, pravo da vam kaţem, osećanje je isto kao da vam neko pretura po fioci s vešom kad niste kod kuće, ili kad se naĊete u liftu i ne moţete da se sklonite ako neko upadne u vaš liĉni prostor. Radila sam seanse po pet dolara tokom letnjeg raspusta, na Old Oard Biĉu u Mejnu. Onda, pošto sam diplomirala, našla sam klijente putem usmenih preporuka, a pritom sam se izdrţavala radeći razne sitne poslove. Imala sam dvadeset osam godina i radila sam kao konobarica u kafeu kada je kandidat za guvernera Mejna došao na slikanje s porodicom. Dok su blicevi sevali po njemu i njegovoj supruzi, s tanjirima punim naše izvrsne pite s borovnicama, njihova kćerka popela se na visoku stolicu za pultom. „Dosadno je, a?” upitala sam, a ona je klimnula glavom. Nije joj moglo biti više od sedam godina. „Da li bi volela toplu ĉokoladu?” Dok je uzimala šolju, ruke su nam se dotakle i osetila sam udar crnog, jaĉi nego ikada; samo tako mogu da ga opišem. E sad, ta devojĉica nije mi dala dozvolu da kanališem njenu energiju, i moji duhovodiĉi jasno su mi to stavili do znanja i rekli da nemam prava da se uplićem. MeĊutim, na drugoj strani kafea, njena mama smešila se i mahala kamerama, a nije znala šta sam uĉinila. Kad se kandidatova supruga povukla u toalet, pošla sam za njom. Pruţila je ruku da se rukuje, misleći da sam još jedan glasaĉ kojeg treba šarmirati. „Ovo će vam zvuĉati suludo”, rekla sam, „ali morate da testirate kćerku na leukemiju.” Ţena se ukoĉila u mestu. „Da li vam je Eni priĉala o bolovima rasta? Izvinite što vas je gnjavila. Hvala na brizi, ali njen pedijatar kaţe da nema nikakvog razloga za uzbunu.” I otišla je. Lepo sam ti rekao, frknuo je Dezmond neĉujno kada je, ubrzo potom, kandidat otišao praćen svitom i porodicom. Neko vreme gledala sam pupraznu šolju koju je devojĉica ostavila, a onda sam je stavila na tacnu za prljavo posuĊe. To je ono najteţe, dušo, rekla je Lusinda. Znati to što znaš, a ne moći ništa da preduzmeš. Nedelju dana kasnije kandidatova ţena vratila se u kafe - sama, u farmerkama, a ne u skupom crvenom kostimu. Uputila se pravo prema meni, a brisala sam sto u jednom separeu. „Našli su rak”, šapnula je. „Još nije ni dospeo u krv. Naterala sam ih da uzmu koštanu srţ za analizu. Ali, pošto je tako rano otkriven”, poĉela je da plaĉe, „kaţu da ima dobre šanse da preţivi.” Zgrabila me je za ruku. „Kako ste znali?”


To je trebalo da bude kraj priĉe - dobro delo mladog medijuma, prilika da kaţem uvek sarkastiĉnom Dezmondu eto vidiš! - ali kandidatova ţena sluĉajno je bila i sestra producenta emisije Klio!. Amerika je volela Klio, voditeljku koja je odrasla u novogradnjama na Vašington Hajtsu i postala jedna od najpoznatijih ţena na planeti. Kad bi Klio ĉitala knjigu, ĉitala ju je i svaka ţena u Americi. Kad je rekla da će prijateljima za Boţić poklanjati ĉupave bademantile od bambusovih vlakana, veajt proizvoĊaĉa srušio se od silne posete. Kad bi pozvala kandidata na intervju, ovaj je dobijao na izborima. A kada je pozvala mene u emisiju da joj odrţim seansu, moj ţivot izmenio se preko noći. Rekla sam Klio detalje koje bi svaki idiot mogao da pogodi: da će postati još uspešnija, da će je Forbs navesti kao najbogatiju ţenu na svetu te godine, da će njena nova producentska kompanija iznedriti dobitnika Oskara. A onda mi se nešto uvuklo u glavu, i pošto mi je dala dozvolu, izbrbljala sam - iako je stvarno trebalo dvaput da razmislim. „Traţi vas kćerka.” Njena najbolja drugarica, koja je tog dana takoĊe uĉestvovala u emisiji, iznenaĊeno me je pogledala. „Klio nema kćerku”, rekla je. To je bilo taĉno; bila je neudata i nikad nije bila u vezi ni sa kim u Hivudu. MeĊutim, oĉi su joj se sad napunile suzama. „Zapravo, imam”, priznala je. To je bila jedna od najvećih vesti te godine: Klio je priznala da je bila silovana na sastanku kad joj je bilo šesnaest godina, i da su je poslali u manastir u Portoriku, gde je rodila bebu i odmah je dala na usvajanje. Pokrenuta je javna potraga za devojĉicom, kojoj je tada bila trideset jedna godina, i srele su se pred kamerama uz obilje suza. Posle toga popularnost emisije skoĉila je nebu pod oblake; dobila je i nagradu Emi. Kao nagradu, njena produkcijska kuća pretvorila me je u ĉuvenog medijuma, umesto konobarice u kafeu, i dobila sam sopstvenu TV emisiju. Imala sam posebnu ţicu za decu. Policijske sluţbe pozivale su me da poĊem u šumu u kojoj je naĊen deĉji leš, da vidim mogu li osetiti nešto o ubici. Ulazila sam u kuće iz kojih su deca oteta i pokušavala da osetim trag kojim će policijske snage moći da krenu. Koraĉala sam po mestima zloĉina poprskanim krvlju, noseći najlonske navlake za obuću, i pokušavala da vidim šta se desilo. Pitala sam Dezmonda i Lusindu da li je nestalo dete stiglo na drugu stranu. Za razliku od laţnih vidovnjaka koji pozivaju liniju za informacije ne bi li stekli zrnce slave, ja sam uvek ĉekala da policija pozove mene. Ponekad bi sluĉajevi o kojima sam govorila u emisiji bili skorašnji; ponekad su bili stari. Imala sam odliĉan procenat uspeha, ali ja sam, i kad mi je bilo sedam godina, znala da nisam laţnjak. MeĊutim, poĉela sam da spavam s pištoljem pod jastukom i uloţila sam dosta novca u komplikovani alarmni sistem u kući. Unajmila sam telohranitelja po imenu Feliks, bio je nešto izmeĊu zamrzivaĉa i pitbula. Koristila sam dar da pomognem onima koji su izgubili mile i drage, a tako sam i sama postala meta; poĉinioci koji su znali da mogu da uperim prstom u njih lako bi mogli da me naĊu. Naravno, bilo je i kritike. Skeptici su me nazivali laţovom koji vara ljude zbog novca. Naravno, ima vidovnjaka koji laţu ljude zbog novca. Ja ih zovem vešticama iz moĉvare: laţni vidovnjaci duţ ivice puta. Baš kao što ima dobrih advokata i onih koji jure za hitnom pomoći,


dobrih lekara i šarlatana, tako ima i dobrih vidovnjaka i hohštaplera. Druga, ĉudnija prituţba ĉula se od onih koji su mi prebacivali što koristim bogomdani talat i uzimam novac za to. Njima se izvinjavam što se nisam uspela odreći nekoliko omiljenih navika - izmeĊu ostalog, obedovanja i stanovanja pod krovom. Niko nikad ne gunĊa Sereni Vilijams ili Adel što se bogate od svog talenta, zar ne? Uglavnom sam ignorisala ono što su ljudi po štampi pisali o meni. Rasprava s hejterima isto je i kao pravljenje drugog rasporeda slika na Titaniku. Ĉemu to? Dakle, da - imala sam protivnike, ali imala sam i oboţavaoce. Zahvaljujući njima, nauĉila sam da cenim fine stvari u ţivotu: satensku posteljinu, bungalov u Malibuu, moet i šandon, broj mobilnog telefona Dţenifer Anton na brzom biranju. Iznenada više nisam samo odrţavala seanse; sad sam prouĉavala rejting. Prestala sam da slušam Dezmonda, koji mi je govorio da postajem medijska kurva. Po mom mišljenju, i dalje sam pomagala ljudima. Zar ne zasluţujem nešto zauzvrat? Kad je u jesen otet sin senatora Makoja, znala sam da mi je to ţivotna šansa da postanem zbilja najveći vidovnjak svih vremena. Kakvu bolju potvrdu svog dara mogu dobiti nego od politiĉara koji će verovatno postati predsednik? Zamišljala sam ga kako osniva ministarstvo paranormalnih poslova i mene postavlja za ministra; i ljupku malu kuću koju ću kupiti u Dţordţtaunu. Samo treba da ga ubedim - ĉoveka koji svakog trenutka ţivi pred oĉima javnosti da moţe dobiti nešto od mene, a ne samo pomeh biraĉa. On je već iskoristio sve veze koje je imao da bi pokrenuo potragu za sinom po celoj zemlji, ali ništa nije naĊeno. Znala sam da su šanse da senator doĊe u moju emisiju i pusti me da mu radim seansu uţivo u najmanju ruku male. Zato sam iskoristila oruţje iz mog arsenala: stupila sam u kontakt sa suprugom guvernera Mejna, ĉija je kćerka trenutno bila u remisiji. Šta god da je rekla ţeni senatora Makoja, oĉito je uspelo, jer su njegovi ljudi pozvali moje ljude; a ostalo je, kako se kaţe, istorija. *** Kad sam bila mala i nisam bila sigurna da ću moći da razlikujem duha i ţivo biće, prosto sam pretpostavljala da svi imaju nešto da mi kaţu. Kad sam postala slavna, dobro sam znala da razlikujem ta dva sveta, ali sam bila suviše rastrojena da bih ih slušala. Nije trebalo da se uobrazim. Nije trebalo da pretpostavljam da će moji duhovi vodiĉi doći kad god ih pozovem. Tog dana u emisiji, kad sam rekla Makojevima da imam viziju njihovog deĉaka ţivog i zdravog, lagala sam. Nisam imala viziju njihovog sina. Jedino što sam videla bio je još jedan Emi. Navikla sam da mi Lusinda i Dezmond ĉuvaju leĊa, i kada su Makojevi seli preko puta mene i kamere se ukljuĉile, ĉekala sam da mi kaţu nešto o kidnapovanju. Lusinda je ta koja mi je ugurala Okalu u glavu. Dezmond joj je rekao da je bolje da ćuti, i posle toga više ništa nisu rekli. Zato sam irovizovala i rekla Makojevima ono što su oni - i Amerika - ţeleli da ĉuju.


I svi znamo kako se to završilo. Kasnije sam se povukla u osamu. Nisam ukljuĉivala ni televizor ni radio, gde su moji kritiĉari uţivali iz sve snage. Nisam htela da priĉam s producentima, ni sa Klio. Bila sam poniţena i, još gore, povredila sam ljude koji su već bili oĉajni. Dala sam im traĉak nade, a onda im je otela. Okrivila sam Dezmonda. Kada se konaĉno ponovo pojavio preda mnom, rekla sam mu da povede Lusindu i da se gube, jer više nikad ne ţelim da govorim s njima. Pazite šta ćete poţeleti. Na kraju je neki drugi skandal zauzeo mesto ovog koji sam ja stvorila, pa sam se vratila u moju TV emisiju. MeĊutim, moji duhovodiĉi uradili su upravo ono što sam traţila od njih, i utvrdila sam da sam prepuštena sama sebi. PredviĊala sam, ali je to skoro uvek bilo pogrešno. Izgubila sam samopouzdanje, a na kraju sam izgubila i sve ostalo. Nisam umela da budem ništa drugo osim vidovnjak - i konobarica. I tako sam se našla u poloţaju onih kojima sam se nekada podsmevala. Postala sam veštica iz moĉvare, postavljala sam tezgu na seoskim vašarima i kaĉila letke na lokalne oglasne table, u nadi da ću privući ponekog oĉajnog klijenta. Prošlo je više od deset godina otkako sam imala pravu, uzbudljivu vovnjaĉku viziju, ali i dalje sam bila u stanju da napabirĉim ponešto, zahvaljujući ljudima poput gospoĊe Langam, koja dolazi jednom nedeljno u ţelji da stupi u kontakt sa svojim pokojnim muţem Bertom. Glavni razlog zbog koga se stalno vraća jeste to što, kako se ispostavilo, imam talenat da laţiram seanse isto kao što sam nekada imala talenat da ih zaista odrţavam. To se zove seansa nasuvo i najviše se odnosi na paţljivo posmatranje drţanja i pokreta i staro dobro nagaĊanje. Osnovna pretpostavka je ovo: ljudi koji ţele seansu kod vidovnjaka visoko su motivisani i ţele da bude uspešna, naroĉito ako pokušavaju da stupe u kontakt s nekim ko je umro. Oni ţude za informacijama, isto koliko ja ţelim da budem u stanju da im ih pruţim. Zato dobra seansa nasuvo više govori o klijentu nego o veštici iz moĉvare koja je izvodi. Mogu da vam nabacam ĉitavu gomilu nepovezanih pojmova: tetka, proleće, u vezi s vodom, reč na S, Sara ili moţda Sali, i nešto u vezi s obrazovanjem. Knjiga? Pisanje? Sva je prilika da će moj klijent nvesno reagovati bar na jednu stavku s tog spiska, oĉajniĉki pokušavajući da joj nade smisao. Dakle, u toj situaciji, jedina natprirodna sila na delu jeste sposobnost proseĉne osobe da naĊe nekakav smisao u nasumiĉnim detaljima. Mi smo rasa koja vidi Bogorodicu na preseĉenom panju, nalazi Boga u luku duge, ĉuje Pol je mrtav kada se pesma Bitlsa pusti unazad. Isti onaj prefinjeni ljudski um koji nalazi smisao u besmislicama, biće spreman i da poveruje u laţnog medij uma. Kako igram tu igru? Dobra veštica iz moĉvare obavezno je dobar detektiv. Obraćam paţnju na to kako ono što govorim utiĉe na klijenta - širenje zenica, nagli udisaj. Biram reĉi tako da sadrţe nagoveštaje. Na primer, gospoĊi Langam mogu da kaţem: „Danas ću vam pokloniti sećanje na koje mislite “, i onda poĉnem da priĉam o nekom letovanju, i gle ĉuda, ispostavi se da je i ona mislila baš na to. Reĉ pokloniti već vreba duboko u njenom umu, i shvatila ona to ili ne,


ja sam je pripremila da misli na trenutak kada je dobila neki poklon, što znaĉi da se seća nekog roĊendana ili eventualno Boţića. I eto, izgledalo je kao da sam joj proĉitala misli. TakoĊe, pazim na trzaje razoĉaranja kada kaţem nešto što njoj ne znaĉi ništa, jer tada treba da se povuĉem i uputim u nekom drugom pravcu. Pazim kako je obuĉena i kako govori, i donosim pretpostavke o njenom peklu i vaspitanju. Postavljam pitanja, i u polovini sluĉajeva klijent mi sam daje odgovor koji mi je potreban: Javlja mi se slovo B... Da li je ime vašeg dede počinjalo tim slovom? Ne... da nije moţda P? Moj deda zvao se Pol. I eto. Ako ne izvuĉem dovoljno informacija od klijenta, imam dve mogućnosti. Ili krenem pozitivno - stvorim poruku od nekog pokojnika koju bi svako pri zdravoj pameti voleo da ĉuje, na primer: Vaš deda ţeli da znate da je sada miran, i ţeli da i vi budete mirni. Ili zavedem klijenta komentarom koji se odnosi na 99 odsto ljudskih bića, ali će ga on svakako shvatiti potpuno liĉno: Vaš deda zna koliko vi volite da paţljivo razmatrate odluke, ali smatra da povremeno preuranite sa zaključkom. Onda sednem i pustim klijenta da mi daje nove podatke koje ću iskoristiti. Zapanjili biste se koliko ljudi osećaju potrebu da popunjavaju pauze u razgovoru. Da li sam zato prevarant? Verovatno bi se moglo i tako reći. Ja više volim da kaţem da sam darvinista: prilagoĊavam se da bih preţivela. Ali ovo danas bilo je stvarno katastrofa. Izgubila sam dobrog klijenta, bakinu ĉiniju za kristalomantiju i staloţenost - sve to u roku od jednog sata - zahvaljujući onoj ţgoljavoj maloj i njenom zarĊalom biciklu. Dţena Metkalf nije, kao što je rekla, starija nego što izgleda - pobogu, verovatno još veruje u Vilu Zubić - ali je moćna poput ogromne crne rupe i usisala me je pravo nazad u košmare skandala Makoj. Ne radim seanse o nestalim osobama, rekla sam joj, i ozbiljno sam to mislila. Jedno je izmisliti poruku od pokojnog muţa, a sasvim je drugo davati laţnu nadu nekome ko ţeli da naĊe završetak priĉe. Znate li kada doĊete do tog saznanja? Kada ţivite na spratu iznad bara u ovoj selendri i provodite svaki ĉetvrtak u redu za socijalnu pomoć. Volim što sam laţnjak. Bezbednije je izmišljati ono što klijenti ţele da ĉuju. Tako neće patiti, a neću ni ja kada posegnem u drugi svet i ne naĊem odgovor nego samo uţasnu frustraciju. Na neki naĉin, mislim da bi mi bilo lakše da nikad nisam ni imala dar. Tako ne bih znala šta mi nedostaje. A onda se pojavi devojĉica koja se i ne seća šta je izgubila. Ne znam šta je to kod Dţene Metkalf što me je toliko duboko potreslo. Moţda oĉi, bledozelene pod ĉupavom riĊom kosom - natprirodno i upadljivo. Moţda zato što su joj nokti izgrizeni do krvi. Ili moţda zato što je izgledala kao da se smanjuje, poput Alise u zemlji ĉuda, kad sam joj rekla da ne mogu da joj pomognem. To je jedino objašnjenje koje imam zašto sam joj odgovorila kada je pitala da li joj je mama mrtva.


U tom trenutku silno sam ţelela da mi se vidovitost vrati; pokušala sam onako kako nisam pokušavala već godinama, jer me svaki put doĉeka razoĉaranje, kao da sam naletela na kameni zid. Sklopila sam oĉi i pokušala da izgradim most izmeĊu sebe i mojih dovodiĉa, da ĉujem nešto, bilo šta - šapat, kikot, uzdah. Umesto toga, ĉula sam samo potpunu tišinu. I tako, zbog Dţene Metkalf, uradila sam taĉno ono što sam se zarekla da nikad više neću raditi: otvorila sam vrata mogućnosti, iako sam dobro znala da će ona zakoraĉiti pravo na zrak svetlosti koji će se pojaviti. Rekla sam joj da joj majka nije mrtva. A trebalo je da kaţem istinu: da nemam pojma. Kad je Dţena Metkalf otišla, uzela sam zanaks. Ako postoji ijedan razlog da se popije lek protiv anksioznosti, to je ovo - devojĉica koja me nije samo naterala da se setim prošlosti nego mi ju je raširila nad glavom poput ĉaava. U tri po podne bila sam prijatno ošamućena na kauĉu. Treba da vam kaţem i da nisam sanjala već godinama. Sanjanje je nešto najbliţe što obiĉno ljudsko biće moţe da se primakne paranormalnoj ravni; to je vreme kada um spušta ogradu i zidovi postaju dovoljno tanki da se kroz njih moţe nazreti ponešto s druge strane. Zato, posle spavanja, mnogi ljudi govore o poseti nekog pokojnika. Ali ne ja, ne otkako su Linda i Dezmond otišli. MeĊutim, danas, kad sam zaspala, um mi se pretvorio u kaleidoskop boja. Vidim zastavu kako leprša u mom vidnom polju, a onda shvatam da to nije zastava - to je plava marama, obmotana oko vrata ţene kojoj ne vidim lice. Ona leţi na leĊima ispod javora, nepokretna, i upravo je gazi slon. Na drugi pogled shvatam da moţda nije izgaţena; slon se veoma trudi da je ne nagazi, diţe jednu zadnju nogu i prebacuje je preko ţeninog tela, ne dodirnuvši je. Slon diţe surlu i povlaĉi njenu maramu, ali ţena se ne miĉe. Slon je surlom mazi po obrazu, grlu, ĉelu, a onda skida maramu i podiţe je, pa je vetar ponese poput glasine. Slon poseţe naniţe ka neĉemu koţnom što ne vidim sasvim jasno, neĉemu što leţi ispod ţeninog kuka - knjiga? Futrola za legitimaciju? Ĉudi me veština kojom ţivotinja to otvara. Potom ponovo spušta surlu na ţenine grudi, maltene poput stetoskopa, a potom tiho nestaje u šumi. Naglo se budim, dezorijentisana i iznenaĊena što sam mislila na slonove, ĉudeći se oluji koja mi još tutnji u glavi. MeĊutim, to nije grmljavina, to neko lupa na moja vrata. Već znam, pre nego što ustanem, koga ću videti kad ih otvorim. „Pre nego što se izbezumite, nisam došla da vas ubeĊujem da naĊete moju mamu”, izjavljuje Dţena Metkalf, proguravši se pored mene u stan. „Samo sam ostavila nešto ovde. Nešto veoma vaţno...” Zatvaram ulazna vrata i prevrćem oĉima kad vidim onaj glupi bicikl ponovo ostavljen u predvorju. Dţena se osvrće po prostoru gde je sedela pre dva sata, zaviruje ispod stoĉića i njuška oko stolica.


„Da sam našla nešto, pozvala bih te...” „Sumnjam”, kaţe ona. Poĉinje da otvara fioke u kojima drţim poštanske marke, tajnu zalihu oreo keksa i jelovnike za naruĉivanje hrane. ,,E pa stvarno”, kaţem. Dţena ne obraća paţnju na mene i zavlaĉi ruku izmeĊu jastuka na kauĉu. „Znala sam da je tu”, kaţe s oĉitim olakšanjem i izvlaĉi, kao maĊioniĉar, plavu maramu iz mog sna i obmotava je oko vrata. Kad je vidim, trodimenzionalnu i dovoljno blizu da mogu da je dodirnem, osećam se nešto manje suludo - dakle, samo sam ukljuĉila u podsvest maramu koju je ova mala imala na sebi. Ali u snu je bilo i drugih podataka koji nemaju nikakvog smisla: mreţa bora na slonovoj koţi, balet koji je izveo surlom. I još nešto, što nisam shvatila sve do ovog ĉasa: slon je preravao da li ona ţena diše. Otišao je - ne zato što je ţena prestala da diše, nego zato što jeste disala. Ne znam kako to znam - prosto znam. Ĉitavog ţivota tako sam definisala paranormalno: ne mogu da razumem, ne mogu da objasnim, ne mogu da poreknem. Ne moţete biti istinski vidoviti, a ne verovati u moć znakova. Ponekad zbog gustog saobraćaja propustite avionski let, a avion padne u okean. Ponekad jedna jedina ruţa procveta u bašti punoj korova. A ponekad vam se u snu pojavi devojĉica koju ste oterali. „Izvinite na smetnji”, kaţe Dţena. „Valjda.” Već je skoro izašla, kad ĉujem moj glas kako je zove. „Dţena! Ovo je verovatno suludo. Ali... da li je tvoja mama moţda radila u cirkusu? Ili zoološkom vrtu? Ja... ne znam zašto, ali ima li neke veze sa slonovima?” Nisam imala nijednu istinski vidovitu misao već sedam godina. Sedam godina. Govorim sebi da je ovo sluĉajnost, sreća, ili posledica onog burita koji sam pojela za ruĉak. Kad se devojĉica okrene, na licu joj se u jednakoj meri mešaju šok i divljenje. U tom trenutku znam da je bilo suĊeno da me naĊe. I da ću ja naći njenu mamu.


ALIS Uopšte se ne postavlja pitanje da li slonovi razumeju smrt. Oni se moţda ne pripremaju i ne planiraju kao mi; moţda ne zamišljaju komplikovani zagrobni ţivot kao mi u našim religijama. Za njih je tuga jednostavnija i ĉistija. Sve se svodi na gubitak. Slonovi ne pokazuju naroĉito zanimanje za kosti drugih mrtvih ţivotinja, samo za slonovske. Ĉak i kada naiĊu na telo nekog slona koji je odavno mrtav, pa su ostatke razvukle hijene i kosti su rasute, oni se okupe i nastupi napetost. Svi zajedno primiĉu se lešu i dodiruju kosti s neĉim što bi se stvarno moglo opisati kao poštovanje. Glade mrtvog slona, dodiruju ga surlama i zadnjim nogama. Njuše ga. Moţda će podići kljovu ili neku kost i nositi je neko vreme. Ĉak i najmanji komadić slonovaĉe staviće pod tabane i blago će se njihati napred-nazad. Prirodnjak Dţordţ Adamson opisao je kako je, ĉetrdesetih godina, morao da ubije muţjaka slona koji je upadao u drţavne vrtove u Keniji. Dao je meso meštanima, a ostatak leša preneo na kilometar od sela. Te noći slonovi su pronašli leš. Uzeli su lopaticu i butnu kost, i odneli ih do mesta gde je slon ubijen. Zapravo, svi veliki istraţivaĉi slonova beleţe rituale smrti: Ijan Daglas Hamilton, Dţojs Pul, Karen Makomb, Lusi Bejker, Sintija Mos, Entoni Hol Martin. I ja. Jednom sam videla krdo slonova koje je koraĉalo kroz rezervat u Bvani kada je Bontl, njihova predvodnica, pala. Kad su ostali slonovi videli da je u nevolji, pokušali su da je podignu kljovama, da joj pomognu da stoji. Pošto nije uspelo, nekoliko mlaĊih muţjaka objahalo je Bontl, takoĊe pokušavajući da je dozovu svesti. Njen mladunac, Kgosi, kome je tada bilo oko ĉetiri godine, zavukao joj je surlu u usta, onako kako mladi slonovi pozdravljaju majke. Svi slonovi pravili su buku, a mladunac je ispuštao zvuke nalik na vrisak, ali onda su svi zaćutali. Tog trenutka shvatila sam da je Bontl umrla. Nekoliko slonova pošlo je ka drveću, prikupljajući lišće i granje, i to su doneli da prekriju Bontl. Drugi su bacali zemlju preko nje. Krdo je dostojanstveno stajalo kraj Bontl dva i po dana, udaljavajući se samo po vodu i hranu, i potom se vraćajući. Ĉak i nekoliko godina kasnije, kad su joj kosti već bile izbeljene i razbacane, a njena ogromna lobanja zaglavljena u krivini suvog reĉnog korita, krdo se zaustavljalo u prolazu i stajalo nekoliko minuta u tišini. Nedavno sam videla Kgosija - sada je krupan mladi muţjak od osam godina - kako prilazi lobanji i zavlaĉi surlu tamo gde su nekada bila Bontlina usta. Oĉito je da te kosti za njih imaju znaĉenje. Ali, da ste videli svojim oĉima, mislim da biste verovali u ovo što ja verujem: da je prepoznao da su te konkretne kosti nekada bile njegova majka.


DŽENA „Priĉajte ponovo”, traţim. Sereniti prevrće oĉima. Sedimo u njenoj dnevnoj sobi već ceo sat, dok ona detaljno prepriĉava san od deset sekundi u kome je videla moju mamu. Znam da je to moja mama - zbog marame, i zbog slona i... pa... zbog toga što kada oĉajniĉki ţelite da verujete da je nešto taĉno, onda moţete da ubite sebe u maltene bilo šta. Jeste, Sereniti je mogla da me potraţi u Guglu ĉim sam izašla kroz vrata, i da smisli neki suludi trans koji će obuhvatati slonove. Ali, ako u Guglu otkucate „Dţena Metkalf”, meĊu rezultatima tek na trećoj stranici izlazi nešto o mojoj mami, a ĉak i to je ĉlanak u kome sam pomenuta jedino kao trogodišnja kćerka. Mnogo je drugih Dţena Metkalf koje su postigle mnogo više u ţivotu, a mama je nestala suviše davno. Osim toga, Sereniti nije znala da ću se vratiti po maramu koja mi je sluĉajno ostala tamo. Osim ako jeste znala, što dokazuje da je stvarno pravi vidovnjak, zar ne? „Slušaj”, kaţe Sereniti, „ne mogu da ti kaţem ništa više od ovoga što sam dosad rekla.” „Ali mama je disala.” „Ţena koju sam sanjala jeste disala.” „Da li je, ovaj, jeĉala? Da li se išta ĉulo?” „Ne. Samo je leţala tamo. Samo sam... imala osećaj.” „Nije mrtva”, mrmljam ja, više sebi nego Sereniti, jer mi se dopada što me te reĉi ispunjavaju mehurićima, kao da mi je krv gazirana. Znam da bi trebalo da budem besna ili iznervirana što imam makar i ovaj posredni dokaz da mi je mama moţda još ţiva - i da tokom protekle decenije nije poţelela da mi se javi - ali suviše sam srećna zbog pomisli da ću, ako budem pametno postupala, moći ponovo da je vidim. Onda mogu odluĉiti hoću li je mrzeti, ili ću je lepo liĉno pitati zašto nije došla po mene. Ili mogu da joj prosto padnem u naruĉje i predloţim da poĉnemo iz poĉetka. Odjednom širim oĉi. „Taj san. To je nova ĉinjenica. Ako kaţete policiji ovo što ste meni rekli, oni će ponovo otvoriti mamin sluĉaj.” „Dušo, nema tog detektiva u ovoj zemlji koji će prihvatiti san vidovnjaka i zabeleţiti ga kao ĉvrstu ĉinjenicu. To je kao da traţiš od okruţnog tuţioca da meĊu svedoke uvrsti uskršnjeg zeku.” „Ali šta ako se to zaista desilo? Šta ako je to što ste sanjali samo komadić prošlosti koji je našao put do vaše glave?”


„Vidovnjaĉke informacije na funkcionišu tako. Jednom sam imala klijentkinju ĉija baka je umrla. Baka je bila vrlo snaţno prisustvo, pokazala mi je Kineski zid, Trg Tjenanmen, predsednika Maoa, kolaĉiće sreće. Kao da je ĉinila sve što je u njenoj moći da me navede da kaţem Kina. Pitala sam klijentkinju da li je njena baka nekada bila u Kini, ili se bavila feng šuijem ili neĉim sliĉnim, i rekla je da to nimalo ne liĉi na njenu baku i da nema nikakve logike. Onda mi je baka pokazala ruţu. Rekla sam to klijentkinji, a ona je rekla: Baka je više volela divlje cveće. Ja sam sedela i mislila Kina... ruţa... Kina.... ruţa... A klijentkinja tada kaţe: Znate, kad je umrla, nasledila sam njen najbolji kineski porcelan, sa šarama u obliku ruţe. E sad, nemam pojma zašto mi je baka pokazivala kulturnu revoluciju umesto tanjira s ruţom. Ali to ti je tako slon moţda uopšte ne oznaĉava slona. Moţda oznaĉava nešto sasvim drugo.” Ja je zbunjeno gledam. „Ali dvaput ste mi rekli da ona nije mrtva.” Sereniti okleva. „Slušaj, trebalo bi da znaš da ja nemam baš savršenu istoriju uspešnosti.” Sleţem ramenima. „To što ste jednom zabrljali ne znaĉi da ćete opet.” Ona zausti da odgovori, a onda se predomisli. „Kad ste nalazili nestale ljude”, nastavljam ja, „kako ste to radili?” „Uzela bih deo odeće ili igraĉku koji pripadaju detetu. Onda bih pošla u šetnju s policajcima, pokušala bih da rekonstruišem poslednje minute kada je dete viĊeno”, kaţe Sereniti. „I ponekad bih dobila... nešto.” „Na primer?” „Blesak u glavi - sliku table sa imenom ulice ili neki predeo, ili marku automobila, ili jednom - akvarijum sa zlatnom ribicom, pokazalo se kasnije da je stajao u sobi u kojoj je dete bilo zatvoreno. Ali...” Meškolji se kao da joj je neprijatno. „Moje psihiĉke arterije malo su se zakreĉile.” Ne znam kako vidovnjaci ikada mogu da promaše, ako - kako Sereniti kaţe - svaki podatak koji dobiju moţe da bude ili direktan pogodak ili upravo suprotno od njega. Meni se ĉini da je to bukvalno najveća moguća sigurnost. I da, moţda je taj slon kojeg je Sereniti videla zapravo metafora za velike prepreke s kojima se moja mama susrela; ali Frojd bi verovatno rekao da je to moţda ipak samo slon. Postoji samo jedan naĉin da to saznam. „Imate li automobil?” „Da... zašto?” Prelazim preko dnevne sobe, stavljajući maminu maramu oko vrata. Poseţem u jednu od fioka koje sam pretraţivala kad sam tek stigla, jer se sećam da sam u njoj videla kljuĉeve automobila. Dobacujem ih Sereniti i izlazim iz stana. Ja, doduše, nisam vidovita, ali ovoliko znam: nju suviše zanima šta je taj san znaĉio da ne bi pošla za mnom. Sereniti vozi ţutu bubu iz osamdesetih godina u kojem je rĊa napravila ĉipkastu šaru iza suvozaĉkih vrata. Moj bicikl uguran je na zadnje sedište. Upućujem je kuda da vozi, okolnim putevima i nešto malo aututem, i izgubila sam se samo dvaput, jer biciklom se moţe proći kroz


uliĉice kojima automobil ne moţe. Kada stignemo pred Starkov rezervat prirode, nema nijednog drugog automobila na parkingu. „Hoćeš li mi sad reći zašto si me dovukla, ovamo?”, pita ona. „Ovo je bilo utoĉište za slonove”, kaţem. Ona gleda kroz prozor, kao da oĉekuje da će ih videti. „Ovde? U Nju Hempširu?” Klimam glavom. „Moj tata prouĉavao je ponašanje ţivotinja. Osnovao je ovo mesto pre nego što se upoznao s mamom. Svi misle da slonovi ţive samo na vrelim mestima kao što su Tajland ili Afrika, ali, zapravo, mogu sasvim dobro da se prilagode hladnoći, pa ĉak i snegu. Kad sam ja roĊena, imali smo sedam slonova spasenih iz razliĉitih cirkusa i zooloških vrtova.” „Gde su sada?” „Sve ih je primilo Utoĉište za slonove u Tenesiju, kad je ovo mesto zatvoreno.” Gledam lanac kojim je pregraĊen put. „Zemljište je vraćeno drţavi. Bila sam suviše mala i ne sećam se kad je to bilo.” Otvaram suvozaĉka vrata i izlazim iz automobila, osvrnuvši se da vidim ide li Sereniti za mnom. „Dalje ćemo morati peške.” Sereniti gleda svoje japanke sa šarom leoparda, a onda stazu zaraslu u korov. „Kuda?” „To vi meni recite.” Potrebno joj je nekoliko sekundi da shvati šta sam upravo zatraţila od nje. „A, ne”, kaţe. „Ni pod razno.” Okreće se nalevo krug i polazi ka automobilu. Hvatam je za ruku. „Rekli ste mi da godinama ništa niste sanjali. A sad ste sanjali moju mamu. Neće vam pasti kruna s glave ako isprobate hoćete li videti još nešto, zar ne?” „Posle deset godina trag ne da se ohladio, nego se zamrznuo. Ovde nije ostalo ništa iz vremena kad je tvoja majka nestala.” „Ja sam tu.” Sereniti širi nozdrve. „Znam da ne ţelite da se pokaţe kako vaš san nije imao nikakvo znaĉenje”, kaţem. „Ali to je pomalo kao premija na lotu, zar ne? Ako ne kupite tiket, nemate nikakve šanse.” „Kupujem prokleti tiket svake nedelje, a nikad nisam dobila premiju”, gunĊa Sereniti, ali prekoraĉuje lanac i poĉinje da se probija kroz korov na putu. Neko vreme ćutke koraĉamo, insekti nam proleću oko glave i leto bruji svuda oko nas. Sereniti koraĉa, rukama dodirujući rastinje; u jednom trenutku otkida list i prinosi ga nosu pre nego što krene dalje. „Šta traţimo?” pitam šapatom. „Kad saznam, reći ću ti.” „Zato što smo maltene prošli teren gde je bilo utoĉište...” „Hoćeš li ti da se ja koncentrišem ili nećeš?”, prekida me Sereniti. Zato ćutim nekoliko minuta. MeĊutim, nešto me je muĉilo tokom cele voţnje; nekako nalik na košĉicu zaglavljenu duboko u grlu. „Sereniti?”, pitam. „Da moja mama nije ţiva, i da vi to znate... da li biste me slagali i rekli da jeste ţiva?”


Ona se zaustavlja i okreće se prema meni, podboĉivši se. „Šećeru, ne poznajem te dovoljno da bi mi bila draga, a kamoli da bih poţelela da poštedim tvoje neţno devojaĉko srce. Ne znam zašto mi se tvoja majka ne javlja. Moţda zato što je ţiva, a ne mrtva. A moţda, već sam ti rekla, zato što sam ja zarĊala. Ali veruj mi... ako osetim da je tvoja majka duh ili ĉak sen, reći ću ti istinu.” „Duh ili sen?” „To su dve razliĉite stvari. Zahvaljujući Holivudu, svi misle da je to jedno te isto.” Gleda me preko ramena. „Kada telo izdahne, to je kraj. Gotovo. Elvis je izašao iz zgrade. Ali duša je i dalje cela. Ako si vodila pristojan ţivot i nemaš mnogo kajanja, moţeš ostati tu negde neko vreme, ali pre ili kasnije preći ćeš.” „Preći?” „Na drugu stranu. Na nebo. Kako god to zvala. Ako prodeš ĉitav postupak, postaješ duh. Ali recimo da si u ţivotu bila kreten i da Sveti Petar ili Isus ili Alah treba da ti sude i presude, i verovatno ćeš otići u pakao ili na neko sliĉno gadnjikavo mesto u zagrobnom ţivotu. Ili si moţda besna što si umrla mlada, ili šta ga ja znam, nisi ni ukapirala da si uopšte mrtva. Zbog bilo kog od tih razloga, moţda ćeš zakljuĉiti da još nisi spremna da napustiš ovaj svet, da budeš mrtva. Problem je samo jedna sitnica - ti jesi mrtva. To se ne moţe zaobići. I zato ostaješ ovde, u limbu, kao sen.” Ponovo koraĉamo, rame uz rame, kroz gusto šiblje. „Dakle, ako je moja mama duh, onda je otišla... negde drugde?” „Tako je.” ,,A ako je sen, gde je onda?” „Ovde. Deo je ovog sveta, ali ne onog njegovog dela u kome si ti.” Seriti vrti glavom. „Kako to da objasnim...” mrmlja, a onda pucne prstima. „Jednom sam gledala dokumentarac o Diznijevim animatorima. Imaju mnoštvo prozirnih listova s raznim linijama i bojama i slaţu ih jedan preko drugog da dobiju Paju Patka ili Šilju. Mislim da je tako nekako i sa senima. One su drugi sloj, postavljen preko našeg sveta.” ,,A kako vi znate sve to?” „Tako su mi ispriĉali. To je samo vrh ledenog brega, koliko ja mogu da vidim.” Osvrćem se, pokušavajući da vidim sve te seni koje sigurno lebde svuda oko mene. Pokušavam da osetim mamu. Moţda to i nije tako loše, ako je mrtva, ali je ipak tu negde blizu. „Da li bih ja to znala? Ako je sen i ako je pokušavala da priĉa sa mnom?” „Da li ikada ĉuješ da telefon zazvoni, i ti se javiš, a u slušalici ne ĉuješ ništa? To je moţda duh koji pokušava da ti nešto kaţe. Oni se sastoje od energije i zato im je najlakše da privuku paţnju tako što će manipulisati energijom. Telefonske linije, kompjuterske greške, paljenje i gašenje svetla.” „Tako komuniciraju i s vama?”


Ona okleva. „Kod mene to više liĉi na ono kad sam prvi put stavila kontaktna soĉiva. Nisam nikako mogla da se priviknem, jer sam stalno bila svesna da u oku imam strano telo, nešto ĉemu tu nije mesto. Nije mi bilo neprijatno - samo, prosto, nije bilo deo mene. Tako se osećam kada dobijam podatke s druge strane. Kao da se naknadno prisetim neĉeg, samo što nisam ja to pomislila.” „Kao da ne moţete da ne ĉujete?”, pitam. „Kao pesma koju prosto morate da pevušite?” „Tako nekako.” „Nekad mi se stalno ĉinilo da vidim mamu”, kaţem tiho. „Bila bih negde gde je guţva i pustila bih bakinu ruku i potrĉala bih prema mami, ali nikad nisam uspevala da je stignem.” Sereniti me gleda sa ĉudnim izrazom lica. „Moţda ti jesi vidovita.” „Ili su moţda sliĉni simptomi kad vam neko nedostaje.” Ona iznenada zastaje. „Osećam nešto”, kaţe dramatiĉno. Osvrćem se, ali vidim samo brdašce obraslo visokom travom, nekoliko drveta i mali roj leptira monarha koji se polako vrte nad nama. „Nismo ni blizu javora”, kaţem. „Vizije su nalik na metafore”, objašnjava Sereniti. „Što je priliĉno ironiĉno, jer je to što ste rekli poreĊenje, druga stilska figura”, kaţem ja. „Šta?” „Nije vaţno.” Skidam plavu maramu s vrata. „Da li bi pomoglo da uzmete ovo?” Pruţam joj je, ali ona se izmiĉe kao da pokušavam da je zarazim kugom. MeĊutim, ja sam je već pustila, i nalet vetra nosi maramu uvis, nalik na mali tornado koji se vrti i odlazi sve dalje i dalje. „Ne!” viĉem i trĉim za njom. Marama se spušta i podiţe, izaziva me, uhvaćena vazdušnim strujama, ali nikako ne dopušta da joj se dovoljno pribliţim i uhvatim je. Posle nekoliko minuta marama se uplete u granje drveta, dobrih peest metara visoko. Nalazim oslonac i pokušavam da se popnem uz drvo, ali na stablu nema ĉvorova za koje bih se uhvatila. Iznervirana, padam na zemlju, a oĉi me peku od suza. Imam tako malo njenih stvari. „Evo.” Sereniti ĉuĉi kraj mene, prepletenih prstiju da mi napravi lopovske meevine. Dok se penjem, ogrebem se po obrazu i rukama; nokti mi se lome dok ih zarivam u koru. Ali uspevam da se popnem dovoljno visoko da dohvatim najniţu granu. Pruţam ruku uvis i pipam; osećam zemlju i granĉice, napušteno gnezdo neke ambiciozne ptice. Marama je zakaĉena za nešto. Vuĉem i cimam i na kraju je oslobaĊam. Zasipaju me lišće i granĉice, i Sereniti isto. Nešto krupnije zvekne me po ĉelu i padne na zemlju. „Šta je to, doĊavola?” pitam dok ponovo obmotavam maminu maramu oko vrata, ĉvršće je steţući.


Sereniti gleda u svoje dlanove, oĉito zapanjena. Pruţa mi ono što je palo. To je ispucali crni koţni novĉanik, još pun: trideset tri dolara. Starinska master kard kreditna kartica sa onim krugovima poput Venovog dijagrama. I vozaĉka dozvola iz Nju Hempšira, na ime Alis K. Metkalf. To je dokaz, pravi, ĉvrsti dokaz, i prosto mi gori u dţepu pantalona. Sa ovim mogu dokazati da mamin nestanak nije bio svojevoljan. Koliko daleko je mogla stići bez novca i kreditnih kartica? „Da li znate šta ovo znaĉi?”, pitam Sereniti, koja se ućutala, dok se vraćamo ka njenom automobilu i polako vozimo u grad. „Policija moţe pokušati da je naĊe.” Sereniti me kratko pogleda. „Prošlo je deset godina. Nije to tako lako.” „Da, jeste. Novi dokazi znaĉe ponovno otvaranje sluĉaja. Ĉas posla.” „Ti misliš da to ţeliš”, kaţe ona, „ali moţda ćeš se iznenaditi.” „Mora da se šalite! O ovome sam sanjala punih... pa, otkako pamtim.” Ona skuplja usne. „Kad god bih pitala moje duhovodiĉe o tome kako je u njihovom svetu, jasno bi mi stavili do znanja da postoji nešto što ne treba da znam. Mislila sam da tako štite neku veliku kosmiĉku tajnu o zagrobnom ţivotu... ali na kraju sam shvatila da, zapravo, štite mene.” „Ako ne pokušam da je naĊem”, odgovaram, „onda ću se ĉitavog ţivota pitati šta bi se desilo da sam ipak pokušala.” Ona se zaustavlja pred crvenim svetlom. „A ako je naĊeš...” „Kada”, ispravljam je. „Kada je naĊeš”, kaţe Sereniti, „da li ćeš je pitati zašto nije došla da te vidi sve ovo vreme?” Ne odgovaram. „Samo ti kaţem da, ako hoćeš odgovore, onda moraš biti spremna da ih ĉuješ.” Primećujem da prolazimo taĉno pored policijske stanice. „Hej, stanite!”, viĉem i ona nagazi na koĉnice. „Moramo unutra, da im kaţemo šta smo našli.” Sereniti skreće i parkira se. „Mi ne moramo ništa. Ja sam tebi ispriĉala viziju. Ĉak sam te odvezla skroz do tog parka. I drago mi je što si dobila ono što si ţelela. Ali ja liĉno niti moram niti ţelim da se petljam s policijom.” „Znaĉi, to je sve?”, pitam iznenaĊeno. „Dobacite podatak o neĉijem ţivotu, kao ruĉnu bombu, i onda odete pre nego što eksplodira?” „Ne pucaj u glasnika.” Ne znam zašto sam iznenaĊena. Uopšte ne poznajem Sereniti Dţouns i ne bi ni trebalo da oĉekujem da mi pomaţe. Ali stvarno su mi dozlogrdili ljudi koji me napuštaju, a ona će biti još jedna takva. Zato radim ono što je najlakše, ono što uvek radim kad osetim da sam u opasnosti da me neko napusti. Pazim da ja budem ta koja će otići. „Nikakvo ĉudo što su vas ljudi mrzeli”, kaţem.


Ona naglo podiţe glavu. „Hvala za viziju.” Izlazim iz automobila i izvlaĉim bicikl sa zadnjeg sišta. „Ţelim vam lep ţivot.” Zalupim vrata, parkiram bicikl i penjem se granitnim stepenicama koje vode u policijsku stanicu. Prilazim sluţbenici koja sedi iza zastakljenog šaltera. Starija je od mene moţda nekoliko godina, verovatno je nedavno maturirala, a nosi bezobliĉnu majicu s kragnom i malim logotipom policije na grudima - i suviše crnog ajlajnera. Na kompjuterskom ekranu iza nje vidim da se bavi svojom stranicom na Fejsbuku. Nakašljavam se, a znam da će me ĉuti, jer se u staklu izmeĊu nas nalazi nekoliko proreza. „Dobar dan”, kaţem, ali ona nastavlja da kucka. Kucam na staklo i ona najzad podiţe pogled. Mašem da privuĉem njenu paţnju. Utom zazvoni telefon i ona mi okreće leĊa kao da sam nebitna, pa podiţe slušalicu. Ĉasna reĉ - upravo zbog takvih osoba cela moja generacija izaći će na loš glas. Ka meni kreće druga sluţbenica. Krupna je i sredoveĉna, graĊena poput jabuke, s plavom kosom u milion kovrdţa, kao da se ĉešljala petardom. Ima ploĉicu sa imenom - POLI. „Mogu li da ti pomognem?” „Da”, kaţem ja uz svoj najzreliji osmeh, jer stvarno, koja će odrasla osoba ozbiljno shvatiti klinku od trinaest godina koja ţeli da prijavi nestanak osobe od pre deset godina? „Ţelim da priĉam s detektivom.” „O ĉemu je reĉ?” „Komplikovano je”, kaţem. „Pre deset godina ubijena je jedna radnica u starom utoĉištu za slonove, a Verdţil Stanhoup je to istraţivao... i ja... stvarno bih volela da razgovaram direktno s njim.” Poli skuplja usne. „Kako se zoveš, dušo?” „Dţena. Dţena Metkalf.” Ona skida mikrofolušalicu i odlazi u drugu sobu, koju ja ne vidim. Razgledam pano sa slikama nestalih osoba i odbeglih oĉeva. Da se na njemu pre deset godina našlo lice moje mame, da li bih ja sad stajala ovde? Poli se pojavljuje s moje strane šaltera, oĉito je izašla kroz vrata koja imaju šifru za otvaranje. Vodi me ka nizu stolica i smešta me tamo. „Sećam se tog sluĉaja”, kaţe. „Znaĉi, poznajete detektiva Stanhoupa? Jasno mi je da on više ne radi ovde, ali mislila sam da biste mogli da mi kaţete gde je sada...” „Nisam sigurna kako bi mogla da stupiš u kontakt s njim.” Poli mi spušta ruku na rame. „Verdţil Stanhoup je mrtav.” Ustanova u kojoj moj otac ţivi otkako se sve desilo nalazi se na samo pet kilometara od bakine kuće, ali ne idem ĉesto tamo. Depresivno je, jer: (a) uvek se oseća na mokraću i (b) ima


papirne izrezane pahulje, vatromete i nasmešene bundeve zalepljene po prozorima, kao da se unutra nalaze predškolska deĉica, a ne mentalni bolesnici. Ustanova se zove Hartvik haus, i to mi uvek liĉi na televizijske drame, a ne na ţalosnu stvarnost veĉito drogiranih zombija koji gledaju Fud netvork u glavnoj sali dok im bolniĉari donose majušne ĉaše s pilulama od kojih će biti mirni, ili mlitavih pacijenata skljokanih preko naslona invalidskih kolica dok spavaju pod dejstvom elektrošokova. Kada odem tamo, najĉešće se ne plašim - samo mi je uţasno depresivno kad pomislim da moj tata, koji je bio cenjen i poštovan meĊu borcima za oĉuvanje ţivotne sredine, nije uspeo da oĉuva sebe samog. Samo jednom sam se stvarno prestrašila u Hartvik hausu. Igrala sam s tatom dame u dnevnom boravku kada je veoma mlada devojka s masnom kosom u pramenovima upala kroz dvokrilna vrata, noseći kuhinjski noţ. Nemam pojma gde ga se dokopala; sve što bi se moglo koristiti kao oruţje - ĉak i pertle - u Hartvik hausu je zabranjeno ili se drţi u ormarićima s više mera obezbeĊenja nego na Ostrvu Rajkers. Ali eto, ona je nadmudrila sistem i prošla je kroz dvokrilna vrata, a ludaĉki pogled bio joj je uperen pravo u moje lice. Onda je zabacila ruku, a noţ je poleteo pravo prema meni. Izbegla sam ga. Glatko sam skliznula ispod stola. Pokrila sam glavu rukama i pokušala da nestanem, dok su krupni bolniĉari obarali devojku i davali joj injekcije pre nego što su je odneli u njenu sobu. Pomislio bi ĉovek da će neko prići da proveri da li sam dobro, ali bili su isuviše zauzeti ostalim štićenicima koji su vrištali i paniĉili zbog svega toga. I dalje sam se tresla kad sam skupila hrabrost da provirim i polako se vratim na stolicu. Moj otac nije vrištao i nije paniĉio. Povukao je potez. „Dobijam damu”, rekao je, kao da se ništa nije desilo. Potrajalo je dosta dugo dok nisam shvatila da se u njegovom svetu - kakav god da je - ništa i nije desilo. I da ne mogu da se ljutim na njega što ga ne bi bilo briga ni da me je umobolna tinejdţerka istranţirala kao peĉenu ćurku. Ne moţeš okriviti nekoga ako zaista ne razume da njegova stvarnost nije ista kao tvoja. Danas, kad sam otišla u Hartvik haus, ne nalazim oca u dnevnom boravku. Nalazim ga u njegovoj sobi, kako sedi pred prozorom. U rukama drţi blistavu dugu konaca za vez, upetljanih i zguţvanih - i to nije prvi put da pomišljam kako je kreativna ideja jedne osobe o terapiji moţda za nekoga drugog liĉni, osujećeni pakao. Podiţe pogled kad uĊem i ne podivlja - što je dobar znak da danas, eto, nije uznemiren. Odluĉujem da to iskoristim i pokrenem temu o mami. Kleknem pred njega i uhvatim ga za ruke kojima cima konce, mrseći ih sve više. „Tata”, kaţem dok izvlaĉim narandţasti konac kroz petlje od ostalih boja i prebacujem mu ga preko levog kolena. „Šta misliš da bi se desilo, da smo je našli?” On ne odgovara.


Polako izvlaĉim crvenu nit, crvenu kao ušećerena jabuka. „Mislim, šta ako je ona jedini razlog što nam je ovako?” Hvatam ga za ruke, kojima i dalje drţi još dve niti konca. „Zašto si odustao od nje?”, šapućem, gledajući ga u oĉi. „Zašto nisi rekao policiji da je nestala?” Moj otac imao je nervni slom, naravno, ali u proteklih deset godina imao je i lucidnih trenutaka. Moţda ga niko ne bi ozbiljno shvatio kad bi rekao da mu je ţena nestala. Ali opet, moţda i bi. Tada bi moţda postojao sluĉaj nestale osobe koji bi mogao da se ponovo otvori. Onda ne bih morala da poĉinjem od nule, da pokušavam navesti policiju da istraţuje nestanak od pre deset godina, za koji nisu ni znali da se desio. Oĉev izraz lica iznenada se menja. Frustracija nestaje poput pene na tasu kad stigne na pesak, a oĉi mu sinu. Iste su boje kao moje, suviše zelene, tako da je ponekad ljudima neprijatno da ih gledaju. „Alis?” kaţe. „Da li znaš da uradiš ovo?” Podiţe šaku s koncima. „Ja nisam Alis”, kaţem. On zbunjeno vrti glavom. Ugrizem se za usnu, raspetljam niti i spletem ih u narukvicu, nizom obiĉnih ĉvorova koje svaki kamper zna. Njegove ruke lepršaju oko mojih dok radim, nalik na kolibrije. Kad završim, skidam konce sa zihernadle koja mu je priĉvršćena za pantalone i vezujem mu ih oko ruĉnog zgloba - šarena narukvica. Moj otac joj se divi. „Uvek si bila spretna s takvim stvarima”, kaţe i smeši mi se. Tada shvatam zašto moj otac nije prijavio nestanak moje mame. Moţda ona nije nestala, bar ne za njega. On je uvek mogao da je naĊe, u mom licu i glasu, u mom prisustvu. Volela bih da je i meni tako lako. Kad stignem kući, baka gleda Kolo sreće na televiziji, izvikujući odgovore pre takmiĉara i dajući modne savete Vani Vajt. ,,S tim kaišem izgledaš kao kurva”, kaţe Vani, a onda me primećuje na vratima. „Kako je bilo danas?” Za trenutak se zaprepastim, a onda shvatam da me pita za ĉuvanje dece, kojeg, zapravo, danas nije bilo. „Bilo je u redu”, laţem. ,,U friţideru imaš punjene školjke ako hoćeš da ih podgreješ”, kaţe ona i ponovo se okreće ka ekranu. „Traţi F, glupaĉo!” viĉe. Ugrabim priliku i trĉim na sprat, a Gerti me prati u stopu. Skaĉe na moj krevet, pravi sebi gnezdo od jastuka i vrti se ukrug da se što udobnije smesti. Ne znam šta da radim. Imam informacije, a nemam kuda s njima. Zavlaĉim ruku u dţep, vadim sveţanj novĉanica koji sam ponela i polako odvajam jedan dolar. Odsutno poĉinjem da ga savijam, hoću da napravim slona, ali stalno grešim i na kraju ga zguţvam u loptu i bacim na pod. Stalno vidim pred sobom tatine ruke kako prave ljutite ĉvorove na onom koncu za vez.


Jedan od dvojice detektiva koji su istraţivali dogaĊaje u utoĉištu za slonove ima Alchajmerovu bolest. Drugi je mrtav. Ali moţda to nije kraj puta. Samo treba da naĊem naĉin da navedem sadašnje detektive u stanici da vide kako im je odsek zabrljao pre deset godina, pa će moţda pristati da proglase moju mamu za nestalu osobu. To bi moglo da uspe. Ukljuĉujem laptop i on oţivljava uz zujanje. Kucam svoju lozinku i otvaram pretraţivaĉ. „Verdţil Stanhoup”, kucam. „Smrt.” Prvi ĉlanak koji se pojavi jeste beleška o sveĉanosti na kojoj je proizveden u detektiva. Tu je i njegova slika - pepeljastoplava kosa s razdeljkom, širok osmeh s mnogo zuba, Adamova jabuĉica veliĉine kvake na vratima. Izgleda trapav i mlad, ali pre deset godina verovatno je i bio takav. Otvaram novi prozor, ubacujem se u matiĉnu bazu podataka (što me košta 49,95 dolara godišnje, samo da znate) i traţim smrtovnicu na ime Verdţila Stanhoupa. Naţalost, na njoj je isti datum kada je proglašen za detektiva. Pitam se da li je dobio znaĉku i već se na putu kući slupao automobilom, ili se moţda slupao odlazeći na ceremoniju. Prekinut ţivot. Pa, s tim stvarno mogu da saosećam. Kliknem na link, ali ne otvara se. Umesto toga, dobijam ekran s obavtenjem o grešci na serveru. Zato se vraćam na prvu pretragu i kopam po opisima ĉlanaka, sve dok ne naĊem jedan od kojeg se smesta najeţim. „Detektivska agencija Stanhoup”, piše. NaĎite budućnost u prošlosti. Slogan je bedan, ali ipak kliknem da otvorim tu stranicu u novom prozoru. Ovlašćena agencija. Istrage porodičnih i bračnih odnosa. Usluge nadzora. Agent za povrat jemstva. Potraga za osobama. Istrage starateljstva nad dom. Istrage nesrećnih slučajeva sa smrtnim ishodom. Nestale osobe. Pri vrhu ekrana koĉoperi se rubrika: O NAMA. Vik Stanhoup je ovlašćeni privatni istraţitelj i nekadašnji policajac i detektiv. Diplomirao je krivično pravo i forenzičke nauke na Univerzitetu Nju Hejven. Član je MeĎunarodnog udruţenja eksperata za utvrĎivanje uzroka poţara, Nacionalnog društva agenata za jemstvo i Nacionalnog udruţenja ovlašćenih istraţitelja. Moţda bi to bila samo sluĉajnost... da nije sićušne sliĉice gospodina Stanhoupa. Jeste, izgleda stariji. I jeste, obrijan je do glave, što muškarci ĉesto rade kad poĉnu da gube kosu, pa hoće da iskoriste lik i delo Brusa Vilisa kako bi izgledali ţestoki. MeĊutim, prvi plan fotografije zauzima Adamova jabuĉica, i tu nema nikakve greške. Pretpostavljam da bi Vik i Verdţil mogli da budu blizanci. Ipak. Uzimam mobilni telefon i biram broj sa ekrana.


Posle tri zvona ĉujem da je neko podigao slušalicu. Zvuĉi mi kao da je pala na pod, uz mnoštvo zujanja i psovki, a onda se sve smiruje. „Šta?” „Da li je to gospodin Stanhoup?”, šapućem. „Da”, reţi glas. „Verdţil Stanhoup?” Pauza. „Ne više”, kaţe glas, zaplićući jezikom, i prekida vezu. Srce mi tuĉe kao ludo. Ili se Verdţil Stanhoup vratio iz mrtvih, ili nikad i nije bio mrtav. Moţda je samo hteo da ljudi tako misle, kako bi mogao da nestane. A ako je to taĉno - onda je on idealna osoba da naĊe moju mamu.


ALIS Svako ko je ikada video slonove kada naĊu kosti neke jedinke, prepoznaće osnovno obeleţje tuge: napetu tišinu, spuštanje surle i ušiju, milovanje uz oklevanje, ţalost koja kao da obavija krdo poput plašta svaki put kad naiĊu na ostatke nekog svog. Ali postavlja se pitanje da li slonovi umeju da razlikuju kosti slonova koje su dobro poznavali od kostiju nepoznatih. Neka istraţivanja mojih kolega u Amboseliju, u Keniji, gde su imali više od dve hiljade dvesta slonova koje su poznavali pojedinaĉno, zaista su zanimljiva. Istraţivaĉi su odabirali jedno po jedno krdo i svakom ostavljali nekoliko predmeta: komadić slonovaĉe, lobanju slona i drvenu kocku. Vršili su eksperiment kao da su u laboratoriji, paţljivo su ponavljali izgled predmeta i beleţili reakcije slonova, a naroĉito koliko su se zadrţavali kod kojeg predmeta. Bez ikakve sumnje, komadić slonovaĉe je slonovima bio najzanimljiviji, potom lobanja i na kraju drvo. Slonovaĉu su gladili, podizali je, nosili, kotrljali pod zadnjim nogama. Potom su istraţivaĉi stavili pred slonovske porodice lobanju slona, lobanju nosoroga i lobanju vodenog bivola. Od ova tri predmeta, slonove je najviše zanimala lobanja slona. Na kraju su istraţivaĉi odabrali tri krda koja su proteklih godina pretrpela smrt predvodnice. Tim porodicama pokazane su lobanje sve tri predvodnice. Pomislili biste da je slonove najviše zanimala lobanja predvodnice njihovog krda. Ranije faze kontrolisanog eksperimenta jasno su pokazale da su slonovi u stanju da pokaţu šta im je zanimljivo, umesto da nasumice razgledaju predmete iz neke opšte radoznalosti. Pomislili biste, s obzirom na ono što sam liĉno videla u Bocvani, slonove koji izgledaju duboko dirnuti smrću nekog bliskog, i sposobni su da se sete te smrti i godinama kasnije, da će odati poĉast svojoj predvodnici. MeĊutim, nije bilo tako. Umesto toga, slonovi iz Amboselija bili su jednako zainteresovani za sve tri lobanje. Moţda su poznavali jednog od ta tri slona i ţiveli s njim, i duboko oţalili njegovu smrt, ali to se nije odrazilo na rezultate. Iako studija dokazuje da su slonovi fascinirani kostima drugih slonova, mogla bi se staviti primedba da to pokazuje kako slonovsko osećanje bola ipak predstavlja izmišljotinu. Mogla bi se staviti primedba da, ako slonovi ne razlikuju lobanje, onda ĉinjenica da je jedna od tih lobanja pripadala njihovoj majci nije vaţna. Ali to moţda znaĉi da su sve majke vaţne.


VERDŽIL Svaki policajac ima nekog ko mu je iskliznuo. Za neke to postaje legenda, priĉa koju priĉaju na svakoj boţićnoj zabavi u odseku i kad god popiju pokoje pivo više s društvom. Moţe biti trag koji nisu videli iako im je bio ispred nosa, predmet koji ne mogu zamisliti da bace, sluĉaj koji nikad nije zatvoren. To je košmar koji ih i dalje povremeno progoni i posle kojeg se bude preznojeni i prepadnuti. Za nas ostale, to je košmar u kome i dalje ţivimo. To je lice koje vidimo u ogledalu kako nam gleda preko ramena. To je osoba na drugom kraju telefonske linije kada ĉujemo samo tajanstveno šuštanje. To uvek ima neke veze s nama, ĉak i kad smo sami. To je, u svakoj sekundi svakog dana, svest o tome da nismo uspeli. Doni Bojlan, detektiv s kojim sam radio u to vreme, jednom mi je rekao da je njegov sluĉaj bio poziv zbog porodiĉne svaĊe. Nije stavio lisice muţu, jer je to bio ugledni vlasnik firme, kojeg su svi znali i voleli. Smatrao je da je upozorenje sasvim dovoljno. Tri sata pošto je Doni otišao iz kuće, dasina ţena bila je mrtva. Jedan metak pravo u glavu. Zvala se Amanda i u tom trenutku bila je u šestom mesecu trudnoće. Doni ju je pominjao kao svog duha, sluĉaj koji ga godinama progoni. Moj duh zove se Alis Metkalf. Nije umrla, kao Amanda, bar koliko ja znam. Prosto je nestala, zajedno sa istinom o tome šta se desilo pre deset godina. Ponekad, kad se probudim posle pijanke, moram da zaškiljim, jer sam skoro siguran da Alis sedi s druge strane mog stola, tamo gde sede stranke kada me mole da snimim njihove ţene dok ih varaju, ili da naĊem odbeglog oca. Radim sam, osim ako bih raĉunao dţek danijels kao pomoćnika. Moja kancelarija je veliĉine plakara i miriše na dostavljenu kinesku hranu i teĉnost za pranje tepiha. Na kauĉu koji ovde imam spavam ĉešće nego u stanu, ali za moje stranke ja sam Vik Stanhoup, profesionalni privatni detektiv. Sve dok se ne probudim, s glavom koja pulsira od bola i oteĉenim jezikom, kraj prazne boce, i sa Alis koja gleda pravo u mene. Nije nego, kaţe mi svaki put. „Ovo”, rekao mi je Doni Bojlan pre deset godina, pošto je progutao još jednu tabletu antacida, „nije moglo da se desi za dve nedelje?” Doni je brojao dane do penzije. Dok sam sedeo kraj njega, nabrajao mi je sve što mu nimalo nije potrebno: papirologija za šefa, crvena svetla na semaforu, pripravnik poput mene kojeg treba obuĉiti, talas vrućine od kojeg mu se pogoršava ekcem. TakoĊe, nije mu bio potreban ni poziv u sedam ujutro iz Utoĉišta za slonove Nova Engleska, s prijavom smrti jednog ĉuvara.


Ţrtva je bila dugogodišnja radnica, stara ĉetrdeset ĉetiri godine. „Imaš li predstavu o tome kakvu će frku ovo izazvati?” pitao je. „Sećaš li se kako je bilo pre tri godine, kad su otvorili to mesto?” Sećao sam se. Tada sam se tek zaposlio u policiji. Bilo je graĊana koji su protestovali zbog dolaska „loših” slonova - izbaĉenih iz „svojeg” zoološkog vrta ili cirkusa zbog agresivnog ponašanja. Novinski uvodnici svakog dana prozivali su urbanistiĉki odbor, koji je dozvolio Tomasu Metkalfu da izgradi to utoĉište, makar i sa dve koncentriĉne ograde koje će štititi stanovništvo od slonova. Ili obrnuto. Svakog dana tokom prva tri meseca postojanja utoĉišta poslali bi nas nekoliko da pazimo na red kod ulaza, gde je odrţavana većina protesta. Pokazalo se da problema, zapravo, i nema. Ţivotinje su se prilagodile bez problema, a graĊani su se navikli da im utoĉište bude u blizini, i nije bilo nikakvih komplikacija. Sve do ovog telefonskog poziva u sedam ujutro. Ĉekali smo u maloj kancelariji. Tu je bilo sedam polica, i na svakoj fascikle oznaĉene imenima slonova: Maura, Vanda, Sira, Lili, Oliva, Dion, Hester. Gomila papira na stolu, hrpa tvrdo ukoriĉenih svezaka, tri nepijene šolje kafe i pritiskivaĉ za papir u obliku ljudskog srca. Zatim fakture za lekove, tikve i jabuke. Zviznuo sam kad sam pogledao ukupnu cenu na raĉunu za seno. „Sto mu muka”, rekao sam. „Za te pare mogao bih da kupim automobil.” Doni je bio nadrndan, ali on je uvek bio takav. „Šta im tako prokleto dugo treba?” pitao je. Ĉekali smo već skoro puna dva sata dok je osoblje pokušavalo da utera sedam slonica u staju. Sve dotle naš odsek za teške zloĉine neće moći da uĊe u njihov zabran da prikuplja dokaze. „Da li si ikada video nekoga koga je izgazio slon?” pitao sam. „Da li ti ikada umukneš?” odgovorio je Doni. Istraţivao sam ĉudan niz oznaka izgrebanih po zidu, nalik na hijerlife, kada je u kancelariju ušao muškarac. Bio je plašljiv, nervozan, a oĉi iza naoĉara bile su mu pune oĉaja. „Ne mogu da verujem šta se desilo”, rekao je. „Ovo je strašno.” Doni je ustao. „Vi mora da ste Tomas Metkalf.” „Da”, rekao je ĉovek rasejano. „Izvinite što ste toliko dugo ĉekali. Prava je ludnica obezbediti slonice. Vrlo su uznemirene. Šest ih je u staji, a sedma neće da nam se dovoljno pribliţi da je namamimo hranom. Ali postavili smo privremenu elektriĉnu ogradu, tako da moţete ući na drugu stranu zabrana...” Izveo nas je iz zgradice na sunce, toliko jarko da je sve izgledalo kao suviše eksponirana fotografija. „Imate li ideju kako je ţrtva uopšte dospela u zabran?” upitao je Doni. Metkalf je zaţmirkao. „Nevi? Ona radi ovde od prvog dana. Radila je sa slonovima više od dvadeset godina. Ona nam vodi knjige, radi i kao noćni ĉuvar.” Oklevao je. „Bila je. Bila je noćni ĉuvar.” Iznenada je stao i zagnjio lice u dlanove. „O, boţe. Za sve sam to ja kriv.” Doni me je pogledao. „Kako to mislite?” pitao je.


„Slonovi mogu da osete napetost. Sigurno su se uznemirili.” „Zbog ĉuvarke?” Pre nego što je stigao da odgovori, zaĉulo se trubljenje, toliko glasno da sam poskoĉio. Dopiralo je odnekud s druge strane ograde. Lišće na drveću se treslo. „Nije li malo nategnuto smatrati da ţivotinja veliĉine slona moţe nekog da iznenadi?” upitao sam. Metkalf se okrenuo. „Da li ste ikada videli stampedo slonova?” Kad sam zavrteo glavom, mraĉno se osmehnuo. „Nadajmo se da nikad i nećete.” Poveli smo grupu istraţitelja i pešaĉili smo oko pet minuta do omanjeg brda. Kad smo se popeli na njega, video sam ĉoveka kako sedi kraj leša. Bio je ogroman, s ramenima širokim poput trpezarijskog stola, dovoljno snaţan da poĉini ubistvo. Oĉi su mu bile crvene i nateĉene. Bio je crnac, a ţrtva je bila bela. Bio je visok preko metar osamdeset i sigurno dovoljno snaţan da savlada nekoga sitnijeg. To su detalji koje sam primećivao u to vreme, na obuci za detektiva. Drţao je ţrtvinu glavu u krilu. Ţeni je lobanja bila razbijena. Majica joj je bila razderana, ali neko ju je pokrio duksericom. Leva noga bila joj je savijena pod nemogućim uglom, a koţa prošarana modricama. Prišao sam na nekoliko metara, dok je mrtvozornik ĉuĉnuo da obavi svoj posao. Nije mi bio potreban patolog da bih video da je zaista mrtva. „Ovo je Gideon Kartrajt”, rekao je Metkalf. „On je našao svoju taštu...” zaćutao je. Nisam mogao da odredim koliko je ĉoveku godina, ali nije mogao biti više od deset godina mlaĊi od ţrtve. To bi znaĉilo da je ţrtvina kći - njegova supruga - znatno mlaĊa od njega. „Ja sam detektiv Bojlan.” Doni je kleknuo kraj ĉoveka. „Da li ste bili prisutni kada se ovo desilo?” „Ne. Ona je bila noćni ĉuvar; sinoć je bila sama ovde”, rekao je drhtavim glasom. „Trebalo je da budem ja.” „I vi radite ovde?”, upitao je Doni. Policijski istraţitelji zujali su na sve strane kao roj pĉela. Slikali su telo i pokušavali da ograniĉe podruĉje istrage. Problem je što je ovo bilo mto zloĉina na otvorenom, bez jasnih granica. Ko zna koliko daleko je slon jurio ţenu pre nego što ju je izgazio? Ko zna da li ima bilo kakvih tragova koji bi ukazali na vreme smrti? Dvadesetak metara dalje nalazila se duboka rupa, a oko nje sam video otiske ljudskih stopala. Moţda je bilo materijalnih dokaza negde meĊu drvećem. Ipak, uglavnom sam video lišće, travu, zemlju, slonovsku balegu, muve i prirodu. Bog sveti zna šta je od toga bitno za mesto zloĉina, a šta je sasvim obiĉno. Mrtvozornik je prepustio svojim pomoćnicima da spakuju telo u kesu, pa nam je prišao. „Da pogodim”, rekao je Doni. „Uzrok smrti - gaţenje?” „Pa, svakako je bilo gaţenja. Ali ne znam da li je to uzrok smrti. Lobanja je raspolućena. To se moglo desiti pre gaţenja ili usled gaţenja.”


Shvatio sam, prekasno, da Gideon sluša svaku našu reĉ. „Ne, ne, ne!”, povikao je iznenada Metkalf. „Ne moţete to uneti ovamo. To je riziĉno za slonove.” Pokazivao je traku za oznaĉavanje mesta zloĉina koju su momci iz istraţnog odeljenja razmotavali oko prostranog kvadratnog terena. Doni je zaškiljio. „Slonovi se neće vraćati ovamo još dosta dugo.” „Kako, molim? Nisam vam dao dozvolu da prisvojite pola utoĉišta. Ovo je zaštićeno prirodno stanište...” ,,A u njemu je ubijena ţena.” „To je nesrećan sluĉaj”, izjavio je Metkalf. „Ne dozvoljavam da remetite dnevnu rutinu naših slonova...” „Naţalost, doktore Metkalf, ne odluĉujete vi o tome.” Jedan mišić na vilici poĉeo je da mu se trza. „Koliko će to potrajati?” Video sam da Doni gubi strpljenje. „Ne znam taĉno. Ali, u meĊuvremenu, poruĉnik Stanhoup i ja moramo da priĉamo sa svima koji imaju dodira sa slonovima.” „Ima nas ĉetvoro. Gideon, Nevi, ja i Alis. Moja supruga.” Poslednje reĉi bile su upućene Gideonu. „Gde je Alis?”, upitao je Doni. Metkalf je gledao Gideona. „Mislio sam da je s tobom.” Njegovo lice bilo je izobliĉeno od tuge. „Nisam je video od sinoć.” ,,E pa nisam ni ja.” Metkalf je prebledeo. „Ako je Alis nestala, kod koga je moja kćerka?” Priliĉno sam siguran da moja trenutna stanodavka, Abigejl Ĉivers, ima dvesta godina, neki mesec više ili manje. Stvarno, i vi biste to pomislili da je vidite. Nikad je nisam video da obuĉe bilo šta drugo osim crne haljine s brošem odmah ispod grla; seda kosa stalno joj je skupljena u punĊu, a uvek stisnute usne stegnu joj se još više kad god proviri u moju kancelariju i poĉne da otvara i s treskom zatvara ormariće. Sad je lupila štapom po pisaćem stolu, na petnaest centimetara od mog lica. „Viktore”, kaţe, „osećam ovde Ċavolja posla.” „Stvarno?” Podiţem glavu sa stola i prelazim jezikom preko zuba; deluju mi kao da su obrasli krznom. „Ja osećam samo jeftinu cugu.” „Neću dozvoliti ništa protivzakonito...” „Nije protivzakonito već ceo vek, Abi”, uzdišem. Raspravljali smo o tome već desetinama puta. Da li sam pomenuo da, osim što je zadrti aialkoholiĉar, Abi, izgleda, pati i od senilnosti, i da je sasvim moguće da će me osloviti i s „predsedniĉe Linkolne” koliko i sa „Viktore”? Naravno, to mi ide u prilog. Kao kad mi kaţe da kasnim s plaćanjem zakupa, a ja je slaţem da sam već platio za ceo mesec. Za takvu matorku, veoma je ţustra. Lupa štapom po jastucima na kauĉu, i ĉak zaviruje i u mikrotalasnu rernu. „Gde je?” „Gde je šta?” pitam, praveći se lud.


„Sotonine suze. Sirće od jeĉma. Sok radosti. Znam da ga kriješ negde.” Nameštam svoj najneviniji osmeh. „Zar bih ja radio takvo nešto?” „Viktore”, kaţe ona, „nemoj da me laţeš.” Sveĉano se prekrstim. „Kunem se bogom, nema cuge nigde u sobi.” Ustajem i teturam se do majušnog kupatila kraj kancelarije. Ima taman mesta za šolju, lavabo i usisivaĉ. Zatvaram vrata za sobom, mokrim, a onda otvaram poklopac vodokotlića. Vadim iz njega flašu koju sam sinoć naĉeo, poteţem fin, dug gutljaj viskija i istog ĉasa tupo pulsiranje u mojoj glavi poĉinje da jenjava. Vraćam flašu u skrovište, povlaĉim vodu i otvaram vrata. Abi i dalje vreba. Nisam je slagao, samo sam nategnuo istinu. To sam nauĉio da radim u nekom drugom ţivotu, kad sam bio na obuci za policijskog detektiva. „Pa, kako stojimo?” pitam, i baš tada zazvoni telefon. „Pijano”, optuţuje me ona. „Abi, ja sam zgroţen”, kaţem smesta. „Ne bih ni pomislio da ste takvi.” Vodim je ka vratima, a telefon i dalje zvoni. „Kako bi bilo da ovo završimo kasnije? Moţda uz ĉašicu za laku noć?” Guram je napolje, iako se buni, a onda ţurno uzimam telefon i umalo da ga ispustim. „Šta?” kaţem u slušalicu. „Da li je to gospodin Stanhoup?” I pored onog gutljaja viskija, slepooĉnice kao da su mi i dalje u meelama. „Da.” „Verdţil Stanhoup?” Kada je prošla godina, pa dve, pa pet, poĉeo sam da shvatam kako je ono što mi je Doni rekao taĉno: kada policajac jednom stekne duha, taj duh ima da ostane s njim. Nisam mogao da se oslobodim Alis Metkalf. I zato sam se lepo oslobodio Verdţila Stanhoupa. Mislio sam, glupo, da, ako poĉnem iz poĉetka, mogu poĉeti od nule - bez krivice i pitanja. Moj tata bio je veteran, gradonaĉelnik malog grada, u svemu izuzetan ĉovek. Uzeo sam njegovo ime, misleći da bi neke njegove osobine tako mogle da predu na mene. Mislio sam da ću moţda postati tip ĉoveka kome svi veruju, umesto ĉoveka koji je debelo zabrljao. Sve do ovog trenutka niko to nije dovodio u pitanje. „Ne više”, mumlam i prekidam vezu. Stojim nasred kancelarije, pritkajući rukama bolnu glavu, ali i dalje je ĉujem. Ĉujem je i kad ponovo odem u kupatilo i izvuĉem bocu iz vodokotlića, ĉak i kad je iscedim do poslednje kapi. Nikad nisam ĉuo glas Alis Metkalf. Bila je bez svesti kad sam je našao, kao i kad sam otišao u bolnicu da je posetim, a onda je nestala. Ali u mojoj mašti, kada sedi preko puta mene puna prebacivanja, zvuĉi baš kao taj glas koji se malopre ĉuo preko telefona. ***


Poslali su nas u utoĉište zbog prijavljenog smrtnog sluĉaja koji nije bio sumnjiv kada je pozvana policija. I zaista, nije bilo nikakvog razloga, tog jutra pre deset godina, da se pomisli da su Alis Metkalf ili njeno dete nestali. Mogli su biti u samoposluzi, potpuno nesvesni dogaĊaja u utoĉištu. Mogli su otići u park. Pozivali smo Alisin mobilni telefon, ali prema Tomasovom priznanju, ona bi se ionako retko setila da ga nosi sa sobom. Zbog prirode njenog posla, prouĉavanja spoznaje kod slonova, ĉesto bi nestala u nekom zakutku utoĉišta i satima tamo posmatrala, ĉesto - na veliko ogorĉenje njenog muţa - vodeći trogodišnje dete sa sobom. Nadao sam se da će se pojaviti noseći šolju kafe, vraćajući se iz jutarnje posete kafeu, dok dete gricka kiflu. Svakako nisam ţeleo da budu negde u utoĉištu, sa onim sedmim slonom koji se još motao okolo. Nisam dozvoljavao sebi da pomislim šta im se već moglo desiti. Posle ĉetiri sata uviĊaja jedinica za obradu mesta zloĉina prikupila je deset kutija materijalnih dokaza: kore od bundeve i busenje suve trave, lišće crno od neĉeg što bi mogla biti osušena balega, a moţda i osušena krv. Dok su oni obraĊivali mesto zloĉina, mi smo s Gideonom ispratili Nevino telo do glavne kapije utoĉišta. On je koraĉao polako; glas mu je bio dubok kao iz bunara. Kao policajac, dovoljno sam se nagledao tragedija pa sam znao da li je iskreno pogoĊen smrću svoje tašte ili je zasluţio Oskara. „Moje sauĉešće”, rekao mu je Doni. „Verujem da vam je ovo veoma teško palo.” Gideon je klimnuo glavom, brišući oĉi. Izgledao je kao da je upravo prošao kroz pakao. „Koliko dugo radite ovde?”, pitao je Doni. „Otkako je utoĉište otvoreno. A pre toga radio sam u cirkusu na jugu. Tamo sam i upoznao moju suprugu. Nevi mi je našla prvi posao.” Glas mu se slomio na imenu mrtve ţene. „Da li ste ikada videli da se slonovi agresivno ponašaju?” „Da li sam video?” ponovio je Gideon. „Naravno, u cirkusu. A ovde, ne ĉesto. Desi se, ako ih ĉuvar iznenadi na nezgodan naĉin. Jednom je jedna od naših cura pošizela kad je ĉula zvono mobilnog telefona koje je zvuĉalo kao muzika s vergla. Znate kako kaţu da slonovi ništa ne zaboravljaju? E pa taĉno je. Ali to ne mora uvek biti dobro.” „Dakle, moguće je da je nešto uznemirilo jednog... jednu... curu... i da je ona zgazila vašu taštu?” Gideon je oborio pogled. „Valjda.” „Ne zvuĉite baš ubeĊeno”, primetio sam. „Nevi je znala kako treba sa slonovima”, odgovorio je Gideon. „Nije ona neki glupi novajlija. Ovo je prosto... loš trenutak.” ,,A Alis?” upitao sam. „Šta s njom?” „Da li ona zna kako treba sa slonovima?” „Alis poznaje slonove bolje od svih ljudi koje znam.” „Da li ste je videli sinoć?” Pogledao je Donija, pa mene. „Nezvaniĉno?” upitao je. „Došla je da joj pomognem.”


„Zato što utoĉište ima probleme?” „Ne, nego zbog Tomasa. Kada je utoĉište poĉelo da guta novac, promio se. Strašne promene raspoloţenja. Stalno ĉuĉi zakljuĉan u radnoj sobi, a sinoć je stvarno prepao Alis.” Prepao. Ta reĉ je znak za uzbunu. Imao sam utisak da on nešto krije. Nije me ĉudilo: svakako ne bi tek tako pomenuo šefove porodiĉne probleme ako ţeli da zadrţi posao. „Da li je rekla još nešto?” upitao je Doni. „Pomenula je nešto kao da će odvesti Dţenu negde na sigurno.” „Zvuĉi kao da ima poverenja u vas”, primetio je Doni. „Šta o tome kaţe vaša supruga?” „Moje ţene više nema”, odgovorio je Gideon. „Nevi je jedina porodica koju imam... koju sam imao.” Zaustavio sam se kad smo prišli prostranoj staji. Pet slonova motalo se po ograĊenom prostoru iza nje, kruţeći jedni oko drugih poput olujnih oblaka, a od njihovog tihog tutnjanja tresla se zemlja pod našim nogama. Obuzelo me je nestvarno osećanje da oni razumeju svaku našu reĉ. Pomislio sam na Tomasa Metkalfa. Doni je pogledao Gideona. „Ima li ovde nekoga ko bi moţda ţeleo da naudi Nevi? Mislim, neko od ljudi?” „Slonovi su divlje ţivotinje. Nisu nam ljubimci. Svašta je moglo da se desi.” Gideon je pruţio ruku prema metalnim šipkama u ogradi kad je jedna slonica proturila surlu izmeĊu njih. Njušnula mu je prste, a onda je uzela kamiĉak i gaĊala me u glavu. Doni se nasmejao. „Gle ti to, Verdţ. Ne sviĊaš joj se.” „Treba ih nahraniti.” Gideon je ušao unutra, a sve slonice poĉele su da trube, oĉito znajući šta sledi. Doni je slegnuo ramenima i pošao dalje. Pitao sam se da li sam ja jedini primetio da Gideon uopšte nije odgovorio na postavljeno pitanje. „Odlazite, Abi”, viĉem, ili bar mislim da viĉem, jer mi je jezik naizgled preveliki za usta. „Rekao sam da ne pijem.” To je, tehniĉki, taĉno. Ne pijem. Već sam se napio. Ali moja gazdarica i dalje kuca, ili je to moţda pneumatska bušilica? U svakom sluĉaju, nikako da prestane, pa se nekako diţem s poda, valjda sam se tu onesvestio, i naglo otvaram vrata kancelarije. Teško mi je da usmerim pogled, ali osoba ispred mene sigurno nije Abi. Visoka je jedva metar i po, nosi ranac i plavu maramu oko vrata zbog koje liĉi na Isidoru Dankan, ili Sneška Belića, ili već nešto. „Gospodin Staoup?” kaţe. „Verdţil Stanhoup?” Po pisaćem stolu Tomasa Metkalfa bile su razmeštene hrpe hartije prekrivene sićušnim simbolima i ciframa, nalik na nekakvu šifru. Tu je bio i dijagram, sliĉan osmougaonom pauku od


spojenih ruku i nogu. Prirodne nauke u školi nisu mi nešto išle, ali ovo mi je svakako liĉilo na hemiju. Ĉim smo ušli, Metkalf je ţurno savio i sklonio papir. Bio je sav preznojen, mada napolju nije bilo baš vrućina. „Nestale su”, rekao je oĉajno. „Uĉinićemo sve što je u našoj moći da ih naĊemo...” „Ne, ne. Moje beleške.” Do tog trenutka u karijeri nisam bio na mnogo mesta zloĉina, ali ipak mi se ĉinilo ĉudnim da ĉovek kome su nestali ţena i dete više brine zbog nekakvih papira nego zbog njih dve. Doni je pogledao papire na stolu. „Zar nisu tu negde?” „Oĉito nisu”, odbrusio je Metkalf. „Oĉito govorim o stranicama koje nisu ovde.” Na papirima su bili ĉudni nizovi brojeva i slova. Moţda je to bio kompjuterski program; moţda i neka satanistiĉka šifra. Veoma je liĉilo na ono što sam ranije video na zidu. Doni me je pogledao i podigao obrve. „Većina ljudi zabrinula bi se zbog nestanka porodice, imajući u vidu da je ovde noćas neko poginuo zbog slona.” Metkalf je nastavio da prelistava hrpe papira i knjiga, prebacujući ih s leve na desnu stranu, dok ih je popisivao u glavi. „Zato sam joj hiljadu puta rekao da ne dovodi Dţenu u zabrane...” „Dţenu?”, ponovio je Doni. „Moju kćerku.” Doni je oklevao. „Vi i vaša ţena ste se, izgleda, mnogo svaĊali?” „Ko vam je to rekao?”, prasnu on. „Gideon. Rekao je da ste sinoć prepali Alis.” „Ja sam prepao nju?” Prišao sam bliţe, kao što sam se dogovorio s Donijem. „Mogu li da se posluţim kupatilom?” Metkalf me je uputio u malu prostoriju u hodniku. Unutra sam našao ĉlanak iz novina, o utoĉištu, poţuteo i savijen po ivicama u polomljenom ramu. Zatim sliku Tomasa i trudne ţene, kako se smeše u kameru, dok se iza njih mota slon. Otvorio sam ormarić i zavirio unutra: hanzaplast, antibiotik, aspirin, krem protiv ujeda insekata. Našao sam tri boĉice lekova na recept, sve izdate nedavno, uredno oznaĉene: prozak, abilifi, zoloft. Antidepresivi. Ako je taĉno ono što je Gideon rekao o naglim promenama raspoloţenja, logiĉno je da Tomas uzima lekove. Pustio sam vodu, radi alibija, a kad sam se vratio u kancelariju, Metkalf je išao ukrug po sobi poput tigra u kavezu. „Ne mislim da vas uĉim kako da radite svoj posao, detektivi”, rekao je, „ali ja sam ovde oštećena strana, a ne krivac. Ona je pobegla s mojom kćerkom i mojim ţivotnim delom. Zar ne bi trebalo nju da traţite, umesto da mene ovde propitujete?” Prišao sam. „Zašto bi ukrala vaše istraţivanje?” On je konaĉno seo. „Radila je to i ranije. Mnogo puta. Provalila bi u kancelariju i uzela mi beleške.” Razmotao je dugaĉak papir na stolu. „Ovo vam sada kaţem u potpunom poverenju, gospodo... nalazim se na samoj ivici velikog otkrića u oblasti pamćenja. Odavno je utvrĊeno da


su sećanja elastiĉna pre nego što se usade u amigdalu, ali moje istraţivanje pokazuje da, svaki put kad se sećanje prizove, ono ponovo zadobija promenljivi oblik. To znaĉi da gubitak sećanja zaista moţe da se desi posle prisećanja, ukoliko postoji farmakološka prepreka koja remeti sintezu proteina u amigdali... Zamislite kad biste, pomoću hemijskih materija, mogli da izbrišete traumatiĉna sećanja godinama posle dogaĊaja. To bi potpuno promenilo naĉin leĉenja posttraumatskog stresa. A tada bi Alisin rad o prouĉavanju ponašanja prilikom tugovanja pre liĉio na nagaĊanje nego na nauku.” Doni me je pogledao preko ramena. Ludak, oblikovao je reĉ usnama bez glasa. ,,A vaša kćerka, doktore Metkalf? Gde je ona bila kada ste ovde zatekli svoju suprugu?” „Spavala je”, rekao je, i glas mu je zadrhtao. Okrenuo nam je leĊa i nakašljao se. „Potpuno je jasno da moja ţena svakako nije u ovoj kancelariji... što nas dovodi do pitanja - zašto ste vi još ovde?” „Stanhoupe”, usluţno je rekao Doni, „zašto ne bi otišao da kaţeš istraţiteljima da poţure, a ja ću dotle postaviti doktoru Metkalfu još nekoliko pitanja, vaţi?” Klimnuo sam glavom, potpuno siguran da je Doni Bojlan stvarno naaksuzniji tip u ĉitavoj policiji. Došao je da potvrdi prijavljen smrtni sluĉaj koji je izazvao slon, a otkrio je sluĉaj nasilja u porodici izmeĊu ĉudaka i njegove ţene - sluĉaj koji je moţda doveo do nestanka dveju osoba, a moguće i ubistva. Pošao sam ka mestu gde su istraţitelji i dalje popisivali beskorisni otpad, a onda sam odjednom osetio da mi se kosa na glavi podigla. Kad sam se okrenuo, sedma slonica gledala je pravo u mene s druge strane veoma tanke prenosive elektriĉne ograde. Bila je ogromna, tako izbliza. Uši su joj bile priljubljene uz glavu, a suom je dodirivala zemlju. S košĉatog ĉela rasle su joj retke dlake. Oĉi su joj bile smeĊe i pune duše. Zatrubila je, a ja sam uzmakao, iako je izmeĊu nas bila ograda. Ponovo je zatrubila, ovog puta glasnije, i udaljila se. Onda je stala, već posle nekoliko koraka, i okrenula se da me pogleda. I ponovila je to još dva puta. Prosto kao da je traţila da poĊem za njom. Pošto se nisam pomerio, slonica se vratila i paţljivo pruţila surlu izmeĊu ţica elektriĉne ograde. Osetio sam vreli dah kad je dunula kroz surlu; mirisao je na seno i prašinu. Zadrţao sam dah, a ona mi je dotakla obraz, neţno kao da šapuće. Ovog puta, kad je krenula, pošao sam za njom, doduše, s druge strane ograde, sve dok slonica nije skrenula i poĉela da se udaljava. Prešla je udolinu i, trenutak pre nego što će nestati s vidika, okrenula se da me ponovo pogleda. U srednjoj školi imali smo obiĉaj da koristimo preĉice kroz tuĊe pašnjake. I tamo je bilo elektriĉnih ograda. Skoĉili bismo i potom uhvatili ţicu da preletimo preko nje. Vaţno je da ne dodirujete istovremeno ţicu i zemlju, jer tada se ne zatvara strujno kolo.


