Galerija Reflektor KATALOG 2017-2019

Удружење визуелних уметника Ужице The Uz

ice Vis

ual Ar

tists A

ssociat i

on

За сређивање простора је требало засукати рукаве. Поред уметника, удружење је брзо успело да добије подршку локалне заједнице и привредника. Корак по корак, радило се на оспособљавању простора за потребе удружења. У овој акцији свако је помогао онако како може. Коначно, у простору касарне, Удружење је основало галерију Рефлектор. Галерија Рефлектор је званично почела са радом јула 2017. године, групном изложбом Доба обнове. Изложба је под истим насловом приређена и 2018. и 2019. године, као представљање рецентне уметничке продукције чланова удружења и гостујућих уметника (по

За само три године галерија Рефлектор је постала пункт савремених уметничких токова у овом делу Србије. У наредном периоду ћемо се посветити продукцији уметничких дела, повезивању са институцијама, организацијама и групама које деле судбину овог културног поднебља.

Ar

td ire ct Al or U ek VU sa nd U ar Di m

itr

ije

v ic

- UVUU ARTISTS ASSOCIAT ION

позиву). Тако је дат подстицај млађим уметницима и савременој уметности. За три године постојања организовано је преко педесет разноврсних изложби, а кроз Галерију је прошло преко 200 уметника из земље и иностранства. Остварили смо сарадњу са уметницима из Швајцарске, Немачке, Холандије, Бугарске, Аустралије, Босне и Херцеговине, Аустрије и Републике Српске. Галерија Рефлектор нуди нов концепт деловања и успостављања сарадње са локалном заједницом. Један од приоритета је креирање и одржавање везе између уметничке сцене и најразличитијих друштвених група. Иницирани су програми који осавремењавају уметност на локалној сцени. Поред изложби, 2018. године у Ужицу је организован први интернационални Фестивал савремене уметности ВИДЕО ПАРК (у сарадњи са Ерсте банком у оквиру програма Супер сте). Кроз партнерство са Фондацијом Траг, а уз помоћ локалне заједнице, реализовали смо ликовне радионице и радионице сито штампе за децу и одрасле, као и многе друге програме. Добитници смо Награде Фондације Јелене Шантић за 2016/2017. годину у категорији организација цивилног друштва. Ове године смо још смелије ушли у излагачку сезону, са циљем да представимо нове уметничке праксе, афирмишемо младе уметнике и улажемо у продукцију дела. Очекујемо да допринесемо јачању културне сцене, не само Ужица већ и читаве земље. Посебно желимо да заинтересујемо и едукујемо публику. Број уметника у Удружењу се повећава из године у годину, па самим тим сцена постаје садржајнија и квалитетнија.

THE UZICE VISUAL

Ум е

тн ич

ки

ди Ал рек ек тор са нд УВ ар УУ Д им ит ри

јев

ић

ИЦЕ - УВУУ НИХ УМЕТНИКА УЖ УДРУЖЕЊЕ ВИЗУЕЛ

Удружење визуелних уметника Ужица основано је крајем 2016. године са циљем да спаја младе уметнике из различитих области и ревитализује локалну уметничку сцену. Да би се профилисали и почели са активностима било је неопходно да нађемо простор који би одговарао захтевима Удружења. Од Града Ужица Удружење је тражило и, уз одређене услове, добило на коришћење простор старе касарне Четврти пук. Уговором са Градом, Удружење је простор узело у закуп на пет година. Мисија Удружења је да афирмише уметничко стваралаштво и критичко промишљање уметности, првенствено код уметника из Ужица, али и са ширег простора. За остваривање ових циљева било је неопходно да се повежемо, нађемо простор, формирамо галерију и стварамо радове. Од првог дана уметници су се суочили са озбиљним изазовима: зграда је била запуштена, водоводне, канализационе и електричне инсталације су пропале, прокишњавао је кров, влага је оштетила под, инсталације за грејање су биле исчупане из зидова. Укратко - све је било девастирано.

The Uzice Visual Artists Association was founded at the end of 2016 to bring together young artists from different fields and revitalize the local art scene.

In order to profile and start activities, it was necessary to find a space that would meet the requirements of the Association.

The Association requested from the City of Uzice and, with certain conditions, got to use the space of the old Fourth Regiment barracks. By the agreement with the City, the Association leased the space for five years. The mission of the Association is to promote artistic creativity and critical thinking of art, primarily with artists from Uzice, but also beyond. To achieve these goals, it was necessary to connect, find space, form a gallery, and produce works.From day one, artists faced serious challenges: the building was ruined, plumbing, sewage, and electrical installations collapsed, the roof leaked, moisture damaged the floor, heating installations were ripped out of the walls, in short - everything was devastated.

To arrange the space it was necessary to roll up the sleeves. In addition to the artists, the association was quickly able to gain support from the local community and businesses. Step by step, the space was prepared to meet the association's needs.

In this action, everyone helped as much as they could. Finally, in the barracks area, the Association established the Gallery Reflektor. The Gallery Reflektor officially opened its doors in July 2017, with a group exhibition entitled The Age of Renewal. Under the same title, the exhibition was also staged in 2018, 2019, as a presentation of recent art production by members of the association and visiting artists (on request). This gave a boost to younger artists and contemporary art. In its three years of existence, over fifty various exhibitions

have been organized, and over 200 artists from the country and abroad have passed through the Gallery.

We have collaborated with artists from Switzerland, Germany, the Netherlands, Bulgaria, Australia, Austria, and Republic of Srpska. Gallery Reflektor offers a new concept of acting and establishing cooperation with the local community. One of the priorities is to create and maintain a connection between the art scene and the most diverse social groups. Programs have been initiated to modernize the arts on the local scene. In addition to exhibitions, in 2018 the first international festival of contemporary art "VIDEO PARK" (in cooperation with "Erste bank" within the "Superste" program) was organized (in Uzice). In partnership with the Trag Foundation, and with the help of the local community, we have implemented art and screen printing workshops for children and adults, as well as many other programs. We are the recipients of the Jelena Santic Foundation Award for 2016/2017 year in the Civil Society Organization category.

This year, we entered the exhibition season even more boldly, intending to introduce new artistic practices, affirming young artists and investing in the production of works. We expect to contribute to the strengthening of the cultural scene, not only of Uzice but of the whole country. We especially want to interest and educate the audience. The number of artists in the Association is increasing every year, which makes the scene more abundant and quality.

In a short period of three years, the Gallery Reflektor has become the center of contemporary artistic trends in this part of Serbia. What we are focusing on in the coming period is the production of works of art, connecting with institutions, organizations, and groups that share the fate of this cultural climate. www.uvuu.rs

Награда Фондације Јелена Шантић | Аутор награде: Игор Грубић

Награда Фондације Јелена Шантић Храбри искораци установљена је ради афирмације уметничких остварења која садрже поруке мира, толеранције, разумевања, солидарности, обједињује професионалне и етичке вредности часног имена које носи. Додељује се сваке друге године у знак сећања на Јелену Шантић са циљем ширења подршке и промоције активистичке праксе, коју је Јелена Шантић храбро и пркосно реализовала током деведесетих година. Године 2018, комисија у саставу Горан Томка, Горанка Матић и Александра Весић одлучила је да награду у категорији организација цивилног друштва додели галрији Рефлектор. Основати локалну, ка заједници усмерену уметничку галерију у Србији данас представља без сваке сумње храбри искорак. Урадити то ван Београда или Новог Сада - у Ужицу – подразумева ниво ризика и посвећивања који превазилази уобичајену логику деловања у култури у нашој земљи. У случају галерије Рефлектор, треба додати да су у овај храбри подухват биле и остале укључене различите групе, појединци и актери ван света уметности чиме је успостављен дијалог за којим култура и уметност вапе; да је локално наслеђе на одговоран и знатижељан начин чувано и коришћено; као и да је Галерија у току свог кратког постојања успела да постане место сусрета и стварања локалне уметничке заједнице и пружи наду у могућност професионалног и достојанственог бављења уметношћу у Србији данас.

Jelena Santic Foundation Award

UVUU kolektiv proslava | UVUU collective celebration

Награда Фондације Јелена Шантић

Jelena Santic Foundation Award | Author of award: Igor Grubic

Jelena Santic Foundation Award: Courageous Steps was established to affirm artistic creations that contain messages of peace, tolerance, understanding, solidarity - uniting the professional and ethical values of the honorable name it bears. It is awarded every other year in memory of JelenaSantic to expand the support and promotion of activist practices, which JelenaSantic boldly and defiantly implemented in the 1990s. In 2018, a committee composed of Goran Tomka, Goranka Matic and Aleksandra Vesic decided to award the Reflektor Gallery in the category of civil society organizations.

Establishing a local, community-oriented art gallery in Serbia today is without a doubt a bold step.

Doing it outside of Belgrade or Novi Sad - in Uzice - entails a level of risk and commitment that goes beyond the usual logic of cultural activities in our country. In the case of the Reflektor Gallery, it should be added that various groups, individuals and actors from outside the art world were involved in this bold endeavor, establishing a dialogue for which culture and art cry out; that the local heritage is preserved and used responsibly and curiously; as well as, that during its short existence, the Gallery has succeeded in becoming a meeting and building place of creating a local art community and gave hope for the possibility of professional and dignified art in Serbia today.

Галерија Рефлектор – Case Study Било која расправа о стању на домаћој ликовној сцени почиње и завршава се констатацијом да се мало шта променило у последњих тридесет, четрдесет, ако не и више година. Сем главних центара, Београда, Новог Сада и евентуално Ниша и Крагујевца, о савременој уметности тешко да можемо говорити као инхерентној пракси која било где, а поготово не у мањим срединама, може створити активну сцену, а камоли утицати на живот и културне потребе обичних људи. У ситуацији где су институције културе постале простор за запошљавање чланова фамилије и партијских колега, илузорно је говорити о смисленој стратегији, развоју културе, професионалним стандардима или о разумевању актуелних токова и потреба савремене уметничке продукције. Партијска, централизована држава у којој тренутно живимо, нема потребу за културом, сем када је користи у предизборним кампањама или као бомбастичне вести којима покушава да подигне рејтинг код преосталих слободномислећих грађана који су остали да живе у њој. У оваквој ситуацији свакако да не можемо говоримо о померању граница или о било каквом напретку, већ само о пуком и голом опстанку, преживљавању и чекању неких бољих времена.

Међутим, да није све тако црно говори пре свега ентузијазам младих уметника и примери позитивне праксе који се дешавају свуда око нас, на микро нивоу, далеко од квази теоретисања културне политике, испод радара институција и медија. Група уметника из Ужица, окупљених око удружења УВУУ одлучила је да покрене ствари са мртве тачке и створи себи, али и другима, услове за рад и излагање. Напуштена касарна „Четврти пук“, монументално здање са краја XIX века, препозната је као објекат који има невероватни потенцијал и добијена је на коришћење од града Ужица, уз одређене услове. Зграда је била запуштена, водоводне, канализационе и електричне инсталације потпуно пропале, прокишњавао је кров, влага је оштетила под, инсталације за грејање су биле ишчупане из зидова, укратко - све је било девастирано. Требало је уложити много рада и времена да се објекат доведе у пристојно стање и прилагодиновој намени. Важно је истаћи да је поред уметника, као најзаинтересованијих субјеката, удружење успело да добије подршку локалне заједнице и привредника који су помогли у сређивању и опремању простора садашње галерије Рефлектор. Ова иницијатива је на неки начин вреднија од много већих и „значајнијих“ пројеката који нам се сервирају као национално важни и од епохалног значаја. Првенствено зато што су ови млади људи кренули да решавају ствари из самих основа, из корена проблема, то јест недостатка простора за рад и излагање. Има неке поетске правде у томе да уместо „званичне“ културе овог града која се урушила у сопственој затворености према новим генерацијама и новим уметничким појавама, привилегија ревитализације једног напуштеног споменика културе припадне баш младим уметницима. Галерија Рефлектор је настала у најбољој традицији изражавања бунта, насушне потребе да се савременом стваралаштву обезбеди оно што му је недостајало – простор, а самим тим и видљивост у јавности, односно могућност да се прикаже у другачијем контексту, неспутано и слободно. Стварајући модеран галеријски простор, са јасно дефинисаном политиком излагања, концепцијски

окренут свим ствараоцима другачијих, необичних, експерименталних, радикално критичких пракси, УВУУ је успело да покаже да се ствари могу променити. Ужице је тако добило модерну галерију која својим програмом и деловање далеко надмашује почетне оквире и претвара се у регионални уметнички центар. И управо је позиција ове галерије од кључне важности не само за њено деловање већ и за њену будућност. Далеко од центра моћи, као прави израз децентрализације и померања тежишта са једног доминантног и монополског система у коме се све дешава на једном или евентуално два места и где се све одлуке доносе, не у складу са потребама већине, већ као одраз моћи и потреба неколико привилегованих људи. И поред тога што су свим политичарима, посебно оним на врху, уста препуна децентрализације, мало ко од њих се усудио да дође да поразговара о проблемима са којима се сусрећу сви они који искрено желе нешто да промене и који својим радом заслужују пажњу и подршку државе. Свака прича о децентрализацији као још једној кључној речи у пројектном финансирању културе, која је дошла из бирократске ЕУ, и са појавом разних менаџера у култури и свима онима који културу и уметност доживљавају не као потребу и саставни део живота, већ као средство за остваривање својих циљева, претвара се у своју супротност и пародију. На срећу, локална власт у Ужицу је препознала истински потенцијал овог пројекта и дала шансу удружењу да од напуштене и руиниране касарне направи мали уметнички центар. Када поседујеш простор, када си видљив, ти си у могућности да ствараш контекст, садржај и да њиме покушаш да утичеш и обликујеш друштвену реалност. Више од 50 изложби са преко 200 уметника, много различитих дешавања, пројекција и фестивала који су се одржали у галерији Рефлектор у протекле три године, показују да нова енергија и ентузијазам, комбиновани са знањем и професионалним односом, могу резултирати квалитетним програмом који полако почињу да препознају сви добронамерни људи и професионалци.

Феномен самоорганизовања у уметности није нов и постоје многи успешни примери и праксе у свету и код нас. У недостатку институција и генерално друштва у целини, уметницима ништа друго не преостаје него да се окрени сами себи и да се самоорганизују. Сквотирана напуштена касарна у Ужицу претворена је у неформални уметнички простор, галерију, атељее, у својеврстан погон за експериментисање, оглашавање, рад и генерисање нових идеја. Локални, али и сви остали уметници, из земље, региона, али и Европе, који су излагали у протекле три године, својим доласком у Ужице и приказаним радовима показују да је другачији пут могућ, да овај модел функционисања даје резултате. Оно што неколико људи уради са минималним финансијским могућностима, када се упореди са програмима неких културних центара по градовима у Србији који запошљавају праве мале армије људи са огромним буџетима, постаје јасно како стоје ствари. Ово је парадигматичан пример односа на сцени, где постоје повлашћени и привилеговани носиоци „културног развоја“, произвођачи ничег, и мали напуштени и дисквалификовани појединци и групе који стварају квалитетан програм и садржај. Њихово непрепознавање од стране власти, ма која и ма каква она била, показује много. Кустос галерије – Саша Јањић

Gallery Reflektor – Case Study Any discussion of the situation in the domestic art scene begins and ends with the observation that little has changed in the last 30, 40 if not more years. Apart from the main centers, Belgrade, Novi Sad, and possibly Niš and Kragujevac, we can hardly speak of contemporary art as an inherent practice that can create an active scene anywhere, especially in smaller communities, let alone affect the lives and cultural needs of ordinary people.

In a situation where cultural institutions have become a place for nepotism and a training ground for recruiting political party members, it is illusory to talk about a meaningful strategy, cultural development, professional standards, or to understand current trends and needs of contemporary artistic production. The party, centralized state we currently live in has no need for culture except when used in election campaigns or as bombastic news that seeks to raise the profile of those few free-thinking citizens left to live in it. In this situation, we certainly cannot talk about pushing the boundaries or making any progress, but just about mere and bare survival, survival and waiting for some better times.

However, the proof that everything is not so black is, in the first place, the enthusiasm of young artists and examples of positive practices happening all

around us, at a micro-level, far from quasi-theorizing of cultural politics, beneath the radar of institutions and the media. A group of artists from Uzice gathered around the UVUU Association, decided to end the stalemate and create for themselves and others the conditions for working and exhibiting.

The abandoned barracks "Fourth Regiment", a monumental building dating from the late 19th century, has been recognized as an object with incredible potential and has been given by the city of Uzice for use, under certain conditions. The building was neglected, plumbing, sewage, and electrical installations had completely collapsed, the roof was leaking, moisture had damaged the floor, the heating installations had been torn out of the walls, in short - everything was devastated. It took a lot of effort, work and time to get the building in a decent state and adapt to the new purpose. It is important to emphasize that in addition to the artists, as the most involved subjects, the association was able to gain the support of the local community and businessmen who helped to arrange and equip the space of the current Gallery Reflektor.

This initiative is in some ways more valuable than much larger and more "significant" projects that are served to us as nationally important and epoch-making. Primarily because these young people started to solve things from the very basics, from the root of the problem, i.e. the lack of space for work and exposure. There is some poetic justice in the fact that instead of the "official" culture of this city, which has collapsed in its own close-mindedness towards new generations and new artistic phenomena, the privilege of revitalizing an abandoned cultural monument belongs precisely to the young artists.

The Gallery Reflektor, therefore, was created, in the best "tradition" of expressing rebellion, the urgent need to provide contemporary creativity with what it lacked - space and, consequently, visibility in the public. Presented in a different context, unfettered and free. By creating a modern gallery space, with a clearly defined exhibition policy, conceptually oriented to all creators of different, unusual, experimental, radically critical practices, UVUU has been able to show that things can change.

Uzice thus received a modern gallery, which with its program and operation far exceeds the initial frames and turns into a regional art center. And it is precisely the position of this gallery that is crucial not only for its operation but also for its future.

Far from the center of power, as a true expression of decentralization and shifting of focus from one dominant and monopoly system in which everything happens in one or possibly two places and where all decisions are made, not following the needs of the majority, but as a reflection of the power and needs of few privileged people.

have nothing left to do but to turn to themselves and organize themselves. The squatted, abandoned barracks in Uzice has been transformed into an informal art space, a gallery, an atelier, a sort of drive to experiment, advertise, work and generate new ideas. Local and all other artists from all over the country, region and Europe who have exhibited in the past 3 years, with their arrival in Uzice and the exhibited works show that a different path is possible, that this model of functioning produces results.

Even though all the politicians, especially those at the top, constantly talk about decentralization, few of them dared to come to discuss the problems faced by all those who genuinely want to change something and who, through their work, deserve the attention and support of the state. Every story of decentralization as another keyword in project funding for culture, which came from the bureaucratic EU, and with the advent of various cultural managers and all those who perceive culture and art not as a need and an integral part of life, but as a means to realize their goals, it turns into its opposite and parody. Fortunately, the local authorities in Uzice recognized the true potential of this project and gave the association a chance to make a small art center out of an abandoned and destroyed barracks.

What few people do with minimal financial resources, when compared to the programs of some Cultural Centers in Serbian cities that employ real small armies of people with huge budgets, it becomes clear how things are. This is a paradigmatic example of relationships on stage, where there are preferential and privileged holders of "cultural development" producers of nothing, and small abandoned and disqualified individuals and groups which create quality programming and content.

Their lack of recognition by the authorities, no matter what they are, shows much.

When you own a space, when you are visible, you can create context, content and try to influence and shape social reality with it. More than 50 exhibitions with over 200 artists, many different events, screenings and festivals held at the Gallery Reflektor over the past 3 years show that new energy and enthusiasm combined with knowledge and professional attitude can result in a quality program that is slowly beginning to be recognized by all wellmeaning people and professionals.

The phenomenon of self-organization in art is not new and there are many successful examples and practices, both in the world and in our country. In the absence of institutions and society in general, artists

Curator of the gallery – Saša Janjić

Галерија Рефлектор Galler

y Refle

2017/2018/2019.

ktor

Галерија Рефлектор Galler

y Refle

2017.

ktor

Уметнички директор Александар Димитријевић

Art director Aleksandar Dimitrijević

Кординатори галерије (2017) Дејан Клемент, Марија Жунић

Gallery coordinators (2017) Dejan Clement, Marija Žunić

Жири у саставу Саша Јањић (историчар уметности), Слађана Петровић Варагић (историчар уметности), Божо Плазинић (уметник), и Велимир Поповић (уметник)

Jury members Saša Janjić (art historian), Slađana Petrović Varagić (art historian), Božo Plazinić (artist) and Velimir Popović (artist)

Тим галерије Милош Вучићевић, Маријана Ћурчић, Филип Баралић, Даница Караичић, Маријана Тодоровић, Марија Ђокић, Бојана Костадиновић, Урош Звиздић, Драган Вићентић, Александра Костић, Владимир Антић, Никола Матовић.

Gallery team Miloš Vučićević, Marijana Ćurčić, Filip Baralić, Danica Karaičić, Marijana Todorović, Marija Đokić, Bojana Kostadinović, Uroš Zvizdić, Dragan Vićentić, Aleksandra Kostić, Vladimir Antić, Nikola Matović.

МАНИРИ

Драган Петровић 28. jун – 2. jул 2017.

BORDERLAND ESC

5 – 20. jул 2017. Кустосица: Анук Јововић Уметници Урош Ђурић (Београд), Милан Антић (Београд), York Besser (Минхен), Felix Burger (Минхен, Амстердам), Aquil Copier (Амстердам), Александар Димитријевић (Ужице), Маријана Ћурчић (Ужице), Daniel Door (Минхен), Matze Görig (Минхен / Берлин), Павле Јововић (Ужице), Bianca Kennedy (Минхен), Дејан Клемент (Ужице), Felix Kraus (Минхен / Берлин), Claudia Larcher (Беч), Анук Миладиновић (Минхен / Базел), Филип Баралић (Ужице), Владимир Милановић (Београд), Torsten Mühlbach (Минхен), Синиша Радуловић (Подгорица), Милош Вучићевић (Ужице), Урош Звиздић (Пожега)

Владислава Савић Мијушковић (Ужице), Вељко Ваљаревић (Ужице), Сања Цветић (Ужице), Александра Костић (Ужице), Урош Павловић (Пожега), Војислав Недељковић (Пожега), Владимир Антић (Чачак), Слободанка Милошевић (Пожега), Никола Матовић (Ужице), York Besser (Минхен), Felix Burger (МинхенАмстердам), Daniel Door (Минхен), Matze Gorig (Минхен-Берлин), Bianca Kennedy (Минхен), Felix Kraus (МинхенБерлин), Claudia Larcher (Беч), Aнук Миладиновић (Минхен-Базел), Torsten Muhlbach (Минхен), Синиша Радуловић (Подгорица), Биљана Цицварић (Ужице), Јелена Стојановић (Ужице), Урош Ђурић (Београд), Милан Антић (Београд), Владимир Милановић (Београд), Aquil Copier (Амстердам), Александар Павловић (Ужице), Срђан Илић (Ужице)

MANNERS

Dragan Petrović 28th June – 2nd July, 2017 BORDERLAND ESC

5th – 20th July, 2017 Curator: Anuk Jovović Artists Uroš Đurić (Belgrade), Milan Antić (Belgrade), York Besser (Munich), Felix Burger (Munich, Amsterdam), Aquil Copier (Amsterdam), Aleksandar Dimitrijević (Užice), Marijana Ćurčić (Užice), Daniel Door (Munich), Matze Görig (Munich / Berlin), Pavle Jovović (Užice), Bianca Kennedy (Munich), Dejan Klement (Užice), Felix Kraus (Munich / Berlin), Claudia Larcher (Vienna), Anuk Miladinović (Munich / Basel), Filip Baralić (Užice), Vladimir Milanović (Belgrade), Torsten Mühlbach (Munich), Siniša Radulović (Podgorica), Miloš Vučićević (Užice), Uroš Zvizdić (Požega)

BOUND

Татјана Есте 31. jул – 10. aвгуст 2017. (пројекат реализован у оквиру Резиденцијалног боравка)

Savić Mijušković (Užice), Veljko Valjarević (Užice), Sanja Cvetić (Užice), Aleksandra Kostić (Užice), Uroš Pavlović (Požega), Vojislav Nedeljković (Požega), Vladimir Antić (Čačak), Slobodanka Milošević (Požega), Nikola Matović (Užice), York Besser (Munich), Felix Burger (Munich -Amsterdam), Daniel Door (Munich), Matze Gorig (Munich -Berlin), Bianca Kennedy (Munich), Felix Kraus (Munich-Berlin), Claudia Larcher (Vienna), Anuk Miladinović (Munich / Basel), Torsten Muhlbach (Munich), Siniša Radulović (Podgorica), Biljana Cicvarić (Užice), Jelena Stojanović (Užice), Uroš Đurić (Belgrade), Milan Antić (Belgrade), Vladimir Milanović (Belgrade), Aquil Copier (Amsterdam), Aleksandar Pavlović (Užice), Srđan Ilić (Užice) BOUND

Tatjana Este 26th August – 9th September, 2017 (the project realized within Residential stay) SUBVERSIVE AESTHETICS OF THE STREE

ДОБА ОБНОВЕ

СУБВЕРЗИВНА ЕСТЕТИКА УЛИЦЕ

THE AGE OF RENEWAL I

31. jул – 10. aвгуст 2017.

Игор Чоко 2. cептембар 2017.

31st July – 10th August, 2017

Уметници Драган Петровић (Београд), Татјана Есте (Мелбурн), Даница Караичић (Мелбурн), Марија Жунић (Ужице), Маријана Тодоровић (Ужице), Маријана Ћурчић (Ужице), Марија Ђокић (Ужице), Бојана Костадиновић (Ужице), Драган Вићентић (Ужице), Урош Звиздић (Пожега), Филип Баралић (Ужице), Александар Димитријевић (Ужице), Даница Јевђовић (Ужице), Никола Радосављевић (Ужице), Петар Вуковић (Ужице), Милан Антонијевић (Ужице), Дејан Клемент (Ужице), Милош Вучићевић (Ужице), Павле Јововић (Ужице), Ана Лазић (Ужице), Ана Лазић (Београд),

Igor Čoko 2nd September, 2017 (exhibition + presentation)

Аrtists CLOTHED PAINTINGS II

Даница Караичић и Александар Димитријевић (Резиденцијални боравак) 9 – 23. септембар 2017. СТЕПЕНИЦЕ УСПЕХА

Милош Вучићевић 14 – 28. oктобар 2017.

Dragan Petrović (Belgrade), Tatjana Este (Melbourne), Danica Karaičić (Melbourne), Marija Žunić (Užice), Marijana Todorović (Užice), Marijana Ćurčić (Užice), Marija Đokić (Užice), Bojana Kostadinović (Užice), Dragan Vićentić (Užice), Uroš Zvizdić (Požega), Filip Baralić (Užice), Aleksandar Dimitrijević (Užice), Danica Jevđović (Užice), Nikola Radosavljević (Užice), Petar Vuković (Užice), Milan Antonijević (Užice), Dejan Clement (Užice), Miloš Vučićević (Užice), Pavle Jovović (Užice), Ana Lazić (Užice), Ana Lazić (Beograd), Vladislava

CLOTHED PAINTINGS

Danica Karaičić i Aleksandar Dimitrijević (Residential stay) 9th – 23rd September, 2017 STAIRS OF SUCCESS

Miloš Vučićević 14th – 28th October, 2017

Драган Петровић

Dragan Petrovic

Манири 28. jун – 2. jул 2017.

Manners 28th June – 2nd July, 2017

28. јуна 2017. отворена је изложба Драгана Петровића, фото и видео уметника из Београда. На изложби је премијерно представљен најновији циклус фотографских радова аутора Петровића назван Манири.

Рођен 1958. године у Београду, Драган Петровић самостално 30 година истражује фотографију на тему “људи из народа”. Током деведесетих година имао је четири самосталне изложбе фотографија у Студентском културном центру Београд. Аутор је уџбеника Фотографија (2000.). Од 1998. до 2003. године радио је као асистент на Уметничкој академији БК, Београд, на катедри за фотографију. До сада је учествовао у групним изложбама у Салзбургу (Аустрија), Новом Месту (Словенија), Музеју савремене уметности Војводине, Градском музеју Минхен (Немачка), Музеју архитектуре у Загребу, (Хрватска), Умјетничкој галерији Босне и Херцеговине (Сарајево), Музеју савремене уметности у Београду, Галерији Артгет Културног центра у Београду, Небраски (САД).

On June 28, 2017, an exhibition of Dragan Petrovic, a photo and video artist from Belgrade, opened. The exhibition premiered the latest series of photographic works by the author entitled "Manners".

Born in Belgrade in 1958, Dragan Petrovic has been researching photography for 30 years on the topic of the everyday people. During the 1990s he had four solo photo exhibitions at the Student Cultural Center Belgrade.

He is the author of the textbook Photography (2000). From 1998 to 2003 he worked as an assistant at the Art Academy BK, Belgrade, at the Department of Photography. So far, he has participated in group exhibitions in Salzburg - Austria; Novo Mesto Slovenia; Museum of Contemporary Art of Vojvodina; Munich City Museum - Germany; Museum of Architecture - Zagreb, Croatia; The Art Gallery of Bosnia and Herzegovina - Sarajevo; Museum of Contemporary Art in Belgrade; TheArtget Gallery of the Cultural Center in Belgrade; Nebraska USA.

Манири / Manners изложбена поставка | gallery view

Унутрашњи процеси и димензије нама природног хабитата подвргнуте су узнемирујућим трансформацијама.

– 20. c 5. jул s e D N

7.

jул 201

ELE

BORD

th

– 20 5 July c s e ELEND th

17

July, 20

BORD

Кустоскиња: Анук Јововић

Exhibition project curated by: Anuk Jovović

У сарадњи са: Удружење визуелних уметника Ужица (УВУУ), Галерија Рефлектор и Градска галерија Ужице

In collaboration with: Artists Association Užice UVUU (Gallery Reflektor) and City Gallery Užice

Уметници

Artists

Урош Ђурић (Београд), Милан Антић (Београд), York Besser (Минхен), Felix Burger (Минхен, Амстердам), Aquil Copier (Амстердам), Александар Димитријевић (Ужице), Маријана Ћурчић (Ужице), Daniel Door (Минхен), Matze Görig (Минхен / Берлин), Павле Јововић (Ужице), Bianca Kennedy (Минхен), Дејан Клемент (Ужице), Felix Kraus (Минхен / Берлин), Claudia Larcher (Беч), Анук Миладиновић (Минхен / Базел), Филип Баралић (Ужице), Владимир Милановић (Београд), Torsten Mühlbach (Минхен), Синиша Радуловић (Подгорица), Милош Вучићевић (Ужице), Урош Звиздић (Пожега)

Uroš Đurić (Belgrade), Milan Antić (Belgrade), York Besser (Munich), Felix Burger (Munich, Amsterdam), Aquil Copier (Amsterdam), Aleksandar Dimitrijević (Užice), Marijana Ćurčić (Užice), Daniel Door (Munich), Matze Görig (Munich / Berlin), Pavle Jovović (Užice), Bianca Kennedy (Munich), Dejan Klement (Užice), Felix Kraus (Munich / Berlin), Claudia Larcher (Vienna), Anuk Miladinović (Munich / Basel), Filip Baralić (Užice), Vladimir Milanović (Belgrade), Torsten Mühlbach (Munich), Siniša Radulović (Podgorica), Miloš Vučićević (Užice), Uroš Zvizdić (Požega)

in ка: Erw

Подрш

und G

ftung

iner Sti

n Ste isela vo

rwin u

E ted by:

Suppor

la von nd Gise

Steiner

g Stiftun

Људи су суочени са преокретима, или скрхани егзистенцијално док стагнирају у беспомоћности, или отпочињу метаморфозу која опет садржи преиспитивање њиховог односа са природом. Са нотом црног хумора, трансцендеталним рашчлањавањем, љутитиом трансформацијом или фаталном преданошћу ови радови кроз различите технике остварују могућу будућност, која је почела још јуче.

LOW COST EXCHANGE, ауторски пројекат Анук Јововић, већ је реализован у Минхену, Београду и Пожеги (2015-2016). У реализацији пројекта учествовали су уметници из Минхена, Београда и Ужица који се изражавају у различитим медијима попут слике, цртежа, скулптуре, инсталације, графике, видеа, фотографије и нових медија. Важан део овог пројекта била је размена уметника и упознавање са радним методама, радним условима и културама.

BORDERLAND је био наслов изложбе у Базелу (2017). Ексклузивно су приказане висококвалитетне видео инсталације међународних уметника млађе генерације. Тема истакнута насловом изложбе била је дотакнута на различитим нивоима у овом пројекту. Кроз индивидуалне позиције уметника, али и филмски приступ, те садржај који се тиче сродних тема.

BORDERLAND ESC комбинује ова два пројекта са локалним уметницима из Удружења визуелних уметника Ужица.

The inner workings and dimensions of our familiar habitat are subjected to disturbing transformations.

People face this upheaval either overwhelmed by existential angst while stagnating in powerlessness, or begin a process of metamorphosis that also includes negotiating their relation to nature.

With a dark humored wink, a transcendental dissection, angry transformation, or a fatalistic devotion, these works, through various techniques, realize a possible future that began even yesterday.

LOW COST EXCHANGE, under the direction of Anuk Jovović, has already taken place in Munich, Belgrade and Požega (2015-2016) and consisted of artists from Munich and Belgrade and Užice, who work with different media such as painting, drawing, sculpture, installation, printmaking, video, photography and mixed media. An important part of this project was the exchange of the artists and getting to know the working methods, working conditions and the cultures.

BORDERLAND was the title of an exhibition in Basel (2017). It exclusively showed highquality video installations by international young artists. The title-giving topic has been touched on at different levels in this project.

In the individual positions of the artists but also through the medium of film and the content-wise dealing with related topics.

BORDERLAND ESC combines these two projects with local artists from the Užice Visual Artists Associstion.

лево / on the left York Besser Retörn of the pope‘s retörn | 2017. Перформанс / Perfоrmance

Синиша Радуловић / Siniša Radulović 77 questions | 2015. видео / video | 7'

на следећим странама / on the next pages Bianca Kennedy и Felix Kraus / Bianca Kennedy and Felix Kraus (такође као / aka | The Swan Collective) Hybrid | 2014-2016. | Минијатурна анимација модела / Miniature model animation | Full-HD, Стерео звук / Stereo Sound, 10:00" Нарација / Narrated by Hans Op de Beeck

лево / on the left Borderlend esc изложбена поставка | gallery view

Анук Јововић / Anuk Jovović Сан / Dream | 2016. видео / video

ДОБА ОБНОВЕ I 1. jул – 10. aвгуст 2017.

