Page 1

Du{an Stankovi} WEB PORTALI U INOVATIVNIM MODELIMA NASTAVE

Centar za kulturu «Vuk Karaxi}», Loznica


Du{an Stankovi} WEB PORTALI U INOVATIVNIM MODELIMA NASTAVE

Izdava~: Centar za kulturu ,,Vuk Karaxi’’}”, Loznica Recenzenti: Prof. dr Mladen Vilotijevi}, redovni profesor U~iteqskog fakulteta u Beogradu Prof. dr Danimir Mandi”}, redovni profesor U~iteqskog fakulteta u Beogradu Igor Solakovi}, specijalista obrazovne tehnologije Urednik: Zoran To{i} Lektor i korektor: Aleksandra Stankovi}, profesor srpskog jezika i kwi`evnosti Prevod predgovora: Gordana Jak{i}, profesor engleskog jezika i kwi`evnosti Likovni urednik: An|elko Te{manovi}, nastavnik likovne kulture Kompjuterski slog: Du{an Stankovi’}, specijalista obrazovne tehnologije [tampa: ,,[koro”, Loznica Tira`: 300 Loznica, 2006.


Du{an Stankovi}, specijalista obrazovne tehnologije

WEB PORTALI U INOVATIVNIM MODELIMA NASTAVE

Loznica 2006.


SADR@AJ

PREDGOVOR.................................................................................................. 9 PREFACE ...................................................................................................... 11 I UVODNA RAZMATRAWA .................................................................... 13 II INOVIRAWE NASTAVNE TEHNOLOGIJE .............................. 15 2.1 Pojam nastavne tehnologije ............................................................ 15 2.2 Vrste nastavnih tehnologija .......................................................... 16 2.2.1 Tehnologija usmene re~i........................................................... 17 2.2.2 Tehnologija pisane ({tampane) re~i .................................... 18 2.2.3 Tehnologija organizovanog posmatrawa............................... 19 2.2.4 Tehnologija manipulacijskih i operativnih tehnika ...... 20 2.2.5 Audio-vizuelna nastavna tehnologija................................... 21 2.2.6 Kompjuterska nastavna tehnologija....................................... 23 2.2.7 Multimedijska nastavna tehnologija .................................... 26 III PEDAGO[KI EFEKTI KOJI SE POSTI@U KORI[]EWEM INFORMACIONE TEHNOLOGIJE U NASTAVI ........... 29 IV FAKTORI NASTAVE U SAVREMENOJ INFORMACIONOJ TEHNOLOGIJI ......................................................................................... 33 4.1 U~enik u vaspitno-obrazovnom procesu ...................................... 33 4.2 Nastavnik u vaspitno-obrazovnom procesu................................. 35 4.3 U~enik i nastavnik u savremenoj informacionoj tehnologiji ...................................................................................................................... 36 V SAVREMENI DIDAKTI^KI MEDIJI....................................... 39 5.1 Pojam didakti~kog medija ............................................................... 39 5.2 Pedago{ki zna~aj didakti~kih medija......................................... 39 5.3 Podela didakti~kih medija............................................................. 41 5.4 Pregled naj~e{}e kori{}enih i savremenih didakti~kih medija.......................................................................................................... 44 5.4.1 Grafoskop .................................................................................... 44 5.4.2 Dijaprojektor.............................................................................. 45 5.4.3 Kasetofon i CD plejer............................................................. 46 5.4.4 Episkop......................................................................................... 47 5.4.5 Film u nastavi............................................................................ 47


Sadr`aj

5.4.6 Televizija u nastavi .................................................................. 48 5.4.7 Video rekorder i DVD plejer................................................. 51 5.4.8 Mikrokamera............................................................................... 52 5.4.9 BIM projektor ............................................................................. 53 5.4.10 Interaktivna elektronska tabla......................................... 53 5.4.11 Multimedijalni sistemi........................................................ 54 5.5 Case Study: Kako se savremeni didakti~ki mediji primewuju u {kolama pojedinih zemaqa ................................................................... 55 VI SAVREMENI SISTEMI NASTAVE ........................................... 59 6.1 Individualizovana nastava ............................................................ 59 6.2 Egzemplarna nastava......................................................................... 61 6.3 Programirana nastava...................................................................... 63 6.4 Problemska nastava.......................................................................... 66 6.5 Nastava putem otkri}a..................................................................... 68 VII NASTAVA POMO]U RA^UNARA .............................................. 71 7.1 Sticawe i usvajawe znawa pomo}u kompjutera........................... 71 7.2 U~ewe putem mre`e .......................................................................... 72 7.3 Obrazovawe na daqinu ..................................................................... 73 7.3.1 Didakti~ki mediji za realizaciju nastave na daqinu....... 73 7.3.2 Interaktivna nastava na daqinu ........................................... 74 7.3.3 Karakteristike obrazovawa na daqinu................................ 75 VIII ULOGA INTERNETA U SAVREMENOJ NASTAVI............. 77 8.1 Pregled nastanka i razvoja Interneta ........................................ 77 8.2 Uslovi za pristup Internetu......................................................... 78 8.3 Ukqu~ewe na Internet.................................................................... 78 8.4 Internet usluge................................................................................. 80 8.4.1 World Wide Web .......................................................................... 81 8.4.2 Elektronska po{ta.................................................................... 82 8.4.3 Diskusione grupe (Usenet Newsgroups).................................. 83 8.4.4 Prenos fajlova (File Transfer Protokol)................................. 83 8.4.5 ,,^et� (Internet Relay Chat) ......................................................... 84 8.4.6 Telnet ........................................................................................... 84 8.4.7 Gopher ........................................................................................... 85 8.5 Pretra`ivawe World Wide Web-a ................................................. 85 8.5.1 Pretra`iva~ ............................................................................... 86 8.5.2 Napredno pretra`ivawe .......................................................... 86


Sadr`aj

8.5.3 Strategija pretra`ivawa ........................................................ 87 8.5.4 Rezultati pretra`ivawa.......................................................... 97 8.5.5 Pretraga slika............................................................................ 97 IX PRIKAZ WEB PORTALA................................................................... 99 9.1 Etape u projektovawu Web-portala................................................. 99 9.1.1 Prikupqawe materijala........................................................... 99 9.1.2 Izrada priprema, grafofolija, zadataka i testova ........ 100 9.1.3 Izrada multimedijalnih prezentacija ............................... 101 9.1.4 Projektovawe Web-portala...................................................... 104 9.2 Struktura Web-portala.................................................................... 104 9.3 Primena Web-portala ...................................................................... 111 X ISTRA@IVAWE O ZNA^AJU WEB-PORTALA KAO IZVORA DIDAKTI^KOG MATERIJALA ZA REALIZACIJU NASTAVE SVETA OKO NAS U DRUGOM RAZREDU ................................. 113 10.1 Pristup problemu ......................................................................... 113 10.2 Predmet istra`ivawa.................................................................. 113 10.3 Zna~aj istra`ivawa...................................................................... 114 10.4 Ciq istra`ivawa ......................................................................... 114 10.5 Zadaci istra`ivawa..................................................................... 114 10.6 Hipoteze istra`ivawa ................................................................ 115 10.7 Populacija i uzorak istra`ivawa............................................ 116 10.8 Organizacija i tok istra`ivawa .............................................. 117 10.9 Metode, tehnike i instrumenti ................................................. 117 10.10 Statisti~ka obrada podataka................................................... 117 10.11 Interpretacija rezultata istra`ivawa ............................... 117 10.11.1 Stavovi nastavnika o Web-poratalu kao izvoru didakti~kog materijala za realizaciju nastave sveta oko nas u drugom razredu osnovne {kole............................................................. 117 10.11.2 Motivisanost nastavnika za kori{}ewe Web-portala kao izvora didakti~kog materijala za realizaciju nastave sveta oko nas u drugom razredu.................................................................. 120 10.11.3 Informisanost i osposobqenost nastavnika za kori{}ewe i primenu savremene informacione tehnologije........ 122 10.11.4 Informisanost i osposobqenost nastavnika za kori{}ewe i primenu didakti~kih medija.......................................... 128 10.11.5 Informisanost i osposobqenost nastavnika za primenu savremenih sistema nastave............................................................ 132


Sadr`aj

10.11.6 Motivisanost nastavnika za stru~no usavr{avawe u oblasti savremene informacione tehnologije, savremenih didakti~kih medija i savremenih sistema nastave ................... 136 XI PREDLOG MERA ZA STRU^NO USAVR[AVAWE................ 139 11.1 [ta je to Evropska ra~unarska diploma? ............................... 139 11.2 Kako funkcioni{e ECDL/ICDL program? ............................. 139 11.3 Provera znawa kandidata za diplomu....................................... 140 11.4 [ta je indeks – skills card? ........................................................... 141 11.5 Kako se dobija indeks? ................................................................. 141 11.6 Koja je korist od ECDL?.............................................................. 141 11.7 Koga treba kontaktirati za ECDL testirawe? ..................... 142 XII ZAKQU^NA RAZMATRAWA ...................................................... 143 XIII BIBLIOGRAFIJA......................................................................... 147


PREDGOVOR

@ivimo u vremenu u kojem informaciona tehnologija uzima sve vi{e maha. Ona prodire u sve pore dru{tva i postaje osnovni faktor i pokreta~ svih procesa. Razvijene zemqe sveta u svojim obrazovnim institucijama ve} odavno primewuju dostignu}a informacione tehnologije i isti~u zna~aj wene primene u nastavi. Nastavna tehnologija se kroz istoriju mewala i usavr{avala. Uo~eni nedostaci tradicionalne nastave ubrzali su pojavu savremenih nastavnih sistema. Na`alost, nastavna tehnologija, u na{im {kolama, usled lo{ih materijalnih uslova, ali i zbog nezainteresovanosti i slabe informisanosti i osposobqenosti odgovornih, nije se zna~ajno promenila. Frontalni oblik rada, nagla{ena predava~ka funkcija nastavnika i {krta upotreba didakti~kih medija, obele`avaju na{u {kolu na po~etku XXI veka. U radu je dat pregled nastavnih tehnologija kroz istoriju, savremenih nastavnih sistema, naj~e{}e kori{}enih i savremenih didakti~kih medija, sa posebnim osvrtom na primenu informacione tehnologije u nastavi i pedago{kim efektima koji se na taj na~in posti`u. Predstavqen je prakti~an rad (Web-portal), kao primer kako se mogu otkloniti pote{ko}e sa nedostatkom didakti~kog materijala u {kolama, i na taj na~in olak{ati proces pripreme i realizacije nastave. Izvr{eno je istra`ivawe o stavovima nastavnika prema Web-portalu, stepenu informisanosti i osposobqenosti nastavnika o određ|enim ra~unarskim programima, savremenim sistemima nastave i didakti~kim medijima, stepenu wihove primene u nastavi, kao i spremnosti za stru~no usavr{avawe. Dat je predlog mera za stru~no usavr{avawe i osposobqavawe nastavnika za kori{}ewe novih tehnologija, u skladu sa evropskim i svetskim standardima. Iskreno se nadam da ‘}e ova kwiga pomo}i nastavnicima da utvrde i pro{ire svoja znawa iz oblasti obrazovne i informacione tehnologije i da }e biti korisna literatura za sve one koji su spremni da koriste savremene metode, oblike i tehnologije 9


Predgovor

nastavnog rada. Verujem, da }e, nose}i u sebi ideju postojawa ovakvog Web-portala, doprineti wegovoj {to br`oj realizaciji i tako uticati da mnoge pote{ko}e u pripremawu i realizaciji nastavnog procesa budu otklowene. Koristim ovu priliku da se posebno zahvalim recenzentima prof. dr Danimiru Mandi}u, prof. dr Mladenu Vilotijevi}u i specijalisti obrazovne tehnologije Igoru Solakovi}u. Velika mi je ~ast da se rukopis pre {tampawa nalazio kod wih na oceni. Zahvaqujem se prof. dr Veqku Ban|uru, pedagogu Slobodanu Stanimirovi}u, nastavniku likovne kulture An|elku Te{manovi}u, profesoru engleskog jezika i kwi`evnosti Gordani Jak{i} i profesoru srpskog jezika i kwi`evnosti Aleksandri Stankovi}, ~ije su sugestije i pomo} doprineli da ova kwiga ovako izgleda. Loznica, avgust 2006.

10

Autor


PREFACE We live in the period in which the information technology is becoming more and more important. It enters all the segments of a society and becomes the basic factor and initiator of all processes. The developed countries of the world in their educational institutions started applying the achievements of information technology and they emphasize the significance of its application in teaching. Educational technology has changed and improved through history. The noticed lacks of traditional teaching have accelerated the appearance of contemporary teaching systems. Unfortunately, teaching technology, in our schools, for the reasons of bad financial conditions, as well as because of uninterested and not well informed and skilled of the authorized, has not significantly changed. The frontal method of work, dominant educational function of a teacher and reduced use of didactic media, mark our school in the beginning of the XXI century. In the project, it has been shown the survey of teaching technologies through history, modern teaching systems, frequently used and modern didactic media, with the special regard to the application of information technology in education and pedagogical effects achieved in that way. It has been presented the practical project (Web-portal), as an example how the problems with shortage of the didactic material in schools can be removed, and in that way make easy the process of preparation and realization of teaching. It has been done the research concerning the attitudes of the teachers toward Web-portal, the degree of informing and capability of teacher concerning the specific computer programs, modern systems of education and didactic media, degree of their application in teaching as well as their readiness for professional improving. The measures for professional improving and enabling the teachers for using new technologies, in accordance to European and world standard have been proposed. I honestly hope that this book will help teachers to determine and improve their knowledge of educational and informational technology and that it will be useful literature for all those who are ready to use modern methods, forms and technologies for educational work. I believe that, by supporting the idea of existence of such the Web-portal, it will contribute 11


Preface

to its immediate realization and influence that many difficulties in preparation and realization of educational process be removed. I use this opportunity to express a special gratitude to the reviewers, professor dr. Danimir Mandic, professor dr. Mladen Vilotijevic and a specialist of educational technology Igor Solakovic. It is my great honor that they estimated my project before printing. I also thank professor dr Veljko Bandjur, pedagogue Slobodan Stanimirovic, art teacher Andjelko Tesmanovic, professor of English language and literature Gordana Jaksic and professor of Serbian language and literature Aleksandra Stankovic, whose suggestions and assistance contributed the appearance and content of this book. Loznica, August 2006.

12

Author


I UVODNA RAZMATRAWA

Sada{wica u kojoj `ivimo odlikuje se velikim promenama u nauci i tehnici. Nau~no-tehnolo{ki napredak, i postignu}a iz ove oblasti primewuju se u mnogim segmentima ~ovekovog delovawa. Naro~it napredak dogodio se na poqu informacionih i komunikacionih tehnologija, ~ije blagodeti koriste milioni qudi {irom sveta. Razvijaju se informacioni sistemi, a informaciona tehnologija primewuje se u svim sferama dru{tva. Pojavom elektronskih ra~unara, Interneta, otvorile su se nove mogu}nosti. Informaciona tehnologija, neminovno, pronalazi svoje mesto u nastavnoj tehnologiji, unose}i u wu brojne inovacije. Ra~unar brzo i precizno obrađ|uje podatke, osloba|đa korisnika mnogih rutinskih operacija, individualizuje nastavu, a samim tim omogu}ava u~eniku napredovawe prema sopstvenim mogu}nostima i stalnu prisutnost povratne informacije. Znati`eqni koriste i usluge bogatih baza podataka. Istra`uju mogu}nosti Interneta: razmewuju elektronsku po{tu, razgledaju Web prezentacije, u~estvuju u diskusionim grupama, video-konferencijama, pretra`uju i ~itaju literaturu miliona dokumenata lociranih na kompjuterima {irom sveta, pretra`uju baze podataka ... Koriste}i se elektronskim izvorima informacija, baziranih na hipertekstu, u~enici razvijaju svoje individualne mogu}nosti, sti~u znawa prema sopstvenim interesovawima. Mogu}nost stalne i povremene interakcije, razli~it nivo informacija, koje omogu}ava razgranati model locirawa multimedijalnih informacija, doprinosi razvoju kreativnosti, sposobnosti zakqu~ivawa i kriti~kog odnosa prema sadr`ajima. Sada, sa punim pravom mo`emo re}i da razvoj telekomunikacionih tehnologija i ra~unarskih sistema, stalna veza sa Internetom i u~ewe bazirano na hipermedijalnim sistemima omogu}ava kvalitetnu primenu kompjuterske tehnologije u nastavi. Me|đutim, i pored nedostataka tradicionalne nastave, po paradigmi Komenskog, informaciona tehnologija kod nas veoma sporo 13


Uvodna razmatrawa

prodire u nastavnu tehnologiju. Nastavna tehnologija se nije mnogo promenila u na{im {kolama. I daqe dominira frontalni oblik rada. Izra`ena je predava~ka funkcija nastavnika, a povratna informacija i samostalni rad u~enika su veoma slabo zastupqeni. Pravi se jaz izme|đu {kole i realnog `ivota, jer je nastava formaizovana, verbalizovana i nedovoqno o~igledna. Veliki problem su materijalna sredstva, ali se ne mo`e pobe}i i od ~iwenice da u {kolama vlada nezainteresovanost i veoma slaba informisanost i osposobqenost za kori{}ewe i primenu savremene informacione tehnologije u nastavi. Sa razvojem elektronskih ra~unara stvorene su mogu}nosti da se nastavna tehnologija i proces u~ewa inovira i ubrza. Opremawem {kola modernom informacionom tehnologijom, osposobqavawem nastavnika za kori{}ewe informacione tehnologije, kreirawem specijalizovanih Web-portala, {irewem ideje informatizacije nastavne tehnologije i u~ewa, stvori}e se uslovi da se na{a {kola razvije u modernu, savremenu obrazovnu instituciju.

14


INOVIRAWE NASTAVNE TEHNOLOGIJE 2.1 Pojam nastavne tehnologije Re~ tehnologija (techne, logos) vodi poreklo iz gr~kog jezika i defini{e se kao ,,nauka o ve{tinama i zanatima; nau~no prikazivawe qudske delatnosti kojoj je svrha prerada prirodnih proizvoda (sirovina) za qudsku upotrebu” (73, str. 913)1. Sa razvojem dru{tva, pojam i su{tina tehnologije se mewa. Pored industrijske i materijalne proizvodwe, ~ija je su{tina dobijawe proizvoda za qudsku upotrebu, tehnologija postaje slo`enija i zahvata i druga podru~ja qudskog delovawa, a samim tim svoje mesto ona pronalazi i u nastavi. Izvorno zna~ewe tehnologije i nastavne tehnologije u biti imaju sli~nosti ali se ne mogu u potpunosti izjedna~iti. Rukovode}i se odgovaraju}im metodama rada nastavnik ,,vodi” u~enika kroz proces sticawa znawa, pri ~emu se znawe u~enika na kraju tog procesa bitno razlikuje od wegovog znawa na samom po~etku. Su{tina je ista, mada se mora napomenuti da je polo`aj onoga ko se mewa ili {ta se mewa u potpunosti razli~it. U mehani~koj tehnologiji sirovinama se mewa wihov oblik, u hemijskoj tehnologiji mewa im se wihov unutra{wi sastav. Nastavna tehnologija mewa u~enika, ali je wegov polo`aj razli~it. On nije pasivan element procesa, ve} aktivno u~estvuje u wemu, sarađ|uju}i sa nastavnikom. Mo`emo do}i do zakqu~ka da nastavni proces u su{tini nikada nije zavr{en, da znawa nisu kona~na, da se u~enik ne ,,oblikuje” do kraja. Sticawe znawa je stalan proces, koji se odvija permanentno tokom ~itavog `ivota svakog pojedinca. Nastavnu tehnologiju i nastavnu tehniku ne treba poistove}ivati. Nastavna tehnika ,,obuhvata nastavna sredstva, nastavne metode i postupke i ume{nost nastavnika u wihovoj primeni u nastavnom procesu i u organizaciji vaspitno-obrazovnog rada” (77, str. 624). Osnovni zadatak nastavne tehnike jeste podizawe kvaliteta 1

Prvi broj u zagradi odnosi se na redni broj dela u bibliografiji, a drugi na broj strane.

15


Inovirawe nastavne tehnologije

nastave i ukidawe verbalizma i formalizma u znawu u~enika. Nastavni proces bi trebalo racionalizovati i ekonomizovati tako {to nastavnu tehniku treba prilagođ|avati potrebama nastave i konkretnih nastavnih situacija, paze}i da se pri tome nastavna tehnika ne pretvori u tehnicizam. Postoje dva shvatawa nastavne tehnologije: u`e i {ire. Zagovornici prvog shvatawa isti~u zna~aj tehni~kih sredstava i smatraju da samo wihovom primenom mo`emo dobiti potpune efekte nastave. Polo`aj i funkcija nastavnika, prema ovom shvatawu je promewen i svodi se na ume{nost kori{}ewa tehnike. Na ovaj na~in nastavna tehnologija je izjedna~ena sa tehnizacijom, tako da se ,,nastavna tehnologija ozna~ava kao skup nastavnih sredstava, prvenstveno onih koja su zasnovana na novijim tehni~kim dostignu}ima” (5, str. 393). ,,Pobornici {ireg shvatawa u nastavnu tehnologiju uvr{}uju organizaciju, nastavne metode i postupke i primenu nastavnih sredstava ukqu~uju}i tu i najsavremenija nastavna sredstva” (5, str. 393). U odre|đenim momentima ide se previ{e daleko, dotle, da se nastavna tehnologija poistove}uje sa didaktikom, ,,da u nastavnu tehnologiju spadaju razvoj nastavnih sistema, identifikacija i stavqawe na raspolagawe onima koji u~e izvora znawa, organizovawe procesa u~ewa i qudi koji sve to realizuju” (5, str. 393). Su{tina nastavne tehnologije jeste da se ostvare postavqeni ciqevi. Oni }e biti ostvareni primenom odre|enih metoda i postupaka, ve{tom organizacijom i upotrebom nastavnih sredstava, tako da mo`emo da zakqu~imo da je nastavna tehnologija ,,skup ~inilaca – izvori znawa, prikladna organizacija, nastavne metode i postupci i nastavna sredstva – koji se primewuju u nastavi radi postizawa nastavnih ciqeva” (5, str. 393). 2.2 Vrste nastavnih tehnologija Postoje razli~iti kriterijumi koji se primewuju kada se `eli govoriti o vrstama nastavnih tehnologija. Jedan od tih kriterijuma jeste i pra}ewe razvoja nastavne tehnologije kroz odre|đene periode, tj. određ|ivawe periodizacije na16


Inovirawe nastavne tehnologije

stavne tehnologije. Kod ovakvog određ|ivawa vrsta nastavnih tehnologija javqa se problem, zbog toga {to u određ|enom periodu, kada se javqa nova nastavna tehnologija postoji velika verovatno}a da su i daqe prisutne i druge nastavne tehnologije, te se ne mo`e govoriti o potpunoj dominaciji nove tehnologije i određ|ivawu perioda na osnovu we. Mnogo preciznija je podela nastavne tehnologije prema vrsti nastavnih sredstava. Na taj na~in, prema Mladenu Vilotijevi}u, (5, str. 395) postoje slede}e vrste nastavnih tehnologija: - tehnologija usmene re~i; - tehnologija pisane ({tampane) re~i; - tehnologija organizovanog posmatrawa; - tehnologija manipulacijskih i operativnih tehnika; - audio-vizuelna nastavna tehnologija; - kompjuterska nastavna tehnologija; - multimedijska nastavna tehnologija. 2.2.1 Tehnologija usmene re~i Govor je sredstvo op{tewa me|u qudima i oru|đe qudskog mi{qewa. Pomo}u govora se neposredno saop{tavaju misli. Re~i su jezi~ki izrazi pojmova. Pomo}u wih se saop{tava uop{teno qudsko saznawe. Zbog toga je re~ jedan od osnovnih na~ina sticawa znawa, a tehnologija usmene re~i najstarija nastavna tehnologija. Verbalne metode se defini{u kao ,,nastavne metode u kojima se gradivo obrađ|uje nastavnikovom i u~eni~kom `ivom re~i (pri~awem, tuma~ewem, opisivawem, razgovorom i dr.) ili zajedno s pisanom re~i (rad sa tekstovima)” (77, str. 122). Poznati su primeri iz istorije koji nam pokazuju koliki zna~aj je pridavan usmenoj re~i. Sofisti su negovali tehnologiju govora i znawa prenosili usmenim putem. Dobri govornici i govorni{tvo su se izuzetno cenili. U staroj {koli su preovladavale verbalne metode, i to tako, da se ceo nastavni proces svodio iskqu~ivo na nastavnikovo pri~awe, a u~enici su pri tom bili pasivni slu{aoci, u~e}i mehani~ki, napamet. 17


Inovirawe nastavne tehnologije

U sredwovekovnim hri{}anskim crkvama razvijena je metoda katehetskog razgovora. Vodio se po unapred utvr|đenim pitawima i odgovorima. Usmena re~ se i danas koristi i zadr`ala je veliki zna~aj. Naj~e{}e se koristi u kombinaciji sa drugim nastavnim metodama, ali se koristi kao jedina kada je to neophodno. Treba biti oprezan i verbalne metode pravilno upotrebqavati i primewivati, tako da podsti~u u~enike na intelektualnu aktivnost, samostalno re{avawe problema i izvođ|ewe zakqu~aka i tako izbe}i zamku verbalizma, u koju se nastavnik i wegovi u~enici mogu lako uplesti. 2.2.2 Tehnologija pisane ({tampane) re~i Jedan od najve}ih ~ovekovih doma{aja jeste ideja da znakove upotrebi za predstavqawe i saop{tavawe svoje misli i svoje `ive re~i. Verovatno je pronalazak pisma unapredio ~ovekov dru{tveni i kulturni `ivot vi{e nego ma koja druga ideja. Pismo se defini{e kao ,,sistem grafi~kih simbola, odnosno znakova za izra`avawe ideja u ciqu wihovog saop{tavawa ili trajnijeg fiksirawa” (78, str. 140). Qudi se slu`e pismom tokom nekoliko vekova pre 3000. godine pre nove ere jer raspola`emo glinenim tablicama koje su, u to vreme, ispisali Sumerci iz Mesopotamije. To pismo se razvijalo sporo i postepeno, jer su postojala dva uslova za taj razvoj: iskustvo u crtawu, i ideja o komunicirawu sa nekim ko nije prisutan da bi primio usmenu poruku. Najstarije pismo je slikovno ili piktografsko pismo u kome je jednom slikom bila izra`ena ~itava re~enica ili doga|đaj. Ovo pismo je koristio pe}inski ~ovek. Kasnije se pismo razvilo u pojmovno ili ideografsko pismo u kome jedan crte`, slika (piktogram), predstavqa samo jedan predmet ili pojam. Tre}a faza u razvoju pisma jeste prelaz na fonetsko ili glasovno pismo. Wegov prvi oblik je silabi~no ili slogovno pismo, u kojem je svaki slog obele`avan posebnim ideogramom (jedan tip silabi~nog pisma je klinasto pismo). Iz slogovnog pisma se razvilo alfabetsko pismo u kojem jedan grafi~ki znak predstavqa samo jedan glas. 18