Potrĉao sam i skoĉio. U poslednjem trenutku cipela mi je skliznula po zemlji i ruka mi je utrnula od strujnog udara. Pao sam, zakotrljao se po prašini i s mukom ustao, trĉeći dalje ka mestu na kome je slonica nestala. Stotinak metara dalje našao sam je kako stoji iznad tela ţene. „DoĊavola”, šapnuo sam, a slonica je zabrundala. Kad sam pošao ka njoj, naglo je podigla surlu; udarila me je po ramenu tolikom silinom da sam pao. Nisam nimalo sumnjao da je to samo upozorenje; da je htela, mogla je i da me zavitla preko pola livade. „Hej, curo”, rekao sam tiho, gledajući je u oĉi. „Vidim da ţeliš da paziš na nju. I ja hoću da je pazim. Samo moraš pustiti da priĊem malo bliţe. Obećavam, sve će biti dobro.” Dok sam govorio, slonica se vidljivo opustila. Uši, do maloĉas zabaĉene, sad su se raširile; savila je surlu nad ţeninim grudima. Neţno i paţljivo - nikad nisam ni pomislio da tako krupna ţivotinja to moţe - podigla je ogromna stopala, jedno po jedno, i uzmakla od tela. U tom trenutku sve sam shvatio; razumeo sam zašto su Metkalfovi osnovali ovo utoĉište i zašto Gideon nije okrivio neku od ovih ţivotinja za smrt svoje jedine srodnice. Bilo mi je jasno zašto je Tomas ĉinio sve što moţe da razume mozak ovih ţivotinja. Bio sam svestan neĉeg neuhvatljivog - ne samo sloţenosti, ni povezanosti, nego jednakosti, kao da oboje znamo da smo ovde na istoj strani. Klimnuo sam glavom slonici i, kunem vam se bogom, ona je klimnula meni. Moţda sam bio naivan; moţda sam bio idiot - ali kleknuo sam kraj slonice, dovoljno blizu da me moţe zdrobiti ako poţeli, i opipao sam ţenin puls. Video sam sasušenu krv na potiljku i licu; lice joj je bilo ljubiĉasto i oteĉeno. Uopšte nije reagovala... ali bila je ţiva. „Hvala ti”, rekao sam slonici, jer bilo mi je jasno da je ona štitila ovu ţenu. Podigao sam pogled, ali ţivotinja je nestala, bešumno je skliznula meĊu drveće na ivici male doline. Uzeo sam ţenu u naruĉje i potrĉao prema istraţiteljima. Uprkos svemu što je Tomas Metkalf rekao, Alis nije pobegla s njihovom kćerkom, niti s njegovim dragocenim rezultatima. Sve vreme bila je tu. Jednom kad sam se napio, zapao sam u halucinacije. Igrao sam poker s Deda Mrazom i jednorogom koji je uporno varao. Odjednom je u sobu upala ruska mafija i poĉela da mlati Dedicu. Pobegao sam kroz poţarni izlaz pre nego što su stigli do mene. Jednorog je bio sa mnom, a kad smo izašli na krov zgrade, rekao mi je da skoĉim i poletim. Tada sam došao sebi, jer mi je zazvonio mobilni telefon, a već sam bio zakoraĉio jednom nogom preko ivice kao da sam prokleti Petar Pan. Ima boga, pomislio sam tada. Ujutro sam prosuo u lavabo sve piće koje sam imao u kući. Ostao sam trezan tri dana. U to vreme, nova klijentkinja zamolila me je da snimim njenog muţa, za kojeg je mislila da je vara s drugom ţenom. Vikendom je odlazio naviše sati, navodno do gvoţĊare, a uvek se vraćao


bez iĉega kupljenog. Poĉeo je da briše poruke s mobilnog telefona. Postao je, po njenim reĉima, potpuno drugaĉiji od ĉoveka za kojeg se bila udala. Pratio sam tipa jedne subote do - nećete verovati - zoološkog vrta. Našao se sa ţenskom osobom, toliko je bilo taĉno, ali bilo joj je oko ĉetiri godine. Devojĉica je otrĉala do ograde odeljka za slonove. Istog ĉasa pomislio sam na slonice koje sam video u utoĉištu, kako slobodno lutaju kroz prostrano imanje, a nisu stisnute u ţalosnom betonskom bazenu. Slon se klatio napreazad kao da igra uz muziku koju niko ne ĉuje. „Tatice”, rekla je devojĉica, „gledaj, on igra!” „Jednom sam video slona kako ljušti pomorandţu”, rekao sam opušteno, setivši se posete utoĉištu posle ĉuvarkine smrti. To je bila jedna od Olivih veština: kotrljala bi voćku pod ogromnim prednjim stopalom dok ne pukne, a onda bi paţljivo surlom ljuštila koru. Klimnuo sam glavom ĉeku - muţu moje klijentkinje. Sluĉajno sam znao da nemaju dece. „Slatka mala”, rekao sam. „Jeste”, odgovorio je, i ĉuo sam u njegovom glasu prizvuk ĉuĊenja, kakav se obiĉno ĉuje kad saznate da imate dete, a ne kad je detetu ĉetiri godine. Osim, naravno, ako ste upravo otkrili da ste otac ĉetvorogodišnjeg deteta. Morao sam da odem kući i kaţem klijentkinji da je muţ ne vara s drugom ţenom, nego da ima ĉitav drugi ţivot o kome ona nema pojma. Da li je onda ĉudno što sam te noći sanjao besvesno telo Alis Metkalf i obećanje koje sam dao onoj slonici, obećanje koje nisam ispunio: obećavam, sve će biti dobro? I tako se okonĉao moj pokušaj s trezvenošću. Ne sećam se svih detalja tokom tih osam sati pošto sam našao Alis Metkalf, jer se za to kratko vreme desilo mnogo toga. Hitna pomoć odvezla ju je u najbliţu bolnicu; još je bila u nesvesti. Bolniĉarima koji su je transportali dao sam uputstva da nas pozovu ĉim se osvesti. Pozvali smo policajce iz obliţnjih mesta da nam pomognu u proĉešljavanju utoĉišta za slonove, jer nismo znali da li je kćerka Alis Metkalf i dalje tamo negde. Oko devet sati uveĉe svratili smo do bolnice, ali rekli su nam da je Alis Metkalf i dalje bez svesti. Smatrao sam da bi trebalo da zadrţimo Tomasa kao osumnjiĉenog. Doni je rekao da je to nemoguće, pošto ne znamo da li je uopšte poĉinjeno ijedno kriviĉno delo. Rekao je da moramo ĉekati da se Alis probudi i kaţe nam šta se desilo i da li Tomas ima neke veze s njenim povredama ili nestankom deteta, ili sa smrću ĉuvarke Nevi. I dalje smo bili u bolnici, ĉekajući da se Alis osvesti, kad nas je pozvao Gideon, obuzet panikom. Dvadeset minuta kasnije ušli smo s njim u zabran, sa ukljuĉenim baterijskim lampama, a tamo je Tomas Metkalf stajao bosonog u bademantilu, pokušavajući da stavi lanac oko prednje noge jednoj slonici. Ona je probala da se oslobodi; neki pas je lajao i pokušavao da ugrize Tomasa, kao da ţeli da ga zaustavi. Metkalf je šutnuo psa u rebra i ovaj je otpao, cvileći. „Biće dovoljno nekoliko minuta da U-0126 poĉne da deluje...”


„Nemam pojma šta pokušava da uradi”, rekao nam je Gideon, „ali mi ovde ne stavljamo slonove u okove.” Slonice su tutnjale, izazivajući pravi mali zemljotres, od koga su mi se i kolena tresla. „Morate ga odvesti odavde”, rekao je Gideon, ,,pre nego što neki slon nastrada.” Ili on sam, pomislio sam. Potrajalo je dobar sat dok nismo ubedili Tomasa da izaĊe iz zabrana. Potom je još pola sata Gideon pokušavao da priĊe uplašenoj ţivotinji i skine joj okove. Stavili smo lisice Metkalfu, što mi je delovalo nekako uţasno prikladno, i odveli ga u psihijatrijsku bolnicu sto kilometara juţno od grada. Tokom voţnje, neko vreme bili smo van dometa mobilne telefonije, i zato sam tek sa satom zakašnjenja dobio poruku da se Alis Metkalf osvestila. Dotle smo bili na duţnosti već punih šesnaest sati. „Sutra”, izjavio je Doni. „Razgovaraćemo s njom odmah ujutro. Sada ni ti ni ja više nismo u stanju da radimo.” I tako je zapoĉela najveća greška u mom ţivotu. Negde izmeĊu ponoći i šest ujutro Alis se odjavila iz bolnice i nestala s lica zemlje. „Gospodin Stanhoup”, kaţe ona. „Verdţil Stanhoup?” Kad sam otvorio vrata, rekla je to kao da izgovara optuţbu, kao da je zvati se Verdţil nekako isto kao imati veneriĉnu bolest. Istog ĉasa ukljuĉujem odbrambene mehanizme. Ja nisam Verdţil i odavno nisam bio. „Našla si pogrešnu osobu.” „Da li ste se ikad upitali šta se desilo s Alis Metkalf?” Paţljivije je gledam u lice, koje je još pomalo razmazano, zahvaljujući koliĉini pića. Onda zaškiljim. Ovo mora da je ponovo neka halucinacija. „Odlazi”, zaplićem jezikom. „Ne dok ne priznate da ste vi ĉovek koji je pre deset godina odveo moju onesvešćenu mamu u bolnicu.” Istog ĉasa potpuno sam trezan i znam ko stoji ispred mene. Ne Alis, i ne nekakva halucinacija. „Dţena. Ti si njena kćerka.” Svetlost koja joj sine na licu pomalo podseća na osvetljenje kakvo se vidi na slikama u katedralama, umetnost od koje vam se srce steţe dok je gledate. „Priĉala vam je o meni?” Alis Metkalf nije mi priĉala ni o ĉemu, naravno. Nije više bila u bolnici ujutro, kad sam otišao tamo da uzmem njenu izjavu o dogaĊajima u utoĉištu. Medicinske sestre rekle su samo da je otpuštena na sopstvenu odgovornost, da je sama potpisala zahtev i da je pomenula nekoga po imenu Dţena. Doni je to smatrao za dokaz da je Gideonova priĉa taĉna, da je Alis Metkalf pobegla sa kćerkom kao što je i planirala. S obzirom na ĉinjenicu da joj je muţ stvarno bio ĉudak, to je delovalo kao srećan kraj. U to vreme Doniju su nedostajale dve nedelje do penzije i znao sam koliko ţeli da rašĉisti svu dokumentaciju s pisaćeg stola - ukljuĉujući i sluĉaj smrti ĉuvarke u


Utoĉištu za slonove Nova Engleska. To je bio nesretan slučaj, Verdţile, rekao je naglašeno kad sam navalio da to još malo istraţimo. Alis Metkalf nije osumnjičena. Nije čak ni nestala, dok neko ne prijavi njen nestanak. Ali niko je nije prijavio. Hteo sam ja to da uĉinim, ali spreĉio me je Doni, rekavši da je za mene bolje da se manem tog sluĉaja. Kad sam rekao da greši, Doni je spustio glas. „Ne grešim ja”, rekao je tajanstveno. Narednih deset godina mislio sam o svim detaljima tog sluĉaja koji se nisu uklapali. A sada, deset godina kasnije, evo dokaza da je Doni Bojlan sve vreme bio u pravu. „Pobogu”, kaţem, trljajući slepooĉnice. „Ne mogu da poverujem.” Puštam vrata da se otvore i Dţena ulazi, nabravši nos nad gomilom ambalaţe od brze hrane na podu i ustajalim dimom. Drhtavom rukom izvlaĉim cigaretu iz dţepa na košulji i pripalim je. „Od toga se umire.” „Ne dovoljno brzo”, gunĊam, uvlaĉeći nikotin što dublje mogu. Kunem se, ponekad me samo to drţi u ţivotu. Dţena spušta na sto dvadeset dolara. ,,E pa pokušajte da ostanete pribrani još neko vreme”, kaţe. „Bar koliko da vas angaţujem.” Smejem se. „Dušo, vrati to u kasicu. Ako ti je nestala kuca, okaĉi letke. Ako te je ostavio deĉko, strpaj maramice u grudnjak pa će biti ljubomoran. Taj savet ti je, inaĉe, besplatan. Kod mene ti je tako.” Ona i ne trepne. „Unajmljujem vas da dovršite poĉeti posao.” „Koji?” „Morate da naĊete moju mamu.” Postoji nešto o tom sluĉaju što nikad nikom nisam rekao. Dani posle smrti u Utoĉištu Nova Engleska bili su, kao što moţete zamisliti, pravi košmar za odnose s javnošću: Tomas Metkalf drogiran i nepomiĉan u psihijatrijskoj bolnici, a njegova ţena odlutala nekuda; od ĉuvara je ostao samo Gideon. Utoĉište je inaĉe bilo na ivici bankrota, a sada su sve pukotine u njegovim temeljima bile izloţene javnosti. Nije stizala hrana za slonove, nije više bilo sena. Oĉekivalo se da banka zapleni celo imanje, ali, da bi se to desilo, prvo je trebalo preseliti stanare - oko šesnaest hiljada kilograma ţive vage. Nije lako naći dom za sedam slonova, ali Gideon je odrastao u Tenesiju i znao je za utoĉište u Hoenvoldu. Tu su shvatili da je reĉ o kriznom sluĉaju i bili su spremni da uĉine sve što mogu za ţivotinje iz Nju Hempšira. Sloţili su se da smeste slonice u svoj karantin dok im ne sagrade potpuno novi smeštaj. Te nedelje dobio sam još jedan sluĉaj - bebisiterka, stara sedamnaest godina, odgovorna za oštećenje mozga šestomeseĉne bebe. Dao sam sve od sebe da navedem devojku - plavokosu navijaĉicu sa savršenim belim osmehom - da prizna kako je tresla bebu. I zato sam, na dan kad je


organovan Donijev ispraćaj u penziju, sedeo za pisaćim stolom... a tada je stigao izveštaj patologa o smrti Nevi Rul. Već sam znao šta će pisati u njemu - da je ĉuvarkina smrt nesrećan sluĉaj, da je izazvana teţinom slona koji ju je zgazio. Ipak sam uzeo da ĉitam tekst, detalje o teţini ţrtvinog srca, mozga i jetre. Na poslednjoj strani bio je spisak predmeta naĊenih na lešu. MeĊu njima je bila jedna vlas crvene kose. Zgrabio sam izveštaj i potrĉao u prizemlje, gde je Doni, sa šarenim šeširićem na glavi, upravo gasio svećice s torte u obliku osamnaeste rupe. „Doni”, promrmljao sam, „moramo da razgovaramo.” „Sada?” Izvukao sam ga u hodnik. „Pogledaj.” Gurnuo sam mu u ruke izveštaj patologa i gledao ga kako ĉita. „Izvukao si me sa sopstvene oproštajne ţurke da bi mi rekao ono što već znam? Verdţile, lepo sam ti rekao. Pusti to.” „Ta vlas”, rekao sam. „Crvena vlas. Nije ţrtvina. Ona je plavokosa. To znaĉi da je moţda bilo nekakve borbe.” „Ili je neko po drugi put koristio isti dţak za leš.” „Siguran sam da Alis Metkalf ima crvenu kosu.” „Ima je i šest miliona ljudi samo u Sjedinjenim Drţavama. A ĉak i ako pripada Alis Metkalf, šta s tim? Dve ţene su se poznavale; moguća je kontaminacija usled kontakta. Ovo dokazuje samo da su se, u nekom trenutku, nalazile jedna kraj druge. To su ti osnove forenzike.” Zaškiljio je. „Da te posavetujem nešto: nijedan detektiv ne ţeli da bude na duţnosti u gradu punom nervoze. Pre dva dana ceo Bun kukao je zbog strašnih divljih slonova koji mogu da ih ubiju na spavanju. Sad su se konaĉno svi lepo smirili, pošto slonovi odlaze. Alis Metkalf verovatno je u Majamiju i pod laţnim imenom upisuje kćerku u vrtić. Ako poĉneš da priĉaš kako ovo ipak nije nesrećan sluĉaj nego ubistvo, napravićeš novi talas panike. Kada ĉuješ topot kopita, to je najverovatnije konj, a ne zebra. Ljudi ţele policajce koji će ih ĉuvati od nevolja, a ne policajce koji traţe nevolje tamo gde ih nema. Hoćeš li da postaneš detektiv? Ne izigravaj Supermena, nego lepo budi naša Meri Popins.” Potapšao me je po leĊima i vratio se u sobu punu veselja. „Kako to misliš?”, povikao sam za njim. „Kad si rekao da nisi ti taj koji greši? Doni se zaustavio, pogledao mnoštvo veselih kolega, a onda me je zgrabio za mišicu i povukao me na drugu stranu, kako nas niko ne bi sluĉajno ĉuo. „Da li si se upitao kako to da štampa nije podivljala zbog ovoga? Ovo je prokleti Nju Hempšir. Ovde se nikad ništa ne dešava. Sve što miriše kao potencijalno ubistvo, obiĉno je privlaĉno kao doza kreka. Osim”, nastavio je tiho, „ako ljudi moćniji od mene i tebe narede da se oko toga ne njuška.” U to vreme još sam verovao u pravdu i sistem. „Hoćeš da kaţeš da naĉelniku to ne smeta?”


„Ovo je izborna godina, Verdţ. Guverner ne moţe da osvoji drugi mandat sa svojom platformom smanjenja kriminala ako javnost misli da ubica i dalje luta po Bunu.” Uzdahnuo je. „Taj guverner je isti onaj dasa koji je povećao budţet za javnu bezbednost, što je omogućilo i tvoje zaposlenje. Da bi ti mogao da štitiš naše graĊane, a da pritom ne moraš da biraš izmeĊu povišice u skladu s porastom troškova ţivota i pancirnog prsluka.” Pogledao me je u oĉi. „Sad odjednom više nije sve tako crnelo kad treba odrediti šta je ispravno, a?” Gledao sam za Donijem dok je odlazio, ali nisam pošao da mu se pridruţim na proslavi. Umesto toga, vratio sam se za pisaći sto i paţljivo odvojio poslednju stranicu izveštaja patologa. Potom sam je presavio naĉetvoro i strpao je u dţep sakoa. Ostatak izveštaja stavio sam u zatvoreni dosije sluĉaja Nevi Rul i posvetio se dokazima u sluĉaju tresene bebe. Dva dana kasnije Doni je i zvaniĉno otišao u penziju, a ja sam naveo navijaĉicu da prizna. Slonovi su se, kako ĉujem, lepo prilagodili u Tenesiju. Zemljište našeg utoĉišta je prodato pola drţavi, za park, a pola graĊevinskoj firmi. Kada su svi dugovi isplaćeni, preostala sredstva predata su advokatu koji će plaćati troškove staranja o Tomasu Metkalfu. Njegova supruga nikad se nije javila da traţi išta od toga. Šest meseci kasnije unapreĊen sam u detektiva. Na dan sveĉanosti obukao sam moje jedino dobro odelo i iz fioke noćnog stoĉića izvadio onu stranicu izveštaja patologa. Stavio sam je u dţep na grudima. Bio mi je potreban podsetnik da nisam nikakav junak. „Ponovo je nestala?” pitam. „Kako to mislite ponovo?”, odgovara Dţena. Sad sedi na stolici za stolom, preko puta mene, prekrštenih nogu, poput Indijanaca. To konaĉno malo razbija maglu u mom mozgu. Gasim cigaretu u nopijenoj šolji hladne kafe. „Zar nije pobegla s tobom?” „Rekla bih da nije” odgovara Dţena, „jer je nisam videla već deset godina.” „Ĉekaj.” Vrtim glavom. „Kako?” „Vi ste jedan od poslednjih ljudi koji su videli moju mamu ţivu”, objašnjava Dţena. „Odveli ste je u bolnicu, a kada je nestala, niste uradili ono što bi svaki moron od policajca uradio - niste pošli za njom.” „Nisam imao razloga. Sama se odjavila iz bolnice. Odrasli ljudi to stalno rade...” „Imala je povredu glave.” ,,U bolnici se u takvim sluĉajevima ne bune ukoliko misle da je sve u redu; ako ne, beleţe to kao prekršaj uslova osiguranja. Pošto im, izgleda, nije smetalo što izlazi, i pošto nismo ĉuli ništa više, pretpostavili smo da je bila dobro i da je pobegla s tobom.” „Pa kako to da je nikad niste optuţili za otmicu deteta?”


Sleţem ramenima. „Tvoj otac nije zvaniĉno prijavio njen nestanak.” „Pretpostavljam da je bio suviše zauzet elektrošokovima u okviru terapije.” „Ako nisi bila s mamom, ko te je pazio sve ovo vreme?” „Baka.” Dakle, eto gde je Alis sklonila dete. ,,A zašto ona nije prijavila nestanak tvoje mame?” Devojĉica porumeni. „Bila sam suviše mala da bih se sećala, ali ona kaţe da je otišla u policijsku stanicu nedelju dana pošto je mama nestala. Izgleda da nije uspelo.” Da li je to taĉno? Ne sećam se da je iko zvaniĉno prijavio nestanak Alis Metkalf. Ali moguće je da nisu prijavili kod mene. Moţda se ţena obratila Doniju. Ne bi me ĉudilo da su odbili Alisinu majku kada je došla da traţi pomoć, ili da je Doni namerno uništio dokumentaciju kako je ja ne bih našao, jer je znao da bih hteo da istraţim to i ponovo otvorim sluĉaj. „Problem je u tome”, kaţe Dţena, „što je trebalo da je traţite. A vi to niste radili. Dakle, sad ste mi duţni.” „Zašto si tako sigurna da je iko moţe naći?” „Ona nije mrtva.” Dţena me gleda u oĉi. „Oduvek sam to znala. Osala sam.” Da sam dobio po Bena Frenklina svaki put kad mi to kaţe neko ko se nada dobrim vestima u sluĉaju nestale osobe, a posle se pojave posmrtni ostaci - pa, sad bih pio makalan viski, a ne dţeka. Ali ne kaţem to. „Da li je moguće da se nije vratila zato što nije ţelela? Mnogi ljudi otpoĉnu novi ţivot.” „Kao vi?” pita ona, gledajući me u oĉi. „Viktore?” „Dobro”, priznajem. „Ako ti je ţivot totalno grozan, ponekad je lakše krenuti iz poĉetka.” „Moja mama nije odluĉila da postane neko drugi”, tvrdi ona. „Ona je volela da bude to što jeste. I ne bi me ostavila.” Nisam poznavao Alis Metkalf, ali sada znam da postoje dva naĉina da se ţivi: Dţenin naĉin, u kojem se grĉevito drţite za ono što imate da ne biste i to izgubili; i moj naĉin, u kojem lepo napustite svakoga ko vam je vaţan, kako oni ne bi napustili vas. U oba sluĉaja - ĉeka vas razoĉaranje. Moguće je da je Alis znala da joj je brak uţasan i da je samo pitanje vremena kada će uništiti i sopstveno dete. Moţda je, kao i ja, presekla sve veze pre nego što joj ţivot postane još gori. Provlaĉim prste kroz kosu. „Slušaj, niko ne voli da ĉuje kako moţda postoji razlog što mu je majka zbrisala, ali savetujem ti da odustaneš od ovoga. Spakuj sve u fioku u kojoj drţiš sve druge nepravde, na primer, to što su Kardašijanovi ĉuveni, i što lepi ljudi budu brţe posluţeni u restoranima, i što dete koje ne ume da se kliza bude odabrano za školski hokejaški tim zato što mu je tata trener.” Dţena klima glavom, ali ne odustaje. „Šta ako vam kaţem da imam dokaz da nije otišla svojom voljom?”


Moţete vratiti detektivsku znaĉku, ali ne moţete se sasvim osloboditi instinkta. Osećam da mi se malje na rukama jeţe. „Kako to misliš?” Mala zavlaĉi ruku u ranac i vadi novĉanik. Blatnjav, izbledeo novĉanik od ispucale koţe. Pruţa mi ga. „Unajmila sam vidovnjakinju i našle smo ovo.” „Mora da se šališ”, kaţem, osećajući kako mi se mamurluk vraća punom snagom. „Vidovnjakinju?” „Pa, pre nego što kaţete da je varalica - našla je nešto što ceo vaš tim na licu mesta nije uspeo da naĊe.” Gleda me dok otvaram kopĉu na novĉaniku i razgledam kreditne kartice i vozaĉku dozvolu. „Bio je na drvetu, u utoĉištu”, kaţe. „Blizu mesta gde je moja mama naĊena bez svesti...” „Kako znaš da je naĊena bez svesti?”, pitam je oštro. „Rekla mi je Sereniti. Vidovnjakinja, sećate se?” „O, da, dobro, jer sam pomislio da si moţda imala neki manje pouzdan izvor.” „Svejedno”, kaţe ona. „Nalazio se ispod hrpe stvari - ptice su pravile gnezdo preko njega.” Uzima novĉanik od mene i iz ispucalog prozirnog dţepića vadi jedinu sliku na kojoj se nešto još moţe razabrati. Izbledela je, isprana i izguţvana, ali ĉak i ja vidim bezube desni nasmešene bebe. „To sam ja”, kaţe Dţena. „Ako ćete zauvek pobeći od svog deteta - zar ne biste makar poneli sliku?” „Odavno sam prestao da nagaĊam zašto ljudi rade to što rade. A kad je reĉ o novĉaniku - to ništa ne dokazuje. Mogla ga je ispustiti dok je beţala.” „A onda je nekom ĉarolijom odleteo na drvo, pet metara iznad zemlje?” Dţena vrti glavom. „Ko ga je stavio tamo? I zašto?” Istog ĉasa pomišljam: Gideon Kartrajt. Nemam nikakvog razloga da sumnjam u njega; nemam pojma zašto mi se u glavi pojavilo njegovo ime. Koliko znam, otišao je u Tenesi sa onim slonicama i od tada ţivi tamo, srećan i zadovoljan. A onda, Alis se upravo Gideonu navodno poveravala o svom neuspešnom braku. A Gideonova tašta je ubijena. Što me dovodi do sledeće ideje. Šta ako smrt Nevi Rul nije bila nesrećan sluĉaj, kao što me je Doni Boan naterao da verujem? Šta ako je Alis ta koja je ubila Nevi, sakrila svoj novĉanik na drvo kako bi izgledalo da je i sama ţrtva zloĉina - i onda pegla pre nego što bude oznaĉena kao osumnjiĉena? Gledam preko stola u Dţenu. Pazi dobro šta ćeš poţeleti, dušo. Da i dalje imam savest, moţda bi me malo muĉila što pristajem da pomognem detetu da naĊe majku, budući da će to podrazumevati i da se dotiĉna osumnjiĉi za ubistvo. S druge strane, mogu da krijem svoje karte, pa neka devojĉica veruje da ću tragati za nestalom osobom, a ne za


mogućim ubicom. Osim toga, moţda joj ĉinim uslugu. Znam kako nezavršene priĉe deluju na dušu. Što pre sazna istinu, ma kakva da je, pre će moći da nastavi dalje, u svoju budućnost. Pruţam joj ruku. „GospoĊice Metkalf”, kaţem, „upravo ste angaţovali privatnog detektiva.”


ALIS Detaljno sam prouĉavala pamćenje, i najbolja analogija koju sam smislila da objasnim njegovo funkcionisanje jeste ova: zamislite mozak kao centralnu kancelariju vašeg tela. Svako iskustvo koje doţivite bilo kojeg dana biće fascikla stavljena na sto, da bude zavedena u kartoteku radi kasnijeg korišćenja. Sekretarica koja dolazi noću, dok spavate, da rašĉisti hrpu nakupljenu na stolu, zapravo je deo mozga koji se zove hipokampus. Hipokampus uzima sve te fascikle i slaţe ih na mesta gde spadaju. Ovo iskustvo je svaĊa s muţem? Odliĉno, stavićemo je uz one ostale iz prošle godine. Ovo iskustvo je sećanje na gledanje vatrometa? Povezaćemo to sa ţurkom za Ĉetvrti jul na kojoj ste bili pre nekog vremena. Sekretarica pokušava da smesti svako sećanje tamo gde postoji što je više moguće srodnih dogaĊaja, jer će vam tako biti lakše da ih se prisetite. MeĊutim, ponekad prosto ne moţete da se setite nekog iskustva. Recimo da odete na utakmicu u bejzbolu, a neko vam kasnije kaţe da je dva reda iza vas sedela ţena u ţutoj haljini i glasno jecala - a vi se toga uopšte ne sate. Postoje samo dva scenarija po kojima je takvo nešto moguće. Prema jednom, taj dogaĊaj bio je isuviše nebitan za vašu kartoteku: bili ste usmeni na dogaĊaje na terenu i niste obraćali paţnju na ţenu u publici. Ili je hipokampus zabrljao stvari i smestio to sećanje na mesto na kome ne treba da bude: uplakana ţena sada je povezana s vašom vaspitaĉicom iz vrtića, koja je takoĊe ĉesto nosila ţutu haljinu - i zato je više nikada nećete naći. Znate kako ponekad sanjate nekoga iz svoje prošlosti, koga se jedva sate, a imena ne biste mogli da mu se setite ni da vam ţivot zavisi od toga? To znaĉi da ste nekom srećnom igrom sluĉaja ponovo otkrili tu vezu, pa ste našli komadić zakopanog blaga. Radnje koje rutinski obavljate - koje je taj vaš hipokampus mnogo puta konsolidovao stvaraju lepe, krupne veze. UtvrĊeno je da londonski taksisti imaju veoma veliki hipokampus, jer moraju da obrade mnoštvo prostornih informacija. Ipak, ne znamo da li su svi taksisti roĊeni s velikim hipokampusom ili je taj organ rastao dok su ga oni opterećivali, kao kad se u teretani jaĉaju mišići. TakoĊe, postoje ljudi koji ništa ne zaboravljaju. Ljudi s posttraumatskim poremećajem imaju manji hipokampus nego obiĉni ljudi. Neki nauĉnici veruju da kortikoidi - hormoni stresa - mogu da dovedu do atrofije hipampusa, što izaziva prekide u sećanju. Slonovi, opet, imaju veoma veliki hipokampus. Ĉesto ĉujete kako se kaţe da slonovi ništa ne zaboravljaju, i verujem da je to istina. U Keniji, u Amboseliju, nauĉnici su snimali i ponovo puštali slonovske glasove za pozdravljanje iz daljine, u eksperimentu koji, izgleda, govori da odrasle ţenke slonova mogu da prepoznaju preko sto pojedinih ţivotinja. Kada su glasovi bili od krda s kojim se poznaju, testirane slonice odgovarale su svojim dozivanjem. Kada su glasovi poticali od njima nepoznatog krda, zbijale su se i povlaĉile.


U ovom eksperimentu pojavila se i jedna neobiĉna reakcija. Jedna od starijih slonica ĉiji je glas sniman, u meĊuvremenu je uginula. Nauĉnici su pustili slonovima i njen glas, tri meseca posle njene smrti, a potom dvadeset tri meseca kasnije. U oba sluĉaja njena porodica odgovorila je glasovima pozdravljanja i prišla je zvuĉniku - što pokazuje ne samo pamćenje nego i sposobnost apstraktnog razmišljanja. Porodica uginule slonice ne samo što je pamtila njen glas nego se, makar za trenutak, prilazeći tom zvuĉniku, nadala da će je naći. Kako ţenka slona stari, njeno pamćenje se poboljšava. Uostalom, njena porodica zavisi od njenog pamćenja - ona je hodajuća arhiva koja donosi odluke za celo krdo. Da li je ovde opasno? Kuda ćemo ići po hranu? Kuda ćemo ići da pijemo? Kako ćemo naći vodu? Predvodnica moţe da se seća puteva za seobu koji nisu bili korišćeni godinama, moţda i duţe nego što seţe sećanje celog krda - pa i njeno samo - ali su joj nekako preneti i urezani u pamćenje. MeĊutim, moja omiljena priĉa o pamćenju kod slonova potiĉe iz Pilesberga, gde sam radila deo izuĉavanja za doktorat. Devedesetih godina dvadesetog veka, da bi kontrolisali populaciju slonova u Juţnoj Africi, izvršen je veliki odstrel: ĉuvari parka ubijali su odrasle ţivotinje iz krda, a mladunce su prebacivali na druga mesta, gde je postojala potreba za slonovima. Naţalost, mladunci su bili toliko traumirani da se nisu ponašali kako treba. U Pilanesbergu grupa preseljenih mladih slonova nije znala kako da se ponaša u krdu. Bila im je potrebna predvodnica. Zato je ameriĉki dreser po imenu Randal Mur prebacio u Pilanesberg dve odrasle slonice koje su pre više godina bile poslate u Sjedinjene Drţave, jer su ostale siroĉići tokom istog takvog proredivanja u Nacionalnom parku Kruger. Mladi slonovi smesta su se vezali za Noĉ i Felisiju - ta smo imena dali ovim surogat majkama. Nastala su dva krda i prošlo je dvanaest godina. Tada se desila nesreća i Felisiju je ugrizao nilski konj. Bilo je potrebno da veterinar nekoliko puta oĉisti i leĉi ranu kako bi valjano zacelila, ali nije smeo da svaki put uspava Felisiju. Slon samo tri puta meseĉno sme da primi strelicu s preparatom M99, inaĉe će ga se nakupiti previše u organizmu. Fisiji je zdravlje bilo ugroţeno i, da je uginula, bilo bi ugroţeno i njeno krdo. Tada smo pomislili na pamćenje slonova. Trener koji je radio s tim dvema slonicama pre više od deset godina nije ih video otkako su puštene u rezervat. Randal je rado pristao da doĊe u Pilanesberg kako bi nam pomogao. Pronašli smo oba krda, koja su se, zbog povrede starije ţenke, privremeno spojila. „Eno mojih cura”, rekao je Randal, oduševljen, kad je dţip zakoĉio ispred krda. „Ovala!”, povikao je. „Durga!” Za nas, slonice su bile Felisija i Noĉ. Ipak, obe dostojanstvene gospe okrenule su se na zvuk Randalovog glasa, a on je uradio ono što niko nikad nije uĉinio s krhkim, plašljivim krdom u Pilanesbergu: izašao je iz dţipa i pošao ka njima. Pazite, ja sam u tom trenutku radila s divljim slonovima već dvanaest godina. Postoje krda kojima moţete prići pešice, jer su naviknuta na istraţivaĉe i njihova vozila i veruju nam; ipak, to nikad ne bih uĉinila bez paţljivog razmišljanja o konkretnoj situaciji. Osim toga, ovo nije bilo


krdo koje poznaje ljude; ĉak nije bilo ni stabilno krdo. Zapravo, mlaĊi slonovi smesta su poĉeli da beţe od Randala, jer su u njemu prepoznali jednu od onih dvonogih zveri koje su im ubile porodicu. Ipak, dve predvodnice prišle su bliţe. Durga - naša Noĉ - prišla je Randalu. Pruţila je surlu i neţno mu je obavila oko ruke. Onda se osvrnula prema svojim nervoznim mladim štićenicima, koji su i dalje frktali i trupkali na vrhu brda. Ponovo je pogledala Randala, kratko zatrubila i pobegla sa svojom deĉicom. Randal ju je pustio da ode, pa se okrenuo drugoj predvodnici i blago joj se obratio: „Ovala... klekni.” Slonica koju smo mi zvali Felisija prišla mu je bliţe, kleknula i pustila Randala da joj se popne na leĊa. Iako punih dvanaest godina nije imala nikakav direktan kontakt s ljudima, setila se ne samo ovog konkretnog ĉoveka koji joj je bio dreser nego i komandi koje ju je nauĉio. Bez ikakve anestezije, pustila je Randala da joj nareĊuje da stane, podigne nogu, okrene se - što je omogućilo rezervatskom veterinaru da ukloni gnoj s povreĊenog mesta, oĉisti ranu i da joj injekciju antibiotika. Dugo pošto je infekcija prošla, dugo pošto se Randal vratio kući da dresira cirkuske ţivotinje, Felisija je nastavila da predvodi svoje skrpljeno krdo u Pilanesbergu. Za svakog posmatraĉa, za svakog od nas, ona je bila divlja slonica. Ali negde, nekako, sećala se i šta je ranije bila.


DŽENA Imam još jedno sećanje na mamu, povezano s razgovorom koji je zapisan u njenom dnevniku. To je jedna ispisana stranica, odlomci dijaloga koji, zbog nekog razloga, nije ţelela da zaboravi. Moţda ga se i ja zato tako jasno sećam, moţda zato mogu da vidim sve što je zapisala, kao da mi se pred oĉima odmotava film. Ona leţi na zemlji, s glavom u tatinom krilu. Razgovaraju dok ja otkidam glave belim radama. Ne obraćam paţnju, ali deo mog mozga oĉito je beleţio sve, i zato mogu da ĉujem zujanje komaraca i reĉi koje su razmenjivali moji roditelji. Glasovi im se podiţu i spuštaju, i lepršaju poput repa na papirnom zmaju. ON: Moraš priznati, Alis, da postoje ţivotinjske vrste koje znaju da postoji jedan savršen partner. ONA: Koješta. Potpune i krajnje gluposti. Dokaţi mi da monogamija postoji u prirodi, bez uticaja spoljašnje sredine. ON: Labudovi. ONA: Suviše lako. I nije taĉno! Ĉetvrtina crnih labudova vara svog partnera. ON: Vukovi. ONA: Poznato je da se pare s drugim vukom ako je njihov partner izbaĉen iz ĉopora ili nije u stanju da se razmnoţava. To su okolnosti, a ne prava ljubav. ON: Stvarno nije trebalo da se zaljubim u nauĉnika. Da tebi neko pomene srce za Dan zaljubljenih, verovatno bi pomislila na ono sa aortom. ONA: Je li zloĉin biti biološki potkovan? Ona sedne i obori ga na zemlju, tako da sad on leţi ispod nje, a njena kosa zaklanja mu lice. Izgleda kao da se bore, ali vidim da se oboje smeše. ONA: Da li znaš da će lešinara koji vara svog partnera napasti ostali iz jata? ON: Da li to treba da me uplaši? ONA: Samo kaţem. ON: Giboni. ONA: Ma hajde. Svi znaju da su giboni neverni. On se prevrće, tako da je sad on odozgo i gleda naniţe u nju. ON: Prerijski kuĉići. ONA: Samo zbog oksitocina i vazopresina koji im se luĉe u mozgu. To nije ljubav. To je hemijska povezanost. Ona polako poĉinje da se smeši. ONA: Znaš, kad razmislim... postoji jedna vrsta koja je potpuno monamna. Muţjak ribe pecaĉa, koji je deset puta manji od devojke svojih snova, nalazi je po mirisu, ugriza je i drţi se


zubima za nju dok im koţa ne sraste tako da ga njeno telo apsorbuje. Spareni su za ceo ţivot. Ali to je vrlo kratak ţivot, ako si muţjak. ON: Rado bih srastao s tobom. Ljubi je. ON: Usnama. Kad se smeju, to zvuĉi kao konfete. ONA: Dobro. Ako će te to ućutkati, jednom zauvek. Potom neko vreme ćute. Drţim dlan tik iznad zemlje. Videla sam Mauru da drţi zadnju nogu iznad zemlje i polako je njiše tammo kao da njome vrti nevidljiv kamen. Mama kaţe da tako bolje ĉuje druge slonove; da oni razgovaraju ĉak i kad ih mi ne ĉujemo. Pitam se da li i moji roditelji sad to ĉine: razgovaraju bez zvuka. Kad se ponovo zaĉuje tatin glas, zvuĉi kao ţica na gitari koja je suviše zategnuta, pa ne moţete pogoditi da li je to muzika ili stenjanje. ON: Da li znaš kako pingvin bira partnerku? Nade savršen kamiĉak i preda ga ţenki na koju je bacio oko. Pruţa mami kamenĉić. Njena ruka sklapa se oko njega. Većina maminih dnevnika iz Bocvane puna je suvih podataka: imena i kretanje slonovskih porodica širom Tuli Bloka; datumi kada su muţjaci ušli u mast2 i kad su se ţenke okotile; izveštaji na svaki sat o ponašanju ţivotinja koje ne mare ili ne znaju da su posmatrane. Ĉitam svaku reĉ, ali, umesto da vidim slonove, ja zamišljam ruku koja je to pisala. Da li ju je hvatao grĉ u prstima? Da li je imala ţulj tamo gde je suviše pritiskala koţu olovkom? Sastavljam tragove koji su ostali o mami, isto kao što je ona mešala i kombovala zapaţanja o svojim slonovima, pokušavajući da iz najsitnijih detalja sklopi celovitu sliku. Pitam se da li je i njoj to bilo toliko teško kao meni - videti detalje, ali nikad ne razotkriti ĉitavu misteriju. Pretpostavljam da je posao nauĉnika da se popune praznine. Ja samo gledam slagalicu i vidim jedan jedini komadić koji nedostaje. Poĉinjem da mislim kako Verdţil misli isto tako, i moram priznati da ne znam šta bi to govorilo o njemu... ili o meni. Kad je rekao da prihvata posao, nisam mu baš poverovala. Teško je verovati ĉoveku koji je toliko mamuran da izgleda kao šlogiran dok pokušava da obuĉe sako. Pretpostavljam da bi bilo najbolje postarati se da on zapamti ovaj razgovor, što znaĉi da treba da ga izvuĉem iz kancelarije i otreznim. „Zašto ne bismo porazgovarali uz kafu?”, predlaţem. „Videla sam mali restoran tu blizu.” On uzima kljuĉeve automobila, ali to ne dolazi u obzir. „Pijani ste”, kaţem. „Ja ću voziti.” On sleţe ramenima i pokorava se sve dok ne izaĊemo iz zgrade, pa me vidi kako otkljuĉavam bicikl. „Koji je to Ċavo?”


„Ako ne znate, pijaniji ste nego što sam mislila”, kaţem i uzjahujem. „Rekla si da ćeš voziti”, mumla on, „pretpostavio sam da imaš auto.” „Imam trinaest godina”, naglašavam i pokazujem mu upravljaĉ bicikla. „Mora da se šališ! Pa nisu ovo sedamdesete!” „Moţete trĉati kraj mene ako ţelite”, kaţem, „ali, s obzirom na glavobolju koju sigurno imate, bolje bi vam bilo da izaberete plan A”. I tako stvarno stiţem pred restoranĉić s Verdţilom Stanhoupom koji sedi na mom mauntin bajku, raširenih nogu, dok ja stojim izmeĊu njih i vrtim pedale. Smeštamo se u separe. „Kako to da nije bilo letaka?”, pitam. „Šta?” „Letaka. S maminom slikom. Kako to da niko nije organizovao centar operacija u najbliţoj sali i otvorio telefonsku liniju za informacije?” „Već sam ti rekao”, odgovara on. „Ona nikad nije bila nestala osoba.” Ja ga samo gledam. „Dobro, ispravljam se: ako je tvoja baka zaista podnela prijavu nestanka osobe, mora da se negde zagubila.” „Hoćete da kaţete da sam rasla bez mame zbog administrativne greške?” „Hoću da kaţem da sam ja radio moj posao. Neko, oĉito, nije radio svoj.” Gleda me preko ivice šolje. „Pozvali su me u utoĉište za slonove zato što se tamo nalazio leš. Zakljuĉeno je da je reĉ o nesrećnom sluĉaju. Gotov posao. Kada si policajac, ne pokušavaš da praviš zbrku. Pokušavaš da rašĉistiš već postojeće zbrke.” „Dakle, upravo ste priznali da ste bili suviše lenji da se zapitate kuda je nestao jedan od svedoka u vašem sluĉaju.” On se mršti. „Ne, nego sam pretpostavio da je tvoja mama otišla svojom voljom, inaĉe bi se već nešto ĉulo o tome. Pretpostavio sam da je s tobom.” Zaškilji u mene. „Gde si uopšte bila kad su policajci našli tvoju mamu?” „Ne znam. Ponekad me je ostavljala kod Nevi preko dana, ali nikad noću. Sećam se samo da sam na kraju bila s bakom, u njenoj kući.” ,,E pa onda je trebalo da pitaš nju.” Ja vrtim glavom. „Nema šanse. Ubila bi me kad bi znala šta sad radim.” „Zar ne ţeli da sazna šta se desilo s njenom kćerkom?” „To vam je komplikovano”, kaţem. „Mislim da joj je, zapravo, suviše bolno da se dalje bavi time. Ona je iz one generacije koju su uĉili da stegne zube i trpi sve što im se desi, i da se prave da ništa nije ni bilo. Kad bih plakala za mamom, baka je pokušavala da mi skrene misli - hranom, igraĉkom, ili bi dozvala Gerti, mog psa. A onda, jednog dana kad sam pitala, rekla je: Nema je više. Ali da ste ĉuli kakvim glasom, oštrim kao noţ. Brzo sam nauĉila da više ne postavljam pitanja.”


„Zašto si toliko dugo ĉekala da se javiš? Za deset godina sluĉaj ne da se ohladio nego se pretvorio u polarnu pustaru.” Prolazi konobarica i ja joj mašem, pokušavajući da privuĉem njenu paţnju, jer Verdţilu je neophodna kafa da bi mi bio od bilo kakve koristi. Devojka me uopšte ne vidi. „Tako je to kad ste dete”, kaţem. „Niko vas ne uzima za ozbiljno. Ljudi gledaju pravo kroz vas. Ĉak i da sam mogla da znam kome da se obratim kad mi je bilo osam ili deset godina... ĉak i da sam uspela da stignem do policijske stanice... ĉak i da vi niste ostavili posao, i da vam je deţurni za pultom rekao da neko dete ţeli da ponovo otvorite zatvoreni sluĉaj... šta biste uradili? Da li biste me pustili da stojim pred vašim stolom i priĉam, a vi biste klimali glavom i smešili se i, zapravo, ne biste slušali? Ili biste priĉali kolegama o curici koja je došla u ţelji da se igra detektiva?” Druga konobarica izlazi iz kuhinje, a za njom kroz zaljuljana vrata dopire zbrka zvukova prţenje, lupa, seckanje. Ova bar ide prema nama. „Izvolite, šta ţelite?”, pita. „Kafu”, kaţem. „Najveću.” Ona pogleda Verdţila, frkne i udalji se. „Kao u onoj izreci”, kaţem ja. „Ako vas niko ne ĉuje, da li uopšte priĉate?” Konobarica donosi dve šolje kafe. Verdţil mi pruţa šećer, iako nisam traţila. Gledam ga u oĉi i za trenutak mogu da vidim kroz alkoholnu izmaglicu, i nisam sigurna da li me to što sam videla teši ili pomalo plaši. „Sada te slušam”, kaţe. Spisak svega što se sećam o mami neprijatno je kratak. Tu je onaj trenutak u kome mi je davala šećernu vunu: Uswidi. Iswidi. Onda razgovor o partneru za ceo ţivot. Onda slika nje kako se smeje dok Maura pruţa surlu preko ograde i raspliće joj konjski rep. Mamina kosa je crvena. Ne crvenkasta i ne rida, nego boje kao kod osobe koja gori iznutra. (Dobro, moţda se ovog dogaĊaja sećam zato što sam videla sliku koju je neko snimio baš u tom trenutku. Ali miris njene kose - na cimet sa šećerom - to je stvarno sećanje koje nema nikakve veze sa slikom. Ponekad, kad mi zaista nedostaje, jedem tost posut cimetom i šećerom, samo da bih mogla zatvoriti oĉi i udahnuti miris.) Mamin glas, kad je iznervirana, drhtao je kao ona mala fatamorgana iznad vrelog asfalta u leto. I zagrlila bi me i rekla bi mi da će sve biti u redu, ĉak i kada je, zapravo, ona plakala. Ponekad bih se probudila usred noći i zatekla je kako me gleda dok spavam. Nikad nije nosila prstenje, ali imala je ogrlicu koju nikad nije skidala. Pevala je pod tušem. Vozila me je u kvadu da gledamo slonove, iako je moj tata mislio da je za mene suviše opasno da budem unutar ograde. Vozila sam se u njenom krilu, a ona bi se sagnula i šapnula mi na uho: Neka ovo bude naša tajna. Imale smo istovetne ruţiĉaste patike. Umela je da ispresavija novĉanicu od jednog dolara tako da napravi slona.


Umesto da mi uveĉe ĉita knjige, priĉala mi je priĉe: kako je videla slona da oslobaĊa malog nosoroga koji se zaglavio u blatu; kako je mala devojĉica, ĉiji je najbolji drug bilo siroĉe slona, otišla od kuće da studira i vratila se više godina kasnije, a slon, sada već potpuno odrastao, zagrlio ju je surlom i privukao je bliţe sebi. Sećam se mame kako crta, prvo ogromne, leptiraste slonovske uši, a onda bi na njih dodavala useke i poderotine kako bi lakše razlikovala pojedine slonove. Onda bi beleţila ponašanje: Sira pruţa surlu i skida najlonsku kesu s Liline kljove; pošto je uobičajeno da s kljova visi bilje, ovo upućuje na svest o stranom predmetu i posledično uklanjanje u vidu saradnje... Ĉak i nešto tako neţno kao što je empatija objašnjeno je na strogo nauĉan naĉin. To je uslov da bi neko bio ozbiljno shvaćen: nema antropomorfizacije slonova, nego se njihovo ponašanje kliniĉki precizno prouĉava i potom se vrši ekstrapolacija ĉinjenica. Ia gledam ĉinjenice koje pamtim o svojoj mami i nagaĊam o njenom ponašanju. Dakle, radim suprotno od onoga što rade nauĉnici. I moram da se pitam: kad bi me mama sada upoznala, da li bi se razoĉarala? Verdţil okreće mamin novĉanik u rukama. Toliko je krhak da koţa poĉinje da mu se lomi pod prstima. Vidim to i nešto me probode u grudima, kao da je ponovo gubim. „Ovo ne mora znaĉiti da je tvoja mama bila ţrtva nekog zloĉina”, kaţe on. „Moţda je izgubila novĉanik one noći kad smo je našli onesvešćenu.” Spuštam obe ruke na sto. „Slušajte, znam šta mislite - da je ona stavila novĉanik na drvo kako bi mogla da nestane. Ali priliĉno je teško popeti se na drvo i sakriti novĉanik kad ste u nesvesti.” „Ako je to htela, što ga nije ostavila na nekom mestu gde bi ga neko pronašao?” ,,A šta onda? Samoj sebi je razbila glavu kamenom? Da je zaista htela da nestane, što nije samo pobegla?” Verdţil okleva. „Moţda je bilo olakšavajućih okolnosti.” „Na primer?” „Te noći nije povreĊena samo tvoja mama, znaš?” Odjednom shvatam šta hoće da kaţe: moţda je moja mama htela da izgleda kao ţrtva, mada je, zapravo, ona bila poĉinilac. Usta mi se osuše. Od svih mogućih uloga koje sam pripisivala mami tokom protekle decenije, na ubicu nisam ni pomislila. „Ako stvarno mislite da je moja mama ubica, zašto niste krenuli da je traţite pošto je nestala?” On zausti da odgovori, pa zatvori usta. Aha, pomislim ja. „Zakljuĉeno je da je ta smrt posledica nesrećnog sluĉaja”, kaţe ipak. „Ali na licu mesta pronaĊena je crvena vlas kose.” „To je isto kao kad kaţete da ste našli upaljaĉ u trafici. Moja mama nije bila jedina crvenokosa osoba u Bunu, u Nju Hempširu.” „Vlas je naĊena unutar vreće za leš, na unesrećenoj.”


„Dakle: (a) to je bljak, i (b) moţete misliti. Gledam i ja Red i zakon. To samo znaĉi da su bile u meĊusobnom kontaktu. Verovatno po deset puta dnevno.” „Ili je došlo do fiziĉkog obraĉuna.” „Kako je umrla Nevi Rul?”, pitam. „Da li j e patolog zakljuĉio da je uzrok smrti ubistvo?” On odmahuje glavom. „Zakljuĉio je da je reĉ o nesrećnom sluĉaju, ntalom putem povrede tupim predmetom usled gaţenja.” „Ja se ne sećam baš mnogo ĉega o mami, ali znam da nije bila teška dve hiljade kila”, kaţem. „Hajde da predloţim drugaĉiji scenario. Šta ako je Nevi napala nju? I šta ako je neka slonica to videla i osvetila se?” „Slonovi to rade?” Nisam sigurna, ali sećam se da sam u maminim dnevnicima ĉitala o slonovima koji su pamtili neku osobu i godinama ĉekali da se osvete nekome ko im je naudio ili pokaţu nekome koliko im je drag. „Osim toga”, nastavlja Verdţil, „upravo si mi rekla da te je mama ostavljala na ĉuvanje kod Nevi Rul. Ĉisto sumnjam da bi te ostavljala kod osobe u koju nema poverenja.” „Ne verujem ni da bi me ostavljala na ĉuvanje kod Nevi ako je htela da je ubije”, kaţem. „Moja mama je nije ubila. To se prosto ne uklapa. Te noći tuda su se motale desetine policajaca; sva je prilika da je neko od njih bio crvenokos. Ne moţete znati da ta vlas pripada baš mojoj mami.” Verdţil klima glavom. „Ne, ali znam kako da saznam.” *** Evo ĉega se još sećam: unutra smo i moji roditelji se svaĊaju. Kako moţeš to da radiš? optuţuje je tata. Uvek se sve vrti oko tebe. Ja sedim na podu i plaĉem, ali niko ne obraća paţnju na mene. Ne miĉem se, jer je moje micanje i dovelo do ove vike. Umesto da ostanem na ćebetu i igram se igraĉkama koje mi je mama donela u ogradu za slonove, ja sam potrĉala za ţutim leptirom koji je lepršao pod plavim nebom. Mama je tad bila okrenuta leĊima; beleţila je svoja zapaţanja. I baš tada naišao je tata, video me kako trĉim nizbrdo, za leptirom... pravo prema slonovima koji su sluĉajno stajali baš tamo. Ovo je utočište, nije divljina, kaţe mama. Nije se našla izmeĎu majke i mladunčeta. One su navikle na ljude. Tata viĉe na nju: Nisu navikli na malu decu! Iznenada se oko mene sklope neĉije tople ruke. Mirišu na puder i limun, a njeno krilo je najmekše mesto koje znam. „Ljuti su”, šapućem. „Uplašeni su”, ispravlja me ona. „Ali zvuĉi isto tako.” Onda poĉinje da peva, tik kraj mog uha, tako da ĉujem samo njen glas.


Verdţil ima plan, ali to kuda hoće da ode suviše je daleko da bih se vozila biciklom, a i dalje neću da sednem s njim u auto. Dok izlazimo iz restorana, pristajem da se sutra ujutro naĊemo u njegovoj kancelariji. Sunce polako zalazi, zagnjureno u oblak kao u mreţu za spavanje. „Kako da znam da sutra nećete biti nacugani?” pitam. „Ponesi alkest”, mraĉno predlaţe Verdţil. „Videćemo se u jedanaest.” „Jedanaest nije jutro.” „Meni jeste”, odvraća on i kreće ka svojoj kancelariji. Dok se vratim kući, baka već ĉisti šargarepu. Gerti, sklupĉana ispred friţidera, lupne dvaput repom o pod, ali to je jedini pozdrav koji dobijam. Kad sam bila mala, Gerti bi me bukvalno oborila na pod od sreće ĉak i kad bih izašla iz kupatila - toliko se radovala što me ponovo vidi. Pitam se da li, kad postanete stariji, ljudi prestanu da vam toliko nedostaju. Moţda odrastanje znaĉi usmeriti se na ono što imate, a ne na ono što nemate. Na spratu se ĉuje zvuk nalik na sitne korake. Kad sam bila mala, bila sam sigurna da u bakinoj kući ima duhova; uvek sam ĉula takve zvuke. Baka me je uveravala da su to zarĊale cevi ili da se kuća sleţe. Pitala sam se kako moţe da se sleţe graĊevina od cigle i maltera. „Pa”, kaţe baka, „kakav je bio?” Za trenutak se ukoĉim, pitajući se da li me je nekako pratila. Ala bi to bila ironija - baka prati mene dok s privatnim detektivom traţim mamu! „Ovaj”, mucam, „nešto je bolestan.” „Nadam se da nije zarazio i tebe.” Malo verovatno, mislim, osim ako je pijanstvo zarazno. „Znam da misliš da je Ĉed Alen najvaţnija osoba na svetu, ali, ĉak i ako je dobar nastavnik, ipak je neodgovoran kao roditelj. Ko još ostavlja dete samo dva dana uzastopce?”, gunĊa baka. Ko ostavlja dete samo deset godina? Toliko sam obuzeta mislima o mami, da tek sa zadrškom shvatam kako baka i dalje veruje da sam ĉuvala Kartera, jezivog, ĉudnoglavog sina gospodina Alena, za kojeg je uverena da je prehlaĊen. Koristiću ga kao izgovor i sutra, kad ponovo krenem do Verdţila. „Nije bio sam. Imao je mene.” Idem za bakom u dnevnu sobu, zastavši usput da uzmem dve ĉiste ĉaše i kutiju soka od pomorandţe iz friţidera. Prisiljavam se da pojedem nekoliko zalogaja ribljih štapića, sistematski ih ţvaćući, a ostatak sakrivam ispod krompiirea. Nisam gladna. „Šta ne valja?” pita baka. „Sve je u redu.” „Provela sam ceo sat spremajući tu veĉeru - mogla bi makar da je pojedeš.” „Kako to da nije bilo potrage za njom?” pitam bez razmišljanja, a onda ţurno pokrivam usta salvetom, kao da time mogu vratiti reĉi unutra.


Ni jedna ni druga ne pretvaramo se da ne znamo o kome govorim. Baka ostaje potpuno nepomiĉna. „To što se ti ne sećaš, Dţena, ne znaĉi da se nije desilo.” „Ništa se nije desilo”, kaţem. „Deset godina ništa. Zar ti nimalo nije stalo? Ona ti je kćerkal” Baka ustaje i struţe sve iz svog tanjira - a skoro je pun - u kantu za smeće. Iznenada se osećam isto kao kad sam bila mala, kad sam potrĉala za onim leptirom pravo prema slonovima, i onda shvatila da sam napravila ogromnu taktiĉku grešku. Sve ove godine verovala sam da baka ne govori o onome što se desilo s mamom zato što joj to teško pada. Sada se pitam da li je moţda ćutala zato što je mislila da će meni suviše teško pasti. Ĉak i pre nego što progovori, taĉno znam šta će kazati. I ne ţelim to da ĉujem. Trĉim na sprat, s Gerti za petama, i zalupim vrata svoje sobe, a onda zagnjurim lice u ĉupavi vrat moga psa. Posle skoro dva minuta vrata se otvaraju. Ne podiţem pogled, ali mogu da je osetim kako stoji tu. „Slobodno reci”, šapućem. „Mrtva je, zar ne?” Baka seda na madrac pored mene. „Nije to tako jednostavno.” ,,E baš jeste.” Poĉinjem da plaĉem, iako nisam to ţelela. „Ili je mrtva ili nije.” Ali, ĉak i dok se još protivim baki, jasno mi je da stvarno nije tako jednostavno. Logika mi kaţe da bi, da sam u pravu - da moja majka nije svojevoljno otišla od mene - ona došla po mene. Što, oĉito, nije uĉinila. Ne treba biti nobelovac da biste to ukapirali. Ipak, ako je mrtva, zar ja to ne bih znala? Mislim, stalno ĉujete takve priĉe, zar ne? Zar se ne bih osećala kao da je nestao neki deo mene? Neki glasić u meni kaţe: Pa zar nije tako? „Kad je tvoja mama bila mala, šta god da sam joj rekla da uradi, ona bi uradila potpuno suprotno”, kaţe baka. „Zamolila bih je da obuĉe haljinu za dodelu maturskih svedoĉanstava, a ona bi se pojavila u iseĉenim farmerkama. Pokazala bi mi dve frizure u nekom ĉasopisu i pitala bi koja mi se više dopada; onda bi izabrala onu drugu. Predloţila sam joj da prouĉava primate na Harvardu; ona je, umesto toga, odabrala slonove u Africi.” Baka me gleda. „TakoĊe, bila je najpametnija osoba koju sam ikad videla. Dovoljno pametna da nadmudri svakog policajca ako bi poţelela. Dakle, ako je ţiva, i ako je pobegla, znala sam da ne mogu da je namamim da se vrati kući. Da sam poĉela da stavljam njeno lice na kutije mleka i da sam organizovala liniju za dojave, ona bi samo pobegla dalje i brţe.” Pitam se da li je to taĉno. Da li moja mama samo igra neku svoju igru? Ili moţda baka zavarava samu sebe? „Rekla si da si prijavila njen nestanak. Šta se desilo?” Ona uzima maminu maramu s naslona moje stolice i prevlaĉi je preko dlana. „Rekla sam da sam otišla da prijavim nestanak”, kaţe. „Taĉnije, išla sam tri puta, ali nijednom nisam ušla u policijsku stanicu.”


Zaprepašćeno je gledam. „Šta? To mi nikad nisi rekla!” „Sad si starija. Zasluţuješ da znaš šta se desilo.” Uzdiše. „Ţelela sam odgovore. Ili sam bar mislila da ih ţelim. A znala sam da ćeš ih i ti hteti, kad malo porasteš. Ali nisam se mogla naterati da uĊem. Plašila sam se šta bi policija mogla da sazna.” Gleda me. „Ne znam šta bi mi bilo gore da saznam da je Alis mrtva i da ne moţe da se vrati kući, ili da saznam da je ţiva i da neće da se vrati. Šta god da mi kaţu, ne bi bilo dobra vest. Nije moglo biti srećnog kraja. Svakako smo ostale samo ti i ja, pa sam mislila - što pre krenemo dalje, pre ćemo moći da prebolimo.” Razmišljam o onome što je Verdţil pomenuo danas po podne - o trećoj mogućnosti, o kojoj baka oĉito nije razmišljala: da mama moţda nije pobegla od nas, nego od optuţbe za ubistvo. Pretpostavljam da ni to baš nije nešto što biste voleli da ĉujete o svojoj kćerki. Nikad nisam smatrala da je baka stara, ali, kada ustane s mog kreveta, zaista tako izgleda. Kreće se polako, kao da je sve boli, i za trenutak se njena silueta ocrtava na vratima. „Znam šta traţiš preko kompjutera. Znam da nikad nisi prestala da pitaš šta se desilo.” Glas joj je tanak, kao zrak svetlti koji prodire oko nje. „Moţda si hrabrija od mene.” Postoji jedan zapis u maminim dnevnicima koji mi deluje kao nagli zaokret, trenutak kada je, da nije promenila smer, mogla postati neko potpuno drugaĉiji. Moţda ĉak i neko ko je ovde. Imalajetrideset jednu godinu i radila je na postdoktorskim istraţivanjima u Bocvani. Ovlaš se pominju nekakve loše vesti od kuće i kako je uzela odsustvo. Kada se vratila, bacila se na posao i beleţila efekte traumatskih sanja kod slonova. A onda je jednog dana naišla na mladog muţjaka kojem se surla uplela u ţiĉanu omĉu. Pretpostavljam da to nije retkost. Koliko sam videla u njenim dnevnicima, mnogi seljani ţive od onoga što ulove, a ponekad to pretvaraju i u zanimanje. MeĊutim, klopke namenjene impalama ponekad uhvate neku drugu ţivotinju: zebru, hijenu, a jednog dana i trinaestogodišnjeg slona po imenu Kenosi. U tom uzrastu Kenosi više nije bio ĉlan majĉinog krda. Njegova majka, Lorato, i dalje je bila predvodnica, ali Kenosi se odvojio s drugim mladim muţjacima u neku vrstu lutajuće tinejdţerske bande. Igrao se borbe s drugarima kad bi bio u maštu, kao što glupi deĉaci u mojoj školi guraju jedni druge pred devojĉicama kako bi moţda bili primećeni. Ali, kao i meĊu dacima, i kod slonova je to samo isprobavanje hormona, a drugi muţjaci mogu da ih umire ĉim se pojave, onako stariji i zreliji. To se dešava vrlo ĉesto, da stariji muţjaci ohlade mlade, i to ima biološkog smisla, jer ovi ionako nisu spremni za parenje sve do tridesete godine. Samo što se Kenosiju nikad neće posrećiti s nekom ţenkom, jer mu je zamka maltene presekla surlu, a slon bez surle ne moţe da ţivi. Mama je videla Kenosijevu ozledu na terenu i smesta je znala da će ovaj umreti sporom i bolnom smrću. Zato je ostavila posao za taj dan i vratila se u logor, da pozove Odsek za divljaĉ, to jest, vladinu agenciju koja je ovlašćena da prekrati muke slonovima. MeĊutim, Rodţer Vilkins,


sluţbenik zaduţen za taj rezervat, bio je nov u poslu. „Suviše sam zauzet”, rekao je. „Neka priroda uĉini svoje.” Posao istraţivaĉa jeste da radi upravo to: da poštuje prirodu, a ne da se upliće u njeno delovanje. MeĊutim, iako su ovo bile divlje ţivotinje, ipak su to bili i njeni slonovi. Moja mama nije mogla da stoji po strani i gleda slona kako pati. Tu u dnevniku nastupa prekid. Prešla je s olovke na crno mastilo, i sledi ĉitava prazna stranica. Evo šta ja zamišljam da se dešavalo za to vreme: Ulazim u glavnu kancelariju u logoru, gde moj šef sedi kraj majušnog ventilatora koji pokreće ustajali vazduh. Alis, kaţe on. Dobro došla nazad. Ako ti je potrebno još slobodnih dana... Prekidam ga. Nisam zato došla. Pričam mu o Kenosiju i onom kretenu Vilkinsu. Sistem nije savršen, priznaje moj šef, a pošto me ne poznaje dovoljno dobro, misli da ću prosto otići. Ako ne budete smesta poĉeli da telefonirate, pretim, poĉeću ja. Ali ja ću pozvati Njujork tajms, i BBC, i Nejšenel dţiografik. Pozvaću Svetsku fondaciju za prirodu, i Dţojs Pul, i Sintiju Mos i damu Dafni Šeldrik. Ima da podignem revoluciju mekih srca i ljubitelja ţivotinja i svi će da se okome na Bocvanu. A što se tiĉe vas liĉno: izazvaću toliko sranja koja će se obrušiti na ovaj projekat da će finansije za ovo izuĉavanje slonova presušiti pre nego što sunce zaĊe. Dakle, telefon u ruke, kaţem. Ili ću ga ja uzeti. Bar zamišljam da je tako rekla. Ali, kad je mama ponovo poĉela da piše, sledi detaljan izveštaj o tome kako je Vilkins stigao, noseći ranac, uvreĊen do srţi. Kako je nadureno sedeo kraj nje u dţipu, steţući pušku, dok je ona traţila Kenosija i njegove drugare. Ĉitajući mamine dnevnike, nauĉila sam da se land roveri ne pribliţavaju muškim krdima na manje od dvanaest metara - suviše su nepredvidiva. MeĊutim, pre nego što je mama stigla da to objasni, Vilkins je podigao pušku i otkoĉio je. Ne! - viknula je mama, zgrabila pušku za cev i podigla je uvis. Ubacila je land rover u brzinu i krenula napred da prvo skloni s puta druge mlade muţjake. Onda je skrenula u stranu, pogledala Vilkinsa i rekla: Sad. Pucaj. Pucao je. I pogodio ga ispod oka. Lobanja slona sastoji se od kosti nalik na saće, koja treba da štiti mozak, smešten unutar lobanjske duplje i zaštićen ĉitavom tom infrastrukturom. Ne moţete ubiti slona pucajući mu ispod oka ili u ĉelo, jer metak će naneti štetu, ali neće pogoditi mozak. Ako hoćete humano ubiti slona, treba da mu pucate iza uha. Mama je zapisala da je Kenosi trubio iz sveg glasa, od bola, goreg nego što je dotle trpeo. Koristila je psovke koje nikad u ţivotu nije izgovorila, na više jezika. Pomišljala je da otme pušku Vilkinsu i uperi je u njega. A onda se desilo nešto neobiĉno.


Lorato, predvodnica - Kenosijeva majka - dojurila je niz brdo, uputivši se pravo ka sinu koji se teturao, obliven krvlju. Jedina prepreka izmeĊu njih dvoje bio je mamin automobil. Mama je znala da se ne sme naći izmeĊu slonice i njenog mladunĉeta, ĉak i kad je tom mladunĉetu već trinaest godina. Ubacila je menjaĉ u rikverc i perala land rover unazad, ostavljajući otvoren put izmeĊu Kenosija i Lorato. Ipak, pre nego što je slonica stigla do sina, Vilkins je ponovo pucao i ovog puta pogodio gde treba. Lorato je stala kao ukopana. Evo šta je moja mama napisala: Posegnula je ka Kenosiju, gladeći ga od repa do surle, posebno se pvetivši mestu na kome mu se ţičana omča usekla u koţu. Zakoračila je preko njegovog krupnog tela i stala nad njim onako kako stoji majka kad štiti svoje mlado. Lučenje slepoočnih ţlezda joj se pojačalo, tako da su se pojavile tamne pruge sa obe strane glave. Krdo muţjaka se odmaklo, krdo Lorato joj se pridruţilo i počelo da dodiruje Kenosija, a ona je odbijala da se pomeri. Sunce je zašlo, izašao je mesec, a ona je i dalje stajala tamo, ne ţeleći ili ne mogavši da ga ostavi. Kako da se oprostiš? Te noći imali smo meteorski pljusak. Činilo mi se da i nebo plače. Dve stranice kasnije mama se dovoljno pribrala da objektivno, kao nauĉnik, piše o onome što se desilo: Danas sam videla nešto što nisam mislila da ću ikada videti. Prvo, ono dobro: zbog Vilkinsovog ponašanja, istraţivači u rezervatu sada su dobili pravo da sami izvrše eutanaziju slona ako procene da je neophodno. Drugo, ono strašno: slonica čija beba više ni po čemu nije bila beba, vratila se, obuzeta gnevom, kada je on bio u nevolji. Jednom majka, uvek majka. To je mama napisala na samom dnu stranice. Nije zapisala da je to bio dan kad je odluĉila da suzi svoja prouĉavanja traume iskljuĉivo na ţalost kod slonova. Za razliku od mame, ja ne mislim da je to s Kenosijem bilo tragiĉno. Dok sam ĉitala, ĉinilo mi se da osećam iskre onih meteora koje je pomenula. Naime, Kenosi je, pre nego što je zauvek sklopio oĉi, video mamu kako mu se vraća. Sutradan ujutro pitam se da li je vreme da ispriĉam baki o Verdţilu. „Šta misliš?” pitam Gerti. Svakako bi mi bilo lakše kad bi me baka oezla do njegove kancelarije, umesto da vozim bicikl preko pola grada. Dosadašnja potraga donela mi je samo mišiće nogu snaţne kao u balerine. Gerti lupka repom po drvenom podu. „Jednom za da, dvaput za ne”, kaţem, a ona nakrivi glavu. Ĉujem baku kako me zove - već drugi put - pa ţurim niza stepenice i zatiĉem je u kuhinji, kako sipa ţitarice u ĉiniju za moj doruĉak.


„Uspavala sam se. Nemam vremena da kuvam. Mada mi nije jasno zašto ti s trinaest godina ne bi mogla sama da spremiš sebi jelo”, gunĊa ona. „Videla sam zlatne ribice koje su snalaţljivije od tebe.” Pruţa mi kutiju mleka i skida mobilni telefon s punjaĉa. „Iznesi stvari za recikliranje pre nego što odeš da ĉuvaš decu. I, za boga miloga, oĉešljaj tu kosu. Izgleda kao da se u njoj gnezdi neko šumsko stvorenje.” To nije ista ţena koja je sinoć došla u moju sobu. Nije ista ţena koja mi je priznala da i ona stalno misli na moju mamu. Baka kopa po tašni. „Gde su mi kljuĉevi od kola? Dakle, stvarno mislim da su to prvi simptomi Alchajmerove...” „Bako... ono što si rekla sinoć...” Nakašljavam se. „Da sam dovoljno hrabra da potraţim mamu?” Ona odmahuje glavom, toliko neprimetno da ne bih ni videla da ne gledam pravo u nju. „Veĉera je u šest”, kaţe takvim glasom da mi je jasno kako nema više razgovora, iako, zapravo, jedva da je i poĉeo. *** Na moje iznenaĊenje, Verdţil se u policijskoj stanici oseća prijatno koliko i vegetarijanac na roštiljskoj zabavi. Ne ţeli da uĊe na glavna vrata; moramo da se ušunjamo na zadnji ulaz, iza policajca koji je zvonio na interfon da mu otvore. Oĉito ne ţeli da ćaska s deţurnim narednikom ni sluţbenicama. Nema zanimljivog obilaska: ovde mi je bio ormarić; ovde smo drţali krofne. Nekako sam imala utisak da je Verdţil ostavio posao jer je tako ţeleo, ali sad poĉinjem da se pitam da li je zbog neĉega ipak otpušten. U svakom sluĉaju, jasno je da postoji nešto što mi nije rekao. „Vidiš onog tipa tamo?”, pita Verdţil, povlaĉeći me iza ugla u hodniku kako bih mogla da pogledam ĉoveka koji sedi za stolom u sobi za dokaze. „To je Ralf.” „Hm, izgleda kao da mu je hiljadu godina.” „Tako je izgledao i kad sam još radio ovde”, kaţe Verdţil. „Govorili smo da je postao fosil, kao sve ono što ĉuva tamo unutra.” Onda duboko udahne i poĊe niz hodnik. Soba za dokaze ima vrata s gornjom i donjom polovinom, a gornja je otvorena. „Hej, Ralfe! Odavno se nismo videli.” Ralf se kreće kao da je pod vodom. Prvo okreće struk, pa ramena, pa tek onda glavu. Gledano izbliza, pun je bora, baš kao slonovi na slikama prikaĉenim za stranice maminog dnevnika. Oĉi su mu bledunjave, nalik na pekmez od jabuke, i kao da su otprilike jednako ĉvrste. „Gle”, kaţe Ralf, toliko polako da se ĉuje dugaĉko eeeee. „Priĉalo se da si jednog dana ušao u sobu za dokaze od starih sluĉajeva i da više nisi izašao odande.” „Kako je ono rekao Mark Tven? Vesti o mojoj smrti u najmanju ruku su preterane.”


„Ako te i budem pitao gde si bio, pretpostavljam da mi nećeš reći”, odvraća Ralf. „Neću. I bio bih ti silno zahvalan ako nikom ne pomeneš da sam dolazio. Dobijem osip kada ljudi postavljaju suviše pitanja.” Verdţil vadi iz dţepa pomalo ugnjeĉenu tvinki ĉokoladicu i spušta je na pult izmeĊu nas i Ralfa. „Koliko je stara?” pitam tiho. ,,U njima ima dovoljno konzervansa da ostanu dobre sve do 2050. godine”, odgovara Verdţil šapatom. ,,A osim toga, Ralf ne moţe da proĉita one sitne brojke za rok trajanja.” I stvarno, Ralf sav sine. Uspeva ĉak i da se nasmeši, a to se potom širi i podseti me na snimak o rušenju velike zgrade koji sam jednom videla na Jutjubu. „Setio si se moje slabosti, Verdţile”, kaţe i pogleda mene. „Ko ti je pomoćnik?” „To mi je partnerka za tenis.” Verdţil se naginje preko vrata. „Slušaj, Ralfi. Ţelim da proverim jedan moj stari sluĉaj.” „Ti više ne radiš ovde...” „Nisam mnogo radio ni dok sam radio ovde. Hajde, stari. Ne traţim ti baš da ĉaĉkam po nekoj aktivnoj istrazi. Samo ću ti osloboditi malo prostora.” Ralf sleţe ramenima. „Pa, valjda ne moţe da škodi ako je sluĉaj zatvoren...” Verdţil otvara donju polovinu vrata i provlaĉi se kraj njega. „Ne moraš da ustaješ. Znam put.” Idem za njim kroz dugaĉak, uzan hodnik. Oba zida prekrivena su metalnim policama od poda do plafona, a na njima su u svaki raspoloţivi prostor nagurane kartonske kutije. Verdţil miĉe usnama dok ĉita etikete na kutijama, poredanim prema datumu i broju sluĉaja. „Sledeći prolaz”, mrmlja. „Ovaj je do 2006.” Posle još nekoliko minuta on se zaustavlja i poĉinje da se pentra po policama. Izvlaĉi jednu kutiju i baca mi je u ruke. Lakša je nego što sam oĉekivala. Spuštam je na pod, a on mi dodaje još tri. „To je sve?” pitam. „Ĉinilo mi se da ste rekli da je iz utoĉišta odneta tona dokaznog materijala.” ,,I bila je. Ali sluĉaj je rešen. Zadrţavamo samo predmete koji su u vezi s ljudima, a zemlja, zgaţene biljke i otpad za koji se ispostavi da nije bitan - to se uništava.” „Ako je neko već pregledao sve ovo, zašto ćemo mi ponovo gledati?” „Zato što moţeš gledati neki nered dvanaest puta i ne videti ništa. A kad pogledaš trinaesti put, videćeš upravo ono što si traţila, kako gleda pravo u tebe.” On otvara poklopac najviše kutije. Unutra su papirne kese za dokaze, zalepljene trakom. Na traci i na kesama piše NO. „No?”, pitam. „Šta je u toj kesi?” Verdţil vrti glavom. „To je paraf Najdţela O’Nila. On je te veĉeri bio zaduţen za potragu za dokazima. Protokol zahteva da policajac stavi inicijale i datum nalaţenja na kesu i traku, kako bi


se pred sudom pokazalo da dokazi nisu kontaminirani.” Pokazuje mi druge oznake na kesi delovodni broj, sa spiskom predmeta: PERTLA, PRIZNANICA. Na drugoj: ODEĆA ŢRTVE MAJICA, KRATKE PANTALONE. „Otvorite tu”, traţim. „Zašto?” „Znate kako ponekad neka stvar pokrene sećanje? Hoću da vidim da li je to taĉno.” „Ova ţrtva nije bila tvoja mama”, podseća me Verdţil. Što se mene tiĉe, to tek treba da vidimo. On ipak otvara papirnu kesu, navlaĉi gumene rukavice iz kutije koja stoji na polici i izvlaĉi iz kese beţ bermude i iscepanu, ulepljenu majicu s kragnom i izvezenim logotipom Utoĉišta za slonove Nova Engleska na levoj strani grudi. „Pa?” pita me. „Je li to krv?”, odgovaram pitanjem. „Ne, to je osušen keĉap. Ako hoćeš da budeš detektiv, budi detektiv.” Ipak, ovo me je priliĉno izbezumilo. „Takvu uniformu su svi nosili.” Verdţil ĉaĉka dalje po kutiji. „Evo”, kaţe, vadeći kesicu toliko pljosnatu da u njoj verovatno nema niĉeg. Na etiketi piše: BR. 859, VLAS KOSE IZ KESE ZA LEŠ. On uzima kesicu i stavlja je u dţep. Potom uzima dve kutije i nosi ih ka ulazu. Osvrće se ka meni. „Hajde, budi korisna.” Idem za njim, noseći ostale kutije. Sigurna sam da je on namerno uzeo lakše. Ove kao da su pune kamenja. Pred ulazom, Ralf se za trenutak budi iz dremeţa. „Drago mi je što smo se videli, Verdţile.” Verdţil uperi prstom u njega. „Nisi me video.” „Šta nisam video?” Izlazimo kroz ista sporedna vrata policijske stanice i nosimo kutije u Verdţilov automobil. Uspeva da ih ugura na zadnje sedište, koje je već puno omota od hrane, starih kutija za CD-ove, papirnih ubrusa, dukseva i praznih flaša. Ja sedam na suvozaĉko mesto. „Šta sad?” „Sad idemo da ubedimo nekog u laboratoriji da nam uradi analizu mohondrijske DNK.” Ne znam šta je to, ali zvuĉi kao nešto što bi bilo deo detaljne istrage. Impresionirana sam. Pogledam Verdţila koji, moram reći, izgleda sasvim pristojno kad nije potpuno pijan. Istuširao se i obrijao, i miriše na borovu šumu umesto na dţin. „Zašto ste otišli?” On me kratko pogleda. „Zato što sam našao ono po šta smo došli.” „Mislim, iz policije. Zar niste ţeleli da budete detektiv?” „Oĉito ne toliko kao ti”, mrmlja Verdţil. „Mislim da zasluţujem da znam šta ću dobiti za svoje pare.” On kratko frkne. „Premiju.” Vozi unazad suviše brzo, pa se jedna od kutija preturi. Iz nje poispadaju papirne kese, pa ja otkopĉavam sigurnosni pojas i okrećem se, pokušavajući da ih pokupim. „Teško je reći šta su


dokazi, a šta je vaše smeće”, kaţem. S jedne od kesa odlepila se traka, pa su dokazi iz nje pali pravo u hrpu omota od Mekdonaldsovog ribljeg fileta. „Ovo je grozno. Zašto bi neko pojeo petnaest ribljih fileta?” „Nisam sve odjednom”, kaţe Verdţil. Jedva ga slušam, jer sam tog ĉasa napipala predmet koji je ispao. Okrećem se napred, drţeći u ruci majušnu ruţiĉastu patiku. Onda pogledam svoja stopala. Imam duboke ruţiĉaste starke otkako znam za sebe. Verovatno i duţe. One su moja jedina slabost, jedini deo garderobe koji traţim od bake da mi kupi. Nosim ih na svakoj slici dok sam bila beba: naslonjena na porodicu plišanih meda, dok sedim na ćebetu s ogromnim naoĉarima za sunce nataknutim na nos; dok perem zube u kupatilu, potpuno golišava, osim tih patika. I mama je imala iste - stare, ofucane, koje je saĉuvala još iz studentskih dana. Nismo nosile istovetne haljine niti smo imale iste frizure, nismo se šminkale, ali taj jedan detalj bio nam je istovetan. Još nosim ruţiĉaste patike, skoro svakog dana. One su mi kao neka vrsta amajlije, ili moţda sujeverja. Da ih nisam izula, onda moţda... eto. Kapirate. Usta su mi potpuno suva. „Ovo je bilo moje.” Verdţil me pogleda. „Sigurna si?” Klimam glavom. „Da li si ikada trĉala okolo bosonoga, dok si bila u utoĉištu s mamom?” Odmahujem glavom. To je bilo pravilo: niko nikad ne ulazi unutra bez obuće. „To nije bilo kao teren za golf”, kaţem. „Postojalo je grumenje u travi i šikara i ţbunje. Mogli ste se saplesti o rupu koju su iskopali slonovi.” Okrećem malecku patiku u ruci. „Bila sam tamo, te noći. A i dalje ne znam šta se desilo.” Da li sam ustala iz kreveta i odšetala medu slonove? Da li me je mama traţila? Da li sam ja razlog što je nestala? Odjednom mi u glavu naviru odlomci maminih istraţivanja. Negativni trenuci se pamte. Traumatični se zaboravljaju. Verdţilovo lice je neprozirno. „Tvoj tata rekao nam je da si spavala”, kaţe. „Ali nisam išla na spavanje u patikama. Neko mora da mi ih je obuo i vezao mi pertle.” „Neko”, ponavlja Verdţil. *** Noćas sam sanjala tatu. Šunjao se kroz visoku travu kraj jezerceta u utoĉištu, dozivajući me. Dţena! Ko se nije sakrio, magarac bio!


Bili smo bezbedni na tom mestu, jer su dve afriĉke slonice bile u staji, da im pregledaju stopala. Znala sam da je u ovoj igri kljuĉno mesto široki zid staje. Znala sam da tata uvek pobeĊuje, jer moţe da trĉi brţe od mene. Ali ovog puta neću mu to dozvoliti. Bin, rekao je, tako me je zvao. Vidim te. Znala sam da laţe, jer je poĉeo da se udaljava od mog skrovišta. Ukopala sam se u obalu jezerceta, onako kako su se ukopavali slonovi kad sam ih s mamom gledala dok se igraju, prskajući jedni druge iz surli i valjajući se po blatu kao rvaĉi, da ohlade koţu. Ĉekala sam da tata proĊe pored velikog drveta pod kojim su Nevi i Gideon postavili veĉeru za ţivotinje - kocke sena, bundeve i velike lubenice. Dovoljno za malu porodicu, ili za jednog slona. Ĉim je dospeo u senku, izvukla sam se iz blata i potrĉala. Nije bilo lako. Odeća mi je bila skorena od prljavštine; kosa mi se ulila u uţe koje mi je visilo niz leĊa. Ruţiĉaste patike ostale su zaglavljene u blatu kraj jezerceta. Ali znala sam da ću pobediti i oteo mi se kikot, nalik na pištanje helij uma iz pupka na balonu. To je tati bilo dovoljno. Ĉuo me je, okrenuo se i potrĉao ka meni, ţeleći da mi preseĉe put pre nego što stignem da pljesnem blatnjavim dlanovima o metalni zid staje. Moţda bi me i stigao, da se izmeĊu drveća nije pojavila Maura, trubeći toliko glasno da sam stala kao ukopana. Zamahnula je surlom i udarila tatu preko lica. On je pao, drţeći se za desno oko koje je istog ĉasa strašno nateklo. Ona je nervozno poigravala izmeĊu nas, pa je tata morao da se otkotrlja u stranu da ga ne bi sluĉajno zgazila. „Maura”, dahtao je. ,,U redu je. Polako, curo...” Slonica je ponovo zatrubila, a meni je zvonilo u ušima. „Dţena”, rekao je tata tiho, „ne miĉi se.” Potom, još tiše: „Ko ju je, davola, pustio iz staje?” Poĉela sam da plaĉem. Nisam znala da li se plašim za sebe ili za tatu. Ali, kad god smo mama i ja posmatrale Mauru, ona ni jedan jedini put nije postupila nasilno. Iznenada su se vrata staje otvorila, glatko klizeći u stranu, i u njima se pojavila mama. Jednim pogledom obuhvatila je tatu, Mauru i mene. „Šta si joj uradio?” upitala je. „Mora da se šališ! Igrali smo se ţmurke!” „Ti i slonica?” Dok je govorila, mama je polako stala izmeĊu Maure i tate, kako bi on mogao bezbedno da ustane. „Ne, pobogu. Ja i Dţena. Samo što se Maura iznebuha pojavila i opaila me.” Protrljao je lice. „Mora da je pomislila da ćeš nauditi Dţeni.” Mama se namrštila. „Zašto ste se, ako smem da pitam, igrali ţmurke u njenom zabranu?” „Zato što je ona trebalo da bude unutra, na pregledu stopala.”


„Ne ona, samo Hester.” ,,E, na obaveštenju na oglasnoj tabli piše drugaĉije...” „Maura nije bila raspoloţena da uĊe.” „ A kako sam ja to mogao da znam?” Mama je i dalje tepala Mauri, sve dok se slonica nije polako udaljila, iako je i dalje podozrivo gledala mog tatu. „Ta slonica nas sve mrzi, osim tebe”, mrmljao je on. „Nije taĉno. Ispostavilo se da voli Dţenu.” Maura je brundala kao da odgovara, prilazeći drveću da malo pase, a mama me je podigla u naruĉje. Mirisala je na dinje - mora da je njima poĉastila Hester u staji dok su joj natapali stopala, strugali naslage i leĉili pukotine. „Za nekoga ko stalno viĉe na mene što vodim Dţenu meĊu slonove, izabrao si stvarno zanimljivo mesto za igranje.” „Nije trebalo da bude slonova u ovoj... O, pobogu. Nije vaţno. Znam da ne mogu pobediti.” Tata je prineo ruku licu i trgao se. „Daj da pogledam”, rekla je mama. „Kroz pola sata imam sastanak s investitorom. Treba da mu objasnim koliko je bezbedno smestiti utoĉište u naseljeno podruĉje. Drţaću govor s modricom na oku koju mi je ostavila slonica.” Mama me je prebacila na bok i dodirnula mu lice, neţno ali odluĉno. Takvi trenuci, kada smo izgledali kao pita pre nego što je naĉnu, bili su mi najdraţi. Skoro da su mogli da izbrišu one druge trenutke. „Moglo je biti i gore”, rekla je mama, naslanjajući se na tatu. Mogla sam da ga vidim, da ga osetim, kako omekšava. Mama je uvek pokušavala da mi ukaţe na takve trenutke dok smo na terenu: promena drţanja, spuštanje ramena, ono što pokazuje da više ne postoji nevidljivi zid straha. „O, stvarno?”, gunĊao je. „ A kako, moliću?” Mama mu se nasmešila. „Mogla sam ja da te udarim”, rekla je. *** Već dobrih deset minuta sedim na stolu za preglede i posmatram ritual udvaranja izmeĊu zapravo alkoholiĉara, priliĉno propalog Muţjaka, i prapete, prefrizirane Kuguarke. Evo mojih nauĉnih beleţaka s terena: Muţjaku je neprijatno, sateran je u ćošak. Sedi i neprekidno lupka nogom, a onda ustaje i koraĉa tammo. Danas je uloţio malo napora u sreĊivanje, zbog oĉekivanja da će videti Kuguarku, koja upravo ulazi u sobu. Ona nosi beli laboratorijski mantil i previše šminke. Miriše kao „ogrebi i pomiriši” reklame za parfeme u ĉasopisima, koje su toliko preterane da vas dovode u iskušenje da bacite ceo ĉasopis


u najdalji ugao, ĉak i ako to znaĉi da nikada nećete saznati Šta muškarci ţele u krevetu ili Zašto je Dţenifer Lens pobesnela! Kuguarka je plavokosa, ali s crnim izrastkom, i neko bi morao da joj kaţe da tesne, ravne suknje uopšte ne odgovaraju njenoj zadnjici. Muţjak povlaĉi prvi potez. Koristi jamice kao oruţje. O, Lulu, odavno se nismo videli, kaţe. Kuguarka odbija njegov pokušaj. A ko je za to kriv, Viktore? Znam, znam. Slobodno me ispraši. Nastupa prefinjena ali merljiva promena u atmosferskom pritisku. Da li je to obećanje? Prikazivanje zuba. Sa obe strane. Pripazi malo. Nemoj počinjati nešto što ne moţeš da završiš, kaţe Muţjak. Nešto se ne sećam da smo imali problema s tim, a ti? S mesta gde sedim i posmatram, ćutke prevrćem oĉima. Ili je ovo najbolja reklama za kontracepciju posle Oktomame... ili ova glupost stvarno uspeva izmeĊu muškaraca i ţena, a ja verovatno neću imati momka sve do klimakterijuma. Kuguarkina ĉula oštrija su nego Muţjakova; ona primećuje moj kez ĉak i s drugog kraja sobe. Spušta ruku Muţjaku na rame i pokazuje oĉima ka meni. Nisam znala da imaš decu. Decu? Verdţil me gleda kao da sam buba koju je upravo zgazio. O, nije ona moja. Zapravo, zbog nje sam došao. O, ĉak i ja znam da je to potpuno pogrešno reći. Kuguarkine nakarmisane usne smesta se steţu. Ne daj da ti smetam, preĎi na stvar. Verdţil se smeši, veoma polako, i mogu bukvalno da vidim Kuguarku kako poĉinje da slini. O, Talula, kaţe on, voleo bih da uradim upravo to. Ali znamo da prvo moram da se postaram za svoje klijente. Kuguarkin mobilni telefon zazvoni, a ona pogleda broj na ekranu. „Isuse, izuj se”, kaţe ona i uzdahne. „Daj mi pet minuta.” Ţurno izlazi iz sobe, a Verdţil seda na metalni sto kraj mene, trljajući lice rukom. „Nemaš pojma koliku uslugu mi duguješ.” Nisam to oĉekivala. „Znaĉi, ne sviĊa vam se?” „Talula? Pobogu, ne! Nekad je bila viša sestra kod mog zubara, a onda je poĉela da se bavi ovim poslovima s DNK. Kad god je vidim, setim se kako stoji pored one bušilice. Radije bih izlazio s morskim krastavcem.” „Oni izbacuju ţeludac napolje dok jedu”, kaţem. On razmisli o tome. „Jednom sam izveo Talulu na veĉeru. Lepo ti kaţem, pre bih izabrao morski krastavac.” „Zašto se onda ponašate kao da jedva ĉekate da je se doĉepate?” On raširi oĉi. „Ne mogu da verujem šta si upravo rekla.” „Da ĉupate i sadite”, kezim se. „Da se strpate pod ĉaršave...” „Šta je to, doĊavola, s ovom mladom generacijom?”, uzdiše Verdţil.


„Ja liĉno krivim vaspitanje. Nedostajala mi je ĉvrsta roditeljska ruka.” ,,A misliš da sam ja odvratan zato što povremeno popijem ponešto.” „Ja mislim da vi: (a) stalno pijete i (b) ako ćemo iskreno, odvratan je samo deo kad navodite Talulu da misli kako ćete je uskoro pozvati da izaĊete.” „Radim to zbog nas dvoje, pobogu”, brani se Verdţil. „Htela si da vidiš da li je vlas na telu Nevi Rul pripadala tvojoj mami? Za to postoje dve mogućnosti. Moţemo pokušati da se dodvorimo nekome u policiji da naruĉe test u drţavnoj laboratoriji, što oni neće uĉiniti, jer je sluĉaj zatvoren i jer se tamo ĉeka po godinu dana... ili moţemo pokušati da nam test urade u privatnoj laboratoriji.” Znaĉajno me gleda. „Besplatno.” „Auh. Stvarno to radite zbog nas”, kaţem, glumeći razrogaĉeno divljenje. „Slobodno mi ispostavite raĉun za kondome. I ovako me grize savest, pa neću još da brinem i da li će pokušati da vas upeca na trudnoću.” On se mršti. „Ma neću da spavam s Talulom. Neću ni da je izvedem. Samo je puštam da misli kako hoću. A zbog toga će ti uzeti bris iz usta i izvršiće brzo poreĊenje, kao uslugu.” Zagledam se u njega, iskreno impresionirana planom. Moţda će se ipak pokazati da on jeste valjan privatan detektiv, ako je ovako prepreden. „Evo šta moţete da kaţete kad se bude vratila”, savetujem ga. „Jeste da se ne zovem Fred, ali mogao bih da budem tvoj Kremenko.” Verdţil se iskezi. „Hvala. Kad mi bude bila potrebna pomoć, javiću ti.” Vrata se otvore, Verdţil skoĉi sa stola, a ja zagnjurim lice u dlanove i poĉnem da jecam. Ili bar glumim jecanje. „Boţe”, kaţe Kuguarka. „Šta se desilo?” Verdţil je jednako zbunjen kao i ona. „Koji ti je sad Ċavo?” pita me bez glasa. „Ja samo hoću da naĊem moju amu”, grcam ja. Šmrcavo se zagledam u Talulu. „Ne znam šta više da radim.” Verdţil uskaĉe u ulogu i obgrli mi ramena. „Mama joj je nestala pre nekoliko godina. Sluĉaj je hladan. Nemamo mnogo tragova.” Talulino lice omekša. Moram priznati da sad izgleda znatno bolje. „Sirota mala” kaţe, a onda s oboţavanjem pogleda Verdţila. ,,A ti... ti joj paţeš? Stvarno si divan, Vik.” „Ţelimo bris iz usta. Imam vlas koja je moţda pripadala njenoj mami i voleo bih da uporedimo mitohondrijsku DNK. Tako bismo imali odakle da poĉnemo.” Tek sad pogleda je u lice. „Molim te, Lulu. Hoćeš li da pogneš starom... prijatelju?” „Nisi ti baš tako star”, prede ona. ,,I ti si jedini koji me je ikada zvao Lulu. Imate tu vlas kod sebe?” On joj predaje kesicu iz sobe za dokaze.


„Super. Odmah ću uzeti uzorak od devojĉice.” Naglo se okreće i poĉinje da pretura po fioci, pa vadi duguljasti paketić. Sigurna sam da će u njemu biti igla, i to me uţasava, jer mrzim igle, i zato poĉinjem da drhtim. Verdţil hvata moj pogled. Ne preteruj, šapuće. Ipak, dosta brzo shvata da sam se iskreno prepala, jer poĉinjem da cvoćem zubima. Ne mogu da skrenem pogled s Talulinih prstiju dok cepa sterilni omotaĉ. Verdţil me hvata za ruku i ĉvrsto me steţe. Ne sećam se kad me je poslednji put neko drţao za ruku. Moja baka, moţda, kad smo prelazile ulicu, pre sto godina. Ali to je bila duţnost, a ne toplina. Ovo je drugaĉije. Prestajem da drhtim. „Opusti se”, kaţe Talula. „Ovo je samo veliki štapić s vatom.” Stavlja gumene rukavice i masku i traţi da otvorim usta. „Samo ću ti protrljati ovaj kraj po unutrašnjoj strani obraza. Uopšte ne boli.” Posle desetak sekundi vadi štapić iz mojih usta i stavlja ga u malu epruvetu, na kojoj piše oznaku. Onda sve ponavlja. „Koliko dugo?” pita Verdţil. „Nekoliko dana, ako pokrenem nebo i zemlju.” „Ne znam kako da ti zahvalim.” „Ja znam.” Ona mu prelazi prstima preko podlaktice. „Slobodna sam za ruĉak.” „Verdţil nije”, brzo kaţem. „Rekao si mi da moraš do doktora, je li tako?” Talula se naginje ka njemu i šapuće, ali ja - naţalost - ĉujem svaku reĉ. „Još imam zubarsku uniformu, ako ţeliš da se igramo doktora.” „Ako zakasnite, Viktore”, prekidam je, „nećete dobiti novu dozu vijagre.” Skaĉem sa stola, hvatam Verdţila za ruku i vuĉem ga napolje. Ĉim skrenemo za ugao u hodniku, smejemo se toliko glasno da mi se ĉini da ćemo popadati pre nego što izaĊemo napolje. Kad se naĊemo na suncu, oboje se naslanjamo na zid Laboratorije Genzimatron, pokušavajući da doĊemo do daha. „Ne znam da li da te ubijem ili da ti zahvalim”, kaţe Verdţil. Gledam ga ispod oka i progovaram promuklo, poput Talule. „Pa... slobodna sam za ruĉak.” Na to ponovo poĉinjemo da se smejemo. A onda, kad smeh prestane, oboje se u istom trenutku setimo zašto smo ovde i da, zapravo, nemamo nikakvog razloga za smeh. „Šta sad?” „Ĉekaćemo.” „Šta, nedelju dana? Mora postojati još nešto što moţete da uradite.” Verdţil me gleda. „Rekla si da je tvoja mama vodila dnevnik.” „Da, pa?” „Moţda tamo ima neĉeg bitnog.”