и

Обновит

е ходно стањ Значења: ину у прет ев ађ гр у нек ију * вратити институц ити неку р о в ст о в ма) * поно о синони ено прек ед зв и е а) * (значењ ност нечег ити (важ ж ду о р п

Уметници Драган Петровић (Београд), Татјана Есте (Мелбурн), Даница Караичић (Мелбурн), Марија Жунић (Ужице), Маријана Тодоровић (Ужице), Маријана Ћурчић (Ужице), Марија Ђокић (Ужице), Бојана Костадиновић (Ужице), Драган Вићентић (Ужице), Урош Звиздић (Пожега), Филип Баралић (Ужице), Александар Димитријевић (Ужице), Даница Јевђовић (Ужице), Никола Радосављевић (Ужице), Петар Вуковић (Ужице), Милан Антонијевић (Ужице), Дејан Клемент (Ужице), Милош Вучићевић (Ужице), Павле Јововић (Ужице), Ана Лазић (Ужице), Ана Лазић (Београд), Владислава Савић Мијушковић (Ужице), Вељко Ваљаревић (Ужице), Сања Цветић (Ужице), Александра Костић (Ужице), Урош Павловић (Пожега), Војислав Недељковић (Пожега), Владимир Антић (Чачак), Слободанка Милошевић (Пожега), Никола Матовић (Ужице), York Besser (Минхен), Felix Burger (Минхен-Амстердам), Daniel Door (Минхен), Matze Gorig (Минхен-Берлин), Bianca Kennedy (Минхен), Felix Kraus (Минхен-Берлин), Claudia Larcher (Беч), Aнук Миладиновић (Минхен-Базел), Torsten Muhlbach (Минхен), Синиша Радуловић (Подгорица), Биљана Цицварић (Ужице), Јелена Стојановић (Ужице), Урош Ђурић (Београд), Милан Антић (Београд), Владимир Милановић (Београд), Aquil Copier (Амстердам), Александар Павловић (Ужице), Срђан Илић (Ужице)

THE AGE OF RENEWAL I 1st July – 10th August, 2017

Renew

e vious stat meanings: to its pre building a re o st * re ution e an instit s) * re-creat h synonym ed throug iv er d g in ething) * (mean ce of som (importan d n te ex

Аrtists Dragan Petrović (Belgrade), Tatjana Este (Melbourne), Danica Karaičić (Melbourne), Marija Žunić (Užice), Marijana Todorović (Užice), Marijana Ćurčić (Užice), Marija Đokić (Užice), Bojana Kostadinović (Užice), Dragan Vićentić (Užice), Uroš Zvizdić (Požega), Filip Baralić (Užice), Aleksandar Dimitrijević (Užice), Danica Jevđović (Užice), Nikola Radosavljević (Užice), Petar Vuković (Užice), Milan Antonijević (Užice), Dejan Clement (Užice), Miloš Vučićević (Užice), Pavle Jovović (Užice), Ana Lazić (Užice), Ana Lazić (Beograd), Vladislava Savić Mijušković (Užice), Veljko Valjarević (Užice), Sanja Cvetić (Užice), Aleksandra Kostić (Užice), Uroš Pavlović (Požega), Vojislav Nedeljković (Požega), Vladimir Antić (Čačak), Slobodanka Milošević (Požega), Nikola Matović (Užice), York Besser (Munich), Felix Burger (Munich -Amsterdam), Daniel Door (Munich), Matze Gorig (Munich -Berlin), Bianca Kennedy (Munich), Felix Kraus (Munich-Berlin), Claudia Larcher (Vienna), Anuk Miladinović (Munich / Basel), Torsten Muhlbach (Munich), Siniša Radulović (Podgorica), Biljana Cicvarić (Užice), Jelena Stojanović (Užice), Uroš Đurić (Belgrade), Milan Antić (Belgrade), Vladimir Milanović (Belgrade), Aquil Copier (Amsterdam), Aleksandar Pavlović (Užice), Srđan Ilić (Užice)

Удружење визуелних уметника Ужица се од свог оснивања опредељује ка стварању новог, но ново треба признати са свим што је ново донело од старог. Свака модерност проистиче из потребе за евалуацијом једног времена, реконструкцијом или деконструкцијом. Улажењем уметника у простор некадашње касарне, грађевина се, како нам речник синонима тумачи обнављање, заиста враћа у претходно стање. Касарна тако постаје поново функционалан простор кроз који као војници марширају уметници, који разноврсним креативним оружјем свакодневно спремно бране културу. Оснивањем галерије Рефлектор тежи се стварању институције, која је генератор стваралачких и интелектуалних посебности 21. века. Напослетку, овом јединственом иницијативом у Ужицу, УВУУ продужава важност уметничког заједништва.

Since its founding, the Visual Artists Association of Uzice has been committed to creating something new. Everything that is new needs to be acknowledged with all the things it has brought from the old. Every modernity is the product of the need for evaluating a time, reconstruction or deconstruction.

With the entry of the artists into the space of the former military barracks, the building, as the synonym interprets the word RENEW, really returns to its former state. The barracks thus becomes a functional space again, through which artists, like soldiers, march with various creative weapons to defend culture on a daily basis. The opening of the Reflektor Gallery seeks to create an institution that is the generator of creative and intellectual uniqueness of the 21st century. Finally, with this unique initiative in Uzice, UVUU extends the importance of artistic community.

На изложби ДОБА ОБНОВЕ публика ће бити у прилици да се креће кроз интердисциплинарност, путујући од цртежа и слике до инсталације и видеа, упознајући различите приступе ликовној и примењеној уметности. На изложби ће се представити преко тридесет аутора из земље и из иностранства. Управо се оваквом стилском дисхармонијом, индивидуалношћу сваког ствараоца, устаје против униформисаности и осиромашења хуманости у савременом капиталистичком друштву.

In the exhibition 'DOBA OBNOVE', the audience will be able to navigate through interdisciplinarity, traveling from drawings and paintings, to installation and video, learning about different approaches to fine and applied arts. The exhibition will feature over thirty authors from Serbia and abroad. It is with this disharmony, the individuality of each creator, that we could stand up against the uniformity and lack of humanity in modern capitalist society.

Доба обнове никада не престаје, све док буде уметника биће и обнове. Обнављаће се њихова позиција као и позиција уметности јуче, данас и сутра. На том трагу и ова изложба није крај, већ само пресек стања, прилика да се види обновљено, а са обнављањем се наставља даље. Дејан Kлемент координатор галерије

The age of renewal never ends, as long as there are artists among us there will be a need for the renewal. It is their position in society as well as the position of art yesterday, today and tomorrow that will be renewed. On this trail, this exhibition is not the end, but just a cross-section of the situation, an opportunity to see what has been restored, and the renewal will continuе.

Dejan Clement gallery coordinator

на претходним странама / on the previous pages Доба обнове I / The Age of Renewal I изложбена поставка | gallery view

Дејан Клемент / Dejan Clement | 2017. Доба обнове / The Age of Renewal Инсталација / Installation

Доба обнове I / The Age of Renewal I изложбена поставка | gallery view

горе и десно / up and on the right Доба обнове I / The Age of Renewal I изложбена поставка | gallery view на следећим странама / on the next pages Александар Павловић / Aleksandar Pavlović Рибља војска / Fish army | 2015. фотографија / photography

B

26. август – 9. сeптембар 2017.

Увезивањем два кључна елемента своје праксе, цртежа и инсталације, Татјана Есте ствара нови site-specific рад под називом BOUND, који ће публици бити представљен у галерији Рефлектор 26. августа у 20h. BOUND истраживачки пропитује психолошки аспект потискивања, ауторепресије, покушавајући да нам осветли идеју о нашој тамној страни, прошреном пољу деловања негативног ентитета екстремне самокритичности. Реферишући на концепт Роршахове мрље, рад Татјане Есте покушава овом негативном ентитету дати лице, директно нас суочавајући са њим. Публика је тако изазвана да трага за одговором да ли можемо и да ли треба да икада будемо ослобођени. Несвесно и невољно, суочени са овим радовима, постајемо субјекти психоанализе. Постоје ствари које нас везују, повезују, обавезују, спутавају тако да не можемо напред, па опет интегрални су део нашег идентитета. До које цене смо спремни да идемо пре но се предамо сопственом мраку? Татјанина полазна тачка је лично превирање кроз мрачна места у менталној палати, делимично сачињеној од представа које су цртане из тела, њеним рукама. Међутим, намера уметнице је да креира шири простор за тумачење људског искуства; како попут затвореника покушавамо да ослободимо себе од сопственог ума. Мултидисциплинарна уметница Татјана Есте најчешће истражује на пољу инсталације, цртежа и перформанса. Радови су усмерени ка двојакој вези између појавности и онога што остаје прикривено, често се водећи представом фасадне лепоте као прекривача за прерушавање ишчашенијих и злокобнијих тонова.

Кустос: Александар Димитријевић Симболизам објеката, време, линија и тело су репетативни елементи Татјаниног рада. Целовитост евалуације се добија када се придода упућеност на културно наслеђе, личну историју и уплив у савремене политике. Татјана Есте је рођена у бившој Југославији, а тренутно живи у Мелбурну. Основне и мастер студије завршила је са почастима на Elam School of Fine Arts, Окландског Универзитета на Новом Зеланду. Излагала је у земљи и иностранству, а њени радови део су приватних колекција у Аустралији, Швајцарској, Италији, Србији и на Новом Зеланду. Била је учесник у више позоришних продукција, дизајнерских пројеката. Пракса Татјане Есте везана је за награђиване River Studios, просторе који су део Melburn City’s Creative Spaces. www.tatjana-este.com

D Татјана Есте

N OU

D Tatjana Este

N OU

B

26th August – 9th September, 2017

Combining two key elements of her practice; drawing and installation, Tatjana Este creates a new site-specific work titled BOUND, which will be exhibited to the public in the Gallery Reflektor on August 26th at 20h. Bound investigates notions of psychological repression and the shadow self – our internalised inner critic. Referencing Rorschach’s ink blots, the work of Tatjana Este endeavors to provide this unpleasant entity with a 'face' and places us in a direct confrontation with it.

The audience is thus invited to search for the answer if we can and should ever be freed.

Unwitting and perhaps unwilling, faced with these works, the audience itself becomes the subject of psychoanalysis.

Curator: Aleksandar Dimitrijevic work. The totality of evaluation is gained when we add the orientation toward cultural heritage, personal history and involvement in contemporary politics.

Tatjana’s starting point is personal turmoil through dark places in the mind palace, partially composed of images drawn from her own body, her hands. However, the artist aims to create a wider spaces for interpreting human experience; how we, in the manner of a prisoner, attempt to free ourselves of our own mind.

Tatjana Este was born in Uzice, former Yugoslavia, and she is currently living in Melbourne.

She received a Master of Fine Arts (Hons) at Elam School Of Fine Arts, Auckland University, New Zealand, 2005. Este has exhibited internationally in Australia, New Zealand, Italy and Serbia. She has been included in numerous group exhibitions and has undertaken 14 solo projects. Recent works include a solo exhibition Unfold at Counihan Gallery, Melbourne, 2019; A major installation, Blueming II, commissioned for the Biennale of Australian Art, Ballarat, 2018; Project Bound presented at Gallery Reflektor, Centre for Visual Arts, Uzice, Serbia, 2017. Este won the 2018 Biennale of Australian Art BOAA Blue Award and was a finalist in Hazelhurst Art on Paper Award, 2019 and M Collection Art Award, 2015. In 2020 Este will present a solo show at Salon Of The Museum Of Contemporary Art, Belgrade, Serbia.

Tatjana Este is a multi-disciplinary artist working predominantly with installation, drawing and performance. Este’s works are oriented towards dichotomies with a particular interest in the relationship between appearances and the concealed, often led by a representation of façade beauty as a mask for disguising more disrupted and ominous tones.

The symbolism of objects, time, line, and body are recurring elements of Tatjana’s

Este has also been involved in a number of theatre productions, design projects, public and private art commissions. Her work has been acquired by a range of private and public collections through the world. Este lives and works in Melbourne and is a long-term artist in residence at the award winning River Studios, a space managed by Melbourne City’s Creative Spaces.

There are things that bind us, connect us, hold us back so that we cannot move forward, and yet are still an integral part of who we are. At what cost do we surrender to our own darkness?

на претходним странама / on the previous pages Bound | 2017. Приказ инсталације | installation view

горе и десно / up and on the right Bound | 2017. изложбена поставка | gallery view

Књига фотографија Субверзивна естетика улице – Призори раскошне стварности, резултат је четвoрогодишњег “уличарења” с фотоапаратом у руци, посматрања и документовања свакодневних процеса и промјена које носи ритам растрзаног и хаотичног великог града, крајности у којима се до посљедње капи зноја боре паланка и метропола рађајући инспиративне контрасте, као рефлексију актуелних културолошких и социјалних превирања. Прво је издање у оквиру новопокренуте едиције Grain photo books, чији је циљ развој културе ауторске фотографије у Србији и земљама бивше Југославије.

Рођен је 1975. године у Книну, Хрватска. Живи и ради у Београду. По образовању је дипломирани етнолог – антрополог. Из перспективе визуелног антрополога, кроз докумнентарну и уличну фотографију истражује сензибилитет људи, уличног живота и живота стигматизованих група . Уредник је дигиталног магазина за уличну и документарну фотографију Grain. До сада је своје радове излагао на самосталним и групним изложбама у Србији, земљама бивше Југолавије и многим еврпопским градовима, а радови су објављивани у водећим медијима на простору бивше Југославије и Европе. Аутор је књига фотографија: Субверзивна естетика улице - Призори раскошне стварности и Иза решетака - Живот осуђеника из Окружног затвора у Београду. Добитник више награда из области документарне фотографије.

17 er, 20 oko b Č m r e o Ig d ept 2n S

The photography book, “Subverzivna estetika ulice – Prizori raskošne stvarnosti,” is the result of four years of “walking” with a camera in hand, observing and documenting the daily processes and changes that carry the rhythm of a collapsed and chaotic big city, the extremes in which to the last drop of sweat the village and the metropolis are giving birth to inspirational contrasts, as a reflection of current cultural and social waves. The first book is part of the newly launched edition of Grain photo books, which aims to develop the culture of promoting professional photography in Serbia and the countries of the former Yugoslavia.

Born in 1975 in Knin, Croatia.

He lives and works in Belgrade. He is a graduate ethnologist - anthropologist. From the perspective of a visual anthropologist, through documentary and street photography, he explores the sensibilities of people, street life and the lives of stigmatized groups. He is the editor of the digital magazine for street and documentary photography “Grain”. So far, he has exhibited his works at solo and group exhibitions in Serbia, the countries of the former Yugoslavia and many European cities, and his works have been published in leading media in the former Yugoslavia and Europe.

He is the author of photo books: Subverzivna estetika ulice - Prizori raskošne stvarnosti i Iza rešetaka - Život osuđenika iz Okružnog zatvora u Beogradu. Winner of several documentary photography awards.

на следећим странама / on the next pages Из књиге фотографија / From the photo-book | Субверзивна естетика улице / The subversive aesthetics of the street | 2017.

ко 2017. р Чо тембар о г И п 2. се

THE SUBVERSIVE AESTHETICS OF THE STREET

www.igorcoko.net

СУБВЕРЗИВНА ЕСТЕТИКА УЛИЦЕ

Danica Karaičić & Aleksandar Dimitrijević 9th September – 23rd September, 2017

Clothed Paintings II је други део ауторског пројекта Данице Караичић и Александра Димитријевића, започетог 2013. године. Централни део чини инсталација која креира спону између уметности (сликарства) и одеће (модног дизајна и одевања), задржавајући у себи основне теме из праксе оба уметника – елементе игре код Александра и тактилног искуства одевеног тела у архитектонском простору, централног мотива Даничиног истраживања на пољу изграђеног окружења. Инсталација садржи слике и текстил са пришивеним одевним предметима, повезаним са сликама коришћењем рајсфершлуса. Посетиоци су охрабрени да мењају позиције материјала у галеријском простору, истовремено имајући могућност да неки од делова инсталације обуку. Кроз покрет и активност у простору људско тело постаје ’живи’ део у Александровој игри, али и део процеса креирања простора. Изложена одећа има циљ да повећа свест о телесном сваког учесника, у исти мах дозвољавајући публици да постане део уметничког рада и архитектонског простора у настајању.

Clothed Paintings II is the second iteration of collaborative art project between Danica Karaicic and Aleksandar Dimitrijevic started in 2013. Installation spans in between art (painting) and clothes (fashion design and dressing), and includes artists’ main themes of interest—elements of game and play typical for Aleksandar’s practice, and haptic experience of dressed body in architectural space, central motif of Danica’s research of perception of built environment. The installation consists of paintings and fabrics with sewed garments, stretched between paintings using zippers.

Visitors are encouraged to change the position of fabrics in the gallery space, and to try on the exhibited garments. Through movement and activity in space, the human body becomes a “living” part of Aleksandar’s game, as well as a part of the process of space-making. The exhibited garments enhance bodily awareness for each participant, simultaneously allowing visitors to become a part of the art work and architectural space in becoming.

Даница Караичић је архитекта/уметница која се бави инсталацијом и критичком просторном праксом. Излагала је у Србији и Аустралији. Рођена у Ужицу, тренутно живи у Мелбоурну, где ради на докторском истраживању на Викторијанском колеџу уметности Мелбурн универзитета.

Danica Karaičić is an architect/artist working mostly in the field of the installation and critical spatial practice. She has exhibited in Serbia and Australia.

Born in Užice, Serbia, she is currently living in Melbourne where she is doing a PhD research at the Victorian College of the Arts, University of Melbourne.

Александар Димитријевић је рођен 1977. године. Живи у Ужицу. Излагао је самастално и групно у земљи и иностранству. Радови му се налазе у бројним колекцијама.

Aleksandar Dimitrijevic born in 1977 and lives in Užice.

He has exhibited on his own and as a group in the country and abroad. His works are in numerous collections.

Пројекат подржали: Викторијански колеџ

уметности, Универзитет

Мелбурн, Теxтил, Храбри кројач

Support by:

Victorian College of the Arts (VCA), The University of Melbourne, Textil, Hrabri krojac

Посебна захвалност: Љуби Пећинару, Невени Анђић,

породици Благојевић,

Дејану Клементу и

Јелени Димитријевић.

Special thanks:

Ljuba Pecinar, Nevena Andjic, Blagojevic family, Dejan Klement and Jelena Dimitrijevic

www.floragoticcelli.com www.dimitrijevica.com

на следећим странама / on the next pages Clothed paintings | 2017. Приказ инсталације / Installation view

9. септембар – 23. септембар 2017.

CLOTHED PAINTINGS

II

десно / on the right Clothed paintings | 2017. Детаљ / Detail

Даница Караичић и Александар Димитријевић

енице Степпеха ус

Stair Succes of ss

14th October – 28th October, 2017

Looking at the world around me, I conclude that the identity of the show lost its meaning. Variations in all visible directions today provide endless images of new utopia. Utopia of hiperreality. M.V. ''Realism''

Степенице успеха представљају уметников истраживачки процес кроз анализу личног, психолошког, политичког, те ширег друштвеног модела. Прикази су постављени тако да свака целина независно једна од друге постиже одређени циљ. Колико је заправо битан унутрашњи циљ за уметника, који пропитује одређене друштвене контексте, толико је важан и за посматрача, као и за публику. Посматрајући на тај начин уметников рад, можемо закључити да крајњи циљ јесте стварање неопходног терена за промишљање свих сфера друштвених односа.

The stairs of success represent the artist's research process through the analysis of the personal, psychological, political and wider social model. Representational models are perfectly positioned so that each entity independently pursues a specific and unique goal. How much the inner goal is actually important to an artist, who is questioning certain social contexts, so much it is important to an observer, as well as the audience. Looking at the artist's work in this way, we can conclude that the ultimate goal is to create the necessary terrain to reflect on all spheres of social relations.

Однос који имамо према слици, форми, тексту или другом виду визуелне или чулне интерпретације, сасвим је различит од слике која нам се пружа у пољу имагинације. Варијације слика, појава ситуација или догађаја постају једна нова модерна утопија. Појаве у визуелном и имагинарном се преклапају до мере да утичу психолошки на особу. Тиме идентитет представе губи свој смисао, јер њиховим преклапањем постају једно, а самим тим их више не можемо назвати правим именом.

The relation we have to an image, form, text, or other form of visual or sensual interpretation is quite different from the image given to us in the field of imagination. Variations of images, the emergence of situations or events in the real world, are becoming one new modern utopia. The phenomena in the visual and imaginary overlap to the extent that they affect the person psychologically. In this way, the identity of the play loses its meaning, because by their overlapping they become one, and thus we can no longer call them by real names.

Присутност тела у простору, или његово непостојање, уметникова акција или реакција на простор, време, кретање, јесу заправо процеси, који утврђују трансцедентно тело уметника, особе која користи универзална места за саопштавање своје идеје. Степенице као средство, успех као крајњи резултат, јесу заправо процеси. Али шта се дешава ако степенице не постоје, а крајњи резултат, односно циљ, и даље стоји. Да ли је онда све само парадокс?

The presence of the body in space, or its nonexistence, the artist's action or reaction to space, time, movement, are in fact the processes that determine the transcendent body of the artist, a person who uses universal places to communicate through or with his idea. The stairs as a means, the success as the final result, are actually processes. But what happens if the stairs do not exist. And the end result or goal still stands. Is everything just a paradox then?

Милош Вучићевић рођен 1991. године у Ужицу, Србија. Тренутно на мастер студијама Универзитета примењених уметности у Бечу, oдсек за уметност и науку. Један од оснивача галерије Рефлектор у Ужицу као и Фестивала савремене уметности Видео парк. Истражује кроз различите медије као што су видео, перформанс, инсталације и слично. Његов уметнички приступ је чврсто повезан са одређеним друштвеним и политичким парадигмама. Концепт има примарну улогу у његовим радовима, те тако позиционирајући индивидуалне као и колективне дискурсе, интерпретира одређене појаве и свакодневне догађаје. Његови радови постављају питања: ко смо ми, куда смо кренули, шта смо и за шта смо способни.

Miloš Vučićević born in 1991 in Užice, Serbia. Currently student at Academy of Applied Arts in Vienna, Art&Science department MA. One of the founders of Contemporary Art Festival Videopark and Project manager in Gallery Reflektor - Užice. He researches through different media such as video, performance, installation etc.

His artistic approach is predominantly connected with political and social paradigms that exist in society. He tries to form a concept which has a primary role in his works, and tries to position them as a reflection on everyday life.

By positioning individual as well as collective discourses he interprets certain phenomena and every day events. His works pose questions such as: Who we are, where are we headed to, what we are and what we are capable of.

cicevic .com

Looking at the world around me, I conclude that the identity of the show lost its meaning. Variations in all visible directions today provide endless images of new utopia. Utopia of hiperreality. M.V. Realism

ilosvu

14. oктобар – 28. oктобар 2017.

Miloš Vučićević

www.m

Милош Вучићевић

Гласник II / Messenger II | 2017. Звучна и видео инсталација / Sound and video installation

горе / up Пројекција / Projection video | loop | 2017.

на следећим странама / on the next pages Степенице успеха / Stairs of Success | 2017. Приказ инсталације | Installation view

Галерија Рефлектор Galler

y Refle

2018.

ktor

Уметнички директор Александар Димитријевић

Art director Aleksandar Dimitrijević

Кординатори галерије (2018) Маријана Ћурчић, Марија Жунић

Gallery coordinators (2018) Marijana Ćurčić, Marija Žunić

Жири у саставу Саша Јањић (историчар уметности), Слађана Петровић Варагић (историчар уметности), Божо Плазинић (уметник), и Бранислав Николић (уметник)

Jury members Saša Janjić (art historian), Slađana Petrović Varagić (art historian), Božo Plazinić (artist) and Branislav Nikolić (artist)

Тим галерије Милош Вучићевић, Дејан Клемент, Даница Караичић, Филип Баралић, Маријана Тодоровић, Марија Ђокић, Бојана Костадиновић, Урош Звиздић Драган Вићентић, Александра Костић, Владимир Антић.

Gallery team Miloš Vučićević, Dejan Clement, Danica Karaičić, Filip Baralić, Marijana Todorović, Marija Đokić, Bojana Kostadinović, Uroš Zvizdić, Dragan Vićentić, Aleksandra Kostić, Vladimir Antić.

СКОРО ПА ОТПОР

Уметнички простор U10 20. јануар – 3. фебруар 2018. ПРОЈЕКТОВАНА АРХИТЕКТУРА

Соња Јанков 16 – 27. aприл 2018. ЦРТЕЖ ЦРТЕЖА СЕНКЕ ЦРТЕЖА

Софија Војиновић 28. aприл – 6. мај 2018. (ДЕ)КОНСТРУКЦИЈА ПРОСТОРА

Милка Жуњанин 28. aприл – 6. мај 2018.

HOMEWARDS

Саша Татић 11 – 22. maj 2018.

(Мелбурн), Марија Жунић (Ужице), Даница Јевтић Шишовић (Ужице), Александар Димитријевић (Ужице), Влада Милановић (Београд), Дејан Клемент (Ужице), Никола Радосављевић (Ужице), Владимир Антић (Ужице), Ана Лазић (Ужице), Ана Лазић (Ужице), Славко Луковић (Ужице), Јелена Петровић Луковић (Ужице), Милош Вучићевић (Ужице), Даница Јевђовић (Ужице), Анастасија Богдановић (Ужице), Урош Звиздић (Пожега), Дарко Аћимовић (Ужице), Слободанка Милошевић (Пожега), Марија Ђокић (Ужице), Милан Антонијевић (Ужице), Маријана Ћурчић (Ужице), Александра Костић (Ужице), Александар Павловић (Ужице), Павле Јововић (Ужице), Бранко Тешевић (Ужице), Даница Караичић (Мелбурн-Ужице)

ПОЉЕ У ПЛАМЕНУ

Мила Панић 29. мaj – 9. јun 2018.

Урош Звиздић 21. jул – 11. aвгуст 2018.

УДРИ ГА КОЛЕГА

Милош Гавриловић 9 – 22. јун 2018. ДОБА ОБНОВЕ II 6 – 16. јул 2018. Уметници Милош Гавриловић (Ужице), Срђан Илић (Ужице), Никола Матовић (Ужице), Бојана Костадиновић (Ужице), Војислав Недељковић (Пожега), Филип Баралић (Ужице), Драган Вићентић (Ужице), Татјана Есте

Аrt space U10 20th January – 3rd February, 2018

НЕПРЕСТАНО И БЕЗ ЦИЉА

PROJECTED ARCHITECTURE

Миодраг Манојловић 21. август – 3. септембар 2018.

Sonja Jankov 16th – 27th April, 2018

TATTOO

DRAWING OF THE DRAWING OF THE SHADOW OF THE DRAWING

Раде Тепавчевић 28. септембар – 11. октобар 2018.

Sofija Vojinović 28th April – 6th May, 2018

SOUL-SEARHING

Младен Лазаревић 28. септембар – 11. октобар 2018.

(DE)CONSTRUCTION OF SPACE

Milka Žunjanin 28th April – 6th May, 2018

ИМАГИНАРНИ МЕДИЦИНСКИ ИЗВЈЕШТАЈ

Ивана Аранђеловић 13 – 24. октобар 2018.

HOMEWARDS

Saša Tatić 11th – 22nd May, 2018

Снежана Златковић 27. октобар – 8. новембар 2018.

BURNING FIELD

Mila Panić 9th May – 9th June, 2018

NO-YELLOW ВИДЕО ПАРК

(Фестивал савремене уметности) 15 – 18. aвгуст 2018.

EVIDENCE

Вељко Вучковић 4 – 16. август 2018.

ALMOST RESISTANCE

Ана Цвијановић и Марина Костић 18 – 29. aвгуст 2018.

ТРАНСФОРМАЦИЈЕ ГРАДСКОГ ПЕЈЗАЖА ДОБРО МЕСТО

БЕЛЕШКЕ

Дејан Крстић 4 – 16. август 2018.

DUALITY

Јелана Мицић 27. октобар – 8. новембар 2018.

NOTES

Dejan Krstić 4th – 16th August, 2018

МЕТАФИЗИКА ЕМОЦИЈА

Уметници Felix Kraus i Bianca Kennedy (Немачка), Војин Васовић (Србија), The Swan Collective & Frank Balve, (Немачка), Александар Лазар (Србија), Александар Рафајловић (Србија), Анук Јововић (Швајцарска), Данило Стојић (Србија), Gabriele Masiokaite i Mahsa Sadresfahani (Литванија-Иран), Селма Селман, Мила Панић и Саша Татић (БиХ), Ioana Turcan i Salome Kokoladze (Румунија), Јелена Вучић (БиХ), Милица Јокић (Србија), Милош Пешкир (Србија), Ненад Недељков, (Србија), Сандра Јањатовић (Србија), Саша Татић (БиХ), Владислава Савић Србија), Vanessa Godden (Аустралија)

Биљана Милојевић 10 – 25. nовембар 2018.

EVIDENCE

Veljko Vučković, 4th – 16th August, 2018

СЛУЧАЈ КАСАРНЕ 4. ПУК

22. децембар 2018.

KICK HIM PAL

“SMRT MENADŽERA U UMETNOSTI”

Miloš Gavrilović 9th – 22th June, 2018

Dr Aleksandar Brkić (Javno predavanje) 22. децембар 2018.

THE AGE OF RENEWAL II

6th – 16th July, 2018 Artists Miloš Gavrilović (Užice), Srđan Ilić (Užice), Nikola Matović (Užice), Bojana Kostadinović (Užice), Vojislav Nedeljković (Požega), Filip Baralić (Užice), Dragan Vićentić (Užice),

Tatjana Este (Melburn), Marija Žunić (Užice), Danica Jevtić Šišović (Užice), Aleksandar DImitrijević (Užice), Vlada Milanović (Belgrade), Dejan Clement (Užice), Nikola Radosavljević (Užice), Vladimir Antić (Užice), Ana Lazić (Užice), Ana Lazić (Užice), Slavko Luković (Užice), Jelena Petrović Luković (Užice), Miloš Vučićević (Užice), Danica Jevđović (Užice), Anastasija Bogdanović (Užice), Uroš Zvizdić (Požega), Darko Aćimović (Užice), Slobodanka Milošević (Požega), Marija Đokić (Užice), Milan Antonijević (Užice), Marijana Ćurčić (Užice), Aleksandra Kostić (Užice), Aleksandar Pavlović (Užice), Pavle Jovović (Užice), Branko Teševic (Užice), Danica Karaičić (Melburn-Užice)

DUALITY

Ana Cvijanović i/and Marina Kostić, 18th – 29th August, 2018 CONTINUOUS AND WITHOUT PURPOSE

Miodrag Manojlović 21st Аugust – 3rd September, 2018 TATTOO

Rade Tepavčević 28th September – 11th October, 2018 SOUL-SEARHING

Mladen Lazarević 28th September – 11th October, 2018 IMAGINARY MEDICAL REPORT

Ivana Aranđelović 13th – 24th October, 2018

A GOOD PLACE

CITYSCAPE TRANSFORMATIONS

Uroš Zvizdić 21st July – 11th August, 2018

Snežana Zlatković 27th October – 8th November, 2018

VIDEO PARK (Festival of contemporary art) 15th – 18th August, 2018

NO-YELLOW

Jelena Micić 27th October – 8th November, 2018

Artists Felix Kraus i Bianca Kennedy „Hybrid“ (Germany), Vojin Vasović (Serbia), The Swan Collective & Frank Balve, (Germany), Aleksandar Lazar (Serbia), Aleksandar Rafajlović (Serbia), Anuk Jovović (Switzerland), Danilo Stojić (Serbia), Gabriele Masiokaite i Mahsa Sadresfahani (Lithuania-Iran), Selma Selman, Mila Panić i Saša Tatić (Bosnia and Herzegovina), Ioana Turcan i Salome Kokoladze (Romania), The Swan Collective, (Germany), Jelena Vučić (Bosnia and Herzegovina), Milica Jokić (Serbia), Miloš Peškir (Serbia), Nenad Nedeljkov (Serbia), Sandra Janjatović (Serbia), Saša Tatić, Bosnia and Herzegovina), Vladislava Savić (Serbia), Vanessa Godden, (Australia)

THE METAPHYSICS OF EMOTION

Biljana Milojević 10th – 25th Novembеr, 2018 CASE 4th REGIMENT BARRACKS

December 22nd, 2018 “DEATH OF AN ARTS MANAGER“

Aleksandar Brkić PhD (public lecture) December 22nd, 2018

Скоро па отпор стор и про

U10

уар фебр .

3 – р

2018.

а . јану

- 20

Удружење визуелних уметника Ужице основано је 2016. године. Нешто касније Градска управа је потписала уговоре са Удружењем визуелних уметника Ужице и овдашњим Историјским архивом о уступању зграде касарне на коришћење. Настало као грађанска иницијатива чији је циљ био да се напуштена касарна Четврти пук у Крчагову адаптира у простор за уметнички рад и презентацију насталих остварења, удружење је садржало известан еманципаторски потенцијал неопходан у средини која је годинама тонула у мрак популизама. У здању бивше ужичке касарне, у насељу Крчагово, саграђене још за владавине Обреновића, која је потом носила имена и Стефана Немање, маршала Тита и Четвртог пука, своје стваралачке токове наставила је група уметника. У склопу иницијативе отворена је и галерија Рефлектор као простор за излагање уметничких радова, али и место где ужички уметници могу да ступе у контакт са својим колегама.

18

ry, 20

ebrua –3 F y r a u n rd

e U10 t spac

чк

и Уметн

Almost Resistance th Ja - 20

Аr

Изложба Скоро па отпор, поред тога што београдској публици презентује новонастали простор и његове концепције, приказује радове уметника који су заслужни за његово покретање. Назив Скоро па отпор сугерише две ствари. Са једне стране, нужност пружања отпора битан је конститутивни фактор за уметничко дело које настаје после краха неолибералне глобализације. Пружање отпора аутократским и корпоративним системима, као нуспроизводима поменутог краха, могуће је посматрати као основни критеријум конституисања естетског (поља). Са друге, смањена могућност избегавања различитих врста компромиса, доводи у питање вероватноћу да се у некој уметничкој пракси догоди опирање репресивним друштвеним механизмима. Она уноси у калкулус дела вероватноћу која га веома брзо чини пуком стратегијом у рукама тлачитеља, другим речима, она тлачитеља увек изнова реконструише на неком претпостављеном микро нивоу. Појам отпора овде је послужио као катализатор између фрагмената различитих уметничких пракси, од којих се изложба састоји. Уметници: Александар Димитријевић, Милош Вучићевић, Маријана Ћурчић, Дејан Клемент, Петар Вуковић и Урош Звиздић Кустос: Велимир Поповић

The Visual Artists Association of Užice was founded in 2016. Somewhat later, the City Council signed an agreement with the Visual Artists Association of Užice and the local Historical Archive to allot the building of the barracks to the association. Originally a civil initiative, whose aim was to adapt the abandoned military barracks "Fourth Regiment" in Krčagovo into a space for artistic work and the presentation of the produced artworks, the association contained a certain emancipatory potential essential in an environment that had for years been plummeting into the darkness of populism.

A group of artists maintained its creative activities based on the premises of the former barracks in Krčagovo, whose construction stems from the Obrenović dynasty (which ruled almost throughout the whole 19th century), and which carried the names of Stefan Nemanja, marshal Tito and the Fourth Regiment (“Četvrti puk”). As part of the initiative, the gallery Reflektor was also opened as a place to exhibit artistic works, but also to provide the possibility for artists from Užice to get in touch with their colleagues.

In addition to presenting the new space and its conceptions to the Belgrade audience, the exhibition titled “Almost Resistance” exhibits the works of the artists credited with its foundation.

The exhibition titled “Almost Resistance” suggests two things. On one hand, that the urgency to show resistance represents an important constitutive element for an artistic work developed in the aftermath of the decline of neoliberal globalization.

Namely, the act of withstanding autocratic and corporate systems, as the by-products of the mentioned decline can be seen as the main criteria for constituting an aesthetic (field).

On the other hand, the reduced possibility of avoiding a range of compromises questions the probability that resisting repressive social mechanisms in an artistic practice happens at all. It brings into the equation a probability that swiftly makes it a mere strategy in the hands of the oppressor, in other words, it always reconfigures the oppressor on a given micro-level. The notion of resistance in this case plays the role of the catalyst between the fragments of different artistic practices which are a part of the exhibition.

Artists: Aleksandar Dimitrijević, Miloš Vučićević, Marijana Ćurčić, Dejan Цlement, Petar Vuković i Uroš Zvizdić Curator: Velimir Popović

www.uvuu.rs

u10.rs

на претходним странама / on the previous pages Скоро па отпор / Almost resistance | 2018. изложбена поставка | gallery view на претходним странама / on the previous pages Александар Димитријевић / Aleksandar Dimitrijević Хвала на посети / Thanks for visiting | 2015. специфични објекти / specific objects на претходним странама - лијево / on the previous pages - on the left Маријана Ћурчић / Marijana Ćurčić After party | 2017. детаљ / detail на претходним странама - десно / on the previous pages - on the right Дејан Клемент / Dejan Clement | 2017. Одлазак / Departure Видео перформанс / Video performance десно / on the right Петар Вуковић / Petar Vuković Змија / The Snake | 2018. Инсталација / Installation

Соња Јанков

Sonja Jankov

Пројектована Архитектура

Projected Architecture

16. aприл – 27. aприл 2018.