Inovirawe nastavne tehnologije

Sve do pojave {tampe ne mo`e se govoriti o tehnologiji pisane re~i, jer su pisani spisi bili dostupni samo odabranim. Pronalazak {tampe u XV veku je sigurno jedan od najve}ih događ|aja u istoriji zapadnog sveta. Ne zna se ta~an datum ovog Gutenbergovog pronalaska. On je 1438. godine, nakon rada u o~evoj kovnici novca postao u Strazburu suvlasnik firme za {tampawe plo~ama. U Majnc se vra}a 1444. godine, gde je otvorio svoju {tampariju. Pretpostavqa se da je izme|đu ove dve godine Gutenberg izvr{io eksperimente sa drvenim i metalnim slogom, tako da je prva kwiga, {tampana pokretnim slogom bila Gutenbergova ,,Biblija u 42 reda”. Nakon dvadeset i jedne godine, udaqeni gradovi, kao {to su Budim, Lisabon i London, imaju svoje {tamparije sa pokretnim slogom. Prvi put u istoriji mogao se stvoriti neograni~en broj primeraka kwiga i tako znawe prestaje da bude monopol crkve ili dr`ave. ,,Tako su {kola i kwiga povezale svoje sudbine – kwiga poma`e {koli da {iri znawe, a {kola {irewem znawa omogu}ava da se koristi i {iri kwiga.” (5, str. 397). 2.2.3 Tehnologija organizovanog posmatrawa ,,Posmatrawe se razlikuje od opa`awa po tome {to se vr{i uz punu pa`wu, metodi~no i planski, s nekog određ|enog gledi{ta” (78, str. 174). Sama su{tina posmatrawa jeste da se uo~i određ|ena pojava. ,,U nastavi je posmatrawe organizovano, jer se planira, određ|uju mu se predmet, ciq, zahteva se da bude objektivno i egzaktno” (5, str. 398). U procesu posmatrawa pa`wa se prvo skre}e na određ|eni predmet, događ|aj ili pojavu. Nakon toga, vr{i se analiza prema nekom kriterijumu, a potom apstrahovawe pojedinih delova ili osobina. Kona~no, vr{i se sinteza, odnosno novo sre|đivawe i globalno sagledavawe. Pedagozi epohe renesanse i humanizma su kritikovali dominaciju re~i u nastavi i preporu~ivali su da se vi{e u~i na osnovu prirode i stvari. ,,Po Komenskom, um treba hraniti pravim jezgrom stvari, a ne qudskom re~i’” (77, str. 121). ,,Komenski, dokazuju}i potrebu da se vaspitaniku stvar i re~ daju jednovremeno, tra`i da u~enik sve {to 19


Inovirawe nastavne tehnologije

mo`e: vidi, ~uje, oku{a, opipa, oseti sa {to vi{e ~ula” (78, str. 175). ,,Ruso nagla{ava da ,svojim brbqivim vaspitawem vaspitavamo samo brbqivce’, izu~avaju}i stvari, mi dobijamo mnogo vernije i jasnije pojmove nego kad se s ovima upoznajemo preko tuđ|ih re~i’” (77, str. 121). ,,Zahteva da Emil pri u~ewu posmatra, oslu{kuje, meri, procewuje, eksperimenti{e, radi” (78, str. 175). ,,Pestaloci u~i da dete po svojoj prirodi te`i ka posmatrawu predmeta” (77, str. 121). ,,Isti~e o~iglednost kao ,najvi{e nastavno na~elo, apsolutnu osnovu svega saznawa’” (77, str. 175). Xon Lok je rekao da nema ni{ta u intelektu {to prethodno nije bilo u ~ulima (5, str. 398). Ve`bawe u~enika pravilnom posmatrawu jedan je od va`nih zadataka nastavnika, koji wihovu pa`wu treba da orijenti{e ka uo~avawu bitnih osobina i odnosa. 2.2.4 Tehnologija manipulacijskih i operativnih tehnika Kao protivte`a {koli u~ewa, u kojoj u~enici primaju verbalna, kwi{ka znawa, krajem XIX, a naro~ito u prve tri decenije XX veka, javio se pedago{ki pokret pod imenom {kola rada ili radna {kola. Gubi se tradicionalno shvatawe o nastavniku, a osnovna koncepcija ovog pokreta sastoji se u tome da deca u {koli treba da dobijaju znawa i umewa ne samo verbalnim u~ewem, nego i manuelnim aktivnostima, manuelnim radom. Najizrazitiji predstavnici ovog pokreta su Xon Djui i Georg Ker{en{tajner. Vaspitawe manuelnim radom ima mnogo dubqe korene nego {to se to ~ini na prvi pogled. U rodovskoj zajednici deca su pomagala starijima u poslu, vaspitavaju}i se u procesu rada. U {kolama robovlasni~kog dru{tva deca robovlasnika nisu bila u vezi s radom, jer su proizvodni rad obavqali robovi. Tako se {kola odvojila od rada i `ivota u dru{tvu. Isto se de{avalo u {koli sredweg veka, odnosno u feudalnom dru{tvu. Razvojem kapitalizma i ja~awem građ|anskog stale`a ponovo se isti~e zna~aj manuelnog rada u vaspitawu mladih qudi. 20


Inovirawe nastavne tehnologije

Radna {kola proisti~e iz pokreta za uvođ|ewe ru~nog rada u {kole. Pokret se razvio osamdesetih godina pro{log veka u skandinavskim zemqama, a potom i u Nema~koj. Ciq je bio da se proizvođ|a~ {to boqe osposobi za izradu robe, ne bi li se izdr`ala velika konkurencija na tr`i{tu. Tek kasnije se navode psiholo{ki i sociolo{ki razlozi, isti~u}i da manuelna aktivnost odgovara nagonskim potrebama deteta i da pomo}u manuelne aktivnosti dete do`ivqava dru{tvene odnose. Da {kola treba da bude {kola rada, a ne samo u~ewa, zalagao se i Georg Ker{en{tajner. Tu ideju sprovodio je u praksi uvođ|ewem ru~nog rada u osnovnu {kolu. Kasnije se, na temeqima ideje nove {kole razvilo niz pedago{kih pravaca (projekt – metod, Dalton – plan, Vinetka – plan) koji su realizovani u praksi, {ire}i ideju ,, ... da nova {kola treba da bude radna {kola u `ivotu za `ivot” (5, str. 399). Tehnologija manipulativnih i operativnih tehnika je obele`ila rad nove {kole i uticala na promenu organizacije nastave, metoda i postupaka, mewaju}i polo`aj i ulogu nastavnika i u~enika. Nastavnik gubi svoju tradicionalnu ulogu, dok se u~enik i wegovi individualni potencijali i samostalni rad stavqaju u prvi plan. 2.2.5 Audio-vizuelna nastavna tehnologija Lice dru{tva se temeqno izmenilo zahvaquju}i brzom razvoju filma, radija i televizije. Ova tri, me|đusobno povezana medija, izdanci su tehni~ke revolucije koja je zapo~ela u drugoj polovini XIX veka. Izrasli su u tri industrijska giganta i sigurno daju jedinstveno obele`je vremenu u kojem `ivimo. Jezici filma, radija i televizije su sredstva pomo}u kojih pokretne slike i `iva re~ privla~e i dr`e na{u pa`wu. Imaju veliku mo}, i ova tri medija mogu da budu veoma efikasna oruđ|a ubeđ|ivawa i promene mnewa. Film je prvi dospeo do publike. Prve fotografije na~inili su 1839. godine Vilijam Foks Talbot u Engleskoj i Luj Dager u Francuskoj. Međ|utim, za pronalazak `ivih slika morala su da se sa~ekaju tri izuma: traka celuloida, kamera i sprava za projekciju 21


Inovirawe nastavne tehnologije

slika na platno. Celuloidni film se pojavio na tr`i{tu 1870. godine. Wega je Tomas Edison upotrebio u svojoj kinetografskoj kameri za snimawe niza slika veli~ine jednog palca. Ove `ive slike se nisu mogle projektovati i mogla ih je posmatrati samo jedna osoba. @ive slike su prvi put projektovane za javnost u Francuskoj, 1895. godine. Projektovali su ih Ogist i Luj Limijer, koriste}i se aparatom za projektovawe `ivih slika, koji su sami izumeli i nazvali kinematograf. Pojava radija vezana je za 1895. godinu kada je in`ewer Guqelmo Markoni pomo}u radio-telegrafije poslao prvu poruku preko Atlantika, {ifrovanu Morzeovom azbukom. Qudski glas se prvi put ~uo preko radija 1906. godine, u emisiji Amerikanca Lija De Foresta, koji je deset godina kasnije dao prvu emisiju vesti, izve{taj o rezultatima predsedni~kih izbora u SAD. Prvi efikasan uređ|aj za televizijsko preno{ewe slika izumeo je i demonstrirao 1925. godine {kotlanđanin Xon Logi Berd. Dve godine kasnije, in`ewer kompanije Bel Telefon, C. F. Xenkins, stvorio je prve televizijske slike vi|đene u Americi. Pred kraj tridesetih godina televizija je postala svakida{wa re~ u Britaniji, gde su prve na svetu emisije za javnost uvedene 1936. godine (13, str. 246-256). Razvojem filma, radija i televizije stvorene su mogu}nosti i wihove primene u nastavi. Svojstva koja poseduje film (pokretne slike, prevladavawe vremenski i prostorne barijere, usporavawe događ|aja, mogu}nost didakti~ke obrade pojava), omogu}avaju da se upe~atqivo deluje na u~enika. U savremenoj {koli se naj~e{}e koriste igrani, umetni~ki, nastavni, nau~nopopularni i dokumentarni film. Efekti su veliki: podi`e se nivo nastave, podsti~e na razmi{qawe, uti~e na aktivan odnos prema sadr`ajima, izaziva potrebu za raspravom, kritikovawem... Adekvatan izbor filma pru`a mogu}nosti unapređ|ivawa nastave i u~ewa u svim vrstama {kola, kao i mogu}nosti odraslima da se obrazuju. Jedina mana je {to izostaje individualni pristup u komunikaciji za vreme projekcije. 22


Inovirawe nastavne tehnologije

Radio je veoma pogodan za kori{}ewe u odre|đenim nastavnim situacijama. Mogu}nost masovnog kori{}ewa, premo{}avawa prostora, aktuelnost, ekonomi~nost, o`ivqavaju nastavni proces. Kao kod filma, mana mu je {to ne obezbeđ|uje individualni pristup u nastavi. Poseban doprinos nastavnom procesu dala je televizija u kojoj je sjediwen zvuk i pokretna slika, tako da su kod u~enika aktivirana dva najva`nija ~ula: – vid i sluh. Savremena tehnologija omogu}ava da se emisije mogu i snimati, te kasnije koristiti, sa mogu}nostima zaustavqawa i vra}awa. U nastavi se naj~e{}e koriste posebne emisije koje su pripremqene u skladu sa nastavnim programom. Mogu se koristiti i drugi TV prilozi ali nastavnik mora pripremiti u~enike za takve priloge (5, str. 400-402). Obrazovna televizija je postala veoma popularna u svim oblastima nastave, nose}i sa sobom mnoge mogu}nosti (prezentuje neki doga|aj kada se on zbiva, pribli`ava nepoznate i udaqene predele, prikazuje retke predmete, ~ini dostupnim izlagawa vrhunskih nau~nika). Wen uspeh u obrazovawu zavisi od kvaliteta programa, na~ina na koji se daje, spreme nastavnika, na~ina pripremqenosti u~enika, povezanosti programa sa prethodnim znawima u~enika, uslova rada {kole, nastavnika i u~enika. Televizija mo`e biti glavni izvor informacija, dopuwavati se klasi~nim vidovima nastave, dopisnom nastavom ili sama dopuwavati ono {to ne mo`e dati klasi~na nastava. Svojim obrazovnim programom televizija otvara nastavniku mnoge mogu}nosti, ali zahteva od wega tehni~ku kulturu, znawe o tehni~kim svojstvima TV prijemnika, informacije o drugim tehni~kim detaqima (19, str. 90-93). 2.2.6 Kompjuterska nastavna tehnologija Period posle drugog svetskog rata obele`ila je tendencija modernizovawa nastave i procesa u~ewa uop{te. Nastojalo se da {kolska nastava i proces u~ewa postanu {to ekonomi~niji, da se primenom savremenih tehni~kih sredstava proces u~ewa olak{a i ubrza, a nastava i u~ewe postanu {to efektniji i produktivniji. 23


Inovirawe nastavne tehnologije

U tehni~ki razvijenim zemqama {ezdesetih godina pro{log veka po~eo je da se razvija ~itav pokret, ~ija je ideja bila da se na principima kibernetike stvore ma{ine za u~ewe koje bi se primenile u procesu nastave. I pre pojave kibernetike postojale su ma{ine za u~ewe. Prva tehni~ka pomagala koristila su se jo{ u Kini u III milenijumu pre nove ere. U Rimu i Gr~koj se koriste daske za ra~unawe, pod nazivom abak. Prvi logoritmiki ra~unar je konstruisan u XVII veku. Paskal je 1624. godine konstruisao digitalni ra~unar pomo}u koga se moglo sabirati i oduzimati. Prve ma{ine za automatsku obradu podataka na principu ,,bu{enih kartica” proizvedene su po~etkom XIX veka. K. Kuze (1934) i H. Hauard (1937) konstrui{u prve automatske ma{ine (21, str. 86). Po~etak kiberneti~ke ere vezuje se za 1948. godinu, kada je N. Vajner objavio kwigu ,,Kibernetika ili kontrola i komunikacija `ivih bi}a i ma{ine”. Kibernetika se defini{e kao ,, ... nauka o upravqawu, o ,primawu’ i ,zadr`avawu’, ,preradi’ i ,kori{}ewu’ informacija u ma{inama i `ivim organizmima” (77, str. 437). Upravqawem su se bavile mnoge nauke, svaka na svoj na~in. Nu`no je bilo odgonetnuti ,, ... {ta je zajedni~ko raznim sistemima upravqawa, kao i zadatak da se otkriju op{ti zakoni koji va`e u najrazli~itijim vrstama upravqawa” (77, str. 438). U svakom sistemu upravqawa postoje dva sistema: sistem kojim se upravqa i sistem koji upravqa (L. N. Landa). Kod sistema koji upravqa uvek postoji odre|đeni ciq. Upravqawe se ostvaruje oda{iqawem u sistem kojim se upravqa odre|đenih signala ili informacija. Sistem koji upravqa mora da raspola`e odre|đenim programom upravqawa. Informacija, koju sistem koji upravqa oda{iqe u sistem kojim se upravqa naziva se direktnom informacijom. Ali, sistem koji upravqa treba da ima stalnu informaciju o stawu sistema kojim se upravqa. Ta informacija, koja ide od sistema kojim se upravqa ka sitemu koji upravqa, zove se obratna veza ili obratna informacija. Da bi se sistem upravqawa uspe{no ostvarivao, u sistemu upravqawa mora postojati kako direktna, tako i obratna veza. Osnovni zadatak kibernetike sastoji se u izgrađ|ivawu na~ina optimizacije procesa upravqawa, u stvarawu metoda koji dozvoqavaju da se prora~una kako posti}i postavqeni ciq najbr`e i naj24


Inovirawe nastavne tehnologije

lak{e, s najmawim utro{kom vremena, snage i energije. Osnovna odlika kibernetike je u tome {to ona re{ava ovaj zadatak egzaktnim kvantitativnim metodama, oslawaju}i se na matematiku i logiku (77, str. 438). Ukoliko uporedimo nastavni proces sa opisanim sistemom upravqawa mo`emo uo~iti velike sli~nosti. Nastava je ,, ... vođ|eni proces u kome se prenose informacije ... u nastavi tako|đe postoji ciq koji ostvaruju upravqa~ki sistem (nastavnik) i upravqani (u~enici) ... u nastavi ulaz su u~enici sa zate~enim nivoom znawa i sposobnosti, transformacija je sticawe znawa i sposobnosti zajedni~kim delovawem nastavnika i u~enika, izlaz su u~enici sa novim nivoom znawa i sposobnosti ste~enim tokom transformacije” (5, str. 403). Su{tina je ista, mada se ne mo`e izjedna~iti jer je nastava misaona delatnost, i to je ono {to je razlikuje od proizvodwe i usluga. Na kiberneti~kim principima su i konstruisane ma{ine za u~ewe zasnivane na programiranoj nastavi. ,,Uvo|đewe kompjutera u nastavu i u~ewe obogatit }e sadr`aje obrazovno-vaspitne delatnosti. Kompjuter }e mo}i dati u~enicima ona znawa koja su predviđ|ena nastavnim planom i programom, ona koja }e pro{irivati i oboga}ivati planom i programom predviđ|ena gradiva i ona koja }e {ire zadovoqiti interesovawe i potrebe mladih i odraslih u slobodnim aktivnostima” (62, str. 188). Kompjuterska tehnologija jeste unela velike novine u nastavni proces. Ra~unar je oslobodio u~enika i nastavnika mnogih poslova za ~ije obavqawe im je trebalo mnogo vremena. Brzo i precizno se obra|uje veliki broj informacija. Pomo}u ra~unara mo`e se koristiti programirana nastava, ostvarivati povratna informacija, u~enik mo`e napredovati individualnim tempom, mo`e se pristupiti bazama podataka koje zadovoqavaju sva~ija interesovawa, u~iti na daqinu, komunicirati sa ekspertima iz razli~itih oblasti... I pored velikih mogu}nosti koje savremena kompjuterska nastavna tehnologija nudi, primena kompjutera u nastavi i obrazovawu kod nas je jo{ uvek na izuzetno niskom nivou. Nezainteresovanost nastavnika, strah, slaba informisanost i osposobqenost, lo25


Inovirawe nastavne tehnologije

{a materijalna situacija, dovode do otpora uvo|đewu ove nastavne tehnologije u {kole. 2.2.7 Multimedijska nastavna tehnologija Pored tekstualnih, vizuelnih, auditivnih i audiovizuelnih medija danas se sve vi{e koriste multimedijalni didakti~ki mediji u kojima je integrisana slika, tekst, zvuk i film, sa mogu}no{}u interakcije izmeđ|u u~enika i izvora informacija. Svedoci smo u kojoj meri su kompanije za proizvodwu ra~unara usavr{ile mogu}nosti najnovije generacije kompjutera. Wihove visoke performanse, lako}a upravqawa i dostupna cena, svakako ~ini da budu primeweni u mnogim segmentima ~ovekovog delovawa, a samim tim i u nastavnom procesu, ~ine}i da nastavna tehnologija poprimi multimedijsko obele`je. ,,Kompjuteri najnovije generacije u stawu su da procesiraju i memori{u grafi~ke radove, video priloge, pokretne slike i audioinformacije kori{}ewem multimedijalnih kartica. Ova interaktivna tehnologija uz kori{}ewe CDROM sistema u stawu je da kombinuje tekst, grafi~ke radove, animaciju, zvuk i video sadr`aje” (60, str. 21). Sigurno je da su ovi kompjuteri superiorniji od kompjutera mla|e generacije i to im omogu}ava boqu i kvalitetniju primenu u nastavnom procesu. Savremeni kompjuteri pru`aju mogu}nost kreirawa multimedijalnih obrazovnih softvera, a nastavnici se sve vi{e opredequju za upotrebu didakti~kih medija zasnovanih na multimedijskoj osnovi. Istra`ivawa pokazuju ,, ... da su efekti memorisawa sadr`aja 10 – 15% ako u~enik dolazi do informacija ~itawem pisanih materijala, slu{awem predavawa (frontalni oblik rada sa jednosmernom komunikacijom koja dominira u na{im {kolama) oko 20%, posmatrawem oko 30 – 35%, istovremenim posmatrawem i slu{awem oko 30 – 35%, istovremenim posmatrawem i slu{awem oko 50%, dok audiovizuelna percepcija i motorne aktivnosti daju efekte i do 90%” (19, str. 16). Nije te{ko zakqu~iti da multimedijska tehnologija anga`uje veliki broj ~ula u~enika, te su u~enici dosta pa`qiviji i aktivniji. Nastavnik, koriste}i se multimedijskom tehnologijom, pove26


Inovirawe nastavne tehnologije

}ava kvalitet u~ewa, stavqaju}i u~enika u centar stvari, u poziciju da razmi{qa, analizuje, otkriva, re{ava, zakqu~uje ... Mutimedijska nastavna tehnologija zahteva i odgovaraju}e multimedijske softvere, koji }e, nesumwivo, zameniti mnoga nastavna sredstva. Kompanije, u zemqama u kojima odavno egzistira multimedijska nastavna tehnologija, proizvode i odgovaraju}e multimedijske softvere, {to je jedan od preduslova da ova savremena tehnologija za`ivi u {kolama. ,,Sve ovo govori da se {kola mora vi{e okrenuti kompjuterskoj tehnologiji, pripremati nastavnike za wenu upotrebu i stvoriti situaciju u kojoj }e kompjuter imati u {koli onu funkciju koju ima u drugim delatnostima kao {to je industrija, dru{tvene delatnosti, poqoprivreda itd. Bi}e lo{e po {kolu i po dru{tvo ako ona bude sporije uvodila one novine koje ve} godinama egzistiraju u oblastima za koje priprema kadrove� (60, str. 22).

27


III PEDAGO[KI EFEKTI KOJI SE POSTI@U KORI[]EWEM INFORMACIONE TEHNOLOGIJE U NASTAVI

Razredno-~asovni sistem nastave, s dominiraju}om ulogom nastavnika u preno{ewu znawa na u~enike su karakteristike tradicionalne {kole. Ovaj sistem nastave u{ao je u {kole Evrope u XVII veku i sa izvesnim izmenama odr`ao se do danas. Dominantan polo`aj ovom sistemu nastave omogu}ila je wegova ekonomi~nost i sistematsko ispuwavawe obrazovno-vaspitnih zadataka. Međ|utim, upravo u wegovim pozitivnim karakteristikama nalaze se velike slabosti. Celokupna nastava je podređ|ena prose~nom u~eniku i na taj na~in zanemarene su individualne sposobnosti u~enika. Slaba interakcija aktera nastavnog procesa, nedovoqna individualna aktivnost, formalizovana, verbalizovana i nedovoqno o~igledna nastava, izostajawe povratne informacije dovodi do veoma slabih pedago{kih efekata, ~ine}i da znawa budu mawe trajna, a teorija i `ivot slabo povezani. Ovakva {kola, nastava i vaspitawe suvi{e su udaqeni od `ivota i sigurno ne odgovaraju savremenim dru{tvenim potrebama. Slaba opremqenost {kola savremenim didakti~kim medijima, nezainteresovanost i mala osposobqenost nastavnika za wihovu upotrebu, otpor inovacijama u nastavi, u~inili su da se ovakvo stawe u {kolama bitnije nije izmenilo. Savremena informaciona tehnologija veoma sporo prodire u obrazovne institucije i pored muwevitog nau~no-tehnolo{kog napretka. U posledwih desetak godina do{lo je do ubrzanog razvoja ra~unara. Pove}ane su im performanse, a pristupa~ne cene dovele su do wihove masovne upotrebe. Razvoj telekomunikacionih tehnologija i ra~unarskih sistema, stalna veza sa Internetom i u~ewe bazirano na hipermedijalnim sistemima omogu}ava kvalitetnu primenu kompjuterske tehnologije u nastavi. Inovativne {kolske ustanove opremaju svoje u~ionice savremenom informacionom tehnologijom, prave}i od wih multimedijalne u~ionice, opremqene multimedijalnim katedrama i funkcionalnim ormari}ima za odlagawe 29


Pedago{ki efekti informacione tehnologije u nastavi

didakti~kih materijala. Ostvarena je interaktivna nastava na daqinu i u~ewe u istom vremenu na razli~itim mestima postaje i na{a stvarnost. Boqe opremqene {kole poseduju moderne centre, u kojima se nalaze didakti~ki mediji i pomagala. Multimedijalni sistemi i telekomunikacione tehnologije omogu}avaju u~enicima da u~estvuju u predavawima iz svojih ku}a, dobijaju}i povratnu informaciju. Pristupom na Internet u~enici mogu da u~e putem mre`e u vreme kada im najvi{e odgovara i da se zadr`e koliko `ele. Inovira se proces u~ewa i odvija u skladu sa interesovawima i potrebama. Pored auditivnih medija, vizuelnih medija, {tampanih materijala, obrazovawe na daqinu postaje bogatije primenom kompjuterske interaktivne komunikacije. Koriste se elektronski komunikacioni kanali za interaktivnu komunikaciju sa razli~itih lokacija {irom sveta. Na ovaj na~in u~enici prate odabrana predavawa najboqih eksperata. ,,Kori{}ewem Interneta kod u~enika se postepeno razvijaju sposobnosti komunikacije, pronala`ewa informacija, kriti~kog mi{qewa i do`ivotnog u~ewa” (21, str. 309). Pedago{ki efekti primene informacionih tehnologija su veliki. ,,Najnovija istra`ivawa u svetu pokazuju da su kompjuteri efikasna nastavna sredstva koja omogu}uju kontrolu, regulisawe i upravqawe nastavom i u~ewem putem stalne povratne veze koja ima sna`nu motivacionu mo} i koja predstavqa osnovu sistema vrednovawa i pravednog ocewivawa rada u~enika” (57, str. 77). U~enici su marqiviji u pra}ewu multimedijalne prezentacije, boqe pamte nastavne sadr`aje, aktivniji su, br`e sti~u znawa, razmi{qaju, analizuju, zakqu~uju, istra`uju, otkrivaju, re{avaju probleme. ,,Multimedijska prezentacija doprinosi lak{em odr`avawu discipline u nastavi i kreirawu pedago{kih situacija u kojima }e dolaziti do izra`aja odgovornost u~enika za uspeh nastave i u~ewa” (60, str. 21). U~enici na taj na~in daju ve}i doprinos svome razvoju. Veliki vizionari svoga vremena isti~u: ,,Kompjuterizacija nastave bi}e jedan od faktora ve}e aktivizacije u~enika u procesu nastave i u~ewa. U~enici }e mo}i koristiti samostalno izvore saznawa, intenzivnije u~iti i samostalno proveravati ono {to su nau~ili. Uvođ|ewe kompjutera u nastavu i u~ewe obogatit }e sadr`aje obrazovnovaspitne delatnosti. Kompjuter }e mo}i dati u~enicima ona znawa koja su predvi|đena nastavnim planom i programom, ona koja }e pro30


Pedago{ki efekti informacione tehnologije u nastavi

{irivati i oboga}ivati planom i programom predviđ|ena gradiva i ona koja }e {ire zadovoqiti interesovawe i potrebe mladih i odraslih u slobodnom vremenu” (62, str. 188). U~ewe pomo}u kompjutera ,, ... omogu}ava da se u~i po sopstvenom tempu, u ritmici u~ewa svojstvenoj svakoj individui (prilagođ|avawe i opu{tawe), pod sopstvenom kontrolom (samokontrola) i – posle izvesnog preina~avawa i navikavawa na nov na~in u~ewa – tako|đe sa velikim moralom u~ewa ... omogu}eno je u~ewe na kvalitativno vi{em stepenu ... omogu}eno je br`e u~ewe ... razbuktava punu aktivnost u~enika a time i wegovu li~nu snagu, izvla~i iz wega sve mogu}nosti, sklonosti, sposobnosti i ume{nosti i konkretizuje wegov napredak u u~ewu u objektivno postoje}im delima koje se u svako doba mogu proveriti ... omogu}eno je delotvornije u~ewe ... programom usmereno u~ewe vodi visokim i trajnim uspesima u u~ewu ... mogu}e je da se smesta primeni nau~eno ... dozvoqava potpunu individualizaciju rada” (67, str. 208-209). Svi, a naro~ito pedago{ka javnost, moraju biti svesni velike ekspanzije informacione tehnologije i pedago{kih efekata koji se posti`u wenom primenom u nastavi. Informaciona era je objektivna stvarnost. ,,Ovo su bitni razlozi {to se u na{em vremenu smatra da je prvorazredni zadatak pedago{ke nauke i drugih nau~nih disciplina da prou~avaju dru{tvenu stvarnost, nau~no i tehni~ko-tehnolo{ka dostignu}a, kulturna i druga dostignu}a, pedago{ku delatnost, wene domete i ograni~ewa i da kreiraju inovacije u organizaciji, sadr`ajima i oblicima nastave, tehnici i tehnologiji obrazovne deleatnosti. Ona }e dopriweti potpunijem razvoju li~nosti, oboga}ivawu dru{tvenog `ivota novim vrijednostima i ukupnom tehni~ko-tehnolo{kom razvoju zasnovanom na humanisti~kim principima i demokratskim tekovinama ~ove~anstva” (21, str. 115).