„Proĉitala sam ih već milion puta”, kaţem. „To su istraţivanja o slonovima.” „Onda je moţda pominjala kolege. Ili sukobe s njima.” Ja skliznem niza zid i sad sedim na trotoaru. „I dalje mislite da je moja mama ubica.” Verdţil ĉuĉne kraj mene. „Moj posao je da budem sumnjiĉav.” „Zapravo”, kaţem, „to vam je bio posao. Sada vam je posao da naĊete nestalu osobu.” ,,A šta onda?” pita on. Gledam ga belo. „Uradili biste to? Našli biste je, a onda biste mi je ponovo oduzeli?” „Slušaj”, uzdiše Verdţil. „Nije prekasno. Moţeš da me otpustiš i odeš, i dajem ti reĉ da ću zaboraviti i tvoju mamu i sve zloĉine koje je moţda poĉinila, a moţda i nije.” „Niste više policajac”, podsećam ga. A to me navodi da se setim kako je bio snebivljiv u policijskoj stanici i kako smo morali da se šunjamo okolo umesto da uĊemo na glavni ulaz i lepo se pozdravimo s nekadašnjim kolegama. „Zašto više niste policajac?” On vrti glavom i odjednom se zatvara. „To se tebe uopšte ne tiĉe.” Istog ĉasa sve se menja. Prosto mi je neverovatno da smo se malopre zajedno smejali. On se nalazi na pedalj od mene, a mogao bi da bude i na Marsu. Pa dobro. Mogla sam to i oĉekivati. Verdţilu nije zaista stalo do mene; stalo mu je samo da reši ovaj sluĉaj. Odjednom mi je neprijatno i krećem ka njegovom automobilu. To što sam unajmila Verdţila da sazna mamine tajne ne daje mi za pravo da ja saznam njegove. „Slušaj, Dţena...” „Razumem”, prekidam ga. „Ovo je strogo poslovno.” Verdţil okleva. „Gde ti je papirić?” „Kakav papirić?” „Onaj iz kog si ispala, bombonice.” „Da li ste vi normalni?” „Ne nabacujem se tebi, pobogu. To je fora za startovanje koju sam prenio na Taluli kad mi je poslednji put ĉistila zube od kamenca.” Verdţil ponovo okleva. „Imam i opravdanje, bio sam grdno pijan.” „To vam je opravdanje?” „Imaš li neku bolju ideju kako da se opravdam?” Verdţil se smeši, i eto ga, vratio se, i to što sam rekla pa se iznervirao više nije prepreka izmeĊu nas. „Razumem”, kaţem, pokušavajući da delujem nonšalantno. „To vam je verovatno najgora fora za startovanje koju sam u ţivotu ĉula.” ,,S obzirom na to ko si i šta si, to je zaista bitno.” Gledam u njega i smešim se. „Hvala”, kaţem. Priznaću vam da mi je pamćenje ponekad nejasno. Ono što pripisujem košmarima moţda se ipak zaista desilo. Ono što mislim da sigurno znam, ponekad se, s vremenom, promeni.


Recimo, ono što sam noćas sanjala, o tati koji se igra ţmurke sa mnom - bila sam sigurna da to nije san nego stvarnost. I ono sećanje na mamu i tatu kako priĉaju o ţivotinjama koje imaju jednog partnera celog ţivota. Sećam se svake pojedine reĉi, ali glasovi su nekako manje jasni. Mamin glas svakako poznajem. A sigurno je priĉala s tatom. Samo što ponekad, kad mu vidim lice, to nije moj tata.


ALIS Bake u Bocvani govore svojoj deci da, ako ţelite da putujete brzo, treba da idete sami. Ako hoćete da idete daleko, treba da idete u društvu. To svakako vaţi za seljane koje sam dosad upoznala. MeĊutim, iznenadilo bi vas kad ĉujete da vaţi i za slonove. Slonove ćete ĉesto videti kako prilaze drugim pripadnicima svog krda, trljaju se o njih, glade ih surlom, stavljaju surlu u usta prijatelju kada je preteo neko stresno iskustvo. MeĊutim, u Amboseliju, Bejts, Li, Ndţiraini, Pul i saradnici odluĉili su da nauĉno dokaţu da su slonovi sposobni za empatiju. Kategorisali su trenutke u kojima je izgledalo da slonovi prepoznaju patnju ili opasnost po druge jedinke i kada su preduzimali korake da to promene; kada su saraĊivali s drugim slonovima, ili štitili mladunĉe koje nije moglo da se snaĊe samo; na primer, ĉuvali su tuĊe mladunĉe ili su ga umirivali dajući mu da sisa; ili su pomagali slonu koji se negde zaglavio ili pao, ili je bilo potrebno ukloniti strani predmet s njega, na primer, bodljikavu ţicu ili koplje. Nisam imala priliku da sprovedem studiju tolikih razmera kao u Amboseliju, ali imam moje pojedinaĉne dokaze o empatiji meĊu slonovima. U lovnom rezervatu postojao je muţjak kojem smo dali ime Kratki, zato što je, kao mladunĉe, izgubio poveliki deo surle zbog ţiĉane klopke. Nije bio u stanju da odlama grane ili umotava busenje trave oko surle poput špageta pre nego što ih pokida noktima da bi ih stavio u usta. Veći deo ţivota, ĉak i kad je već bio adolescent, hranilo ga je njegovo krdo. ViĊala sam slonove kako smišljaju konkretan plan kako će podići mladunĉe uza strmu reĉnu obalu - što je podrazumevalo niz koordinisanih postupaka: na primer, jedan slon ugaziće obalu da bi bila manje strma, drugi će izvesti bebu iz vode, a treći će joj pomagati vukući je. Ali u oba sluĉaja moglo bi se reći da postoji evolutivni razlog za pomaganje Kratkom ili tom mladunĉetu. Postaje mnogo zanimljivije kada u empatijskom ponašanju nema evutivne logike. Dok sam bila u Pilanesbergu, gledala sam slonicu koja je naišla na mladunĉe nosoroga zaglavljeno u blatu kraj pojila. Nosorozi su bili uznemireni, a to je onda uznemirilo slonicu, koja je stajala odmah pored, trubeći i mumlajući. Nekako je uspela da ubedi nosoroge kako ona ima iskustva u tome, pa da joj se sklone s puta i sve prepuste njoj. E sad, u opštem, ekološkom pogledu, slonovima nije ni od kakve koristi da spašavaju male nosoroge. Ipak, ona je prišla i podigla mališu surlom, iako je mama nosorog jurišala na nju svaki put kad bi to pokušala. Rizikovala je ţivot za mladunĉe druge vrste. U Bocvani sam, takoĊe, videla predvodnicu krda kad je naišla na lavicu koja se pruţila kraj slonovske staze dok su se njeni lavići igrali nasred puta. Uobiĉajeno je da slon, kada vidi lava, jurne na njega - jer ga prepoznaje kao pretnju. MeĊutim, ova predvodnica je vrlo strpljivo ĉekala da lavica pokupi svoju decu i ode. Dobro, lavići nisu bili opasni za slonicu, ali jednog dana će postati. MeĊutim, u tom trenutku oni su bili samo neĉija deca.


Ipak, i empatija ima granice. Iako mladunce slonova ĉuvaju i paze sve ţenke u krdu, ako biološka majka ugine, obiĉno će uginuti i njeno mlado. Slonĉe siroĉe koje još sisa neće se micati od majĉinog tela. Na kraju će krdo morati da odluĉi: da li da ostanu sa sirotim mladunĉetom i rizikuju da njihovi mladunci ostanu gladni ili ne stignu do vode... ili da odu, a smrt mladunĉeta otpišu kao kolateralnu štetu. Vrlo je uznemirujuće posmatrati ih u toj situaciji. Prisustvovala sam neĉem nalik na ceremoniju opraštanja, kada krdo prilazi da dodirne mladunĉe, brundajući da iskaţu uznemirenost. Onda odu dalje, a slonĉe ugine od gladi. MeĊutim, jednom sam u divljini videla nešto drugaĉije. Naišla sam na usamljeno mladunĉe, ostavljeno kraj pojila. Ne znam u kakvim okolnostima - da li mu je majka uginula ili se slonĉe zaigralo i odlutalo od krda. U svakom sluĉaju, pojavilo se drugo krdo, baš kad je s druge strane prišla hijena. Slonĉe je bilo idealan plen za nju - soĉno a nezaštićeno. MeĊutim, predvodnica ovog drugog krda imala je svoje slonĉe, moţda nešto malo starije. Videla je hijenu kako se obrušava na napušteno mladunĉe i jurnula je da otera grabljivicu. Slonĉe je pritrĉalo predvodnici i pokušalo da sisa, ali ona ga je odgurnula i krenula da se udaljava. To je, inaĉe, potpuno normalno ponašanje. S darvinistiĉke taĉke gledišta, zašto bi umanjila šanse svog mladunĉeta, svog genetskog materijala, dojeći potpuno tuĊu bebu? Doduše, postoje zabeleţena usvajanja unutar krda, ali većina tih pomajki neće dojiti siroĉe; prosto nema dovoljno mleka za sve, a one neće ugroziti svoje mladunĉe dojenjem tuĊeg. Osim toga, ovo mladunĉe nije bilo u srodstvu s njima; predvodnica nije imala nikakve biološke veze s malim siroĉetom. Ali to siroĉe ispustilo je oĉajniĉki, ţalostan krik. Predvodnica se već udaljila tridesetak metara od njega. Sad je stala, okrenula se i jurnula ka mladunĉetu. Bilo je strašno gledati je, ali slonĉe se nije ni pomerilo. Predvodnica ga je zgrabila surlom i grubo gurnula u siguran prostor izmeĊu svojih masivnih nogu... i udaljila se, odvodeći ga. Tokom narednih pet godina, kad god bih videla to slonĉe, još je bilo u svom novom krdu. Rekla bih da postoji posebna empatija slonova prema majkama i deci - bilo njihove vrste, bilo neke druge. Taj odnos kao da nosi posebno znaĉenje i gorklatku svest: slonovi, izgleda, razumeju da oni koji izgube dete - pate.


SERENITI Moja mama, koja nije ţelela da pokazujem ljudima moj dar, poţivela je na ovom svetu dovoljno dugo da me vidi kao uspešnog vidovnjaka. Dovela sam je u Los AnĊeles na snimanje moje emisije i upoznala je sa zvezdom njene omiljene serije, nekadašnjih Mračnih senki, koja je tada gostovala u mom programu. Kupila sam joj kućicu nedaleko od moje kuće u Malibuu, s dovoljno prostora za bašticu s povrćem i drvećem pomorandţe. Vodila sam je na premijere filmova i dodele nagrada, i u šoping na Rodeo drajvu. Nakit, automobili, putovanja - mogla sam da joj pruţim sve što poţeli - ali nisam predvidela rak koji ju je na kraju odneo. Gledala sam majku kako vene i propada sve dok nije umrla. Pred kraj je imala jedva trideset ĉetiri kilograma i izgledala je kao da bi je malo jaĉi vetar slomio. Oca sam izgubila još davno, ali ovo je bilo drugaĉije. Bila sam najbolja glumica na svetu - uspela sam da ubedim javnost da sam srećna, bogata i uspešna, a zapravo, znala sam da je nestao neopisivo vaţan deo mene. Majĉina smrt uĉinila me je boljim vidovnjakom. Sada sam nagonski razumela kako ljudi hvataju niti koje mogu da im pruţim, u pokušaju da njima zašiju i zatvore prazninu nastalu kada im je otrgnut neko blizak. U mojoj garderobi u studiju pogledala bih u ogledalo i molila se da mi se mama javi. UbeĊivala sam Dezmonda i Lusindu da mi pokaţu nešto, bilo šta. Ipak sam ja vidovnjak! Zasluţivala sam neki znak kako bih znala da je stigla na drugu stranu, da joj je dobro. Tri godine dobijala sam poruke od stotina drugih duhova koji su pokušavali da se jave njihovim najbliţima ovde na zemlji... ali ni glasa od moje mame. A onda sam jednog dana ušla u svoj mercedes da se odvezem kući, bacila sam tašnu na suvozaĉko sedište i ona je pala pravo u mamino krilo. Prva pomisao bila mi je: Mora da sam pretrpela šlog. Isplazila sam jezik. Negde sam proĉitala kako je najbrţi naĉin da se prepozna šlog upravo to: osoba nije u stanju da isplazi jezik, ili joj se jezik krivi u stranu. Nešto od toga, ne sećam se taĉno. Opipala sam usta da vidim da li su se iskrivila. „Mogu li da kaţem jednostavnu reĉenicu?”, izgovorila sam glasno. Da, budalo, pomislila sam. Upravo si to uradila. Kunem vam se svime što mi je sveto, ja sam bila iskusan, slavni vidovnjak, ali, kad sam videla majku da sedi kraj mene, bila sam uverena da umirem. Mama je samo gledala u mene i smešila se, ne govoreći ništa. Toplotni udar, pomislila sam, ne skidajući pogled s nje, ali nije bilo baš toliko vrućina. Onda sam trepnula. A ona je nestala.


Kasnije sam svašta pomislila. Da je dobro što sam bila parkirana, jer bih verovatno izazvala lanĉani sudar na aututu. Da bih rado dala sve što imam samo da joj još jednom ĉujem glas. Da nije izgledala onako kao kad je umrla, krhka i sparušena i nalik na ptiĉicu. Bila je kao majka kakve sam se sećala iz detinjstva, dovoljno snaţna da me nosi kad sam bolesna i da me grdi kad je gnjavim. Nikad više nisam videla mamu, ali ne zato što se nisam trudila. Ipak, tog dana nauĉila sam nešto vaţno. Verujem da smo svi ţiveli mnogo puta i imali mnogo reinkarnacija, i da je duh amalgam svih ţivota u kojima je ta duša postojala. Kada se duh pribliţi medijumu, on poprima jednu konkretnu liĉnost, jedan konkretan oblik. Nekad sam mislila da se duhovi mifestuju na odreĊeni naĉin da bi ţiva osoba mogla da ih prepozna. Ipak, posle majĉine posete, shvatila sam da se vraćaju u obliku u kome ţele da budu zapamćeni. Moţete biti skeptiĉni prema ovome. Imate potpuno pravo na to. Skeptici obuzdavaju širenje veštica iz moĉvare, ili sam bar tako mislila pre nego što sam i sama postala jedna od njih. Ako niste imali liĉno iskustvo s paranoalnim, treba da sumnjate u sve što vam se kaţe. Evo šta bih rekla nekom skeptiku da mi se obratio onog dana kad sam videla mamu na suvozaĉkom sedištu: Nije bila prozirna, ni treperava, ni mleĉnobela. Bila je ĉvrsta isto koliko i tip koji mi je naplatio parkiranje minut kasnije, kada sam izašla iz garaţe. Izgledalo je kao da sam Fotošopom umontirala sećanje na mamu u sadašnjost, kao da je to neki mehaniĉki trik, kao oni inserti u kojima pokojni Net King Kol peva sa svojom kćerkom. Nema nikakve sumnje - moja mama bila je jednako stvarna kao i volan pod mojim drhtavim rukama. Ali sumnja ume da se širi, baš kao korov. Kada negde pusti koren, skoro ju je nemoguće istrebiti. Prošle su već godine otkako je neki duh došao meni po pomoć. Kad bi me neki skeptik sada pitao: Koga ti to zavaravaš? - verovatno bih odgovorila: Tebe ne. A svakako ne ni sebe. Klinka u kompjuterskom servisu, koja bi trebalo da mi pomogne, ume s ljudima otprilike kao i Marija Antoaneta. GunĊa dok ukljuĉuje moj drevni makbuk i preleće prstima po tastaturi. Uopšte me nije pogledala u oĉi. „Šta ne valja?”, pita. Za poĉetak? Ja sam profesionalni vidovnjak koji više nema dodira sa svetom duhova; kasnim s plaćanjem stanarine dva meseca; sinoć sam sela do tri ujutro i gledala maraton Mame igračice; a danas sam uspela da se uvuĉem u ove pantalone tek pomoću magiĉnog steznika. I da, još mi je i kompjuter pokvaren. „Kad pokušam nešto da odštampam”, kaţem, „ništa se ne desi.” „Kako to mislite: ništa se ne desi?” „Pa šta ljudi obiĉno misle kada to kaţu?” „Da li ekran pocrni? Da li se iz štampaĉa nešto ĉuje? Da li dobijate poruku o grešci? Da li ste išta primetili?”


Imam teoriju o generaciji ipsilon, ovim samoţivim dvadesetogodišnjima. Oni ne ţele da ĉekaju na red. Ne ţele da polako napreduju kroz hijerarhiju. To što hoće, oni hoće sada - zapravo, sigurni su da to zasluţuju. Ovakvi mladi ljudi su, verujem, vojnici koji su izginuli u Vijetnamu i ovo im je reinkarnacija. Period odgovara, ako izraĉunate. Ovi klinci i dalje su besni što su ubijeni u ratu u koji nisu verovali. Neljubaznost prema nama ostalima jeste njihov naĉin da kaţu: Poljubi me u ovo dvadesetpetogodišnje dupe. „Hej, hej, El-Bi-Dţej”, mrmljam, „koliko si dece danas ubio?”3 Ona i dalje ne podiţe pogled. „Vodite ljubav, a ne rat”, dodajem. Tehniĉarka me gleda kao da sam sišla s uma. „Da li imate Turetov sindrom?” „Ja sam vidovnjak. Vidim ko ste bili u prethodnom ţivotu.” „O, Isuse Hriste.” „Ne, to niste”, ispravljam je. Ako je u prethodnom ţivotu ubijena u Vijetnamu, najverovatnije je bila muško. Duhovi nemaju pol. (Zapravo, neki od najboljih vidovnjaka koje sam srela bili su gejevi, i verujem da su dobri upravo zato što imaju u sebi ravnoteţu izmeĊu muškog i ţenskog. Ali sad već skrećem s teme.) Jednom sam imala veoma ĉuvenu klijentkinju - ritam i bluz pevaĉicu - koja je u prethodnom ţivotu umrla u koncentracionom logoru. Njen trenutno bivši muţ bio je esesovac, vojnik koji ju je tada ubio, a u ovom ţivotu zadatak joj je bio da ga nadţivi. Naţalost, u ovom ţivotu on ju je tukao kad god se napije - i spremna sam da se opkladim u šta god hoćete da će, kada umre, njena sledeća inkarnacija ponovo da se sretne s njegovom. To vam je ljudski ţivot ponavljate dok ne uradite kako treba... inaĉe se vraćate ponovo, da pokušate još jednom. Tehniĉarka otvara novi meni. „Imate nekoliko neodštampanih dokumenata u baferu”, kaţe, a ja se pitam da li će me prezirati što sam pokušala da odštampam sadrţaj svih epizoda Stvarnih domaćica iz Nju Dţerzija. „Moţda je u tome problem”, kaţe ona, pritiska još tastera, i ekran odjednom pocrni. „Auh”, kaţe ona i mršti se. Ĉak i ja znam da nije dobar znak kada se majstor za kompjutere namršti. Iznenada njihov štampaĉ, koji stoji na stolu odmah kraj nas, oţivi. Poĉinje da štampa i izbacuje listove vratolomnom brzinom, a svaki je gusto prekriven malim iksovima. Papiri se gomilaju, padaju na pod, a ja se saginjem da ih pokupim. Gledam u njih, ali svi su isti i ne znaĉe mi ništa. Izbrojala sam deset listova, dvadeset, pedeset. Šef servisa prilazi devojci, koja uţurbano pokušava da prekine moj kompjuter u štampanju. ,,U ĉemu je problem?” Jedan od odštampanih listova leti iz štampaĉa pravo meni u ruke. I on je prekriven istovetnim simbolima, osim jednog malog pravougaonika u samoj sredini, gde se umesto iksova pojavljuju srca.


Devojka izgleda kao da će svakog ĉasa briznuti u plaĉ. „Ne znam kako to da popravim.” U sredini niza srca nalazi se jedina prepoznatljiva reĉ na ĉitavoj strani: DŢENA. Zaboga. „Ja znam”, kaţem. *** Ne postoji ništa gore nego kad dobijete znak, a ne znate kuda vas upućuje. Tako se osećam kada odem kući; otvaram se vaseljeni i dobijem punu ĉiniju niĉega. Nekada bi mi Dezmond ili Lusinda, ili ĉak oboje, moji duhovodiĉi, pomogli da protumaĉim kako je ime te klinke, zaglavljeno u mom kompjuteru, povezano sa svetom duhova. Paranormalna iskustva samo su energija koja se manifestuje na odreĊeni naĉin: baterijska lampa koja zatreri, iako nije pritisnuto dugme; vizija tokom grmljavine; mobilni telefon koji zazvoni, a na drugoj strani nema nikoga. Talas energije probio se kroz mreţe da bi mi preneo poruku - a ja ne mogu da saznam ko ju je poslao. Nisam oduševljena idejom da pozovem Dţenu, pošto sam priliĉno sigurna da mi nije oprostila što sam je ostavila pred ulazom u policijsku stanicu. MeĊutim, ne mogu se pretvarati da u toj maloj nema neĉega od ĉega se osećam kao bolji vidovnjak nego u proteklih sedam godina. Šta ako su mi je Dezmond i Lusinda poslali kao test, da vide kako ću reagovati, pre nego što ponovo pristanu da budu moji duhovodiĉi? U svakom sluĉaju, ne mogu rizikovati da naljutim tog nekog ko mi je poslao ovaj znak, jer postoji mogućnost da mi od toga zavisi ĉitava budućnost. Srećom, imam Dţenine podatke. Sećate se one sveske u koju mi novi klijenti upisuju podatke kada doĊu na prvu seansu? Kaţem im da je to za sluĉaj da mi se neki duh javi sa hitnom porukom, ali, zapravo, samo ih pozivam da lajkuju moju stranicu na Fejsbuku. Zapisala mi je broj mobilnog telefona, pa je pozivam. „Ako je ovo nekakva anketa o zadovoljstvu mušterija, u kojoj je jedan ocena za totalne gluposti, a petica za nekakav Ric-Karlton vidovnjaĉke usluge, dajem vam dvojku, ali samo zato što ste uspeli da naĊete mamin novĉanik. Inaĉe biste dobili minus ĉetiri. Kakva osoba moţete biti da ostavite devojĉicu od trinaest godina samu ispred policijske stanice?” „Iskreno, kad malo razmisliš o tome”, kaţem, „ima li boljeg mesta da ostaviš devojĉicu od trinaest godina? Ali, s druge strane, ti stvarno nisi obiĉna devojĉica od trinaest godina, zar ne?” „Laskanje vam neće pomoći”, odvraća Dţena. „Šta, zapravo, hoćete?” „Neko s druge strane, izgleda, misli da ti nisam dovoljno pomogla.” Ona nekoliko trenutaka ćuti, pokušavajući da shvati. „Ko?” „Pa”, priznajem, „to je ostalo malo nejasno.” „Lagali ste me”, optuţuje me Dţena. „Mama je mrtva?”


„Nisam ništa lagala. Ne znam da li je ovo tvoja mama. Ĉak ne znam ni da li je ţensko. Samo osećam da se od mene traţi da ti se javim.” „Kako to?” Mogla bih da joj ispriĉam za štampaĉ, ali neću da je prepadnem. „Kada neki duh ţeli da govori, to liĉi na štucanje. Ne moţeš da ne štucaš, ma koliko se trudila. Moţeš da se oslobodiš štucanja, ali ne moţeš spreĉiti da se ponovo pojavi. Da li razumeš?” Pritom joj ne govorim da sam nekada primala takve poruke toliko ĉesto da sam oguglala. Nisam znala zašto ljudi pridaju tome toliki znaĉaj; meni je to bilo uobiĉajeno, isto kao kosa obojena u ruţiĉasto ili iznikli umnjaci. Ali tako to biva kada niste svesni da u svakom trenutku moţete izgubiti dar. Sad bih mirno ubila nekoga samo da bi mi se vratilo vidovnjaĉko štucanje. „Dobro”, kaţe Dţena. ,,I šta sad?” „Ne znam. Mislila sam da bi moţda trebalo da se vratimo tamo gde smo našle novĉanik.” „Mislite da ima još nekih dokaza?” Iznenada u pozadini ĉujem još jedan glas. „Dokazi?”, kaţe taj glas. „Ko ti je to?” „Sereniti”, kaţe mi Dţena, „postoji neko koga bih ţelela da upoznate.” Moţda sam izgubila sposobnost, ali to mi nimalo ne smeta da vidim, već na prvi pogled, da će Verdţil Stanhoup biti Dţeni od koristi koliko i mrasta vrata na podmornici. Sav je rastrojen i rasturen, nalik na nekadašnju školsku sportsku zvezdu koja je proteklih dvadeset godina polako natapala sopstvene organe u alkoholu. „Sereniti”, kaţe Dţena, „ovo je Verdţil. On je bio deţurni detektiv onog dana kad je moja mama nestala.” On se zagleda u moju pruţenu ruku i ovlaš je protrese. „Dţena”, kaţe, „molim te, ovo je gubljenje vremena...” „Sve moramo pokušati”, uporna je ona. Stajem pravo pred Verdţila. „Gospodine Stanhoupe, tokom karijere, desetinama puta zvali su me na mesto zloĉina. Bila sam na mestima gde sam morala da nosim najlonske navlake za obuću, jer je na podu bilo rasutog mozga. Bila sam u kućama iz kojih su oteta deca i vodila sam policiju pravo u šumu gde bismo ih našli.” On podiţe obrve. „Jeste li nekada svedoĉili na sudu?” Osećam da sam porumenela. „Ne.” „Baš ĉudno.” Dţena staje pred njega. „Ako vas dvoje niste u stanju da saraĊujete, maćemo da napravimo pauzu”, kaţe, pa se okreće ka meni. „Kakav je plan?” Plan? Nemam ja nikakav plan. Samo sam se nadala da ću, ako budem dovoljno dugo šetkala po ovoj pustolini, osetiti blesak saznanja. Prvi posle sedam godina. Iznenada kraj nas prolazi ĉovek, drţeći mobilni telefon. „Da li ste ga videli?” pitam šapatom.


Dţena i Verdţil prvo pogledaju jedno drugo, a onda mene. „Da.” ,,Oh.” Gledam ĉoveka kako ulazi u automobil i udaljava se, još telefonirajući. Malo sam razoĉarana što je ipak ţiva osoba. Nekada bih u prepunom hotelskom predvorju videla pedesetak ljudi, a polovina su bili duhovi. Nisu zveckali lancima, nisu drţali pod miškom sopstvenu odrubljenu glavu, nego su priĉali mobilnim telefonom, pokušavali da zaustave taksi ili uzimali bombonicu iz ĉinije ispred restorana. Sasvim obiĉne stvari. Verdţil prevrće oĉima, a Dţena ga na to ćušne laktom. „Ima li sada ovde duhova?” pita. Osvrćem se, kao da bih moţda mogla da ih vidim. „Verovatno. Oni umeju da se veţu za ljude, stvari, predmete. A mogu i da se muvaju okolo. Potpuno slobodno.” „Kao pilići”, kaţe Verdţil. „Zar vam nije ĉudno to što, pored svih ubtava koja sam video kao policajac, nijednom nisam video avet kako lebdi iznad leša?” „Ni najmanje”, odgovaram. „Zašto bi ţeleli da vam se pokaţu, kad ste se iz sve snage trudili da ih ne vidite? To bi bilo isto kao da strejt tip ode u gej bar u nadi da će mu se posrećiti.” „Šta? Nisam ja gej.” „Nisam ni rekla... ma, nije vaţno.” Taj ĉovek je pravi neandertalac, ali Dţena deluje fascinirano. „Recimo da mene prati duh. Da li bi me gledao dok se kupam?” „Ne verujem. I oni su nekada bili ţivi; razumeju potrebu za privatnošću.” „Zašto je onda zabavno biti duh?” pita Verdţil poluglasno. Prelazimo preko lanca na ulazu i, po prećutnom dogovoru, krećemo prema utoĉištu. „Nisam ni rekla da je zabavno. Većina duhova koje srećem nisu naroĉito srećni. Oni smatraju da su ostavili nešto nedovršeno. Ili su bili suviše upetljani u detalje svog poslednjeg ţivota, pa moraju da se priberu pre nego što nastave ka onome što ih potom ĉeka.” „Znaĉi, voajer kojeg uhapsim u klozetu na benzinskoj pumpi dobiće savest u zagrobnom ţivotu? Deluje mi nekako nategnuto.” Osvrćem se. „Ponekad postoji sukob izmeĊu tela i duše. To se naziva slobodna volja. Vaš tip verovatno nije došao na zemlju da bi špijunirao ljude u javnom klozetu, ali zbog neĉeg su ga, pošto je stigao, obuzeli egoizam ili narcisoidnost, ili neko drugo smeće. Moţda mu je duša govorila da ne gleda kroz rupicu, ali telo je odgovaralo: Nije nego.” Probijam se kroz visoku travu, oslobaĊajući se trske koja mi se uplela u ivicu ponĉa. „Isto je i s narkomanima. I alkoholiĉarima.” Verdţil se naglo okreće. „Ja ću ovuda.” „Zapravo”, kaţem, pokazujući na suprotnu stranu, „imam osećaj da bi trebalo da idemo ovuda.” U stvari, uopšte nemam takav osećaj. Samo što mi Verdţil izgleda kao takav kreten da, ako on kaţe crno, ja ću smesta reći belo. On me je već osudio i obesio, što me navodi na pomisao kako taĉno zna ko sam i moţe da se seti sina senatora Makoja. Zapravo, da nisam tako potpuno


ubeĊena da postoji razlog zašto u ovom trenutku treba da budem sa Dţenom, smesta bih se vratila do kola i otišla pravo kući. „Sereniti?”, javlja se Dţena, jer je imala dovoljno zdravog razuma da poĊe za mnom. „Ono što ste rekli o telu i duši. Da li to vaţi za svakoga ko uĉini nešto loše?” Gledam u nju. „Nešto mi govori da ovo nije filozofsko pitanje.” „Verdţil misli da je moja mama nestala zato što je ona ubila onu ĉarku u utoĉištu.” „Mislila sam da je to bio nesrećan sluĉaj.” „Tako je policija tada zakljuĉila. MeĊutim, mislim da ima pitanja na koja Verdţil nikada nije odgovorio - a moja mama je ustala i otišla pre nego što je stigao da je išta pita.” Dţena vrti glavom. „Medicinski izveštaj kaţe da je uzrok smrti povreda tupim predmetom usled gaţenja, ali, hoću da kaţem, šta ako je to povreda tupim predmetom koju je nanela neka druga osoba? Šta ako je slon izgazio telo kad je ona već bila mrtva? Da li se uopšte moţe odrediti takvo nešto?” Ne znam odgovor na to; to je pitanje za Verdţila, ako ga ikad više naĊemo u ovoj šumi. Ne bi me ĉudilo da ţena koja toliko voli slonove kao Dţenina mama moţe navesti neku od svojih ţivotinja da joj zamete tragove. Znate onaj dugin most o kome ljubitelji ţivotinja stalno govore? To postoji. Oni koji su prešli na drugu stranu ponekad kaţu da osoba koja ih je tamo ĉekala uopšte nije bila osoba nego pas, konj, a jednom ĉak i ljubimac tarantula. Ako pretpostavimo da smrt ĉuvarke u ovom utoĉištu nije bila nesrećan sluĉaj - da je Alis moţda ţiva i u bekstvu - to bi objasnilo zašto nisam dobila jasan osećaj da je ona duh koji pokušava da stupi u kontakt sa kćerkom. S druge strane, to nije jedini mogući razlog. „Da li i dalje ţeliš da nadeš mamu, ĉak i ako to znaĉi da ćeš saznati da je poĉinila ubistvo?” „Da, jer tada bih bar znala da je još ţiva.” Dţena nestaje u travi; doseţe joj skoro preko glave. „Kazali ste da biste mi rekli kad biste znali da je umrla. A još mi niste rekli.” „Pa, svakako se nisam ĉula s njenim duhom”, potvrĊujem. Ne objašnjavam joj da glavni razlog moţda nije što je ona ţiva, nego što sam ja laţnjak. Dţena poĉinje da ĉupka vlati trave i posipa njima kolena. „Da li vam to smeta? Kad ljudi kao Verdţil misle da ste ludi?” „Govorili su mi i gore stvari. Osim toga, niko od nas neće znati ko je u pravu sve dok ne umremo.” Ona razmišlja o tome. „Imam u školi nastavnika, gospodina Alena. On kaţe da kada ste taĉka, vidite samo taĉke oko sebe. Kada ste linija, vidite samo linije i taĉke. Kada imate tri dimenzije, vidite trodimenzionalne stvari, i linije i taĉke. A to što ne vidimo ĉetvrtu dimenziju ne znaĉi da ona ne postoji. Znaĉi samo da mi još nismo stigli do nje.” „To ti je baš ozbiljna mudrost”, kaţem. Dţena nakrivi glavu. „Ti duhovi koje ste sretali ranije - koliko dugo se zadrţavaju ovde?” „Razliĉito. Kada završe šta su hteli, obiĉno krenu dalje.”


Znam šta me pita, a znam i zašto. To je jedan od mitova o zagrobnom ţivotu koji ne volim da kvarim. Ljudi uvek misle da će se, kada umru, ponovo sastati sa svojim najmilijima i zauvek ostati s njima. Da vam kaţem: to nije tako. Zagrobni ţivot nije prosto nastavak ovog ovde. Vi i vaš dragi pokojni muţ nećete nastaviti tamo gde ste prekinuli, zajedniĉki rešavajući ukrštene reĉi za kuhinjskim stolom ili svaĊajući se zbog toga ko je popio ostatak mleka. Moţda je to moguće u nekim retkim sluĉajevima. MeĊutim, mnogo ĉešće biva da je vaš muţ pošao dalje i dostigao novi nivo duše. Ili ste moţda vi duhovno razvijeniji, pa ćete ga prestići dok on još pokušava da shvati kako da ostavi ovaj ţivot za sobom. Kad god su mi dolazili klijenti, sve što su stvarno ţeleli da ĉuju od svojih pokojnika bilo je: Čekaću te kada stigneš ovamo. A u devet od deset sluĉajeva, umesto toga ĉuli bi: Nećeš me nikad više videti. Devojĉica izgleda utuĉeno i sitno. „Dţena”, laţem je, „da je tvoja mama mrtva, ja bih to znala.” Ranije sam verovala da ću dospeti u pakao zato što ţivim varajući klijente koji misle da i dalje imam dar. MeĊutim, danas oĉito upravo osvajam mesto u prvom redu na Luciferovoj predstavi, jer navodim ovo dete da mi veruje, iako ne verujem ni samoj sebi. „Ej, vas dve, jeste li završile izlet ili treba i dalje da se muvam ovuda okolo i traţim iglu u plastu sena? Ne, nisam dobro rekao”, kaţe Verdţil. „Ne iglu. Od igle bi bilo neke koristi.” Nadnosi se nad nas, namršten i podboĉen. Moţda nije dovoljno što sam tu da pomognem Dţeni. Moţda treba da pomognem i Verdţilu Stanhoupu. Ustajem i pokušavam da odgurnem cunami negativnosti koji kulja iz njega. „Moţda biste, ako se otvorite za tu mogućnost, mogli da naĊete nešto neoĉekivano.” „Hvala, madam Gandi, ali ja ću radije da se bavim ĉvrstim ĉinjenicama, a ne ćiribiriba magijom.” „Ta ćiribiriba magija donela mi je tri Emija”, naglašavam ja. ,,I zar ne mislite da smo svi mi pomalo vidoviti? Zar se nikad nije desilo da pomislite na prijatelja kojeg odavno niste videli, i baš tada vam se on javi? Iz ĉista mira?” „Ne”, smesta kaţe on. „Naravno. Vi nemate prijatelje. A da li se desi da vozite nekim putem, sa ukljuĉenim GPSom, i pomislite: Treba da skrenem levo - i gle! GPS vam upravo to kaţe.” On se nasmeje. „Dakle, vidovitost je pitanje verovatnoće. Imate polola šanse da pogodite.” „Nikada niste imali unutrašnji glas? Nagonsku reakciju? Intuiciju?” Verdţil se kezi. „Hoćete li da ĉujete šta mi intuicija sada govori?” Diţem ruke. „Odustajem”, kaţem Dţeni. „Ne znam zašto si mislila sa sam ja prava osoba za...”


„Ovo mi je poznato.” Verdţil poĉinje da koraĉa kroz trsku kao da ima cilj, pa Dţena i ja krećemo za njim. „Tu je bilo zaista veliko drvo, a vidite da ga je neka munja rascepila? A tamo je jezerce”, pokazuje rukom. Pokušava da se orijentiše pa se nekoliko puta okreće tammo, a onda odlazi stotinak metara ka severu. Tu poĉinje da se kreće u sve širim koncentriĉnim krugovima, nesigurno koraĉajući, jer mu se zemlja ugiba pod nogama. Onda se trijumfalno saginje i poĉinje da sklanja opalo granje i sunĊerastu mahovinu, otkrivajući duboku rupu. „Ovde smo našli telo.” „Koje je bilo izgaţeno”, naglašava Dţena. Ja se malo odmiĉem, ne ţeleći da me ukljuĉe u ovu dramu, i tada ugledam nešto što mi namiguje, napola zatrpano mahovinom koju je Verdţil isprevrtao. Saginjem se i izvlaĉim lanĉić, još zakopĉan, s majušnim privkom: kamiĉak, uglaĉan do visokog sjaja. Još jedan znak. Čujem te, kaţem u sebi, obraćajući se onome ko stoji iza tog zida ćutanja, i spuštam lanĉić na dlan. „Pogledajte ovo. Moţda je pripadalo ţrtvi?” Dţena prebledi poput kreĉa. „To je bilo mamino. Nikad, nikad ga nije skidala.” Kada naiĊem na nevernika - a verujte mi, izgleda da ih privlaĉim kao cvet pĉele - pomenem Tomasa Edisona. Nema osobe na ovom svetu koja ne bi rekla da je on oliĉenje nauĉnika; da je imao izvanredan matematiĉki um koji mu je omogućio da pronaĊe fonograf, sijalicu, filmsku kameru i projektor. Znamo da je bio slobodan mislilac koji je rekao da ne postoji nikakvo vrhovno biće. Znamo da je imao 1.093 patenta. TakoĊe, znamo da je, pre nego što je umro, radio na pronalasku mašine za razgovor s mrtvima. Na vrhuncu industrijske revolucije postojao je i vrhunac spiritualistiog pokreta. Ĉinjenica da je Edison bio pobornik mehaniĉkih otkrića u fiziĉkom svetu ne znaĉi da nije bio jednako opĉinjen i metafiziĉkim. Ako medijumi mogu to da uĉine na seansi, smatrao je, onda bi paţljivo kalibrana mašina svakako mogla da komunicira sa onima s druge strane. Nije mnogo priĉao o planiranom izumu. Moţda se plašio da će mu neko ukrasti ideju; moţda još nije bio došao do konkretnog koncepta. Ĉasopisu Sajentifik Amerikan rekao je da će mašina biti „neka vrsta ventila” - što je znaĉilo da će, uz najmanji napor s druge strane, neka ţica moći da se peri, ili će zazvoniti zvonce - u svakom sluĉaju, dobiće se nekakav dokaz. Da li da vam kaţem da je Edison verovao u zagrobni ţivot? Mada citiraju kako je rekao da ţivot ne moţe biti uništen, nikad nije došao da mi to i liĉno kaţe. Da li da vam kaţem da nije pokušavao da raskrinka spiritualizam? Pa, nije baš. Ali sasvim je moguće i da je ţeleo da uposli svoj nauĉni mozak na polju koje je teško kvantifikovati. Moguće je i da je pokušavao da opravda naĉin na koji ja zaraĊujem za ţivot - tako što bi pribavio ĉvrste, hladne ĉinjenice. TakoĊe, znam da je Edison verovao kako je onaj trenutak izmeĊu sna i jave nalik na veo, i da smo u tom trenutku najbolje povezani s višim nivoom svesti. Postavio bi dve tepsije na pod, levo i desno od svoje fotelje, i udobno se smestio. U svakoj ruci drţao je po veliki kugliĉni leţaj,


i kad bi zadremao - ispustio bi ih i zaĉuo bi se tresak metala o metal. Onda bi zapisao sve što je video, mislio, zamišljao u tom trenutku. Ubrzo se izveštio u odrţavanju tog stanja „izmeĊu”. Moţda je pokušavao da kanališe svoju kreativnost. A moţda je pokušavao da kanališe duhove. Posle Edisonove smrti nisu naĊeni nikakvi prototipovi ili planovi koji bi dokazali da je radio na mašini za razgovor s mrtvima. Pretpostavljam da to samo znaĉi da je osobama zaduţenim za njegovu zaostavštinu bilo neprijatno zbog njegovog naginjanja spiritualizmu, ili nisu ţelele da to bude deo sećanja na velikog nauĉnika. Ipak, ĉini mi se da se Tomas Edison poslednji smeje, jer u njegovoj kući u Fort Majersu, na Floridi, podignut mu je spomenik na parkingu. A taj spomenik drţi u ruci kugliĉni leţaj. Osećam prisustvo muškarca. Doduše, ako ću pošteno, moţda je samo reĉ o najavi ozbiljne glavobolje. „Naravno da osećate muškarca”, kaţe Verdţil, guţvajući aluminijumsku foliju u kojoj je bio njegov ljuti hoog. Nikad nisam videla ljudsko biće da jede tako kao ovaj ĉovek. Prve asocijacije su mi ogromna lignja i usisivaĉ. „Ko bi drugi dao curi lanĉić?” „Da li ste uvek ovoliki prostak?” On uzima malo mog pomfrita. „Zbog vas se posebno trudim.” „Još ste gladni?” pitam. „Kako bi bilo da vam serviram kinajz porciju lepo sam vam rekla?” Verdţil se namršti. „Zašto? Zato što ste naišli na komad nakita?” „Da, a šta ste vi našli?” Bubuljiĉavi momak u prikolici od talasastog lima, kod kojeg smo kupili hoogove, prati naš razgovor. „Šta je?”, obrecnem se na njega. „Nikad nisi video ljude da se svaĊaju?” „Verovatno nikad nije video nekog s ruţiĉastom kosom”, mrmlja Verdţil. „Ja bar imam kosu”, odvraćam. E, to ga je konaĉno pogodilo. Prevlaci rukom preko glatko obrijane glave. „Ovo je takva frizura”, kaţe. „Samo vi verujte u to.” Krajiĉkom oka vidim malog konobara da i dalje zuri u nas. Volela bih da verujem kako ga je privukao prizor ĉoveksisivaĉa koji proţdire ostatak mog ruĉka, ali po glavi mi se mota pomisao da je moţda prepoznao u meni nekadašnju slavnu osobu. „Ne treba da dolivaš keĉap u boĉice?”, pitam ga, i on se konaĉno skloni s prozora. Sedimo napolju, u parku, jedemo hoog koji sam kupila pošto je Verdţil shvatio da kod sebe nema ni centa. „Moj tata”, kaţe Dţena, usta punih tofua. Sada ona nosi taj lanĉić. Visi joj preko majice. „On ga je dao mami. Bila sam tamo. Sećam se.” „Super. Sećaš se da je tvoja mama dobila kamen na lancu, ali ne sećaš se šta se desilo u noći kad je nestala”, kaţe Verdţil.


„Pokušaj da ga drţiš, Dţena”, predlaţem. „Kada bi me pozvali zbog kidnapovanja, najbolje tragove dobijala sam kada dodirnem nešto što je pripadalo nestalom detetu.” „Kao pas”, kaţe Verdţil. „Molim?!” On me neduţno gleda. „Tako rade i psragaĉi.” Ignorišem ga i gledam kako Dţena steţe ogrlicu u šaci i ţmuri. „Ništa”, kaţe posle nekog vremena. „Doći će”, obećavam joj. „Kada najmanje oĉekuješ. Sigurna sam da imaš dosta prirodne sposobnosti. Sigurno ćeš se setiti neĉeg vaţnog, na primer, uveĉe, dok budeš prala zube.” Uopšte ne mora biti tako, naravno. Ja ĉekam već godinama, a sve je presušilo kao u Velikoj slanoj pustinji. „Nije ona jedina kojoj bi koristilo da malo osveţi pamćenje”, kaţe Verdţil kao da naglas razmišlja. „Moţda bi nešto mogao da nam kaţe i tip koji je to poklonio Alis.” Dţena naglo podigne glavu. „Moj tata? On se uglavnom ne seća ni kako se ja zovem.” Potapšem je po ruci. „Nema razloga da ti bude neprijatno zbog grehova predaka. Moj tata je bio transvestit.” „Šta tome fali?”, pita Dţena. „Baš ništa. Samo što je bio uţasno loš u tome.” ,,E pa moj tata je u... ustanovi”, kaţe Dţena. Preko njene glave gledam Verdţila. „Ah.” „Koliko ja znam”, kaţe on, „niko nije otišao da razgovara s njim pošto je tvoja mama nestala. Moţda vredi pokušati.” Radila sam dovoljno seansi nasuvo da mogu da vidim kada neko nije iskren, a u ovom trenutku Verdţil Stanhoup laţe kao pas. Ne znam kakvu to igru igra, ni šta se nada da će saznati od Tomasa Metkalfa, ali neću dozvoliti da Dţena ide tamo sama s njim. Iako sam se zaklela da nikada neću ponovo ući u psihijatrijsku bolnicu. Posle onog incidenta sa senatorom imala sam izvestan broj mraĉnih dana. Bilo je tu i dosta votke, i nekih tableta. Moja tadašnja menadţerka predloţila je da uzmem odmor, a pod odmorom je podrazumevala kratak boravak na psihijatrijskom odeljenju. Sve je bilo veoma diskretno jedno od onih mesta na koja slavne liĉnosti odlaze da se osveţe, što u holivukom ţargonu znaĉi da vam ispumpaju ţeludac, istrezne vas ili vam daju elektrošokove. Bila sam tamo trideset dana, dovoljno dugo da odluĉim da nikad više neću pasti toliko nisko, kako se ne bih vraćala tamo. Moja cimerka bila je sićušna lepotica, kći ĉuvenog hiopera. Gita je obrijala svu kosu i imala je niz pirsinga duţ kiĉme, povezanih tankim platinastim lancem, tako da sam se pitala kako uopšte spava na leĊima. Razgovarala je s nevidljivim mnoštvom ljudi koji su njoj bili potpuno stvarni. Kad je neko od njih krenuo na nju noţem, jurnula je pravo na kolovoz i udario ju je taksi. Dobila je dijagnozu paranoidne šizofrenije. Dok sam ţivela s njom, verovala je da je vanzemaljci kontrolišu pomoću mobilnih telefona. Kad god bi neko pokušao da pošalje SMS poruku, Gita bi pohisterisala.


Jedne noći poĉela je da se klati napreazad na krevetu. „Pogodiće me munja”, govorila je. „Pogodiće me munja.” Bila je vedra letnja noć, ali ona nikako nije prestajala. Mantrala je i mantrala, i sat kasnije, kad je stvarno odnekud stigla oluja, poĉela je da vrišti i grebe se do krvi. Došla je bolniĉarka i pokušala da je umiri. „Dušo”, rekla je, „grmljavina i munje su napolju. Ti si ovde unutra, na sigurnom.” Gita se okrenula ka njoj i u tom jednom trenutku pogled joj je bio potpuno bistar. „Ništa ti ne znaš”, šapnula je. Zaĉula se tutnjava grmljavine i iznenada se prozor zatresao. Neonski luk munje posegnuo je unutra, oprljio tepih i progoreo rupu veliĉine pesnice u madracu tik kraj Gite, koja je poĉela još brţe da se klati. „Rekla sam vam da će me pogoditi munja”, govorila je. „Rekla sam vam da će me pogoditi munja.” Ovo sam ispriĉala da bih nešto objasnila: ljudi koje mi smatramo ludim moţda su, zapravo, razumniji od vas i mene. „Moj tata neće biti od pomoći”, tvrdi Dţena. „Ne treba da se trudimo oko njega.” Ovde opet dolaze do izraţaja moje veštine seanse nasuvo: vidim da joj pogled skreće ulevo i da je poĉela da gricka nokat - Dţena takoĊe laţe. Zašto? „Dţena”, kaţem, „moţeš li da skokneš do kola i vidiš da li su mi tamo ostale naoĉari za sunce?” Ona ustaje, jedva doĉekavši da pobegne od ovog razgovora. „Dobro.” Ĉekam da me Verdţil pogleda u oĉi. „Ne znam šta ste smislili, ali ne verujem vam.” „Odliĉno. Znaĉi da mislimo potpuno isto jedno o drugom.” „Šta joj to niste rekli?” On okleva, sigurno se pita moţe li da mi veruje. „One noći kada je ĉuvarka naĊena mrtva, Tomas Metkalf bio je veoma nervozan. Razdraţen. Moţda zato što se u to vreme nije znalo gde su mu ţena i kćerka. A moţda i zato što je već pokazivao prve znake nervnog sloma. Ali moţda se radilo i o neĉistoj savesti.” Ja prekrštam ruke na grudima. „Mislite da je Tomas Metkalf osumnjiĉen. I da je Alis osumnjiĉena. Izgleda da ste rešili da će svi biti sumnjivi osim vas, koji ste prvi rekli da je smrt bila nesrećan sluĉaj.” Verdţil me dugo gleda. „Mislim da je Tomas Metkalf zlostavljao svoju ţenu.” „To je prokleto dobar razlog da se pobegne”, kaţem, prosto razmišljajući naglas. „Dakle, hoćete da odete do njega i pokušate da vidite kako će reagovati.” Kad Verdţil slegne ramenima, znam da sam pogodila. „Da li ste uopšte pomislili kako će to delovati na Dţenu? Ona već misli da ju je majka napustila. Sad ćete joj oduzeti ruţiĉaste naoĉari i pokazaćete da joj je i otac gad?”


On se vrpolji. „Mogla je pomisliti na to i pre nego što me je angaţovala.” „Stvarno ste kreten.” „Za to me plaćaju.” „Onda bi stvarno trebalo da budete u drugoj poreskoj kategoriji.” Zkiljim u njega. „Vi i ja znamo da se nećete obogatiti od ovog sluĉaja. Šta ćete dobiti ovim?” „Istinu.” „Za Dţenu?” pitam. „Ili za sebe, jer ste bili suviše lenji da je otkrijete pre deset godina?” Vidim da mu se trza mišić na vilici. Za trenutak pomislim da sam prešla granicu, da će on ustati i otići. Ipak, pre toga vraća se Dţena. „Nema naara”, kaţe. I dalje drţi onaj kamiĉak, i dalje okaĉen oko vrata. Znam da neki neurolozi smatraju kako autistiĉna deca imaju sinapse u mozgu toliko zbijene i toliko aktivne da izazivaju hipersvest; da se deca s tim poremećajem ljuljaju tammo ili udaraju sebe zato što pokušavaju da se usmere na nešto, umesto da ih sva ĉula bombarduju u isto vreme. Mislim da se vidovitost ne razlikuje mnogo od toga. A ni od mentalne bolesti. Jednom sam pitala Gitu za njene imaginarne prijatelje. Imaginarne? - ponovila je, kao da sam ja luda što ih ne vidim. A evo u ĉemu je štos: ja sam razumela zašto tako kaţe, jer sam bila tamo. Ako primetite nekoga da razgovara sa osobom koju vi ne vidite, moţda vidite paranoidnog šizofrika. Ali moguće je i da je to vidovnjak. Ĉinjenica da vi ne vidite drugu stranu u razgovoru ne znaĉi da tamo nema nikoga. To je drugi razlog zbog ĉega nisam posebno oduševljena što ćemo positi Tomasa Metkalfa u psihijatrijskoj bolnici: moţda ću se suoĉiti s ljudima koji ne mogu da kontrolišu svoj prirodni dar - dar za koji bih sve dala da ga ponovo steknem. „Da li znaš kako se stiţe do bolnice?”, pita Verdţil. „Stvarno”, odgovara Dţena, „stvarno nije dobra ideja da idemo do mog tate. On ne reaguje baš najbolje na nepoznate ljude.” „Mislio sam da si rekla da ni tebe ponekad ne prepozna. Kako će znati da nismo stari prijatelji koje je u meĊuvremenu zaboravio?” Vidim da Dţena pokušava da naĊe rupu u Verdţilovoj logici, da odluĉuje hoće li štititi oca ili će pokušati da iskoristi njegovu slabu odbranu. „Ima pravo”, kaţem. I Verdţil i Dţena zaprepašćeni su mojom izjavom. „Slaţete se s njim?”, pita Dţena. Klimam glavom. „Ako tvoj tata moţe iĉim da doprinese objašnjenju zašto je tvoja mama otišla te noći, mogao bi da nas usmeri na pravi put.” „Od tebe zavisi”, kaţe Verdţil, sasvim uzdrţano. Dţena neko vreme ćuti. „Zapravo, on samo o mami i priĉa. Kako su se upoznali. Kako je izgledala. Kako je znao da će je zaprositi.” Ugrize se za donju usnu. „Razlog što sam rekla da ne


ţelim da odete k njemu jeste taj što ne ţelim da vam on to ispriĉa. Ni vama, ni ikome. To je, znate, jedina veza s tatom koju imam. On je jedina osoba kojoj ona nedostaje koliko i meni.” Kada se vaseljena oglasi, ne stavljate je na ĉekanje. Postoji razlog što se stalno vraćam ovoj devojĉici: ili zato što ona ima sopstvenu gravitaciju, ili zato što je ona kanal kroz koji mi je suĊeno da propadnem. Smešim se što vedrije mogu. „Dušo”, kaţem, „oboţavam dobre ljubavne priĉe.”


ALIS Predvodnica krda je uginula. Zvala se Maabo; juĉe je zaostala i našla se na zaĉelju krda; kretala se s mukom, isprekidano, a onda je pala na prednja kolena i potom se pretila na bok. Bila sam budna trideset šest sati bez prestanka, posmatrajući. Videla sam kako je Maabino krdo - njena kćerka Onalena, koja joj je bila najbliţa prijateljica - pokušala da podigne majku pomoću kljova, i uspela je da je podigne na noge, ali Maabo se skoro istog ĉasa ponovo preturila, ovog puta zauvek. Pruţila je surlu ka Onaleni, poslednji put, pre nego što ju je prostrla po zemlji, nalik na ispuštenu girlandu. Onalena i ostali u krdu ispuštali su uznemirene zvuke, pokušali su da podignu predvodnicu svojim surlama i telima, i gurali su i vukli Maabin leš. Posle šest sati krdo je ostavilo njeno telo. MeĊutim, skoro istog ĉasa pojavila se još jedna slonica. Prvo sam mislila da je to zalutala ĉlanica Maabog krda, ali potom sam prepoznala trouglasti usek na levom uhu i pegava stopala - to je bila Setunja, predvodnica drugog, manjeg krda. Setunja i Maabo nisu bile u srodstvu, ali kad se pribliţila lešu, Setunja je postala tiša i sporije se kretala. Pognula je glavu, opustivši uši. Dotakla je surlom Maabino telo. Podigla je zadnje levo stopalo i drţala ga neko vreme nad mrtvom slonicom. Onda je prekoraĉila preko Maabo, tako da je prednjim nogama bila s jedne, a zadnjim s druge strane leša. Poĉela je da se ljulja napread. Merila sam, trajalo je šest minuta. Izgledalo je kao ples, samo što nije bilo muzike. Nemi parastos. Šta je to znaĉilo? Zašto je slonica koja nije u srodstvu s Maabo tako duboko pogoĊena njenom smrću? Prošla su dva meseca od smrti Kenosija, mladog muţjaka kojem se surla uhvatila u ţiĉanu zamku, dva meseca otkako sam i zvaniĉno suzila oblast svog postdoktorskog rada. Ostale kolege u rezervatu prouĉavale su puteve seoba slonova u Tuli Bloku i kako ovi utiĉu na ekosistem, ili uticaj suše na stopu reprodukcije kod slonova, ili mast i sezonske promene kod muţjaka, a moja nauka okrenuta je kognitivnom. Ovo se ne moţe meriti praćenjem geografskog poloţaja; ne tiĉe se DNK. Svaki put kad zabeleţim trenutke kad slonovi dotaknu neĉiju lobanju, ili se vraćaju na mesto na kome je uginuo nekadašnji pripadnik krda, a to su trenuci koje tumaĉim kao tugu, prelazim liniju koju zoolozi ne treba da preĊu. Pripisujem emocije stvorenju koje nije ĉovek. Da je iko ikada zatraţio od mene da branim svoj rad, evo šta bih rekla: Što je ponašanje sloţenije, to je stroţa i komplikovanija nauka koja se krije iza njega. Matematika, hemija - to je lako: zatvoreni modeli s definisanim odgovorima. Za razumevanje ponašanja - ljudskog ili slonovskog - potrebni su mnogo sloţeniji sistemi, i zato nauka u njima mora biti neopisivo prefinjenija.


Ali niko me nikad nije pitao. Priliĉno sam sigurna da moj šef, Grant, misli kako prolazim kroz neku fazu i da ću se pre ili kasnije vratiti nauci, umesto da se bavim intelektom slonova. ViĊala sam i ranije slonove da umiru, ali ovo je bilo prvi put otkako sam promenila temu istraţivanja. Ţelela sam da zabeleţim svaki, i najsitniji detalj. Htela sam da budem sigurna da ništa nisam previdela, ništa odbacila kao suviše obiĉno; svaki postupak iz kojeg ću kasnije moći nešto da nauĉim bio je od kritiĉnog znaĉaja za naĉin na koji slonovi ţale. S tim ciljem ostala sam tamo, odrekavši se sna. Beleţila sam koji su slonovi dolazili u posetu, a prepoznavala sam ih po kljovama, po dlakama na repu, po oţiljcima na telu, a ponekad ĉak i po venama na ušima, koje stvaraju jedinstvenu šaru poput otiska prstiju kod ljudi. Popisivala sam koliko su vremena provodili dodirujući Maabo, i gde su je dodirivali. Beleţila sam kada su se udaljili od tela i da li su se vratili. Popisivala sam druge ţivotinje - impale i jednu ţirafu - koje su prolazile tuda, nesvesne da je predvodnica krda uginula. Ali najviše sam ostala zato što sam htela da vidim hoće li se Onalena vratiti. Bilo joj je potrebno skoro deset sati; kad je stigla, bio je sumrak, a njeno krdo ostalo je dosta daleko. Ćutke je stajala kraj mrtve majke dok je noć padala, brzo poput giljotine. Povremeno bi se oglasila, a odgovaralo joj je brundanje sa severoistoka - kao da je ţelela da se javi sestrama, da ih poeti da je još ovde. Onalena se nije pomerila već ceo sat i verovatno me je zato toliko trgao nailazak land rovera, ĉiji su farovi prosekli tamu. Trgla se i Onalena i udaljila se od mrtve majke, mašući ušima u pretećem gestu. „Tu si”, rekla je Anja, prilazeći bliţe u dţipu. I ona je istraţivala slonove, konkretno kako se njihovi putevi seobe menjaju zbog krivolova. „Nisi se javila na vokoki.” „Utišala sam ton. Nisam htela da je uznemirim”, rekla sam, pokazujući glavom ka nervoznoj slonici. „E pa Grant traţi da uradiš nešto.” „Sada?” Moj šef nije pokazao nimalo podrške kad sam mu rekla da ću se preusmeriti na tugu meĊu slonovima. Sada jedva da smo razgovarali. Da li ovo znaĉi da se predomislio? Anja je pogledala mrtvu Maabo. „Kada se ovo desilo?” „Pre skoro dvadeset ĉetiri sata.” „Jesi li javila rendţerima?” Odmahnula sam glavom. Javiću im, naravno. Oni će doći i odseći će Maabine kljove, da ih se ne dokopaju lovokradice. Ali smatrala sam da njeno krdo ima pravo da na miru tuguje bar još nekoliko sati. „Šta da kaţem Grantu, kad ćeš doći?” upitala je Anja. „Uskoro”, odgovorila sam. Anjin automobil nestao je u šikari, pretvorivši se u sićušnu taĉkicu svlosti u crnoj daljini, poput svica. Onalena je frknula, dubokim, šuškavim zvukom. Zavukla je surlu majci u usta.


Pre nego što sam stigla da to zapišem, pred Maabo se pojavila hijena u kasu. Pod svetlom moje lampe blesnuli su oĉnjaci. Onalena je zabrundala. Pruţila je surlu, iako je izgledalo da je suviše daleko od hijene da bi išta uĉinila. Samo što afriĉki slonovi imaju rezervnih tridesetak centimetara surle koja moţe da se rastegne poput harmonike i zvekne vas kada najmanje oĉekujete. Udarila je hijenu tolikom silinom da se ova otkotrljala, cvileći. Onalena je okrenula krupnu glavu ka meni. Videlo se pojaĉano luĉenje iz slepooĉnih ţlezda, što je stvaralo tamnosive pruge duţ lica. „Moraćeš da je ostaviš”, rekla sam glasno, ali nisam sigurna koga sam od nas dve pokušavala da ubedim. Naglo sam se probudila kad sam osetila sunce na licu, prve nagoveštaje svitanja. Prva pomisao bila mi je da će me Grant ubiti. Druga pomisao bila mi je da je Onalena otišla. Umesto nje tu su bile dve lavice koje su upravo komadale Maabine sapi. Iznad njih je prvi lešinar kruţio nebom u osmicama, ĉekajući da doĊe na red. Nisam ţelela da se vratim u logor; ţelela sam da ostanem kraj Maabog leša i da vidim hoće li doći još neki slonovi da joj ukaţu poštovanje. Ţelela sam da naĊem Onalenu i da vidim kako je, kako se krdo ponaša, ko je sada predvodnica. Ţelela sam da znam da li tuga moţe da se zavrne poput slavine, ili joj moţda i dalje nedostaje majka. Koliko je potrebno da to osećanje proĊe? Grant je rešio da me kazni, kratko i jasno. Od svih kolega koje je mogao odabrati da se staraju o nekom uobrenku iz Nove Engleske koji je došao na nedelju dana, on je odabrao mene. „Grante”, rekla sam, „ne gubimo svakog dana predvodnicu krda. Svakako si svestan koliko je to znaĉajno za moje istraţivanje.” On me je gledao, sedeći za pisaćim stolom. „Biće ona mrtva i sledeće nedelje.” Ako moje istraţivanje nije moglo da pokoleba Granta, moţda ću uspeti pominjanjem rokova. „Ali danas je trebalo da vodim Ovena na teren”, rekla sam. Oven je bio naš veterinar; bilo je predviĊeno da stavimo ogrlicu s predajnikom jednoj predvodnici krda, za novi projekat istraţivaĉkog tima sa Univerziteta Kva Zulu Natala. Drugim reĉima, imam posla. Grant me je ponovo pogledao. „Sjajno!” rekao je. „Siguran sam da će gostu biti drago da gleda stavljanje predajnika.” I tako sam se našla na ulazu u rezervat, ĉekajući da stigne Tomas Metkalf iz Buna u Nju Hempširu. Uvek je nezgodno kada doĊu posetioci. Ponekad su to bogataši koji su finansirali ogrlicu za GPS praćenje, pa ţele da doĊu sa ţenom i poslovnim prijateljima i izigravaju politiĉki korektnu verziju velikog belog lovca - umesto da ubijaju slonove, gledaće veterinara kako gaĊa jednog od njih strelicom da bi mu bila stavljena ogrlica, a onda će utoliti svoju veliĉanstvost dţinom i tonikom u sumrak. Ponekad dolazi dreser iz zoološkog vrta ili cirkusa, a takvi su skoro po pravilu idioti. Poslednji kojeg sam morala da vodam okolo u mom land roveru puna dva dana bio je


ĉuvar u filadelfikom zortu, a kada smo ugledali šestogodišnjeg muţjaka s pojaĉanom sekrecijom slepooĉnih ţlezda, on je poĉeo da tvrdi da mladunac ulazi u mast. Ma koliko se raspravljala s njim (mislim, zar stvarno? - šestogodišnji muţjak ne moţe biti u mastu!), ubedivao me je da je u pravu. Priznajem da Tomas Metkalf, kada je izašao iz afriĉkog taksija (koji predstavlja neverovatno iskustvo već sam po sebi ako se prvi put vozite njime), nije izgledao onako kako sam oĉekivala. Bio je otprilike mojih godina, s malim okruglim naoĉarima koje su se zamaglile ĉim je izašao na vlaţnu vrućinu, tako da je naslepo pipao ne bi li našao dršku svog kofera. Odmerio me je, od neurednog konjskog repa do ruţiĉastih starki. „Jeste li vi Dţordţ?”, upitao je. „Da li vam liĉim na Dţordţa?” Dţordţ je bio jedan od mojih kolega, za koga smo svi bili uvereni da nikad neće dovršiti doktorat. Drugim reĉima, predmet sprdnje - to jest, dok ja nisam poĉela da prouĉavam tugu kod slonova. „Ne. Mislim, izvinite. Oĉekivao sam nekog drugog.” „Izvinite što sam vas razoĉarala”, rekla sam. „Ja sam Alis. Dobro došli u severni Tuli Blok.” Povela sam ga do land rovera, pa smo krenuli da krivudamo neoznaĉim, prašnjavim putevima koji su se protezali kroz rezervat. Dok smo se vozili, deklamovala sam ono što smo uvek govorili posetiocima. „Prvi slonovi ovde zabeleţeni su oko 700. godine nove ere. Krajem devetnaestog veka, kad su lokalna plemena dobila puške, to je imalo strašno dejstvo na populaciju slonova. Do dolaska velikih belih lovaca slonovi su maltene nestali. Njihov broj poĉeo je da raste tek posle osnivanja rezervata. Naši ljudi su na terenu svakog boţjeg dana”, govorila sam. „Svako od nas ima svoj projekat, ali svi uĉestvujemo u osnovnom nadgledanju posmatramo majĉinska krda i njihove veze, prepoznajemo pojedince u svakom od njih, pratimo njihove aktivnosti i stanište, utvrĊujemo raspon kretanja, vršimo popis jednom meseĉno, beleţimo roĊenja i smrti, estrus i mast; prikupljamo podatke o muţjacima, beleţimo padavine...” „Koliko slonova imate?” „Oko hiljadu ĉetiristo”, rekla sam. „Da ne pominjem leoparde, lavove, geparde...” „Ne mogu da zamislim. Ja imam šest slonova i znam koliko ih je teško raspoznavati ako ne ţivite s njima iz dana u dan.” Ja sam odrasla u Novoj Engleskoj i znam da su šanse da tamo ţive divlji slonovi otprilike jednake tome da mi sama od sebe iznikne treća ruka. To znaĉi da ovaj tip ili ima zoološki vrt ili cirkus - a ja nisam ljubitelj ni jednog ni drugog. Kada vam dreseri priĉaju da su trikovi kojima su nauĉili slonove isto ono što bi ţivotinje radile i u divljini, bezoĉno laţu. U divljini slonovi ne stoje na zadnjim nogama, ne hodaju u koloni drţeći jedan drugog za rep i ne prolaze kroz obruĉe. Slonovi su u divljini uvek na nekoliko metara od nekog drugog slona. Stalno se dodiruju, glade, trljaju i proveraju jedni druge. Ĉitav odnos izmeĊu ljudi i slonova u zarobljeništvu jeste ĉista eksploatacija.


Kao da mi Tomas Metkalf nije bio dovoljno antipatiĉan, jer mi je dodjen po kazni. Sad mi je bio antipatiĉan i iz principa. „Pa”, rekao je, „ĉime se bavite ovde?” Boţe, spasi me od turista. „Ja sam predstavnik prodaje kozmetike Meri Kej za ovu oblast.” „Mislim, kakvim istraţivanjem se bavite?” Pogledala sam ga ispod oka. Nije bilo nikakvog razloga da budem neprijatna prema ĉoveku kojeg sam tek upoznala - ĉoveku ĉije je poznavanje slonova daleko manje nego moje. Ipak, bila sam toliko navikla na ĉudne poglede kada poĉnem da priĉam o svom novom projektu, da radije nisam govorila o njemu. Odgovora me je spasla bujica rogova i kopita na stazi. Zgrabila sam volan i zakoĉila u poslednjem trenutku. „Ĉvrsto se drţite”, rekla sam. „Fantastiĉni su!”, uzviknuo je Tomas, a ja sam pokušala da ne prevrnem oĉima. Kad ţivite ovde, oguglate. Turistima je sve novo, vredno zaustavljanja, prava avantura. Da, to je ţirafa. Da, to je izuzetno. Ali ne kada je vidite po sedamstoti put. „Jesu li to antilope?” „Impale. Ali mi ih zovemo mekdonalds.” Tomas je pokazao sapi jedne od ţivotinja koje su sad pasle. „Zbog šare?” Impale imaju dve crne linije koje im se spuštaju niz svaku zadnju nogu, i još jednu koja se proteţe ka patrljku repa, tako da po obliku stvarno liĉe na Mekdonaldsovo zlatno ,,M”. MeĊutim, nadimak potiĉe od toga što su one najĉešći obrok za grabljivce. „Zato što ih je posluţeno preko milijardu”, rekla sam. Postoji razlika izmeĊu ljubavi u Africi i u stvarnosti. Turisti koji doĊu na safari oduševljeni što će videti odstrel, i imaju sreće da vide lavicu kako hvata plen, ĉesto postaju tihi i izgube apetit. Gledala sam kako Tomasu nestaje krv iz lica. „Pa, Toto”, rekao je, „izgleda da više nismo u Nju Hempširu.” Dok smo u glavnom logoru ĉekali Ovena, veterinara, saopštila sam Tomasu pravila safarija. „Nemojte izlaziti iz vozila. Nemojte ustajati u vozilu. Ţivotinje nas vide kao veliku jedinku, i ako se izdvojite bićete u nevolji.” „Izvinite što ste ĉekali. Trebalo je da preselimo nosoroga, a to nije prošlo glatko kao što sam se nadao.” Oven Denkirk ţurno je prišao, noseći torbu i pušku. Bio je krupan i više je voleo da gaĊa iz vozila nego iz helikoptera. Bili smo u dobrim odnosima sve dok ja nisam promenila temu projekta. Oven je pripadao staroj školi; verovao je u ĉinjenice i statistiku. Što se njega tiĉe, bilo je isto kao da sam preusmerila sredstva na korišćenje vudu magije ili dokazivanje postojanja jednoroga. „Tomase”, rekla sam, „ovo je Oven, naš veterinar. Ovene, ovo je Tomas Metkalf. Došao je na nekoliko dana.” „Jesi li sigurna da ţeliš ovo, Alis?” upitao je Oven. „Moţda si zaboravila kako se stavlja ogrlica, pošto si prešla na pisanje slonovskih ĉitulja.”


Rešila sam da ignorišem šalu, kao i ĉudan pogled Tomasa Metkalfa. „Sigurna sam da to mogu uraditi i vezanih oĉiju”, rekla sam Ovenu. „Što je više nego što bih mogla reći za tebe. Zar prošli put nisi promašio? Metu veliĉine... slona?” Anja je, takoĊe, ušla u land rover. Za stavljanje ogrlice s predajnikom na slonicu potrebna su nam tri vozila i dva istraţivaĉa, koja će paziti na krdo dok mi radimo svoj posao. Ostala dva land rovera vozili su rendţeri, od kojih je jedan danas pratio Tebogino krdo. Stavljanje ogrlice je umetnost, a ne nauka. Ne volim da ih stavljam tokom sušnog perioda, ni leti, kada su temperature suviše visoke. Slonovi se toliko lako pregreju da im morate pratiti temperaturu dok su uspavani. Zamisao je da dovezete veterinara na dvadeset metara od slona, tako da bezbedno ispali strelicu. Kad predvodnica padne, uslediće panika, i zato ţelite da imate iskusne rendţere koji znaju kako da potisnu krdo, i nikako vam nisu potrebne novajlije kao što je Tomas Metkalf, koji će moţda uraditi nešto glupo. Kad smo stigli do Bašijevog vozila, zadovoljno sam se osvrnula. Teren je bio idealan - ravan i prostran, tako da slonica, ako potrĉi, ne moţe da se povredi. „Ovene”, rekla sam, „jesi li spreman?” Klimnuo je glavom, ubacujući strelicu sa M99 u pušku. „Anja? Ti gledaj pozadi, a ja ću napred. Baši? Elvise? Hoćemo da potnemo krdo ka jugu”, rekla sam. „Dobro, na tri.” „Ĉekajte.” Tomas mi je spustio ruku na mišicu. „Šta ću ja da radim?” „Ostanite u dţipu i pokušajte da ne poginete.” Posle toga potpuno sam zaboravila na Tomasa Metkalfa. Oven je ispalio strelicu, koja se glatko zabila u Teboginu zadnjicu. Slonica se trgla i zaskala, vrteći glavom. Nije išĉupala strelicu, a nije ni neka druga slonica, mada smo ponekad videli da to rade. Ipak, njena uznemirenost bila je zarazna. Krdo se zbilo oko nje, neki su joj okrenuli leĊa da paze na neprijatelje, a drugi su pokušavali da je dodirnu. Ĉulo se tutnjanje od kojeg se zemlja tresla, i svim slonovima proradile su ţlezde, luĉeći uljastu teĉnost od koje su im obrazi potamneli. Tebogo je naĉinila nekoliko koraka, klimnula glavom, a onda je M99 proradio. Okleesila je surlu, spustila glavu, zanjihala se i poĉela da pada. Tada je trebalo da krenemo u akciju, i to brzo. Ako ne odvojimo krdo od pale predvodnice, mogli bi da je povrede pokušavajući da je ponovo podignu na noge - recimo, probošće je kljovom - ili će nam onemogućiti da joj se pribliţimo kako bismo je probudili antidotom. Mogla bi da padne na granu; mogla bi da padne na surlu. Najvaţnije je bilo ne pokazati strah. Ako krdo krene prema nama, a mi uzmaknemo, izgubićemo sve - pa i njihovu predvodnicu. „Sad!” povikala sam, a Baši i Elvis nagazili su gas. Pljeskali su rukama, podvriskivali i gonili krdo dţipovima, rasteravši slonove tako da smo mogli da priĊemo predvodnici. Ĉim su se ostali slonovi dovoljno udaljili, Oven, Anja i ja iskoĉili smo iz vozila, prepuštajući rendţerima da paze na uznemireno krdo.


Imali smo svega desetak minuta. Ja sam odmah proverila da li Tebogo leţi sasvim na boku i da li je tlo ispod nje ĉisto. Prebacila sam joj uho preko oka da bih je zaštitila od prašine i direktnog sunĉevog svetla. Netremice me je gledala i videla sam uţas u njenim oĉima. „Ššš”, smirivala sam je. Poţelela sam da je pogladim, ali znala sam da ne smem. Tebogo nije spavala, bila je svesna svakog zvuka, dodira i mirisa. Zato je vaţno da je dodirujemo što je manje moguće. Stavila sam štapić izmeĊu dva pipka na vrhu njene surle, kako bi ostala otvorena; slonovi ne mogu da dišu na usta i uguše se ako im se otvor na surli blokira. Tebogo je tiho hrkala dok sam joj sipala vodu na uvo, a potom i po ĉitavom telu, hladeći je da joj bude prijatnije. Onda sam joj stavila ogrlicu oko debelog vrata, pazeći da predajnik bude odozgo, i priĉvrstila sam je ispod brade. Zategnula sam zavrtanj na kopĉi, ostavljajući prostor za dve šake izmeĊu brade i kontratega, i potom sam isturpijala metalne ivice. Anja je uţurbano radila, uzimajući uzorke krvi i koţe s Teboginog uha i nekoliko dlaka iz repa za analizu DNK, mereći joj stopala i temperaturu, kljove i visinu od stopala do lopatice. Oven ju je pregledao, traţeći povrede i proveravajući disanje. Na kraju smo proverili ogrlicu da se uverimo radi li GPS i da li se ĉuje pištanje. Sve zajedno trajalo je devet minuta i trideset ĉetiri sekunde. „Dobro je”, rekla sam, pa smo Anja i ja pokupile svu opremu koju smo donele do slonice i vratile je u vozilo. Baši i Elvis su se odvezli, a Oven se još jednom nagnuo nad Tebogo. „Mir, mir, lepotice”, tepao je dok joj je davao injekciju antidota u uho, pravo u krvotok. Nećemo otići dok ne vidimo da je slonica ustala. Tri minuta kasnije Tebogo se podigla na noge, tresući ogromnom glavom, trubeći svom krdu. Ogrlica je, izgleda, dobro stajala. Prišla je svojima i pozdravili su se uz mnoštvo mumlanja i brundanja, dodirivanja i mokrenja. Bilo mi je vrućina, bila sam preznojena i u haosu. Imala sam zemlju na licu i slonovsku pljuvaĉku na košulji. I potpuno sam zaboravila na Tomasa Metkalfa dok nisam zaĉula njegov glas. „Ovene”, rekao je, „šta je bilo u strelici? M99?” „Tako je”, odgovorio je veterinar. „Ĉitao sam da najmanja kap moţe ubiti ĉoveka.” „Jeste.” „Ali slonica nije zaspala. Bila je samo paralisana?” Veterinar je klimao glavom. „Nakratko. MeĊutim, kao što vidite, nije joj ništa.” ,,U mom utoĉištu”, rekao je Tomas, „imamo azijsku slonicu po imenu Vanda. Bila je u zoološkom vrtu u Gejnsvilu 1981, kada su u Teksasu bile poplave. Većina ţivotinja je stradala, ali posle dvadeset ĉetiri sata neko je primetio surlu kako viri iz vode. Ostala je pod vodom dva dana dok se voda nije dovoljno povukla da joj pomognu. Od tada se plašila grmljavine. Nije puštala ĉuvare da je kupaju. Nije htela ni u baricu da zgazi. I to je trajalo godinama.”


„Ne znam da li bih izjednaĉio deset minuta narkoze sa ĉetrdeset osam sati traume”, nakostrešio se Oven. Tomas je slegnuo ramenima. „Ali vi niste slon”, rekao je. Dok je Anja vozila natrag ka logoru, krišom sam gledala Tomasa Metkalfa. Zvuĉao je maltene kao da tvrdi da slonovi imaju sposobnost da razmišljaju, da osećaju, da pamte uvredu, da oproste. A sve to bilo je opasno blisko mojim uverenjima - istim onim zbog kojih su me ovde ismevali. Slušala sam ga dok je priĉao Ovenu o Utoĉištu za slonove Nova Engleska, tokom tih dvadeset minuta voţnje do glavnog logora. Suprotno od mojih pretpostavki, Metkalf nije bio ni cirkuski dreser ni ĉuvar u zoološkom vrtu. Priĉao je o svojim slonovima kao da su mu porodica. Priĉao je o njima kao... pa, kao što sam ja priĉala o svojima. Upravljao je ustanovom koja je primala slonove ranije drţane u zarobljeništvu i onda im omogućavala da proţive preostale godine na miru. Došao je ovamo da vidi postoji li naĉin da im uĉini ţivot sliĉnijim onome koji bi vodili u divljini, kad već ne moţe da ih vrati u Afriku i Aziju. Nikad nisam srela nikog nalik na njega. Kada smo stigli u logor, Oven i Anja pošli su ka upravnoj zgradi da ubeţe podatke o Tebogo. Tomas je ostao tu, s rukama u dţepovima. „Slušajte, sad ste slobodni”, rekao je. „Molim?” „Shvatam vas. Niste ţeleli da vas opterećujem. Ne ţelite da pravite predstave za nekakvog posetioca. Jasno ste mi to stavili do znanja.” Moja neljubaznost sad mi se obila o glavu, i pocrvenela sam. „Izvinite”, rekla sam. „Vi niste ono što sam mislila.” Tomas me je za trenutak gledao, dovoljno dugo da se pravac mog ţivota zauvek izmeni. Onda se polako nasmešio. „Oĉekivali ste Dţordţa?” „Šta je bilo s njom?” pitala sam kasnije Tomasa, dok smo se sami vozili land roverom kroz rezervat. „Mislim, s Vandom?” „Bile su mi potrebne dve godine i mnogo puta bio sam mokar do gole koţe, ali sada oboţava da pliva u jezercetu u utoĉištu.” Ĉim je to rekao, znala sam gde ću ga odvesti. Ubacila sam menjaĉ u manju brzinu i krenula kroz duboki pesak na isušenom reĉnom dnu dok nisam našla ono što sam ţelela. Tragovi slonova liĉe na Venove dijagrame - otisci prednjih stopala preklapaju se sa zadnjima. Ovi su bili sveţi ravni, svetlucavi krugovi koje prašina nije stigla da pokrije. Kad bih zaista ţelela, verovatno bih mogla da odredim koja ih je konkretna ţivotinja ostavila, tako što bih obratila paţnju na tragove pukotina u tabanu. Ako pomnoţim obim otiska sa 5,5, dobiću visinu. Znala sam da je ţenka, jer ovo je bilo ţensko krdo - videlo se više tragova, a ne samo jedan niz otisaka kakve bi ostavio muţjak.


Nismo bili daleko od Maabinog leša. Pitala sam se da li je ovo krdo naišlo na nju i šta su slonovi tad uradili. Potisnula sam te misli, ubacila menjaĉ u brzinu i krenula za tragom. „Nikad nisam upoznala nekoga ko drţi utoĉište za slonove.” „ A ja nikad nisam sreo nekog ko je stavio predajnik slonu. Tako da smo izjednaĉeni.” „Zašto ste poţeleli da osnujete utoĉište?” „Na Koni Ajlandu je 1903. bila slonica po imenu Topsi. Pomagala je u izgradnji zabavnog parka, sluţila je za jahanje i nastupala u predstavama. Jednog dana dreser joj je ubacio u usta upaljenu cigaretu. Ubila ga je na mestu - nikakvo ĉudo - i proglašena je za opasnu. Topsini vlasnici ţeleli su da je ubiju, pa su se obratili Tomasu Edisonu, koji je u to vreme pokušavao da dokaţe koliko je naizmeniĉna struja opasna. Prikljuĉio je slonicu na struju i uginula je za nekoliko sekundi.” Pogledao me je. „To je gledalo hiljadu petsto ljudi, a meĊu njima bio je i moj pradeda.” „Znaĉi, utoĉište je neka vrsta zaveštanja?” „Ne. Nisam se ni setio te priĉe sve dok, kao student, jednog leta nisam radio u zoološkom vrtu. Upravo su dobili slonicu, Lusil. To je bila velika vest, jer su slonovi uvek zanimljivi ljudima. Nadali su se da će pomoću nje izaći iz minusa. Mene su angaţovali kao pomoćnika glavnog ĉuvara, koji je imao mnogo iskustva sa cirkuskim slonovima.” Osvrnuo se po šikari. „Da li ste znali da ne morate ni dotaći slona kukom da biste ga naveli da uradi ono što ţelite? Ĉim je samo pribliţite njegovom uhu, slon će se udaljiti od izvora bola, jer zna šta ga oĉekuje. Ne moram ni reći da sam napravio ozbiljnu grešku i izjavio da su slonovi svesni koliko loše postupamo prema njima. Pa su me otpustili.” ,Ja sam upravo promenila temu istraţivanja. Prouĉavaću tugovanje kod slonova.” Kratko me je pogledao. „Bolji su u tome od ljudi.” Nagazila sam koĉnicu. „Moje kolege ne bi se sloţile”, rekla sam. „Ĉak mislim da bi se smejale tome. Kao što se meni smeju.” „Zašto?” „Oni u svom radu koriste ogrlice s predajnicima, merenja i eksperimentalne podatke. Ono što jednom nauĉniku izgleda kao intelekt, drugom moţe izgledati kao uslovljenost - a za to nije potrebno postojanje svesnog razmišljanja.” Pogledala sam ga. „Ali recimo da mogu to da dokaţem. Moţete li zamisliti kakve bi to posledice imalo za divlje ţivotinje? Kao što ste rekli Ovenu - da li je etiĉki dati slonici M99 ako je ona potpuno svesna onoga što joj radimo? Pogotovo ako posle toga sledi metak u glavu, kao kad se proreduje krdo? A ako ne smemo to da radimo, kako da kontrolemo brojnost slonova?” Gledao me je sa oĉitim divljenjem. „Ta ogrlica koju ste stavili slonici - da li meri hormone? Ili nivo stresa? Da li je ona bolesna? Kako predviĊate smrt, pa da znate kome da stavite ogrlicu?” „O, ne moţemo predvideti smrt. Ta ogrlica je za sasvim drugi projekat. Kolega pokušava da utvrdi koliki je preĉnik prostora za polukruţni okret slonova.”


„Koliki god im je potreban”, nasmejao se Tomas. „To je neka šala?” „Ne, ozbiljno govorim.” „Stvarno? Kako iko moţe misliti da je takvo istraţivanje vaţnije od ovoga što vi radite?” Zavrteo je glavom. „Vanda, slonica koja se umalo udavila, ima delimiĉnu paralizu surle, i kada je došla u utoĉište, bio joj je potreban neki predmet kao uteha i oslonac. Zato je stekla naviku da svuda nosi sa sobom automobilsku gumu. Kasnije se zbliţila sa Lili i guma joj više nije bila stalno potrebna, jer je imala prijateljicu. Ali, kada je Lili uginula, Vanda je bila oĉajna. Pošto smo sahranili Lili, Vanda je uzela svoju staru gumu, donela je na grob i ostavila je preko zemlje. Baš kao što mi donosimo cveće. A moţda je mislila da je sada Lili potrebno malo utehe.” Nikad nisam ĉula nešto toliko dirljivo. Poţelela sam da ga pitam da li slonovi iz utoĉišta ostaju kraj tela onih koje smatraju svojom porodicom. Poţelela sam da pitam da li je Vandino ponašanje bilo izuzetak ili pravilo. „Mogu li da vam pokaţem nešto?” Predomislila sam se na licu mesta i skrenula, vozeći u sve širem krugu, dok nismo stigli do Maabinog leša. Znala sam da će Grant pobesneti ako sazna da sam dovela gosta da vidi leš slona; jedan od razloga što smo obeštavali rendţere o svakoj smrti bio je upravo taj da ne bi vodili turiste pored leševa u raspadanju. Do sada su lešinari već raskomadali slonicu; muve su zujale u rojevima oko ostataka. Ipak, Onalena i još tri slonice stajale su tu pored. „Ovo je Maabo”, rekla sam. „Bila je predvodnica krda od oko dvadeset slonova. Uginula je juĉe.” „Ko su ostali?” „Njena kćerka i još neki slonovi iz krda. Ţale je”, rekla sam prkosno. „Ĉak i ako to ne mogu da dokaţem.” „Ali mogli biste da izmerite”, razmišljao je on naglas. „Postoje nauĉnici koji su radili s pavijanima u Bocvani, merili su im stres. Ako se dobro sećam, dokazali su porast glukokortikoidnih markera stresa u uzorcima stolice kada je jednog pavijana u grupi ubila grabljivica - a ti markeri bili su izraţeniji kod pavijana koji su bili u društvenim vezama s ubijenom ţivotinjom. Dakle, ako biste mogli da uzmete uzorke stolice od slonova - a meni se ĉini da toga ima baš dosta - i da statistiĉki dokaţete porast kortizola...” „Onda to moţda funkcioniše sliĉno kao kod ljudi, aktivira oksitocin”, završila sam umesto njega. „Što bi bio biološki razlog zašto slonovi traţe utehu jedni od drugih posle smrti pripadnika krda. Nauĉno objašnjenje tugovanja.” S divljenjem sam se zagledala u njega. „Mislim da još nikad nisam upoznala nekog ko je jednako zainteresovan za slonove kao ja.” „Za sve postoji prvi put”, odgovorio je Tomas. „Vi niste samo upravnik utoĉišta.” Nakrivio je glavu. „Diplomirao sam neurobiologiju.” „I ja.”


Neko vreme smo se gledali, pokušavajući da se naviknemo na ovo. Pretila sam da Tomas ima zelene oĉi i da oko duţica ima tanki narandţasti prsten. Kad se nasmešio, osećala sam se kao da me je pogodila strelica sa M99 i kao da sam zarobljena u sopstvenom telu. Prekinulo nas je glasno brundanje. „Ah”, rekla sam i jedva otrgla pogled. „Taĉna kao sat.” „Šta?” „Videćete.” Ubacila sam land rover u brzinu i krenula uza strminu. „Kada se pribliţimo divljim slonovima”, objašnjavala sam tiho, „ĉinimo to onako kako bismo ţeleli da se nama pribliţi naš najgori neprijatelj. Da li bi vam bilo prijatno da vam se prišunja i iznenadi vas s leĊa? Ili da se postavi izmeĊu vas i vašeg deteta?” Napravila sam širok krug po uzvišici, a onda sam prešla preko ivice i pošla nizbrdo, gde se ţensko krdo brĉkalo u jezeetu. Tri mališana valjala su se jedni preko drugih u blatu, a onaj odozdo izvukao se ispod ostalih i prsnuo vodoskok uvis. Za to vreme, njihove mame gacale su i pljuskale, pravile talase, valjale se. „Ono je predvodnica”, rekla sam, pokazujući Boipelo. ,,A ono je Akjang, ona s presavijenim uhom. Ona je Dineova mama. Dineo je onaj bezobraznik što upravo podmeće nogu bratu, tamo pored.” Predstavljala sam Tomasu svakog slona poimence, sve do Kagiso. „Ona treba da rodi kroz mesec dana”, rekla sam. „Prvo mladunĉe.” „Naše devojke stalno se igraju u vodi”, oduševljeno je rekao Tomas. „Mislio sam da su to nauĉile u zoološkim vrtovima u kojima su ţivele. Pretpostavljao sam da je u divljini uvek suviše opasno.” ,,I jeste”, rekla sam. „Ali igra je deo ţivota. ViĊala sam predvodnice krda kako se klizaju niza strmu obalu sedeći u blatu, samo radi zabave.” Zavalila sam se u sedištu i podigla noge na kontrolnu tablu, prepuštajući Tomasu da se nagleda nestašluka. Jedno slonĉe bacilo se u blato, odgurnuvši mlaĊeg brata, koji je poĉeo da pisti. Istog ĉasa njihova majka je zatrubila: Smirite se, oboje. „Upravo sam ovo ţeleo da vidim”, tiho je rekao Tomas. Pogledala sam ga. „Pojilo?” Odmahnuo je glavom. „Kada slonica stigne u naše utoĉište, već je slomljena. Mi dajemo sve od sebe da joj pomognemo da se oporavi. Ali sve je to samo nagaĊanje, osim ako znamo kako je izgledala dok je bila zdrava.” Gledao me je u oĉi. „Vi imate sreću što svakog dana vidite ovo.” Nisam mu rekla da sam viĊala i slonĉiće koji su zbog odstrela ostali siroĉići, i suše tako strašne da slonovima koţa stoji rastegnuta preko kukova, kao platno na ĊerĊefu. Nisam mu rekla da se, tokom sušne sezone, krda dele kako slonovi ne bi morali da jedni drugima otimaju ograniĉene resurse. Nisam mu rekla kako je strašnom smrću umro Kenosi. „Ispriĉao sam vam moju ţivotnu priĉu”, rekao mi je Tomas, „ali vi meni niste rekli šta vas je dovelo u Bocvanu.” „Kaţu da ljudi koji rade sa ţivotinjama moraju tako, jer ne umeju da rade s drugim ljudima.” „Pošto sam vas upoznao, uzdrţaću se od komentara.”


