Page 1

НАРОДНА БИБЛИОТЕКА ПОЖЕГА

150 ГОДИНА ОД ОСНИВАЊА ЧИТАОНИЦЕ У ПОЖЕГИ

Јасминка Лаловић Ђурић Гордана Стевић Даниела Скоковић


2019

НАРОДНА БИБЛИОТЕКА ПОЖЕГА

150 ГОДИНА ОД ОСНИВАЊА ЧИТАОНИЦЕ У ПОЖЕГИ

Јасминка Лаловић Ђурић Гордана Стевић Даниела Скоковић


САДРЖАЈ

ОД ПРВЕ ЧИТАОНИЦЕ ДО ГРАДСКЕ БИБЛИОТЕКЕ У ПОЖЕГИ : историјат 5 Увод 7 Појава првих културних институција у пожешком крају: читаонице у 19. и почетком 20. века 11 Пожешка читаоница 12 Читаоница у Добрињи 19 Радничке читаонице у Пожеги 20 Народне књижнице и читаонице пожешког краја у првој половини 20. века 25 Пожешка народна књижница и читаоница 26 Сеоске народне књижнице и читаонице у периоду између два светска рата 29 Послератни период. Оснивање Среске народне књижнице и читаонице и Градске библиотеке у Пожеги 41 Среска народна књижница и читаоница 42 Градска библиотека 46 Градска библиотека од 1955. до 1995. године 53

НАРОДНА БИБЛИОТЕКА ПОЖЕГА: ДАНАС, ЗА БУДУЋНОСТ 71 Увод 73 Одељења Библиотеке 81 Одељење за обраду публикација 82 Позајмно одељење за одрасле 85 Дечје одељење 88 Завичајно одељење 91 Завичајна периодика 95 Одељење стручне књигe 99 Посебни фондови Библиотеке 103 Поклон-збирка Сретена Јовичића (1919-1946) 104 Легат Славка Ј. Јоксимовића (1893-1985) 105 Библиотека целина др Михаила О. Тошића (1933-2007) 113 Библиотека целина др Радосава Шуљагића (1940) 116


Легат Недељка Јешића (1930-2019) 118 Фонд старе и ретке књиге 122 Фонд периодике 126 Издавачка делатност 129 Пожешки годишњак 132 Вечите теме на путу кроз време 135 Културни програми за одрасле 135 Креативни програми за децу и младе 144 За сваку бебу књига 146 Причаоница 147 Путујућа библиотека 148 Читај док чекаш 149 Библиобубамара и Библиопчелица 149 Летњи и зимски програм читања 150 Клуб волонтера 151

Међународни пројекти и сарадња 153 Sister libraries 153 IBBY collaborative summer reading programme 154 ИНЕЛИ Балкан 155 Еутека 155 Међународни фестивал сликовница „Чигра“ 157 Управници и радници Библиотеке 161 Некадашњи управници и директори 161 Некадашњи радници 171 Садашњи запослени у Библиотеци 178 Литература 188


ОД ПРВЕ ЧИТАОНИЦЕ ДО ГРАДСКЕ БИБЛИОТЕКЕ У ПОЖЕГИ Историјат

Јасминка Лаловић Ђурић


7

Увод

Пуних 150 година у пожешком крају је присутна потреба за културним и духовним уздизањем становништва. Схватајући интелектуални и васпитно-просветни значај књига, часописа и новина, кроз оснивање читаоница и народних књижница, јасно се тежило организованом и институционализованом деловању на пољу образовања и културе. Ти оснивачки покушаји, који су у различитим периодима и на различите начине обележили протеклу културну историју пожешког краја, били су мање или више успешни, али су сви заједно значајно допринели рађању идеје о оснивању Библиотеке. Оснивање читаоница у пожешком крају током 19. века, а касније и народних књижница у 20. веку, представља значајну културну претходницу у настанку и организацији Градске библиотеке у Пожеги, основане након Другог светског рата. Стога је писање о почецима и развоју пожешке библиотеке кроз све ове протекле деценије немогуће а да се претходно историјски не осветли тај период који јој је претходио. Свест о потреби постојања једне овакве установе сеже далеко у прошлост, још од прве јасно изражене идеје о организованом грађанском окупљању зарад културе читања и информисања.

На претходној страни: Извештај Ужичког начелства министру просвете и црквених дела

Прва културна институција у нашој малој и тек тридесетак година старој варошици била је Читаоница. Формирана је на иницијативу групе напредних грађана с циљем да се у оквиру ње читају новине и кроз разговоре и предавања размењују друштвено-политичке идеје. Због свог опозиционог деловања Читаоница је више пута гашена и наново отварана, те у свом ионако кратком постојању није забележила битан континуитет у раду. Крајем 19. и почетком 20. века у Пожеги се јављају и прве радничке читаонице, које су, будући јаче обојене антисистемским грађанским активизмом, трајале још краће него претходна. Између два светска рата, када је књига постала приступачнија а рад на пољу народног просвећивања активнији од стране државе, у пожеш-


8

ком крају долази до оснивања већег броја народних књижница и читаоница. Тек су оне, због тога што су биле подстицане од стране државе, забележиле колико-толико дужи континуитет у раду. Ове културне институције су биле друштвене институције, и њих није оснивала држава, већ друштво равноправних чланова – писмени грађани, напредни мештани, политички одбори и разна друштва и културне лиге – тако да је њихов опстанак зависио искључиво од воље и ревности управе и њених чланова. Због тога су и трајале кратко. Суочене са проблемом финансирања, недостатком просторија и радне снаге, а понеке и са проблемом нелегитимног политичког деловања, свакако да су имале неизвесну будућност. Било је јасно да се ови проблеми могу решити једино на државном, односно локалном нивоу, тј. оснивањем државне установе која би добијала материјалну помоћ за свој рад. Али до тог историјског момента је требало доћи. Као својеврсне културне и социјалне институције, пожешке читаонице и народне књижнице одиграле су значајну улогу у културном уздизању нашег становништва. То су била места на којима се одвијала жива друштвено-политичка активност, где се окупљала напредна омладина, образована грађанска класа, места где су се читале новине и књиге, размењивале идеје и мишљења. Веома је важно подвући и посебну ангажованост ових културно-социјалних установа на просвећивању народа путем књиге на народном језику, и то организовањем курсева и алфабетских течајева, разних предавања, беседа, забава, позоришних трупа и представа и сл. Иако ниједна од тих институција није у својој културној мисији деловала дужи период, оне су значајне и стога што њихово појављивање сведочи о жељи пожешког напредног становништва да буде покретач и носилац културне еманципације и да у тим настојањима нимало не заостаје за другим местима у Србији.


9


11

ПОЈАВА ПРВИХ КУЛТУРНИХ ИНСТИТУЦИЈА У ПОЖЕШКОМ КРАЈУ: ЧИТАОНИЦЕ У 19. И ПОЧЕТКОМ 20. ВЕКА

1 Пре оснивања варошице, упоредо са муслиманским насељем на десној страни реке Скрапеж, постојало је српско село Пожега, које је двадесетих година 19. века бројало 33 домаћинства.

Пожешка варошица основана је 1832. године, по налогу кнеза Милоша а према урбанистичком плану Лазара Зубана, секретара Кнежевинско-српског управитељског совјета.1 Нова чаршија, настала око трга кружног облика на коме су никле прве куће, дућани и занатске радионице, развијала се постепено – десетак година по оснивању бројала је 28 кућа и 90 житеља, да би се пред крај 19. века развила у једну од већих варошица југозападне Србије са око 1.500 становника. Земљорадња, сточарство и занатство биле су основне делатности ондашњег становништва, док се постепено формирао танак слој трговаца који је, чинећи основу чаршије, заслужан за њен привредни, економски, па и културни развој.


12

Поред среског начелства, од јавних установа Пожега је 1834. године добила мензулану којом је успостављен поштански саобраћај, школа је основана 1839. године,2 црква је саграђена 1846, савремена поштанска станица почела је са радом 1864, а пет година касније варошица је добила и своју прву институцију културе – Читаоницу.

2 За време устаничке Србије, у пожешком крају ђаци су се учили писању и читању при манастиру у Годовику. Према неким подацима, школа у Пожеги је отворена 1812. године, али је убрзо затворена. По оснивању варошице, 1832. године, у ово место је била премештена и једно време је радила ужичка нахијска школа, а кад је она враћена у Ужице, малобројни пожешки ђаци поново су почели да похађају наставу

ПOЖЕШКА ЧИТАОНИЦА

при годовичком манастиру, да би потом годовички учитељ Павле Стојић, по налогу

Читалишта, или читаонице, биле су културне институције које су у одређеном периоду одиграле значајну културну, просветну и политичку улогу. Њихова основна делатност била је набавка и организовано коришћење новина и часописа, али и књига, уколико су им финансијска средства то омогућавала. Поред ове редовне активности, задаци читаоница били су и организовање јавних предавања, беседа, села, забава са игранком, потом неговање народног језика, ширење писмености и идеја народног препорода, као и просвећивање широких народних маса. Читаонице су биле организације слободно удружених грађана, за разлику од библиотека које се касније оснивају у статусу државних институција, али су у извесном смислу развиле, или бар започеле, све облике рада јавних библиотека. 3

Пожешка читаоница основана је 1. јануара 1869. године, 37 година након оснивања чаршије, 42 године након појаве првог читалишта у Србији и 13 година после оснивања Ужичког читалишта.4 Према хронолошком прегледу била је 27. читаоница од укупно 95 основаних у 19. веку у тадашњој Србији.

Јована Обреновића, прешао са школом у Пожегу у његов конак, где је од 1837. до 1839. године учио ђаке. Ова школа је имала приватан карактер све док на основу молбе пожешких власти Попечитељство просвештенија није одобрило да се учитељ Стојић постави за општинског учитеља. Женска школа основана је 1867. године. 3 Два термина – читалиште и читаоница – означавају једну исту институцију. Назив „читалиште“ био је у употреби само у Србији и Македонији, од оснивања првог читалишта, па све до 1866. године, када се у грађи први пут помиње нови термин – „читаоница“. (Десанка Стаматовић, Читалишта у Србији у XIX веку (Панчево: Градска библиотека, 2011), 15-16) 4 Иако се прва читалишта у Србији званично појављују четрдесетих година 19. века, Возаровићева књижара, отворена 1927. године у Београду, називана још и Возаровићевим читалиштем, временом је постала и функционисала као читалиште, те се може сматрати првим читалиштем у Срби-

О оснивању и раду прве читаонице у Пожеги сачувано је веома

ји. (Д. Стаматовић, нав. дело, 175-176)


13

мало података. Нису нам позната њена правила, није сачуван оснивачки акт, а информације о оснивачима, управи и члановима, као и о тачном броју листова на које је била претплаћена су непотпуне.

5 Овим расписом Министарство, на чијем челу је тада био Димитрије Матић, подвлачи значај и улогу читалишта у просвећивању народа, препоручује њихово оснивање у сваком месту где има школа, даје упутства за отварање и финансирање, набавку књига и листова и захтева информисање о отварању нових и о раду већ постојећих читалишта, како би се на адекватан начин пратили стање и развој ових културних установа у Србији. На овај распис министра просвете одговорило је 12 округа (пет округа није послало извештаје). Према сачуваним извештајима, приметићемо да је у тих 12 округа у Србији било укупно 27 читалишта, од којих је највише (по пет) било у београдско-посавском и ужичком округу – у Ужицу, Пожеги, Ивањици, Карану и Сечој Реци. (Д. Стаматовић, нав. дело, 146147) 6 Архивска грађа Народне библиотеке Пожега (у даљем тексту: АГ НБП), Разно, Допис министру просвете и црквених дела, 11. јануар 1869, копија.

О њеном постојању сазнајемо из извештаја ужичког начелства упућеног као одговор на распис Министарства просвете и црквених дела из 1868. године.5 У том документу, датираном 11. јануара 1869. године, стоји да је „у варошици Пожеги овога округа установљена читаоница и већ је отворена 1. овог месеца којој су и претплаћени листови и новине отпочели долазити.“6 Обично су одборе за оснивање читаоница у Србији чинили најутицајнији и најобразованији људи једног краја. Тако су се и у покретање Пожешке читаонице укључили слободоумније оријенти-


14

сани Пожежани оног времена. Иако не постоји документ који би то и потврдио, сматра се да је иницијативу за њено оснивање дао Милош Р. Јовановић, први пожешки високошколац.7 Заједно са њим, у оснивању пожешке читаонице учествовао је и тадашњи пожешки учитељ Андрија Станојевић,8 а у њеном руководству касније су се истакли и Велимир Лонгиновић, први пожешки телеграфиста,9 и Адолф Фемен, први пожешки лекар.10

7 Михаило Зотовић и др., Пожега и околина (Пожега: Општински одбор Савеза удружења бораца, 1978), 298; Радован Зарић, Народна библиотека Пожега (Пожега: Народна библиотека, 1995), 30; Миодраг Глушчевић, Пожега у XIX и првој половини XX века (Пожега: Народна библиотека, 2017): 120. Милош Р. Јовановић је рођен 1851. године у Пожеги, у трговачкој породици. У време оснивања Читаонице имао је 18 година.

Око Пожешке читаонице окупљала се напредна пожешка омладина која се, водећи живе дискусије на скуповима и седницама, није ограничавала само на културно-просветна питања у раду Читаонице, већ се прихватала и слободнијих расправа о политичкој ситуацији и раду органа власти. Политичке несугласице у земљи и честа трвења супротних политичких опција одразиле су се и на Пожешку читаоницу. Отвореније иступање појединих чланова против тадашњег политичког режима давало је повода локалној власти да онемогући њен рад. А ако томе додамо и недо-

Завршио је Велику школу у Београду и још као студент, у пожешку варошицу је доносио нове и напредне идеје, градећи своје критичко мишљење на делима Светозара Марковића. Касније је заузимао важне положаје у судској и извршној власти – три пута је биран за председника пожешке општине. Умро је 1915. године од пегавог тифуса. 8 На место учитеља пожешке основне школе Андрија Станојевић дошао је у јесен

Милош Р. Јовановић и Сретен Лазаревић

1867. године и на тој дужности остао пуних десет година. Умро је почетком 1878, у својој 32. години, а на његово место примљен је Сретен Лазаревић, истакнути јавни радник. 9 Велимир Лонгиновић био је први телеграфиста у новооснованој телеграфској штацији у Пожеги, од септембра 1869. до 1871. године. 10 Адолф Фемен, по националности Немац, рођен је око 1832. године у Вараждину. Завршио је медицину у Бечу и са места среског лекара у Трстенику дошао је на службу у Пожегу децембра 1870. године, као први пожешки лекар, али се убрзо разболео од туберкулозе и умро почетком 1872.


15

11 М. Зотовић и др., нав. дело, 299; а на основу податка да је Милош Р. Јовановић, у то време пожешки кмет, послао захтев Старом ослобођењу да редовно шаље лист у Пожегу. 12 АГ НБП, Разно, Допис начелнику Среза пожешког, 13. јануар 1881, копија. Министар просвете и црквених дела Стојан Новаковић послао је 29. децембра 1880. године распис окружним начелствима у коме тражи да се доставе подаци о читаоницама у окрузима. Из пожешког краја одговоре среском начелнику послали су јануара 1881. пожешки кмет Милош Р. Јовановић и добрињски кмет Рако Андрић. Сабирајући приспеле одговоре, начелник округа ужичког шаље министру извештај у коме између осталог каже: „У овом округу постоје само четири читаонице у овим местима: вароши Ужицу, варошицама Пожеги и Ивањици, и у селу Добрињу“. 13 Неки од наслова су: Турско-српски речник, Жил Блез, Србски речник, Латинска граматика, Песме Љубе Ненадовића, Дела Димитрија Давидовића, Народи словенски, Догматика, Матан Мудри, Наука о трговини, Земљопис целог света, Голубица, Француско-србски речник, Закон финансијски, Пут чистоће, Друштво економије, Геометрија и др. На списку су и четири књиге на немачком језику. Из овога се може закључити да је најмање било наслова из књижевности. 14 Сретен Лазаревић је био један од пионира учитељског социјалистичког покрета у Србији. Рођен је 1850. године у Врањанима (по неким ауторима у Глумчу) и завршио Богословију у Београду 1873. године. За пожешког учитеља дошао је 1878. годи-

статак сопствених просторија и неуредност управе, онда је разумљиво што је она неколико пута гашена па поново оснивана. Дешавало се чак да у веома кратком периоду Читаоница престане са радом и наново се оснује. Тако се после 1872. године ова установа не помиње у архивској грађи све до 1876, када је обновљен њен рад.11 Убрзо је поново била угашена, 1878. наново основана, у другој половини 1880. још једном угашена, да би се јануара наредне године поново приступило њеном обнављању. Све ово сазнајемо из једног извештаја који је 1881. године Милош Р. Јовановић, пожешки кмет, упутио начелнику Среза пожешког.12 Од листова на које је Читаоница била претплаћена, у архивској грађи се помињу: Видовдан, Ружа, Старо ослобођење, Видело, Застава, Исток, Србске новине и Хришћански весник, а на седници одржаној јануара 1872. године, којом је председавао Адолф Фемен, управа је водила дебату о томе да се уместо Видовдана и Руже изврши претплата на листове Млада Србадија и Раденик, али није познато да ли је то и учињено. Са овом одлуком, коју је подржала већина чланова Читаонице, није се сложио само тадашњи пожешки кмет Мића П. Стојић. Није познато да ли је Читаоница поред новина имала и свој књижни фонд који је куповином или поклоном набављала за своје читаоце, али је до данас остао сачуван податак у архивској грађи да је од трговца Јелисија Савића добила „на прочитање до годину дана“ 61 књигу. Реверс на коме се налазе исписани наслови књига из Савићеве личне библиотеке потписан је 18. јануара 1879. године.13 Књиге је примио тадашњи председник Читаонице Сретен Лазаревић, учитељ.14 У то време управу Читаонице чинили су још Милија Атанасијевић, свештеник, Милета Станојевић, учитељ, Милош Р. Јовановић и Стефан Милошевић,


16

Извештај Милоша Јовановића, пожешког кмета, упућен начелнику Среза пожешког


17

не. Као неуморног радника на политичком просвећивању села, Стеван Сремац га је узео за тему своје памфлетске сатире Лимунација на селу (1893), у којој је неправедно карикирао рад овог напредног учитеља.

15 М. Глушчевић, нав. дело, 121.

16 Исто, 218

трговац. Исте године Сретен Лазаревић је добио премештај из Пожеге, и пошто је „управа напустила дужност“ Читаоница се угасила током 1880. године. Када се почетком наредне године поново приступило њеном оснивању, Јелисије Савић је тужио суду нову управу Читаонице тражећи да му се плати за 20 невраћених књига. Нова управа правдала се чињеницом да новооснована читаоница није имала никакве везе са претходном.15 Из горепоменутог извештаја Милоша Р. Јовановића сазнајемо да је Читаоница почетком 1880. године имала 25 чланова, а да се при поновном оснивању 1881. у њу уписало 15 чланова, који су за полугодишњу чланарину плаћали два динара. Сем чињенице да је на беседи одржаној почетком 1877. добила 77 динара и 50 пара на име прилога, при последњем нама данас познатом обнављању ове установе, 1881. године, њена управа није располагала подацима о приходима и расходима из претходних година. Питање је да ли су ови новчани прилози од беседа, бар неким делом, уопште били намењени финансирању Читаонице. У то време у Општини је постојала „сиротињска каса“ у коју су се сливала средства добровољних давалаца, прилози са новогодишњих приредби, са црквеног таса, али и са „одржаних беседа у Пожешкој читаоници“.16 Стога претпостављамо да се Пожешка читаоница, као и остале читаонице у Србији, финансирала углавном од сопствених прихода које су чинили улози чланова, што је свакако било недовољно за њен финансијски опстанак. Ако у расходе убројимо претплату на новине, евентуалну набавку књига, кирију и огрев зими за просторију, онда је јасно да се све то није могло покрити новцем прикупљеним од чланарине. Зависећи од воље и ревности управе и њених чланова, тешкоће у наплати чланарине као и мали број чланова сигурно су били


18

кључни разлози због којих се ова културна институција у Пожеги није могла дуже одржати. Да подсетимо да је у време оснивања Читаонице пожешка варошица имала само нешто мало више од 500 становника, док је цела општина бројала близу 17.000 становника.17

Поглед на Добрињску улицу у Пожеги

17 М. Зотовић и др, нав. дело, 220, 227.


19

ЧИТАОНИЦА У ДОБРИЊИ

18 Миливоје М. Вукићевић, Добриња (Београд: Одбор за проучавање села САНУ, 1995), 746-747.

19 АГ НБП, Разно, Допис начелнику Среза пожешког, копија; Р. Зарић, нав. дело, 34-35, 205-206.

20 Д. Стаматовић, нав. дело, 246.

Читаоница у Добрињи основана је 1880. године, на Тодорову суботу, у част стогодишњице од рођења кнеза Милоша Обреновића. Основали су је при добрињској школи грађани у споразуму са учитељем, те је тако добила назив Школска читаоница, али су се њом могли користити сви писмени мештани добрињске општине. У то време учитељ је био Миленко Ђ. Поповић, а занимљив је и податак да је у школи у истом периоду постојала и школска књижница са 165 књига.18 Основне податке о овој установи добијамо из извештаја добрињског кмета Рака Андрића, упућеног начелнику Среза пожешког 21. јануара 1881. године. У извештају стоји да је Читаоница основана добровољним прилозима, да од добрињске општине нема финансијске помоћи, да су приходи и расходи у првој години рада износили 25 динара, да се сав новац користио искључиво за набавку новина и часописа и да установа нема никакве покретне или непокретне имовине.19 Добрињска читаоница била је претплаћена на 12 листова – седам српских и пет руских. Од српских листова у ово село су стизали: Видело, Исток, Српска зора, Порота, Хришћански весник, Фрушка Гора и Зоља, а од руских: Восток, Недел, Газета, Журнал романов и повестеи и Газету Русев. Чланарина није била одређена, свако је давао колико је могао или желео.20 Оно што не знамо о њој јесте податак о иницијаторима и оснивачима, броју читалаца, као и о томе колико дуго је радила.


20

РАДНИЧКЕ ЧИТАОНИЦЕ У ПОЖЕГИ У последње две деценије 19. века у Србији се јавља један број еснафских дружина, удружења и друштава којима је, поред основног циља да окупљају и потпомажу особе истог сталешког порекла, образовања или интересовања, један од задатака и да оснивају читаонице. Ове радничке, занатске и официрске читаонице биле су сталешке институције затвореног типа, и оне су се по намени, организацији и методама рада разликовале од читаоница осниваних у претходном периоду.21 Дружина пожешких радника основана је 1889. године на иницијативу Драгише Лапчевића,22 као потпорно удружење са циљем да оснива занатлијске радње, потпомаже своје чланове и да се стара о њиховом умном образовању. Исте године у окриљу ове дружине у Пожеги је основана прва Радничка читаоница. О том догађају извештава ужички лист Златибор: „У Пожеги је образовата Радничка читаоница уз Дружину радничку, чија се управа обратила на сва уредништва српских листова с молбом да им бар до конца ове године листове бесплатно шаље, а да ће доцније платити претплату. Ми радосно поздрављамо овај корак браће наше пожешких раденика, који су у много прилика показали и доказали: да стално корачају с напретком и да воде строга рачуна о себи. Од своје стране умољавамо све патриоте да у интересу општег напретка обдаре ову читаоницу с књигама колко који може јер је одиста племенито дати срества и прилике раднику да се бар читањем образује, кад се школовати није могао.“23 Нажалост, никаквих других података о овој читаоници, њеном раду и делатности немамо. После државног удара на краља Александра Обреновића, 1894. године, и забрањивања рада политичких странака у Србији,

21 Исто, 158-159. 22 Драгутин-Драгиша Н. Лапчевић рођен је 1867. године у Ужицу. Одрастао је у Пожеги, где је завршио три разреда основне школе, али је самообразовањем стекао завидно знање, између осталог и знање немачког, руског, бугарског, словеначког, чешког и словачког језика. Изградио се под јаким утицајем Светозара Марковића, Мите Ценића, Васе Пелагића и руских социјалиста 19. века. Био је народни посланик, публициста, књижар, новинар, преводилац, народни економ. Оснивач је Радничких новина (1897), а једно време је био и главни уредник (1903–1914); уређивао је додатак о селу у листу Политика (1924); оснивач је Првог пољопривредног музеја у Србији (Пожега, 1898), био је председник општине Пожега (1893–1894), један од оснивача и председник Српске социјалдемократске партије. Умро је у Београду 1939. године. 23 Златибор, 17. септембар 1889: 4.


21

Дружина пожешких радника се више не помиње у архивској грађи. Јачањем радничког покрета у Србији почетком 20. века, оснивањем Српске социјалдемократске партије и активним организовањем пожешких социјалиста на пољу заштите радничких права и интереса створени су повољнији услови за оснивање друге Радничке читаонице у Пожеги.

24 Раднички покрет у ужичком крају 1902– 1915 (Ужице: Вести, 1964), 64-65.

25 Бранислав Павловић, земљорадник, књижар и најистакнутији социјалистички предводник у пожешком крају, рођен је 1872. године у Злакуси, а убијен од стране четника 1943. 26 Чланови Управног одбора били су још и Новица Симеуновић (благајник), Милош Јовановић, седларски радник, и Михаило Стефановић, ковачки радник; а чланови Надзорног одбора Чедомир Поповић, обућарски радник, Драгомир Стефановић, опанчарски радник и Нићифор Јефтић, поткивачки радник. 27 М. Зотовић и др., нав. дело, 370.

Читаоница је основана на радничком збору одржаном 16. новембра 1903. године.24 Атмосфера је протекла у свечаном расположењу. Збору је присуствовао велики број пожешких занатских радника и трговачких помоћника, али и ужичких радника и чланова ужичке Радничке читаонице. Окупљени су ушли у варош са заставом, певајући радничке песме. Након свечаности приступило се оснивању Читаонице, донета су њена правила и једногласно изабрана управа. За председника је изабран Бранислав Павловић, књижар и истакнута личност радничког покрета у Пожеги,25 а за секретаре Петко Милчановић и Здравко Ерић.26 Правилником о раду Читаонице одређен је основни задатак ове установе: „да распростире корисна знања и негује морал и врлине код својих чланова; да шири свест о заједници интереса и осећаја свију радника и да на тај начин спреми земљиште за подизање материјалног и политичког стања радничког сталежа; да прикупља податке из живота радничке класе и проучава путеве који воде њеном ослобођењу“27 и то организовањем различитих културно-просветних акција (курсева, предавања, дискусија, забава). Месечна чланарина за редовне чланове износила је 0,25 динара и на дан оснивања Читаоница је уписала 57 редовних и два помажућа члана.


22

Драгиша Лапчевић у време оснивања прве Радничке читаонице у Пожеги

Златибор, 17. септембар 1889. године

Поред овог горе наведеног одељка из правила Радничке читаонице у Пожеги, остатак текста нам није познат. Ускраћени смо и за информацију о самој организацији рада, о новинама и листовима на које је била претплаћена, као и о књигама, њиховој набавци и начину коришћења, а о њеној културној делатности немамо никаквих података. Вест о њеном оснивању различито је прихваћена у пожешкој варошици. С обзиром на то да је била продемократски и опозиционо оријентисана, са наглашеним политичким активностима на јачању радничке класе, свакако да њено деловање није ишло у прилог економски снажнијем и утицајнијем грађанству, па тако


23

Пожега почетком 20. века

28 Радничке новине, 20. март 1904.