16th April – 27th April, 2018

Изложба обухвата три ауторска видео рада која су настала у оквиру три пројекта која се тичу архитектуре: Moving Motel (2015), Пинктограми (2017) и ГИФ и архитектура: визуелна пракса као критика (од 2014).

Moving Motel је документација привремене инсталације у простору која репродукује један павиљон мотела који је саградио значајан југословенски архитекта Иван Витић. Увеличавањем техничког цретежа архитекте до пропорције која је слична оној коју има објекат, сада споменик културе у Хрватској, инсталација омогућава да овај мотел путује у различите изложбене просторе, а не само да буде статичан архитектонски објекат који посећују гости мотела. Пинктограми се фокусирају на (позни) модернизам у Новом Саду, стварајући графичке пиктограме за најзначајније објекте тог периода у будућој Европској престоници цултуре, јер већина ових објеката није присутна ни у једном туристичком водичу. Дугогодишњи кустоски пројекат ГИФ и архитектура: визуелна пракса као критика посвећен је систематизацији, очувању, излагању и презентовању анимираних ГИФова који се тичу архитектуре и простора. Пројекат се одвија кроз различите јавне програме и онлајн колекцију која броји преко 400 радова.

Соња Јанков (1985) је независна кустоскиња и мултимедијална уметница. Волонтирала је и радила у Музеју савремене уметности Војводине (2012-2015) и спољни је сарадник бројних институција и независне сцене у региону. Као резидент је боравила у Вроцлаву, Ријеци, Букурешту, Бечу и на Ластову, а провела је и годину дана усавршавајући се у Центру за критичку теорију у Прагу (2018/2019). Имала је до сада девет самосталних изложби и шест ауторских, а радови су јој били презентовани и на Прашком квадријеналу сценске уметности и дизајна, у Музеју архитектуре и дизајна у Љубљани, Kunstverein am Rosa-Luxemburg-Platz Берлин, BWA Awangarda галерија Вроцлав, Сендвич Букурешт, Fabricca del Vapore Милано. Активно пише ликовне критике, односно приказе изложби. Живи у Новом Саду.

The exhibition includes three video works that have been produced within three architecturerelated projects: Moving Motel (2015), Pinktograms (2017) and GIF and Architecture: Visual Practice as Critique (since 2014). Moving Motel is documentation of a temporary spatial installation which reproduces a pavilion of a motel built by prominent Yugoslav architect Ivan Vitić. By extending the architect's technical drawing to a proportion similar to that of the building, now a cultural monument in Croatia, the installation allows this motel to travel to different exhibition spaces, not only to be a static architectural object visited by the guests of the motel.

Pinktograms focus on (late) modernism in Novi Sad, creating graphic pictograms for the most significant objects of this period, as most of them are not present in any tourist guide. A long-term curatorial project GIF and Architecture: Visual Practice as Critique is dedicated to systematizing, preserving, exhibiting and presenting animated GIFs related to architecture and space. The project is carried out though various public programs and an online collection of over 400 works.

Sonja Jankov (1985) is an independent curator and multimedia artist. She used to volunteer and work in the Museum of Contemporary Art Vojvodina (20122015) and has been collaborating with numerous institutions and independent scene in the region. She was a resident in Wroclaw, Rijeka, Bucharest, Vienna and Lastovo, and had spent a year at the Centre for Critical Theory in Prague (2008/2009). She has had nine solo exhibitions and ahs curated six exhibitions, while her works have been presented at the Prague Quadrennial of Performance Design and Space, MG+MSUM Ljubljana, Kunstverein am Rosa-Luxemburg-Platz Berlin, BWA Awangarda Gallery Wroclaw, Sandwich Bucharest, Museum of Architecture and Design Ljubljana, Fabricca del Vapore Milan (BJCEM). She is actively writing about contemporary art. Lives in Novi Sad, Serbia.

www.cargocollective.com/sonjajankov

на претходним странама /on the previous pages Спенс / Spens | 2014. Фотографија и пројекција / Photographs and projection Приказ инсталације / Installation view (детаљ/detail)

горе / up Спенс / Spens | 2014. Фотографија и пројекција / Photographs and projection Приказ инсталације / Installation view (детаљ/detail)

Покретни мотел (по цртежу Ивана Витића из 1965.) | 2015.

Moving Motel (after the drawing by Ivan Vitić from 1965) | 2015 Документација (in situ) инсталације / documentation of in situ installation изложбена поставка | gallery view

Софија Војиновић

Sofija Vojinović

Цртеж цртежа сенке цртежа

Drawing of the drawing of the shadow of the drawing

28. aприл – 6. мај 2018.

28th April – 6th May, 2018 Изложба Цртеж цртежа сенке цртежа се посматра као један рад, и сачињена је од скупа приказа предмета и сенки који су били присутни у простору галерије или субили део неког другог места. Представљене сенке припадале су одређеном тренутку или догађају и постају сећање. Својим присуством мењају доживљавање простора. Сенке које су пратиле неке предмете или слике, тренутно постају насликане пројекције успомена, а истовремено и део простора у којем су постављене. Представљајући у исто време и присуство и одсуство, предмети из прошлости који су смештени у галерији добијају ново значење. Ти фрагменти успомена и сећања постају скупови архивираних сцена у облику нацртаних и насликаних сенки на зиду, и почињу да буду и место пројекција посматрачевих сећања. У раду који има и особине ефемерног, бавим се бележењем пролазности и променљивости поимања времена. Присуством сенки, доживљавање времена и простора почиње да се у једном тренутку мења и особа постаје сведок различитих сцена које се дешавају у једном простору, а које су припадале различитим временима и местима. Софија Војиновић је рођена 1991. године у Чачку. Тренутно је студент докторских уметничких студија на Факултету ликовних уметности у Београду. Мастер академске студије завршила је на истом факултету, на одсеку сликарство. Тренутно живи и ради у Чачку.

Тhe exhibition Drawing of the drawing of the shadow of the drawing is considered as a single piece, and is made of a set of representations of objects and shadows that were present in the space of the gallery or otherwise a part of some other place. Shadows that are displayed belonged to a specific moment or an event, and now becomea memory. Their presencechanges the perception of space. Shadows that trailed some objects or pictures for a moment become painted projections of memories, and at the same time, a part of the space in which they are set.

Representing at the same time both presence and absence, objects from the past that are set in the gallery, exhibit a new meaning. Those fragments of memories and recollections become sets of archived scenes in the shape of drawings and paintings of the shadows on the wall, and start to become the place where the observers memories are projected. In the work that also has the traits of the ephemeral, I deal with marking the transience and variability of the perception of time. With the presence of shadows, the perception of time and space starts to change, and the person becomes the witness of different scenes that belonged to various times and locations, but now take place in a single space.

SofijaVojinović, born in Čačak, Serbia.

Currently on a PhD studies at the Faculty of Fine Arts in Belgrade, Serbia.

Completed master academic studies at the same faculty, painting department.

Currently lives and works in Čačak. www.behance.net/sofijavojinovic

www.behance.net/sofijavojinovic

на претходним странама / on the previous pages Цртеж цртежа сенке цртежа / Drawing of the drawing of the shadow of the drawing | 2018. Приказ инсталације / Installation view

горе / up Цртеж цртежа сенке цртежа / Drawing of the drawing of the shadow of the drawing | 2018. Приказ инсталације / Installation view

Милка Жуњанин

Milka Žunjanin

(Де)конструкција простора 28. aприл – 6. мај 2018.

(Де)конструкција простора представља слике које, у формалном изразу, представљају резултат уметничког истраживања ликовне форме и основног мотива којим се бавим у свом раду - ентеријер. Ентеријери представљени на овим сликама јесу просторије или делови просторија, који су меморисани у мојој подсвести, а њихов приказ базиран је на реалности, фикцији или њиховој комбинацији. Како ме више интересује форма него сам ентеријер, ти простори су сведени и доведени до непрепознатљивости. Ако представљање ентеријера схватимо у ширем смислу, без обзира на методе којима се код посматрача изазива идеја о унутрашњем простору/ ентеријеру, онда се многе “представе” могу сматрати ентеријером. Овде је у ствари, дословна дескрипција замењена идејом о унутрашњем простору. Ентеријер се реализује поступком код кога се облици подређују логици слике, а не логици стварности, простор се дословно не представља, он се претпоставља на основу архитектонских симбола (врата и степеништа, ортогоналног приказа тла), који посредно и делимично изазивају идеју о одређеном амбијенту, остављајући нашој машти да у границама својих моћи ову целину догради и употпуни, крећући се у оквирима иреалних својстава које намеће концепција ове уметности.

(De) construction of space 28th April – 6th May, 2018

Милка Жуњанин је рођена 08. 05.

1994. у Крушевцу. Основне и мастер студије завршила је на Академији уметности у Новом Саду. Учествовала је на више самосталних и групних изложби и неколико пројеката. У свом раду бави се истраживањем форме кроз мотиве интеријера. Истраживање у оквиру теме (Де)конструкција простора не подразумева изражавање у традиционалном технолошком приступу као што су акрил и уље на платну, већ серију радова у одлику 3D форме кутијастих објеката.

"(De) construction of space" represents paintings that, in a formal sense, are the result of an artistic exploration of the art form and the basic motif that I deal with in my work - the interior. The interiors represented in these pictures are rooms or parts of rooms, which are stored in my subconscious, and their presentation is based in reality, fiction or a combination of the two. As I am more interested in form than the interior itself, these spaces have been reduced and made unrecognizable. If we understand the representation of interiors in a more broad sense, regardless of the methods that evoke the idea of the space / interior, then many "performances" can be considered as an interior.

Here, in fact, theliteral descriptiveness has been replaced by the idea of interior space.

The interior is realized by a process in which the forms are subordinate to the logic of the image, not the logic of reality, space is not literally represented, it is assumed on the basis of architectural symbols (doors and stairs, orthogonal representation of the ground), which indirectly and partially evoke the idea of a certain environment. letting our imagination expand and complete the entirety within the limits of our powers, moving within the bounds of the unrealistic qualities imposed by the conception of this art.

Milka Žunjanin, born 08.05.1994., in Krusevac. She received her bachelor’s degree and master’s degree at the Art Academy in Novi Sad. She has participated in several solo and group exhibitions and also participated in several projects. In her work, she explores the form through the motif of interior. Research under the theme "(De) construction of space" does not imply expression in a traditional technological approach such as acrylic and oil on canvas, but rather a series of works in the form of 3D box-shaped objects.

www.instagram.com/milkazunjanin

горе и на претходним странама / up and on the previous pages (Де)конструкција простора / (De) construction of space | 2018. Приказ инсталације / Installation view

десно / on the right Форма-простор V / Form-space V | 2018. Акрил и уљани пастел на платну / Аcrylic and oil pastel on medium density fiber | 100x70x14,6 cm

Саша

Татић

Док савремени концепт живота стреми ка дефинисању дома као фикције креиране из потребе да се припада (Дом је тамо гдје сам ја), традиционалнији погледи још увијек га везују за мјесто одакле човјек долази (Дом је тамо гдје ми је кућа). Са свијешћу обликованом одрастањем у окружењу утемељеном на традиционаном схватању, те прихватањем новог погледа који је подстакнут измјештањем и боравком на другој локацији, као резултат ове комбинације дом прераста у статус присвојеног мјеста, које не постоји у реалности и у потпуности зависи од индивидуалне перцепције. Велик удио носталгије испреплетен са здравим разумом, рационализовао је и изоштрио моје лично схватање његовог значаја, како у контексту егзистенције тако и у контексту формираних друштвених вриједности, али и у сфери потенцијалног креирања нових модела вредновања сегмената живота. Циклус радова који се фокусирају на наглашавање значаја хабитуалног мјеста настоје да потврде и валоризују људске вриједности над материјалним, побуђујући дозу емпатије кроз појавност која се полако изједначава са статусом усвојене 'традиције'. Устаљени феномени на локалном нивоу, преведени у контекст умјетности отварају могућност постављања питања евоцирајући истовремено критичку свијест. Радови утемељени на примјерима из личног живота тематски конкретизују тенденције савременог транзиционог друштва испољене кроз препознатљиве друштвене праксе карактеристицне за Балканско поднебље. Петиција за проглашење (не)завршеног стамбеног објекта спомеником

s ј – 22. мај 2018. d r a ew 1. ма

Hom

1

послана Комисији за очување Националних Споменика; кратки документарни филм који прати три различите приче незавршених порородичних кућа; старе породичне фотографије са фрагментима куће упоређене с истим фрагментима забиљеженим данас; копање темеља властите куће прилагођеног жељама и могућностима у тренутној ситуацији; доказују да велика очекивања и нада за бољим сутра нису изгубљени упркос улагањем понекад сизифовских напора да се постављени циљеви и остваре. Саша Татић, рођена 1991. године у Бањој Луци (Босна и Херцеговина). Мастер студије на Баухаус Универзитету, одсијек Умјетност у јавном простору и нове умјетничке стратегије, завршила 2017. године као стипендиста DAAD -а. Један од пет оснивача Арт-пројекта за популаризацију савремене уметности „АПАРТМАН“. Финалистица награде за младе визуелне умјетнике из БиХ YVAA ZVONO 2018. Добитница је више награда, грантова и стипендија из подручја визуелних умјетности. У свом раду бави се тематиком фокусираном на традиционално оријентисану свијест о материјалним и нематеријалним вриједностима, припадности, поријеклу и насљеђу, с намјером не да универзализује, већ да побуди интерпретације које би довеле до општег разумијевања и истовременог покретања критичке свијести. Активно излаже на бројним регионалним и међународним изложбама и фестивалима. Живи и ради у Берлину.

tić a T a Saš While the modern concept of life tends to define the home as a fiction created from the need to belong (the home is where I am), more traditional views still tie it to the place where one comes from (home is where my house is). With consciousness shaped by growing up in an environment based on traditional understanding, and adopting a new view that is encouraged by dislocating to another location, as a result of this combination the home grows into a status of the appropriated place, which does not exist in reality and depends entirely on individual perception. A great deal of nostalgia intertwined with common sense has rationalized and sharpened by a personal understanding of its importance, both in the context of existence and in the context of formed social values , but also in the sphere of the potential creation of new models of life segments evaluation.

A series of works that focuses on emphasizing the importance of the habitat site, seeks to affirm and value human values over material ones, by arousing a dose of empathy through the appearance that slowly equates to the status of an adopted 'tradition'. Established phenomena at the local level, translated into the context of art, opens up the possibility for asking questions while simultaneously evokes critical awareness.

The works based on examples from personal life thematically concretize the tendencies of the modern transitional society expressed through the recognizable social practices characteristic for the Balkan area. Petition for the announcement of a (un)finished residential building as a monument sent to the National Monuments Preservation Commission; a short

rds May – 22 a w e 11 om

nd

H

2018 May,

th

documentary that follows three different stories of unfinished family homes; old family photographs with house fragments compared to the same fragments recorded today; digging the foundations of one's own home adapted to the wishes and possibilities of the current situation; prove that great expectations and hope for a better tomorrow are not lost despite the feeling of the investment of Sisyphean efforts to achieve the set goals.

Saša Tatić, born in 1991. in Banja Luka (Bosnia and Herzegovina). Master studies at the Bauhaus Universität, Department of Public Art and New Artistic Strategies finished in 2017, as DAAD Scholarship holder. One of five co-founders of Art project for popularization of contemporary art “APARTMAN”. Finalist of YVAA ZVONO Award in 2018. Winner of several awards, praises and grants in the field of visual arts. In her work she deals with thematic focused on traditionally oriented consciousness about material and immaterial values, affiliation, origin and inheritance, with the intention not to universalize, but to trigger interpretations that would lead to general understanding and simultaneous evoking of critical awareness. Actively exhibits on numerously regional and international exhibitions and festivals.

Lives and works in Berlin.

www.sasatatic.weebly.com

на претходним странама / on the previous pages Bedrock | перформанс акција - HD видео / performance action - HD video | 2017. изложбена поставка | gallery view

горе и десно / up and on the right The Bedorock - The bedrock II фотографије / photography | 2017.

Мила Панић

Mila Panić 018.

јун 2 j – 9.

Поље у пламену

Видео рад Поље у пламену је снимљен у реалном временском интервалу, приказујући намјерно спаљивање и изгарање поља. Радови укључени у изложбу приказују земљиште у Босни и Херцеговини, које ће према расподјели припасти мени, као породично наслијеђе. Ватра, у овом случају, представља метафору препорода и потенцијала, те поприма карактеристике аутопортрета умјетнице. Спаљивање усјева и корова након јесење жетве, јесте годишњи и илегални процес чишћења и ђубрења земљишта како би наредна година била плоднија, или смо бар научени да у то вјерујемо. Наш однос према крајолику често говори о жудњи за земљом коју познајемо, која је била или јесте наша и која учествује у креирању личног идентитета. Кроз живљење у њему, пејзаж постаје дио нас, као што смо ми дио њега. Овим радом постављам питање која је моја одговорност према мојој баштини и наслеђу, као и према прошлости која је садржана у овом пејзажу. Кроз рад желим да укључим гледатеља / ку у тренутак гдје се преплићу успомене, претпоставке, надања и дистракције. Што се дуже гледа, њихова анксиозност и летаргија постају интензивније, те временско трајање видеа/гледања постаје коефицијент тежине земљишта. Ауторка

29. мa

th

Burning Field

Мила Панић рођена је 1991. године у Босни и Херцеговини. Након дипломских студија на Академији умјетности у Бања Луци, магистрирала је Умјетност у јавном простору и нове умјетничке стратегије на Баухаус универзитету у Wеимару 2017. Њени су радови излагани у Кунстхаус Дресден, Московском међународном бијеналу за младе умјетнике, Кунстлерхаус у Бечу, Музеју савремене умјетности у Скопљу итд. У њеној умјетничкој пракси је изразито битно лично искуство, с нагласком на питања миграције, идентитета и припадности, те сталним тежњама за „бољим животом“. Мила је и оснивач Fully Funded Residencies, платформе за бржи и лакши преглед умјетничких резиденција, фондова мобилности и грантова, концентрирајући се на оне који покривају све трошкове, као и за размјену искустава и критичког промишљања о АИР програмима. Тренутно живи и ради у Берлину, Њемачка.

Most of the works present the field in Bosnia and Herzegovina which is supposed to be mine one day, as a family inheritance. The main work, video Burning Field is recorded in real time, showing the intentional burning of the field. The slowly burning landscape is visible as the daylight fades away.

The fire, in this case, presents a metaphor of rebirth and potential and the whole video takes characteristics of a self portrait of the artist.

We burn crops and weeds on our fields after the autumn harvest, an annual (illegal) process to clear and fertilize the land for the next year, or at least we believe it to do so.

Our relationship to landscape often speaks of a longing for the land we are familiar with, which was, or is ours, and has defined our sense of ourselves. Through living in it, landscape becomes part of us, just as we are part of it. With this work, I am asking what my responsibility is towards my heritage and inheritance and to the memory and past that are incorporated into this landscape.

29

ne, 9th Ju – y a M

2018

Mila Panić born in 1991 in Bosnia and Herzegovina. She completed her Master's degree in Public Art and New Artistic Strategies at the Bauhaus University Weimar in 2017.

Her works have been exhibited at the Kunsthaus Dresden, the Moscow International Biennale for Young Art, the Künstlerhaus Vienna and the Museum of Contemporary Art in Skopje etc. In her artistic practice, the personal experience and background are distinctly evident with an emphasis on the issues of migration, identity and belonging and constant aspirations for 'better life'. With her art strategies she transforms subjective narratives into identifying ones and universal. Mila is the founder of the platform Fully Funded Residencies for faster and easier overview of art residences, mobility funds and grants, concentrating on those covering expenses as well as for sharing experiences and critical reaection on AIR programs. Currently, she lives and works in Berlin, Germany.

I want to engage the viewer in a moment when memories, presumptions, hopes and distractions connect. The longer one watches the more intense their anxiety and lethargy becomes and this duration becomes a coefficient of the weight of the field.

Author www.milapanic.net

Поље јагода / Strawberry Field | 2018. објекат (џем од јагода, мапа) / object (strawberry jam, map) Приказ инсталације / Installation view

Burned Field | 2017. дигитални принт / digital print изложбена поставка | gallery view

Поље у пламену / Burning Field | 2017.

HD видео пројекција / HD video projection

Дејан Крстић – Бeлешке

Dejan Krstić – Notes

4. август – 16. август 2018.

4th August – 16th August, 2018

Серија радова под називом Белешке настала је као резултат преиспитивања идеје слободе и њеног значаја за индивидуу. Радови су најчешће реализовани у виду портрета, који традиционално не представљају само фактичку, ликовну мапу лица, већ подразумевају и психолошку анализу модела. У процесу анализе, односно рада, само делом користе се и методи психоаналитичког систематског приступа, који знатно доприноси личној интеракцији сам моделом. Путем овог истраживања и бележења, испитују се границе личног, приватног, базичног става појединца и његова модификација у комуникацији са општим, универзалним и друштвено прихваћеним норама.

The series of artworks titled “Notes” was created as a result of a re-examination of the idea of freedom and its importance to the individual. The works are most often realized in the form of portraits, which traditionally represent not only a factual, artistic map of faces, but also involve psychological analysis of models. Methods of psychoanalytic systematic approach are also used in the process of model analysis and drawing, which significantly contributes to personal interaction with the model. Through this research and recording, the boundaries of an individual's personal, private, basic attitude and its modification in communication with general, universal and socially accepted norms are examined.

Резултате својих истраживања настојим да изразим у цртежу који ми, унутар сензибилитета карактеристичног за медиј, омогућава минуциозну анализу и приказ виђеног.

The results of research based on identity, individual freedom, the effort to express ourselves in a drawing that, within the sensibility characteristic of the medium, allow me a minute analysis and depiction and depiction of what was seen.

Дејан Крстић је рођен 1994. године у Лозници. Завршио је основне и мастер академске студије на департману ликовних уметности Академије уметности у Новом Саду. Учествовао је на више групних и самосталних изложби. У оквиру своје праксе највише интересовања посвећује портрету као и истраживању појма идентитета и његове слојевитости. Већина радова изводи се комбинацијом традиционалних ликовних техника. Додатним, подједнако важним коришћењем мултимедијалних форми као што су видео, фотографија и аудио снимци. Такође се бележи процес рада само делом. У изради варијације мањих и већих формата цртежа и слика, са употребом комбинације графита, угљена, акрила, уљаних боја у вишеслојном наносима прецизно се дефинишу детаљи и површине на раду.

Dejan Krstić born in 1994 in Loznica.

Holds a bachelor's and master's degree from the Academy of Arts in Novi Sad. He has participated in numerous solo and group exhibitions. Through his practices Dejan is mostly interested in the portrait and the idea of identity and understanding of its diversity.

The majority of his works are done in mixed medias. Beside those he is also working in photography as well as audio and video forms.

Varying from smaller to large canvases Dejan uses graphite, charcoal, acrylic, oils, pastels, and various dusts in combinations and layers to precisely define certain details and surfaces on his works. Без назива / Untitled | 2018. | 21x30 cm

Без назива / Untitled | 2017. | 29x42 cm

Белешке / Notes | 2018. детаљ / dеtail

Вељко Вучковић Evidence 4. август – 16. август 2018. У истраживању сликарског медија, Вељко Вучковић се бави проблематиком већ постојећих слика (у најширем смислу те речи) као почетних тачака у раду. У овом случају, он користи замрзнуте снимке из политичких филмова 70-их година. Пажљиво бирајући субјекте који му служе као модели, он упија визуелни податак, дигитално га преуређује и оживљава користећи традиционалну технику – уље на платну. Прикази појединаца се одликују пригушеном, монохроматском палетом и мутним сликарским језиком. Као резултат, транспозиција портрета са екрана на платно кроз сликарски чин води ка стварању нових прича и вишезначности. Ове слике малог формата почињу да стварају бројна нова приповедања, с обзиром на то да су у дијалогу једне са другима али и са посматрачем. Другим речима, сваки рад је отворен за нова тумачења или, прецизније речено, за нове видове афективног одговора на његов садржај. Вељко Вучковић је рођен 1994. године у Горњем Милановцу. Завршио је мастер студије примењеног сликарства на Факултету примењених уметности у Београду у класи професора Николе Божовића. На истом факултету је тренутно студент докторских студија. Учествовао на седамдесет колективних изложби и дванаест пута излагао самостално. Добитник Награде Момчило Мома Марковић за најбољи цртеж малог формата, треће награде Ниш Арт Фондације и похвале жирија на 14. Међународном бијеналу уметности минијатуре у Горњем Милановцу.

Veljko Vučković Evidence 4th August – 16th August, 2018 In his exploration of the medium of painting, VeljkoVučković engages with pre-existing imagery as the basis for his work. In this case, he uses snapshots from 70s political films. Carefully choosing the subjects which serve him as models, he absorbs the visual information, digitally alters it and resurrects it through his artistic realization using traditional technique – oil on canvas. The depictions of individuals are characterized by a muted, monochromatic palette and a blurry pictorial language. As a result, the transposition of portraitures from screen to canvas through the act of painting leads to recontextualisation and ambiguity. These small format paintings begin to launch a number of different narratives, since they are in dialogue with each other as well as with the spectator himself. In other words, every single work is open to new interpretations, or, more precisely, to new aspects of affective reactions to its content.

Veljko Vučković born in 1994 in GornjiMilanovac. He received his bachelor's and master's degree at the Faculty of Applied Arts in Belgrade in the class of professor Nikola Božović, painting department. At the moment, he is attending PhD studies at the same faculty. He has participated in seventy collective and twelve solo exhibitions. He has been awarded the MomčiloMomaMarković award for the best small format drawing, third Niš Art Foundation award and has received jury praise at the 14th International Biennial of Miniature Art in Gornji Milanovac. www.instagram.com/_veljko_vuckovic

на претходној страни / on the previous page The Suspect XXXVI | 2018. | 40x50 cm

горе / up The Suspect XLIX | 2018. | 40x50 cm

Evidence | 2018. изложбена поставка | gallery view

Милош Гавриловић

Miloš Gavrilović

Удри

Kick

Га

Him

Колега

Pal

9. јун – 22. јун 2018.

09th June – 22nd June, 2018

Удри га колега обухвата радове који као главну тему имају артистичку анализу савременог друштва и његовог деловања кроз насиље. То је друштво које је огрезло у агресију и апсолутно одсуство икакве емпатије, друштво поремећених вредности, друштво у коме ја живим и развијам се. Процес његове колективне деградације и декаденце се већ дуже време креће узлазном путањом и крај се не назире. Милош Гавриловић рођен је 1993. године у Ужицу. Основне академске студије сликарства завршио је на Академији уметности у Новом Саду у класи проф. Босиљке Зиројевић Лечић. Учествовао је на неколико самосталних и више групних изложби.

„Kick him pal” includes works that have as their main theme an artistic analysis of contemporary society and its action through violence. It is a society that is plunged into aggression and an absolute absence of any empathy, a society of disordered values, a society in which I live and develop. The process of its collective degradation and decadence has been moving along an ascending path for a long time, and its end is not even visible.

Miloš Gavrilović born in 1993 in Uzice.

Holds a bachelor's and master's degree from the Academy of Arts in Novi Sad graduating within the class of prof. Basiljka Zirojević Lečić. He has participated in numerous solo and group exhibitions.

www.instagram.com/milos_gavrilovic

Без назива / Untitled | 2018. | 200x210 cm

Без назива / Untitled | 2018. | 30x30 cm

Без назива / Untitled | 2018. | 30x30 cm

Доба обнове II Изложба Доба обнове представља радове чланова Удружења визуелних уметника Ужице. Назив одсликава основни циљ удруживања који је садржан у покушајима да се обнови разорен културни простор, како на локалном, тако и на републичком нивоу. Обнова је могућа само уколико се формира мрежа организација и појединаца, предано фокусирана на константну размену између људи, уметничких радова и информација. Размишљање о добу обнове доживело је материјализацију кроз настанак Удружења визуелних уметника Ужице и галерије Рефлектор. УВУУ је настало као грађанска иницијатива која је имала циљ да се напуштена касарна Четврти пук у Крчагову адаптира у простор за уметнички рад и презентацију. На тај начин се манифестовао известан еманципаторски потенцијал неопходан у средини која је годинама тонула у мрак популизама. У складу са назначеним подстицајима отворена је и галерија Рефлектор. Основна сврха овог галеријског простора је да ужички уметници, паралелно са излагањем радова успостављају контакте са својим колегама. Пружити релевантне уметничке садржаје и информације, фокусирати се пре свега на актуелност и аутентичност стваралаштва уметника, како етаблираних тако и уметника који су на почетку своје каријере, показало се као основни циљ. Тек остварењем назначених тенденција можемо из хаотичног културног простора у коме царује корупција, изградити публику за уметничка дела. Овом изложбом, кроз разноврсне приступе, медијске и поетске, осим што се промовише рад локалних уметника, представља се и креативна снага која ће у свом потенцијалу

16.

6. јул –

8.

јул 201

бити искоришћена за будући рад галерије. Групни рад на сређивању касарне и појединачан рад на адаптирању атељеа, имао је циљ да стимулише уметнике да заједно учествују у стварању објеката који ће им омогућити пристојан живот. Такође сматрамо да је битно вербализовати стања из којих настају изложени уметнички објекти. Зато је нужно исцртати токове који доводе до њиховог настанка. Они представљају одјеке друштвено-политичких дешавања из прошлости и отуда граде идентитете које тренутно настањујемо. Зато је овом приликом значајно у најосновнијим цртама приказати струјања о којима је реч. Унутар њих настају уметнине које су пред вама. Сматрамо да све изложене уметничке тенденције представљају комбинације наредне четири струје: Експресивна, која представља тежњу појединца да изрази неко стање за које држи да је аутентично. Психоделична, чији је циљ да нас води у неистражене делове људске психе и измењена стања свести. Концептуална, настала из тежње да се бескрајни низови ствари класификују. Аутохтона, изникла из земље и повезана са земљом, тлом, кућом, реком, планином. Основна сврха ове поделе је да укаже на потенцијалну комплексност и испреплетаност изложених делова уметничких пракси. Упознавање сложеног стања у коме се налазимо почетни је услов супротстављања тлачитељским механизмима. Велимир Поповић

The Age of Renewal II The exhibition entitled Doba obnove presents works made by members of the Uzice Visual Artists Association.

The name reflects the basic objective of the association, which is contained in the attempts to restore the destroyed cultural space, both locally and at the republican level. Rebuilding is only possible if a network of organizations and individuals is formed, committed to a constant exchange of people, works of art and information. Reflection on the age of renewal is possible through the creation of the Uzice Association of Visual Artists and the Reflector Gallery.

UVUU was created as a civil initiative aimed at adapting the abandoned Fourth Regiment military barracks in Krčagovo into a space for artistic work and presentation of its products.

In this way, a certain emancipatory potential was manifested, necessary in an environment that had been soaked into populism for years.

Following that, the Reflector Gallery was opened. The main purpose of this gallery space is for Uzice artists to establish contacts with their colleagues and the exhibition of their works. Providing relevant artistic content and information, focusing primarily on the actuality and authenticity of the work of artists, both established and artists in the early phase of the career, proved to be a fundamental goal. It is only through the realization of these tendencies that we can build an audience for works of art, from the chaotic cultural space in which corruption rules.

This exhibition, through its various approaches, media, and poetics, in addition to promoting the work of local artists, is also a creative force that will be used in its potential for the future work of the gallery. The group work on organizing the military barracks and the i

, 2018 6th July

–1 6 July th

ndividual work on adapting the art studio is an important motivation for the artists to work together to create objects that would help them to have a decent life. We also believe it is important to verbalize the contexts from which presented art objects emerge. They represent echoes of socio-political events of the past and build the identities we currently inhabit. That is why it is important to show directions in the most basic way. Within them are the artworks that are before you. We consider that all exhibited artistic tendencies are combinations of the following four methods: Expressive, representing the aspiration of an individual to express a condition that he or she holds to be authentic.

Psychedelic, which aims to lead us into unexplored parts of the human psyche and altered states of consciousness.

Conceptual, arising from the tendency to classify an endless series of things.

Indigenous, originated from the earth and as such connected to the land, soil, house, river, mountain.

The basic purpose of this division is to point out the potential complexity and intertwining of the exhibited pieces of artistic practices.

Knowing the complex situation is a basic condition for opposing oppressive mechanisms.

Velimir Popović

Artists

Милош Гавриловић (Ужице), Срђан Илић (Ужице), Никола Матовић (Ужице), Бојана Костадиновић (Ужице), Војислав Недељковић (Пожега), Филип Баралић (Ужице), Драган Вићентић (Ужице), Татјана Есте (Мелбурн), Марија Жунић (Ужице), Даница Јевтић Шишовић (Ужице), Александар Димитријевић (Ужице), Влада Милановић (Београд), Дејан Клемент (Ужице), Никола Радосављевић (Ужице), Владимир Антић (Ужице), Ана Лазић (Ужице), Ана Лазић (Ужице), Славко Луковић (Ужице), Јелена Петровић Луковић (Ужице), Милош Вучићевић (Ужице), Даница Јевђовић (Ужице), Анастасија Богдановић (Ужице), Урош Звиздић (Пожега), Дарко Аћимовић (Ужице), Слободанка Милошевић (Пожега), Марија Ђокић (Ужице), Милан Антонијевић (Ужице), Маријана Ћурчић (Ужице), Александра Костић (Ужице), Александар Павловић (Ужице), Павле Јововић (Ужице), Бранко Тешевић (Ужице), Даница Караичић (Мелбурн-Ужице).

Miloš Gavrilović (Užice), Srđan Ilić (Užice), Nikola Matović (Užice), Bojana Kostadinović (Užice), Vojislav Nedeljković (Požega), Filip Baralić (Užice), Dragan Vićentić (Užice), Tatjana Este (Melburn), Marija Žunić (Užice), Danica Jevtić Šišović (Užice), Aleksandar DImitrijević (Užice), Vlada Milanović (Belgrade), Dejan Clement (Užice), Nikola Radosavljević (Užice), Vladimir Antić (Užice), Ana Lazić (Užice), Ana Lazić (Užice), Slavko Luković (Užice), Jelena Petrović Luković (Užice), Miloš Vučićević (Užice), Danica Jevđović (Užice), Anastasija Bogdanović (Užice), Uroš Zvizdić (Požega), Darko Aćimović (Užice), Slobodanka Milošević (Požega), Marija Đokić (Užice), Milan Antonijević (Užice), Marijana Ćurčić (Užice), Aleksandra Kostić (Užice), Aleksandar Pavlović (Užice), Pavle Jovović (Užice), Branko Teševic (Užice), Danica Karaičić (Melburn-Užice).

на следећој страни / on the next page Урош Звиздић / Uroš Zvizdić Добро место II / Good place II | 2018. Приказ инсталације / Installation view

Уметници

на претходним странама - лијево / on the previous pages - on the left Александра Костић / Aleksandra Kostić Без назива / Untitled | 2018. Акрил на папиру / Acrilic on paper | 170x95 cm изложбена поставка | gallery view на претходним странама - десно / on the previous pages - on the right Владеимир Антић / Vladimir Antić Je'м / Eating | 2018. Дрво / Wood | 70cm x 120cm изложбена поставка | gallery view

горе / up Филип Баралић / Filip Baralić A broken man | 2018. изложбена поставка | gallery view десно / on the right Даница Јевђовић / Danica Jevdjović Mртвац / Dead man | 2016. | 2,1x5 m изложбена поставка | gallery view на следећим странама / on the next pages Маријана Ћурчић / Marijana Ćurčić Fermentation of happines | 2018. специфични објекти / specific objects изложбена поставка | gallery view

Урош Звиздић

о Мест о р б До 21. jул – 11. aвгуст 2018.

