- -
Glavni rezultati analize ukazuju na to da bi analizirane intervencije u zelenu ekonomiju: efektivno smanjile potrošnju energije i emisije, smanjujući tako i troškove za energiju u svim sektorima i pritom otvarajući nova radna mesta; povećale proizvodnju organskih proizvoda69, stvarajući dodatu vrednost (prihode i BDP) u određenim proizvodnim podsektorima i sa određenim povlašćenim uslovima (npr. premirane cene).
Sa ekonomske tačke gledišta, a sa primenjenim pretpostavkama (zasnovanim na nacionalnim izveštajima i međunarodnim recenziranim studijama), može se zaključiti da povraćaj od investicije u poljoprivredu može da bude pozitivan u sledećem scenariju: kada su troškovi nadoknađeni povećanim (ili zadržanim) prinosima, i/ili kada je pad prinosa nadoknađen premiranom cenom za organsku proizvodnju; i da bi investicije koje se odnose na potražnju energije (energetsku efikasnost) i snabdevanje energijom (obnovljive izvore energije) smanjile zavisnost od fosilnih goriva, povećale elastičnost sektora na promenljivost cena fosilnih goriva, ali bi možda imale visoke direktne kapitalne troškove koji bi rezultirali dugoročnim prinosima. Ovi osnovni uticaji mogu da imaju više posledica u različitim sektorima, kao što je otvaranje radnih mesta ili cena proizvodnje u energetski intenzivnim sektorima, što bi variralo u odnosu na snagu i relevantnost u zavisnosti od primenjenih politika i mehanizama za postizanje ciljeva projektovanih u ovoj studiji.
7.1. Potražnja energije Potražnja energije je projektovana na 9,7 Mtoe do 2020. godine i na 10,5 Mtoe do 2030. godine, odnosno na 8% do 12% ispod BAU. U zavisnosti od pretpostavki za rast BDP-a, vrednosti mogu biti više ili niže. Na slici 1 prikazana je krajnja potrošnja energije, obračunata kao zbir celokupne energetske potrošnje u svim sektorima, na koju prvenstveno utiču BDP, broj stanovnika, cene energije i energetska efikasnost u mogućim BAU scenarijima. Na slici su dati rezultati za niz simulacija koje pretpostavljaju promenljivi opseg realnog rasta BDP-a (od 1% do 4,62%, uključujući i PED i SED scenarije) i urbanizaciju (pretpostavka da će se smanjiti km vožnje po vozilu na godišnjem nivou za 5%, odnosno 10% do 2030. godine). Na slici 2 prikazana je krajnja potrošnja energije za moguće GE scenarije, koji su uvek ispod osnovne (crvene) linije. Slika 1: Krajnja potrošnja energije: Crvena linija predstavlja istorijske podatke i postojeće projekcije do 2015. godine (Strategija za razvoj energetskog sektora). Obojena površina ukazuje na potencijalne buduće vrednosti za potražnju, pod različitim pretpostavkama BDP-a i urbanizacije u BAU i GE scenarijima. Žuta površina predstavlja veliku verovatnoću 69
60
Kao i povećanje poljoprivrednog zemljišta sa visokom prirodnom vrednošću.