29 М. Зотовић и др., нав. дело, 372.

Бранислав Н. Павловић

ни власти. Општинска власт и чаршија примају је са негодовањем, а полиција чини све да забрани сваку врсту радничког окупљања. У то време председник општине је Миле Петровић. Њему и његовим сарадницима придружују се и гостионичари и кафеџије који у својим локалима забрањују окупљање радника и читање Радничких новина, па чак и цепају плакате Радничке читаонице.28 Оваква ситуација доприноси још одлучнијем политичком деловању управе и чланова Читаонице и то на уштрб њене културне мисије. Тако се на састанку Читаонице одржаном 7. марта 1904. године доноси одлука да се бојкотују они гостионичари и кафеџије који забрањују окупљање радника, а „они који прекрше ову одлуку сматраће се издајницима“.29 Поводом Првог маја,


24

1904. године, Читаоница је организовала једну од до тада највећих прослава. Том приликом сакупио се велики број људи, радника, занатлија и сељака из Пожеге и околине. На Другом конгресу Главног радничког савеза (1904) донет је закључак да је ниво радничког покрета у Србији прерастао оквире радничких читаоница и да треба ићи на оснивање партијских организација. Сходно томе, почетком јуна исте године у Пожеги је основана социјалдемократска организација. Претпостављамо да је после овог догађаја наступило замирање рада пожешке Радничке читаонице и да је она убрзо након тога угашена.


25

НАРОДНЕ КЊИЖНИЦЕ И ЧИТАОНИЦЕ ПОЖЕШКОГ КРАЈА У ПРВОЈ ПОЛОВИНИ 20. ВЕКА

30 Поред Јована Цвијића, Богдана Поповића, Слободана Јовановића и осталих, међу иницијаторима за оснивање Културне лиге био је и професор Милић Радовановић (1860–1937), родом из Честобродице крај Пожеге. Студирао је права у Београду и Паризу, а касније био министар финансија и професор на Правном факултету у Београду. Био је члан колегијума од осам професора који су, приликом оснивања Универзитета у Београду 1905, бирали све остале професоре.

Покрет Културна лига, настао 1908. године иницијативом професора Београдског универзитета,30 заслужан је за значајан културни препород српског народа. Са својим широким програмом просветних и културних активности, Лига је радила на стварању повољних услова за свеопште просвећивање и образовање народа, а нарочито је била активна на пољу ширења књиге и отварања књижница. Ширењу писмености касније је значајно допринело и Одељење за народно просвећивање при Министарству просвете Краљевине Југославије. Својим указима, препорукама и саветима залагало се да потребу за књигом, читањем и просвећивањем измести из школских оквира и учини је свакодневицом ширег дела становништва.


26

Сходно томе, у овом периоду у пожешком крају бележимо значајан културни замах, нарочито карактеристичан по оснивању народних књижница и читаоница и организовању културноуметничких група при њима, али су подаци о делатности и раду већине ових културних институција слабо сачувани.

ПОЖЕШКА НАРОДНА КЊИЖНИЦА И ЧИТАОНИЦА Под утицајем Окружног одбора Културне лиге, основаног у Ужицу 1910. године, у пожешком крају се у кратком периоду оснивају књижнице и читаонице, и то у Пожеги, Јежевици, Глумчу, Годовику и Мађеру, као и Задружна читаоница у Горобиљу.31 Пожешка народна читаоница основана је 29. новембра 1910. године. За председника Управног одбора изабран је Војимир Перишић, учитељ, за потпредседника Витомир Видаковић, свештеник,32 за књижничара Милорад Костић, економ, за благајника Радоје Јовичић, трговац, и за деловођу Војин Ковачевић, трговац. Приликом оснивања, Читаоница је од Централне управе Културне лиге на поклон добила 138 књига као почетни фонд. Претплату на новине и часописе финансирала је сопственим средствима, добијеним од чланарина, забава и поклона. У току прве године рада имала је 40 чланова, који су највише читали новине и издања Мале библиотеке.33 Пожешка народна читаоница помиње се и у августу 1911. године, сасвим узгредно у једном допису везаном за пожешко Певачко друштво „Илић“.34 О њеном раду у наредним годинама немамо података. Културна лига је угашена пред балканске ратове и претпостављамо да због

31 Бранка Драгосавац, Јавне библиотеке у Србији од 1901. до 1918. године (Панчево: Градска библиотека, 2016), 81-82, 157; Слободан Радовић, Ариљска библиотека (Ариље: Културни центар, 2002), 46. Иначе, поред Ужичке књижнице, иницијативом Одбора Културне лиге оснивају се и књижнице у Бајиној Башти, Субјелу, Годечеву и Крвавцима. 32 Витомир М. Видаковић је рођен у Здравчићима 1879. године. Основну школу учио је у Пожеги, гимназију у Ужицу, а учитељску школу у Београду и Алексинцу. Учитељевао је у Мочиоцима, Миросаљцима, Пожеги и Карану. Био је писар у Жичком духовном суду, потом је рукоположен за ђакона чачанске цркве, а 1907. године за пароха у Пожеги. Био је парох и у Стапарима, а од 1920. до краја радног века парох у Ужицу. У Првом светском рату је учествовао као свештеник, а после рата активно је радио у Црвеном крсту и Соколском друштву у Ужицу. Био је народни посланик Среза пожешког (1931–1934). Јануара 1945. изабран је за председника Окружног НОО у Ужицу, а 1946. за посланика Среза пожешког. Један је од главних организатора Удружења свештеника СПЦ у Београду 1947. и његов први председник. Умро је у Ужицу 1953. године. 33 Б. Драгосавац, нав. дело, стр. 81.

34 М. Глушчевић, нав. дело, стр. 265. Позив члановима Певачког друштва „Илић“ да дођу у Пожешку народну читаоницу ради обнављања Друштва.


27

35 Исто, 379.

36 Исто, 419.

37 Б. Драгосавац, „Јавне библиотеке у Србији од 1901. до 1918. године” (докторска дисертација, Филолошки факултет Београд, 2014), стр. 123, у Нардус – Национални репозиторијум дисертација у Србији, http://nardus.mpn.gov.rs/bitstream/handle/123456789/4287/Disertacija147.pdf?sequence=1&isAllowed=y (преузето 28.02.2019). Иначе, и подофицирске читаонице, исто као и радничке, биле су сталешке институције затвореног типа. 38 М. Глушчевић, нав. дел, стр. 380. Дозвола издата Подофицирској читаоници да може одржати забаву у хотелу „Томашевић“, 17. фебруара 1924. 39 Александар Савић, „Организација соколства у пожешком крају“ Пожешки годишњак бр. 3 (2003): 90.

ратних година ни Пожешка читаоница није радила. Њена активност забележена је тек након Првог светског рата, тачније у марту 1921. године, у једној одлуци о додели дрва за огрев,35 а десет година касније, у календару Дринске бановине за 1931. годину, читамо да је Књижница у Пожеги имала 47 чланова и фонд од само 50 књига.36 Други подаци о њеним међуратним активностима нису сачувани. Пре него што је угашен њен рад, КулВитомир Видаковић турна лига је, осим што је књигама помагала књижнице и читаонице које је оснивала, радила и на попуњавању фондова других читаоница. Тако је 1911. године са књигама помогла и Подофицирску читаоницу у Пожеги, са делима Вука Караџића и са 18 других књига.37 Ово је први помен Подофицирске читаонице у нашој варошици. Из једног каснијег документа сазнајемо да је она радила и током 1924. године, када је њен председник био Лазар Поповић.38 Никаквих других података о њој немамо. Архивска грађа бележи и намеру пожешког Соколског друштва, које је набавило 200 примерака стручних књига ради предњачког течаја, да од тог фонда отвори соколску књижницу и читаоницу при основној школи, али нажалост, ова идеја је остала нереализована.39 У овом историјском осврту на оснивање и делатност јавних, народних књижница и читаоница, које су својим типом и наменом претходиле оснивању Градске библиотеке, школске књижнице,


28

као књижнице затвореног типа, нису предмет нашег рада. Али ћемо само напоменути да је основна школа у Пожеги свакако имала своју школску књижницу, а да су у периоду између два светска рата при пожешкој гимназији биле активне и наставничка књижница, са фондом од 216 књига, као и ђачка књижница, са фондом од 240 књига. Ове школске књижнице образоване су убрзо по оснивању Гимназије 1921. године. Књижничар наставничке књижнице био је Часлав Гавриловић, а књижничар ђачке књижнице Дивна Миладиновић, обоје наставници. Укидањем Гимназије у Пожеги 1933. и отварањем Државне грађанске школе, бригу о ђачкој књижници водила је Ђачка дружина „Нада“.40

40 Будимир Ђокић и Миодраг Глушчевић, 75 година Пожешке гимназије (Пожега: Гимназија „Свети Сава“, 1996), 25, 50; АГ НБП, Разно, Допис Пожешке гимназије министру просвете, 11. април 1922, копија.


29

СЕОСКЕ НАРОДНЕ КЊИЖНИЦЕ И ЧИТАОНИЦЕ У ПЕРИОДУ ИЗМЕЂУ ДВА СВЕТСКА РАТА

41 Б. Драгосавац, нав. дело, стр. 82, 157.

Раније смо поменули да је Окружни одбор Културне лиге заслужан и за оснивање сеоских књижница у Јежевици, Глумчу, Годовику, Горобиљу и Мађеру. Књижница у Јежевици почела је са радом 21. новембра 1910. године. Председник Управног одбора био је Илија Тодоровић, а потпредседници Милија Исаиловић и Божидар Демировић, док је за књижничара изабран Милован Кокић. Јежевачка књижница је имала 40 чланова, а на дан оснивања од Централне управе Културне лиге добила је на поклон 40 књига. Исти број књига на поклон су добиле и књижнице у Годовику и Глумчу, али о њиховом датуму оснивања и управи, нажалост, немамо података, исто као и за Књижницу у Мађеру. Задружна читаоница у Горобиљу основана је 1911. године.41 У периоду између два светска рата сеоски одбори су били нарочито активни на пољу оснивања народних књижница и читаоница. Сеоске народне књижнице и читаонице осниване су при школама, сеоским задругама или просветним домовима, залагањем групе заинтересованих мештана коју је обично предводио учитељ. Деловале су као посебне културне институције – имале су свој званичан назив, чланове-осниваче, одобрена правила и печат. Издржавале су се од улога својих чланова, док су повремено добијале помоћ и од министарства, најчешће у књигама. Висина месечног улога зависила је од тога да ли је у питању редован члан сиромашног или имућнијег стања, пунолетан или млађи од 16 година. Књижницом су руководили управни и надзорни одбор, она је још имала и секретара и књижничара-благајника, који је обично био учитељ.


30

Из архивске грађе која је до данас сачувана видимо да су народне књижнице између два светска рата имала села: Глумач, Годовик, Горобиље, Гојна Гора, Гугаљ, Здравчићи, Каленићи, Милићево Село, Папратиште, Прилипац, Роге, Сврачково, Средња Добриња и Табановићи, док у Висибаби, у поменутом периоду, бележимо само покушај оснивања. Претпоставља се да су и друга села пожешког краја имала своје књижнице, али њихова архивска грађа није сачувана. Заједничко за све ове установе било је то да су оне биле прве и Драгојло Тодоровић једине културне институције у селима, да су се око њих окупљали напредни мештани и сеоска омладина, и да временски нису дуго трајале. Пожега је у то време била среска варошица са 18 општина, са 43 насеља, у којима је живело преко 28.000 становника.42 На основу расположиве архивске грађе даћемо хронолошки преглед оснивања сеоских народних књижница и читаоница у пожешком крају између два светска рата. Народна књижница и читаоница у Горобиљу. Основана је 1921. године заједничком иницијативом горобиљске задруге и школе.

42 Народно јединство : илустровани званични алманах-календар Дринске бановине : за буџетску 1931. годину, 382, 394.


31

43 Тодоровић је био књижничар и благајник, а председник Управног одбора био је Војислав Томић.

44 Недељко Јешић, Горобиље (Београд: Културно-просветна заједница Србије, 2002), 585.

45 АГ НБП, Разно, Дописи Министарству просвете, 6. октобар 1939. и 20. јануар 1940, копије. 46 Р. Зарић, нав. дело, 137; Момчило Тешић, „Из прошлости Глумча“ Ужички зборник бр. 5 (1976), 394-395. 47 За секретара изабран је Милош А. Николић, а за благајника Радивоје Љ. Чуповић. 48 Председник нове управе био је Страин Ђокић, а секретар Милован Вујовић.

49 У ово време, села Лопаш, Прилипац и Пилатовићи припадала су Драгачевском срезу, тек средином 1946. године припојена су Пожешком срезу. (Службени гласник Србије, бр. 36/46)

Била је смештена у школској канцеларији. Њен рад обновљен је 1929. године залагањем учитеља Драгојла Тодоровића.43 Ова се књижница помиње и током 1932. године. Касније, Кредитна задруга у Горобиљу основала је своју књижницу, која је највећу активност забележила током 1939. године, када је књижничар био Милијан Неоричић.44 Народна књижница и читаоница у Табановићима. Из једне молбе упућене Министарству просвете почетком октобра 1939. године, у којој управа моли за помоћ у књигама, сазнајемо да је Народна књижница и читаоница у Табановићима основана 1921. године. Имала је преко 111 чланова и пред Други светски рат активно је радила на подизању просветног дома. Председник Књижнице био је Прерад Јовићевић, књижничар-благајник Вук Марковић, учитељ, а један од чланова управе и Милош Петровић.45 Пољопривредна књижница и читаоница у Глумчу. Претпоставља се да је основана 1929. године.46 Према Р. Зарићу основана је на иницијативу Страхиње Станића, председника управе Књижнице, који је у овом селу водио калемарски курс, а према М. Тешићу председник Управног одбора био је Страин М. Андрић.47 Наново је обновила свој рад 1934. када је за њеног књижничара изабран Адам Дробњак.48 У прво време била је смештена у школи, а потом пренета у Задружни дом. У 1935. години имала је око 600 књига. За време Другог светског рата је страдала, просторија у којој је била смештена претворена је у коњушницу па су немачки војници под коње простирали књиге, али је свој рад и културну делатност обновила након рата. Народна књижница и читаоница у Прилипцу.49 У Прилипцу је 1932. године основана културно-просветна група која је заслужна


32

Допис Књижнице у Табановићима Министарству просвете


33

50 Р. Зарић, нав. дело, 165-166. Према истом извору оснивачи Народне књижнице и читаонице су: Велимир Маркићевић, Милојко Маркићевић, Драгомир Николић, Милутин Маркићевић, Милија Тошић, Миломир Павловић, Обрад Удовичић, Љубо Кораћ, Ђорђе Чолић, Радомир Маркићевић, Драгослав Маслаћ, Стојан Џелебџић, Радомир Павловић, Радоје Маркићевић, Вучко Чолић, Срећко Маркићевић, Спасоје Маркићевић, Драгутин Ерић, Пајо Маркићевић, Драгомир Маслаћ, Милован Џелебџић, Миленко Чолић, Благоје Чолић и Радомир Луковић. 51 Оснивачи су били мештани села Здравчића и Тврдића: Миодраг Р. Верговић, учитељ, Стеван А. Стевановић, општински председник, Миломир В. Јоксовић, општински деловођа, Љубинко С. Танасијевић, економ, Радисав Спасојевић, Петар А. Стевановић, Милић Ђенић, Милан Ђ. Деспотовић, Недељко Петровић, Милорад Петровић, Живорад О. Петровић, Момир Спасојевић, Милан Станковић, Раденко Матијевић, Миливоје Илић, Стеван Матијевић, Миленко Кречковић, Веселин В. Мићић, Радослав В. Стевановић, Бориша В. Зарић, Гојко Р. Зарић, Миодраг М. Мићић и Добривоје М. Зарић, сви земљорадници. 52 Управни одбор су чинили још и Миодраг Мићић, потпредседник, Раденко Матијевић, Милић Ђенић и Бориша Зарић, а Надзорни одбор: Гојко Зарић, председник, Миленко Кречковић и Живорад Петровић. Књижничар-благајник био је Миодраг Мићић, а секретар Миломир В. Јоксовић.

за отварање Народне књижнице и читаонице.50 Радила је све до Другог светског рата, њоме је руководио Велимир Маркићевић, а после њега Вучко Чолић. После рата Књижница је обновила свој рад. Пољопривредна књижница и читаоница у Здравчићима. Основана је 15. фебруара 1932. године при Земљорадничкој задрузи у Здравчићима,51 а њена правила је одобрило Министарство просвете 22. јуна 1932. године. Председник Управног одбора био је Љубинко С. Танасијевић.52 Месечни улог за редовне чланове износио је један динар. У састав новоосноване књижнице ушла је и Позоришна трупа „Здравчићани“ заједно са свим својим инвентаром и приходом, а сав приход од чланарина и позоришних представа ишао је на „приплод“ Задрузи, која га је користила за набавку књига и позоришних реквизита. Ова књижница имала је значајан фонд књига, који је бројао и до 1.000 примерака, махом из области пољопривреде. За оволики број књига сигурно је била заслужна Народна књижница и читаоница у Здравчићима, основана неку годину раније, која је по затварању уступила свој фонд Пољопривредној књижници.


34

Народна књижница и читаоница „Напредак“ у Годовику. Правила ове књижнице одобрило је Министарство просвете 25. марта 1933. године. Председник Управног одбора био је Драгомир Јешић.53 Прве три године Књижница није радила, па је делатност обновила 1937. године и том приликом уписала 66 чланова. Председник новог управног одбора био је Милојко Р. Глишовић, свештеник, а књижничар-благајник Адам Мићић.54 Због значајних новчаних прилога утемељивачи и добротвори годовичке књижнице су били митрополит Јосиф Цвијовић, родом из Дрежника, министар Војко Чвркић и народни посланик Милоје Рајаковић. Исте године Књижница је добила и значајан поклон у књигама од Српског пољопривредног друштва, Српске краљевске академије, Централног хигијенског завода, Народне скупштине и Књижаре Геце Кона.55 У току 1938. године Управни одбор је покренуо иницијативу за подизање просветног дома, темељи су освећени већ наредне године, али је изградњу прекинуо рат. У то време Књижница је имала 140 чланова и преко 780 књига.56

53 Оснивачи: Адам Мићић, учитељ, Милојко Глишовић, свештеник, Олга М. Глишовић, учитељица, Даринка М. Туцовић, учитељица, Видосава Ј. Николић, учитељица, Десанка М. Муњић, учитељица, Миломир Смиљанић, учитељ, Божидар М. Муњић, свршени богослов, Драгомир Јешић, председник, Милутин С. Јешић, општински деловођа, Младен Јанковић, земљорадник, Миливоје М. Недељковић, земљорадник, Недељко Недељковић, земљорадник, Велимир Антонијевић, земљорадник, Драгољуб Међедовић, Милош Митровић, Јосиф В. Поповић, Милан Недељковић, Милутин Глишовић, Љубомир Ковачевић и Страхиња Јеверичић. 54 Чланови Одбора били су још и Љубиша Недељковић, учитељ, Светозар Крстонић, Милун Живковић и Миливоје Недељковић. 55 Међу добротворима Годовичке књижнице били су још: Милун Живковић, Јанко Ђурић из Београда, Јован Тановић, уредник

Народна књижница и читаоница у Каленићима. На иницијативу учитеља Јеврема Марковића, управитеља каленићске основне школе, у овом селу је 7. априла 1933. године основана Књижница. За председника Управног одбора изабран је Сава Штуловић, а за секретара и књижничара-благајника Јеврем Марковић.57 У току

Политике из Београда, Младен П. Јешић из

1939. године Књижница је имала 42 члана и фонд од 90 књига.

други. За доживотне почасне чланове

Пољопривредна књижница и читаоница у Рогама. Књижница је основана 19. новембра 1933. године и већ у првој години рада имала је фонд од 559 књига, где је поред белетристике била заступљена углавном пољопривредна литература. Од листова и новина примала је Тежак, Пчеларски гласник, Земљорадничку задругу, Пољопривредни гласник, Пољопривредне новине, Народно коло,

Београда, Раде К. Стојић, апотекар из Београда, Јосиф Туцовић, инжењер из Ужица, Сретен П. Јешић, бифеџија из Београда, Милојко Вилимановић из Београда, Радиша Лапчевић из Београда, Геца Кон и Књижнице управа је изабрала Живана Митровића, новинара из Београда и браћу Милојка и Добросава Никитовића, шофере из Београда. 56 АГ НБП, Разно, Допис Министарству просвете, 10. април 1939, копија. 57 Чланови Одбора били су: Исидор Драгутиновић, земљорадник, Исидор Димитријевић, земљорадник, Недељко Јовичић,


35

Правила годовичке књижнице

свештеник, и Миленко Алексић, док су Надзорни одбор чинили: председник Милија Максимовић, трговац, Исидор Бонџулић, Милован Јовановић, Стојко Радосављевић и Анђелко Војиновић, сви земљорадници.


Допис годовичке књижнице министру просвете

36


37

58 Р. Зарић, нав. дело, стр. 172.

59 АГ НБП, Разно, Годишњи рачун за 1939. годину, копија.

60 У Управни одбор Књижнице изабрани су: Војимир Марковић, Радоје Крстонић, Радивоје Јовичић, председник, Гвозден Стефановић и Гојко Зарић, а у Надзорни одбор: Јован Миркић, Миленко Протић, Велимир Антонијевић, Милић Јеверичић и Драгољуб Анђелић, сви земљорадници из Милићева Села.

Хришћанску заједницу и Народни напредак. Интересантно је приметити да су сви ови листови били укоричени и инвентарисани.58 У години оснивања, рошка књижница је имала 28 чланова, а наредне године 574 књиге и 25 чланова. Председници Књижнице били су Гвозден Кабаница и Милош Савић. Књижница није имала свој дом, била је смештена у школи и имала је собу за читање. После рата обновила је свој рад. Папратинска задружна књижница и читаоница. Правила за рад Задружне књижнице у Папратишту одобрило је Министарство просвете 17. августа 1936. године. Након две године Књижница је имала 34 члана и 295 књига. У то време њен председник био је Јован Пејовић, а књижничар Љ. К. Мајсторовић. У 1939. години Књижница није наплаћивала чланарине „јер је град уништијо цео год. приход“.59 Милићевоселска народна књижница и читаоница „Расвит“. Основана је 19. марта 1939. године, на иницијативу Гаврила Ф. Ђурића, учитеља.60 У току 1940. године имала је 138 књига и часописа, и 65 чланова, а маја исте године од Министарства просвете је добила на поклон 30-ак књига.


38

Задружна књижница и читаоница у Висибаби. Иако је оснивачка скупштина Задружне књижнице и читаонице при Земљорадничкој набављачкој и продавачкој задрузи грађана општине висибабске одржана 21. маја 1939. године, у дому Кредитне задруге у Висибаби, до њеног оснивања ипак није дошло. Њена правила су враћена на исправку од стране Просветног одељења Краљевске банске управе у Сарајеву, а у међувремену су настале несугласице између оснивача, због чега је ова књижница основана тек након Другог светског рата. Оснивачком скупштином у 1939. години председавао је Милован Жунић, председник Задруге.61

61 Скупштини су присуствовали још и: Миладин Недељковић из Висибабе, Миленко Љубисављевић из Узића, Здравко Кораћ из Расне, Радисав Обрадовић из Висибабе, Петроније Младеновић из Висибабе, Будимир Марјановић из Висибабе, Иван Кораћ из Расне, Грујица Смиљанић из Расне, Иван Јосиповић из Висибабе, Миломир Кораћ из Расне, Радомир Ристовић из Висибабе, Василије Глушчевић из Рупељева, Драган Кораћ из Расне, Милија М. Бабић из Висибабе, Владимир Кораћ из Расне, Никит Никитовић из Узића, Драгољуб Жунић из Висиба-

Народна књижница и читаоница „Зора“ у Сврачкову. Основана је 20. децембра 1939. године. За председника Управног одбора изабран је Драгољуб Марковић, а за књижничара-благајника Слава Вучићевић, учитељица.62 Књижница је била смештена у основној школи и имала је собу за читање. Почетни фонд је бројао само 15 књига, а наредне године фонд је увећан за 30 књига које је на поклон послало Министарство просвете. Након Другог светског рата ова установа је обновила свој рад, а 1956. године књижничар је био Милутин Стојић, учитељ.

бе, сви земљорадници, Милорад Гордић, учитељ из Висибабе, и Ружица Гордић, учитељица из Висибабе. 62 Чланови Одбора били су и Љубиша Вучићевић, Тома Марковић и Миодраг Марковић, а оснивачи: Слава Вучићевић, Милорад Стојковић, Драгољуб Марковић, Љубиша Вучићевић, Здравко Лековић, Душко Тошић, Тома Марковић, Стојан Ракић, Добривоје Стојковић, Велиша Јовановић, Миодраг Марковић, Живорад Тошић, Никола Лековић, Ратко Лековић, Радиша Миливојевић, Боривоје Марковић, Чедомир Жива-

Пољопривредна књижница и читаоница у Гугљу. У вези са овом књижницом сачувана је само молба за одобрење њених правила, послата Министарству просвете 23. децембра 1939. године. Молбу су потписали председник Ђуро Николић и секретар-благајник Радомир Павловић.

новић, Милојко Живановић, Милан Лековић, Страјин Марковић, Илија Илић, Прокопије Тошић, Богдан Илић, Милијан Тошић, Марко Марковић, Живојин Марковић, Живорад Марковић, Вујадин Стојковић, Петко Лековић, Радојко Јовановић, Саво Ракић, Благоје Лековић, Ратко Јовано-

Гојногорска народна књижница и читаоница. Оснивачка скупштина Гојногорске народне књижнице и читаонице63 одржана је 31. марта 1940. године, на иницијативу учитеља Видосава П. Тешића.64 На предлог иницијатора, при Књижници је оформљена и

вић, Драгољуб Савчић, Остоја Марковић, Станисав Марковић, Мирко Крстић, Милисав Ракић, Милија Крстић, Симо Нешовић, Момчило Марковић и Милун Милутиновић.


63 Према тадашњој територијално-административној подели Гојна Гора је припадала Пожешком срезу, а данас се ово село налази у општини Горњи Милановац. 64 У Управни одбор ове књижнице изабрани су: Милош Савић, Јевта Јевтовић, Адам Јаћимовић, Душан Томовић и Миливоје Радојевић; а у Надзорни одбор: Драгутин Трифуновић, Ратомир Шишовић, Александар Антонијевић, Исидор Ристивојевић и Богољуб Радовановић, док је за књижничараблагајника изабран Видосав Тешић. Није прецизирано ко је од чланова Управног одбора изабран за председника.

65 Чланови секције су били: Миливоје Радојевић, Адам Јаћимовић, Адам Трифуновић, Владан Томовић, Миленко Шишовић, Добривоје Антонијевић, Радојле Томовић, Миодраг Шишовић, Ратомир Шишовић, Радомир Бабовић, Василије Томовић, Милан Маџаревић, Милија Марић и Петар Јоцовић.

Извештај Књижнице у Сврачкову

39

позоришна секција. Том приликом изабрани су чланови секције и решено је да се 20. априла 1940. године приреди забава са позоришном представом у корист набавке књига за Књижницу.65 Августа 1940. године Књижница је имала 106 књига, од којих је 30-ак добила на поклон од Министарства просвете. Народна књижница и читаоница у Средњој Добрињи. Да је у Средњој Добрињи пред Други светски рат постојала књижница сазнајемо на основу једног извештаја Министарства просвете од 18. маја 1940, у коме јој се одобрава поклон од 30 књига. Други подаци о њеном раду пре рата нису сачувани.