Као главну поруку истакао бих потребу за проналажењем везе са светом око себе у реалном времену и простору. Идеја изложбе је преношење енергије објеката из свакодневног живота. Изложба Добро место је минималистичка инсталација састављена из два сегмента изложена у две одвојене просторије галерије. Сегмент који подсећа на цевну конструкцију направљен је од рукохвата повађених из ентеријера путничког аутобуса, заједно са видео снимком који је пројектован на зиду (кретање путничког возила из перспективе возача, односно видно поље је такво да се види хауба возила и пут којим се возило креће). Други сегмент је геометризована представа травнате површине коју аутобус оставља иза себе током кретања. Урош Звиздић рођен је у Прибоју 1989. године. Завршио је основне и мастер студије на Факултету ликовних уметности у Београду, професор је уметничке групе предмета од 2015. године и члан УВУУ-а од 2017. године. Поље рада своди на минималистичку визуализацију околности у којим се преплићу социјални аспект и форма постмодерне материјалне тековине и као резултат добија неформалне семиотичке секвенце апстрактне конструкције спојева.

Uroš Zvizdić

A

ace

Pl Good

21st July – 11th August, 2018

The message of the Project is to draw attention to the need for identifying the link with the outside world in real space and time. The display Good Place is a minimalist installation consisting of two segments set within two rooms. The first segment includes a pipeshaped object made out of handles taken from a bus and a video projection showing the movement of a vehicle through the eyes of the passenger showing the bonnet and the road ahead. The second segment is a geometrical grass surface as a trail that the bus leaves behind it.

Uroš Zvizdić was born in Priboj 1989.

Bachelor and Master at Belgrade University of Arts on Faculty of Fine Arts (sculpture department) Professor of artistic practise since 2015.

Member of artistic association UVUU since 2017. Base of art works find in minimalistic visualisation of circumstances within forms and social aspect of postmodern contemporary heritage and as a result recieve nonformal semiotics sequence as a abstractconstruction of junctions.

www.uroszvizdic.com

на претходој страни / on the previous page Добро место / Good place | 2018. Приказ инсталације / Installation view

Добро место / Good place | 2018. Приказ инсталације / Installation view

Добро место / Good place | 2018. детаљ / detail

Видео Парк

Video Park

Фестивал савремене уметност 2018

Festival of Conteмporary Art 2018

Пројекат ВИДЕО ПАРК је покренут 2018. године као један од десет победника конкурса Центрифуга за 2017. годину у оквиру програма Superste.net. Циљ фестивала је да упозна ширу публику са савременим уметничким праксама на пољу видеа, анимације и покретне слике, као и да укаже на недовољну афирмацију оваквог вида уменичког изражавања. У предходне две године одржана су два фестивала савремене уметности Видео парк.

The VIDEO PARK project was launched in 2018 as one of ten winners of the 2017 Centrifuge Contest as part of the Superste.net program. The aim of the festival is to acquaint the general public with contemporary artistic practices in the fields of video, animation and motion picture, as well as to show insufficient affirmation of this form of artistic expression.

In the past two years, two video art festivals have been held.

Artists

Уметници Felix Kraus i Bianca Kennedy „Hybrid“ (Немачка), Војин Васовић „Био двапут један краљ“ (Србија), The Swan Collective & Frank Balve, con_vex (Немачка), Александар Лазар „Monstruoznost tela“ (Србија), Александар Рафајловић „Дванаест“ (Србија), Анук Јововић „Ruth“ (Швајцарска), Данило Стојић „Granice bezgraničnog“ (Србија), Gabriele Masiokaite i Mahsa Sadresfahani „Please Continue“ (ЛитванијаИран), Селма Селман, Мила Панић и Саша Татић „Borderless“ (БиХ), Ioana Turcan i Salome Kokoladze „Setting glass adrift“ (Румунија), The Swan Collective, Philosophies Of The Underground (Немачка), Јелена Вучић „Бјели квадрат на црној подлози“ (БиХ), Милица Јокић „Sunshine, come back“ (Србија), Милош Пешкир „OKO“ (Србија), Ненад Недељков „Растезање свакодневнице“ (Србија), Сандра Јањатовић „Identity“ (Србија), Саша Татић „The cleaning“, (БиХ), Владислава Савић „Smoke and mirrors“ (Србија), Vanessa Godden „The lament“ (Аустралија)

Felix Kraus i Bianca Kennedy „Hybrid“ (Germany), Vojin Vasović „Bio dvaput jedan kralj“ (Serbia), The Swan Collective & Frank Balve, con_vex (Germany), Aleksandar Lazar „Monstruoznost tela“ (Serbia), Aleksandar Rafajlović „Dvanaest“ (Serbia), Anuk Jovović „Ruth“ (Switzerland), Danilo Stojić „Granice bezgraničnog“ (Serbia), Gabriele Masiokaite i Mahsa Sadresfahani „Please Continue“ (Lithuania-Iran), Selma Selman, Mila Panić i Saša Tatić „Borderless“ (Bosnia and Herzegovina), Ioana Turcan i Salome Kokoladze „Setting glass adrift“ (Romania), The Swan Collective, Philosophies Of The Underground (Germany), Jelena Vučić „Bijeli kvadrat na crnoj podlozi“ (Bosnia and Herzegovina), Milica Jokić „Sunshine, come back“ (Serbia), Miloš Peškir „OKO“ (Serbia), Nenad Nedeljkov „Rastezanje svakodnevnice“ (Serbia), Sandra Janjatović „Identity“ (Serbia), Saša Tatić „The cleaning“, (Bosnia and Herzegovina), Vladislava Savić „Smoke and mirrors“ (Serbia), Vanessa Godden „The lament“ (Australia)

Армија уметника у Видеопарку

Слађана Петровић Варагић

Услед осетних дисфункционалности институционалног оквира који показује индиферентност система за нове начине продукције и презентације савремене визуелне уметности, чест је случај удруживања уметника у колективе и кохерентније групе које имају за циљ да дугорочније мењају своје окружење. Различити облици уметничких колектива настају као реакција на извесне околности на ширем друштвеном плану, а често произилазе из потребе успостављања услова за обављање уметничке продукције и већег присуства на сцени. Формирање микро заједнице уметника бива често условљено минималним заједничким вредностима које деле и заступају његови чланови, било да су то естетски и идеолошки ставови, методологија деловања или врло прагматични разлози као што је коришћење заједничких продукционих ресурса. Окупљања уметника које деле неке од наведених заједничких вредности на тзв. периферији, у градовима удаљеним од уметничких академија, музеја, галерија и великих изложби, тамо где су институције прилично застале у праћењу савремених тенденција на пољу визуелне уметност, од изузетне важности је за саму средину, за уметнике и публику. У новембру 2016. године формирано је Удружење визуелених уметника Ужица (УВУУ) окупљено са јасним циљем да „освоји“ простор бивше касарне „Четврти пук“ у Ужицу и тиме успостави нови простор за продукцију и презентацију савремене визуелне уметности. У сарадњи са управом Града Ужица и бројним организацијама и појединцима који су пружили подршку, оспособљен је простор који је деценијма био напуштен. Успостављањем система уметничких атељеа као заједничких ресурса за продукцију савремене уметности, али и излагачког простора Галерије Рефлектор са сталним изложбеним програмом, заживео је нови центар, ново место окупљања не само локалних уметника, већ једнако уметника

са домаће, али и међународне сцене. Галерија Рефлектор је за кратко време постала врло запажен ванинституционални простор за савремену визуелну уметност, једнако важан локалним уметницима из Ужица и околине али и широј сцени која се суочава са континуираним турбуленцијама унутар галеријског система.

Удружење визуелних уметника Ужица (УВУУ) успоставило је инфраструктуру за организовање јавних догађаја, излагачких едукативних програма, али и фестивала. Поред редовног програма који галерија реализује чести су пратећи програми и пројекти који доприносе оплемењивању самог простора бившег војног објекта претварајући га у место сусрета, упознавања и размене искустава младих стваралаца из читавог света на пољу савремене уметности. Један од таквих пројеката био је и Фестивал савремене уметности „Видеопарк” који је одржан током августа 2018. године. Фестивал „Видеопарк“ као пројектни предлог УВУУ, био је један је од десет победника конкурса Центрифуга за 2017. годину, у оквуру програма Суперсте.нет, а његов циљ био је да у овој средини представи савремене праксе на пољу видеа, анимације и покретне слике. Једна од намера овог фестивала била је и да укаже на недовољну афирмацију оваквог вида уменичког изражавања ван великих уметничких центара, великих изложби и фестивала. Простор бивше касарне и њеног дворишта показао се као савршено место за организацију оваквих догађаја. У званичном програму фестивала у четири узастопне вечери у парку испред касарне, представљено је 19 видео радова, анимираних, документарних и експерименталних филмова од укупно 19 аутора1 из земље и иностранства, по одабиру селекционог жирија2. Уметнички радови у форми видеа који су пристигли на конкурс били су обједињени тематским концетом овогодишњег фестивала – „Границе / Boundаries“. Будући да уметност увек изнова помера границе и регује на различите друштвене феномене, фестивал „Видеопарк“ настојао је да преиспитује природу стварних или имагинарних граница, да разоткирије њихове узроке и пружи различите ставове уметника о овом феномену. У оквиру пратећих програма фестивала „Видеопарк”

одржана су предавања редитеља и визуелног уметника Милоша Томића Пар филмова и пар прича и уметника Ивана Петровића Документаризам, апропријација, револаризација..., као и пројекције филмова редитеља Милутина Петровића и кратких документарних филмова снимљених током Међународног студентског филмског кампа „Интеракција“.

Од шездесетих година 20. века, широм света, аутори видео уметности, кустоси, продуценти, организатори различитих уметничких догађаја и педагози борили су се за афирмацију и институционализацију видеа. Медиј видеа су прихватиле кутурне институције, галерије, културни центри, музеји, а једна од стратегија у борби за афирмацију медија видеа било је и организовање фестивала видео уметности, радионица, предавања. Иако смо одавно дошли до позиције на којој не разврставамо уметничку продукцију у зависности од техничких карактеристика медија у коме се уметник издражава, ипак одређене средине су показале конзервативност по питању прихватања видео уметности, остајући искључиво блиске традиционалним медијима, најчешће проналазећи изговор у недостајућој опреми и техничким условима. У складу са тематским оквиром фестивала „Видеопарк“, УВУУ у духу колективног ентузијазма помера границе у својој средини и на пољу презентације савремене уметности, омогућивши за то техничке и остале услове.

Такмичарска фестивалска целина „Границе“ представила је радове двадесетак млађих аутора у форми анимираног филма, процесуалног и наративног видеа, документарног и експерименталног филма, underground филма, до савремених дигиталних аудио-визуелних форми. На „Видеопарку“ су се нашли експерименти на пољу естетског, политички и субверзивни видео стејтменти, до радова који су зашли у поље филмског било да је у питању играна тј. наративна форма, било документаристичко приповедање, све до савремених хибридних структура. Од радова приказних на фестивалу, жири је издвојио три рада, који су награђени равноправним наградама. Један од њих је и рад Borderless- кратки видео три ауторке са подручја Босне и Херцеговине - Миле Панић, Селме

Селман и Саше Татић. Прочишћен једноставан рад, снимљен из једног кадра, бележи из доњег ракурса чин љубљења у коме учествују три особе. Намењен емитовању са непрестаним понављањем, овај видео рад на метафоричан начин, наивно али аутентично проговара о укидању граница. Границе које три уметнице својим видео радом „укидају“ могу се препознати у геополитичким границама, тачније као невидљиве границе три босанскохерцеговачка територијална ентитета, али и униварзално као ограничења менталног или физичког простора која онемогућавају било какав облик хетерогеног јединства. Други награђени рад Hybrid, који потписује двоје немачких уметника Бјанка Кенеди и Феликс Краус (Bianca Kennedy and Felix Kraus) наративна је, апокалиптична видео структура у оквиру које уметници преиспитују улогу човека у деструктивном дистопијском окружењу. И трећи рад је, који је једнако добро оцењен као претходна два је рад Ненада Недељкова Растезање свакодневице / Stretching of Daily Life Специфична форма видео колажа, интересантне монтаже у форми триптиха у оквиру које аутор контемплира бележењем једноставних свакодневних ситуација, поигравајући се контрастним звучним решењима, изворима емитовања звука и његовим интензитетом.

Само један од бројних програма Галерије Рефлектор, којом „управља“ УВУУ, током 2018. године био је Фестивал „Видеопарк“. Кад се сагледају и поброје сви остали редовни и ванредни програми одржани у овом простору, може се у духу места закључити да је Галерија „Рефлектор“ окупила праву армију уметника. Само један део ове армије, током четири врела августовска дана у хладовини Видеопарка, је бришући гранинице успоставио нове везе и исплео нове мреже, разменио идеје и отворио дискусије, представио своју уметничку продукцију, али и учинио овај град бољим и лепшим местом за живот.

1 Александар Лазар, Александар Рафајловић, Анук Миладиновић, Данило Стојић, Фелиx Краус, Бианца Кеннедy, Габриеле Масиокаите, Селма Селман, Мила Панић, Саша Татић, Иоана Турцан, Јелена Вучић, Милица Јокић, Милош Пешкир, Ненад Недељковић, Сандра Јањатовић, Владислава Савић, Војин Васовић, Ванесса Годден.

2 Селекциони жири који су чинили историчари уметности Мирослав Карић и Слађана Петровић Варагић и визуелна уметница Аница Вучетић.

Slađana Petrović Varagić

Due to the perceived dysfunctionality of the institutional framework, which demonstrates the indifference of the system to new ways of producing and presenting contemporary visual art, it is often the case that artists are joined in collectives and coherent groups that aim to change their environment over the longer term. Various forms of art collectives arise in response to certain circumstances on a broader social plane and often arise from the need to establish the conditions for performing artistic production and a greater presence on the stage. The formation of a microcommunity of artists is often conditioned by the minimal common values shared and represented by its members, be it aesthetic and ideological views, methodologies of action or very pragmatic reasons such as the use of shared production resources. Gatherings of artists who share some of these shared values in the so-called the outskirts, in cities away from art academies, museums, galleries, and large exhibitions, where institutions are quite stalled in following contemporary tendencies in the field of visual art, is of great importance for the environment itself, for artists and audiences. In November 2016, the Association of Visual Artists of Uzice (UVUU) was formed, with the clear aim of "conquering" the space of the former barracks "Fourth Regiment" in Uzice, thus establishing a new space for the production and presentation of contemporary visual art. In cooperation with the administration of the City of Uzice and numerous organizations and individuals who have provided support, the space that has been abandoned for decades has been cleaned. With the establishment of a system of art studios as joint resources for the production of contemporary art, as well as the exhibition space of the Reflector Gallery with a permanent exhibition program, a new center was opened, a new gathering place for not only local

artists, but equally artists from the domestic and international scene. The Reflector Gallery has, in a short time, become a very prominent noninstitutional space for contemporary visual art, equally important to local artists from Uzice and the surrounding area, but also to the wider scene, which is facing continuous turbulence within the gallery system.

The Association of Visual Artists of Uzice (UVUU) has established the infrastructure for organizing public events, exhibit educational programs, and festivals. In addition to the regular program that the gallery implements, there are frequent accompanying programs and projects that contribute to the refinement of the space of the former military facility, transforming it into a place for meeting, getting to know and sharing experiences of young creators from all over the world in the field of contemporary art. One such project was the Videopark Contemporary Art Festival, which took place during August 2018. Videopark Festival, as a UVUU project proposal, was one of ten winners of the 2017 Centrifuge Contest within Superste.net, and its aim was to present contemporary practices in the field of video, animation and motion pictures in this environment. One of the intentions of this festival was to point out the insufficient affirmation of this kind of artistic expression outside the major art centers, large exhibitions, and festivals. The space of the former barracks and its courtyard proved to be the perfect place to organize such events. The official program of the festival, on four consecutive nights in the park in front of the barracks, featured 19 video works, animated, documentary and experimental films by a total of 19 authors from the country and abroad, selected by a selection jury.

The artwork in the form of videos that came to the competition was united by the thematic end of this year's festival - "Borders / Boundaries". Since art is constantly pushing boundaries and responding to different social phenomena, the Videopark Festival has sought to re-examine the nature of real or imaginary boundaries, to expose their causes and to provide different views of the artist on this phenomenon. Within the accompanying programs of the Videopark festival, lectures by director and

на следећој страни - горе десно / on the next page - up right Borderless | 2017. | колаборативни рад Саше Татић, Миле Панић и Селма Селман / collaborative work between Saša Tatić, Mila Panić and Selma Selman​| HD видео / video (loop)

Army of artists at Videopark

на следећој страни - доле лево / on the next page - down left Анук Јововић / Anuk Jovovoć Ruth | 2017. | видео / video

visual artist Milos Tomic were held: a couple of films and a couple of stories, and artists Ivan Petrovic: Documentary, appropriation, revolutionization..., as well as screenings of films by director Milutin Petrovic and short documentaries filmed during the International Student Film Camp "Interaction".

Since the 1960s, video artists, curators, producers, organizers of various artistic events and educators have struggled to promote and institutionalize video. The video medium was embraced by cultural institutions, galleries, cultural centers, museums, and one of the strategies in the fight for affirmation of video media was the organization of video art festivals, workshops, lectures. Although we have long come to a position where we do not classify artistic production depending on the technical characteristics of the medium in which the artist excels, nevertheless certain environments have shown a conservative attitude towards adopting video art, remaining exclusively close to traditional media, most often finding an excuse in missing equipment and technical conditions. Following the thematic framework of the Videopark festival, UVUU, in the spirit of collective enthusiasm, is pushing the boundaries in its midst and in the field of presenting contemporary art, allowing for technical and other conditions.

The competing festival unit "Borders" presented the works of twenty younger authors in the form of the animated film, process and narrative video, documentary and experimental film, underground film, to contemporary digital audiovisual forms. The Videopark featured experiments in the field of aesthetic, political and subversive video facts, to the works that went into the field of film whether it is a play, or narrative form, or it was documentary storytelling, right down to modern hybrid structures. Of the works presented at the festival, the jury singled out three works, which were awarded with equal awards. One of them is the work Borderless - a short video of three authors from Bosnia and Herzegovina - Mila Panic, Selma Selman, and Sasa Tatic. Purified simple work, taken from a single shot, captures from the bottom view an act of kissing involving three people. Aimed to

be broadcasted with constant repetition, this video work metaphorically, naively but authentically, speaks of breaking boundaries. The boundaries that the three artists "break" with their video work can be recognized within geopolitical boundaries, more precisely as the invisible boundaries of the three territorial entities of Bosnia and Herzegovina, but also universally as the limitations of mental or physical space that prevent any form of heterogeneous unity. The second award-winning work Hybrid, signed by two German artists Bianca Kennedy and Felix Kraus, is a narrative, apocalyptic video structure in which artists examine the role of man in a destructive dystopian environment. And the third work, which is as well rated as the previous two, is the work of Nenad Nedeljkov Stretching of Daily Life. A specific form of video collage, interesting montages in the form of a triptych within which the author contemplates by recording simple everyday situations, playing with contrasting sound solutions, sources of sound output and its intensity.

Only one of the many programs of Reflector Gallery, managed by UVUU, during 2018 was the Videopark Festival. When all other regular and extraordinary programs held in this space are considered and counted, it can be concluded in the spirit of the place that the Reflector Gallery has gathered a real army of artists. Only one part of this army, during the four hot August days in the shade of Videopark, has cleared new borders and established new networks, exchanged ideas and opened discussions, presented its artistic production, but also made this city a better and more beautiful place to live.

1 Aleksandar Lazar, Aleksandar Rafajlovic, Anuk Miladinovic, Danilo Stojic, Felix Kraus, Bianca Kennedy, Gabriele Masiokaite, Selma Selman, Mila Panic, Sasa Tatic, Ioana Turcan, Jelena Vucic, Milica Jokic, Milos Peskir, Nenad Nedeljkovic, Vladra Savic, Vladislava Savic , Vojin Vasovic, Vanessa Godden.

Selection jury consisting of art historians Miroslav 2 Karic and Sladjana Petrovic Varagic and visual artist Anica Vucetic.

Ана Цвијанов - Марина Костић Ana Cvijanov - Marina Kostić Duality Duality 18. aвгуст – 29. aвгуст 2018. Уметнице Ана Цвијановић и Марина Костић у оквиру изложбе Duality истражују принципе дуалности на концептуално различите начине, али са тенденцијом да у визуелном смислу образују јединствену целину. Кроз истраживање које се односи на јавну и приватну сферу живота, на изложби се анализира однос између различитих улога у друштву. Акценат је на свакодневици и интимном простору који до свог прображаја долази измештањем у јавни галеријски простор. Марина Костић (1986) завршила је основне и мастер студије на Факултету примењених уметности у Београду на одсеку дизајн текстила. Излагачки је активна од 2012 године и до сада је излагала на 4 самосталне и више колективних изложби у земљи и иностранству.Добитница је више признања и награда за своје стваралаштво међу којима је и 2.награда на међународној изложби Померање граница. Њен уметнички опус обухвата савремене концепте у оквиру текстилне уметности. Живи и ради у Београду. Ана Цвијановић (1990) завршила је основне и мастер студије на Факултету примењених уметности у Београду на одсеку дизајн текстила. Тренутно је на докторским студијама на истом факултету. Излагала је на више колективних и међународних изложби. У свом уметничком изразу користи мултимедијални приступ са акцентом на савремену текстилну уметност.

18th August – 29th August, 2018 Ana Cvijanovic and Marina Kostic, as artists, in Duality exhibition, are researching principles of duality in conceptually different ways, but with a tendency to create a visually unique sphere. Using the research that deals with public and private parts of life, they analyze relationship between different roles in society.

The spotlight has been given to everyday life and intimate space that transform themselves just by relocation in a public gallery space.

Marina Kostić (1986) has graduated and finished her master studies on Faculty of applied arts in Belgrade, section for textile design. She is actively exhibiting her work form 2012. and until now she had 4 solo and many group exhibitions in country and abroad. She is the winner of many acknowledgments and awards for her work, among which is the 2nd place in an international show Moving the boundary’s. Contemporary concepts and textile art are the main focus in her art. She works and lives in Belgrade.

Ana Cvijanović (1990) has graduated and finished her master studies on Faculty of applied arts in Belgrade, section for textile design. She is currently studding for her PhD degree on the same faculty. Her work was shown in collective and international exhibitions. In her art she uses multimedia approach, combining it with contemporary textile art.

на претходној страни / on the previous page Ана Цвијановић / Ana Cvijanović Додир / Touch | 2018. | 200x180 cm Ткање, жица, канап / Woven stripes, metal and rope Приказ инсталације / Installation view

Марина костић / Marina Kostić Ти си више од својих улога / You are more than your identities | 2018. Комбинована техника, гумене рукавице, вателин / Combined technique, rubber gloves, vateline Приказ инсталације / Installation view

Марина костић / Marina Kostić Кухињски алати / Kitchen tools | 2018. Интервенције на керамичким тањирима / Interventions on ceramic plates Приказ инсталације / Installation view

лево / on the left Ана Цвијановић / Ana Cvijanović Гужва / Crowd | 2018. | 120x100 cm комбинована техника, памучна газа / coton gauze, combined technique Приказ инсталације / Installation view

Ана Цвијановић / Ana Cvijanović Додир II / Touch II | 2018. | 4х(30x30 cm) памучна газа, огледало / coton gauze, mirrors Приказ инсталације / Installation view

Миодраг Манојловић

Miodrag Manojlović

Непрестано и без циља

Continuous and without purpose

31. август – 13. септембар 2018.

Изложба под радним називом “Непрестано и без циља” обухвата селекцију радова настајалих у периоду од 2011. до 2017. године. Радови су медијски разноврсни (цртежи, анимације, објекти). Анимације покушавају сажети људско искуство у кратке визуелне форме у којима вријеме и процес трајања наглашавају непрестану промјену свега што јест. Анимације јесу наративне до мјере у којима тренутак промјене из једног стања у друго не постане зачудан. Настале су комбиновањем директног анимирања цртежа на папиру и цртежима који су настајали засебно, па су на крају спајани у јасну визуелну анимирану цјелину. Звук доприноси зачудности згуснутих тренутака.

31st Аugust – 3rd September, 2018

објекте, распоређене у простору налазе се у блоковима за цртање; звукови из једног видеа се на тренутак појављују у другом; детаљи са цртежа су на екрану у крупном плану; кадрови из видеа постављени на зиду почињу да чине засебну цјелину...и тако у круг, кроз цијелу изложбу и радове можемо пратити и повезивати елементе које уочавамо, чујемо или нам се само назиру кроз сегменте или асоцијације. Феномени као што су нестајање, појављивање, запажање... могу се појавити у радовима који сугеришу непрестану промјену као одлику временских и просторних процеса у којима су збијена људска искуства.

The exhibition, under the working title "Continuous and Without Purpose", includes a selection of works produced between 2011 and 2017. The works are in different media (drawings, animations, objects).

Animations attempt to summarize human experience into short visual forms in which time and the process of duration emphasize the constant change of all that is. Animations are narrative to the extent that the moment of change from one state to another does not become strange. They were created by combining direct animation of the paper drawings and the other drawings, which were created separately, and were eventually merged into a clear visual animated whole. The sound adds to the wonder of the thickened moments.

Цртежи у блоковима за цртање, настајали су веома спонтано, више као игра у којој се ликови појављују у бројним ситуацијама или се преплићу са геометријским елементима, у одређеном простору или ван њега, нестају и поново се појављују. Ликови су стидљиви, замишљени, обучени једноставно, помало неспретни, дјелују отуђени, нешто очекују или чак крију. Елементи цртежа су грађени од једноставних облика; у њима се преплићу, чинећи структуту цртежа гушћом, истовремено и разиграном.

Drawings in drawing blocks were created very spontaneously, more like a game in which characters appear in numerous situations or intertwine with geometric elements, in or out of a certain space, disappear and reappear. The characters are shy, thoughtful, dressed simply, a bit clumsy, seem alienated, expect something or even hide. The elements of the drawing are made of simple shapes; they intertwine, making the structure of the drawing thicker, at the same time playful.

Објекти у простору су цртежи у тродимензионалном облику. Њихова просторна позиција јесте тиха и ненаметљива. Иако са елементима скулптуралности, ти објекти су више колажи или асамблажи. Анимације, цртежи и објекти, допуњују се и повезују поставком у простору. Цртежи се појављују у анимацијама; скице за

Objects in space are three-dimensional drawings. Their spatial position is quiet and unobtrusive. Although with elements of sculptural, these objects are more collages or assemblies. Animations, drawings, and objects are complemented and connected by a setting in space. Drawings appear in animations; sketches for objects arranged in space are in

drawing blocks; sounds from one video they appear momentarily in another; close-up details of the drawing; video frames mounted on the wall begin to form a separate entity ... and so in a circle, throughout the exhibition and works can be tracked and linked to elements that we perceive, hear, or merely seethrough segments or associations.

Phenomena such as disappearing, appearing, observing ... may appear in works that suggest constant change as a feature of the temporal and spatial processes in which human experiences are compacted.

miodragmanojlovic.com

Непрестано и без циља / Continuous and Without Purpose | 2018. Приказ инсталације / Installation view

Пропелер / Propeller Папир, угљен, дјечија играчка | Paper, charcoal, kid’s toy 2016. | 23 х 5 cm

Раде Тепавчевић

Rade Tepavčević

o Tatto

o Tatto

28. cептембар – 11. oктобар 2018.

Кроз сатиричне представе односа људи према животињама покушавам да прикажем стање друштва у коме живимо. Употребом ироничног и концизног текста који готово увек прати слику, покушавам духовито да скрећем пажњу на искривљену свест и вредности које владају унутар друштва. Овај помало двосмислен текст има веома важну улогу у тумачењу слике, како у преношењу поруке тако и у градњи композиције. Слике прате форму огласа који у потрошачком друштву данашњице постају све присутнији део свакодневног живота, па сам садржај огласа искористио да бих успоставио комуникацију са посматрачем. Савремени живот обележен је идејом да је све на продају. Људи данас имају искривљен морални и вредносни систем те су склони да свему дају цену само ради остваривања профита, што сугеришем у сликама-огласима за продају угрожених животиња. Животињама дајем људске особине како бих лакше пренео поруку, па моји радови могу да се тумаче и као басне. На алегорични начин цртам односе људи и животиња. Текстови су карикирани, као и ситуације, али не толико далеко од истине, па се могу препознати и као стварне. У радовима се најчешће појављује мотив пса због симболике коју та животиња носи. Пас је човеков најбољи пријатељ од давнина и кроз ту везу између човека и животиње најлакше могу да пренесем поруку о човеку, разумном бићу, који је неретко због забаве склон злостављању животиња.

28th September – 11th October, 2018

Раде Тепавчевић (1994) завршио је основне студије на Академији уметности у Новом Саду, као и мастер студије 2019. Од 2014. године је активан на бројним групним и самосталним изложбама. Добитник је неколико награда за свој рад у области ликовне и примењене уметности. Био је на на Летњој академији ликовних уметности у Салзбургу, Аустрија, под менторством Паулине Оловске. Поред сликарства, бави се илустрацијом и дизајном. Тренутно је запослен на Академији уметности у Новом Саду.

By giving animals the characteristics of a person in order to communicate the message more easily, my works can be interpreted as fables and in this way, allegorical images relate people and animals (dogs). Paintings follow the form of ads that, in the consumer society of today, become an increasingly present part of everyday life, so I used the ad content to establish easier and faster communication with the observer. The texts I use are an integral part of the construction of the painting and they are inspired by folk recitals and various situations from life. The text form is concise in order to achieve dynamics, but also purified from the superfluous words that would distance it from the essence. The texts are caricured as well as situations, but not so far from the truth, so they can be recognized as real. In the works, the dog's motive most often appears because of the symbolism that the animal carries. Since ancient times, the dog is the best friend of man and through this connection between man and animal, the easiest way is to communicate a message about a man and a relationship with animals.

Rade Tepavčević (1994) has completed his Bachelor degree on Academy of Arts in Novi Sad. He finished his MA studies on the same Academy in 2019. Since 2014 he has been active in numerous group and solo exhibitions. He has received several awards for his work in the field of fine and applied arts. He attended a residency at the Summer Academy of Fine Arts in Salzburg, Austria, mentored by Paulina Olowska.

In adittion to painting, he is working in the field of illustration and design. He is currently employed at the Academy of Arts in Novi Sad.

лево / on the left Nike dogs | 2018. Акрил на церади / Acrylic on tarpaulin | 350x200 cm

Nike dogs | 2018. Акрил на церади / Acrylic on tarpaulin | 200x200 cm на следећој страни / on the next page Tattoo | 2018. изложбена поставка | gallery view

Младен Лазаревић

Mladen Lazarević

Soul-Searhing

Soul-Searhing

Од појединих првих радова насталих пре петнаестак година, до недавно насталих слика, Младен Лазаревић наставља да указује на питања која се односе на различите феномене савременог друштва и свакодневног живота. Коришћењем знака/ речи као порука, ствара дела која се баве личним и колективним искуствима. Док поступком дешифровања окружења претвара текст у кодирани знак, у поруку која је наизглед јасна и блиска, истовремено открива нове нивое значења. Градећи представе на том односу присуства и одсуства, преношењем записа на платно или објекте, Младен Лазаревић поставља у средиште пажње многобројне феномене. Слике јасних порука, карактеристичне типографије, чије је порекло у машинама за куцање, унете на брижљиво осликану и тонски моделовану површину платна у фокус доводе и однос личног и општег кроз критичко испитивање. Шта је то што језику као исписаној поруци даје моћ да пробуди и подстакне гледаоца или ту поруку преобликује у сликовно поље које губи смисао и садржај у апсурдности свакодневнице? Младен Лазаревић рођен је у Трстенику, Србија, 1978 године. Дипломирао је 2006. на ФЛУ у Звечану, на графичком одсеку. Члан је УЛУС-а од 2015. и УЛУК-а од 2011 године. Један је од оснивача Уметничке групе Енцикло (2005). Оснивач и председник Омладинског културног центра Реформарс (2008). Живи и ради у Трстенику. mlassa@gmail.com

„We are traveling, without memories, without reminiscences, without remembrances. We are traveling, without ourselves“.

Since he created his first pieces of art some fifteen years ago, up to the pictures painted recently, Mladen Lazarević has continued to ask questions related ti different phenomena of the modern society and everyday life. By using signs / words as messages, he creates pieces which engage in personal and collective experiences.

He uses the procedure of deciphering of the surroundings to turn the text into a coded character, a message which is seemingly clear and familiar, while at the same time it discovers new layers of meaning. By creating notions on the relations between presence and absence, transferring inscriptions to canvas or objects, Mladen Lazarević puts many phenomena in the center of attention. Pictures with clear messages, of characteristic typography, origin of which is in typewriters, brought onto carefully painted and tonally modified canvas surface, also bring into focus the relation between personal and general through critical examination. What is it that gives the power to language as a written massage to awaken and inspire the observer, or to transform the messsage into a pictorial field which loses sense and content in the absurdity of everyday life?

Mladen Lazarević, born in Trstenik, Srbija, 1978. Graduated from the Faculty of Fine Arts in Zvečan (2005), Department of Graphic Art. Has been member of ULUS (Association of Fine Artists of Serbia) since 2015 and ULUK since 2011. Co-founder of Art group Enciklo (2005). Founder and president of the Youth Cultural Center Reformars (2008). Lives and works in Trstenik, Serbia.

на следећим странама / on the next pages Soul-Searhing | 2018. Детаљ / Detail

„Путујемо без сећања, без успомена, без памћења. Путујемо, без себе.“

28th September – 11th October, 2018

десно / on the right Soulsearching | 2018. / Асамблаж / Assemblage Приказ инсталације / Installation view

28. септембар – 11. октобар 2018.

Имагинарни медицински извештај 13. октобар – 24. октобар 2018. На три временска и душевна плана одвија се судбина: прво, прошлост прерушена у садашњост, средњевековно-устаљена историја која никада није излазила на крај са самом собом, која на место напредне стварности поставља напредне снове (на место револуције снове о револуцији). На другом плану одиграва се реална (ауто)биографија... Ото Бихаљи-Мерин Имагинарни медицински извештај се заснива на интроспективној нарацији и интимној визуелизацији бола. У питању су серије цртежа подељене у неколико фаза односно процеса. Свака серија приказује неки процес бола који је лично доживљен или замишљен или је настао према нечијем опису бола. „Процеси“ јесу токови, путеви и начини којима нешто постаје или бива. Рад кроз процесе уметнику је омогућио да у целини и кроз варијације посматра бол и тело и да у њих импламентира хронично личне и друштвене промене које су утицале на њега. Процеси су истраживање бола, смрти, деформације, агресије, радикалних промена и животних одлука, миграције, имиграције, рата, радијације и у некој најудаљенијој и најнижој тачки љубави и опстанка. Медицински извештаји су подељени у три фазе. Прва фаза приказује истраживање бола, смрти и деформације. Медицинска илустрација је постала основни и доминантни визуелни израз којим се уметница служи. Експериментише са индијском, тибетанском и исламском филозофијом на неким цртежима. Даљи рад на истраживању

медицинског цртежа одвео ју је на студије историје уметности у Истанбул и то би била друга фаза. Истраживања промена које су уследиле у том периоду, најчешће су базирана на емотивном. Дошло је и до промене у ликовном језику, која се поклапа са променом социјалне средине, политичком и друштвеном ситуацијом. Тако су настали цртежи на којима су главни ликови постале човеколике животиње, односно овчице. Фигуре без лицаидентитета са формом која је увек иста, јесу хроника друштвених догађаја. Испирисани су исламским минијатурама, јапанском културом и субкултуром. Трећа фаза окупља предмете и цртеже који се враћају медицинској илустрацији, али под утицајем минијатура. Документујући здравствено стање и ситуације у којима се ауторка налазила настаје илустровани дневник. Део те документације су и „крваве марамице“ сакупљане годину дана у току „борбе“ са атопијским дерматитисом. Ти документи постају део инсталације „Олтар за дерматитис“.

Ivana Aranđelović Imaginary Medical Report 13th October – 24th October, 2018

Destiny unfolds on three temporal and social planes: first, the past disguised as present, medievalestablished history forever unsuccessful at dealing with itself, which, instead of progressive reality, postulates progressive dreams (instead of revolution, dreams of revolution). On the second plane, real (auto)biography unfolds itself...