Slonovi su sada već skoro svi izašli iz vode i polako se peli strminom na ĉijem će se vrhu posuti prašinom po leĊima i potom otići, kuda god ih predvodnica povede. Poslednja ţenka gurkala je mladunĉe, pomaţući mu da se popne pre nego što i sama poĊe naviše. Udaljavali su se u tihom, isprekidanom ritmu. Uvek mi se ĉinilo da slonovi hodaju kao da ĉuju muziku koja svira samo za njih, koju niko drugi ne moţe da ĉuje. A po naĉinu na koji su ljuljali kukovima i šepurili se, pretpostavila sam da je to ovog puta Bari Vajt. „Radim sa slonovima zato što je to isto kao gledati ljude u kafeu”, rekla sam Tomasu. „Zabavni su. Dirljivi. Inventivni. Inteligentni. Boţe, mogla bih da nabrajam i nabrajam. Mnogo liĉe na nas. Moţete gledati krdo i vidite mladunĉe kako pokušavaju da pomere granice, i mame kako paze na njih, i tinejdţerke kako se polako otvaraju, i tinejdţere kako se kostreše. Ne mogu da gledam lavove po ceo dan, ali ovo bih mogla da gledam celog ţivota.” „Mislim da bih mogao i ja”, rekao je Tomas, ali kad sam ga pogledala, utvrdila sam da nije gledao slonove. Gledao je mene. U logoru je bio obiĉaj da goste ne puštamo nikuda da idu sami. U vreme veĉere, rendţeri ili istraţivaĉi odlaze po gosta u kućicu i prate ga do trpezarije, uz svetlost baterijske lampe. To nije iz gostoljubivosti; prosto je praktiĉno. Dovoljno puta videla sam turiste kako beţe obuzeti panikom ako vide bradaviĉastu svinju u prolazu kroz logor. Kad sam otišla da povedem Tomasa na veĉeru, njegova vrata bila su odškrinuta. Kucnula sam, pa sam ih otvorila. Osećala sam miris sapuna od tuširanja. Nad krevetom se vrteo ventilator, ali i dalje je bilo vrućina. Tomas je sedeo za pisaćim stolom, u kratkim pantalonama i beloj majici, sveţe obrijan, vlaţne kose. Ruke su mu prosto letele, brzo i spretno, nad neĉim što je liĉilo na komadić papira. „Samo trenutak”, rekao je, ne podiţući pogled. Ĉekala sam, zakaĉivši palĉeve za gajke pantalona. Klatila sam se nreazad, prsteta. „Evo”, rekao je Tomas, okrećući se. „Napravio sam ti ovo.” Uhvatio me je za ruku i spustio mi na dlan majušnog origami slona, naĉinjenog od novĉanice od jednog ameriĉkog dolara. *** Tokom narednih dana poĉela sam da posmatram svoj trenutni dom kroz Tomasove oĉi: kvarcno svetlucanje u tlu, nalik na pregršt rasutih dijamanata. Simfoniju ptica, poredanih po glasovima na granama mopan drveta, kojima kao da iz daljine diriguje majmun zamorac. Nojeve koji trĉe kao starice na štiklama, dok im perje poskakuje. Priĉali smo o svemu, od krivolova u Tuliju do trajnog pamćenja kod slonova i naĉinu na koji je to povezano s posttraumatskim stresom. Puštala sam mu snimke pesama mašta i pesama estrusa, i pitali smo se da li postoje i druge pesme što se prenose, na niskim frekvencijama koje mi ne moţemo da ĉujemo, i uĉe slonove istoriji koju oni pamte na neki tajanstven naĉin: koje oblasti su opasne, a koje bezbedne; gde se moţe naći voda; koji je najdirektniji put od jednog


staništa do drugog. On mi je opisivao kako se slon moţe transportovati iz cirkusa ili zoološkog vrta u utoĉište pošto je proglašen za opasnog, i kako tuberkuloza predstavlja sve veći problem za slonove u zarobljeništvu. Priĉao mi je o Olivi, koja je nastupala na televiziji i u zabavnim parkovima, i koja se jednog dana otkinula s lanca, i kako je jedan zoolog poginuo pokušavajući da je uhvati. I o Lili, koja je slomila nogu u cirkusu i nikad joj nije valjano zarasla. Imali su i afriĉku slonicu - Hester - koja je postala siroĉe zbog proreĊivanja krda u Zimbabveu i nastupala je u cirkusu gotovo dvadeset godina, pre nego što je njen dreser odluĉio da je pusti u penziju. Tomas je sada pregovarao da primi još jednu afriĉku slonicu, po imenu Maura, i nadao se da će to biti dobra prijateljica za Hester. Ja sam mu, zauzvrat, priĉala o tome da divlji slonovi ubijaju prednjim nogama, gazeći ţrtve, dok su im zadnje noge osetljive, i njima glade telo uginulog slona, drţeći ih tik iznad koţe i kruţeći, kao da mogu da osete nešto što nama izmiĉe. Priĉala sam mu kako sam jednom donela u logor donju vilicu muţjaka slona kako bih je prouĉila, i kako je te noći Kefertci, nedorasli muţjak, ušao u logor, uzeo tu kost s moje verande i vratio je na mesto gde mu je prijatelj uginuo. Priĉala sam mu da je, prve godine kada sam došla u rezervat, jedan japanski turista odlutao iz logora i da ga je izgazio i ubio slon. Kad smo otišli po telo, našli smo slona kako stoji nad njim, kao da mu odaje poĉast. Veĉe pre nego što će Tomas odleteti kući, odvela sam ga na mesto gde još nikad nikog nisam vodila. Na vrhu brda nalazio se ogroman baobab. Domoroci su verovali da je, kada je Tvorac pozvao ţivotinje da sve zajedno sade drveće, hijena zakasnila. Zato su joj dali baobab, a ona se toliko naljutila da ga je posadila naopako, i da zato izgleda tako ĉudno, kao da korenjem para nebo, umesto da njime stoji u zemlji. Slonovi vole da jedu koru baobaba i vole njegovu hladovinu. Nedaleko odatle bile su rasute stare kosti slona po imenu Motusi. Gledala sam Tomasa kako staje potpuno nepomiĉno kad je shvatio u šta gleda. Kosti su blistale pod vrelim suncem. „Da li je ovo...” „Da.” Parkirala sam automobil i izašla, pozvavši ga da izaĊe i sam. Taj kraj bio je bezbedan u to doba dana. Tomas je paţljivo koraĉao kroz Motusijeve kosti, podiţući dugaĉko, zakrivljeno rebro, prelazeći prstima preko sunĊerastog središta rascepljenog zgloba kuka. „Motusi je uginuo 1998”, rekla sam, „ali njegovo krdo i dalje ga posećuje. Utišaju se i kao da se zamisle. Isto kao što bismo mi uĉinili da odemo na neĉiji grob.” Sagla sam se, podigla dva kiĉmena pršljena i prislonila ih jedan uz drugi. Neke kosti odneli su lešinari, a Motusijeva lobanja bila je u logoru. Preostale kosti bile su toliko izbeljene da su izgledale kao pukotine u tkanju zemlje. Ne razmišljajući o tome šta radimo, poĉeli smo da ih prikupljamo i grupišemo. Dovukla sam dugaĉku butnu kost, stenjući od napora. Kretali smo se bez razgovora, sklapajući ogromnu slagalicu. Kad smo završili, Tomas je uzeo štap i nacrtao konturu oko slonovskog skeleta. „Eto”, rekao je, odmiĉući se. „Upravo smo za jedan sat uradili ono za šta je prirodi bilo potrebno ĉetrdeset miliona godina.”


Svuda oko nas vladao je mir, kao da smo umotani u vatu. Sunce je zalazilo, svetlucajući kroz oblak. „Moţeš da se vratiš sa mnom, znaš”, rekao je Tomas. ,,U utoĉištu bi mogla da posmatraš tugu do mile volje. A sigurno te se i porodica uţelela.” Srce mi se steglo. „Ne mogu.” „Zašto?” „Videla sam kad su ubili mladunĉe, pred majĉinim oĉima. I to ne malo, nego skoro odraslo. Ona danima nije htela da ga ostavi. Kad sam to videla, u meni se nešto... promenilo.” Pogledala sam Tomasa. „Nema biološke koristi od tuge. Zapravo, u divljini moţe biti izuzetno opasno da snuţdeno sediš ili odbijaš hranu. Gledavši tu predvodnicu, nisam mogla da vidim uslovljeno ponašanje. To je bila tuga, kratko i jasno.” „Još tuguješ za tim slonom”, primetio je Tomas. „Tako izgleda.” „A njegova majka?” Nisam odgovorila. ViĊala sam Lorato mesecima posle Kenosijeve smrti. Bila je zauzeta svojom ostalom decom; i dalje je bila predvodnica krda. Prevazišla je onaj trenutak, a ja to još nisam mogla. „Meni je prošle godine umro otac”, rekao je Tomas. „Još ga traţim pogledom u guţvi.” „Moje sauĉešće.” Slegnuo je ramenima. „Mislim da je tuga pomalo nalik na veoma ruţnu sofu. Nikad ne nestane. Moţeš da menjaš i ukrašavaš stvari oko nje; moţeš da staviš ĉipku na naslon; moţeš da je odguraš u ugao sobe - ali na kraju, prosto, nauĉiš da ţiviš s njom.” Slonovi su nekako otišli korak dalje, pomislila sam. Oni se ne trgnu svaki put kad uĊu u sobu i vide tu sofu. Oni kaţu: Sećaš se koliko smo lepih sećanja ovde stekli? I onda sednu, makar samo za trenutak, pre nego što poĊu nekuda dalje. Moţda sam poĉela da plaĉem; ne sećam se taĉno. Tomas je bio toliko blizu mene da sam osećala miris sapuna na njegovoj koţi. Videla sam nandţaste iskre u njegovim oĉima. „Alis. Koga si izgubila?” Ukoĉila sam se. Ovde nije reĉ o meni. Neću mu dozvoliti da to promeni. „Da li zato teraš ljude od sebe?”, šapnuo je. „Da ti se ne bi dovoljno pribliţili i povredili te kada nestanu?” Ovaj ĉovek je za mene bio maltene stranac, a ipak me je poznavao bolje nego bilo ko drugi u Africi. Poznavao me je bolje nego što samu sebe poznajem. Ovo što sam ja istraţivala, zapravo, nije bilo kako slonovi izlaze na kraj s gubitkom, nego kako ljudi to ne mogu. Pošto nisam htela da nastavim dalje, pošto nisam znala kako, uhvatila sam se za Tomasa Metkalfa. Poljubila sam ga u senci baobaba, naopakog drveta s korenjem u vazduhu, s korom koja se moţe zaseći stotinu puta i koja se svaki put isceli.


DŽENA Zidovi bolnice u kojoj ţivi moj otac obojeni su ljubiĉasto. Uvek me podsete na Barnija, ruţnog ogromnog dinosaurusa, ali izgleda da je neki mnogo poznati psiholog napisao ĉitavu doktorsku disertaciju o tome koja boja pomaţe izleĉenju, a ova se našla na samom vrhu spiska. Deţurna sestra gleda pravo u Sereniti, što je, doduše, logiĉno, jer stvarno izgledamo kao porodica - makar i neskladna. „Izvolite?” „Došla sam da posetim tatu”, kaţem ja. „Tomas Metkalf”, dodaje Sereniti. Poznajem nekoliko medicinskih sestara; ovu još nisam videla, i zato je normalno da ni ona ne poznaje mene. Spušta fasciklu na pult kako bih se upisala, ali i pre toga već ĉujem njegov glas - viĉe negde dalje niz hodnik. „Tata?”, zovem. Sestra deluje kao da se dosaĊuje. „Ime?” pita. „Upiši nas i videćemo se u sobi 124”, kaţem Sereniti i potrĉim. Osećam da mi je Verdţil za petama. „Sereniti Dţouns”, ĉujem je da kaţe, a onda otvaram vrata tatine sobe. On se bori protiv dvojice krupnih bolniĉara. „Za boga miloga, puštajte me!”, viĉe, a onda me ugleda. „Alis! Reci im ko sam ja!” Vidim razbijen radio koji izgleda kao da je baĉen preko cele sobe, sa ţicama i tranzistorima rasutim po podu kao posle autopsije robota. Korpa za otpatke je prevrnuta i iz nje su se prosule papirne ĉašice za pilule, mnoštvo lepljive trake i kore od pomorandţe. Tata u ruci ima pakovanje pahuljica za doruĉak. Drţi ga kao da je neki vitalni organ. Verdţil netremice gleda tatu. Mogu da zamislim šta vidi: ĉoveka rašĉupane sede kose i priliĉno zapuštenog, mršavog, nemirnog i potpuno sumanutog. „On misli da si ti Alis?” pita me poluglasno. „Tomase”, kaţem umirujućim glasom i prilazim mu. „Sigurna sam da će te ova gospoda razumeti ako se samo smiriš.” „Kako da se smirim kad pokušavaju da ukradu moje istraţivanje?” Sada je i Sereniti stigla u sobu, ali je stala kao ukopana. „Šta se dešava?” Plavokosi bolniĉar podiţe pogled. „Malo se uznemirio kada smo pokušali da iznesemo praznu kutiju od pahuljica.” „Ako prestaneš da se svaĊaš, Tomase, sigurno će te pustiti da zadrţiš tu... to istraţivanje”, kaţem.


Na moje iznenaĊenje, to je dovoljno da se tata skljoka. Bolniĉari ga odmah puštaju, a on se spusti u stolicu, prigrlivši na grudi tu glupu kutiju. „Sad sam dobro”, mrmlja. „Let iznad kukaviĉje kutije”, mrmlja Verdţil. Sereniti ga prostreli pogledom. „Veliko vam hvala”, kaţe znaĉajno bolniĉarima, koji skupljaju prosute otpatke s poda. „Nije to ništa, gospoja”, kaţe jedan, a drugi potapše tatu po ramenu. „Samo polako, drugar”, kaţe mu. Tata ĉeka da oni izaĊu, a onda ustane i zgrabi me za ruku. „Alis, ne moţeš ni zamisliti šta sam upravo otkrio!” Iznenada pogleda mimo mene i vidi Verdţila i Sereniti. „Ko su oni?” „Moji prijatelji”, kaţem. To mu je, izgleda, dovoljno. „Gledaj ovo.” Pokazuje mi kutiju. Na njoj je jarkim bojama nacrtano nešto nalik na kornjaĉu i moţda nekakav krastavac s nogama, a iznad njih oblaĉići u kojima piše: DA LI STE ZNALI... ... da krokodili ne mogu da isplaze jezik? ... da pčele imaju dlake na očima, što im pomaţe da prikupljaju polen? ...da se Anjana, šimpanza u utočištu za ţivotinje u Juţnoj Karolini, stara o mladuncima belog tigra, leoparda i lava - hrani ih iz bočice i igra se s njima? ... da slon po imenu Košik ume da izgovori šest reči na korejskom? „Naravno da on ne govori šest reĉi”, kaţe tata. „Samo imitira ĉuvare. Traţio sam u Guglu taj nauĉni rad jutros, kad je ona kretenka Luiza konaĉno ustala od kompjutera, jer je stigla do sledećeg nivoa u Kendi krašu. Neverovatno je što je on, izgleda, nauĉio da komunicira zbog društvenih razloga. Drţali su ga odvojeno od drugih slonova i jedina interakcija koju je mogao da ima bila je s ljudima, ĉuvarima. Da li znaš šta to znaĉi?” Kratko pogledam Sereniti i slegnem ramenima. „Ne, šta?” „Ako postoji ĉvrst, dokumentovani dokaz da je slon nauĉio da imitira ljudski govor, moţeš li da zamisliš kakve će to posledice imati na naše teorije o umu slonova?” „Kad smo već kod teorija”, javlja se Verdţil. „Koja je vaša oblast?”, pita ga tata. „Verdţil se bavi... prikupljanjem podataka”, improvizujem ja. „Sereniti se interesuje za komunikaciju.” Tata sav sine. „Mediji? Koji?” „Da”, kaţe Sereniti. Tata za trenutak deluje zbunjeno, ali odmah nastavlja punom parom. „Teorija o umu obuhvata dve osnovne ideje: da imaš svest o tome da si jedinstveno biće, sa sopstvenim mislima, osećanjima i namerama... i da to vaţi i za druga bića, i da ona ne znaju šta ti misliš niti obrnuto, sve dok se te misli ne pretoĉe u komunikaciju. Evolutivno gledano, naravno, od ogromne je koristi biti u stanju da predvidiš ponašanje drugih osoba. Na primer, moţeš se pretvarati da si povreĊena, i ako niko ne zna da foliraš, donosiće ti hranu i staraće se o tebi i ti ne moraš ništa da


radiš. Ljudi se ne raĊaju s tom sposobnošću - stiĉemo je. E sad, da bi teorija o umu funkcionisala, ljudi moraju koristiti posebne neurone ogledala4 u mozgu. A znamo da oni okidaju kada zadatak obuhvata razumevanje drugih putem imitacije - i kada se uĉi jezik. Ako je Košik, slon, tako radio, zar onda nije logiĉno da i sve drugo što neuroni ogledala rade kod ljudi - na primer, empatija postoji i kod slonova?” Dok ga slušam kako govori, shvatam koliko je neverovatno pametan morao biti ranije. Shvatam zbog ĉega se mama zaljubila u njega. A to me podseća na ono zašto smo došli. Tata se okreće ka meni. „Moramo kontaktirati sa autorima tog rada”, kaţe. „Alis, moţeš li da zamisliš koliko je to znaĉajno za moje istraţivanje?” Pruţa ruke ka meni - primećujem da se Verdţil trgao - grli me i vrti me ukrug. Znam da misli da sam ja moja mama. I znam da je to sasvim jezivo. Ali, znate, ponekad je prosto prijatno da vas tata zagrli, ĉak i ako je zbog pogrešnih razloga. On me spušta i moram priznati da ga odavno nisam videla toliko zagranog za nešto. „Doktore Metkalf”, kaţe Verdţil, „znam koliko vam je ovo vaţno, ali pitam se da li biste mogli da odvojite malo vremena i odgovorite na nekoliko pitanja o noći kada je vaša supruga nestala.” Vidim da tata steţe zube. „O ĉemu govorite? Nije nestala, evo je ovde.” „To nije Alis”, odgovara Verdţil. „To je vaša kći, Dţena.” On vrti glavom. „Moja kći je mala. Slušajte, ne znam šta ste smislili, ali...” „Nemojte da ga uznemiravate”, javlja se Sereniti. „Nećemo ništa izvući od njega ako se uznemiri.” „Izvući? Od mene?” Tata podiţe glas. ,,I vi ste došli da mi ukradete moje istraţivanje?” Kreće ka Verdţilu, ali Verdţil me uhvati za ruku i povuĉe me da stanem izmeĊu njih, tako da tata prosto mora da me vidi. „Pogledajte joj lice”, kaţe Verdţil. „Pogledajte je.” Potrebno je pet sekundi da tata reaguje. I da vam kaţem, pet sekundi je baš dugo vreme. Stojim tamo, gledam ga kako širi nozdrve pri svakom udisaju i kako mu Adamova jabuĉica šeta gorole po grlu. „Dţena?” pita tata šapatom. Za delić sekunde, dok gleda u mene, znam da ne vidi moju mamu. Da vidi da sam ja - kako je ono rekao? - jedinstveno biće, sa sopstvenim mislima, osećanjima i namerama. Da postojim. A onda me ponovo ĉvrsto zagrli, ali drugaĉije - zaštitniĉki, zaprepašćeno i neţno, kao da bi da me zaštiti od celog sveta, što je, ironiĉno, upravo ono što sam ja ĉinila za njega. Šakama je obuhvatio moja leĊa, kao da imam krila. „Doktore Metkalf”, kaţe Verdţil, „kad je reĉ o vašoj supruzi...”


Tata me odmakne od sebe i pogleda prema Verdţilu. To je dovoljno da prekine onu tanušnu nit koja je nikla izmeĊu nas. Kad se ponovo okrene ka meni, znam da me više ne vidi. Sad me više i ne gleda u lice. Pogled mu je uperen u sićušni kamiĉak koji mi visi na lanĉiću oko vrata. Polako hvata privezak prstima. Okreće ga, tako da svetluca. „Moja supruga”, ponavlja. Ĉvrsto steţe privezak, lanĉić se prekida i cela ogrlica pada na pod izmeĊu nas. Otac me ošamari, toliko snaţno da poletim preko sobe. „Kuĉko prokleta”, kaţe.


ALIS Ova priĉa nije moja, ĉula sam je od Ovena, terenskog veterinara. Pre nekoliko godina nauĉnici su se uputili u šikaru. Našli su jednu odreĊenu ţenku i iz vozila su u nju ispalili strelicu sa M99. Ona je pala, kao što i treba. MeĊutim, krdo se sabilo oko nje, što je spreĉilo druge rendţere da ga razjure. Nisu upeli da joj stave ogrlicu, pa su rešili da ĉekaju i vide šta će se desiti. Oko oborene ţenke stvorila su se dva koncentriĉna kruga. U spoljnjem krugu slonovi su joj bili okrenuti leĊima, dakle, licem ka vozilima, nepomiĉni. A iza njih je bio unutrašnji krug, koji su istraţivaĉi jedva mogli da vide, jer su ga zaklanjala kabasta tela slonova u prvom krugu. Ĉuli su šuškanje, kretanje i lomljenje granja. Iznenada, kao na neki znak, krdo se razišlo. Oborena slonica leţala je na boku, prekrivena slomljenim granjem i hrpom zemlje. Posle roĊenja, majka posipa mladunĉe zemljom kako bi prikrila miris krvi, koji bi inaĉe privukao grabljivce. Ali na ovoj ţenki nije bilo krvi. Ĉula sam i da slonovi zatrpavaju leševe kako bi prikrili miris smrti, ali ni u to ne verujem. Slonovi imaju izuzetno oštar njuh, nema šanse da su za slonicu pod narkozom pomislili da je mrtva. Naravno, viĊala sam da slonovi zatrpavaju zemljom i granjem mrtve prijatelje ili mladunĉad koja nije preţivela. Ĉesto izgleda kao da se takvo ponašanje javlja samo u sluĉaju smrti koja je neoĉekivana ili zbog neĉeg nasilna. Pritom, leš ne mora obavezno biti slonovski. Jedan nauĉnik koji je u rezervat došao iz Tajlanda ispriĉao nam je priĉu o muţjaku azijskog slona koji je sluţio za jahanje, u safariju na slonovskim leĊima. Taj slon ubio je svog mahuta, koji ga je dresirao i starao se o njemu petnaest godina. Doduše, slon je tada bio u mastu - što na hindi jeziku znaĉi ludilo. Kada muţjaka obuzme mast, znaĉi da je um ustuknuo pred hormonima. Ipak, posle napada, slon se ukoĉio i povukao, kao da je znao da je uĉinio nešto loše. Još je zanimljivije ponašanje slonica, koje su prekrile mahuta granjem i zemljom. Nedelju dana pre nego što ću zauvek napustiti Bocvanu, neprekidno sam radila. Posmatrala sam Kagiso pored mrtvog mladunĉeta; pravila sam beleške o Maabinoj smrti. Jednog vrelog dana izašla sam iz dţipa da pregnem noge, pa sam legla ispod baobaba gde sam poslednji put bila s Tomasom. Ja ne zaspim zaĉas. Ne pravim gluposti, kao što je izlaţenje iz land rovera na mestima gde ĉesto prolaze slonovi. Ĉak se i ne sećam da sam sklopila oĉi. Ali, kad sam se probudila, blok i olovka bili su daleko od mene, a oĉi i usta bili su mi puni prašine. Našla sam lišće u kosi i granĉice natrpane preko mene. Nisam nigde videla slonove koji su to morali uĉiniti, što je verovatno dobro. Mogli su me isto tako i ubiti, umesto što su pokušali da me ţivu sahrane. Ne mogu da objasnim taj dubok, gotovo komatozni san, ni svoju nepromišljenost, osim time da nisam bila pri sebi. Ko zna gde sam bila!


Uvek mi se ĉinilo ironiĉno što su slonovi koji su me našli usnulu pomislili da sam mrtva, iako sam, zapravo, bila puna ţivota. I to već dobrih deset nedelja.


SERENITI Jednom je u mojoj TV emisiji gostovao lekar koji je govorio o histeriĉnoj snazi - o onim trenucima kada se odluĉuje o ţivotu i smrti i kada ljudi uevaju da postignu neverovatno, na primer, da podignu automobil s voljene osobe. Svim takvim sluĉajevima zajedniĉko je da se dešavaju u visoko stresnoj situaciji koja pokreće adrenalin, a adrenalin pomaţe da osoba prevaziĊe granice onoga što bi njeni mišići inaĉe bili u stanju da uĉine. Tog dana imala sam sedmoro gostiju. Andţelu Kavalo, koja je podigla ševrolet impalu sa svog sina Tonija; Lidiju Angiju, koja se rvala s belim meedom u Kvebeku, jer je napao njenog sedmogodišnjeg sina tokom igranja na zaleĊenom jezercetu; i Didi i Dominika Prul, dvanaestogodišnje blizance koji su podigli traktor s dede kad se prevrnuo na strmini. „Bilo je stvarno suludo”, rekla je Didi. „Posle smo se vratili i ponovo pokušali da pomerimo traktor. Nismo ga makli ni za milimetar.” Na to sam pomislila kad sam videla Tomasa Metkalfa da udara Dţenu preko lica. U jednom trenutku stojim kao gledalac, a u sledećem ga guram u stranu i pobijam sve principe prostora i sile teţe kako bi mi Dţena pala u naruĉje. Ona gleda u mene, iznenaĊena koliko i ja što mi se našla u rukama. „Drţim te”, kaţem joj zadihano, i onda shvatam da to zaista i mislim, u svakom mogućem smislu. Ja nisam majka, ali moţda sada to treba da budem, ovom detetu. Verdţil za to vreme udara Tomasa tolikom silinom da on pada unazad, na stolicu. Medicinska sestra i jedan od bolniĉara upadaju u sobu, pošto su ĉuli buku. „Drţite ga”, kaţe sestra, a Verdţil se sklanja u stranu dok bolniĉar vezuje Tomasa. Ona gleda u nas dve, koje smo na podu. „Jeste li dobro?” „Odliĉno”, kaţem dok Dţena i ja ustajemo. Zapravo, nisam dobro, a nije ni ona. Nesigurno dodiruje mesto po kome je udarena, a meni se ĉini da ću morati da povraćam. Da li ste ikada osećali da je vazduh suviše teţak, ili vas je moţda uhvatila neobjašnjiva jeza? To vam je telesna intuicija. Nekada sam bila priliĉno dobra u empatiji - mogla sam da uĊem u sobu kao da spuštam noţni prst u kadu da isprobam kakva je voda, i da odmah vidim kakva je energija oko mene - dobra ili loša, da li se tu odigralo ubistvo ili su zidovi prekriveni slojevima tuge. Ne znam taĉno šta to znaĉi, ali nešto stvarno gadno kovitla se oko Tomasa Metkalfa. Dţena se silno trudi da ostane prisebna, ali vidim da su joj oĉi pune suza. Verdţil kreće preko sobe, oĉito uznemiren. Vidim da steţe zube i jasno mi je da se uzdrţava da ne poĉne da psuje Tomasa Metkalfa. Zato izjuri iz sobe poput tornada.


Gledam Dţenu. Ona netremice posmatra oca, kao da ga nikad nije videla; a moţda je to i taĉno, u neku ruku. „Šta hoćeš da uradimo?”, pitam je tiho. Medicinska sestra kratko nas pogleda. „Daćemo mu sedativ. Moţda bi bilo bolje da doĊete neki drugi put.” Nisam pitala nju, ali ne smeta. Moţda je ovako Dţeni lakše da ostavi oca, koji se i dalje nije izvinio. Ĉvrsto je zagrlim i napola je izvedem, a napola izvuĉem iz sobe. Ĉim preĊemo prag, lakše dišem. Verdţil nije u hodniku, nije ni u predvorju. Vodim Dţenu pored ostalih pacijenata, koji zure u nju. Bar osoblje ima pameti da se pretvara da ne vidi da je na ivici plaĉa, da joj je obraz crven i otekao. Verdţil koraĉa tammo ispred mog automobila. „Nije trebalo da doĊemo ovamo”, kaţe ĉim nas je video. Hvata Dţenu za bradu i podiţe njeno lice ka sebi, da bi pogledao povredu. „Imaćeš gadnu modricu.” „Super”, kaţe ona mraĉno. „Biće zabavno kad budem objašnjavala baki odakle mi to.” „Reci joj istinu”, savetujem. „Tvoj tata nije stabilan. Ne bi bilo nikakvo ĉudo što te je udario iz ĉista...” „Ja sam to znao i pre nego što smo došli”, upada Verdţil. „Znao sam da je Metkalf bio nasilan.” Dţena i ja okrenemo se ka njemu. „Kako?” pita ona. „Moj tata nije nasilan.” „Bio nasilan”, naglašava Verdţil. „Većina najgorih psihopata s kojima sam imao posla poĉinjali su od nasilja u porodici. Kad su na javnom mtu, divni su i zlatni, ali meĊu svoja ĉetiri zida pretvaraju se u zveri. Tokom istrage bilo je indicija da je tvoj tata tukao tvoju mamu. Jedan radnik u utoĉištu pomenuo je to. Sada je bilo jasno da tvoj tata misli da si ti Alis. A to znaĉi...” „Da je moja mama moţda pobegla da bi se spasla od njega”, kaţe Dţena. „Moţda to nema nikakve veze sa smrću Nevi Rul.” Verdţilu u taj ĉas zazvoni mobilni telefon. On se javi, pogrbivši se da bi bolje ĉuo. Onda klimne glavom i odmakne se neki metar dalje. Dţena gleda u mene. „Ali to ne objašnjava kuda je moja mama otišla i zašto nije pokušala da doĊe po mene.” Odjednom, iz ĉista mira, sine mi: Zaglavila se. I dalje ne znam da li je Alis Metkalf mrtva, ali svakako se ponaša baš onako kako se ponašaju duhovi koji ostanu na zemlji - kao sen koja se plaši da će joj biti suĊeno zbog onoga što je ĉinila za ţivota. Srećom, Verdţil se vraća i izbavlja me od potrebe da odgovorim Dţeni. „Moji roditelji imali su srećan brak”, kaţe mu Dţena. „Ljubav svog ţivota nećeš nazvati prokletom kuĉkom”, mirno odvraća Verdţil. „Zvala je Talula, iz laboratorije. Mitohondrijska DNK iz tvog brisa poklapa se sa onom vlasi iz dokaznog


materijala. Dakle, crvenokosa osoba koja se nalazila u neposrednoj blizini Nevi Rul pre nego što je ova preminula bila je tvoja mama.” Na moje iznenaĊenje, Dţena kao da je uvreĊena tim saopštenjem, a ne potresena. „Kako bi bilo da se odluĉite? Da li je moja mama poludeli ubica, ili moj tata? Sad već poĉinje da mi se vrti u glavi od vaših teorija.” Verdţil je gleda u oĉi. „Moţda je Tomas krenuo za Alis, a ona je pokušala da se sakrije u zabranu. Nevi je već bila tamo, radeći ono što je trebalo da radi tokom noći. Našla mu se na putu i zato ju je Tomas ubio. Osećanje krivice zbog ubistva svakako je odliĉan okidaĉ da izgubiš dodir sa stvarnošću i završiš u mentalnoj...” „Da, da”, kaţe Dţena sarkastiĉno. „ A onda je nagovorio slona da doĊe i izgazi Nevi, kako bi izgledalo da je umrla od gaţenja, jer, eto, slonovi su dresirani da to rade po potrebi.” „Bio je mrak. Moţda je slonica sluĉajno nagazila telo...” „Dvadeset ili trideset puta? I ja sam proĉitala izveštaj sa autopsije. Osim toga, nemate nikakav dokaz o tome da je moj otac bio te noći u zabranu.” „Zasada”, kaţe Verdţil. U sobi Tomasa Metkalfa bilo mi je muka, a ovde, izmeĊu ovo dvoje, ĉini mi se da će mi glava pući. „Šteta što Nevi više nema”, kaţem vedro. „Bila bi nam od velike pomoći.” Dţena zakoraĉi ka Verdţilu. „Hoćete da ĉujete šta ja mislim?” „Da li je to bitno? Jer i ti i ja znamo da ćeš mi svakako reći...” „Mislim da ste navalili optuţujući svakog redom, samo da ne biste morali da priznate da ste vi krivi zbog nemarne istrage.” „ A ja mislim da si ti razmaţeno derište koje nema petlju da otvori Paorinu kutiju i vidi šta je unutra.” „Znate šta?” viĉe Dţena. „Otpušteni ste.” „Znaš šta?” viĉe Verdţil. „Dajem otkaz.” „Odliĉno.” „Odliĉno.” Ona se okreće i poĉinje da trĉi. „Šta da radim?” pita me on. „Rekao sam da ću naći njenu mamu. Nisam rekao da će joj se rezultati dopasti. Boţe, to dete me izbezumljuje.” „Znam.” „Mama joj se verovatno zato i nije nikad javila, jer je toliki gnjaveţ.” On krivi lice. „Ne, nisam tako mislio. Dţena ima pravo. Da sam pre deset godina verovao svojim instinktima, ne bismo sad bili ovde.” „Pravo pitanje jeste da li bi Alis Metkalf bila ovde.”


Oboje se zamislimo. Onda me on pogleda. „Neko treba da pode za njom. A pod tim neko, mislim - vi.” Vadim kljuĉeve iz tašne i otkljuĉavam automobil. „Znate, nekada sam imala obiĉaj da prosejavam podatke koje dobijem od duhova. Ako bih pomislila da će to klijentu teško pasti, ili da će ga uznemiriti, prećutala bih primljenu poruku. Pravila bih se da je nisam ĉula. Ali na kraju sam shvatila da nije moj posao da procenjujem informacije koje dobijam. Moj posao bio je samo da ih prenesem.” Verdţil zaškilji. „Ne znam da li to znaĉi da se slaţete sa mnom.” Sednem za volan, pokrenem motor i spustim prozor. „Samo kaţem da ne morate biti trbuhozborac. Vi ste, zapravo, njegova lutka.” „Sigurno ste odavno ĉekali da to nekome kaţete.” „Donekle”, priznajem. „Ali pokušavam da vam kaţem da ne mislite toliko o tome kuda ovo vodi, i nemojte pokušavati da upravljate pravcem. Samo pratite strelice.” Verdţil naglašeno gleda u pravcu kojim je otišla Dţena. „Ne znam da li je Alis ţrtva koja je pobegla da spase goli ţivot, ili prestupnik koji je oduzeo nekome ţivot. Ali one noći kad su nas pozvali u utoĉište, Tomas je bio uznemiren, jer mu je Alis ukrala istraţivanje. Sliĉno kao danas.” „Mislite da je zato pokušao da je ubije?” „Ne. Pokušao je zato što ga je varala.”


ALIS Slonovi su najbolje majke. Kad bi ţene bile trudne dve godine, moţda bi i nas to uĉinilo boljim majkama. Mali slon ne moţe da pogreši. Moţe da bude nevaljao, moţe da krade hranu majci iz usta, moţe da koraĉa suviše sporo ili da se zaglavi u blatu, pa ipak, njegova majka neverovatno je strpljiva s njim. Mladunci su nešto najdragocenije u ţivotu slonice. O zaštiti mladunaca brine celo krdo. Okupe se i zbiju, a mladunce drţe u sredini. Ako prolaze pored nekog našeg vozila, mladunĉe je uvek s druge strane, a majka ga štiti svojim telom. Ako majka ima još jednu kćerku, od šest ili dvanaest godina, njih dve ĉesto drţe mladunca izmeĊu sebe, kao u sendviĉu. Ĉesto ta starija sestra prilazi vozilu i trese glavom da vas uplaši, kao da kaţe: Da se niste usudili - to je moj mladi brat. Kad nastupi najvreliji deo dana, vreme za dremku, bebe spavaju u senci majĉinog masivnog tela, jer su one najosetljivije na opekotine od sunca. Naĉin na koji se mladunci podiţu u slonovskom krdu struĉno se naziva kolektivnim odgajanjem, što je samo drugi izraz za „potrebno je celo selo”. Kao i za sve drugo, postoji biološki razlog da dozvolite sestrama i tetkama da vam pomognu oko mladunĉeta: kada morate da naĊete i pojedete 150 kilograma hrane dnevno, a imate mladunĉe ţeljno da istraţuje, ne moţete i stalno trĉati za njim i uspeti da prikupite dovoljno hrane da biste imali mleka za njega. Kolektivno odgajanje omogućava i mladim ţenkama da nauĉe kako se treba starati o mladunĉetu, kako ga štititi, kako mu dati vremena i prostora da istraţuje, a da ne dospe u opasnost. Dakle, teoretski, moglo bi se reći da slonĉe ima mnogo majki. Ipak, postoji posebna i neraskidiva veza izmeĊu mladunĉeta i njegove biološke majke. U divljini, slonĉe mlade od dve godine ne moţe da opstane bez nje. U divljini, majĉin posao jeste da nauĉi kćerku sve što će joj biti potrebno da bi i sama postala majka. U divljini, majka i kćerka ostaju zajedno sve dok jedna od njih ne umre.


DŽENA Koraĉam ivicom puta i ĉujem automobil kako me pristiţe. To je Sereniti, naravno. Zaustavlja se i otvara suvozaĉka vrata. „Daj da te bar odvezem do kuće”, kaţe. Zavirujem u automobil. Verdţil nije unutra i to je dobro. MeĊutim, to ne znaĉi da sam spremna da se sloţim sa Sereniti kad krene da me ubeĊuje kako on samo radi svoj posao. A pogotovo kako je moţda u pravu. „Radije ću peške”, kaţem. Zapljusne nas crveno i plavo svetio i iza Sereniti se zaustavlja policijski automobil. „Super”, uzdiše ona. „Ulazi više u kola, Dţena.” Policajac je toliko mlad da još ima akne, a šapka mu je besprekorna, kao manikirana. „GospoĊo”, kaţe, „imate neki problem?” „Da”, kaţem ja, a Sereniti u isto vreme kaţe „Ne.” „Dobro smo”, dodajem. Sereniti steţe zube. „Dušo, uĊi u auto.” Policajac se namršti. „Molim?” Ja glasno uzdišem, ali ulazim. „Hvala”, kaţe mu Sereniti, daje migavac i ukljuĉuje se u saobraćaj brzinom od oko deset kilometara na sat. „Ovom brzinom, stvarno bih peške brţe stigla kući”, gunĊam. Ĉaĉkam po smeću rasutom po kolima: gumice za kosu, papirići od ţvaka, raĉuni za krofne. Letak s reklamom za rasprodaju pozamanterije, iako sam sigurna da Sereniti nema nikakve sklonosti za ruĉne radove. Pupojedena ĉokoladica. Šesnaest centi i novĉanica od jednog dolara. Odsutno uzimam novĉanicu i poĉinjem da je savijam u obliku slona. Sereniti me gleda dok vredno radim. „Gde si to nauĉila?” „Od mame.” „Šta, s tri godine?” „Nauĉila me je u odsustvu.” Gledam je ispod oka. „Iznenadili biste se koliko se moţe nauĉiti od nekoga ko vas je potpuno razoĉarao.” „Kako ti je oko?” pita Sereniti, i umalo da se nasmejem, jer je majstorski promenila temu. „Boli.” Uzimam dovršenog slona i stavljam ga u malo udubljenje pored radija. Onda skliznem niz sedište i podignem noge na kontrolnu tablu. Sereniti ima ĉupavu plavu navlaku na volanu, trebalo bi da izgleda kao ĉudovište, i poveliki krst koji visi s retrovizora. Te dve stvari ĉine mi se sasvim suprotne, kao dve krajnosti ljudske vere. Poĉinjem da se pitam: da li se osoba moţe drţati dveju misli koje, na prvi pogled, deluju kao da se meĊusobno iskljuĉuju? Da li su moţda i mama i tata krivi za ono što se desilo pre deset godina? Da li je moguće da me je mama napustila, ali da me i dalje voli?


Pogledam Sereniti, s onom dreĉavoruţiĉastom kosom i suviše tesnom jaknom s leopardovom šarom, u kojoj izgleda kao kobasica. Peva nešto od Niki Minaţ, i sve reĉi je pogrešno ukapirala, a radio ĉak nije ni ukljuĉen. Lako je podsmevati se nekom poput nje, ali volim što se ne izvinjava što je takva kakva je: ĉak ni kad opsuje preda mnom; ĉak ni kad ljudi u liftu pilje u njenu šminku (koja bi se mogla opisati kao ukrštanje gejše i klovna); ĉak ni kada obratite paţnju - napravi ogromnu grešku koja joj upropasti karijeru. Verovatno nije preterano srećna, ali zadovoljna je što postoji. To je više nego što mogu reći za sebe. „Mogu li nešto da vas pitam?”, kaţem. „Naravno, srce.” „Šta je smisao ţivota?” „ Ajao, Isusa mu na krekeru, dete. To nije pitanje. To je filozofija. Pitanje bi bilo: Hej, Sereniti, moţemo li da svratimo u Mekdonalds?” Ne predajem se ja tako lako. Mislim, neko ko stalno priĉa s duhovima ne moţe da ćaska o obiĉnim temama kao što su vreme i bejzbol. „Zar nikad niste ni pitali?” Ona uzdiše. „Dezmond i Lusinda, moji duhovodiĉi, rekli su da vasjena traţi od nas samo dve stvari: nemoj namerno naneti bol ni sebi ni bilo kome drugom, i budi srećan. Rekli su mi da ljudi komplikuju ţivot mnogo više nego što je potrebno. Mislila sam da me zavlaĉe. Hoću reći, sigurno postoji i nešto osim toga. Ali, ako i postoji, izgleda da mi nije dozvoljeno da saznam.” „A šta ako je smisao mog ţivota da saznam šta se desilo s njom?”, pitam. „Šta ako je to jedino što mi moţe doneti sreću?” „Da li si sigurna da moţe?” Pošto ne ţelim da joj odgovorim, ukljuĉujem radio. Dotle smo već stigle do grada i Sereniti me ostavlja na mestu gde sam ostavila zakljuĉan bicikl. „Hoćeš li da veĉeraš, Dţena? Umem majstorski da naruĉujem kineska jela za dostavu.” „Hvala, ne bih”, kaţem. „Baka me ĉeka.” Ĉekam da se ona odveze, kako ne bi videla da ne idem kući. Treba mi dobrih pola sata da biciklom stignem do utoĉišta, i još dvadeset minuta da se probijem kroz šikaru do mesta s ljubiĉastim peĉurkama. Obraz me i dalje boli dok leţem u bujnu travu i osluškujem vetar koji duva kroz krošnju iznad mene. Ovo je onaj sat izmeĊu dana i noći. Verovatno imam blagi potres mozga, jer sam utonula u san. Kad se probudim, već je mrak, a ja na biciklu nemam svetla i baka će mi verovatno zabraniti izlaske iz kuće, jer sam zakasnila na veĉeru. Ali vredeće, jer sam sanjala mamu. U tom snu bila sam baš mala, išla sam u jaslice. Mama je zahtevala da idem, jer nije normalno da se trogodišnje dete druţi samo s odraslim ljudima i krdom slonova. Moja grupa išla je na izlet, da upoznamo Mauru; kasnije su druga deca crtala ţivotinje ĉudnih oblika, a vaspitaĉice su se oduševljavale ma koliko pogrešni bili crteţi: Baš je lepo siv! Vrlo kreativno, nacrtao si dve surle! Odlično! Moj slon nije bio samo precizno nacrtan nego i s mnoštvom detalja


- nacrtala sam onaj usek u Maurinom uhu, isto kao što je mama radila kad je skicirala slonice; nacrtala sam joj dlaĉice na repu, iako su sva druga deca potpuno zaboravila na njih. Taĉno sam znala koliko noktiju ima na kojoj nozi (na zadnjima po tri, na prednjima po ĉetiri). Moje vaspitaĉice, Kejt i Harijet, rekle su da sam pravi mali Odubon5, mada ja u to vreme nisam znala šta im to znaĉi. Osim toga, nisu znale šta da misle o meni: nisam gledala televiziju, pa nisam imala pojma ko su The Wiggles6. Nisam umela da razlikujem Dizneve princeze. Vaspitaĉice su uglavnom bez zamerki trpele te nedostatke u mojoj kulturi - mislim, ipak su to bile jaslice, a ne priprema za prijemni na univerzitetu. MeĊutim, jednog dana, u okviru priprema za boţićne praznike, dobili smo po list lepog belog papira i zadatak da nacrtamo svoju porodicu. Potom ćemo praviti ram od makarona, poprskaćemo ga zlatnom bojom i umetnućemo crteţ unutra, da bude poklon. Druga deca odmah su poĉela da crtaju. Imali smo najrazliĉitije porodice: Logan je ţiveo s mamom, sam. Jasmina je imala dva oca. Slaj je imao mlaĊeg brata i dvojicu starije braće koji su imali drugu mamu. Bilo je razliĉitih kombinacija braće i sestara, ali bilo je jasno da ako u porodici ima više osoba, to će biti deca. A ja sam nacrtala sebe s petoro roditelja. Bio je tu tata, s naoĉarima. Pa mama, s jarkocrvenom kosom i konjskim repom. I Gideon i Grejs i Nevi, svi u drap bermudama i crvenim majicama s kragnom, što je bila uniforma ĉuvara u utoĉištu. Kejt je sela kraj mene. „Ko je to na slici, Dţena? Baka i deka?” „Ne”, rekla sam. „Ovo je mama, a ovo je tata.” Kad je došla po mene, mamu su pozvali u stranu. „Doktorko Metkalf”, rekla je Harijet, „Dţena, izgleda, ima problema s raspoznavanjem najuţe porodice.” Pokazala je mami sliku. „Meni izgleda sasvim jasno”, rekla je mama. „Svih pet osoba sa slike vodi raĉuna o Dţeni.” „Ne brine mene to”, rekla je Harijet. Pokazala je mami moja nespretna slova, jedva raspoznatljiv pokušaj da oznaĉim ko je ko. Bila je tu MAMA, koja me je drţala za jednu ruku, i TATA, koji me je drţao za drugu. Samo što TATA nije bio onaj s naoĉarima. Taj je bio u uglu, maltene izguran sa stranice. Moja srećna mala porodica bila je ili plod mašte ili rezultat neprirodne moći zapaţanja jedne trogodišnje devojĉice, koja je videla više nego što je iko pomišljao. Naći ću mamu - pre Verdţila. Moţda mogu da je spasem hapšenja; moţda mogu da je upozorim. Moţda nas dve, ovog puta, moţemo da pegnemo zajedno. Doduše, protivnik će mi biti privatni detektiv koji ţivi od rešavanja misterija. Ali ja znam nešto što on ne zna. Moj san pod drvetom izvukao je na površinu nešto što sam verovatno sve vreme znala. Sad znam ko je dao onaj lanĉić mojoj mami. Znam zašto su se moji roditelji svaĊali. Znam za koga sam, pre mnogo godina, ţelela da mi bude tata.


Sada samo treba da ponovo pronaÄŠem Gideona.


DRUGI DEO Deca su sidro majčinog ţivota. Sofokle, Fedra, fragment 612 Obrada: Anna Epub: KTF


ALIS U divljini ĉesto ne shvatamo da je slonica trudna sve dok maltene ne doĊe vreme poroĊaja. Mleĉne ţlezde poĉnu da se uvećavaju posle dvadeset jednog meseca, ali pre toga, ako nismo uradili test krvi ili videli muţjaka da se pari s tom konkretnom ţenkom gotovo dve godine ranije, veoma je teško predvideti predstojeće roĊenje. Kagiso je imala petnaest godina i tek nedavno uvideli smo da će uskoro imati mladunĉe. Moje kolege trudile su se da svakog dana utvrde gde je ona i vide da li se već porodila. Za njih je to bio valjan terenski rad. Za mene je postalo razlog što uopšte ustajem iz kreveta. Tada još nisam znala da sam trudna. Znala sam samo da sam umornija nego inaĉe, ravnodušna u srcu. Istraţivanje koje me je ranije pokretalo i podsticalo, sada kao da se pretvorilo u rutinu. Ako bi se desilo da na terenu vidim nešto upeĉatljivo, prva pomisao bila bi mi: Pitam se šta bi Tomas mislio o tome. Govorila sam sebi da je moje zanimanje za njega iskljuĉivo posledica ĉinjenice da je on prvi kolega koji se nije podsmevao mom projektu. Kad je Tomas otputovao, ostalo mi je osećanje kao posle letnje ljubavi - sitnica koju sam mogla da uzimam i razgledam svakog dana do kraja ţivota, isto kao što bih ĉuvala školjku posle puta na more ili ulaznicu s prvog brodvekog mjuzikla koji sam gledala. Ĉak i da sam ţelela videti hoće li klimavi okvir od jedne zajedniĉke noći moći da izdrţi opterećenje ozbiljne veze, to prosto nije bilo praktiĉno. On je ţiveo na drugom kontinentu; svako je imao svoj istraţivaĉki projekat. MeĊutim, kako je Tomas pomenuo u prolazu, ipak nije bilo kao da jedno od nas prouĉava slonove, a drugo pingvine. Usled traume izazvane ţivotom u zatoĉeništvu, u utoĉištima za slonove ĉesto ima mnogo više smrti i tuge za posmatranje nego u divljini. Prilika za nastavak mojih istraţivanja nije bila ograniĉena samo na Tuli Blok. Otkako je Tomas otputovao u Nju Hempšir, komunicirali smo pomoću tajne šifre nauĉnih radova. Poslala sam mu detaljne beleške o Maabinom krdu, koje je posećivalo njene kosti i mesec dana posle njene smrti. On je meni poslao priĉu o smrti jedne od svojih slonica i o tome kako su tri njene drugarice stajale u odeljku u staji u kome se ona srušila i pevušile nad njenim telom nekoliko sati. Kad sam mu napisala: Ovo bi te moglo zanimati, zapravo sam mislila: Nedostaješ mi. Kad je odgovorio: Mislio sam na tebe pre neki dan, to je, zapravo, znaĉilo: Stalno mislim na tebe. Maltene kao da je postojala poderotina u tkanju od kojeg sam naĉinjena, a on je bio jedini konac u boji koji je mogao da se sloţi sa osnovom i posluţi za krpljenje. Jednog jutra, dok sam traţila Kagiso, shvatila sam da se ona odvojila od svog stada. Poĉela sam da pretraţujem okolinu i našla sam je oko kilometar dalje. Kroz dvogled sam videla majušno obliĉje kraj njenih nogu, pa sam pohitala na mesto s kojeg ću bolje videti.


Za razliku od većine slonica koje se poraĊaju u divljini, Kagiso je bila sama. Njeno krdo nije bilo uz nju, da proslavi roĊenje kakofonijom trubljja i guţvom dodirivanja, nalik na porodiĉni skup na kome postarije tetke ţure da štipnu obraze novoroĊenĉeta. Ni Kagiso se nije radovala. Gurkala je nogom nepomiĉno slonĉe, pokušavajući da ga navede da ustane. Spustila je surlu i umotala je oko slonĉetove surle, koja je ostala mlitava i iskliznula. ViĊala sam i ranije sluĉajeve da je novoroĊeno slonĉe slabo i nesigurno, pa mu je potrebno duţe od uobiĉajenih pola sata da se podigne na noge i nesigurno poĊe za mamom. Zaškiljila sam, pokušavajući da vidim da li mladunĉe diše. Zapravo, trebalo je da pogledam poloţaj Kagisine glave, njena otromboljena usta, klonule uši. Sve na njoj delovalo je obeshrabrujući. Ona je već znala, mada ja nisam. Odjednom sam se setila Lorato, kako juri niz brdo da zaštiti svog odraslog sina kad je pogoĊen iz puške. Ako si majka, moraš imati nekoga o kome ćeš se starati. Ako ti taj neko bude oduzet, bilo da je novoroĊenĉe ili odrasla jedinka koja bi mogla da ima i sopstveno potomstvo, da li i dalje moţeš da se zoveš majkom? Gledajući Kagiso, shvatila sam da ona nije izgubila samo mladunĉe. Izgubila je i sebe. I mada sam već neko vreme prouĉavala tugu kod slonova, iako sam videla mnoge smrti u divljini i objektivno ih beleţila i opisivala, onako kako treba da ĉini posmatraĉ - sada sam se slomila i rasplakala. Priroda je okrutna kuĉka. Mi nauĉnici ne bi trebalo da se uplićemo, jer ţivotinjsko carstvo funkcioniše bez naših intervencija. MeĊutim, pitala sam se da li bi sve bolje prošlo da smo nadgledali Kagiso nekoliko meseci ranije - iako sam dobro znala da bismo teško mogli unapred znati da je trudna. S druge strane, ja nisam mogla da se vadim na to. Nisam primetila da mi je izostala menstruacija, sve dok nisam utvrdila da mi vrećaste pantalone postaju tesne i da moram koristiti zihernadlu da ih zakopĉam. Posle smrti Kagisinog mladunĉeta, pošto sam provela pet dana beleţeći njeno tugovanje, odvezla sam se iz rezervata i otišla u Polokvane, gde sam kupila test za trudnoću. Sedela sam u toaletu pilećeg restorana, gledala ruţiĉastu crticu i glasno jecala. Kad sam se vratila u logor, bila sam pribrana. Razgovarala sam s Graom i zatraţila tri nedelje odsustva. Onda sam ostavila Tomasu glasovnu poruku u kojoj sam prihvatila raniji poziv da posetim Utoĉište za slonove Nova Engleska. Javio se već posle dvadeset minuta. Imao je hiljadu pitanja: Da li bi mi smetalo da noćim u utoĉištu? Koliko ću ostati? Da li da doĊe po mene na Aerodrom Logan? Dala sam mu sve odgovore koje je ţeleo, a izostavila sam samo jedan bitan detalj. Da sam trudna. Da li sam u pravu što sam to zatajila? Ne. Moţda zbog ĉinjenice da sam svakog dana posmatrala matrijarhalno društvo, ili zbog kukaviĉluka, ţelela sam da paţljivo, izbliza osmotrim


Tomasa pre nego što mu dozvolim da preuzme polovinu prava nad ovim detetom. U tom trenutku nisam znala da li ću uopšte zadrţati dete. A ako ga zadrţim, svakako ću ga podizati u Africi, sama. Prosto mi se nije ĉinilo da zbog one jedne noći pod baobabom Tomas uopšte zasluţuje pravo glasa o tome. U Bostonu sam se isteturala iz aviona, zguţvana i premorena; stajala sam u redu za pasošku kontrolu, preuzela prtljag. Kad su me vrata propustila u ĉekaonicu za dolaske, smesta sam ugledala Tomasa. Stajao je iza ograde, uklešten izmeĊu dvojice šofera u crnim uniformama. U ruci je drţao biljku išĉupanu iz korena, okrenutu naopako, nalik na veštiĉji buket. Zaobišla sam barijeru. „Da li donosiš mrtvo cveće svim devojkama koje doĉekuješ na aerodromu?” pitala sam. On je pretresao biljku tako da je malo zemlje palo na pod, preko mojih patika. „To je najsliĉnije što sam mogao da naĊem, kad već nema baobaba”, rekao je. „U cvećari nisu imali pojma, pa sam morao da improvizujem.” Pokušala sam da u tome ne vidim znak da se i on nada kako ćemo nastaviti tamo gde smo prekinuli, kako je sve ono bilo nešto više od prolaznog flerta. Uprkos tihom rastu nade u sebi, bila sam rešena da izigravam glupaĉu. „Zašto bi mi doneo baobab?” „Zato što slon ne bi stao u automobil”, odgovorio je i nasmešio se. Doktori će vam reći da je to medicinski nemoguće, da je to ipak samo poĉetak trudnoće. Ali tog trenutka osetila sam treperenje naše bebe u stomaku, kao da je elektricitet izmeĊu nas dvoje bio dovoljan da je pokrene i oţivi. Tokom duge voţnje do Nju Hempšira priĉali smo o mojim istraţivanjima: kako se Maabino krdo snalazi posle njene smrti; koliko mi je bilo bolno da gledam Kagiso dok ţali za svojim mrtvim mladunĉetom. Tomas mi je rekao, veoma uzbuĊen, da ću imati priliku da prisustvujem dolasku sedmog ĉlana njegovog utoĉišta - afriĉke slonice po imenu Maura. Nismo priĉali o onome što se desilo ispod onog baobaba. TakoĊe, nismo priĉali ni o tome da mi je Tomas nedostajao u neobiĉnim trenucima, na primer, kad sam videla dva mlada muţjaka kako šutiraju komad balege kao da igraju fudbal, i kad sam ţelela da to podelim s nekim ko će to umeti da ceni. Ili kako bih se ponekad probudila osećajući ga na koţi, kao da su njegovi prsti ostavili oţiljak na meni. Zapravo, sa izuzetkom biljke koju je doneo u ĉekaonicu za dolaske, Tomas niĉim nije pominjao da je naš odnos imalo drugaĉiji nego izmeĊu kolega po nauci. Ĉak sam poĉela da se pitam da li sam moţda sanjala tu zajedniĉku noć; moţda je i ova beba samo plod moje mašte. Kad smo stigli u utoĉište, već je bila noć i jedva sam drţala oĉi otvorene. Sedela sam u automobilu dok je Tomas otvarao elektronsku kapiju, a potom i drugu, unutrašnju. „Slonovi su stvarno uporni u nastojanju da nam dokaţu koliko su snaţni. Svaki put kad podignemo ogradu, neka slonica će je srušiti, prosto da nam pokaţe da moţe.” Pogledao me je. „Imali smo navalu telefonskih poziva kad je utoĉište tek otvoreno... susedi su javljali da im je slon upao u dvorište.”


,,A šta se desi kada izaĊu?” „Ponovo ih vratimo unutra. Svrha njihovog dolaska ovamo jeste da ih niko ne tuĉe i ne kaţnjava kada pobegnu, kao što se ĉini u cirkusima i zoološkim vrtovima. Ovde su kao mala deca. To što te dete nervira, ne znaĉi da ga ne voliš.” Pominjanje dece navelo me je da poloţim obe ruke na stomak. „Da li ikad misliš na to?” upitala sam. „Na porodicu?” „Pa imam porodicu”, odgovorio je Tomas. „Nevi, Gideona i Grejs. Upnaćeš ih sutra.” Osećala sam se kao da mi je zario koplje u grudi. Kako to da nisam ni pitala Tomasa da li je oţenjen? Kako sam mogla da budem toliko glupa? „Ne bih mogao da vodim ovo mesto bez njih”, nastavio je Tomas, ne primećujući oĉajanje koje je zavladalo na suvozaĉkom sedištu. „Nevi je dvadeset godina radila kao dreser slonova u cirkusu. Gideon joj je bio uĉenik. Grejs je njegova supruga.” Polako sam poĉela da se razabiram u ovim odnosima. I u ĉinjenici da niko od pomenutih nije ni njegova ţena ni njegovo dete. „Da li imaju decu?” „Ne, hvala nebesima”, odgovorio je. „Rate osiguranja su mi i bez toga ogromne; ne mogu da zamislim kolike bi bile da se ovuda mota još i dete.” To je, naravno, bio ispravan odgovor. Bilo bi glupo podizati dete u rezervatu za ţivotinje, baš kao i u utoĉištu za njih. Po definiciji, ţivotinje koje je Tomas prihvatao ovde bile su „problematiĉne” slonice - koje su ubile svog dresera ili su nekim drugim ponašanjem navele cirkus ili zoološki vrt da poţele da ih se oslobode. MeĊutim, od njegovog odgovora osećala sam se kao da sam pala na ispitu za koji nisam ni znala da ga polaţem. Bilo je suviše mraĉno da bi se videlo koga ima u zabranima, ali, dok smo prolazili kroz još jednu visoku ogradu, spustila sam prozor na automobilu kako bih mogla da udahnem onaj poznati prašnjavi, slatkasti miris slonova. U daljini sam ĉula duboku tutnjavu nalik na grmljavinu. „To je Sira”, rekao je Tomas. „Ona je naš odbor za doĉek.” Zaustavio se pred svojom kućicom i izneo moj prtljag iz kola. Kuća je bila vrlo mala dnevna soba, kuhinjica, spavaća soba, kancelarija veliĉine plakara. Nije bilo gostinske sobe, ali Tomas nije odneo moj kofer u spavaću sobu. Nespretno se zaustavio nasred sopstvene kuće, nameštajući naoĉari. „Dome, slatki dome”, rekao je. Odjednom sam se upitala šta uopšte radim ovde. Jedva da sam poznavala Tomasa Metkalfa. Moţda je on nekakav psihopata. Moţda je serijski ubica. Moţda je bio svašta, ali svakako je bio otac ove bebe. ,,E pa”, rekla sam nespretno, „ovo je bio dugaĉak dan. Da li je u redu da se istuširam?” Tomasovo kupatilo bilo je, na moje iznenaĊenje, patološki uredno. Ĉetkica za zube stajala je u fioci, paralelno s tubom zubne paste. Lavabo je bio savršeno izglancan. Boĉice s lekovima u ormariću bile su poredane po abecedi. Tuširala sam se dok se nije sve zamaglilo od pare, a onda


sam stala kao duh ispred ogledala, pokušavajući da vidim svoju budućnost. Tuširala sam se najvrelijom mogućom vodom, zbog ĉega mi je koţa postala crvena i osetljiva, sve dok nisam smislila najbolji naĉin da prekratim posetu, jer sam oĉito pogrešila što sam došla ovamo. Ne znam šta sam oĉekivala: da Tomas pati za mnom dvanaest hiljada kilometara daleko? Da potajno priţeljkuje da preĊem pola sveta kako bismo nastavili tamo gde smo prekinuli? Oĉito su hormoni koji su se budili u meni izazvali sumanute ideje. Kad sam izašla umotana u peškir, oĉešljane mokre kose, ostavljajući vlaţne tragove na drvenom podu, Tomas je širio ĉaršave i ćebad na kauĉu. Ako mi je bio potreban jasniji dokaz da je ono što se desilo u Africi bilo neozbiljna greška, a ne poĉetak, upravo sam ga dobila. ,,Oh”, rekla sam, dok se nešto u meni gasilo. „Hvala.” „Ovo je za mene”, odgovorio je, skrećući pogled. „Ti moţeš u spavaću sobu.” Osetila sam da mi srce tuĉe u grlu. „Ako tako ţeliš.” Morate razumeti, postoji ta afriĉka romantika. Gledate zalazak sunca i verujete da ste upravo ugledali ruku boţju. Gledate lavicu kako polako kaska i zaboravite da dišete. Divite se sporoj spretnosti ţirafe koja se saginje da pije. U Africi vidite blistava plava krila ptica koje nigde drugde ne moţete videti. U Africi, po podnevnoj vrućini, moţete videti treperenje u vazduhu. Kada ste u Africi, osećate se primitivno, kao da ste se našli u kolevci sveta. S obzirom na takvo okruţenje, nije nimalo ĉudno što su sva sećanja nekako ruţiĉasta. „Ti si gost”, odgovorio je uĉtivo Tomas. „Biće kako ti ţeliš.” Šta ja ţelim? Mogla sam uzeti posteljinu i spavati sama na kauĉu. Mogla sam reći Tasu za bebu. Umesto svega toga, pošla sam ka njemu, puštajući da peškir s mene padne na pod. Tomas je za trenutak samo gledao u mene. Pruţio je prst i prešao njime od mog vrata do ramena. Jednom, još kao student, otišla sam na noćno plivanje u bioluminiscenom zalivu u Portoriku. Kad god bih pomerila ruke ili noge, pojavio bi se novi pljusak blistavih iskri, kao da stvaram zvezde padalice. Tako sam se osetila kada me je Tomas dotakao - kao da sam progutala svetlost. Sudarali smo se s nameštajem i zidovima; nismo ni stigli do kauĉa. Kasnije sam leţala u njegovom naruĉju, na grubom drvenom podu. „Rekao si da je Sira odbor za doĉek.” Nasmejao se. „Mogu da je dovedem ako ţeliš.” „U redu je. Dobro je ovako.” „Nemoj biti skromna. Ovako je divno.” Okrenula sam se u njegovom zagrljaju. „Nisam znala da ţeliš ovo.” „Ja nisam znao da ti ţeliš”, odgovorio je. „Nisam hteo da pretpostavljam, znaš, da ono što se desilo ranije moţe da se ponovi.” Gladio me je po kosi. „Na šta sad misliš?”


Evo šta sam mislila: gorile umeju da laţu kako bi izbegle krivicu. Šianze umeju da varaju. Ima majmuna koji sede visoko u krošnji i prave se da postoji neka opasnost, iako je, zapravo, nema. Ali slonovi ne. Slon nikada neće izigravati da je nešto što nije. A evo šta sam rekla: „Samo sam se pitala da li ćemo ikada raditi ovo u krevetu.” Bezazlena laţ. Jedna više ili manje, šta smeta? Zemlja na jugu Afrike ĉesto izgleda speĉeno, ispucala od suše, sa udolinama crvenim od vreline. Ovo utoĉište je, u poreĊenju s tim, bilo jedra rajska bašta: zeleni bregovi i vlaţne doline, snaţno hrastovo drveće s granama pruţenim kao da će zaigrati. I, naravno, tu su bili slonovi. Imali su pet azijskih slonica, jednu afriĉku, i još jedna afriĉka trebalo je uskoro da stigne. Za razliku od divljine, ovde se društvene veze nisu stvarale na osnovu genetike. Veliĉina krda bila je ograniĉena na dve ili tri slonice, koje su same odabrale da lutaju imanjem zajedno, kako im se dopadne. Neki slonovi, kako mi je rekao Tomas, prosto ne mogu da se sloţe; ima nekih koji više vole da budu sami; ima i onih koji neće da se odmaknu više od dva metra od svog najboljeg druga. Iznenadila sam se koliko je filozofija ovog utoĉišta sliĉna našoj filozofiji iz rezervata. Baš kao što mi poţelimo da se umešamo i spasemo ozbiljno povreĊenog slona, ali ne ĉinimo to, jer bismo time remetili prirodu. Mi pazimo da ne ometamo slonove i smatramo se srećnim ako moţemo da neupadljivo posmatramo. Tomas i njegovo osoblje ţeleli su isto tako da omoguće svojim penzionisanim slonicama što više slobode, a ne da korolišu svaki detalj njihovog ţivota. One nikad neće biti ponovo puštene u divljinu, ali ovo je bilo druga najbolja mogućnost. Ovdašnje slonice provele su najveći deo ţivota okovane, zatvorene u kavezima i batinama tane na odreĊeno ponašanje. Tomas je verovao u slobodni kontakt - on i njegovo osoblje ulazili su u zabrane da nahrane slonice i da ih leĉe kada je potrebno - ali promene ponašanja vršene su samo pomoću nagrada i pozitivnog potkrepljenja. Tomas me je vozio kroz utoĉište u kvadu, da bih se orijentisala. Sedela sam iza njega, obgrlivši ga oko pojasa, obraza naslonjenog uz njegova topla leĊa. Kapije su bile projektovane tako da imaju otvor dovoljno prostran da proĊe vozilo, ali suviše mali za slona. Postojali su odvojeni prostori za azijske i afriĉke slonove, i svaki je imao svoju staju - mada je, u ovom trenutku, Hester bila jedina u prostoru za afriĉke slonove. Same staje su, zapravo, bile ogromni hangari, toliko ĉisti da bi se moglo jesti s poda. Imali su podno grejanje kako bi zimi slonovima bila topla stopala, a na vratima su bile okaĉene teške trake od tkanine, nalik na one u perionicama automobila, kako se zimi ne bi gubila toplota, ali da slonovi mogu da ulaze i izlaze kad poţele. U svakom odeljku postojale su automatske mehaniĉke pojilice. „Mora da je veoma skupo odrţavati ovo mesto”, promrmljala sam. „Sto trideset tri hiljade dolara”, odgovorio je Tomas. „Svake godine?” „Za svakog slona”, ispravio me je i nasmejao se. „Boţe, voleo bih da je to godišnji trošak. Kad sam video da je ovo mesto na prodaju, uloţio sam u njega sve što sam imao. Onda smo


ukljuĉili Siru u reklamiranje, pozvali smo sve susede i novinare da doĊu i vide šta radimo. Dobijamo donacije, ali to je samo kap u moru. Samo hrana košta više od pet hiljada dolara po slonu.” Moji slonovi iz Tulija imali su sušne godine, kada su se na svakoj ţivotinji mogli videti svi kiĉmeni pršljenovi i talasi izmeĊu rebara; Juţna Afrika razlikuje se od Kenije i Tanzanije, gde slonovi uvek izgledaju deljuškasto i srećno. MeĊutim, moji slonovi imali su bar malo hrane. Ovo mesto ovde bilo je prostrano i zeleno, ali nije bilo dovoljno vegetacije za ishranu slonova; a oni nisu mogli da lutaju stotinama kilometara naokolo, slonovskim stazama, kako bi našli hranu - i nisu imali predvodnicu koja bi ih povela tamo. „Šta je ono?”, upitala sam, pokazujući nešto nalik na bure za masline, priĉvršćeno za ĉeliĉnu ogradu odeljka. „Igraĉka”, objasnio je Tomas. „Na dnu je rupa, a unutra je lopta napunjena grickalicama. Dion mora da zavuĉe surlu unutra i pomera loptu da bi se domogla grickalice.” Kao da ga je ĉula, jedna slonica je tog trenutka prošla kroz trake tkanine na ulazu. Bila je sitna i pegava, sa ĉuperkom dlaka na ĉelu. Uši su joj bile ĉudno male u poreĊenju sa afriĉkim slonovima na koje sam navikla, i iskrzane duţ ivica. Koštani lukovi iznad oĉiju bili su veoma izraţeni, kao da je virila ispod kapuljaĉe. Oĉi su joj bile krupne i smeĊe, s toliko gustim trepavicama da bi postidela svaku manekenku, i netremice je gledala mene - tuĊinku. Osećala sam da pokušava da mi ispriĉa nešto, ali ja nisam rumela njen jezik. Iznenada je zatresla glavom, što je bio isti onaj pokret upozorenja koji sam viĊala u rezervatu kada bismo nehotice zašli u prostor krda. Morala sam da se nasmešim, jer njene male uši nekako nisu delovale dovoljno zastrašujuće. „Dakle, to rade i azijski slonovi?” „Ne, ali Dion je odrasla sa afriĉkim slonovima u zoološkom vrtu u Fadelfiji, i zato je dosta odvaţnija od drugih azijskih devojaka. Je li tako, lepotice?”, upitao je, pruţajući ruku da je ona onjuši surlom. Odnekud je izvukao bananu, a ona ju je paţljivo uzela iz pruţene ruke i strpala je u usta. „Nisam znala da je bezbedno drţati afriĉke i azijske slonove zajedno”, rekla sam. „I nije. PovreĊena je tokom jedne ozbiljne gurke, a posle toga osoblje vrta drţalo ju je odvojeno. Samo što nisu imali prostor za to, pa su odluĉili da je pošalju ovamo, u utoĉište.” Zazvonio mu je mobilni telefon. Javio se, okrenuvši leĊa Dion i meni. „Da, ovde doktor Metkalf”, rekao je. Pokrio je mikrofon, pogledao me i šapnuo: novi slon. Mahnula sam mu i prišla bliţe Dion. Na terenu, ĉak i kod krda koja su naviknuta da me vide, nikad nisam zaboravljala da su slonovi divlje ţivotinje. Oprezno sam pruţila ruku, sliĉno kao što bih postupila prema nepoznatom psu. Znala sam da Dion moţe da me nanjuši i bez pruţanja ruke, ovako s drugog kraja odeljka. Ma, verovatno me je namirisala i ne ulazeći u staju. Podigla je surlu u obliku slova S, njišući vrhom kao periskopom. Pipci na vrhu su se sastavili, a onda ju je provukla kroz rešetke. Stajala


sam potpuno nepomiĉno, puštajući je da mi dotakne rame, ruku, lice; ĉitala me je dodirom. Kad god bi izdahnula vazduh, osećala sam miris sena i banane. „Drago mi je što smo se upoznale”, rekla sam poluglasno dok mi je spuštala surlu niz ruku, sve dok nije stigla do dlana. Vrh surle kinuo mi je u ruci, a ja sam prasnula u smeh. „Dopadate joj se”, zaĉula sam glas. Okrenula sam se i ugledala iza sebe mladu ţenu kratke plave kose i blede koţe, toliko neţnu da sam smesta pomislila na mehur od sapunice koji samo što nije pukao. Sledeća pomisao bila mi je da je ova ţena suviše sitna da bi mogla da obavlja teţak posao nege slonova. Izgledala je tako mlada, krhka i osetljiva. „Vi mora da ste doktorka Kingston”, rekla je. „Alis, molim vas. A vi ste... Grejs?” Dion je poĉela da brunda. „O, da, ne obraćam paţnju na tebe, je li?” Grejs je pogladila Dion po ĉelu. „Doruĉak će brzo biti gotov, vaše veliĉanstvo.” Tomas se vratio u staju. „Izvinjavam se. Moram da se vratim u kancelariju. Radi se o prevozu za Mauru...” „Ne brini za mene. Ozbiljno. Ja sam velika devojka i okruţena sam slonovima. Nema veće sreće za mene.” Pogledala sam Grejs. „Moţda bih mogla i da pomognem nešto.” Ona je slegla ramenima. „Meni odgovara.” Moje uverenje da je Grejs slaba nestalo je tokom narednog sata, dok mi je priĉala kako izgleda njen radni dan. Slonovi dobijaju hranu dva puta dnevno, u osam ujutro i u ĉetiri posle podne. Grejs mora da preuzme namirnice i napravi pojedinaĉne obroke. Zatim ĉisti balegu, crevom pere odeljke, zaliva drveće. Njena majka, Nevi, dopunjava ţito za slonove i skuplja hranu koja ostane nepojedena napolju, pa je nosi na parcelu za koost; ona se, takoĊe, stara o bašti u kojoj gaje hranu i za slonove i za ĉuvare, a obavlja još i kancelarijske poslove za utoĉište. Gideon se stara o odrţavanju kapije i oblikovanju terena; njegovo je da pazi na grejanje, alat i vozila; on kosi travu, skuplja seno, transportuje sanduke s hranom i obavlja osnovne zdravstvene preglede i intervencije. Sve troje smenjuju se u obuci slonova i na noćnom deţurstvu. I sve to samo kad su obiĉni dani, kad ništa ne poĊe naopako i nijednoj slonici nije potrebna dodatna paţnja. Dok sam pomagala Grejs da u stajskoj kuhinji pripremi doruĉak za slonice, pomislila sam ponovo - koliko je lakši moj posao u rezervatu. Ja treba samo da se pojavim, hvatam beleške i analiziram podatke; i ponekad pomognem rendţeru ili veterinaru da strelicom uspavaju slona ili mu daju neki lek ukoliko je potrebno. Ja ne upravljam divljinom. I svakako ne moram da je finansiram. Grejs mi je rekla da uopšte nije nameravala da ţivi ovako daleko na severu. Odrasla je u Dţordţiji i hladnoća joj je veoma smetala. Ali onda je Gideon došao da radi kod njene majke, a kada je Tomas zamolio da mu pomognu u osnivanju utoĉišta, Grejs je pošla s njima kao partner u senci. „Znaĉi, vi niste radili u cirkusu?”, upitala sam.


Grejs je ubacivala krompire u kofe za svaku slonicu. „Trebalo je da budem uĉiteljica”, rekla je. „Postoje škole i u Nju Hempširu.” Kratko me je pogledala. „Da”, rekla je. „Verovatno.” Ĉinilo mi se da tu postoji nekakva priĉa, nešto što ne razumem, isto kao i u nemom razgovoru s Dion. Da li je Grejs pošla ovamo za majkom? Ili za muţem? Dobro je radila svoj posao, ali mnogo ljudi dobro radi svoj posao, a da nimalo ne uţiva u tome. Grejs je radila neverovatno brzo i efikasno; sigurna sam da ju je moja „pomoć” samo usporavala. Bilo je zelenog povrća, crnog luka, slatkih kroira, kupusa, brokula, šargarepe, ţita. Nekim slonicama trebalo je dodati u hranu vitamin E ili glukozaminski preparat; drugima je trebalo pripremiti dodatak ishrani - izdubljenu jabuku u koju je ubaĉen lek, a rupicu zapušiti puterom od kikirikija. Odvukle smo kofe u zadnji deo kvada i pošle da naĊemo slonove kako bismo im dale doruĉak. Išle smo tragom balege, slomljenih grana i otisaka u blatu, poĉev od mesta gde su slonice viĊene prethodne noći. Ako je jutro hladno, kao sada, najverovatnije će otići na neko uzvišenje. Prvo smo našli Dion, koja je izašla iz staje kad smo mi otišle da spremamo hranu, i njenu najbolju drugaricu Olivu. Oliva je bila krupnija, iako je Dion bila viša. Olivine uši padale su u mekim naborima, nalik na plišane zavese. Stajale su dovoljno blizu da se dodiruju i surle su im bile isprepletene, kao kad se devojĉice drţe za ruke. Zadrţala sam dah dok sam ih gledala, a nisam ni bila svesna toga dok nisam primetila kako me Grejs gleda. „Isti ste kao Gideon i moja mama”, rekla je. „To vam je u krvi.” Mora da su slonice ĉule vozilo, ali i dalje mi je bilo ĉudesno što sam im toliko blizu, dok je Grejs podizala prve dve kofe i istresala ih na zemlju, nekoliko metara jednu od druge. Dion je smesta odabrala tikvicu i celu je strpala u usta. Oliva je grickala pomalo od svega, uzimajući u pauzama po zalogaj sena - kao da osveţava nepce. Nastavile smo tako, traţeći druge slonice. Sve sam ih upoznala poimence, pamtila sam koja ima usek na jednom uhu, koja ĉudno koraĉa zbog neke stare povrede, koje su plašljive, koje su prijazne. Drţale su se po dve ili tri zajedno, podsetivši me na gospe sa crvenim šeširima, koje sam jednom videla u Johanesburgu kako uţivaju u tome što su doĉekale starost. Tek kad smo se pribliţile odeljku za afriĉke slonove, primetila sam da je Grejs usporila i stala ispred kapije. „Ne volim da ulazim ovamo”, priznala je. „Obiĉno Gideon to radi umesto mene. Hester je grubijanka.” Odmah mi je bilo jasno i zašto. Sledećeg ĉasa Hester je izjurila iz šume, tresući glavom tako da su joj se ogromne uši njihale. Zatrubila je toliko glasno da sam se sva najeţila. Istog ĉasa sam se i nehotice nasmešila. Ovo mi je bilo poznato. Na ovo sam bila naviknuta. „Mogu ja to da uradim”, predloţila sam.


Grejs me je pogledala sa izrazom lica kao da sam upravo predloţila da golim rukama prinesem kozu na ţrtvu. „Doktor Metkalf bi me ubio.” „Veruj mi”, slagala sam. „Kad upoznaš jednog afriĉkog slona, poznaješ ih sve.” Pre nego što je stigla da me zaustavi, iskoĉila sam iz kvada i ponela kofu s hranom za Hester kroz otvor u ogradi. Slonica je podigla surlu i riknula. Onda je dohvatila štap i zamahnula ka meni. „Promašila si”, rekla sam, podboĉena, i krenula nazad ka kvadu da uzmem balu sena. Neću ĉak ni poĉeti da nabrajam sve razloge zbog kojih to nisam smela da uradim. Nisam znala tu slonicu, niti kako reaguje na nepoznate osobe. Nisam imala Tomasovu dozvolu. I svakako nisam smela da podiţem ništa teško, niti da upadam u opasne situacije - morala sam da mislim na bebu. MeĊutim, znala sam i da ne smem da pokaţem strah, pa kada je Hester krenula ka meni dok sam nosila seno i kad je podigla oblak prašine svuda oko mene, ostala sam mirna. Iznenada sam zaĉula glasan urlik, i nešto me je podiglo sa zemlje i iznelo napolje kroz ogradu. „Isuse”, rekao je muški glas. „Ne ţivi vam se više?” Hester je podigla glavu kad je zaĉula taj glas, a onda se sagnula da jede, kao da maloĉas nije davala sve od sebe da me isprepada. Poĉela sam da se batrgam, pokušavajući da se izvuĉem iz ĉeliĉnog stiska nepoznatog ĉeka koji je zbunjeno gledao Grejs u kvadu, ne puštajući me. „Ko ste vi?”, upitao je. „Alis”, rekla sam pridavljenim glasom. „Drago mi je što smo se upoznali. Moţete li sad da me spustite?” Odmah me je pustio. „Kakav ste vi idiot? To tamo je afriĉki slon.” „Zapravo, ja sam upravo suprotno od idiota. Radim postdoktorsko istraţivanje. Ja prouĉavam afriĉke slonove.” Bio je visok preko metar osamdeset, koţe boje kafe i nekako uznemirujućih oĉiju, toliko crnih da mi se uĉinilo da gubim ravnoteţu gledajući ih. „Niste prouĉavali Hester”, rekao je poluglasno, toliko tiho da sam znala da nije trebalo da ga ĉujem. Bio je bar deset godina stariji od svoje supruge, a za nju sam procenila da ima nešto više od dvadeset. Pošao je ka vozilu, kraj kojeg je stajala Grejs. „Što me nisi pozvala putem radija?” „Kad nisi došao da preuzmeš Hesterinu kofu, pomislila sam da si zauzet.” Podigla se na prste i zagrlila ga. Dokle god je Gideon grlio Grejs, gledao je preko njenog ramena u mene kao da i dalje pokušava da zakljuĉi da li sam iole normalna. Podigao je Grejs u naruĉje. To je bilo samo zbog razlike u visini, ali nekako je delovalo kao da Grejs visi sa ivice litice. Kad sam se vratila u glavnu kancelariju, Tomasa nije bilo - otišao je u grad da sredi sve što treba za dolazak kamiona koji će dopremiti novu slonicu u utoĉište. Ja sam to jedva i primetila.


Lutala sam po utoĉištu kao da sam na terenu, uĉeći ovde ono što nisam mogla da nauĉim u divljini. Nisam imala mnogo dodira sa azijskim slonovima, pa sam sela i pmatrala ih neko vreme. Postoji ona stara šala: u ĉemu je razlika izmeĊu azijskog i afriĉkog slona? U pet hiljada kilometara. Ali jesu bili razliĉiti - mirniji od afriĉkih slonova na koje sam navikla, opušteniji, manje izraţajni. To me je navelo da mislim na uţasne stereotipe o ljudima iz tih dveju kultura, i kako se to na neki naĉin odnosi i na slonove. U Aziji ćete videti da ljudi iz uĉtivosti skreću pogled. U Africi drţe prkosno podignutu glavu i gledaju vas pravo u oĉi - ne da bi pokazali agresiju, nego zato što se u toj kulturi to smatra uĉtivim. Sira je upravo ušla u jezerce: prskala je i bućkala surlom, kvaseći ostale. Odgovorio joj je hor skiĉanja i kreštanja, a još jedna slonica paţljivo je skliznula niz obalu u vodu. „Zvuĉi kao da ogovaraju, zar ne?”, upitao je glas iza mene. „Uvek se nekako nadam da ne priĉaju o meni.” Ţena je imala lice po kome je teško odrediti godine - plava kosa upletena u kiku i koţa toliko glatka da sam osetila zavist. Imala je široka ramena i izraţene mišiće na podlakticama. Setila sam se kako mi je mama govorila da, ako hoćete da utvrdite koliko je godina nekoj glumici, ne treba da gledate lice koje je trpelo fejiftinge nego ruke. Ovoj ţeni ruke su bile naborane, grube i pune smeća. „Dajte da pomognem”, rekla sam i uzela deo tereta: ljuske od bundeve, peteljke tikvica i kore lubenice. Ugledajući se na nju, ubacila sam sve u kofu i obrisala ruke o ivicu košulje. „Vi mora da ste Nevi”, rekla sam. ,,A vi ste sigurno Alis Kingston.” Slonice su se iza nas valjale po vodi, igrajući se. Njihovi glasovi delovali su kao muzika u poreĊenju sa afriĉkim slonovima koje sam tako dobro poznavala. „Ove tri su prave alapaĉe”, rekla je Nevi. „Stalno razgovaraju. Ako Vanda ode nizbrdo da malo pase pa se vrati pet minuta kasnije, ostale dve pozdravljaju je kao da je godinama bila odsutna.” „Da li ste znali da je glas afriĉkog slona korišćen za glas tiranosaurus reksa u filmu Park iz doba jure?, upitala sam. Nevi je odmahnula glavom. ,,A mislila sam da sam struĉnjak.” „Pa i jeste, zar ne? Radili ste u cirkusu?” Klimnula je glavom. „Volim da kaţem kako je Tomas Metkalf, kad je spasao svoju prvu slonicu, spasao i mene.” Poţelela sam da ĉujem još nešto o Tomasu. Ţelela sam da znam da ima dobro srce, da je spasao nekoga u krizi, da mogu da se oslonim na njega. Ţelela sam da u njemu vidim sve osobine poţeljne za muškarca koji će biti otac mojeg deteta. „Prvi slon kojeg sam ikada videla bila je Vimpi. Bila je u vlasništvu porodiĉnog cirkusa koji je svakog leta dolazio u gradić u Dţordţiji gde sam ţivela kao dete. O, bila je divna. Pametna,


volela je da se igra, volela je ljude. S vremenom je rodila dva mladunĉeta koja su ostala u istom cirkusu, i ponašala se prema njima kao da su joj ponos i dika.” To me nije nimalo ĉudilo; odavno sam nauĉila da su slonice, zapravo, bolje majke nego mi, ljudi. „Vimpi je glavni razlog što sam poţelela da radim sa ţivotinjama. Zbog nje sam se kao tinejdţerka javila da radim u zoološkom vrtu, a kad sam maturirala, dobila sam posao dresera. To je bio drugi porodiĉni cirkus, iz Tenesija. Postepeno sam napredovala: prvo sam radila sa psima, pa s konjima, i na kraju sam stigla do njihove slonice, Ursule. Bila sam s njima petnaest godina.” Prekrstila je ruke. „Ali cirkus je bankrotirao i raspao se, a ja sam našla posao u Putujućoj predstavi čudesa braće Bastion. I to je bio cirkus, i imali su dva slona koji su bili oznaĉeni kao opasni. Pretpostavljam da bih to i sama zakljuĉila pošto sam ih videla. Zato moţete misliti koliko sam se iznenadila kad sam videla da je jedan od njih bila Vimpi, ista ona slonica koju sam mnogo puta gledala kao dete. U nekom trenutku su je, oĉito, prodali braći Bastion.” Nevi je odmahnula glavom. „Ne bih je poznala. Bila je okovana. Bila je utuĉena. Ni nalik na slonicu koju sam poznavala. Drugi slon bio je njeno mladunĉe. Drţali su ga preko puta Vimpine prikolice, u ogradi od elektriĉne ţice. Na krajevima kljova imao je metalne navlake, što nikad ranije nisam videla. Pokazalo se da je on samo ţeleo da ode do svoje mame, i zato je stalno kidao ţice da bi stigao do nje. Zbog toga je jedan od braće Bastion došao do genijalnog rešenja: stavili su mu metalne navlake na kljove i povezali ih s metalnom ploĉicom koju su mu stavili u usta. Kad god bi pokušao da kljovama pokida elektriĉnu ogradu kako bi otišao do mame, dobio bi strujni udar. Naravno, svaki put zaskiĉao bi od bola, a Vimpi bi to ĉula i videla.” Nevi me je pogledala. „Slon ne moţe da izvrši samoubistvo, ali sigurna sam da je Vimpi davala sve od sebe.” U divljini, slonica se ne odvaja od muškog mladunĉeta dok ono ne navrši deset do trinaest godina. Ovde su bili silom razdvojeni, a ona je morala da gleda svoje dete u nevolji i niĉim nije mogla da mu pomogne... Setila sam se Lorato koja je pojurila niz brdo da stane nad telo svoga sina Kenosija. Pomislila sam na bol kod slonova i kako moţda smrt nije najveći gubitak. Pre nego što sam shvatila šta radim, poloţila sam obe ruke preko stomaka. „Molila sam se za ĉudo, i jednog dana pojavio se Tomas Metkalf. Braća su ţelela da se oslobode Vimpi, jer su smatrala da će ionako ubrzo uginuti, a pošto su imala mlaĊeg slona, ona im nije bila potrebna. Tomas je prodao automobil da bi iznajmio prikolicu u kojoj će prevesti Vimpi na sever. Ona je bila prva slonica u utoĉištu.” „Mislila sam da je Sira bila prva.” „Pa, i to je taĉno”, rekla je Nevi, „jer Vimpi je uginula dva dana po dolasku ovamo. Za nju je bilo prekasno. Volim da mislim kako je bar znala, dok je umirala, da je na sigurnom.” ,,A njen sin?” „Ovde nemamo mogućnosti da primamo muţjake slonova.” „Ali sigurno ste pratili šta se dešava s njim?”


„On je sada odrastao muţjak, negde”, rekla je Nevi. „Ovo nije savršen sistem, radimo onoliko koliko moţemo.” Pogledala sam Vandu, koja je oprezno umakala prst u jezerce, dok je Sira polako i strpljivo surlom pravila mehuriće pod vodom. Dok sam gledala, Vanda se odluĉila i ušla, šljapkajući surlom po površini i prskajući vodu na sve strane. „Tomas moţda zna”, rekla je Nevi malo kasnije. „Šta?” Lice joj je bilo glatko i neprozirno. „Za bebu”, odgovorila je. Onda je podigla kofu s ljuskama i pošla uzbrdo ka bašti, kao da je govorila samo o slonovima. Dolazak Maure, nove slonice, ubrzanje za nedelju dana, pa je ĉitavo utoĉište bilo uţurbano zbog priprema. Pomagala sam gde god sam mogla, kako bi odeljak za afriĉke slonove bio spreman za drugog stanovnika. Tako uţurbana, stvarno nisam oĉekivala da ću videti Gideona u azijskoj staji kako radi Vandi pedikir. Sedeo je na stoliĉici ispred njenog odeljka, a prednja desna noga slonice virila je kroz otvorena vratanca u ĉeliĉnoj rešetki, poloţena na nosaĉ. Gideon je pevušio dok je skalpelom ĉistio jastuĉiće na tabanima, skidajući ţuljeve i opsecajući zadebljanja. Pomislila sam kako je neobiĉno neţan za tako krupnog ĉoveka. „Molim vas, recite mi da smeju birati boju laka za nokte”, rekla sam, prilazeći mu s leĊa, nadajući se da ću zapoĉeti razgovor i tako ukloniti neprijatan poĉetak poznanstva. „Polovina slonova u zarobljeništvu ugine od bolesti koje poĉinju na stopalima”, rekao je Gideon. „Bolovi u zglobovima, artritis, osteomijelitis. Probajte da stojite šezdeset godina samo na betonu.” Ĉuĉnula sam. „Zato radite preventivu.” „Turpijamo pukotine. Vadimo zaglavljene kamenĉiće. Kad se pojavi aces, potapamo stopalo u jabukovo sirće.” Pokazao je bradom ka odeljku, pa sam videla da je Vandino prednje levo stopalo potopljeno u veliki lavor. „Jedna od naših devojaka ĉak je imala ogromne gumene sandale, po nudţbini, da bi joj ublaţile bol.” Nikad ne bih pomislila da to moţe biti problem za slonove, ali svi slonovi koje sam dosad poznavala ţiveli su u prirodnim uslovima, na terenu koji odgovara njihovim stopalima. I imali su beskonaĉan prostor za razgibavanje krutih zglobova. »Veoma je mirna”, rekla sam. „Skoro kao hipnotisana.” Gideon je ignorisao nespretni kompliment. „Nije uvek bila takva. Kad je tek došla, bila je sva kao na iglama. Napunila bi surlu vodom i, kad bi se neko pribliţio odeljku, poprskala bi ga od glave do pete. I gaĊala nas je granjem.” Pogledao me je. „Kao Hester. Ali ne tako precizno.” Osetila sam da sam pocrvenela. „Da, izvinite zbog toga.” »Trebalo je da vam Grejs kaţe. Morala je.” „Vaša supruga nije nimalo kriva.”


Gideonovim licem nakratko je preleteo neki izraz - ţaljenje? ljutnja? Nisam ga dovoljno dobro poznavala da bih pogodila. U tom trenutku Vanda je vratila nogu unutra. Potom je provukla surlu kroz rešetke i prevrnula lavor s vodom koji je stajao kraj Gideona, pokvasivši mu krilo. On je uzdahnuo i ispravio lavor. „Daj nogu!”, rekao je. Vanda je poslušno podigla nogu i pruţila mu je da završi posao. „Voli da nas testira”, rekao je Gideon. „Verovatno je oduvek bila takva. Tamo odakle je došla, tukli su je kad bi se tako ponašala. Ako bi odbila da se pomeri, gurali su je bagerom. Kada je tek stigla ovamo, lupala je po rešetkama, pravila uţasnu buku, kao da nas ĉika da je kaznimo. A mi bismo svi tapšali i govorili joj da napravi još buke.” Potapšao je Vandino stopalo, a ona ga je mirno vratila u odeljak. Potom je iskoraĉila iz lavora sa sirćetom, podigla ga surlom, izlila teĉnost u odvod na podu i vratila lavor Gideonu. IznenaĊeno sam se nasmejala. „Izgleda da je sad uzor lepog ponašanja.” „Ne baš. Pre godinu dana slomila mi je nogu. SreĊivao sam joj zadnje stopalo i baš tad me je ubo stršljen. Trgao sam ruku i sluĉajno je udario po sapima, a to mora da joj je prizvalo neko sećanje koje ju je prestravilo. Provukla je surlu kroz ogradu, dograbila me i poĉela da me treska o rešetke, ponovo i ponovo, kao da je skrenula. Tek su i doktor Metkalf i moja tašta zajedno uspeli da je navedu da me pusti, kako bi mi pomogli. Imao sam trostruki prelom butne kosti.” ,,I oprostili ste joj.” „Nije ona kriva”, mirno je rekao Gideon. ,,S obzirom na to šta su joj sve radili. Zapravo, pravo je ĉudo što ikoga pušta blizu sebe posle svega toga.” Gledala sam ga kako navodi Vandu da se okrene i pruţi mu drugu prednju nogu. „Ĉudesno je šta su sve spremni da oproste”, rekao je. Klimnula sam glavom, ali i dalje sam mislila na Grejs, koja je ţelela da bude uĉiteljica, a svakog dana kupila slonovsku balegu. Pitala sam se da li se slonovi, koji se oĉito naviknu na kavez, sećaju osobe koja ih je prvi put zatvorila. Gledala sam Gideona kako lupka Vandu po stopalu kako bi ga ona uvukla kroz otvor u ogradi i potom paţljivo gazi na njega, kao da isprobava da li je zadovoljna. Pomislila sam - ne prvi put - da opraštanje i zaboravljanje ne moraju da idu podruku. Kada je stigla Maura, prikolicu su parkirali unutar afriĉkog zabrana. Hester nije bila u blizini. Pasla je negde na severoistoĉnom delu imanja; prikolica je bila na juţnom. Puna ĉetiri sata su Grejs, Nevi i Gideon nagovarali Mru da izaĊe, mamili su je lubenicama, jabukama i senom. Doneli su daire, u nadi da će to probuditi njenu radoznalost. Puštali su klasiĉnu muziku preko malih zvuĉnika, a kad to nije uspelo, probali su i s klasiĉnim rokom. „Da li se ovo dešavalo i ranije?”, upitala sam Tomasa šapatom. Delovao je iznureno. Imao je podoĉnjake i mislim da nije sedeo duţe od deset minuta tokom prethodna dva dana, otkako je dobio vest da je Maura krenula na put. „Imali smo već dramu: kad je Olivu doveo njen dreser iz cirkusa, ona je išetala iz prikolice, dva puta ga šutnula i mirno otišla


u šumu. Mada, moram ti reći da je tip stvarno bio krelac. Oliva je prosto uĉinila ono što smo svi mi pomišljali da uĉinimo. Ali sve ostale - bile su ili suviše radoznale ili suviše umorne od ĉuĉanja u prikolici i nije ih trebalo nagovarati.” Noć se brzo spuštala, oblaci su delovali preteĉe onako ljubiĉasti. Uskoro će biti mraĉno i hladno; ako ćemo ostati da ĉekamo, biće nam potrebne lampe, reflektori, ćebad. Nisam nimalo sumnjala da je Tomas spreman i za to; tako bih i ja uĉinila - i ĉinila sam, kad sam na terenu posmatrala nešto zanimljivo - ne izlazak slona iz zarobljeništva u utoĉište, nego roĊenje ili smrt. „Gideone”, zaustio je Tomas da nešto kaţe, a onda se meĊu drvećem zaĉulo šuškanje. Već stotinama puta iznenadili su me slonovi koji se neobiĉno brzo i tiho kreću kroz šiblje; nije trebalo da me iznenadi pojava Hester. Kretala se prebrzo za ţivotinju te veliĉine, lakog koraka i zainteresovana za taj veliki, nepoznati metalni predmet u njenom zabranu. Tomas mi je rekao da slonovi ţivnu kada vide buldoţer koji povremeno dolazi zbog sreĊivanja terena; oĉito ih zanimaju stvari koje su veće od njih. Hester je poĉela da koraĉa tammo ispred silazne rampe na prikolici. Brundala je, to je bio pozdrav. To je trajalo desetak sekundi. Pošto nije bilo odgovora, kratko je riknula. Iz prikolice se zaĉulo brundanje. Osetila sam da Tomasova ruka traţi moju. Maura je nesigurno pošla niz rampu i zastala na pola puta; videla se samo silueta. Hester je prestala da se kreće. Ponovo je brundala, pa riknula, pa zatrubila, onda ponovo brundala - to je bila ista ona buĉna radost koju sam ĉula kada se ponovo sretnu slonovi koji se dugo nisu videli. Hester je podigla glavu i poĉela da maše ušima. Maura se pomokrila i videla sam luĉenje slepooĉnih ţlezda. Pruţila je surlu ka Hester, ali i dalje nije htela da siĊe do kraja rampe. Obe slonice nastavile su da brundaju, a Hester je zakoraĉila sa obe prednje noge na rampu i okrenula glavu, tako da je njeno zacepljeno uho bilo dovoljno blizu da ga Maura dotakne. Hester je podigla levo stopalo i okrenula ga ka Mauri. Kao da joj je priĉala svoju ţivotnu priĉu. Pogledaj kako su me povredili! Pogledaj kako sam preţivela! Dok sam je gledala, poĉela sam da plaĉem. Osetila sam da me je Tomas zagrlio kad je Hester konaĉno obavila svoju surlu oko Maurine. Onda ju je pustila i sišla s rampe, a Maura je polako pošla za njom. „Zamisli da ţiviš u putujućem cirkusu”, rekao je Tomas stegnutog grla. „Ovo je poslednji put da će morati da izlazi iz prikolice.” Dve slonice zanjihale su se u istovetnom ritmu, krenuvši prema drveću. Bile su toliko blizu jedna druge da su izgledale kao neka dţinovska mitološka ţivotinja, i dok se tama zgušnjavala oko njih, ja sam se trudila da ih vidim kako zamiĉu u šumu. „Pa, Maura”, tiho je rekla Nevi, „dobro došla u svoj stalni dom.” Mnogo je objašnjenja kojima bih mogla da se posluţim za odluku koju sam donela u tom trenutku: da sam slonovima u ovom utoĉištu potrebnija nego onima u divljini; da poĉinjem misliti kako rad na kome se zasniva moj projekat ne mora biti geografski ograniĉen; da je muškarac koji


me drţi za ruku, isto kao i ja, dirnut do suza dolaskom spašene slonice. Ali ništa od toga nije bilo stvarni razlog. Kada sam tek stigla u Bocvanu, bila sam u poteri za znanjem, slavom i naĉinom da neĉim doprinesem nauci. Sada su se okolnosti promenile, a promenili su se i razlozi za boravak u rezervatu. U poslednje vreme nisam bila toliko duboko posvećena radu. Zaticala sam sebe da rasterujem misli koje su me uţasno plašile. Više nisam hitala ka svojoj budućnosti - nego sam beţala od svega ostalog. Stalni dom. To sam ţelela. To sam ţelela za moju bebu. Sada se već toliko smraĉilo da - kao ni slonovi - nisam ništa videla i morala sam da se oslonim na ostala ĉula kako bih našla pravi put. Zato sam obuhvatila rukama njegovo lice, udahnula sam njegov miris, dotakla njegovo ĉelo mojim. „Tomase”, šapnula sam, „imam nešto da ti kaţem.”