31


IV FAKTORI NASTAVE U SAVREMENOJ INFORMACIONOJ TEHNOLOGIJI

Posmatraju}i razvitak teorijskih shvatawa vaspitawa i nastave kroz istoriju do danas, mo`e se primetiti da je u razli~itim periodima isticana dominantna uloga ovog ili onog faktora didakti~kog trougla, posebno uloga nastavnika, odnosno uloga u~enika. Wihova uloga i međ|usobni odnos tema je ve~ite rasprave u pedago{koj nauci, a sama kompleksnost wihove povezanosti uticala je na to da do danas nisu data kona~na re{ewa, koja bi u potpunosti rasvetlila ovaj problem. 4.1 U~enik u vaspitno-obrazovnom procesu Potreba za organizovanijim i efikasnijim obrazovawem, neekonomi~nost i neefikasnost sredwovekovnog obrazovawa podstakli su Komenskog da u XVII veku razradi i postavi razredno-~asovni sitem nastave. Umesto individualnog rada sa u~enicima proklamovan je frontalni oblik rada, tako da u~enik izlazi iz centra vaspitawa i postaje objekat vaspitno-obrazovnog procesa. Pedagozi tog vremena smatrali su da je dete objekat vaspitawa, tako da vaspita~, polaze}i od postavqenog ciqa, koriste}i se određ|enim metodama i sredstvima, treba od deteta da oblikuje onakvu li~nost kakva se `eli u odgovaraju}em dru{tvu. ,,Funkcija vaspita~a izjedna~avana je, s ovog stanovi{ta, s funkcijom umetnika – vajara koji oblikuje materiju i svoje umetni~ko delo” (78, str. 8). U tradicionalnoj nastavi zanemarena je aktivna uloga vaspitanika i wegove individualne osobenosti. ,,Nedovoqna aktivnost u~enika i nemogu}nost napredovawa individualnim tempom u skladu sa predznawima i sposobnostima u~enika u procesu sticawa novih znawa predstavqaju nedostatke koji zna~ajno uti~u na motivaciju u~enika i temeqitost ovladavawa nastavnim sadr`ajima” (57, str. 76). Po pravilu, izostaje povratna informacija, tako da u~enik i nastavnik na kraju nisu sigurni u rezultate koji su postignuti. Objekat33


Faktori nastave u savremenoj informacionoj tehnologiji

ska pozicija u~enika u nastavnom procesu ~ini da se ostvaruje jednosmerna komunikacija, zanemaruju}i komunikaciju izmeđ|u u~enika i u~enika i nastavnika. Nastavniku je dosta te`e da priprema nastavne sadr`aje, jer su mogu}nosti u~enika jednog razreda razli~ite. Najvi{e je prose~nih, tako da se nastavnici uglavnom opredequju za sadr`aje koji odgovaraju tim u~enicima, zanemaruju}i u~enike sa mawim i ve}im sposobnostima. Nastava postaje {ablonizovana, dosadna, a u~enicima je onemogu}eno napredovawe sopstvenim tempom. Izostaje realno vrednovawe znawa i aktivnosti, tako da kod u~enika dolazi do pada motivacije, interesovawa i aktivnosti. Nasuprot shvatawu da na dete u vaspitno-obrazovnom procesu treba gledati iskqu~ivo kao objekt, stoji mi{qewe po kome se dete shvata subjektom vaspitawa. Da bi se dete izgradilo u slobodnu i samoinicijativnu li~nost, potrebno mu je dati mogu}nosti i stvoriti mu uslove da samoaktivno{}u doprinese svom razvoju. Predstavnici nove {kole su kritikovali ukalupqenost nastavnog rada, mehani~ko i verbalno usvajawe nastavnog gradiva i nedovoqno vođ|ewe ra~una o individualnim sposobnostima u~enika. Isticali su da je neophodno upoznati psihi~ki `ivot u~enika, da u nastavi mora dolaziti do izra`aja u~eni~ka svesna aktivnost. U~enik ,, ... nije pasivan objekt, ve} `iva li~nost sa svojim osobenim karakteristikama, svojstvima, ativno{}u, subjekt koji u vaspitnom procesu treba da igra aktivnu ulogu, da stavi u pokret i dejstvo svoje potencije i snage, jer je to jedini put za wegov razvoj” (78, str. 420). Na taj na~in, znawa, do kojih dolaze sopstvenom aktivno{}u, imaju prakti~nu vrednost. Savremena pedagogija odbacuje jednostrana shvatawa pozicije u~enika kao subjekta ili objekta, izgra|đuju}i stav da je u~enik u nastavnom procesu istovremeno i subjekt i objekt. ,,U~enik je i objekat i subjekat u vaspitno-obrazovnom procesu: objekat – jer ga nastavnik pou~ava onome {to jo{ ne zna, subjekat – jer je u~ewe aktivan proces” (3, str. 146). Ovakvo shvatawe je sigurno prihvatqivije jer ,, ... vaspitanik treba istovremeno da bude pou~avan, ali i da u~i i samou~i” (21, str. 107).

34


Faktori nastave u savremenoj informacionoj tehnologiji

4.2 Nastavnik u vaspitno-obrazovnom procesu Veoma va`nu ulogu u nastavnom procesu ima nastavnik. Wegova uloga se mewala u zavisnosti od istorijskih prilika i pedago{ke koncepcije odre|đenog vremena. U tradicionalnoj nastavi osnovni zna~aj pridaje se nastavniku ,, ... koji se smatra nezamenqivim faktorom u preno{ewu znawa, kulturnih sadr`aja i vrednosti ... jer, ma kakvo da je iskustvo u~enika, bez aktivnog posredovawa nastavnika osta}e nepotpuno, konfuzno, a u izvesnim delovima i neta~no” (53, str. 424). Nastavnik je predavao lekcije koje su u~enici u~ili, ~esto napamet i bez razumevawa. Wegove osnovne funkcije su bile funkcije predava~a i ocewiva~a znawa u~enika. Promene u pedago{kim shvatawima dovode i do promena funkcija nastavnika. Svakako da je wegova osnovna funkcija prenosioca znawa zadr`ana do danas, me|đutim, vreme u kojem `ivimo zahteva od nastavnika mnogo vi{e. ,,,Od nastavnika se danas o~ekuje da shvate potrebe, probleme, interesovawa i skolonosti u~enika’” (7, str. 106). Nastavnik je ,,sve vi{e u ulozi konsultanta i organizatora rada u~enika i wihovog samoobrazovawa, iako ih i daqe u~i, ali je wegov prevashodni zadatak da pomogne u~enicima da steknu tehnike i ve{tine u~ewa, tj. da ih osposobi za samoobrazovawe” (7, str. 106). Danas ,,nastavnik nije vi{e osoba koja samo ‘dr`i ~asove’ ve} vi{e li~nost koja organizuje, podsti~e, vrednuje, primewuje razli~ite procese i stilove u~ewa i koja ume da primeni, ako je i kada je potrebno, odre|ene strategije kompenzacije” (3, str. 149). Da bi uspeo da odgovori na ove zahteve ,,dobar nastavnik mora da bude, pre svega, profesionalac, {to zna~i dobar stru~wak u nastavnoj oblasti koju predaje, a uz to da ima dobru pedago{ku i didakti~ko-metodi~ku kulturu” (3, str. 149). Dobar nastavnik treba da poseduje i određ|ene osobine li~nosti. ,,Pored ‘op{tih intelektualnih i organizaciono-pedago{kih sposobnosti, uspje{an nastavnik odlikuje se i emocionalnom zrelo{}u, komunikativnom otvoreno{}u i motivacionim optimizmom. Otvoren je prema spoznajama i iskustvima ostalih nastavnika i stru~waka. Isti~e se pravi~no{}u, takti~no{}u, eti~ko-humanisti~kom anga`ovano{}u i kulturno-estetskim senzibilitetom’” (21, str. 111). 35


Faktori nastave u savremenoj informacionoj tehnologiji

Iz svega navedenog, mo`e se zakqu~iti, da nastavnik, u dana{wem vremenu ima veliku odgovornost u posredovawu ,,izme|đu subjekta i objekta, te{ko}a i sposobnosti, u~ewa i sredstava” (7, str. 111). 4.3 U~enik i nastavnik u savremenoj informacionoj tehnologiji Savremena informaciona tehnologija i primena kompjutera u nastavi neminovno dovodi i do promene polo`aja u~enika i nastavnika u nastavnom procesu. ,,Frontalno organizovana nastava, pa i razredno-~asovni sistem, postaje ,usko grlo’ efikasnoj organizaciji nastave u kojoj }e individualni oblik rada i individualizacija dominirati” (5, str. 99). Pojavquju se mo}ni ekspertni sistemi i banke podataka, tako da nastavnik postaje ,,veoma skroman i drugorazredni izvor znawa” (5, str. 98). ,,Nastavnik nije vi{e samo prenosilac informacija i ocewiva~ u~enikovog znawa, ve} postaje i upravqa~ i regulator toka informacija, organizator i voditeq celokupnog procesa usvajawa nastavnih sadr`aja, a u~enik postaje aktivni u~esnik, nastavnikov saradnik, a ponekad i kreator procesa nastave i u~ewa” (24, str. 388). Akademik Petar Mandi}, pre dvadeset dve godine isti~e: ,,Moderna kompjuterska tehnologija }e pomo}i nastavniku da se mawe bavi predavawem i ispitivawem u~enika, a da vi{e pa`we posveti problemima istra`ivawa i programirawa pedago{kog rada, pra}ewa i rada i razvoja u~enika, organizovawu vaspitnog rada i podsticawu u~enika da vi{e doprinosi nastavi i svome razvoju. Ovim }e se postepeno, ali sigurno, mijewati polo`aj nastavnika i oboga}ivati wegova pedago{ka funkcija. To }e uticati da {kola bude mawe u~ili{te, a vi{e pedago{ka organizacija u kojoj se svestrano razvija i oboga}uje li~nost” (62, str. 188). Smawivawem uloge u neposrednom, na ra~un pripremnog rada nastavnika zahteva od wega permanentno stru~no didakti~ko usavr{avawe, jer ,,biti pilot u avionu sa klipnim motorom i pilot u nadzvu~nom mlazwaku nije isto” (5, str. 406). Mewa se i polo`aj u~enika u nastavnom procesu, a wegova subjekatska uloga ne dovodi se u pitawe. ^esto se mo`e ~uti osporavawe vrednosti kompjutera u nastavi, međ|utim ,,nije danas central36


Faktori nastave u savremenoj informacionoj tehnologiji

no pitawe da li smo za kompjutere ili protiv wih, ve} kako u procesu vaspitawa i obrazovawa obezbediti uslove da u~enici ovladaju kompjuterskom tehnikom, da shvate wihove mo}i i ograni~enosti i da se wome mogu koristiti u svakodnevnom radu tako i toliko koliko }e to zahtevati radno mesto i {ira dru{tvena delatnost pojedinaca� (23, str. 177). Primenom kompjutera u nastavi omogu}eno je da se vaspitnoobrazovni proces prilagodi individualnim sposobnostima i interesovawima u~enika. Istra`ivawa, vr{ena u SAD (Istra`ivawe u okviru sistema CMS, sistem upravqawa pomo}u kompjutera, Suppesov projekat na Stendfordskom univerzitetu, i istra`ivawe pri Centru za pedago{ka istra`ivawa u Pitsburgu u okviru IPI, individualno planirane nastave), pokazuju da se u slu~aju ve}eg broja u~enika kompjuteri boqe prilago|avaju individualnim sposobnostima u~enika nego nastavnici, da u~enici uz pomo} kompjutera br`e napreduju, a da je ste~eno znawe trajnije. Primenom kompjutera u nastavi posti`u se boqi efekti u pogledu kvantiteta i kvaliteta ste~enih znawa, trajnosti i aplikativnosti znawa, misaone mobilnosti u~enika, motivisanosti, br`eg, humanijeg i pravednijeg vrednovawa i ocewivawa rada u~enika (57, str. 77). ,,,Veoma je zna~ajno {to se kompjuter jednako odnosi prema svim u~enicima, razvija kod wih samoinicijativu u radu, daje im iste {anse za rad i stvara mogu}nosti da u radu napreduju koliko i kako mogu. Slabiji u~enik dobija pomo} tako da mo`e nesmetano napredovati, maksimalno se razvijati nezavisno od ostalih i kora~ati stazama `ivota bez podozrewa, prezira, frustracija i poni`avawa, jer kompjuter daje jednako obrazovawe svima, tretira sve u~enike na isti na~in. Ovaj nastavnik je strpqiv, pravi~an i ne zna da se quti. On nema zabluda i nije preoptere}en predrasudama’� (57, str. 77). Kod u~enika se razvija apstraktno mi{qewe, omogu}eno je plansko usmeravawe i individualno napredovawe prema sopstvenim mogu}nostima. ,,,Li~nost u~enika maksimalno je za{ti}ena od nastavnikove proizvoqnosti i subjektivizma u vrednovawu rezultata wegovog u~ewa, frustracija i poruga raznih vidova, tendencija ka negativnoj utakmici i faktora koji su u klasi~noj nastavi uslovqavali formirawe ose}awa ni`e vrednosti. Svi u~enici su pred kompjuterom potpuno jednaki. Ovde ne mo`e do}i do gre{aka prilikom ocewivawa wiho37


Faktori nastave u savremenoj informacionoj tehnologiji

vog rada kao {to su: halo-efekat, gre{ke kontrasta, velikodu{nosti itd.’” (57, str. 77). Izme|đu u~enika i kompjutera ostvaruje se dvosmerna komunikacija. U~enik od kompjutera dobija osnovne informacije sa odgovaraju}im uputstvima, a u svakom momentu mo`e i dobiti dodatna obja{wewa, ukoliko mu je to potrebno. Osim toga, ukoliko je na pogre{nom putu, kompjuter }e ga opomenuti, te lako mo`e ispraviti gre{ke. ,,Daju}i u~eniku brzo, ta~no i efikasno mnoge informacije, kompjuter mu stavqa vi{e vremena za obavqawe radwi koje }e uticati na razvijawe sposobnosti uviđ|awa, re{avawa problema i stvarala~kog duhovnog potencijala” (57, str. 78). Kod u~enika se razvija memorija, fantazija, samostalnost u u~ewu, podi`e se obrazovni nivo, izgra|đuje osetqivost za probleme, otvorenost, fleksibilnost, tolerantnost, nezavisnost u radu. Tome stremi savremena pedagogija i to je odgovor na zahteve savremenog dru{tva koji se stavqaju pred mladog ~oveka.

38


V SAVREMENI DIDAKTI^KI MEDIJI 5.1 Pojam didakti~kog medija Re~ medij (medium) je latinskog porekla i defini{e se kao ,,ono {to se nalazi u sredini ili {to predstavqa sredinu, sredina, sredwi put” (73, str. 545). U svakodnevnom `ivotu pod medijumom se podrazumeva sredstvo za posredovawe. U nastavnom procesu ostvaruje se komunikacija izme|đu nastavnika i u~enika. Informacije, od nastavnika do u~enika, teku kroz kanal, koji je u ulozi posrednika. U osnovi, posrednik, medij, izme|đu nastavnika i u~enika je govor nastavnika, jer se wime prenose misli i informacije. Posredenici, izmeđ|u nastavnika i u~enika mogu biti i savremena tehni~ka sredstva, koja olak{avaju sticawe znawa, ve{tina i navika. Međ|utim, ti uređ|aji nisu sami po sebi mediji. ,,Oni to postaju onda kad po~nu ostvarivati didakti~ku funkciju, a to zna~i kad u jednom planiranom i sistemati~no organizovanom procesu slu`e da se ostvare ciqevi pou~avawa i u~ewa. Oni postaju didakti~ki mediji kada motivi{u u~enike, podsti~u wihovu zainteresovanost, slu`e lak{em razumevawu neke pojave, poma`u u~eniku da uve`ba neku radwu” (5, str. 423). Dakle, tehni~ka sredstva postaju didakti~ki mediji onog momenta kada se nađ|u u posredni~koj ulozi izme|u nastavnika i u~enika. Posebna didakti~ka disciplina, medijska didaktika, bavi se prou~avawem teorije i prakse ostvarivawa ciqeva pou~avawa i u~ewa uz pomo} medija. 5.2 Pedago{ki zna~aj didakti~kih medija Neposredno okru`ewe {kole i `ivotne sredine mo`e da bude veoma veliki izvor znawa za u~enika i pomo} nastavniku za realizaciju nastavnog procesa. Zbog toga, veliki broj ~asova mo`e se izvoditi van u~ionice, tako {to }e u~enici organizovano posmatrati i prou~avati prirodne predmete, proizvode kojima se ~ovek slu`i u svakodnevnom `ivotu, kao i proizvode ~ovekove duhovne de39


Savremeni didakti~ki mediji

latnosti. Nastavnik mo`e odre|đene predmete i da donosi u u~ionicu, tako da ih u~enici mogu posmatrati i prou~avati. Međ|utim, u najve}em broju slu~ajeva, zbog nedostupnosti objektivnoj stvarnosti, nastavnik je primoran da koristi didakti~ke medije, koji }e mu poslu`iti da odre|đene predmete, pojave ili događ|aje pribli`i u~enicima i omogu}i im da ih spoznaju. ,,Koliko su god nastavne metode va`an faktor procesa nastave, gotovo istu va`nost imadu i nastavna sredstva i pomagala. Ona su pratila nastavu od wezinih prvih po~etaka do dana{wih dana. Niti {kolu budu}nosti nije mogu}e zamisliti bez primjene nastavnih sredstava i pomagala” (27, str. 402). Savremeni didakti~ki mediji imaju svoj pedago{ki zna~aj, koji se ogleda u slede}em: a) didakti~ki mediji stvaraju uslove da se nastavnici i u~enici osloba|đaju mnogih rutinskih poslova, da u~enici br`e i kvalitetnije sti~u znawe, ravnomernije razvijaju sposobnosti, integralnije razvijaju svoju li~nost i ostvaruju emancipaciju; b) zahvaquju}i didakti~kim medijima nastavnik mo`e uspe{nije da prilagodi nastavu u~eni~kim prethodnim znawima, interesovawima, kognitivnim stilovima i stilovima u~ewa, sposobnostima i tempu rada, mo`e uspe{no realizovati nastavne sadr`aje na individualnoj osnovi i obezbediti da u~enici budu aktivni u svim fazama nastave i u~ewa, mo`e obezbediti istovremeno informacije, zadatke u vezi sa datim informacijama, tra`iti i registrovati re{ewa koja su u~enici dali, dati dopunsku informaciju ukoliko nisu uspe{no re{ili zadatke i obezbediti u~enicima povratnu informaciju i potkrepqewe, tako da je omogu}ena stalna dvostrana komunikacija; v) uz pomo} didakti~kih medija u~enici su aktivniji u toku nastavnog rada, posti`e se ve}a motivacija, pa`wa se boqe odr`ava, omogu}ava se stvarawe jasne slike o materijalu koji treba nau~iti, podsti~e se na raznovrsne aktivnosti i kori{}ewe izvora saznawa, dubqe se shvata smisao onoga {to se u~i, popravqa se recepcija, retencija i rekognicija, uspe{nije se koristi ste~enim znawem, razvija se znati`eqa i ovladava tehnikama u~ewa; g) modernizuju se oblici, metode i postupci u nastavi; 40


Savremeni didakti~ki mediji

d) dosledno se realizuju bazi~ni nastavni principi: individualizacija nastave, primerenost nastave uzrasnim karakteristikama u~enika i wihovim li~nim osobenostima, svesne aktivnosti u~enika, o~iglednosti, povezivawa nastave sa `ivotom, teorije sa praksom, sistemati~nosti i postupnosti u nastavnom radu, ekonomi~nosti i trajnosti znawa, ve{tina i navika; đ|) didakti~ki mediji su bitan ~inilac u procesu koncipirawa, realizovawa i uspe{nog zavr{avawa nastavnog procesa; e) u~enici su podstaknuti da samostalno proveravaju i pro{iruju ono {to su nau~ili na ~asovima, da samostalno istra`uju, otkrivaju, re{avaju probleme, razvijaju kriti~ko mi{qewe i sposobnosti aktivnog odnosa prema okolini u kojoj `ive i u~e; `) mogu}e je doslednije realizovati osnovne principe u~ewa; z) mogu}e je obogatiti i promeniti funkciju nastavnika koji }e biti mawe predava~ i ispitiva~ a sve vi{e istra`iva~, programer, strateg nastave; i) aktivirawem ve}eg broja u~eni~kih ~ula stvaraju se boqe mogu}nosti u~ewa, uslovi za trajnije pam}ewe nau~enog, sigurnije prepoznavawe i upotrebu onoga {to je zapam}eno (19, str. 69-72). 5.3 Podela didakti~kih medija Definiciju i podelu didakti~kih medija i nastavnih pomagala u odre|đene grupe ote`ava veoma tanka granica koja postoji izmeđ|u wih. Nastavna sredstva se defini{u kao ,,prirodni objekti ili izrađ|eni predmeti, modeli, instrumenti, grafi~ki i drugi odabrani materijali koji se mogu koristiti kao izvor, pomo}, podsticaj ili dokaz u procesu saznawa, obrazovawa i vaspitawa” (77, str. 622). Nastavna pomagala se obja{wavaju kao ,,predmeti, aparati, sprave i uređ|aji koji pru`aju tehni~ke uslove za {to efikasnije i racionalnije kori{}ewe nastavnih sredstava” (78, str. 166). Dakle, mo`e se zakqu~iti ,,da pod nastavnim sredstvima mislimo na objekte na kojima u~enici stje~u znawa, dok pod pomagalima podrazumijevamo predmete i uređ|aje ~ijom se upotrebom olak{ava proces u~ewa i pou~avawa” (27, str. 402). ,,Postaviti o{tru razliku izmeđ|u pomagala i sredsta41


Savremeni didakti~ki mediji

va prili~no je te{ko, jer izmeđ|u pomagala i sredstava postoje prijelazi kod kojih je te{ko odrediti da li je neki uređ|aj samo pomagalo ili je ujedno i sredstvo u~ewa, odnosno pou~avawa” (27, str. 402). Mladen Vilotijevi} isti~e (5, str. 425-428) da postoji mnogo klasifikacija medija u nastavi: Robert Gawe medije deli na: a) objekte demonstracije; b) usmenu komunikaciju; v) {tampane materijale; g) nepokretne slike; d) pokretne slike; đ|) zvu~ni film; e) ma{ine za u~ewe. Prednost daje ma{inama za u~ewe, usmenoj komunikaciji i zvu~nom filmu, smatraju}i da male domete imaju pokretne i nepokretne slike i razni predmeti za demonstraciju. Frelih uvodi klasifikaciju prema upotrebqenoj tehnici. On auditivna i audiovizuelna sredstva deli na: a) mehani~ko-elektri~ne medije; b) elektromagnetske medije; v) elektronske medije. Vizuelna sredstva deli na: a) projektuju}e medije; b) neprojektuju}e medije. Epling je klasifikovao nastavne medije prema intenzitetu dra`i koje oni izazivaju. On je iskustva u~enika podelio na: op{tewa sa qudima, neposredna iskustva sa predmetima i vizuelna iskustva. Nastavnici bi trebalo da koriste medije koji izazivaju najja~e dra`i, a to su autenti~ne situacije, scenske igre, objekti iz stvarnosti, uzorci, modeli. Dejl je kao kriterijum za podelu uzeo neposrednost iskustava koje pru`aju mediji. U osnovi je stavio iskustva, koja pru`a izvorna stvarnost, zatim dolaze slikovna iskustva (demonstracije, ekskurzije, izlo`be, TV, film, fotografija), dok je u vrh piramide 42


