2 eloiza džejmks kad otkuca ponoć

plaštom, pričvršćenim ordenom koji mu je kralj dodelio pre nekoliko godina. „Cujem da ste sada vojvotkinja, draga moja“, reče on, prilepljujući svoje vlažne usne uz njenu nadlanicu. „Molim, vaša milosti?“ „Sada ste vojvotkinja, zar ne? Da vidim, vojvotkinja od Gila, to je to! Ne govore mi mnogo“, reče, prilazeći što je bliže mogao prelepoj novoj vojvotkinji, „ali nisu to mogli da sakriju od mene. Čujem da je parlament to izglasao ovog popodneva.“ Videvši da je potpuno zapanjena, vojvoda se osmehnu. Očito glasine nisu potcenile razdor između ljupke ledi Sofi i njenog muža. Čim izbaci to derište koje nosi u stomaku, on će krenuti u napad, pomisli vojvoda. „Parlament je vašem mužu dodelio titulu“, objasni on polako. „Proglasili su ga vojvodom od Gila. To vas čini vojvotkinjom od Gila.“ Sofi refleksno koraknu unazad, u želji da se udalji od vrelog daha kraljevskog vojvode na svom vratu. „Oh, naravno“, promrmlja ona uz dubok kniks. „Na trenutak sam to zaboravila. Hvala vam što ste me podsetili, Vaša milosti.“ U Kamberlandovim očima pročita poniženje koje je osećala duboko u kostima. On nikako neće moći to da zadrži za sebe - tu sočnu vest da se vojvoda od Gila nije potrudio da kaže sopstvenoj ženi da postaje vojvoda. Vojvotkinja koja ni ne zna za svoju titulu!

Patrik se uopšte nije pojavio na balu. Nakon otprilike sat vremena, Sofi ode kući. Kamberlandov trač se proširio poput šumskog požara. Više nije mogla da podnese da je ljudi oslovljavaju sa „Vaša milosti“, gledajući je užarenim lešinarskim očima. („Gde je vojvoda večeras, Vaša milosti? Kakva mu je čast učinjena! Neko bi pomislio da nije zainteresovan za svoju novu titulu.“) Kada je stigla kući, razmeni par reči sa Klemensom a zatim ušeta u biblioteku.

Patrik je čitao knjigu udobno zavaljen u fotelju pred kaminom.

Sofine obraze preplavi jako, besno rumenilo. „Kako se usuđujete da ne dođete kući na vreme da me odvedete na bal kod Komonvilovih?"

Patrik podiže pogled i uljudno ustade. „Stvar je u tome“, reče on nonšalantno, „niste mi rekli kuda idemo, draga moja, kao ni da smo prihvatili ikakav poziv. Da ste me obavestili o tome da želite moje prisustvo, naravno da bih vam se pridružio.“ Sigurno mu je rekla za bal. Mada ovih dana jeste zaboravljala kojekakve detalje. Možda je zaista zaboravila da mu kaže. „Trebalo je da pretpostavite da mi je potrebna vaša pratnja", uzvrati Sofi.

Patrikov pogled je bio uzdržan. „U tom slučaju se izvinjavam.“ „No“, nestrpljivo reče Sofi, odjednom se setivši zbog čega je besna, „to nije važno. Niste... niste mi rekli da ste postali vojvoda!“ „ Ah, zar je Breksbi to tako brzo progurao?“