OtoBihalji-Merin Imaginary medical report is based on introspective narration and intimate visualisation of pain. It is represented by series of drawings divided into several phases, or processes. Each series represents a certain process of pain, either personally experienced, imaginary or based on someone's description of pain. "Processes" are ways of coming to be, modes of existence. Work through processes enables the artist to examine pain and body as a whole or through variations; to implement these into chronically personal or social changes that affected her.

Заједно, то су процеси бивања човеком. Ивана Аранђеловић рођена је 1988. у Смедереву, Србија. Завршила је основне и мастер студије на Академији уметности у Новом Саду. Кроз поље цртежа истражује питање медицинске илустрације и да ли ју је могуће посматрати као неовисно уметничко дело, ван контекста медицинског уџбеника. Њено интересовање је претежно усмерено на илустрације за средњовековне медицинске књиге, због чега је уписала мастер студије из историје уметности на Edebiyat Fakültesi у Истанбулу. Кроз интроспективну нарацију њен рад испирисан минијатурама истажује питање човека и бола. Њен језик је интиман и интроспективан, али дубоко задире у тему човека, излази из контекста појединца.

на следећим странама / on the next pages Colorful book from Istanbul | 2015. Уметничка књига / art book

Ивана Аранђеловић

Processes are investigations of pain, death, deformation, aggression, radical changes and life decisions, migration, immigration, war, radiation and at their utmost and lowest point, of love and survival. Medical reports are divided into three phases. The fist phase represents the examination of pain, death and deformation. Here, medical illustration became main visual expression used by the artist.

She experiments with Indian, Tibetan, and Islamic philosophy on some drawings. Further work on the research of medical illustration brought her to studies of Art History in Istanbul where the second phase begins. This

phase deals with changes occurring in that period, most often emotional ones. Means of visual expression have also changed, in line with the change of environment, political and social situation. Drawings with protagonists depicted as humanoid animals, little humanheaded sheep, emerged in this period. Figures of the same shape without faces-identity are a chronicle of social events. They are inspired

by Islamic miniatures, Japanese culture and subculture. The third phase consists of objects and drawings with a reestablished focus on medical illustration, but under the influence of miniatures. By documenting her own health state, the author creates and illustrated diary. A part of the documentation are "bloody napkins" collected during a year-long struggle against atopic dermatitis. This documentation is a part of the installation called "Altar for dermatitis".

Together, these are processes of being human.

Ivana Aranđelović born in 1988 in Smederevo, Serbia. Graduated at the Academy od Art in Novi Sad, bachelor and master studies. Through drawings, she researches medical illustration as an independent peace of art, outside the context of medical text book. Her interests deal mostly with illustrations for medieval medical books. This is why she started master studies of Art History on the Faculty of Literature in Istanbul. Through introspective narration her work, inspired by miniature paintings, researches the question of humanity and pain. Her expression is intimate and introspective, but ventures deep into the the subject of humankind, out of the context of an individual.

www.behance.net/Ivan-A2

Снежана Златковић ажа

ејз ског п д а р г е иј

ормац

Трансф

27. октобар – 8. новембар 2018. Изложба Трансформације градског пејзажа представља ауторкин истраживачки процес кроз цртеж на докторским академским студијама Архитектонског факултета Универзитета у Београду у периоду од 2013. до 2018. године. Цртеж, као основни методолошки алат истражује сложене архитектонске ситуације и формира низ експеримената на различитим фрагментима града. Истраживање кроз цртеж је усмерено ка разумевању урбане структуре која постаје све сложенија форма, и све тежа за перцепцију, од величине, до просторних вредности, односно посебних аспеката исте. Стални процес преображавања града има свој ритам. Истражујући динамичност и статичност сваког појединачног тренутка изражене путем просторности градског пејзажа, ауторка увиђа да трансформација истог у највећој мери детерминише питања перцепције, разумевања стања града, али и могуће фрагментације једне такве комплексности. Изложене су три издвојене три целине анализа: Мапе методологије – књиге ручних цртежа, Дигитални колажи – мапирање трансформација градског пејзажа са фокусом на Нови Београд и Fluid Air Drawing - Генералштаб. Цртеж се техником мапирања гради између постојећег и настајућег изгледа градског пејзажа, али не тежи јасно дефинисаном броју анализа, већ ка сагледавању у серији. Раслојавањем раслојеног, постепено се указује на ново

читање непрекидног просторно-временског стварања, од микро до макро-архитектонике. Секундарни циљ изложбе је да укаже на комплексан истраживачки процес, од мапа методологије – књига ручних цртежа до дигиталних колажа, и тиме постави питање употребе архитектонских алата у дигиталном добу. У циљу што прецизнијег мапирања, методологија трага за истовременим коришћењем аналогних и дигиталних техника које откривају нове могућности за анализу скрајнутих просторних конфликата. Снежана Златковић (1988, Београд) је асистент и студент докторских академских студија Архитектонског факултета Универзитета у Београду. Разни делови њеног истраживања на докторским академским студијама су били представљени на различитим интернационалним и националним конкурсима, конференцијама и изложбама. Њено истраживање је било одабрано за Drawing Futures Book 2016 (The Bartlett School of Architecture, UCL). Habitation Cityscape - Transformation је био награђен признањем на Drawing of the Year 2016 (The Aarhus School of Architecture), као и рад Micro Macro Atmospheres (у сарадњи са А. Карабашевић у категорији Nеw Мedia (СТРАНД). Цртежи Millions of City Plans Transformation - Micro Macro Atmospheres Mapping (Experiment No. 34-36) су били награђени похвалом на конкурсу Eye Line 2017, који расписује часопис Краљевског института британских архитеката, али су ушли и у ужи избор за Royal Arts Prize 2018 у Лондону. Fluid Air Drawing: CityEscapes-Yugoslav General Staff Building је награђен признањем у категорији Innovation in Architecture, Science & Technology in Digital Era (СТРАНД).

Snežana Zlatković s

mation

or Transf e p a c s City

27th October – 8th November, 2018 The exhibition "Cityscape Transformations" represents the author's research process through drawing at PhD studies at the University of Belgrade Faculty of Architecturefrom 2013 to 2018. Drawing, as a basic methodological tool, explores complex architectural situations and forms a series of experiments on different fragments of the city.

Research by drawing is directed towards understanding the urban structure, which is becoming more and more complex in form, and increasingly difficult to perceive, from its very size, to its spatial values, or particular aspects of it. The constant transformability of thecity has its own dynamic rhythm. Researching the dynamism and static of each individual moment expressed through the spatiality of the cityscape, the author realizes that its transformation largely determines the issues of perception, understanding of the state of the city, but also the possible fragmentation of such complexity.

Selected three parts of analysis were exhibited: Methodology Maps - The Books of Hand Drawings, Digital Collages - Cityscape Transformation Mapping with a Focus on New Belgrade and Fluid Air Drawing - General Staff Building. The drawing is constructed by mapping technique between the existing and emerging view of the cityscape, but does not seek a clearly defined number of analyzes, but rather aserial vision. Layering the layered, a new reading of the continuous spatio-temporal creation from micro to macro-architectonics is

gradually brought to light. The secondary aim of the exhibition is to point out the complexity of research process, from Methodology Maps - The Books of Hand Drawings to Digital Collages, and thus raise the question of the use of architectural tools in the digital age.

In order to map as precisely as possible, the methodology seeks to simultaneously use of analog and digital techniques that open up new possibilities for the analysis of reduced spatial conflicts.

SnežanaZlatković(1988, Belgrade) is a teaching assistant and PhD student at the University of Belgrade Faculty of Architecture. Different parts of her PhD process have been presented in various international and national architectural competitions, conferences and exhibitions. Her research had been selected for Drawing Futures Book 2016 (The Bartlett School of Architecture, UCL). “Habitation - Cityscape - Transformation” was awarded with Special Mention for the Drawing of the Year 2016 (The Aarhus School of Architecture), as well as “Micro Macro Atmospheres” (in collaboration with A. Karabašević) with Recognition in category New Media (STRAND). Drawings “Millions of City Plans Transformation - Micro Macro Atmospheres Mapping (Experiment No. 34-36)”was awarded with Commendation in the RIBA Journal's Eye Line 2017 Drawing Competition and shortlisted for Royal Arts Prize 2018 in London. “Fluid Air Drawing: City-Escapes-Yugoslav General Staff Building” was awarded with Mention in category Innovation in Architecture, Science & Technology in Digital Era (STRAND).

www.szdarstudio.com

Милиони трансформација градских планова: мапирање микро макро атмосфера, експеримент 34ц / Millions of City Plans Transformation: Micro Macro Atmospheres Mapping, Experiment No. 34c | 2013-2016 Дигитални колаж од ручних цртежа / Digital Collage of Hand Pencil Drawings | 77x77 cm

Милиони трансформација градских планова: мапирање микро макро атмосфера, експеримент 34б / Millions of City Plans Transformation: Micro Macro Atmospheres Mapping, Experiment No. 34b | 2013-2016 Дигитални колаж од ручних цртежа / Digital Collage of Hand Pencil Drawings | 77x77 cm

Јелена Мицић

Jelena Micić

No-Yellow

No-Yellow

27. oктобар – 8. новембар 2018.

27th October – 8th November, 2018

Бројне ситуације из свакодневице у виду објеката и прича постају део Јеленине материјалне грађе. У својим скулптурама и сликама она обрађује системе по којима функционише свакодневица, развијајући кодирања и на хумористичан начин трансформишући предмете у дела базирана на системима боја. Могуће референтне тачке из историје уметности су Дишанов редимејд, монохромно сликарство, као и сликање поља у боји. На питање зашто користи одређену боју, Јелена одговара систематичним (или фиктивним?) правилима којима преферира тестирање до крајњих граница, на пример кроз многобројне варијације или фокусирањем на појединачно одговарајуће решење. У раду I Love Sol, But He Loves Josef варира формуле комбинација боја кроз различите обрасце. Рад одликује спровођење тестова, где сваки од листова поседује стил и опсесију сликарске окупације. Тиме се боје најчешће састају у међусобним супротностима или постају видљиве тек сагледавањем целине.

NO YELLOW stands in white capital letters on the purple shampoo label that Jelena shows me. NO YELLOW is a dark purple liquid that turns her yellowish tone of bleached hair into a cool silver-gray: yolk-yellow and dark purple give a silver-gray.

Изложени рад се састоји од квадратастих комада различитих величина, које је Јелена исекла од врећа за кромпир (25кг) и шила их шареним концима у формате прилагођене величини простора. Простире се ширином излагачког простора формирајући уски ходник који простор дели на две једнаке мање собе. Кроз отвор се може крочити на обе стране. Конци неонских боја мењају жуманац-жуту мрежица стварајући две велике слике. Кретањем кроз просторе, ово живописно размишљање може се пратити у самом амбијенту и видети минималне разлике у наизглед истом. Жеља за хипнотичком трансформацијом боја и свакодневних материјала од жутог чинине - жуто. Јелена Мицић (1986, Књажевац, Србија), студент је завршне године Академије ликовних уметности у Бечу на одсеку за текстуалну скулптуру, ментор Heimo Zobernig. Сарадник у настави на одсеку за за фигуративно сликарство на (2016-2017) и на одељењу за ПР и изложбени менаџмент Академије (2019). Добитница је награде Ö1 Talentestipendium (2018) и гранта kültürgemma! (2018). Имала је самосталне и групне изложбе, као и кустоске пројекте у земљи и иностранству. Су-оснивач неформалне групе УМЕТНИК*.

на следећим странама / on the next pages No-Yellow | 2018. Приказ инсталације | installation view

NO YELLOW стоји белим великим словима на љубичастој етикети бочице за шампон коју ми Јелена показује. NO YELLOW је тамно љубичаста течност која претвара њену жућкасту нијансу изблајхане косе у хладно сребрно сиво: жуманце-жута и тамно љубичаста дају сребрно сиву.

Numerous everyday situations in the form of objects and stories become part of Jelena's materials and inspiration. In her sculptures and paintings, she is interested in the systems by which everyday life works, developing coding and humorously transforming objects into works based on color systems. Possible reference points in art history are Dishan's ready-made, monochrome painting, and color field painting. When asked why she uses a particular color, Jelena responds to systematic (or fictitious?) rules that she prefers to test to the limit, for example through numerous variations or by focusing on a single appropriate solution. In I Love Sol, But He Loves Josef she uses varies formulas of color combinations through different patterns. The work is characterized by conducting tests, where each of the sheets possesses the style and obsession of painting occupation. In this way, the colors are most often met in opposition to each other or become visible only by looking at the whole.

The exhibited work consists of square pieces of different sizes, cut by Jelena from potato bags (25kg) and sewn with colorful threads into formats adapted to the size of the space. It extends the size of the exhibit space, forming a narrow hallway that divides the space into two equal, though smaller rooms. To enter the installation you can walk on either side. Neoncolored threads change the yolk-yellow mesh creating two large images. Navigating through spaces, this vivid thinking can be traced to the ambiance itself and see minimal differences in seemingly the same. The desire for the hypnotic transformation of colors and everyday materials from yellow seems non-yellow.

Jelena Micić (1986, Knjaževac,Serbia), student at the Academy of Fine Arts Vienna in the Textual Sculpture class, Professor HeimoZobernig.

Study Assistant in the Figurative painting class (2016-2017), currently working for the Public Relations and Exhibition Management Department of the Academy. Receives Ö1 Talentestipendium Award (2018) and kültürgemma! Grant (2018). Solo and group exhibitions, as well as curatorial projects in Serbia and abroad.

Co-founder of the informal group UMETNIK*.

www.jelenamicic.com

Биљана Милојевић

Biljana Milojević

Метафизика Емоција

The Metaphysics of Emotion

10. новембар – 25. новембар 2018.

10th Novembеr – 25th Novembеr, 2018

Метафизика емоција се заснива на спектакуларној експанзији поетике боја, које нас уводе у зачарани круг емоција на сликарском платну. Кроз серију слика, у хронолошкој развојној линији, у трагању за могућом формулацијом четврте димензије, за коју многи сматрају да се налази у нама, фигурално, нефигурално, трансцедентално, имагинативно и метафизички у енергији емоција. Велике површине засићених боја одраз су набоја емоција и мисаоних образаца, које не треба анализирати већ посматрати, усресређујући пажњу на личну емотивну дубину. Прва серија слика означава хроматску импостацију којом доминира топла светлост и колор, појачан експресивним линијама. Следи метаморфоза уметничког израза кроз богатство линија, спонтаних динамичних кретања, контраста... Последњи радови редуковани су до крајње тачке минимализма. Уравнотежене композиције са наносима црне боје у преплитању планова, осигураних златним пресеком. Метафизика емоција је дугогодишње лично испитивање базичних емоција. „Бацање“ боја на платно несвесних и снажних емоционалних образаца. Тежња ми је да у експресивном подражају наведем посматрача да у данашњој перцепцији расејаног усресреди пажњу на саопштавање осећаја и посматрање ауре емоција. А утор Биљана Милојевић је рођена 25. 9. 1979. године у Ужицу. Живи и ради у Ужицу као професор у средњој школи. 1999 - 2003. Академија уметности, Универзитет Нови Сад, одсек – ликовни смер – сликарство, класа проф. Јована Ракиџића. Стечено звање – дипломирани сликар.

,,The Metaphysics of Emotions’’is based on a spectacular expansionof color poetics, which introduces us to a vicious circle of emotions on the canvas of painting to us, figuratively, nonfiguratively, transcendentally, imaginatively and metaphysically in the energy of emotions.

The large surfaces of saturated colors reflect the charge of emotions and thought patterns, which need not be analyazed but observed, focusing on personal emotional depth. The first series of paintings denotes a chromatic impostion dominated by warm light and color,enhancedbu expressive lines. Following the metamorphosis of artistic expression through a wealth of lines, spontaneous dynamic movements, contrasts… The last works are reduced to the extreme point of minimalism plans, secured by a gold cross section. ,,The Metaphysics of Emotions’’ is a long-term personal examination of basic emotions.,, Throwing,, colors on the canvas of unconscious and powerful emotional patterns. In my authorship, I tend to express, in an expressive stimulus, the observer to communicating feelings and observing the aura of emotions.

Author Biljana Milojević, born September 25, 1979 in Uzice. Lives and works in Uzice as a high school teacher. 1999-2003 Academy of Arts, University of Novi Sad. Section-Art directionPainting, The class of prof. Jovan Rakidzic.

Acquired title- Graduate painter.

biljana.cicvaric@gmail.com

У ватри / In the fire | 2014. | 120×100 cm

Случај касарне 4. Пук

Case: 4th regiment Barracks

22. децембар 2018.

December 22nd, 2018

Реализовано уз подршку Фондације Јелена Шантић

Implemented with the support of the Jelena Santic Foundation

Удружење визуелних уметника Ужица одржало је 22. децембра неколико активности чиме је завршена сезона 2018. године у галерији Рефлектор и Удружењу. Прва у низуа ктивности је предавање др Александра Бркића – Смрт менаџера у уметности. Др Александар Бркић је предавач на Голдсмитс Универзитету у Лондону и више од петнаест година активно се бави менаџментом у култури и културном политиком. Друга активност је била изложба фотографија касарне од њеног настанка, тачније од 1898. године до затварања као војне установе. Камен темељац касарне закопао је Милан Обреновић због историјских сећања на Први српски устанак, а ово здање носило је име Стефана Немање, маршала Тита и Четвртог пука, да би крајем прошле деценије простор био напуштен и зграда препуштена зубу времена. Циљ овог дела изложбе је да серија фотографија буде илустрација како је простор коришћен у зависности од историјских околности. Последња активност била је прослава поводом две године постојања Удружења. Идеја је била да предавањем и изложбом још једном

окупи чланове и чланице нашег удружења, публику галерије, али и све грађане и фирме који су учествовали у оспособљавању простора за рад, и да заједнички размишљамо о досадашњим резултатима. На изложби су такође биле показане фотографије сређивања запуштеног простора касарне, уређење галерије, као и многе друге заједничке акције и активности. Фотографије су добра илустрација за то како је простор коришћен у зависности од историјских околности, а нагласак на нашем раду током послење две године омогућиће да разумемо на који се начин данас третирају простори који су празни, а могли би да буду центри друштвеног живота на локалу. Желимо да постојећу заједницу мотивишемо за даљу укљученост у рад галерије и бављење активизмом у култури и уметности.

On December 22, the Uzice Visual Artists Association held several activities, ending the 2018 season at the Reflector Gallery and the Association.

The first in a series of activities is a lecture by Dr. Alexander Brkic - "The Death of a Manager in the Arts" Dr. Alexander Brkic is a lecturer at Goldsmiths, University of London and has been actively involved for over 15 years in management in culture and cultural policy.

Another activity was the exhibition of photographs of the barrack since its beginning, from 1898 until its closure as a military establishment. The barracks were built by king Milan Obrenovic because of the historical memories of the First Serbian Uprising, and this building was named after Stefan Nemanja, Marshal Tito, and the Fourth Regiment. This part of the exhibition aims to give a series of photographs to illustrate how space was used depending on historical circumstances.

The last activity was a celebration on the occasion of the Association's 2 years of existence. The idea was to once again bring together the members of our association, the audience of the gallery, as well as all the citizens and companies who participated in the preparation of

the workspace, with a lecture and an exhibition, and reflect on the results so far. The exhibition also included photographs of the renovation of the barracks, the gallery, as well as many other joint actions and activities.

The photos are a good illustration of how space has been used depending on historical circumstances, and the emphasis on our work over the last two years will allow us to understand how to treat spaces that are empty today that could be centers of social life on the premises. We want to motivate the existing community to continue to be involved in the work of the gallery and to engage in cultural and arts activism.

Јавно предавање 22. децембар 2018.

и”

ра у

“См

наџе рт ме

ност т е м у

Др Александар Бркић, доцент Голдсмитс, Универзитет у Лондону

Јавно предавање бавило се неким од најважнијих онтолошких питања везаних за менаџмент у уметности као академској дисциплини и професији, коришћењем имагинарног догађаја смрти као модела за конфронтацију, провокацију и критичку рефлексију. Једно од питања се односило на конфронтациони карактер појмова уметности и менаџмента као и тешкоће примене идеја менаџмента и система у оквиру поља уметности где пречесто долази до потребе за мирноћом и хаосом у исто време, али и слободом од различитих оквира. Друго питање је повезано са односима моћи унутар поља уметности, као и дилемама које се покрећу унутар менаџмента у уметности везаним за позиционирање у односу на те изворе моћи. Треће питање о којем је било речи бавило се односом између менаџемента у уметности и ауторства и наслеђа – постоји ли простор и потреба менаџера у уметности да буду креативни сарадници и ко-аутори у процесу уметничке продукције? Шта је наслеђе менаџера у уметности у поређењу са наслеђем уметника? И, коначно, предавање се бавило питањем потребе за формалним образовањем за менаџере у уметности у контексту друштава након 2010. године. Концепт повраћаја улагања у смисао постојања је представљен као и алтернативни поглед и на менаџмент у уметности – више као заједничког сета функција унутар поља уметничке продукције а не само као појединачна позиција моћи, као што се често дешава са улогом кустоса у савременом систему визуелних уметности

Public lecture December 22nd, 2018

h of “Deat

the

ger”

ana Arts M

Dr Aleksandar Brkić, Lecturer Goldsmiths, University of London

Др Александар Бркић је професор из области менаџемента у уметности и културне политике, запослен на Институту за креативне и културне индустрије (ICCE), на Голдсмитсу, Универзитет у Лондону. Његова област професионалне праксе је поље менаџмента у уметности, унутар кога поседује значајно међународно искуство рада као креативни продуцент, радећи у простору сусрета извођачких и визуелних уметности и дизајна. Александар последњих година такође ради као креативнип родуцент ЛП Дуа, клавирског дуа из Београда. Заједно са професором Вилијемом Бирнсом, коаутор је књиге The Routledge Companion to Arts Management. Својим јавним предавањем, др Бркић је имао жељу да подржи напоре Рефлектор галерије и Александра Димитријеевића да створе један важанп ростор усмерен на стваралаштво и критичко промишљање за уметнике из Ужица и централне Србије.

This public lecture reflected on some of the major ontological questions of arts management as an academic discipline and a profession, using the imagined event of death as a model for confrontation, provocation and critical reflection. One of the questions is relating to the confrontational character of the notions of arts and management and the difficulties in bringing the ideas of management and systems into a framework of the arts where too often there is a need to be unflappable and chaotic, free of structures.

Second issue is connected with the relations to power within the field of art, and the dilemmas arts management has concerning the positioning relating to sources of power.

Third issue discussed is the relation between art management and authorship and legacy – is there a space and need for arts managers to be creative contributors and co-authors in the process of art production? What is the legacy of an arts manager compared to the legacy of an artist? And finally, lecture was addressing the questioning of the need for formal education of arts managers in the context of society of post 2010’s. The concept of Return on Meaning (ROM) was introduced and an alternative view for the arts management was suggested - as a shared set of functions within the process of art production, rather than the individual position of power, compared to the role curators take today in the system of visual arts.

Dr Aleksandar Brkić is a scholar and lecturer in the fields of cultural/ arts management and cultural policy, working at the Institute for Creative and Cultural Entrepreneurship (ICCE), Goldsmiths, University of London.

His area of professional practice is arts management with significant international experience as creative producer working in the intersections of performing arts, visual arts and design. Aleksandar is currently working as a creative producer of LP Duo, piano duo from Belgrade. Together with Professor William Byrnes he is the co-author of the book “The Routledge Companion to Arts Management”. With this public lecture, Dr Brkić wanted to support the efforts of Reflector gallery and Aleksandar Dimitrijević to create an important artistic and critical space for artists from Užice and central Serbia.

Галерија Рефлектор Galler

y Refle

2019.

ktor

Уметнички директор Александар Димитријевић

Art director Aleksandar Dimitrijević

Кординатори галерије (2019) Марија Жунић, Маријана Ћурчић

Gallery coordinators (2019) Marija Žunić , Marijana Ćurčić

Жири у саставу Саша Јањић (историчар уметности), Жолт Ковач (уметник) и Горан Гаврић (историчар уметности)

Jury members Saša Janjić (art historian), Žolt Kovač (artist) and Goran Gavrić (art historian)

Тим галерије Срећко Радивојчевић, Урош Звиздић, Александра Костић, Владимир Антић, Милош Вучићевић,Драган Вићентић, Филип Баралић, Маријана Тодоровић, Марија Ђокић, Бојана Костадиновић, Ана Лазић.

Gallery team Srećko Radivojčević, Uroš Zvizdić, Aleksandra Kostić, Vladimir Antić, Miloš Vučićević, Dragan Vićentić, Filip Baralić, Marijana Todorović, Marija Đokić, Bojana Kostadinović, Ana Lazić.

ОДКУД

НОЋ МУЗЕЈА

Уметнички колектив (U10) 2 – 15. април 2019.

у оквиру Ноћи Музеја представљена је изложба ,,ЗОНА БЕЗБЕДНОСТИ”, Јелена Илић, Драгана Драгутиновић, Ана Пиљић Митровић.

18. мај 2019.

Кустос: Велимир Поповић Уметнички колектив (U10): Лидија Делић, Нина Ивановић, Дарко Вукић, Сава Кнежевић, Исидора Крстић, Ива Кузмановић, Немања Николић и Марија Шевић. Гостујући уметници: Тамара Спалајковић, Александра Ковачевић, Јелена Николић и Емир Шехановић Esh.

ПРЕТПОСЛЕДЊА ИЗЛОЖБА

Ненад Малешевић 24. мај – 11. јун 2019. СЛОБОДНА ЗОНА

ДУБИНСКИ ЦРТЕЖ

приказивање играног филма ,,ТРИ ЛИЦА,, редитеља Jafara Panahija 24. мај 2019.

Горан Стојчетовић (радионица) 6. април 2019.

CARBON COPY

POINT OF PERCEPTION

Владимир Милановић 11 – 25. jун 2019.

Нада Арнаут 19. април – 3. мај 2019

МИНИ СВЕТ

НА ПОСАО

Никола Велицки 11 – 25. jун 2019.

Александар Јевтић 19. април – 3. мај 2019

РЕЗИДЕНЦИЈАЛНИ БОРАВАК

СЛОБОДНА ЗОНА

приказивање играног филма,,ЛЕТО,, редитеља Kirila Serebrenikova 19. април 2019 ЗОНА БЕЗБЕДНОСТИ

Јелена Илић, Драгана Драгутиновић, Ана Пиљић Митровић 8 – 22. мај 2019.

РЕЗИДЕНЦИЈАЛНИ БОРАВАК

CAPUT IV Ренато Ракић 1 – 3. август 2019.

VERSUS-DEPRESSIО

у сарадњи и организацији ,,Hekler,, (New York) уметница: Нина Комел (БиХ) 21 јун – 5 јул 2019. РЕЗИДЕНЦИЈАЛНИ БОРАВАК

Василена Ганковска (Бугарска) Јелена Мицић (Аустрија) 20 – 30. јун 2019.

Драган Вићентић 9 – 17. август 2019.

Јелена Ракић (БиХ), Никола Дабић (Србија), Дарија С. Радаковић (БиХ), Богољуб Ђоковић (Србија), Janez Juh(Словенија), Марија Аранђеловић (Србија).

BeFem и UVUU (сарадња)

РЕФРАКТОР у РЕФЛЕКТОРУ (презентација+радионица) 24. септембар 2019.

IT'S OKAY, I KNOW WHAT I'M DOING

Кустосица: Теодора Јеремић 6 – 20 септембар 2019. Уметници Синиша Радуловић (Црна Гора), Исидора Крстић (Србија, живи и ради у Бечу), Chitka (Anetta Mona Chisa i Lucia Tkacova, живе и раде у Прагу) Славица Обрадовић (Србија), Ma Qiusha (Кина), Душан Рајић (Србија), Јелена Пантелић (Србија), Марко Тирнанић (Србија), живи и ради у Њујорку), Rora Blue (САД)

ПОЧНИТЕ ДА ПАНИЧИТЕ

ИЗМЕЂУ ВИДЉИВОГ И УНУТРАШЊЕГ, ПОЈАВЕ И ПРОЛАЗНОГ. ТЕЛО.

Никола Радосављевић 20. август – 3. септембар 2019.

Ненад Недељков 24. септембар – 8. октобар 2019.

NINA’ S FOODART

ГРАФИКЕ

Нина Миливојевић 20. август – 3. септембар 2019.

Славко Луковић и Јелена Петровић Луковић 12 – 26. октобар 2019.

ВИДЕО ПАРК (Фестивал савремене уметности)

КОЛЕКЦИЈА ДЕЦЕНИЈЕ (КОЛЕКЦИЈА ОКТОБАРСКОГ САЛОНА)

ДОБА ОБНОВЕ III

27. јун – 27. јул 2019.

24. август 2019.

СЛОБОДНА ЗОНА

приказивање документарног филма ,,БЕРГМАН ― ГОДИНЕ ЖИВОТА”, редитељке (Džejn Magnuson) 8. мај 2019.

Луковић (БиХ), Јелена Прљевић (Ужице-Њујорк), Марија Ђокић (Ужице), Марија Жунић (Ужице), Маријана Ћурчић (Ужице), Милан Антонијевић (Ужице), Милош Гавриловић (Ужице), Бојана Костадиновић (Ужице), Милош Вучићевић (Ужице), Наташа Прљевић (Ужице-Њујорк), Ненад Малешевић (БиХ), Никола Радосављевић (Ужице), Нина Миливојевић (Ужице), Нина Комел (БиХ), Сања Цветић (Ужице), Славко Луковић (Ужице), Срећко Радојичић (Ужице), Урош Звиздић (Пожега), Василена Ганковска (Бугарска), Владимир Антић (Ужице), Владислава Савић (Ужице).

Уметници Александар Димитријевић (Ужице), Александра Костић (Ужице), Ана Лазић (Ужице), Анастасија Богдановић (Ужице), Биљана Цицварић (Ужице), Даница Јевђовић (Ужице), Филип Баралић (Ужице), Драган Вићентић (Ужице), Јелена Мивић (Беч), Јелена Петровић

Уметници Adrien Ujhazi (Србија), Сретен Вуковић (Србија), Ђејми Хадровић (Словенија), Никола Радосављевић (Србија), Hyeonsu Jung (Јужна Кореjа), Anja Khersonska (Украјина), Богдан Обрадовић (Србија), Уна Томашевић (Србија), Dominik Szereday(Аустрија),

Кустоси: Зорана Ђаковић и Синиша Илић 5 – 11. нoвембар 2019. Уметници Бранимир Стојановић, Ana Husman, Марта Попивода, Ansi Kasitoni, Синиша Радуловић, Милица Томић, Бојан Фајфрић,Гордана Анђелић Гајић, Синиша Илић.

FORM FROM

PENULTIMATE EXHIBITION

U10 Art Collective 2nd – 15th April , 2018.

Nenad Malešević 24th May – 11th June, 2019

Curator: Velimir Popović U10 Art Collective: Lidija Delić, Nina Ivanović, Sava Knežević, Isidora Krstić, Iva Kuzmanović, Nemanja Nikolić, and Marija Šević. Visiting artists: Tamara Spalajković, Aleksandra Kovačević, Jelena Nikolić, Darko Vukić and Emir Šehanović Esh.

Nina Milivojević (Užice), Nina Komel (BiH), Sanja Cvetić (Užice), Slavko Luković (Užice), Srećko Radojičić (Užice), Uroš Zvizdić (Požega), Vasilena Gankovska (Bugarska), Vladimir Antić (Užice), Vladislava Savić (Užice).

FREE ZONE

the screening of the movie “3 Faces“, by the director Jafar Panahi 24th May, 2019 CARBON COPY

Vladimir Milanović 11th – 25th June, 2019

RESIDENTIAL STAY

CAPUT IV Renato Rakić 1st – 3rd August, 2019

BeFem and UVUU (cooperation)

REFRACTOR IN REFLEKTOR (presentation + workshop) 28th September, 2019 IT'S OKAY, I KNOW WHAT I'M DOING

Curator: Teodora Jeremić 6th – 20th September, 2019 Artists Siniša Radulović (Montenegro), Isidora Krstić (Serbia, lives and works in Vienna), Chitka (Anetta Mona Chisa and Lucia Tkacova, they live and work in Prague) Slavica Obradović (Serbia), Ma Qiusha (China), Dušan Rajić (Serbia), Jelena Pantelić (Serbia), Marko Tirnanić (Serbia, lives and works in New York), Rora Blue (USA).

VERSUS-DEPRESSIО DEEP DRAWING

MINIWORLD

Goran Stojčetović (workshop) April 6th, 2019

Nikola Velicki 11th – 25th June, 2019

POINT OF PERCEPTION

RESIDENTIAL STAY

Nada Arnaut April 6th, 2019

in the cooperation and organization of “Hekler“ (New York) artist: Nina Komel (BiH) 21st June – 5th July, 2019

Dragan Vićentić 09th – 17th August, 2019 START TO PANIC

TO THE WORK

Aleksandar Jevtić 19th April – 3rd May, 2019 FREE ZONE

“SUMMER“ film screening, by the director Kirill Serebrennikov 19th April, 2019 SAFETY ZONE

Jelena Ilić, Dragana Dragutinović, Ana Piljić Mitrović 8th – 22nd May, 2019 FREE ZONE

the screening of the documentary “Bergman: A Year in the Life“, by the director Jane Magnusson 8th May, 2019 MUSEUM NIGHT

within Museum Night, the exhibition was held “SAFETY ZONE“, Jelena Ilić, Dragana Dragutinović, Ana Piljić Mitrović 18th May, 2019

RESIDENTIAL STAY

Vasilena Gankovska (Bulgaria) Jelena Micić (Austria) 20th – 30th June, 2019

Nikola Radosavljević 20th August – 3rd September, 2019 NINA’ S FOODART

Nina Milivojević 20th August – 3rd September, 2019

BETWEEN THE VISIBLE AND THE INNER, THE APPEARANCE AND THE TRANSIENT. BODY

VIDEO PARK (Festival of contemporary art)

Nenad Nedeljkov 24th Septembar – 8th October, 2019

24th August, 2019 PRINTS

THE AGE OF RENEWAL III

27th June – 27th Jul, 2019

Artists Aleksandar Dimitrijević (Užice), Aleksandra Kostić (Užice), Ana Lazić (Užice), Anastasija Bogdanović (Užice), Biljana Cicvarić (Užice), Danica Jevđović (Užice), Filip Baralić (Užice), Dragan Vićentić (Užice), Jelena Micić (Beč), Jelena Petrović Luković (BiH), Jelena Prljević (Užice-New York), Marija Đokić (Užice), Marija Žunić (Užice), Marijana Ćurčić (Užice), Milan Antonijević (Užice), Miloš Gavrilović (Užice), Bojana Kostadinović (Užice), Miloš Vučićević (Užice), Nataša Prljević (Užice-New York), Nenad Malešević (BiH), Nikola Radosavljević (Užice),

Artists Đejmi Hadrović Apartment 102 (Slovenia), Adrien Ujhazi Tat tvamasi (To siti) (Serbia), Sreten Vuković Error, path not found (Serbia), Nikola Radosavljević Child of God (Serbia), Hyeonsu Jung, Anja Khersonska, Bogdan Obradović Polymorphosis (South Korea, Ukraine, Serbia), Una Tomašević XX vek (Serbia), Dominik Szereday Citizenship, and secondgrade citizens in Romania (Germny), Jelena Rakić Partus (BiH), Nikola Dabić Oftalideologija (BiH), Darija S. Radaković Refleksija (BiH), Bogoljub Đoković Zapis (Serbia), Janez Juh Zlatni lančić (Slovenia), Marija Aranđelović Zaštićeni svedok PW101 (Serbia).

Slavko Luković and Jelena Petrović Luković 12th – 26th October, 2019 THE DECADE COLLECTION (THE OCTOBER SALON COLLECTION)

Curators: Zorana Đaković and Siniša Ilić 5th – 11th November, 2019 Artists Branimir Stojanović, Ana Husman, Marta Popivoda, Ansi Kasitoni, Siniša Radulović, Milica Tomić, Bojan Fajfrić, Gordana Anđelić Galić, Siniša Ilić.