VERDŽIL Pokrenuo me je onaj glupi kamiĉak. Tomas Metkalf podivljao je onog ĉasa kad ga je video. Dobro, znam, nije ni inaĉe oliĉenje razuma, ali ĉim je ugledao ogrlicu, pogled mu se razbistrio, a nije bio takav kad smo ušli u sobu. Gnev ĉesto izvlaĉi na površinu pravo lice neke osobe. Dok sedim u kancelariji, ubacujem još jedan tums7 u usta - to mi je valjda deseti, ali nije baš da brojim - jer nikako da se oslobodim onog peckog pritiska u grudima. Pripisao sam ga gorušici od onog sranja koje smo pojeli kod prikolice sa hoogovima. MeĊutim, tu je i sićušna, kratka misao da ovo moţda uopšte nije problem sa ţelucem. Moţda je, zapravo, ĉista intuicija. Nervni nagoveštaj. Kakav nisam osetio već dugo, veoma dugo. Moja kancelarija puna je dokaza. Pred svakom kutijom koju sam doneo iz policijske stanice stoji nekoliko papirnih kesa okrenutih postrance, a njihov sadrţaj paţljivo je poredan u polukrug ispred njih: grafikon zloĉina, zlokobno porodiĉno stablo. Pazim gde stajem, kako ne bih zdrobio krhki javorov list s pocrnelom kapljicom krvi, ili prevideo mali papirni paket s nekim vlaknom unutra. Drago mi je što sam bio neefikasan u ono vreme. Naša soba za dokaze puna je materijala koje je odavno trebalo vratiti vlasnicima, ali to se nije desilo - ili zato što policajac zaduţen za taj sluĉaj nije rekao policajcu zaduţenom za magacin da se predmeti mogu uništiti ili vratiti, ili zato što policajac zaduţen za magacin nije pratio istragu pa nije sam znao kad je vreme za to. Pošto je smrt Nevi Rul proglašena za nesrećan sluĉaj, moj partner otišao je u penziju, a ja sam ili zaboravio ili nesvesno odluĉio da ne kaţem Ralfu da ukloni kutije. Moţda sam se, duboko u sebi, pitao da li će Gideon pokrenuti parniĉnu tuţbu protiv utoĉišta. Ili sam se duboko u sebi pitao kakvu je taĉno ulogu Gideon igrao te noći. U svakom sluĉaju, znao sam da ću ponovo morati da proĉešljam sadrţaj tih kutija. Ĉinjenica je da sam, strogo tehniĉki gledano, davno otpušten s tog sluĉaja. Osim što je Dţena Metkalf trinaestogodišnja klinka koja se jutros verovatno šest puta predomislila koje će pahuljice doruĉkovati. Zasipala me je reĉima kao pregrštima blata, a sad, kad su se osušile, mogu da ih otresem sa sebe. Ĉinjenica je i da nisam siguran ko je izazvao smrt Nevi Rul - Tomas ili Alis. Pretpostavljam da ni Gideona ne mogu da odbacim, zasada. Ako je spavao sa Alis, njegova tašta verovatno nije bila oduševljena. Prosto ne verujem da je smrt izazvana gaţenjem, iako sam je tome pripisao pre deset godina. Ako hoću da utvrdim ko je ubica, prvo moram dokazati da je reĉ o ubistvu. Zahvaljujući Taluli i njenoj laboratoriji, znam da je na ţrtvi naĊena vlas kose Alis Metkalf. MeĊutim, da li je ona našla Nevino telo posle gaţenja i ostavila vlas na njoj pre nego što je


pobegla? Ili je Alis glavni razlog što uopšte imamo leš? Da li je ostavljanje vlasi bilo sasvim neduţno, kao što Dţena ţeli da veruje - dve ţene dotakle su se u prolazu, u kancelariji, ranije tog dana, ne znajući da će jedna od njih do uveĉe biti mrtva? Kljuĉ je, naravno, u Alis. Ako je naĊem, naći ću i odgovore. O njoj znam samo da je pobegla. Ljudi koji pobegnu obiĉno imaju nešto što ţele da postignu ili nešto što ţele da izbegnu. U ovom sluĉaju nisam siguran šta od ta dva. A svakako je tu i pitanje - zašto nije povela i kćerku sa sobom? Nimalo ne ţelim da priznam kako Sereniti u iĉemu ima pravo, ali bilo bi mnogo zgodnije da je Nevi Rul tu da mi kaţe šta se desilo te noći. „Mrtva usta ne govore”, mrmljam. „Kako, molim?” Abigejl, moja gazdarica. Naĉisto me je prepala. Stvorila se na vratima, mršteći se na gomilu stvari rasporeĊenih po prostoriji. „Sranje, Abi, ne šunjajte se tako.” „Baš morate da koristite tu reĉ?” „Šta, sranje?” ponavljam. „Ne znam što ste toliko protiv nje. To moţe da bude glagol, pridev, imenica - vrlo svestrana reĉ.” Široko se smešim. Ona frkne, gledajući otpad po podu. „Podsećam vas da je svaki zakupac duţan da odnosi svoje smeće.” „Ovo nije smeće. Ovo je posao.” Abigejl zaškilji. „Meni liĉi na laboratoriju kristalnog mita.” „Pre svega, kaţe se kristalni met...” Ona naglo prinosi ruke grlu. „Znala sam...” „Ne!” prekidam je. „Molim vas, verujte mi, vaţi? Ovo ni najmanje ne liĉi na laboratoriju kristalnog meta. Ovo su materijalni dokazi za jedan sluĉaj.” Abigejl se podboĉi. „Taj izgovor već sam ĉula.” Zbunjeno je gledam, a onda se setim: jednom, kad sam bio dovoljno dugo pijan i punih nedelju dana uopšte nisam izlazio iz kancelarije, Abigejl je došla da istraţi. Kad je ušla, bio sam onesvešćen na stolu, a sve oko mene izgledalo je kao da je eksplodirala bomba. Rekao sam joj da sam radio cele noći, pa sam sigurno zadremao. Rekao sam joj da je smeće na podu dokazni materijal prikupljen na licu mesta zloĉina. Mada, stvarno, kada ste poslednji put videli da forenziĉari prikupljaju prazne kese od kokica i stare Plejboje? „Da li ste pili, Viktore?” „Ne”, kaţem, i ne bez ĉuĊenja shvatam da već dva dana nisam ni pomislio na to. Ne ţelim piće. Nije mi potrebno. Dţena Metkalf nije samo potakla u meni osećanje cilja. Uspela je da me istrezni, tek tako, bolje nego bilo koji centar za rehabilitaciju.


Abigejl naĉini još jedan korak napred i nade se izmeĊu dve kese za dokaze, na pedalj od mene. Propne se na prste kao da će traţiti poljubac, ali umesto toga onjuši mi dah. „Pa”, kaţe, „ĉudima nikad kraja.” Potom se vraća nazad na prag. „Inaĉe, niste u pravu. Mrtva usta mogu da govore. Moj pokojni muţ i ja imamo šifru, kao onaj umetnik u odvezivanju, onaj Jevrejin...” „Hudini?” ,,E, taj. On će mi ostaviti poruku, koju samo ja mogu da razumem, ako naĊe naĉin da se javi odande.” „Vi verujete u ta sranja, Abi? Nikad ne bih pomislio.” Gledam je. „Kada je umro?” „Pre dvadeset dve godine.” „Smem li da pogodim? Vodite duge razgovore.” Ona okleva. „Izbacila bih vas odavno, da nije njega.” „Rekao vam je da mi date priliku?” „Ne baš. Ali i on se zvao Viktor.” Izlazi i zatvara vrata. „Dobro je što nije shvatila da se, zapravo, zovem Verdţil”, mrmljam i ĉuĉnem kraj jedne neotvorene kese. U njoj su crvena majica s kragnom i drap bermude koje je Nevi Rul imala na sebi u trenutku smrti. Ista uniforma kakvu je te noći nosio Gideon Kartrajt... a i Tomas Metkalf. Abi je u pravu: mrtva usta još kako mogu da govore. Uzimam stare novine s gomile i širim ih po ploĉi pisaćeg stola. Onda paţljivo izvlaĉim majicu i bermude iz kese i razmotavam ih. Na tkanini se vide mrlje - krv i blato, rekao bih. Neka mesta su iskidana i uništena, svakako od gaţenja. Uzimam iz fioke lupu i poĉinjem da prouĉavam svaku poderotinu. Gledam ivice, pokušavajući da odredim ima li naĉina da se utvrdi da li je poderotina naĉinjena oštricom, a ne rastezanjem i kidanjem. Bavim se time ceo sat, jer gubim raĉun koje sam rupe već pregledao. Tek kad treći put pregledam majicu, nailazim na poderotinu koju ranije nisam primetio. Najviše zato što nije na tkanini. Ova je duţ šava, kao da se konac oparao na mestu gde se levi rukav spaja s ramenom. Dugaĉka je samo nekoliko centimetara i izgleda kao da je nastala od zakaĉinjanja za nešto, a ne od kidanja. Za pokidane konce na šavu zakaĉen je polumeseĉasti predmet - nokat. U glavi smesta vidim sliku: borba, neko ĉvrsto hvata prednji deo Nevine majice. U laboratoriji će moći da odrede da li se DNK iz ovog nokta poklapa sa Alisinom. Ako ne, moţemo uzeti uzorak od Tomasa. A ako se ni to ne poklopi, nokat moţda pripada Gideonu Kartrajtu. Spuštam nokat u koverat. Paţljivo savijam odeću i vraćam je u kesu. Tek tada primećujem još jedan koverat i u njemu mali papirni paket, kao i slike pronaĊenog otiska prsta. Papirić u paketu natopljen je ninhidrinom, koji je ostavio prepoznatljive ljubiĉaste linije otiska prsta.


UtvrĊeno je da se poklapaju s otiskom levog palca Nevi Rul, ĉiji su otisci uzeti tokom obdukcije. Nikakvo ĉudo; logiĉno je da priznanica naĊena u njenom dţepu verovatno ima njene otiske prstiju. Vadim iz koverta mali pravougaoni papir. Hemikalija je dosad izbledela do boje lavande. Mogao bih pokušati da traţim da se u laboratoriji ponovi postupak, ali sada teško da bi se došlo do nekog ĉvrstog rezultata. Tek kada vratim papir u koverat, shvatam šta je to. GORDONOVA VELETRGOVINA, piše na priznanici. I datum i vreme: dan pre nego što je Nevi Rul umrla. Nisam znao koji ĉuvar preuzima naruĉenu hranu. MeĊutim, moţda bi radnici u veletrgovini mogli da se sete radnika iz utoĉišta. Ako je Alis Metkalf beţala od Tomasa, moţda ću je naći tako što ću otkriti kuda je pobegla. Alis Metkalf kao da je nestala s lica zemlje. Da li je Gideon Kartrajt pošao za njom? *** Nisam zaista nameravao da pozovem Sereniti. To se prosto nekako desilo. U jednom trenutku drţao sam telefon, a u sledećem se ona javila s drugog kraja. Kunem vam se da se uopšte ne sećam kucanja broja, a nisam popio ni kap. Kad sam već ĉuo njen glas, hteo sam da pitam: Da li ti se javljala Dţena? Ne znam zašto bih uopšte brinuo. Trebalo bi da je pustim da ode sa svojim napadom besa, kao malo dete, i da mi bude drago što je otišla. Umesto toga, noćas nisam ni trenuo. Moţda zato što je, onog trenutka kad se Dţena pojavila u mojoj kancelariji, sa onim glasom koji me je progonio u snovima, prosto otkinula flaster s rane koja je smesta ponovo prokrvarila. Dţena je u neĉemu moţda u pravu - jesam ja kriv, jer sam bio dovoljno glup da stanem na stranu Dija Bojlana pre deset godina, kada je ţeleo da prikrije neslaganje dokaznog materijala. Ali u neĉem drugom svakako greši - ovde nije reĉ ni o njoj ni o traţenju njene mame. Reĉ je o meni i o nalaţenju mog puta. Problem je što mi to nikad nije išlo. I eto, sad drţim telefon, i pre nego što se saberem, molim Sereniti Dţns, takozvanu vidovnjakinju, da pode sa mnom u potragu za ĉinjenicama u Gordonovoj veletrgovini. Tek kad je pristala, oduševljeno kao u kvizu, da doĊe po mene i maltene bude moj partner, shvatam zašto sam se obratio baš njoj. Ne zato što sam mislio da će mi ona biti od neke pomoći tokom istrage, nego zato što Sereniti zna kako izgleda kad ne moţeš ţiveti sa samim sobom ako ne ispraviš ono gde si zabrljao. Sada, jedan sat kasnije, sedimo u njenom majušnom automobilu i vozimo se ka periferiji Buna, gde Gordonova veletrgovina stoji otkako znam za sebe. To je mesto gde se moţe kupiti


mango i usred zime, kada ceo svet umire od ţelje za njim, a ovaj raste samo u Ĉileu ili Paragvaju. U leto imaju jagode veliĉine deĉje glave. Pruţam ruku da ukljuĉim radio, prosto zato što ne znam o ĉemu bih priĉao, i nalazim malog papirnog slona. „To je ona napravila”, kaţe Sereniti, i ne mora da izgovori Dţenino ime. Papir mi isklizne iz prstiju, kao da ga neko vuĉe. Odleće u luku, pravo u Serenitinu ogromnu ljubiĉastu tašnu, koja zjapi otvorena izmeĊu nas, nalik na onu smešnu torbu Meri Popins. „Jeste li se ĉule danas?” „Ne.” „Šta misliš, zašto?” „Zato što je osam ujutro, a ona je devojĉica.” Vrpoljim se na suvozaĉkom sedištu. ,,A ne moţda zato što sam juĉe bio krelac?” „Posle deset ili jedanaest ujutro biće zato. Ali sada verovatno spava, kao i sva druga deca na letnjem raspustu.” Sereniti pomera ruke na volanu i hvatam sebe kako zurim - ne prvi put - u ĉupavu navlaku koju je stavila na njega. Plava je, ima bele oĉnjake i iskolaĉene oĉi. Pomalo liĉi na Plavo Ĉudovište iz Ulice Sezam, ili bi ono tako izgledalo kad bi progutalo volan. „Šta je to, kog Ċavola?”, pitam. „To je Brus”, kaţe Sereniti mrtva ozbiljna. „Volan ima ime?” „Dušo, ovaj automobil traje mi mnogo duţe od ijedne veze u kojoj sam bila. Imajući u vidu da se tvoj najbolji prijatelj odaziva na ime Dţek i prezime Danijels, mislim da nisi u poziciji da me osuĊuješ.” Blistavo mi se nasmeši. „Boţe, ovo mi je mnogo nedostajalo!” „Sitne pakosti?” „Ne, nego policijski posao. Sad smo kao Kegni i Lejsi, osim što ti izgledaš bolje od Tajne Dejli.” „Ne mogu reći da sam polaskan.” „Znaš, ma šta ti mislio, ti i ja ne razlikujemo se baš mnogo.” Prasnem u smeh. „Da, osim što ja imam izvesnu neprijatnu teţnju ka merljivim, nauĉnim dokazima.” Ona se pravi da me nije ĉula. „Razmisli malo: oboje znamo kakva pitanja da postavljamo. Oboje znamo i koja pitanja da ne postavljamo. Primećemo nesvesne gestove. Ţivimo od intuicije.” Vrtim glavom. Nema nikakve sliĉnosti izmeĊu mog i njenog posla. ,,U mom poslu nema niĉeg paranormalnog. Ja ne dobijam vizije, nego gledam ono što mi stoji pred oĉima. Detektivi posmatraju. Vidim osobu koja iegava moj pogled i pokušavam da odredim da li je to zbog tuge ili


stida. Obraćam paţnju na to zbog ĉega se neko rasplaĉe. Slušam, ĉak i kad niko ništa ne govori”, kaţem. „Da li si ikada pomislila da vidovnjaci, zapravo, ne postoje? I da su to, u stvari, osobe viĉne detektivskom poslu?” ,,A moţda si ti sve naopako shvatio. Moţda dobar detektiv moţe da pročita svoje subjekte upravo zato što je pomalo vidovit.” Stiţemo na parking kod Gordona. „Ovo je kao odlazak na pecanje”, kaţem ja, ţurno paleći cigaretu ĉim sam izašao iz automobila. „ A nameramo da upecamo Gideona Kartrajta.” „Ne znaš kuda je otišao posle zatvaranja utoĉišta?” „Znam da je ostao dovoljno dugo da pomogne pri selidbi slonova u novi dom. A posle toga... moţemo samo da nagaĊamo”, kaţem. „Pretpostavljam da su se svi ĉuvari iz utoĉišta smenjivali u dolasku ovamo u kupovinu. Ako je Gideon planirao da pobegne sa Alis, moţda je nekom nešto rekao.” „Ne oĉekuješ valjda da će ovde raditi isti ljudi kao i pre deset godina?” „Ne znam zašto ne bi. Pecamo, sećaš se? Nikad se ne zna šta ćeš izvući iz vode. Samo prati sve što kaţem.” Gasim cigaretu donom i krećem ka prodavnici. To je, zapravo, poveća drvena šupa puna dvadesetogodišnjaka koji nose dredove i sandale, ali tu je i jedan stariji ĉovek koji slaţe paradajz u ogromnu piramidu. Stvarno je impresivna, ali u isto vreme nešto perverzno u meni priţeljkuje da izvuĉe jedan paradajz sa ugla hrpe pa da gledam kako se sve ruši. Jedna od prodavaĉica, devojka s pirsingom u nosu, smeši se Sereniti dok vuĉe veliku korpu s klipovima kukuruza ka kasi. „Javite ako vam išta treba”, kaţe. Već sam shvatio da je odluku Gordonove veletrgovine da daje hranu Utoĉištu za slonove Nova Engleska po nabavnoj ceni morao doneti neko iz uprave. Moţda sam pristrastan kad je reĉ o starosti i zrelosti, ali pretpostaviću da onaj postariji dasa zna više o tome nego klinac sa zakrvavljenim oĉima. Uzimam breskvu i zagrizem je. „Boţe, Gideon je imao pravo”, kaţem Sereniti. „Izvinite”, kaţe ĉovek. „Ne moţete jesti robu bez plaćanja.” „O, platiću breskvu. Zapravo, kupicu ĉitavu gajbu. Moj prijatelj imao je pravo - vaše voće je neverovatno ukusno. Tako mi je rekao. Markuse, kazao je, ako ikada stigneš u Bun u Nju Hempširu, a ne svratiš kod Gordona, naĉinićeš veliku grešku.” Ĉovek se nasmeši. „Pa, ne mogu reći da se ne slaţem s vama.” Pruţa mi ruku. „Ja sam Gordon Gordon.” „Markus Latoal”, odgovaram. „ A ovo je moja... ţena, Helga.” Sereniti se smeši. „Krenuli smo na sajam naprstaka”, kaţe, „ali Markus je insistirao da svratimo kad je video vašu firmu.” Baš tog ĉasa iza zavese od perlica ĉuje se glasan tresak. Gordon uzdahne. „Današnja deca... samo priĉaju o obnovljivosti i ekološkoj svesti, ali ne umeju da razlikuju dupe i lakat. Izvinite za trenutak, molim vas.”


Ĉim se odmakne, ja se okomim na Sereniti. „Sajam naprstaka?” „Helga?”, uzvraća ona. „Osim toga, to je prvo ĉega sam mogla da se setim. Nisam oĉekivala da ćeš lagati ĉoveka.” „Nisam lagao, nego radim svoj posao. Govorim ono što moram reći da bih dobio priznanje, a ljudi se ućute pred istraţiteljima, jer misle da će upasti u nevolju, ili će uvaliti nekoga drugog u nevolju.” ,,A smatraš da su vidovnjaci šarlatani?” Gordon se vraća, izvinjavajući se. „Uz kineski kupus dobili smo i crve.” „Grozno je kad se to desi”, mrmlja Sereniti. „Mogu li vam pokazati naše lubenice?”, nudi Gordon. „Slatke kao med.” „Verujem. Gideon je rekao da je silna šteta što su takve divote odlazile slonovima”, kaţem ja. „Slonovima?”, ponavlja Gordon. „Ne mislite valjda na Gideona Kartrajta?” „Sećate ga se?”, sinem ja. „Ne mogu da poverujem. Prosto ne mogu da poverujem. Bili smo cimeri na studijama, i od tada ga nisam video. Da li i dalje ţivi tu negde? Voleo bih da ga vidim...” „Odavno je otišao iz grada, pošto je utoĉište zatvoreno”, kaţe Gordon. „O, zatvoreno?” „Stvarno šteta. Jednu radnicu izgazili su slonovi. Gideonovu taštu.” „To mora da je bio strašan udarac za njega i njegovu ţenu”, kaţem, izigravajući neupućenost. „Bila je ta jedna sreća u nesreći”, objašnjava Gordon. „Grejs je umrla mesec dana pre nego što se to desilo.” Osećam da se Sereniti trgla. Ovo je za nju novost, ali ja se nejasno prećam kako je Gideon tokom istrage pomenuo da njegove ţene više nema. Izgubiti jednog ĉlana porodice jeste tragedija. Izgubiti dvoje, tako jedno za drugim, ĉini mi se da nije samo sluĉajnost. Gideon Kartrajt bio je oliĉenje tuge kad mu je tašta ubijena. Ali moţda je trebalo da ga ozbiljnije razmotrim kao osumnjiĉenog. „Imate li pojma kuda je otišao po zatvaranju utoĉišta?” pitam. „Baš bih voleo da se ponovo vidimo. Makar da mu izjavim sauĉešće.” „Znam da se uputio u Nešvil. Tamo je utoĉište u koje su slonovi prebaĉeni. Tamo je i Grejs sahranjena.” „Poznavali ste njegovu ţenu?” „Zlatna mala. Svakako nije zasluţila da umre tako mlada.” „Bila je bolesna?” pita Sereniti.


„Verovatno i jeste, u neku ruku”, odgovara Gordon. „Ušla je u reku Konektikat, sa dţepovima punim kamenja. Nisu je našli nedelju dana.”


ALIS Dvadeset dva meseca trudnoće je vrlo dugo vreme. Za slonicu, to je ogromno ulaganje vremena i energije. Dodajte tome i vreme i energiju potrebne da se novoroĊeno slonĉe dovede do trenutka kada moţe da opstane i samo, i tek tada moţete poĉeti da shvatate koliko je to vaţno majci slonici. Nije bitno ko ste niti u kakvim ste liĉnim odnosima s njom: ako stanete izmeĊu nje i njenog mladunĉeta, ubiće vas. Maura je bila cirkuska slonica, a potom je odvedena u zoološki vrt da se pari s muţjakom afriĉkog slona. Bilo je ţara, ali ne onakvog kakav su ţeleli ĉuvari - nikakvo ĉudo, pošto u divljini ţenka slona nikad ne ţivi u blizini muţjaka. Zato je Maura jurnula na svog suĊenika, rasturila ogradu svog obora i pribila ĉuvara uz nju, zdrobivši mu kiĉmu. Kad je stigla kod nas, bila je oznaĉena kao ubica. Isto kao i svaka ţivotinja koja stiţe u utoĉište, podvrgnuta je desetinama pregleda i testova, ukljuĉujući i onaj za tuberkulozu. MeĊutim, test trudnoće nije deo protokola, pa nismo znali da je trudna maltene do samog poroĊaja. Kada smo shvatili - po uvećanim mleĉnim ţlezdama i opuštenom stomaku - izdvojili smo Mauru u karantin tokom poslednja dva meseca. Bilo je suviše riziĉno nagaĊati kako će reagovati Hester, druga afriĉka slonica u utoĉištu, jer ona nikad nije imala mladunĉe. Nismo znali ni koliko iskustva s mladuncima ima Maura, ali Tomas je uspeo da pronaĊe cirkus u kome je ranije bila i saznao je da je jednom već imala mladunĉe, muško. To je i bio jedan od razloga što ju je cirkus oznaĉio kao opasnu. Nisu ţeleli da rizikuju, pa su je tokom poroĊaja okovali da bi mogli da preuzmu novoroĊenog slona. Maura je ipak podivljala, trubila je, rikala, cimala lance, pokušavala da doĊe do svoje bebe. Ĉim su joj dozvolili da dotakne slonĉe, smirila se. Kad je mladom slonu bilo dve godine, prodali su ga zoološkom vrtu. Kad mi je Tomas to ispriĉao, otišla sam do zabrana u kome je Maura pasla i sela sam, dok se moje dete igralo kraj mojih nogu. „To se neće ponoviti”, rekla sam joj. Svi u utoĉištu bili smo uzbuĊeni, svako iz svojih razloga. Tomas je video mogućnost zarade koju će slonĉe doneti utoĉištu - mada, za razliku od zoološkog vrta koji zaraĊuje desetine hiljada dolara prikazujući novoroĊeno slonĉe, mi nismo nameravali da ga izlaţemo. Ljudi, prosto, lakše daju novac ako je reĉ o mladunĉetu. Nema niĉeg slaĊeg od fotografija malog slona, s tanušnom surlicom koja mu nespretno visi dok proviruje izmeĊu stubova majĉinih nogu - a nadali smo se da će naše brošure za potencijalne donatore biti pune toga. Grejs nikada nije videla raĊanje slona. Gideon i Nevi videli su to dva puta dok su radili u cirkusu, a sada su se nadali srećnijem ishodu. A ja? Ja sam se osećala blisko ovoj dţinovskoj majci. Maura je stigla u utoĉište u isto vreme kad i ja, a ja sam rodila kćerku šest meseci kasnije. Tokom proteklih godinu i po dana, kad bih otišla da posmatram Maurino ponašanje, ponekad bih uhvatila njen pogled. Znam da je nenauĉno i antropocentriĉno da to kaţem, ali ovako nezvaniĉno? Mislim da smo obe bile srećne što smo tu.


Imala sam divnu kćerkicu i sjajnog muţa. Mogla sam da prikupljam podatke pomoću Tomasovih audinimaka komunikacije izmeĊu slonova, pa sam napisala ĉlanak o njihovoj tuzi i intelektu. Mogla sam da provodim dane uĉeći od tih inteligentnih, saosećajnih ţivotinja. Kad se sve uzme u obzir, bilo mi je lako da mislim na pozitivne, a ne na negativne strane: a bilo je noći kada je Tomas sedeo nad raĉunima, pitajući se kako ćemo saĉuvati utoĉište; uzimao je pilule kako bi uopšte mogao da zaspi; u utoĉištu nisam imala nijednu dokumentovanu smrt, a bila sam tu već godinu i po dana; osećala sam se krivom što priţeljkujem da neka ţivotinja ugine, samo da bih ja mogla nastaviti istraţivanje. A tu su bile i svaĊe s Nevi, koja je mislila da zna sve zato što je najduţe radila sa slonovima. Odbacivala je svaki moj predlog, jer nije verovala da se ponašanje slonova u divljini moţe povezati sa onim što se dešava u utoĉištu. Neki sukobi bili su sitni - ja bih pripremila hranu za slonove, a Nevi bi promenila sastav obroka, jer je smatrala da Sira ne voli jagode ili da dinje škode Olivinom ţelucu (iako ja nisam videla nikakve dokaze u prilog tome). MeĊutim, ponekad bi odluĉila da se pozove na svoje iskustvo koje je smatrala vaţnijim od struĉnosti, a to me je liĉno pogaĊalo - kao, na primer, kada sam stavila kosti azijskog slona u afriĉki zabran kako bih posmatrala reakciju slonova, a ona ih je sklonila, jer je smatrala da je to nepoštovanje prema uginulom slonu. Ili kad je ĉuvala Dţenu i tvrdila da je sasvim u redu što joj daje med da pomogne u nicanju zuba, uprkos ĉinjenici da svaka knjiga o nezi beba kaţe da se med ne daje pre druge godine. Ako bih išta od toga pomenula Tomasu, on bi se iznervirao. „Nevi je sa mnom od samog poĉetka”, rekao bi, kao da je to nekakvo objašnjenje. Kao da nije vaţno što ću ja biti s njim do samog kraja. Pošto niko nije znao da je Maura trudna, termin poroĊaja mogli smo samo da nagaĊamo - a Nevi i ja ni o tome se nismo saglasile. Na osnovu rasta mleĉnih ţlezda, znala sam da nije daleko. Nevi je tvrdila da se slonice poraĊaju samo pod punim mesecom, koji će biti kroz tri nedelje. Ja sam u divljini videla jedan poroĊaj, mada bi bilo logiĉno, s obzirom na poveliki broj mladunaca u krdima, da ću ih videti znatno više. Gledala sam slonicu po imenu Bošelo, što je na jeziku cvana reĉ za ţivot. Pratila sam drugu grupu, ali sam u blizini reĉnog korita naišla na njeno krdo, koje se ponašalo vrlo ĉudno. To je inaĉe bilo smireno krdo, ali sada su se svi nagurali oko Bošelo, glavama okrenuti napolje, oĉito je štiteći. Nekih pola sata ĉulo se povremeno brundanje, a onda pljusak. Pomerili su se taman toliko da vidim Bošelo kako kida posteljicu i baca je sebi na glavu, kao da se ludira na ţurki. U travi kraj nje leţalo je majušno slonĉe, ţenka, a svuda okolo vladala je neverovatna buka: brundanje, trubljenje, haos. Opšte luĉenje slepooĉnih ţlezda i mokrenje na hektolitre; povremeno su skretali poglede na mene, maltene kao da me pozivaju da se pridruţim slavlju. Svi ĉlanovi krda opipali su bebu od glave do pete; Bošelo je obavila bebu surlom i zavukla joj je u usta: Zdravo. Dobro došla. Beba se prevrnula na bok, još raštelovana, a noge su joj štrĉale na sve strane. Bošelo je pokušavala da je podigne svojim nogama i surlom. Beba je uspela da se pridigne na prednje noge, pa se strovalila na glavu pri pokušaju da ispravi i zadnje. Onda je prvo ispravila zadnje i sve se


ponovilo. Bila je kao tronoţac s nogama razliĉite duţine. Na kraju je Bošelo kleknula, pritisnula lice uz bebinu glavu i potom ustala, kao da pokušava da joj pokaţe kako se to radi. Kad je sledeći pokušaj opet bio neuspešan, Bošelo je nogama nagurala travu i zemlju oko bebe, da je pridrţe. Posle dvadesetak minuta neprekidnog rada beba je konaĉno uspela da ustane i ostane stojeći, nesigurno se klateći kraj majke. Bošelo ju je surlom pridrţavala kad god bi se nakrivila. Na kraju se beba zavukla na sigurno, ispod majke, surle pritisnute na njen stomak dok je poĉinjala da sisa. Ĉitav poroĊaj bio je praktiĉan i brz - i nešto najĉudesnije što sam ikada videla. Jednog jutra pošla sam da obiĊem Mauru, kako sam redovno ĉinila, noseći Dţenu privezanu na leĊima, kao što to rade Indijanke. Odmah sam primetila ispupĉenje na zadnjem kraju. Okrenula sam kvad i pohitala u azijsku staju, gde su Nevi i Tomas razgovarali o gljivicama koje su se pojile na noktima jedne slonice. „Vreme je”, rekla sam zadihano. Tomas se ponašao potpuno isto kao kad sam mu rekla da mi je pukao vodenjak. Poĉeo je da trĉi na sve strane, uzbuĊen, rastrojen, oduševljen. ĉuvao je Grejs vokokijem da doĊe i odvede Dţenu našoj kući i da je ĉuva dok mi ostali odemo u afriĉki zabran. „Nema ţurbe”, tvrdila je Nevi. „Nikad nisam ĉula da se slonovi poraĊaju danju. Uvek se dešava noću, da bi bebine oĉi mogle da se priviknu.” Da je Mauri trebalo toliko dugo, znala bih da je nešto pošlo naopako. Na njoj su se jasno videli znaci poodmaklog poroĊaja. „Mislim da nemamo više od pola sata”, rekla sam. Gledala sam Tomasa kako naizmeniĉno posmatra Nevi pa mene, a onda je radiom pozvao Gideona. „Saĉekaj nas pred afriĉkom stajom, smesta”, rekao je i krenuo. Osećala sam na sebi Nevin pogled. Raspoloţenje je u prvi mah bilo sveĉano. Tomas i Gideon raspravljali su o tome da li bi bilo bolje da je mladunĉe muško ili ţensko; Nevi je priĉala kako je rodila Grejs. NagaĊali su kako bi izgledalo davati slonici lekove tokom poroĊaja i da li bi bilo moguće dati epiduralnu anesteziju. Ja sam samo gledala Mauru. Dok je brundala tokom kontrakcija, kroz tlo utoĉišta pristizali su odgovori njenih sestara. Hester je trubila; javile su se i azijske slonice izdaleka. Prošlo je pola sata otkako sam rekla Tomasu da brzo doĊe; prošao je i sat. Posle dva sata koraĉanja ukrug, Maurin poroĊaj nije napredovao. „Treba da pozovemo veterinara”, rekla sam, ali Nevi je samo odmahnula rukom. „Lepo sam ti rekla”, kazala je, „desiće se u sumrak.” Znala sam mnogo rendţera koji su viĊali slonice kako se poraĊaju u svako doba dana, ali oćutala sam. Poţelela sam da je Maura u divljini, makar samo da joj neka ţenka iz krda kaţe da je sve u redu, da nema razloga za brigu. Šest sati kasnije poĉela sam da sumnjam. Dotle su Gideon i Nevi već otišli, da pripreme i podele hranu ostalim slonicama. Jeste da imamo poroĊaj, ali imamo i šest slonica o kojima se treba starati. „Mislim da treba pozvati veterinara”, rekla sam Tomasu dok smo gledali kako se Maura umorno tetura. „Nešto ne valja.”


Tomas nije oklevao. „Idem da obiĊem Dţenu i telefoniram.” Zabrinuto me je gledao. „Hoćeš li ostati s Maurom?” Klimnula sam glavom i sela kraj ograde, obgrlivši kolena, da gledam Mauru kako se muĉi. Nisam ţelela ništa da kaţem naglas, ali stalno sam mislila na Kagiso, slonicu koju sam našla s mrtvim mladunĉetom neposredno pre nego što ću otići iz Afrike. Nisam ţelela da mislim na nju, u sujevernom strahu da ću ureći ovaj poroĊaj. Jedva pet minuta pošto je Tomas otišao, Maura se naglo obrnula, okruvši sapi prema meni, pa sam jasno videla amnionsku opnu kako joj se širi izmeĊu zadnjih nogu. Podigla sam se, rastrzana izmeĊu ţelje da pozovem Tomasa i saznanja da nemam vremena za to. Pre nego što sam stigla da odluĉim, ĉitava amnionska kesa je ispala, uz ĉitavu reku teĉnosti, i mladunĉe je leţalo na travi, još zatvoreno u beliĉastoj opni. Da je Maura imala oko sebe svoje krdo, sestre bi joj rekle šta da uradi. Podstakle bi je da raskine opnu, da pomogne bebi da ustane. Maura je imala samo mene. Stavila sam dlanove oko usta i pokušala da imitiram zov upozorenja, SOS signal kojim slonovi javljaju da vide grabljivca u blizini. Nadala sam se da će to podstaći Mauru da uĉini nešto. Bila su potrebna tri pokušaja, ali Maura je najzad surlom razderala kesu. Ipak, znala sam da nešto ne valja. Za razliku od veselja koje je vladalo kod Bošelo i njenog krda, Maura je bila nekako pogrbljena. Oborene oĉi, mlitava usta. Uši su joj visile, zabaĉene uz glavu. Izgledala je baš kao Kagiso nad mrtvim slonĉetom. Maura je pokušala da podigne na noge malog, mrtvoroĊenog muţjaka. Gurkala ga je prednjom nogom, ali nije se pomerio. Pokušala je da ga obuhvati surlom i podigne ga, ali ponovo je iskliznuo na zemlju. Odvukla je posteljicu u stranu, a onda je poĉela da gurka telo mladunĉeta. Još je krvarila, imala je mokre pruge po zadnjim nogama, tamne i upadljive kao od luĉenja slepooĉnih ţlezda, ali uporno je nastavljala da posipa prašinom i gurka mladunĉe, koje nijednom nije udahnulo. Bila sam u suzama kad se Tomas vratio, dovodeći Gideona i vest da će veterinar doći za jedan sat. Ĉitavo utoĉište bilo je tiho i nepomiĉno; ostale slonice su ućutale; ĉak je i vetar stao. Sunce je polako tonulo iza horizonta; tkanje noći kao da je bilo poremećeno našom tugom, a kroz svaku poderotinu virila je poneka zvezda. Maura je stajala nad mrtvim sinom, štiteći ga svojim telom kao kišobranom. „Šta se desilo?” upitao je Tomas, a ja ću do kraja ţivota verovati da me je tim pitanjem optuţio. Odmahnula sam glavom. „Javi veterinaru da ne ţuri”, rekla sam. „Ne treba nam više, zasad.” Krvarenje je prestalo. Nije više ništa moglo da se uĉini. „Ţeleće da izvrši obdukciju mladunĉeta...” „Ne, dok ga ona ne oţali”, rekla sam, a to me je podsetilo na onu ţelju Od pre neki dan: da jedna od ovih slonica ugine, kako bih mogla da nastavim istraţivanje.


Osećala sam se kao da sam nesvesno prizvala ovo. Moţda je Tomas imao pravo što me optuţuje. „Ostaću ovde”, izjavila sam. Tomas je zakoraĉio ka meni. „Ne moraš da...” „To mi je posao”, rekla sam kruto. ,,A Dţena?” Videla sam Gideona da se odmiĉe kad smo povisili glasove. „Šta s njom?” pitala sam. „Ti si joj majka.” ,,A ti si joj otac.” Ove jedne noći u Dţeninom jednogodišnjem ţivotu mogla sam preskoĉiti stavljanje bebe u krevet da bih gledala Mauru kako bdi nad svojim mladunĉetom. To mi je posao. Da sam lekar, ovo bi bilo kao da su me pozvali zbog hitnog sluĉaja. Tomas nije više obraćao paţnju na mene. „Raĉunao sam na to mladunĉe”, mrmljao je. „To je moglo da nas spase.” Gideon se nakašljao. „Tomase? Kako bi bilo da te odvezem do kuće, pa da pošaljemo Grejs da donese Alis dţemper?” Kad su otišli, poĉela sam da vodim beleške; zapisivala sam koliko je puta Maura prešla surlom duţ kiĉme mladunĉeta i koliko je puta mlitavo gurkala posteljicu. Zapisivala sam njene razliĉite glasove - od neţnog brundanja kojim se umiruje pa do glasa majke koja pokušava da pozove mladunĉe da se vrati do nje - ali svi pozivi ostajali su bez odgovora. Stigla je Grejs sa dţemperom i vrećom za spavanje, pa je neko vreme ćutke sedela kraj mene, gledajući Mauru i osećajući njenu tugu. „Nekako je teţak”, rekla je. „Vazduh.” Iako sam znala da smrt slona ne moţe uticati na atmosferski pritisak, dobro sam razumela šta hoće da kaţe. Tišina mi je pritiskala grlo i uši, preteći da me uguši. Kasnije je došla i Nevi. Nije rekla ništa, samo mi je pruţila flašu vode i sendviĉ, a onda se malo udaljila, udubljena u sećanja o kojima nije ţelela da govori. Već je poĉeo da me hvata dremeţ, oko tri ujutro, kad se Maura najzad odmakla od mrtvog slonĉeta. Pokušala je da ga podigne surlom, ali joj je dva puta ispalo. Probala je da ga podigne za vrat, pa za noge. Posle nekoliko neuspešnih pokušaja, uspela je da poduhvati telo tako da joj visi ispod surle, kao što bi podigla balu sena. Polako i paţljivo, Maura je krenula ka severu. Iz daljine se ĉuo Heste rin glas. Maura je odgovorila tiho, prigušeno, kao da ne ţeli da probudi mladunĉe. Gideon i Nevi otišli su svako svojim kvadom, pa nisam imala izbora - morala sam pešice. Nisam znala kuda se Maura uputila, pa sam uĉinila upravo ono što nisam smela - provukla sam se kroz otvor u kapiji naĉinjen za vozila i pošla sam za njom kroz senke. Srećom, Maura je bila ili suviše izgubljena u tuzi ili je toliko pazila na svoj dragoceni teret, da me nije primećivala dok sam se provlaĉila od deta do drveta što sam tiše mogla. Išla je dvadesetak metara ispred mene, kraj jezerceta, kroz brezovu šumicu, pa preko livade, sve dok nije stigla do mesta gde je volela da dolazi kad je najveća vrućina. Ispod ogromnog hrasta nalazio se tepih od borovih iglica; Maura bi tu legla na bok i dremala u hladovini.


Danas je tu spustila slonĉe i poĉela da ga pokriva granjem; kidala je grane s borova i nogama gurala opale iglice i mahovinu, sve dok leš nije bio delimiĉno zatrpan. Onda je ponovo stala iznad njega, kao da je njeno telo hram na stubovima. A ja sam se molila. Dvadeset ĉetiri sata pošto je Maura rodila mrtvo slonĉe, ja i dalje nisam ni trenula, a nije ni ona. Mnogo je vaţnije bilo to što nije ništa jela ni pila. Znala sam da će moći još neko vreme bez hrane, ali morala je da pije vodu. Kad me je Gideon našao - bila sam ponovo na bezbednoj strani ograde - zamolila sam ga da pomogne. Ţelela sam da doveze jedan od onih velikih lavora koje smo koristili u staji za namakanje slonovskih nogu, i pet balona vode. Kad sam ĉula da se vraća u kvadu, pogledala sam Mauru da vidim kako će reagovati. Afriĉke slonice obiĉno su postajale radoznale kad doĊe vreme za jelo. Maura sada nije ni glavu okrenula prema Gideonu. On se zaustavio na stazi, a ja sam rekla: „Silazi.” To što sam smislila da uradim bilo bi strogo zabranjeno u rezervatu za ţivotinje, jer sam planirala da se upletem u ekosistem. Bilo je i nepromišljeno, jer ću ugroziti liĉni prostor majke obuzete tugom. Ali za sve to nije me bilo briga. „Ne”, rekao je Gideon, odmah shvativši šta nameravam. „Popni se iza mene.” Poslušala sam i obgrlila ga oko pojasa dok smo prolazili kroz otvor u ogradi i ulazili u zabran sa slonom. Maura je jurnula na nas, šireći uši dok joj je zemlja tutnjala pod nogama. Osetila sam da je Gideon prebacio u rikverc. Spustila sam ruku na njegovu. „Nemoj”, rekla sam. „Ugasi motor.” Zaprepašćeno me je pogledao preko ramena, oĉito u škripcu izmeĊu nareĊenja šefove ţene i sopstvenog instinkta za preţivljavanje. Ipak je stao. Maura takoĊe. Polako i paţljivo sišla sam sa sedišta i izvukla teţak, debeli lavor sa zarnjenog prtljaţnika. Postavila sam ga na oko tri metra od kvada i onda sipala vodu u njega. Potom sam se vratila iza Gideona. „Rikverc”, šapnula sam. „Sada.” Odmakao se baš kad je Maura pruţila surlu prema nama. Prišla je bliţe i popila svu vodu odjednom. Sagnula se toliko da su joj kljove bile na samo pedalj od moje koţe, dovoljno blizu da vidim na njima ogrebotine i oţiljke od dugogodišnje upotrebe, dovoljno blizu da me pogleda u oĉi. Maura je pruţila surlu i pogladila me po ramenu. Onda se polako vratila ka lešu svog mladunĉeta i ponovo stala iznad njega da ga zakloni. Osetila sam Gideonovu ruku na leĊima. Bila je to i uteha i divljenje. „Diši”, naredio mi je. Posle trideset šest sati stigli su lešinari. Kruţili su nebom kao veštice na metlama. Kad god bi se obrušili naniţe, Maura bi mahala ušima i rikala, terajući ih. Te noći pojavile su se reĉne


kune. Oĉi su im blistale zeleno dok su se šunjale sve bliţe lešu slonĉeta. Maura se naglo trgla iz transa i jurnula na njih, s kljovama tik iznad tla. Tomas je prestao da me zove da se vratim kući. Svi su prestali da me zovu. Neću otići sve dok Maura ne bude spremna da ode. Ja ću biti njeno krdo i podsetiću je da mora da ţivi dalje, iako njeno mladunĉe nije preţivelo. Nije mi promakla ironija situacije: ja sam igrala ulogu slona, dok se Maura ponašala gotovo ljudski, odbijajući da preţali mrtvog sina. Jedna od najĉudnijih pojava meĊu slonovima koji ţale u divljini jeste njihova sposobnost da ţale duboko, ali onda potpuno i neporecivo prestanu. Ljudi to, izgleda, ne mogu. Uvek mi se ĉinilo da to ima neke veze s religijom. Oĉekujemo da ćemo videti svoje najdraţe ponovo, u zagrobnom ţivotu, kakav god da je. Slonovi nemaju tu nadu, nego samo sećanja na ovaj ţivot. Moţda im je zato lakše da krenu dalje. Sedamdeset dva ĉasa posle poroĊaja pokušala sam da izvedem ono brundanje koje znaĉi „idemo sada” i koje sam ĉula hiljadu puta u divljini, i da pritom telom pokaţem u tom pravcu kao što ĉine slonovi. Maura me je ignorisala. Tada sam već jedva stajala, a pred oĉima mi se maglilo. PriviĊao mi se muţjak slona koji se probija kroz ogradu, a onda sam shvatila da se to pribliţava kvad. U njemu su bili Nevi i Gideon. Nevi me je pogledala i zavrtela glavom. „Imaš pravo, stvarno grozno izgleda”, rekla je Gideonu. Onda se obratila meni. „Ti sad ideš kući. Potrebna si svom detetu. Ako nećeš da ostaviš Mauru samu, ostaću ja s njom.” Pošto Gideon nije bio siguran da ću moći da se drţim za njega ovako neispavana, nisam sela iza njega. Sela sam ispred, sklupĉana izmeĊu njegovih ruku, kao dete, i dremala sam sve dok nije stao ispred naše kuće. Bilo mi je neprijatno; skoĉila sam na zemlju, ţurno zahvalila i ušla unutra. Iznenadila sam se kad sam ugledala Grejs kako spava na kauĉu kraj Dţenine kolevke - koja se nalazila nasred dnevne sobe, jer nismo imali prostora za deĉju sobu. Probudila sam je i rekla joj da ide kući s Gideonom, a onda sam pošla kroz hodnik ka Tomasovoj kancelariji. I on je, kao ja, nosio istu odeću već tri dana. Bio je sagnut nad delovoikom, toliko zaokupljen da me nije ni primetio. Kraj njega na stolu stajala je boĉica iz koje su se rasule tablete, a kraj nje poluprazna boca viskija. Mislila sam da je zaspao sedeći, ali, kad sam prišla bliţe, videla sam da su mu oĉi otvorene i staklaste. „Tomase”, rekla sam tiho, „idemo da spavamo.” „Zar ne vidiš da imam posla?” odgovorio je, toliko glasno da je beba u drugoj sobi poĉela da plaĉe. „Umukni, doĊavola!”, proderao se, podigao knjigu i tresnuo je o zid iza mene. Ustuknula sam i sagnula se da je podignem. Stranice su se otvorile. Šta god da je toliko obuzelo Tomasa... nije bila ova knjiga. Ovo je bio nekorišćen rokovnik, s praznim stranicama koje su sad ispadale. Sad mi je bilo jasno zašto Grejs nije htela da ostavi bebu samu s njim. Tek posle venĉanja u gradskoj kući u Bunu našla sam boĉice s lekovima, poreĊane poput pešadije u Tomasovoj fioci. Depresija, rekao mi je kad sam pitala. Pošto mu je umro otac - majka


je umrla ranije - nije imao snage ni da ustane iz kreveta. Klimala sam glavom i trudila se da pokaţem saosećanje. Nije mi toliko smetala vest o njegovom kliniĉkom oĉajanju koliko ĉinjenica da sam stupila u brak toliko ţurno da nisam znala ĉak ni da su mu oboje roditelja umrli. Tomas od tada nije imao epizode depresije, ili mi ih bar nije pominjao, ali iskreno reĉeno, ni ja nisam pitala. Nisam bila sigurna da li bih i ţelela da znam. Sad sam, drhteći, izašla iz sobe i zatvorila vrata. Podigla sam Dţenu, koja se smesta utišala, i odnela je u krevet koji sam delila s tuĊincem, koji je sluĉajno bio otac mog deteta. Potpuno neoĉekivano, smesta sam utonula u dubok, divan san, drţeći kćerkinu ruĉicu u mojoj kao da je zvezda padalica. Kad sam se probudila, sunce je bilo oštro poput skalpela, a u ušima su mi zujale muve. Protrljala sam slepooĉnice u nadi da će zvuk prestati, a onda sam shvatila da to nije muva i da ne mogu da ga se oslobodim. Zapravo, bio je to zvuk graĊevinske mašinerije u daljini, bagera koji smo povremeno koristili za ureĊivanje terena u utoĉištu. „Tomase”, pozvala sam, ali nije mi odgovorio. Podigla sam Dţenu, sada budnu i nasmešenu, i ponela je u njegovu kancelariju. Tomas je bio za stolom, s licem na upijaĉu, potpuno onesvešćen. Saĉekala sam da vidim kako mu se ramena diţu i spuštaju, kako bih se uverila da je ţiv, a onda sam spovala Dţenu u nosiljku na leĊima - to sam nauĉila od afriĉkih ţena koje su kuvale u našem logoru u rezervatu. Izašla sam iz kućice, popela se na kvad i krenula ka severnom kraju utoĉišta, gde sam sinoć ostavila Mauru. Prvo što sam videla bila je elektriĉna ţica. Maura je koraĉala tammo ispred nje, trubeći i besneći, trzajući glavom i zabadajući kljove u zemlju, prilazeći ţici što je bliţe mogla, a da je ne dotakne. Uprkos svoj toj gestikulaciji, nije skidala pogled sa svog mladunĉeta. Ono je bilo lancem zavezano za veliku drvenu paletu kraj Nevi... koja je upućivala Gideona gde da iskopa grob. Prošla sam kvadom kroz kapiju, kraj Maure, i naglo zakoĉila na pola metra od Nevi. „Šta to, kog Ċavola, radiš?” Pogledala je mene, pa bebu na mojim leĊima, i tim jednim pogledom pokazala mi šta misli o mojim majĉinskim sposobnostima. „Ono što uvek radimo kad neki slon ugine. Veterinar je jutros već uzeo uzorke za patologiju.” Osetila sam da mi krv navire u oĉi. „Odvojili ste majku od mladunĉeta?” „Prošla su tri dana”, odgovorila je Nevi. „Ovo je i za njeno dobro. Videla sam majke koje gledaju kako njihovo mladunĉe pati, i videla sam kako ih to slomi. Tako je bilo sa Vimpi, i desilo bi se ponovo ako ništa ne preduemo. Da li to ţeliš Mauri?” „Mauri ţelim da sama odluĉi kada je dovoljno tugovala!”, povikala sam. „Mislila sam da je to svrha celog ovog utoĉišta.” Okrenula sam se ka Gidnu, koji je prestao da kopa bagerom i sad je zbunjeno stajao po strani. „Da li ste uopšte pitali Tomasa?” „Da” rekla je Nevi, podigavši bradu. „Rekao je da mi veruje da znam šta radim.”


„Ne znaš ti ništa o tome kako majka tuguje za mladunĉetom”, rekla sam. „Ovo nije milosrĊe. Ovo je okrutno.” „Sad je svakako gotovo”, izjavila je Nevi. „Ĉim Maura ne bude mogla više da vidi mladunĉe, zaboraviĉe šta se desilo.” „Ona nikad neće zaboraviti šta se desilo”, odbrusila sam. ,,A neću ni ja.” Ubrzo se Tomas probudio, smiren, ponovo onaj stari. Silno je izgrdio Nevi što je preuzela sve u svoje ruke, time gotovo izbrisavši sopstvenu odgovornost za to što joj je dao dozvolu kada nije bio u psihiĉkom stanju da odluĉuje obilo ĉemu. Plakao je, izvinjavao mi se, a i Dţeni, što se prepustio svojim demonima. Nevi je, ozlojeĊena, nestala nekuda do kraja dana. Gideon i ja skinuli smo kaiše i lance s mrtvog slonĉeta, iako nismo pokušavali da ga skinemo s palete. Istog ĉasa kad smo iskljuĉili struju u ogradi, Maura ju je pokidala kao da je od slame i pohitala je ka svom sinu. Milovala ga je suom i opkoraĉila ga zadnjim nogama. Stajala je kraj njega još ĉetrdeset pet minuta, a onda je polako pošla ka brezovoj šumici, ostavljajući mladunĉe. Ja sam saĉekala deset minuta, osluškujući hoće li se vratiti, ali to se nije desilo. „Dobro”, rekla sam. Gideon se vratio u bager i poĉeo da kopa rupu ispod hrasta gde je Maura volela da leţi. Ja sam ponovo zavezala mrtvo slonĉe za paletu, tako da ga moţemo spustiti unutra ĉim rupa bude dovoljno duboka. Uzela sam lopatu koju je Gideon doneo i, u nekoj vrsti simboliĉnog gesta, poĉela da pokrivam telo zemljom koju je Gideon iskopao. Dok sam utabavala zemlju vraćenu na grob, bogatu i boje mlevene kafe, kosa mi se rasula iz repa, a majica mi je bila mokra od znoja. Sve me je belo i bila sam premorena, a emocije koje sam potiskivala prethodnih pet sati sad su me ponovo obuzele i maltene me oborile s nogu. Pala sam na kolena, jecajući. Iznenada, Gideon se stvorio kraj mene i zagrlio me. Bio je krupan, viši i širi od Tomasa; naslonila sam se na njega onako kako pritisnete obraz na ĉvrsto tlo posle pada. ,,U redu je”, rekao je, iako zapravo nije bilo. Nisam mogla da vratim Mauri njenu bebu. „Imala si pravo. Nije trebalo da je odvajamo od mladunĉeta.” „Pa što ste onda to uradili?” Pogledao me je u oĉi. „Zato što ponekad, kad misliš svojom glavom, upadneš u nevolju.” Osećala sam njegove ruke na ramenima. Osećala sam slani miris njegovog znoja. Pogledala sam njegovu koţu, tako tamnu pored moje. „Mislila sam da će ti prijati”, rekla je Grejs. Pruţala mi je bokal ledenog ĉaja. Nisam primetila kada je Grejs stigla ovamo; nisam znala šta je pomislila kad je zatekla muţa kako me teši. Nije bilo niĉeg više od toga, ali ipak smo se trgli i odvojili, kao da imamo nešto da sakrijemo. Obrisala sam oĉi krajem košulje, a Gideon je pruţio ruku da uzme bokal.


Ĉak i kad je otišao, drţeći Grejs za ruku, osećala sam na sebi njegove vrele dlanove. To me je podsetio na Mauru kako stoji nad svojim mladuetom, pokušavajući da mu bude utoĉište, mada je, oĉito, već bilo prekasno.


DŽENA Kad ste dete, većina ljudi ulaţe priliĉan napor da vas ne primeti. Poslovni ljudi ne gledaju vas, jer su zauzeti telefonskim razgovorima i slanjem poruka i imejlova svojim šefovima. Majke okreću glavu jer predstavljate sliku budućnosti, kada će njihov mili mali slatkiš od bebe postati još jedan asocijalni tinejdţer, prikljuĉen na muziku i nesposoban da razgovara ako se ne raĉuna povremeno gunĊanje. Jedine osobe koje me zaista pogledaju u oĉi jesu usamljene bakice i sasvim mala deca ţeljna paţnje. Zato mi je nerovatno lako da uĊem u meĊugradski autobus ne kupujući kartu, što je, zapravo, sjajno, jer nemam baš 190 dolara za bacanje. Pazim da se drţim blizu porodice koja oĉito ne uspeva da se sastavi - imaju bebu koja stalno dreĉi, deĉka od oko pet godina koji ne vadi palac iz usta i tinejdţerku koja šalje poruke mobilnim telefonom tolikom brzinom da mi se ĉini da će joj se galaksi svakog ĉasa zapaliti. Kad na razglasu objave ukrcavanje za Boston i iznureni roditelji poĉnu da prebrojavaju prtljag i decu, ja idem za starijom kćerkom u autobus kao da sam s njima. Niko me ne zaustavlja. Znam da će vozaĉ prebrojati putnike pre nego što krene sa stanice, pa odmah odlazim u toalet i zakljuĉam se unutra. Ostajem tamo dok ne osetim da se toĉkovi uveliko okreću i da je Bun u Nju Hempširu ostao iza mene. Onda se premestim na sedište u zadnjem redu, gde niko ne ţeli da sedi, jer se oseća na sredstvo za dezinfekciju, i pretvaram se da spavam. Hajde da sad porazgovaramo o ĉinjenici da će me baka kazniti zabranom izlazaka iz kuće sve dok ne napunim - hm - šezdeset godina. Ostavila sam joj poruku, ali sam namerno iskljuĉila mobilni telefon, jer stvarno ne ţelim da ĉujem njenu reakciju kad je proĉita. Ako misli da mi internet potraga za mamom uništava ţivot, svakako neće biti oduševljena kad sazna da sam se prošvercovala u autobus i idem u Tenesi kako bih je liĉno potraţila. Malo sam besna na sebe, jer se nisam ranije setila da ovo uradim. Moţda me je pokrenuo tatin bes - toliko neobiĉan za tipa koji većinu vremena provodi bukvalno nepomiĉan; moţda mi je to podstaklo sećanje. Kako god bilo, nešto se uklopilo i uspela sam da se setim Gideona i toga koliko je bio vaţan i meni i mojoj mami. Naĉin na koji je tata reagovao na onaj lanĉić s kamenĉićem bio je nalik na strujni udar, pokrenuo je neurone koji su godinama tiho ĉekali, a sad su krenuli da šljašte i upalili mi sijalicu u glavi: Obrati paţnju. Ĉinjenica je: da sam se ĉak i setila Gideona pre ovoga - ne bih bila u stanju da prokljuvim kuda je otišao pre deset godina. Ali sada znam gde je svakako svratio usput. Kada je mama nestala, a tatina firma bankrotirala, slonovi su poslati u utoĉište za slonove u Tenesiju, u mestu po imenu Hoenvold. Kratka pretraga na Guglu dovoljna je da saznate kako se njihov upravni odbor - pošto su ĉuli za sudbinu Utoĉišta Nova Engleska - namuĉio da naĊe prostor za smeštaj sada ponovo napuštenih ţivotinja. Sa slonovima je došao jedini preostali radnik utoĉišta: Gideon.


Ne znam da li su ga zaposlili da bi nastavio da se stara o našim ţivotinjama, ili je samo dopratio slonove i pošao nekuda dalje. Ni da li se ponovo sreo s mojom mamom. Da li se i dalje drţe za ruku kada misle da ih niko ne vidi. Vidite, to je još nešto kod ljudi koji misle da su deca nevidljiva: zaboravljaju da paze pred njima. Znam da je to glupo, ali stvarno se nadam da će Gideon biti tamo i da neće imati pojma gde je moja mama, uprkos ĉinjenici da je to glavni razlog što sam se uvukla u autobus, s kapuljaĉom namaknutom preko lica da me niko ne bi pogledao u oĉi: ţelim da saznam. Ne mogu podneti misao da je moja mama proteklih deset godina bila srećna. Ne ţelim da bude mrtva, ne ţelim da je nesrećna. Ali, znate, zar ne bi trebalo da se i ja raĉunam? U svakom sluĉaju, smislila sam moguće scenarije: 1. Gideon radi u utoĉištu i ţivi s mojom mamom, koja je uzela drugo ime, kao Mata Hari ili Eufonija Lalik ili nešto u tom stilu, kako je ne bi otkrili. (Primedba: uopšte ne ţelim da razmišljam od ĉega bi se krila. Od tate, od policije, od mene - nijedna od tih mogućnosti ne deluje mi prijatno.) Gideon će me, naravno, smesta prepoznati i odvešće me do mame, a ona za Hoenvold. Podignem nogu na zadnji branik, spremna da uskoĉim u prtljaţnik kad niko ne gleda. „Šta to radiš?” Bila sam toliko zauzeta gledanjem ljudi na ulici i proveravanjem da li će me neko videti, da nisam primetila deĉaĉića koji mi se prikrao. Ima oko sedam godina i nedostaje mu toliko zuba da ovi preostali liĉe na nadgrobne spomenike. Ĉuĉnem i prisećam se svega što sam nauĉila ĉuvajući decu. „Igram se ţmurke”, kaţem. „Hoćeš da mi pomogneš?” On klima glavom. „Super. Ali to znaĉi da moraš ĉuvati tajnu. Da li moţeš da ĉuvaš tajnu? Ne smeš reći ni mami ni tati gde se krijem.” Deĉko ponovo klimne glavom. ,,A onda je red na mene?” „Naravski”, obećavam i penjem se u tovarni prostor. „Brajane!” viĉe neka ţena, sva zadihana dok istrĉava iza ugla, a za njom se nadureno vuĉe tinejdţerka prekrštenih ruku. „Dolazi ovamo!” Metalni pod vreo je kao lava. Bukvalno osećam kako mi iskaĉu plikovi po butinama i dlanovima. Provirujem, samo malĉice, da bih pogledala daka, i stavljam prst na usne. Taj znak svi razumeju. Njegova majka nam se pribliţava, pa ţurno legnem, prekrstim ruke i prestajem da dišem. „Ja sam sledeći”, kaţe Brajan. ,,S kim to priĉaš?”, pita ga majka. „Imam novu drugaricu.”


„Već smo priĉali o tom laganju”, odgovara ona i otkljuĉava automobil. Ţao mi je Brajana, ne samo zato što mu mama ne veruje nego i zato što on neće doĉekati svoj red u igri ţmurke. Otići ću ĉim budem mogla. Neko u kolima otvara zadnji prozorĉić na kabini, radi provetravanja. Kroz njega ĉujem radio dok Brajan, njegova sestra i mama kreću ka izlazu iz grada i, nadam se, ka Kolambiji. Zatvaram oĉi dok me sunce prţi i zamišljam da sam na plaţi, a ne na goloj metalnoj ploĉi. Pesme koje dopiru kroz prozorĉić uglavnom su o voţnji automobilima kao što je ovaj, ili o devojkama zlatnog srca koje su nešto zgrešile. Sve mi zvuĉe potpuno isto. Moja mama nije mogla da smisli bendţo muziku, bila je maltene alergiĉna na nju. Sećam se da je iskljuĉivala radio kad god bi joj se uĉinilo da pesma imalo vuĉe na kantri. Da li ţena koja toliko mrzi kari muziku moţe pristati da zapoĉne novi ţivot tako blizu svetske prestice kantrija? Ili je samo izigravala da je ne voli, praveći neku vrstu dimne zavese, kako bi bila sigurna da niko nikad neće oĉekivati da se ona sakrije u samom srcu kantresterna? Dok se truckam u tovarnom delu pikapa, mislim: 1.Bendţo, zapravo, sasvim dobro zvuĉi. 2.Ljudi se ponekad promene.


ALIS Uopšte nije preterivanje kada kaţem da je, za slonove, parenje nalik na pesmu i igru. Medu ovim ţivotinjama svaka komunikacija jeste mešavina glasa i pokreta. Nekog sasvim obiĉnog dana, na primer, predvodnica krda moţe zrundati znak za „idemo sada”, ali svakako će se okrenuti u pravcu u kome ţeli da povede krdo. Zvuĉi parenja ipak su komplikovaniji. U divljini ĉujemo ritmiĉko, grleno brundanje muţjaka u maštu - duboko, tutnjavo, škripavo, onako kako bi zvuĉalo kad biste gudalom naĉinjenim od hormona prevukli preko ţicanog instrumenta od besa. Muţjaci ispuštaju taj zvuk kada ih izazove drugi muţjak, kada ih iznenadi pribliţavanje vozila, kada traţe ţenku. Zvuk varira od slona do slona, a prati ga mahanje ušima i ĉesto ispuštanje mokraće. Kada se muţjak u maštu oglasi, odgovaraju mu sve ţenke iz krda. Ti glasovi ne privlaĉe samo muţjaka koji je zapoĉeo razgovor nego sve muţjake iz okoline, tako da ţenke u estrusu imaju priliku da biraju najprivlaĉnijeg za parenje - a pod tim ne mislim na najlepšu frizuru, nego na muţjaka koji ima najveće šanse za opstanak: zdravog, starijeg slona. Ţenka kojoj se neki konkretan muţjak ne dopadne, moţe da pobegne od njega, ĉak i ako ju je već opasao, i potraţi nekog boljeg. Naravno, pod uslovom da se neko bolji moţe naći. Upravo zbog toga ţenka nekoliko dana pre ulaska u estrus zapoĉinje riku - silovitim glasom koji privlaĉi još više momaka pred kapiju, a time obezbeĊuje veći izbor muţjaka za biranje. Konaĉno, kada je spremna za parenje, poĉinje da peva pesmu estrusa. Za razliku od glasa muţjaka u mastu, ove pesme su lirske, s refrenima, neka vrsta grlenog predenja koje naglo narasta i potom se utišava. Ţenka glasno trese ušima, uz pojaĉano luĉenje slepooĉnih ţlezda. Posle parenja pridruţuju joj se ostale ţenke iz porodice, stvarajući simfoniju rike, brundanja i trubljenja, kao što se dešava i u drugim društveno znaĉajnim prilikama, kakve su roĊenje ili ponovni susret. Kada je reĉ o pesmi muţjaka kita, znamo da najbolje prolaze oni s najsloţenijom pesmom. S druge strane, u svetu slonova, muţjak u maštu pariće se sa svakim do koga doĊe; ţenka je ta koja peva, i to zbog biološke neophodnosti. Ţenka slona je u estrusu samo šest dana, a moţda će u to vreme jedini raspoloţivi muţjak biti kilometrima daleko. Feromoni ne funkcionišu na velikim razdaljinama i zato mora da radi nešto drugo kako bi privukla potencijalne muţjake. Dokazano je da se pesme kitova prenose s generacije na generaciju, da postoje u svim okeanima sveta. Uvek sam se pitala da li nešto sliĉno vaţi i za slonove. Da li mlade slonice nauĉe pesmu estrusa od starijih roĊaka tokom sezone parenja, tako da, kada njima doĊe vreme, znaju šta da pevaju kako bi privukle najjaĉe, najţešće muţjake. Da li, na taj naĉin, kćeri uĉe iz grešaka svojih majki?


SERENITI Evo neĉeg što vam nisam ispriĉala: jednom, na vrhuncu moje vidovnjaĉke karijere, izgubila sam sposobnost da komuniciram s duhovima. Radila sam seansu za mladu studentkinju koja je ţelela da joj prizovem pokojnog oca. Povela je i majku, i obe su imale male kasetofone kako bi kasnije mogle da puštaju snimak seanse. Tokom jednog i po sata pozivala sam ga i pozivala; trudila sam se da uspostavim kontakt. A jedino što sam dobijala kao odgovor bilo je da se taj ĉovek ubio iz puške. Osim toga - tišina. Upravo kao ovo sada, kad god pokušam da se poveţem s mrtvima. MeĊutim, tada mi je bilo grozno. Naplatila sam tim ţenama devedeset minuta niĉega. I mada nikad nisam nudila povraćaj novca, nikad se u ţivotu nisam osećala toliko beskorisno. Zato sam se izvinila. Potresena takvim ishodom, devojka je briznula u plaĉ i zamolila da ode u kupatilo. Ĉim je izašla, njena majka - koja je tokom ĉitave seanse uglavnom ćutala - rekla mi je nešto o svom muţu, tajnu koju nije poverila kćerki. On je zaista izvršio samoubistvo, puškom saĉmarom. Bio je dobar i poznat košarkaški trener u Severnoj Karolini i imao je vezu s jednim od mladića iz svog kluba. Kad je njegova ţena to otkrila, rekla mu je da ţeli razvod i da će mu uništiti profesionalnu karijeru ako joj ne bude platio da ćuti. On je to odbio i rekao je da zaista voli tog momka. Na to je ona odgovorila muţu da slobodno moţe da zadrţi ljubavnika, ah da će ga ona tuţiti za svaki cent koji ima, i da će objaviti celom svetu šta joj je uĉinio. Ljubav ima svoju cenu, rekla je. On je potom otišao u podrum i prosuo sebi mozak. Na sahrani, kad je došlo vreme da se oprosti od njega, ţena je prišla sanduku i rekla: Kučkin sine. Nemoj misliti da ću ti oprostiti pošto si mrtav. Tako ti i treba. Dva dana kasnije telefonirala mi je kćerka i kazala da se desilo nešto vrlo neobiĉno. Traka koju je snimila bila je potpuno prazna. Tokom seanse nas tri smo razgovarale, ali na snimku se ĉulo samo šuštanje. Još ĉudnije, isto se desilo i sa snimkom koji je napravila njena majka. Tada mi je bilo jasno da je pokojni muţ dobro ĉuo šta mu je ţena rekla na sahrani i da ju je drţao za reĉ. Ona nije htela da ima ništa s njim, i zato on nije hteo da razgovara ni sa kim. Zauvek. Razgovor s duhovima je dijalog. Potrebne su dve strane. Ako uporno pokušavate i ne dobijate ništa, to je ili zato što duh neće da komunicira, ili medijum ne moţe. „Nije to kao slavina”, kaţem, pokušavajući da se odmaknem od Verdţila. „Ne mogu da se ukljuĉujem i iskljuĉujem.”


Nalazimo se na parkingu ispred Gordonove veletrgovine i razmišljamo o onome što smo upravo ĉuli, o samoubistvu Grejs Kartrajt. Moram priznati da nisam oĉekivala ništa sliĉno, ali Verdţil je ubeĊen da je to sastavni deo ĉitave zagonetke. „Ĉekaj da razjasnimo”, kaţe trezveno. „Kaţem ti da sam spreman da priznam kako vidovnjaĉke moći nisu gomila gluposti. Kaţem da sam spreman da pruţim šansu tvom... tvom talentu. A ti nećeš ni da pokušaš?” „Dobro”, kaţem iznervirano. Naslanjam se na prednji branik svog automobila i tresem rukama i ramenima kao plivaĉi pre starta. Onda sklapam oĉi. „Moţeš to i ovde?” prekida me Verdţil. Malĉice otvorim levo oko. „Zar nisi to hteo?” On sav pocrveni. „Mislio sam da ti treba... ma ne znam. Šator ili takvo nešto.” „Ni to, ni kristalna kugla, ni listići ĉaja”, kaţem oporo. Nisam priznala ni Dţeni ni Verdţilu da više ne mogu da komuniciram s duhovima. Pustila sam ih da veruju kako sam Alisin novĉanik i ogrlicu u starom utoĉištu za slonove našla svojim vidovnjaĉkim moćima, a ne ĉistom srećom. Moţda sam i sebe ubedila u to. Zato sklapam oĉi i mislim: Grejs. Grejs, javi mi se. Tako sam nekada radila. Sada ne dobijam ništa. Sve je prazno, uz tiho šuštanje, kao i kad sam pokušala da naĊem košarkaškog trenera iz Severne Karoline koji se ubio. Gledam Verdţila. „Imaš li nešto?”, pitam. On kucka po telefonu, traţeći Gideona Kartrajta u Tenesiju. „Ne”, priznaje on. „Ali da sam ja na njegovom mestu, promenio bih ime.” „Ni ja nisam ništa našla”, kaţem, i ovog puta, eto, govorim istinu. „Moţda bi trebalo da pokušaš... glasnije.” Podboĉim se. „Da li ja tebi govorim kako da radiš svoj posao?” pitam. „Ponekad bude ovako, kad su samoubistva.” „Kako?” „Kao da ih je sramota zbog toga što su uĉinili.” Samoubice, skoro po definiciji, obavezno postaju seni - vezane za ovaj svet zato što oĉajniĉki ţele da se izvine svojim najbliţima, ili zato što ih je uţasno sramota. To me ponovo navede da pomislim na Alis Metkalf. Moţda nisam uspela da komuniciram s njom zato što se, kao i Grejs, ubila. Smesta odgurnem tu pomisao. Pustila sam da Verdţilova oĉekivanja deluju na mene; pravi razlog što ne mogu da stupim u vezu sa Alis - niti s bilo kojim drugim duhom, uostalom - mnogo je više u vezi sa mnom nego s njima. „Pokušaću ponovo kasnije”, laţem. „Šta si, zapravo, hteo od Grejs?”


„Hoću da znam zašto se ubila”, kaţe on. „Zašto bi srećno udata ţena sa stalnim poslom i porodicom napunila dţepove kamenjem i ušla u vodu?” „Zato što nije bila srećno udata ţena.” „Odgovor je taĉan!”, kaţe on. „Saznaš da tvoj muţ spava s nekim. Šta ćeš uraditi?” „Radovaću se zbog ĉinjenice da sam uopšte uspela da se udam za nekoga?” Verdţil uzdahne. „Ne. Kaţeš mu to ili odeš.” Razmišljam u tom pravcu. „Šta ako je Gideon ţeleo razvod, a Grejs nije? Šta ako je on nju ubio i udesio da izgleda kao samoubistvo?” „Patolog tokom obdukcije lako moţe videti da je bilo ubistvo, a ne samoubistvo.” „Stvarno? Nekako sam imala utisak da policijske snage nemaju baš stopostotan uspeh kad je reĉ o odreĊivanju uzroka smrti.” Verdţil to ignoriše. „Šta ako je Gideon planirao da pobegne sa Alis, a Tomas je to nekako saznao?” „Tomas je primljen u psihijatrijsku bolnicu pre nego što je Alis nestala iz bolnice.” „Ali sasvim je moguće da se svaĊao s njom ranije te veĉeri, i da je ona pegla kod slonova. Moţda je Nevi Rul bila na pogrešnom mestu u pogrešno vreme. Pokušala je da zaustavi Tomasa, a umesto toga on je zaustavio nju. Za to vreme Alis je beţala, zveknula glavom o granu i onesvestila se na kilometar i po od njih. Gideon je otišao do nje u bolnicu i smislili su plan – naĉin da ona zauvek ode od besnog muţa. Znamo da je Gideon otpratio slonove do njihovog novog doma. Moţda se Alis iskrala i takoĊe otišla tamo.” Sad sam stvarno impresionirana. „Sjajno”, kaţem i prekrstim ruke. „Osim”, nastavlja Verdţil, „ako se desilo potpuno drugaĉije. Recimo da je Gideon rekao Grejs da ţeli razvod, kako bi mogao da pobegne sa Alis. Grejs, oĉajna, izvrši samoubistvo. Alis obuzme griţa savesti zbog njene smrti pa se predomisli - ali Gideon ne dozvoljava da ga Alis napusti. Bar ne ţiva.” Za trenutak razmišljam o tome. Gideon je mogao otići u bolnicu i ubediti Alis da je njeno dete u nevolji - ili joj je mogao ispriĉati bilo kakvu laţ, samo da je navede da odmah s njim ode iz bolnice. Nisam ja glupa. Gledala sam Red i zakon. Mnoga ubistva dese se zašto što ţrtva veruje tipu koji joj doĊe na vrata, ili je zamoli za pomoć, ili ponudi da je poveze. „Kako je onda Nevi umrla?” „Gideon je ubio i nju.” „Zašto bi ubio svoju taštu?” „Mora da se šališ! Pa zar to nije san svakog muškarca? Ako je Nevi ĉula da Gideon spava sa Alis, verovatno je ona zapoĉela svaĊu.” ,,A moţda nije ni takla Gideona. Moţda je pošla za Alis, u zabran. A Alis je beţala da spase ţivu glavu i onesvestila se.” Gledam ga. „Što nam je Dţena sve vreme i govorila.”


„Ne gledaj me tako”, mršti se Verdţil. „Treba da je pozoveš. Moţda se setila neĉeg o Gideonu i svojoj majci.” „Ne treba nam Dţenina pomoć. Moramo da odemo u Nešvil...” „Ona ne zasluţuje da je ostavimo.” Verdţil za trenutak kao da je spreman na svaĊu. Onda uzme telefon i zagleda se u njega. „Imaš njen broj?” Pozvala sam je jednom, ali od kuće, a ne s mobilnog telefona. Nemam njen broj kod sebe. Ali, za razliku od Verdţila, znam gde da ga potraţim. Odlazimo do mog stana. On baca ĉeţnjiv pogled ka baru pored kojeg prolazimo na putu do stepeništa. „Kako odolevaš?” pita. „Ovo je kao da ţiviš iznad poslastiĉarnice.” Potom stoji na vratima dok ja kopam po hrpi pošte na trpezarijskom stolu, traţeći rokovnik u kome mi klijenti ostavljaju podatke. Dţenini su, naravno, poslednji upisani. „Slobodno uĊi”, kaţem. Potrebno mi je malo vremena da naĊem telefon, sakriven ispod kuhinjske krpe. Uzimam ga i kucam Dţenin broj, ali u slušalici se ništa ne dešava. Verdţil gleda fotografiju na polici - ja izmeĊu Dţordţa i Barbare Buš. „Lepo od tebe što se druţiš i sa obiĉnim svetom kao što smo Dţena i ja”, kaţe. „Tada sam bila drugaĉija osoba”, odgovaram. „Osim toga, slavne liĉnosti uopšte ne moraju biti nešto naroĉito. Na slici se ne vidi, ali predsednikova ruka mi je sve vreme bila na zadnjici.” „Moglo je biti gore. Zamisli da je bila Barbarina ruka.” Ponovo biram Dţenin broj, ali ne postiţem ništa novo. „Ĉudno. Mora da nešto ne valja s mojim telefonom”, kaţem Verdţilu, koji onda vadi iz dţepa svoj. „Probaću ja”, kaţe. „Pusti sad to. Ovde nemam signal za mobilni telefon, osim ako nosim kapu od aluminijumske folije i visim naglavaĉke s poţarnog stepeništa. Radosti ţivota u provinciji.” „Moţemo da probamo s telefona u baru”, predlaţe on. „Nije nego”, odgovaram, zamišljajući kako pokušavam da ga odvojim od viskija. „Ti si bio obiĉan policajac pre nego što si postao detektiv, zar ne?” „Da.” Stavljam rokovnik u tašnu. „Onda ćeš umeti da me uputiš kako da stignem do Ulice Grinlif.” Kraj u kome Dţena ţivi liĉi na mnoge druge: uredno podšišani travnjaci na malim trgovima, kuće sa crnim ili crvenim ţaluzinama, psi koji kevću iza nevidljivih ograda. Deĉica voze bicikle uz i niz trotoar kraj kojeg se zaustavljam. Verdţil gleda Dţenino dvorište. „Po izgledu kuće moţe se mnogo saznati o osobi ĉija je”, kaţe. „Kao na primer?”


„O, pa znaš već. Zastava znaĉi da su konzervativni. Ako voze prijus, obiĉno su liberalni. Ĉesto od toga ne bude ništa, ali postoji ĉitava zanimljiva nauka.” „Meni to liĉi na seansu nasuvo. A verovatno je upravo toliko i precizno.” „Ukoliko to išta znaĉi - mislim da nisam oĉekivao da je Dţena odrasla u ovakvom... obiĉnom okruţenju. Ako shvataš šta mislim.” Da, shvatam. Slepe uliĉice, uredne kućice, zelene kante za recikliranje duţ iviĉnjaka, dva deteta u svakom dvorištu - kao da su utekli iz Stepforda. U Dţeni ima neĉeg uznemirujućeg, neĉeg pomalo ĉudnog, neĉeg što ne pripada ovde. „Kako joj se zove baka?”, pitam Verdţila. „Kako ja to da znam, doĊavola? Nije ni vaţno; preko dana radi.” „Onda ti ostani ovde.” „Zašto?” „Zato što je manje verovatno da će Dţena zalupiti vrata u lice meni nego tebi”, kaţem. Verdţil jeste uţasan daveţ, ali nije glup. Ostaje na suvozaĉkom sedištu, zavaljen. „Kako god.” Odlazim sama poploĉanim prilazom do prednjih vrata. Imaju boju lavande i za dovratak je prikucano malo drveno srce s reĉima PRIJATELJI, DOBRO DOŠLI. Zvonim, i sledećeg trenutka vrata se sama otvaraju. Tako mi izgleda bar u prvi mah, ali onda shvatam da preda mnom stoji malo dete, sisajući palac. Nema više od tri godine, a ja nisam baš spretna s decom. Nekako me podsećaju na glodare, one koji vam izgrickaju najbolje koţne cipele i ostavljaju za sobom mrve i izmet. Toliko sam zapanjena što Dţena ima mlaĊeg brata - oĉito roĊenog pošto se doselila kod bake - da ne mogu doći do reĉi ĉak ni da kaţem dobar dan. Deĉko vadi prst iz usta, kao zapušaĉ iz kade, i zaista, sledećeg trenutka poĉinje da pišti. Sledećeg ĉasa trkom stiţe mlada ţena i podiţe ga u naruĉje. „Izvinite”, kaţe. „Nisam ĉula zvono. Mogu li da vam pomognem?” Zapravo, sve to viĉe, jer klinac se sad dernja još glasnije. A ona me već ljutito gleda, kao da sam ja neĉim naudila njenom drekavcu. Ja za to vreme pokušavam da smislim ko bi ta ţena mogla biti i šta radi u Dţeninoj kući. Uspevam da namestim moj najbolji, televizijski osmeh. „Izgleda da sam stigla u pogrešno vreme”, kaţem. Glasno. „Traţim Dţenu.” „Dţenu?” „Dţenu Metkalf.” Ţena prebacuje dete na kuk. „Mislim da imate pogrešnu adresu.”


Poĉinje da zatvara vrata, ali ja gurnem stopalo unutra dok vadim rokovnik iz tašne. Sam se otvara na poslednjoj strani, gde je Dţena zapisala, okruglastim tinejdţerskim rukopisom: Ulica Grinlif 145, Bun. „Ulica Grinlif sto ĉetrdeset pet?” pitam. „Jeste”, kaţe ona, „ali nema nikakve Dţene.” Potom mi zatvara vrata pred nosom, a ja stojim i zurim u rokovnik. Sva zbunjena, vraćam se do kola, ulazim i guram rokovnik Verdţilu u ruke. „Prešla me je”, kaţem. „Ostavila je laţnu adresu.” „Zašto bi to uradila?” Vrtim glavom. „Ne znam. Moţda nije htela da joj šaljem reklame.” „Ili ti moţda nije verovala. Ona ne veruje mnogo ni meni ni tebi. A znaš šta to znaĉi?” Ĉeka da ga pogledam. „Ona je korak ispred nas.” „Kako to misliš?” „Dovoljno je pametna i dosad je već shvatila zašto je njen tata onako reagovao kad je video lanĉić. Sada svakako zna za Gideona i njenu mamu; i radi ono što smo mi mogli da uradimo još pre jednog sata.” Pruţa ruku i okreće kljuĉ. „Idemo u Tenesi”, kaţe, „jer se kladim u sto dolara da je Dţena već tamo.”


ALIS Umreti od tuge - to je najveća ţrtva, ali, evolutivno gledano, nema smisla. Da je tuga toliko ogromna, ta ţiva vrsta bila bi jednostavno zbrisana. To ne znaĉi da nije bilo takvih sluĉajeva u ţivotinjskom carstvu. Znam za konja koji je iznenada uginuo, a njegov dugogodišnji drug iz štale ubrzo je pošao za njim. Bio je i par delfina koji su zajedno nastupali u zabavnom parku; kad je ţenka uginula, muţjak je nedeljama plivao ukrug, zatvorenih oĉiju. Maura je posle mladunĉetove smrti predstavljala oliĉenje bola. Video se na njenom licu i u naĉinu na koji se kretala, polako, kao da joj ĉak i trenje vazduha nanosi bol. Usamila se i nije se odmicala od groba; noću nije dolazila u staju. Nije imala utehu koju bi joj pruţila porodica, nikog ko bi je vratio u svet ţivih. Bila sam rešena da ne dozvolim da strada zbog tuge. Gideon je za ogradu priĉvrstio ogromnu, nakostrešenu ĉetku koju smo dobili od gradske ĉistoće kada su nabavili novo vozilo za ĉišćenje ulica. Da je Maura bila ona stara, svakako bi se rado ĉešala o nju. Sada nije ni pogledala prema mestu odakle se ĉulo lupanje ĉekićem dok su je montirali. Grejs je pokušala da oraspoloţi Mauru dajući joj omiljeno voće - crno groţĊe i lubenice - ali Maura je prestala da jede. Njen ĉudno prazan pogled, drţanje zbog kojeg je izgledalo kao da zauzima mnogo manje prostora nego ranije - sve to podsećalo me je na Tomasa kako gleda u prazan rokovnik u svojoj kancelariji, tri noći posle roĊenja mrtvog slonĉića. Fiziĉki prisutni, duhom negde sasvim drugde. Nevi je mislila kako bi trebalo da pustimo Hester u taj deo zabrana i vidimo da li bi utešila Mauru, ali ja sam smatrala da još nije došlo vreme za to. ViĊala sam kako predvodnice krda jurišaju da oteraju slonice iz sopstvene grupe - dakle, bliske roĊake - ako bi prišle suviše blizu ţivom slonĉetu. Ko zna šta bi Maura, obuzeta bolom, uĉinila da zaštiti mrtvo? „Ne još”, rekla sam Nevi. „Saĉekaćemo da vidim da li je spremna da krene dalje.” S nauĉne taĉke gledišta, bilo je zanimljivo beleţiti kako se usamljena slonica oporavlja od gubitka, bez pomoći i podrške krda. TakoĊe, bilo je vrlo tuţno. Provodila sam sate beleţeći Maurino ponašanje, jer to mi je bio posao. Vodila sam Dţenu sa sobom kad Grejs nije mogla da je ĉuva, jer Tomas je, takoĊe, bio veoma zauzet. Dok smo se svi mi ostali još usporeno kretali, opterećeni strašnom tugom koja je okruţavala Mauru, Tomas se trgao i ponovo postao uzor efikasnosti. Bio je toliko energiĉan i angaţovan da sam se pitala da li mi se moţda samo priĉinilo da ga vidim kako katatoniĉno sedi za pisaćim stolom one noći pošto je slonĉe uginulo. Nije bilo priliva novca od donatora, na koji je raĉunao povodom uzbuĊenja zbog novoroĊenog slona, ali on je imao novu ideju o privlaĉenju finansijera i to ga je potpuno obuzelo.


Ako ćemo iskreno, nije mi smetalo da se uklopim u zatišje koje je zavladalo utoĉištem dok je Tomas bio zauzet. Sve je bolje od šoka koji sam doţivela kad sam ga videla onako slomljenog i otuĊenog. Tog Tomasa - koji je oĉito postojao pre nego što sam ga ja upoznala - nisam ţelela više nikad da vidim. Nadala sam se da sam ja moţda neophodan element te jednaĉine, da je moje prisustvo nekako dovoljno da spreĉi nove napade depresije. A pošto nisam ţelela da budem okidaĉ koji je moţda izazvao depresiju, bila sam spremna da uĉinim sve što mu je potrebno, sve što poţeli. Ja ću mu biti najveća podrška. Dve nedelje po smrti slonĉeta - jer sad sam tako raĉunala vreme - odvezla sam se u Gordonovu veletrgovinu da preuzmem nedeljnu zalihu hrane. Kada sam pokušala da platim kreditnom karticom, bila je odbijena. „Provucite je ponovo”, zatraţila sam, ali nije bilo promene. PostiĊena - nije bila nikakva tajna da utoĉište uvek kuburi s novcem - rekla sam Gordonu da ću se odvesti do bankomata i vratiti se da platim u gotovini. Naravno, ni bankomat nije hteo da saraĊuje. RAĈUN ZATVOREN, pisalo je na ekranu. Ušla sam u banku i zatraţila da razgovaram sa upravnikom. Svakako je posredi neka greška. „Vaš suprug podigao je sav novac s tog raĉuna”, rekla mi je ţena. „Kada?” upitala sam zaprepašćeno. Pogledala je kompjuter. ,,U ĉetvrtak”, rekla je. „Istog dana kad je podneo zahtev za drugu hipoteku.” Osetila sam da mi lice gori. Ja sam bila Tomasova ţena. Kako je mogao da odluĉuje o tome, a da ne razgovara sa mnom? Imali smo sedam slonova ĉija će ishrana biti ozbiljno umanjena bez ovonedeljne robe od Gordona. Imali smo troje zaposlenih koji oĉekuju da dobiju platu u petak. A koliko sam ja videla, nismo imali više novca. Nisam se vratila do Gordona. Otišla sam kući, i tu sam izvukla Dţenu iz sedišta za bebe toliko naglo da se rasplakala. Upala sam u kućicu dozivajući Tomasa, a on se nije javljao. Našla sam Grejs u azijskoj staji kako seĉe tikvice, dok je Nevi orezivala divlje puzavice, ali nijedna ni druga nisu videle Tomasa. Vratila sam se kući i zatekla Gideona da ĉeka. „Da li znaš nešto o isporuci bilja?” upitao je. „Bilja?”, ponovila sam. Prvo sam pomislila na hranu za slonove. „Da, sadnice.” „Nemoj ih primiti”, rekla sam. „Oteţi.” Tog trenutka kraj nas je prošao Tomas, mašući kamionu da proĊe kroz kapiju. Predala sam bebu Gideonu i zgrabila Tomasa za ruku. „Imaš li minut?” „Zapravo, nemam”, rekao je. „Mislim da imaš”, odvratila sam i odvukla ga u kancelariju, zatvorivši vrata. „Šta je u tom kamionu?”


