Mačka u čizmama

oduševljen što sam se "toliko dugo zadržala". Poslala sam ga u neku stvar, naravno, u sebi.

Kad je došlo vrijeme klope, odlučio je ručati u uredu.

Dao mi je broj najbližeg restorana/picerije da naručim bečki sa pomfritom. Dečko u restoranu predstavio se kao Alen. Rekao mi je da inače ne dostavljaju hranu, ali se može slobodno doći i uzeti je za van. Kad sam mu spomenula za koga naručujem, nasmiješio se, napominjući da je Beethoven česti gost u njihovom restoranu i da mu po hranu uvijek dolazi jedna super elegantna asistentica.

Objasnila sam Alenu da sam sada ja zamjena super elegantne asistentice, pa me zamolio da dođem za pola sata.

U restoranu sam se malo razočarala ustanovivši kako Alen ima stvarno predivan, dubok glas, ali nimalo reprezentativan stas. Nosio je ispeglanu košulju boje breskve koja je na njegovom velikom trbuhu pucala po svim šavovima. Kosa mu se masno lijepila uz široki vrat. Pružio mi je znojnu ruku i čvrsto je stisnuo, usput nabacujući kompliment. Predao mi je paket. Požurila sam se natrag u ured, preskačući po dvije stepenice odjednom.

Proklela sam trenutak kada se Beethoven pojavio kod vrata nakon nepunih pet minuta. Sok od višnje curio je niz moju bradu, putujući iz piroške do papira na stolu. Odložila sam polu-pojedeni kolač i zaputila se prema restoranu.

PONOVO. Nisu mu spakirali priloge. Najbolje da zaposli još jednu asistenticu za izvanredne situacije, ali valjda je za to bio preškrt. Četvrti put kad sam izašla vani, na repertoaru je bila pošta. Trebala sam podignuti Neckermanov paket po nalogu Beethovenove ženice. Pa što, pobogu, ona radi po cijele dane? Marina mi nije rekla čime se ona bavi, a ja je nisam ni pitala. Vidim, još ću ponešto saznati o Beethovenu.

43