Odkud U10

– 15. . април

2

19. рил 20

ап

Form from U10

Кустос: Велимир Поповић

Curator: Velimir Popović

Уметници: Лидија Делић, Нина Ивановић, Сава Кнежевић, Исидора Крстић, Ива Кузмановић, Немања Николић, Марија Шевић, Тамара Спалајковић, Александра Ковачевић, Јелена Николић, Дарко Вукић и Емир Шехановић Еш.

Artists: Lidija Delić, Nina Ivanović, Sava Knežević, Isidora Krstić, Iva Kuzmanović, Nemanja Nikolić i Marija Šević, Tamara Spalajković, Aleksandra Kovačević, Jelena Nikolić, Darko Vukić and Emir Šehanović Esh.

Изложба представља наставак сарадње између УВУУ-а (Удружење визуелних уметника Ужице) и Уметничког колектива У10. Сарадња је започета поставком радова ужичких уметника у познатој београдској галерији, чији је циљ промоција младих ствараоца из земље и иностранства. одкуда / form from Циљ овог пројекта је да се кроз (интерактивну) комуникацију између излагача унутар галерије Рефлектор, са свим њеним контекстима, конфигурацијама и материјалностима, постигне константна (ре) конструкција посматрача. Сви изабрани радови као основу имају стратегије прецизне концептуалне локализације посматрача, тачније одликују их покушаји тачног позиционирања неког трага (у одређеној бази података) који представља blueprint за његову конкретизацију. Отуда се интеракција између уметника, па и интеракција између радова који су у галерији кроз комуникацијске процесе постављени, може дефинисати као размена логичких образаца који настају у сусрету два или више модела. У тренутку сусрета један модел у односу на други постаје модус (начинство, начин, начин на који нешто може бити изведено или реализовано) и приказује јасну линију сензуално-когнитивне реализације одређеног рада.

Пошто се галеријски простор налази у бившој касарни (зграда касарне Четврти пук) и садржи неизбрисиве трагове једне дисциплинске институције, можемо закључити да је могуће поставити изложбу тако да се вектори реализације уметничких радова поклопе или узглобе са остацима вектора касарне као дисциплинске установе која је сада трансформисана у галеријски простор. Радна теза изложбе: Афекат је разлика. Превод: Исидора Крстић Фотографије: Душан Никитовић, Н. Ивановић

The exhibition is a part of the cooperation between the UVUU (Association of Visual Artists Užice) and U10 Art Collective. The first part of cooperation was the setting of the works of artists from Užice in the famous Belgrade art space, which aims to promote young creators from the country and abroad. odkuda / form from This project aims to continually “re-construct” the viewer by establishing an (interactive) communication between the individual exhibitors featured at the gallery Reflektor, with the present contexts, configurations and materialities. All the selected works embody the strategy to precisely and conceptually localise the viewer; or the attempt of accurately positioning a trace (found in a particular database) as a blueprint for its materialisation.

In this way, the interaction between the individual artists, together with the interaction between their respective works (positioned in the gallery by observing communicational processes), could be defined as an exchange of logical frameworks between two or more models. In that moment, one model in relation to the other becomes a mode (manner, method in which something can be performed or realized) and displays a clear line of sensualcognitive realization of a certain work.

th

il – 15 2nd Apr

April,

2019.

Having in mind that the exhibition space is located in former barracks (the building of the Fourth regiment barracks), and as such contains undiminished traces of the disciplinary institution that it was, we can draw the following conclusion: It is possible to put up an exhibition so that the trajectories of the individual artworks’ realisations ‘align’ or ‘conjoin’ with the trajectories of the disciplinary institution turned exhibition space.

The working hypothesis of the exhibition is: Affect is difference.

Exhibition entitled “одкуда/ form from” will show works of members and artists from U10 collective (Lidija Delić, Nina Ivanović, Sava Knežević, Isidora Krstić, Iva Kuzmanović, Nemanja Nikolić i Marija Šević) to the audience of the city of Užice (Serbia). Apart from members of the aforementioned collective, the exhibition will feature works by Tamara Spalajković, Aleksandra Kovačević, Jelena Nikolić, Darko Vukić and Emir Šehanović Esh. In the role of curator, Velimir Popović.

Translation: Isidora Krstić Photo: Dušan Nikitović, N. Ivanović www.u10.rs

на претходним странама / on the prevoious pages Немања Николић / Namanja Nikolić Uncontained Images (Train sequence), анимирани филм / animated film | 5’ 31’’ | 2018. Приказ инсталације / Installation view

горе лево / up on the left Лидија Делић / Lidija Delić The West Island | 2018. | видео / video изложбена поставка | gallery view горе десно / up on the right Александра Ковачевић и Јелена Николић / Aleksandra Kovačević i Jelena Nikolić meetme@heaven | 2017. видео инсталација / video installation изложбена поставка | gallery view

горе / up Емир Шехановић / Emir Šehanović Tight moment | 2017. digitalna štampa na tkanini, silikonska vlakna, kanap, šrafovi / digital print on fabric, silicone fiber, rope, eye bolt screws with rings | 130 x 170 x 70 cm Приказ инсталације / Installation view

лево / on the left Нина Ивановић / Nina Ivanović Март / March | 2017. žica i sprej u boji / wire and spray paint | 140 x 100 x 0,3 cm

десно / on the right Саво Кнежевић / Sava Knežević Хетерономичност / Heteronomicity | 2019. Просторна инсталација / Installation in site

Горан Стојчетовић

Goran Stojcetovic

Дубински цртеж

Deep drawing

6. април 2019.

April 6th, 2019

Таленат за цртање није потребан, довољни су воља и радозналост. Циљ вођених, цртачких сеанси Дубинског цртежа није уметничка едукација и постизање естетских и репрезентацијских вештина и квалитета, већ циљано провоцирање и рад на психовизуелним садржајима појединаца у циљу покретања личних креативних, стваралачких потенцијала.

Горан Стојчетовић је уметник који је посветио свој рад истраживању и схватању психолошког аспекта уметничког стваралаштва. Кроз личну уметничку праксу развио је посебан систем тј. релациону технику ДУБИНСКОГ ЦРТЕЖА коју већ неколико година успешно практикује и развија у раду са пацијентима Клинике за психијатрију Војномедицинске академије у Београду, у сарадњи са њиховим стручним тимом психолога и психијатара. Осим што се показало да су ликовне радионице дубинског цртежа значајно допринеле дијагностичком и психотерапијском третману у оквиру редовног лечења пацијената оне су по истом принципу благородне за све појединце који желе директнији увид у своје садржаје и психолошке механизме или који једноставно желе да пробуде и покрену своје аутентичне стваралачке потенцијале и дубље могућности и тиме оплемене свој живот.

Горан је до сада имао прилику да радионице држи у различитим местима у Србији. Радио је у региону - Љубљани, Скопљу, Загребу, Сарајеву, али и у Паризу. У свом богатом искуству цртао је са различитим групама у различитим ситуацијама – са стручним особљем, студентима, новинарима, колегама уметницима, војницима, децом, затвореницима. Током бројних ликовних и друштвеноангажованих активности у протеклих 20 година цртао је и разговарао са безброј људи различитог профила и регистровао неколико општих пунктова у стваралачком чину који су заједнички многим већини. На основу тога осмислио је систем трансформатора стваралачке енергије кроз цртеж, која се изнова и изнова извлачи у дневни живот човека и користи му за развијање и јачање креативног потенцијала, за флексибилнији приступ животу и при спознаји несвесних визуелних система који у многоме утичу на квалитет, одлуке и ставове у свакодневном животу. Стојчетовић је 2013. године основао групу и удружење Art Brut Serbia са идејом да се кроз рад са људима ван система уметности створи, подржи, развије, прикупи и промовише једна занимљива, другачија и свежа уметничка продукција. Удружење има све већи број нових чланова.

It is not necessary to possess the talent in drawing, all you need are willpower and curiosity. The aim of the guided, drawing sessions of "Deep Drawing" is not to educate in art and achieve aesthetic and representational skills and qualities, but to purposely provoke working on the psycho-visual contents of individuals in order to stimulate personal creative potentials.

GoranStojčetović is an artist who has dedicated his work to researching and understanding the psychological aspect of artistic creation.

Through personal artistic practice, he has developed a special system, i.e. the relational technique of DEEP DRAWING, which he has successfully practiced and developed for several years while working with the patients at the Psychiatric Clinic of the Military Medical Academy in Belgrade, in cooperation with their expert team of psychologists and psychiatrists.

In addition to the fact that the Depth Drawing Art Workshops have significantly contributed to diagnostic and psychotherapy treatment within the regular treatment of patients, they are, on the same principle, beneficial for all the individuals who want a more direct insight into their contents and psychological mechanisms or who simply wish to awaken and initiate their authentic creative potentials and deeper possibilities and thus enrich their life.

Goran has had the opportunity to hold workshops in various places in Serbia, he has worked in the region - Ljubljana, Skopje, Zagreb, Sarajevo, as well as Paris. In his rich random experience, he has drawn with different groups in different situations - with professional staff, students, journalists, fellow artists, soldiers, children, prisoners. During his numerous artistic and socially engaged activities over the past 20 years, he has drawn and interviewed countless people of different backgrounds and registered several general points in the creative act that many people have in common. Based on this, he devised a system of creative energy transformers through drawing, which is drawn again and again into a person's daily life and is used to develop and strengthen his creative potential, to have a more flexible approach to life and to recognize unconscious visual systems that considerably influence quality, decisions and attitudes in everyday life.

In 2013, Stojčetović founded the Art Brut Serbia group and association with the idea to create, support, develop, collect and promote an interesting, different and fresh artistic production through working with people outside the art system. The number of new members of the association has been increasing. www.artbrut-inside.org www.facebook.com/goran.stojcetovic www.facebook.com/artbrut.serbia

Нада Арнаут

Nada Arnaut ања ж а п о ка

Poi

Тач

19. април – 3. мај 2019.

Изложба је конципирана кроз замисао да у фокусу умјетничког рада буде питање процеса његовог настанка, као битнијег феномена од његове материјалне појавности. Под умјетничким радом подразумијевам рад у смислу менталног и физичког напора. Умјетнички рад се не рефлектује у идеји готовог производа, односно његове појавности у материјалном смислу, већ у термодинамичком смислу (количина енергије пребачена из једног стања у друго), изузимајући економско значење (мјера обављеног посла, односно извршеног рада). На изложби су представљени радови, односно фотографије, инсталације и објекти настали у протекле двије године. Рођена је 1981. године у Метковићу, Хрватска. Дипломирала је на Академији ликовних умјетности у Требињу 2007. године, на одсјеку за сликарство, гдје је и магистрирала 2013. године. Од 2010. године запослена је као виши асистент на Академији ликовних умјетности у Требињу. Најчешће се изражава у области инсталације, фотографије и објеката. Живи и ради у Требињу (БиХ).

tion

rcep e p d o nt

19th April – 3rd May, 2019

Смисао за хумор У енглеском говорном подручју ријеч хумор има двојако значење: духовитост и расположење, односно влагу или испаравање. Рад, кроз фотографије и видео документује испаравање воде. У првом случају изгледа да је духовит наговјештај могућег препуштања публике гледању процеса у ком се ништа “не види”, међутим духовита је чињеница да посматрач закључује погрешно, јер се ријеч хумор уствари односи на испаравање.

The exhibition is conceived through the idea that the focus of artistic work is on the question of its creation as the most important phenomenon of its material appearance.

Under artistic work, I mean work in terms of mental and physical effort. Art work is not reflected in the idea of the fnished product, or its appearance in the material sense, but in the thermodynamic sense (the amount of energy transferred from one state to another), with the exception of economic meaning (a measure of the work performed, or executive work).

The exhibition presents works as photographs, installations and objects created in the past two years.

As an artist I don’t work hard представља перформативан рад у трајању од око 120 сати у ком исписујем наведену реченицу оловком на зид коју на крају бришем гумицом. Једини доказ њеног постојања чини остатак гумице на поду и видео документација укупног процеса.

Sense of humor In English, the word humor has two meanings: witty and spirit, that is, moisture or evaporation. This piece, through photos and video, documents the evaporation of water. In the frst case, it seems to be a humorous hint of the possibility of allowing the audience to see the process in which nothing can be seen , but what is funny is the fact that the observer misunderstands because the word humor actually refers to the evaporation of the water.

As an artist I don’t work hard

Born 1981 Metković, Croatia. Graduated in 2007 at the Academy of Fine Arts in Trebinje, Painting Department where she received her M.A. in 2013. Since 2010 she has been empoyed as teaching assistant at the Academy of Fine Arts in Trebinje. She most often creates in the field of installation, photography and objects.

She lives and works in Trebinje (Bosnia and Herzegovina).

represents performative work lasting about 120 hours in which I write the previous sentence with a pencil on a wall that I finally wipe with an eraser.

The only proof of its existence are the rubber shavings on the floor and video documentation of the whole process.

Фотографије, видео | 2017. Димензије варијабилне

Photographs, video | 2017 Variable dimensions

Пвц фолија, гумица | 2017. Димензије варијабилне

Pvc foil, eraser | 2017 Variable dimensions

Александар Јевтић На посао

Aleksandar Jevtić Go to work

Инспирисан компјутерским игрицама, Александар транспонује искуство кретања кроз нивое игре у статичност дводимензионалног цртежа, обједињујући ове елементе у чврстој и стабилној структури. Кадар је картографски, замрзнут, паузиран, издигнут на својеврсну метапозицију, изван промељивости. Позива нас на шетање кроз узане пролазе, који подсећају на лавиринт, без почетка и краја, без уцртаног пута, или предвиђених одморишта. Тај свет нема периферију и центар, нема градацију, равномеран је и равноправан, обитава изван појмова конкуренције, тензије и динамичности ривалитета. Све је у њему једнаковредно и једнакоприсутно.

Фантазија, као једна од основних карактеристика ових радова, произилази из урбане и паганске уметности истовремено. Александар је у сталној потрази за митским, магичним и обредним. Његова фасцинација оним што превазилази видљиво проналази свој пут кроз примитивно и модерно са подједнаком лакоћом. У том смислу схваћен, његов рад посматрачу нуди мапе једног мистичког света, који коегзистира са познатом свакодневицом, али је видљив само одабранима. Јелена Николић

Inspired by computer games, Aleksandar transposes the experience of navigating through the levels of the game into a static of two-dimensional drawing, combining these elements in a solid and stable structure.

When it is cartographic, frozen, paused, elevated to a kind of meta-position, beyond inconstancy.

It invites us to walk through narrow passages, reminiscent of a labyrinth, with no beginning and end, no marked path, or planned resting places. This world has no periphery and center, it has no gradation, it is even and equal, it lives outside the concepts of competition, tension, and dynamism of rivalries. Everything is equally valuable and equally present in it.

Fantasy, as one of the basic features of these works, comes from urban and pagan art at the same time. Aleksandar is in constant search for mythical, magical and ritual. His fascination with what transcends the visible finds its way through the primitive and modern with equal ease. In this sense, his work offers the observer maps of a mystical world, which coexists with the familiar every day, but is visible only to the select.

Jelena Nikolic

Александар Јевтић рођен је 1978. године у Чачку. Завршио је Факултет примењених уметности, смер Графика и књига. Радио је као фриленс илустратор до 2010, а затим се посветио раду с децом и младима. Водио је ликовну радионицу Центра за таленте у Београду, радионицу илустрације и стрипа у Центру за ликовно образовање ’Шуматовачка’ и ауторску радионицу ’Осматрачница’. Радио је са угроженим групама: децом болесном од малигних обољења, децом из неформалних насеља и корисницима психијатријских установа. Данас ради као наставник ликовне културе у основној школи ’’Светозар Марковић’’ у Београду и бави се цртежом.

Aleksandar Jevtic was born in 1978 in Cacak.

He graduated from the Faculty of Applied Arts, majoring in Graphics and Books. He worked as a freelance illustrator until 2010 and then dedicated himself to working with children and young people. He has led an art workshop at the Talent Center in Belgrade, an illustration and comics workshop at the Šumatovačka Center for Fine Arts and an author's workshop ’Osmatračnica’.

He worked with vulnerable groups: children suffering from malignant diseases, children from informal settlements and users of psychiatric institutions. Today he works as a teacher of fine arts in elementary school 'Svetozar Markovic' in Belgrade and is a drawing artist.

19th April – 3rd May, 2019

Нећу да се расправљам, одох на посао / Don’t want to argue, I’m off to Work | 2017. Цртеж (комбинована техника) / Drawing (mixed media) | 30x17 cm

19. април – 3. мај 2019.

Краљ мочваре / Swamp King | 2018. Цртеж (комбинована техника) / Drawing (mixed media) | 70x50 cm

Jелена Илић Aнa Пиљић Митровић Драгана Драгутиновић

променљив, активан амбијентални наратив, крхких и ломљивих стања и односа, уводећи нас у безбедну зону „сигурну од било каквог деловања ватре“. Драгана Драгутиновић

Зона безбедности 8. мај – 22. мај 2019. Зоне безбедности у речнику стратегија покривају три елемента „резервисана за неборбене операције пријатељских летелица, бродова, подморница и копнених снага“. Савршен простор регулисан правилима равним нули од које почиње, сваки пут изнова, грађење заштитних кодова на води и песку.

У првом се стакло јавља у функцији заштитне опне, системом одраза и начете унутрашњости урезима, цртама, хладним облицима топле струје. Диорамске структуре сећања у слојевима чувају свица како гори, башту, цртеж и његову сенку, мрежу погледа, ваздух „тог и тог дана“, мирис самог неба. Други је колекција употребљених предмета окупљених у призоре и кадрове догађаја из „палате у четири часа ујутро“ или савршена уметничка интервенција над свакодневицом. Искоришћени алати за доручак, ручак и вечеру, метафоре су стања у којима су затечени актери с акојима се одвија ова лична преписка.

Трећи се одвија у телу, контурама омеђеном језгру симбола. Њихов је извор у сновима, „срећној“ довитљивости материјала који имају сопствена правила и деловима искуства. Идеја преобликује сваку назнаку документарног записа који се препушта вишој свесности и унутрашњој логици у чију се искреност слепо верује.

Кроз слојеве интимних дијалога и аутоцитате личних процеса, конкретних уметничких радњи (цртеж, објекат, инсталација) са позиција еклектичног рада, фрагментисане целине спајају се у један

Jelena Ilić Ana Piljić Mitrović Dragana Dragutinović Safety Zone

Јелена Илић је рођена 1973. у Земуну, Београд, Србија. Дипломирала је сликарство на Факултету ликовних уметности у Београду, 2003. године, а магистрирала сликарство на Факултету ликовних уметности у Београду, 2008. године. Члан је УЛУС-а од 2004. године. Излагала је петнаест пута самостално и учестовала на више групних изложби у земљи и иностранству. Живи и ради у Земуну. ilicevi@gmail.com

Ана Пиљић Митровић је дипломирала на Факултету ликовних уметности 2001. године, у класи професора Гордана Николића. Магистрирала је на истом факултету 2008. године, код истог професора. Члан УЛУС-а је од 2003. У статусу самосталног уметника је од 2006. Имала је четрнаест самосталних изложби и учестовала на више групних изложби у земљи и иностранству. Живи и ради у Београду. anaitodor@gmail.com

Драгана Драгутиновић је дипломирала на Факултету ликовних уметности у Београду 2004. године. Докторирала је на истом факултету 2016. под менторством професора Милете Продановића. Ради у звању професора струковних студија у Високој школи у Пироту. Један је од оснивача и председница удружења Нова арт сцена. До сада је остварила тринаест самосталних и излагала на већем броју колективних изложби у земљи и иностранству. Живи и ради у Пироту. ddragutinovici@gmail.com

Through layers of intimate dialogues and self-quotations of personal processes, concrete works of art (drawing, object, installation) from the positions of eclectic work, fragmented units are brought together into a changeable, active ambient narrative, fragile states and relationships, introducing us to a safe zone, „safe from any action of fire“.

8th May – 22nd May, 2019 Dragana Dragutinović Safety zones, in the strategy dictionary, cover three elements “reserved for noncombat operations of friendly aircraft, ships, submarines and ground forces“.

The perfect space, regulated without rules, from which it begins, each time anew, to build protective codes on water and sand.

In the first space, the glass manifests as a protective membrane, a system of reflection in which the interior is cut with notches, lines, cold forms of warm electricity. The dioramas of memory structures in their layers guard a burning firefly, a garden, the drawing and its shadow, the grid of views, the air of a random day, the scent of the sky itself.

The second space is a collection of used objects gathered to make up scenes and frames of events from the „palace at four o'clock in the morning“, or the artist’s perfect intervention over everyday life, coversionism of the historical museum collection. The tools used for breakfast, lunch and dinner, the metaphors of the conditions in which the actors involved in this personal correspondence are caught.

The third space takes place in the body which is the core of the symbol itself bounded by contours. Their source is in dreams, the „happy“ ingenuity of materials that have their own rules and parts of experience. The idea reshapes every indication of a documentary record that indulges in a higher consciousness and internal logic whose sincerity is blindly believed.

Jelena Ilić Born in 1973 in Zemun, Belgrade, Serbia. Graduated from the Faculty of Fine Arts in Belgrade in 2003. Master's degree in painting from the Faculty of Fine Arts in Belgrade in 2008. Member of ULUS (Association of Fine Artists of Serbia) since 2004. She has had fifteen solo exhibitions. Participated in several group exhibitions in the country and abroad. Lives and works in Zemun, Belgrade, Serbia Ana Piljić Mitrović Born in 1974 in Pančevo, Serbia. Graduated from the Faculty of Fine Arts in Belgrade in 2001, in the class of professor Gordan Nikolić. Master's degree in painting from the Faculty of Fine Arts in Belgrade in 2008. Member of ULUS (Association of Fine Artists of Serbia) since 2003. Freelance artist since 2006. She has had fourteen solo exhibitions. Participated in several group exhibitions in the country and abroad. Lives and works in Belgrade, Serbia.

Dragana Dragutinović Born in 1974 in Pirot, Serbia. Graduated from the Faculty of Fine Arts in Belgrade in 2004. In 2016 she received her PhD degree in art, at the Faculty of Fine Arts in Belgrade, under the mentorship of professor Mileta Prodanović. She works as a professor at the College of Professional Studies for Pre-School Teachers in Pirot.

One of the founders and current president of the Association New Art Scene. She has had thirteen solo exhibitions. Participated in several group exhibitions in the country and abroad. Lives and works in Pirot, Serbia.

Jелена Илић / Jelena Ilić За бабину Сингерицу / For Grandmas Singer sewing machine | 2014. Објекат, комбинована техника / Object, mixed media | 8 x 8 x 8 cm

Ана Пиљић Митровић / Ana Piljić Mitrović Далеки вртови / Faraway gardens | 2019. цртеж на стаклу и цртеж на папиру у дрвеној кутији / drawing on glass and drawin on paper in wooden box | 20х16х4 cm детаљ / detail

на следећим странама / on the next pages Драгана Драгутиновић / Dragana Dragutinović Успаванка / Lullaby for Nevermind | 2018. Објекат/инсталација) папир, сапун, метал, PVC, коса, тканина / (Object/Installation) paper, soap, metal, PVC, hair, cloth детаљ / detail

Претпоследња изложба 24. мај – 11. јун 2019. Наслов изложбе упућује на нецјелисходност далекосежних планова и на креацију у контексту изнуђених рјешења. Изложба обухвата четири цјелине: 1) фотографије из серија Donau и Anticipation; 2) фотографије из серије Das Ding и инсталацију Das Ding; 3) Анимацију Вишеград и цртеже из серије Вишеград; 4) инсталацију Америка.

Фотографије из серија Donau и Anticipation показују одређено временско одјељење из трајања неких ефемерних и неочекиваних појава.

Фотографије из серије Das Ding представљају студију о свакидашњем које се фотографисањем (као одлуком) преводи у контекст умјетности. Инсталација Das Ding садржи фотографисане предмете.

Ријеч је о својеврсној апотеози која нема ништа од еманципаторске и добро прорачунате праксе. Фотографисање се, код серија Donau, Anticipation и Das Ding , одвија у вјери да још увијек има шта да се услика, ако нас изненади. А да буде јасније, сјетимо се, са сјетом, како смо некад, затечени без апарата, док је престајало – зинули од чуда. Анимација Вишеград је настала на бази аматерског и тривијалног снимка (из 2004. године) чији су фрејмови транспоновани у цртеже. Цртежи су фотографисани (у специфичном амбијенту) и монтирани, тј. анимирани. Излаже се 13 цртежа који чине анимацију. Анимација Вишеград има намјенски дизајниран звук. Аниматор је Миодраг Манојловић а дизајнер звука Иван Елезовић.

Инсталација Америка обухвата три фотографије, једну поштанску марку и хиљаду цртежа1. Серија цртежа је започета 2015. године и садржи десет свезака. Мотив је скулптура надомак Њујорка (на Острву слободе) позната као Кип слободе.

Nenad Malešević

Цртежи су изведени према илустрацији Кипа слободе са поштанске марке – официјелног назива Statue of Liberty – дате у оптицај 1961. у Бафалу (држава Њујорк). Марка садржи текст LIBERTY FOR ALL и текст US AIR MAIL, и номиналну вриједност од 15 центи. Ту је и траг поштанског печата, односно кружни отисак текста NEW YORK N.Y. Купљена је у Земуну 2011.

Фотографије су снимљене 2019. године, и то 21. фебруара на Острву слободе, 24. фебруара у 53. њујоршкој улици, и 26. фебруара у Метрополитен музеју.

Цртежи и фотографије су облик питања Шта је Америка мени (што није била Кафки)? Ако се односи на разликовање пријатеља од непријатеља, онда је ово питање политичко (на трагу Шмита и Агамбена). Ако је питање интимно, може се изразити Елиотовим стиховима из Љубавне пјесме Џ. Алфреда Пруфрока:

The Penultimate exhibition 24th May – 11th June, 2019

Хоће ли ми, након чаја, сладоледа, шлага, за пресудну кризу преостати снага?

Упућеност на Америку и њене метафоре није без егзистенцијалне драме. Поступак цртања је лишен извјесности и близак експресионизму (иако поштанска марка од умјетности није ни даља ни ближа од, на примјер, паковања супе).

1 — Инсталација обухвата и: 1) анимацију Америка која се емитује непрестано на iPad уређају, а сачињена је од (снимака) одабраних цртежа Кипа слободе (аниматор је Миодраг Манојловић); 2) књигу Волта Витмена Leaves of Grass (издање Carlton House-а из Њујорка, из цирка 1960); 3) цртеж Кипа слободе, изведен оловком на папиру 2018, као последњи у серији, и постављен испод насловне стране књиге Леавес оф Грасс; 4) репродукцију слике Жетва Питера Бројгела Старијег (оригинал из 1565. је експонат у Метрополитен музеју); 5) текст путописа који се тиче боравка у Њујорку, вишеструко одштампан; 6) један цртеж Кипа слободе од Миле Малешевић (нацртала га је као седмогодишњакиња 2019, оловком на папиру); 7) један цртеж Њујорка од Луке Малешевића (нацртао га је као петогодишњак 2019, оловком на папиру).

nenadmalesevic.com

Ненад Малешевић

The title of the exhibition points to the inexpediency of far-reaching plans and creation in context of forced solutions. The exhibition consists of four parts: 1) photographs from Donau and Anticipation series; 2) photographs from Das Ding series and Das Ding installation; 3) Višegrad animation and the drawings from Višegrad series; 4) Amerika installation.

The photographs from Donau and Anticipation series show certain time section from the duration of some ephemeral and unexpected occurrences.

The photographs from Das Ding series represent the study of the ordinary, which is translated into the context of art through taking photographs (as a decision).

It is about a kind of apotheosis, which has nothing of emancipatory and well-calculated practice. Photographing, in Donau, Anticipation and Das Ding series, is done believing that there is still something to photograph, if it amazes us. And to be clearer, let us remember, with melancholy, how we would gasp, caught without a camera, while it was stopping.

Višegrad animation was created based on an amateur and trivial video (from 2004), whose frames were transposed into drawings.

The drawings were photographed (in a specific environment) and mounted, that is, animated.

13 drawings composing the animation are exhibited. Višegrad animation has dedicated, designed sound. Miodrag Manojlović is the animator, and Ivan Elezović is the sound designer.

Amerika installation comprises three photographs, one postage stamp and one thousand drawings. The series of drawings began in 2015 and consists of ten volumes. The motive is the sculpture near New York (on Liberty Island), known as Statue of Liberty.

Drawings are done according to the illustration of Statue of Liberty on a postage stamp - official name Statue of Liberty- put into circulation in 1961 in Buffalo (New York).

The stamp contains the text LIBERTY FOR ALL and the text US AIR MAIL, and 15 cent denomination. There is also a postal stamp mark, that is, circular imprint of the text NEW YORK N.Y. It was bought in Zemun in 2011.

The photographs were taken in 2009, on 21st February on Liberty Island, 24th February at 53rd Street, New York, and on 26th February in The Metropolitan Museum of Art.

The drawings and the photographs are a form of the question What is America to me (that it was not to Kafka)? If it refers to distinguishing friends from enemies, then this question is a political one (similar to Schmitt and Agamben). If the question is private, it can be expressed in Eliot’s verses from The Love Song of J. Alfred Prufrock: Should I, after tea and cakes and ices, Have the strength to force the moment to its crises?

The orientation towards America and its metaphors is not without existential drama. The drawing process is devoid of certainty and close to expressionism (although the postage stamp is no further or closer to art than packet soup, for example).

— 1The installation also includes: а) America animation which is shown continuously on iPad device (9.7˝), and it consists of (snapshots) of selected drawings of the Statue of Liberty; b) Walt Whitman’s book Leaves of Grass (published

by Carlton House, New York, circa 1960); c) The drawing of the Statue of Liberty made with a pencil on paper in 2018, and placed under the title page of the book Leaves of Grass; d) Multiple copies of the text of the travelogue connected to the time spent in New York; e) The reproduction of the painting The Harvesters by Pieter Bruegel the Elder (the original from 1565 is in the Metropolitan Museum of Art); f) One drawing of New York by Luka Malesević, a five-year-old boy (drawn in 2019, pencil on paper); g) One drawing of the Statue of Liberty by Mila Malesević, a seven-year-old girl (drawn in 2019, pencil on paper).

Претпоследња изложба / The Penultimate exhibition | 2019. Приказ инсталације / Installation view

Претпоследња изложба / The Penultimate exhibition | 2019. детаљ / detail

Република Галерија или Посланица Ужичанима

Уобразите кишу и дан. И цесту на којој нема возила, али је угажено блато поред коловоза. Уобразите три вреће купуса и младо мушко гдје сједи и чека. Уобразите како се дигла пара од земље и уобразите брда у магли, као на слици. Има та слика. Наслов јој је Купус. Репродукована је у књизи Die Welt als Ganzes — Fotografie aus Deutschland nach 1989 и припада серији фотографија Nachkriegzeit, а усликао је Волфганг Белвинкел средином деведестих, негдје у Босни и Херцеговини.1 Уобразите, надаље, шта је позирајући мислио продавац купуса. Да је занимљив (у Њемачкој)? Дакако, Künstler Bellwinkel има идеју чему служи серија Nachkriegzeit: Sie zeigt die fragile Balance von Krieg und Frieden, Spuren von Gewalt, aber auch Zeichen einer allmähligen Normalisierung.2

The Republic Of Galleries (or the Epistle to the Užicans) изводе фигуре отпора и критике, промишљају учинци нормализације, форсирају наступања ка демократији и доносе стратегије помирења. Ту цијела култура, та транзициона, дакле, бива уклијештена дискурсима умјетности као тијело чије се аномалије и метаморфозе имају испитати и сортирати. У игри су и кустоске — као исцјељитељске — технике показивања, навођења, умрежавања, подстицања, али и забране, искључивања и брисања. На крају крајева (социјализма) сви ће негдје конкурисати као што ће сви писати поезију. Но, размислите има ли умјетности у блату купусовом и кад Волфганг не гледа. Клоните се конкурса! Оставите се цесте кад имате маглу. Оканите се редундантних и вјештих прецртавања, а у корист откривања могућности и интензивирања жудње. Томе ваљда служи Res publica. Па и српска. Па и ужичка.

Курзив мој.

Imagine rain and daytime. And the road with no vehicles, but the mud along the driveway has been trodden. Imagine three bags of cabbage and a young man sitting and waiting. Imagine how the mist rises up from the ground and imagine hills in the fog, as if in a picture.

There is a photo. Its title is „Cabbage“. It is reproduced in the book „Die Welt als Ganzes — Fotografie aus Deutschland nach 1989“ and belongs to the photography series „Nachkriegzeit“, and it was taken by Wolfgang Bellwinkel in the mid1990s, somewhere in Bosnia and Herzegovina.

Imagine, further, what the cabbage merchant meant by posing. That he was being interesting (in Germany)?

Certainly, Künstler Bellwinkel has an idea about what the series „Nachkriegzeit“ is for: Sie zeigt die fragile Balance von Krieg und Frieden, Spuren von Gewalt, aber auch Zeichen einer allmähligen Normalisierung.*

Ненад Малешевић Цитат значи да је фотографија коју узимамо у обзир једно од свједочанстава постепене нормализације оних који купус продају и купују крај цесте. Она је биљег мијена фитосанитарних стандарда. И других мијена. А то је гдје социјализам скончава и гдје се, ради општег интереса, документују вршења транзиционе правде, опрезно и срачунато

1

2

And other changes. And it is where socialism ends and where, for the sake of general interest, administration of transitional justice is documented, the figure of resistance and criticism is carefully and in a calculated manner derived, the effects of normalization are reconsidered, stepping towards democracy is forced and the strategies of reconciliation are introduced.

Here, the entire culture, that transitional one, is therefore squeezed by the discourses of art as a body whose anomalies and metamorphosis are to be examined and sorted.

There are curatorial techniques at play — as healing — the techniques of demonstrating, guiding, networking, encouraging, but also restricting, excluding and erasing. In the end, (of socialism) everyone will apply somewhere just as everyone will be writing poetry.

Nevertheless, imagine if there is art in the mud of the cabbage also when Wolfgang is not looking.

Steer clear of contests! Leave the road when you have fog. Put aside redundant and skillful copying, for the benefit of discovering possibilities and intensifying desire.

The italics are marked by N. M. Ziegler, Ulf Erdmann. – Die Welt als Ganzes — Fotografie aus Deutschland nach 1989.

Ostfildern, Hatje Cantz Verlag, IFA, 2000, стр. 49. http://www.wolfgang-bellwinkel.de/freie-arbeiten/ nachkriegszeit.html

The meaning of the quotation is that the photography which we are considering is one of the testimonies of gradual normalization of those who sell and buy cabbage on the side of the road.

It is a mark of changes of phytosanitary standards.

Perhaps, Res publica serves that purpose. And Serbian. And Užican.

Nenad Malešević *

http://www.wolfgang-bellwinkel.de/freie-arbeiten/ nachkriegszeit.html (The photo „Cabbage“ is the 24th in the series)

Владимир Милановић Carbon Copy 11. jун – 25. јун 2019.