„Orhideje”, odgovorio je. „Pokušaj da zamisliš! Polje ljubiĉastih orhideja koje se šire ispred azijske staje!” Široko se nasmešio. „Javilo mi se u snu.” Kupio je pun kamion egzotiĉnog cveća koje nam nije potrebno - zbog sna? Orhideje ne mogu da rastu na ovom tlu. A nisu ni jeftine. Bukvalno je bacio novac kroz prozor. „Kupio si cveće... iako nam je kreditna kartica ukinuta, a raĉun u banci ispraţnjen?” Na moje zaprepašćenje, on je sav sinuo. „Nisam samo kupio cveće. Investirao sam u budućnost. Ne znam kako se nisam ranije setio, Alis”, rekao je. „Znaš onaj skladišni prostor iznad afriĉke staje? Pretvoriću ga u vidikovac.” Priĉao je toliko brzo da su mu se reĉi mrsile, kao klupko vunice kad se skotrlja iz krila. „Odatle sve moţe da se vidi. Ĉitavo imanje. Kad gledam kroz taj prozor, osećam se kao kralj sveta. Zamisli da bude deset prozora. Stakleni zid. I veliki donatori, koji dolaze da odatle gledaju slonove. Ili da izdajemo taj prostor za proslave...” To nije bila loša ideja. Samo što je došla u pogrešnom trenutku. Nismo imali sredstva koja bismo uloţili u renoviranje. Jedva smo imali dovoljno da pokrijemo osnovne troškove za taj mesec. „Tomase, nemamo novac za to.” „Imaćemo ako ne angaţujemo majstore za renoviranje.” „Gideon nema vremena da...” „Gideon?” Nasmejao se. „Ne treba mi Gideon. Uradiću to sam.” „Kako?” upitala sam. „Ti ne znaš ništa o graĊevinarstvu.” „Ne znaš ti ništa o meni!” prasnuo je. Dok sam ga gledala kako izlazi iz kancelarije, pomislila sam da je to moţda taĉno. Rekla sam Gideonu da je došlo do greške i da se orhideje moraju vratiti. I dalje nisam sigurna kakvim ĉudom je to postigao, ali uspeo je da dobije nazad sav novac, i to u gotovini, pa smo odmah platili Gordonu za gajbe kupusa, bundeva i prezrelih dinja. Tomas kao da nije ni primetio da su orhideje nestale; bio je suviše zauzet testerisanjem i zakucavanjem u starom potkrovlju iznad afriĉke staje. Provodio je tamo po ceo dan. Kad bih pitala kako napreduje, obrecnuo bi se na mene. Moţda je to njegova reakcija na tugu, mislila sam. Moţda se upušta u projekte kako ne bi morao da misli o onome što smo izgubili. U skladu s tim, zakljuĉila sam da bi najbolji naĉin da mu pomognem bio da ga poetim na to šta i dalje ima. Zato sam spremala raskošne obroke, iako sam jedva savladala osnove kuvanja. Organizovala sam izlete i vodila Dţenu do afriĉke staje, pa sam pozivala Tomasa da nam se pridruţi za ruĉak. Jednog popodneva pitala sam ga kako napreduje projekat. „Pusti me da zavirim”, molila sam. „Neću nikom ništa reći dok ne bude gotovo.” Tomas je zavrteo glavom. „Vredi ĉekati”, obećao mi je. „Mogla bih da pomognem. Umem da farbam...” „Umeš ti mnogo šta”, rekao je Tomas i poljubio me.


Ĉesto smo vodili ljubav. Kad bi Dţena zaspala, Tomas bi se vratio iz afriĉke staje i istuširao se, a onda bi se zavukao u krevet pored mene. Vodili smo ljubav nekako oĉajniĉki - ako sam ja pokušavala da pobegnem od sećja na Maurino slonĉe, Tomas je pokušavao da se drţi za nešto. Skoro kao da ja nisam bila bitna, kao da je svejedno ĉije telo leţi pod njim - ali nisam mogla da ga okrivim, pošto sam i ja njega koristila, da zaboravim. Onda bih zaspala, premorena, a usred noći pruţila bih ruku preko kreveta i njega ne bi bilo. U prvi mah, na izletu, uzvratila sam mu poljubac. A onda je zavukao ruke pod moju košulju i poĉeo da petlja oko kopĉe grudnjaka. „Tomase”, šapnula sam. „Ne moţemo ovde.” Ne samo što smo sedeli u senci afriĉke staje, gde je mogao naići bilo ko od zaposlenih, nego je i Dţena gledala pravo u nas. Podigla se na noge i teturavo pošla prema nama, kao mali zombi. Zinula sam. „Tomase! Pa ona hoda!” On mi je zagnjurio lice izmeĊu ramena i vrata. Jednom rukom drţao me je za dojku. „Tomase”, rekla sam i odgurnula ga. „Gledaj.” Povukao se, oĉito uvreĊen. Oĉi su mu bile skoro crne iza naoĉara, i iako nije ništa rekao, taĉno sam znala šta misli: Kako se usuĎuješ? Ali onda mu je Dţena bupnula u krilo, a on ju je podigao i poljubio joj ĉelo i oba obraza. „Velika devojĉica!” rekao je, a Dţena mu je gukala na ramenu. Spustio ju je na zemlju i okrenuo je ka meni. „Da li je ovo sluĉajnost ili nova veština?” upitao je. „Da li da ponovimo eksperiment?” Nasmejala sam se. „Ovo dete osuĊeno je na muke s dvoje roditelja nauĉnika.” Pruţila sam ruke. „Hodi meni”, pozvala sam. Obraćala sam se kćerki. Ali kao da sam molila i Tomasa. Nekoliko dana kasnije, dok sam pomagala Grejs da pripremi obroke za azijske slonice, pitala sam je da li se ikada svaĊa s Gideonom. „Zašto?”, upitala je, odjednom na oprezu. „Izgleda mi da se veoma lepo slaţete”, rekla sam. „Ponekad vam zavidim.” Grejs se smirila. „Ne spušta dasku na toaletu. IzluĊuje me.” „Ako mu je to jedina mana, rekla bih da si veoma srećna.” Podigla sam sataru i presekla dinju napola, pazeći na sok koji će prsnuti. „Da li ima tajni pred tobom?” „Misliš, na primer, šta mi je kupio za roĊendan?” Slegla je ramenima. „Naravno.” „Nisam mislila na takve tajne. Mislila sam na tajne zbog kojih pomisliš da krije nešto.” Spustila sam noţ i pogledala je u oĉi. „One noći kad je slonĉe uginulo... videla si kakav je bio Tomas, zar ne?” Nikad nismo priĉale o tome. Ipak, znala sam da ga je Grejs sigurno videla kako se ljulja napreazad u stolici, praznog pogleda, drhtavih ruku. Znala sam da zato nije htela da ostavi Dţenu samu s njim. Grejs je skrenula pogled. „Svako ima neke svoje demone”, rekla je tiho.


Po naĉinu na koji je to rekla znala sam da nije samo jednom videla Tomasa takvog. „Dešavalo se i ranije?” „Uvek se oporavi.” Da li sam ja jedina u utoĉištu koja nije znala za to? „Rekao mi je da mu se to desilo jednom kad su mu roditelji umrli”, rekla sam, osećajući da mi je lice vrelo. „Mislila sam da je brak zajednica. Znaš ono - u dobru i zlu. U zdravlju i bolesti. Zašto bi me lagao?” „Nije isto lagati i ĉuvati tajnu. Ponekad je to jedini naĉin da zaštitiš onoga koga voliš.” Namrštila sam se. „To samo znaĉi da nikad nisi to doţivela.” „Ne, nisam”, tiho je rekla Grejs. „Zapravo, ja sam ta koja nešto krije.” Poĉela je da trpa puter od kikirikija u preseĉene dinje; pokreti su joj bili brzi i uveţbani. „Volim da ĉuvam tvoju kćerku”, rekla je, iz ĉista mira. „Znam. Hvala ti za to.” „Volim da ĉuvam tvoju kćerku”, ponovila je, „jer neću imati moju.” Pogledala sam je i u tom trenutku podsetila me je na Mauru - imala je senku u oĉima koju sam i ranije primećivala, ali sam je pripisivala njenoj mladosti i nedostatku samopouzdanja, mada je, zapravo, bila trag gubitka neĉega što nikad nije ni imala. „Još si mlada”, rekla sam. Grejs je odmahnula glavom. „Imam sindrom policistiĉnih jajnika... hormonski poremećaj.” „Moţeš naći surogat majku. Moţeš usvojiti dete. Da li si priĉala s Gideom o mogućnostima?” Ona me je nepomiĉno gledala, i tek tad sam shvatila: Gideon ne zna. To je ta tajna koju ĉuva od njega. Grejs me je zgrabila za ruku, tolikom silinom da me je zabolelo. „Nećeš mu reći?” „Neću”, obećala sam. Smirila se i ponovo uzela noţ da nastavi posao. Radile smo ćutke neko vreme, a onda je Grejs ponovo progovorila. „Nije da te on ne voli dovoljno da bi ti rekao istinu”, rekla je. „Nego te toliko mnogo voli da ne sme da rizikuje.” Te noći Tomas je stigao kući posle ponoći. Pretvarala sam se da spavam kad je zavirio u sobu. Ĉekala sam da ĉujem tuš, a onda sam ustala i izašla iz kuće, pazeći da ne probudim Dţenu. Po mraku, dok su mi se oĉi polako privikavale, protrĉala sam kraj Grejsine i Gideonove kuće, koja je bila u mraku. Pomislila sam na njih dvoje zagrljene u krevetu i na beskrajno mali prazan prostor izmeĊu njih na svim mestima gde se dodiruju. Spiralno stepenište bilo je obojeno u crno i tek kad sam lupila cevanicom o njega shvatila sam da sam stigla do drugog kraja staje. Paţljivo, da ne bih probudila slonice koje bi svakako podigle uzbunu, popela sam se uza stepenice, grizući usnu da ne jauknem. Gore sam naišla na zakljuĉana vrata, ali u utoĉištu smo imali glavni kljuĉ za sve brave, pa sam znala da ću moći da uĊem. Prvo sam primetila, baš kao što je Tomas rekao, prekrasan pogled. Iako još nisu bili postavljeni široki prozori, prosekao je grube otvore i prekrio ih prozirnim najlonom. Kroz njih se


videlo ĉitavo utoĉište, osvetljeno mesinom. Lako sam mogla da zamislim vidikovac, neku vrstu opservatorije, kao naĉin da posetioci vide ĉudesne ţivotinje kojima smo pruţili dom, a da im niĉim ne remete prirodne uslove i ne pretvaraju ih u eksponate, kao da su u cirkusu ili zortu. Moţda sam ipak preterala. Moţda Tomas stvarno pokušava da uradi ono što je rekao: da spase utoĉište. Okrenula sam se i pipala po zidu dok nisam našla prekidaĉ za svetio. Soba je sinula, toliko blistavo da sam za trenutak ostala zaslepljena. Bila je potpuno prazna. Nije bilo nameštaja, ni sanduka, ni alata, ni jednog jedinog komada drveta. Zidovi su bili obojeni u zaslepljujuće belu boju, isto kao i plafon i pod. I sve je bilo prekriveno brojevima i slovima, gusto zbijenim u nekakvoj beskonaĉnoj šifri. C14H19N04C18H16N6S2C16H21N02C3H6N202C189H-285N55057S. Kao kad uĊete u crkvu i naĊete satanistiĉke simbole ispisane krvlju po zidovima. Dah mi je zastao u grlu. Soba se zavrtela oko mene, a brojevi su blistali i stapali se. Spustila sam se na pod i shvatila da je to zbog suza. Tomas je bolestan. Tomasu je potrebna pomoć. I mada nisam psihijatar, mada nisam imala iskustva s tim, ovo mi nije liĉilo na depresiju. Liĉilo je na... ludilo. Ustala sam i izašla, ostavljajući vrata otkljuĉana. Nisam imala mnogo vremena. Umesto da odem u našu kuću, otišla sam do Gideona i Grejs i poĉela da lupam na vrata. Otvorila mi je Grejs, u velikoj muškoj majici, rašĉupane kose. „Alis? Šta se desilo?” Moj muţ je psihički oboleo. Ovo utočište propada. Maura je izgubila bebu. Slobodno biraj. „Da li je Gideon tu?” upitala sam, iako sam znala da jeste. Ne šunja se svaki muţ usred noći da piše besmislice po podovima, plafonima i zidovima potpuno prazne sobe. Došao je do vrata samo u šortsu, drţeći majicu u ruci. „Potrebna mi je pomoć”, rekla sam. „Neka slonica? Šta se desilo?” Nisam odgovorila, samo sam se okrenula i ponovo pošla ka afriĉkoj staji. Gideon je pošao za mnom, oblaĉeći majicu u hodu. „Koja cura?” „Slonice su dobro”, rekla sam drhtavim glasom. Stigli smo do spiralnog stepeništa. „Ţelim da nešto uradiš i molim te da me ništa ne pitaš. Da li moţeš tako?” Bio mu je dovoljan jedan pogled na moje lice. Klimnuo je glavom. Pela sam se kao da idem na gubilište. Kad pomislim na to, moţda je tako i bilo. Moţda je to bio prvi korak ka dugom i smrtonosnom padu. Otvorila sam vrata da Gideon vidi šta je unutra. „Pobogu”, šapnuo je. „Šta je ovo?” „Ne znam. Ali moraš sve da prekreĉiš pre jutra.” U tom trenutku plednje niti samokontrole su pukle i presamitila sam se, boreći se za dah. Više nisam mogla da zadrţim suze. Gideon je


smesta pruţio ruke prema meni, ali ja sam uzmakla. „Poţuri”, jeknula sam i potrĉala niza stepenice, nazad u moju kuću, i stigla sam baš kad je Tomas otvarao vrata kupatila, okruţen oblakom pare. „Da li sam te probudio?”, upitao je i nasmešio se, onim nakrivljenim osmehom koji me je još u Africi naveo na to da mu poverujem u svaku reĉ, i koji sam videla kad god zatvorim oĉi. Da bih mogla da spasem Tomasa od njega samog, morala sam ga ubiti da mu ja nisam neprijatelj. Morala sam ga navesti na to da veruje da mu verujem. Zato sam se i ja nasmešila. „Uĉinilo mi se da Dţena plaĉe.” „Da li je dobro?” „Nije se ni probudila”, rekla sam Tomasu, gutajući knedle zbog istine koja mi je zapela u grlu. „Mora da sam ruţno sanjala.” Slagala sam Gideona kad me je pitao šta je to ispisano po zidovima. Zapravo sam znala. To nije bio nasumiĉni niz slova i brojeva. Bile su to hemijske formule lekova: anizomicina, U-0126, propanolola, D-cikloserina i neuropeptida Y. Pisala sam o njima u jednom ranijem radu, kad sam pokušavala da naĊem povezanost izmeĊu pamćenja i intelekta slonova. Te materije - ako se daju odmah posle traume - deluju na amigdalu i spreĉavaju da se sećanje ubeleţi kao bolno ili uznemirujuće. Nauĉnici su uspeli da kod pacova elinišu stres i strah od odreĊenih sećanja. Moţete zamisliti kakav bi to znaĉaj moglo da ima - a nedavno su neki nauĉnici zaista smislili. Pojavile su se brojne kontroverze u vezi s bolnicama koje su ţelele da daju taj tip lekova ţrtvama silovanja. Osim praktiĉnog pitanja da li blokirano pamćenje zaista ostaje zauvek blokirano, postojao je i moralni problem: da li traumatizovana ţrtva moţe dati dozvolu da joj se da taj lek, ako je - po definiciji - traumatizovana i stoga nesposobna da razloţno razmišlja? Šta je Tomas taĉno uradio s tim mojim radom, i kako ga je povezao s planovima da nabavi sredstva za utoĉište? Doduše, moţda i nije. Ako je Tomas stvarno pukao, moţda nalazi znaĉajna otkrića i u ukrštenim reĉima; moţda vidi znaĉaj u vremenskoj prognozi. Moţda stvara svoju stvarnost punu uzroĉnoslediĉnih veza koje mi, normalni ljudi, uopšte ne vidimo kao takve. Prošlo je dosta vremena, ali zakljuĉak mog rada glasio je da postoji razlog zašto se mozak evolutivno razvio baš na takav naĉin koji omogućava znakove upozorenja prilikom nekih sećanja. Ako nas sećanja štite od budućih opasnih situacija, da li nam je zaista u interesu da ih zaboravimo pomoću hemije? Da li ću ikada moći da izbrišem iz sećanja tu sobu, ispunjenu grafitima hemijskih formula? Ne. Nije pomoglo ni to što ju je Gideon ponovo okreĉio u belo. Moţda je tako i bolje, jer me je uvek podsećala na to da ĉovek za kojeg sam mislila da ga volim nije isti onaj koji je tog jutra ušao u kuhinju, zviţdućući. Imala sam plan. Ţelela sam da pomognem Tomasu. MeĊutim, ĉim je krenuo u svoj vidikovac, pojavila se Nevi s Grejs. „Potrebna mi je pomoć da premestimo Hester”, rekla je Nevi,


i setila sam se da sam joj obećala kako ćemo danas pokušati da ponovo spojimo dve afriĉke slonice. Mogla sam da odloţim premeštanje, ali onda bi Nevi pitala zbog ĉega. A ja nisam ţelela da priĉam o noćašnjim dogaĊajima. Grejs je pruţila ruke ka Dţeni, a ja sam se setila našeg juĉerašnjeg razgovora. „Da li je Gideon...” „Završio je”, rekla je, i to mi je bilo dovoljno. Pošla sam s Nevi ka afriĉkom zabranu, pogledavši uz put ka gornjem nivou staje, s prozorima prekrivenim najlonom i snaţnim mirisom sveţe boje. Da li je Tomas tamo, ĉak i sada? Da li je besan što je njegovo delo uništeno? Da li je oĉajan? Ili ravnodušan? Da li zna da sam ja to uĉinila? „Kuda si odlutala?” rekla je Nevi. „Pitala sam te nešto.” „Izvini. Noćas sam loše spavala.” „Da li hoćeš da oborimo ogradu, ili da je poteramo ka kapiji?” „Napraviću prolaz”, rekla sam. Podigli smo elektriĉnu ogradu kako bismo odvojili Hester od Maure još kad smo shvatili da je Maura trudna. Iskreno reĉeno, da je ijedna od njih dve ţelela da ode na drugu stranu, lako bi porušila ogradu. MeĊutim, njih dve nisu bile zajedno dovoljno dugo da bi se zbliţile pre ovog razdvajanja. Bile su poznanice, a ne prijateljice. Još nisu stigle da se zavole. Upravo zato sam i mislila da Nevina ideja neće dati rezultat. Na jeziku cvana postoji izreka: Go o ra motho, ga go lelwe. Gde ima podrške, nema tuge. To moţe da se vidi i u divljini, kada slonovi ţale zbog smrti ĉlana krda. Posle nekog vremena, nekoliko slonova se odvoji i ode na pojilo. Ostali traţe po šiblju nešto za jelo. Obiĉno ostanu samo jedan ili dva slona - najĉešće kćerke ili nedorasli sinovi uginule slonice - koji nikako da se vrate svakodnevnom ţivotu. Krdo se uvek vrati po njih. Ponekad masovno, a ponekad samo pošalju jednog ili dva izaslanika. Oglase se uobiĉajenim brundanjem koje znaĉi „idemo sad” i okreću ĉitavo telo kako bi podstakli oţalošćene slonove da im se pridruţe. Ovi to uvek i uĉine. Samo što Hester nije Maurina sestra ni roĊaka. Ona je samo još jedna slonica. Maura nema razloga da je sluša, kao što ni ja ne bih poslušala potpuno nepoznatu osobu koja bi mi prišla i pozvala me na ruĉak. Nevi se odvezla na kvadu da naĊe Hester, a ja sam iskljuĉila napajanje ograde i sklonila ţicu, naĉinivši tako kapiju. Saĉekala sam dok nisam ĉula zvuk motora i videla slonicu kako mirno ide za Nevi. Ona je oboţavala lubenice, a na kvadu je stajala jedna lepa i krupna, koju ćemo ostaviti nedaleko od Maure. Skoĉila sam na sedište iza Nevi i dovezle smo se do mesta gde je sahranjeno slonĉe, i gde je Maura i dalje stajala, oborenih ramena, dok joj se surla vukla po zemlji. Nevi je ugasila motor, a


ja sam sišla i postavila hranu za Hester malo dalje od Maure. Donele smo nešto i Mauri, ali ona ništa nije takla. Hester je natakla lubenicu na kljovu i pustila da joj slatki sok teĉe u usta. Onda je obmotala surlu oko lubenice, skinula je s kljove i poĉela da je ţvaće. Maura nije niĉim pokazala da je primećuje, ali videla sam da su joj se leĊa ukoĉila na zvuk Hesterinog ţvakanja. „Nevi”, rekla sam tiho, vraćajući se na kvad. „Upali motor.” Maura se munjevito okrenula u mestu i jurnula ka Hester, vrteći glavom i mašući ušima. Podigao se oblak prašine. Hester je ciknula i podigla surlu, spremna da se brani. „Sad”, rekla sam, i Nevi je poterala kvad tako da prepreĉi put Hester pre nego što krene ka Mauri. Maura nas nije ni pogledala dok smo polako odvodili Hester na drugu stranu elektriĉne ograde. Ponovo se okrenula ka sveţem grobu koji je štrcao iz zemlje kao krasta. Preznojena, dok mi je srce još tuklo, prepustila sam Nevi da povede Hester dublje u afriĉki zabran dok sam ja vraćala ţice na mesto, zatvarala prolaz i ukljuĉivala struju. Nevi se vratila nekoliko minuta kasnije, baš kad sam završila. „Eto”, rekla sam. „Lepo sam ti kazala.” Iskoristila sam ĉinjenicu da Grejs još ĉuva Dţenu, pa sam svratila u afriĉku staju da razgovaram s Tomasom. Dok sam se pela spiralnim stepenicama, nisam ĉula ništa iz potkrovlja. Pitala sam se da li je Tomas video okreĉene zidove i da li je to bilo dovoljno da ga trgne i vrati u ravnoteţu. MeĊutim, kada sam stigla do vrata i otvorila ih, ugledala sam jedan zid ponovo prekriven istim simbolima koje sam videla noćas, a drugi je bio napola gotov. Tomas je stajao na stolici, pišući tako pomamno da sam pomislila da će se zidovi zapaliti. Skamenila sam se. „Tomase”, rekla sam. „Mislim da moramo razgovarati.” Ljutito me je pogledao preko ramena, toliko zadubljen u posao da me verovatno nije ni ĉuo da ulazim. Nije izgledalo da mu je neprijatno, nije se ni ĉudio. Bio je samo razoĉaran. „To je trebalo da bude iznenaĊenje”, rekao je. „Radio sam to zbog tebe.” „Šta si radio?” Sišao je sa stolice. „Ovo je teorija molekularne konsolidacije. Dokazano je da sećanja ostaju u nekoj vrsti elastiĉnog stanja pre nego što budu hijski ugraĊena u mozak. Ako se taj proces omete, moţeš promeniti naĉin prizivanja tog sećanja. Do danas je jedini nauĉno dokazani uspeh postignut kada su inhibitori primenjeni odmah posle traume. Ali zamisli da je trauma već prošla. Šta ako moţemo da vratimo um unazad do tog trenutka, i onda damo lek? Da li bi trauma bila zaboravljena?” Zurila sam u njega, potpuno izgubljena. „To nije moguće.” „Jeste ako se vratiš kroz vreme.” „Šta?” Prevrnuo je oĉima. „Ma ne pravim ja Tardis, niti vremeplov. To bi bilo suludo.” „Suludo”, ponovila sam, glasom na ivici jecaja.


„Ne govorim o bukvalnom probijanju ĉetvrte dimenzije. MeĊutim, moţe se izmeniti percepcija pojedinca, tako da se vreme subjektivno preokrene. Vratiš ga na poĉetak stresa, kroz izmenjenu svest, i pustiš ga da ponovo iskusi emotivnu traumu, dovoljno dugo da bi lek delovao. A evo i iznenaĊenja za tebe. Maura će biti prvi pacijent.” Na zvuk njenog imena trgla sam se i pogledala ga u oĉi. „Nećeš ni pnuti Mauru.” „Ĉak ni da bih joj pomogao? Mogu da joj pomognem da zaboravi smrt mladunĉeta.” Zavrtela sam glavom. „Ne ide to tako, Tomase...” ,,A šta ako ide? Šta ako se moţe primeniti na ljude? Zamisli koliko bismo pomogli veteranima koji pate od posttraumatskog stresa. Zamisli da naše utoĉište postane referentna istraţivaĉka ustanova. Mogli bismo dobiti sredstva od Centra za neuronauke na Njujorškom univerzitetu. A ako oni pristanu da saraĊuju sa mnom, medijska paţnja smesta bi privukla investitore - oni će pokriti nedostatak prihoda koji smo oĉekivali da će nam doneti slonĉe. Mogao bih da dobijem Nobelovu nagradu.” Progutala sam knedlu. „Zašto uopšte misliš da moţeš vratiti um unazad?” „Rekli su mi da mogu.” „Ko ti je rekao?” Zavukao je ruku u zadnji dţep i izvadio list hartije sa zaglavljem utoĉišta. Na njemu je bio zapisan broj telefona. Znala sam taj broj, zvala sam ga prošle nedelje kada su mi kod Gordona odbili kreditnu karticu. Dobro došli u Sitibank master kard. Ispod broja za podršku korisnicima nalazio se niz asocijacija za stanje raĉuna: raĉunska operacija, operacija mozga, ispiranje mozga, ispiranje pamćenja, menjanje pamćenja. Poslednje dve reĉi bile su toliko puta zaokruţene da je papir poĉeo da se raspada. „Vidiš? To je šifra.” Tomasove oĉi su plamtele, kao da mi objašnjava smisao ţivota. „Ono što vidiš nije ono u šta veruješ.” Krenula sam ka njemu i stala kad sam bila na pedalj blizu. „Tomase”, šapnula sam, poloţivši mu dlan na obraz. „Dušo. Ti si bolestan.” Zgrabio me je za ruku kao da je pojas za spašavanje. Sve do tada nisam shvatila koliko jako drhtim. „Naravno da sam bolestan”, šapnuo je, toliko me steţući da sam jeknula od bola. „Muka mi je od tebe i tvoje sumnje.” Nagnuo se ka meni, tako da sam videla onaj narandţasti prsten oko zenica i venu kako mu pulsira na slepooĉnici. „Ovo radim zbog tebe”, rekao je, odvajajući svaku reĉ, pljujući mi ih u lice. ,,I ja ovo radim zbog tebe”, uzviknula sam i istrĉala ih zagušljive sobe, pa niz spiralne stepenice. ***


Koledţ Dartmut nalazio se sto kilometara juţno od nas. Imao je vrhunski opremljenu bolnicu, a u njoj psihijatrijsko odeljenje koje je najbliţe Bunu. Ne znam šta je navelo psihijatra da pristane da razgovara sa mnom, pošto nisam imala zakazano, a ĉekaonica je bila puna ljudi ĉiji su problemi verovatno bili isto toliko hitni. Sve što sam mogla da smislim, dok sam grĉevito grlila Dţenu sedeći preko puta dr Tibodoa, bilo je da je sestra na prijemnom odeljenju već na prvi pogled zakljuĉila da je laţem. Muţ, nije nego, verovatno je pomislila, videvši moju izguţvanu uniformu, neopranu kosu, rasplakanu bebu. Sigurno je ona u krizi. Dobrih pola sata priĉala sam doktoru ono što sam znala o Tomasovoj istoriji bolesti i što sam videla noćas. „Mislim da se slomio pod pritiskom”, rekla sam. Tako glasno izgovorene, reĉi su rasle kao dreĉavi baloni. Ispunile su ĉitavu sobu. „Moguće je da to što ste opisali predstavlja simptome manije”, rekao je doktor. „To je deo bipolarnog poremećaja - ono što smo nekad zvali miĉnom depresijom.” Nasmešio se. „Biti bipolaran, to je kao kad vas na silu teraju da uzimate LSD. Svi utisci, emocije i kreativnost su na vrhuncu, ali vrhovi su sve viši, a dno je sve niţe. Znate kako kaţu: ako manijak uĉini nešto ĉudno i ispostavi se da je u pravu, onda je genije. Ako se ispostavi da greši, onda je lud.” Doktor se nasmešio Dţeni, koja je dograbila pritiskivaĉ za papir i strpala ga u usta. „Dobra vest je da, ako sam u pravu, to moţe da se leći. Lekovi protiv promena raspoloţenja pomaţu ljudima da ponovo nadu ravnoteţu. Kada Tomas shvati da ne ţivi u stvarnosti nego u manioj epizodi, prebaciće se u drugu krajnost i postaće veoma depresivan, jer nije onakav kakav je mislio da jeste.” Neće biti jedini, pomislila sam. „Da li vam je muţ naudio?” Pomislila sam na trenutak kad me je zgrabio za ruku, kad sam ĉula kranje kostiju i vrisnula. „Ne”, rekla sam. Dovoljno sam izdala Tomasa; ne moram mu uĉiniti i ovo. „Da li mislite da bi mogao?” Zagledala sam se u Dţenu. „Ne znam.” „Moraće da ga proceni psihijatar. Ako ima bipolarni poremećaj, moraće da provede neko vreme u bolnici da se stabilizuje.” Pogledala sam doktora, puna nade. „Znaĉi, mogu da ga dovedem ovamo?” „Ne”, odgovorio je doktor Tibodo. „Smeštanje u bolnicu znaĉi lišavanje liĉnih prava; ne moţemo ga dovesti na silu, osim ako vam je naudio.” „Pa šta onda da radim?” Doktor me je gledao u oĉi. „Morate ga ubediti da doĊe dobrovoljno.” Dao mi je vizitkartu i rekao mi da ga pozovem kada budem mislila da je Tomas spreman da doĊe kao pacijent. Tokom voţnje kući razmišljala sam ĉime bih mogla ubediti Tomasa da ode u bolnicu. Mogu mu reći da je Dţena bolesna, ali zašto bismo je vozili do doktora u drugom gradu? Ĉak i kad bih rekla da sam našla donatora ili neurologa koji je zainteresovan za eksperiment, to bi


ga dovelo samo do ulaznih vrata. Ĉim shvati da smo stigli na prijemno odeljenje u bolnici, bilo bi mu jasno šta pokušavam. Došla sam do zakljuĉka da će Tomas pristati da dobrovoljno ode u bolnicu samo ako ga nekako navedem da uvidi, prosto i jednostavno, da je to najbolje za njega. Da ga i dalje volim. Da ćemo zajedno pregrmeti ovo. Donekle umirena, odvezla sam se u utoĉište, parkirala se pred kućom i unela sanjivu Dţenu unutra. Spustila sam je na kauĉ, pa sam pošla da zatvorim vrata koja su ostala odškrinuta. Kad me je Tomas zgrabio s leĊa, vrisnula sam. „Uplašio si me”, rekla sam, okrećući se u njegovim rukama i pokušavajući da mu vidim izraz lica. „Mislio sam da si me ostavila. Mislio sam da si odvela Dţenu i da se nećeš vratiti.” Prešla sam mu prstima kroz kosu. „Ne”, rekla sam. „Nikad to ne bih uradila.” Kad me je poljubio, uĉinio je to oĉajniĉki, kao da pokušava da se spase. Kad me je poljubio, poverovala sam da će s njim sve biti u redu. Poverala sam da moţda neću ni morati da zovem doktora Tibodoa, da je ovo poĉetak Tomasovog povratka u normalu. Rekla sam sebi kako bih mogla da poverujem u sve ovo, ma koliko neutemeljeno ili malo verovatno bilo, i nisam primetila da time poĉinjem da liĉim na Tomasa. Postoji još nešto u vezi s pamćenjem, nešto što Tomas nije pomenuo. Pamćenje nije videnimak. Subjektivno je. To je kulturno uslovljeni opis onoga što se desilo. Nije vaţno da li je taĉno; vaţno je da li je vama zbog neĉega znaĉajno. Da li vas uĉi neĉemu što treba da znate. Nekoliko meseci izgledalo je da se ţivot u utoĉištu vraća u normalu. Maura je išla u sve duţe šetnje, udaljavajući se od groba svog mladunĉeta pre nego što bi mu se vratila svake veĉeri. Tomas je ponovo poĉeo da radi u kancelariji u kući, umesto da preureĊuje vidikovac. Zakljuĉali smo potkrovlje staje i zakovali prozore, pa je liĉilo na avetinjski grad. Neoĉekivano su nam odobrena sredstva za koja se prijavio pre više meseci, pa smo mogli da se izborimo s plaćanjem hrane i zarada. Poĉela sam da poredim moje beleške o Mauri i njenom tugovanju s beškama o drugim slonicama koje sam posmatrala pošto su izgubile mlunca. Išla sam u višeĉasovne šetnje sa Dţenom, njenim bebećim tempom; pokazivala sam joj cveće i uĉila je boje i nove reĉi. Tomas i ja svaĊali smo se zbog toga da li je bezbedno da dete ulazi u zabrane. Volela sam te svaĊe, jer su bile jednostavne. I razumne. Jednog sporog popodneva, dok je Grejs ĉuvala Dţenu po sparini, bila sam u azijskoj staji i ispirala Dioni surlu. Nauĉili smo slonove tom ponašanju, kako bismo mogli da ih testiramo na tuberkulozu: napunili bismo špric slanim rastvorom, uštrcali to u nozdrvu, a slonica bi potom podigla surlu što je više moguće. Potom bi je spustila, a mi bismo stavili litarsku najlonsku kesu preko vrha surle i teĉnost bi iscurila u nju. Onda bismo poslali uzorak u laboratoriju. Neke slonice mrzele su taj postupak; Diona nije spadala meĊu njih. Zato moţda nisam bila dovoljno


oprezna, i moţda zato nisam primetila da je Tomas iznenada ušao u staju. Zgrabio me je za vrat i odvukao od slonice, kako ne bi mogla da nas dohvati kroz rešetku. „Ko je Tibodo?”, povikao je Tomas, udarajući mojom glavom o ĉelik, toliko snaţno da mi se zamaglilo pred oĉima. Stvarno nisam imala pojma o ĉemu govori. ,,To”, ponovio je Tomas. „Sigurno znaš. Našao sam njegovu vizitkartu u tvom novĉaniku.” Stezao me je za vrat kao mengelama. Pluća su mi gorela. Grebla sam ga po prstima i šakama. Prineo mi je kartonski prougaonik pred nos. „Vidiš li?” Nisam mogla da vidim ništa osim zvezda na ivici vidnog polja. Nekako sam ipak uspela da razaberem logotip Bolnice Dartmut-Hičkok. Psihijatar kod kojeg sam bila, od kojeg sam dobila vizitkartu. „Hoćeš da me zatvoriš”, optuţio me je Tomas. „Pokušavaš da ukradeš moje istraţivanje. Verovatno si već zvala Njujorški univerzitet da prisvojiš zasluge, ali neće ti vredeti, Alis, jer ti nemaš šifru koju treba uneti da bi se dobila privatna konferencijska linija, a to što je ne znaš odaje da si varalica...” Dion je rikala, udarajući po rešetkama svog odeljka. Pokušavala sam da mu objasnim; trudila sam se da progovorim. Tomas je ponovo udario mojom glavom o ĉelik i osetila sam da tonem u tamu. Sledećeg trenutka uspela sam da udahnem, vratilo se svetio i pala sam na betonski pod, gutajući vazduh. Okrenula sam se na bok taman na vreme da vidim Gideona kako udara Tomasa u lice, tolikom silinom da mu je glava odskoĉila unazad, a krv pokuljala iz usta i nosa. S mukom sam se podigla na noge i pobegla iz staje. Nisam daleko stigla pre nego što su me noge izdale, ali na moje iznenaĊenje - nisam pala. Našla sam se u Gideonovim rukama. Pogledao mi je grlo, dotakao je prstom crvenu ogrlicu koju su mi naĉinile Tomasove šake. Bio je veoma neţan, kao svila preko oţiljka, ali nešto u meni je od toga puklo. Odgurnula sam ga. „Nisam traţila pomoć!” Pustio me je, oĉito iznenaĊen. Oteturala sam se dalje, zaobilazeći mesto gde sam znala da je Grejs odvela Dţenu na plivanje, i nekako sam stigla do kuće. Otišla sam pravo u Tomasovu kancelariju, gde je provodio sate i sate vodeći knjigovodstvo i popunjavajući dosijee svake slonice ponaosob. Na stolu se nalazio delovodnik u koji smo beleţili prihode i rashode. Sela sam i prelistala prve strane, na kojima su bile popisane isporuke sena i isplate veterinaru, raĉuni iz laboratorije i datumi ugovorenih isporuka hrane. Potom sam pogledala kraj. C14H19N04C18H16N6S2C16H21N02C3H6N202C189H285N55057S.C14H19N04C18H16N6S2C16H21N02C3H6N202C189H-285N55057S. C14H19N04C18H16N6S2C16H21N02 C3H6N202C189H-285N55057S. Naslonila sam se ĉelom na sto i zaplakala. Stavila sam prozirnu plavu maramu oko vrata i otišla da sedim s Maurom kraj slonĉetovog groba. Bila sam tamo moţda jedan sat kad je stigao Tomas, pešice. Stao je s druge strane ograde,


drţeći ruke u dţepovima. „Samo sam hteo da ti kaţem da ću otići na neko vreme”, rekao je. „Na mesto gde sam bio i ranije. Oni mogu da mi pomognu.” Nisam mogla da ga pogledam. „Mislim da je to dobra ideja.” „Ostavio sam ti njihove podatke na kuhinjskom stolu. Ali neće te pustiti da priĉaš sa mnom. To je... takav je njihov sistem rada.” Bila sam sigurna da neće biti potrebe da razgovaram s Tomasom dok ga nema. I ranije smo upravljali utoĉištem bez njega, ĉak i kad je bio prisutan. „Reci Dţeni...” Odmahnuo je glavom. „Neka. Nemoj joj ništa reći, samo da je volim.” Zakoraĉio je ka ogradi. „Znam da ti to ne znaĉi mnogo, ali ţao mi je. Nisam... nisam sasvim pri sebi. To nije nikakav izgovor. Ali to je sve što mogu da kaţem.” Nisam ga gledala kako odlazi. Sedela sam, ĉvrsto obgrlivši noge. Peest metara dalje, Maura je podigla odlomljenu granu sa ĉuperkom iglica na vrhu i poĉela da mete zemlju pred sobom. Radila je to nekoliko minuta, a onda je poĉela da se udaljava od groba. Prešla je nekoliko metara, pa se okrenula da me pogleda. Napravila je još nekoliko koraka, pa je zastala, ĉekajući. Ustala sam i pošla za njom. Bilo je sparno; odeća mi se lepila za koţu. Nisam mogla da govorim; grlo me je jako bolelo. Krajevi marame koju sam nosila lepršali su kao leptirova krila oko mojih ramena, nošeni vrelim povetarcem. Maura je išla polako i odluĉno, sve dok nije stigla do elektriĉne ograde. Stala je i ĉeţnjivo se zagledala u jezerce s druge strane. Nisam imala kod sebe nikakav alat, ni rukavice, ništa ĉime bih mogla da onesposobim elektriĉnu ogradu. Ipak, noktima sam otvorila kontrolnu kutiju i iskljuĉila dovod struje. Uloţila sam svu svoju snagu da otvorim improvizovanu kapiju koju sam postavila pre nekoliko nedelja, dok mi se ţica usecala u dlanove, a prsti mi postajali lepljivi od krvi. Uspela sam da odvuĉem kapiju u stranu da bi Maura mogla da proĊe. Prošla je, ali je zastala na ivici jezerceta. Nismo došle ĉak ovamo da bismo odustale. „Idemo”, zakreštala sam, izula patike i ušla u vodu. Bila je hladna i bistra, divno osveţavajuća. Majica i marama lepile su mi se za koţu, a bermude su se nadimale oko butina. Zaronila sam, pustivši da mi se kosa rasplete, a kad sam izronila, ostala sam da leţim na površini. Onda sam prsnula malo vode na Mauru. Ona je uzmakla dva koraka, a onda je pruţila surlu do površine i polila me vodom. Taj pokret bio je toliko proraĉunat, toliko neoĉekivan - i toliko veseo, posle nedelja oĉajanja, da sam se glasno nasmejala. Nisam prepoznala sotveni glas. Bio je kreštav i isprekidan, ali i pun radosti. Maura je nesigurno ušla u jezerce, nagnula se ulevo pa udesno, poprskala se po leĊima, a onda je ponovo polila mene. Podsetila me je na krdo na pojilu koje sam pokazala Tomasu, tamo u Bocvani, kada sam mislila da će moj ţivot biti sasvim drugaĉiji. Gledala sam Mauru kako se


prska i valja, uţivajući u vodi, vedrija nego što je odavno bila, i polako sam dozvolila sebi da se razvedrim. „Igra se”, rekao je Gideon sa suprotne obale. „To znaĉi da se oporavlja.” Nisam znala da je on tu; nisam znala da nas je gledao. Dugovala sam Gideonu izvinjenje. Nisam traţila da me spašava, to je taĉno, ali ne znaĉi da mi spašavanje nije bilo potrebno. Osećala sam se glupo, neprofesionalno. Zaplivala sam preko jezerceta, ostavljajući Mauru da se sama zabavlja, a kad sam izašla na obalu, stajala sam sva mokra i nisam znala šta da kaţem. „Izvini”, rekla sam konaĉno. „Nije trebalo to da ti kaţem.” „Kako si?”, upitao je Gideon zabrinuto. „Ja...”, oklevala sam, jer ni sama nisam znala odgovor. Nervozna? Uplašena? Puna olakšanja? Onda sam se nasmešila. „Mokro.” Gideon se nasmešio, oĉito je shvatio. Pokazao mi je prazne ruke. „Nemam peškir.” „Nisam znala da ćemo ići na plivanje. Mauru je trebalo malo ohrabriti.” Pogledao me je u oĉi. „Moţda joj je bilo potrebno da zna da moţe na nekog da raĉuna.” Stajali smo i gledali se sve dok nas Maura nije oboje polila vodom. Gideon je odskoĉio, ali za mene je to bilo puno simbolike. Ţivot poĉinje iznova. Te veĉeri sazvala sam sastanak osoblja. Rekla sam Nevi, Grejs i Gideonu da će Tomas obilaziti potencijalne investitore u inostranstvu i da ćemo morati da vodimo utoĉište bez njega. Bilo mi je jasno da mi nisu poverovali, ali saţalili su se, pa nisu ništa rekli. Dala sam Dţeni sladoled za veĉeru, eto tako, i stavila je da spava u mom krevetu. Onda sam otišla u kupatilo i skinula maramu s vrata; bila je sva izguţvana, jer se tako osušila posle plivanja s Maurom. Oko grla sam imala niz otisaka prstiju, nalik na ogrlicu od crnih bisera. Modrica je naĉin na koji se telo seća da mu je naneto zlo. Po mraku sam otišla do kuhinje i našla ceduljicu koju je Tomas tamo ostavio. MORGAN HAUS, pisalo je njegovim preciznim, arhitektonskim rukopisom. STOU, VERMONT. 802-5556868. Uzela sam telefon i otkucala broj. Nisam ţelela da priĉam s njim, nego samo da ĉujem da li je stigao ĉitav. Da znam da će sve biti u redu. Broj koji ste birali nije više u upotrebi. Molimo, proverite u sluţbi za informacije. Tako sam i uĉinila. Onda sam otišla do kompjutera u Tomasovoj kancelariji i potraţila na internetu taj Morgan haus, pa sam videla da je to ime profesionalnog igraĉa pokera u Vegasu, kao i kuće „na pola puta” za trudne maloletnice u Juti. Nije bilo nikakve bolnice s takvim imenom.


VERDŽIL Zakasnićemo na prokleti avion. Sereniti je telefonom rezervisala karte. Koštaju više od moje kirije. (Kad sam postiĊeno rekao da nemam novac da platim, Sereniti je samo odmahnula rukom. Dušo, rekla je, zato je bog stvorio kreditne kartice. Onda smo vozili sto dvadeset na sat do aerodroma, jer let za Tenesi kreće kroz jedan sat. Pošto ništa nismo nosili, otrĉali smo do automata za izdavanje karata, u nadi da ćemo izbeći red za ĉekiranje prtljaga. Serenitina karta smesta se pojavila, bez problema, s kuponom za besplatno piće. Kada sam ja uneo svoju šifru za potvrdu, dobio sam samo natpis na ekranu: PROVERITE KOD PRODAVCA. „Koga ti zezaš?”, gunĊam, gledajući red pred šalterom. S razglasa upravo najavljuju poĉetak ukrcavanja na Let 5660 za Nešvil, Izlaz 12. Sereniti gleda pokretne stepenice koje vode ka kontrolnom punktu. „Biće kasnije drugi let.” Ali dok se to desi, ko zna gde će Dţena biti i da li će uspeti da prva stigne do Gideona. A ako Dţena doĊe do istog zakljuĉka kao i ja - da je Gideon odgovoran za nestanak, a moţda i smrt njene mame - ko zna šta će biti spreman da uradi kako bi to sakrio od ostatka sveta. „Idi u avion”, kaţem. „Ja moţda neću stići, a veoma je vaţno da naĊemo i Dţenu i Gideona, jer ako ga ona prva naĊe, ko zna šta će biti.” Sereniti oĉito primećuje hitnju u mom glasu, jer maltene otrĉi pokretnim stepenicama i staje u red nadurenih putnika koji skidaju cipele, kaiševe i otvaraju torbe za laptop. Red pred šalterom za karte uopšte se ne smanjuje. Premeštam se s noge na nogu. Onda rešim, pa odluĉno poput tigra u dţungli zaobilazim ceo red. „Izvinite”, kaţem, „moj avion samo što nije poleteo.” Oĉekujem bes, šok, psovke. Ĉak imam i spreman izgovor o ţeni pred poroĊajem. Ali, pre nego što je iko stigao da se pobuni, zaustavlja me sluţbenica. „Vi ne spadate ovde, gospodine.” „Ţao mi je”, kaţem ja, „ali moj avion upravo poleće...” Ona izgleda kao da je odavno ispunila uslov za starosnu penziju. „Ja sam radila ovde verovatno i pre nego što ste se vi rodili”, kaţe. „Zato mogu sa sigurnošću da vam kaţem: pravila su pravila.” „Molim vas. Hitno je.” Ona me gleda u oĉi. „Niste vi na redu.” Šalter se oslobaĊa i prvi putnik u redu polazi prema njemu. Pomišljam da ga srušim i zauzmem njegovo mesto. Umesto toga gledam staricu, a laţ o trudnoj ţeni zapne mi u grlu. Ĉujem sopstveni glas: „Imate pravo. Stvarno nisam. Ali pokušavam da odem tamo, jer je osoba koja mi je draga u velikoj nevolji.”


Istog ĉasa shvatam da sam, posle svih onih godina u policiji i detektivskoj agenciji, moţda prvi put bio iskren. Ţena uzdahne, poĊe prema praznom kompjuterskom terminalu iza pulta i mahne mi da poĊem za njom. Uzima ceduljicu sa šifrom potvrde, pa kuca slova toliko polako da bih mogao da izmislim novu abecedu izmeĊu dva njena pokreta. „Radim ovde ĉetrdeset godina”, kaţe. „Retki su ljudi kao vi.” Ova ţena mi pomaţe; ona je pravo ljudsko biće, spremno da uradi ono što moţe, umesto da me prepusti na milost i nemilost pokvarenom kompjuterskom terminalu - i zato oćutim. Posle ĉitave male veĉnosti pruţa mi kartu za ukrcavanje. „Imajte na umu, šta god da se desi, na kraju ćete ipak stići tamo.” Uzimam kartu i poĉinjem da trĉim prema izlazu. Preskaĉem po dve pokretne stepenice. Pravo da vam kaţem, i ne sećam se kako sam prošao kroz bezbednosnu proveru; znam samo da sledećeg trenutka već trĉim kroz hodnik ka Izlazu 12 i ĉujem s razglasa poslednji poziv putnicima za ukrcavanje na let za Nešvil; osećam se kao u filmu, gde pripovedaĉ iz pozadine prepriĉava moju sudbinu. Trĉim ka stjuardesi na izlazu koja se već sprema da zatvori vrata i mašem kartom. Ulazim u avion, toliko zaduvan da ne mogu ni da govorim, i smesta vidim Sereniti nekih pet redova ispred mene. Srušim se kraj nje baš kad stjuardesa poĉinje litaniju pred poletanje. „Uspeo si”, kaţe ona, iznenaĊena gotovo koliko i ja. Obraća se tipu s druge strane, u sedištu kraj prozora. „Izgleda da sam se nervirala bez potrebe.” Ĉovek joj se kruto nasmeši, a onda zagnjuri nos u avionski ĉasopis kao da je ĉitavog ţivota ĉekao priliku da proĉita nešto o najboljim terenima za golf na Havajima. Po tome sam priliĉno siguran da ga je Sereniti udavila priĉom. Skoro mi doĊe da mu se izvinim. Umesto toga, potapšem Sereniti po ruci na naslonu izmeĊu nas. „O, vi, maloverni”, kaţem. Ne moţe se reći da je let protekao bez problema. Pošto smo zadrţani u Baltimoru zbog olujnog nevremena, spavamo seći u stolicama kraj izlaza, ĉekajući odobrenje da ponovo poletimo. Dobamo ga nešto posle šest ujutro, i u osam smo najzad u Nešvilu, premoreni i izguţvani. Sereniti iznajmljuje automobil istom kreditnom karticom kojom je platila avionske karte. Raspituje se kod agenta za rentakar kako da stignemo u Hoenvold i, dok on traţi mapu, ja sedim i trudim se da ostanem budan. Na stoĉiću kraj fotelje stoji ĉasopis Sports ilustrejted i raskupusani telefonski imenik iz 2010. godine. Utoĉište za slonove nije navedeno u imeniku, što ima smisla, jer su ovo bele strane, s privatnim brojevima. Za svaki sluĉaj, pogledao sam i pod U i pod S. MeĊutim, pod K nalazim Kartrajt, G., sa adresom u Brentvudu. To me potpuno rasani. Skoro kao da, što reĉe Sereniti, vaseljena pokušava da mi kaţe nešto. Kakve su šanse da je taj G. Kartrajt isti onaj Gideon Kartrajt kojeg ţelimo da naĊemo? Maltene je suviše lako, a ipak, kako to da sam tek sad pogledao imenik? Pogotovo što i Dţena pokušava da ga naĊe?


U imeniku nema telefonskog broja, samo adresa. I tako, umesto da odemo u Hoenvold, da naslepo traţimo Gideona Kartrajta, odluĉujemo da odemo u taj Brentvud, mesto tik izvan Nešvila, u kuću koja moţda njemu pripada. Stiţemo u šlepu ulicu, što mi se ĉini nekako prikladno. Sereniti zaustavlja automobil kraj iviĉnjaka i neko vreme oboje samo gledamo u kuću na uzvišici; izgleda kao da je već neko vreme nenastanjena. Kapci na spratu vise pod nekim ĉudnim uglovima; ĉitava spoljašnjost vapi za ribanjem i kreĉenjem. Tamo gde je nekad verovatno bio travnjak, sada je iznikao korov do kolena. „Gideon Kartrajt je lenština”, kaţe Sereniti. „Potpuno se slaţem.” „Ne mogu zamisliti da Alis Metkalf ţivi ovde.” „Ja ne mogu zamisliti ikog da ţivi ovde.” Izlazim iz automobila i krećem ka kući po nakrivljenim kamenim ploĉama. Na verandi stoji asparagus u saksiji, sada smeĊ i suv, i prikucano obaveštenje od gradske uprave Brentvuda, sada izbledelo od kiše i sunca: PREDVIĐENO ZA RUŠENJE. Kad pokušam da kucam, spoljašnja mreţasta vrata otpadnu. Podiţem ih i naslanjam na kuću. „Ako je Gideon i ţiveo ovde, to je davno prošlo vreme”, kaţe Sereniti. „Oĉito se davno odselio.” Nemam razloga da se pobunim. Doduše, ne kaţem joj ni ono što mislim. Ako se ispostavi da je Gideon element koji povezuje smrt Nevi Rul, gnev Tomasa Metkalfa i nestanak Alis Metkalf, onda moţe mnogo da izgubi ako se pojavi dete poput Dţene i poĉne da postavlja pitanja. A ako poţeli da je se otarasi, ovo izgleda kao poruĉeno - mesto koje niko ne bi dvaput pogledao. Kucam ponovo, ovog puta jaĉe. „Pusti mene da priĉam”, kaţem. Ne znam ko se više iznenadio kad ĉujemo korake iznutra. Vrata se širom otvaraju i preda mnom stoji zapuštena ţena. Seda kosa štrĉi joj iz neuredne pletenice; bluza joj je prljava. Nosi rasparene cipele. „Šta ţelite?”, pita, ali ne gleda me u oĉi. „Izvinite što smetamo, gospodo. Traţimo Gideona Kartrajta.” Moj detektivski mozak radi sto na sat. Pogledom upijam sve iza nje: mraĉno predsoblje, bez ikakvog nameštaja. Pauĉinu u dovracima. Tepihe koje su izjeli moljci i hrpe novina i pošte na podu. „Gideon?” kaţe ona i odmahuje glavom. „Nisam ga videla već godinama.” Onda se nasmeje i udari štapom o dovratak. Tek sad primećujem štap. Beo je. „Mada, iskreno, godinama nisam nikog videla.” Slepa je. To je ĉini idealnom sustanarkom, ako Gideon ţivi ovde i ţeli nešto da krije. Sad još više ţelim da uĊem u kuću i proverim da li je Dţena zakljuĉana u nekoj sobi u podrumu ili u betonskoj ćeliji u zagraĊenom zadnjem dvorištu.


„Ali ovo jeste kuća Gideona Kartrajta?”, navaljujem, tako da, kad prekršim zakon neovlašćenim upadom i pretresom, bar imam dobar razlog za to. „Ne”, kaţe ţena. „Pripada mojoj kćerki, Grejs.” Kartrajt, G. Sereniti me iznenaĊeno gleda. Šĉepam je za ruku i stegnem pre nego što je stigla išta da kaţe. ,,A šta ste rekli, ko ste vi?”, pita ţena, mršteći se. „Još nisam rekao”, priznajem. „Ali ĉudim se što me niste poznali po glasu.” Hvatam staricu za ruku. „Nevi, to sam ja. Tomas Metkalf.” Po izrazu na Serenitinom licu reklo bi se da je progutala sopstveni jezik. Što samo po sebi ne bi bilo nimalo loše. „Tomase”, jekne ţena. „Koliko je vremena prošlo!” Sereniti me ćušne. Šta to radiš? - pita me bez glasa. Moj odgovor: nemam pojma. Razgovaram sa ţenom koju sam liĉno video spakovanu u dţak za leševe, ţenom koja sada oĉito ţivi sa kćerkom - devojkom koja je navodno izvršila samoubistvo. I pretvaram se da sam njen nekadašnji šef, koji je pre deset godina moţda poludeo i napao je. Nevi podiţe ruku i dodiruje mi lice. Prstima mi prelazi preko nosa, usana, jagodica. „Znala sam da ćeš jednog dana doći po nas.” Odmiĉem se pre nego što shvati da ja nisam taj za kojeg se izdajem. „Naravno”, kaţem. „Mi smo porodica.” „UĊi. Grejs će se uskoro vratiti, a mi dotle moţemo da popriĉamo...” „Rado”, kaţem. Sereniti i ja ulazimo u kuću posle Nevi. Nijedan prozor nije otvoren i nema strujanja vazduha. „Da li bih mogao da zamolim za ĉašu vode?” pitam. „Naravno”, kaţe Nevi. Vodi me u prostranu dnevnu sobu sa zasvoĊom tavanicom i nekoliko kauĉeva i stoĉića prekrivenih belim ĉaršavima. Zaštita s jednog kauĉa je sklonjena. Sereniti sedne tamo, a ja zavirujem pod ostale ĉaršave, pokušavajući da naĊem pisaći sto, komodu, bilo šta što bi mi objasnilo ovakav razvoj dogaĊaja. „Šta se, kog Ċavola, dešava?”, šapuće Sereniti ĉim je Nevi otišla u kuhinju. „Grejs će se uskoro vratiti? Mislila sam da je Grejs mrtva. Mislila sam da je Nevi namrtvo izgaţena!” ,,I ja sam to mislio”, priznajem. „Video sam telo, garantujem.” „ A da li je bilo njeno?” Na to ne umem da odgovorim. Kada sam stigao na lice mesta, Gideon je drţao ţrtvu u krilu. Sećam se raspukle lobanje i kose natopljene krvlju. Ali ne sećam se da li sam se uopšte dovoljno pribliţio da pogledam lice. Ĉak i da jesam, ne bih umeo da kaţem da li je to Nevi Rul, pošto nisam video nijednu njenu sliku; verovao sam Tomasu kad je identifikovao ţrtvu, jer on svakako poznaje svoje zaposlene.


„Ko je te noći pozvao policiju?” pita Sereniti. „Tomas.” „Dakle, moţda je on ţeleo da poveruješ kako je Nevi mrtva.” Vrtim glavom. „Ako ju je Tomas jurio po zabranu, sad bi bila mnogo nervoznija, i svakako nas ne bi pozvala u kuću.” „Osim ako ne namerava da nas otruje.” „Onda nemoj piti vodu”, odgovaram. „Gideon je našao telo. Dakle, ili je pogrešio - što ne mogu da poverujem - ili je ţeleo da ljudi misle da je to Nevi.” „E pa nije mogla prosto da ustane i ode iz mrtvaĉnice”, primećuje Sereniti. Gledam je u oĉi. Nemam šta da dodam tome. Te noći jedna ţrtva odneta je u vreći za leševe. Jedna ţrtva naĊena je bez svesti, posle udarca u glavu koji je moţda mogao izazvati naknadno slepilo, i preneta je u bolnicu. U tom trenutku vraća se Nevi, noseći posluţavnik s bokalom vode i dve ĉaše. „Ĉekaj, pomoći ću ti”, kaţem, uzimam stvari od nje i spuštam ih na stoĉić pokriven ĉaršavom. Uzimam bokal i sipam vodu u ĉaše. Odnekud se ĉuje sat; ne vidim ga, ali ĉujem otkucaje. Verovatno trune pod nekim ĉaršavom. Kao da je soba puna duhova nekadašnjeg nameštaja. „Koliko dugo ţiviš ovde?”, pitam. „Izgubila sam raĉun. Grejs se starala o meni, znaš već, posle nesreće. Ne znam šta bih radila bez nje.” „Nesreće?” „Pa znaš. One noći, u utoĉištu. Kad sam izgubila vid. Doduše, posle onakvog udarca u glavu moglo je biti i mnogo gore. Imala sam sreću. Ili bar tako kaţu.” Seda preko puta mene, u fotelju prekrivenu ĉaršavom. „Ja se niĉeg ne sećam, što je verovatno dobro. Kad Grejs doĊe kući, ona će ti sve objasniti.” Gleda prema meni. „Nikad nisam krivila ni tebe ni Mauru, Tomase. Nadam se da znaš to.” „Ko je Maura?” pita Sereniti. Sve do tog trenutka nije progovarala pred Nevi. Nevi se okreće, a na licu joj se pojavljuje nesiguran osmeh. „Baš sam nepristojna. Nisam znala da si doveo društvo.” Gledam Sereniti, obuzet panikom. Moram da je predstavim u skladu s prividom koji sam stvorio izigravajući Tomasa Metkalfa. „Ne, ja sam nepristojan”, kaţem. „Sećaš se moje supruge, Alis?” Ĉaša isklizne iz Nevine ruke, padne na pod i razbije se. Ja dograbim najbliţi ĉaršav i kleknem da obrišem vodu. Ne brišem dovoljno brzo. Voda probija kroz ĉaršav i bara se širi. Farmerke su mi mokre na kolenima, a bara se pretvara u jezero i potapa Nevine noge u rasparenim cipelama. Sereniti se osvrće po sobi. „Blagi boţe...”


Voda se cedi iz tapeta. Kaplje s plafona. Pogledam Nevi i vidim je kako sedi u fotelji, ĉvrsto drţeći naslone za ruke, lica mokrog od suza, njenih ili suza ove kuće. Ne mogu da se pomerim. Nemam pojma šta se dešava. Vidim pukotinu na sredini plafona koja se širi i samo je pitanje trenutka kad će sve popustiti. Sereniti me hvata za ruku. „Beţi!”, viĉe, i ja trĉim za njom iz kuće. Pri svakom koraku upadam u bare nakupljene na drvenom podu. Ne stajemo sve dok ne stignemo na iviĉnjak, zadihani. „Mislim da sam izgubila prokleti umetak”, kaţe Sereniti, opipavajući potiljak. Njena ruţiĉasta kosa, sada mokra, podseća me na okrvavljenu lobanju ţrtve u utoĉištu za slonove. Oslanjam se na kolena, i dalje gutajući vazduh. Kuća na uzvišici izgleda jednako zapušteno i neprivlaĉno kao i kad smo tek stigli; jedini dokaz naše posete jesu dva niza mokrih otisaka stopala na stazi - ali i oni ubrzano nestaju na vrućini, kao da uopšte nismo bili tamo.


ALIS Dva meseca je vrlo dugo vreme da se bude odsutan. Za dva meseca svašta moţe da se desi. Nisam znala gde je Tomas i nisam bila sigurna da li ţelim da saznam. Nisam znala ni da li će se vratiti. Jedino što nije ostavio samo Dţenu i mene: ostavio je i sedam slonova i zaposlene u utoĉištu. To je znaĉilo da se neko mora starati o svemu. Za dva meseca moţete ponovo steći samopouzdanje. Za dva meseca moţete otkriti da, osim što ste nauĉnik, umete da budete i poslovna ţena. Za dva meseca dete moţe odjednom poĉeti da govori, nespretnim reĉenicama i vrskavim glasovima, imenujući svet koji izgleda potpuno nov i vama, a ne samo njemu. Za dva meseca moţete krenuti iz poĉetka. Gideon mi je postao glavni oslonac. Iako smo pominjali mogućnost da zaposlimo još nekog, nismo imali novac za to. Uveravao me je da ćemo uspeti. Ako ja mogu da uskladim svoja istraţivanja s voĊenjem finansija, on će obavljati fiziĉke poslove. Zato je ĉesto radio po osamnaest sati dnevno. Jednom posle veĉere uzela sam Dţenu i odšetala do mesta gde je on pokušavao da popravi ogradu. Uzela sam klešta i poĉela da pomaţem. „Ne moraš to da radiš”, rekao je. „Ne moraš ni ti.” To je postala rutina: posle šest po podne radili bismo rame uz rame, šta god da je ostalo neobavljeno tog dana. Vodili smo Dţenu sa sobom, i ona je brala cveće ili trĉkarala za divljim zeĉevima koji su skakutali po visokoj travi. Nekako nam je to prešlo u naviku. A onda je usledilo i ostalo. *** Maura i Hester ponovo su bile zajedno u afriĉkom zabranu. Poĉele su da se zbliţavaju i retko su bile odvojene. Maura je svakako bila glavna: kad bi se okomila na Hester, ova bi joj okrenula zadnjicu - što je znak potĉinjavanja. Od one veĉeri kad smo zajedno otišle na jezerce, samo jednom videla sam Mauru da se vraća na mesto gde joj je sahranjeno mladunĉe. Uspela je da nadvlada tugu i nastavi da ţivi. Svakog dana vodila sam Dţenu sa sobom da posmatramo slonove, iako sam znala da Tomas misli kako je to opasno. On nije bio tu; više se nije pitao. Moje detence bilo je pravi mali prirodnjak. Išla bi po zabranu i skupljala kamenĉiće, travke i divlje cveće, pa bi ih slagala na hrpice. Gotovo svakog popodneva Gideon bi imao nekog posla u našoj blizini, pa bi u pauzi


mogao da sedne malo s nama. Poĉela sam da pakujem uţinu i za njega, i dodatne koliĉine ledenog ĉaja. Gideon i ja priĉali smo o Bocvani, o slonovima koje sam tamo poznavala i o onome po ĉemu su se razlikovali od ovih ţivotinja ovde. Priĉali smo o svemu što je ĉuo od ĉuvara koji bi dopratili ţivotinje do utoĉišta, o tome kako su tokom dresure bile tuĉene ili gurane u stešnjen prostor. Jednom mi je priĉao o Lili, slonici ĉija noga nikad nije valjano zarasla posle preloma. „Pre toga bila je u drugom cirkusu”, rekao je. „Brod kojim je putovala bio je usidren kraj Nove Škotske, gde se zapalio i potonuo; deo ţivotinja je stradao. Lili se izvukla, ali s opekotinama drugog stepena na leĊima i nogama.” Lili, o kojoj sam se starala već skoro dve godine, propatila je još više nego što sam mislila. „Neverovatno”, rekla sam, „što ne krive i nas za sve što su im drugi ljudi uĉinili.” „Mislim da umeju da oproste.” Gideon je pogledao Mauru i primetno se oneraspoloţio. „Nadam se da umeju. Da li misliš da se seća da sam joj ja oduzeo bebu?” „Da”, rekla sam otvoreno. „Ali više ti to ne zamera.” Gideon je izgledao kao da će odgovoriti, ali iznenada mu se lice ukoĉilo, skoĉio je i dao se u trk. Dţena, koja je dobro znala da ne sme da prilazi slonovima - i koja nikad pre toga nije pokušala da bude neposlušna - stajala je na pola metra od Maure, gledajući u nju kao opĉinjena. Pogledala me je i nasmešila se. „Slon!”, rekla je. Maura je pruţila surlu i dunula u Dţenine kikice. To je bio trenutak pun ĉarolije - i strašne opasnosti. Deca su, kao i slonovi, nepredvidiva. Jedan nagli pokret i Dţena će biti izgaţena. Ustala sam, suvih usta. Gideon je već bio tamo, usporio je da ne bi uplašio Mauru. Podigao je Dţenu u naruĉje kao da je to neka igra. „Idemo kod mame”, rekao je, gledajući preko ramena u Mauru. Dţena je tad poĉela da vrišti. „Slooon!”, vikala je. „Oćuuu!” Ritala se, udarajući Gideona u stomak, i otimala se kao riba na udici. Pravi napad besa, kao u knjizi. Buka je prepala Mauru, koja se okrenula i otišla u šumu, trubeći. „Dţena”, rekla sam strogo. „Ne smeš ići kod ţivotinja! Znaš da se ne sme!” Ali strah u mom glasu samo ju je naveo da se još jaĉe rasplaĉe. Gideon je jeknuo kad ga je jedna mala patika pogodila u prepone. „Izvini...”, poĉela sam, pruţajući ruke ka Dţeni, ali Gideon mi je okrenuo leĊa. Nastavio je da ljulja Dţenu, cupkajući je u rukama, dok vriska nije utihnula, a jecaji se pretvorili u tiho grcanje. Uhvatila ga je za kragnu uniforme i poĉela da je trlja po obrazu, baš kao što je radila sa ćebetom kad joj se spava. Nekoliko minuta kasnije Gideon mi je poloţio pred noge usnulo dete. Obrazi su joj bili crveni, a usne rastavljene. Ĉuĉnula sam kraj nje. Izgledala je kao naĉinjena od porcelana ili meseĉine.


„Bila je premorena”, rekla sam. „Bila je prepadnuta”, ispravio me je Gideon i seo kraj mene. „Posle.” „Tako je.” Pogledala sam ga. „Hvala ti.” Zagledao se ka šumi u koju je otišla Maura. „Da li je pobegla?” Klimnula sam glavom. ,,I ona je bila prepadnuta”, rekla sam. „Da li znaš da za sve ove godine otkako posmatram slonove, nijednom nisam videla slonicu da izgubi strpljenje s mladunĉetom? Ma koliko bilo dosadno, cmizdravo ili nemoguće.” Pruţila sam ruku da iz Dţenine kose izvuĉem masnicu koja se razvezala tokom napada besa. „Naţalost, ja, izgleda, nemam ugraĊene takve roditeljske veštine.” „Sjajna si sa Dţenom.” Frknula sam. „Pa, ja sam jedino što ima.” „Ne”, rekao je Gideon. „Gledam te kad si s njom. Ti si odliĉna majka.” Slegnula sam ramenima, ĉekajući da se setim nekog šaljivog odgovora, ali reĉi, odobravanje - stvarno su mi mnogo znaĉili. Umesto šale, rekla sam nešto sasvim drugo. „I ti bi bio dobar otac.” On je podigao jedan maslaĉak sa hrpice koju je Dţena nabrala pre nego što je otišla do Maure. Zasekao je noktom jednu stabljiku i provukao drugu kroz nju. „Nekako sam mislio da ću dosad to već postati.” Ugrizla sam se za usnu, jer sam obećala da ću ĉuvati Grejsinu tajnu. Gideon je nastavio da niţe maslaĉke. „Da li se ikada pitaš da li si zavela stvarnu osobu... ili samo svoju ideju o njoj?” Ja mislim da nema prave perspektive ni u tugovanju ni u ljubavi. Kako bi i moglo da bude, kada jedna osoba postane centar vašeg svemira - ili zato što je umrla ili zato što ste je našli? Gideon je uzeo cvetni venĉić i stavio ga Dţeni na glavu. Skliznuo je postrance i zadrţao se na preostaloj kikici. Dţena se promeškoljila u snu. „Ponekad mislim da ne postoji zaljubljivanje. Postoji samo strah da ćeš izgubiti nekoga.” Podigao se povetarac, noseći miris divljih jabuka i suve trave, zemljani miris slonovske koţe i balege; breskve koju je Dţena pojela nešto ranije i ĉiji joj je sok kapnuo na haljinicu. „Da li brineš?” upitao je Gideon. „Šta će biti ako se on ne vrati?” To je bio prvi put da smo priĉali o Tomasovom odlasku. Priĉali smo kako smo se upoznali jedni s drugima, ali razgovori nisu išli dalje od toga: od najboljeg trenutka, od trenutka kada je sve izgledalo moguće. Podigla sam bradu i pogledala Gideona u oĉi. „Više brinem zbog toga šta će biti ako se vrati.” Imala je kolike. To nije neobiĉno za slonove, pogotovo ako dobiju loše seno ili im se ishrana naglo i znatno promeni. Kod Sire nije bilo ni jedno ni drugo, a ipak je leţala na boku, letargiĉna i


naduvena. Nije htela ni da jede ni da pije. U ţelucu joj je krĉalo. Gerti, kuja koja se inaĉe nije odvajala od nje, sedela je tu blizu i glasno zavijala. Grejs je bila kod mene u kući i ĉuvala Dţenu. Ostaće tamo cele noći, da bismo mi mogli negovati slonicu. Gideon se dobrovoljno javio, ali sada sam ja bila odgovorna. Naravno da ću i ja biti tu. Stajali smo u staji prekrštenih ruku, gledajući veterinara kako pregleda slonicu. „Reći će nam samo ono što i sami znamo”, šapnuo mi je Gideon. „Da, a onda će joj dati lekove koji će joj pomoći.” Zavrteo je glavom. „Šta nameravaš da zaloţiš kako bi platila leĉenje?” Imao je pravo. Imali smo vrlo malo sredstava, pošto smo morali da odvajamo od novca za svakodnevno odrţavanje kako bismo mogli da platimo nepredviĊene troškove kao što je ovaj. „Smisliću već nešto”, odgovorila sam, mršteći se. Gledali smo veterinara kako daje Siri lek protiv upale - fluniksin - i drugi, za opuštanje mišića. Gerti se sklupĉala u senu kraj nje, cvileći. „Ostaje samo da ĉekamo i nadamo se da će se crevni sistem pokrenuti”, rekao je. „Dotle, navedite je da pije bar malo vode.” Sira nije htela da pije. Kad god bismo joj se pribliţili s kofom, svejedno da li je voda mlaka ili hladna, ona bi frknula i pokušala da okrene glavu na drugu stranu. Posle nekoliko sati uzaludnog truda, i Gideon i ja bili smo potpuno emotivno iznureni. Šta god da joj je veterinar dao, oĉito nije delovalo. Strašno je gledati tako snaţnu i veliĉanstvenu ţivotinju ovako nemoćnu. Pomislila sam na slonove u divljini koje bi seljani ubili iz puške ili ranili klopkama. Znala sam da kolike ne treba olako shvatiti. To moţe da dovede do zaplitanja creva, a to moţe da dovede do smrti. Kleknula sam kraj Sire i poĉela da joj opipavam stomak, osećajući koliko je zategnut. „Da li se ovo dešavalo i ranije?” „Siri nije”, odgovorio je Gideon. „Ali ovo mi nije prvi put da to vidim.” Izgledao je kao da se zamislio nad nekom idejom. Onda me je pogledao. „Da li koristiš beblje za Dţenu?” „Ranije sam joj stavljala u vodu za kupanje”, rekla sam. „Zašto?” „Gde stoji?” „Ako mi je još ostalo, onda je ispod umivaonika u kupatilu...” Ustao je i izašao iz staje. „Kuda ideš?”, povikala sam, ali nisam mogla za njim. Nisam htela da ostavim Siru. Vratio se za deset minuta. Nosio je dve boĉice beblja i kupovni kuglof koji sam imala u friţideru. Pošla sam za njim u kuhinju u azijskoj staji, gde smo spremali obroke za slonove. Poĉeo je da odmotava celofan s kuglofa. „Nisam gladna”, rekla sam. „Nije za tebe.” Gideon je spustio kuglof na sto i poĉeo da ga ubada noţem, ponovo i ponovo. „Mislim da je sad mrtav”, rekla sam.


On je otvorio boĉicu beblja i prosuo sve po kuglofu. Teĉnost se upijala u kolaĉ, zadrţavajući se u rupama koje je upravo napravio. ,,U cirkusu bi slonovi ponekad dobili kolike. Veterinar nam je obiĉno govorio da ih nateramo da popiju ulje. To verovatno pokreće creva.” „Naš veterinar nije...” „Alis.” Gideon je oklevao, i dalje gledajući kolaĉ. „Da li mi veruješ?” Pogledala sam ga, ĉoveka koji je već nedeljama radio rame uz rame sa mnom, stvarajući iluziju da utoĉište moţe da opstane. Ĉoveka koji me je već jednom spasao. I moju kćerku. Jednom sam proĉitala, u nekom glupom ţenskom ĉasopisu u zubarskoj ĉekaonici, da nam se zenice šire kada nam se neko dopada. I da su nam zato odmah simpatiĉni ljudi ĉije su zenice proširene kada nas pogledaju. To je zatvoreni krug: ţelimo ljude koji ţele nas. Gideonove duţice bile su skoro iste boje kao zenice, a to je stvaralo optiĉku iluziju: crna rupa, beskonaĉni pad. Pitala sam se kako njemu izgledaju moje zenice. „Da”, rekla sam. Poslao me je da napunim kofu vodom, a onda smo pošli u staju gde je Sira i dalje leţala na boku, teško dišući. Gerti je sela, odjednom zainterovana. „Hej, lepotice”, rekao je Gideon i kleknuo pred slonicu. Pruţio joj je kuglof. „Sira mnogo voli slatkiše”, rekao mi je. Ona je pruţila surlu i onjušila kolaĉ. Nesigurno ga je dotakla. Gideon je odlomio komadić i ubacio ga Siri u usta, dok mu je Gerti njuškala prste. Sledećeg trenutka Sira je uzela ceo kolaĉ i progutala ga u jednom zalogaju. „Vode”, rekao je Gideon. Spustila sam kofu tako da Sira moţe da je dohvati, pa sam je gledala kako puni surlu i pije. Gideon se nagnuo, gladeći je po boku obema rukama, tepajući joj. Poţelela sam da mene tako pogladi. Ta misao pojavila se toliko neoĉekivano da sam se zateturala. „Moram da... moram da pogledam Dţenu”, promucala sam. Gideon je podigao pogled. „Ona i Grejs sigurno spavaju.” „Moram da...” glas me je izdao. Lice mi je bilo vrelo; pritisnula sam obraze rukama. Okrenula sam se i ţurno izašla iz staje. Gideon je imao pravo; kad sam stigla u kućicu, Grejs i Dţena zajedno su spavale na kauĉu. Grejs ju je drţala za ruku. Veoma sam se rastuţila pri pomisli da se Grejs ovako stara o nekome koga volim, a ja za to vreme priţeljkujem da joj oduzmem onoga koga ona voli. Promeškoljila se i paţljivo ustala, da ne probudi Dţenu. „Šta se desilo? Da li je Sira?” Podigla sam Dţenu u naruĉje. Probudila se nakratko, a onda je ponovo zatvorila oĉi. Nisam htela da je budim, ali u ovom trenutku bilo mi je najvaţnije da se setim ko sam. I šta sam. Majka. Supruga. „Treba da mu kaţeš”, rekla sam Grejs. „Da ne moţeš imati decu.”


Ona je zaškiljila. Nismo razgovarale o tome od onog prvog puta pre više nedelja. Znala sam da je zabrinuta što sam moţda nešto rekla Gideonu, ali nije se radilo o tome. Ţelela sam da njih dvoje razgovaraju, pa da Gideon zna da mu Grejs veruje, u potpunosti. Ţelela sam da razgovaraju kako bi mogli da planiraju budućnost koja obuhvata usvajanje ili surogat majku. Ţelela sam da postanu toliko bliski da ja ne mogu, ĉak ni sluĉajno, da naĊem pukotinu u zidu njihovog braka kroz koju bih virila unutra. „Treba da mu kaţeš”, ponovila sam, „jer on zasluţuje da zna.” Sledećeg jutra desila su se dva divna dogaĊaja. Sira je ustala, naizgled oporavljena, i pošla napolje u azijski zabran, dok je Gerti skakutala oko nje. A od vatrogasne sluţbe dobili smo poklon - staro vatrogasno crevo koje im više nije bilo potrebno, pošto su nedavno nabavili novu opremu. Gideon, koji je spavao još manje nego ja, bio je sjajno raspoloţen. Ako je Grejs poslušala moj savet i razgovarala s njim o svojoj tajni, on je to veoma dobro podneo; ili je bio toliko srećan zbog Sirinog ozdravljenja da loša vest nije delovala na njega. U svakom sluĉaju, svakako nije mnogo razmišljao o mom sinoćnom naglom odlasku. Prebacio je crevo preko ramena. „Curama će se ovo dopasti”, rekao je, široko se smešeći. „Hajde da ga isprobamo.” „Imam milion poslova “, odgovorila sam. „A i ti.” Znala sam da sam grozna. Ali ako time podignem zid izmeĊu nas, bemo bezbedniji. Veterinar je ponovo došao da pogleda Siru i utvrdio je da je sve prošlo. Zatvorila sam se u kancelariju da pregledam raĉune, pokušavajući da smislim odakle da uzmem, po sistemu „samo da nekako premostimo”, kako bih platila veterinaru. Dţena mi je sedela kraj nogu, bojeći slike u starim novinama. Nevi je odvezla jedan kamionet u grad na popravku, a Grejs je ĉistila afriĉku staju. Tek kad me je Dţena povukla za pantalone i rekla da je gladna, shvatila sam koliko je vremena prošlo. Napravila sam joj sendviĉ s puterom od kikirikija i dţemom, presekla ga na ĉetiri dela da bi ga lakše drţala, odsla sam koricu hleba i stavila je u dţep za Mauru. A onda sam ĉula uţasan krik nekoga na samrti. Zgrabila sam Dţenu i potrĉala ka afriĉkoj staji, odakle se zvuk ĉuo. Kroz glavu su mi proletale svakakve misli: Maura i’Hester se bore. Maura je ranjena. Neka slonica napala je Grejs. Neka slonica napala je Gideona. Otvorila sam vrata staje i ugledala Hester i Mauru svaku u svom odeljku, a ograda izmeĊu odeljaka bila je uklonjena. U tako dobijenom prostoru njih dve su se ludirale, igrale i ciĉale pod veštaĉkom kišom iz vatrogasnog creva. Gideon ih je polivao, a njih dve vrtele su se ukrug i glasno skiĉale. Nisu umirale. Uţivale su kao nikad u ţivotu. „Šta to radiš?”, povikala sam, dok se Dţena ritala da se oslobodi mog zagrljaja. Spustila sam je na zemlju, a ona je smesta poĉela da skakuće po baricama na betonskom podu.


Gideon se široko nasmešio, šetajući mlazom iz creva preko rešetaka, levo pa desno. „Obogaćivanje”, rekao je. „Pogledaj Mauru. Da li si je ikad videla da se tako ludira?” Imao je pravo; Maura kao da je otresla poslednje tragove tuge. Vrtela je glavom i paţljivo gazila nogama mlaz vode, podiţući surlu kad god bi se oglasila. „Da li je peć popravljena?” pitala sam. „Da li je promenjeno ulje u kvadima? Da li si uklonio ogradu u afriĉkom zabranu i raskrĉio panjeve s livade na severozapadnom kraju? Da li si poravnao strminu na jezercetu u azijskom zabranu?” Nabrajala sam spisak svih poslova koje je trebalo obaviti. Gideon je zavrnuo mlaznicu na crevu, tako da se mlaz pretvorio u potoĉić. Slonice su zatrubile i okrenule se, ĉekajući nastavak. Pune nade. „Tako sam i mislila”, rekla sam. „Dţena, dušo, idemo.” Krenula sam ka njoj, ali ona je potrĉala dalje, da pljuska po sledećoj barici. Gideon se smrknuo. „Hej, šefe”, rekao je i saĉekao da se okrenem. Ĉim sam to uradila, okrenuo je mlaznicu tako da me je voda pogodila pravo u grudi. Voda je bila ledena i potpuno neoĉekivana, toliko silovita da sam se zaturala unazad, sklanjajući kosu s lica i gledajući natopljenu odeću. Gideon je okrenuo crevo ka slonicama. Nasmešio se. „Treba malo da o’ladiš”, rekao je. Skoĉila sam da dograbim crevo. On je bio krupniji od mene, ali ja sam bila brţa. Okrenula sam mlaz ka Gideonu, sve dok nije podigao ruke. „Dobro!” smejao se, zagrcnuvši se od vode. „Dobro! Predajem se!” „Ti si prvi poĉeo”, podsetila sam ga dok je pokušavao da mi oduzme mlaznicu. Crevo se uvijalo izmeĊu nas kao zmija i kao da smo mi fakiri koji se otimaju oko toga ko će je krotiti. Sav klizav i mokar, Gideon je konaĉno uspeo da me obgrli obema rukama, tako da nisam mogla da se miĉem; mlaz nam je polivao noge, a ja više nisam mogla da drţim mlaznicu. Crevo je palo na zemlju, savilo se u polukrug i najzad se smirilo, prskajući vodu ka slonicama. Toliko sam se smejala da sam ostala bez daha. „Dobro, pobedio si. Sad me pusti”, dahtala sam. Za trenutak sam bila zaslepljena; mokra kosa bila mi je zalepljena preko lica. Gideon ju je sklonio, pa sam videla da se smeši. Zubi su mu bili neverovatno beli. Nisam mogla da otrgnem pogled od njegovih usta. „Mislim da ne bih”, rekao je i poljubio me. Šok je bio još jaĉi od onog prvog, posle udara vode. Ukoĉila sam se, samo za ĉasak. Sledeĉeg trenutka zagrlila sam ga oko pojasa, osećajući da su mi dlanovi vreli na njegovoj vlaţnoj koţi. Prešla sam rukama naviše, preko njegovih mišica, preko udolina na mestima gde su mu se mišići spajali. Pila sam iz njega kao da nikad nisam videla tako dubok bunar. „Mokra”, rekla je Dţena. „Mama mokra.” Stajala je kraj nas, dodirujući nam noge. Do tog momenta potpuno sam zaboravila na nju. Kao da mi nije bio dovoljan jedan razlog za stid.


Po drugi put pobegla sam od Gideona kao da mi je ţivot u opasnosti. A to je, sad mi se ĉini, bilo taĉno. Tokom naredne dve nedelje izbegavala sam Gideona; slala sam mu poruke po Grejs i Nevi, pazila sam da nikad ne ostanem nasamo s njim u staji ili zabranu. Ostavljala sam mu cedulje u stajskim kuhinjama, spiskove onog što treba da se uradi. Umesto da se na kraju dana sastanem s Gideonom, sedela bih sa Dţenom kod kuće, na podu, igrajući se slagalicama, kockicama i plišanim ţivotinjama. Jedne noći Gideon se javio vokokijem iz ambara za seno. „Doktorko Metkalf”, rekao je, „imamo problem.” Ne sećam se kad me je poslednji put oslovio sa „doktorko Metkalf”. Ovo je bilo ili reakcija na moju hladnoću, ili je problem bio stvarno ogroman i hitan. Stavila sam Dţenu izmeĊu nogu na kvad i pohitala ka azijskoj staji, gde je Grejs pripremala veĉernji obrok. „Moţeš li da je pripaziš?”, upitala sam. „Gideon kaţe da je nešto hitno.” Grejs je smesta uzela kofu, okrenula je naopako i dobila stoliĉicu. „Hodi ovamo, medenĉe”, rekla je. „Vidiš ove jabuke? Da li moţeš da mi ih dodaješ, jednu po jednu?” Pogledala me je preko ramena. „Snaći ćemo se”, rekla je. Odvezla sam se do senika i zatekla Gideona s Klajdom, koji nas je snaevao senom. U Klajda smo imali poverenja; farmeri su, inaĉe, ĉesto pokušavali da nam uvale buĊavo seno, jer su mislili da je to samo za slonove - šta bi njima smetalo? Klajd je stajao prekrštenih ruku, a Gideon kraj njega, s jednom nogom na bali sena. Samo polovina bila je istovarena iz kamiona. „U ĉemu je problem?” upitala sam. „Klajd kaţe da neće primiti ĉek, jer je prošli bio bez pokrića. Ja trenutno nemam gotovine, a Klajd ne dozvoljava da istovarim seno dok ne bude plaćen”, objasnio je Gideon. „Moţda ti imaš neko rešenje.” Razlog što je ĉek bio bez pokrića bio je jednostavan - nije bilo novca na raĉunu. Gotovinu nismo imali, jer sam njome platila u Gordonovoj veletrgovini. Ako napišem novi ĉek, i on će biti bez pokrića - sav novac s raĉuna otišao je veterinaru. Nisam znala kako ću kupiti namirnice za moje dete sledeće nedelje, a kamoli seno za slonove. „Klajde”, rekla sam, „trenutno imamo teškoća.” „To vaţi za celu zemlju.” „Ali mi se dobro znamo”, odvratila sam. „Ti i moj muţ saraĊujete već godinama, zar ne?” „Da, i on je uvek uspevao da me isplati.” Klajd se mrštio. „Ne mogu vam besplatno davati seno.” „To mi je jasno. A ja ne mogu dozvoliti da slonovi gladuju.” Osećala sam se kao da tonem u ţivi pesak. Udaviću se, polako ali sigurno. Odavno je trebalo da poĉnem da prikupljam donacije, ali nisam imala vremena za to. Moja istraţivanja odavno su


zaboravljena; nisam se time bavila već nedeljama. Jedva sam uspevala da izaĊem na kraj sa svakodnevnim poslovima, a sve se više primicao trenutak kada će kamate... Kamate. Pogledala sam Klajda. „Platiću ti deset odsto više ako mi sad daš seno i pristaneš da ti platim sledećeg meseca.” „Zašto bih to uĉinio?” „Zato što, ţeleo ti to da priznaš ili ne, dugo saraĊujemo s tobom i imamo pravo na još jednu priliku.” Nismo imali pravo ni na šta. Ipak, nadala sam se da će osetiti krivicu što dovodi utoĉište na ivicu propasti, pa će pristati da uĉestvuje u varci. „Dvadeset odsto”, zatraţio je Klajd. Rukovali smo se. Onda sam se popela u kamion i poĉela da istovarujem seno. Posle jednog sata Klajd se odvezao, a ja sam sela na najbliţu balu sena. Gideon je i dalje radio, ritmiĉki se saginjući dok je slagao bale na najefikasniji naĉin, podiţući ih više nego što bih ja mogla. „Dakle”, rekla sam. „Pretvaraćeš se da nisam ovde?” Nije se okrenuo. „Pošao sam za tvojim svetlim primerom.” „Šta je trebalo da radim, Gideone? Da li imaš drugo rešenje? Ako imaš, volela bih da ga ĉujem.” Okrenuo se prema meni, podboĉen. Bio je preznojen; na rukama su mu bili zalepljeni pleva i slama. „Dosta mi je da izigravam tvog deţurnog krivca. Vrati orhideje. Iskukaj seno za dţabe. Pretvori vodu u vino. Šta je sledeće, Alis?” „Šta je trebalo, da ne platim veterinara za Siru?” „Ne znam”, rekao je oštro. „I nije me briga.” Ustala sam, a on je prošao pored mene. „Jeste te briga”, doviknula sam, trĉeći za njim, brišući oĉi. „Nisam ţelela ništa od ovoga! Nisam ţelela da upravljam utoĉištem. Nisam ţelela da brinem zbog bolesnih ţivotinja, zbog isplate plata i zbog bankrotstva.” Gideon se zaustavio na vratima. Kad se okrenuo, videla sam samo siluetu na svetloj pozadini. ,,A šta ţeliš, Alis?” Kada me je poslednji put neko to pitao? „Ţelim da se bavim naukom”, rekla sam. „Ţelim da pokaţem ljudima da slonovi umeju da misle i osećaju.” On je pošao ka meni, ispunivši mi vidno polje. „I?” „I ţelim da Dţena bude srećna.” Gideon je naĉinio još jedan korak. Sada mi je bio toliko blizu da sam osetila njegov dah na vratu, a od toga je moja koţa poĉela da peva. „I?”


Umela sam da ne uzmaknem pred slonom koji juriša. Rizikovala sam svoj nauĉni ugled da bih pošla za svojim instinktima. Uspela sam da se prebacim u drugaĉiji ţivot i poĉnem iz poĉetka. A sad mi je, da bih pogledala Gideona u lice i rekla mu istinu, bilo potrebno više hrabrosti nego ikad u ţivotu. „Ţelim i ja da budem srećna”, šapnula sam. Sledećeg ĉasa već smo se teturali, preko nejednakih stepenica saĉinjenih od bala sena, pravo u gnezdo od sena na podu ambara. Gideonove ruke bile su mi u kosi i ispod odeće, moj dah stapao se s njegovim. Naša tela bila su predeli, mape urezane u naše dlanove tamo gde smo se dodirivali. Kad je prodro u mene, znala sam zašto: sada ćemo uvek moći da naĊemo put do kuće. Kasnije, kad mi je seno greblo leĊa, a odeća mi visila izguţvana svuda oko mene, zaustila sam da nešto kaţem. „Nemoj”, rekao je Gideon, poloţivši mi prste na usne. „Hajde, nemoj.” Pruţio se na leĊa. Moja glava leţala mu je na ruci, tako da sam mogla da ĉujem otkucaje srca. „Kad sam bio mali”, rekao je, „od ujaka sam dobio figuricu iz Ratova zvezda. Bila je u kutiji, s potpisom Dţordţa Lukasa. Ja sam bio stvarno mali, moţda mi je bilo šest ili sedam godina. Ujak mi je rekao da je ne vadim iz kutije. Da će jednog dana sigurno mnogo vredeti.” Okrenula sam glavu da ga pogledam. „I, da li si je izvadio iz kutije?” „DoĊavola, pa jesam.” Morala sam da se nasmejem. „Pomislila sam da ćeš reći kako je još imaš negde na polici. I da si spreman da je prodaš, radi sena.” „Izvini. Bio sam dete. Koje se dete igra neĉim što je u kutiji?” Osmeh mu je malo izbledeo. „Izvadio sam figuricu iz kutije paţljivo, da se ne preti, osim ako se baš paţljivo gleda. Igrao sam se s Lukom Skajvokerom svakog dana. Nosio sam ga u školu. U kadu. U krevet. Voleo sam ga. I da, moţda je tako izgubio na vrednosti, ali meni je znaĉio neopisivo mnogo.” Znala sam šta hoće da kaţe: da neotvoreni kolekcionarski predmet moţda vredi dosta novca, ali ti ukradeni trenuci su neprocenjivi. Gideon se smešio. „Stvarno mi je drago što sam te skinuo s police, Alis.” Gurnula sam ga. „Sad zvuĉi kao da sam bila na rasprodaji.” „Ima stvari koje ne izaĊu iz mode.” Popela sam se na njega. „Prekini s priĉom.” Poljubio me je. „Mislio sam da to nikad nećeš reći.” Ponovo me je zagrlio. Zvezde su ţmirkale na nebu kad smo konaĉno izašli iz ambara. Imala sam slamu u kosi, a noge su mi bile prljave. Ni Gideon nije izgledao nimalo bolje. Uzjahao je kvad, a ja sam sela iza njega, obraza oslonjenog na njegova leĊa. Osećala sam da miriše na mene. „Šta ćemo reći?”, upitala sam. Pogledao me je preko ramena. „Ništa”, odgovorio je i pokrenuo motor.


Prvo je stao pred svojom kućom i sišao sa kvada. Svetla su bila pogašena: Grejs je još bila sa Dţenom. Nije hteo da rizikuje da me dodirne tamo, na otvorenom, ali znaĉajno me je pogledao. „Sutra?”, upitao je. To je moglo svašta da znaĉi. Moţda dogovor o premeštanju slonova, kako bi se oĉistila staja, ili o promeni svećica na kamionu. Ali znala sam da, zapravo, pita hoću li ga ponovo izbegavati, kao dosad. Ako se ovo ponovo desi. „Sutra”, ponovila sam. Sledećeg trenutka stigla sam do moje kuće. Parkirala sam kvad i sjahala, pokušavajući da sredim rašĉupanu kosu i otresem odeću. Grejs je znala da sam krenula u ambar, ali nisam izgledala kao da sam istovarala seno. Izgledala sam kao da sam bila u ratu. Protrljala sam usta nadlanicom, da obrišem Gideonov poljubac. Izgovor mora biti ubedljiv. Kad sam otvorila vrata, Grejs je bila u dnevnoj sobi. Dţena takoĊe. A Dţenu je u krilu drţao Tomas, sa osmehom toliko blistavim da bi osvetlio celu galaksiju. Kad me je video, predao je dete Grejs i uzeo paket koji je stajao na stoĉiću pred njim. Pošao je prema meni, bistrog i jasnog pogleda. Pruţio mi je izvrnutu biljku, s korenom naviše kao da je cvet, baš kao i pre dve godine kada sam tek stigla na bostonski aerodrom. „IznenaĊenje”, rekao je.