Savremeni didakti~ki mediji

stavio simboli~ka iskustva (vizuelni simboli i verbalni simboli). Vilotijevi} isti~e da je najprihvatqivija podela po kriterijumu ~ula koja se upotrebqavaju pri kori{}ewu medija. Prema tom kriterijumu, mediji se dele na: a) vizuelne; b) auditivne; v) audiovizuelne. Posebne grupe ~ine tekstualni mediji, ra~unari i jezi~ke laboratorije, simulatori i trena`eri. U Pedago{kom re~niku (77, str. 622) se navodi da se u na{oj literaturi uglavnom isti~u dve podele didakti~kih medija, kao najpoznatije i najzna~ajnije. Jedna od wih je izvr{ena s obzirom na karakter rada u nastavi, te se pomiwu slede}i didakti~ki mediji: a) demonstrativni (slike, karte, crte`i, sheme, grafikoni, dijagrami, aplikacije, reqefi, modeli, dijapozitivi, dijafilmovi, pokretni filmovi); b) nastavno-radni (uxbenici, priru~nici, re~nici, leksikoni, enciklopedije, bele`nice, radne mape, dnevnici rada); v) laboratorijsko-eksperimentalni (odnose se na razli~ite aparate i uređ|aje pomo}u kojih se prou~avaju prirodne zakonitosti, svojstva materijala, vr{e razli~ita merewa); g) manipulativni (alati, pribor, mehanizmi, sprave); d) operativni (ma{ine i aparati za prou~avawe procesa proizvodwe); đ|) proizvodni (ma{ine i alati za proizvodni rad). Druga podela, koja se pripisuje Tihomiru Prodanovi}u, izvr{ena je na osnovu anga`ovawa pojedinih ~ulnih organa, pa, stoga, didakti~ke medije mo`emo podeliti na: a) verbalne (re~, govor); b) tekstualne (pisani tekstovi, {tampani tekstovi); v) vizuelne (prirodni objekti, objekti savremenog dru{tvenog `ivota, modeli, makete, fotografije, crte`i, karte, filmovi); g) auditivne (zvu~ne pojave, muzi~ki instrumenti, gramofonske plo~e, magnetofonski snimci, radio-emisije); 43


Savremeni didakti~ki mediji

d) audiovizuelne (sinhronizovani dijafilmovi, tonfilm, televizijske emisije, vizafon, zvu~ne slike); đ|) manuelne (alat, ma{ine, instrumenti, pribor i materijal za rad); e) eksperimentalne (aparati, instrumenti i uređ|aji, pribor i materijal za eksperimentalni rad); `) pomo}no-tehni~ke (table, postoqa, okviri, pokaziva~i, projektori, gramofon, radio, magnetofon, televizor). Ovim didakti~kim medijima, prema Danimiru Mandi}u (19, str. 74-77) trebalo bi dodati grupu univerzalnih didakti~kih medija. Univerzalni medij u nastavi smawuje broj didakti~kih medija koje nastavnik koristi u nastavi, tako da jedna ma{ina mo`e prezentovati određ|eni nastavni sadr`aj daju}i sliku, ton, tekst, film. Obrazovna mo} ovakvog medija zavisi od toga kako je programiran, ko, i kako wim upravqa i kakvo mesto ma{ina ima u celokupnom nastavnom procesu. Primenom ovakvih didakti~kih medija posti`u se izuzetno veliki pedago{ki efekti, o kojima je govoreno u tre}em poglavqu. 5.4 Pregled naj~e{}e kori{}enih i savremenih didakti~kih medija 5.4.1 Grafoskop Prema istra`ivawima, vr{enim kod nas (19, str. 127-159) grafoskop je didakti~ki medij koji se naj~e{}e koristi u na{im {kolama. Za wegovo kori{}ewe potrebne su grafofolije po kojima nastavnik ispisuje sadr`aje specijalnim flomasterom. Folije mogu biti unapred pripremqene, ali se po wima mo`e pisati i u toku predavawa. Nastavnik za vreme zapisivawa ostaje okrenut prema u~enicima, ne prekida sa wima kontakt i u mogu}nosti je da prati wihove reakcije. Projekcija se vr{i na projekcionom platnu ili na zidu, ukoliko ne postoji projekciono platno. Boqa vidqivost se posti`e zamra~ivawem prostorije, dok se kod modernih grafoskopa dobar efekat projekcije posti`e i bez zamra~ivawa. Pripremqene grafofolije se mogu sakupqati i od wih se mo`e formirati folijateka. Da bi se ona napravila, na grafofolijama se upi44


Savremeni didakti~ki mediji

suju osnovni podaci: razred, redni broj, naziv nastavne jedinice, metodske napomene.

Slika 1. Grafoskop

Zajedno sa kompjuterom i plo~om sa LCD kristalima mo`e biti deo multimedijskog sklopa koji omogu}uje da nastavni proces bude mnogo zanimqiviji. 5.4.2 Dijaprojektor Dijaprojektor je ure|đaj pomo}u koga se projektuju dijafilmovi i dijapozitivi. Razlika izmeđ|u dijafilmova i dijapozitiva je samo u tehni~kim re{ewima. Kod dijafilma, serija od određ|enog broja slika je na jednoj celuloidnoj traci, dok je kod dijapozitiva svaka slika uokvirena u poseban ram. Ranije je sve rađ|eno ru~no, dok su savremeni dijaprojektori potpuno automatizovani.

Slika 2. Dijaprojektor

Dijapozitivi su poređ|ani u {ar`eru i aktiviraju se daqinskim upravqa~em. Izo{travawe se takođ|e vr{i automatski, preko daqinskog upravqa~a. Nastavnik se ose}a komotno zbog toga {to se projektovana slika mo`e zadr`ati onoliko koliko to nastavna situacija zahteva, a, isto tako, mogu}e je vra}ati se na neku od pret45


Savremeni didakti~ki mediji

hodnih slika. Jake halogene lampe garantuju projekciju dobrog kvaliteta u prostoriji koju je po`eqno zamra~iti. 5.4.3 Kasetofon i CD plejer Osnovni nedostatak radija otklowen je pojavom kasetofona. Na audio kasete mogu se snimati sadr`aji nameweni nastavi, te kasnije reprodukovati. Osim toga, mogu se nabaviti ve} snimqene audio kasete ~ime je posao dosta olak{an. Kaseta se stavqa u kasetofon i pritiskom na odgovaraju}e dugme pokre}e. Ja~ina zvuka reguli{e se na potenciometru. Posebna prednost je u tome {to se kaseta mo`e zaustavqati i vra}ati, kada je potrebno skrenuti pa`wu u~enika na određ|ena mesta.

Slika 3. Kasetofon

Slika 4. Audio kaseta

Iako su ostali u upotrebi do danas, kasetofone su uspe{no zamenili CD plejeri.

Slika 5. CD plejer

Slika 6. Kompakt disk

Umesto na audio kaseti, sadr`aji su pohraweni na disku. Rukovawe CD plejerom i kasetofonom je u su{tini isto, s tim {to je premotavawe i odabirawe odre|đenih sadr`aja dosta jednostavnije na CD plejeru. Dovoqno je na daqinskom upravqa~u pritisnuti broj određ|enog sadr`aja i za nekoliko sekundi po~iwe reprodukcija. Na ovaj na~in nastavnik }e izbe}i prazan hod i pote{ko}e 46


Savremeni didakti~ki mediji

koje su se javqale prilikom tra`ewa odre|đenih sadr`aja na audio kaseti. 5.4.4 Episkop Episkop je projekcioni aparat za projektovawe neprozirnih slika: fotografija, ilustracija, {tampanog materijala, grafi~ki izrađ|enih dokumenata, crte`a, {ema, tabelarnih pregleda itd. Na ovaj na~in, nastavnik {tedi vreme i ne mora da crta na tabli, niti da izrađ|uje grafofolije. Projektovana slika se mo`e uve}ati tri do osam puta, tako da u~enici mogu da zapa`aju i najsitnije detaqe.

Slika 7. Episkopi

5.4.5 Film u nastavi Film u nastavi se koristi radi upoznavawa u~enika sa sadr`ajima koji se na drugi na~in ne mogu, ili ne mogu boqe, lak{e, razumqivije, ekonomi~nije i efikasnije prikazati, nego {to je to mogu}e prikazivawem prirodnih objekata ili drugim nastavnim sredstvima. Mogu}nosti filma su velike, a filmska tehnika omogu}ava: a) prikazivawe stvarnosti onako kako je ~ovek vidi golim okom; b) ubrzano ili usporeno snimawe zbivawa koja su u stvarnosti nevidqiva a posle se na filmu mogu posmatrati; v) mikrosnimawe prevelikih objekata i uveli~avawe preterano sitnih ~estica i bi}a; g) animiranu vizuelizaciju apstraktnih pojmova i teorija. (5, str.479). Prema didakti~koj nameni (78, str. 535) nastavni filmovi se mogu podeliti na one koji slu`e kao: 47


Savremeni didakti~ki mediji

a) uvod u izlagawe nastavne oblasti ili teme; b) demonstracija nastavne gra|đe u fazi obrazovnog rada kad je potrebna ,,filmska o~iglednost”; v) sinteza i rekapitulacija znawa nekog nastavnog podru~ja ili teme.

Slika 8. Super osmica Slika 9. Filmska traka Slika 10. Film projektor

Film je pogodno nastavno sredstvo zato {to: a) vizuelizuje nastavni sadr`aj; b) pogodno je sredstvo za prikazivawe dinami~nih pojava i događ|aja; v) ima i auditivnu komponentu; g) koristi se naracija koja prati pokretne slike; d) ima boju (5, str. 479-480). Psiholo{ki, pedago{ki i tehni~ki elementi nastavnog filma doprinose podizawu pedago{kih efekata wegove primene u nastavi. U~enici lak{e u~e, pa`qiviji su, motivisaniji su, razmi{qaju, aktivni su prema sadr`ajima koji se prezentuju, podstaknuti su na diskusiju, kritiku, vrednovawe. Film je postao sastavni deo `ivota i svojim karakteristikama pru`io mogu}nosti unapre|đewa nastave u svim vrstama {kola (35, str. 88-89).

Slika 11. Savremena digitalna kamera

5.4.6 Televizija u nastavi Televizijska emisija se defini{e kao ,,preno{ewe na daqinu vizuelnih scena i wihovih auditivnih efekata pomo}u elek48


Savremeni didakti~ki mediji

tronskih talasa, koji se upu}uju iz jednog centra i, posle kretawa kroz prostor, transponuju na televizijskom ekranu” (78, str. 430). Kao takva, brzo je osvojila ~oveka i prodrla u wegov dom, postav{i sastavni deo wegovog `ivota. Prvi televizijski program u Jugoslaviji emitovan je u Zagrebu 1956. (Beograd i Qubqana 1958., Sarajevo 1961.). Kao izuzetno mo}no sredstvo masovne komunikacije televizija je na{la svoju primenu i u obrazovawu. Zahvaquju}i televiziji u~enici mogu pratiti određ|ena de{avawa koja su nekada bila dostupna samo malom broju posetilaca. Televizija ima mogu}nosti da: prezentuje neki događ|aj kada se on zbiva, pribli`i nepoznate i udaqene predele, rekonstrui{e doga|aje, demonstrira procese, prika`e retke predmete, u~ini dostupnim izlagawa vrhunskih nau~nika, kwi`evnika, umetnika (19, str. 90). Pored toga, posebna vrednost za nastavu je ta {to određ|ene televizijske ku}e izra|đuju {kolske programe namewene u~enicima.

Slika 12. Televizori

Ovaj medij ima svoje didakti~ke vrednosti, koje se ogledaju u slede}em: a) sinhronizacija vizuelnih i auditivnih utisaka stimulativno deluje na izazivawe `ivog interesovawa u~enika za sadr`aje koji se projektuju na malom ekranu; b) omogu}ava u~enicima da steknu saznawa koja su izvan granica wihovog sopstvenog kretawa i da izbliza prate veoma interesantne demonstracije; v) televizijska nastava pozitivno uti~e na nastavu u u~ionici svojim kvalitetom, jer wu izvode odabrani TV-u~iteqi i TVprofesori uz pomo} nastavnih sredstava kojima mnoge {kole ne raspola`u (78, str. 431). 49


Savremeni didakti~ki mediji

Istra`ivawa, vr{ena u SSSR, SAD, Francuskoj i Italiji (78, str. 431) pokazuju i izuzetnu obrazovno-vaspitnu efikasnost televizije, koja se ogleda u slede}em: a) u~enici eksperimentalnih odeqewa su pokazali boqi uspeh od u~enika kontrolnih odeqewa u kojima je nastava izvođ|ena bez primene televizije; b) televizija ima vi{e {ansi u osnovnim, nego u sredwim i visokim {kolama, jer je nastavnici osnovnih {kola radije ukqu~uju u svoj program rada; v) televizija je efikasnija u predmetima u kojima demonstracija igra va`nu ulogu (matematika, biologija, geografija, hemija, fizika); g) televizija anga`uje pa`wu i slobodno vreme u~enika kod wihovih ku}a. Televizija u nastavi se mo`e koristiti na razli~ite na~ine. J. Reith Tyler, profesor univerziteta u dr`avi Ohajo, SAD, isti~e slede}e na~ine primene televizije u nastavi: a) nastava organizovana samo putem televizije: nastavnik, u ovom slu~aju, samo odr`ava red i disciplinu u u~ionici. Ovu vrstu TV nastave u~enici mogu da prate i u svojim ku}ama; b) televizijska nastava dopuwena redovnom nastavom u razredu ili dopisnom {kolom: nastavnik obja{wava emitovana predavawa, uve`bava i utvr|đuje nastavno gradivo s u~enicima; v) tradicionalna nastava u {koli dopuwena televizijskom emisijom: nastavu izvodi nastavnik, a televizijsku emisiju koristi samo povremeno kao sredstvo kojim upotpuwava svoje predavawe. Treba ispuniti određ|ene uslove da bi televizija imala kvalitet u nastavi: a) treba okupiti ekipu izvrsnih stru~waka raznih profila; b) treba koristiti najboqe postoje}e materijale; v) emisije treba snimiti na kasete; g) nastavnici moraju biti pripremqeni za prikazivawe TV emisija (5, str. 488-489). Danas se u nastavi koriste dva tipa televizije: televizija otvorenog i televizija zatvorenog kruga. Program televizije otvorenog kruga mo`e se primati na svakom televizijskom prijemniku u podru~ju mre`e jedne televizijske 50


Savremeni didakti~ki mediji

stanice. Televizija otvorenog kruga, obi~no, u svom konceptu, ima i emisije koje su namewene {koli, odnosno u~enicima određ|enih uzrasta. Ovaj uticaj na {kolsku populaciju mo`e da bude izuzetno sna`an. Ovakvi televizijski giganti su izuzetno tehni~ki opremqeni i mogu anga`ovati najboqe stru~wake iz određ|enih oblasti. Međ|utim, kada je u pitawu prilago|đavawe programa potrebama pojedinih {kola, onda ovakav tip televizije, koji je usmeren na {ire podru~je ima i određ|ene nedostatke. Ovakve nedostatke mo`e da otkloni televizija zatvorenog kruga. Televizija zatvorenog kruga se emituje od studija do određ|enog broja prijemnika putem kabla ili ultrakratkih talasa. Ostali prijemnici, i pored toga {to se terirorijalno nalaze u zoni zatvorenog kruga, ne mogu primati taj program. Ovakav program se koncipira na osnovu potreba {kola u`eg podru~ja i ono {to je karakteristi~no jeste da se ostvaruje veza {kole sa nastavnikom koji vr{i predavawa. 5.4.7 Video rekorder i DVD plejer Video rekorderom se televizijski program snima na video traku i kasnije se, po potrebi emituje na TV ekranu. Ti materijali mogu biti snimqeni i video kamerom. Sve ovo omogu}ava maksimalnu primenu u nastavi. Prednosti, koje nudi video kaseta, ogledaju se u tome {to se sadr`aji mogu prikazivati ubrazano, usporeno, sa prekidima, vra}awem trake.

Slika 13. Video rekorder

Slika 14. Video kasete

Sve ovo daje poseban komfor nastavniku za realizaciju nastavnog ~asa. U posledwih nekoliko godina video rekordere postepeno zamewuju DVD uređ|aji. Su{tina je ista, samo {to je video kaseta zamewena sa DVD. 51


Savremeni didakti~ki mediji

Slika 15. DVD plejer

Slika 16. DVD

Pojava digitalnih kamera omogu}ava nastavnicima da snimaju određ|ene sadr`aje, i da ih potom, u ra~unaru obra|đuju i izrađ|uju video klipove, koje mogu iskoristiti za izradu multimedijalnih prezentacija ili reprodukovati preko DVD plejera ili ra~unara. Postoje i uređ|aji koji objediwuju video rekorder i DVD plejer tako da se sadr`aji sa video kasete mogu veoma lako prebaciti na DVD.

Slika 17. Digitalne kamere

Obrazovna mo} video trake ili DVD ,,zavisi od pedago{ke spreme nastavnika, od stepena pripremqenosti i motivisanosti u~enika. Zato se s pravom mo`e re}i da, ako se razumno upotrebi, video traka, u nastavi, u celini, mo`e dati pozitivne efekte” (19, str. 95). 5.4.8 Mikrokamera Mikrokamera je mala i jednostavna za rukovawe. Pomo}u we se odre|đeni nastavni sadr`aji, kao {to su slike, {eme, uve}avaju na televizoru ili preko BIM projektora. Ona je moderna verzija episkopa. Mo`e se povezati sa mikroskopom tako da svi u~enici odjednom mogu posmatrati projekciju preparata. Na ovaj na~in {tedi se vreme, a nastava boqe i racionalnije organizuje. 52


Savremeni didakti~ki mediji

Slika 18. Mikrokamera

Slika 19. Mikrokamera na mikroskopu

5.4.9 BIM projektor Karakteristike koje poseduje BIM projektor mogu ga uvrstiti u kategoriju najva`nijih didakti~kih medija {kole. Mali su, laki, svetlo je blistavo. U~ionica se ne mora zamra~ivati, jer je slika veoma dobro zasi}ena bojom i vrlo kontrastna. Format slike se kre}e od 0,5 do 7,6 metara. Povr{ina na kojoj se projektuje je ravnomerno osvetqena. Pomo}u wega se mogu projektovati multimedijski materijali, video filmovi i kompjuterski podaci. Dva stereo zvu~nika omogu}avaju da sliku prati i ton.

Slika 20. BIM projektori

5.4.10 Interaktivna elektronska tabla Interaktivna elektronska tabla predstavqa veoma efikasno nastavno sredstvo koje je infracrvenim zracima povezano sa ra~unarom. Nastavnik upravqa softverom pritiskom specijalno napravqene olovke na odgovaraju}e menije ili tastere koji su prika53


Savremeni didakti~ki mediji

zani na elektronskoj tabli. Pored toga, mo`e da pi{e komentare, podvla~i ili na drugi na~in markira posebno zna~ajne sadr`aje. Na ovaj na~in, nastavnik ne mora da prekida svoje izlagawe da bi upravqao ra~unarom, ve} }e se u potpunosti usredsrediti na pedago{ki rad i izlagawe određ|enih sadr`aja.

Slika 21. Interaktivne elektronske table

5.4.11 Multimedijalni sistemi Savremeni kompjuteri imaju velike prednosti u odnosu na ostala nastavna pomagala. Moderan kompjuter, u u~ionici mo`e da obavqa sve potrebne radwe za koje bi nam bilo potrebno nekoliko nastavnih pomagala. Osim toga, kompjuter }e sve uraditi mnogo preciznije i br`e. Na ovaj na~in se modernizuje nastavni proces, pove}ava se disciplina, motivacija i aktivnost u~enika.

Slika 22. Multimedijalni sistemi

Slika 23. Laptop

Sve ovo mu omogu}ava wegova karakteristika integracije slike, teksta, zvuka i filma u jedinstven multimedijalni sistem. Prikqu~imo li ga na globalnu kompjutersku mre`u, bi}e nam dostupni mnogobrojni multimedijalni sadr`aji koji se mogu iskoristiti u nastavnom procesu.

54


Savremeni didakti~ki mediji

U~enici su pa`qiviji, boqe pamte sadr`aje, aktivniji su, razmi{qaju, analizuju, zakqu~uju, istra`uju, otkrivaju, re{avaju probleme. U zemqama, u kojima se masovno proizvode i prodaju kompjuteri, proizvodi se i adekvatan softver. 5.5 Case Study: Kako se savremeni didakti~ki mediji primewuju u {kolama pojedinih zemaqa Prvi koraci u primeni savremenih sredstava u {kolama na~iweni su u Americi. Po~etkom pedesetih godina u ovoj zemqi {kole su opremane najnovijom tehnikom. U nekim pilot – {kolama pojavqivali su se nastavni centri koji su bili snabdeveni savremenom opremom. Tako je, u pilot – {koli u Luisvilu (Teksas), u nastavnom centru izgrađ|ena kupola na kojoj je predstavqeno zvezdano nebo. U sredini je bio pult – ,,kosmi~ka stanica” za nastavnika, a po obodu personalni kompjuteri za u~enike. U okviru jednog od projekata ,,{kole budu}nosti” (Projekat ACE) sedamdesetih godina je sastavqen softver za op{teobrazovne institucije. Trebalo je da se svaki u~enik osnovne {kole osposobi za rad s tastaturom kompjutera i da nau~i da koristi kompjuter u procesu nastave. U~enici mla|đe sredwe {kole su trebali da se osposobe za rad s korisni~kim programima i da nau~e da koriste tekst – procesor na ~asovima iz svih oblasti nastavnog programa. U~enici starije sredwe {kole su trebali da nau~e da koriste elektronske tablice i sisteme telekomunikacije. Kraj osamdesetih i po~etak devedesetih godina u Americi je obele`en kao period ekspanzije primene kompjutera u {kolama. Istra`ivawa pokazuju da je 1988. godine 95% procenata {kola imalo kompjutere. Međ|utim, jo{ tada se pokazalo da sama opremqenost {kola kompjuterima ne mo`e garantovati uspe{no i efektno obrazovawe. U kongresnom izve{taju ,,Nova nastavna i spoznajna sredstva” (1988) istaknut je problem neosposobqenost nastavnika za upotrebu kompjutera. Pojedine savezne dr`ave reaguju, tako da je 1988. godine u saveznoj dr`avi Wujork nastavnicima besplatno podeqeno 2000 personalnih ra~unara, kako bi ovladali savremenom tehnikom, i na taj na~in uspe{no primewivali kompjuter u nastavi. 55


Savremeni didakti~ki mediji

Estacada School District u blizini Portlanda, u Oregonu je lider u implementaciji savremene tehnologije u {koli. Brad Stonecypher, Technology Coordinator za Estacada School District, u saradwi sa {kolama, razvio je 2001. godine trogodi{wi plan, po kojem je planirano da se u {kolama oforme kompjuterske laboratorije sa BIM projektorima. Bred Sronecypher isti~e da nastavnici `ele ne{to progresivnije. Svesni su koliko mnogo sadr`aja mogu dobiti preko Interneta i isti~u da se sve to ne mo`e prezentovati u~enicima tako {to }e se, recimo, wih trideset gurati ispred jednog monitora, ne bi li videli {ta se prezentuje. BIM projektori omogu}avaju nastavnicima da sadr`aje projektuju uve}ano, na projekcionom platnu ili elektronskoj tabli. Kori{}ewem ovakvih projektora vi{estruko se vra}a ulo`eno. Razmewuju}i li~na iskustva o primeni projektora do{lo je do naglog porasta wegovog kori{}ewa, tako da je broj projektora udvostru~en (www.edu.infocus.com). Sve sredwe {kole i 10% osnovnih {kola u Velikoj Britaniji su osamdesetih godina imale televizore i video rekordere. Kompjutersko nacionalno dru{tvo i grupa za kompjutersko obrazovawe (Staford{ir) prou~avaju mogu}nosti nastavnih kompjutera i populari{u primenu savremenih didakti~kih medija, tako da su prakti~no sve {kole opremqene kompjuterima. Stru~waci ovih centara pripremaju i adekvatne nastavne softvere. Sada su prakti~no sve {kole opremqene kompjuterima.