Изложба Carbon copy представља наставак уметничког истраживања базираног на поступцима апропријације визуелног материјала (репродукција) из историје уметности и дневних визуелних информација (новинске фотографије). Упоредо са циклусима дигиталних графика, који су настали поступцима дигиталног колажирања (монтаже), настајали су и цртежи засновани на сличној методологији. Док је у графикама дигитална манипулација сликом коришћена за стварање колажа „невидљивог реза (шава)“, преузети материјал је у цртежима обједињен јединственим линеарним третманом форме. Поступак „преузимања“ постојећег визуелног материјала је остварен прецртавањем помоћу индиго (трансфер) папира. Током настанка цртежа (у претходних неколико година) све индиго папире сам чувао и архивирао. У њима су похрањени сви подаци који су материјализовани и презентовани у форми цртежа. На индиго папиру су акумулирани трагови прецртавања, један преко другог, без интенционалне организације. Настали на местима где је притиском оловке уколњен пигмент са индиго папира, трагови се појављију у негативу, готово невидљиви (уочљиви само под одређеним углом светла),

испреплетани и удаљени од првобитне намере Изложба Carbon copy открива скривени садржај, другу страну креатвног поступка, наличје рационалне организације рада. Централна идеја је откривање скривених слојева и презентација „нуспроизвода“ претходног рад а као самог уметничког рада. Методологија је заснована на проналажењу техничких (и естетски промишљених) решења која омогућују да дискретни садржај индиго папира буде видљив: од просветљавања (light box), скенирања-увеличавања-штампања (или пројекције), до директног наношења пигмента који ће „изазвати“ цртеж или реконструкције садржаја индиго папира кроз различите цртачке поступке. Прикупљени индиго папири представљени су као постојећи артефакти, без накнадне интервенције, док други део поставке представљати продукцију засновану на експлоатацији овог материјала, односно настаје својеврсна апропријација сопственог рада. Владимир Милановић рођен је 1979. године у Београду, Србија. Дипломирао (2003.), магистрирао (2008.) и докторирао (2014.) на графичком одсеку Факултета ликовних уметности у Београду. На Интердисциплинарним магистарским студијама Универзитета уметности у Београду 2009.године стекао је звање магистра уметности у области дигиталне уметности. Запослен је као доцент на Факултету ликовних уметности у Београду. Аутор је шеснаест самосталних и учесник бројних колективних изложби у земљи и иностранству. За уметнички рад награђиван је на међународним изложбама савремене графичке уметности.

Vladimir Milanović Carbon Copy 11th June – 25th June, 2019

The exhibition Carbon copy is a continuation of artistic research based on the procedures of appropriation of visual material (reproductions) from art history and daily visual information (newspaper photography). Along with the digital prints created by digital collage procedures I made drawings based on a similar methodology. While digital image manipulation was used in the prints to create a collage of "invisible cut", the appropriated material was combined in the drawings by a unique linear treatment of the form. The process of "appropriating" the existing visual material was accomplished by using “indigo” (transfer) paper. During the creation of the drawings (in the last few years) I kept and archived all the used indigo papers. They store all the material that is presented and materialized in the form of drawings. On surface of indigo paper, trace marks are accumulated, one over the other, without intentional organization. Formed in places where the pigment from indigo paper is pinched by the pencil, traces appear in negative, they are almost invisible (visible only at a certain angle of light), interwoven and opposite to the original intention. he Carbon copy exhibition reveals hidden content, the other side of the creative process, the reverse of

rational organization of artwork. The central idea is to discover the hidden layers and present the "by-products" of previous work as a work of art itself. The methodology is based on finding technical (and aesthetically thoughtful) solutions that allow the discrete content of indigo paper to be visible: from light box; scanning, enlargement, printing (or projection); to the direct application of pigment that will "show" the drawing; reconstructing the contents of indigo paper through various drawing procedures. The collected indigo papers are presented as existing artifacts, without further intervention, while the second part of the setting is production based on the exploitation of this material (kind of appropriation of my own work).

Vladimir Milanović born in 1979 Belgrade, Serbia. He graduated (2003) from the Faculty of Fine Arts in Belgrade (Printmaking Department) where he also obtained Master of Arts (2008) and Doctorate in Arts (2014).

At the University of Arts in Belgrade he obtained the Master degree in Digital Art (2009). He is an assistant professor at the Faculty of Fine Arts in Belgrade and author of sixteen solo exhibitions and participant in numerous collective exhibitions in the country and abroad. He has been awarded for his work at international exhibitions of contemporary printmaking.

www.vladimirmilanovic.com

Без назива / Untitled | 2019. цртеж (угљен на папиру) / drawing (charcoal on paper) | 140x200 cm

Carbon Copy | 2019. изложбена поставка | gallery view

на следећим странама / on the next pages Без назива / Untitled | 2019. цртеж (индиго папир, светло) | 29x21 cm (појединачни рад) / drawing (transfer paper, light box) | 29x21 cm (each work)

Минисвет

Miniworld

11. jун – 25. jун 2019.

11th June – 25th June, 2019

На изложби МИНИСВЕТ били су изложени објекти, минијатуре, а главни мотив је издвојена целина градског и сеоског призора, аутентичног изгледа. Примењујући искуства из своје уметничке праксе, уметничке штампе и сликарства, градим минијатурне објекте, издвојене из целине, чиме нам то одсуство околине пружа могућност лакшег читања садржаја. Минијатурни прикази су без људских фигура, али је људска присутност видљива садржајем објеката. Иако нема визуелног приказа људи, ови објекти су својеврсни портрети људи. Могућност нових материјала и технологије, као и искуства у поступку сликања, омогућавају да се овакав визуелни садржај изведе. Поред објеката биле су изложене и графике изведене техником ручне штампе које су пратиле ове објекте.

Никола Велицки рођен је 1983. године у Нишу. Дипломирао је на Факултету ликовних уметности у Београду 2008. године, у класи професора Миодрага Млађовића. Докторирао је 2018. године на истом факултету у класи професора Владимира Вељашевића. Добитник је три националне награде за графику. Излагао је на многобројним изложбама у земљи и иностранству. Члан је УЛУС-а од 2009. године. Ради као асистент на Факултету ликовних уметности у Београду.

At the exhibition called MINIWORLD, objects, miniatures were exhibited, where the main motif is the singled out entirety of the authentically-looking city and rural scene.

Applying experiences from my artistic practice, artistic printmaking and painting, I build miniature objects, separated from their entirety, whereby this absence of surroundings enables us to read content easily. Miniature views are devoid of human figures, but human presence is visible by the content of objects. Although there is no visual representation of people, these objects are a sort of portraits of people. The possibility of new materials and technology, as well as experience in the imaging process, allow such visual content to be rendered. In addition to the objects, graphics that accompanied these objects were exhibited, which were done using the manual printing technique.

Nikola Velicki (Niš, 1983) graduated in the class of Prof.MiodgragMladjovic from the Department of Graphic Art, the Faculty of Fine Arts in Belgrade, in 2008. He obtained his PhD degree in the class of Prof. Vladimir Veljasevic in 2018.

He is the recipient of three national awards for graphics. He has been exhibiting in the country and abroad.

Has been a member of ULUS since 2009.

Working as a teaching assistant at the Faculty of Fine Arts in Belgrade.

на следећим странама / on the next pages Место / Place | 2019. Комбинована техника / Combined technique | 60x60x60 cm

Nikola Velicki

десно / on the right Keса-Човек / Plasticbag-man | | 2019. Комбинована техника / Combined technique | 30x15x15 cm

Никола Велицки

Хеклер Нина Комел Јелена Прљевић Наташа Прљевић

Hekler и цијалн Резиден м програ

21. јун – 5. јул 2019.

ХЕКЛЕР је колаборативна платформа и колектив који се фокусира на критичко испитивање гостопримства и конфликта реализовањем уметничких, едукативних и резиденцијалних програма, и архиве. ХЕКЛЕР су основали уметници Наташа Прљевић, Јелена Прљевић и Џошуа Нироџински у Њујорку, а функционише као растући транснационални колектив радника и радница у култури који преиспитује кооперативне методологије и нове начине институционализације. У јуну 2019. године, ХЕКЛЕР је организовао први истраживачки резиденцијални програм у Ужицу позивајући Нину Комел, концептуалну уметницу и истражитељку из Босне и Херцеговине (БИХ) да буде њихов инаугурални резидент као наставак сарадње са Наташом Прљевић која је резултирала изложбом Мапирање апсурда у Њујорку. У Ужицу, Комел је угостила породица Прљевић, радове и истраживање је продуцирао ХЕКЛЕР, а атеље обезбедио УВУУ. Комел и Прљевић су вршиле теренско и архивско истраживање правећи корелације између њихових родних градова, Брода (РС, БИХ) и Ужица (РС), које рефлектује неуспех транзиционих економија, фаталну приватизацију и измештај историјских обележја као последицу насилних идеолошких промена у региону.

Nina Komel Jelena Prljević Nataša Prljević

cy Residen Program

21st June – 5th July, 2019

Резиденцијални програм се поклопио са Доба обнове, годишњом ревијалном изложбом чланова УВУУ-а у галерији Рефлектор где су уметнице изложиле следеће радове: Нина Комел – Лик и Дјело, штампани материјал са 3 варијације измештаја јавне статуе Јосипа Броза Тита са Трга Партизана у Ужицу током локалних протеста 1991. године са ироничном мапом града са садашњом локацијом статуе на полеђини; радови Јелене Прљевић – ручно цртана анимација Sisterhood, и Наташе Прљевић Кућа на четири воде, видео документација мултимедиалне инсталације, на себи својствене начине материјализују дијалог између две сестре који користи напуштену кућу из детињства као почетну тачку за анализу сећања и конфликта.

HEKLER is a collaborative platform and collective that fosters the critical examination of hospitality and conflict through public programming, pedagogy, residencies, and archive. HEKLER is founded by artists Nataša Prljević, Jelena Prljević, and Joshua Nierodzinski in New York, as a growing transnational collective of cultural workers that examine cooperative methodologies and new modes of instituting.

In June 2019, HEKLER organized its first research residency that took place in Užice inviting Nina Komel, a conceptual artist and researcher from Bosnia and Herzegovina (BIH) to be their inaugural resident as an extension of a previous collaboration with Nataša Prljević that resulted in the exhibition Charting Absurd at Idio Gallery in New York. While in Užice, Komel was hosted by Prljević family in HEKLER production, while UVUU provided the studio space.

Komel and Prljević conducted a site-specific research establishing correlations between artists’ hometowns, Municipality Brod (RS, BiH) and Užice (RS), that reflect the failure of transitional economies, fatal privatization, as well as displaced historic landmarks as consequences of violent ideological shifts in the region.

The residency coincided with Doba obnove, an annual UVUU member exhibition at Reflektor Gallery where artists exhibited following works: Nina Komel - Lik i djelo, a printed matter with 3 variations of (dis)placement of a public statue of Josip Broz Tito from Užice’s Partizan Square during local protests in 1991, and the ironic map to its current position; Jelena Prljević - Sisterhood, a hand drawn animation, and Nataša Prljević - The House of Four Waters, video documentation of a multimedia installation, where these two works distinctly materialize a dialogue between two sisters that uses the abandoned childhood house as a point of departure to speak about memory and conflict.

www.hekler.org www.ninakomel.com www.jelenaprljevic.com www.natasaprljevic.com

Слике: 1. Нина Комел, Лик и дјело, три варијације мапе, двострана дигитална штампа, А3 формат, отворен тираж. Ужице, 2019 2. Јелена Прљевић, Sisterhood ручно цртана анимација, 07:07 мин, 2018 3. Наташа Прљевић, Кућа на четири воде, видео и мултимедијална амбијентална инсталација. 05:01мин Расел индустријски cентар Детроит (САД), 2015 1 Image captions: 1.

Nina Komel, Figure and Deed, 3 variations of the map, two-sided digital print, A3 format, open edition. Užice, 2019 2.

Jelena Prljević, Sisterhood, hand drawn animation, 07:07 min, 2018 3.

Nataša Prljević, The House on Four Waters, video and a multimedia immersive installation. 05:01min.

Russell Industrial Center Detroit (USA), 2015

2

3

Резиденцијални Боравак

Residency Program

Василена Ганковска Јелена Мицић

Vasilena Gankovska Jelena Micić

20. јун – 30. јун 2019.

20th June – 30th June, 2019

Јелена Мицић / Jelena Micić Без назива / Untitled | 2019. штапићи за уши, струна / cotton-buds, nylon thread | 80x80 cm

Доба обнове III

Доба обнове III је трећа по реду изложба чланова Удружења визуелних уметника Ужица. Изложба обухвата радове 28 уметника. Поред чланова УВУУ-а ове године своје радове ће представити и гостујући уметници из Босне и Хрецеговине и Бугарске. Овом изложбом презентују се рад и разноврсне активности Удружења. Посебна занимљивост изложбе огледа се у споју разнородних поетика и медијума којима се уметници изражавају. Ликовни израз се креће од крајње традиционалног па до модерног и савременог. Широк дијапазон техника даје посебан печат изложби: слика, цртеж, колаж, графика, фотографија, илустрација, графит, инсталација, скулптура, видео рад… Удружење визуелних уметника Ужица (УВУУ) основано је 2016. Године са циљем да се афирмишу и промивишу савремене уметничке праксе, као и уметници млађе генерације који живе и раде у Ужицу. Удружење је основало галерију Рефлектор у старој касарну у Крчагову, која симболичним именом осветљава савремене уметничке токове, рад неафирмисаних и недовољно презентованих уметника. Константним и упорним трудом и радом ова група ентузијаста ради на томе да галерија постане светионик савремене уметничке сцене Србије, али и шире… Марија Жунић, кординатор галерије

019.

7. јул 2 2 – н у 27. ј

Уметници Александар Димитријевић (Ужице), Александра Костић (Ужице), Ана Лазић (Ужице), Анастасија Богдановић (Ужице), Биљана Цицварић (Ужице), Даница Јевђовић (Ужице), Филип Баралић (Ужице), Драган Вићентић (Ужице), Јелена Мицић (Беч), Јелена Петровић Луковић (БиХ), Јелена Прљевић (Ужице-Њујорк), Марија Ђокић (Ужице), Марија Жунић (Ужице), Маријана Ћурчић (Ужице), Милан Антонијевић (Ужице), Милош Гавриловић (Ужице), Бојана Костадиновић (Ужице), Милош Вучићевић (Ужице), Наташа Прљевић (Ужице-Њујорк), Ненад Малешевић (БиХ), Никола Радосављевић (Ужице), Нина Миливојевић (Ужице), Нина Комал (БиХ), Сања Цветић (Ужице), Славко Луковић (Ужице), Срећко Радојичић (Ужице), Урош Звиздић (Пожега), Василена Ганковска (Бугарска), Владимир Антић (Ужице), Владислава Савић (Ужице).

th

The Age of Renewal III

e – 27 27 Jun

Reflektor Gallery, the old barracks in Krcagovo "Age of Renewal III" is the third exhibition of members of the Association of Visual Artists of Uzice. The exhibition includes works by 28 artists. In addition to UVUU members, guest artists from Bosnia and Herzegovina and Bulgaria will present their work this year.

Artists

This exhibition presents the work and various activities of the Association. The peculiarity of the exhibition is reflected in the combination of diverse poetics and mediums with which the artists express themselves. The artistic expression ranges from the extremely traditional to the modern and contemporary. A wide range of techniques gives a special stamp to this exhibition: painting, drawing, collage, graphics, photography, illustration, graphite, installation, sculpture, video.

The Association of Visual Artists of Uzice - UVUU was founded in 2016 to affirm and promote contemporary artistic practices, as well as the artists of the younger generation who live and work in Uzice. The association established the Reflektor Gallery in the old barracks in Krcagovo, which, with its symbolic name, illuminates contemporary art streams, the work of unconfirmed and underrepresented artists.

Through a constant and persistent effort and work, this group of enthusiasts works to make the gallery a beacon of the contemporary Serbian art scene, and beyond…

Marija Žunić, gallery coordinator

th

9 Jul, 201

Aleksandar Dimitrijević (Užice), Aleksandra Kostić (Užice), Ana Lazić (Užice), Anastasija Bogdanović (Užice), Biljana Cicvarić (Užice), Danica Jevđović (Užice), Filip Baralić (Užice), Dragan Vićentić (Užice), Jelena Micić (Vienna), Jelena Petrović Luković (BiH), Jelena Prljević (New York), Marija Đokić (Užice), Marija Žunić (Užice), Marijana Ćurčić (Užice), Milan Antonijević (Užice), Miloš Gavrilović (Užice), Bojana Kostadinović (Užice), Miloš Vučićević (Užice), Nataša Prljević (New York), Nenad Malešević (BiH), Nikola Radosavljević (Užice), Nina Milivojević (Užice), Nina Komal (BiH), Sanja Cvetić (Užice), Slavko Luković (Užice), Srećko Radojičić (Užice), Uroš Zvizdić (Požega), Vasilena Gankovska (Bulgaria), Vladimir Antić (Užice), Vladislava Savić (Užice).

Урош Звиздић / Uroš Zvizdić Ентузијазам / Enthusiasm | 2019. Приказ инсталације / Installation view

Доба обнове III / The Age of Renewal III изложбена поставка | gallery view

Доба обнове III / The Age of Renewal III изложбена поставка | gallery view

Доба обнове III / The Age of Renewal III изложбена поставка | gallery view

Владимир Антић / Vladimir Antić Немој јести говна / Stop eating crap | 2019. Мермер, порцелан / Marble, porcelain | 50x30 cm

Александар Димитријевић / Aleksandar Dimitrijevic Без назива / Untitled | 2019.

Aкрил на платну / Acrylic on canvas | 190x250 cm

Renato Rakić

Caput IV 1. август – 3. август 2019. Резиденцијални боравак

Caput IV 1st August – 3rd August, 2019 Residence

У области цртежа истражује приказ човјека, као антрополошко-ексцентричног јер се човјек као особа може разумјети и изван граница пуке присутности свог ега, али је присутан и критички психолошки осврт на цјеловитост бића, од емотивне структуре до стања свијести. Одбачена је религијска и било која друга одредница, расна и полна. На цртежу је човјек, онакав какав јесте, добар и лош, на крају уплашен од смрти, с вјером у даље. Цртежи су упозорење на кратак животни вијек. У области сликарства основни покретач циклуса слика је идеја о примарном облику живота, универзалне вриједности, мимо расне, тјелесне и примитивне је сама енергија. Свеприсутна реалност која нашим сазнањима даје могућност схватања нових димензија.

In drawings, he explores the portrayal of man, as an anthropological eccentric, because man as a person can be understood beyond the mere presence of his Ego, however, there is also a critical psychological review on the wholeness of being, from the emotional structure to the state of consciousness. Religious and all other determinants, racial and gender, were rejected.

In the drawings, the man is as he is, good and bad, and ultimately frightened of death, having faith in the future. The drawings are a warning of a short lifespan. In the field of Painting, the basic drive of the painting cycle is the idea of a primary form of life, universal value, beyond racial, physical and primitive, energy itself. The ever-present reality that gives our knowledge the ability to reach and understand new dimensions.

Aутор

Author

Ренато Ракић, рођен 30. августа 1978. године, Градишка, Босна и Херцеговина. Дипломирао на Академији умјетности у Бања Луци, одсјек сликарство, 2002. године. Магистрирао 2012, одсјек сликарство. Један од оснивача Удружења ликовних умјетника Републике Српске, Фондације Драгаш (која врши едукацију на пољу ликовне умјетности за упис на одсјеке за графички дизајн, архитектуру, сликарство и графику), и Веспа клуба Бања Лука. Радио на Универзитету за пословне студије, одсјек за дизајн у Бања Луци, као асистент на предметима: Основе дизајна, Цртање и сликање. Као фотограф и дизајнер радио у агенцијама Support и Creative Studio Form. Излагао тринаест пута самостално и на преко 200 колективних изложби.

Renato Rakić, born in August 30, 1978, Gradiška, Bosnia and Herzegovina.

Graduated from the Academy of Arts, University of Banja Luka, Department of Painting, 2002,received his Master's degree in 2012, Department of Painting. He is one of the founders of: the RS Association of Fine Artists; the Dragaš Foundation providing education in the field of fine arts for enrollment in the Departments of Graphic Design, Architecture, Painting and Graphics; as well as the Vespa Club Banja Luka. Worked at the University of Business Studies, Department of Design in Banja Luka, as a teaching assistant for Design Basics, Drawing and Painting. He worked at Support and Creative Studio Form agencies, as a photographer and designer. He has exhibited his work 13 times individually and in over 200 collective exhibitions.

десно / on the right Kadar iz filma "Bojenje vremena" / Shot from the movie "Coloring Time" | 2018. | Ugalj na papiru / Charcoal on paper, 29x21 cm

Ренато Ракић

Драган Вићентић

iо Depress s u s r e V

9. август – 17. август 2019.

Радови циклуса Versus су реакција на окружење, али су уједно и продукт мојих унутрашњих сукоба. Моје слике су критика човека, без обзира што су на многима од њих фигуре животиња. Фигурација животиња односи се на човека, а моја жеља била је да тематски обрадим сукоб људског и анималног. Животињска фигурација проблематизује људске поступке у чијој основи је сукоб.

Homo-animal, латинска хибридна реч, која представља сукоб између душе и тела, човека и животиње, хуманог и нехуманог, појединца и масе, воље и апатије, онога што нас окружује и нас самих.

Depressio, као критика савременог друштва, показује стање духа које је овладало новим, 21. веком. Као да је претходни век био мост између меланхолије романтизма и надолазеће депресије. Можда одраз анксиозности… припрема надолазеће нихилистички спремне цивилизације за само-одстрел. Као кроз тамно стакло, цивилизација гледа у саму себе, наопако… Хомо-анимализам је алегоријски приказ појединца изгубљеног у кафкијанским играма. Стварност која нас окружује је хомоанималистичка. Та стварност је огледало пронађено на изворишту хришћанског идеализма који негира Јанусове снове.

Dragan Vićentić

iо Depress s u s r e V

09th August – 17th August, 2019

Драган Вићентић је рођен у Ужицу. Завршио је основне студије на ликовном одсеку на Академији уметности у Новом Саду, у класи професора Милана Блануше, а мастер студије на истом одсеку, Академије уметности, код професора Милана Сташевића. Изражава се кроз медије сликарства, цртежа и графике. Излагао на десет самосталних и већем броју групних изложби. Значајније самосталне изложбе: Depressio, галерија Рефлектор/ Ужице/август 2019; ВЕРСУС (2007-2012), Галерија савремене уметности Ниш/14. фебруар 2013; Декаденција, Народни музеј Ужице/април - мај 2012; ИАНУС, Културни центар Нови Сад/септембар 2011; Хомо – анимал (2007-2009), галерија Звоно, Београд/мај 2010.

The works of the “Versus” cycle represent the reaction to the surroundings, but they are also the product of my inner conflicts. My paintings are the criticism of man, although there are animal figures on many of them.

Figuration of animals refers to man and my wish was to thematically elaborate the conflict between human and animal in its basics nature.

Animal figuration is talking about problems in human actions, and the conflict is the basis of it. Homo-animal, Latin hybrid word, that represents conflict between soul and body, man and animal, human and inhuman, individual and masses, will and apathy, among all the things that surround us and ourselves.

“Depressio”, as a criticism of contemporary society, shows the state of spirit which dominates the new, 21st century. As if the former had been a bridge between melancholy of romanticism and upcoming depression. Maybe a reflection of anxiety… the preparation of the upcoming nihilistic ready civilization for self-kill. As if you are looking through a dark glass, the civilization looks at itself, upside down…

Homo-animalism is an allegorical representation of an individual lost in Kafkaesque games. Reality that surrounds us is Homo-animalistic one. That reality is the mirror found at the source of the Christian idealism that disapproves Ianus dreams.

Dragan Vicentic was born in Uzice.

He completed his Bachelor studies at the Art Department, Academy of Arts in Novi Sad, in the class of Professor Milan Blanusa. He finished Master studies in the same department, Academy of Arts, with Professor Milan Stašević. He expresses himself through the mediums of painting, drawing and graphics. He has exhibited in 10 solo and numerous group exhibitions. Major solo exhibitions: „Depressio“ – Gallery Reflector / Uzice / August 2019; „Versus“ – Gallery of Contemporary Art of Painting Nis/ Turkish Arsenal / February 2013; „Decadentia“ – National Museum of Uzice / May 2012; „IANUS” /Culture Center of Novi Sad / September 2011; „Homo – animal” VERSUS (2007-2009) / Gallery ‘Zvono ‘/ Belgrade/ May 2010.

www.draganvicentic.weebly.com

лево / on the left Depressio III (Циклус / Cycle - "Depressio") | 2019. Угљен и уље на платну / Charcoal and oil on canvas | 315 x 200 cm

Dopell head (Циклус / Cycle - "Decadere") | 2019. Индиан туш, црвени туш на ручно прављеном папиру / Indian ink, red ink on handmade paper (Moulin Du Roy) | 76x 56 cm

Versus-Depressiо | 2019. изложбена поставка | gallery view

Versus-Depressiо | 2019. изложбена поставка | gallery view

Никола Радосављевић 20. август – 3. септембар 2019.

Уметнички пројекат Морамо да разговарамо, из којег је за ову изложбу селектовано неколико засебних радова, започет је 2015. године уметничком књигом Света породица. Основна идеја целог пројекта су елементи наслеђа, генерацијског и колективног, манифестовани кроз трауме сазревања и одрастања на специфичном локалитету оведржаве. Изложба је полиптихална формација којом ре-формирам познате амбијенте и кроз њих преиспитујем свакодневне догађаје које сви ми заједнички добро познајемо и делимо у сопственим меморијама. Покушавам да временски различито позициониране, а кључне елементе прошлости, поставим у нови контекст сагледавања; да ли су уопште, и у којој мери, важни за моју или нашу будућност. Ови специфични фрагменти су носталгични, а опет бизарни, прикази потенцијалне будућности која у овом простору припада туђој прошлости. Свевремени породични односи унутар једне куће постају ентитет над коме се обавља социолошки експеримент у друштву које унапред има прописана правила и законе понашања. Артикулацијома мбијената у галерији креирам колажни простор који је хомоген једино у свом идејном, али не и значењском контексту. Колаж представљених ситуација је ликовна верзија драматичне прошлости генерација рођених током деведесетих година прошлог века. Иако временски нису толико далеко, ово су чланови друштва које је, услед политичких, социолошких, културних и идеолошки нових поредака, државни систем отписао пре него што им је и дата шанса. Преведени у кратке

Почните да паничите!

Nikola Radosavljević

визуелне метафоре, препуштени корелацијама простора и интимних преврата, ови радови су сведочанства и упозорења истовремено, на неизвесне будућности које нас чекају унутар друштвених система кроз које се негира свака потреба за напредовањем, индивидуалним и колективним развојем.

“We need to talk” is an art-project started in 2015 with an art book named St Family. Several works from this project have been selected for this exhibition. The basic idea of the entire project are the elements of heritage, generation and collective, manifesting through traumas of maturing and growing up in certain areas of this country.

Радосављевић Никола, рођен је 1991. године у Ужицу. Основне и мастер студије завршио je на Факултету примењених уметности у Београду, атеље графика и књига, 2015. године. Студент je треће године докторских студија ФПУ у Београду. Добитник је више од двадесет националних и међународних награда и признања из области цртежа и графике. Учествовао je на више од сто педесет колективних изложби у земљи и иностранству (Србија, Холандија, Немачка, Кина, Швајцарска, Русија, Бугарска, Македонија, Мађарска, САД, Индија, Грчка…). До сада је организовао тридесет и једну самосталну изложбу по конкурсу и позиву. Стипендиста je неколико различитих фондова. Учесник графичке колоније Графика 2016 и Графика 2018, Центар за Културу Смедерево. На тему књиге уметника и примене новомедијских уметничких пракси одржао низ јавних предавања у Народној библиотеци Србије; галерији Жад, Музеју примењених уметности; Малој галерији ДКСГ-а, Нови Београд… Учесник графичког симпозијума у оквиру међународног бијенала графике, Дом културе у Чачку. Бави се графиком, цртежом, и књигом уметника.

20th August – 3rd September, 2019

The exhibition is polyptych formation through which, I reform familiar ambiences and examine everyday events that we together know well and share in our own memories. I am trying to place key elements of the past, which are differently positioned temporally, into a new context of perception; whether they are at all, or to what extent, they are important for my or our future.

These special fragments of one’s individual past are nostalgic, and at the same time bizarre conjectures of potential future. This future in this type of space belongs to any past, any person. Timeless parental and family relations inside of one home are the subject of social experiments used in society that already has established rules and principles of behavior.

With special organization of ambiences inside the gallery space I am creating a space – collage which is homogeneous only in its idea but not in its meaningful context. The collage of represented situations is a visual version of the dramatic past of the generations born in the 1990s. Although they are not so temporally distant, these are the members of society who had been written off by the authorities long before they were even given a chance, due to political, sociological, cultural and ideologically new orders. Turned into short visual metaphors, left to the correlations of space and intimate turmoil, these works are simultaneously

Start to panic! testimonies and warnings about the uncertain futures that await us within social systems, through which every need for advancement, individual and collective development is negated.

Radosavljević Nikola was born in 1991 in Užice. He obtained BA and MA degree in visual arts, department for printmaking at Faculty of Applied arts in Belgrade, in 2015. Currently, he’s a student of third and final year of doctoral studies at same University. So far he has received more than twenty national and international awards and merit mentions in the fields of drawing and printmaking.

Participated in more than one hundred and fifty collective exhibitions in the country and abroad (Serbia, Netherlands, Germany, China, Switzerland, Russia, Bulgaria, Macedonia, Hungary, USA, India, Greece…). So far he has had 31 solo exhibitions, upon open call and curatorial invitation. Collected several scholarships from different funds. He has participated in the art colony Graphics 2016 and Graphics 2018, in Smederevo Cultural Center. He’s held a number of public lectures on the topic of artists’ books and the application of new media art practices at the National Library of Serbia; Jade Gallery, Museum of Applied Art; Students’ City Cultural Center, New Belgrade… He has participated in the Graphic Art Symposium within The International Printmaking Biennial, at Čačak Cultural Center. His interests are printmaking, drawing and artists’ book.

IG: stepski_zvuk

Mommy | 2019. објекат, свила, памук, ручно шивење / object, silk and cotton, handsewed | 1000x20 cm приказ инсталације | installation view

лево / on the left Daddy | 2019. свила, ручно шивење / silk, handsewed димензије променљиве / dimensions variable приказ инсталације | installation view

Protection | 2019. свила, ручно шивење / silk, handsewed silk, handsewed, промењљиве димензије / dimensions variable приказ инсталације | installation view

Нина Миливојевић Nina‘s Foodart

Nina Milivojević Nina‘s Foodart

20. август – 3. септембар 2019.

20th August – 3rd September, 2019

Изложени радови представљају Нинино истраживање у области хране. За то користи боју, облик и форму објекта у пољу слике. Битан елемент њеног рада је и сам начин компоновања у датом формату. Приказана је визуелно примамљива храна и пиће које својом сочношћу треба да привуче посматрача, али поред тога и да се кроз тај поступак увиди однос између хране и посматрача – човека.

Зато су целокупној поставци додате две нове слике у којима је имплементирана људска фигура, али не као пуки додатак обрађиване теме хране. Представа човека треба да допринесе суду о нашем односу према слаткишу или течности коју модел конзумира.

Такође, поред слика акрила на платну, ту се налазе и цртежи који имају дневничку форму. Баве се моментом и ситуацијом која у тренутку оставља највећи утисак. Коришћени су различити цртачки материјали како би се достигла лакоћа у преносу идеје.

The exhibited art works represent Nina‘s exploration in the field of food. For this purpose, she is using paint, shape and form of an object in the field of the painting. The composition in the given format is also a very important part of her work. She paints visually attractive food and drink that is appealing to the eye of the observer due to its succulence.

Besides that its aim is to reveal the relation between food and the observer - man.

That is why two new paintings are added to exhibition. They implement a human figure, but not just as an addition to the previous idea of food. The representation of man ought to contribute to the judgement about our relation towards sweets or drinks consumed by the models.

Also, beside these acrylic on canvas paintings, drawings in a form of a dairy are exhibited. They are about the present moment and the situation which, in a moment, leaves the greatest impression. Various drawing materials were used in order to communicate the idea more easily.

Нина Миливојевић је рођена 1995. године у Ужицу. Након завршетка Ужичке гимназије, уписује Академију уметности у Новом Саду, одсек сликарство, у класи професора Владе Ранчића. Мастер студије из сликарства завршава на Факултету ликовних уметности у Београду, у класи професорке Симониде Рајчевић. Учествовала је на бројним групним изложбама у Ужицу, Београду, Новом Саду, Сомбору и Суботици. До сада је имала четири самосталне изложбе. Новосадској публици се представила у галерији Бел Арт и КЦ Фабрика, док је у Београду излагала у галерији Божидарац и Дигиталној галерији Коларац.

Nina Milivojevic was born in 1995 in Uzice, Serbia. After graduating from high in Uzice, she enrolled in the Academy of Arts, Novi Sad, the module Painting, in the class of professor Vlado Rancic. She obtained MA degree in Painting at the Faculty of Fine Arts in Belgrade, in the class of professor Simonida Rajcevic.She has participated in numerous group exhibitions in Uzice, Belgrade, Novi Sad, Sombor and Subotica. She has had 4 solo exhibitions so far. Two of them were in Novi Sad in Bel Art Gallery and KC Fabrika.

In Belgrade, she had exhibitions in Bozidarac Gallery and Kolarac Galery. inas_foodart

instagram: n

десно / on the right Извини / I'm sorry | 2018.

Aкрил на платну / Acrylic on canvas | 70x70 cm

Чизкејк / Cheesecake | 2018.

Aкрил на платну / Acrylic on canvas | 120x90 cm

Градијент / Gradient | 2019.

Aкрил на платну / Acrylic on canvas | 70x140 cm

Видео Парк 2019.

Festival of Conteмporary Art – 24 August, 2019

Dominik Aron Szereday документарни видео / documentary video | 2017.

Фестивал савремене уметности – 24. август 2019.

th

Video Park 2019

Đejmi Hadrović Apartment 102 (Slovenija), Adrien Ujhazi Tat tvamasi (To siti) (Srbija), Sreten Vuković Error, path not found (Srbija), Nikola Radosavljević Child of God (Srbija), Hyeonsu Jung, Anja Khersonska, Bogdan Obradović Polymorphosis (Južna Koreja, Ukrajina, Srbija), Una Tomašević XX vek (Srbija), Dominik Szereday Citizenship, and second-grade citizens in Romania (Nemačka), Jelena Rakić Partus (BIH), Nikola Dabić Oftalideologija (BIH), Darija S. Radaković Refleksija (BIH), Bogoljub Đoković Zapis (Srbija), Janez Juh Zlatni lančić (Slovenija), Marija Aranđelović Zaštićeni svedok PW101 (Srbija)

Никола Дедић / Nikola Dabić OFTALIDEOLOGIJA | 2019. видео / video

Ђејми Хадровић Apartment 102 (Словенија), Адриен Ујхази Tat tvamasi (To siti) (Србија), Сретен Вуковић Error, path not found (Србија), Никола Радосављевић Child of God (Србија), Hyeonsu Jung, Anja Khersonsk, Богдан Обрадовић Полyморпхосис (Јужна Кореја, Украјина, Србија), Уна Томашевић XX век (Србија), Dominik Szereday Citizenship, and second-grade citizens in Romania (Немачка), Јелена Ракић Партус (БИХ), Никола Дабић Офталидеологија (БИХ), Дарија С. Радаковић Рефлексија (БИХ), Богољуб Ђоковић Запис (Србија), Јанез Јух Златни ланчић (Словенија), Марија Аранђеловић Заштићени сведок PW101 (Србија)

Artists

Hyeonsu Jung, Anja Khersonsk, Богдан Обрадовић / Hyeonsu Jung, Anja Khersonska and Bogdan Obradović The Slimme Channel '' Polymorphosis '' | 2018. видео / video, Full HD видео / video

Уметници

Рефрактор у Рефлектору

Refractor in Reflektor

28. cептембар 2019.

September 28th, 2019

Често чујемо од уредника/ца, власника/ца различитих медија како се садржаји креирају на основу онога што грађани и грађанке траже и желе. Да ли је баш тако? Да ли нас је ико икада питао (а обавеза им је) да ли, на пример, у новинама читамо оно што одговара животима које живимо?

We often hear from editors, owners of different media, how contents are created based on what citizens want. Is that right? Has anyone ever asked us (and it is their duty), for example, if what we read in the newspapers fits the lives we live?