40

По завршетку Другог светског рата, под утицајем сеоских културно-просветних одбора, многе су сеоске књижнице и читаонице обновиле свој рад, али тај послератни период њиховог развоја неће бити тема нашег даљег рада.

Пожега средином педесетих година 20. века


41

ПОСЛЕРАТНИ ПЕРИОД. ОСНИВАЊЕ СРЕСКЕ НАРОДНЕ КЊИЖНИЦЕ И ЧИТАОНИЦЕ И ГРАДСКЕ БИБЛИОТЕКЕ У ПОЖЕГИ

66 Живота Марковић, Ужички округ у рату 1944-1945. (Ужице: Кадињача, 1995), 299300. Интересантно је приметити да се овај број обновљених књижница у нашем срезу за само годину и по дана увећао на чак 52 (обновљене или новоосноване) књижнице, са укупно 5.410 књига и 10.010 читалаца. Овај податак налази се у извештају о раду Просветног одељења Среског народног одбора (СНО) Пожеге, поднетом на Среској скупштини у јануару 1947. године. (Вести, 16. јануар 1947: 3) Ако је веровати да посреди није штампарска грешка, остаје нејасно да ли су овим пописом обухваћене и школске књижнице, или су поједина села имала и по две народне књижнице.

Након Другог светског рата, упоредо са успостављањем народне власти, обновом и изградњом ратом порушених виталних објеката, активно се радило и на решавању просветних и културних питања. Један од главних задатака на овом пољу духовне изградње било је народно просвећивање, и његовој реализацији, већ у првим месецима по ослобођењу, озбиљно су приступили народноослободилачки одбори и њихови просветни органи. Народно просвећивање је обухватало организовање аналфабетских течајева за неписмене грађане, обнову и оснивање народних књижница и читаоница, формирање културно-уметничких друштава, позоришних трупа, одржавање тематских предавања и рад у читалачким групама. До априла 1945. године у Пожешком срезу је обновљено пет књижница и читаоница: у Пожеги, Годовику, Горобиљу, Јелен Долу и Средњој Добрињи. Оне су заједно располагале са фондом од око 1.500 књига, што затечених што прикупљених.66


42

СРЕСКА НАРОДНА КЊИЖНИЦА И ЧИТАОНИЦА Задатак формирања, покретања и организације рада Среске народне књижнице и читаонице у Пожеги преузео је Месни културно-просветни одбор, који су чинили углавном просветни радници. Са акцијом прикупљања књига за књижнице почело се још крајем 1944. године. Слободно се може рећи да је фонд Среске књижнице формиран од малих приватних збирки имућнијих грађана који нису били по вољи новоформираној власти. У тој акцији књиге су конфисковане од породице Љуба Стефановића, Сима Туцовића, Спире Остојића, Милана Јеремића, Рада Жунића, Драгутина Поповића и др., под изговором да ће бити враћене у исправном стању када нове буду набављене.67 У прво време Књижница је била смештена у кући апотекарице Аранке ТимотијевићХајду, на Градском тргу, у локалу у којем је пре рата радила продавница обуће „Бата“. Први књижничар била је Даница Ковачевић. На основу сачуваног списка књига, који је на тражење Просветног одсека СНО саставила Даница Ковачевић, сазнајемо да је Књижница годину дана по формирању имала фонд од 396 књига (265 наслова).68 Tоком 1948. године фонд је бројао око 500 књига и имао је 30 читалаца месечно, а 1951. близу 1.100 књига.69 У једном извештају упућеном Министарству просвете НР Србије оцењена је као друга по квалитету рада у Срезу, одмах иза књижнице у Годовику.70 Среска књижница није формирана као општинска институција те стога није могла имати обезбеђена финансијска средства за рад, набавку књига, опремање и одржавање просторија, али је неформално била у надлежности општине (тачније Просветног одсека

67 М. Глушчевић, нав. дело, стр. 632. АГ НБП, Разно, Потврде са списковима књига позајмљених од Цаје Стефановић, супруге пок. Љуба Стефановића, апотекара, као и од Рада Жунића, обе датиране 27. децембра 1944. године. На списку Цаје Стефановић налази се 21 књига.

68 АГ НБП, Разно. 69 М. Глушчевић, нав. дело, стр. 633, 636. У то време Пожега је имала око 2.300 становника. 70 Исто, стр. 633.


43

Среског народног одбора Пожеге), и у том смислу могла је очекивати спорадичну помоћ од актуелне власти. Али то свакако није могло бити довољно за њен опстанак. Због тога је, шест-седам година колико је успела да опстане, бележила само потешкоће у раду.

71 Данас Улица краља Александра бр. 6. 72 Данас Улица кнеза Милоша бр. 15. 73 М. Глушчевић, нав. дело, стр. 634.

74 Исто, стр. 633. Име учитељице се не помиње у извештају, па није јасно да ли се податак односи на раније поменуту Даницу Ковачевић, или на неку другу особу. 75 Исто, стр. 633-634.

Недостатак адекватних просторија, финансијски проблеми и недовољно посвећена управа озбиљно су се одразили на њен рад, због чега је често била затворена и неактивна. За ових неколико година више пута је премештана и у неколико наврата оживљаван је њен рад. Након Аранкиног локала, Књижница је пресељена у локал куће Милана Петронијевића, на месту данашње Поште, где је делила судбину са ђачким интернатом, потом у локал куће Милована Јешића,71 затим у локал Мице Симић,72 а једно време је делила канцеларију и са управом за експлоатацију руда.73 Све поменуте просторије биле су неподесно и увек само привремено решење. Притом, Књижница је била у обавези да плаћа кирију, што јој је, поред осталих потешкоћа, знатно отежавало рад. Питање сталног и плаћеног кадра такође је било актуелно. Из једног извештаја сазнајемо да је дужност књижничара обављала учитељица, запослена у Просветном одсеку СНО, која за посао књижничара није била плаћена.74 Да би се решио овај проблем и осигурало стално радно време, средином 1949. године Персонално одељење СНО поставља у Књижницу Живорада В. Митровића за „млађег архивисту библиотекарско-архивистичке струке“, са платом од 3.500 динара.75 Према овом решењу, у коме се наводи да је Митровић похађао шестомесечни библиотекарски курс у Земуну, могли бисмо рећи да је он први плаћени и први стручни књижничар Пожешке књижнице и читаонице. Међутим, он је након неколико месеци напустио службу.


Потврда о позајмљеним књигама

44


Списак књига Среске народне књижнице и читаонице у Пожеги

45


46

Сва ова питања и проблеми у раду Среске књижнице били су у више наврата тема збора бирача, слати су и дописи Извршном одбору СНО, доношене су различите одлуке од стране Просветног одсека, формирани иницијативни одбори за спровођење одлука и организацију рада Књижнице, али ништа од тога није конкретно довело до озбиљног решења. У марту 1951. године на збору бирача је поново покренуто питање оживљавања Књижнице и читаонице. Донети су закључци да је потребно пронаћи пристојан локал, да Књижницу треба обезбедити добрим избором књига и припојити јој Књижницу Среског савеза земљорадничких задруга, и у оквиру ње обезбедити и шах салу да би се заинтересовао што већи број грађана. Одлучено је да ове организационе припреме преузме организација Народног фронта.76 Са овим идејама кренуло се у сусрет оснивању Библиотеке. Годину дана касније у Пожеги је основана Градска библиотека.

76 Исто, стр. 635.

ГРАДСКА БИБЛИОТЕКА Градска библиотека у Пожеги основана је 24. марта 1952. године. На оснивачкој скупштини донета су њена правила, касније усвојена и одобрена од стране Савета за просвету и културу СНО Пожеге. У Управни одбор изабрани су Радомир Салевић, Бранислав Милић и Десанка Савић, наставници, Томо Вуковић, Милојко Матијашевић и Иван Крсмановић, службеници.77 У Записнику са оснивачке скупштине78 и правилнику о раду79 не наводи се оснивач Библиотеке. Правилником је одређено да се Библиотека самостално финансира од чланарина, добровољних прилога и помоћи од Среског и Градског народног одбора и Народног фронта. У вези рада је одлучено да се уведе дежурство на

77 Исто, стр. 636. Чланови Надзорног одбора били су Драгиша Лазаревић, економ, др Милош Путниковић, лекар, и Срећко Благојевић, банкар. 78 Р. Зарић, нав. дело, стр. 72-73. 79 АГ НБП, Разно.


47

Кућа Милана Петронијевића на Тргу, у чијем је приземљу, једно време након рата, била смештена Среска књижница


48

добровољној основи од стране чланова, док се не изабере стални књижничар. Већ из овога можемо закључити да је по питању организације Библиотеке суштински све остало исто као код Среске књижнице, само су јој се променили званичан назив и управа. Чак су се убрзо појавили и исти проблеми, претећи тако да осујете и овај културни подухват. Приликом оснивања Библиотека је преузела преостали инвентар Среске народне књижнице и читаонице. У допису упућеном Среском народном одбору, четири дана након оснивања, пише да је тај инвентар „кривицом управе и књижничара у већој мери упропашћен“, па пошто је започела рад „са веома скромним средствима и са незнатним фондом књига који не достиже ни сеоску библиотеку“, моли за новчану помоћ.80 Због недостатка адекватног простора, Библиотека је пресељавана више пута. Првобитно је била смештена у једну просторију тадашње зграде Градског народног одбора, а потом и у бившим кафанама „Трансвал“, „Лорет“, „Дабића кафана“, као и у просторији Културно-уметничког друштва „Херој Лековић“.81 У чланку под насловом „Зашто не ради Библиотека“ ужичке Вести крајем исте године пишу да су приликом пресељавања пожешке библиотеке боље књиге нестале и да „око 200 књига издатих на читање нико и не враћа, а и коме би? Тако од једне лепе и скромне библиотеке која је имала 1.200 књига и сталног библиотекара, данас једва има око 700 књига и ништа друго.“82 Након овога постало је сасвим јасно да са оваквом организацијом Библиотека не може да функционише и исправно настави свој рад, и да ће, у тако тешким условима и без државне потпоре, врло брзо изгубити корак с временом. Да би опстала, било је потребно

80 М. Глушчевић, нав. дело, стр. 636-637. Иначе, остало је непознато да ли је Библиотека преузела и фонд Књижнице Среског савеза земљорадничких задруга.

81 Исто, стр. 636; Сећање БраниславаБранка Милића записано у „Летопису Народне библиотеке Пожега“, стр. 84-85.

82 Вести, 11. децембар 1952: 3.


49

прецизно дефинисати њен статус по питању три најважнија питања – финансирања, простора и сталног кадра.

83 М. Глушчевић, нав. дело, стр. 636.

Упоредо са доношењем одлуке о изградњи зграде Среског народног одбора на Тргу (данас зграда Општине), донето је и решење о градњи зграде за официрске станове преко пута. На Другој седници Савета за привреду НОО, одржаној у јесен 1952. године, прихваћен је предлог Драгољуба-Мишка Радовића да се приземне просторије официрске зграде доделе Градској библиотеци.83 Ово је био наговештај решавања једног од најбитнијих статуса у даљем опстанку Библиотеке.

Југоисточна страна Трга и кафана Лорет, у чијем је локалу, једно време након рата, била смештена Градска библиотека


50


51

Правила Градске библиотеке


52

Преломни моменат у њеној даљој историји представља одлука Народног одбора општине Пожега о проглашењу Градске библиотеке за буџетску установу културе. Решење је донето 15. јануара 1953. године, и од овог датума током наредне две године полако ће почети да се решавају сви значајнији егзистенцијални проблеми ове прве, и у то време једине, културне установе у граду. Већ у марту исте године донета је одлука да књижничар Библиотеке буде плаћен, како „би имао већи увид у рад књижнице“. Први плаћени књижничар Градске библиотеке била је Љубица Божић, ученица учитељске школе.84 Овако реорганизована, Библиотека је у бољу будућност кренула са фондом од 680 књига и 195 читалаца.85

84 Исто, стр. 637; Р. Зарић, нав. дело, стр. 71; Раде Вучићевић, Библиотекарство западне Србије (Ужице: Народна библиотека, 2013), 170.

85 Историјски архив Ужице, Срески савез културно-просветних друштава Пожега 1946-1954, Разно.


53

ГРАДСКА БИБЛИОТЕКА ОД 1955. ДО 1995. ГОДИНЕ

И као што је прва пожешка читаоница основана првог дана нове 1869. године, тако је и Градска библиотека, у духу новог почетка, свечано дочекала 1955. годину. У своје нове просторије, у официрској згради на Тргу Љуба Мићића, уселила се баш 1. јануара 1955. године, и у тим просторијама остаће пуних 40 година.

86 М. Глушчевић, нав. дело, стр. 640. Помоћ од 882 књиге.

Површина од око 100 m2 била је више него довољна за тадашњу библиотеку и њен књижни фонд од 1.600 књига. У четири наменски изграђене просторије смештене су читаоница за одрасле, читаоница за дневне новине и листове, пионирска читаоница и фонд. У марту исте године Савет за просвету и културу НР Србије доделио је Библиотеци помоћ у књигама,86 а у наредном периоду, уз финансијску помоћ Народног одбора општине, Библиотека је добила и нови намештај: столове, столице и полице за књиге. Већ у пролеће 1955. имала је преко 600 чланова и књижни фонд од око 2.400 књига, сложен по Децималној класификацији. У изве-


54

штају Савета стоји да је читаоница „беспрекорно уређена и можда једна од најлепших у западној Србији“, да је претплаћена на велики број дневних новина и листова, као и на поједине часописе. Установом је руководио Управни одбор, а на месту књижничара, све до новембра текуће године и до избора првог управника, остала је Љубица Божић. Средином 1955. године ступио је на снагу Закон o управљању културно-просветним, уметничким и научним установама, по коме је и пожешка библиотека била у обавези да своју управљачку делатност прилагоди одредбама новог закона. У новоизабрани Савет Библиотеке ушли су: Бранислав Милић, Родољуб Маслаћ, Велинка Петковић, Тања Шећеров, Петар Радојковић и Милош Бијелић. Поштујући одредбе новог закона, Савет Библиотеке је у новембру изабрао управника и израдио нови статут.88 Први управник Градске библиотеке у Пожеги био је Момчило Тешић, познати и признати дечји писац. У то време он је био и једини запослен у установи, што значи да је упоредо обављао послове књижничара и управника.89 Неколико месеци касније у архивским документима ће спорадично почети да се помиње и једна помоћна радница. На месту управника Момчило Тешић је остао непуну годину дана. Са нижом стручном спремом није имао довољне квалификације за вршење дужности, па је, и поред залагања неких књижевних и културних удружења да на тој функцији остане, са ње ипак разрешен у октобру 1956. За новог управника изабран је Велимир Маринковић, дипломирани теолог, који ће на тој дужности, савесно и одговорно, радити пуних двадесет година. Прве четири године Маринковић је обављао и послове књижничара Библиотеке, тј. библиотекара.

88 Исто, стр. 641.

89 АГ НБП, Акта Градске библиотеке, Извештај о бројном стању запосленог особља, 30. септембар 1955.


55

Вести, 7. јул 1955.године

У приземним просторијама официрске зграде на Тргу Градска библиотека је била смештена пуних 40 година од 1955. до 1995. године

Први печат Градске библиотеке


56

Због повећања обима посла, у августу 1960, из основне школе у Здравчићима на рад у Библиотеку премештена је учитељица Анка Поповић. На месту „помоћника управника“, иако је очигледно обављала послове књижничара, остала је до септембра наредне године.90 Након њеног одласка Библиотека је расписала први конкурс за књижничара. Први стручни књижничар Градске библиотеке, са свршеном средњом библиотекарском школом, била је Ружица Костић.91 Почетком 1962. године Библиотека је проглашена за матичну библиотеку на територији општине Пожега и том приликом припојени су јој огранци у Јежевици, Рогама, Глумчу, Прилипцу и Средњој Добрињи.92 Савет Библиотеке, на седници одржаној 11. фебруара, усвојио је „Правила Градске – матичне библиотеке у Пожеги“. Исте године, на предлог НОО Пожега, Библиотека је ушла у састав новооснованог Дома културе,93 заједно са Радничким универзитетом и Предузећем за пројекцију филмова „Морава“.94 Новом реорганизацијом, од 1965. године поменуте установе послују у саставу Радничког универзитета „Драган Кувељић“, коме се припаја и Вечерња политичка школа. У овој радној заједници Библиотека је остала пуних пет година. Прогнозе Библиотечког центра Народне библиотеке Србије, који је у то време указивао на неповољне аспекте тенденције спајања библиотека са другим организацијама у култури и просвети Србије, обистиниле су се и на примеру пожешке библиотеке. Изгубивши своју самосталност, она није могла да се развија и напредује планираним током. Стога је Скупштина општине Пожега, на седници одржаној 23. јануара 1967. године, донела одлуку да се Градска библиотека издвоји из састава Радничког универзитета.

90 Исто, Решење о премештају, 29. август 1960. Пре тога, због затварања Домаћичке школе у Пожеги 1958. године, током летњег распуста у Библиотеци је незванично радила као књижничар и учитељица Десанка Марјановић, све до септембра и премештаја у другу школу. Бранко Милић, у то време председник УО Библиотеке, у својим сећањима које је записао 1992. године у „Летопису Народне библиотеке Пожега“, помиње и извесну Видосаву Милошевић, али уз њено име не наводи никакве друге податке. 91 Исто, Решење о пријему у службу, 16. октобар 1961. 92 За рад у огранцима по уговору су били ангажовани просветни радници уз новчану надокнаду. Радили су осам месеци, колико је трајала школска година, једанпут или двапут недељно по два или четири сата. Огранак у Глумчу био је смештен у посебној просторији задружног дома, огранак у Јежевици у згради земљорадничке задруге у посебној просторији која припада школи, а остали огранци по школама. 93 Дом културе у Пожеги основан је решењем НОО Пожега бр. 01-6150/1-1962 од 29. маја 1962. 94 АГ НБП, Акта Градске библиотеке, Одлука о припајању донета од стране Савета Библиотеке на седници одржаној 11. јуна 1962.


Пожега почетком шездесетих година 20. века

57


58

Од 1. маја исте године почела је да послује самостално, и даље са само три запослена радника – два стручна (управник-библиотекар и књижничар) и један помоћни радник. За управника је поново изабран Велимир Маринковић. Четвртог запосленог – књиговођу, Библиотека је добила 1970. године, када се и по питању књиговодства осамосталила. У наредној деценији Маринковићева нарочита ангажованост у свим сегментима библиотечко-информационе делатности значајно је допринела развоју и правилном позиционирању Библиотеке у граду. Маринковић је активно радио на повећању књижног фонда, како матичне библиотеке тако и њених огранака, на повећању фонда дечје књиге (са идејом да се овај фонд издвоји из општег и отвори дечје одељење), као и на формирању завичајне збирке.95 Нарочито активан и жив рад у том периоду забележен је у читаоници. Библиотека је била претплаћена на девет часописа и чак 18 новина и листова, а број посета корисника који су се свакодневно служили периодиком током једне године прелазио је 25.000.96 Кроз организовање књижевних вечери, литерарних сусрета, предавања, изложби и наградних такмичења за ученике, Библиотека је оправдала статус прве и једине културне установе у граду.97

Печат Градске библиотеке од 1972. године

У жељи да књигу што више приближи раднику, Маринковић је увео и колективно чланство за запослене у фабрикама и предузећима, и при истима се залагао за отварање огранака. Тако су средином седамдесетих година отворени огранци у предузећима „Будимка“, „Инекс-Будућност“ и „Потенс“, а постојале су индиције и за отва-

95 Статутом из 1967. године Градска библиотека је имала службу за опште послове, службу за рад са публиком, дечје одељење, „као и самосталне реферате: реферат за информативно-пропагандну и завичајну службу и реферат матичне службе“. 96 Часописи: Књижевност, Летопис Матице српске, Савременик, Израз, Стварање, Библиотекар, Расковник, Багдала и Кораци; недељни и дневни листови: Борба, Политика, Спорт, Политикин забавник, Вјесник у сриједу, Вести, Јеж, НИН, Фронт, Комунист, Илустрована политика, Радио ревија, Чачански глас, Свет, Техничке новине, ТВ новости, Задруга, Одјек. Поред ових листова примала је и Библиографију Југославије, Службени лист СФРЈ и Службени гласник СРС. (АГ НБП, Акта Градске библиотеке, Допис Градске библиотеке, 11. октобар 1971) 97 Према сачуваној архивској грађи прво књижевно вече организовано је 1958. године, у сарадњи са Удружењем књижевника НР Србије, а поводом прославе „Месец дана књиге“. На њему је учешће узео и Момчило Тешић. (АГ НБП, Акта Градске библиотеке, Допис Удружењу, 1. октобар 1958)


59

рањем огранака у „Младости“, „Напретку“ и „Ратку Митровићу“. Међутим, ови су огранци кратко били активни. Упоредо с тим, 1976. године проширује се огранак у Јежевици и уз сарадњу са Месном заједницом издваја из оквира школе, с намером да се књижним фондом користе сви мештани села, а не само ђаци. Како би књига стигла и у најудаљенија села пожешке општине, пратећи савремене токове библиотекарства, Маринковић се залагао и за куповину библиобуса, али ова идеја је остала нереализована услед недостатка финансијских средстава и недовољног броја радника. За особите заслуге на унапређивању библиотекарства, Друштво библиотекара Србије је 1978. године у виду плакете одало Признање Велимиру Маринковићу. За двадесетак година, колико је био на челу установе, књижни фонд Библиотеке увећао се десет пута. У 1977. години, када је за новог управника дошао Раденко Милутиновић, Библиотека је имала 21.270 књига, а са огранцима 31.895. Променом руководства, пред новим управником био је задатак не само да се одржи Библиотека у постојећем стању већ и да се њена комплетна делатност унапреди и развије у складу са захтевима новог времена, нових идеја и културних потреба. И за кратко време, захваљујући великој амбицији и ентузијазму Раденка Милутиновића, Библиотека је потврдила статус афирмисаног културног центра у граду. Наредни период обележиће значајне промене у њеном раду. Крајем 1978. године Библиотека је променила назив и постала Народна библиотека Пожега. Под овим именом послује и данас.

Печат Народне библиотеке Пожега


60

Број запослених радника се константно повећавао па је исте године уведено целодневно радно време, у две смене. Крајем године, у сарадњи са Месном заједницом села Љутице, отворен је огранак и у овом селу, али није дуго био активан.98 Интензивно се радило и на решавању питања Дечјег одељења. Након неколико неуспелих покушаја да јој се у те сврхе, од стране Општине, додели каква просторија на Тргу, Народна библиотека је приликом изградње стамбених зграда у Улици Маршала Тита бр. 18 (данас

98 АГ НБП, Акта Градске библиотеке, Допис Културно-просветној заједници Србије, 27. септембар 1978.


61

Читаоница и фонд Градске библиотеке


62

Кнеза Милоша) као суинвеститор удружила средства са Самоуправном интересном заједницом становања у изградњу и опремање пословног простора у приземљу једне зграде (ламела Б). Тачније, купила је новоизграђене четири пословне просторије у површини од 106 m2. С тим проширењем Библиотека је располагала са укупно 206 m2 простора.99 Нове просторије су биле намењене Дечјем одељењу, али и другим службама Библиотеке. Дечје одељење свечано је отворено 31. марта 1979. године. Није нам познато са колико је књига ово одељење располагало у почетку, али је ова новина, свакако, допринела да се на крају те године у Библиотеци забележи значајан пораст броја читалаца и прочитаних књига.

99 Да остане забележено и то да је Библиотеци 1967. године решењем СО Пожега пренето право коришћења просторија у приземљу куће у Улици хероја Лековића бр. 6 (данас Краља Александра) и да је ове (укупно две) просторије Библиотека издавала под кирију – Дечјем диспанзеру и посластичарници „Корзо“, а касније, уместо Диспанзеру – продавници обуће „Мода“. Када се покренуло питање отварања Дечјег одељења, овај простор из неког разлога није био адекватан; Библиотека је просторије вратила СО Пожеги, уз договор да јој Општина додели друге.

Са отварања Дечјег одељења, 1979. године. Мићо Маћић, председник Општине, Раденко Милутиновић, Велимир Маринковић и непозната особа


63

100 „Летопис Народне библиотеке Пожега“, стр. 22. Поменули смо још раније да је статутом из 1967. године предвиђен „реферат за информативно-пропагандну и завичајну службу“; потом, из једног дописа упућеног пожешком погону Штампарије „Димитрије Туцовић“, 1975. године, видимо да је Библиотека тражила слање обавезног примерка ради формирања Завичајног одељења (АГ НБП, Акта Градске библиотеке, Допис, 26. март 1975); у плану програма за 1976. годину помиње се Завичајно одељење, a 1978. тражена је и помоћ од Савеза бораца општине Пожега за оснивање и рад Завичајног одељења (АГ НБП, Акта Градске библиотеке, Допис, 6. фебруар 1978).

Са проширивањем библиотечке делатности повећавао се и број запослених радника, и обрнуто, па је Библиотека у овој деценији бројала, у зависности од периода, од девет до 13 радника. У току 1981. године отворени су огранци у Душковцима и Годовику, али је, с друге стране, након двогодишњег спора са Месном заједницом Глумач, огранак у Глумчу 1985. године издвојен из оквира Библиотеке и предат на старање Месној заједници. Фонд завичајне грађе, на чијем се формирању радило протеклу деценију и по, коначно је издвојен у посебно одељење 1981. године.100 Поред редовног рада на изради ауторског каталога књига, у овом периоду забележена је и активност на изради централног каталога, започета је израда предметног и стручног каталога, а цео фонд је сложен по Универзалној децималној класификацији (УДК). Убрзо су почела да пристижу нова признања за дугогодишњи успешан рад и афирмацију Библиотеке. За запажене резултате на унапређењу библиотекарства и ширења књиге Заједница матичних библиотека Србије у сарадњи са Библиотекарским друштвом Србије доделила је 1982. године Народној библиотеци Пожега награду „Милорад Панић – Суреп“. Наредне године Библиотека је примила и највише општинско признање „Септембарску награду“. Три године касније, 1986, за значајне резултате у раду у Библиотеци, награда „Милорад Панић – Суреп“ додељена је и Раденку Милутиновићу.

На следећој страни: Исечак из Вести, објављен 12. децембра 1982. године, и Награда „Милорад Панић – Суреп“


64


65

101 За роман Судија, аутора Вука Драшковића, пожешка библиотека је међу првима у Србији 1981. године организовала књижевно вече, што се, с обзиром на тадашње време, сматрало храбрим потезом. Међу многобројним писцима, Библиотека је у овом периоду угостила и Добрицу Ћосића, Матију Бећковића, Мому Капора, Антонија Ђурића, Данка Поповића, Љубомира Симовића, Драгослава Михајловића, али и стране писце учеснике Београдских октобарских сусрета. Поред књижевних вечери и трибина, тематских изложби, рецитала у школама и радним организацијама и сл., Библиотека је сваке године организовала акцију „Месец књиге“, такмичење за читалачку значку (покренуто 1. новембра 1978), као и такмичење за најбољег рецитатора.