Slika 24. The Good Guide to Interactive Whiteboards

University of Hull iz Velike Britanije sproveo je Review Project ~iji je ciq bio da ispita kako se interaktivne elektronske 56


Savremeni didakti~ki mediji

table koriste u {kolama ove zemqe. Od avgusta 2002. godine, do jula 2004. godine, ovaj projekat je obuhvatio vi{e od 200 predavawa. Prikupqeni materijali su obra|đeni i napravqen je kompakt disk pod nazivom ,,The Good Guide to Interactive Whiteboards” (slika 24). Pomo}u wega nastavnici mogu da se upoznaju o kqu~nim pitawima vezanim za elektronsku tablu: {ta je to elektronska tabla, kako se ona postavqa u u~ionici, kako se organizuje nastava i u~ewe i sl. Predstavqene su i razli~ite nastavne oblasti sa interaktivnim sadr`ajima koje se uspe{no mogu koristiti u nastavnom procesu (www.thereviewproject.org). Uvo|ewe savremenih tehnologija u Francuskim {kolama jedan je od va`nih pravaca dr`avne politike. Sedamdesetih godina formirana je nacionalna baza podataka za kompjutersku nastavu, gde su se mogle dobiti instrukcije i nastavna dokumentacija. U eksperimentima, pod rukovodstvom S. Papera, istra`ivane su mogu}nosti primene ra~unara na ~asovima matematike u osnovnoj {koli. ^ak su na ~asovima istorije, geografije, francuskog, fizike i drugih predmeta u 58 liceja primewena nova tehni~ka sredstva. Osamdesetih godina objavqen je kurs za op{tu kompjutersku obuku i utvr|đen program opremawa sredwih {kola za sto hiqada elektronskih uređ|aja do 1988. Kasnije je ovaj program zamewen planom ,,Informatika za sve” koji je predviđ|ao opremawe svih {kola kompjuterima, petodnevne kompjuterske kurseve za nastavnike, pripremu kompjuterskih nastavnih programa u univerzitetskim centrima. Planom ,,Interaktivni prikazi” predviđ|alo se opremawe kolexa video rekorderima i kamerama i postavqawe teleterminala u nekim sredwim {kolama. Predvi|đeno je da se do kraja osamdesetih godina sve {kole opreme audiovizuelnom opremom. Francuske {kole, devedesetih godina poseduju oko milion jedinica elektronske opreme. Sve {kole su opremqene informati~kom, audio i video opremom, kao i uređ|ajima za elektronske komunikacije. U osam hiqada sredwih {kola 1991. godine bilo je oko 150 hiqada kompjutera. Stotine {kola imaju satelitske antene, modeme, video kamere, laserske ure|đaje i drugu najnoviju tehniku. Do 1994. godine svaka osnovna {kola u Japanu je imala bar 3 kompjutera, mla|a sredwa {kola 22, a starija sredwa {kola 23 kompjutera. Oko 20% sredwih {kola ima pristup u informacione 57


Savremeni didakti~ki mediji

baze i mre`e. Sada su sve {kole opremqene komjuterskom opremom. Preko 90% sredwih {kola ima specijalno opremqene laboratorije gde u~enike ~ekaju personalni ra~unari. Primena novih didakti~kih medija u {koli zahteva ubrzana pedago{ka istra`ivawa, koja }e omogu}iti utvrđ|ivawe pozitivnih i negativnih posledica wihove primene u nastavnom procesu. Ukqu~ivawe {kole u tehnolo{ku revoluciju sigurno zahteva dobru pripremu nastavnika, kao i jaku saradwu nau~nika, nastavnika i stru~waka iz oblasti najnovijih tehnologija (71, str. 4-8).

58


VI SAVREMENI SISTEMI NASTAVE

Razvoj nauke i tehnike, pogledi savremenog dru{tva i savremene pedagogije, uticale su na potrebu mewawa tradicionalne nastave, po paradigmi Komenskog. Elementi nastavnog sistema u XX veku mewaju svoje pozicije. Formiraju se savremeni nastavni sistemi u kojima u~enici gube svoju objekatsku poziciju, dobijaju}i u nastavnom procesu sasvim nov polo`aj. 6.1 Individualizovana nastava Na samom po~etku treba ista}i razliku izmeđ|u individualne i individualizovane nastave. Pod individualnom nastavom podrazumeva se nastava koja se obavqa sa u~enikom pojedincem i otuda: koliko u~enika – toliko u~iteqa. Suprotno tome, individualizovana nastava je tako organizovana, da se u woj vodi ra~una o individualnim razlikama pojedinih u~enika ili grupa u~enika i prema nivou razvijenosti i tempu napredovawa u u~ewu odmeravaju i pode{avaju zahtevi, zadaci, metode, postupci i tempo rada. Prvi poku{aj individualizacije nastave napravio je V. Ser~ 1894. godine u gradu Gueblo, dr`ava Kolorado u SAD. Koncept individualizovane nastave izlo`io je u kwizi ,,Idealna {kola” (1901) i u ~lanku ,,Individual Teaching – The Gueblo plan” (1894). Kasnije je wegov sistem ostao poznat pod imenom ,,Gueblo – plan”. Drugi poku{aj u SAD je na~inio 1912. godine F. Burk. On je svoj sistem individualizovane nastave razradio u dr`avnoj U~iteqskoj {koli u San Francisku. Kasnije su wegovi u~enici razvili sisteme individualizovane nastave (dr Sutherland u Los Anđelesu, H. Parkhurst u Daltonu i dr Carleton Washburne u Vinetki). U Evropi poku{aje individualizovane nastave vr{e O. Decroli i M. Montessori. Jednu varijantu individualizovane nastave predstavqa {kola po meri {vajcarskog pedagoga E. Claparede, kao i projekt-metoda W. H. Klipatrick–-a. Umerenu varijantu individualizovane nastave zastupao je R. Dotttrens. Svojevrsnu varijantu indi59


Savremeni sistemi nastave

vidualizovane nastave predstavqa tzv. Minhenski ili Hutov sistem. Bez obzira na male razlike, navedeni sistemi individualizovane nastave zahtevaju da se u~ewe vr{i samou~ewem, odnosno, da u~enici do znawa dolaze individualno. Tradicionalna nastava ne samo da postavqa iste zadatke i tra`i iste rezultate od svih u~enika, nego i zahteva da ih svi ostvaruju istim tempom. Ovakva nastava je pode{ena prema mogu}nostima prose~nog u~enika, dok je za u~enika koji sporije u~i prebrza, a za naprednijeg prespora. Kako isti~e Mladen Vilotijevi} (3, str. 211) ,,ovakva nastava je jednima ,do kolena’, drugima ,preko glave’: jednima je prete{ka, a drugima prelaka”. Osnovna ideja pristalica individualizovane nastave jeste da se ispo{tuju razlike u fizi~kim svojstvima, mentalnim sposobnostima, znawima u~enika, razlike me|đu u~enicima istih op{tih sposobnosti i da se svakom u~eniku omogu}i da napreduje sopstvenim tempom. Nastavnik, u individualizovanoj nastavi treba da poznaje jake i slabe strane svakog u~enika i da rad pode{ava prema ovim osobenostima, da prema wima odmerava zahteve, da bira individualne zadatke, da organizuje nastavu tako da svaki u~enik bude zauzet re{avawem zadataka koji odgovaraju wegovim mogu}nostima. Na ovaj na~in nastava ne}e biti pode{ena prema ,,sredwem u~eniku”, slabi u~enici ne}e trpeti neuspeh za neuspehom, a dobri u~enici, zbog toga {to im je sve poznato i lako, do`ivqava}e zadovoqstvo i radost uspeha zbog savladanih te{ko}a. Individualizovana nastava prolazi kroz tri etape: pripremnu, operativnu i verifikativnu (3, str. 215-216). Pripremna etapa – Ova etapa obuhvata izbor oblika individualizacije i izradu odgovaraju}ih didakti~kih materijala za rad sa u~enicima. Izbor oblika individualizacije je uslovqen mogu}nostima i {kole i nastavnika koji izvodi nastavu. U etapi planirawa planiraju se oblici individualizacije, selekcija gotovih, ili izrada novih didakti~kih materijala za rad i evaluaciju uspeha u~enika na ~asu. U ovoj etapi planiraju se i izvori znawa koje }e u~enici koristiti na ~asu, i na kraju, planira se artikulacija ~asa individualizacije nastave.

60


Savremeni sistemi nastave

Operativna etapa – Ostvaruje se planirana artikulacija ~asa: organizuje samostalno re{avawe zadataka odmerenih prema mogu}nostima u~enika. Verifikativna etapa – U ovoj etapi sagledavaju se ostvareni rezultati u radu, unose se podaci u kumulativnu evaluativnu dokumentaciju o pra}ewu i vrednovawu individualizovanog rada u~enika. Postoji vi{e oblika individualizacije nastavnog procesa, a to su: a) individualno planirawe nastave; b) zadaci na vi{e nivoa slo`enosti; v) individualizacija primenom programirane nastave; g) individualizacija primenom grupnog oblika rada u nastavi; d) individualizacija ra~unarskim obrazovnim softverom; đ|) individualizacija primenom ekspertskih sistema i ve{ta~ke inteligencije (3, str. 216-235). 6.2 Egzemplarna nastava Egzemplarna ili paradigmatska nastava je ,,oblik organizacije nastavnog gradiva, odnosno svojevrstan tip nastavnog programa u kome se, umesto sistematskog, potpunog i kontinuiranog tretirawa celokupnog, integralnog i potpuno razvijenog gradiva jednog nastavnog podru~ja, u nastavi tretira samo odre|đen, ograni~en broj tipi~nih ,egzemplarnih’, za određ|eno nastavno podru~je reprezentativnih tema, odnosno delova građ|e koji za nastavu i u~ewe u toj oblasti ima smisao i zna~aj paradigme ili nastavnog modela” (78, str. 66). Ideje egzemplarne nastave mogu se na}i izmeđ|u prvog i drugog svetskog rata, u nizu pedago{kih poku{aja i pokreta koji su se kriti~ki odnosili prema tradicionalnoj {koli toga doba, predla`u}i promene u sadr`aju obrazovawa, organizaciji nastave, nastavnim metodama, odnosima nastavnika prema u~eniku i u~enika prema u~ewu. Najvi{e zastupnika ove nastave bilo je u zapadnoevropskim i ameri~kim [kolama. Weni protagonisti su: W. Flincr, W. Kla61


Savremeni sistemi nastave

fki, H. Hejimpek i drugi. Pravi smisao ova nastava dobija od 1951. godine, nakon dvodnevnog skupa odr`anog u Tibingenu. Naziv ,,egzemplarna nastava” prvi je upotrebio nema~ki pedagog Martin Vagen{tajn 1952. godine. Najve}i zagovornici ove nastave su iz razvijenih zemqama zapadne Evrope i SAD koji su joj proricali svetlu budu}nost, univerzalni nastavni model (30, str. 134). Osnovna ideja predstavnika egzemplarne nastave je ,,da se, ograni~avawem {kolskih programa na mawi broj nastavnih tema, omogu}i potpunije i {ire nastavno razvijawe pojedinih tema u ciqu upoznavawa u~enika ne samo s wihovim sadr`ajem ve} pre svega s postupkom i metodikom wihove obrade, kako bi se u~enici na wihovoj obradi kao pru`enom uzorku osposobili za samostalnu obradu drugih tema izvan nastavnog procesa u razredu, a naro~ito za samostalno prou~avawe i obra|đivawe novih znawa posle {kole” (78, str. 66). Pri tome, treba paziti na reprezentativnost i teme i nastavnog postupka kojim }e tema biti nastavno tretirana. Su{tina je, dakle, u izboru egzemplarne nastavne teme, odnosno jedinice, i u primeni (zavisno od karaktera teme) odabranih, adekvatnih, egzemplarnih nastavnih postupaka, metoda, tehnika i metodologije rada da bi se u~enici svestrano i postupno upoznali sa sadr`ajem teme, koja }e ujedno biti uzor, primer, predstavnik za analogan sadr`aj, za sli~ne teme, odnosno jedinice. U krajwoj liniji, mo`e se re}i da je jedan od ciqeva egzemplarne nastave i osposobqavawe u~enika za samou~ewe. Mladen Vilotijevi} (3, str. 304-305) navodi ~etiri faze u pripremi egzemplarne nastave: Prva faza u pripremi egzemplarne nastave je selekcija sadr`aja. Detaqno se pru~ava nastavni program za odgovaraju}i predmet. Uo~avaju se sadr`aji koji pripadaju istom tematskom krugu i oni koji imaju iste bitne karakteristike. Posle se, iz mase sli~nog, izdvaja ono {to je reprezentativno, egzemplarno. Na kraju ove faze nastavnik pred sobom ima dve grupe sadr`aja – egzemplarne, koji ~ine mawu grupu, i analogne, koji ~ine ve}u grupu. Druga faza u realizaciji ove nastave je obrada egzemplarnog sadr`aja. Taj sadr`aj mora biti obrađ|en na najvi{em didakti~kometodi~kom nivou. Nastavnik mora uvek imati u vidu da je wegova 62


Savremeni sistemi nastave

obrada model po kojem }e kasnije raditi u~enici. Dakle, priprema za egzemplarnu nastavu mora biti vrlo studiozna, ~as se mora dobro artikulisati, moraju se odabrati najprikladnije metode i postupci. Ciq je ostvaren ako su u~enici potpuno shvatili gradivo i ako su usvojili nastavnikov model obrade. Tre}a faza je samostalan rad u~enika. Na osnovu obrade egzemplarnog sadr`aja, u~enici treba da sami obrađ|uju analogne sadr`aje. U ~etvrtoj fazi se obnavqaju i sitematizuju svi sadr`aji – egzemplarni i analogni. Ciq je da ste~eno znawe bude logi~no povezano, da u~enici pojedine sadr`aje shvate kao deo {ire tematske celine, da se izgra|đuje sistem znawa. Ova faza omogu}ava nastavniku i u~enicima da ocene kvalitet samostalnog rada, da utvrde gde su bile slabosti i da ih isprave. I pored dobrih osobina ove nastave, pristalice egzemplarne nastave isti~u ,,da ,egzemplarno u~ewe nije ~arobni kqu~i}, ve} samo putokaz za nove mogu}nosti u stvarala~kom nastavnom radu’, kao i da ,kona~no re{ewe egzemplarnog u~ewa jo{ nije mogu}e dati’” (78, str. 66). 6.3 Programirana nastava O programiranoj nastavi se verovatno pisalo i govorilo vi{e od ma koje druge inovacije. Od pedesetih godina, kada se pojavila, pa do danas, objavqeno je mno{tvo pedago{kih stru~nih kwiga i ~lanaka. Govorili su o woj kao o najve}em izumu, kao o nastavi budu}nosti. Ova inovacija je ustalasala najve}e pedago{kopsiholo{ke i didakti~ko-metodi~ke umove, digla prosvetno-pedago{ku javnost na noge. Od we je o~ekivano da re{i mnoge probleme, pretpostavqalo se da }e to biti nastava budu}nosti. Kao novi oblik organizacije u~ewa i nastave trebala je da podstakne u~enike i nastavnike na neviđ|enu aktivnost i pove}a efikasnost nastavnog rada. Sva istra`ivawa su joj dala prednost nad tradicionalnom nastavom. Do osamdesetih godina programirana nastava je bila u usponu. Od tada opada interesovawe za wu i ona postepeno dobija svoje pravo mesto u pedagogiji i psihologiji. 63


Savremeni sistemi nastave

Kao i sve druge inovacije, programirana nastava se razvila sa ciqem da prevaziđ|e stari sistem obrazovawa, da modernizuje oblike i metode rada, da sadr`aje obrazovawa prilagodi interesovawima i mogu}nostima u~enika, da pomogne re{avawu problema koje je donela eksplozija znawa, moderna tehnologija, elektronika i kibernetika, da osigura zajedni~ki rad nastavniku i u~eniku. Povezivana je sa kibernetikom, kiberneti~kim ma{inama na podru~ju obrazovawa, teorijom informacija, teorijom algoritma. Wen nastanak se ve`e za 1920. godinu, kada je S. Presi prona{ao prvu ma{inu za u~ewe. Pojedini autori po~etke programirane nastave pronalaze jo{ od Torndajka (1898) i povezuju ih sa tuma~ewem „,,zakona efekta”, gde se u~ewe poja~ava ili slabi, zavisno od postignutog uspeha ili neuspeha. Ovako shva}ena, programirana nastava je samo savremeniji i na vi{em nivou shva}en Torndajkov zakon efekta (30, str. 149-163). Ideju o programiranoj nastavi {ire je postavio i razvio psiholog Berhus Frederik Skiner, profesor Hardvardskog univerziteta, 1954. godine. Programirana nastava se javila kao reakcija na nedostatak tradicionalne nastave, koji se odnosi na neprisustvo povratne informacije u nastavnom procesu. Po{to se nastavom, kao i svakim drugim procesom mo`e upravqati, nastavnik treba, da, prilikom formirawa određ|enih svojstava u~enika, ima stalnu povratnu informaciju o tome kakvi su rezultati wegovog uticaja na u~enika, te da ih po potrebi mewa, zavisno od toka usvajawa znawa, umewa i navika i da potkrepquje radwe koje vr{i u~enik u toku nastavnog procesa. Su{tina programirane nastave svodi se na to da se nastavno gradivo ra{~lawava na elemente (porcije, korake) koji se daju u strogo logi~koj postupnosti. Usvajawe svake ,,porcije” se kontroli{e, a odgovori na wih se odmah potkrepquju. U programiranoj nastavi (3, str. 271-273) mogu se koristiti tri vrste programa: linearni, razgranati i kombinovani. Linearni program je osmislio Skiner, polaze}i od svojih principa programirane nastave („,,korak po korak”). ^lanci u tom programu su pore|ani pravolinijski. Svi u~enici re{avaju iste zadatke postavqenim redom i svojim ritmom, zavisno od predznawa i saznajnih mogu}nosti. U~enici sami re{avaju zadatke, a ne biraju 64


Savremeni sistemi nastave

odgovore jer im oni nisu ni ponu|đeni. U~enik mo`e da proveri da li je ta~no re{io zadatak, jer je u programu dato re{ewe. Dobra strana linearnih programa je {to omogu}avaju svakom u~eniku da radi svojim tempom, dok im je ozbiqna slabost {to ne daju mogu}nosti za tra`ewe dodatnih informacija koje nisu ukqu~ene u zadatak. Razgranati program otklawa slabosti pravolinijskog programirawa. U wemu su ~lanci poređ|ani i pravolinijski, ali tada idu skokovito ( na primer 1 pa 4), i bo~no, s tim {to se ti bo~ni ~lanci (u stvari zadaci) naslawaju na najbli`i pravolinijski. U ovom programu, uz svaki zadatak, obi~no je dato vi{e odgovora, a u~enik bira onaj koji smatra ta~nim. Prednost razgranatog programa je {to omogu}uje u~eniku koji zna neke zadatke – ~lanke da ih „,,presko~i”, a onoga koji ne zna neki ~lanak upu}uje da potra`i dopunsku informaciju u „,,bo~nom” ~lanku. Oni u~enici koji imaju vi{e znawa kre}u se pravolinijski, a oni ~ije su znawe i sposobnosti mawe idu izlomqenom, ,,„cik-cak” linijom. Razgranati program omogu}uje ne samo individualizaciju tempa u~ewa nego i diferencijaciju nastavnih sadr`aja i postupaka. Nedostatak mu je, u odnosu na linearni program, mawa misaona aktivnost u~enika koji ne re{avaju zadatke nego biraju re{ewe iz vi{e ponuđ|enih. Kombinovani program je kombinacija linearnog i razgranatog programa. Svrha mu je da spoji prednosti, a izbegne slabosti jednog i drugog. U linearni program se unose elementi razgranatog da bi se, donekle, diferencirali sadr`aji i postupci u~ewa. Postoji modifikovani linearni program u kome se, tehnikom preskakawa, omogu}uje boqim u~enicima da presko~e ~lanke ~iji su im sadr`aji poznati – i linearni program sa potpravcima – koji sadr`i dodatne sadr`aje i zadatke za u~enike ~ije su mogu}nosti i ambicije ve}e pa `ele da nau~e vi{e nego {to je obavezno. Stavovi o programiranoj nastavi su razli~iti, međ|utim, istra`ivawa su pokazala (78, str. 215) da programirana nastava pozitivno stimuli{e interesovawe i misaonu aktivnost kod dece, da se za znatno kra}e vreme i mawe napora posti`u boqi rezultati i efekti (ekomomi~nija je i produktivnija od tradicionalne nastave) i da je poboq{an kvalitet u~ewa. I pored svih prednosti, 65


Savremeni sistemi nastave

koje joj se mogu pripisati, ipak, ona ne mo`e u potpunosti zameniti nastavnika. 6.4 Problemska nastava Re~ problem (problema) je gr~kog porekla i zna~i ,,pitawe, zadatak koji ~eka re{ewe, sporno i sumwivo pitawe koje treba re{iti; zagonetka” (73, str. 747). U Pedago{kom re~niku (78, str. 208) stoji da je problem ,,situacija u kojoj na osnovu toga {to su poznati izvesni elementi treba da se na|u ili identifikuju i odrede ostali”. Tako|đe se ka`e da ,,re{avawe problema kao misaoni proces postoji kad god treba savladati neku prepreku ili te{ko}u da bi se postigao `eqeni ciq” (78, str. 295). Problemskom situacijom ,,se ozna~ava posebna situacija u koju je stavqen u~enik ili ceo kolektiv u~enika kad re{ava neki postavqeni zadatak” (78, str. 210). ,,Ameri~ki psiholog Robert Gawe smatra da su ,problemi vrhunski tip u~ewa u hijerarhiji koja se kre}e od najjednostavnijeg uslovqavawa, preko u~ewa pojmova i na~ela do samog re{avawa problema’, {to ukazuje na kontinuirano u~ewe. To je tip nastave u kome u~enici, samostalnim istra`ivawem i re{avawem problema, razvijaju stvarala~ko mi{qewe” (3, str. 240). U literaturi se koristi ve}i broj pojmova kao {to su: u~ewe putem re{avawa problema, problemska nastava, problem-situacije, problem zadaci, stvarala~ko re{avawe problema, problem solving i drugi. U jednom broju zemaqa (SAD, SSSR, Poqska, ^ehoslova~ka, Nema~ka) nastali su ~itavi pokreti za problemsku nastavu. Zna~ajan doprinos razvoju teorije problemske nastave dala su istra`ivawa poznatih psihologa (Bine - Francuska; Behterijeva i Pavlov - Rusija; Vudvort, Votson, Torndajk i Gilford - SAD). Pored wih, u~ewem putem re{avawa problema {ire su se bavili predstavnici nema~ke Vircbur{ke {kole (O. Kilpe, K. Biler, A. Meser, O. Zelc), ge{taltisti~ke psihologije (M. Verthajmer, Dunker, La~ius) te ve}i broj savremenih psihologa (Djui, Bruner, Diz, Gilford, Pija`e, Rubin{tejn, Gawe i dr.) (30, str. 110).

66


Savremeni sistemi nastave

Celovitu definiciju problemske nastave dao je Radosav Ni~kovi}: ,,Re{avawe problema u nastavi je oblik efikasnog u~ewa koji se karakteri{e: a) postojawem te{ko}e, novinom situacije i protivre~jem izmeđ|u poznatog i nepoznatog; b) svesnom, umerenom i stvarala~kom i {to samostalnijom aktivno{}u pomo}u koje u~enik te`i da, pre svega, uviđ|awem odnosa izmeđ|u datog i zadatog i nala`ewem novih puteva re{ewa, usvoji nova znawa i stvori nove generalizacije, primenqive u novim situacijama u~ewa” (25, str. 91). Razli~iti autori na razli~ite na~ine razmatraju re{avawe problema u nastavi. Drago Brankovi} (30, str. 114-115) navodi da D. Kre~ i R. Kra~fild razlikuju ~etiri faze u re{avawu problema: a) priprema, b) inkubacija, v) iluminacija, d) verifikacija. Xorx Polia razlikuje pet faza: a) razumevawe problema, b) iznala`ewe veza izmeđ|u zadatog i nepoznatog, v) izrada plana re{avawa, g) izvr{avawe plana, d) provera re{ewa. Harold Bernard govori o {est faza: a) ose}awe potrebe, b) upoznavawe problemske situacije, v) prikazivawe podataka, g) formulacija hipoteza, d) testirawe hipoteza, |đ) generalizacije. Ivan Furlan smatra da postoje ~etiri faze: a) preparacija, b) inkubacija, v) iluminacija, g) verifikacija. Radivoj Kva{~ev navodi odre|đene momente: a) shvatawe problema, b) su`avawe problema, v) javqawe hipoteza, g) proveravawe hipoteza. Jovan Đ\or|đevi} isti~e ~etiri osnovne faze: a) uo~avawe problema, b) razja{wavawe problema, v) postavqawe hipoteza i procewivawe wihovih implikacija, g) verifikovawe hipoteza. Radosav Ni~kovi} predstavqa funkcionalni sklad vi{e etapa: a) postavqawe problema, b) nala`ewe principa re{ewa, v) dekomponovawe problema, g) proces re{avawa problema, d) konstatacija, nalazi, zakqu~ci, |đ) proveravawe zakqu~aka u novim situacijama. Artikulacija ~asa problemske nastave (4, str. 243-249) ne mo`e imati recept, ve} }e se nastavnik, na osnovu svoje procene, odlu~iti za najcelishodniju artikulaciju. ^as problemske nastave 67


Savremeni sistemi nastave

mo`e imati slede}e etape: a) stvarawe problemske situacije, b) re{avawe problema, v) ve`bawe i utvrđivawe i g) doma}i zadatak. Re{avawe problema treba uvoditi u nastavu postepeno i voditi ra~una o realnim mogu}nostima u~enika i zahtevima koji im se postavqaju. Treba ga koristiti u onim predmetima i onim tematskim celinama u kojima za to postoje najboqe mogu}nosti. Nastavnik na po~etku {kolske godine planira koje }e teme i sadr`aje da obradi re{avawem problema i vodi ra~una o prirodi gradiva. Nastavnik mora imati povratnu informaciju da li su u~enici potpuno razumeli i usvojili planirani sadr`aj. Mo`e je dobiti u onoj fazi ~asa u kojoj u~enici iznose i obrazla`u hipoteze za re{ewe problema. Nije dovoqno da se povratna veza ostvaruje samo po kriterijumu ta~nosti u~enikovog odgovora. Nastavnik treba da prati psihi~ku aktivnost u~enika po vi{e pokazateqa, na primer, da li je problem re{io na najcelishodniji, najjednostavniji na~in, da li je utro{io previ{e vremena, da li ostvaruje napredak u odnosu na ranije rezultate. Ako je povratna informacija o samom toku ~asa i o wegovom krajwem ishodu nepovoqna, on mora da utvrdi gde su mu slabosti i da ih ispravi. 6.5 Nastava putem otkri}a U~ewe otkrivawem je jedna od najstarijih i najzna~ajnijih metoda saznawa i mewawa sredine u kojoj qudi `ive i rade. Ona je proistekla iz prakse kojom qudi otkrivaju su{tinu prirode, mewaju je i prilago|đavaju svojim potrebama. Objekatski polo`aj u~enika u procesu sticawa znawa ne omogu}ava maksimalno aktivan polo`aj u~enika u tom procesu. Mewawem tog polo`aja u subjekatski, u~enike stavqamo u poziciju da samostalnim radom, uz maksimalno anga`ovawe, dolaze do određ|enih zakqu~aka. U~ewe putem otkri}a je veoma srodno sa u~ewem putem re{avawa problema. Ono {to je zajedni~ko za oba slu~aja jeste da se znawa ne daju u gotovom obliku, ve} do wih u~enici dolaze samostalno. ,,Najjasnija razlika izme|đu wih jeste da se u~ewe putem otkri}a odnosi na ona u~ewa koja po~ivaju na samostalnom induk68