DŽENA Utoĉište za slonove u Tenesiju ima lepu malu suvenirnicu u centru gradića, s velikim slikama svih njihovih ţivotinja i ploĉama na kojima je ukratko opisana istorija svakog slona. Ĉudno mi deluje što. vidim imena slonica koje su nekada ţivele u Utoĉištu Nova Engleska. Najduţe stojim pred slikom Maure, slonice koju je moja mama najviše volela. Toliko piljim u nju da slika poĉne da se muti. Imaju sto pun knjiga koje moţete kupiti, i boţićnih ukrasa, i pokazivaĉa za knjige. Imaju korpu punu plišanih slonova. Neprekidno se vrti snimak grupe azijskih slonova ĉije trubljenje podseća na neki limeni orkestar iz Nju Orleansa, i još jedan s dva slona koji se igraju pod vatrogasnim crom, baš kao deca oko otvorenog hidranta u leto. Drugi, manji videlejer objašnjava principe zaštićenog kontakta. Umesto oštrih kuka ili negativnog potkrepljenja, što je uglavnom jedini pristup koji su slonovi iskusili tokom ţivota, ĉuvari u utoĉištu koriste obuku s pozitivnim potkrepljenjem. Uvek postoji barijera izmeĊu ĉuvara i slona - ne samo radi zaštite ĉuvara nego i da bi se ţivotinja osećala bezbednije, jer uvek moţe da ode ako ne ţeli da uĉestvuje u aktivnosti. Tako su organizovani od 2010. godine i stvarno im je pomoglo, kaţu u snimku, sa slonovima koji su upravo usled slobodnog kontakta postali veoma nepoverljivi prema ljudima. Slobodni kontakt. Dakle, tako se zove kada moţeš da uĊeš pravo u zabran, kao što su radili moja mama i naši ĉuvari. Pitam se da li je do ove promene došlo upravo zbog smrti u našem utoĉištu i debakla koji je potom usledio. Osim mene, u suvenirnici utoĉišta nalazi se samo dvoje posetilaca - oboje nose torbice oko pojasa i sandale preko sokni. „Mi, zapravo, ne nudimo obilazak utoĉišta”, kaţe nam sluţbenik. „Naša filozofija je da pustimo slonove da vode svoj ţivot kao slonovi, a ne da budu izloţbeni eksponati.” Turisti klimaju glavom, zato što je to politiĉki ispravno, ali vidi se da su razoĉarani. Ja najviše ţelim mapu. Centar Hoenvolda je, zapravo, jedan jedini blok zgrada, i nema nikakvog nagoveštaja da se u blizini nalazi više od hiljadu hektara prostranstva sa slonovima. Ne znam gde su ih sakrili, ako nisu poslali sve slonove na pijacu po hranu. Izlazim napolje pre turista i obilazim zgradu dok ne stignem do malog parkinga za zaposlene. Vidim tri automobila i dva pikapa. Nijedan nema logotipe na vratima, ko zna ĉiji su. Zavirujem u svaki automobil sa suvozaĉke strane da vidim ima li neĉega što bi ukazalo na to ko im je vlasnik. Jedan pripada neĉijoj mami: ima kutijice od sokića i omote ĉipsa po podu. Dva su muška: lovaĉki katalozi, stari CD na retrovizoru. Prvi pikap pokazuje se kao premija. Na kontrolnoj tabli ispred vozaĉkog sedišta stoji raskupusana gomila papira, a na vrhu je jedan s logotipom utoĉišta za slonove.


U teretnom delu pikapa zatiĉem neurednu hrpu sena, što je odliĉno, jer je toliko vrućina da bi mi gola metalna ploĉa sigurno ostavila oţiljke do kraja ţivota. Dakle, penjem se u zadnji deo pikapa, što mi je oĉito postalo omiljeni naĉin prevoza u poslednje vreme. Manje od sata kasnije truckam se drumom ka visokoj metalnoj kapiji s elektronskim sistemom otvaranja. Vozaĉ - ţena - kuca neku šifru da bi se kapija otvorila. Potom se vozimo dvadesetak metara i stajemo pred drugom kapijom, a ona ponavlja postupak. Dok ona vozi dalje, pokušavam da gledam oko sebe. Utoĉište je ograĊeno obiĉnom ţiĉanom ogradom, ali unutrašnji zid naĉinjen je od ĉeliĉnih cevi i kablova. Ne sećam se kako je bilo u našem utoĉištu, ali ovo je svakako uredno i ĉisto. Zemlja se pruţa na sve strane - brda i šume, livade i jezerca, a izmeĊu njih je nekoliko velikih staja. Sve je toliko zeleno da oĉi poĉinju da me bole. Kad se pikap zaustavi pred jednom stajom, ţurno legnem na pod u nadi da me ţena neće videti dok izlazi. Ĉujem zatvaranje vrata i korake, a onda veselo trubljenje slona koji vidi svoju ĉuvarku da ulazi u staju. Istog ĉasa izlećem iz kamiona. Pribijam se uz duţi zid staje i idem duţ ograde dok ne ugledam prvog slona. To je afriĉki slon. Nisam struĉnjak kao moja mama, ali toliko znam. Tako je okrenut da ne znam da li je muško ili ţensko, ali svakako je uţasno ogroman. Mada je to moţda suvišno reći, kad je reĉ o slonu od kojeg te deli jedva metar prostora i nešto ĉeliĉne ograde. Kad smo već kod ĉelika - slon na kljovama ima metal. Kao da su vrhovi umoĉeni u zlato. Slon iznenada zatrese glavom, tako da mu uši klepeću, a s njega se digne oblak crvenkaste prašine. To je toliko iznenadno i glasno da uzmaknem, kašljući. „Ko te je pustio unutra?”, ĉujem strogi glas. Okrećem se i ugledam ĉoveka kako se nadnosi nad mene. Kosa mu je toliko kratka da izgleda maltene obrijan do glave; koţa mu je boje mahagonija. A zubi mu, moţda baš zato, blistaju kao da su fluorescentni. Pomislim da će me zgrabiti za kragnu i odvući do izlaza iz utoĉišta, ili da će pozvati straţare ili nekoga ko je već zaduţen za uljeze, ali on iznenada širi oĉi i gleda me zaprepašćeno kao da sam se upravo stvorila pred njim. „Potpuno si ista kao ona”, šapuće. Nisam oĉekivala da ću toliko lako naći Gideona. Ali opet, moţda posle hiljadu i po kilometara putovanja dovde zasluţujem i malo sreće. „Ja sam Dţena...” „Znam”, kaţe Gideon i gleda oko mene. „Gde je ona? Alis?” Nada je balon, uvek na ivici da se izduva. „Nadala sam se da će biti ovde.” „Šta, dakle, nije došla s tobom?” Lice mu je puno razoĉaranja - kao da gledam u ogledalo. „Znaĉi, onda ne znate gde je ona?”, pitam. Kolena mi klecaju. Ne mogu poverovati da sam prešla sav ovaj put i našla Gideona - i da je sve bilo uzalud.


„Pokušavao sam da je zaštitim, kada je došla policija. Nisam znao šta se tamo dešavalo, ali Nevi je bila mrtva, a Alis je nestala... pa sam rekao policajcima da te je najverovatnije uzela i pobegla”, kaţe on. „To je, uostalom, i planirala.” Mene od tih reĉi ispuni talas svetlosti. Ţelela me je; ţelela me je; ţelela me je. Ali negde izmeĊu planiranja i ostvarivanja budućnosti, sve je za moju majku pošlo vrlo pogrešno. Gideon, koji je trebalo da bude kljuĉ cele tajne, hemikalija koja će razotkriti skrivenu poruku, nije imao pojma baš kao ni ja. „Zar nisi ti bio deo tog plana?” On me gleda, pokušavajući da proceni koliko znam o njegovoj vezi s mojom mamom. „Mislio sam da jesam, ali ona nikad nije ni pokušala da stupi u kontakt sa mnom. Nestala je. Ispostavilo se da sam ja samo sredstvo za ostvarenje tog cilja”, priznaje. „Volela me je. Ali tebe je volela mnogo više.” Potpuno sam zaboravila gde se nalazimo, sve dok slon pred nama ne podigne surlu i zatrubi. Sunce me peĉe pravo u glavu. Osećam vrtoglavicu, kao da sam danima plutala u okeanu i upravo sam ispalila poslednju signalnu raketu, i tek potom shvatila da onaj odsjaj na horizontu nije bio brod nego samo igra svetlosti. Slon, s onim lepim ukrašenim kljovama, podseĉa me na konja na ringišpilu kojeg sam se plašila kao dete. Uopšte se ne sećam kada je to bilo ni kuda su me roditelji odveli na vašar, ali ti uţasni drveni konji,, sa zamrznutom grivom i iskeţenim zubima, naterali su me u plaĉ. I sad se osećam upravo tako. Gideon me i dalje netremice gleda, i to je ĉudno, kao da pokušava da mi zaviri pod koţu ili da mi ĉaĉka po mozgu. „Mislim da treba nekoga da vidiš”, kaţe i kreće duţ ograde. Moţda je ovo bio nekakav test. Moţda je hteo da se uveri da sam zaista oĉajna pre nego što me ipak odvede do mame. Ne dozvoljavam sebi da se ponadam, ali dok idem za njim, sve više ubrzavam korak. Šta ako, šta ako, šta ako? Koraĉamo po strašnoj vrućini, meni se ĉini kilometrima. Majica mi je potpuno mokra od znoja kad konaĉno stignemo na vrh brda, i ja ugledam još jednog slona. Ne mora da mi kaţe, znam da je to Maura. Kada poloţi surlu duţ gornje ivice ograde, šireći i skupljajući ona dva pipka na vrhu, nalik na pupoljak ruţe, znam da me se seća isto kao što se i ja sećam nje - na nekom dubokom, nesvesnom nivou. Moja mama ipak nije ovde. Oĉi slonice su mraĉne i duboko usaĊene, a uši prozirne pod suncem, tako da mogu videti gustu mreţu krvnih sudova koji se pruţaju kroz njih. Iz koţe joj izbija toplota. Deluje grubo, primitivno, praistorijski. Popreĉni nabori na surli talasaju se naviše, kao meh harmonike, kad pruţi surlu preko ograde ka meni. Dune mi u lice, a dah joj miriše na leto i slamu. „Zato sam ostao”, kaţe Gideon. „Mislio sam da će jednog dana Alis doći da poseti Mauru.” Slonica pruţa surlu da je obmota oko njegove podlaktice. „Bilo joj je veoma teško kad je tek stigla ovamo. Nije htela da izaĊe iz staje. Stalno je bila u svom odeljku, glave zabijene u ugao.”


Pomislila sam na duge zapise u maminom dnevniku. „Misliš da se osala krivom zbog gaţenja?” „Moţda”, kaţe Gideon. „Moţda se plašila kazne. A moţda je i njoj nedostajala tvoja mama.” Slonica glasno brunda, zvukom kao kad se pali motor. Vazduh oko mene podrhtava. Maura podiţe borovu kladu koja stoji s njene strane. Struţe njome kljovu, a onda je podiţe još malo i pritiska je na tešku ĉeliĉnu ogradu. Onda se ponovo ĉeše o koru, a zatim ispušta drvo i poĉinje da ga kotrlja pod tabanom. „Šta to radi?” „Igra se. Donosimo joj debla da bi mogla da ljušti koru s njih.” Posle desetak minuta Maura podiţe kladu kao da je ĉaĉkalica, sve više, sve do gornjeg kraja ograde. „Dţena!”, viĉe Gideon. „Skloni se!” Gurne me u stranu i skoĉi preko mene, na manje od metra od mesta gde je klada pala i raspala se, taĉno tamo gde sam do maloĉas stajala. Osećam njegove tople ruke na ramenima. „Jesi li dobro?”, pita, pomaţući mi da ustanem, a onda se nasmeši. „Kad sam te poslednji put drţao u rukama, bila si mi jedva do kolena.” Ja se odmiĉem od njega i ĉuĉnem da se zagledam u poklon koji sam upravo dobila. To je velika drvena oblica, metar dugaĉka i ĉetvrt metra široka. Maurine kljove urezale su u nju šare linije koje krivudaju i ukrštaju se, bez logike i smisla. Osim ako paţljivo pogledate. Prstom pratim linije. Uz malo mašte, mogu da vidim U i S. Jedan ĉvor spaja se s linijama u W. S druge strane debla stoji polukrug izmeĊu dve dugaĉke ogrebotine: I-D-I. Uswidi. Slatka moja. Na jeziku kosa. Gideon moţda misli da se moja mama nikad nije vratila, ali ja poĉinjem da verujem da je, zapravo, svuda oko mene. U tom trenutku u ţelucu mi zakrĉi toliko glasno da zvuĉim kao Maura. „Gladna si”, kaţe Gideon. „Ne smeta.” „Hajde, kupiću ti nešto za jelo”, navaljuje on. „Znam da bi Alis tako htela.” „Dobro”, kaţem, pa idemo nazad do staje koju sam prvo videla kad sam stigla u pikapu. Njegov automobil je veliki crni kombi, i mora da premesti kutiju sa alatom sa suvozaĉkog sedišta da bih ja mogla da sednem. Dok se vozimo, osećam da me Gideon i dalje svaki ĉas gleda. Kao da pokušava da me dobro zapamti. Tada shvatam da on i dalje nosi crvenu majicu i bermude koji su bili uniforma u Utoĉištu za slonove Nova Engleska. Ovde u Hoenvoldu uniforme su drap boje. Ne mogu da se snaĊem. „Koliko dugo radiš ovde?” ,,Oh”, kaţe on, „godinama.”


Kolika je uopšte šansa da ću u utoĉištu površine hiljadu hektara prvo naići baš na Gideona, a ne na nekog drugog? Osim, naravno, ako se on potrudio da bude tako. Šta ako nisam našla Gideona Kartrajta? Šta ako je on našao mene? Poĉinjem da mislim kao Verdţil, ali to ne mora da bude tako loše, u smislu samooĉuvanja. Naravno, krenula sam ovamo rešena da naĊem Gideona. MeĊutim, kad sam uspela, pitam se da li je to bila baš tako dobra ideja. Mogu da osetim strah, kao novĉić na jeziku. Prvi put sine mi da Gideon moţda ima neke veze s nestankom moje mame. „Da li se sećaš te noći?”, pita on. I time kao da je povukao nit koja sve pokreće. Vidim Gideona kako odvozi moju mamu iz bolnice, skreće s puta i steţe je za vrat. Vidim ga kako to isto radi meni. Prisiljavam glas da ostane miran. Mislim šta bi Verdţil uradio kad bi pokušao da izvuĉe neku informaciju od osumnjiĉenog. „Ne. Bila sam mala; mislim da sam sve to prespavala.” Gledam u njega. ,,A ti?” „Naţalost, da. A voleo bih da zaboravim.” Sad smo već skoro stigli u grad. Umesto pojedinaĉnih kuća, sad se pojavljuju prodavnice i benzinske pumpe. „Zašto?” pitam. „Zato što si je ti ubio?” Gideon naglo zakoĉi. Izgleda kao da sam ga ošamarila. „Dţena... voleo sam tvoju mamu”, kaţe. „Pokušavao sam da je zaštitim. Ţeleo sam da se oţenim njome. Ţeleo sam da se staram o tebi. I o bebi.” Kao da je vazduh iz automobila u ĉasu nestao. Kao da mi je neko stavio najlonsku kesu preko nosa i usta. Moţda ga nisam dobro ĉula. Moţda je rekao da bi se starao o meni, bebi. Samo što nije. Gideon usporava, zaustavlja automobil i obara pogled. „Nisi znala”, kaţe. Jednim pokretom otkopĉavam sigurnosni pojas i otvaram vrata. Poĉinjem da trĉim. Ĉujem kako su se zalupila vrata - to je Gideon, juri za mnom. Utrĉavam u prvu zgradu koju vidim, restoranĉić, i trĉim do zadnjeg dela gde su obiĉno toaleti. U ţenskom toaletu zakljuĉavam vrata, penjem se na lavabo i otvaram uzani prozor iznad njega. Ĉujem glasove ispred vrata: Gideon moli nekoga da uĊe i dovede me. Provlaĉim se kroz prozor, skaĉem na ivicu zatvorenog kontejnera za smeće u uliĉici iza restorana i jurim dalje. Trĉim kroz šumu. Ne stajem sve dok ne stignem do ivice grada. Potom, prvi put posle jednog i po dana, ukljuĉujem mobilni telefon. Imam signal, tri crtice. Imam ĉetrdeset pet poruka od bake. Ignorišem ih i biram Serenitin broj. Javlja se na treće zvono i mene obuzima toliko olakšanje da briznem u plaĉ. „Molim te”, kaţem, „potrebna mi je pomoć.”


ALIS Dok sam sedela u potkrovlju afriĉke staje, pitala sam se - ne prvi put - da li sam moţda ja luda. Tomas se vratio kući pre pet meseci. Gideon je ponovo okreĉio zidove. Ostale su flekave krpe na podu i kante boje po uglovima, ali inaĉe je prostor bio prazan. Nije ostao nikakav trag otklona od stvarnosti koji je progutao mog muţa. Ponekad sam uspevala da ubedim sebe kako mi se sve to samo priĉinilo. Danas je pljuštala kiša. Dţena se silno radovala što će u vrtić ići u novim gumenim ĉizmicama, koje su imale šare kao bubamara. To je dobila od Grejs i Gideona za drugi roĊendan. Zbog lošeg vremena slonovi su odluĉili da ostanu u stajama. Nevi i Grejs pakovale su i lepile koverte za kampanju prikupljanja sredstava. Tomas je bio na putu kući iz Njujorka, gde se sastao s predstavnicima fondacije Task. Tomas mi uopšte nije rekao kuda je išao na leĉenje, samo da je bilo u drugoj saveznoj drţavi i da je otišao tamo kada je shvatio da je onaj centar u koji je planirao da ode sada zatvoren. Nisam znala da li da mu verujem, ali sada je ponovo izgledao kao onaj stari, mada sam sumnjala, trudila sam se da ne mislim na to. Nisam traţila da vidim knjigovodstvo i nisam pokušavala ništa iza njegovih leĊa. Poslednji put kad sam to uradila, umalo da me udavi. Vratio se s leĉenja s novim lekovima i ĉekovima trojice privatnih ulagaĉa. (Da li su i oni bili tamo pacijenti? Pitala sam se, ali nije mi bilo vaţno, samo da ĉekovi ne budu bez pokrića.) Ponovo je preuzeo kormilo utoĉišta, kao da nije ni odlazio. To je prošlo glatko, ali nastavak našeg braka nije. Iako mesecima nije imao ni maniĉne ni depresivne epizode, ja mu i dalje nisam verovala i on je to znao. Bili smo kao krugovi u Venovom dijagramu, a Dţena je bila naš presek. Sada je provodio duge sate u kancelariji i uvek sam se pitala da li tamo krije besmislice kakve je ranije pisao. Kad sam ga pitala da li se oseća stabilno, optuţio me je da se okrećem protiv njega i poĉeo da zakljuĉava vrata. Našli smo se u zatvorenom krugu. Sanjala sam o odlasku. Uzeću Dţenu i pobeći ću. Mogu da odem po nju u vrtić, a onda prosto da produţim dalje. Ponekad bih skupila hrabrost da to kaţem naglas, kad bismo Gideon i ja našli vremena da budemo zajedno. Ipak, nisam to uradila, jer sam podozrevala da Tomas zna da spavam s Gideonom. Nisam znala koga bi sud odredio kao boljeg roditelja: mentalno obolelog oca ili majku koja ga vara. Prošli su meseci otkako smo Tomas i ja poslednji put spavali zajedno. Ja bih popila ĉašu vina u pola osam, kad stavim Dţenu u krevet, i potom bih ĉitala na kauĉu sve dok ne zaspim. Komunikacija s Tomasom svodila se na uĉtive razgovore pred Dţenom dok je budna, i na ţuĉne svaĊe dok spava. I dalje sam vodila Dţenu u zabrane - posle onog jednog incidenta nauĉila je lekciju; a kako da dete odraste u utoĉištu za slonove, a da se ne oseća opušteno meĊu njima?


Tomas je i dalje smatrao da izazivam nesreću, a ja sam se, zapravo, više bojala da kćerku ostavim nasamo s njim. Jedne noći, pošto sam ponovo povela Dţenu u zabran, on me je šĉepao za ruke toliko snaţno da mi je napravio modrice. „Koji bi sudija mislio da si ti podobna majka?”, prosiktao je. Tad sam shvatila da on ne govori o Dţeni i zabranima. I da nisam ja jedina koja razmišlja o borbi za starateljstvo. Grejs je predloţila da Dţena krene u vrtić. Tada su joj bile dve i po godine, a jedine osobe s kojima je imala kontakt bili smo mi odrasli - i slonovi. Ideja mi se dopala, jer je znaĉila da ću imati tri sata dnevno kada ne moram da brinem što je Dţena sama s Tomasom. Da ste me tada pitali ko sam, ne bih umela da kaţem. Majka koja vozi Dţenu u grad s kutijom za uţinu punom šargarepe i kriški jabuke? Nauĉnica koja šalje rad o Maurinom tugovanju nauĉnim ĉasopisima, izgovarajući molitvu nad svakim fajlom pre nego što pritisne dugme za slanje? Supruga u maloj crnoj haljini koja stoji kraj Tomasa na kokteartiju u Bostonu, oduševljeno tapšući kada je on stao pred mikrofon da priĉa o oĉuvanju slonova? Ţena koja hita u naruĉje svom ljubavniku, da tu procveta, kao da je on jedina svetlost u ţivotu koja moţe da je hrani? Tokom tri ĉetvrtine ţivota osećala sam se kao da igram neku ulogu, kao da mogu u svakom trenutku da siĊem s pozornice i prestanem da se pretvaram. A ĉim niko nije mogao da vidi, ţelela sam da budem s Gideonom. Bila sam laţljivica. Nanosila sam bol ljudima koji nisu ni znali da im ga nanosim. Ipak, nisam imala snage da prestanem. U utoĉištu za slonove stalno se nešto dešava i malo je prilike za privatnost. Pogotovo kada imate vezu s kolegom, a vaš muţ i njegova ţena takoĊe tu rade. Bilo je nekoliko uţurbanih epizoda na otvorenom, i jedna toliko iznenadna, iza vrata azijske staje, da smo igrali ruski rulet, zanemarivši opreznost da bismo uţivali jedno u drugom. Moţda zato nije bila ironija, nego ĉisto oĉajanje, što sam našla bezbedno, zaklonjeno mesto za naše susrete - mesto na koje Tomas nikad neće ući, a na koje Nevi i Grejs ne bi ni pomislile da zaviruju. Vrata su se otvorila, i kao i uvek, prestala sam da dišem, za svaki sluĉaj. Gideon je stajao na pljusku, zatvarajući kišobran. Ostavio ga je naslonjenog na metalnu ogradu spiralnog stepeništa i ušao u sobu. Dok sam ga ĉekala, raširila sam staro ćebe po podu. „Napolju je pravi monsun”, frknuo je Gideon. Ustala sam i poĉela da mu otkopĉavam košulju. „Onda treba da skineš mokru odeću”, rekla sam. „Koliko dugo?” pitao je.


„Dvadeset minuta.” Toliko sam smatrala da moţemo da nestanemo, a da niko ne primeti. Gideonu moram priznati da se nikad nije bunio i nikad nije pokušao da me zadrţi duţe. Kretali smo se u granicama naših ograda. Ĉak i to malo slobode bilo je bolje nego ništa. Pribila sam se uz njega i poloţila mu glavu na grudi. Sklopila sam oĉi kad me je poljubio, podigavši me kako bih ga obuhvatila nogama. Preko njegovog ramena, kroz prozirni najlon koji nikad nismo sklonili, gledala sam kišu kako pada u potocima, ĉisteći sve. Ne znam koliko dugo je Grejs stajala na vratima na vrhu stepeništa, gledajući nas, drţeći kišobran spušten tako da je ništa nije zaklanjalo od oluje. Zvali su telefonom iz Dţeninog vrtića. Dţena ima temperaturu i povraća. Da li neko moţe da doĊe po nju? Grejs je bila spremna da ode odmah, ali pomislila je da treba i mene da obavesti. Nije me našla u afriĉkoj staji, gde sam rekla da ću biti. Onda je videla Gideonov crveni kišobran. Moţda će on znati gde sam, pomislila je. Plakala sam. Izvinjavala sam se. Preklinjala sam je da oprosti Gideonu, da ništa ne kaţe Tomasu. Vratila sam joj Gideona. Onda sam se vratila nauci, jer više nisam mogla da radim ni sa kim od njih. Nevi nije razgovarala sa mnom. Grejs nije ni mogla, smesta bi briznula u plaĉ. A Gideon je znao da ne treba. Zadrţavala sam dah, ĉekajući da sve troje uruĉe ostavku Tomasu. Onda sam shvatila da neće to uĉiniti. Gde bi drugde mogli sve troje da naĊu posao sa slonovima? Ovo je bio njihov dom, moţda više nego moj. Poĉela sam da planiram bekstvo. Ĉitala sam priĉe o roditeljima koji kiapuju sopstvenu decu. Oboje im kosu i prokrijumĉare ih preko granice s laţnim dokumentima i novim imenom. Dţena je bila dovoljno mala da joj ostanu samo vrlo nejasna sećanja na ovaj ţivot. A ja - našla bih već nešto što bih radila. Ne bih više mogla da objavljujem radove. Time bih rizikovala da me Tomas naĊe i oduzme mi Dţenu. Ali, ako će nam anonimnost pomoći da ostanemo bezbedne, vredelo bi, zar ne? Ĉak sam spakovala nešto moje i Dţenine odeće u malu torbu i sklanjala sam na stranu po dolava ovde i onde, sve dok nisam sakupila nekoliko stotina, zataknute u postavu moje futrole za kompjuter. Nadala sam se da će to biti dovoljno za poĉetak novog ţivota. Onog jutra koje sam odredila za bekstvo, po hiljaditi put nabrajala sam u glavi sve planirane korake. Obući ću Dţeni njeno omiljeno odelce i ruţiĉaste patike. Daću joj vafle, to najviše voli za doruĉak, iseĉene na štapiće kako bi mogla da ih umaĉe u javorov sirup. Reći ću joj da izabere jednu plišanu ţivotinju koju će poneti u vrtić, kao i obiĉno. Ali nećemo otići u vrtić. Proći ćemo pored njega i izaći na autut, i otići ćemo daleko pre nego što iko pomisli da se upita gde smo.


Hiljadu puta prešla sam u glavi sve te korake, ali to je bilo pre nego što je Gideon upao u moju kuću steţući u ruci poruku, pitajući me da li sam videla Grejs, sa oĉima koje su me preklinjale da odgovorim potvrdno. Poruku je napisala rukom. Rekla je da će, kada je on proĉita, već biti prekasno. Kasnije sam saznala da ga je poruka ĉekala u kupatilu kad se probudio. Stajala je na pultu, priĉvršćena piramidom od kamenja, malom i savršenom, moţda od istog onakvog kamenja kakvo je Grejs natrpala u dţepove pre nego što je legla na dno reke Konektikat, jedva tri kilometra od mesta na kome je njen muţ spavao dubokim snom.


SERENITI Poltergajst je jedna od onih nemaĉkih reĉi, kao zeitgeist ili schadenfreude8, za koje svi znaju, ali ih niko, zapravo, ne razume. Bukvalan prevod je bučni duh, i to je sasvim taĉno; oni i jesu glasni nasilnici u svetu duhova. Najĉešće se prišljamĉe mladoj devojci koja se zanima za okultno ili ima silovite promene raspoloţenja, jer i jedno i drugo privlaĉi njihovu ljutitu energiju. Svojim klijentima govorila sam da su takvi duhovi prosto nadrndani. To su ĉesto duhovi ţena kojima je naneta nepravda, ili prevarenih muškaraca, ljudi koji nikada nisu imali priliku da uzvrate udarac. Ta frustracija manifestuje se tako što ujedaju ili štipaju stanare kuće, lupaju vratima soba ili kuhinjskih elemenata, bacaju posuĊe preko sobe, zatvaraju i otvaraju kapke na prozorima. U nekim sluĉajevima postoji i veza s jednim od ĉetiri elementa: podizanje vetra koji ruši slike sa zidova ili vatra koja izbija iz tepiha. Ili poplava. Verdţil briše oĉi krajem košulje, pokušavajući da doĊe sebi. „Dakle, misliš da nas je duh upravo isterao iz kuće.” „Poltergajst”, kaţem ja. „Ali ne budimo cepidlake.” „I misliš da je to Grejs.” „Imalo bi smisla. Ona se udavila zato što ju je muţ varao. Ako traţimo ko bi se vratio u vidu vodenog poltergajsta, ona je prvi kandidat.” Verdţil klima glavom dok razmišlja o tome. „Nevi je, izgleda, mislila da joj je kćerka i dalje ţiva.” „Zapravo”, ispravljam ga, „Nevi je rekla da će se njena kćerka uskoro vratiti. Nije rekla u kom obliku.” „Ĉak i da nisam sasvim premoren od ovog celonoćnog putovanja, stvarno bi mi bilo teško da ukapiram sve to”, priznaje Verdţil. „Ja sam navikao na ĉvrste materijalne dokaze.” Pruţam ruku, hvatam ga za kraj košulje i cedim vodu iz nje na zemlju. „Da”, kaţem sarkastiĉno. „Izgleda da se ovo ne raĉuna u ĉvrste materijalne dokaze.” „Dakle, Gideon je isfolirao Nevinu smrt i ona sad ţivi u Tenesiju, u kući koja je u nekom trenutku pripadala njenoj kćerki.” On vrti glavom. „Zašto?” Na to ne umem da odgovorim. Ali i ne moram, jer mi tog trenutka zazvoni telefon. Kopam po tašni da ga pronaĊem. Poznajem taj broj. „Molim te”, kaţe Dţena. „Potrebna mi je pomoć.” „Govori sporije”, kaţe Verdţil po peti put. Ona guta knedlu, ali oĉi su joj crvene od plaĉa i nos joj još curi. Kopam po torbi traţeći maramice, ali nalazim samo krpicu za brisanje naoĉara. Pruţam joj to.


Uputstva koja nam je dala bila su prava tinejdţerska: ProĎeš pored Voarta i tu negde skreneš levo. Da, Kuća vafla, sigurna sam da je skretanje posle Kuće vafla. U stvari, pravo je ĉudo što smo uopšte uspeli da je naĊemo. Krila se na drvetu, izmeĊu ograde automehaniĉarske radnje i velikog kontejnera. Dţena, prokletstvo, gde si? - povikao je Verdţil, i tek kad je ĉula njegov glas, provirila je kroz granje i lišće, nalik na mali mesec meĊu zelenim zvdama. Nesigurno se spustila niza stablo, a onda je izgubila oslonac i pala pravo Verdţilu u ruke. Drţim te, rekao je; i od tada je nije pustio. „Našla sam Gideona”, kaţe Dţena, drhtavim, isprekidanim glasom. „Gde?” „U utoĉištu.” Ponovo poĉinje da plaĉe. „Prvo sam mislila da je moţda on naudio mojoj mami”, kaţe, a ja vidim kako se Verdţilovi prsti nesvesno grĉe na njenom ramenu. „Da li te je dirao?”, pita on. Duboko sam ubeĊena da će, ako Dţena odgovori potvrdno, Verdţil ubiti Gideona golim rukama. Ona vrti glavom. „To je bilo... samo osećanje.” „Dobro je što si poslušala instinkte, mila”, kaţem ja. „Ali rekao je da uopšte nije video mamu posle one noći kad je odneta u bolnicu.” Verdţil steţe usne. „Sasvim je moguće da je lagao.” Dţena ponovo obara pogled. Nekako me podseća na Nevi i na sobu koja nije prestajala da plaĉe. „Rekao je da je mama ĉekala bebu. Njegovu bebu.” „Znam da su moje psihiĉke moći malo usporene”, mrmljam, „ali to uopšte nisam oĉekivala.” Verdţil pušta Dţenu i poĉinje da koraĉa tammo. „To je motiv.” Poĉinje da mrmlja, razraĊujući u glavi redosled dogaĊaja. Gledam ga kako broji na prste, odmahuje glavom, ponovo poĉinje, i na kraju se namršteno okreće ka njoj. „Postoji nešto što treba da znaš. Dok si ti bila s Gideonom u utoĉištu, Sereniti i ja bili smo s Nevi Rul.” Ona naglo podigne glavu. „Nevi Rul je mrtva.” „Ne”, ispravlja je Verdţil. „Neko je ţeleo da mislimo kako je Nevi Rul mrtva.” „Moj tata?” „Nije tvoj tata našao izgaţeno telo. Našao ga je Gideon. On je sedeo s njom kada su stigli policija i mrtvozornik.” Ona briše oĉi. „Ali postojao je leš.” Gledam u zemlju, ĉekajući da Dţena poveţe sve taĉkice. Kad to obavi, dobija strelicu koja pokazuje u drugom pravcu, a ne tamo gde sam oĉekivao. „Gideon nije to uradio”, tvrdi ona. „I ja sam tako mislila, u poĉetku. Ali ona je bila trudna.” Verdţil zakoraĉi ka njoj. „Upravo”, kaţe. „Zato je nije Gideon ubio.”


Pre nego što krenemo, Verdţil odlazi u toalet na benzinskoj pumpi, a Dţena i ja ostajemo same. Oĉi su joj i dalje crvene. „Ako je moja mama stvarno... mrtva...”, glas joj utihne. „Da li će me ĉekati?” Ljudi vole da misle kako će se ponovo sresti s dragom osobom koja je preminula. Samo što u zagrobnom ţivotu postoji mnoštvo slojeva: to je kao kad biste rekli da ćete svakako sresti nekoga zato što ţivite na planeti Zemlji. Ipak, mislim da je Dţeni dosta loših vesti za jedan dan. „Dušo, moţda je i sada tu s tobom.” „Ne razumem.” „Svet duhova ureĊen je prema stvarnom svetu i stvarima koje su nam poznate. Moţda, kad uĊeš u bakinu kuhinju, tvoja mama tamo sprema kafu. Moţda ti nameštaš krevet, a ona proĊe kraj otvorenih vrata. Ali povremeno se ivice zamagle, jer stanujete u istom prostoru. Vi ste kao ulje i sirće u istoj posudi.” „Znaĉi, nikad mi se neće vratiti”, kaţe ona drhtavim glasom. Mogla bih da je slaţem. Mogla bih da joj kaţem ono što svi ţele da ĉuju, ali neću tako. „Ne”, kaţem Dţeni. „Neće.” ,,A šta će biti s tatom?” To ne mogu da joj kaţem. Ne znam da li će Verdţil pokušati da dokaţe kako je Tomas te noći ubio svoju suprugu. Ne znam ni da li moţe da se podigne optuţnica, s obzirom na njegovo psihiĉko stanje. Dţena sedne na izletniĉki sto i privuĉe kolena grudima. „Imala sam jednom drugaricu, zvala se Ĉatam, koja je priĉala o Parizu kao da je raj na zemlji. Ţelela je da studira na Sorboni. Priĉala je kako će šetati Jelisejskim poljima; sedeće u kafeu i gledaće mršave Francuskinje kako prolaze ulicom, i sve tako. Tetka joj je priredila iznenaĊenje i povela je sa sobom na poslovni put u Pariz kad joj je bilo dvanaest godina. Kad se Ĉatam vratila kući, pitala sam je da li je bilo onako kako je oĉekivala, i znate šta mi je rekla? Bilo je kao u svakom drugom gradu.” Dţena sleţe ramenima. „Tako je i meni. Nisam mislila da ću se tako osećati kada stignem dovde.” ,,U Tenesi?” „Ne. Nego... do kraja, valjda.” Gleda me, a oĉi su joj ponovo pune suza. „To što sad znam da nije ţelela da me napusti nimalo ne olakšava situaciju, znate? Ništa se nije promenilo. Ona nije tu. Ja jesam. I još se osećam... prazno.” Zagrlim je jednom rukom. „Nije to mala stvar, dovršiti putovanje”, kaţem. „Ali niko ti nikad ne kaţe da se, kada stigneš tamo, opet moraš okrenuti i preći ceo put do kuće.” Dţena prevuĉe rukom preko oĉiju. „Ako se pokaţe da je Verdţil u pravu, hoću da vidim tatu pre nego što ode u zatvor.” „Ne znamo da li će...” „Nije on kriv. Nije znao šta radi.” Kaţe to toliko ubeĊeno da mi je jasno da ni sama nije ubeĊena. Samo ţeli da veruje u to.


Ĉvršće je zagrlim i pustim je da neko vreme plaĉe na mom ramenu. „Sereniti”, kaţe Dţena, glasom prigušenim zbog moje košulje. „Da li ćeš me pustiti da priĉam s njom kad god mi je potrebno?” Postoji razlog što su ljudi mrtvi. Dok sam mogla da budem medijum, dozvoljavala sam svakom klijentu samo po dva razgovora s pokojnicima. Ţelela sam da pomognem ljudima da prevaziĊu tugu, a ne da izigravam hoajn za razgovore s mrtvima. Kad sam umela to da radim, kad sam imala Lusindu i Dezmonda da me štite od duhova koji su ţeleli da postupam po njihovoj volji, znala sam kako da podignem zid. Tako me nisu usred noći budili duhovi u koloni koji ţele da pošalju poruku ţivima. Tako sam mogla da koristim svoj dar na naĉin koji ja ţelim, a ne oni. Sada bih rado dala moju privatnost, kad bi to znaĉilo da ću ponovo moći da se poveţem s duhovima. Dţeni nikad ne bih radila seansu nasuvo - ona to nasluţuje - i zato nema naĉina da joj pruţim to što ţeli. Ipak, gledam je u oĉi i kaţem: „Naravno.” Dovoljno je reći da je put do kuće bio dugaĉak, paklen i tih. Nismo mogli da se ukrcamo u avion bez pismene saglasnosti Dţeninog staratelja, pošto je maloletna, i zato smo krenuli kolima kroz noć. Slušam radio da bih ostala budna. A onda, negde oko granice Merilanda, Verdţil poĉinje da priĉa. Prvo pogleda nazad, da se uveri da Dţena i dalje spava. „Recimo da je mrtva”, kaţe on. „Šta da radim?” To je neobiĉan poĉetak razgovora. „Šta, misliš - Alis?” „Da.” Oklevam. „Pa, valjda utvrdiš ko je to uradio i onda kreneš za njim.” „Ja nisam policajac, Sereniti. A sad se ispostavlja da verovatno nije ni trebalo da budem.” Polako vrti glavom. „Sve ovo vreme mislio sam da je Doni zabrljao. A ispada da sam ja.” Kratko ga pogledam. „Mislim, tog dana u utoĉištu bio je totalni haos. Niko nije znao kako da obezbedimo mesto zloĉina kad naokolo lutaju divlje ţivotinje. Tomas Metkalf bio je uveliko prolupao, mada to u prvi mah nismo znali. Neke osobe su nestale, a niko nije prijavio njihov nestanak. Jedna od tih osoba bila je odrasla ţena. Meni je to bilo dovoljno. Kad sam našao onesvešćenu osobu, prljavu i okrvavljenu, pretpostavio sam da je to Alis. Rekao sam to bolniĉarima, i oni su je odvezli u bolnicu i prijavili je pod tim imenom.” Okreće se i gleda kroz prozor, tako da vidim njegov profil ocrtan pod farovima drugih automobila. „Nije imala dokumenta kod sebe. Trebalo je da proverim. Zašto ne mogu da se setim kako je izgledala kad sam je video? Da li joj je kosa bila plava ili riĊa? Zašto nisam obratio paţnju?” „Zato što si ţurio da joj obezbediš medicinsku negu”, kaţem. „Nemoj muĉiti sebe. Nisi namerno pokušavao nikoga da zavaraš”, naglašavam, misleći na moju doskorašnju karijeru veštice iz moĉvare.


,,E, grešiš”, kaţe on. „Sakrio sam dokaze. Znaš onu riĊu vlas koja je naĊena na Nevinom telu? Kad sam video izveštaj patologa, nisam znao da je bila Alisina - ali znao sam da to znaĉi da je sluĉaj komplikovaniji, da nije samo nesreća. Ipak, dozvolio sam da me partner ubedi da javnost ţeli da se oseća bezbedno, da je već i smrt gaţenjem dovoljno strašna, a da bi ubistvo bilo mnogo gore. Zato sam udesio da ta stranica izveštaj a patologa nestane i - baš kao što je Doni rekao postao sam heroj. Bio sam najmlaĊi policajac koji je ikada postao detektiv, da li si znala?” Vrti glavom. „Šta si uradio s tom stranicom?” „Stavio sam je u dţep, tog jutra kad je bila sveĉanost proglašenja za detektiva. A onda sam ušao u automobil i odvezao se preko litice, u provaliju.” Ja nagazim koĉnice. „Šta si uradio?” „Prvi koji su stigli na mesto nesreće mislili su da sam gotov. Verovatno je i bila kliniĉka smrt, ali uspeo sam i to da zabrljam, pošto sam se probudio na intenzivnoj nezi, s kofom oksikodona u krvi i tolikim bolovima da bi to ubilo desetoricu jaĉih od mene. Ne moram ni reći nisam se vratio na posao. Unutrašnja kontrola ne gleda baš blagonaklono na kandidate sa samoubilaĉkim mislima.” Ponovo me pogleda. „Dakle, sada znaš ko sam zaista. Nisam mogao da podnesem pomisao da se narednih dvadeset godina predstavljam kao pozitivac, iako znam da nisam. Sada kaţem ljudima da sam alkoholiĉar i gubitnik, i bar ih ne laţem.” Pomislim na Dţenu, koja je iznajmila laţnog vidovnjaka i detektiva koji ima svoje tajne. Pomislim na sve veći broj dokaza da je Alis Metkalf ta ĉije je telo naĊeno u utoĉištu pre deset godina, i kako ja nijednom nisam uspela da to predosetim. „I ja tebi moram nešto da kaţem”, odluĉujem. „Sećaš se kako si me zapitkivao da li mogu da stupim u kontakt s duhom Alis Metkalf? A ja sam rekla da ne mogu i da to verovatno znaĉi da nije mrtva?” „Da. Izgleda da je tom tvom daru potrebno malo podešavanja.” „Potrebno mu je i više od toga. Nisam imala ni slovca psihiĉke komunikacije od onog dana kad sam senatoru Makoju dala pogrešne podatke o njegovom sinu. Ja sam istrošena. Gotova. Presušila. Ovaj menjaĉ ovde ima više vidovnjaĉkog dara nego ja.” Verdţil poĉne da se smeje. „Znaĉi, ti jesi varalica?” „Mnogo je gore od toga; jer nisam oduvek bila takva.” Gledam ga u lice. Vidim zelenu senku oko oĉiju, odraz sa ogledala, pa deluje kao da je neki maskirani superheroj. Ali znam da nije. Pun je mana, straha i umora, isto kao i ja. Isto kao svi mi. Dţena je ostala bez majke. Ja sam izgubila verodostojnost. Verdţil je izgubio veru. Svima nam ponešto nedostaje. Ali neko vreme verovala sam da, sve troje zajedno, moţemo biti potpuni. Ulazimo u Delaver. „Ne verujem da bi uspela da nade dvoje gorih pomoćnika sve i da je pokušala”, uzdišem. „To je samo razlog više da joj pomognemo”, kaţe Verdţil.


ALIS Nisam otišla u Dţordţiju na Grejsinu sahranu. Sahranjena je u porodiĉnoj grobnici, kraj oca. Gideon je otišao, i Nevi, naravno - ali ĉinjenica da imamo utoĉište za ţivotinje znaĉila je da neko mora ostati da se stara o njima, ma koliko ozbiljne razloge imao za odlazak. Tokom uţasnih nedelju dana koliko je bilo potrebno da Grejsino telo stigne na obalu - nedelje tokom koje su se Gideon i Nevi još drţali nade da je ona ipak negde ţiva - svi smo se smenjivali da uradimo njen deo posla. Tomas je razgovarao s kandidatima za novog ĉuvara, ali to nije odluka koja se moţe doneti napreĉac. A sada, kad nas je ostalo manje od pola, i Tomas i ja morali smo da radimo bez prekida. Kad mi je Tomas rekao da se Gideon posle pogreba vratio u utoĉište, nisam bila toliko uobraţena da poverujem kako se vratio zbog mene. Zapravo, nisam ni znala šta da oĉekujem. Godinu dana ţiveli smo okruţeni tajnama i blaţenstvom. Ovo što se desilo sa Grejs bilo je kazna, i te kako zasluţena. Samo što se ništa nije desilo sa Grejs. Grejs je to sama sebi uĉinila. Nisam ţelela da razmišljam o tome, pa sam se bacila na ĉišćenje staja sve dok podovi nisu blistali, i na stvaranje novih igraĉaka za azijske slonice. Podšišala sam ţbunje koje je poĉelo da nadrasta ogradu na severnoj strani afriĉkog zabrana. To bi inaĉe bio Gideonov posao, mislila sam dok sam škljocala makazama za ţivicu. Pazila sam da stalno budem u pokretu, kako ne bih mogla da mislim ni na šta osim na posao koji me ĉeka. Nisam videla Gideona sve do sledećeg jutra, kad je dovezao kvad s tovarom sena u istu staju u kojoj sam ja punila jabuke lekovima za taj dan. Ispustila sam noţ i otrĉala na vrata, podigavši ruku da ga pozovem bliţe, ali sam se predomislila u poslednji ĉas i vratila se u senku. Stvarno, šta bih uopšte mogla da mu kaţem? Gledala sam ga nekoliko minuta kako istovaruje seno, kako mu se mišići talasaju dok slaţe bale u visoku piramidu. Na kraju sam prikupila hrabrost i izašla na sunce. On je stao, pa je spustio balu sena koju je imao u rukama. „Sira ponovo hramlje , rekla sam. „Moţeš li da pogledaš kad budeš imao vremena?” Klimnuo je glavom, izbegavajući moj pogled. „Šta još treba da radim?” „KlimreĊaj u kancelariji je pokvaren. Ali to nije hitno.” Prekrstila sam ruke.preko grudi. „Mnogo mi je ţao, Gideone.” Gideon je poĉeo da šutira seno, tako da se izmeĊu nas digao oblak prašine. Pogledao me je prvi put otkako sam mu prišla. Oĉi su mu bile toliko crvene da je izgledalo kao da krvari iznutra. Moţda je to bilo od stida.


Pruţila sam ruku, ali on se izmakao, tako da su ga moji prsti jedva dotakli. Onda mi je okrenuo leĊa i dohvatio narednu balu sena. Zaţmirkala sam od sunca u oĉima i vratila se u stajsku kuhinju. Zaprepastila sam se kad sam ugledala Nevi na mestu gde sam do maloĉas stajala: kašikom je zahvatala puter od kikirikija i stavljala ga u jabuke koje sam ja izdubila. Ni Tomas ni ja nismo oĉekivali da će se Nevi tako brzo vratiti. Tek što je sahranila kćerku. „Nevi... vratila si se?” Nije podigla pogled s posla. „Gde bih drugde bila?”, rekla je. Nekoliko dana kasnije izgubila sam kćerku. Bile smo u kući, a Dţena je plakala, jer nije htela da legne i odrema. U poslednje vrerne plašila se da zaspi. Umesto spavanje, poĉela je to da zove odlaţenje. Bila je sigurna da ću, ako ona makar nakratko sklopi oĉi, ja negde nestati pre nego što ih otvori. Ma šta da sam govorila i ĉinila da je razuverim, ona je plakala i borila se protiv umora sve dok joj telo ne bi nadvladalo volju. Pokušavala sam da joj pevam i da je ljuljam. Savijala sam novĉanice dra u origami slonove, što bi je obiĉno dovoljno zainteresovalo da prestane da plaĉe. Na kraju je zadremala na jedini naĉin koji je uspevao poslednjih dana - kad sam se sklupĉala ukrug oko nje, kao puţeva kućica. Upravo sam se ispetljavala iz tog poloţaja kada je Gideon kucao na vrata. Bila mu je potrebna pomoć da podigne elektriĉnu ogradu kako bi mogao da poravna eo afriĉkog zabrana. Slonovi vole da kopaju u potrazi za vodom, ali rupe oje posle toga ostanu opasne su i za slonove, i za naše kvadove, i za nas same. Ĉovek bi mogao da padne unutra i slomi nogu ili ozbiljno povredi glavu; kvad bi mogao da slomi osovinu. Podizanje elektriĉne ograde jeste posao za dve osobe, pogotovo pored afriĉkih slonova. Jedno od nas širiće ogradu, dok drugo vozilom potiskuje ţivotinje. Nisam ţelela da poĊem s njim, zbog dva razloga: nisam htela da se Dţena probudi i vidi da joj se ostvario najveći strah da sam nestala, i nisam htela da saznam u kakvim sam sad odnosima s Gideonom. „Povedi Tomasa”, rekla sam. „Otišao je u grad”, odgovorio mi je. „ A Nevi ispira Siri surlu.” Pogledala sam kćerku, ĉvrsto usnulu na kauĉu. Mogla bih da je probudim i povedem sa sobom, ali veoma dugo sam je uspavljivala, a Tomas će - ako sazna - pobesneti, kao i obiĉno. Ili bih mogla da posvetim Gideonu dvadeset minuta, najviše, i da se vratim pre nego što se Dţena probudi. Odabrala sam ovo drugo, i obavili smo sve za petnaest minuta - eto koliko brzo i glatko smo radili u paru. Od tolike usklaĊenosti bolelo me je srce; toliko toga ţelela sam da mu kaţem. „Gideone”, rekla sam kad smo završili, ,,šta da radim?” Skrenuo je pogled. „Da li ti nedostaje?” „Da”, šapnula sam. „Naravno.”


Raširio je nozdrve i primetno stegao vilice. „Zato ne moţemo više tako”, promrmljao je. Ostala sam bez daha. „Zato što mi je ţao što je Grejs mrtva?” Zavrteo je glavom. „Ne”, rekao je. „Nego zato što meni nije.” Usne su mu se iskrivile, prigušujući jecaj, i pao je na kolena. Zagnjurio je lice uz moj stomak. Poljubila sam Gideona u teme i zagrlila ga. Ĉvrsto sam ga stezala, da se ne bi raspao. Deset minuta kasnije dojurila sam kvadom kući i zatekla ulazna vrata otvorena. Moţda sam u ţurbi zaboravila da ih zatvorim. To sam mislila sve dok nisam ušla i shvatila da nema Dţene. „Tomase!” povikala sam, trĉeći napolje. „Tomase!” Sigurno je kod njega; sigurno je kod njega. Ponavljala sam to u sebi kao litaniju. Pomislila sam na trenutak kad se probudila i videla da me nema. Da li je plakala? Uplašila se? Pošla da me naĊe? Bila sam potpuno sigurna da sam je nauĉila kako da bude bezbedna, onoliko koliko je mogla da nauĉi, i da Tomas nema pravo kad tvrdi da bi mogla da nastrada. Ali sada sam pogledala zabrane i razmake izmeĊu šipki kuda bi tako malo dete lako moglo da proĊe. Dţena ima tri godine. Ume da se kreće. Šta ako je izašla iz kuće i prošla kroz ogradu? Pozvala sam radiom Gideona i on se stvorio kraj mene ĉim je ĉuo uţas u mom glasu. „Proveri staje”, molila sam ga. „Proveri zabrane.” Znala sam da su svi ovi slonovi radili s ljudima, u zoološkim vrtovima i cirkusima, ali to nije znaĉilo da neće jurnuti na nekoga ko upadne na njihov teren. TakoĊe, znala sam da slonovi više vole dublje, muške glasove - uvek sam pokušavala da govorim iz stomaka kad bih im se obraćala. Pošto visok ton oznaĉava nervozu, slonovi povezuju ţenski glas sa strepnjom. A deĉji glasić takoĊe bi spadao u tu grupu. Poznavala sam ĉoveka koji je bio vlasnik imanja usred rezervata divljaĉi, pa je pošao u šetnju sa svoje dve kćerkice, kada su ih iznenada okruţili divlji slonovi. Rekao je devojĉicama da se sklupĉaju u loptu, da bi izgledale što manje. Ma šta da se desi, rekao je, ne podiţite glavu. Dve krupne ţenke prišle su da onjuše devojĉice i malo su ih gurkale, ali nije im falila ni dlaka s glave. MeĊutim, ja nisam bila tamo da kaţem Dţeni da se sklupĉa u lopticu. A ona će biti neustrašiva, jer me je gledala kako postupam sa slonovima. Povezla sam kvad u bliţi zabran, afriĉki, jer sam smatrala da Dţena nije otišla daleko. Projurila sam pored staje i jezerceta, i visokog mesta gde su slonice ponekad odlazile u sveţa jutra. Zaustavila sam se na vrhu najvišeg brda, uzela dvogled i pokušala da uoĉim neki pokret. Provela sam dvadeset minuta vozeći naokolo, oĉiju punih suza, pitajući se kako ću objasniti Tomasu zašto nam je kćerka nestala - a onda se preko radija zaĉuo Gideonov glas. „Imam je”, rekao je. Kazao je da doĊem pred kuću, i tu sam zatekla svoje dete u Nevinom krilu, kako liţe sladoled, sva ulepljena i jarkocrvenih usana. „Mama”, rekla je, pruţajući mi kornet. „Dadoled.”


Nisam je ni pogledala. Gledala sam Nevi, koja kao da nije primećivala da se tresem od besa. Drţala je ruku u Dţeninoj kosi kao da je blagosilja. „Neko se probudio uplakan”, rekla je. „Traţila je tebe.” To nije bilo izvinjenje. To je bilo objašnjenje. Dakle, ja sam kriva, jer sam ja ostavila dete samo. Odjednom sam shvatila da neću vikati, da neću prekoriti Nevi što je odvela moju kćerku, a da me nije ništa pitala. Dţeni je bila potrebna mama, a mame nije bilo tu. Nevi je bilo potrebno dete kako bi bila neĉiji roditelj. U tom trenutku, to je izgledalo kao savršen spoj. *** Najĉudnije ponašanje koje sam videla meĊu slonovima bilo je u Tuli Bloku, na obali suvog reĉnog korita tokom duge suše, u oblasti kojom prolazi mnogo razliĉitih ţivotinja. Prethodne noći primećeni su lavovi. Tog jutra na obali je bio leopard. Sada su grabljivci otišli, a slonica po imenu Marea se porodila. PoroĊaj je bio sasvim normalan - krdo ju je štitilo glava okrenutih ka spolja; oduševljeno su trubili kad se slonĉe pojavilo; Marea je uspela da ga podigne na noge oslanjajući ga na sebe. Posula ga je prašinom i uvela ga u krdo; svaki ĉlan porodice dodirnuo je bebu da je upozna. Iznenada je slonica po imenu Tato krenula duţ suvog reĉnog korita. Ona nije bila ĉlan krda, ali su se poznavali. Nemam pojma šta je radila sama, daleko od svog krda i porodice. Kad je prišla novoroĊenom slonĉetu, obavila ga je surlom oko vrata i poĉela da ga podiţe. Stalno viĊamo kako majka pokušava da podigne novoroĊeno mladunĉe ne bi li ga navela da se pokrene - zavlaĉi mu surlu ispod stomaka ili izmeĊu nogu. Uopšte nije uobiĉajeno da se slonĉe vuĉe za vrat. Nijedna majka to ne bi namerno uradila. Slonĉe je poĉelo da klizi iz surle slonice Tato koja se polako udaljavala. Što je više slonĉe klizilo, ona ga je sve više podizala, pokušavajući da ga zadrţi u surli. Na kraju je slonĉe ipak ispalo i tresnulo o zemlju. To je bila varnica koja je pokrenula celo krdo. Zaĉulo se brundanje i trubljenje, i nastupio je haos. Ĉlanovi porodice dodirivali su mladunĉe kako bi proverili da li je dobro, da nije povreĊeno. Marea ga je privukla sebi i gurnula ga izmeĊu nogu. U ĉitavoj situaciji nisam razumela mnogo toga. ViĊala sam slonice da podiţu bebe dok su u vodi, kako se ne bi udavile. ViĊala sam slonice kako podiţu bebe koje leţe, da bi ih postavile na noge. Ali nikad nisam videla slonicu da pokušava odneti slonĉe nekuda, kao što bi lavica nosila svoje mlado. Nisam znala zašto je Tato pomislila da bi mogla da otme tuĊe slonĉe. Nisam znala ni da li je to nameravala, ili je moţda nanjušila lava ili leoparda, pa je mislila da je slonĉe u opasnosti.


Nisam znala ni zašto krdo nije reagovalo kad je Tato pokušala da odnese mladunĉe. Bila je starija od Maree, ali nije bila ĉlan njihove porodice. Bebi smo dali ime Molatlegi. Na jeziku cvana to znaĉi izgubljen. Te noći, kada umalo nisam izgubila Dţenu, ruţno sam sanjala. U snu sam sedela blizu mesta gde je Tato zamalo odnela Molatlegija. Dok sam ih gledala, slonovi su se povukli na obalu, a reĉnim koritom poĉela je da teĉe voda. Klokotala je, ţuborila i rasla, sve dok mi nije zapljusnula stopala. Na drugoj obali ugledala sam Grejs Kartrajt. Zakoraĉila je u vodu potpuno odevena. Sagnula se do dna, uzela gladak kamen i stavila ga pod košulju. Ponavljala je to mnogo puta, napunila je pantalone, dţepove jakne, sve dok više nije ni mogla da se saginje i ispravlja. Onda je poĉela da ulazi sve dublje u reĉnu struju. Znala sam koliko duboka voda moţe da bude, i koliko brzo moţe da nabuja. Pokušala sam da doviknem nešto Grejs, ali nisam mogla da ispustim ni glas. Kad god bih otvorila usta, iz njih bi ispadalo kamenje. A onda sam odjednom ja bila u vodi, natovarena kamenjem. Osećala sam da mi reĉna struja vuĉe i raspliće kosu; borila sam se da udahnem vazduh. Sa svakim udahom gutala sam kamenje ahat i bodljikavi kacit, bazalt. škriljac i opsidijan. Dok sam tonula, pogledala sam uvis i videla sunce kao nacrtano vodenim bojama. Probudila sam se obuzeta panikom, s Gideonovom rukom na ustima. Otimala sam se, udarala nogama i rukama, sve dok on nije ostao na jednoj strani kreveta a ja na drugoj, a izmeĊu nas je stajala barikada od reĉi koje je trebalo da kaţemo, ali nismo. „Vrištala si”, rekao je. „Probudila bi sve.” Shvatila sam da se na nebu vide prve rumene pruge svitanja. Da sam zaspala, iako sam ţelela da samo za trenutak sklopim oĉi. Kad se Tomas probudio, sat kasnije, bila sam u našoj dnevnoj sobi, usnula na kauĉu, ruke prebaĉene preko Dţeninog sićušnog tela kao da niko i ništa ne moţe da se prokrade pored mene i odnese je, kao da nema šanse da ikad dozvolim da se probudi i vidi da me nema. Pogledao me je, naizgled nesvesnu, i odvukao se u kuhinju u potrazi za kafom. Samo što ja nisam spavala kad je prošao pored mene. Mislila sam kako sam celog ţivota spavala bez snova, osim jednog izuzetka, kad je moja mašta proradila petom brzinom i svake noći prireĊivala mi revije mojih najvećih strahova. Kada se to dešavalo, bila sam trudna.


DŽENA Baka me gleda kao da vidi duha. Ĉvrsto me grabi i prelazi mi rukama preko ramena i kose kao da pravi inventar. U svakom dodiru osećam i grubost, kao da pokušava da me povredi onoliko koliko sam ja povredila nju. „Dţena, zaboga, gde si bila?” Sad mi je krivo što nisam prihvatila Serenitin i Verdţilov predlog da me doprate kući i izglade nesporazume izmeĊu bake i mene. Sada se izmeĊu nas ispreĉio ceo Kilimandţaro. „Izvini”, kaţem nespretno. „Morala sam da obavim... nešto.” Koristim Gerti kao izgovor da se odvojim od nje. Gerti mi liţe noge kao da nikad neće prestati, a kad skoĉi na mene, ja je zagrlim i zagnjurim lice u krzno na njenom vratu. „Mislila sam da si pobegla”, kaţe baka. „Mislila sam da si poĉela da se drogiraš ili da piješ. Stalno slušam vesti o devojĉicama koje budu kidnovane, dobrim devojĉicama koje su pogrešile i rekle nepoznatom ĉoveku na ulici koliko je sati. Mnogo sam se brinula, Dţena.” Baka je još u uniformi parkinervisa, ali vidim da su joj oĉi crvene i da je suviše bleda, kao da nije spavala. „Sve sam zvala. Gospodina Alena - koji mi je rekao da nisi ĉuvala njegovog sina, jer je njegova ţena odvela bebu u posetu majci u Kaliforniji... školu... drugove...” Zaprepašćeno je gledam. Koga je, doĊavola, zvala? Osim Ĉatam, koja više ne ţivi ovde, ne druţim se ni sa kim. To znaĉi da je baka nasumice zvala raznu decu i pitala da li sam prespavala kod njih, a to je uţasno poniţavajuće. Mislim da na jesen neću moći da se vratim u školu. Ne znam da li ću ikada moći, ni za dvadeset godina. To je strašno poniţenje i besna sam na nju, jer dovoljno je teško biti luzerka ĉija je mama mrtva pošto ju je otac ubio u napadu ludila, a sad ću postati i predmet sprdnje u svim osmim razredima. Odgurnem Gerti. „Da li si zvala i policiju?” pitam. „Ili ti je to i dalje suviše teško?” Baka podiţe ruku kao da će me udariti. Ja se zgrĉim; to bi bilo drugi put ove nedelje da me udari neko ko bi trebalo da me voli. Ali baka me ipak ne dira. Podignutom rukom pokazuje ka stepeništu. „Idi u svoju sobu”, kaţe. „I ne izlazi dok ti ja ne dozvolim.” Pošto je prošlo dva i po dana otkako sam se poslednji put istuširala, prva stanica mi je kupatilo. Punim kadu toliko vrelom vodom da se mala prostorija ispuni parom i ogledala se zamagle, pa ne moram da vidim sebe dok se svlaĉim. Onda sednem u kadu, privuĉenih kolena do grudi, i puštam da voda teĉe dalje dok ne stigne do same ivice. Duboko udahnem i skliznem niza zid kade tako da leţim na dnu. Prekrstim ruke, kao u kovĉegu, i otvorim oĉi što više mogu.


Zavesa oko kade - ruţiĉasta s belim cvetovima - izgleda kao kaleidoskop. Poneki mehurić vazduha pobegne mi sa usana, nalik na male kamikaze. Kosa mi lebdi oko lica kao morska trava. Ovako sam je našla, zamišljam bakin glas. Kao da je prosto zaspala pod vodom. Zamišljam Sereniti kako sedi s Verdţilom na mojoj sahrani i govori kako smireno izgledam. Pretpostavljam da bi Verdţil posle toga otišao kući i popio ĉašicu - ili peest - meni za pokoj duše. Sve mi je teţe da ostanem tako. Pritisak u grudima mi je toliki da za trenutak vidim rebra kako pucaju i zjapeću ranu koja će nastati. Pred oĉima mi igraju zvezde, nalik na podvodni vatromet. U minutima pre nego što se to desilo, da li se tako osećala i moja mama? Znam da se nije udavila, ali bio joj je zdrobljen grudni koš; ĉitala sam izveštaj s obdukcije. Lobanja joj je bila razbijena; da li je pre toga pretrpela udarac u glavu? Da li je videla da će dobiti udarac? Da li se vreme usporilo, da li su se zvuci pretvorili u talase boje; da li je osećala kretanje krvnih zrnaca u tankoj koţi na ruĉnim zglobovima? Ţelim, makar jednom, da osetim isto što i ona. Ĉak i ako je to poslednje što je osetila. Kad sam sigurna da ću sledećeg trenutka eksplodirati, da je vreme da pustim vodu da mi ude kroz nozdrve i ispuni me, pa da potonem kao oštećen brod, grabim se za ivice kade i izvlaĉim se na vazduh. Dahćem, a onda kašljem, toliko silovito da prskam krv u vodu. Kosa mi visi preko lica, a ramena mi se grĉe. Naginjem se preko ivice kade, naslonjena na porcelan, i povraćam u kantu za otpatke. Odjednom se setim da sam bila u kadi kad sam bila mala, toliko mala da sam jedva mogla da sedim a da se ne preturim, kao jaje. Mama je sedela iza mene, ĉvrsto me drţeći izmeĊu kolena i stomaka. Nasapunala bi sebe, pa mene. Klizila sam joj izmeĊu prstiju kao jegulja. Ponekad je pevala. Ponekad je ĉitala nauĉne ĉlanke. Ja sam sedela izmeĊu njenih nogu, igrajući se plastiĉnim ĉašama u bojama duge - punila sam ih i istresala sebi na glavu i na njena kolena. Sad shvatam da sam već osetila nešto što je osećala i moja mama. Da sam voljena. Šta mislite, kako se osećao kapetan Ahab trenutak pre nego što će ga ono uţe od harpuna povući s broda? Da li je rekao sebi: E pa jesam baksuz, ali vredelo je zbog tog prokletog kita? Kada je Ţaver konaĉno shvatio da Valţan poseduje nešto što on sam nema - milosrĊe - da li je slegnuo ramenima i našao sebi neku novu opsesiju, recimo, štrikanje ili Igru prestala? Ne. Pošto nije imao Valţana da ga mrzi, nije više znao ko je. Provela sam godine tragajući za mamom. Sada sve ukazuje na ĉinjenicu da je ne bih našla sve i da sam propipala svaki pedalj na ovom svetu, jer ona ga je napustila, pre deset godina.


Smrt je tako konačna. Tako gotova. Ali ne plaĉem, kao što sam mislila da će biti, ne više. I osećam majušni zeleni izdanak olakšanja kako se probija kroz pustinju mojih misli: Nije me svojom voljom ostavila samu. Tu je i ĉinjenica da je moju mamu najverovatnije ubio moj tata. Ne znam zašto mi to predstavlja znatno manji šok. Moţda zato što se njega uopšte ne sećam. Kad sam ga upoznala, već je bio pukao, ţiveo je u svetu koji je stvorio u svojoj glavi. A pošto sam ga time već izgubila, ne ĉini mi se da ga ponovo gubim. S mamom je drugaĉije. Nju sam ţelela. Nadala sam se. Verdţil je sav pedantan i detaljan, jer je njegova istraga bila vrlo zbrljana od samog poĉetka. Rekao je da će sutra smisliti naĉin da se testira DNK tela za koje su svi mislili da je Nevi. Tada ćemo svi pouzdano znati. Ĉudno je što sada, kad je taj trertutak došao - onaj koji sam godinama oĉekivala - da li je to bitno? Zamislite: konaĉno ću saznati istinu. Moţda će mi to doneti završetak tugovanja, ono o ĉemu je stalno govorila školska psihologiĉarka kad bi uspela da me namami u svoju glupu kancelariju. Ali nešto neću imati: mamu. Htela bih da ponovo proĉitam mamine dnevnike, ali ne mogu; od njih teško dišem. Zato vadim ušteĊevinu, koja se svela na šest novĉanica od po jednog dolara, i od svake pravim malog origami slona. Sad imam ĉitavo krdo koje maršira preko mog stola. Onda ukljuĉujem kompjuter. Ulazim na www.namus.gov i traţim nove sluĉajeve. Deĉko od osamnaest godina nestao je pošto je odvezao mamu na posao u Vestminsteru, u Severnoj Karolini. Vozi zeleni dodţ dart s registarskom tablicom 58U-8334. Ima plavu kosu do ramena i nokte isturpijane u šiljak. Sedamdesetdvogodišnja ţena iz Vest Hartforda, u Konektikatu, koja uzima lekove za paranoidnu šizofreniju, otišla je iz grupnog doma pošto je rekla osoblju da ide na audiciju za Sirk de sole. Nosila je farmerke i duks sa nacrtanom maĉkom. Dvadesetdvogodišnja devojka iz Elendejla, u Severnoj Dakoti, izašla je iz kuće s neidentifikovanim starijim muškarcem i nije se više vratila. Mogla bih celog dana da gledam sve te linkove. Dok ih sve pogledam, pojavile bi se stotine novih. Beskonaĉno veliki broj ljudi ostavio je u neĉijem srcu rupu u obliku ljubavi. S vremenom će se pojaviti neko hrabar i glup i pokušaće da ispuni tu rupu. Ali to nikad ne uspeva, i zato će ta nesebiĉna duša na kraju dobiti rupu u svom srcu. I tako dalje. Ĉudo da iko ostane ţiv kad nas toliko nestaje. Za trenutak zamišljam kakav je moj ţivot mogao da bude: mama, mlaĊa sestra i ja, sklupĉane pod ćebetom na kauĉu, u kišnu nedelju. Ona nas grli, po jednu sa svake strane, dok gledamo neki romantiĉan film. Mama viĉe na mene da podignem duks s poda, nije dnevna soba skladište za moje stvari. Mama mi pravi frizuru za malu maturu, dok se moja sestra pretvara da stavlja maskaru pred ogledalom u kupatilu. Mama snima mnoštvo fotografija, dok ja stavljam


cvet u rupicu sakoa deĉaku koji će me odvesti na maturu, a ja se pretvaram da mi je krivo zbog toga, ali zapravo sam svesna da je za nju taj trenutak gotovo jednako znaĉajan kao i za mene. Mama mi gladi leĊa kada me taj isti momak ostavi mesec dana kasnije, i kaţe da je on budala, jer ko ne bi voleo devojku kao što sam ja? Vrata moje sobe se otvaraju i ulazi baka. Seda na krevet. „Prvo sam mislila da ne shvataš koliko sam se zabrinula kad se te noći nisi vratila kući... i nisi ni pokušala da mi se javiš.” Obaram pogled, lice mi je vrelo. „Ali onda sam shvatila da grešim. Ti to savršeno dobro shvataš, bolje od bilo koga drugog, jer ti znaš kako izgleda kada neko nestane.” „Išla sam u Tenesi”, priznajem. „Kuda si išla? Kako?” „Autobusom”, kaţem. „Otišla sam u utoĉište u koje su poslati naši slonovi.” Baka prinosi ruku grlu. „Putovala si hiljadu petsto kilometara da bi vela zoološki vrt?” „Nije to zoološki vrt, upravo suprotno”, ispravljam je. „I da, otišla sam tamo, jer sam htela da naĊem nekoga ko je poznavao mamu. Mislila sam da bi Gideon mogao da mi kaţe šta joj se desilo.” „Gideon”, ponavlja ona. „Radili su zajedno”, objašnjavam. Ali ne kaţem bili su ljubavnici. „I?”, pita baka. Klimam glavom, polako skidajući maramu s vrata. Toliko je laka da vujem da se na vagi ne bi ni primetila teţina: oblak, dah, sećanje. „Bako”, šapućem. „Mislim da je ona mrtva.” Sve dosad nisam shvatala da reĉi imaju oštre ivice; da mogu da zaseku jezik. Ne znam da li bih mogla da izgovorim još jednu reĉenicu, ĉak i da ţelim. Baka pruţa ruku ka marami i obmotava je oko šake kao zavoj. „Da”, kaţe. „I ja to mislim.” Onda pokida maramu napola. Kriknem od zaprepašćenja. „Šta to radiš?” Baka uzima hrpu maminih dnevnika koji su mi sloţeni na stolu. „Ovo je za tvoje dobro, Dţena.” Osećam da mi naviru suze. „To nije tvoje.” Strašno mi je da gledam kako uzima sve što mi je ostalo od mame. Kao da mi dere koţu, i sada sam potpuno izloţena bolu. „Nije ni tvoje”, kaţe baka. „Ovo nije tvoje istraţivanje i nije tvoj ţivot. Tenesi? Stvarno si preterala. Moraš poĉeti da vodiš svoj ţivot, a ne njen.” „Mrzim te!”, viĉem. Baka je već izašla iz sobe. Pred vratima zastaje. „Stalno tragaš za porodicom, Dţena. A ne vidiš da ti je tu, pred nosom.”


Kad ode, uzimam heftalicu sa stola i zavitlam je za njom. Onda sednem, brišući nos nadlanicom. Poĉinjem da smišljam kako ću naći maramu i ponovo je zašiti. Kako ću ukrasti nazad te dnevnike. Ali ĉinjenica je da nemam mamu. Nikad je neću imati. Ne mogu da promenim svoju priĉu; mogu samo da se oteturam do njenog kraja. Sluĉaj maminog nestanka još stoji na ekranu laptopa, pun detalja koji više nisu vaţni. Ulazim u moj profil i jednim pritiskom na dugme sve brišem. Nešto što me je baka nauĉila još na samom poĉetku bilo je kako da izaĊem iz kuće u sluĉaju poţara. I njena i moja soba imaju naroĉite merdevine poloţene ispod prozora, upravo radi toga. Ako namirišem dim, ako pipnem vrata i vidim da su vrela, treba da otvorim prozor, namestim kuke od meevina na mesto i spustim se niz spoljašnji zid kuće - daleko od opasnosti. Nije vaţno što trogodišnje dete ne moţe da podigne merdevine, a kamoli da otvori prozor. Znala sam kakav je postupak, i to je trebalo da bude dovoljno da odvrati od nas mogućnost bilo kakve opasnosti po mene. Sujeverje je delovalo, kako mi se ĉini, jer nikada nismo imali poţar. Ipak, te prašnjave stare merdevine i dalje leţe ispod prozora moje sobe, pošto su sluţile kao polica za knjige, potom za cipele, i najzad za ranac - ali nikada kao put za bekstvo. Sve do sada. Ovog puta ipak ostavljam baki poruku. Prestaću, obećavam. Ali moraš mi dati poslednju priliku da se oprostim. Obećavam da ću se vratiti sutra do večere. Otvaram prozor i kaĉim kuke merdevina na okvir. Ne izgledaju mi dovoljno ĉvrste da izdrţe moju teţinu, i pomišljam koliko bi bilo glupo priveti poţar, a potom nastradati padom s visine. Pomoću merdevina uspevam da se spustim samo na zakošeni krov garaţe, što, zapravo, ne pomaţe mnogo. Ali sad sam se već izveštila, pa se prebacujem preko ivice i visim drţeći se za oluk. Odatle do tla imam najviše metar i po. Bicikl nalazim tamo gde sam ga ostavila, naslonjen na ogradu verande. Sedam na njega i poĉinjem da vrtim pedale. Voţnja je potpuno drugaĉije osećanje ovako usred noći. Krećem se poput vetra; osećam se nevidljivo. Ulice su mokre, jer je padala kiša, a asfalt blista svuda osim tamo gde su moje gume ostavile trag. Zadnji farovi automobila podsećaju me na prskalice kojima sam se igrala na Dan nezavisnosti: sjaj lebdi u tami, pa moţete mahati rukama i ispisati slova od svetlosti. Orijentišem se po sećanju, jer ne mogu da proĉitam uliĉne znake, i zaĉas stiţem u centar Buna, pred bar ispod Serenitinog stana. Potpuno je drugaĉiji. Umesto onih par veĉitih alkosa, sad su tu devojke utegnute u streĉ haljine, podruku s mišićavim bajkerima; i mršavi momci naslonjeni na zid, da popuše koju izmeĊu dva pića. Buka iz dţuboksa dopire na ulicu i ĉujem glasove kako viĉu: Pij! Pij! Pij! „Hej, mala”, zapliće jezikom jedan tip. „Da te ĉastim pićem?” „Meni je trinaest godina”, kaţem.


„Ja sam Raul.” Saginjem glavu i probijam se pored njega, noseći bicikl u ulaz Serenine zgrade. Teglim ga uza stepenice i ponovo stiţem u njeno predvorje, pazeći da ovog puta ne gurnem stoĉić. Ali, pre nego što kucam na vrata, tiho - ipak je dva ujutro - vrata se otvaraju. „Ni ti nisi mogla da spavaš?” kaţe Sereniti. „Kako ste znali da sam tu?” „Pa nisi baš bešumno dolebdela uza stepenice vukući tu stvar.” Sklanja se u stranu, propuštajući me u stan. Izgleda isto kao prvi put kad sam bila tu. Kad sam još verovala da mi je najvaţnije na svetu da naĊem moju mamu. „Ĉudi me što te je baka pustila da izaĊeš iz kuće ovako kasno”, kaţe Sereniti. „Nisam je ni pitala”. Sedam na kauĉ, a ona seda kraj mene. „Ovo je grozno”, kaţem. Sereniti se ne pretvara da me nije razumela. „Nemoj ţuriti sa zakljuĉcima. Verdţil kaţe...” „Pustite Verdţila”, prekidam je. „Sve što Verdţil kaţe neće je oţiveti. Saberite dva i dva. Ako kaţete muţu da ste trudni i da je neko drugi otac, neće vam kupiti poklone za bebu.” Pokušala sam, verujte mi, ali ne mogu da mrzim tatu - samo ga saţjevam. Ako je moj tata ubio moju mamu, verovatno neće ni biti suĊenja. Ionako je već zatvoren; nikakav zatvor ne moţe biti veća kazna od rešetaka unutar neĉijeg uma. Prema tome, ono što je baka rekla potpuno je taĉno - ona mi je jedina porodica koju imam. Znam da sam ja kriva. Znam da sam ja zamolila Sereniti da mi pomogne da naĊem mamu; ja sam angaţovala Verdţila. Eto šta se dobija od radoznalosti. Moţeš ţiveti na vrhu najveće planine otrovnog otpada na svetu, ali, ako nikad ne zagrebeš površinu, onda ćeš znati samo ono što vidiš da je trava zelena, a bašta bujna. „Ljudi ne shvataju koliko je to teško”, kaţe Sereniti. „Kada bi klijenti dolazili k meni i ţeleli da razgovaraju sa ujka Solom ili dragom bakom, zapravo su ţeleli samo da se pozdrave, da imaju priliku da kaţu ono što nisu stigli da kaţu dok je ta osoba bila ţiva. Ali, kada otvoriš vrata, moraš ih i zatvoriti za sobom. Moţeš da se pozdraviš, ali moraš biti spremna i da se oprostiš.” Gledam je u oĉi. „Nisam spavala. Kada ste vi i Verdţil priĉali, u kolima... ĉula sam svaku reĉ.” Sereniti se ukoĉi. ,,E pa onda”, kaţe, „oĉito znaš da sam varalica.” „Zapravo, niste. Našli ste ogrlicu. I novĉanik.” Ona odmahuje glavom. „Samo sam se našla na pravom mestu u pravo vreme.” Razmislim malo o tome. „Zar nije upravo to suština vidovitosti?” Vidim da nikad nije pomislila na to. Ono što je nekome sluĉajnost, nekome drugome je povezanost. Da li je vaţno da li je reĉ o „osećaju iznutra”, kako kaţe Verdţil, ili neĉijoj viziji? Glavno je da dobijete ono što traţite, zar ne?


Ona podiţe ćebe s poda i pokriva noge, a jedan kraj prebacuje i preko mene. „Moţda”, priznaje. „Ipak, to nije ni nalik na ono kako je nekada bilo. Misli drugih ljudi - prosto bi mi se pojavile u glavi. Ponekad je veza bila kristalno jasna, a ponekad je zvuĉala kao mobilni telefon u planini, kad ĉuješ tek svaku treću reĉ. Ali bilo je mnogo više od sluĉajnog nalaţenja neĉeg svetlucavog u travi.” Obe smo ušuškane pod ćebetom koje miriše na tajd i indijsku hranu, a kiša klizi niz prozorska okna. Shvatam da je ovo veoma sliĉno slici koju sam veĉeras zamislila, ţivotu kakav bih imala da mi je mama ţiva. Pogledam Sereniti. „Da li vam nedostaje? Da ĉujete glasove ljudi kojih više nema?” „Da”, priznaje ona. Naslonim joj glavu na rame. „I meni isto”, kaţem.


ALIS Gideonovo naruĉje bilo je najbezbednije mesto na svetu. Kad bih bila s njim, sve bih zaboravila: Tomasova oduševljenja i oĉajanja koja su me mnogo plašila; dane koji obavezno poĉinju svaĊom, a završavaju se tako što se moj muţ zakljuĉa u radnu sobu, sa svojim tajnama i senkama svog uma. Kad sam bila s Gideonom, mogla sam da se pretvaram da smo nas troje porodica kakvu sam se nadala da ću imati. A onda sam utvrdila da će nas biti ĉetvoro. „Sve će biti dobro”, obećao je kad sam mu saopštila vesti, ali mu nisam poverovala. Nije umeo da predskazuje budućnost. Nadala sam se da će on biti moja budućnost. „Zar ne vidiš?” rekao je Gideon, sav sijajući iznutra. „SuĊeno nam je da budemo zajedno.” Moţda je i bilo tako, ali postojala je cena koju treba platiti. Njegov brak. Moj. Grejsin ţivot. Ipak, sanjali smo glasno i u boji. Ţelela sam da povedem Gideona u Afriku, da vidi kakve su ove neverovatne ţivotinje pre nego što ih ljudi slome. Gideon je ţeleo da se preselimo na jug, u krajeve gde je roĊen. Ja sam ponovo poĉela da sanjam o bekstvu sa Dţenom, ali ovog puta sanjala sam i da će on poći s nama. Pretvarali smo se da hitamo napred, ali nismo se makli ni za pedalj zbog klopki koje su pretile da nas progutaju: on je morao sve da kaţe svojoj tašti. Ja sam morala da kaţem muţu. Ipak, imali smo rok, jer je postajalo sve teţe skrivati promene na mom telu. Jednog dana Gideon me je zatekao kako radim u azijskoj staji. „Rekao sam Nevi za bebu”, rekao je. Stala sam kao ukopana. „Šta je rekla?” „Rekla je da treba da imam sve što zasluţujem. Onda mi je okrenula leĊa i otišla.” I eto, više nije bilo samo mašta. Postalo je stvarnost, a to je znaĉilo da - ako je on bio dovoljno hrabar da saopšti Nevi, i ja moram biti hrabra i reći Tomasu. Celog dana nisam videla Nevi, a ni Gideona. Našla sam Tomasa i išla sam za njim od zabrana do zabrana; spremila sam mu veĉeru. Zamolila sam da mi pomogne da pripremim kupku za Lilinu nogu, što sam obiĉno radila s Gideonom ili Nevi. Umesto da ga izbegavam, kao što sam radila mesecima, priĉala sam s njim o kandidatima koji su se prijavili za posao ĉuvara i pitala ga da li je odluĉio koga će primiti. Prilegla sam sa Dţenom dok nije zaspala, a onda sam otišla u njegovu kancelariju i tamo uzela da ĉitam apstrakte, kao da je normalno da radimo u istoj prostoriji. Mislila sam da će me izbaciti odatle, ali Tomas mi se nasmešio, oĉito nudeći maslinovu granĉicu. „Zaboravio sam koliko je nekada bilo fino”, rekao je. „Kad smo ti i ja radili rame uz rame.”


Odluka je kao porcelan, zar ne? Imate najbolje namere, ali onog trenutka kad se pojavi sićušna pukotina, samo je pitanje vremena kada će se sve raspasti. Tomas je sipao viski sebi, pa meni. Ja moju ĉašu nisam ni takla. „Zaljubljena sam u Gideona”, rekla sam otvoreno. Ruke kojima je drţao flašu za trenutak su ostale potpuno nepomiĉne. Onda je uzeo ĉašu i iskapio je. „Mislila si da sam slep?” „Odlazimo”, rekla sam. „Trudna sam.” Tomas je seo. Zagnjurio je lice u dlanove i poĉeo da plaĉe. Za trenutak sam ga gledala, rastrzana izmeĊu ţelje da ga utešim i kajanja što sam ga pretvorila u ovo, u slomljenog ĉoveka s utoĉištem na ivici bankrota, sa ţenom koja ga vara i s mentalnim oboljenjem. „Tomase, reci nešto”, preklinjala sam ga. Glas mu je drhtao. „Gde sam pogrešio?” Kleknula sam pred njega. U tom trenutku videla sam ĉoveka s naoĉarima zamagljenim od vrućine u Bocvani. Ĉoveka koji me je doĉekao na aerodromu drţeći korenje biljke umesto buketa. Ĉoveka koji je imao svoj san i pozvao me da budem deo toga. Odavno nisam videla tog ĉoveka. Ali da li zato što je nestao? Ili zato što sam prestala da ga traţim? „Nisi nigde pogrešio”, rekla sam. „Ja sam kriva.” Pruţio je ruku i poloţio mi je na rame. Drugom me je ošamario, tolikom silinom da sam osetila ukus krvi u ustima. „Kurvo”, rekao je. Uhvatila sam se za obraz i pala unazad. On je krenuo prema meni, a ja sam se teturala ţeleći da izaĊem iz sobe. Dţena je i dalje spavala na kauĉu. Potrĉala sam ka njoj, rešena da je uzmem i izaĊem iz kuće po poslednji put. Odeću i igraĉke i sve što nam je potrebno mogu da kupim kasnije. Ali Tomas me je zgrabio za ruku i povukao me unazad, tako da sam ponovo pala i on je prvi stigao do našeg deteta. Podigao je njeno malo telo i ona se privila uz njega. „Tata?”, šapnula je, još u pauĉini izmeĊu sna i stvarnosti. On ju je zagrlio i okrenuo se tako da Dţena nije mogla da me vidi. „Hoćeš da ideš?” rekao je. „Samo izvoli. Ali da odvedeš moju kćerku? Samo preko mene mrtvog.” Onda mi se nasmešio, uţasnim, uţasnim osmehom. „Ili još bolje”, rekao je, „preko tebe mrtve.” Dţena će se probuditi i mene neće biti. Ostvariće se njen najgori strah. Izvini, dušo, rekla sam joj u sebi. Onda sam potrĉala po pomoć, ostavljajući je s njim.


VERDŽIL Ĉak i da sam mogao naći telo koje je sahranjeno pre deset godina, ne bih mogao dobiti sudski nalog. Ne znam šta sam mislio da mogu uĉiniti, osim da se ušunjam na groblje, u stilu doktora Frankenštajna, i iskopam leš za koji se verovalo da je Nevi Rul. E, ali pre nego što se telo prepusti pogrebnicima, patolog obavlja obdukciju. A obdukcija obuhvata i uzimanje uzorka DNK u drţavnoj laboratoriji, a to se posle skladišti negde u karticama za ĉuvanje genetskog materijala. Nema šanse da navedem drţavnu laboratoriju da mi pokaţe rezultate, pošto sam civil. To znaĉi da moram naći nekog ko nije, pa će moći da ih ubedi. I tako, pola sata kasnije, stojim pred pultom u sobi za dokaze u Policijskoj stanici Bun, ponovo s Ralfom. „Vratio si se”, uzdiše on. „Šta da ti kaţem? Strašno si mi nedostajao. Progoniš me u snovima.” „Rizikovao sam i prošli put kad sam te pustio unutra, Verdţile. Neću da izgubim posao zbog tebe.” „Ralfe, i ti i ja znamo da naĉelnik ne bi dao taj tvoj posao nikom drugom. Ti si kao hobit, ĉuvar prstena, ĉoveĉe.” „Šta?” „Ti si Di Braun9 naše stanice. Da nije bilo njega, tamo, devedesetih godina, niko ne bi ni znao da Seltiksi uopšte postoje, zar ne?” Ralf se nasmeši, a od toga mu sve bore postanu još dublje. ,,E, to volim da ĉujem”, kaţe, „jer istina je. Ova mlaĊarija ne zna da razlikuje dupe od lakta. Dolazim ovamo svakog jutra i vidim da je neko sve ispremeštao, valjda pokušavaju da sloţe sve prema nekom pomodnom kompjuterskom sistemu, a znaš šta se onda desi? Stvari nestaju. Zato ja lepo sve vratim na staro. Znaš kako se kaţe: ako nije pokvareno, nemoj popravljati.” Klimam glavom kao da se slaţem sa svakom njegovom reĉi. „O tome ti i govorim. Ti si centralni nervni sistem ovog mesta, Ralfe. Bez tebe bi se sve raspalo. Zato sam i znao da si ti prava osoba kojoj treba da se obratim za pomoć.” On sleţe ramenima, trudeći se da deluje skromno. Pitam se da li shvata da mu se ulagujem kako bih iskamĉio nešto. Gore, u kantini, pozornici vovatno priĉaju kako je senilan i toliko spor da će uskoro pasti mrtav u sobi za dokaze, a to niko nedeljama neće ni primetiti. „Sećaš se da sam priĉao kako rasvetljavam onaj stari sluĉaj?”, poĉinjem, naginjući se ka njemu kao da ga upućujem u tajnu. „Pokušavam da dobijem DNK uzorak iz krvi koju je uzela drţavna laboratorija. Ima li šanse da pozoveš nekoga i nabaviš mi to?” „Rado bih ti uĉinio da mogu, Verdţile. Znaš, u laboratoriji su pre pet godina pukle vodovodne cevi. Izgubili su kompletan materijal iz osam godina, jer su im se kartice za genetski materijal raspale. Kao da se izmeĊu 1999. i 2007. ništa nije dešavalo.”


Osećam da mi je osmeh izbledeo. „Ipak, hvala”, kaţem i izlazim iz stanice pre nego što me neko vidi. Još pokušavam da smislim kako ću saopštiti ovu vest Dţeni, a kad stignem pred moju kancelariju, vidim parkiran Serenitin folksvagen. Ĉim izaĊem iz automobila, Dţena se okomi na mene i poĉne da me zasipa pitanjima. „Šta ste saznali? Ima li naĉina da utvrdimo ko je sahranjen? Da li je problem što je prošlo već deset godina?” „Da li si donela kafu?” pitam. „Šta? Nisam.” „Onda idi, pa se vrati s kafom. Suviše je rano ujutro za nanošenje psihiĉkih muka.” Penjem se stepeništem ka kancelariji, svestan da me Dţena i Sereniti prate u stopu. Otkljuĉavam vrata, prekoraĉim hrpe dokaznog materijala da bih stigao do pisaćeg stola, i sruĉim se na stolicu. „Nalaţenje uzorka DNK osobe koja je pre deset godina pogrešno identifikovana kao Nevi Rul biće teţe nego što sam oĉekivao.” Sereniti se osvrće po kancelariji, koja je nešto neurednija nego mesto eksplozije bombe. „Zapravo je ĉudo da išta moţeš ovde da naĊeš, dušo.” „Nisam traţio ovde”, obrecnem se, pitajući se zašto se uopšte trudim da objasnim sistem ĉuvanja dokaznog materijala nekome ko verovatno veruje u magiju, ali tog ĉasa pogled mi zapne za mali koverat ostavljen povrh raznog otpada na mom stolu. U njemu je nokat koji sam našao na šavu ţrtvine majice. Iste one majice koja je isprepadala Dţenu, jer je bila kruta od krvi. Talula pogleda Sereniti i smesta me zagrli. „Viktore, baš si divan. Nikad ne saznamo šta analize koje radimo u laboratoriji postiţu u stvarnom svetu.” Široko se smeši Dţeni. „Sigurno si presrećna što si našla mamu.” „O, ja nisam...”, zausti Sereniti, a u istom trenutku i Dţena kaţe: „Hm, ne baš.” „Zapravo”, objašnjavam, „još nismo našli Dţeninu mamu. Sereniti mi pomaţe u istrazi. Ona je... vidovnjak.” Talula se smesta okomi na Sereniti. „Jao, imala sam tetku, znate, i uvek je govorila da će mi ostaviti svoje dijamantske minĊuše. Ali onda je umrla, a nije imala testament, i više nikad nisam videla te minĊuše. Baš bih volela da znam ko ih je od roĊaka maznuo.” „Javiću vam ako nešto ĉujem”, kaţe Sereniti. Ja podiţem papirnu kesu koju sam doneo. „Potrebna mi je još jedna usluga, Lulu.” Ona podiţe obrve. „Koliko se sećam, nisi mi uzvratio ni za onu prošlu.” Nabacujem svoj najbolji osmeh. „Obećavam, ĉim resim sluĉaj.” „Da li je to pokušaj podmićivanja kako bi analiza bila hitna?” „Zavisi”, flertujem ja. „Da li voliš podmićivanje?” „Znaš ti šta ja volim”, kaţe ona promuklim šapatom.


Potrebno mi je nekoliko trenutaka da se ispetljam od nje i istresem sadrţaj kese na sterilni sto. „Ja bih voleo da pogledaš ovo.” Majica je prljava, iscepana, gotovo crna. Talula uzima štapić s vatom, ovlaţi ga i protrlja njime majicu. Vata postaje ruţiĉastosmeĊa. „Stara je deset godina”, kaţem ja. „Ne znam koliko je materijal propao, ali silno se nadam da ćeš moći da mi kaţeš ima li sliĉnosti sa onom mitohondrijskom DNK koju si uzela od Dţene.” Iz dţepa vadim koverat s noktom. „ A tu je i ovo. Ako sam u pravu, jedan će se slagati, a drugi neće.” Dţena stoji s druge strane metalnog stola. Prstima jedne ruke ovlaš dodiruje ivicu majice. Drugu ruku drţi na vratu kao da opipava sopstveni puls. „Povratiću”, kaţe prigušeno i izjuri iz sobe. „Idem za njom”, kaţe Sereniti. „Ne”, prekidam je. „Ja ću.” Nalazim Dţenu kraj istog onog zida iza zgrade gde smo se jednom smali kao ludi. Samo što sada grca posle povraćanja, kosa joj visi preko lica i obrazi su joj nezdravo crveni. Spuštam joj ruku na leĊa. Ona briše usta rukavom. „Da li ste ikad dobili stomaĉni grip kad ste bili mojih godina?” „Verovatno.” „I ja sam. Nisam išla u školu i leţala sam u krevetu. Ali baka je morala na posao. Nije bilo nikog ko bi mi pridrţao kosu, ili mi dodao peškir, ili mi spremio ĉaj.” Gleda u mene. „Jer bilo bi lepo, znate? A umesto toga imam mamu koja je verovatno mrtva i tatu koji ju je ubio.” Sklizne niza zid i sedne, a ja sednem pored nje. „Nisam baš siguran u to”, priznajem. Dţena me gleda. „Kako to mislite?” „Ti si prva rekla da tvoja mama nije ubica. Da vlas na telu pokazuje samo da je bila u kontaktu s Nevi na mestu gde je pregaţena.” „Ali ti si rekao da si video Nevi u Tenesiju.” „I jesam. I mislim da je nastupila zabuna, i da telo identifikovano kao Nevi Rul uopšte nije bila Nevi Rul. Ali to ne znaĉi da Nevi nije upetljana u sve to. Zato sam i zamolio Lulu da analizira nokat. Recimo da se pokaţe da krv pripada tvojoj mami, a nokat ne - to bi znaĉilo da se neko borio s njom pre nego što je poginula. Moţda je ta borba izmakla kontroli”, objašnjavam. „Zašto bi Nevi ţelela da naudi mojoj mami?” „Zato”, kaţem, „što tvoj tata nije jedini koji se potresao kad je ĉuo da će ona roditi Gideonovo dete.” „Opšte je poznata ĉinjenica”, kaţe Sereniti, „da nema strašnije sile na zemlji nego što je majĉina osveta.” Konobarica koja je prišla da nam dospe kafu ĉudno je pogleda. „Mogla bi to da izvezeš na jastuĉnici”, kaţem ja Sereniti.