Али оно што је највише обележило историјски ход Библиотеке под управом Раденка Милутиновића јесте књижевно-пропагандна делатност. Као велики заљубљеник у добру и оштру писану реч, зналачки је попуњавао фонд актуелним књигама, што је допринело порасту броја читалаца али и стварању пробране читалачке публике. Жива књижевна реч истакнутих књижевника и научних радника, неретко и дисидената, често се могла чути у нашој малој вароши. Ове књижевне трибине101 изазивале су велико интересовање суграђана и мештана околних градова, али и власти. Због таквих гостовања, као и због књига које је набављао а које нису биле на страни актуелног друштвено-политичког система, Милутиновић је често био критикован од стране надређених

Једно од првих представљања Драшковићевог романа Судија било је у пожешкој библиотеци 1981. године


66

Раденко Милутиновић и Матија Бећковић

Препуна сала на једној од књижевних вечери

Препуну чашу гнева општинске власти прелило је књижевно вече посвећено Светом Сави, организовано 1989. године у сарадњи са Гласом цркве, на којем су учествовали Матија Бећковић, Атанасије Јевтић, Милан Комненић, Слободан Ракитић и Љубомир Ранковић. Након бурних полемика и критика поводом ове вечери, реизбор за управника Библиотеке, одржан исте године, завршио се неповољно по Милутиновића.102 За в.д. управника 1989. године постављена је Биљана Симовић, потом је 1990. за управника дошао Богољуб Ристић, који је на тој функцији остао само годину дана (до одласка у пензију). Био је то период крупних друштвених промена, како у Југославији тако и у Србији: уведен је вишепартијски систем, укинута дотадашња друштвено-политичка организација државног система, СИЗ-ове су заменили друштвени фондови, а свуд около мирисало је на рат.

102 „Летопис Народне библиотеке Пожега“, стр. 73-75.


67

103 Р. Зарић, нав. дело, стр. 101.

104 Библиотека је тада имала шест огранака – у Јежевици, Душковцима, Средњој Добрињи, Прилипцу, Рогама и Годовику.

За последњих тринаест година (под руководством Раденка Милутиновића) Библиотека је више него дуплирала број књига, па је фонд почетком деведесетих година бројао преко 73.000 књига,103 али су, напуштањем дугогодишњег једнопартијског система, многи наслови постали неактуелни, те су издвојени из главног фонда и пренети у депо у Годовик.104 Након Ристићевог одласка у пензију, за в.д. управника поново је постављен Раденко Милутиновић, али само на неколико месеци. Године 1992. на место управника изабрана је Биљана Симовић, виши књижничар Дечјег одељења, и на тој ће функцији остати девет година. Наредне ратне године биле су изразито тешке по рад Библиотеке. У периоду незапамћене инфлације и санкција Библиотека се борила за опстанак. Средстава у буџету је било све мање, тешко су се подмиривали основни трошкови, а за набавку књига готово да није било новца. У то време књига је на тржишту коштала читаво богатство, али се путем поклона и спонзора књижни фонд Библиотеке ипак попуњавао.

105 „Летопис Народне библиотеке Пожега“, стр. 97.

Преживевши неколико тешких година, Библиотека је успела не само да се одржи већ и да значајно узнапредује и реши неке од кључних проблема у раду. Питање недовољног простора, које је мучило запослене дужи низ година, коначно је ушло у реализацију. На седници СО Пожеге 22. септембра 1993. године једногласно је донета одлука о замени постојећег простора Библиотеке са локалима Градског одбора Социјалистичке партије Србије, у згради друштвено-политичких организација, у Улици краља Александра бр. 8, на месту где се Библиотека налази и данас. Са овом заменом Библиотека је добила близу сто квадрата новог простора.105


68

Пројекат за адаптацију новодобијених просторија израдила је Ана Ђурић, архитекта Народне библиотеке Србије. За финансијски део пројекта Библиотека се обратила за помоћ на 65 адреса, приватним и друштвеним предузећима на локалу и шире. Највећа помоћ у новцу стигла је од Министарства културе Републике Србије и Скупштине општине Пожега, као оснивача. Радови на реконструкцији започети су 19. октобра 1994. године, и већ у мају наредне године, када су просторије потпуно опремљене новим намештајем,106 Библиотека је преселила свој књижни фонд. Фонд из старе зграде пресељен је ланчано, из руке у руку, у чему су значајну помоћ библиотекарима пружили ученици основних и средњих школа и припадници Војске Југославије. Конференција за штампу поводом проширења, адаптације и усељења у нове просторије Библиотеке одржана је у новој читаоници 23. маја 1995. године, а сутрадан и свечаност у сали Радничког универзитета. Свечаном програму присуствовали су високи функционери Министарства културе Републике Србије, представници Народне библиотеке Србије и Библиотеке града Београда, функционери Скупштине општине Пожега и многобројни гости и пријатељи Библиотеке. Најзначајнији корак у оквиру ових догађаја била је аутоматизација библиотечко-информационе делатности. Нове просторије Библиотеке опремљене су рачунарском мрежом, која је обухватала шест рачунара и један сервер. Био је то веома значајан, и за то време, редак корак у будућност. Тако је наша библиотека била међу првим градским, јавним библиотекама у Србији која је 1995. године увела аутоматизацију и започела рад на изради електронског каталога.

106 За опремање Библиотеке били су задужени предузеће „Потенс“, за метални део (полице), и предузеће „Напредак“, за дрвени део (столови, пултови, ормани), с тим што су на изради намештаја који је био комбинација метала и дрвета (столице, на пример) предузећа радила заједно.


69

Упоредо са пресељењем радило се и на изради монографије Библиотеке. Исте године објављена је прва монографија ове установе, под насловом Народна библиотека Пожега, аутора Радована Зарића. Уз ове значајне догађаје Библиотека је четврти пут у својој историји новим признањем потврдила статус афирмисане културне установе на тлу Србије. За изразите заслуге и значајно остварене резултате у раду Библиотеке, Биљани Симовић је 1997. године додељена награда „Милорад Панић – Суреп“.

Колектив библиотеке 1995. године, приликом прославе поводом пресељења и поводом 125 година од оснивања Читаонице


НАРОДНА БИБЛИОТЕКА ПОЖЕГА: ДАНАС, ЗА БУДУЋНОСТ

Гордана Стевић Даниела Скоковић Јасминка Лаловић Ђурић


73

Увод

Најважнији датум у новијој историји пожешке библиотеке је 24. мај 1995. године, дан када је Библиотека пресељена у нови простор и када је свечаном прославом започела нову историјску етапу у свом развоју. Симболика датума везана за писмо и књигу – Свети Ћирило и Методије – биће повод да се неколико година касније овај датум узме за крсну славу Библиотеке. У новом простору задржана су и модернизована сва постојећа одељења: Позајмно одељење за одрасле, Дечје одељење, Завичајно одељење, Одељење за обраду публикација, али и отворено ново – Одељење стручне књиге. Фондови огранака у Душковцима, Јежевици, Средњој Добрињи, Рогама и Прилипцу и даље су смештени при сеоским школама, с тим што од 2011. године бригу о њима воде наставници школа. Приликом пресељења Библиотеке највећу новину у раду представљала је аутоматизација библиотечке делатности и електронска обрада публикација. Захваљујући томе Библиотека је, поред три лисна каталога, започела и формирање електронског каталога. У сарадњи са Народном библиотеком Србије 1995. године инсталиран је софтвер CDS/ISIS (Библио) и за кратко време електронски обрађен целокупан књижни фонд. Крајем 2001. године електронски каталог, као и поменути софтвер, конвертован је у његову Виндоус верзију под називом WINISIS, али је након девет година рад у овом програму напуштен. Увођењем интернета настале су значајне промене у раду Библиотеке. Почетком 2010. године Библиотека је инсталацијом софтверског пакета COBISS начинила искорак и постала пуноправни члан националног система узајамне каталогизације COBISS.RS, и са својом локалном базом постала део онлајн базе централног електронског библиографског каталога Србије. Данас је једна од равноправних чланица националног пројекта мреже Виртуелне библиотеке Србије, што значи да је


74

њен књижни фонд онлајн претражив на порталу vbs.rs са свих приступних тачака широм света. Свих пет библиотекара наше библиотеке успешно је завршило обуку у Народној библиотеци Србије, чиме су стекли лиценце за рад у овом програму. Увођењем бар-код налепница и бар-код читача за књиге и чланске карте читалаца, 2016. године аутоматизована је и корисничка позајмица и тиме електронско пословање Библиотеке потпуно заокружено. Одмах по увођењу интернета, Библиотека је постала интегрисани део мреже портала biblioteke.org.rs, а од 2016. године има и свој веб-сајт на адреси bibliotekapozega.org.rs. Пратећи савремене друштвене токове, запослени у нашој установи покренули су и две странице на Фејсбуку – „Народна библиотека Пожега“ и „Стара Пожега“. Жеља да наша библиотека иде у корак са најсавременије опремљеним библиотекама у Србији константно нас подстиче на развој и иновације. Набавка савремене техничке опреме најчешће је реализована пројектима код Министарства културе и информисања Републике Србије. Сва одељења Библиотеке су аутоматизована и опремљена свом потребном техником, али поред тога, Библиотека има и комплетну опрему за организовање семинара и радионица, као и најосновнију опрему за дигитализацију библиотечке грађе. Самостални или реализовани у сарадњи са другим установама, културни програми који су се одржавали у протеклом периоду под окриљем Библиотеке дали су печат животу града и изградили квалитетну читалачку публику. У периоду од 2001. до 2009. године у саставу Народне библиотеке радила је и Градска галерија Пожега, која је остварила велики број успешних изложби наше савремене уметничке сцене. Издавачка делатност Библиотеке данас спада у редован годишњи план установе, а наше најзначајније остварење у том смислу јесте по-


75

кретање историографског часописа Пожешки годишњак, са жељом да се завичајна историја отргне од заборава. Посебна пажња у протеклом периоду посвећена је раду са децом и младима, као и сарадњи на ту тему са библиотекама у окружењу, региону и Европи. Пожешка библиотека је постала препознатљива по разноврсним дечјим програмима и радионицама, а понајвише по Међународном фестивалу сликовница „Чигра“, јединственом на овим просторима. Захваљујући учешћу у различитим међународним пројектима, програмима, конференцијама, семинарима и сл. остварили смо значајну међународну сарадњу. Број радника у Библиотеци није се значајно мењао скоро 40 година. Данас од укупно 12 запослених, осам радника ради на стручним библиотечким пословима – пет библиотекара са високом стручном спремом и три књижничара са средњом стручном спремом. Унапређивањем свакодневних библиотечких активности и спремношћу да се савладају нови изазови, у нашој се установи негује и подстиче стручност и жеља за напредовањем. Захваљујући томе Библиотека данас, први пут у својој историји, има једног библиотекара саветника и два виша библиотекара. Али оно што Библиотека данас нема јесте – читаоница. Како се годинама књижни фонд увећавао приновљеним књигама а слободан простор постајао све мањи, Библиотека готово да нема читаоницу. Један сто са шест читаоничких места на Одељењу стручне књиге уједно служи и као читаоница за кориснике овог одељења, али и као читаоница за дневну штампу и периодику, што је далеко испод реалних потреба и библиотечких стандарда. Због недостатка простора Библиотека својим корисницима не може да обезбеди ниједно читаоничко место са рачунаром за електронско претраживање фонда.


76

Крајем 2009. године урађена је ревизија књижног фонда, а фондови на позајмним одељењима, који су до тада били у затвореном приступу, отворени су за слободан приступ корисника. Том приликом, да би се ослободио нови простор за нова издања која константно пристижу, расходован је велики број оштећених и неактуелних књига. Не рачунајући књижне фондове огранака, Библиотека данас има скоро 64.000 књига, око 3.300 бројева периодике и преко 32.000 примерака некњижне грађе. Сваке године књижни фонд се принавља са око 2.000 нових наслова куповином, поклоном, разменом и обавезним примерком. Пажљив и квалитетан одабир наслова допринео је да се број учлањених корисника библиотечких услуга у последњих двадесет година креће између 2.000 и 2.500 на годишњем нивоу. Наша библиотека скоро по свим критеријумима задовољава потребне библиотечке стандарде за јавне библиотеке, осим по питању набавке и простора. За општину као што је наша, требало би да укупна површина Библиотеке буде од 2,6 до 4,5 пута већа него што је сада. Иако су предвиђања руководства из деведесетих година прошлог века говорила да се пресељењем у нове просторије проблем решава за наредних 30-40 година, после само седам година редован прилив публикација учинио је да су полице постале тесне, а простор од око 300 m2 недовољан. У Записнику о увиду у услове рада у Народној библиотеци Пожега, који су у децембру 2002. године извршили Владимир Шекуларац и Слободан Радовић, стоји: „Иначе, Градска библиотека у Пожеги у сваком погледу: у опреми, стручној уређености, по оствареним програмима, предњачи и служи као узор многим библиотекама. Међутим, у даљем развоју Библиотека наилази на велике тешкоће које истичемо као фактор који ће успорити њен развој. Предлажемо да се на одговарајући начин поступно решава питање простора за Библиотеку


77

и то преузимањем спрата зграде у којој се налази Градска библиотека. На тај начин би се разрешили неки од захтева савременог библиотекарства“. И у тако тешким условима за рад, Библиотека не престаје да траје, развија се и напредује. У знак тога, у овој години значајног јубилеја, Библиотеци је поводом Дана Општине додељена Повеља Општине Пожега. Народна библиотека Пожега ће, као и до сада, наставити да развија библиотечко-информациону делатност пратећи нове токове, свесна чињенице да је основни циљ њеног постојања и деловања задовољство корисника. Пред нама су велики изазови, планови, стремљења. Доградња зграде Библиотеке и њено проширење на спрат, као и доградња и адаптација подрумских просторија први је и најважнији циљ. Нови простор за Библиотеку биће уједно и нови изазов за све запослене: како сачувати улогу Библиотеке као главног носиоца културног живота града и осмислити нове услуге прилагођене времену које је пред нама.


78

Свечана академија поводом 150 година од оснивања Читаонице у Пожеги, одржана 24. маја 2019. године


79


81

ОДЕЉЕЊА БИБЛИОТЕКЕ

1 Службени гласник Републике Србије, бр. 52/11.

Према Закону о библиотечко-информационој делатности, библиотеке су „средиште развоја информационог друштва јер су суштински значајне за информисаност грађана, за њихово усавршавање и индивидуални развој, неопходне су за развој образовања, науке и културе, покретач су свеукупног развоја слободног демократског грађанског друштва“.1 У циљу ширења знања и слободног приступа информацијама, библиотеке кроз библиотечко-информациону делатност прикупљају, обрађују, чувају, представљају и дају на коришћење библиотечку грађу и изворе, али као информациони центри раде и на стварању, размени, позајмици и дистрибуцији релевантних информација својим корисницима. Народна библиотека Пожега своју библиотечко-информациону делатност обавља кроз стручни рад пет одељења: Одељења за обраду публикација, Позајмног одељења за одрасле, Дечјег одељења, Завичајног одељења и Одељења стручне књиге.


82

ОДЕЉЕЊЕ ЗА ОБРАДУ ПУБЛИКАЦИЈА Физичка обрада књига, која подразумева инвентарисање и печатање, представља прву и основну библиотечку активност која је у свакој библиотеци, па и нашој, присутна још од њеног оснивања. То је и данас прва и основна активност везана за сваку нову књигу која стигне у библиотеку. Повећавањем фонда, а ради лакшег сналажења корисника и радника библиотеке при претраживању књига, настаје потреба за информационим инструментима, односно каталозима. Каталошка обрада књига (ауторска, стручна и предметна) захтева стручну обученост и адекватно знање каталогизатора, па је сходно томе, рад на изради ауторског каталога (као првог и основног) у пожешкој библиотеци започет тек крајем шездесетих година прошлог века, када је повећан број радника. Током осамдесетих година започета је израда и предметног и стручног каталога, а у исто време и централног каталога који би обухватио све јавне и друштвене књижне фондове на територији пожешке општине, али његова реализација није доведена до краја. На обради публикација у почетку су радили први управници и књижничари Библиотеке, а касније, на изради лисног каталога повремено и Радмила Дробњак, библиотекар-приправник и Дејан Диковић, књижничар. Дринка Петронијевић била је прва књижничарка која је 1979. године примљена на радно место обраде публикација, и тај је задатак савесно обављала пуних двадесет година. После њеног одласка у пензију, 1996. године, на рад у Одељење за обраду публикација прешла је Милка Гордић, књижничар, а данас овим одељењем руководи и на пословима каталошко-библиографске обраде публикација ради Снежана Протић, библиотекар.


83


84

Одељење за обраду публикација задужено је за пријем, физичку и стручну обраду књига. Захваљујући потпуној аутоматизацији процеса обраде, која је у нашој установи присутна пуне две и по деценије – прво у програму ISIS од 1995, а потом и у систему узајамне каталогизације COBISS од 2010. године – уз поштовање свих библиотечких прописа и међународних стандарда, књиге веома брзо налазе пут до својих читалаца. Преласком на аутоматизовану библиографску обраду публикација напустили смо дотадашњу праксу израде лисних каталога. Овом одељењу поверена је израда инвентарних књига, годишњих извештаја, статистика и сл., али међу најзначајније задатке Одељења спада свакако израда и одржавање електронског каталога (ауторског, стручног, предметног), информационог инструмента намењеног првенствено нашим корисницима. Осим огранака, скоро цео матични фонд Библиотеке обрађен је електронски. Тренутно се у нашој бази (каталогу) налази 48.159 библиографских записа (наслова монографских и серијских публикација и аналитике), односно 60.290 књига, 660 бројева часописа и 87 примерака електронске грађе. Електронски каталог је онлајн претражив на порталу vbs.rs са свих приступних тачака широм света. Нажалост, због недовољног простора и мањка читаоничких места, Библиотека засада није у могућности да у својим просторијама корисницима омогући претраживање електронског каталога, па они то могу учинити или уз помоћ библиотекара или самостално са других приступних тачака. Набавка публикација врши се на препоруку свих колега који раде на различитим одељењима а у области струке. Књижни фонд се


85

попуњава куповином, поклоном, разменом и обавезним примерком. Према Стандарду за јавне библиотеке у Републици Србији, за библиотеку нашег типа стандардна годишња набавка треба да износи 3.500 књига. Због недовољних финансијских средстава, која се буџетом општине Пожега одвајају за ту намену, тај број је тешко достићи. Али тај недостатак надомешћује се квалитетном куповином која обухвата сва важнија издања. Значајан број приновљених публикација Библиотека добија и редовним годишњим откупом Министарства културе.

ПОЗАЈМНО ОДЕЉЕЊЕ ЗА ОДРАСЛЕ Један од основних задатака сваке библиотеке је обезбеђивање корисницима коришћење релевантних књига, информација и потребне грађе. Стога су позајмна одељења (за одрасле, као и за најмлађе кориснике) кључна одељења за обављање библиотечкоинформационе делатности. Она су један од важних разлога због којих јавне, градске или народне библиотеке постоје. Приликом оснивања Градске библиотеке у Пожеги 1952. године, позајмицу књига вршили су чланови Библиотеке на добровољној бази и преко одређеног дежурства. Када је Библиотека наредне године прешла на буџет Општине Пожега, први запослени и плаћени књижничар задужен за издавање књига била је Љубица Божић. Од тада до данас на овом послу радио је већи број запослених. Поред Дејана Диковића, на овом одељењу су се најдуже задржале и у раду оставиле неизбрисив траг Љиљана Стојковић и Цана Савичић. Данас су за рад на Позајмном одељењу задужене Марина Бојић и Мара Стојановић, књижничари.


86

Позајмно одељење за рад са одраслим корисницима највеће је одељење Библиотеке. Књижни фонд броји 37.886 књига. Фонд је у слободном приступу од 2009. године и чини га углавном белетристика, домаћа и светска књижевност, али и књиге са стручном тематиком из свих области људског знања. Фонд је сложен по систему УДК, осим лектире за средњу школу, која је издвојена и сложена по другим принципима. Фонд се константно обогаћује новим насловима. Интересовања и потребе корисника редовно се прате и она су основ примерене набавне политике. Програмски задаци Одељења усмерени су на задовољавање различитих информационих, култуpних и образовних потреба хетерогене структуре корисника. Корисници овог одељења су ученици средњих школа, студенти и одрасли корисници различитих занимања, интересовања и старосне доби. За своје кориснике Библиотека нуди повољне појединачне и породичне чланарине на годишњем нивоу, али и посебне месечне чланарине. Последњих година пензионери и лица која се воде на евиденцији Завода за запошљавање имају бесплатно чланство. Такође, поводом значајнијих датума (Светски дан књиге и сл.) Библиотека организује акцију бесплатног уписа. Вођење корисничке евиденције, задуживање и раздуживање корисника потпуно је аутоматизовано. Због мањка простора Позајмно одељење нема читаоницу нити могућност да својим корисницима понуди да самостално претражују електронски каталог Библиотеке.


87


88

ДЕЧЈЕ ОДЕЉЕЊЕ Још од оснивања Библиотеке, упоредо са набавком књига за одрасле кориснике вршена је и набавка књига за децу. У почетку је то била углавном школска лектира, али и дечји романи намењени старијим школарцима. Овај фонд дечје књиге издвојен је из општег фонда Библиотеке 1979. године и као посебно одељење, добивши нове просторије, свечано је почело са радом у марту исте године. Печат у раду са децом на Дечјем одељењу дале су Биљана Симовић, виши књижничар, Мирослава Ћосовић, Милка Гордић и Мара Стојановић, књижничари, а данас, када ово одељење обележава пуних 40 година организованог рада са децом, за увођење најмлађих корисника у чаробан свет књига задужени су Даниела Скоковић, библиотекар саветник, и Младен Мајсторовић, библиотекар. Фонд Дечјег одељења намењен је најмлађој деци, млађим и старијим школарцима, али и родитељима, васпитачима и учитељима. Захваљујући расту дечје издавачко-штампарске продукције и системској набавној политици, наш фонд је данас у могућности да адекватну и квалитетну књигу пружи чак и бебама. Заједно са збирком сликовница и мултимедијалне грађе, фонд броји 14.512 књига и од 2009. године налази се у слободном приступу. Како бисмо деци олакшали сналажење приликом избора књига, дечја књижевност је сложена према врсти дела а по азбучном реду аутора, а дечје књиге из стручних области знања и вештина по систему УДК. Актуелне издавачке колекције, стрипови, књиге на енглеском језику, као и нове књиге за препоруку, књиге за тинејџере и сликовнице издвојене су у засебне полице на видном месту. И на овом је одељењу вођење корисничке евиденције, задужива-


89


90

ње и раздуживање читалаца потпуно аутоматизовано. Симболичну чланарину плаћају само школарци од другог до осмог разреда, док је за прваке, као и за предшколски и млађи узраст, чланарина бесплатна. Дечје одељење пружа разноврсне услуге нашим најмлађим корисницима, не само образовне и информативне природе већ и различите креативне програме и забавне активности у циљу ширења књиге и подстицања културе читања. У том смислу Одељење сарађује са свим образовним установама у граду, али и са родитељима, истакнутим појединцима, као и различитим институцијама у Србији, па и свету. Културни програми осмишљени су кроз тематске, еколошке и креативне радионице, причаонице, видео-пројекције, презентације, наградна такмичења и квизове, смотру рецитатора, а потом и кроз културно-пропагандне активности везане за организовање сусрета са дечјим писцима, дечјих изложби, забавних програма итд. Неки од наших традиционалних програма су: Летњи и зимски програм читања, За сваку бебу књига, Причаоница, Путујућа библиотека, програми Библиобубамара и Библиопчелица, а већ неколико година успешно ради и Клуб волонтера. Дечје одељење учествовало је и у многим заједничким пројектима, како у региону тако и шире, а остварило је и завидну међународну сарадњу. Најзначајнији креативни подухват овог одељења јесте покретање и организација Међународног фестивала сликовница „Чигра“, јединственог на овим просторима.


91

ЗАВИЧАЈНО ОДЕЉЕЊЕ Крајем шездесетих година прошлог века започет је рад на формирању завичајног фонда пожешке библиотеке. Отварањем новог радног места током 1981. године, овај фонд је издвојен у посебно одељење, а први радник задужен за завичајну грађу био је Светомир Никитовић, наставник. Неколико година касније заменила га је Снежана Протић, док данас бригу о завичајној збирци води Јасминка Лаловић Ђурић, виши библиотекар. Фонд Завичајног одељења Народне библиотеке Пожега, попут других завичајних фондова, представља део националне културне баштине. Задатак овог одељења је да прикупља, обрађује, чува и даје на коришћење сву грађу која се односи на пожешки крај, и да представља својеврстан информациони центар, базу и полазну тачку за све врсте историјских, културних, привредних и других истраживања прошлости нашег краја. Корисници Завичајног одељења су сви – од школараца до научних радника и истраживача. Фонд је формиран на основу принципа завичајне припадности издавача, аутора или теме публикације и обухвата: • грађу која се тематски односи на Пожегу и њен крај, или на Пожежане и значајне личности нашег краја; • грађу која је објављена на територији Пожеге, без обзира на завичајну припадност аутора или на тему публикације; • грађу која је настала као резултат културног, уметничког или научног стваралаштва аутора који су својим рођењем или на неки други начин везани за пожешки крај. Завичајно одељење данас има 4.059 књига, преко 1.000 бројева завичајне периодике и преко 30.000 појединачних примерака не-


92

књижне грађе. Завичајни фонд се углавном попуњава поклоном и обавезним примерком, а само мањи део куповином.2 Књиге су сложене по систему УДК, а некњижна грађа по врсти и у посебном ормару. Сва грађа Завичајног одељења може се користити само у просторијама Библиотеке, а због проблема са простором Одељење има само један сто са два читаоничка места. У некњижну грађу Завичајног одељења спадају рукописи, архивска документа, фотографије, разгледнице, плакати, аудио-визуелни материјал, комерцијални штампани садржаји, флајери, леци, прес-клипинг, видео-материјал, календари, позивнице, географске и друге карте, електронски извори и сл. Сва поменута врста некњижне грађе такође се односи на Пожегу и њено становништво, на пожешке друштвене организације, установе и предузећа, као и на културне, политичке и друге догађаје и манифестације нашег краја. Врста некњижне

Број

грађе

примерака

Плакати и леци

1.996

Фотографије

6.290

Разгледнице

144

Архивска грађа

240

Рукописи

14

Картографска грађа

30

Прес-клипинг

18.438

Ситан библ.

3.285

материјал, календари... Аудио-видео материјал

108

Укупно

30.545

На изради колекције пресклипинга – исечака из дневне и недељне штампе који се темом односе на наш крај и наше завичајне личности ради се свакодневно још од средине осамдесетих година. Од 2005. године исечци се скенирају и чувају у електронској форми на хард-диску. Осим педесетак бројева старе периодике која је излазила ван наше општине у периоду

2 Према Закону о обавезном примерку публикација (Службени гласник РС, бр. 52/ 2011), под локалним обавезним примерком подразумева се (по један) примерак сваке издате књиге, серијске публикације или јединице некњижне грађе, које издавачи, штампарије или друга физичка и правна лица треба да достављају јавној библиотеци на територији свог града ради формирања и попуне завичајних фондова.


93

3 Пожешка издавачко-штампарска делатност може се сврстати међу млађе привредне делатности овог краја. За разлику од осталих већих градова у региону, у којима се савремено штампарство прати још од 19. века, прва штампарија у Пожеги отворена је тек 1972. године.