Savremeni sistemi nastave

tivnom dola`ewu do saznawa, a re{avawe problema obuhvata sve druge problemske situacije” (11, str. 32). Tipi~an primer u~ewa putem otkri}a jeste u~ewe u vidu ogleda (eksperimenata), odnosno re{avawe nekog problema samostalnim zami{qawem i izvođ|ewem ogleda. Ovde je re~ o ponovnom, {kolskom otkrivawu istina, koje su ve} poznate u nauci. U tom, ponovnom otkri}u, u~enici samostalno rekonstrui{u proces dola`ewa do otkri}a koji je nauka ve} pro{la. Na primer, u~enici samostalno izvode ogled da utvrde od ~ega zavisi brzina klijawa semena, pa variraju stepen vlage, izlo`enosti svetlosti itd. Dakle, kad se upotrebi termin u~ewe putem otkri}a, misli se na produktivan rad u nastavi, a ne da u~enik otkriva ne{to novo. Drugim re~ima, u~enika stavqamo u situaciju da radom sam dođ|e do re{ewa, mada je to {to ,„ ,otkriva” drugima ve} poznato. Svoje upori{te u~ewe putem otkri}a ima u ge{taltisti~koj teoriji. ,,Ker{ (prema Kva{~ev, 1978.) dokazuje da u~ewe putem otkri}a ,uti~e na razvijawe visoke motivacije kod ispitanika’. Gawe (prema Kva{~ev, 1978.) nagla{ava da je spoqa{we vo|đewe u~enika u toku u~ewa otkrivawem svedeno na minimum. Li~nost u toku u~ewa sama otkriva pravila i principe” (30, str. 269). Bruner, isti~e Petar Stojakovi}, (29, str. 259-279) smatra da u~enik sam treba da konstrui{e znawe. On treba da bude aktivan u~esnik u tome procesu, a ne da znawa dobija u gotovom obliku. Pozicija pojedinca u sticawu znawa treba da bude takva da on sam, u svojoj svesti, gradi sliku stvarnosti, da sam otkriva veze i odnose o svetu koji ga okru`uje. U~enicima treba predo~iti podatke i ~iwenice, a veze i odnose izmeđ|u wih oni sami treba da otkrivaju. Iz ovakvih Brunerovih postavki proizilaze zahtevi kojih treba da se pridr`avaju nastavnici. Wihov udeo u vo|đewu i usmeravawu u~enika treba da bude znatno mawi nego u predava~koj nastavi. Nastavnikova pomo} treba da bude tolika da u~enicima obezbedi instrumente za otkrivawe odnosa, ne ve}a nego ta~no tolika da ih podstakne na maksimalno misaono anga`ovawe. Bruner ka`e da su preimu}stva takvog u~ewa u tome {to olak{ava transfer i retenciju (pam}ewe), {to motivi{e i povoqno uti~e na razvoj sposobnosti. U~ewe putem otkri}a se mo`e olak{ati ako nastavnik vodi ra~una 69


Savremeni sistemi nastave

o u~enikovim predispozicijama, stawu potreba, u~enikovom ovladano{}u specifi~nostima i potrebom za raznovrsnim osposobqavawem. Bruner navodi ~etiri primu}stva u~ewa putem otkri}a: a) u~ewe putem otkri}a poja~ava intelektualne potencije; b) u~ewe putem otkri}a poja~ava unutra{wu motivaciju; v) ispitanici sti~u tehnike otkrivawa u nastavi; g) u~ewe putem otkri}a ima ve}e efekte u pogledu zapam}ivawa onoga {ti je nau~eno. Svi ovi stavovi ukazuju na veliki zna~aj nastave putem otkri}a i potrebe wene primene u nastavi. Prema Radovanovi}u (30, str. 273-274), ~as po metodi u~ewa otkrivawem bi izgledao ovako: 1. faza: Motivacija i davawe interakcija za rad (do 5 minuta); 2. faza: Individualni, samoobrazovni, tihi rad (do 20 minuta); 3. faza: Samoispravke i samoocewivawe ( do 15 minuta); 4. faza: Samoprovera (do 5 minuta). Prednost ovakvog nastavnog rada nad frontalnim, u kome dominira nastavnikovo usmeno izlagawe i razgovor, je nesumwiva. Na ovakvim ~asovima nekoliko puta se smewuju samostalni i kolektivni rad, u~enik dobija povratnu informaciju o ishodima svoga rada, a materijal za u~ewe mo`e se podesiti tako da odgovara individualnim sposobnostima i da svaki u~enik radi i napreduje svojim tempom. Takođ|e, pripremawem radnog materijala, nastavnik je u poziciji da svoj rad kreativno oblikuje i maksimalno inovira. U prilici je da zanimqive, dopunske zadatke pripremi za nadarene i kreativne u~enike, ~iji misaoni potencijali tek u takvom radu dolaze do punog izra`aja.

70


VII NASTAVA POMO]U RA^UNARA

Ubrzan tempo razvoja nauke i tehnike i sve uspe{nija primena dostignu}a iz oblasti elektronike i informatike u svim sferama `ivota dovele su do toga da se mewa sadr`aj i karakter qudskog rada. Svoje mesto, nove tehnologije nalaze i u obrazovawu, mewaju}i ciqeve, sadr`aje, organizaciju i vrednovawe nastavnog procesa. Kako isti~e Danimir Mandi} (19, str. 47) ,,kompjuterska nastava obezbeđ|uje fleksibilnu organizaciju aktivnosti, predavawa i prou~avawa materijala i kompleksno vrednovawe rada u~enika�. 7.1 Sticawe i usvajawe znawa pomo}u kompjutera Postoje razli~iti na~ini sticawa znawa pomo}u kompjutera (19, str. 47): a) u~ewe u istom vremenu i na istom mestu; b) u~ewe u istom vremenu na razli~itim mestima; v) u~ewe u razli~itom vremenu i na istom mestu; g) u~ewe u razli~itom vremenu i na razli~itom mestu.

Slika 25. Improvizovana multimedijalna katedra u seoskim uslovima

Danas se naj~e{}e koristi prvi na~in. Podrazumeva da u~enici putuju do {kola i nastavu slu{aju na istom mestu u isto vreme. Ciq je stvarawe multimedijalnih u~ionica sa multimedijalnim katedrama i funkcionalnim ormari}ima za odlagawe didakti~kih ma71


Nastava pomo}u ra~unara

terijala, te retro pultom koji bi ~inila troslojna tabla sa projekcionim platnom. Ovakve katedre se mogu koristiti u frontalnom obliku rada, ali sa terminalima sa u~eni~kim klupama mo`e se realizovati i individualizovana nastava.

Slika 26. Savremena multimedijalna katedra i u~ionica

U~ewe na razli~itim mestima u isto vreme daje mogu}nost u~eniku da ne prisustvuje nastavi u u~ionici, ali za to mu je potrebna slo`ena aparatura za izvođ|ewe telekonferencija. Za to je potrebno da {kola ima ra~unar sa video ulazom, tako da se kamerom snima predava~ ili auditorijum, a posredstvom mikrofona i zvu~nika prenosi se audio signal. Neke {kole poseduju medija centre u kojima se nalaze didakti~ki mediji koje u~enici mogu koristiti kada wima najvi{e odgovara. Ovo u~ewe u razli~itom vremenu i na istom mestu zanimqivo je za studente koji se {koluju uz rad i ne mogu prisustvovati predavawu. Najslo`eniju opremu zahteva u~ewe u razli~itom vremenu i na razli~itom mestu. U~enici iz ku}e prate nastavne sadr`aje, ponavqaju delove koji su im nerazumqivi, dobijaju povratnu informaciju, sami vrednuju svoje znawe. 7.2 U~ewe putem mre`e Kod ovakvog u~ewa u~enik informacijama mo`e pristupiti sa bilo koje lokacije ukoliko postoji ra~unar sa pristupom na Internet. Sadr`aji mogu biti skladi{teni na CD ROM-ovima, 72


Nastava pomo}u ra~unara

serveru ra~unarske mre`e, Intranetu ili Internetu. U~ewe putem mre`e deli se u ~etiri kategorije: a) baze znawa; b) pomo} na mre`i; v) asinhrono u~ewe; g) sinhrono u~ewe. Baze znawa su prisutne u ve}ini softverskih paketa. Ukoliko korisnik treba da re{i neki problem, obja{wava mu se princip re{avawa, korak po korak. Korisnik, na sli~an na~in, re{ava druge probleme. Sli~no bazama znawa funkcioni{e stalna pomo} na mre`i. Stalna pomo} sti`e kori{}ewem foruma, elektronske po{te ili kori{}ewem stalno aktivnog centra za poruke. Prednost u odnosu na baze znawa je u tome {to se dobijaju odgovori na specifi~na pitawa, ostvaruje se ve}a interaktivnost. Asinhrono u~ewe se obavqa tako da u~enik mo`e samostalno da bira sadr`aj i veze sa drugim dokumentima prema sopstvenom interesovawu, a za interakciju sa nastavnikom koristi diskusione grupe ili elektronsku po{tu. Sinhrono u~ewe predviđ|a prisutnost i aktivnost svih aktera ukqu~uju}i i nastavnika. Povratna informacija dobija se u realnom vremenu i svi se aktivno ukqu~uju u re{avawe zadatka. 7.3 Obrazovawe na daqinu Obrazovawe na daqinu se javilo kao potreba da se prevaziđ|u problemi nedovoqnog broja nastavnika u {kolama i fakultetima, gde se zbog toga nastava ~esto izvodi neredovno i ote`ano, sa velikim finansijskim izdacima za gostovawe nastavnika. Osim toga obrazovawe na daqinu je oblik obrazovawa koji omogu}ava u~ewe, pa i {kolovawe, bez napu{tawa mesta boravka, radnog mesta i prekidawa radnog odnosa. 7.3.1 Didakti~ki mediji za realizaciju nastave na daqinu Nastava na daqinu naj~e{}e se realizuje kori{}ewem slede}ih medija (56, str. 197): 73


Nastava pomo}u ra~unara

a) auditivni mediji ( koriste se interaktivne tehnologije kori{}ewem telefonskih linija, audiokonferencija i kratkotalasnih radio signala, kasetofoni i radioaparati, tzv. pasivni audio uređ|aji, jer izostaje povratna informacija ili se prima u odlo`enom vremenu); b) vizuelni mediji ( u wih spadaju pokretne i nepokretne slike u kombinaciji sa interaktivnom auditivnom komunikacijom); v) {tampani materijal ( ovi materijali predstavqaju jedan od fundamentalnih elemenata u programu obrazovawa na daqinu i u wih spadaju kwige, radne sveske, uputstva, seminarski radovi i sl.); g) kompjuterska interaktivna komunikacija (Computer conferencing) je kori{}ewe elektronskih komunikacionih kanala za interaktivnu komunikaciju sa razli~itih lokacija {irom sveta. Mo`e se koristiti za pra}ewe predavawa, prakse u~enika i studenata, za nau~ne skupove i promocije. 7.3.2 Interaktivna nastava na daqinu Nastavnici se moraju dobro osposobiti da bi pravilno uputili u~enike na sistemski pristup u kori{}ewu sistema nastave na daqinu. U organizovawu obrazovawa na daqinu koriste se razli~ite tehnologije: a) {tampani materijali (koriste se kao uputstva o programu rada, na~inu funkcionisawa sistema, sadr`aja rada); b) interaktivna audio ili video komunikacija ( obezbe|đuje povratnu informaciju u realnom vremenu sa sagovornikom kojeg vidimo i ~ujemo); v) video trake i DVD uređ|aji sa snimqenim materijalima mogu se integrisati u IDL za prikazivawe određ|enih dinami~kih pojava i procesa; g) kompjuterska konferencija ili elektronska po{ta mo`e se koristiti za slawe poruka, dobijawe povratne informacije i memorisawe rezultata testova u baze podataka; d) faks uređ|aji se mogu koristiti za dobijawe uputstava, tekstova i povratnih informacija (56, str. 197-198).

74


Nastava pomo}u ra~unara

7.3.3 Karakteristike obrazovawa na daqinu Karakteristike obrazovawa na daqinu su: a) razdvojenost u~enika i nastavnika u fazi u~ewa; b) dvosmerna komunikacija izmeđ|u nastavnika i u~enika; v) postojawe stalnih ili povremenih zadataka koje nastavnik daje u~enicima; g) povremene konsultacije u istim prostorijama; d) u{teda u vremenu; đ|) samostalnost u~enika u istra`ivawu literature; e) ujedna~avawe nivoa dobijenih saznawa na razli~itim univerzitetima ili {kolama; `) mogu}nost anga`ovawa najboqih stru~waka iz odre|đenih oblasti; z) kori{}ewe vi{e didakti~kih medija; i) fleksibilan raspored obaveza; j) aktivno u~e{}e u~enika u organizaciji rada i dr. (19, str. 59-60). Postoje dve kategorije sistema obrazovawa na daqinu: a) sinhroni model; b) asinhroni model. Sinhroni model zahteva simultanu participaciju svih u~esnika u konferencijama i ta interakcija se obavqa u realnom vremenu (kompjuterske konferencije, interaktivna televizija i sl.). Kod asinhronog modela predavawa se defini{u prema individualnim `eqama i mogu}nostima u~enika. Svi u~esnici konferencije ne moraju biti prisutni u isto vreme (elektronska po{ta, audio kasete, video kasete, DVD, dopisna {kola, kursevi na WWW). U pripremi nastave na daqinu treba da u~estvuju vrhunski stru~waci, razli~itih profila. U na{im {kolama bi, za u~ewe na daqinu, trebalo osposobiti nastavnike, stvoriti tehni~ke i tehnolo{ke preduslove i prilagoditi organizaciju obrazovawa savremenim tendencijama u svetu.

75


VIII ULOGA INTERNETA U SAVREMENOJ NASTAVI

Za veoma kratko vreme Internet je postao najve}a svetska ra~unarska mre`a (mre`a svih mre`a) sa velikim brojem korisnika, a svakim danom se taj broj pove}ava, tako da je evolucija Interneta ve} zapisana u istoriji civilizacije kao jedno od nejve}ih dostignu}a qudskog roda. Pomo}u Interneta informacije iz najrazli~itijih oblasti `ivota postaju dostupne svima koji ga koriste. Internet, svoje mesto, nesumwivo ima i u {koli, tako da ona ,,ima mogu}nost da se mijewa u pravcu virtuelne {kole’, koja se oslobađ|a svih paradigmi u~ewa i pou~avawa, koja je u stawu da zadovoqi potrebe dru{tva koje u~i, osposobqava pojedince za realno shvatawe i razumno prihvatawe promjena, za stvarala~ko delovawe i pot~iwavawe promjena qudskim potrebama” (21, str. 309). Danas se slobodno mo`e re}i da je upotreba Interneta pokazateq razvijenosti dru{tva i dr`ave. 8.1 Pregled nastanka i razvoja Interneta Nastanak i razvoj interneta je vezan za istra`ivawe tokom 60-tih kada je agencija ARPA (Advanced Projects Agency) pod upravom Ministarstva odbrane u SAD napravila ra~unarsku mre`u. Tokom 70-tih dolazi sve vi{e do povezivawa univerziteta i institucija, a kako se i ukazala potreba i za standardizovawem prenosa podataka razvijen je TCP i IP. Nacionalna fondacija za nauku, NSF, je 1985. goine u SAD formirala istu paralelnu mre`u NSFNET. Po{to su se superra~unari pokazali preskupom varijantom 1995. godine se prekida projekat, a mre`u su koristile komercijalne organizacije za elektronsku mre`u i druge namene. Izraz Internet prvi put se pojavio 1982. godine kada je DARPA pustila u opticaj internet protokol (IP). Timothy Berners – Lee, engleski nau~nik, 1989. godine predstavqa World Wide Web (WWW) ~ija je namena da pomogne komunikaciju izmeđ|u qudi na razli~itim lokacijama. WWW je izvr{io revoluciju Interneta, međ|utim tokom ranih 9077


Uloga Interneta u savremenoj nastavi

tih znatno se uve}ava broj korisnika, zbog jednostavnog kori{}ewa multimedijalnih dokumenata. Izme|đu 1993. i 1996. godine dramati~no se promenio na~in kori{}ewa Interneta. 8.2 Uslovi za pristup Internetu Da bi korisnik postao deo Internet zajednice wegov ra~unar mora biti fizi~ki povezan sa Internetom. To podrazumeva da se ispune odre|đeni hardverski i softverski preduslovi. Mora postojati ra~unar sa instaliranim modemom i telefonska linija. Za pretragu informacija potreban je i odgovaraju}i softver: Microsoft Explorer, Netscape Navigator. U posledwe vreme nude se i mnogobrojni besplatni softveri, te izbor zavisi od ukusa korisnika. Ono, {to je jo{ potrebno, jeste dobavqa~ Internet usluga (Internet Service Provider – ISP). Dobavqa~ je firma koja poseduje prikqu~ak na Internet koji je visoke brzine i kapaciteta. Drugim re~ima, dobavqa~ Internet usluga obezbe|uje telefonski broj, koji, kada se pozove, uspostavqa vezu sa Internetom. Od korisnika zavisi kod kojeg provajdera }e otvoriti nalog, i na taj na~in dobiti korisni~ko ime i lozinku za pristup Internetu. 8.3 Ukqu~ewe na Internet Nakon otvarawa naloga potrebno je na ra~unaru instalirati odgovaraju}i softver, koji }e omogu}iti vezu sa Internetom. Kada je softver instaliran, potrebno je na~initi dva koraka da bi se povezali na Internet.

Slika 27. Osnovni podaci Slika 28. Uspostavqawe veze sa Internetom

78


Uloga Interneta u savremenoj nastavi

Prvo se aktivira softver za uspostavqawe veze sa Internetom, na kome se nalaze slede}i podaci (slika 27): a) korisni~ko ime (Username); b) lozinka (Password) – odre|đeni broj simbola koji su poznati samo korisniku; v) telefonski broj (Phone number) – telefonski broj dobavqa~a Internet usluga. Kada je veza uspostavqena, softver nudi mogu}nost provere vremena provedenog na Internetu, kao i informacije o brzini prenosa podataka (slika 29).

Slika 29. Pregled informacija: vreme, brzina prenosa

Drugi korak je aktivirawe softvera za pregled sadr`aja Interneta. Kada je softver aktiviran korisnik tra`i sadr`aje koji su predmet wegovog interesovawa.

Slika 30. Google pretra`iva~

79


Uloga Interneta u savremenoj nastavi

8.4 Internet usluge Danas Internet nudi gotovo sve. Veliki broj biblioteka, novina, ~asopisa, arhiva, međ|unarodnih nevladinih organizacija, ministarstava, ambasada, fakulteta, instituta, itd. Gotovo celokupno planetarno znawe slilo se u jednu kompjutersku mre`u – Internet. Ukoliko se korisnik prikqu~i na Internet, bi}e u mogu}nosti da razmewuje elektronsku po{tu sa bilo kim ko je prikqu~en na Internet, i nalazi se na bilo kojem kraju zemqine kugle. Bi}e u mogu}nosti da koristi gotovo neograni~ene Internet resurse. Teorijski, bi}e u stawu da na sopstveni kompjuter prenese milione stranica teksta, o temama koje ga zanimaju i da komunicira sa hiqadama qudi koji imaju sli~na interesovawa kao i on. Pojedinac, koji se preko kompjutera na poslu ili preko onog kod ku}e ukqu~i u globalnu kompjutersku mre`u mo`e: a) razmewivati elektronsku po{tu (e-mail) sa bilo kojim korisnikom Interneta, na bilo kojoj lokaciji na planeti; b) u~estvovati u offline (indirektnim, ne u realnom vremenu) diskusijama putem elektronske po{te sa velikim grupama pojedinaca zainteresovanim za sli~na pitawa putem ,,mailing list-a” i ,,News Group-a”; v) u~estvovati u online (direktne, u realnom vremenu) diskusijama sa ve}om grupom pojedinaca koji koriste ,,Internet Relay Chat”funkciju; g) ulogovati se na udaqeni kompjuter koriste}i ,,Telnet” funkciju; d) preuzimati fajlove (Download files) sa udaqenih Web prezentacija ili ra~unara i ostavqati fajlove (Upload files) na udaqene Web prezentacije ili ra~unara uz pomo} FTP (File Transfer Protocol) funkcije. Ti fajlovi mogu biti tekstualni, grafi~ki, zvu~ni, ili video); đ|) ~itati kompleksne dokumente koriste}i ,,Hypertext” (kliknuv{i na osvetqeni deo teksta ili sliku na ekranu, korisnik automatski odlazi na drugi domen, drugu Web prezentaciju. Nelinearno ~itawe dokumenata kori{}ewem hijerarhijske strukture omogu}uje korisniku brz dolazak do `eqenih informacija, odnosno dokumenata; 80


Uloga Interneta u savremenoj nastavi

e) ~itati multimedijalne dokumente koji se nalaze na WWWu (,,World Wide Web-u”) koji sadr`e tekst, grafiku, zvuk, i video, kori{}ewem inteligentnih ~ita~a Web prezentacija, programa kao {to su Netscape, ili Explorer. 8.4.1 World Wide Web World Wide Web, ili jednostavno WWW, najnoviji je informacioni servis na Internetu. On se pojavio 1993. godine da bi danas sa vi{e desetina miliona WWW stranica predstavqao sinonim za Internet. Prve dve re~i ,,World Wide” ozna~avaju svetsku mre`u kompjutera, da obuhvata ~itavu planetu, to jest da je globalni sistem, a posledwa re~ ,,Web” ozna~ava mre`u (u orginalnom prevodu paukovu mre`u), odnosno elktronsku prezentaciju. Slobodnim prevodom mogli bi re}i da je World Wide Web grupa elektronskih prezentacija dostupnih na svetskoj kompjuterskoj mre`i – Internetu. Web-elektronska prezentacija bazirana je na tehnologiji poznatoj kao hipertekst. Hipertekst omogu}uje da dokument linkovima bude povezan sa neograni~enim brojem drugih dokumenata, koji mogu sadr`ati tekst, sliku, zvuk, video, ili bilo {ta drugo na bilo kom drugom kompjuteru {irom Interneta. Ova tehnologija prakti~no omogu}uje da kliknuv{i mi{em na link u jednom dokumentu do|đemo do nekog drugog dokumenta, i tako redom, bez obzira na kom se, od vi{e miliona kompjutera povezanih u svetsku kompjutersku mre`u, taj dokument nalazi. Ulaskom u prvu Web prezentaciju nalazimo se u cyberspace-u, međ|u vi{e desetina miliona stranica teksta, slika, i drugih multimedijalnih sadr`aja, bez obzira na kom se mestu na zemaqskoj kugli oni nalaze. Worl Wide Web je danas najmo}niji i najfleksibilniji Internet navigacioni sistem koji postoji. Da bi koristili WWW neophodno je da na ra~unaru postoji instaliran softver za ~itawe WWW prezentacija. To danas nije nikakav problem jer se mnogi od ovih softverskih alata dobijaju besplatno, mogu se besplatno preneti sa Interneta na ra~unar. Najpoznatiji su Microsoft Interenet Explorer i Netscape Navigator, ali postoje i mnogi drugi koji ~itaju WWW prezentacije sasvim uspe{no. 81


Uloga Interneta u savremenoj nastavi

Kako je broj WWW stranica ogroman, razumqiva je pojava sve ve}eg broja WWW stranica koje upu}uju na druge WWW stranice iz sli~ne oblasti, odnosno pojava WWW stranica koje u sebi sadr`e alate za pretra`ivawe razli~itih baza podataka. To mogu biti baze podataka dokumenata, elektronskih adresa, Web-ova. Ove Web prezentacije kao {to su: Altavista, Yahoo, omogu}avaju efikasno pretra`ivawe Interneta, ali zahtevaju detaqno upoznavawe sa principima i pravilima na osnovu kojih funkcioni{u. 8.4.2 Elektronska po{ta Servis koji je mnogo ranije od World Wide Web-a osvojio srca korisnika je elektronska po{ta. Ideja, da za nekoliko minuta, mo`ete dostaviti tekst, sliku, zvuk, ili video snimak, bilo kom ~oveku na planeti bila je do pre kratkog vremenskog roka neostvariva, ali danas, zahvaquju}i pre svega brzom {irewu broja korisnika Interneta, mo`e se re}i da je ova ideja na neki na~in ostvarena. Brz, efikasan i ekonomi~an metod za slawe po{te jednom ili ve}em broju Internet korisnika danas funkcioni{e.

Slika 31. Microsoft Outlook

Slika 32. Slawe elektronske po{te

Kada korisnik izabere svog Internet provajdera, potpisa}e sa wim ugovor o kori{}ewu Interneta i odmah }e definisati elektronsko po{tansko sandu~e. Uobi~ajeno je da elektronska adresa sadr`i dva dela. Prvi deo, koji korisnik sam odre|đuje, kombinacijom određ|enog broja znakova, bez razmaka. Drugi deo je odre|en elektronskim imenom Internet provajdera. Ako je Internet pro82


Uloga Interneta u savremenoj nastavi

vajder ptt onda }e wegov deo u elektronskoj adresi biti @ptt.yu. Tako, ako se korisnik zove Petar Petrovi}, a korisnik je ptt-a, wegova elektronska adresa mo`e da izleda ovako: ppetrovic@ptt.yu i jedinstvena je na celoj planeti. Svako, iz bilo kog kraja sveta, sa wim mo`e komunicirati preko wegove elektronske adrese. Postoje razli~iti softveri za prijem i slawe elektronske po{te. Jedan od softvera je Microsoft Outlook. Dakle, elektronska po{ta je metod komunicirawa elektronskim putem izme|đu korisnika Interneta koji imaju otvorenu elektronsku adresu kod provajdera Internet usluga. 8.4.3 Diskusione grupe (Usenet Newsgroups) Servis koji je izveden iz elektronske po{te, a koji omogu}ava javnu diskusiju o najrazli~itijim pitawima ima naziv newsgroups. U okviru ovog servisa korisnik se mo`e prikqu~iti pra}ewu diskusije o nekom pitawu, od muzike, filmova, do kompjutera itd., ili ~ak mo`e pokrenuti sopstvenu, novu diskusionu grupu. Sli~no kao i kod elektronske po{te korisnik {aqe elektronsku po{tu diskusionoj grupi, a svi prijavqeni ~lanovi diskusione grupe ~itaju poruke i po `eqi odgovaraju na wih. 8.4.4 Prenos fajlova (File Transfer Protokol) Pre World Wide Web-a FTP je bio jedini metod prenosa velikih fajlova kao sto su programi sa Interneta.