Sedimo u restoranĉiću nedaleko od moje kancelarije. Mislio sam da Dţena neće hteti ništa da jede pošto se ispovraćala, ali, na moje iznenaĊenje, neopisivo je gladna. Pojela je pun tanjir palaĉinki i pola mojih priĊe. „Kada će biti gotovi rezultati?”, pita Sereniti. „Ne znam. Lulu zna da su nam potrebni za juĉe.” „I dalje ne kapiram zašto bi Gideon lagao za leš”, kaţe Sereniti. „Svakako je znao da je to Alis.” „To je lako. Ako je Alis mrtva, on je osumnjiĉen. Ako je mrtva Nevi, on je ţrtva. A kad se ona probudila u bolnici i setila se šta se desilo, zbrisala je, jer se plašila da će je uhapsiti zbog ubistva.” Sereniti vrti glavom. „Znaš, ako ti ikad dosadi da budeš detektiv, mogao bi da budeš sjajna veštica iz moĉvare. Obogatio bi se seansama nasuvo.” Sad nas već i drugi ljudi u restoranu ĉudno gledaju. Izgleda da je u redu razgovarati o vremenskim prilikama i Red soksima, ali ne i o istrazi ubistva ili paranormalnom. Prilazi nam ista konobarica. „Ako ste završili, hoćete li osloboditi sto za sledeće goste?” Nema nikog da ĉeka sto, jer je restoran poluprazan. Krećem da se raspravljam, ali Sereniti odmahne rukom. „Nek se nose”, kaţe. Vadi iz dţepa novĉanicu od dvadeset dolara - taman dovoljno da plati raĉun, uz bakšiš od tri centa - i tresne je na sto pre nego što ustane i izaĊe napolje. „Sereniti?” Dţena se toliko ućutala da sam je maltene zaboravio. „Rekli ste da bi Verdţil bio dobra veštica iz moĉvare. A ja?” Sereniti se smeši. „Dušo, rekla sam ti i ranije da verovatno imaš više vidovnjaĉkog dara nego što misliš. Imaš staru dušu.” „Moţete li da me nauĉite?” Sereniti gleda mene, pa Dţenu. „Šta da te nauĉim?” „Da budem vidovnjak.” „Dušo, ne ide to tako...” „Pa, kako ide?”, navaljuje Dţena. „Zapravo, i ne znate, je li tako? Odavno vam više ne ide. Moţda nije loše da pokušate nešto drugo.” Onda se zagleda u mene. „Znam da su vama vaţne samo ĉinjenice i brojke i dokazi koje moţete da opipate. Ali sami ste rekli da ponekad pogledate istu stvar dvanaest puta, a tek trinaesti put videćete upravo ono što traţite, kako gleda pravo u vas. Novĉanik i ogrlica, pa ĉak i krvava majica - sve to ĉekalo je deset godina i niko nije uspeo da ih naĊe.” Onda se obrati Sereniti. „Znate kako ste sinoć rekli da ste bili na pravom mestu u pravo vreme kada smo našli ove stvari?


E pa i ja sam bila tamo. Šta ako to nisu bili znaci za vas, nego za mene? Šta ako ne moţete da ĉujete moju mamu zato što ona ţeli da priĉa sa mnom?” „Dţena”, blago kaţe Sereniti, „to bi bilo kao da slepac vodi slepca.” „Šta moţete da izgubite?” Sereniti se kratko, nervozno nasmeje. „Da vidimo. Samopoštovanje? Mirnu savest?” „Moje poverenje?” dodaje Dţena. Sereniti me pogleda preko njene glave. Pomozi mi, govori mi njen pogled. Razumem zašto Dţena to ţeli. Bez toga ovo nije zatvoren krug nego linija, a linije krivudaju i šalju vas u pravcima kuda uopšte ne ţelite da idete. Kraj je najvaţniji. Zato, kad ste policajac i kaţete roditeljima da je njihovo dete upravo stradalo u automobilskoj nesreći, oni ţele da taĉno znaju sve što se desilo - da li je bilo poledice, da li je automobil naglo skrenuo da bi izbegao traktor. Ţele da ĉuju svaki detalj o tim poslednjim trenucima, jer je to jedino što će imati do kraja ţivota. Zato je trebalo da kaţem Lulu da ne ţelim nikad da izaĊem s njom, jer dok to ne uradim, ona će i dalje videti traĉak nade za koji će moći da se veţe. I zato me je Alis Metkalf progonila punih deset godina. Ja sam tip osobe koja nikad ne iskljuĉi DVD, ma koliko film bio glup. Varam i proĉitam poslednje poglavlje knjige, za sluĉaj da padnem mrtav pre nego što je proĉitam do kraja. Ne ţelim da ostanem u neizvesnosti, da se zauvek pitam šta se desilo. To je priliĉno zanimljivo, jer znaĉi da ja - Verdţil Stanhoup, majstor praktiĉnosti i veliki majstor dokaza - moram bar malĉice verovati u sve te metaforiĉke triĉarije kojima se bavi Sereniti Dţouns. Sleţem ramenima. „Moţda ima pravo”, kaţem.


ALIS Jedan od razloga zašto se bebe ne sećaju onoga što se desilo dok su bile veoma male jeste taj što ne poseduju jezik kojim bi to opisale. Njihove glasne ţice još nisu dovoljno razvijene, do izvesnog uzrasta, što znaĉi da mogu da koriste grlo samo za hitne sluĉajeve. Zapravo, kod novoroĊenĉeta postoji direktna veza izmeĊu amigdale i grkljana, što znaĉi da beba moţe veoma brzo da zaplaĉe u situacijama krajnje opasnosti. To je toliko univerzalan zvuk da su studije pokazale kako gotovo sva ljudska bića - ĉak i muški studenti, koji nemaju nikakvog iskustva s bebama - pokušavaju da pruţe pomoć. Kako dete raste, grkljan se razvija i postaje sposoban za govor. Zvuk plaĉa menja se kada dete navrši dve ili tri godine, i tada postaje manje vovatno da će ljudi pohitati da mu pomognu; umesto toga reaguju na plaĉ iskljuĉivo nerviranjem. Upravo zato deca uĉe da se „koriste reĉima” - jer to je sad jedini naĉin da privuku paţnju. Ali šta se dešava s onom prvobitnom vezom, nervom koji se pruţa od amigdale do grkljana? Ništa. Ĉak i kad glasne ţice porastu oko njega kao puzavice, on ostaje tu gde je i vrlo se retko koristi. To jest, sve dok neko ne iskoĉi ispod vašeg kreveta na kampovanju. Ili u mraĉnoj ulici skrenete za ugao i ispred vas protrĉi rakun. Ili bilo kakvog drugog trenutka potpunog i najdubljeg uţasa. Kada se to desi, zaĉuje se „alarm”. Zapravo, zvuk koji tada ispustite verovatno ne biste mogli da ponovite svojom voljom ĉak i kad biste hteli.


SERENITI Dok sam bila dobra u tome, kad bih poţelela da naĊem nekog konkretnog pokojnika, oslonila bih se na Dezmonda i Lusindu, moje duhovodiĉe. Zamišljala sam ih kao telefoniste u centrali koji me povezuju sa spoljašnjim svetom, jer je to mnogo efikasnije nego ostaviti otvorena vrata i onda pretraţivati gomilu posetilaca kako bih našla pojedinca koji mi je potreban. To se zove otvoreni kanal: okaĉite firmu, otvorite vrata i spremite se za sve što sledi. Pomalo je nalik na konferenciju za novinare, kad svi istovremeno dovikuju pitanja. Za medijuma to predstavlja paklenu muku. MeĊutim, verovatno je bolje nego pruţati pipke, dozivati, a niko da se javi. Traţim od Dţene da naĊe mesto za koje misli da je njenoj mami bilo znaĉajno, i potom sve troje ponovo odlazimo u nekadašnje utoĉište za slonove, na mesto ispod ogromnog hrasta koji pruţa grane kao što bi div širio ruke da zaštiti mesto na kome rastu ljubiĉaste peĉurke. „Ponekad dolazim da malo sedim ovde”, kaţe Dţena. „Mama me je stalno tu dovodila.” Deluje gotovo nestvarno, s tim peĉurkama koje ĉine ĉarobni ćilim. „Kako to da rastu samo ovde?”, pitam. Dţena odmahuje glavom. „Ne znam. U maminim dnevnicima piše da je ovde sahranjeno Maurino mladunĉe.” „Moţda je to naĉin na koji priroda podiţe spomenik”, nagaĊam. „Pre će biti zbog dodatnih nitrata u tlu”, mrmlja Verdţil. Dobacim mu oštar pogled. „Bez negativnosti, molim. Duhovi to lako osete.” Verdţil izgleda kao da će mu upravo vaditi zub bez anestezije. „Moţda je bolje da se malo sklonim?” Pokazuje u daljinu. „Ne, potreban si nam. Ovde se radi o energiji”, kaţem. „Tako se duhovi manifestuju.” I tako svi sednemo; Dţena je nervozna, Verdţil neodluĉan, a ja sam - iskreno - oĉajna. Sklapam oĉi i šaljem malu molitvu višim silama: Više nikad neću poţeleti moj dar ako me pustite da joj sada pomognem. Moţda Dţena ima pravo: moţda njena mama sve vreme pokušava da komunicira s njom, ali sve do sada ona nije mogla da prihvati ĉinjenicu da je Alis mrtva. Moţda je sada spremna da sluša. „Pa?”, pita Dţena šapatom. „Da li da se drţimo za ruke?” Imala sam klijente koji su pitali kako da kaţu svojim najbliţima da im nedostaju. Upravo ste to uĉinili, rekla bih. Stvarno je tako lako. Zato sada kaţem i Dţeni: „Reci joj zašto ţeliš da priĉaš s njom.” „Zar nije oĉito?”


„Meni jeste, ali njoj moţda nije.” „Dobro.” Dţena proguta knedlu. „Ne znam kako moţe da mi nedostaje neko koga jedva pamtim, ali tako se osećam. Nekada sam izmišljala priĉe zašto nisi mogla da se vratiš po mene. Zarobili su te gusari i moraš da ploviš Karibima u potrazi za zlatom, ali svake noći gledaš zvezde i misliš: Bar ih i Dţena gleda. Ili si dobila amneziju i ţiviš iz dana u dan pokušavajući da otkriješ nešto o svojoj prošlosti, kao neke majušne strelice koje će te uputiti ka meni. Ili si na tajnom zadatku za drţavu i ne smeš da kaţeš ko si, jer bi time pokvarila laţni identitet, a kad se konaĉno vratiš i kad budu vijorile zastave i masa te pozdravljala ovacijama, moći ću da te vidim kao heroja. Svi nastavnici engleskog govorili su mi da imam izvanrednu maštu, ali nisu razumeli meni to nije samo maštanje. Meni je to toliko stvarno da me ponekad boli, kao što me probada u slabinama kada suviše brzo trĉim, ili kao oni bolovi u nogama od naglog rasta. Ali izgleda da se pokazalo da moţda ipak nisi mogla da doĊeš po mene. I zato sad ja pokušavam da se javim tebi.” Paţljivo je gledam. „Ima li ĉega?” Dţena duboko uzdahne. „Ne.” Šta bi navelo Alis Metkalf, gde god da je, da zastane i sluša? Ponekad vam vaseljena pošalje poklon. Vidite devojĉicu, prestrašenu da joj je majka zauvek nestala, i najzad shvatite šta treba da se uĉini. „Dţena!”, jeknem. „Da li je vidiš?” Ona se uţurbano osvrće. „Gde?” Pokazujem. „Evo tamo.” „Ne vidim ništa”, kaţe ona, na ivici suza. „Moraš se usmeriti...” Sad se ĉak i Verdţil naginje napred, škiljeći. „Ne mogu...” „Onda se ne trudiš dovoljno”, kaţem ljutito. „Postaje sve sjajnija, Dţena - to svetio je polako guta. Ona upravo napušta ovaj svet. Ovo ti je posleja prilika.” Šta bi navelo majku da obrati paţnju? Plaĉ njenog deteta. „Mama!”, vrišti Dţena dok ne ostane bez glasa, dok se ne presamiti do zemlje prekrivene ljubiĉastim peĉurkama. „Otišla je?”, jeca ona oĉajno. „Zaista je otišla?” Puzim ka njoj da je zagrlim, pitajući se kako da joj objasnim da, zapravo, uopšte nisam videla Alis, da sam lagala kako bih navela Dţenu da izlije srce i dušu u toj jednoj oĉajnoj reĉi. Verdţil ustaje, mršteći se. „Sve je to obiĉno sranje”, mrmlja. „Šta je ovo?” pitam. Pruţam ruku ka oštrom predmetu koji mi se upravo zabo u potkolenicu, tako da sam se trgla od bola. Zaklonjen je šeširićima peĉuraka, nevidljiv, sve dok ne poĉnem da kopam izmeĊu drški i naĊem zub.


ALIS Sve vreme govorila sam kako slonovi imaju neverovatnu sposobnost da obrade smrt bliske jedinke, da ne dozvole da ih tuga zauvek ubogalji. Ali postoji izuzetak. U Zambiji je ţensko mladunĉe, koje je ostalo siroĉe zbog lovokradica, poĉelo da se mota oko grupe mladih muţjaka. Baš kao što tinejdţeri kod ljudi prilaze jedni drugima i pozdravljaju se udarcem pesnicom u rame dok se devojke grle, tako je i ponašanje ovih mladih muţjaka bilo potpuno drugaĉije od onog što bi mlada ţenka inaĉe mogla da iskusi. Tolerisali su je, jer su mogli da se pare s njom - baš kao onu devojku u Priči sa zapadne strane - ali, zapravo, nisu je ţeleli u blizini. Rodila je mladunĉe kad joj je bilo samo deset godina, i pošto nije imala majku koja bi je uputila i ţensko krdo u kome bi uĉestvovala u nezi malih roĊaka, ponašala se prema mlunĉetu onako kako su se muţjaci ponašali prema njoj. Kad bi beba zaspala pored nje, ona bi ustala i otišla. Mladunĉe bi se probudilo i poĉelo da pišti za mamom, ali ona bi ga ignorisala. Da su bili u ţenskom krdu, pištanje mladunĉeta dozvalo bi bar tri ţenke koje bi dojurile da ga opipaju i prere da li je sve u redu. U divljini mlada ţenka uĉestvuje u kolektivnom odgajanju mladunaca dugo pre nego što i sama postane majka. Ima petnaest godina veţbe s mlaĊom braćom i sestrama koji se za to vreme rode. ViĊala sam slonĉiće kako prilaze mladim ţenkama da sisaju, iako one nemaju ni dojke ni mleko. Ipak, mlada ţenka pruţi nogu napred, kao što je videla da rade njena majka i tetke, i ponosno se pretvara da doji. Moţe da se ponaša kao majka, a da nema istinsku odgovornost prema mladunĉetu sve dok ne postane spremna. Ali, ako nema porodice od koje bi mlada ţenka uĉila kako se podiţe mladunĉe, sve moţe poći naopako. Kad sam radila u Pilanesbergu, ta se priĉa ponovila. Mladi muţjaci bili su preseljeni i poĉeli su da napadaju vozila. Ubili su jednog turistu. Više od ĉetrdeset belih nosoroga naĊeno je mrtvo po rezervatu, dok nismo shvatili da ih ubijaju ti nezreli muţjaci - da ispoljavaju veoma agresivno ponašanje koje je daleko od normalnog. Koji je zajedniĉki imenilac za ĉudno ponašanje mlade slonice koja nije marila za sopstveno mladunĉe i ratobornog krda mladih muţjaka? Svakako nedostatak roditeljskog uticaja. MeĊutim, da li je to jedini problem? Svi ti slonovi gledali su kako im ubijaju roditelje na njihove oĉi, u okviru proreĊivanja. Tuga koju sam prouĉavala u divljini, gde krdo izgubi predvodnicu, na primer, mora se razlikovati od tuge koja nastupa usled posmatranja nasilne smrti ĉlana porodice - jer su dugoroĉni efekti potpuno razliĉiti. U sluĉaju prirodne smrti, krdo podstiĉe oţalošćenu jedinku da posle nekog vremena produţi ţivot. Posle masovnog ubijanja koje vrše ljudi, ne ostaje - po definiciji krdo koje bi pruţalo podršku.


Do dana današnjeg nauĉnici koji prouĉavaju ţivotinje opiru se uverju da trauma od prisustvovanja nasilnoj smrti ĉlanova porodice moţe da utiĉe na ponašanje slonova. Mislim da to nije toliko pitanje struke koliko politike - uostalom, mi, ljudi, poĉinioci smo tog nasilja. U najmanju ruku, kad prouĉavamo tugu meĊu slonovima, morali bismo priznati da je smrt prirodna pojava. Ubistvo nije.


DŽENA „To je od Maurinog mladunĉeta”, kaţem Verdţilu, dok ĉekamo u istoj sobi gde smo pre dva sata priĉali s Talulom. Govorim to i sebi, jer stvarno je suviše teško pomisliti na druge mogućnosti. Verdţil okreće zub u ruci. To me podseća na opis iz maminog dnevnika kako slonovi trljaju stopalom komadić slonovaĉe. Iz dnevnika koji mi je baka oduzela. „Suviše je mali da bi bio slonovski”, kaţe on. „Ima tamo i drugih ţivotinja. Divljih maĉaka. Rakuna. Jelena.” „I dalje mislim da treba da ga odnesemo u policiju”, kaţe Sereniti. Ne mogu da je gledam u oĉi. Objasnila mi je kakav trik je pokušala, i da se moja mama nije pojavila (bar koliko ona zna). Ali zbog nekog razloga od toga mi je samo još gore. „Hoćemo”, kaţe Verdţil. „Kasnije.” Vrata se otvaraju i zapljusne nas mlaz klimatizovanog vazduha. Ulazi Talula, priliĉno besna. „Ovo postaje smešno. Ne radim ja samo za tebe, Vik. Uĉinim ti jednu uslugu...” On joj pruţi zub. „Kunem ti se bogom, ako ovo uradiš, više te nikad neću gnjaviti. Moţda smo našli ostatke Alis Metkalf. Zaboravi krv na majici. Ako moţeš da naĊeš DNK u ovome...” „Ne moram”, kaţe Talula. „To nije zub Alis Metkalf.” „Rekla sam da je od neke ţivotinje”, gunĊam ja. „Ne, ljudski je. Radila sam šest godina u zubarskoj ordinaciji, sećaš se? Ovo je drugi kutnjak, prepoznala bih ga i u snu. Ali mleĉni.” „Kako to misliš?” pita Verdţil. Talula mu vraća zub. „Pripadao je detetu. MlaĊem od pet godina.” Bol koji mi u tom trenutku eksplodira u ustima jaĉi je od svega što sam ikada osetila. Kao da unutra imam pećinu s lavom. Umesto oĉiju osećam usijane zvezde koje eksplodiraju. Kao da mi neko testeriše ogoljen, izloţen nerv. Eto šta se desilo. Probudim se i mame nema, baš kao što sam oduvek znala da će biti. Zato ne volim da zatvorim oči. Kad ih zatvorim, ljudi nestanu. A ako ljudi nestanu, nikad se ne zna da li će se vratiti. Ne vidim mamu. Ne vidim tatu. Počinjem da plačem, a onda me podiţe neko drugi, neko drugačiji. Ne plaĉi, šapuće ona. Gledaj. Donela sam ti sladoled.


Pokazuje mi: čokoladni, na štapiću, koji ne mogu dovoljno brzo da pojedem, pa se topi i curi mi po rukama, i prsti mi postanu iste boje kao Gideovi. Volim kad se to desi, jer onda smo slični. Ona mi oblači jaknu, pa cipele. Kaţe mi da idemo u avanturu. Napolju svet izgleda nekako suviše veliki, kao kad zatvorim oči za spavanje i brinem se da me u mraku više nikad niko neće naći. Onda uvek počnem da plačem i mama uvek doĎe. Legne pored mene na kauč, sve dok ne prestanem misliti kako nas je noć progutala, a kad se setim da pomislim na to, ponovo je dan. Ali večeras mama nije došla. Znam kuda idemo. Na mesto gde ponekad trčim u travi, odakle ponekad gledamo slonove. Ali više ne smem da idem tamo. Tata je vikao o tome. U grlu mi narasta jecaj i mislim da će izaći, ali ona me cupka u naručju. E, Dţena, sad ćemo ti i ja malo da se igramo. Ti voliš da se igraš, zar ne? - pita ona. Naravno. Volim igranje. Vidim slona meĎu drvećem, igra se ţmurke. Mislim da ćemo se moţda i mi toga igrati. Biće veselo ako Maura bude ţmurila. Smejem se kad zamislim da će se zapljunuti surlom. Tako je bolje, kaţe ona. Sad si moja dobra devojĉica. Sad si moja vesela devojĉica. Ali ja nisam njena dobra i vesela devojčica. Ja sam mamina devojčica. Lezi sad, kaţe ona. Lezi na leĊa i gledaj zvezde. Da vidimo moţeš li naći meĊu njima nacrtanog slona. Ja volim igre, pa pokušavam. Ali sve što vidim jeste mrak, nalik na činiju okrenutu naopako, i mesec koji pada iz nje. Šta ako činija padne i poklopi me? Šta ako me sakrije, pa mama ne moţe da me naĎe? Počinjem da plačem. Psssst, kaţe ona. Stavlja mi ruku na usta i pritiska. Pokušavam da se izmaknem, jer mi se ova igra ne sviĎa. U drugoj ruci ona drţi veliki kamen. Neko vreme, izgleda, spavam. Sanjam mamin glas. Vidim samo drveće koje se naginje jedno ka drugom, kao da šapuće neke tajne, dok Maura prolazi izmeĊu njih. A onda sam negde drugde, napolju, iznad, okolo, gledam sliku na kojoj sam ja, kao kad mama pušta filmove na kojima sam ja kao mala pa vidim sebe na televiziji, iako sam još tu. Neko me nosi, i osećam cupkanje, i idemo daleko. Kad me Maura spusti, poĉne da me trlja zadnjom nogom, i mislim kako je stvarno dobra u igranju ţmurke, jer je veoma neţna. Kad me potapše surlom, to je isto kao kad me je mama uĉila da dotaknem ptiĉicu koja je ispala iz gnezda. Budi kao vetar, rekla je. Sve je tako meko: njen dah na mom obrazu, granje kojim me pokriva, kao ćebetom, da mi bude toplo. U jednom trenutku Sereniti stoji iznad mene, a u sledećem je nestala. „Dţena?”, ĉujem njen glas, a onda postaje crnela, taĉkasta senka. Nisam više u laboratoriji. Nisam nigde.


Ponekad je veza bila kristalno jasna, a ponekad je zvučala kao mobilni telefon u planini, kad čuješ tek svaku treću reč, rekla je jednom Sereniti. Pokušavam da slušam, ali ĉujem samo odlomke, a onda se veza prekida.


ALIS Nikad nisu našli njeno telo. Videla sam ga svojim oĉima, a ipak, kad je policija stigla, Dţene više nije bilo. Ĉitala sam u novinama. Nisam mogla da im kaţem da sam je videla, kako leţi na zemlji u zabranu. Nisam uopšte mogla da se javim policiji, naravno, jer onda bi došli po mene. Zato sam razmišljala o Bunu sa udaljenosti od trinaest hiljada kilometara. Prestala sam da vodim dnevnik, jer je svaki dan bio još jedan dan u kome nemam dete. Brinula sam se da bi, dok stignem do kraja sveske, ponor izmeĊu onoga što sam bila i ovoga što sam sada postao toliko širok da više ne bih mogla da vidim drugu stranu. Neko vreme išla sam kod psihijatra, lagala o razlozima moje tuge (automobilska nesreća) i koristila laţno ime (Ana, pindrom, reĉ koja se isto ĉita i s jedne i s druge strane). Pitala sam ga da li je normalno to što posle gubitka deteta i dalje ĉujem noću njen plaĉ i budim se od tog imaginarnog zvuka. Pitala sam ga da li je normalno to što se probudim i tokom nekoliko divnih sekundi verujem da je ona s druge strane zida, usnula. Rekao je da je to potpuno normalno za moju situaciju, i onda sam prestala da idem kod njega. Trebalo je da mi kaţe: Više ništa neće biti ponovo normalno. Onog dana 1999. godine kad sam saznala da rak isisava ţivot iz moje majke, vozila sam naslepo kroz šikaru, trudeći se da prestignem vesti. Uţasnula sam se kad sam ugledala pet ubijenih slonova sa odseĉenim surlama - i jedno oĉajno, prestrašeno mladunĉe. Surla mu je mlitavo visila, uši su mu bile prozirne. Nije moglo biti starije od tri nedelje. Nisam znala kako bih se starala o njemu i znala sam da će se njegova priĉa tuţno završiti. Kao i priĉa moje majke. Uzela sam šest meseci odsustva s projekta kako bih bila s njom dok ne umre. Kada sam se vratila u Bocvanu, bila sam sama na svetu i bacila sam se na posao da bih zaboravila tugu - a onda sam shvatila da ti divni, ogromni slonovi postupaju prema smrti veoma staloţeno. Oni se ne upuštaju u mraĉna premišljanja: zašto nisam telefonirala kući za Dan majki; zašto sam se uvek svaĊala s njom, umesto da joj kaţem koliko sam se ugledala na njenu samostalnost; zašto sam tvrdila da sam suviše zauzeta ili da nemam novac kako bih odletela kući za Dan zahvalnosti, Boţić, Novu godinu, moj roĊendan. Te uporne misli su me urnisale, a svaki okret šrafa sve me je više gurao u ţivi pesak kajanja. Prouĉavanje tuge meĊu slonovima zapoĉela sam gotovo sluĉajno. Smišljala sam sebi najrazliĉitije izgovore zašto je to od istinskog nauĉnog znaĉaja, ali, zapravo, ţelela sam da uĉim od ovih ţivotinja kojima je to bilo tako lako. Kad sam se vratila u Afriku da se oporavim od drugog velikog gubitka, krivolov je bio u usponu. Ubice su postale mudrije. Ranije bi ubile najstarije predvodnice i muţjake s najvećim kljovama, ali sada bi nasumiĉno odstrile mladu jedinku, jer su znale da će se krdo sabiti radi odbrane, a tako im je bilo lakše da ih masovno ubijaju. Dugo niko nije ţeleo da prizna da su


slonovi u Juţnoj Africi ponovo ugroţeni, ali bilo je upravo tako. Slonovi u graniĉnim podruĉjima s Mozambikom bili su ubijani naveliko, a siroĉići su se, preplašeni, vraćali u rezervat Kruger. Jedno od tih siroĉića našla sam dok sam se krila u Juţnoj Africi. Majku su lovokradice pogodile u rame i rana se inficirala. Kad je majka pala, mladunĉe nije htelo da se makne od nje i preţivljavalo je pijući njenu mokraću. Ĉim sam ih videla, znala sam da majci moţemo samo da prekratimo muke. Znala sam i da će to znaĉiti smrt za njenu kćerku. A to nisam htela da dozvolim. Osnovala sam centar za spašavanje u Falaborvi, u Juţnoj Africi, i organovala ga po ugledu na utoĉište dame Dafni Šeldrik u Najrobiju. Filozofija je bila veoma jednostavna: kada slonĉe ostane bez porodice, morate mu pruţiti drugu. Ĉuvari ostaju sa siroĉićima dvadeset ĉetiri sata dnevno, nude im boĉice s mlekom, paţnju i ljubav, spavaju noću kraj njih. Ĉuvari se smenjuju, kako se slon ne bi vezao za jednu osobu. Nauĉila sam na teţi naĉin da slonĉe stvara suviše duboku vezu ako ga pazi samo jedan ĉuvar, pa moţe zapasti u depresiju kada taj ĉuvar uzme makar dan ili dva odsustva: tuga zbog tog gubitka moţe dovesti ĉak i do smrti. Ĉuvari nikad ne udaraju svoje štićenike, ĉak ni ako su ovi baš bezobrazni. Grdnja je obiĉno sasvim dovoljna; mališani stvarno ţele da udovolje svojim ĉuvarima. Slonovi pamte sve i zato je vaţno uvek im pruţiti malo dodatne topline nešto kasnije, kako bi mališanima bilo jasno da se grdnja odnosi na ono loše što su uĉinili i da su još voljeni. Mladuncima dajemo posebno naĉinjeno mleko, a posle navršenih pet meseci poĉinjemo sa ovsenom kašom - baš kao kad se ljudska beba postepeno navikava na ĉvrstu hranu. Dobijaju kokosovo ulje, kako bi se nadoknadio visok sadrţaj masti iz slonovskog mleka. Merimo njihov napredak gledajući im obraze, koji - baš kao kod ljudskih beba - treba da budu bucmasti. Kad napune dve godine, prebacujemo ih u drugi objekat, za nešto starije slonove. Neki ĉuvari prelaze tamo s njima, kako bi slonĉići i na novom mestu videli poznata lica. Kada stignu tamo, mališani prepoznaju nekadašnje drugove koji su ranije stigli u stariju grupu. Ĉuvari tu spavaju odvojeno od slonova, ali dovoljno blizu da ih ĉuju. Svakog dana izvode slonove napolje u nacionalni park, kako bi videli prirodna slonovska krda. Stariji slonovi gurkaju se i nadjaĉavaju kako bi videli ko će biti glavni. Primaju pridošle mladunĉe pod svoje okrilje, tako da svaka ţenka usvoji po jedno slonĉe kome će biti kao bajagi mama. Najmanji mladunci idu napred, a za njima nešto stariji. Na kraju se svi integrišu u divlja krda. Nekoliko puta dešavalo se da se slonovi pušteni u divljinu vraćaju po pomoć - jednom kada je mladoj majci mleko presušilo, pa je bebi bio ugroţen ţivot, i jednom kada je devetogodišnjem muţjaku noga uhvaćena u ţiĉanu zamku. To ne znaĉi da veruju svim ljudima bez razlike, jer svi oni iz prve ruke znaju koliko strahote ljudi mogu da izazovu. MeĊutim, oĉito ne sude o svima nama po toj nekolicini zlikovaca. Lokalni seljani poĉeli su da me zovu m’s Ali - skraćeno od mis Alis. To je postepeno postalo i naziv mog utoĉišta: Ako naĎeš napušteno slonče, odvedi ga u Msali. Ako budem radila kako treba, ovi siroĉići na kraju će otići u svet i srećno će se pridruţiti nekom divljem krdu u


nacionalnom parku Kruger, gde im je i mesto. Uostalom, i ljudsku decu podiĹŁemo u nameri da mogu da ĹŁive bez nas, jednog dana. Samo kada nas prerano napuste, sve gubi smisao.


VERDŽIL Sećate se da ste, kao dete, verovali da su oblaci meki poput pamuka, a onda ste jednog dana saznali da se, zapravo, sastoje od kapi vode? I ako pokušate da se pruţite po oblaku i odremate samo ćete propasti kroz njega i tresnuti o zemlju? Prvo sam ispustio zub. Samo što, zapravo, nisam. Da sam ga ispustio, to bi znaĉilo da sam ga drţao, a moja ruka više uopšte nije ĉvrsta, tako da zub prosto proĊe kroz nju i zvecne po podu. Podiţem pogled, potpuno izbezumljen, i hvatam se za ono što mi je najbliţe, a to je sluĉajno Talula. Ruka mi proĊe kroz nju, jer joj se telo rasipa i razilazi kao da je naĉinjeno od dima. Isto se dešava i sa Dţenom. Ona treperi poput sijalice, a lice joj je izobliĉeno od straha. Pokušavam da je pozovem po imenu, ali zvuĉim kao da sam na dnu bunara. Odjednom se setim svih onih ljudi u dugaĉkom redu na aerodromu koji se nisu bunili kad sam ih zaobišao, i stare sluţbenice koja me je presrela i odvela u stranu. Vi ne spadate ovde. Sećam se svih onih konobarica u restoranu koje su prošle pored mene i Dţene kao da nas ne primećuju, sve dok se jedna nije udostojila da nam priĊe. Da li je moguće da ostale stvarno nisu mogle da nas vide? Sećam se Abi, moje gazdarice, obuĉene kao da je stigla pravo iz vremena prohibicije, i shvatam da verovatno i jeste tako. Sećam se Ralfa u sobi za dokaze, koji je bio dovoljno star da bude fosil ĉak i dok sam još radio tamo. Talula, konobarica, aerodromska sluţbenica, Abi, Ralf svi ti ljudi bili su kao i ja. Bili su u ovom svetu, ali ne deo njega. I sećam se pada u provaliju. Suza na mom licu, i pesme Erika Kleptona na radiju, i kako sam nagazio gas do daske dok sam ulazio u oštru krivinu. Ukoĉio sam ruke kako se ne bih uprpio i ipak vratio automobil na bezbednu putanju, a u poslednjem trenutku otkopĉao sam sigurnosni pojas. Trenutak udara bio je uţasan, iako sam ga oĉekivao - staklo iz vetrobrana zasulo mi je lice, šipka volana zabila mi se u grudi, otrgao sam se sa sedišta. U jednoj veliĉanstvenoj, nemoj sekundi - leteo sam. Tokom duge voţnje kući iz Tenesija pitao sam Sereniti šta misli o tome kako izgleda umreti. Za trenutak se zamislila. Kako izgleda zaspati? Kako to misliš? - pitao sam. To se prosto desi. Tako je. Budan si, i onda za trenutak lebdiš, i onda se ugasiš, kao svetio. Fizički se opustiš. Usne ti se olabave. Srce uspori. Odvojiš se od treće dimenzije. Ostaje izvestan nivo svesti, ali uglavnom kao da si u drugačijoj zoni. Usporeno postojanje. Sad bih imao nešto da dodam tome. Kad spavate, mislite da postoji ĉitav drugi svet koji vam izgleda potpuno stvarno dok ga sanjate. Sereniti.


Ulaţem napor kako bih se okrenuo i pogledao je. Odjednom sam suviše lak i nematerijalan i uopšte ne moram da se pokrećem, samo pomislim i već sam tamo gde ţelim. Trepnem i vidim je. Za razliku od mene, Talule, i Dţene, njeno telo ne treperi i ne talasa se. I dalje je potpuno ĉvrsta. Sereniti, pomislim, i ona okrene glavu. „Verdţile?” šapuće. Poslednja pomisao koja mi se javi pre nego što potpuno nestanem jeste da, uprkos onome što je Sereniti rekla - uprkos onome što sam verovao - ona nije laţni vidovnjak. Nego prokleto dobar.


ALIS Znate, ja sam izgubila dva deteta. Jedno koje sam poznavala i volela, i drugo koje nikad nisam videla. Još pre nego što sam pobegla iz bolnice, znala sam da sam doţivela pobaĉaj. Sada imam više od sto beba koje zahtevaju svaki budan trenutak mog ţivota. Postala sam jedna od onih malaksalih, prezauzetih ljudi koji se izdiţu iz patnje poput tornada, okrećući se toliko brzo da ĉak i ne shvatamo koliko samouništenja izazivamo. Najgori deo dana mi je na samom kraju. Kad bih mogla, bila bih ĉuvar i spavala bih u odeljku s najmlaĊim slonovima. Ali neko mora da bude i predstavnik Msalija. Ljudi ovde znaju da sam ranije radila u Tuli Bloku. I da sam neko vreme ţivela u Sjedinjenim Drţavama. Ipak, većina ne povezuje nauĉnika kakav sam nekada bila sa aktivistom kakav sam sada. Odavno više nisam Alis Metkalf. Što se mene tiĉe, i ona je mrtva. Budim se vrišteći. Ne volim da spavam i, kad već moram, onda ţelim dubok san bez snova. Zato obiĉno radim dok ne poĉnem da padam od umora, pa se onesvestim na po dva ili tri sata tokom noći. Svakog dana i svakog trenutka mislim na Dţenu, ali odavno nisam pomišljala na Tomasa i Gideona. Znam da Tas i dalje ţivi u bolnici. Jedne noći sam, pijana, pitala Gugl, i saznala da je Gideon stupio u vojsku i da je poginuo u Iraku od eksplozije podmetnute bombe na nekom trgu. Odštampala sam novinski ĉlanak o dodeli posthne medalje ĉasti. Sahranjen je u Arlingtonu. Ako ikada ponovo odem u Sjedinjene Drţave, moţda ću otići da ga posetim. Leţim u krevetu i gledam u plafon, ĉekajući da se polako vratim u ovaj svet. Stvarnost je ledena: moram da ulazim u nju malomalo, kako bih se privikla na šok pre nego što uĊem dublje. Pogled mi pada ne jedini ostatak ranijeg ţivota koji sam donela u Juţnu Afriku. To je drvena oblica, oko metar dugaĉka i ĉetvrt metra široka. Naĉinjena je od mladog stabla; kora je oljuštena u nepravilnim, krivudavim prugama. Veoma lepo izgleda, kao plemenski totem, a ako dovoljno dugo gledate u šare, mogli biste se zakleti da je u njima skrivena neka šifrovana poruka. Utoĉište za slonove u Tenesiju, koje je postalo novi dom našim ţivotinjama, ima veajt na kome mogu da pratim njihov napredak, a i podiţe svest o svemu što rade sa slonovima koji su ranije patili u zatoĉeništvu. Pre pet godina imali su boţićnu aukciju radi prikupljanja sredstava. Jedna slonica, koja je nedavno uginula, volela je da provodi vreme ljušteći koru s drveća, tako da su nastajale neverovatne, sloţene šare; njena „dela” takoĊe su bila na prodaju. Smesta sam znala da je to bila Maura. Mnogo puta gledala sam je kako to radi. Debla koja smo joj davali pritisnula bi uz rešetke svog odeljka u staji, a onda bi kljovama polako ljuštila neţnu srebrnastu brezovu ili grubu borovu koru.


Nije nimalo ĉudno što je sirotište za slonove Msali iz Juţne Afrike poţelo da pomogne utoĉištu u Tenesiju. Nisu nikad saznali da sam ja poslala ĉek; nisu mogli znati da sam, kad sam dobila kupljeni predmet zajedno sa slikom slonice koju sam tako dobro poznavala - na poleĊini je pisalo RIP Maura - plakala ceo sat. Već pet godina taj komad drveta visi na zidu, naspram mog kreveta. Sada, na moje oĉi, pada sa zida, udara o pod i raspada se na dva dela. U tom trenutku zazvoni mi telefon. „Traţim Alis Metkalf”, kaţe muški glas. Ruke mi postaju ledene. „Ko zove?” „Detektiv Mils iz policijske stanice u Bunu.” Dakle, gotovo je. Prošlost me je najzad sustigla. „Ja sam Alis Metkalf”, kaţem jedva ĉujno. ,,E pa, gospoĊo, uz duţno poštovanje, vas je baš bilo teško naći.” Sklapam oĉi, ĉekajući da ĉujem optuţbu. „GospoĊo Metkalf”, kaţe detektiv, „našli smo telo vaše kćerke.”


SERENITI U jednom trenutku stojim u prostoriji u privatnoj laboratoriji sa još troje ljudi, a u sledećem sam potpuno sama, na sve ĉetiri, i traţim zub koji je pao tu negde. „Izvolite, šta ţelite?” Strpam zub u dţep i okrenem se da pogledam bradatog tipa u belom mantilu. Oprezno mu prilazim i pljesnem ga po ramenu. „Stvarno ste ovde.” On se trgne i prinese ruku tom ramenu, gledajući me kao da sam luda. Moţda i jesam. „Da, ali ko ste vi? Ko vas je pustio unutra?” Svakako mu neću reći ono što mislim: da je „osoba” koja me je pustila unutra zapravo sen, duh koji ne napušta ovaj svet. „Traţim vašu radnicu po imenu Talula”, kaţem. Preko njegovog lica preĊe senka. „Da li ste bili bliski s njom?” Bili. Odmahujem glavom. „Poznanica.” „Talula je preminula pre otprilike tri meseca. Ako sam dobro razumeo, imala je srĉano oboljenje koje nije otkriveno. A baš se pripremala za svoj prvi polumaraton.” Ĉovek zavlaĉi ruke u dţepove mantila. „Ţao mi je što ste ovako saznali.” Nesigurno izlazim iz laboratorije, prolazim pored sekretarice na prijemnom odeljenju, pored ĉuvara i devojke koja sedi na zidiću pred zgradom i telefonira. Ne mogu da odredim ko je od njih ţiv, a ko nije, pa za svaki sluĉaj drţim oboren pogled i pravim se da ih ne primećujem. U automobilu ukljuĉim klimreĊaj na najjaĉe i zaţmurim. Verdţil je sedeo tu do mene. Dţena je bila na zadnjem sedištu. Priĉala sam s njima, dodirivala sam ih, ĉula sam ih jasno i glasno. Jasno i glasno. Uzimam mobilni telefon i otvaram spisak poziva. Tu bi trebalo da bude Dţenin broj, jer me je pozvala kad je bila u Tenesiju, sama i uplašena. Doduše, duhovi stalno petljaju oko energije. Zvono na vratima se oglasi, a nema nikoga; štampaĉ podivlja; svetla trepere, iako nema oluje. Pritiskam dugme za ponovno biranje, ali dobijam automatsku poruku. Broj više nije u upotrebi. Nemoguće je da je ono što ja mislim da jeste. Potpuno nemoguće, shvam, jer me je mnogo ljudi videlo na javnim mestima s Verdţilom i Dţenom. Palim motor i uz škripu guma krećem s parkinga, pravo u onaj restoran gde nas je jutros sluţila ona bezobrazna konobarica. Kad uĊem, oglase se zvonca iznad vrata; iz dţuboksa se ĉuje Krisi Hajnd, peva o sitnišu u dţepu. Osvrćem se preko izdignutih separea u crvenoj koţi, traţeći ţenu koja nas je jutros videla.


„Zdravo”, kaţem i prekidam je dok posluţuje sto pun deĉaka u fudbakim dresovima. „Da li me se sećate?” „Nikad ne zaboravljam bakšiš od tri centa”, gunĊa ona. „Koliko je ljudi sedelo za mojim stolom?” Ona ide ka kasi, a ja za njom. „Je li to neka šala? Bili ste sami. Mada ste naruĉili dovoljno da nahranite pola Afrike.” Zaustim da joj kaţem kako su Dţena i Verdţil naruĉili svako za sebe, ali setim se da to nije taĉno. Oboje su mi rekli šta ţele da jedu, a onda su otišli u toalet. „Bila sam s muškarcem od oko trideset godina - vrlo kratko ošišan, nosio je flanelsku košulju ĉak i po ovoj vrućini... i devojĉicom od trinaest godina, ima riĊu kosu neuredno upletenu u kiku...” „Slušajte, gospoĊo”, kaţe konobarica, zavlaĉi ruku negde iza kase i pruţa mi posetnicu. „Ima mesta gde se moţete obratiti za pomoć, ali ne kod nas.” Pogledam vizitkartu: „Telefonsko psihološko savetovalište okruga Grafton.” U gradskoj kući sedim s konzervom red bula i hrpom matiĉnih knjiga iz 2004. godine: roĊeni, umrli, venĉani. Ĉitam umrlicu Nevi Rul toliko puta da sam je već nauĉila napamet. NEPOSREDNI UZROK SMRTI: povreda tupim predmetom NAĈIN NANOŠENJA: gaţenje, slon RAZLOG SMRTI: nesreća MESTO SMRTI: Utoĉište za slonove Nova Engleska, Bun, Nju Hempšir OPISATI KAKO SE POVREDA DESILA: nepoznato Potom nalazim Verdţila. On je umro poĉetkom decembra. NEPOSREDNI UZROK SMRTI: probodna rana u grudima NAĈIN NANOŠENJA: automobilska nesreća RAZLOG SMRTI: samoubistvo Dţena Metkalf nema umrlicu, naravno, jer njeno telo nikad nije naĊeno. Sve do ovog zuba. U izveštaju sa obdukcije nije bilo nikakve greške. Nevi Rul zaista je ta koja je poginula te veĉeri u utoĉištu, a Alis Metkalf bila je ţena u nesvesti koju je Verdţil poslao u bolnicu i koja je kasnije nestala. Prema tome, konaĉno znam zašto Alis Metkalf nije htela da komunicira sa mnom - pa ĉak ni sa Dţenom. Alis Metkalf je, po svemu sudeći, i dalje ţiva. Poslednja umrlica koju traţim pripada Ĉedu Alenu, nastavniku ĉiju je ruţnu bebu Dţena ĉesto ĉuvala. „Da li ste ga poznavali?”, pita sluţbenica, gledajući preko mog ramena. „Nisam”, kaţem tiho.


„Bilo je stvarno strašno. Trovanje ugljeonoksidom. Ĉitava porodica je stradala. Baš te godine i meni je predavao algebru.” Ona pogleda hrpu papira na stolu. „Da li ţelite fotopije?” Odmahujem glavom. Samo sam ţelela da se uverim sopstvenim oĉima. Zahvaljujem i vraćam se do automobila. Vozim besciljno, jer zaista ne znam kuda bih sad išla. Setim se onog putnika u avionu za Tenesi, koji je zabio nos u ĉasopis ĉim sam poĉela da priĉam s Verdţilom. On je video samo ludaĉu koja priĉa sama sa sobom. Setim se kad smo svi posetili Tomasa u Hartvik hamu - pacijenti su lako videli Dţenu i Verdţila, ali medicinske sestre i bolniĉari obraćali su se samo meni. Setim se prvog puta kad sam videla Dţenu, kad je moja klijentkinja, gospoĊa Langam, bukvalno pobegla. Šta je ona ĉula od mog razgovora sa Dţenom? Da ću pozvati policiju ako smesta ne ode. Ali gospoĊa Langam nije mogla da vidi Dţenu kako stoji pred mojim vratima. Prema tome, smatrala je da se obraćam njoj. Shvatam da sam stigla u deo grada koji mi je poznat. U ovoj ulici je Verdţilova kancelarija. Parkiram se i izlazim iz bube. Toliko je vrućina, da je asfalt omekšao. Toliko je toplo, da su maslaĉci u pukotinama svenuli. Vazduh u zgradi miriše drugaĉije. BuĊavo, zapušteno. Staklena ploĉa na vratima je napukla, ali to dosad nisam primetila. Penjem se na sprat, do Verdţilove kancelarije. Zakljuĉana je i mraĉna. Na vratima stoji cedulja: ZA IZDAVANJE. POZVATI AGENCIJU „ZUMBUL”, 603555-2390. U glavi mi zuji. Liĉi na poĉetak migrene, ali mislim da je to zvuk svega što znam i svega što verujem, što se sad menja. Oduvek sam smatrala da postoji stroga podela na duhove i seni - prvi lako prelaze u sledeću ravan postojanja, a drugi imaju nešto što ih zadrţava u ovom svetu. Seni koje sam dosad sretala bile su tvrdoglave. Ponekad nisu shvatale da su mrtve. Ĉule su zvuke ljudi koji ţive u „njihovoj kući”, pa su pretpostavljale da su ti drugi nekakve aveti. Imale su svoje ciljeve, razoĉaranja i bes. Bile su u klopci, a ja sam se trudila da ih oslobodim odatle. Ali to je bilo vreme kada sam umela da prepoznam ko su i šta su. Oduvek sam smatrala da postoji stroga podela na duhove i seni - samo što nisam shvatala koliko je uzan jaz izmeĊu mrtvih i ţivih. Vadim iz torbe rokovnik u koji je Dţena zapisala podatke kada me je prvi put posetila. Vidim njeno ime, zapisano okruglastim tinejdţerskim rukopisom, nalik na niz mehurića. Tu je i adresa: Ulica Grinlif 145. Stambeni blok potpuno je isti kao i pre tri dana, kad smo Verdţil i ja došli da priĉamo sa Dţenom i utvrdili da ona ne stanuje tu. Sada shvatam kako je sasvim moguće da još ţivi tu. Samo što trenutni vlasnici to ne znaju.


Vrata mi otvara ista ona mlada majka kao i pre neki dan. Njen sinĉić i dalje joj se drţi za nogu kao ĉiĉak. „Opet vi?”, kaţe. „Već sam vam rekla da ne poznajem tu devojĉicu.” „Znam. Izvinite što vam opet smetam. Ali saznala sam neke... loše vesti o njoj. Sad pokušavam da poveţem celu priĉu.” Trljam slepooĉnice. „Da li mi moţete reći kada ste kupili ovu kuću?” Iza sebe ĉujem tipiĉne letnje zvuke: deca ciĉe dok se spuštaju niz tobogan u susednom dvorištu, pas laje iza ograde, zuji neĉija kosilica. Iz daljine se ĉuje melodija s kamiona za prodaju sladoleda. Ova ulica kljuĉa od ţivota. Ţena izgleda kao da će mi zalupiti vrata pred nosom, ali nešto u mom glasu navede je da se ipak predomisli. „Dvehiljadite”, kaţe. „Moj muţ i ja još se nismo ni venĉali. Ţena koja je ovde ţivela je U-M-R-L-A.” Kratko pogleda sina. „Ne volimo da priĉamo pred njim o tome, ako razumete. I ovako ima bujnu maštu i ponekad noću ne moţe da zaspi.” Ljudi se uvek plaše pojava koje ne razumeju, pa im daju imena koja su im prihvatljiva. Bujna mašta. Strah od mraka. Ponekad ĉak i mentalno oboljenje. Ĉuĉnem da bih pogledala njenog sina u oĉi. „Koga vidiš?” pitam. „Baku”, odgovara šapatom. „I devojĉicu.” „One ti neće ništa”, kaţem. „I stvarne su, ma šta ti drugi govorili. One samo ţele da dele kuću s tobom, kao kad deca u vrtiću ţele da dele igraĉke”. Majka ga ţurno povuĉe unazad. „Pozvaću policiju”, kaţe. „Da je vaš sin roĊen sa zelenom kosom, iako niko u ĉitavoj familiji nema zelenu kosu, iako ne razumete kako iko moţe da ima zelenu kosu i nikad je niste videli... da li biste ga i dalje voleli?” Ona kreće da zatvori vrata, ali i ja ih guram spolja da bi ostala otvorena. „Da li biste?” „Naravno”, kaţe ona kruto. „Ovo je isto tako”, kaţem. Kad se vratim u automobil, vadim rokovnik iz tašne i otvaram na plednjoj strani. Veoma polako, kao da neko para šav, Dţenin rukopis nestaje. Ĉim kaţem deţurnom policajcu da sam našla ljudske ostatke, odvode me u posebnu prostoriju. Dolazi detektiv - momak po imenu Mils, toliko mlad da se sigurno i ne brije ĉešće nego dvaput nedeljno, ako i toliko - i ja mu dajem sve podatke koje znam. „Ako pogledate bazu podataka, naći ćete sluĉaj iz 2004, nesreću na mestu koje je tada bilo utoĉište za slonove. Mislim da je ovo povezan smrtni sluĉaj.” On me radoznalo gleda. ,,A otkuda vi znate za to?” Ako mu kaţem da sam vidovnjak, ubrzo ću se naći u udobnoj sobici pored Tomasove. Ili to, ili će mi staviti lisice, uvereni da sam ludakinja koja, zapravo, ţeli da prizna ubistvo. Samo što su mi Dţena i Verdţil izgledali potpuno stvarno. Verovala sam svemu što su rekli, kad su mi se obraćali.


Pobogu, dete slatko, zar ne treba vidovnjak baš tako da radi? Glas u mojoj glavi je tih, ali poznat. Juţnjaĉki naglasak, reĉenica koja se diţe i spušta kao muzika. Svuda bih prepoznala Lusindu. *** Sat kasnije dvojica policajaca prate me u rezervat prirode. Prate je samo lepši naĉin da kaţem da su me strpali u zadnji deo policijskog automobila, jer mi ne veruju. Koraĉam kroz visoku travu, mimo utabane staze, baš kao što je Dţena radila. Policajci nose lopate i mreţe za prosejavanje. Prolazimo pored jezerceta gde sam našla Alisinu ogrlicu, a onda, posle malo kruţenja, nalazim mesto na kome mnoštvo ljubiĉastih peĉuraka raste ispod velikog hrasta. „Ovde”, kaţem. „Ovde sam našla zub.” Policajci su poveli forenziĉara. Ne znam šta on taĉno radi - analizu tla, kostiju ili oboje - ali sada ubere jednu peĉurku. „Laccaria amethystina” , izjavljuje. „To je gljiva koja raste na tlu s visokim sadrţajem azota.” Gle ti Verdţila? - pomislim. Imao je pravo. „Raste samo ovde”, kaţem struĉnjaku. „Nigde drugde u celom parku.” „To moţe da ukazuje na plitak grob.” „Osim toga, ovde je sahranjeno i uginulo slonĉe”, kaţem. Detektiv Mils podiţe obrve. „Vi ste pravo vrelo informacija.” Forenziĉar upućuje dvojicu policajaca, onih koji su me dovezli ovamo, kako da poĉnu prekopavanje. Kreću s druge strane drveta, preko puta mesta gde smo Dţena, Verdţil i ja stajali juĉe. Vade hrpe zemlje i prosejavaju je kroz mreţe, da bi našli svaki neraspadnuti komadić. Ja sedim u senci drveta, gledajući kako gomila zemlje postepeno raste. Policajci su zasukali rukave; uskoro jedan mora da uĊe u rupu kako bi izbacivao zemlju. Detektiv Mils seda kraj mene. „Dakle”, kaţe. „Ispriĉajte mi ponovo šta ste radili ovde kada ste našli zub.” „Došla sam na izlet”, laţem. „Sami?” Ne. „Da.” ,,A slonĉe? Kako znate da je...” „Ja sam prijatelj porodice”, kaţem. „Zato znam i da dete Metkalfovih nikad nije pronaĊeno. Mislim da ta devojĉica zasluţuje sahranu, a vi?” „Detektive?” Jedan policajac maše Milsu i pokazuje ka jami. U tamnoj zemlji blista nešto belo. „Suviše je teško da ga podignemo”, kaţe. „Onda kopajte okolo.”


Stojim na ivici rupe dok policajci sklanjaju zemlju oko kostiju golim rukama, kao deca kad prave zamak od peska, iako voda stalno nadire i kvari im posao. Konaĉno se pojavljuje oblik. Oĉne duplje. Rupe na mestima gde bi kasnije nikle kljove. SunĊerasta lobanja, okrnjena s gornje strane. Simetriĉno, poput Roršahove mrlje. Šta vidite ovde? „Lepo sam vam rekla”, kaţem. Posle toga više niko ne sumnja u moje reĉi. Kopaju sistematski, po kvadrantima, u smeru suprotnom od kazaljke na satu. U drugom kvadrantu nalaze samo neki zarĊali escajg. U trećem slušam ritmiĉke zvuke: udar lopate, bacanje zemlje na sito... a onda iznenada sve utihne. Podiţem pogled i vidim policajca kako drţi malu lepezu slomljenog grudnog koša. „Dţena”, šapućem, ali odgovara mi samo vetar. Danima pokušavam da je naĊem na drugoj strani. Sigurna sam da je zbunjena i potresena, i najgore od svega - sama. Preklinjem Dezmonda i Lusindu da i oni potraţe Dţenu. Dezmond mi kaţe da će me Dţena sama naći kada bude spremna. Da mora da se navikne na mnogo toga. Lusinda me podseća na to da su njih dvoje, moji duhovi vodiĉi, ćutali sedam godina, delom i zato što je bilo potrebno da ponovo poĉnem da verujem u sebe. Ako je tako, pitam je, zašto ne mogu da razgovaram s tim jednim duhom kojeg traţim? Budi strpljiva, kaţe Dezmond. Moraš da naĎeš ono što je izgubljeno. Zaboravila sam da je Dezmond uvek pun tih nju ejdţ zagonetnih izreka. MeĊutim, umesto da se iznerviram, lepo mu zahvalim za savet i ĉekam. Pozivam gospoĊu Langam i nudim joj besplatnu seansu da bih se izvila zbog svog ponašanja pre neki dan. Ona okleva, ali pošto je to tip ţene koja redovno odlazi u Kostko da bi probala uzorke hrane umesto da ode u restoran i plati obrok, znam da me neće odbiti. Kada doĊe, prvi put zaista uspevam da razgovaram s njenim muţem Bertom, umesto da samo foliram. Ispostavlja se da je on i u zagrobnom ţivotu isti takav kreten kao i za ţivota. Šta sad hoće od mene? - gunĊa on. Uvek nešto zanoveta. Pobogu, mislio sam da će me ostaviti na miru kad sam konačno umro. „Vaš muţ”, kaţem joj, „jeste sebiĉan, nezahvalni magarac koji bi više veo da prestanete da ga proganjate.” Ponavljam, doslovce, sve što je rekao. GospoĊa Langam za trenutak ćuti. „To zvuĉi baš kao Bert”, kaţe konaĉno. „Aha.” „Ali ja sam ga volela”, dodaje. „Nije to zasluţio”, kaţem ja. Kada se nekoliko dana kasnije ponovo pojavi, traţeći savet o finansama i nekim vaţnim odlukama, dovodi prijateljicu. Ta prijateljica poziva svoju sestru. Pre nego što se snaĊem, ponovo imam klijente, ĉak više nego što mogu da smestim u rokovnik. Ali svakog dana posle podne pravim pauzu za ruĉak i provodim je na Verdţilovom grobu. Uopšte nije bilo teško naći ga, pošto u Bunu postoji samo jedno groblje. Donosim mu stvari koje mislim da bi voleo: rolnice od jaja, sportske novine, ĉak i dţek danijels. Dţeka sam sipala preko groba. Ako ništa drugo, ubiće korov.


Priĉam s njim. Kaţem mu kako su mi sve novine odale priznanje, jer sam pomogla policiji da naĊe Dţenine ostatke. Kako je priĉa o propasti utoĉišta stigla na naslovne strane, kao neka lokalna verzija Gradića Pejtona. Priĉam mu da sam bila pod sumnjom sve dok detektiv Mils nije dokazao da sam one veĉeri kad je Nevi Rul izgubila ţivot, bila u Holivudu i snimala moju emisiju. „Da li priĉaš s njom?”, pitam ga jednog popodneva, kad je nebo bilo puno teških kišnih oblaka. „Da li si je našao? Brinem se za nju.” Verdţil mi, takoĊe, još nije odgovorio. Kad sam pitala Dezmonda i Lindu za njega, rekli su da Verdţil, ako je pošao dalje, moţda još ne zna kako da ponovo poseti treću dimenziju. Potrebno je mnogo energije i rešenosti. Potrebno je vreme za uĉenje. „Nedostaješ mi”, kaţem Verdţilu, i ozbiljno to mislim. Imala sam kolege koje su se pretvarale da sam im draga, ali su, zapravo, bile samo ljubomorne; imala sam poznanike koji su ţeleli da se druţe sa mnom, jer sam dobijala pozive na prijeme po Holivudu; ali nikada nisam imala mnogo pravih prijatelja. Svakako ne meĊu onima koji su skeptiĉni, a ipak me prihvataju. Na groblju sam uglavnom uvek sama, osim ĉuvara, koji šetka okolo s motiĉicom i slušalicama na ušima. Danas se nešto dešava pored same ograde. Vidim grupicu ljudi. Moţda je sahrana. Shvatam da jednog od ljudi kraj groba poznajem. To je detektiv Mils. On me smesta prepozna. To je jedna od dobrih strana kad imate ruţiĉastu kosu. „GospoĊice Dţouns”, kaţe. „Drago mi je što vas ponovo vidim.” Smešim se. „I meni je drago.” Osvrćem se i vidim da, zapravo, nema toliko mnogo ljudi kao što sam u prvi mah mislila. Ţena u crnini, još dva policajca i grobar, koji neţno spušta sveţe prekopanu zemlju na majušni drveni kovĉeg. „Lepo od vas što ste došli”, kaţe on. „Siguran sam da je doktorki Metkalf drago što još neko misli na nju.” Kad ĉuje svoje ime, ţena u crnini se okrene. Lice joj je bledo i upalo, okruţeno pravom grivom riĊe kose. Kao da ponovo vidim Dţenu od krvi i mesa - nešto stariju, s novim emotivnim oţiljcima. Pruţa mi ruku, ta ţena koju sam tako oĉajniĉki pokušavala da naĊem, ţena koja mi je sad bukvalno pala pred noge. „Ja sam Sereniti Dţouns”, kaţem. „Ja sam našla vašu kćerku.”


ALIS Nije mnogo ostalo od mog deteta. Znam, kao nauĉnik, da se telo u plitkom grobu brţe raspada. Da će grabljivci odneti neke delove skeleta. Da su kosti deteta porozne, s više kagena, i da brţe propadaju u kiselom tlu. Ipak, nisam spremna za ono što vidim kada mi pokaţu hrpicu tankih kostiju, nalik na štapiće za mikado. Kiĉma. Lobanja. Jedna butna kost. Šest prstiju. Sve ostalo je nestalo. Biću iskrena: umalo da ne doĊem. Nešto u meni oĉekivalo je da tu ima još neĉega: muĉilo me je osećanje da je ovo klopka, da će me uhapsiti ĉim izaĊem iz aviona. Ipak, to je moje dete. To je kraj koji sam godinama ĉekala. Kako da ne doĊem? Detektiv Mils je sve organizovao, a ja sam došla avionom iz Johaneurga. Gledam kako spuštaju Dţenin kovĉeg u razjapljena usta jame i mislim: Ovo i dalje nije moja kćerka. Posle kratke sahrane, detektiv Mils pita me da li ţelim nešto da pojedem. Vrtim glavom. „Ţelim da se odmorim”, kaţem. Ali, umesto da se vratim u motel, vozim iznajmljeni automobil u Hartvik haus, gde Tomas ţivi već deset godina. „Došla sam da vidim Tomasa Metkalfa”, kaţem sestri na prijemnom odeljenju. „A vi ste?” „Njegova ţena”, kaţem. Ona me zaprepašćeno gleda. „Nešto nije u redu?”, pitam. „Ne, ne.” Sestra brzo doĊe sebi. „Samo što on retko ima posete. Ovim hodnikom, treća soba levo.” Na Tomasovim vratima stoji nalepnica, mali smajli. Otvaram vrata i vidim ĉoveka koji sedi kraj prozora, ĉvrsto drţeći knjigu u krilu. U prvi mah pomislim da sam pogrešila - da ovo nije Tomas. Tomas nije sed; Tomas nije pogrbljen, sa uzanim ramenima i upalim grudima. Ali onda se on okrene, nasmeši se, i to ga potpuno promeni, ponovo se pojave crte lica kojih se sećam, do maloĉas skrivene ispod ovog novog lica. „Alis”, kaţe on. „Pa gde si bila do sada?” To je toliko direktno pitanje, i toliko smešno posle svih ovih godina, da moram da se nasmejem. ,,Oh, svuda pomalo”, kaţem. „Moram svašta da ti priĉam”, kaţe on. „Ne znam ni odakle da poĉnem.” Ipak, pre nego što poĉne, otvaraju se vrata i ulazi bolniĉar. „Ĉujem da imaš posetu, Tomase. Da li hoćeš da preĊete u zajedniĉki boravak?” „Dobar dan”, kaţem ja. „Ja sam Alis.” „Rekao sam ti da će doći”, zadovoljno kaţe Tomas. Bolniĉar vrti glavom. „Neka sam proklet. Mnogo sam slušao o vama, gospoĊo.”


„Mislim da bi Alis više volela da priĉamo nasamo”, kaţe Tomas, a ja osećam teţinu u ţelucu, poput kamena. Nadala sam se da će protekla decenija ublaţiti oštrinu razgovora koji moramo obaviti, ali bila sam naivna. „Nema problema”, kaţe bolniĉar i namigne mi dok izlazi iz sobe. Ovo je trenutak kada će me Tomas pitati šta se desilo one noći u utoĉištu. Kada ćemo nastaviti od istog onog uţasnog trenutka kada smo prekinuli. „Tomase”, kaţem, spremna na sve. „Mnogo, mnogo mi je ţao.” „I treba”, kaţe on. „Ti si koautor ovog rada. Znam koliko ti je vaţan tvoj posao, i svakako te neću spreĉavati u tome, ali trebalo bi da znaš koliko je vaţno da ovo objavimo prvi, pre nego što neko ukrade tvoju hipotezu.” Zaprepašćeno trepćem. „Šta?” On mi pruţa knjigu koju je drţao. „Pripazi, molim te. Ovde ima špijuna na sve strane.” Knjiga je slikovnica. Zelena jaja i šunka doktora Sjusa. „Ovo je tvoj ĉlanak?”, pitam. „Šifrovan je”, odgovara šapatom. Došla sam s nadom da ću naći osobu koja je preţivela, nekoga ko će mi pomoći da nosim sećanje na najstrašniju noć u mom ţivotu. Umesto toga nalazim Tomasa toliko zaglavljenog u prošlost, da uopšte ne moţe da pomišlja na budućnost. Moţda je tako i bolje. „Da li znaš šta je Dţena danas uradila?”, pita Tomas. Oĉi mi se pune suzama. „Reci mi.” „Povadila je iz friţidera sve povrće koje ne voli i rekla je da će odneti slonovima. Kad sam joj rekao da je povrće zdravo i za nju, rekla je da je to samo eksperiment i da su joj slonovi kontrolna grupa.” Smeši se. „Ako je tako pametna s tri godine, šta li će tek biti kad bude imala dvadeset tri?” Postojao je trenutak, pre nego što je sve pošlo naopako, pre nego što je utoĉište propalo a Tomas se razboleo, kada smo bili srećni zajedno. On je drţao naše novoroĊeno dete u rukama, bez reĉi od sreće. Voleo me je, a voleo je i nju. „Biće ĉudesna”, odgovara Tomas na sopstveno retoriĉko pitanje. „Da”, kaţem promuklo. „Biće.” U motelu skidam cipele i jaknu i navlaĉim zavese. Sedam na stolicu na okretanje za malim pisaćim stolom i gledam u ogledalo. Ovo nije lice osobe koja je našla mir. Zapravo, uopšte se ne osećam onako kako sam oĉekivala da ću se osećati ako ikada dobijem vest da su našli moju kćerku. Ovo bi trebalo da mi pomogne da se izvuĉem iz procepa izmeĊu stvarnosti i pitanja šta ako. A ipak se osećam zaglavljeno. Gledam ekran iskljuĉenog televizora. Ne ţelim da ga ukljuĉim. Ne ţelim da slušam spikere kako me obaveštavaju o nekom novom uţasu negde u svetu, o beskonaĉnoj koliĉini tragedija.


Zaĉujem kucanje na vratima i trgnem se. Ne poznajem nikoga u ovom gradu. Prema tome, znam ko jedini moţe biti. Došli su po mene, ipak, jer znaju šta sam uradila. Duboko, odluĉno udahnem. U redu je, stvarno. Oĉekivala sam ovo. I ma šta da se desi, sada znam gde je Dţena. Siroĉići u Juţnoj Africi su bezbedni, s ljudima koji znaju kako da ih neguju. Zaista, spremna sam da poĊem. Ali, kad otvorim vrata, pred sobom vidim ţenu s ruţiĉastom kosom. Kao šećerna vuna, eto kako izgleda. Nekad sam je davala Dţeni, koja je oduvek volela slatkiše. Na afrikansu se zove spook asem. Avetinjski dah. „Dobar dan”, kaţe ona. Ne mogu da se setim njenog imena. „Ja sam Sereniti. Upoznale smo se danas.” Ţena koja je našla Dţenine ostatke. Gledam je, pitajući se šta hoće od mene. Nekakvu nagradu? „Znam da sam rekla da sam našla vašu kćerku”, poĉinje ona, a glas joj podrhtava, „ali slagala sam vas.” „Detektiv Mils rekao je da ste mu doneli zub...” „I jesam. Ali, znate, Dţena je, zapravo, našla mene. Pre nedelju dana.” Okleva. „Ja sam vidovnjak.” Moţda zbog stresa što sam prisustvovala sahrani kostiju moje kćerke, moţda zbog saznanja da je Tomas imao sreće da ostane zarobljen na mtu gde se ništa od svega ovoga nije desilo, moţda zbog putovanja koje je trajalo dvadeset dva sata i zbog vremenske razlike koja me još muĉi. Zbog svih tih razloga, bes sukne iz mene kao gejzir. Uhvatim Sereniti za obe ruke i odgurnem je. „Kako se usuĊujete?” kaţem. „Kako se usuĊujete da zbijate šalu sa ĉinjenicom da je moja kćerka mrtva?” Ona se zatetura unazad, iznenaĊena ovim fiziĉkim napadom. Sadrţaj njene ogromne torbe prospe se po podu izmeĊu nas. Ona se spusti na kolena da potrpa sve ponovo unutra. „Nikad to ne bih uradila”, kaţe. „Došla sam da vam kaţem koliko vas je Dţena volela. Ona nije shvatala da je mrtva, Alis. Mislila je da ste je vi napustili.” Ova ludaĉa veoma je opasna. Ja sam nauĉnik, i to što ona tvrdi potpuno je nemoguće, ali ipak mi stvara haos u duši. „Zašto ste došli ovamo?” pitam gorko. „Traţite novac?” „Mogla sam da je vidim”, uporna je ţena. „Priĉala sam s njom, dodirivala sam je. Nisam znala da je Dţena duh; mislila sam da je devojĉica, tinejdţerka. Gledala sam je kako jede, smeje


se, vozi bicikl i proverava poruke na mobilnom telefonu. Izgledala je i zvuĉala jednako stvarno kao vi sada.” „Zašto vi?”, ĉujem sebe kako pitam. „Zašto se obratila vama?” „Zato što sam ja jedna od retkih koji su je primećivali, verovatno. Duhovi su svuda oko nas, priĉaju jedni s drugima, uzimaju sobe u hotelima, jedu u Mekdonaldsu i rade sve što radimo i vi i ja - ali njih mogu da vide samo oni koji umeju da iskljuĉe nevericu. Kao mala deca. Mentalno obolele osobe. I vidovnjaci.” Ona okleva. „Mislim da je došla k meni zato što sam mogla da je ĉujem. Ali mislim da je ostala zato što je znala da joj mogu pomoći da vas naĊe - iako ja nisam verovala u to.” Ja poĉinjem da plaĉem. Sve oko mene je zamagljeno. „Odlazite. Molim vas, odlazite.” Ona ustaje i zausti da kaţe nešto, a onda pogne glavu i krene kroz hodnik. Ja još gledam u pod i tad primećujem. Komadić papira, nešto što joj je ispalo iz tašne i sluĉajno ostalo ovde. Treba da zatvorim vrata. Treba da se vratim u sobu. Umesto toga, ĉuem i podignem papirić: mali origami slon. „Odakle vam ovo?” šapućem. Sereniti se zaustavi. Okrene se da vidi šta drţim u rukama. „Od vaše kćerke.” Devedeset osam odsto nauke je merljivo. Moţete vršiti istraţivanja dok ne padnete na nos; moţete nabrajati repetitivno ili agresivno ponašanje ili izolaciju dok vam se pred oĉima ne zamagli; moţete koristiti to ponašanje kao indikatore traume. Ali nikada nećete moći da objasnite šta je navelo slonicu da odnese svoju dragu automobilsku gumu na grob najbolje prijateljice, niti šta konaĉno navede majku da ostavi svoje mrtvo mladunĉe. To je onih dva odsto nauke koji se ne mogu izmeriti niti objasniti. To pak ne znaĉi da takvo nešto ne postoji. „Šta je još Dţena rekla?”, pitam. Sereniti polako zakoraĉi ka meni. „Mnogo toga. Da ste radili u Bocvani. Da ste imali iste patike kao ona. Da ste je vodili u slonovske zabrane i da se njen otac ljutio zbog toga. Da nikada nije prestala da vas traţi.” „Razumem”, kaţem, sklapajući oĉi. „ A da li vam je rekla i da sam ubica?” Kad smo Gideon i ja stigli do kuće, ulazna vrata bila su širom otvorena, a Dţene nije bilo. Nisam mogla da dišem; nisam mogla da mislim. Otrčala sam u Tomasovu kancelariju, misleći da je moţda odveo dete tamo. Ne, bio je sam, glave poloţene na ruke, okruţen rasutim pilulama, s polupraznom bocom viskija kraj sebe. Olakšanje što ga vidim onesvešćenog bez naše kćerke izbledelo je kad sam shvatila da i dalje nemam predstavu o tome gde je Dţena. Isto kao i ranije: probudila se i videla da me nema. Njen najgori strah sad se pretvorio u moj. Gideon je smislio plan; ja nisam bila u stanju da razmišljam. Pozvao je radiom Nevi, koja je te noći deţurala, a kad mu se nije javila, podelili smo se. On je krenuo ka azijskoj staji; ja sam


potrčala u afrički zabran. Imala sam utisak već viĎenog, toliko je sve bilo isto kao prošli put kad je Dţena nestala. Zato se nisam iznenadila kad sam ugledala Nevi kako stoji tik unutar ograde afričkog zabrana. Je li dete kod tebe? - povikala sam. Bio je mrkli mrak, a oblaci su zaklonili mesec, i ono malo što sam mogla da vidim bilo je sivkasto i nasumično, kao u starom filmu koji preskače. Ipak, primetila sam da se trgla kada sam rekla dete. Videla sam kako su joj se usta izvila u osmeh, oštar kao noţ. Kakvo je osećanje, rekla je, izgubiti kćerku? Divlje sam se osvrtala, ali bilo je suviše mračno i nisam videla više od metar ili dva oko sebe. Dţena! - povikala sam, ali nije bilo odgovora. Zgrabila sam Nevi. Reci mi šta si joj uradila! Pokušala sam da iscedim odgovor iz nje. A ona se samo smešila i smešila. Nevi je bila snaţna, ali uspela sam da je uhvatim oko vrata. Reci mi! - vikala sam. Ona je dahtala i otimala se. Bilo je opasno hodati kroz zabrane i danju, zbog rupa koje slonovi kopaju traţeći vodu, a noću je to bilo pravo minsko polje - ali meni nije bilo vaţno. Htela sam samo odgovor. Teturale smo se napred pa nazad. A onda sam se saplela. Na zemlji je leţalo Dţenino malo, krvavo telo. Zvuk koji načini srce kad prepukne uţasno je ruţan. A agonija zvuči kao vodopad. Kako izgleda izgubiti kćerku? Gnev je kuljao kroz mene, zaposeo mi je čitavo telo, podigao me je kad sam se bacila ka Nevi. Ti si joj ovo uradila! - vikala sam, ali u sebi sam pomislila: Ne, JA sam. Nevi je bila jača od mene i borila se da spase ţivot. Ja sam se borila da osvetim smrt moga deteta. A onda sam osetila da padam u iskopanu rupu. Pokušala sam da se uhvatim za Nevi, za bilo šta, i potom se sve zacrnelo. Ne sećam se šta je bilo posle. A pokušavala sam da se setim svakog bogetnog dana u ovih deset godina. Kad sam se osvestila, i dalje je bio mrak i glava me je uţasno bolela. Osala sam krv na licu i na vratu. Ispuzala sam iz rupe u koju sam upala, suviše ošamućena da ustanem, i ostala sam četvoronoške. Nevi je prazno zurila u mene. Leţala je s razbijenom lobanjom. A telo mog deteta je nestalo. Vrisnula sam i trgla se, vrteći glavom, pokušavajući da ne vidim prazno mesto na kome je doskora bila Dţena. Nekako sam se podigla i potrčala. Trčala sam, jer sam izgubila kćerku, dva puta. Trčala sam, jer se nisam sećala da li sam ja ubila Nevi Rul. Trčala sam sve dok se ceo svet nije okrenuo naglavce, i probudila sam se u bolnici. „Od medicinske sestre ĉula sam da je Nevi mrtva - i da je Dţena nestala”, kaţem Sereniti, koja sedi na stolici na okretanje, dok ja sedim na ivici kreveta. „Nisam znala šta da radim. Videla


sam telo moje kćerke, ali nikom nisam mogla to da kaţem, jer bi onda znali da sam ubila Nevi, i uhapsili bi me. Mislila sam da je moţda Gideon našao Dţenu i sklonio je, ali onda je i on video da sam ubila Nevi - a nisam znala da li je već pozvao policiju.” „Ali niste je ubili”, kaţe Sereniti. „Telo je izgazio slon.” „Kasnije.” „Moţda je pala, kao i vi, i udarila glavom. Ĉak i ako ste vi doveli do toga, policija bi sigurno razumela da je bilo sluĉajno.” „Sve dok ne saznaju da sam spavala s Gideonom. A ako sam to slagala, onda sam mogla lagati i sve ostalo.” Obaram pogled. „Uhvatila me je panika. Bilo je glupo pobeći, ali upravo to sam uradila. Videla sam samo da sam bila sebiĉna i da sam zbog toga izgubila sve: bebu, Gideona. Tomasa. Utoĉište. Dţenu.” Mama? Gledam u ogledalo iza leĊa Sereniti Dţouns, iznad stola u hotelskoj sobi. Umesto da vidim njenu ruţiĉastu kosu, zamagljeni odraz pokazuje neurednu riĊu pletenicu. To sam ja, kaţe ona. Naglo udahnem. „Dţena?” Glas joj se trijumfalno povisi. Znala sam. Znala sam da si ţiva. To je dovoljno da me navede da priznam od ĉega sam pobegla pre deset godina, šta mi je uopšte omogućilo da pobegnem. „Ja sam znala da ti nisi”, šapućem. Zašto si otišla? Osećam da mi naviru suze. „Te noći, u utoĉištu, videla sam tvoj... Znala sam da te više nema. Inaĉe nikad ne bih otišla. Sve bih uĉinila da te naĊem. Ali bilo je prekasno. Nisam uspela da te spasem, pa sam pokušala da spasem sebe.” Mislila sam da me ne voliš. „Volela sam te!” jeknem. „Silno sam te volela. Ali ne dovoljno dobro.” U ogledalu na hotelskom zidu, iza stolice na kojoj sedi Sereniti, slika se izoštrila. Vidim majicu bez rukava. MinĊuše u obliku tankih zlatnih obruĉa. Okrenem stolicu sa Sereniti, kako bi i ona gledala u ogledalo. Ĉelo joj je široko, a brada šiljasta - to je na Tomasa. Ima pegice koje su mi zagorĉavale ţivot na Vašaru. Oĉi su joj potpuno istog oblika kao moje. Odrasla je u lepoticu. Mama, kaţe ona. Savršeno si me volela. Zadrţala si me ovde dovoljno dugo da te pronaĎem. Da li je moguće da je toliko jednostavno? Da ljubav nisu veliĉanstveni gestovi i laţne zakletve, obećanja koja će biti prekršena, nego samo obiĉno praštanje? Staza posuta mrvicama sećanja, koja će vas dovesti do osobe koja vas ĉeka? Nisi ti kriva.


Tek tad se slomim. Sve dok ne ĉujem te reĉi, ne shvatam koliko sam silno ţelela da ih ĉujem. Čekaću te, kaţe moja kćerka. Gledam je u oĉi u ogledalu. „Ne”, kaţem. „Dovoljno dugo si ĉekala. Volim te, Dţena. Oduvek sam te volela i zauvek ću te voleti. To što napustiš nekoga, ne znaĉi da ga zaboraviš. Ĉak i kad nisi mogla da me vidiš, znala si da sam još ovde. I ĉak i kad ne mogu da te vidim”, kaţem i osećam da će me glas izdati, ,,i ja ću to znati.” Ĉim to izgovorim, više joj ne vidim lice - samo Serenitin odraz kraj mog. Ona izgleda zaprepašćeno. Ali ne gleda u mene. Gleda u taĉku negde duboko u ogledalu, gde se vidi Dţena kako odlazi, vitka i košĉata, sva u laktovima i kolenima, kakva nije stigla da poraste. Sve više se smanjuje, a ja shvatam da ne odlazi od mene, nego ide prema nekome. Ne poznajem ĉoveka koji je ĉeka. Ošišan je skoro do glave i nosi plavu flanelsku košulju. Nije Gideon; ovog ĉoveka nikad nisam srela. Ali, kad podigne ruku da joj mahne, Dţena radosno maše njemu. Ipak, prepoznajem slona koji stoji kraj tog ĉoveka. Dţena se zaustavlja ispred Maure, koja je obmota surlom i zagrli moje dete onako kako ja ne mogu, a onda se sve troje okrenu i odu. Gledam. Drţim oĉi širom otvorene sve dok više ništa ne mogu da vidim.


DŽENA Ponekad se vratim da je posetim. Idem u onom meĊuvremenu, kada nije ni noć ni jutro. Ona se uvek probudi ĉim doĊem. Priĉa mi o siroĉićima koji su stigli. Priĉa o govoru koji je drţala na konferenciji o divljim ţivotinjama. Priĉa mi o slonĉetu koje je usvojilo psa za najboljeg prijatelja, baš kao Sira i Gerti. Pomišljam na sve one priĉe za laku noć koje sam propustila. Najviše volim onu o ĉoveku iz Juţne Afrike kojeg su zvali Šaptaĉ Slonovima. Pravo ime bilo mu je Lorens Entoni i on, kao i moja mama, nije vovao u odustajanje od slonova. Kad je bilo odluĉeno da dva naroĉito divlja krda treba pobiti zbog svega što su radili, on ih je spasao i prebacio ih u svoj rezervat da ih prevaspita. Kada je Lorens Entoni umro, ta dva krda putovala su kroz šikaru Zulanda više od pola dana, a onda su se zaustavila pred zidom oko njegovog imanja. Nisu prilazila toj kući više od godinu dana. Slonovi su tu ostali dva dana, tihi, kao na bdenju. Niko ne moţe objasniti kako su slonovi znali da je Entoni umro. Ja znam odgovor. Kada mislite na nekoga koga ste voleli i izgubili, već ste s njim. Sve ostalo samo su detalji.


BELEŠKA AUTORA Radnja ove knjige je izmišljena, ali sudbina slonova u celom svetu, naţalost, nije. Krivolov radi trgovine slonovaĉom je u porastu, najviše zbog rasprostranjenog siromaštva u Africi i rastuće potraţnje za slonovaĉom u Aziji. Postoje dokumentovani sluĉajevi u Keniji, Kamerunu i Zimbabveu; u Centralnoafriĉkoj Republici; u Bocvani i Tanzaniji; u Sudanu. Ima glasina da Dţozef Koni finansira svoju Boţju vojsku otpora u Ugandi upravo putem ilegalne trgovine slonovaĉom nabavljenom krivolovom u Demokratskoj Republici Kongo. Većina tovara šalje se preko slabo ĉuvane granice u luke u Keniji i Nigeriji, a odatle u azijske zemlje kao što su Tajvan, Tajland i Kina. Iako kineski zvaniĉnici tvrde da je kod njih trgovina slonovaĉom zabranjena, vlasti u Hongkongu nedavno su zaplenile dve pošiljke slonovaĉe iz Tanzanije, ĉija je ukupna vrednost procenjena na više od dva miliona dolara. Neposredno pre nego što ću ovo napisati, u Zimbabveu je ubijen ĉetrdeset jedan slon, tako što je voda u njihovom pojilu otrovana cijanidom, a lovokradice su time stekle slonovaĉu u vrednosti od sto dvadeset hiljada dolara. Moţe se primetiti kada je povećan krivolov na slonove, jer se dinamika populacije poremeti. Kljove muţjaka slona starog pedeset godina obiĉno su sedam puta teţe nego kod ţenke, i zato su muţjaci uvek prvi na udaru. Potom lovokradice kreću i na ţenke. Predvodnica krda obiĉno je najkrupnija pa ima i najteţe kljove - a kada ona bude ubijena, nikad nije i jedina ţrtva. Zamislite broj mladunaca koji tako ostanu sami. Dţojs Pul i Ijan Dlas Hamilton struĉnjaci su koji su radili sa slonovima u divljini i posvetili se borbi protiv krivolova i širenju svesti o posledicama ilegalne trgovine slonovaĉom, ukljuĉujući i raspad slonovskih zajednica. Trenutne procene su da u Africi svake godine bude ubijeno oko 38.000 slonova. Takvim tempom, za manje od dvadeset godina više ih uopšte neće biti. Ipak, krivolov nije jedina opasnost po slonove. Hvataju ih i radi prodaje cirkusima, zoološkim vrtovima i safari parkovima za jahanje. Devedesetih godina u Juţnoafriĉkoj Republici, kada je broj slonova postao prevelik, vršeno je sistematsko proreĊivanje. Ĉitave porodice gaĊane su iz helikoptera strelicama sa skolinom, koji ih je paralisao, a da nisu izgubili svest. Zato su bili potpuno svesni kad bi se ljudi spustili na zemlju i sistematiĉno krenuli od jednog do drugog slona, pucajući svakome iza uha. Kasnije su lovci shvatili da mladunci neće da napuste mrtvu majku, pa su ih ostavljali kraj leševa dok ne budu spremni da ih pokupe i prenesu. Onda su ih prodavali u inostranstvu, cirkusima i zoološkim vrtovima. Takvi slonovi ponekad su imali sreću da posle ţivota u zarobljeništvu dospeju na mesta kao što je Utoĉište za slonove u Hoenvoldu, u Tenesiju. Tomas Metkalf i njegovo Utoĉište za slonove Nova Engleska su izmišljeni, ali utoĉište u Hoenvoldu je, srećom, stvarno. Štaviše, slonovi koje sam ja izmislila za ovu priĉu zasnovani su na istinskim, bolnim priĉama o slonovima iz utoĉišta u Tenesiju. Kao Sira u mojoj knjizi, Tara je slonica koja se uvek druţila sa psom. Vandin parnjak iz


stvarnog sveta - Sisi - preţivela je poplavu. Lili je zasnovana na Širli, koja je preţivela poţar na brodu i napad posle koga joj je ostao teţak prelom zadnje noge, zbog kojeg i dalje teško koraĉa. Oliva i Dion, koje su u mojoj knjizi nerazdvojne, stvorene su po ugledu na nerazdvojne Misti i Dulari. Hester, svojeglava afriĉka slonica, zasnovana je na Flori, koja je ostala siroĉe posle masovnog proreĊivanja u Zimbabveu. Ove dame imale su sreću - smeštene su u jedno od retkih utoĉišta kojima je svrha da omoguće mirne poslednje dane slonovima koji su ţiveli i radili u zarobljeništvu. Njihove priĉe samo su mali deo sudbine bezbroj slonova koje i dalje zlostavljaju po cirkusima ili ih drţe u surovim uslovima u zoološkim vrtovima. Zamolila bih svakog ljubitelja ţivotinja da poseti www.elephants.com - to je veajt Utoĉišta za slonove u Hoenvoldu. Osim što će moći da gledaju slonove u prenosu uţivo (pripazite, izgubićete sate i sate!) moţete i da „usvojite” slona, da date donaciju u znak sećanja na nekog ko je voleo ţivotinje, ili da obezbedite svim slonovima hranu za jedan dan - nijedna svota nije suviše mala i sve se primaju s velikom zahvalnošću. TakoĊe, moţete posetiti Globalno utoĉište za slonove (www.globalelephants.org) koje pomaţe osnivanje humanih, prirodnih utoĉišta za slonove u celom svetu. Za one koji bi ţeleli da saznaju nešto više o krivolovu ili slonovima u divljini, ili da pomognu onima koji se bore za donošenje meĊunarodnih zabrana krivolova, molim vas, posetite www.elephantvoices.org, www.tusk. org i www.savetheelephants.org Postoje i desetine objavljenih radova nauĉnika koji i dalje prouĉavaju slonove i njihovu društvenu organizaciju. Tokom pisanja ove knjige bilo je mnogo trenutaka kada sam pomislila da su slonovi moţda napredniji od ljudi - kad sam prouĉavala njihove navike pri tugovanju, njihove roditeljske veštine i pamćenje. Ako išta zapamtite iz ovog romana, nadam se da će to biti svest o intelektualnoj i emotivnoj inteligenciji ovih prekrasnih ţivotinja - i poimanje da je na nama da ih zaštitimo. Dţodi Piko, septembar 2013.


ZAHVALNICE Potrebno je ĉitavo krdo da bi se podiglo jedno mladunĉe slona. Isto tako, potrebno je mnoštvo ljudi da bi se ostvarila jedna knjiga. Dugujem veliku zahvalnost svim „pomajkama” koje su pomogle da moja knjiga stigne do objavljivanja. Hvala Mili Knudsen i javnom tuţiocu okruga Menhetn, Marti Bašford, za objašnjenja o starim sluĉajevima; detektivu Dţonu Graselu iz policijske sluţbe Roud Ajlanda za detaljna objašnjenja o radu detektiva i za spremnost da uvek odgovara na moja uţurbana pitanja. Hvala Elen Vilber za detalje o sportu i Beti Martin za znanje o peĉurkama (izmeĊu ostalog). Dţejson Hoz iz Lovaca na duhove, koji mi je bio prijatelj dugo pre nego što je postao TV zvezda, upoznao me je sa Ĉipom Kofijem - izvanrednim, darovitim vidovnjakom koji me je zadivio svojim znanjem, bio je spreman da podeli sa mnom svoja iskustva i pomogao mi je da shvatim kako bi razmišljala Sereniti. A svi vi koji ne verujete u takve pojave - jedan sat sa Ĉipom naveo bi vas da se predomislite. Utoĉište za slonove u Hoenvoldu zaista postoji - hiljadu hektara prostora za afriĉke i azijske slonove koji su proveli ţivot nastupajući pred ljudima ili prosto zarobljeni. Duboko sam im zahvalna što su mi dozvolili da uĊem i vidim ĉuda koja postiţu leĉeći ove ţivotinje i fiziĉki i psihiĉki. Razgovarala sam s ljudima koji i dalje rade tamo ili su u bliskoj vezi s utoĉištem: Dţil Mur, Andţela Spivi, Skot Blejz i desetak trenutnih ĉuvara. Hvala vam što ste povezali moju maštu sa stvarnošću, i još vaţnije, hvala vam za sve što radite svakog dana. Hvala Aniki Ebrahim, koja je u to vreme bila moj zastupnik u Juţnoj Africi i nije ni okom trepnula kad sam joj rekla da mi je potreban struĉnjak za slonove. Hvala Ţaneti Selije, višem saradniku u Odseku za primenjeno istraţivanje biodiverziteta pri Nacionalnom institutu za biodiverzitet Juţne Afrike, koja je prava enciklopedija znanja o divljim slonovima, što me je liĉno upoznala s krdima u Tuli Bloku u Bocvani, i što je proveravala nauĉnu taĉnost ove knjige. Zahvalna sam Meredit Ogilvi Tompson iz Fondacije Task što me je upoznala sa Dţojs Pul, koja je nešto najpribliţnije rok zvezdi u svetu istraţivanja i oĉuvanja slonova. I dalje mi je teško da poverujem kako sam imala mogućnost da liĉno razgovaram sa osobom koja je napisala najznaĉajnija dela o ponašanju slonova. Moram da zahvalim Abigejl Berd, vanrednom profesoru psihologije na Koledţu Vasar, što mi je bila „poţarni”, što mi je objašnjavala pojmove intelekta i pamćenja i nauĉne ĉlanke na takav naĉin da sam mogla da ih razem, i što je umela da nosi crne dţempere na vrućini od ĉetrdeset stepeni kao niko drugi; nema te osobe s kojom bih radije slagala slonovski skelet. Ima još ĉlanova „odreda Bocvana”: moja kćerka, Samanta van Lir, „mali poţarni” - hvala što si primala narudţbe, što si dokumentovala istraţivanje s više od hiljadu fotografija, što si dala ime Brus ĉupavoj plavoj navlaci za volan, što si uvek imala upravo ono što mi je potrebno, skriveno


negde u tim ogromnim pantalonama. MeĊu slonovima u divljini, majka i kći ostaju zajedno ĉitavog ţivota; nadam se da ću i ja biti takve sreće. Ova knjiga oznaĉava za mene poĉetak novog doma, u izdavaĉkoj kući Balantajn buks Rendom haus. Velika mi je ĉast što sam postala deo te nerovatne ekipe, koja je neumorno radila u pozadini punih godinu dana, uz zarazno oduševljenje ovim romanom. Hvala Dţini Ĉentrelo, Libi Makgver, Kim Houvi, Debi Arof, Sanju Dilon, Rejĉel Kajnd, Deniz Kronin, Skotu Šenonu, Metjuu Švarcu, Dţoju Makgarviju, Abi Kori, Terezi Zoro, Paolu Pepeu i desetini drugih pešadinaca u njihovoj nepobedivoj armiji. Vaše oduševljenje i kreativnost zadivljuju me svakog bogovetnog dana; nemaju svi pisci toliko sreće. Hvala i timu snova za odnose sa javnošću: Kamil Makdafi, Ketlin Zrelak i Suzan Korkoran. Najbolje. Navijaĉice. Ikada. Saradnja s novim urednikom pomalo je nalik na starinsko venĉanje: morate verovati ljudima da će vam odabrati pravog partnera, ali sve dok ne podignete veo, ne znate šta ste, zapravo, dobili. Dţenifer Herši je - prema tim merilima - fenomenalan urednik. Njena pronicljivost, uviĊavnost i inteligencija blistale su u svakom komentaru i predlogu. Mislim da je Dţenino srce drhtalo nad svakom stranicom romana isto koliko i moje. Lori Gros - šta da kaţem, osim da moj ţivot više neće biti isti bez tvoje podrške i tvoje istrajnosti. Oboţavam te. Dţejn Piko, mojoj majci - koja je bila moj prvi ĉitalac pre ĉetrdeset godina i prvi mi je ĉitalac i danas. Upravo zbog našeg odnosa i ljubavi meĊu nama mogla sam da stvorim Dţenu. Konaĉno, ostatku moje porodice - Kajlu, Dţejku, Semi (ponovo) i Timu - ovo je knjiga o tome da ljudi koje volimo uvek ostaju uz nas; vi ste glavni razlog što znam da je upravo to najvaţnije na svetu.


Anteckningar [←1]Mahut - osoba koja dresira slona i potom radi s njim; u Indiji je to ĉesto porodiĉno zanimanje, prenosi se sa oca na sina. (Prim. prev.) [←2]Engl. musth - periodiĉna pojava izuzetne agresivnosti muţjaka slonova, izazvana povećanim luĉenjem testorsterona. (Prim. prev.) [←3]Engl. Hey, Hey, LB] [Lindon B. Dţonson, predsednik SAD u vreme Vijetnamskog rata], how many kids did you kill today? - jedna od parola koje su se ĉesto ĉule tokom demonstracija protiv Vijetnamskog rata. (Prim. prev.) [←4]Engl, mirroeuron - nervne ćelije u mozgu koje su aktivne i tokom odreĊene vrste ponašanja i tokom posmatranja kako se druga jedinka ponaša na isti takav naĉin. UtvrĊeno je postojanje ovih neurona kod primata i smatra se da je to u direktnoj vezi sa sposobnošću uĉenja i pamćenja. (Prim. prev.) [←5]Dţon Dţejms Odubon, ameriĉki prirodnjak i slikar, naroĉito poznat po veoma detaljnim crteţima ptica. (Prim. prev.) [←6]The Wiggles, australijska muziĉka grupa poznata po pesmama za decu. (Prim. prev.) [←7]Turns - marka antacida, leka za neutralizaciju viška kiseline u ţelucu. (Prim. prev.) [←8]Nem. zeitgeist - duh vremena; schadenfreude - radovanje tuĊoj nesreći. (Prim. prev.) [←9]Dee Brown - ameriĉki profesionalni košarkaš, igrao dvanaest sezona u NBA ligi. (Prim. prev.)

Picoult, jodi duhovi proslostibd  
Picoult, jodi duhovi proslostibd  
Advertisement