између два светска рата (Мисао, Српски књижевни гласник, Пољопривредни календар, Живот и рад, Жена данас) а у којој се налазе углавном прилози Драгише Лапчевића и Митре Митровић, као и извесног броја њихових књига и брошура из истог периода, потом књиге Божидара Мићића О пчелама и пчеларењу и старијих књига које говоре о кнезу Милошу, завичајни фонд наше библиотеке не поседује друге старе и ретке књиге, тј. не поседује стару и ретку књигу која је објављена или штампана на територији Пожеге.3 С обзиром на то, процесом дигитализације, а у циљу очувања постојеће грађе, обухваћене су највише фотографије, разгледнице и рукописи. Завичајно одељење води, и по потреби редовно ажурира, и базу завичајних личности, у којој се тренутно налази преко 720 био-


94

графија истакнутих завичајних стваралаца и историјских личности пожешког краја. Наш крај је свакако поносан на пожешко порекло кнеза Милоша Обреновића и његове браће Јована и Јеврема, али и на многе друге значајне личности које су, било на локалном или националном нивоу, дале свој значај и вредност времену у којем су живеле и стварале. Уочавајући велике могућности данашње информационе и комуникационе технологије, као и велики утицај који друштвене мреже имају на своје кориснике, Завичајно одељење је, на радост великог броја пратилаца, покренуло страницу на Фејсбуку „Стара Пожега“. Циљ ове странице је да се на њој периодично објављују старе фотографије и разгледнице из завичајног фонда везане за некадашњу Пожегу и њене људе, и да се кроз ту врсту комуника-


95

ције изгради својеврсна интеракција са корисницима која би подстакла и њих да са нама поделе своје старе породичне фотографије. Захваљујући овој идеји, значајно смо обогатили збирку завичајних фотографија. Поред описаног, Завичајно одељење води бригу и о легатима и посебним библиотекама целинама које се чувају у нашој библиотеци.

Завичајна периодика Највреднији, а уједно и најмањи део завичајног фонда чини преко 50 наслова завичајне периодике, коју чине часописи, новине, школски листови, годишњи школски извештаји, билтени, фабрички листови, дечји и омладински листови који су излазили или још увек излазе на територији општине Пожега. Фонд завичајне периодике броји укупно 1.113 бројева, од којих су многи дупликати. Осим пет школских листова, два школска извештаја, општинског интерног билтена и два часописа, сви други наслови су престали да излазе. Пожега већ пуних 19 година нема своје локалне новине. Из тог разлога даћемо кратак преглед онога што се у фонду пожешке завичајне периодике чува као јединствена колекција у Србији. Први пожешки лист био је Слободан човек. Појавио се између два светска рата – први број изашао је 28. маја 1922. године, у контексту динамичних политичких догађаја и оштре борбе грађанских партија за власт. Према врсти штампе био је политички лист


96

Прве пожешке новине Слободан Човек, бр. 3, 11. јун 1922. године


97

4 Сви бројеви Слободног човека и Градине су копије, оригинале поседује једино Национална и свеучилишна књижница у Загребу.

демократске оријентације. Његов власник и уредник био је Марко Глушчевић, трговац и демократа. Лист је излазио једном недељно, штампан је у Ужицу, у штампарији Љубомира Романовића и, колико је нама данас познато, изашла су само три броја. Годину дана касније, под истим уредништвом и истим власником, појавио се и други пожешки лист – Градина. Укупно је изашло седам бројева, а на Завичајном одељењу чува се шест бројева.4 Лист је штампан у штампарији Славка Г. Поповића и сина у Ужицу. Слободан човек и Градина су једина два листа која су излазила у Пожеги у периоду пре Другог светског рата. Шеснаест година по завршетку рата почео је да излази месечни информативни лист Наша комуна, у организацији пожешког општинског одбора ССРН. Лист је излазио од средине 1961. до почетка 1965. године и доносио је информативан преглед свих друштвених, политичких, културних и спортских дешавања у Пожеги и околини. Одговорни уредник био је Милутин Латиновић, а касније Бранислав Милић. Лист је штампан у штампарији „Светлост“ у Чачку. Осамдесетих година, као посебан прилог у ужичким Вестима, почеле су да излазе Пожешке новине, делегатско гласило општине Пожега, а деведесетих година појављују се и Пожешко огледало и Пожешки дневник. Од ових шест наслова информативних листова и новина, на Завичајном одељењу чува се укупно 250 бројева, рачунајући и дупликате. Међу осталим насловима завичајне периодике чувају се школски листови Сусрети, Наша ревија, Сничак, Расадник, Гимназијалац, Звоно и Школско огледало, дечји листови Полетарац, Врабац школарац, Маслачак, АБЦ техника и др., фабрички листови предузећа „Будимка“, „Потенс“, „Напредак“ и „Инекс-Будућност“, часописи Паун, Свитак и Пожешки годишњак, као и многи други нас-


98

Први број Наше комуне


99

лови листова и билтена (Пчеларски билтен, Фудбалски центар, Мала паприка, (С)мисленик, Мали Паун, Буђење, Горани, Глас...). На Завичајном одељењу чувају се и ретки сачувани бројеви омладинских новина титовоужичког региона Реч младих, и то бројеви за 1976. (од броја 14) и бројеви за 1978. годину.

ОДЕЉЕЊЕ СТРУЧНЕ КЊИГЕ Одељење стручне књиге најмлађе је одељење наше библиотеке. Фонд референсне литературе био је део општег фонда Библиотеке, али је, при пресељењу у нове просторије 1995. године, овај фонд издвојен у посебно одељење. Од почетка је на Одељењу радила Марина Бојић; потом краћи период и Јасминка Лаловић Ђурић и Младен Мајсторовић, а данас су за рад са корисницима стручног фонда задужене Гордана Стевић, виши библиотекар, и Љиљана Илић, књижничар. Одељење стручне књиге располаже књижним фондом из свих научних и стручних области људског знања. Садржи сву потребну референсну литературу (енциклопедије, речници, лексикони), као и остале књиге трајне културне вредности. Стручни фонд броји 2.713 књига, које су сложене по систему УДК. Задатак Одељења стручне књиге је да пружи све релевантне информације неопходне за стручни, научни или неки други интелектуални рад својих корисника, било да се те информације односе на наш фонд, на фондове и грађу других библиотека Србије, или на електронске научноистраживачке онлајн базе, као што су КоБСОН, НаРДУС и др. Уједно, задатак библиотекара овог одељења је и да своје кориснике обуче у претраживању ових база и фондо-


100


101

ва. Најбројнији корисници Одељења су средњошколци, студенти и остали стручни радници. У саставу овог одељења налази се читаоница са само једним столом, односно шест читаоничких места. Ова се читаоница истовремено користи и за дневну штампу и периодику. Од дневне штампе, недељних листова и часописа Библиотека набавља Политику, Блиц, Вечерње новости, Данас, Спортски журнал, Ужичку недељу, Илустровану политику, НИН, Политикин забавник, Мали забавник, Шуме, Летопис Матице српске, Елементе, Националну географију, Кораке, Панчевачко читалиште, Поља, Савременик, Свеске, Вести (БМС), Савремену библиотеку итд. При Одељењу стручне књиге функционише и међубиблиотечка позајмица, а запослени на овом одељењу задужени су и за бригу о фонду старе и ретке књиге.


103

ПОСЕБНИ ФОНДОВИ БИБЛИОТЕКЕ

Народна библиотека Пожега са поносом баштини пет посебних библиотека – легат Славка Јоксимовића, легат Недељка Јешића, библиотеке целине др Михаила Тошића и др Радосава Шуљагића, као и поклон-збирку Сретена Јовичића. Поред ових личних библиотека, фонд пожешке библиотеке чини богатијим и фонд старе и ретке књиге, као и фонд периодике. Стручну бригу над легатима и библиотекама целинама води Завичајно одељење, а над фондом старе и ретке књиге Одељење стручне књиге.


104

ПОКЛОН-ЗБИРКА СРЕТЕНА ЈОВИЧИЋА (1919–1946) Мала поклон-збирка Сретена Јовичића представља најстарију целину која се од 1959. године чува у фонду пожешке библиотеке пуних 60 година.5 У спомен на тринаестогодишњицу трагичне смрти Сретена Јовичића, 8. маја 1959. године породица је поклонила његову малу кућну библиотеку, књиге које је користио и читао, али и неколико приновљених издања која су објављена после његове смрти. Сви примерци књига из ове поклон-збирке садрже налепнице на прелиминарној страни са текстом: „У спомен тринаестогодишњице трагичне смрти Сретена Јовичића, новинара и спикера Радио Београда, родбина из Милићева Села поклања Сретенову библиотеку Градској библиотеци у Пожеги“. Никакав други документ у вези са примопредајом овог поклона до данас није сачуван. Према књизи инвентара, у више наврата (1959–1963) поклоњено је укупно 157 књига, које су, вероватно жељом дародавца, укључене у главни фонд Библиотеке. Након пола века, приликом ревизије књижног фонда 2009. године, донета је одлука да се ова поклонзбирка физички одвоји од главног фонда и од ње сачува оно што је преостало, а остало је само 81 књига. Разлози којим смо се руководили у тој одлуци јесте сам повод даривања, да се отргне од заборава спомен на једну личност нашег краја и сачува траг о постојању једне личне библиотеке која као поклон егзистира у овој установи скоро од њеног оснивања. Временски опсег ове мале поклон-збирке обухвата тек тридесетак година – од 1922. до 1956. године, али има и доста издања без наведених година. Књиге су из српске и руске књижевности и по-

5 Сретен Јовичић је рођен 1919. године у Милићевом Селу крај Пожеге. Завршио је пет разреда гимназије у Ужицу и богословију у Сремским Карловцима 1941. године као најбољи ђак. Једно време је радио у фабрици шећера у Београду, а затим као васпитач у Дому ратне сирочади „Краљевић Андрија“ у Београду. После ослобођења Београда радио је као спикер и новинар у Радио Београду. Погинуо је 1946. године у саобраћајној несрећи у Батајници.


105

нека из филозофије, у издању Геце Кона, С. Б. Цвијановића, Просвете, Народне просвете, Француско-српске књижаре А. М. Поповића и сл. У збирци се налазе и четири романа на руском језику, штампана у Москви 1944. и 1945. године, од којих се три наслова, према COBISS/OPAC-у, засада чувају само у нашој библиотеци.

6 Рођен је 25. августа 1893. године у Горобиљу крај Пожеге, као десето и најмлађе дете горобиљског кмета Јоксима. Основну школу учио је у Годовику и Пожеги, а шест разреда гимназије завршио је у Ужицу. На Војну академију уписао се 1911. године и као академац је учествовао у оба балканска рата, а потом, по завршетку Академије и у Првом светском рату, најпре у саставу 19. пешадијског пука I позива Шумадијске дивизије, а потом на Солунском фронту, у 12. пешадијском пуку. За своје ратне заслуге одликован је са више ордења, а за подвиг на Ветренику и Орденом белог орла IV степена са мачевима. По завршетку рата остао је у војној служби и службовао у многим местима тадашње Краљевине Југославије (Скопље, Вршац, Загреб, Београд, Вараждин, Зајечар...) све до пензионисања на своју молбу 1939. године. Умро је у Београду 18. јула 1985. године, у деведесет другој години живота, и уз војне почасти сахрањен на београдском Новом гробљу. 7 Значајан и вредан легат уметничких слика Николе Граовца, Милана Коњовића, Оље Ивањицки, Јована Бијелића, Љубице Јованчевић, Милића од Мачве, Шербана, Масијенка и других.

ЛЕГАТ СЛАВКА Ј. ЈОКСИМОВИЋА (1893–1985) По образовању официр, пензионисан у чину пуковника Војске Краљевине Југославије а са положаја команданта пука, Славко Ј. Јоксимовић сматра се великим и значајним пожешким задужбинарем.6 Неколико година пред смрт Јоксимовић је пожелео да своју библиотеку поклони пожешкој библиотеци. Поред књига и рукописа, тестаментом је 1982. године завештао и један писаћи сто и двокрилни ормар. Истим актом Јоксимовић је таСлавко Јоксимовић као поручник дашњем Образовном центру, а данашњој Гимназији „Свети Сава“ у Пожеги, поклонио и 55 оригиналних уметничких слика и пет копија, један гоблен и једну бронзану скулптуру.7 Тако се овим хуманим чином уписао у историју као велики пожешки дародавац и задужбинар. Годину дана касније, његовом вољом, Библиотека и Образовни центар су преузели завештане поклоне; тако се ови легати у поменутим установама чувају већ пуних 36 година. У вези са смештајем и коришће-


106

њем грађе легат библиотеке, последња воља дародавца била је да се библиотека чува као целина а књиге користе у Библиотеци. Легат библиотеку Славка Јоксимовића чини збирка од 555 књига, као и богата рукописна, визуелна и картографска грађа. Јоксимовићева велика љубав према књигама, коју је још од младих дана и целог свог живота носио у срцу, уткана је у његову богату личну библиотеку. Поред љубави према књижевности и својих константних аспирација да се њоме и лично бави, био је заинтересован и за уметност и науку. Стога његова лична библиотека садржи књиге из свих области људског знања и стваралаштва, од уметности до друштвених и егзактних наука, енциклопедија и речника. По броју су најзаступљеније књиге из области књижевности, којих укупно има 180. У збирци се налази и преко 60 страних издања, с краја 19. и с почетка 20. века, углавном на француском језику, али и на немачком и енглеском језику. Највећи број књига Јоксимовићеве библиотеке потиче с почетка 20. века, и то су издања наших најпознатијих издавача Геце Кона, Цвијановића, Рајковића и Ћуповића, али и Српске књижевне задруге, Краљевске српске државне штампарије, Нолита, Просвете и других. Међу неколико књига из 19. века, како страних тако и домаћих издања, најстарији је роман на немачком језику Arabella Stuart, издат у Штутгарту 1844. године. Од српских издања то је уџбеник Землъописанiе целог света, аутора Милована Спасића, издат у Књигопечатњи Књажества Србског 1845. године. То је уједно и једина српска књига овог легата штампана пре званичне победе Вукове реформе, те по Закону о културним добрима спада у стару књигу. Посебну вредност у легату имају и ратна издања – укупно 27 наслова, а као занимљив куриозитет, у збирци се чува и једна минијатурна књига – чешко-немачки речник, издат у Лајп-


107

Легат Славка Јоксимовића, његови ратни дневници и фотографије са Солунског фронта


108

цигу у едицији „Лилипут речници“, димензија 48 × 32 × 12 mm. Временски распон Јоксимовићеве библиотеке обухвата 134 године (1844–1978). У некњижној збирци налази се преко 130 свезака рукописне грађе, око 350 писама, око 220 разгледница, близу 100 географских карата, преко 140 фотографија, око 15 летака из Другог светског рата, визит-карте, лична архивска и документациона грађа и ситан библиотечки материјал. Некњижна збирка је драгоцена и по обиму и по разноврсности библиотечког материјала, а њен нарочити значај лежи у рукописима. Рукописну грађу чине дневници, мемоари, литерарни и војностручни списи. Дневничке забелешке Јоксимовић је водио готово свакодневно, у ратним и у мирнодопским периодима. Сачувано је преко 60 свезака различитог формата са оваквом садржином, исписаних наливпером, графитном или хемијском оловком доста нечитким рукописом. Из овога са посебном важношћу издвајамо ратне дневнике писане за време оба светска рата. Дневник из Првог светског рата исписан је у осам нотеса (бележница мањег формата) графитном оловком, и обухвата цео ратни период од јула 1914. до децембра 1918. године. Као командир вода, бележио је све догађаје који су се односили на његову јединицу или на њега лично: борбе на фронту, дешавања у позадини, војничке муке и патње. Записе је чинио скоро свакодневно, изузев када је због рањавања био на лечењу, ван своје јединице и одвојен од фронта. Дневник из Другог светског рата има посебан значај за пожешки крај јер је тај ратни период Јоксимовић провео у родном Горобиљу и Пожеги, а неоптерећен идеологијом, исписивао је догађаје онакве какви су доиста били. Овај дневник обухвата период од сеп-


109

тембра 1941. до краја 1944. године. Иcписан је графитном оловком у четири бележнице (само се уводни део налази на 11 посебних папира формата А4). Остале свеске са дневничким забелешкама, тачније њих 52, обухватају међуратни период, као и период после Другог светског рата па све до пред крај његовог живота, и имају лични карактер те с тога и само лични значај. Сачувано је и неколико свезака с насловном одредницом „политички дневник“, а које је Јоксимовић

Страница Јоксимовићевог дневника из Првог светског рата


110

исписивао уочи и после Другог светског рата. Назвавши једну од тих свезака „Грађа за историју будућности“, Јоксимовић је у њима износио своја разматрања о унутрашњој и спољној политици Југославије, као и о светским политичким догађајима, а поред његовог текста излепљен је прес-клипинг из тадашње дневне штампе. Поред ратних дневника, велики значај у заоставштини заузима и Јоксимовићева мемоарска грађа. У свескама под насловима „Мемоари“ (I и II), „Mon enfence“, „Успомене“ и „Аутобиографија“ Јоксимовић пише о својој породици и пореклу, о старим прецима и њиховом досељавању, о свакодневном животу и обичајима у Горобиљу, о свом детињству, школовању итд. Нарочито су интересантни записи који се односе на његове гимназијске дане у Ужицу (1905–1911). У Јоксимовићеве литерарне радове спадају два романа – „Игра живота“ и „Меден аган“ (недовршен), десетак прича инспирисаних старим Горобиљцима и њиховим судбинама и преко 30 песама; а у војно-стручне списе мањи део његовог рада – „О бојним отровима“ и недовршен рад „Војни чиниоци“. Поред рукописа, као значајног и вредног дела Јоксимовићеве заоставштине, овде бисмо као посебну драгоценост издвојили и његове ратне фотографије. Поред 80 личних фотографија, у легату се налази и 60 фотографија из Првог светског рата, које је израдио сам Јоксимовић, убројавши се тако у ратне фотографе-аматере и ратне хроничаре. Фотографије су израђене на танком фотографском папиру мањих димензија (обично 40 × 60 mm) и поједини снимци су поприлично избледели па се на њима једва разазнају фигуре. Овим фотографијама забележени су и овековечени мно-


111

ги занимљиви тренуци на Солунском фронту: ровови на Облој чуки, бугарски лешеви, Јоксимовићеви ратни другови на положају, у позадини, санитетска служба итд. Из Јоксимовићеве богате и разноврсне некњижне грађе треба издвојити и збирку картографске грађе, у коју спадају један атлас и 99 географских карата (међу њима је девет скица, од којих су два крокија). Већина карата односи се на територије захваћене Првим светским ратом, што значи да су многе прошле ратни пут заједно с њим. Са становишта поделе карата према размери, збирку чине углавном топографске карте, у издању Географског одељења Главног ђенералштаба, а касније Војногеографског института у Београду. Најстарије карте су „Џумаја“, „Салоники“, „Кавала“ и „Јанина“, штампане у Бечу 1904. године. Занимљиви детаљи везани за картографску збирку су дописивани топографски знаци, као и Јоксимовићеве забелешке на маргинама карата, које се односе или на реконструкције неких ратних догађаја или на теоријске и практичне вежбе у току његове војне службе након рата. Као посебан куриозитет поменућемо и Јоксимовићеве маргиналије на књигама. Није био редак случај да је своје импресије о прочитаном бележио успут на маргинама, а понегде чак исписивао и читаве текстове невезане за садржај књиге. Тако се, на пример, између корица Толстојевог романа Рат и мир налази подужа дневничка белешка из 1941. године о његовом сусрету са Ужичанином Пантом Драшкићем у Београду. Био је то случајан сусрет уочи формирања Владе народног спаса генерала Милана Недића, у коју је као министар ушао Драшкић. Посебно су занимљиве маргиналије и у једној књизи о Првом светском рату са насловом Victoire éclair en Orient (Louis Cordier, Aurillac, 1969), у којој се на више места помиње и Јоксимовићево име, а на страни 187 описан


112

је његов подвиг на Ветренику. Аутор се служио подацима пуковника Ћира К. Даскаловића, чију је истинитост Јоксимовић оспоравао својим маргиналним коментарима: „Лаже Ћира!“, „О Ћиро, Ћиро!“, „Ниједан Бугарин није пао!! Смешно!!“ и сл. Пуне три и по деценије колико се чува у Библиотеци, легат пуковника Славка Јоксимовића привлачи пажњу истраживача. Јоксимовићев земљак Недељко Јешић најзаслужнији је за објављивање и презентовање Јоксимовићевих ратних дневника. Мање одломке дневника из Првог светског рата који се односе на догађаје у току Колубарске битке објавио је у Ужичком зборнику бр. 15, а оне који се односе на пробој Солунског фронта у зборнику Ратни дневници Ужичана 1912–1918 (Ужице, 1995), док је дневник у целини приредио за штампу у Пожешком годишњаку, у част обележавања стогодишњице Великог рата 2014. године. (Дневник се још увек објављује у наставцима и до сада су публикована три дела, закључно са 1916. годином.) У склопу обележавања поменутог јубилеја Великог рата, Завичајно одељење наше библиотеке дало је свој допринос акцији „Мобилизација сећања“, која се под покровитељством Еуропеане организовала у Градској библиотеци „Владислав Петковић Дис“ у Чачку, и том приликом Јоксимовићеве ратне бележнице, као и ратни фото-албум и неколико писама из тог времена, комплетно су дигитализовани и објављени на порталу Еуропеане. И дневник из Другог светског рата објављен је захваљујући Јешићу као монографска публикација 2005. године под насловом Дневник 1941–1945. Такође, Јоксимовићеву мемоарску грађу, као један од интересантних историјских извора који садржи податке о пореклу породице и њеном досељавању у Горобиље, Недељко Јешић је уткао у своју обимну монографију села Горобиља, објављену 2002. године, а Јоксимовићева сећања на гимназијске дане у Ужицу објавио је као фељтон у Вестима (од


113

8 Рођен је 5. априла 1933. године у Рупељеву крај Пожеге. Завршио је средњу шумарску школу у Сомбору. Привучен научноистраживачким радом, након запослења и формирања породице Тошић је уписао Шумарски факултет у Скопљу и дипломирао у својој тридесетој години као студент генерације. На Шумарском факултету у Београду магистрирао је 1968, а потом и докторирао 1992. године. Био је директор Шумско-пашњачког предузећа „Озрен“ у Сјеници, директор Фабрике намештаја „Напредак“ у Пожеги, а потом стручни сарадник и секретар Регионалне заједнице за шумарство у Ужицу, све до пензионисања. Научноистраживачким радом бавио се преко 40 година. Аутор је и коаутор 70 стручних и научних радова. Његов највећи допринос науци је откривање и описивање десетак нових варијетета шумског дрвећа, као што су: пирамидална јела (Albeis alba L. var. elegantissima Tosic), откривена у околини Сјенице, у њеном једином природном станишту у Европи и свету; бели бор са одликама златног (Pinus silvesstris L. var. zlatiborika Tosic); црни бор са златном четином (Pinus nigra arn. var. aurescens Tosic) и др. Открио је и описао и нова налазишта бора мунике у Србији и Панчићеве оморике у кањону реке Милешевке код Пријепоља, као и букву са златно-жутим лишћем коју је пронашао у Републици Српској. Све ове поменуте ретке варијетете, као и златиборски златни бор, Тошић је успео да спаси од угинућа тако што их је клонирао и у мањим количинама произвео у свом расаднику, те тако омогућио њихову репродукцију за потребе шумарства и пејзажне архитектуре.

броја 2.192 до броја 2.196). Поред тога, грађа легата Славка Јоксимовића презентована је и путем изложби у Библиотеци, а и коришћена за друге, углавном тематске, историјске изложбе у организацији наше установе. Његове ратне фотографије са Солунског фронта биле су тема изложбе коју је Завичајно одељење организовало 2018. године поводом сто година од пробоја Солунског фронта и 125 година од рођења Славка Јоксимовића. Легат пуковника Славка Ј. Јоксимовића налази се у Регистру библиотека целина Народне библиотеке Србије.

БИБЛИОТЕКА ЦЕЛИНА ДР МИХАИЛА О. ТОШИЋА (1933–2007) Након смрти Михаилa Тошићa, шумарскoг инжењерa, докторa биотехничких наука и истакнутoг стручњакa за генетику и оплемењивање шумског дрвећа, његова породица je 2007. године изразила жељу да његову богату стручну библиотеку поклони Народној библиотеци Пожега.8 Пошто поклон није предат као део тестаментарног завештања, ова библиотека целина, правно гледајући, нема статус легата. Али то никако не умањује њен значај и њену вредност. Зналачки формирана библиотека од

Др Михаило Тошић


114

преко 200 наслова монографских публикација (књиге, сепарати, зборници)9 и 30 наслова стручних часописа (са преко 500 бројева), из области шумарства, дендрологије, ботанике и генетике биљака, са неколико књига из области историје, представља право мало богатство за истраживаче. Међу часописима су Шумарство, Шумарски лист, Анали за шумарство, Народни шумар и др., а поједини наслови имају и по неколико комплетних годишта. Према годинама издања књига и часописа, ова библиотека целина припада периоду друге половине 20. века. Поред књига, дародавац је поклонио и четрдесетак свезака рукописа, као и десетак ролни фото-негатива и 700 аналогних фотографија, црно-белих и у боји. Већина фотографија односи се на Тошићев научни рад, само педесетак њих су личне, са разних скупова и предавања. Фотографије настале у току његових опсежних научних истраживања, како на терену тако и у његовом расаднику, права су драгоценост ове библиотеке целине. Рукописи, аутографи или штампани на рачунару, различити су исписи из архивске грађе Историјског архива у Ужицу, као и Архива Србије, која се односи на пожешки крај. Наиме, Тошић се после одласка у пензију посветио истраживању прошлости свог родног Рупељева. На тај посао потрошио је године рада у нади да ће стићи да објави хронику села са родословима породица. Међутим, смрт га је у томе претекла. Како такав и толики посао не би остао узалудан, Недељко Јешић се пријатељски подухватио задатка да среди прикупљене податке и грађу за родослове и Тошићев недовршени рукопис уобличи и објави. Тако је постхумно 2015. године из штампе изашла Тошићева књига Рупељевски родослови, која представља само део поменуте грађе на коју се односе сачувани рукописи.

9 Неких наслова, нарочито међу сепаратима, има у више примерака, тако да збирку чине укупно 303 публикације.


115

Овде треба навести и то да је иза Михаила Тошића остао необјављен и његов обимни рукопис о калемљењу шумских биљака, у коме су изложена његова свеобухватна практична искуства о овој теми. Тај се рукопис чува у кругу породице. Одајући почаст и захвалност свом супругу и родитељу, породица Тошић се при предаји поклона трудила да збирка остане онаква какву ју је Михаило одлазећи оставио. Сваки заденути папирић остао је на свом месту, као и испресовано лишће међу страницама, а придодате су и белешке супруге о томе коју је књигу последњу читао или над којим је радом провео последње дане. Жеља дародавца је да се поклон-збирка Михаила Тошића чува као засебна целина, а да се књиге и часописи дају на коришћење само у просторијама Библиотеке.