Slika 33. Prenos fajla

83


Uloga Interneta u savremenoj nastavi

FTP omogu}ava korisniku da pristupi nekom kompjuteru na Internetu, pregleda direktorijume na wegovom hard disku, pronađ|e program koji mu je potreban i da ga kopira na sopstveni hard disk. Ovaj servis Interneta nije tako jednostavan kao kori{}ewe WWWa, ali je vrlo koristan. Funkciju prenosa fajlova sve vi{e preuzima WWW, tako da se danas fajlovi naj~e{}e prenose tako {to se klikne na odre|đeno mesto u okviru WWW prezentacije. 8.4.5 ,,^et” (Internet Relay Chat) Ovaj servis Interneta omogu}ava da jedan ili vi{e korisnika Interneta, koji su prika~eni na va{ kanal, istovremeno vide tekst koji vi kucate na svom kompjuteru, a vi vidite tekst koji drugi korisnik kuca na svom kompjuteru. Kanali za ,,~etovawe” postoje gotovo za sve oblasti interesovawa. Ovaj sistem je mnogo br`i od elektronske po{te, jer, fakti~ki odmah, po{to otkucate svoj tekst, dobijate odgovor od korisnika Interneta koji sa vama ,,~etuje”, ali je i mnogo skupqi od elektronske po{te jer morate biti na Internetu sve vreme ,,~etovawa”. Jo{ jedan nedostatak ~etovawa je niz specijalizovanih pojmova koje oni koji ,,~etuju” koriste, pa novom korisniku nije ba{ lako da se sna|đe me|đu iskusnim korisnicima ,,~eta”.

8.4.6 Telnet Ovo je servis Interneta koji omogu}ava da se korisnik uloguje na udaqeni ra~unar i koristi programe instalirane na tom udaqenom ra~unaru. Udaqen ra~unar, kome se pristupa, mo`e biti u susednoj sobi ali i na drugom kraju planete. Da bi se korisnik ,,telnetovao” na neki ra~unar, potrebno je da otkuca ,,telnet”, a zatim ime ra~unara koji `eli da vidi na svom ekranu. Posle ulazne poruke potrebno je da ukuca svoje korisni~ko ime i lozinku za ra~unar na koji se ,,telnetovao”. Ovako je mogu}e pristupiti mnogim katalozima velikih svetskih biblioteka.

84


Uloga Interneta u savremenoj nastavi

8.4.7 Gopher Pola puta od FTP-a do WWW-a naziva se Gopher. Servis koji je bio prete~a WWW-a slu`io je za lak{e pronala`ewe informacija i fajlova uz pomo} hijerarhijski podeqenih menija. Danas je sve mawi broj servisa ovog tipa, jer je ve}ina gopher servisa pre{lo na World Wide Web. 8.5 Pretra`ivawe World Wide Web-a Neverovatan rast koli~ine informacija ponuđ|enih na Webu otvara pitawe snala`ewa i vrednovawa ponu|đenog materijala. Postoje dve osnovne tehnike pretra`ivawa i to obi~no na dva na~ina: a) pomo}u kqu~ne re~i; b) katalo{ki.

Slika 34. Google pretra`iva~

Slika 35. Rezultat pretra`ivawa

Pretra`ivawe pomo}u kqu~ne re~i temeqi se na zadatom skupu pojmova. Pretra`iva~ki program pretra`uje bazu podataka Web adresa, tra`e}i one koje sadr`e kqu~ne re~i. Ukoliko je taj broj prona|đenih adresa prevelik, upit nije dobar jer je preuop{ten. U tom slu~aju, mo`e se dodati pojam koji }e suziti izbor. Najpoznatiji takav masovni pretra`iva~ki server je www.google.com. Drugi na~in tra`ewa je prolazak kroz Web katalog putem podru~ja. Prikazujemo stablo pojmova koje nas vodi do tra`enih 85


Uloga Interneta u savremenoj nastavi

Web adresa. Ovaj na~in pretpostavqa poznavawe podru~ja. Moramo unapred poznavati koji niz pojmova nas vodi do tra`ene teme. Naravno, mogu}e je prolaziti niz stablo i metodama eliminacije ili poku{aja, a mo`e se jednostavno slediti intuicija. Za najuspe{nije tra`ewe mo`e se kombnovati www.google.com i www.yahoo.com. 8.5.1 Pretra`iva~ Pretra`iva~ je servis koji korisniku poma`e da na Internetu lak{e prona|đe sadr`aje koje tra`i. Pomo}u pretra`iva~a korisnik mo`e prona}i sve {to ga zanima na Internetu, na raznim Web stranicama, među brojnim e-mail adresama i sl. Delovi pretra`iva~a su poqe za upis izraza koji korisnik `eli na}i, pull down meni, za odre|đivawe opsega pretra`ivawa i dugme za po~etak pretra`ivawa. 8.5.2 Napredno pretra`ivawe Ukoliko korisnik `eli da dobije {to ta~nije rezultate pretra`ivawa, treba da koristi napredno pretra`ivawe. Naime, kada u pretra`iva~ upi{emo samo jednu re~, dobi}emo sve stranice koje sadr`e tu re~. A kada u pretra`iva~ upi{emo izraz od vi{e re~i dobi}emo stranice koje sadr`e bilo koju od upisanih re~i. Da bismo precizirali {ta tra`imo mo`emo upotrebiti mogu}nost naprednog pretra`ivawa i sa mnogo mawe muke i truda prona}i `eqeni izraz. Od specijalnih znakova mogu se upotrebiti: '', +, -, *, i ?. - upotrebom navodnika kod upisivawa vi{e re~i pretra`iva~ }e prona}i samo stranice koje sadr`e re~i koje smo upisali i to ta~no istim redosedom (npr. ako upi{emo zabavna muzika, dobi}emo sve stranice koje sadr`e re~i muzika i zabavna, dok }e upit "zabavna muzika" rezultirati svim stranicama na kojima se re~ zabavna muzika pojavquje iskqu~ivo tim redosledom); - upotrebom znaka ,,+” pretra`iva~ }e prona}i sve stranice koje sadr`e te re~i, ali bez obzira na poredak (npr. upit muzika + zabavna dobi}emo sve stranice koje sadr`e ove dve re~i); 86


Uloga Interneta u savremenoj nastavi

- upotreba znaka ,,-“ nam omogu}ava da iz pretrage izbacimo stranice koje sadr`e neku re~ (upitom muzika - zabavna dobi}emo sve stranice koje sadr`e re~ muzika a ne sadr`e re~ zabavna); - upotreba znaka ,,* ” nam omogu}ava da upi{emo samo deo neke re~i, a ostalo zamenimo znakom ,,* ” (npr. upit invest* da}e nam sve stranice koje sadr`e re~ invest, investment, investing, investors, investigate, investiture); - upotreba znaka ,,?” zamewuje bilo koji znak ili slovo u izrazu koji tra`imo (npr. upit ?uka mo`e rezultirati svim stranicama koje sadr`e re~ ruka, kuka, i sl.). Postoji jo{ i pretra`ivawe pomo}u Booleove algebre, logi~kog sistema koji je u 19. veku predstavio matemati~ar George Boole. Tri osnovna logi~ka operatora predstavqaju familijarne engleske re~i AND, OR, NOT koje slu`e za građ|ewe sintakse naprednog pretra`ivawa. AND – koristimo kako bi smo pretra`iva~u naredili tra`ewe dokumenta u kom se nalazi vi{e kqu~nih re~i (kao rezultat upita javqaju se dokumenti koji sadr`e date kqu~ne re~i); OR – kao rezultat donosi najop{tije odgovore pa je zbog toga postavqen kao osnovni logi~ki simbol ve}ine pretra`iva~kih sistema (kao rezultat upita predstavqa sve dokumente u kojem je sadr`ana bilo koja od navedenih re~i, pa ~ak i one koje nemaju veze sa re~ima ukqu~enim u sintaksu); NOT – iskqu~uje određ|ene re~i iz tra`enog niza tj. funkcija mu je kao kod upotrebe znaka ,,-“. 8.5.3 Strategija pretra`ivawa Ako se tra`i adresa na Internetu moraju se navesti re~i koje nas interesuju. Kada pretra`iva~ na|đe re~i koje su mu zadate, kao rezultat izbaci}e niz linkova sa adresama na kojima se nalaze tra`ene re~i. U slu~aju kada se pretra`uje Internet, korisnik mora sam uraditi to filtrirawe informacija. U principu, pretra`ivawe Interneta mo`e se svesti na nekoliko faza: a) Prvo {to se radi jeste da odemo na neku stranicu koja sadr`i pretra`iva~. Najpoznatiji su www.google.com, www.yahoo.com, 87


Uloga Interneta u savremenoj nastavi

www.msn.com i sl. Zatim u poqe za unos upi{emo kqu~ne re~i koje `elimo da pretra`iva~ nađ|e i kliknemo na dugme ,,SEARCH”. b) Drugo {to radimo je probijawe kroz linkove koje dobijemo kao rezultat klika na ,,SEARCH”. U ovoj fazi odlu~ujemo koje }emo linkove slediti a koje ne, te se tako vr{i filtrirawe informacija. v) Tre}e {to se radi je pregledawe stranica na koje smo oti{li i konstatovawe da li smo na{li ono {to smo tra`ili ili ne. Na primer, ukoliko `elimo da sa Interneta preuzmemo neki obrazovni softver (slika 36), u poqe za unos pi{emo kqu~ne re~i (one se odnose na softver koji nam je potreban), pritisnemo dugme ,,search””, nakon ~ega dobijamo vi{e linkova (slika 37), od kojih }emo izabrati onaj koji nas interesuje.

Slika 36. Upisivawe kqu~nih re~i

Slika 37. Rezultat pretrage

Izabrani link nas vodi na stranicu sa koje mo`emo preuzeti softver (slika 38 i 39).

Slika 38. Pregled softvera

88

Slika 39. Odabrani softver


Uloga Interneta u savremenoj nastavi

Ukoliko `elimo da pregledamo sadr`aje neke elektronske enciklopedije (,,MS ENCARTA”), u poqe za pretragu }emo uneti wen naziv (slika 40), a zatim dobiti linkove, međ|u kojima se nalazi i link ka odabranoj enciklopediji (slika 41).

Slika 40. Upisivawe kqu~nih re~i

Slika 41. Rezultat pretrage

Odabirom odgovaraju}eg linka na}i }emo se na prvoj strani elektronske enciklopedije ,,MS ENCARTA” (slika 42). Bi}e nam ponuđ|ena razli~ita podru~ja, a ukoliko izaberemo link Encyclopedia, do}i }emo na stranicu Encyclopedia Article Center (slika 43).

Slika 42. MS ENCARTA

Slika 43. Encyclopedia Article Center

Ako se odlu~imo za link Encyclopedia Article opet }e nam biti ponu|ena razna podru~ja koja mo`emo pretra`iti (slika 44). Mo`emo koristiti i pretra`iva~, kucati odgovaraju}e kqu~ne re~i i tako i}i na odgovaraju}e stranice. Na primer, ako ukucamo kqu~nu re~ ,,shark”, do}i }emo na stranicu koja govori o ajkulama (slika 45). 89


Uloga Interneta u savremenoj nastavi

Slika 44. Razna podru~ja

Slika 45. Stranica o ajkulama

Odabirom odgovaraju}e vrste ajkule, dobijamo iscrpan tekst o woj i mogu}nost birawa razli~itih fotografija i video snimka (slike 46, 47, 48, 49).

Slika 46. Razli~ite vrste ajkula

Slika 48. Blue Shark

90

Slika 47. Tekst o ajkuli

Slika 49. Video snimak


Uloga Interneta u savremenoj nastavi

Na Internetu postoji dosta Web-portala koji su nameweni u~iteqima, u~enicima i wihovim roditeqima. Prikaza}emo jedan od mogu}ih na~ina kako da do|đemo do wih. U poqe za pretragu ukuca}emo kqu~ne re~i "Web portal" + teachers. Kao rezultat, dobi}emo vi{e linkova, međ|u kojima tra`imo ono {to nas interesuje (slika 50). Kada se odlu~imo za odgovaraju}i link, sti`emo na prvu stranu Web-portala za nastavnike (slika 51). Nude se razli~ite mogu}nosti: lekcije, planovi, softveri, igre...

Slika 50. Rezultat pretrage

Slika 51. Web-portal za nastavnike

Wihovim izborom dolazimo na `eqene stranice i upoznajemo se sa sadr`ajima (slike 52, 53, 54).

Slika 52. Nastavna podru~ja

Slika 53. Planovi po podru~jima

91


Uloga Interneta u savremenoj nastavi

Slika 54. Detaqniji sadr`aji

Slika 55. PrimaryGames

Sa po~etne strane mo`emo oti}i na stranice na kojima se nalaze materijali koji se mogu koristiti za nastavu, edukativne igre, puzle, crte`i za bojewe, multimedijalni softveri... Ukoliko sa po~etne strane odaberemo PrimaryGames.com, na}i }emo se na strani koja nudi linkove za sadr`aje koji su ve} nabrojani (slika 55). Mo`emo i}i na link ,,Language Arts� i od mnogo zadataka izabrati onaj koji nas interesuje. U~eniku se pokazuje slovo i tri objekta, od kojih samo jedan po~iwe tim slovom. Ukoliko u~enik ta~no odgovori dolazi slede}i zadatak (slike 56, 57, 58).

Slika 56. Language Arts

Slika 57. Zadatak

Isto je i za link ,,Math�. Na slikama 59 i 60 je prikazan softver pomo}u koga u~enici mogu u~iti kako da koriste sat. Od wih se zahteva da kazaqke postave u onaj polo`aj kako je nagla{eno u zadatku.

92


Uloga Interneta u savremenoj nastavi

Slika 58. Uspe{an odgovor

Slika 59. Math

Slika 60. Upotreba sata

I link ,,Social Studies� nudi brojne zadatke. Na primer, mo`emo izabrati softver pomo}u koga u~enici mogu u~iti da razlikuju zastave zemaqa sveta. Pred u~enika se postavqa zastava i ~etiri ponu|đena odgovora. Samo ta~an odgovor ga vodi daqe (slike 61 i 62).

Slika 61. Social Studies

Slika 62. Zastave zemaqa sveta

93


Uloga Interneta u savremenoj nastavi

Mogu se prona}i i multimedijalni softveri (slike 63 i 64),

Slika 63. Multimedijalni softver

Slika 64. Detaq iz softvera

i razli~ite igre (slike 65 i 66).

Slika 65. Igre

Slika 66. Jedna od igara

Tu su i strane sa crte`ima, koje u~enici mogu {tampati i bojiti (slike 67 i 68).

Slika 67. Strana sa crte`ima

94

Slika 68. Izabrani crte`


Uloga Interneta u savremenoj nastavi

Internet nam nudi mogu}nost pretra`ivawa kwiga i ~asopisa. Ukoliko `elimo da pretra`imo kwige, oti}i }emo na Webportal www.amazon.com (slika 69). Izabra}emo opciju za pretragu kwiga i ukucati kqu~ne re~i, recimo "Web portal". Bi}e nam prikazane sve kwige koje govore o Web-portalima (slika 70).

Slika 69. Pretraga kwiga

Slika 70. Rezultat pretrage

Mo`emo se bli`e informisati o detaqima izabrane kwige (slika 71).

Slika 71. Detaqnije informacije

Sli~no, mo`emo pretra`iti i ~asopise. Ovde }emo prikazati ,,Emerald�, elektronski servis iz Velike Britanije koji obuhvata ~asopise iz oblasti menaxmenta, primewenih nauka, in`eweringa, tehnologije i informatike.

95


Uloga Interneta u savremenoj nastavi

Oti}i }emo na slede}i sajt: www.emeraldinsight.com/Insight/, i izabrati opciju Journals&Databases (slike 72 i 73).

Slika 72. Emerald

Slika 73. Emerald Journals

Slika 74. Kqu~ne re~i

Slika 75. Rezultat pretrage

Slika 76. Detaqnije informacije

Slika 77. pdf format

Potom }emo izabrati link,,Emerald Journals� i birati oblast koja nas interesuje. Mo`emo u pretra`iva~ ukucati kqu~ne 96


Uloga Interneta u savremenoj nastavi

re~i "Web portal" i kao rezultat dobiti ~lanke o Web-portalu (slike 74 i 75). Mo`emo se detaqnije upoznati sa određ|enim ~lankom, i preuzeti ga u pdf formatu (slike 76 i 77). 8.5.4 Rezultati pretra`ivawa Naj~e{}e ne}emo iz prvog poku{aja dobiti Web sajt na kojem se nalazi ono {to tra`imo. Zato je bitno znati ~itati i analizovati dobijene rezultate, po{to iz wih mo`emo saznati gde smo pogre{ili i {ta jo{ treba da dodamo. Google prikazuje po deset rezultata na jednoj stranici, pri ~emu }e odgovaraju}e Web stranice biti me|đu prvih 30 izlistanih. Broj prikazanih rezultata mo`emo podesiti na linku PREFERENCES, koji se nalazi u samom vrhu stranice s rezultatima, kao i jezik kojim nam se Google ,,obra}a” (podr`ano je preko 80 jezika). Svaki link sastoji se iz: a) naziva sajta, koji ponekad mo`e biti samo URL tog sajta (kada stranica nema naziva ili nije potpuno indeksirana); b) ise~ka iz dela teksta na stranici (gde je tra`eni termin pronađ|en); v) kategorije, u kojoj je taj sajt katalogizovan; g) URL; d) CASHED; đ|) SIMILAR PAGES. 8.5.5 Pretraga slika Google nije najboqi samo u pretra`ivawu teksta, nego nudi i pretragu slika (indeksiranih preko 390 miliona slika). Ovome segmentu sajta pristupa se direktno sa prve stranice ili iz Google Toolbar-a. a) kada unesemo `eqeni pojam, dobi}emo prikazane umawene verzije indeksiranih slika; b) klikom na neku od wih vodi nas na stranicu na kojoj je ta slika upotrebqena; v) zatim, kliknemo na link koji pokazuje samo tu sliku u punoj veli~ini na posebnoj stranici. 97


Uloga Interneta u savremenoj nastavi

Postoje napredne opcije, koje omogu}avaju da odredimo veli~inu i boju slike koja nas interesuje, koje mogu ograni~iti pretragu na odre|đeni domen ili Web sajt.

98


IX PRIKAZ WEB PORTALA

Razvojem informacione tehnologije, pojavom Interneta i World Wide Web-a (WWW), kao wegovog najpopularnijeg dela, otvorile su se mogu}nosti da se problemi nedostatka didakti~kog materijala i odgovaraju}ih obrazovnih softvera u na{im {kolama potpuno otklone. Realizacijom ovakvog i sli~nih Web-portala bilo bi omogu}eno da nastavnici raspola`u sa obiqem didakti~kog materijala, koji mogu koristiti za pripremu i realizaciju nastave. Osim toga, ovakvi Web-portali nudili bi i druge mogu}nosti, kao {to su: u~ewe putem mre`e, u~estvovawe na diskusionim forumima, video konferencijama, obrazovawe na daqinu i sl. Dovoqno bi bilo povezati se na Internet i na odgovaraju}oj Web adresi (Webportalu) prona}i sve ono {to nas interesuje. Ovaj projekat se odnosi na osnovno obrazovawe, ta~nije na temu `iva priroda, u okviru predmeta Svet oko nas, u drugom razredu osnovne {kole. Zamisao je da se sve primeni na celokupnu osnovnu {kolu, sve razrede, i sve predmete. 9.1 Etape u projektovawu Web-portala Projektovawe Web-portala pro{lo je kroz vi{e etapa: prikupqawe materijala, izrada priprema, grafofolija, zadataka i testova, izrada multimedijalnih prezentacija, objediwavawe u jedinstven Web-portal. 9.1.1 Prikupqawe materijala Projektovawe Web-portala zapo~eto je prikupqawem odgovaraju}eg materijala koji je bio neophodan da bi se realizovala osnovna zamisao. Zbog prirode nastavne teme koja je obra|đivana (@iva priroda), prikupqawe materijala je obavqeno tokom du`eg vremenskog perioda, da bi bile zabele`ene sve pojave u prirodi koje se odnose na nastavnu gra|đu ove teme. 99


Prikaz Web portala

a) Slike i fotografije U radu su kori{}ene fotografije u jpg formatu i wihovo prikupqawe ostvareno je na tri na~ina. Jedan deo fotografija preuzet je sa Web lokacija. Odre|đeni broj fotografija skeniran je iz enciklopedija, dok su ostale fotografije ura|đene na terenu, snimawem, fotoaparatom. Wihova obrada vr{ena je u Adobe Photoshop-u CS. Na ovaj na~in u radu je upotrebqeno oko 400 fotografija. b) Video-klipovi Da bi multimedijalne prezentacije dobile svoj potpun izgled bilo je neophodno prikupiti i dovoqan broj video-klipova. Svi kori{}eni video-klipovi su originalni, snimqeni kamerom na terenu u seoskom ambijentu, {to prezentacijama daje poseban ton. Sirovi materijal obra|đen je u Adobe Premieru, a video klipovi su pravqeni u Windows Movie Maker-u. Ve}ina video-klipova je u wmv formatu, dok postoji i nekoliko klipova koji su u mpg formatu. U radu je upotrebqeno 55 video-klipova. v) Zvuk Prezentacije su oboga}ene primenom i odgovaraju}ih zvukova u wav i au formatu, koji su preuzeti sa Web-a. Kori{}eni su zvukovi `ivotiwa i prirodnih pojava. Na taj na~in u prezentacijama je upotrebqeno 43 zvuka. g) Puzle Na kraju svake prezentacije, nakon uspe{no urađ|enih zadataka, kao nagradu, u~enici dobijaju iznenađ|ewe – puzlu. Puzle su originalne, kreirane u Jigs@w Puzzle Promo Creator-u. Ima ih 9. d) Literatura Za kreirawe nastavnih jedinica bilo je potrebno prikupiti i određ|enu literaturu. U tu svrhu kori{}ene su metodike iz oblasti prirode i dru{tva, priru~nici, zbirke tekstova, kwige pesama, enciklopedije i tekstovi preuzeti sa Web-a. 9.1.2 Izrada priprema, grafofolija, zadataka i testova Nastavne jedinice, grafofolije, zadaci i testovi kreirani su u Microsoft Office Word-u 2003. Svaka nastavna jedinica obra|đena je kroz sve oblike rada i sve savremene sisteme nastave. To zna~i da za određ|eni oblik rada i vrstu nastave korisnik dobija pripremu, 100


Prikaz Web portala

grafofoliju, zadatke i test za odgovaraju}u nastavnu jedinicu. Pripreme su izra|đene po metodi~kim kriterijumima i sadr`e sve one elemente koji su predvi|đeni da se nađ|u u wima. Grafofolije i zadaci kreirani su tako {to je kombinovan tekst i potrebne fotografije, dok testovi sadr`e pitawa za povratnu informaciju na kraju ~asa. Na ovaj na~in za devet nastavnih jedinica napravqeno je 144 pripreme, preko 200 grafofolija, 9 testova, preko 200 zadataka. 9.1.3 Izrada multimedijalnih prezentacija Sve multimedijalne prezentacije kreirane su u Microsoft Office PoWerPoint-u 2003. Za svaku, od devet nastavnih jedinica izrađ|ena je po jedna multimedijalna prezentacija. Na naslovnom slajdu nalazi se naslov nastavne jedinice i fotografija (slika 78).

Slika 78. Naslovni slajd

Slede}i slajd daje korisniku potrebne informacije i uputstva kako da se kre}e kroz sadr`aje. Upoznaje se sa dugmadima koji ga vode napred, nazad, na po~etak prezentacije, kao i slikama koje ga upu}uju na video-klip ili određ|eni zvuk (slika 79).

101


Prikaz Web portala

Slika 79. Uputstva

U vrhu svakog slajda nalaze se veze ka drugim slajdovima u prezentaciji, tako da korisnik nesmetano, sa svakog slajda mo`e oti}i na bilo koji drugi, prema svojim interesovawima. Određ|eni znaci na slajdu upu}uju korisnika na video-klip ili određ|eni zvuk (slika 80).

Slika 80. Znaci za zvuk i video klip

Nakon prezentovanih sadr`aja, korisnik dobija uputstva o programiranom materijalu koji sledi. Na postavqeno pitawe data 102


Prikaz Web portala

su tri odgovora od kojih je samo jedan ta~an. Ukoliko se da ta~an odgovor sledi slede}e pitawe, dok u suprotnom korisnik biva vra}en na prezentaciju, gde }e potr`iti ta~an odgovor (slika 81).

Slika 81. Uputstva za programirani materijal

Ukoliko se odgovori ta~no na sva pitawa i stigne do kraja, kao nagrada sledi puzla (slika 82).

Slika 82. Nagrada – puzla

103


Prikaz Web portala

Na ovaj na~in, za izradu devet multimedijalnih prezentacija sa 211 slajdova upotrebqeno je 385 fotografija, 55 video-klipova, 43 zvuka i 9 puzli. 9.1.4 Projektovawe Web-portala Pripreme, grafofolije, zadaci, testovi, multimedijalne prezentacije sjediwene su u jedinstvenoj prezentaciji koja je napravqena u html formatu. Za izradu ove prezentacije kori{}en je Microsoft FrontPage. Kre}e se sa po~etne index strane, a veze sa drugim stranama ostvarene su linkovawem. Prezentacija sadr`i 525 strana. 9.2 Struktura Web-portala Po~etna strana ovog Web-portala zami{qena je kao po~etna strana budu}eg virtuelnog U~iteqskog fakulteta (slika 83).

Slika 83. Po~etna strana Web - portala

Na woj se nalaze veze ka osnovnim podacima i informacijama o U~iteqskom fakultetu, diskusionom forumu, video konferenciji, stru~noj literaturi, de~joj {tampi, poslediplomskim studijama, osnovnim studijama, sredwem i osnovnom obrazovawu. Zbog prirode rada veza je ostvarena samo ka osnovnom obrazovawu. 104


Prikaz Web portala

Ukoliko korisnik odabere ovu opciju otvara se nova strana, na kojoj se nalaze dobrodo{lica i uputstva za boravak na stranama za osnovno obrazovawe. Ponu|đeni su svi razredi osnovne {kole (slika 84).