Медијска опсерваторија Рефрактор: изоштравање медијске слике (у даљем тексту Рефрактор) пројекат је цивилног друштва који су развиле независне медијске аналитичарке (Александра Аксентијевић, Мирјана Миросављевић Бобић и Тамара Иванчевић) у оквиру феминистичког културног центра Бефем и БеФем медијског програма Nеw Voices, Nеw Spaces. Рефрактор настоји да прати и анализира медије у Србији и у тумачење њиховог садржаја укључи и читаоце и читатељке. Замишљен је као виртуелни и реални простор у коме ће грађани и грађанке имати могућност да на основу свог система вредности и потребе за одговорним и тачним информисањем изнесу став о начину извештавања у појединим штампаним медијима и разумеју начине на које медијске поруке (не)доприносе одржавању и/или подстицању дискриминације у друштву. Рефрактор тежи повећању свести о неопходности медијске писмености и критичког читања сваког појединца и појединке како би се спречило медијско манипулисање и дискриминаторна политика писања. Истовремено, има циљ да истражи и укаже на однос медијске слике и слике друштва – да ли су медији огледало ставова и вредности друштва или њихови примарни пројектанти. Прва фаза пројекта је анализа и пратећи извештај Изоштравање медијске слике – представљање жена у дневним новинама у Србији, као и пратећа изложба изабраних анализираних медијских текстова.

У првој фази рада Рефрактора бавиле смо се начином на који су различите жене (не)представљене у изабраним дневним новинама. За потребе изложбе коришћени су текстови из дневних новина Блиц, Данас, Курир и Политика и њихова издања објављена у периоду од 10. до 16. децембра 2018. године. Захваљујемо се на помоћи Јелени Јаћимовић Jachim и Стефану Антићу. Хвала вам што учествујете у Медијској опсерваторији Рефрактор! Дизајн изложбених паноа: Теа Илић Превод: Дејан Клемент Фотографија: Маријана Ћурчић, Марија Жунић

Refractor Media Observatory: Sharpening the Media Image (hereafter Refractor) is a civil society project developed by independent media analysts (Aleksandra Aksentijević, Mirjana Mirosavljević Bobić, and Tamara Ivančević) within the Befem feminist cultural center and New Voices, New Spaces BeFem Media Program. The refractor strives to monitor and analyze the media in Serbia and involves readers in the interpretation of their content. It is conceived as a virtual and realistic space in which citizens will have the opportunity, based on their value system and the need for responsible and accurate information, to express their views on the manner of reporting in certain print media and understand the ways in which media messages (don’t) contribute to the maintenance and/ or encouraging discrimination in society. The refractor seeks to increase awareness of the need for media literacy and critical reading of each individual to prevent media manipulation and discriminatory writing policies. At the same time, it aims to investigate and point out the relationship between the media image and the society image - whether the media is a mirror of society's attitudes and values or their primary designers. The first phase of the project is the analysis and accompanying report "Sharpening the Media Image - Representing Women in the Daily Newspaper in Serbia", as well as an accompanying exhibition of selected analyzed media texts.

In the first phase of Refractor work, we looked at how different women were (not) represented in selected dailies.

For the purposes of the exhibition, texts from the daily newspapers Blic, Danas, Kurir and Politika and their editions published from December 10 to December 16, 2018, were used.

We thank Jelena Jaćović Jachim and Stefan Antić for their help.

Thank you for participating in the Refractor Media Observatory!

Design of exhibition panels: Thea Ilic Translation: Dejan Klement Photo: Marijan aĆurčić, Marija Žunić

It’s ok I know what I’m doing Кустос: Теодора Јеремић 6. септембар – 20. септембар 2019. Питање које се рађа из урбаних пунктума савременог света и које исти константно поставља: “шта се дешава са границом када картографска линија колабира?”, мутира и постаје још гласније као метафора. Свакодневно, и на свим плановима, сусрећемо се са безбројним, невидиљвим границама које освешћујемо обично тек пошто их додирнемо, и тек тада, суочени са угрожавањем или потпуним колапсом фиктивне слободе постајемо свесни окружења које је формира и дефинише. Живети у савремености обећава максималну слободу, могућност реализације и отворени систем, али се испоставља као фантазија и привид слободе као основна одлика друштва контроле о ком Делез говори, постаје стварност коју заправо живимо. Контрола се продаје под различитим псеудонимима и налазимо се у оној тачки у којој можемо да “радимо шта год пожелимо” све док “смо се тако договорили” и док не дотакнемо стаклену границу, која каже да не би требало даље. Изложба It’s ok I know what I’m doing кроз спектар радова који третирају појам и концепт контроле промишља и рефлектује природу друштвене и личне контроле у свој комплексности, обележену контрадикторностима и многобројним пукотинама.

У излагачком простору, који је некада био синоним за милитантни ред и дисциплину, а сада парадигма активног деловања и преузимања акције, радови мапирају облике контроле данас. Уoчити, макар и назирати, изазивати, испитивати границе контроле, већ значи деловати, a говорити о контроли на првом месту постаје прича о границама које су лакмус папир њене снаге. Оним које постављамо, које су нам наметнуте, које желимо да испоштујемо, које морамо да изазовемо, које су неодрживе.

О непостојећим, опипљивим, трајним, последичним, неопходним, нежељеним, порозним. О личним, друштвеним и емотивним. Које нас привлаче и истовремено одбијају. Позицији оних које су усковитлане и помешане, и које често и не видимо, али их непрестано осећамо. Невидљиви притисак невидљивих граница.

У таквој реалности реченица знам шта радим постаје еквивалент оној у којој је све под контролом, где кроз (ауто)афирмацију и привидну сигурност проговарамо о несигурностима, сумњама, забринутости, немогућностима, али и свести о неминовности преузимања акције и одговорности. А ако је граница синоним за место перпетуалног поновног уписивања, и сударања, онда се It’s ok I know what I’m doing поставља као полигон, зона трансинтимности, где се контрола наизменично препушта и преузима и бави се поновним уписивањем индивидуалности, а радови делују као катализатори питања како се уопште преузима контрола и формира субјективност у друштву, у ком је тешко дефинисати где су и шта границе оба? Уметници: Синиша Радуловић, Chitka, Славица Обрадовић, Душан Рајић, Јелена Пантелић, Ma Qiusha, Исидора Крстић, Марко Тирнанић, Rora Blue. Теодора Јеремић је рођена у Београду Завршила је Историју уметности на Филозфоском факултету у Београду, тренутно на мастер студијама где истражује појам абјектног у локалним и регионалним уметничким праксама у постјугословенској уметности. Тренутно ради као менаџер пројеката у Hestia Art Residency & Exhibitions Bureau, простору који промовише и охрабрује дијалог источне и југоисточне Европе са Јужном Америком, и као уредница културе у магазину BURO.24/7. Живи и ради у Београду.

“It’s ok I know what I’m doing” Curator: Teodora Jeremić 6th September – 20th September, 2019 The question perpetually arising from the urban hiatuses of the contemporary world: “What happens to the frontier once its cartographic line collapses?”, is mutating and becoming even louder as a metaphor. Daily and in all fields, we encounter innumerable, invisible boundaries that we become aware of usually only after we reach them, and only then, faced with endangerment, or the complete collapse, of the fictitious freedom, we are finally becoming aware of the environment that shapes and defines it. Living in contemporaneity promises maximum freedom, the possibility of realization, and a free system, all of which turns out to be a fantasy, and the simulacrum of freedom (being the main characteristic of the "control society" of which Deleuze speaks) proves to be the reality we actually live. Control is nowadays being sold under so many different pseudonyms and false names and we are finding ourselves in a position of perpetual confusion, where we can do “whatever we want” but as long as “we have agreed that way”, and just until we don’t reach glass wall which informs us we shouldn’t go further. Therefore, the exhibition “It’s ok I know what I’m doing” rethinks and reflects the nature of social, personal and emotional control in all of its complexity, marked with its own contradictions and fractures, by mapping the shapes and forms it might take.

In the context of space which used to be synonymous with militant order and discipline, and today is an example of how to take control and be proactive, exhibited works are mapping different forms of control and its limits. Noticing, challenging, probing, questioning those limits and boundaries, already means reacting upon them, and and thus talking about control actually means talking about borders and boundaries, which are litmus

paper of its potency and strength. Boundaries that we set, ones that are imposed on us, ones we want to respect, the others we are eager to challenge and provoke. The unstable ones, nonexistent, tangible, permanent, consequential, necessary, unwanted, porous. Personal, social and emotional. Which attract and repel us simultaneously. Intertwined and fluid ones, which we often do not see, but constantly feel.

Invisible pressure of invisible boundaries.

In such reality, sentence “I know what I’m doing” becomes an equivalent to “everything is under control” and through the words of (self) affirmation and pseudo-certainty, we are in fact speaking up about uncertainties, concerns, doubts, and incapabilities, as well as the necessity of taking actions and responsibilities for them. And if boundaries are synonymous for a place o perpetual inscribing and rewriting then “It’s ok, I know what I’m doing” behaves like polygon, a zone of transintimacy, where boundaries are being noticed, challenged, and inverted, and control is alternately being taken and given. As such, it treats the question of re-inscription of individuality and methods of how do we actually “take control” and create subjectivity in an age where is difficult to define what and where are the limits of both?”

Artists: Siniša Radulović, Chitka, Slavica Obradović, Dušan Rajić, Jelena Pantelić, Ma Qiusha, Isidora Krstić, Marko Tirnanić, Rora Blue.

Teodora Jeremić, born in Belgrade. Graduated in Art History on Faculty of Philosophy in Belgrade in 2015. At the moment enrolled in MA studies at the same faculty, focusing on local and regional “abject” art practices in post-yugoslavian contemporary art.Currently working as a Project Manager in Hestia Art Residency & Exhibitions Bureau, a space which encourages and promotes a dialogue between South-East and Eastern Europe with Latin America, as well as Editor of Culture in online magazine BURO 24/7. Based in Belgrade.

лево / on the left Исидора Крстић / Isidora Krstić Егзотизатор / The Exoticiser | 2013. инсталација / installation | 25 x 25 cm на следећим странама / on the next pages Исидора Крстић / Isidora Krstić Егзотизатор / The Exoticiser | 2013. инсталација / installation | 25 x 25 cm детаљ / detail

(лево / on the left) Рора Блу / Rora Blue Непослати пројекат / The Unsent Project | пројекат у трајању од / ongoing project | 2015. | стикери / sticker | 7x7 cm

у средини / in the middle Јелена Пантелић /Jelena Pantelić Клара / Klara | 2017. видео инсталација / video installation (десно / on the right) Славица Обрадовић / Slavica Obradović Врхунска забава заувек / Ultimate entertainment forever | 2019. | изложбена поставка | gallery view

Душан Рајић / Dušan Rajić Ићи погрешно у сопственом правцу је боље него исправно у туђем / To go wrong in one’s own way is better then to go right in someone else’s | 2019. Просторна инсталација / Installation in site

Nenad Nedeljkov

Ненад Недељков Између видљивог и унутрашњег, појаве и пролазног. Тело.

Between the visible and the inner, the appearance and the transient.

Body.

24. септембар – 8. октобар 2019.

24th Septembar – 8th October, 2019

Иако постоји потреба за истраживањем најразличитијих садржаја и форми, враћање људској фигури као мотиву представља неминовно исходиште и суштину интересовања. Видљиве манифестације тела и људске форме, оплате и коже, али и унутарња дешавања трансфигурацијом превазилазе појавно и доводе до есенцијалног и покретачког у људском телу. Основу концепта чине статично стање са једне и стално кретање тела са друге стране. Различитост коришћених медија утиче на крајњи исход и изглед сваког рада понаособ, од непосредних визелних начина изражавања као што је цртеж и линија начињена слободном руком, преко фотографије и видеа, па све до посредних као што је 3D дигитална графика, видео композит и 3D анимација. У овом изложбеном простору представљена су три различита сегмента: Студија - статична, такозвана т-поза карактеристична за 3D апликације која претходи покрету и приказ је тела у базичном стању мировања. Исто тело се понавља, мултипликује и на одређени начин рециклира. Мимоилажења - представља фигуре које се крећу насумично у простору без нарочитог обрасца. Динамичне релације, између појединачних тела приказане су у уобичајеним, свакодневним стањима и ситуацијама као што су седење, ходање или трчање.

Заборављена лица - чини скуп неиздефинисаних портета или оног што је остало у сећању током времена и процеса заборава. Карактер особе подложан је сталним променама и у сталном је измицању, те је структура и форма лика заустављена и представљена у одређеној фази сећања и емотивног односа према лику који се обрађује. Аутор Ненад Недељков је рођен 1971. у Зрењанину (Србија). Дипломирао је 1998. на Академији уметности у Новом Саду (ликовни одсек, смер сликарство). Постдипломске студије завршио је 2007. године на Универзитету уметности у Београду (интердисциплинарне магистарске студије, група за дигиталну уметност).

Although there is a need for exploring the most diverse content and form, the return to the human figure as a motive represents the inevitable outcome and essence of this interest. Visible manifestations of the body and human form and skin, as well as internal events transcend the appearance through transfiguration, and lead to what is essential and a driving force in the human body.

The base of the concept consists of a static state, from one side and constant movement of the body on the other. The diversity of used media affects the ultimate outcome and the appearance of each work separately; from the immediate visual modes of expression such as free-hand drawings and lines, through photography and video to indirect ones such as 3D digital graphics, video composites, and 3D animation. Three different segments have been presented in this exhibition space: "The Study"; static, so-called T-pose, which is characteristic of a 3D application that precedes the movement and displays the body in its basic state of inaction. The same body repeats, multiplies and recycles in a certain way.

"Passing"; represents figures that move randomly in space without a particular pattern.

Dynamic relations between individual bodies are presented in common, everyday situations such as sitting, walking or running.

"Forgotten Faces"; is a set of unspecified portraits or what remains in memory over time and during the process of oblivion. The character of the person is subject to constant change and is constantly retreating, so the structure and form of the character is stopped at a certain stage of memory and emotional attitude towards the person being processed.

Author Nenad Nedeljkov born in 1971 in Zrenjanin (Serbia). Graduated from the Academy of Arts in Novi Sad, Serbia in 1998. (Art course, department: painting). Post graduate (M.A.) from Interdisciplinary studies at the Department of Digital art at University of Arts in Belgrade, Serbia in 2007.

www.nedeljkov.net

Студија IV / The Study IV | 2019. комбинована техника / combined technique | 130x100 cm

Мимоилажење / Passing | 2018. пројекција, 3D анимација / projection, 3D animation

Између видљивог и унутрашњег, појаве и пролазног. Тело / Between the visible and the inner, the appearance and the transient. Body. изложбена поставка | gallery view

Сегмент "Студија" / part of "The Study" segment | 2019.

Јелена Петровић Луковић и Славко Луковић

ке Графи

12. октобар – 26. октобар 2019.

Заједнички пројекат графичара Славка Луковића и Јелене Петровић Луковић замишљен је као пресек досадањшег рада у областима њиховог интересовања. Уместо дефинисања тачака пресека и заједничких садржалаца, намера је да се акценат стави на графику као одабрану ликовну дисциплину и испитивање њених изражајних могућности. Пејзажи Славка Луковића састоје се од обојених поља и геометријских облика којима дочарава личну визију руралних предела. Са веома мало референци на традиционални пејзаж, већи део овог циклуса могло би да се окарактерише као асоцијативни предео. У средишту Луковићевих промишљања налази се пејзаж као полазиште за даље истраживање облика, форме и композиције у најмлађој графичкој техници – дигиталној штампи. Најшире посматрано, графике овог циклуса могуће је поделити у три групе: пејзаже аморфних облика, пејзаже изразито геометризованих контура и пејзаже сведене на понављање одређеног знака. Присутна је тематска и поетска повезаност са делима уметника српског модернизма друге половине двадесетог века, који су стварали пејзаже као аутономне студије облика. Циљ је остваривање личне визије модерног пејзажа. Духовити називи Луковићевих графика потичу из стихова или наслова старих изворних народних песама и стихова песника српског романтизма. У овом спајању различитих културних и субкултурних образаца, који се обично не перципирају у истом миљеу, долази до духовитог поигравања уметничким жанровима.

Славко Луковић, рођен је 5. јануара 1988. у Ужицу. Дипломирао је на Факултету ликовних уметности у Београду: 2007 – 2012. основне и мастер академске студије, графички одсек. Учествовао је у великом броју пројеката и ликовних колонија и добио неколико награда из области ликовних уметности. До сада је организовао девет самосталних и учествовао на преко седамдесет групних изложби у земљи и иностранству. Запослен је као професор стручних предмета у Уметничкој школи Ужице.

Рад на докторском пројекту Јелене Петровић Луковић Филозофија егзистенцијализма у ангажованом графичком изразу односио се на анализу визуелног и вербалног језика којим су се у свом раду служили егзистенцијалистички оријентисани уметници и књижевници. Рад настоји да укаже на универзалност и трајност језика који се налази у основи књижевних и ликовних упоришта, која даље служе као позорнице за објашњење филозофских постулата. Обухвативши идеолошкополитичка, егзистенцијална и социјална питања, која су утицала на формирање ставова и друштвено ангажовање уметника и књижевника прве половине 20. века, пројекат настоји да сагледа процес (раз)градње људског лика у уметности и књижевности дефинисаног периода, начине преплитања ових токова и међусобне утицаје. Уметнички део пројекта чини серија од седамнаест графичких листова – литографија великог формата. Визуелна форма радова заокружује целину израза којим се опредмећују постављене хипотезе. Основни мотив се уопштава и преображава у канал за увођење психолошких подстицаја, док су формални елементи дела одабрани као крајње сугестивни и јасно читљиви сигнали, те упућују на постојање јединства и универзалности егзистенцијалистичког језика.

Јелена Петровић Луковић рођена је 26. априла 1988. у Брчком, Босна и Херцеговина. Дипломирала је на Факултету ликовних уметности у Београду: 2012. – Докторске студије, Факултет ликовних уметности, Универзитет уметности у Београду, графички одсек; 2007 – 2012. Основне и мастер академске студије, ФЛУ, Универзитет уметности у Београду, графички одсек. До сада је организовала седам самосталних и учествовала на преко 60 групних изложби у земљи и иностранству. Запослена је као професор стручних предмета у Уметничкој школи Ужице.

Jelena Petrović Luković and Slavko Luković

Prints

12th October – 26th October, 2019

A joint printmaking project of Slavko Luković and Jelena Petrović Luković is conceived as a cross section of previous works in their areas of interest.

Instead of defining the points of cross section and common content, the intention is to put emphasis on printmaking as a chosen visual discipline and exploring its expressive possibilities.

Slavko Luković's Landscapes consist of coloured fields, lines and geometric shapes through which he embodies a vision of rural areas. With very few references to the traditional landscape, this series of prints represent abstract images of his environment. The main motif is a landscape as a starting point for further research of the form and composition in the youngest printmaking discipline – digital printing. In its widest sense, the prints of this series can be divided into three main groups - landscapes of amorphous shapes, landscapes of highly geometricized contours and landscapes reduced to the repetition of a particular sign.

There is a thematic and poetic connection with the works of Serbian modernist artists of the second half of the twentieth century, who created landscapes as autonomous studies of form. The main goal is to achieve personal vision of a modern landscape. Witty titles of Luković's prints originate from old folk songs and poems of Serbian romanticism. In this fusion of different cultural and subcultural patterns, which are not usually perceived together, there is a witty play with the genres of art.

Slavko Luković, born 05/01/1988, in Užice, Serbia. Graduated from the Faculty of Fine Arts in Belgrade: 2007 – 2012 BA and MA studies at the FFA, University of Arts in Belgrade– Graphic department.

He has participated in numerous projects and art colonies and received several awards in the field of fine arts.

He has taken part in 9 solo and more than 70 group exhibitions, home and abroad. Works as a teacher at Art school Užice.

www.behance.net/slavkolukovic

The work on doctoral art project of Jelena Petrović Luković„The philosophy of existentialism in an engaged graphic form“ consists of the analysis and understanding of the visual and verbal language used by existentialist artists and writers in their work. The work aims to show the universality and durability of language, which is at the basis of literal and artistic footholds, which further serve in the explanation of philosophical postulates. Having included ideological-political, existential and social issues, which had a decisive influence on the literary and artistic engagement of artists and writers in the first half of the twentieth century, the project aims to perceive the process of the (de)construction of a human image in art and literature of a certain period, the ways these courses intertwine and their mutual influence.

The artistic part of the project consists of a series of 17 prints – large format lithographs.

The visual form of works completes the expression which embodies the proposed hypotheses. The main motive is generalized and transformed into a channel for the introduction of physiological stimuli, while the formal elements of the work are selected as highly suggestive and clearly readable signals and as such indicate that there is unity and the universality of the existential language.

Јelena Petrović Luković, born 26/04/1988, in Brčko, Bosnia and Herzegovina. Graduated from the Faculty of Fine Arts in Belgrade: 2012 – PhD studies at the Faculty of Fine Arts, University of Arts in Belgrade– Graphic department; 2007 – 2012 BA and MA studies at the FFA, University of Arts in Belgrade – Graphic department.

Has taken part in 7 solo and more than 60 group exhibitions, in the country and abroad. Works as a professor at Art school in Užice.

www.instagram.com/yelena.petrovich

Ово подне је сасвим обично This noon is quite ordinary 2018.

Мирисао је јоргован и зова Lilac and elderberry smelled 2018.

лево / on the left Славко Луковић / Slavko Luković У небу се чује мелодија зоре / The melody of the dawn is heard in the sky | 2017. Дигитална графика / Digital print | 100x70 cm

Пада зоре ватра прва The firs fire of the dawn falls 2017.

горе / up Дигитална графика / Digital print | 100x70 cm изложбена поставка | gallery view

Јелена Петровић Луковић / Jelena Petrović Luković Безнађе / Hopelessness | 2014. Литографија / Lithography | 100x140 cm

Јелена Петровић Луковић / Jelena Petrović Luković Безнађе II / Hopelessness II | 2014. Литографија / Lithography | 100x140 cm

Kolekcija Decenija

Колекција Октобарског Салона Кустоси: Зорана Ђаковић и Синиша Илић 5. нoвембар – 11. нoвембар 2019. Колекција Деценија као полазиште узима међународну колекцију уметничких дела савремене уметности Октобарски салон, основану 2011. године на основу поклона уметника. Радови из ове колекције приказују се у различитим излагачким контекстима, испитујући могућности институционалних сарадњи и услове у којима се приказује савремена уметничка продукција. Након изложби у Простору за сувремену умјетност Апотека у Водњану и Легату Бате Михаиловића у Панчеву, издање у Ужицу је реализовано кроз две програмске целине. У галерији Рефлектор изложени су радови у којима се аутори баве позицијом уметника и уметности, односом уметности и друштва и уметничким радом. Двема додатним интервенцијама изведеним за ту прилику, уметничком – сликом под називом Вођење (акрил на платну, 3x2m) аутора Синише Илића и кустоском, писаћом машином на папиру откуцаним целокупним списком радова који су у колекцији, на симболички начин желели смо да скренемо пажњу на организацију знања око уметности и њеног односа са публиком као и на мануелни, материјални рад и време као кључне категорије у критичком и аналитичком бављењу и сагледавању уметности и културе. Обе интервенције су поклоњене галерији Рефлектор.

Други сегмент програма реализовао се у сарадњи са Југословенским позоришним фестивалом Без превода. На Малој сцени Народног позоришта Ужице били су приказани филмови уметника који у фокусу имају изведбу, уметнички гест као форму критичког мишљења, јавног говора, реферишући на југословенско културно наслеђе. Галерија Рефлектор Уметници: Синиша Илић, Анси Каситони, Марта Попивода, Синиша Радуловић, Бранимир Стојановић, Ана Хушман

Народно позориште Ужице Недеља, 10.11.2019. у 18 сати Пројекције филмова уметника из Колекције Октобарски салон Милица Томић, Једнога дана уместо ноћи, бљеснуће рафал из митраљеза кад дручке светлост не може доћи, (из поеме Оскара Давича), акција/ интервенција у јавном прстору изведена у Београду, 2009. године, посвећено анархо-синдикалистима Београда, 03.09.2009, 10 минута Гордана Анђелић Галић, Мантра, 2006., 5 минута Бојан Фајфрић, Узрок смрти, 2015, 13 минута Програм се реализује у сарадњи са галеријом Рефлектор, Народним позориштем у Ужицу и Југословенким позиришним фестивалом Без превода. Организатори: Културни центар Београда, галерија Рефлектор, Народно позориште Ужице, Југословенки позиришни фестивал Без превода Подршка: Град Београд, Министарство културе и информисања Републике Србије, Град Ужице.

The Decade Collection

October Salon Collection Curators: Zorana Đaković Minniti and Siniša Ilić 5th November – 11th November, 2019

The Decade Collection takes as its starting point the international collection of contemporary artworks, the October Salon Collection, established in 2011 and based on the artist’s gifts. The works in this collection are displayed in different exhibition contexts, examining the possibilities of institutional collaboration and the conditions in which contemporary art production is presented.

After the exhibitions at the Space for Contemporary Art Apoteka in Vodnjan and the Bata Mihailović Legacy in Pančevo, the edition in Užice was realized in two programs.

The Reflektor Gallery exhibited the works in which the authors deal with the position of artists and art, the relationship between art and society and works of art. With two additional interventions, realized for the purpose of the exhibition, artistic – painting entitled “Guided Tour” (acrylic on canvas, 3x2m) by Siniša Ilić and curatorial – the entire list of the works in the collection typed on a paper on a typewriter, the authors of the research were symbolically drawing attention to the organization of knowledge around art and its relationship with the audience, as well as to manual, material work and time as key categories in the critical and analytical dealing with and perceiving art and culture. Both interventions were donated to the Reflektor gallery.

Another segment of the programme is realized in cooperation with the Theatre Festival Without Translation. At the Small Stage of the National Theatre in Užice, the selected artists’ films, which focused on performance, artistic gesture, as a form of critical thinking, public speaking, with reference to Yugoslav cultural heritage were shown.

Reflektor Gallery Artists: Siniša Ilić, Anssi Kasitonni, Marta Popivoda, Siniša Radulović, Branimir Stojanović, Ana Hušman

National Theatre Užice Sunday, 10/11/2019 at 6 pm Screenings of films by artists from the October Salon Collection Milica Tomić, One day, instead of one night, a burst of machine-gun fire will flash, if light cannot come otherwise, (taken from the poem of Oskar Davičo), action/intervention in the public space in Belgrade in 2009, dedicated to the Anarch-sindicalists of Belgrade, 03/09/2009, 10 min Gordana Andjelić Galić, Mantra, 2006, 5 min Bojan Fajfrić, Cause of Death, 2015, 13 min The program was realized in cooperation with Reflektor gallery, National Theatre Užice and Festival „Without Translation“.

Organizers: Cultural Center of Belgrade, Reflektor gallery, National Theatre Užice and Festival „Without Translation“.

Supported by: the City of Belgrade, Ministry of Culture and Information of the Republic of Serbia and City of Užice.

Синиша Илић / Siniša Ilić Прелазак у збиљу / Passage to the actual | 2018. видео / video

Ана Хушман / Ana Husman Ручак / Lunch | 2018. видео / video

на следећим странама / on the next pages Колекција Октобарског Салона / October Salon Collection | Народно позориште Ужице / National Theatre Užice (сарадња са УВУУ / cooperation with UVUU) презентација / presentation

лево / on the left Колекција Октобарског Салона / October Salon Collection изложбена поставка | gallery view

Синиша Илић / Siniša Ilić Вођење / Guided tours | 2019. | 200x300 cm Акрил на платну / Acrylic on canvas

А Ј Ч ДЕ ТУРНА Л У К

А Н ЗО REN'S D L I CH LTURAL U C

E N ZO

Кроз пројекат Дечја културна зона реализују се различите креативне радионице за ученике основних и средњих школа. Акценат је на едукативним садржајима који ће омогућити учесницима креативно изражавање, стицање знања уз стручну подршку из области културе и уметности, као и реализовање културних садржаја током слободног времена. Циљ пројекта је едукација будућих учесника у култури и уметности, развој креативних потенцијала деце и младих кроз активно укључивање у културне и уметничке активности и формирање јединственог простора Дечје културне зоне у просторијама Удружења визуелних уметника Ужица. Удружење визуелних уметника Ужица превасходно ради на подизању свести локалне заједнице о значају културе и уметности у свакодневном животу, као и о значају волонтирања и тимског рада у циљу омогућавања бољих услова за развој дечјег стваралаштва и образовања у свим областима уметности. За три године постојања Удружење визуелних уметника Ужице је кроз Дечју културну зону реализовало више пројеката од којих бих издвојио: Понеси уметност, Уметност за велике и мале, припремна настава за уметничке школе и академије, ликовне радионице за најмлађе које се редовно одржавају сваке суботе у просторијама Удружења визуелних уметника Ужица, као и вођења кроз изложбе које се одржавају у галерији Рефлектор. Уметнички директор Александар Димитријевић

Various creative workshops for primary and secondary school students are realized through the Children's Cultural Zone project. The emphasis is on educational content that will enable participants to express themselves creatively, gain knowledge with professional support in the fields of culture and the arts, as well as to realize cultural contents during their free time.

The project aims to educate future participants in culture and art, to develop the creative potential of children and young people through active involvement in cultural and artistic activities and to create a unique place for Children's Cultural Zone in UVUU space.

The Association of Visual Artists of Uzice primarily works to raise awareness of the local community about the importance of culture and art in everyday life, as well as the importance of volunteering and teamwork to provide better conditions for the development of children's creativity and education in all fields of art.

In its three years of existence, the Visual Arts Association of Uzice has implemented several projects through the Children's Cultural Zone, of which I would single out: "Bring Art", "Art for the Adult and the Young", preparatory classes for art schools and academies, art workshops that are held regularly every Saturday for the youngest at the premises of the Association of Visual Artists of Uzice, as well as guided tours through exhibitions held at the Reflektor Gallery.

Art director Aleksandar Dimitrijevic

ПОСЕБНА ЗАХВАЛНОСТ ПРИЈАТЕЉИМА УДРУЖЕЊА БЕЗ КОЈИХ ОВО НЕ БИ БИЛО МОГУЋЕ За сређивање простора које изводе сами уметници, удружење је брзо успело да добије подршку локалне заједнице као и локалних привредника. У овој акцији свако је помогао онако како може, неко је поклонио производ, неко свој лични рад, неко своје услуге.

Поред града Ужица и локалне заједнице, у реконструкцију простора укључили су се и ђаци Техничке школе Радоје Љубичић. Док су ђаци радили у оквиру практичне наставе, за храну су се побринули пекаре Добро јутро и Blue Moon. Потребне алате и материјале за грађевинске послове обезбедили су Матица, Нови оков, Дрина Копаоник, Стабилпро, Ентеко, Гвожђаре Цвеле, Технометал Б, ВМ Инвест Груп, Валволине, Агропромет, Керамика Атриа, Дис Агроопрема, Златибор градња, агенција Бест, Гранит плус, Кадињача, Пуна кућа, Металмонт... Опремање галерије помогли су: Атлас, Капедунум, Текстил, Хотел Палисад, ресторан Александар, GMT Company, Зип Универ, Унико, Полет, Агенција Интро, Гулан, Ин Принт. Од самог почетка медијску и маркентишку подршку Удружењу пружа Агенција Пулсар, портал Пасаж, Ера, Радио Луна, ТВ5, портал за културу југоисточне Европе SeeCult и Критика на делу. За књиговодствене услуге брине се Агенција Призма. Фондација LiveRich је пружила неизмерну помоћ око реконструкције тоалета и даље нас подржавајући кроз разне пројекте као и компанија Tекстил и Агенција Пулсар. Целом пројекту придружили су се и појединци без којих ништа од овога не би било оствариво: Станимир Дробњаковић, Петар Вујадиновић, Петар Благојевић, Жунић Милија, Чавић Дејан, Александар Николић, Срђан Пауновић, Милош Цветић, Дејан Милић и многи други.

SPECIAL THANKS TO THE FRIENDS OF THE ASSOCIATION WITHOUT WHOM THIS WOULD NOT BE POSSIBLE For the preparation of the space carried out by the artists themselves, the association was quickly able to gain the support of the local community as well as local businessmen. In this action, everyone helped as much as they could, someone donated a product, someone their personal work, and someone offered their services.

In addition to the city of Uzice and the local community, the students of the Radoje Ljubičić Technical School participated in the reconstruction of the space. While the students worked as part of practical teaching, Dobro Jutro and Blue Moon bakeries provided food. The necessary tools and materials for construction work were provided by Matica, Novi Okov, Drina Kopaonik, Stabilpro, Enteco, Cvele Ironworks, and Tehnometal B, VM Invest Group, Valvoline, Agropromet, Atria Ceramics, Dis Agrooprema, Zlatibor Construction, Best agency, Granit plus, Kadinjača, Full House, Metalmont... The equipping of the gallery was assisted by Atlas, Capedunum, Textile, Hotel Palisad, Alexander Restaurant, GMT Company, Zip Univer, Unico and Polet, Intro Agency, Gulan, In Print. From the very beginning, media and marketing support for the Association has been provided by the Pulsar Agency, the Passage Portal, the Era, Radio Luna, TV5, the Southeast European culture portal SeeCult and Critique at Work. Bookkeeping services are provided by the Prizma Agency. The LiveRich Foundation has provided immense help with the reconstruction of the toilets, continuing to support us through various projects, as well as Textil and Pulsar Agency.

The whole project was joined by individuals without whom none of this would be possible: Stanimir Drobnjakovic, Petar Vujadinovic, Petar Blagojevic, Zunic Milija, Cavic Dejan, Aleksandar Nikolic, Srdjan Paunovic, Milos Cvetic, Dejan Milić, and many others.

ИМПРЕСУМ / IMPRESSUM

издавач | publisher Удружење визуелних уметника Ужице Visual Artists Association of Uzice Љувише Веснића 24 / Ljubiše Vesnića 24 31000 Ужице / Užice, Србија / Serbia uvuuzice@gmail.com / www.uvuu.rs за издавача | executive publisher Александар Димитријевић / Aleksandar Dimitrijević уредник | editor Александар Димитријевић / Aleksandar Dimitrijević текст | text Александар Димитријевић / Aleksandar Dimitrijević, Саша Јањић / Saša Janjić, Ненад Малешевић / Nenad Malešević, Слађана Петровић Варагић / Slađana Petrović Varagić, Велимир Поповић / Velimir Popović, Дејан Клемент / Dejan Clement, Марија Жунић / Marija Žunić и Аутори / Authors превод | translation Дејан Клемент / Dejan Clement, Исидора Крстић / Isidora Krstić, Аутори / Authors лектор | lector Ружица Марјановић / Ružica Marjanović Даниела Божић / Daniela Božić фотографија | photographs by Архива УВУУ / Archive UVUU (Маријана Ћурчић / Marijana Ćurčić, Марија Жунић / Marija Žunić, Милош Вучићевић / Miloš Vučićević, Урош Звиздић / Uroš Zvizdić, Дејан Клемент / Dejan Clement, Александар Димитријевић / Aleksandar Dimitrijević, Душан Никитовић / Dušan Nikitović, Нина Ивановић / Nina Ivanović дизајн | design our штампа | print In Print тираж | print run 500 Подржано од | Supported by Министарство културе и информисања Републике Србије / Republic of Serbia Ministry of culture and information Град Ужице / City of Užice

CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 061.2:73/77(497.11)"2016/2020" 7.038.53/.55(497.11)"20" УДРУЖЕЊЕ визуелних уметника Ужице / [уредник Александар Димитријевић ; текст Александар Димитријевић ... [и др.] ; превод Дејан Клемент, Исидора Крстић ; фотографија Маријана Ћурчић ... и др.] = The Uzice Visual Artists Association / [editor Aleksandar Dimitrijević ; text Aleksandar Dimitrijević ... [et al.] ; translation Dejan Clement, Isidora Krstić ; photographs by Marijana Ćurčić ... et al.]. - Ужице : Удружење визуелних уметника Ужице = Užice : Visual Artists Association of Uzice, 2020 ([Ужице] : In Print). - [342] стр. : илустр. ; 24 cm Упоредо срп. текст и енгл. превод. - Тираж 500.

ISBN 978-86-902334-0-3 a) Удружење визуелних уметника Ужице (Ужице) - 2016-2020 COBISS.SR-ID 17335305

rs uvuu. www.