Из фонда Тошићеве богате научне фото-документације


116

БИБЛИОТЕКА ЦЕЛИНА ДР РАДОСАВА ШУЉАГИЋА (1940) Библиотека целина Радосава Шуљагића, официра, капетана бојног брода и доктора војних наука, још увек је у фази формирања.10 Први део поклона преузет је 2008. године, а други осам година касније. Збирка броји укупно 860 књига и око 15 наслова часописа (310 бројева). Од тог броја преко две стотине наслова књига, и исто толико бројева часописа, представља уско стручни део библиотеке целине, везан за области војних наука и ратних вештина. Остали део збирке припада областима друштвених наука (социологија, историја, политичке науке), као и језику и књижевности. Из овога бисмо издвојили већи број уџбеника за учење руског, француског и шпанског језика, као и двојезичне тематско-стручне речнике. Најдрагоценији део збирке представљају свакако стручни часописи из области војних наука, као што су Војно дело, Морнарички гласник, Теорија и ратна пракса, Нови гласник и др., чија су

Из књиге наутичких рачуна Р. Шуљагића

10 Рођен је 1940. године у Здравчићима крај Пожеге. Основну школу завршио је у Пожеги, гимназију у Ужицу, Војнопоморску академију у Дивуљама, Командноштабну академију ратне морнарице у Сплиту и последипломске студије Ратне вештине у Београду 1974. године. Докторирао је 1993. године одбранивши дисертацију Ратна вештина као наука, односно полемистика. Обављао је дужност команданта моторне топовњаче, која је пет пута проглашена за најбољи брод у флоти моторних топовњача и прва освојила златно "Н", затим дужност референта за минско истраживање у дивизиону моторних топовњача, дужност команданта моторних топовњача, команданта дивизиона минополагача, наставника у Командно-штабној академији, истраживача и руководиоца истраживачког пројекта у Институту за стратегијска истраживања. Службовао је у Сплиту, Шибенику и Београду. Објавио је преко тридесет самосталних и коауторских научних и стручних радова и више радова из области полемистике, генетичке трансмутације ратне вештине (праксе, теорије и науке), развоја и преображаја ратне вештине. Одликован је са више мирнодопских одликовања.


117

поједина годишта комплетна. Према годинама издања књига и часописа, библиотека Радосава Шуљагића формирана је у другој половини 20. века. Заједно са књигама, дародавац је поклонио и двадесетак својих рукописа (стручних радова и студија). Жеља дародавца је да се његова поклон-збирка чува као целина и користи у просторијама Библиотеке.

Библиотека целина др Радосава Шуљагића


118

ЛЕГАТ НЕДЕЉКА ЈЕШИЋА (1930–2019) Инспирисан Јоксимовићевим легатом и уопште идејом задужбинарства, стазом добротвора пошао је још један Горобиљац, већ поменути Јоксимовићев земљак Недељко Јешић, новинар и књижевник.11 Из Јешићеве вишедеценијске посвећености књизи, образовању и култури изродила се, пробраним читалачким укусом формирана, Недељко Јешић вредна кућна библиотека. Ова збирка проткана је и његовим вишегодишњим интересовањем за српску авангардну и модерну књижевност. Понесен идејом да би она могла бити од користи студентима, истраживачима и осталим љубитељима добре књижевности и књижевне критике, Јешић је пре неколико година одлучио да библиотеку завешта свом родном крају. Тим чином је себи „за душу“ подигао вечни духовни споменик, који ће, у времену које долази, тек добити прави сјај задужбине. Легат је још увек у фази формирања. Највећи део књига, заједно са два ормара, преузет је 2012. године. Тестаментом који је легатор сачинио 2018. године предвиђено је да у састав легата уђу још и писаћи сто, један ормарић, наткасна, две столице, писаћа машина, а од мањих ствари једна кристална ваза и колекција до 10 ситних украсних предмета. Ситан намештај и предмети, као и мањи број књига, биће преузети касније.

11 Рођен је 1. септембра 1930. године. У родном селу је учио основну школу, а гимназију у Пожеги, Ужицу и Чачку. Дипломирао је на групи за југословенску књижевност и српскохрватски језик на Филолошком факултету у Београду, где је и магистрирао 1961. године. Каријеру је започео као професор у чачанској гимназији, потом је био новинар Вечерњих новости, уредник у Републичком заводу за издавање уџбеника, а од 1963. и новинар у Информативном програму Радио Београда, специјализован за области образовања и културе. На Телевизији Београд од 1973. до 1995. био је уредник у Образовном програму, где је ауторски осмислио и реализовао више серија документарних емисија, од којих су најпознатије „Азбука занимања“ и „Људи говоре“ (у току 13 година снимљено је преко 100 получасовних емисија). Добитник је „Велике награде“ (Grand prix) Фестивала етнолошког филма за 1992. годину и награде Удружења новинара Србије „Светозар Марковић“ за животно дело (1995). Бавио се и публицистичким и књижевним радом, а најпознатија дела су му: Непознати Драинац, монографија Горобиље, Млади Црњански, Тин Ујевић и Београд, Циркус Драинац, а од прозних дела Левакове приче и Горобиљско звоно. Преминуо је у Београду, 8. априла 2019. године.


119

Јешићева легат библиотека засад броји 1.284 наслова књига и 18 наслова часописа (укупно 28 бројева). Конципирана према његовом образовању и интересовању, није тешко закључити да највећи део збирке чине књиге из области књижевности, потом из уметности и друштвених наука: филозофије, психологије, социологије, историје и географије, а само неколико наслова припада природним наукама. Иако збирку чине углавном издања објављена у другој половини 20. века, њен временски опсег обухвата цео век – од 1904. до 2011. године. Хомерова одисеја, у издању Државне штампарије Краљевине Србије, и Образовање воље аутора Жил Пејоа, у издању Омладинског гласника, једина су два старија издања, оба из 1904. године. У збирци се налази 19 ратних издања, везаних углавном за Други светски рат, која по Закону о старој и реткој библиотечкој грађи спадају у ретка издања; али и 46 књига на страним језицима, највише на енглеском, од којих се неки наслови, према COBISS/OPAC-у, чувају само у нашој библиотеци. Поред књига, легатор је поклонио и своје необјављене рукописе, неколико свезака дневничких забелешки са дужих путовања у Париз и Москву, као и личне дневнике своје супруге Бебе, потом своја сећања односно аутобиографију у пет свезака, око 160 фотографија, прес-клипинг који обухвата његове фељтоне и приче, и личну документацију. Највреднији део ове некњижне грађе свакако су рукописи. Поред Јешићеве аутобиографије, у збирци се налази још пет необјављених рукописа. „Топлица са мога лица“ садржи сабране текстове Рада Драинца с мотивима и садржајем везаним за његов топлички завичај. Рукопис садржи и Јешићев обимни предговор, а припремљен је наменски за Библиотеку „Рака Драинац“ у Блацу, којој је и послат први примерак, уз договор да буде објављен кад и ако


120

се стекну услови за то. Рукопис под насловом „Мој Чааачак“ замишљен је као аутобиографски роман заснован на стварно доживљеном за време Јешићевог боравка и професорског рада у Чачку током три школске године средином педесетих. Али, како је сам аутор навео у објашњењу на корицама, стриктно везивање за оно што му се догодило учинило је да написано више личи на сећање него на роман. Други примерак овог рукописа аутор је поклонио Завичајном одељењу Градске библиотеке „Владислав Петковић Дис“ у Чачку. Поред ова два рукописа, у легату се налази и један секретиран. У питању је аутобиографски роман који се чува у добро затвореној коверти далеко од очију јавности, заједно са осталом грађом која му садржински припада (фотографија и препис-

Легат Недељка Јешића


121

Из архивске грађе Н. Јешића


122

ка). Напомена и жеља аутора је да се овај рукопис може отворити и објавити тек после његове смрти, и то под псеудонимом, а после пет година и са правим именом аутора. Међу поменутим рукописима чува се и једна фарса под насловом „Акција“, као и ТВ драма „Раде Драинац или Балада о удатој жени“. Сви рукописи су откуцани на писаћој машини. Јешићева последња воља у вези са смештајем и начином коришћења легата јесте да се он чува као целина и даје на коришћење у просторијама Библиотеке или ван ње.

ФОНД СТАРЕ И РЕТКЕ КЊИГЕ Законска обавеза сваке библиотеке je да прикупља и чува стара и ретка издања која представљају културно наслеђе од општег значаја. Према Закону о старој и реткој библиотечкој грађи, стару и ретку књигу чине све рукописне и штампане књиге, као и серијске публикације, објављене до 1867. године, на српском, српскословенском, славеносрпском или рускословенском језику; као и све рукописне књиге и поједине штампане књиге објављене после 1867, у које спадају ретка библиофилска издања значајних аутора, издања из ратних периода (1912–1913, 1914–1918, 1941– 1945), цензурисана издања, издања са тиражом мањим од 100 примерака и посебне издавачке колекције. Према поменутом закону, ова стара и ретка библиотечка грађа има статус културног добра. Фонд старе и ретке књиге пожешке библиотеке броји 910 примерака књига које су издате са закључном годином 1945. Од тог броја само девет наслова на српском језику издато је пре 1867. године и оне се сматрају културним добром. (Овим бројем нису обухваћене


123

старе и ретке књиге које се чувају у оквиру легата и библиотека целина, као и у фонду Завичајног одељења наше библиотеке.) Најстарија српска књига, која се с посебном пажњом чува у нашој библиотеци, јесте књига Вићентија Ракића, Слово о почитанiи церкве, издата у Трсту, а штампана у Венецији 1807. године. Тренутно, према информацијама COBISS/OPAC-a, у библиотекама Србије чувају се још четири примерка ове књиге – три у Библиотеци Матице српске и један у Народној библиотеци Србије. Међутим, наш примерак је заиста посебан. Уз Ракићеву књигу, која има 32 стране, привезано је још 57 листова, и све заједно увезано у кожни повез. На ових 114 привезаних страна налазе се три рукописа. Прва два рукописа су богослужбе-


124

ног, а трећи профаног садржаја. Богослужбени део садржи зборник молитви и препис из минеја. Писан је по угледу на старе штампане богослужбене књиге црквенословенским језиком, ћирилским уставом, црвеним и црним мастилом и украшен са неколико скромних вињета и иницијала. Трећи рукопис, који није богослужбеног карактера, јесте љекаруша. Захваљујући записима аутора, сазнајемо да су прва два рукописа настала 1837. године, у Манастиру Петковици, при игуману Серавиму Поповићу и епископу шабачком Герасиму, а трећи 1841. године у Манастиру „Благовештениу у Рудничкои планини у Сербии“. Аутор сва три рукописа је Мануил Витковић, родом из Босне, с тим што је прва два рукописа писао као јереј Михаил (Витковић), а у међувремену примивши монашки чин и узевши име Мануил, љекарушу је писао као јеромонах. Из ових записа закључујемо да је овај необични примерак књиге Вићентија Ракића из Манастира Петковице, заједно са монахом Мануилом, прешао у рудничко Благовештење. С обзиром на то да је љекаруша настала у рудничком крају, Недељко Радосављевић је назива Рудничком љекарушом.12 Писана је ћирилском курзивном минускулом, црвеним и црним мастилом, и садржи преко 85 традиционалних рецепата народне медицине за лечење и превенцију многих сточних и људских болести. У уводном делу љекаруше аутор на осам страна пише о моралним поукама позивајући вернике да поштују световну и духовну власт и да љубе ближњег свог, а уз помињање и Михаила Обреновића, много више велича дела кнеза Милоша. Иначе, на наличју предње корице књиге исписана је посвета: „Благородноме Господару Милошу Обреновићу и Ристи Марковићу и Петру Савићу“. Нажа-

12 Недељко Радосављевић, „Рудничка љекаруша“, у Гора божурова : биљни свет у традиционалној културни Словена, уредила Зоја Карановић (Београд: Удружење фолклориста Србије и Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“, 2017), 183–198. http://ufs.rs/images/Gora-bozurova-book-.pdf (преузето 11. 3. 2019).


125

лост, немамо података о томе какву је даљу судбину након монаха Мануила имала ова Ракићева књига, нити и у чијем је све власништву била, а све што знамо јесте то да је књигу Народној библиотеци Пожега, крајем 1983. године, поклонио Благоје Међедовић из Пожеге. Других осам наслова нашег фонда који спадају у стару српску књигу и културно добро су дела Доситеја Обрадовића и Вука Караџића. Од Доситејевих дела то су Езопове басне, штампане 1833. године у Београду, у Књажеско-српској типографији, и Мезимац, штампан 1836. године у истој штампарији. Пет књига (наслова) Целокупних дела Доситеја Обрадовића, штампаних 1850. године у Земуну, у Народној књигопечатњи Дан. Медаковића, у нашем фонду чувају се као два адлигата. Први примерак адлигата садржи прву, другу и трећу књигу целокупних дела – Живот и при-

Необичан примерак књиге Вићентија Ракића

Рудничка љекаруша


126

кљученија, Писма Доситеја Обрадовића и Басне Езопове и других баснотвораца; док други примерак адлигата садржи првих пет књига, што значи, поред ова три, још и Совјете здравога разума и Етику или филозофију наравоучителну. Од дела Вука Караџића издатих пре 1867. године, у нашем фонду чува се само Ковчежић за историју, језик и обичаје Срба сва три закона, издат у Бечу 1849. године и штампан у Штампарији Јерменског манастира. Најстарија књига на страном језику коју чувамо у овом фонду јесте књига Mémoires, pour servir à l'histoire d Anne d'Autriche, ауторке Франсоаз де Мотвил, издата у Амстердаму 1723. године. У фонду старе и ретке књиге налазе се и књиге објављене у ратним периодима, стара издања сабраних и изабраних дела значајних домаћих и светских аутора објављених између два светска рата, потом значајне и вредне едиције Српске књижевне задруге, Књижаре Геце Кон, Народне просвете, Народног дела и других српских међуратних издавача, као и друге старе књиге и издања која Библиотека жели да сачува од пропадања. Многи од ових наслова, према Закону, спадају у ретка издања која треба сачувати као културно добро.

ФОНД ПЕРИОДИКЕ Народна библиотека Пожега нема посебно одељење периодике, али од 2016. године има физички издвојен фонд серијских публикација. Фонд броји око 1.300 бројева часописа, календара, зборника и годишњака, од којих је, засада, електронски обрађена половина. Овај фонд не обухвата периодику која се чува при легатима и другим библиотекама целинама, као ни завичајну пе-


127

риодику. Око 660 бројева припада Завичајном одељењу, не као завичајна периодика, већ као периодика у којој се налазе чланци и радови који по неком од принципа завичајности (аутор, тема) припадају завичајној грађи. У фонду периодике чувају се комплетни бројеви свих периодичних издања која излазе у нашем окружењу, као што су: Ужички зборник Народног музеја у Ужицу, Историјска баштина Историјског архива у Ужицу, Међај Народне библиотеке Ужице, Зборник радова Педагошког факултета у Ужицу, Зборник радова Народног музеја у Чачку, Глас библиотеке Градске библиотеке у Чачку и др. Ова издања добијамо захваљујући сарадњи и размени публикација са поменутим установама, а служе као драгоцена база за различита интересовања и истраживања локалних тема наших корисника и стручних радника. Од осталих наслова, у фонду се чувају поједини бројеви часописа Летопис Матице српске, Поља, Свеске, Трагови, Градина, Савременик, Мајдан, Српски књижевни гласник, Књижевност, Писмо, Повеља, Панчевачко читалиште, Читалиште, Библиотечки путоказ, Култура, као и комплет бројева српског издања Националне географије. Највреднији део овог фонда представљају стари бројеви часописа Библиотекар, из педесетих, шездесетих и седамдесетих година прошлог века, фототипско издање листа Борба из 1941. године, као и укоричени бројеви ужичких Вести из осамдесетих година.


129

ИЗДАВАЧКА ДЕЛАТНОСТ

Издавачку делатност пожешке библиотеке покренуо је Раденко Милутиновић далеке 1977. године. Од тада до данас Библиотека је објавила укупно 34 монографске публикације, односно девет публикација самостално и 25 заједно са другим издавачима. Поред тога, самостално је објавила и 13 бројева часописа, као и неколико изложбених каталога.

13 Други суиздавач била је Књижевна секција „Паун Петронијевић“ из Пожеге. Тридесетак година касније, поводом изненадне смрти Хаџи Драгана Тодоровића (1951– 2008), значајног пожешког песника, Библиотека је првих пет година (2009–2014) била суорганизатор доделе књижевне награде „Хаџи Драган“, установљене на иницијативу Издавачке радионице „Свитак“ из Пожеге, која награду додељује и данас.

Прва књига коју је Библиотека објавила као суиздавач 1977. године – збирка песама Драгана Тодоровића под насловом Никад од почетка била је уједно и ауторски првенац.13 Наредне године, заједно са Општинском организацијом СУБНОР-а, Библиотека је учествовала у издавању капиталног дела из историје пожешког краја – Пожега и околина, аутора Михаила Зотовића, Стевана Игњића и Драгољуба Муњића. Седамнаест година касније, приликом прославе 125 година од оснивања прве читаонице у Пожеги и поводом пресељења Библиотеке у нову зграду, објавила је и монографију Народна библиотека Пожега, аутора Радована Зарића, такође као суиздавач, заједно са Издавачком радионицом „Свитак“.


130

Ужички крај у доба Карађорђа, аутора др Животе Марковића, била је прва књига коју је пожешка библиотека објавила самостално 1999. године. Наредне године објавила је још два наслова: Ужички крај у Србији кнеза Милоша, од истог аутора, и Извештај о задругарском путовању Милована С. Јешића, поновљено издање из 1912. године, које је за штампу приредио Недељко Јешић. Рукопис Младена Перића (1896–1983) који говори о опанцима, начину њихове израде и врсти алата, чија се копија дуго година чува на Завичајном одељењу, објављен је 2006. године, под насловом Опанци и опанчари западне Србије крајем 19. и почетком 20. века. Књига сличне тематике Кроз записе постојимо : пекари и опанчари старе Пожеге, аутора Милована Ж. Стојковића, изашла је наредне, 2007. године. У оквиру пројекта Заједнички летњи програм читања, који је Дечје одељење покренуло под покровитељством организације IBBY (Међународни одбор за књижевност за децу и младе), Библиотека је 2013. године издала водич за библиотекаре под насловом IBBY заједнички летњи програм читања, ауторке Даниеле Скоковић. Године 2015, у издању наше установе изашло је допуњено и проширено издање књиге Милош Обреновић : од Добриње и Такова до кнежевског престола, аутора др Животе Марковића, као и збирка прича Милада Обреновића Дошла сам да завршим причу, а 2018. постхумно и књига Пожега у 19. и првој половини 20. века, аутора Миодрага Д. Глушчевића, која уједно представља капитално издање пожешке библиотеке. Скоро сва своја самостална издања, као и бројеве Пожешког годишњака, Библиотека је представила пожешкој публици на књижевним вечерима у граду, али и посетиоцима Београдског сајма књига, а књиге Народна библиотека Пожега и Ужички крај у доба Карађорђа и београдској читалачкој публици у Римској дворани Библиотеке града Београда.


131

Осим значајне монографије села Горобиље, аутора Недељка Јешића, коју је објавила заједно са Културно-просветном заједницом Србије 2002. године, Библиотека је сва друга суиздања објавила у сарадњи са Издавачком радионицом „Свитак“ Књижевног друштва „Развигор“ из Пожеге, укупно 22 књиге. Тако је узела учешће у издавању књиге Књижевни ствараоци Пожеге, аутора Милована Гочманца (2004), потом песничке антологије пожешких песника Песникон (2008), сабраних дела Пауна Петронијевића у осам књига (2007–2017), као и десет књига беседа, приказа и интервјуа, аутора Милијана Деспотовића (2010–2017).


132

ПОЖЕШКИ ГОДИШЊАК Највреднији издавачки подухват пожешке библиотеке је свакако покретање и издавање Пожешког годишњака, часописа за историографију, културу и уметност. Часопис је покренут захваљујући групи пожешких интелектуалаца и историчара предвођених управом Библиотеке, а уз разумевање тадашњег општинског руководства. Састанак Иницијативног одбора за покретање часописа одржан је 16. фебруара 2000. године.14 У току те прве године изабрана је редакција часописа, у коју су ушли: Миодраг Глушчевић, др Живота Марковић, др Михаило Тошић, мр Недељко Радосављевић, Александар Савић, Бранимир Стевић, Мирослав Јовичић, Биљана Симовић и Снежана Протић;15 потом је утврђена концепција часописа, донета су упутства за ауторске радове и извршене су припреме око њиховог прикупљања. Први број Пожешког годишњака изашао је наредне, 2001. године. Први уредник (првих пет бројева) био је Миодраг Глушчевић, а у саставу Редакције, услед промене на челу руководства Библиотеке, уместо Биљане Симовић била је Гордана Стевић, в.д. директора Библиотеке. Од броја пет главни и одговорни уредник био је Драган Јовановић Данилов, док су уредници били Миодраг Глушчевић (бр. 5) и Миленко Пајић (бр. 5–7), од броја осам главни и одговорни уредник била је Гордана Стевић, а последњи број изашао је под одговорним уредништвом Даниеле Скоковић. Од 2001. године до данас изашло је укупно 13 бројева. Иако је замишљен као годишњак, часопис није излазио редовно, што због недовољних финансијских средстава, што због других проблема.

14 Састанку су присуствовали: Миодраг Глушчевић, др Живота Марковић, др Михаило Тошић, др Слободан Драгутиновић, др Танасије Радовановић, мр Недељко Радосављевић, Александар Савић, Милош и Цана Јовановић, Горан Симовић, Богдан Попадић, Радован Зарић, Небојша Варница, Александра Павићевић, Милован Стојковић, Садија Авдић, Биљана Симовић, Снежана Протић и др Тихомир Марјановић, председник СО Пожега. 15 Редакција се мењала у наредним годинама, али су у њој, не рачунајући запослене у Библиотеци, до последње објављеног броја остали Миодраг Глушчевић, др Живота Марковић и др Александар Савић. Они су уједно објавили и највећи број радова у Годишњаку.


133

Редовност је забележио до седмог броја, претрпевши притом концепцијске измене у шестом и седмом броју, да би након те кризе осми број изашао 2010. уместо 2008. године. И последњи објављен, 13. број, уместо 2015. изашао је 2016. године. Пожешки годишњак доносио је радове који се својом тематиком односе на пожешки крај. Концепцијски је био подељен у два дела: први део односио се на радове из области историографије и културног наслеђа, а други део на културна и уметничка дешавања данас. Овим радовима тематски су обрађена многа значајна питања из историје нашег краја: археологија, Први и Други српски устанак, Први и Други светски рат, живот у пожешкој вароши у 19. веку, политичка историја, социогеографска истраживања, историја цркве и свештенства, културна и друштвена историја; али и


134

завичајна библиографија и културни прилози који су обележили последње две деценије. Часопис је, како појединачним радовима тако и посебним тематским целинама, обележио све значајне локалне и националне историјске годишњице и јубилеје. Тако су радовима обрађени јубилеји, као што су 200 година од почетка Првог српског устанка, 90 година од почетка Првог светског рата, 100 година од рођења Момчила Тешића, 70 година од почетка Другог светског рата, 100 година од почетка Великог рата, двадесетогодишњица смрти Славка Ј. Јоксимовића итд. Осим чланова Редакције који су дали највећи допринос у радовима за Пожешки годишњак, за наш часопис су писали и др Венцеслав Глишић, академик Владимир Стојанчевић, др Богумил Храбак, др Воја Марјановић, др Тихомир Петровић, др Радосав Шуљагић, др Миомир Милинковић, Јармила Ђурић, Милоје Мандић, Љиљана Мандић, Драгиша Милосављевић, Радмила Зотовић, мр Маријана Матовић, Ивана Ћирјаковић и многи други значајни аутори, али и савремени књижевници као што су Миленко Пајић, Милијан Деспотовић, Боривоје Адашевић, Петар Матовић и др.


135

ВЕЧИТЕ ТЕМЕ НА ПУТУ КРОЗ ВРЕМЕ

КУЛТУРНИ ПРОГРАМИ ЗА ОДРАСЛЕ Пожешка библиотека је још осамдесетих година прошлог века привлачила пажњу житеља Пожеге и других околних градова разноврсношћу и богатством својих културних програма. Сале у којима су се одржавали ови програми биле су премале да приме све знатижељне посетиоце. Сваки сусрет са новом књигом био је догађај на коме посетилац оствари контакт са писцем, постане сабеседник са њим. Тако се временом изградило трајно интересовање квалитетне читалачке публике, по којој је Пожега постала препознатљива. Библиотека је одувек држала до културе читања и одабир културних програма је остао на завидном нивоу до данашњих дана. По неписаном правилу, о културним догађајима је одлучивао управник Библиотеке, па је ниво који је у том ангажовању постигао Раденко Милутиновић требало одржати, што је већини каснијих директора и пошло за руком. По замисли Миодрага Стеванића, при-


136

јатеља наше библиотеке, Раденко Милутиновић је 1982. године установио и другим директорима оставио као задатак књигу узгредних забелешки познатих личности које су посетиле нашу библиотеку. Ову књигу назвао је „Вечите теме на путу кроз време“. Књига је данас вредан документ који сведочи о богатству културних дешавања у последњих четрдесетак година у вароши на Скрапежу. Теме за књижевне сусрете бирале су се пажљиво, водећи рачуна пре свега о квалитету, не удовољавајући свему што је популарно. Одабир књига које су до данас представљане у организацији Библиотеке углавном је била особеност стила руковођења. Велика пажња посвећивана је представљању награђиваних дела и њихових аутора, посебно добитника НИН-ове награде. Значајан допринос квалитету ових културних програма дали су и завичајни писци, који највише доприносе ширењу доброг гласа о пожешкој библиотеци. Књижевним вечерима обележавамо и празнике, па су тако ови догађаји постали незаобилазни део програма прославе Дана општине. Поред књижевних дела, организоване су и многобројне промоције публикација из историје, психологије, уметности, религије, а посебну пажњу увек су привлачиле монографије пожешких села. Нашу библиотеку посетили су многи истакнути књижевници и научни радници, међу којима су били: Момо Капор, Матија Бећковић, Давид Албахари, Горан Петровић, Светлана Велмар-Јанковић, Јован Марић, Драгослав Михаиловић, Добрица Ћосић, Драган Великић, Михајло Пантић, Милосав Тешић, Милета Аћимовић Ивков, Владан Матијевић, Горан Милашиновић, Гојко Божовић, Жарко Требјешанин, Предраг Луцић, Чедомир Мирковић, Радивоје Микић, Добрица Ерић, Кајоко Јамасаки, Никола Милоше-


137

Са књижевне вечери Матије Бећковића

Љубомир Симовић и Гојко Божовић

вић, Љиљана Хабјановић Ђуровић, Милисав Савић, Александар Јерков, Михаило Ћуповић, Владимир Пиштало, Светислав Басара, Горица Нешовић и други. Библиотека је радо била домаћин и завичајним ствараоцима: Миши Станисављевићу, Милијану Деспотовићу, Хаџи Драгану Тодоровићу, Драгану Јовановићу Данилову, Петру Матовићу, Боривоју Адашевићу, Велимиру Старчевићу, Миленку Пајићу, Добрилу Ненадићу, Недељку Јешићу, Нешку Илићу, Раду Вучићевићу и другим истакнутим завичајним књижевницима. Приликом своје посете Библиотеци током 1987. године, Добрица Ћосић је у књизи „Вечите теме на путу кроз време“ забележио следеће: „Најискреније: изненађен сам радосно овом библиотеком, њеним књигољупцима, толиком духовном пробуђеношћу овог народа са једрим и богатим језиком, душом ведром и бистром мишљу. Заиста сам срећан што смо сабеседници о нашој судбини.“


138

Горан Петровић

Са представљања књига др Јована Марића

На успомену нашим књигољупцима дивну поруку за сећање оставио је и Предраг Луцић, записану у пролеће 2011. године: „Кренуо сам из Сплита у Ужице и нисам ни слутио да ће ме пут довести у Пожегу. И управо то је најљепше на путовањима: кад доспијеш на ненадано мјесто, кад упознаш дивне људе и кад пожелиш да их опет сретнеш негдје у овој расутој балканској кући разлика и кући истости.“ Заинтересованост пожешке публике није могла да остане незапажена код гостију. Овако је своје задовољство изразио приповедач Михајло Пантић: „Пред пожешком публиком читао сам приче из књига Ако је то љубав и Не могу да се сетим једне реченице. Пажња и тишина са којом сам слушан учиниле су да осетим како писање није узалудно, макар се писцу, самом у соби, чинило супротно од тога. По трећи пут сам у Пожеги, увек дочекиван са гостопримством које поштујем и којем се дивим. Памтићу, стога, 25. новембар 2004.“


139


140


141

Поред књижевника, наша библиотека угостила је и многе друге истакнуте и познате личности и ствараоце. Наши гости били су и Ивана Жигон, Оливера Катарина, Ева Рас, Милић од Мачве, Антоније Ђурић, Даринка Јеврић, Атанасије Јевтић, Владета Кошутић, Милан Туцовић, Вања Булић, Петар Влаховић, Николај Бурљајев, Јован Марковић, Бранислав Лечић, Дејан Ристић, Милољуб Албијанић итд. Библиотека је више пута била домаћин учесницима Међународних сусрета писаца, па се тако на страницама књиге „Вечите теме на путу кроз време“ могу наћи и записи на енглеском, шпанском, кинеском, јапанском, бугарском, грузијском, турском, руском, летонском језику. Већи број програма у нашој библиотеци био је посвећен неговању музичког укуса суграђана. Ограничених средстава, Библиотека је најчешће у сарадњи са Културним центром, као и са Гораном Живановићем, рок-публицистом и хроничаром музичког живота наше вароши, организовала низ промоција књига са музичком тематиком, које су углавном пратили мали акустични концерти. На тим музичко-поетско-прозним вечерима угостили смо и писце и музичаре, међу којима су били Срђан Марјановић, Пеца Поповић, Иван Ивачковић, Душан Весић, Бранко Пражић, Јован Николић, Милан Плећаш, Горан Белојевић, Марчело и др. На концерту класичне гитаре гост нам је био Томаж Рајтерич из Љубљане, а са поносом се сећамо и концерта нашег чувеног џез-музичара Мише Блама, који ће остати забележен као један од његових последњих јавних наступа. Културно-пропагандна активност Библиотеке обухватала је и организовање уметничких и тематских изложби. Иако мали, простор Библиотеке угостио је неколико самосталних и колективних


142

изложби малих формата, цртежа, слика и фотографија, на којима су излагали Петар Вујанић, Александар Јовановић Бириљ, Зоран Настић, Обрад Јовановић, Милан Туцовић и др. Били смо домаћини и многих других тематских изложби поводом значајних догађаја, јубилеја, тема, годишњица истакнутих писаца и сл., које смо организовали како у нашем простору тако и у простору Градске галерије. Неке од тих изложби су: „Двеста година од рођења Александра Пушкина“ ауторке Олге Марјановић, „Еко фото 2009“ Бранислава Матијаса, изложба минијатурних књига „Минијатуре на зрну грашка“ Дејана Вукићевића, „Мајор Коста Тодоровић“ и „Светлописом кроз прву српску бању“ Снежане Ђенић, изложба поводом Дана Европе итд. У организацији Завичајног одељења изложбама ауторке Јасминке Лаловић Ђурић су обележени и значајни датуми из пожешке историје, као и датуми поводом годишњица завичајних писаца. Велику пажњу суграђана изазвале су изложбе „Тамо далеко и овде... : Пожега и Пожежани за време Првог светског рата“ (2014), којом је на отвореном јавном простору обележена стогодишњица почетка Великог рата, потом и изложба „Солунски фронт кроз објектив поручника Славка Јоксимовића“ (2018), у част обележавања сто година од пробоја Солунског фронта и 125 година од рођења Славка Јоксимовића, легатора наше библиотеке, као и изложба поводом сто година од рођења Момчила Тешића, познатог српског песника за децу и првог управника Библиотеке у Пожеги (2011). У циљу ширег промовисања књиге и читања, пожешка библиотека се окушала и у организацији мини-сајма књига који је успешно реализован поводом МОСИ игара у Пожеги 2005. године.


143

16 Данас награду „Хаџи Драган“ Свитак додељује самостално, за циклус од пет песама, као и за објављену књигу у протеклој години.

На иницијативу Књижевних новина Свитак, 2009. године установљена је књижевна награда „Хаџи Драган“, а наша библиотека је првих пет година (до 2014) била суорганизатор у њеној додели.16

Изложба Тамо далеко... и овде (фото: Милица Ђорђевић)


144

КРЕАТИВНИ ПРОГРАМИ ЗА ДЕЦУ И МЛАДЕ Уз ширење информационих технологија, брзе и крупне културнодруштвене промене које су обележиле последње две деценије донеле су библиотекама, а посебно дечјим одељењима, велики изазов, али и слободан простор за нове креативне програме и активности. Дечје одељење наше библиотеке тај је изазов прихватило више него спремно – у кораку са савременим европским и светским трендовима, у малом и недовољном простору Библиотеке припремали смо програме за све узрасте деце (од беба до тинејџера) са врло разноликом тематиком. Богатство и иновативност програма за подстицање читања духовно су обогатили нашу децу, али су били и подстицај другим колегама у Србији да нас кроз сличне креативне активности прате на том путу. Разноликост тема и усмереност ка различитим узрасним групама неки су од главних критеријума којима су креирани нови културни и забавни програми за децу и младе. Пратећи нове тенденције у светском библиотекарству, осмислили смо занимљиве програме који већ дужи низ година у континуитету привлаче децу да дођу у Библиотеку и да се друже са књигом у руци. Од Причаонице за децу предшколског узраста, која је била први програм, установљен 2004. године, низале су се добро осмишљене активности усмерене ка неговању и развијању читалачких вештина најмлађих. Наша библиотека је била међу првим библиотекама у Србији која је осмислила програме за подстицање читања код беба. Програм За сваку бебу књига, својим пригодним поклоном – првом књигом и чланском картом, обрадовао је многе породице са бебама у нашем граду. Летњи и зимски програми читања привлачили су велики број деце током летњих и зимских рас-


145

Дружење са Бранком Стевановићем и Игором Коларовим

пуста. Ову идеју Библиотека је проширила на цео Златиборски округ, у свих десет јавних библиотека, за шта је добила и финансијска средства од Међународног одбора за књижевност за децу и младе (IBBY). У намери да изађемо из оквира Библиотеке, у сарадњи са Домом здравља у Пожеги реализовали смо неколико година заредом и програм Читај док чекаш, а у сарадњи са предшколским установама и програм Путујућа библиотека. Као подршка онима који тек улазе у свет самосталног читања, програми Библиобубамара и Библиопчелица постали су део одрастања многих генерација основаца. Библиотека је излазила у сусрет потребама својих читалаца и кроз акције размене уџбеника, пружала је помоћ при изради дома-


146

ћих задатака, као и подршку учењу страних језика, а њен простор био је и позорница за луткарске представе, изложбе, музичке концерте, квизове и многа дружења са познатим дечјим ствараоцима (Дејан Алексић, Игор Коларов, Градимир Стојковић, Весна Алексић, Јасминка Петровић, Бранко Стевановић, Гордана Тимотијевић, Виолета Бабић и др). Добар маркетинг наших иновативних услуга постигли смо уз редовно извештавање на медијима и на друштвеним мрежама. Сматрали смо да висок квалитет онога што припремамо за децу треба да представимо не само у нашем граду и Србији већ и кроз активно учешће у неколико међународних пројеката. О примерима наше добре праксе говорило се на многобројним стручним скуповима и акредитованим семинарима у земљи и иностранству. Постигнути резултати учинили су да наша библиотека постане препознатљива управо по Дечјем одељењу.

За сваку бебу књига Уз финансијску подршку Министарства културе и информисања Републике Србије, овај програм осмишљен је 2010. године. Био је усмерен ка родитељима и најмлађој читалачкој публици – бебама. Уз остварену сарадњу са здравственом и предшколском установом успели смо да анимирамо родитеље да дођу у Библиотеку, преузму поклон-пакет, учлане своје бебе и да касније постану редовни корисници. Убедити родитеље да је читање детету веома важно у том најмлађем узрасту био је наш први циљ и велики изазов. Набавка нових сликовница за бебе, уз сталну бригу о вредносним квалитетима онога што пружамо најмлађој деци, усмерила нас је ка стварању још једног значајног програма: бавећи се


147

сликовницама, дошли смо на идеју јединствене манифестације која ће бити посвећена управо сликовницама.

Причаоница Организовани долазак предшколских група је уобичајена активност у многим библиотекама. Активност обогаћена различитим начинима за подстицање интеракције са децом, читање бајки, причање прича, разговори, као и жеља да ликовно изразе оно што им је прочитано, постала је основ и инспирација за надограђивање ове активности и осмишљавање начина да се изгради нова читалачка публика, да посета Библиотеци постане редовна навика за најмлађе.


148

Путујућа библиотека Досегнути до оних који можда немају довољно информација или слободног времена и указати на важност породичног читања и окружености књигама, најлакше је било остварити изласком из оквира Библиотеке. Тако је настала наша Путујућа библиотека – програм намењен предшколцима и школарцима. Низ повезаних торбица, сашивених у облику гусенице, назвали смо „Гусеница свезналица“. Ову гусеницу, у чијим су се торбицама налазиле књиге, деца су из Библиотеке носила у вртић где су се на крају дружила са књигама. За школарце су осмишљени ранчеви који би, као мале покретне библиотеке, путовали од куће до школе и од школе до куће на породично читање и заједничко уживање. Ово је био начин да стигнемо до сваког детета, да покажемо шта све лепо можемо да пружимо у Библиотеци, али и да едукујемо родитеље о важности књига и читања.


149

Читај док чекаш Још један облик мале, издвојене библиотеке од простора Дечјег одељења је и програм под називом Читај док чекаш. У оквиру овог програма одређен број сликовница и часописа смештен је у Дечјем диспанзеру Дома здравља у Пожеги, с циљем да деци и родитељима, уз читање, прекрате време чекања на лекарски преглед. Ова вишегодишња акција показала је добру сарадњу две установе у граду за добробит све деце, али и великодушност многих пријатеља Библиотеке који су финансирали куповину сликовница.

Библиобубамара и библиопчелица Ови програми осмишљени су као подршка за подстицање читалачких навика ученика првог и другог разреда, у периоду када они усвајају вештине самосталног читања. Програми се спроводе већ десет година у континуитету, и један су од оних пројеката који сами себе унапређују како би увек били актуелни и нови, на шта нас подстичу сами корисници. Програми трају четири месеца, конципирани су на забавном и такмичарском принципу, са савременим визуелним идентитетом, наградама и завршним квизом. Веома су динамични и укључују скоро 80% деце која учествују на добровољној бази. Посебна пажња се посвећује избору књига за овај програм. Води се рачуна о томе да књиге буду високе уметничке вредности, различитих књижевних форми, добро илустроване и прилагођене том узрасту деце. Сарадња са школама и учитељима, као и родитељима, од изузетне је важности како бисмо сви заједно формирали добре читаоце и будуће сталне кориснике наше библиотеке. Из године у годину деца учесници програма


150

Библиобубамара, завршни квиз

препричавају своје догодовштине и успомене са излета који се организују као главна награда за најуспешније учеснике.

Летњи и зимски програм читања Ови програми настали су као потреба да се деци испуни слободно време током школских распуста. Активности које се организују у оквиру ових програма су веома разнолике, али са заједничким циљем да се подстичу креативност, радозналост и истраживачки дух, али и да се деца обуче како да користе различите изворе које им пружамо у Библиотеци. Ови програми често као теме радионица имају екологију, финансијску писменост, бонтон, традицију и сл. и одлична су допуна формалном образовању. Деца активно учествују и уживају у различитим ликовним и драмским актив-


151

ностима. Инсистирамо да се свако овакво дружење заврши њиховом жељом да позајме књигу из тематике о којој смо разговарали. Успешност ових радионица меримо свакодневним добровољним посетама Библиотеци деце која су похађала ове програме.

Клуб волонтера Клуб волонтера проистекао је из намере да децу која су редовно долазила на наше организоване активности задржимо у Библиотеци и у њиховом тинејџерском узрасту, што свакако представља велики изазов. Пошто у нашој библиотеци не постоји одвојени простор за младе, ово је био начин да им дамо посебну улогу с којом би нам помагали у организацији различитих програма, а истовремено и да их оспособљавамо да унапређују своја лична


152

знања и вештине. Уз формалнији приступ, посебне чланске карте за волонтере Клуба, статистику њиховог ангажовања, чинимо да оваква активност за њих буде занимљивија и да се редовно одазивају на наше позиве за волонтирање. Поред ових већ устаљених годишњих програма који се организују у оквиру Дечјег одељења, сваке године у марту Одељење организује и општинску смотру рецитатора за децу млађег и старијег основношколског и средњoшколског узраста.


153

МЕЂУНАРОДНИ ПРОЈЕКТИ И САРАДЊА

Народна библиотека Пожега остварила је завидну међународну сарадњу и дала своје учешће у многим међународним пројектима и на међународним семинарима.

SISTER LIBRARIES У Ифлином пројекту Секције за рад са децом и младима – Sister libraries пожешка библиотека је учествовала током 2009. и 2010. године. У оквиру овог програма наша библиотека се посестрила са Јавном библиотеком из Вестоверледингена, градића сличне величине као Пожега, који се налази на северу Немачке. Сарадња ове две библиотеке трајала је неколико година и углавном се одвијала између дечјих одељења, кроз заједничке пројекте, размену искустава и књига. О заједничким активностима, као и о правима деце у јавним библиотекама у Србији и Немачкој, представнице ових библиотека и сараднице на пројекту Сузан Брант и Даниела Скоковић имале су заједничко излагање на два годишња Конгреса библиотекара Немачке у Берлину и Нирнбергу.


154

Овако остварена сарадња отворила је нове перспективе за учествовање наше библиотеке у међународним пројектима, као што је Postcards Exchange Program, у коме смо учествовали у размени разгледница са још седам библиотека из целог света.

Изложба радова пожешке деце у Вестоверледингену

IBBY COLLABORATIVE SUMMER READING PROGRAMME IBBY Заједнички летњи програм читања је пројекат пожешке библиотеке који је добио финансијску подршку у износу од 5.000 швајцарских франака од Међународног одбора за књижевност за децу и младе (IBBY) из фонда Јамада. Свих десет јавних библиотека Златиборског округа учествовале су у заједничким активностима организованим за децу у току летњег распуста. То је први пут да је један пројекат организован на окружном нивоу. У припремној фази пројекта одржан је стручни скуп са учесницима пројекта и са гостима из целе Србије, припремљен је заједнички промотивни материјал и одштампан водич са препорученим активностима као инспирација за припрему радионица за децу.


155

ИНЕЛИ БАЛКАН Међународна мрежа библиотекара иноватора са подручја Балкана је регионални и јединствени пројекат организације Global libraries у циљу стварања мреже и едукације библиотечких стручњака. У овај пројекат била је укључена и наша библиотека од 2014. до 2017. године. Јасно постављени циљеви пројекта су унапређивање живота људи широм света, посебно оних из сиромашних и руралних подручја, а уз помоћ 320.000 јавних библиотека из целог света. Једнаке могућности за сваког појединца, приступ информацијама уз помоћ савремених технологија, обука за њихово коришћење и одабир валидних информација – за све то идеално место представља управо јавна библиотека. Индикатор успеха квалитетног рада једне јавне библиотеке не представљају само простор и величина зграде, буџет, број књига на полицама и број приступних тачака за интернет, већ су најважнији индикатор успеха управо запослени – обучени, мотивисани и стручни библиотечки стручњаци. Зато је пројекат Global librariеs, Фондације „Бил и Мелинда Гејтс“, као свој основни циљ поставио обуку и умрежавање библиотечких стручњака – да уче једни од других, да се усавршавају, експериментишу са новим услугама и да стално унапређују своје вештине. У припремној фази, путем јавног позива, одабрано је 35 библиотекара иноватора из десет балканских земаља, а у тиму од пет библиотекара иноватора из Србије била је и наша колегиница Даниела Скоковић.

ЕУТЕКА Еутека је пројекат мреже јавних библиотека Србије који су заједно иницирале Делегација Европске уније у Републици Србији,


156

Министарство културе и информисања и Народна библиотека Србије, као и Канцеларија за европске интеграције. У оквиру овог програма, у коме је своје учешће узела и пожешка библиотека од 2016. године, библиотеке својим корисницима нуде публикације и информације о Европској унији на посебно дизајнираној полици, као и онлајн информације у кутку опремљеном канцеларијским намештајем и рачунаром. Сва ова опрема, као и књиге, део су донације у оквиру овог програма. Поред информација доступних у Библиотеци, наша библиотека је организовала и трибину о пољопривредним темама. Из овог пројекта проистекао је и заједнички пројекат Народне библиотеке Пожега и НВО Форца под називом My place in EU space, у оквиру кога смо интензивирали посету средњошколаца кутку Еутека и презентовали њен садржај на Фестивалу науке „Гимфест“ у Гимназији „Свети Сава“ у Пожеги.

ИНЕЛИ Балкан

Еутека


157

МЕЂУНАРОДНИ ФЕСТИВАЛ СЛИКОВНИЦА „ЧИГРА“

Међународни фестивал сликовница „Чигра“, који организује наша библиотека, својом темом и идејом представља јединствен фестивал ове врсте у нашој земљи и региону. Први пут је одржан 2016. године, уз финансијску подршку Министарства културе и информисања Републике Србије, наредне 2017. добио је подршку нашег оснивача Општине Пожега и ушао у редовно буџетско финансирање, а 2018. године Фестивал је добио међународни карактер. Значајну подршку Фестивал је добио и од приватне фирме Гримм из Пожеге. Циљ Фестивала је промовисање и популаризација сликовница као првог читалачког материјала за децу, потом указивање на значај квалитетних сликовница, као и афирмисање библиотека као важног места за унапређење читалачких навика најмлађих. Фестивал је намењен пре свега деци, за коју се припремају бројне


158

културне и забавне активности, али и одраслима. Укључивањем стручне јавности у овај пројекат (родитељи, васпитачи, наставници, библиотекари, илустратори, писци и издавачи) други циљ Фестивала био би покретање питања о значају разноврсности тематике сликовница заступљене у садашњој, али и будућој издавачкој продукцији. Идејни аутор и координатор овог пројекта је Даниела Скоковић. Након два студијска боравка у Међународној библиотеци за децу и младе у Минхену, где је истраживала и проучавала богат фонд уметничких сликовница из целог света, Даниела је почетну идеју о популарисању таквих сликовница код нас, а подстакнута сличним пројектом The Worlds through Picturebooks (IFLA) чији је била координатор за Србију, развила у Фестивал који би се бавио овом тематиком. Фестивал је осмишљен тако да траје три дана, а одржава се углавном почетком октобра, током обележавања Дечје недеље. Отвара-


159

ње манифестације почиње постављањем декорације на градском тргу под називом „Кишобрани за читање сликовница“. Својим атрактивним изгледом и могућношћу да на отвореном заједно читају деца и одрасли, ови кишобрани постали су препознатљив знак отварања Фестивала. Фестивал потом прате многобројне активности за децу и одрасле, као што су радионице, изложбе, луткарске представе, сусрети са ауторима и илустраторима, представљање сликовница, као и округли сто на актуелне теме везане за сликовнице. За ове три године Фестивала у оквиру изложбеног програма угостили смо неколико истакнутих уметника и илустратора, као што су Квинт Бухолц из Немачке, Дражен Јерабек из Хрватске, Ване Костуранов из Македоније, Душан Павлић и Маја Веселиновић; а били смо домаћини и изложбе о Душану Радовићу „Био једном један лаф“, ауторки Владиславе Ивковић-Марковић и Виолете Ђорђевић из Библиотеке града Београда, као и организатори изложбе „Моја прва сликовница“, ауторке Даниеле Скоковић. Луткарска секција ОШ „Петар Лековић“ из Пожеге, под руководством Душице Додић, одиграла је четири сјајне луткарске представе за нашу децу – „Није ме страх“, „Зунзарина палата“, „Медведова женидба“ и „Грозни Гаша и времеплов“. На округлом столу у којем су узели учешће библиотекари, васпитачи, родитељи, издавачи, писци и уметници, разговарали смо на актуелне теме везане за сликовнице, од тога како расту сликовнице до тематске разноврсности савремених сликовница. Тако се на нашем Фестивалу први пут у Србији проговорило о сликовницама без текста, о проблемским сликовницама и онима за одрасле.


160

Фестивал је остварио добру сарадњу са издавачким кућама Креативни центар и Пчелица, а на трећем Међународном фестивалу сликовница „Чигра“, који је одржан 2018. године, покренут је и конкурс за избор најбоље сликовнице. Према одлуци стручног жирија додељене су три награде за најбоље сликовнице, које су на корицама понеле одштампан наш лого са ознаком „Добра сликовница“ и које смо потом представили на Међународном сајму књига у Беграду. Исте године, у оквиру Фестивала реализовали смо и једну значајну међународну изложбу под називом „Тихе књиге из света у Лампедузу и натраг“, коју нам је уступио IBBY. Ту путујућу изложбу која обухвата 70 сликовница без текста представили смо на Педагошком факултету у Ужицу, у Градској галерији у Пожеги и у Центру за савремену књижевност „Крокодил“ у Београду. Пошто је ово јединствени фестивал у Србији са овом тематиком, сви наши програми су медијски пропраћени, како на локалном тако и на националном нивоу.


161

УПРАВНИЦИ И РАДНИЦИ БИБЛИОТЕКЕ

НЕКАДАШЊИ УПРАВНИЦИ И ДИРЕКТОРИ


162

Момчило Тешић Момчило Тешић, један од најпознатијих српских песника за децу, рођен је 16/29. децембра 1911. године у Глумчу. Завршио је четири разреда основне и четири разреда ниже гимназије у Пожеги. Иако је кратко време био у државној служби, цео радни век провео је бавећи се земљорадњом. Био је помоћник књиговође Сељачке радне задруге у Глумчу, службеник Среског одбора у Пожеги, матичар и војни референт у глумачкој општини. Члан Удружења сељака књижевника постао је 1938, а 1954. и члан Удружења књижевника Србије. Писао је поезију и прозу за децу и одрасле и сакупљао народне умотворине. Објавио је 17 збирки дечје поезије, две књиге лирске поезије (једна на италијанском) и две хаику (обе мањих димензија), две књиге кратке прозе, једну књигу загонетки, четири сликовнице и једну студију из етнологије пожешког краја. Добитник је Вукове награде за изузетан допринос развоју културе у Србији (1971), Награде Младо поколење (1971), Ордена заслуга за народ са сребрним зрацима, пожешке општинске награде (1970) и многих повеља и плакета. Преминуо је 25. фебруара 1992. године у Глумчу. За првог управника Градске библиотеке у Пожеги постављен је у новембру 1955. године, у звању помоћног канцеларијског референта, али је на тој функцији, због недовољне школске спреме, остао само годину дана. Са дужности је смењен 31. октобра 1956. године. Као једини запослени у Библиотеци, уједно је обављао и дужност књижничара на издавању књига.


163

Велимир Маринковић Велимир Маринковић је рођен 22. јуна 1916. године у Лесковцу. Основну, средњу школу и факултет завршио је у Београду. Дипломирао је на Богословском факултету 1940. године и радио као професор веронауке у чачанској гимназији, од 1943. до 1948. године, а потом и као професор руског језика у непотпуној гимназији у Пожеги. Управник Градске библиотеке у Пожеги био је од 1956. до 1977. године, а након тога је радио као библиотекар све до пензионисања 1981. године. На челу установе савесно је радио пуних двадесет година. Положивши стручни испит из библиотекарства 1959. године, са високом стручном спремом постао је први библиотекар пожешке библиотеке. Као управник је био заслужан за успостављање библиотечко-информационог система Библиотеке, чиме је постављен темељ савремене установе културе. Предано је радио на попуњавању књижног фонда, увео је савремен смештај књига по Децималној класификацији, започео израду ауторског каталога, радио на издвајању дечјег фонда, као и на формирању завичајног фонда, а увођењем колективног чланства допринео је повећању броја читалаца и започео, и у датим условима развио, културно-пропагандну активност Библиотеке. За време његовог руковођења Библиотека је обављала матичну функцију на територији општине и водила стручну бригу о пет сеоских огранака, а седамдесетих година отворила је огранке и у предузећима „Будимка“, „Потенс“ и „Инекс-Будућност“. За особите заслуге на унапређивању библиотекарства, Друштво


164

библиотекара Србије одало му је Признање 1978. године. Преминуо је 24. марта 2000. године у Пожеги.

Раденко Милутиновић Раденко Милутиновић је рођен 1940. године у Стапарима код Ужица. Завршио је Вишу педагошку школу у Ужицу и као наставник српског језика радио 12 година у Основној школи „Димитрије Туцовић“ у Јежевици. Истовремено је ванредно студирао на Филолошком факултету у Београду и дипломирао на Катедри за српски језик и југословенску књижевност. Управник Библиотеке био је од 1977. до 1989. године, а од јуна 1991. до јуна 1992. године и в. д. управника. Радни однос у Библиотеци раскинуо је 1993. године, и отварањем предузећа „Кремен“ прешао у приватни сектор. Доласком за управника, све започете активности и дотадашњу делатност Библиотеке прихватио је и са посебним ентузијазмом развио у више праваца. Тако је за дванаест година руковођења од Библиотеке створио својеврстан храм културе и препознатљив културни бренд у граду, па и шире. Као велики заљубљеник и познавалац добре књиге, пасионирано је богатио књижни фонд добрим и квалитетним насловима, као и старом и антикварном књигом. Радио је на популарисању књиге и читања, чиме је допринео да се у Пожеги формира широк круг пробране и верне читалачке публике. Његова посебна ангажованост на пољу културних дешавања учинила је овај град препозна-


165

тљивим по књижевним вечерима и представљањима чак и оних писаца који су у то време важили за „неподобне“. За време његовог мандата Библиотека је променила име у Народна библиотека Пожега, потом је установа кадровски знатно ојачана, започет је рад на изради предметног и стручног каталога, уведен је смештај књига по систему Универзалне децималне класификације и отворени су нови огранци у Душковцима и Годовику. Библиотека је добила новe просторијe у Улици Маршала Тита и у њима отворила Дечје и Завичајно одељење; у сарадњи са другим издавачима започела је и издавачку делатност, а преузимањем легата Славка Јоксимовића први пут је постала легатар. За значајне резултате у раду Библиотеке Раденко Милутиновић је 1986. године добио Награду „Милорад Панић – Суреп“. Преминуо је 2001. године у Пожеги.


166

Богољуб Ристић Богољуб Ристић је рођен 31. августа 1934. године у селу Рокци код Ивањице. Основну школу учио је у родном селу, а ниже разреде гимназије у Ивањици. Завршио је Учитељску школу у Ужицу, а касније и Вишу економску школу у Београду. Био је директор Основне школе „Димитрије Туцовић“ у Јежевици, секретар Општинске заједнице образовања, председник Општинске организације ССРН и секретар општинских СИЗ-ова. Управник Народне библиотеке у Пожеги био је од 1. јуна 1990. до 31. маја 1991. године, када је пензионисан. Као управник Библиотеке задржао се само годину дана, а затекао се на тој функцији у време када су у држави настајале крупне друштвено-политичке промене и реорганизације, када је материјални положај и стандард, како становника тако и установа, био све угроженији, а на књигу први пут уведен посебан порез. Преминуо је 2011. године у Пожеги.


167

Биљана Симовић Биљана Симовић је рођена 30. јула 1946. године у Лопашу. Основну школу учила је у Прилипцу, Учитељску школу у Ужицу, а потом је дипломирала у Васпитачкој школи у Београду и на Педагошкој академији у Ужицу. Радила је у школи у Средњој Добрињи, у дечјем вртићу у Пожеги, а 1978. године примљена је у пожешку библиотеку на рад у новоотвореном Дечјем одељењу, као виши књижничар. Вршилац дужности управника Библиотеке била је од 1989. до 1990. године, и поново од 1992. године, а наредне године изабрана је за управника и на тој функцији остала је све до краја 2000. године. Пензионисана је крајем наредне, 2001. године. На челу Библиотеке била је у најтежем периоду по њен рад и опстанак – у време велике економске кризе и хиперинфлације у земљи, које су изазвале међународне санкције уведене 1992. године. Али и у тако тешким условима, за време њеног руковођења Библиотека је успела да се избори за нове просторије у које се преселила 1995. године. На новој адреси смештена су сва одељења Библиотеке под исти кров и отворено је једно ново – Одељење стручне књиге. Уз нове квадрате и нов намештај, куповином рачунара пожешка библиотека је, међу првим јавним библиотекама у Србији, увела аутоматизацију у библиотечко-информациони систем и започела рад на изради електронског каталога. За време њеног мандата објављена је прва монографија Библиотеке, аутора Радована Зарића; потом, покренута је самостална издавачка делатност Библиотеке, а родила се и идеја о покретању Пожешког годишњака.


168

За изузетне резултате у раду Библиотеке Биљана Симовић награђена је 1997. године Наградом „Милорад Панић – Суреп“.

Гордана Стевић Гордана Стевић је рођена 31. маја 1962. године у Чачку. Основну школу и гимназију учила је у Ужицу, а дипломирала је на Филолошком факултету у Београду, на Групи за руски језик и књижевност. До дужности директора Библиотеке радила је као професор руског језика у Пољопривредној школи у Пожеги. Директор пожешке библиотеке била је у два наврата – од 2000. до 2004. и од 2009. до 2015. године. Између мандата радила је као библиотекар на Одељењу стручне књиге и на том радном месту налази се и данас. Период њеног управљања Библиотеком обележен је залагањем на пољу одржавања и даљег унапређивања библиотечко-информационе и културно-пропагандне делатности. За време њеног мандата Библиотека је променом софтверског пакета 2010. године постала пуноправан члан националног система COBISS.RS, у оквиру чега је значајно дат акценат и на стручно усавршавање запослених. Уз побољшање услова рада, овај период обележиле су и значајне инвестиције у просторијама Библиотеке, као и улагање у њену техничку опремљеност, али и процват издавачке делатности Библиотеке. Прихватањем идеје о покретању Пожешког годишњака заслужна је за његово објављивање и континуирано излажење у годинама које је провела на челу установе. Главни и одговорни уредник Годишњака била је од осмог до 12. броја (2010–2014).


169

Драган Јовановић Данилов Драган Јовановић Данилов је рођен 7. новембра 1960. године у Пожеги. Основну школу и гимназију учио је у Пожеги. Један је од најпознатијих српских песника данашњице, романсијер, есејиста и ликовни критичар. Објавио је преко 25 збирки поезије, као и неколико романа и збирки есеја. Са својим песмама заступљен је у многим антологијама, а његова дела су превођена на најпознатије европске и словенске језике, као и на кинески. Добитник је најпрестижнијих награда из области поезије и књижевности. За директора пожешке библиотеке дошао је 31. децембра 2004. године и на тој функцији остао до средине 2008. године. Био је главни и одговорни уредник Пожешког годишњака од петог до седмог броја.

Весна Мајсторовић Весна Мајсторовић је рођена 8. јула 1974. године у Ариљу. Основну школу учила је у Ариљу, средњу педагошку школу у Ужицу, а дипломирала је на Педагошком факултету у Ужицу. Као професор разредне наставе радила је у школама у Ариљу, Пожеги и Лучанима. У Центру за социјални рад у Пожеги обављала је послове руководиоца Дневног центра за децу. Функцију в. д. директора Библиотеке обављала је од августа 2008. до јуна 2009. године.


170

Даниела Скоковић Даниела Скоковић је рођена 24. јануара 1969. године у Медеи, у Алжиру. Основну школу и гимназију завршила је у Чачку, а дипломирала је на Филолошком факултету у Београду, на Групи за арапски језик и књижевност. У пожешкој библиотеци запослена је од 2004. године, где је од почетка, као и данас, задужена за рад са децом на Дечјем одељењу. Директор Библиотеке била је од краја 2015. до јануара 2018. године. За време њеног мандата Библиотека је добила свој веб-сајт, објавила до сада капитално издање из историје пожешког краја, аутора Миодрага Глушчевића, потом остварила низ међународних пројеката и сарадњи, и основала и успешно реализовала Међународни фестивал сликовница „Чигра“. За изузетне заслуге у свом раду на унапређењу библиотечкоинформационе делатности Даниела Скоковић је 2013. године добила Награду „Најбољи библиотекар“, коју додељује Библиотекарско друштво Србије.


171

НЕКАДАШЊИ РАДНИЦИ

Стручни радници ЉУБИЦА БОЖИЋ, ученица учитељске школе. Радила је на месту књижничара Библиотеке од 1953. до 1955. године као први плаћени службеник. Није полагала стручни испит. ДЕСАНКА МАРЈАНОВИЋ, учитељица. Приликом затварања Домаћичке школе у Пожеги 1958. године премештена је на рад у Библиотеку, на место књижничара. Радила је за време летњег распуста, све до септембра исте године и премештаја у другу школу. АНКА ПОПОВИЋ, учитељица, из Здравчића. Због лошег здравственог стања премештена је септембра 1960. године из основне школе у Здравчићима у Библиотеку, на место помоћника управника, али је очигледно обављала послове књижничара. У Библиотеци је радила годину дана – до септембра 1961. године, када је добила премештај у другу школу. РУЖИЦА КОСТИЋ, књижничар, рођена 1941. године. Примљена је на основу првог расписаног конкурса Библиотеке за место књижничара у октобру 1961. године. Претходно је радила у Градској библиотеци у Новом Пазару. Са завршеном средњом библиотекарском школом била је први школовани књижничар наше библиотеке. Није нам познато да ли је полагала стручни испит, нити до када је радила у Библиотеци, јер архивска грађа из периода када је Библиотека била у саставу Радничког универзитета (1962– 1967) није сачувана. У години поновног осамостаљивања Библиотеке 1967, њено име се не помиње у документима.


172

ДУШАНКА ПЕТКОВИЋ, књижничар. Рођена је 1948. године у Доњем Душнику крај Гаџиног Хана. Са завршеном средњом библиотекарском школом у Београду примљена је по конкурсу на рад у пожешку библиотеку крајем 1967. године, радни однос засновала је 1. јануара наредне године, али је након осам месеци рада дала отказ на службу. ДЕЈАН ДИКОВИЋ, књижничар, из Пожеге. Завршио је средњу библиотекарску школу у Београду, а касније уз рад и Вишу економску школу (Београд) при Радничком универзитету „Драган Кувељић“ у Пожеги. У пожешкој библиотеци је као књижничар радио од октобра 1968. до априла 1979. године. Повремено је радио и на пословима каталогизације и обраде књига. Стручни испит за књижничара положио је 1971. године. РАДМИЛА ДРОБЊАК, библиотекар-приправник. Рођена је 1947. године у Пожеги. Основну школу и гимназију завршила је у Пожеги, а дипломирала је на Филолошком факултету у Београду, на Групи за југословенску и општу књижевност. Примљена је у Библиотеку на радно место библиотекара-приправника у фебруару 1975. године. Радила је на издавању књига, а повремено је била ангажована и на пословима обраде и каталогизације. У марту 1977. године заменом радника премештена је у основну школу у Јежевицу за професора српског језика. Није полагала стручни испит. МИРОСЛАВА ЋОСОВИЋ, књижничар. Рођена је 1950. године у Пожеги где је завршила основну школу и гимназију. У Библиотеци је провела цео свој радни век – од 1977. до 2009. године. До 1981. године је радила у огранцима у Јежевици и Душковцима, а потом на Дечјем одељењу све до пензионисања. Стручни испит је положила 1981. године.


173

ЉИЉАНА СТОЈКОВИЋ, књижничар. Рођена је 1943. године у Банатском Вишњићеву код Зрењанина. Основну школу је завршила у Пожеги, гимназију у Ужицу, и апсолвирала на Педагошкој академији у Ужицу. Радила је неколико година као службеник у „Инекс-Трешњици“, а потом је 1. јануара 1978. године прешла у Библиотеку. До пензионисања 2004. године, пуних 26 година радила је као књижничар на Позајмном одељењу за одрасле. Стручни испит је положила 1981. године. ВЕРА ИВАНОВИЋ, књижничар-приправник, рођена 1954. године. У Библиотеци је радила само три месеца, од 10. јула до 10. октобра 1978. године. МИЛКА ГОРДИЋ, књижничар. Рођена је 1949. године у Пожеги где је завршила основну школу и гимназију. У Библиотеци је провела цео свој радни век – од 1978. до 2011. године. Прве три године радила је у огранцима у Рогама, Прилипцу и Добрињи, а потом је прешла у Пожегу. Била је ангажована на административним пословима, водила је групни инвентар, а потом је прешла на Дечје одељење. Од 1996. до 2009. године радила је на Одељењу за обраду публикација, а након тога поново на Дечјем одељењу све до пензионисања. Учествовала је у формирању електронског каталога у софтверском пакету ISIS (Библио), односно WINISIS. Стручни испит је положила 1981. године. ДРИНКА ПЕТРОНИЈЕВИЋ, књижничар, рођена у Рупељеву. Завршила је учитељску школу и једно време је радила као учитељица у основној школи у Костојевићима. У Библиотеци, на Одељењу за обраду публикација, обављала је посао каталогизатора од 1979. до 1996. године, када је пензионисана. Била је задужена за инвентарисање и физичку обраду књига, као и за каталогизацију. Радила


174

је на формирању лисних каталога – ауторског, предметног и стручног, а пред крај радног века (1995–1996) учествовала је и у изради електронског каталога у софтверском пакету ISIS (Библио). Стручни испит је положила 1981. године. ЦАНА САВИЧИЋ, књижничар. Рођена је 1948. године у Рогама. Завршила је средњу библиотекарску школу у Београду и од 1966. године радила је као књижничар у Народној библиотеци у Косјерићу. У пожешкој библиотеци, на Позајмном одељењу за одрасле радила је преко 20 година – од 1980. па све до пензионисања 2001. године. Стручни испит је положила 1969. године. СВЕТОМИР НИКИТОВИЋ, виши књижничар-приправник. Завршио је вишу педагошку школу и радио као наставник, а једно време и као директор основне школе у Рогама. У Библиотеку је прешао у септембру 1981. године и у овој установи остао до 1985. Био је задужен за рад на Завичајном одељењу, као први радник на овом одељењу. Стручни испит није полагао. СЛАВИЦА СТАРЧЕВИЋ, књижничар-приправник. У Библиотеци је радила од октобра 1996. до априла 1997. године као књижничар, задужена за рад у огранцима. ЗОРИЦА НОВАКОВИЋ, библиотекар-приправник. Рођена је 1962. године у Пожеги. Основну и средњу школу завршила је у Пожеги, а дипломирала је на Филозофском факултету у Сарајеву, на Групи за компаративну књижевност и библиотекарство. У пожешкој библиотеци одрадила је приправнички стаж од септембра 1987. до јуна 1988. године. У сећањима Бранислава-Бранка Милића, записаним у „Летопису


175

Народне библиотеке Пожега“ 1992. године, међу првим књижничарима Библиотеке помиње се и Видосава Милошевић, али се не наводи када је и колико радила у овој установи. У архивској грађи Библиотеке нисмо наишли на овај податак. У огранцима у Јежевици, Добрињи, Прилипцу, Рогама и Глумчу, смештеним углавном при школама, хонорарно су радили наставници све до 1978. године, када су за рад у овим издвојеним фондовима преко конкурса примљене Мирослава Ћосовић и Милка Гордић. Поред поменутих стручних радника, на њиховој замени, као и хонорарно на сређивању фонда, куцању каталошких листића или при ревизији, радили су: Милица Алексић (1977), Оливера Демировић (1978), Милан Марковић (1978), Нада Тодоровић (1979), Милојка Јездић-Јованић (1981), Милица Игњатовић (1981), Милка Јешић (1984, 1986) и Раде Милићевић (1987).

ОСТАЛИ РАДНИЦИ Администрација и рачуноводство До запошљавања првог радника у рачуноводству Библиотеке 1970. године, хонорарно су на овим пословима радили Михаило Велковски (1967–1968) и Ђорђе Ђурић (1968–1970), а касније на замени и Гојко Трнавац (1973, 1976, 1977), Рада Даниловић (1977) и Даница Гавровић (1977, 1979). ДУШАНКА ИЛИЋ завршила је средњу економску школу и на радном месту књиговође радила је у Библиотеци од 1970. до 2001. године.


176

ЉИЉАНА МЛАДЕНОВИЋ завршила је средњу пољопривредну школу и на радном месту књиговође радила је у Библиотеци од 2001. до 2014. године. ДРАГАНА ПАВЛОВИЋ завршила је средњу економску школу и као административни радник радила је у Библиотеци од 2008. до 2012. године. АНА ИВАНОВИЋ дипломирала је на Економском факултету у Београду и на месту књиговође, тј. финансијско-рачуноводственог сарадника радила је у Библиотеци од 2014. до 2016. године.

Помоћни радници ДЕСА ВИТОРОВИЋ радила је у Библиотеци до 1957. године. Није познато када је почела са радом. СТАНИСЛАВА ЂУНОВИЋ радила је у Библиотеци од 1957. до 1961. године. РОСАНДА САВИЋ радила је у Библиотеци од 1961. до 1966. године. ЉУБИНКА КРСТИЋ радила је у Библиотеци од 1966. до 1977. године. ЈЕЛИЦА МУТАВЏИЋ радила је у Библиотеци од 1977. до 1999. године. Хонорарно на замени, као помоћни радници су радили: Стана Бурлић (1960), Драган Сарван (1968), Милосава Ђоковић (1969,


177

1970, 1971, 1972, 1973, 1976), Злата Ковачевић (1974), Стана Ћирковић (1975, 1976, 1977), Ратомирка Томашевић (1977), Гвозда Зиндовић (1978, 1979), Драга Тодоровић (1979), Миљка Вајовић (1981) и Даница Стојановић (1982).

Стручна пракса и јавни радови ДИВНА ПРОДАНОВИЋ је дипломирала и завршила мастер студије на Филолошком факултету у Београду, на Катедри за општу лингвистику. На стручној пракси у Библиотеци била је од марта 2011. до марта 2012. године, а касније је на привременим и повременим пословима радила од децембра 2015. до фебруара 2016. Стручни испит из библиотекарства положила је 2013. године. ИВАНА ГРБОВИЋ је дипломирала на Учитељском факултету у Ужицу. Радила је на привременим и повременим пословима у Библиотеци од фебруара до марта 2016. године и од новембра 2016. до фебруара 2017. године. ДАНИЦА ЋОРИЋ је завршила средњу економску школу. Радила је на привременим и повременим пословима у Библиотеци од јула до октобра 2016. године.


178

САДАШЊИ ЗАПОСЛЕНИ У БИБЛИОТЕЦИ

МИЉКО КРАГОВИЋ, директор Библиотеке (Универзитет Мегатренд, дипл. економиста). Са вишегодишњим радним искуством у руковођењу, на место директора Библиотеке дошао је почетком 2018. године.


179

МАРИНА БОЈИЋ, књижничар (Образовни центар Пожега, смер Култура и јавно информисање). Ради у Библиотеци од 1982. године. До 1995. године радила је у огранцима Библиотеке, а потом на Одељењу стручне књиге. Од 2001. године ради на Позајмном одељењу за одрасле. Задужена је за рад са корисницима, за препоруку и издавање књига, потом за креирање и одржавање корисничке базе у софтверском пакету COBISS, као и за сређивање и бригу о фонду Позајмног одељења. Пратећи интересовања читалаца, својим препорукама учествује и у набавци књига.


180

МАРА СТОЈАНОВИЋ, књижничар (Образовни центар Пожега, смер Култура и јавно информисање). Ради у Библиотеци од 1982. године. До 1995. године радила је у огранцима Библиотеке, а потом на Дечјем одељењу. Од 2004. ради на Позајмном одељењу за одрасле. Задужена је за рад са корисницима, за препоруку и издавање књига, потом за формирање и одржавање корисничке базе у софтверском пакеру COBISS, као и за сређивање и бригу о фонду Одељења. Пратећи интересовања читалаца, својим препорукама учествује и у набавци књига.


181

ЉИЉАНА ИЛИЋ, књижничар (Образовни центар Пожега, смер Култура и јавно информисање). Ради у Библиотеци од 1997. године. И пре сталног запослења, радила је у Библиотеци одређени период на замени током 1986, 1987. и од 1988. до 1990. године. Од 1997. радила је у огранцима, а 2011. године прешла је на Одељење стручне књиге. Задужена је за рад са корисницима овог одељења, као и са читаоцима дневне и недељне штампе, а по потреби учествује и у реализацији радионица и других пројеката на Дечјем одељењу.


182

СНЕЖАНА ПРОТИЋ, дипломирани библиотекар (Филозофски факултет у Сарајеву, Група за компаративну књижевност и библиотекарство). Ради у Библиотеци од 1986. године. Од заснивања радног односа до 2003. године радила је на Завичајном одељењу, а потом је прешла на Одељење за обраду публикација. Задужена је за физичку и каталошко-библиографску обраду књига, израду годишњих статистика, извештаја и сл. Учествовала је у креирању електронског каталога у софтверском пакету ISIS (Библио), односно WINISIS, као и у креирању електронске базе Завичајног фонда у истом програму, а данас је задужена за формирање електронског каталога у програмском пакету COBISS, за који поседује скоро све лиценце за преузимање и креирање библиографских записа. Од 2001. до 2003. године била је се кретар редакције Пожешког годишњака. Објавила је један стручни рад.


183

ГОРДАНА СТЕВИЋ, виши дипломирани библиотекар (Филолошки факултет у Београду, Група за руски језик и књижевност). Ради у Библиотеци од 2000. године. Обављала је функцију директора Библиотеке у два наврата (2000– 2004, 2009–2015), а између мандата, као и данас, ради на Одељењу стручне књиге. Задужена је за рад са корисницима овог одељења, за међубиблиотечку позајмицу књига, као и за стручну бригу над фондом старе и ретке књиге. Учествовала је у формирању електронског каталога у софтверском пакету ISIS (Библио), односно WINISIS, а данас ради на изради електронског каталога у пакету COBISS, за који поседује лиценцу за преузимање и креирање библиографских записа за монографске публикације. Аутор је неколико стручних радова и прилога, као и два пројекта финансирана од стране Министарства културе, а као излагач је учествовала на неколико стручних скупова у земљи и региону. Била је главни и одговорни уредник Пожешког годишњака (2010– 2014). Члан је Библиотекарског друштва Србије. Од 2005. године била је секретар Подружнице Библиотекарског друштва Србије за Златиборски округ и члан Комисије за развијање корисничких сервиса БДС, а од 2011. до 2015. и члан Надзорног одбора БДС. Звање вишег дипломираног библиотекара стекла је 2016. године.


184

ЈАСМИНКА ЛАЛОВИЋ ЂУРИЋ, виши дипломирани библиотекар (Филолошки факултет у Београду, Катедра за библиотекарство и информатику, мастер библиотекар-информатичар). Ради у Библиотеци од 2001. године. Радила је на Одељењу стручне књиге, а потом је 2003. године прешла на Завичајно одељење. Задужена је за стручну бригу над завичајним фондом, над фондовима посебних библиотека целина и легата, као и за дигитализацију библиотечке грађе. Учествовала је у формирању електронског каталога Библиотеке у софтверском пакету ISIS (Библио), односно WINISIS, као и у креирању електронске базе Одељења стручне књиге у истом програму, а данас учествује у формирању електронског каталога у пакету COBISS, за који поседује скоро све лиценце за преузимање и креирање библиографских записа. Аутор је преко 40 стручних радова и прилога из области завичајне историје, завичајне библиографије и библиотечких колекција, и аутор неколико тематских изложби из завичајне историје. За штампу је приредила рукопис Младена Перића Опанци и опанчари западне Србије крајем 19. и почетком 20. века. Секретар је редакције Пожешког годишњака од 2003. године, а од 2013. и сарадник Матице српске на изради Српског биографског речника. Члан је Библиотекарског друштва Србије и члан Секције за завичајна одељења БДС. Звање вишег дипломираног библиотекара стекла је 2011. године.


185

ДАНИЕЛА СКОКОВИЋ, дипломирани библиотекар саветник (Филолошки факултет у Београду, Група за арапски језик и књижевност). Ради у Библиотеци од 2004. године. Oд почетка свог рада, као и данас, задужена је за рад са децом на Дечјем одељењу, као и за креирање и одржавање корисничке базе на овом одељењу. Функцију директора Библиотеке обављала је од краја 2015. до почетка 2018. године. Аутор је и координатор пројеката и радионица Дечјег одељења. У оквиру IFLA пројекта „Sister libraries” остварила је активну сарадњу са јавном библиотеком из немачког града Вестоверледингена; била је и координатор за Србију пројеката IFLA „Свет кроз сликовнице“ и ILN – International Librarians Network, као и координатор пројекта Europeana Awareness; потом учесник у пројекту INELI Balkans и представник Библиотекарског друштва Србије у пројекту IFLA Global vision. Аутор је и координатор Међународног фестивала сликовница „Чигра“, првог фестивала ове врсте у Србији. Аутор је преко 15 стручних радова и прилога у стручним часописима, учесник и излагач на више стручних скупова у земљи и региону, као и један од излагача на 100. Конгресу библиотекара Немачке. Организатор је и координатор три стручна скупа у Пожеги за библиотекаре дечјих одељења, као и аутор акредитованих семинара за стручно усавршавање библиотечких радника. Боравила је на двомесечном стручном раду у Међународној библиотеци за младе у Минхену. Активан је члан Библиотекарског друштва Србије, члан Секције за рад са децом БДС и делегат Подружнице Златиборског округа. Од 2011. до 2015. године била је председник Комисије за међународну сарадњу БДС, а од 2015. је члан Управног одбора БДС. Од


186

2013. до 2015. године била је председник Српске секције IBBY-ја, а од 2017. је и члан Извршног одбора Ифлине Секције за рад са децом и младима. Добитник је Награде „Најбољи библиотекар“ за 2013. годину, а звање дипломираног библиотекара саветника стекла је 2018. године.

МЛАДЕН МАЈСТОРОВИЋ, дипломирани библиотекар (Учитељски факултет у Ужицу, студијски програми Професор разредне наставе и Васпитач предшколских установа). Ради у Библиотеци од 2008. године. Једно време радио је на Одељењу стручне књиге, а од 2011. године ради на Дечјем одељењу. Задужен је за рад са децом и креирање и одржавање корисничке базе података у програмском пакету COBISS, као и за сређивање и бригу о фонду Дечјег одељења. Учествује у организацији радионица за децу и младе на Дечјем одељењу, као и у организацији смотре рецитатора. Поседује лиценцу за преузимање биографских записа за монографске публикације у софтверском пакету COBISS и лиценцу за корисничку позајмицу књига.


187

ДУШИЦА ЂОКИЋ, административни радник (Гимназија „Свети Сава“, Пожега), тренутно похађа Високу школу ПЕП, смер Банкарство и осигурање). Ради у Библиотеци од 2016. године.

САНДРА РИСТОВИЋ ЛАЗАРЕВИЋ, самостални финансијско-рачуноводствени сарадник (Универзитет Мегатренд, смер Менаџмент, економиста). Ради у Библиотеци од 2017. године.

ЗОРИЦА ДРАГУТИНОВИЋ, помоћни радник (Средња школа „Младост“, Ужице, Правно-биротехнички смер). Ради у Библиотеци од 1999. године.


188

Литература

Вукићевић Миливоје М. Добриња. Београд: Одбор за проучавање села САНУ, 1995. Вучићевић Раде. Библиотекарство западне Србије. Ужице: Народна библиотека, 2013. Глушчевић Миодраг. Пожега у XIX и првој половини XX века. Пожега: Народна библиотека, 2017. Драгосавац Бранка. Јавне библиотеке у Србији од 1901. до 1918. године. Панчево: Градска библиотека, 2016. Драгосавац Бранка. “Јавне библиотеке у Србији од 1901. до 1918. године” (докторска дисертација, Филолошки факултет Београд, 2014), у Нардус – Национални репозиторијум дисертација у Србији, http://nardus.mpn.gov.rs/bitstream/handle/123456789/4287/Disertacija147.pdf?sequence=1&isAllowed=y (преузето 28.02.2019). Ђокић Будимир и Миодраг Глушчевић. 75 година Пожешке гимназије. Пожега: Гимназија „Свети Сава“, 1996. Зарић Радован. Народна библиотека Пожега. Пожега: Народна библиотека, 1995. Зотовић Михаило и др. Пожега и околина. Пожега: Општински одбор Савеза удружења бораца, 1978. Јешић Недељко. Горобиље. Београд: Културно-просветна заједница Србије, 2002.


189

Марковић Живота. Ужички округ у рату 1944-1945. Ужице: Кадињача, 1995. Раднички покрет у ужичком крају 1902-1915. Ужице: Вести, 1964. Радовић Слободан. Ариљска библиотека. Ариље: Културни центар, 2002. Радосављевић Недељко. „Рудничка љекаруша“, у Гора божурова : биљни свет у традиционалној културни Словена, уредила Зоја Карановић (Београд: Удружење фолклориста Србије и Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“, 2017), 183–198. http://ufs.rs/images/Gora-bozurova-book-.pdf (преузето 11. 3. 2019). Савић Александар. „Организација соколства у пожешком крају“. Пожешки годишњак бр. 3 (2003). Стаматовић Десанка. Читалишта у Србији у XIX веку. Панчево: Градска библиотека, 2011.

Новине и часописи: Вести, 16. јануар 1947. и 11. децембар 1952. Златибор, 17. септембар 1889. Народно јединство : илустровани званични алманах-календар Дринске бановине : за буџетску 1931. годину, 382, 394. Радничке новине, 20. март 1904. Службени гласник Републике Србије, бр. 52/11.

Коришћена грађа: Народна библиотека Пожега, Архивска грађа Летопис Народне библиотеке Пожега, рукопис.


НАРОДНА БИБЛИОТЕКА ПОЖЕГА : 150 година од оснивања Читаонице у Пожеги Јасминка Лаловић Ђурић, Гордана Стевић и Даниела Скоковић 2019.

ИЗ Д А ВАЧ

Народна библиотека Пожега ЗА ИЗ Д А ВАЧ А

Миљко Краговић Ф ОТО ГРАФ И Ј Е

Јасминка Лаловић Ђурић и Збирка фотографија Завичајног одељења Народне библиотеке Пожега Л ЕКТО Р

Дивна Продановић ГРАФ ИЧКО ОБ Л И КОВА ЊЕ

Урош Павловић Ш ТА М П А

Графос, Пожега Т ИРА Ж

400


Profile for Uros Pavlovic

nbp150-1408  

nbp150-1408  

Advertisement