Slika 84. Strana za osnovno obrazovawe

Birawem veze ka drugom razredu otvara se nova stranica sa koje korisnik mo`e da preuzme video-klipove, animacije, slike, muziku, globalni i operativni plan i odgovaraju}u literaturu (slika 85).

Slika 85. Izbor razli~itih sadr`aja

105


Prikaz Web portala

Ukoliko se odlu~imo za opciju ,,Predmeti�, otvori}e se nova strana na kojoj se nalaze svi predmeti drugog razreda (slika 86).

Slika 86. Predmeti drugog razreda

Odabirom predmeta iz odre|enog razreda (u na{em slu~aju Sveta oko nas u drugom razredu) bio bi ponuđ|en spisak nastavnih jedinica (slika 87).

Slika 87. Spisak nastavnih jedinica

106


Prikaz Web portala

Kada se odlu~imo za određ|enu nastavnu jedinicu, nudio bi nam se oblik rada koji bi `eleli da primenimo: frontalni, grupni, rad u paru, individualni (slika 88).

Slika 88. Mogu}i oblici rada

Kada se odlu~imo za odre|eni oblik rada bi}e nam ponuđ|eno pet savremenih sistema nastave i multmedijalna prezentacija (slika 89).

Slika 89. Savremeni sistemi nastave

107


Prikaz Web portala

Kona~no, kada i to izaberemo, bi}e nam ponu|đene veze koje nas mogu odvesti : - do odgovaraju}e pisane pripreme za ~as;

Slika 90. Priprema za ~as

-

do grafofolije;

Slika 91. Grafofolija

108


Prikaz Web portala

-

do zadataka;

Slika 92. Zadaci

-

do testa za povratnu informaciju;

Slika 93. Test za povratnu informaciju

109


Prikaz Web portala

-

do multimedijalne prezentacije.

Slika 94. Multimedijalna prezentacija

Na istoj stranici korisnik mo`e da uradi i test, koji }e poslati svom nastavniku elektronskom po{tom (slika 95).

Slika 95. Test

110


Prikaz Web portala

Na ovaj na~in svaka nastavna jedinica bila bi obrađ|ena na sedamnaest na~ina i velika je verovatno}a da }e se nastavnik odlu~iti za određ|enu varijantu koja odgovara uslovima u kojima radi. Uvek postoji mogu}nost da samo iskoristimo odgovaraju}e slike, tekstove, muziku, video snimke, animaciju i sami kreiramo ~as. 9.3 Primena Web-portala Korisnici ovakvog Web-portala bili bi brojni. Po~ev od osnovnog obrazovawa, ovakav Web-portal pre svega bi bio namewen nastavnicima, koji bi koristili wegove usluge za pripremawe i realizaciju nastave. Pored toga imali bi informacije o svim seminarima, stru~nom usavr{avawu, bila bi im dostupna literatura. Na diskusionom forumu mogli bi da razmewuju mi{qewa sa drugim kolegama. Pored velikih olak{ica za nastavnike, postojawe ovakvog Web- portala, donelo bi olak{ice i za u~enike i roditeqe. Ukoliko su spre~eni da do|đu u {kolu, u~enici od ku}e mogu savladati odgovaraju}e lekcije, a roditeqi u svakom momentu mogu da pogledaju {ta }e wihovo dete u toku {kolske godine raditi. Diskusioni forum bi tako|đe bio otvoren i za roditeqe i wihovu decu. Sve ovo bi se odnosilo i na sredwe obrazovawe. U visokom obrazovawu postojala bi mogu}nost virtuelnog zavr{avawa osnovnih i poslediplomskih studija. Putem video konferencija profesori bi dr`ali predavawa, dok bi se studenti, koji se fizi~ki ne nalaze na fakultetu mogli ukqu~ivati u diskusiju.

111


X ISTRA@IVAWE O ZNA^AJU WEB-PORTALA KAO IZVORA DIDAKTI^KOG MATERIJALA ZA REALIZACIJU NASTAVE SVETA OKO NAS U DRUGOM RAZREDU 10.1 Pristup problemu Sve ~e{}e mo`emo primetiti kako se isti~u slabosti i nedostaci tradicionalne nastave po paradigmi Komenskog, kao i da se ukazuje na veliki zna~aj poboq{awa i osavremewavawa nastavnog procesa. Slaba opremqenost {kola odgovaraju}im sredstvima, medijima, potro{nim materijalom, stru~nom literaturom i ~asopisima ote`ava nastavniku i pripremu za realizaciju nastavnog procesa. To mnogo uti~e na to da nastava postaje naj~e{}e frontalna, sa izra`enom predava~kom funkcijom, i nedovoqnom primenom nastavnih sredstava. Sa eksplozivnim razvitkom informacionih i telekomunikacionih tehnologija otvorile su se mogu}nosti wihove primene u mnogim segmentima dru{tva, pa i u obrazovawu. Virtuelni univerziteti i u~ewe na daqinu odavno su stvarnost. Pojavquju se i specijalizovani Web-portali sa obiqem didakti~kog materijala, koje nastavnici mogu koristiti za realizaciju nastave. Potrebno je otkriti wihove mogu}nosti, a zatim ih i koristiti u nastavi. Pred nama se postavqa problem istra`ivawa: Web-portali sa didakti~kim materijalima za realizaciju nastave. 10.2 Predmet istra`ivawa Da bi nastavni proces bio savremeniji, potrebno je permanentno pra}ewe tehnolo{kog razvoja, inovacija, kao i neprekidno usavr{avawe nastavnika. Neadekvatno prisustvo ovih pojava kod nastavnika dovodi do lo{ije realizacije nastave, a ona postaje {ablonizovana i predava~ka. Ukazuje se na mogu}nost primene savremenih tehnologija, savremenih sistema nastave i didakti~kih medija. Na osnovu postavqenog problema proisti~e predmet istra`ivawa: Da li, i u kojoj meri postoji opravdanost postojawa i pri113


Istra`ivawe o zna~aju Web portala

mene Web-portala sa didakti~kim materijalima za realizaciju nastave. 10.3 Zna~aj istra`ivawa I pored mogu}nosti koje pru`a savremena informaciona tehnologija, nastava u na{im {kolama nije se bitno promenila. Nastavna tehnologija i daqe stoji na pozicijama od pre tridesetak godina. Frontalno izvo|ewe nastave, sa izuzetno malom primenom savremenih nastavnih sredstava ~ini u~enike pasivnim primaocima velikog broja informacija. Pojavquje se veliki rascep izmeđ|u {kole i objektivne stvarnosti u~enika i wihovih nastavnika. Doprinos ovog istra`ivawa jeste da uka`e na problem slabe informisanosti i obu~enosti nastavnika o savremenoj informacionoj tehnologiji, savremenim sistemima nastave i didakti~kim medijima i mogu}nostima prevazila`ewa ovakvih problema kroz realizaciju Web-portala sa didakti~kim materijalima za realizaciju nastave. Istra`ivawe bi trebalo da doka`e zna~aj postojawa ovakvog Web-portala. 10.4 Ciq istra`ivawa Ciq istra`ivawa je da se utvrde stavovi nastavnika o Webportalima kao izvorima didakti~kih materijala za realizaciju nastave, spremnost i motivisanost za wihovu upotrebu u nastavi, istra`i i izvr{i analiza stepena informisanosti i osposobqenosti nastavnika za kori{}ewe savremene informacione tehnologije, savremenih nastavnih sistema, didakti~kih medija i wihove primene u nastavi, kao i da se utvrdi motivisanost nastavnika za stru~no usavr{avawe. 10.5 Zadaci istra`ivawa Iz postavqenog ciqa, proizilaze zadaci:

114


Istra`ivawe o zna~aju Web portala

1. Utvrditi stavove nastavnika i u~iteqa o Web-portalima kao izvorima didakti~koih materijala za realizaciju nastave. 2. Utvrditi koliko su nastavnici i u~iteqi spremni i motivisani da koriste didakti~ki materijal sa Web-portala. 3. Saznati koliki je stepen informisanosti i osposobqenosti nastavnika i u~iteqa o savremenoj informacionoj tehnologiji, savremenim nastavnim sistemima i didakti~kim medijima. 4. Utvrditi u kojoj meri nastavnici i u~iteqi koriste savremenu informacionu tehnologiju, savremene nastavne sisteme i didakti~ke medije. 5. Ispitati motivisanost nastavnika i u~iteqa za stru~no usavr{avawe. 10.6 Hipoteze istra`ivawa Na osnovu ciqa istra`ivawa mogu}e je postaviti op{tu hipotezu: Nastavnici i u~iteqi imaju pozitivan stav prema Webportalima sa didakti~kim materijalima za realizaciju nastave i motivisani su za wegovu primenu i stru~no usavr{avawe, ali pokazuju slab stepen informisanosti, osposobqenosti i primene savremene informacione tehnologije, savremenih sistema nastave i didakti~kih medija. Rukovode}i se zadacima istra`ivawa mogu}e je postaviti i posebne hipoteze: 1. Stavovi nastavnika i u~iteqa o Web-portalima sa didakti~kim materijalima za realizaciju nastave su veoma pozitivni. 2. Nastavnici i u~iteqi pokazuju veliko interesovawe za kori{}ewe didakti~kog materijala sa Web-portala. 3. Stepen informisanosti i osposobqenosti nastavnika i u~iteqa o savremenoj informacionoj tehnologiji, savremenim sistemima nastave i didakti~kim medijima je nedovoqan. 4. Savremena informaciona tehnologija, savremeni nastavni sistemi i didakti~ki mediji se u nedovoqnoj meri koriste u realizaciji nastavnog procesa. 5. Nastavnici i u~iteqi izra`avaju spremnost za stru~no usavr{avawe. 115


Istra`ivawe o zna~aju Web portala

10.7 Populacija i uzorak istra`ivawa Populaciju ovog istra`ivawa ~inilo je 85 nastavnika pet osnovnih {kola u op{tini Mali Zvornik. Istra`ivawem je obuhva}eno 37 u~iteqa, nastavnika razredne nastave, profesora razredne nastave i 48 nastavnika i profesora predmetne nastave (tabela 1). [K O L A

U~iteqi

Nastavnici

Ukupno

Osnovna {kola ,,Bra}a Ribar” Dowa Borina

9

11

20

Osnovna {kola ,,Stevan Filipovi}” Radaq

5

8

13

Osnovna {kola ,,Branko Radi~evi}” M.Zvornik

12

14

26

Osnovna {kola ,,Milo{ Gaji}” Amaji}

6

8

14

Osnovna {kola ,, Nikola Tesla” Velika Reka

5

7

12

37

48

85

UKUPNO

Tabela 1. Populacija

U slede}im tabelama prikazane su osnovne karakteristike populacije nad kojom je izvr{eno istra`ivawe (tabele 2, 3, 4, 5). U {koli radi kao

f

%

U~iteq

3

3.53

Nastavnik razredne nastave

12

14.12

Profesor razredne nastave

22

25.88

Nastavnik predmetne nastave

35

41.18

Profesor predmetne nastave

13

15.29

Bez odgovora

0

0.00

Tabela 2. Radno mesto ispitanika Radni sta`

f

Do 5 godina

4

4.71

Od 6 do 15 godina

29

34.12

Od 16 do 30 godina

26

30.59

31 i vi{e godina

25

29.41

Bez odgovora

1

1.18

Tabela 3. Radni sta` ispitanika

116

%


Istra`ivawe o zna~aju Web portala

Hronolo{ka dob

f

%

Do 25 godina

2

2.35

Od 26 do 35 godina

19

22.35

Od 36 do 45 godina

28

32.94

Od 46 do 55 godina

18

21.18

56 i vi{e godina

16

18.82

Bez odgovora

2

2.35

Tabela 4. Hronolo{ka dob ispitanika

Pol ispitanika Mu{ki @enski Bez odgovora

f 21 59 5

% 24.71 69.41 5.88

Tabela 5. Pol ispitanika

10.8 Organizacija i tok istra`ivawa Istra`ivawe je, uz pomo’} pedagoga {kola, izvr{eno tokom maja i juna {kolske 2004/2005. godine u pet osnovnih {kola op{tine Mali Zvornik. Statisti~ka obrada podataka izvr{ena je pomo}u softvera za obradu podataka na personalnom ra~unaru. 10.9 Metode, tehnike i instrumenti U istra`ivawu je primewena deskriptivna metoda. Istra`ivawe je izvr{eno tehnikom anketirawa i skalirawa. Od instrumenata kori{}en je upitnik i skala Likertovog tipa. 10.10 Statisti~ka obrada podataka Za statisti~ku obradu podataka kori{}en je softver za obradu statisti~kih podataka na personalnom ra~unaru. Izra~unavani su procenti, frekvencije i indeksi skalne vrednosti. 10.11 Interpretacija rezultata istra`ivawa 10.11.1 Stavovi nastavnika o Web-poratalu kao izvoru didakti~kog materijala za realizaciju nastave sveta oko nas u drugom razredu osnovne {kole Za potrebe istra`ivawe konstruisana je skala za ispitivawe stavova nastavnika prema Web-portalu kao izvoru didakti~kog 117


Istra`ivawe o zna~aju Web portala

Bez odgovora 2

3

1

1

1.18

1

1.18

Tabela 6. Skala za ispitivawe stavova nastavnika prema Web-portalu kao izvoru didakti~kog materijala za realizaciju nastave sveta oko nas u drugom razredu osnovne {kole

118

1.18

3.53

2.35

1.18

1.18

1.18

1.18

1.18

%

% 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00

60

1

0.00

49

1

0.00

36

1

42.35

0

1

57.65

Uop{te se ne sla`em 0

1

70.59

% 1.18 1.18 3.53 4.71 2.35

8

0

5.88

20

0

3.53

26

0

30.59

3

0

23.53

Uglavnom se ne sla`em 5

0

9.41

% 3.53 3.53 3.53 5.88 12.94

10

2

7.06

8

4

9.41

14

3

16.47

8

1

9.41

6

1

11.76

3

Neodlu~an sam

3

%

1.56

4

10.59

3

17.65

1.69

5

18.82

3

16.47

1.94

19

27.06

52

11

24.71

4.31

21

5

22.35

51

23

3

5.88

4.32

14

3

4.71

48

16

3

3.53

4.34

Uglavnom se sla`em

61

%

4.52

Web-portal sa didakti~kim materijalima bi omogu}io u~enicima da savladavaju gradivo i kada odsustvuju iz {kole Nastava u kojoj bi se koristio Web-portal sa didakti~kim materijalima bila bi kvalitetnija od klasi~ne nastave Web-portal sa didakti~kim materijalima bi olak{ao uvid roditeqa u nastavne sadr`aje Kori{}ewe Web-portala sa didakti~kim materijalima pove}alo bi motivaciju u~enika Kori{}ewe Web-portala sa didakti~kim materijalima bi smawilo kreativnost nastavnika Korisnije je u~enicima dr`ati predavawa nego gubiti vreme sa Web-portalom Nikada ne bih koristio usluge Web-portala sa didakti~kim materijalima

83.53

62

76.47

4.58

72.94

Web-portal sa didakti~kim materijalima bi pomogao inovirawe nastavnog procesa

15

71.76

65

56.47

4.66

60.00

Postojawe Web-portala sa didakti~kim materijalima bi olak{alo pripremawe nastave

9

61.18

71

3.53

4.73

3.53

Sasvim se sla`em

Voleo bih da u na{oj zemqi postoji Web-portal sa didakti~kim materijalima za pripremawe i realizaciju nastave

3.53

TVRDWA

ISV

materijala za realizaciju nastave sveta oko nas u drugom razredu osnovne {kole. Rezultati ispitivawa predstavqeni su u tabeli 6.


Istra`ivawe o zna~aju Web portala

Analizom dobijenih podataka dolazi se do zakqu~ka da nastavnici pokazuju izuzetno pozitivan odnos prema Web-portalu kao izvoru didakti~kog materijala za realizaciju nastave sveta oko nas u drugom razredu osnovne {kole. Na ovakav zakqu~ak ukazuju indeksi skalne vrednosti izra~unati za svaku tvrdwu u skali. Najvi{e prihva}ena tvrdwa Voleo bih da u na{oj zemqi postoji Web-portal sa didakti~kim materijalima za pripremawe i realizaciju nastave (indeks skalne vrednosti 4,73) najboqe pokazuje odnos nastavnika prema ovakvom Web-portalu. Rezultati pokazuju da 94,12 procenata nastavnika prihvata ovu tvrdwu, od ~ega 83,53 procenta sa najja~im intenzitetom. Kolebqivih je bilo 3,53 procenta dok se 1,18 procenata nastavnika odlu~ilo za neprihvataju}u opciju, pri ~emu ni jedan ispitanik nije prihvatio opciju Uop{te se ne sla`em. Druga tvrdwa po prihva}enosti je Postojawe Web-portala sa didakti~kim materijalima bi olak{alo pripremawe nastave (indeks skalne vrednosti 4,66). Ovu tvrdwu je prihvatilo 92,12 procenata nastavnika, od ~ega 76,47 procenata sa najja~im intenzitetom. Tvrdwu nije prihvatilo 1,18 procenata nastavnika, dok je 3,53 procenta nastavnika bilo kolebqivo. Tre}a tvrdwa po prihva}enosti je Web-portal sa didakti~kim materijalima bi pomogao inovirawe nastavnog procesa (indeks skalne vrenosti 4,58). Navedenu tvrdwu prihvatilo je 91,76 procenata ispitanika od ~ega 72,94 procenta sa izrazitim intenzitetom. Tvrdwu nije prihvatilo 3,53 procenta nastavnika, dok je 3,53 procenta bilo neodlu~no. Najmawe prihva}ena tvrdwa je Nikada ne bih koristio usluge Web-portala sa didakti~kim materijalima (indeks skalne vrednosti 1,56). Ovu tvrdwu ne prihvata 80 procenata nastavnika, od ~ega 70,59 procenta sa najja~im intenzitetom. Neodlu~nih je 11,76 procenata, dok tvrdwu prihvata 7,06 procenata nastavnika, od toga 3.53 procenata u najja~em intenzitetu. Slede}a tvrdwa po neprihva}enosti (indeks skalne vrednosti 1,69) je Korisnije je u~enicima dr`ati predavawa nego gubiti vreme sa Web-portalom. Tvrdwu nije prihvatilo 81,18 procenata nastavnika, od ~ega 57,65 sa najja~im intenzitetom. Kolebqivih je 119


Istra`ivawe o zna~aju Web portala

bilo 9,41 procenat nastavnika, dok je tvrdwu prihvatilo 8,24 procenta nastavnika. Dobijeni rezultati nesumqivo pokazuju izrazito pozitivan odnos ispitanika prema Web-portalu kao izvoru didakti~kog materijala za realizaciju nastave sveta oko nas u drugom razredu osnovne {kole, tj. da nastavnici osnovnih {kola op{tine Mali Zvornik pozitivno vrednuju postojawe ovakvog Web-portala. 10.11.2 Motivisanost nastavnika za kori{}ewe Web-portala kao izvora didakti~kog materijala za realizaciju nastave sveta oko nas u drugom razredu

Da

%

Nisam siguran

%

Ne

%

Bez odgovora

%

2.85

75

7

8.24

3

3.53

0

0.00

Da li biste koristili didakti~ki materijal sa Webportala za pripremawe i realizaciju nastave?

ISV

88.24

Pod pretpostavkom da su nastavnici slabo osposobqeni za upotrebu savremene informacione tehnologije i da zbog toga postoji mogu}nost negativnog stava prema ovakvom Web-portalu, ispitana je unutra{wa i spoqa{wa motivacija nastavnika za upotrebu Web-portala kao izvora didiakti~kog materijala za realizaciju nastave sveta oko nas u drugom razredu. Dobijeni rezultati predstavqeni su u tabeli 7 i na grafikonu 1.

Tabela 7. Unutra{wa motivacija nastavnika za upotrebu Web-portala Да ли бисте користили дидактички материјал са Web-portala за припремање и реализацију наставе?

7

3

Да Нисам сигуран Не 75

Grafikon 1. Unutra{wa motivacija nastavnika za upotrebu Web-portala

120


Istra`ivawe o zna~aju Web portala

Da

%

Nisam siguran

%

Ne

%

Bez odgovora

%

2.87

77

5

5.88

3

3.53

0

0.00

Da li biste koristili didakti~ki materijal sa Webportala za pripremawe i realizaciju nastave ukoliko bi Vas nov~ano stimulisali?

ISV

90.59

Rezultati pokazuju da bi 88,24 procenata nastavnika koristilo ovakav Web-portal. Kolebqivih je 8,24 procenata dok samo 3,53 procenata nastavnika ga ne bi koristilo. Indeks skalne vrednosti (2,85) ide u prilog ovoj tvrdwi. Dobijeni razultati, koji se ti~u spoqa{we motivacije, predstavqeni su u tabeli 8 i na grafikonu 2.

Tabela 8. Spoqa{wa motivacija nastavnika za upotrebu Web-portala Да ли бисте користили дидактички материјал са Web-portala за припремање и реализацију наставе уколико би Вас новчано стимулисали? 5

3

Да Нисам сигуран Не 77

Grafikon 2. Spoqa{wa motivacija nastavnika za upotrebu Web-portala

Ukoliko bi nastavnici bili nov~ano stimulisani ovakav Web-portal bi koristilo 90,59 procenata nastavnika. Kolebqivih je 5,88 procenata, dok ga ne bi koristilo 3,53 procenta nastavnika. Ukoliko se rezultati upore|đuju mo`e se primetiti da se neznatno razlikuju, tj. nastavnici bi koristili ovakav Web-portal bez obzira da li su nov~ano stimulisani ili ne. Nastavnici verovatno ovako reaguju zbog toga {to bi im ovakav Web-portal mnogo pomogao za pripremu i realizaciju nastave. Međ|utim, na osnovu pozitivnog stava prema ovakvom Webportalu mi ne mo`emo izvoditi zakqu~ke o tome da li su nastavnici sa pozitivnim stavovima prema Web-portalu osposobqeni za upo121


Istra`ivawe o zna~aju Web portala

trebu savremenih informacionih tehnologija, i na kraju, upotrebu ovakvog Web-portala. Za izvođ|ewe ovakvih zakqu~aka potrebno je utvrditi stepen informisanosti i osposobqenosti nastavnika za kori{ewe savremene informacione tehnologije, savremenih didakti~kih medija i sistema nastave. 10.11.3 Informisanost i osposobqenost nastavnika za kori{}ewe i primenu savremene informacione tehnologije

ISV

Da

%

Nisam siguran

%

Ne

%

Bez odgovora

%

2.29

48

56.47

14

16.47

23

27.06

0

0.00

Stepen informisanosti i osposobqenosti nastavnika za kori{}ewe i primenu savremene informacione tehnologije utvr|đen je na osnovu evropskih i svetskih standarda, po kriterijumu ECDL-a (European Computer Driving Licence). Rezultati, koji pokazuju stepen informisanosti i osposobqenosti nastavnika za kori{}ewe operativnog sistema Windows XP ili Windows 98 prikazani su u tabelama 9 i 10 i na grafikonima 3 i 4.

Da li su Vam poznate mogu}nosti operativnog sistema Windows XP ili Windows 98?

Tabela 9. Informisanost nastavnika za kori{}ewe operativnog sistema Windows XP ili Windows 98? Да ли су Вам познате могућности оперативног система Windows XP или Windows 98?

23

48 14

Да Нисам сигуран Не

Grafikon 3. Informisanost nastavnika za kori{}ewe operativnog sistema Windows XP ili Windows 98

122


Istra`ivawe o zna~aju Web portala

Neodlu~an sam

Uglavnom nisam osposobqen

Uop{te nisam osposobqen

Bez odgovora

2.88

Uglavnom sam osposobqen

Koliko ste osposobqeni za upotrebu operativnog sistema Windows XP ili Windows 98?

Veoma sam osposobqen

ISV

Dobijeni rezultati pokazuju da 56,47 procenata nastavnika poznaje mogu}nosti operativnog sistema Windows XP ili Windows 98. Wih 16,47 procenata nije sigurno, dok 27,06 procenata nastavnika ne poznaje mogu}nosti navedenih operativnih sistema. Uzev{i u obzir indeks skalne vrednosti (2,29) mo`emo konstatovati da nastavnici nisu sigurni u mogu}nosti ovih operativnih sistema.

3.53

45.88

12.94

10.59

27.06

0.00

Tabela 10. Osposobqenost nastavnika za kori{}ewe operativnog sistema Windows XP ili Windows 98

Колико сте оспособљени за употребу оперативног система Windows XP или Windows 98? Веома сам оспособљен

3

23

Углавном сам оспособљен Неодлучан сам 39

9 11

Углавном нисам оспособљен Уопште нисам оспособљен

Grafikon 4. Osposobqenost nastavnika za kori{}ewe operativnog sistema Windows XP

Prema dobijenim rezlultatima (tabela 10, grafikon 4) 49,41 procenat nastavnika je osposobqen za upotrebu ovih operativnih 123


Istra`ivawe o zna~aju Web portala

sistema, od ~ega 3,53 sa najja~im intenzitetom. Neodlu~nih je 12,94 procenta, dok 37,65 procenata nastavnika nije osposobqeno za upotrebu operativnih sistema, od ~ega uop{te nije osposobqeno 27,06 procenata nastavnika. Utvr|đivawem indeksa skalne vrednosti (2,88) mo`e se zakqu~iti da su u proseku nastavnici neodlu~ni, tj. da nisu sigurni za upotrebu ovih operativnih sistema. Rezultati, koji pokazuju stepen informisanosti i osposobqenosti nastavnika za kori{}ewe Microsoft Word-a, Microsoft Excel-a, Microsoft PowerPoint-a, Internet Explorer-a, Outlook Express-a i Microsoft Access-a, prikazani su u tabelama 11 i 12 i na grafikonima 5 i 6. Jesu li Vam poznate mogu}nosti ovih programa?

ISV

Da

Nisam siguran

Ne

Bez odgovora

Microsoft Word

2.34

63.53

7.06

29.41

0.00

Microsoft Excel

2.31

58.82

12.94

28.24

0.00

Microsoft PowerPoint

1.98

37.65

22.35

40.00

0.00

Internet Explorer

1.94

36.47

21.18

42.35

0.00

Outlook Express

1.61

18.82

24.71

55.29

1.18

Microsoft Access

1.41

8.24

24.71

67.06

0.00

Tabela 11. Stepen informisanosti nastavnika o programima Microsoft Word, Microsoft Excel, Microsoft PowerPoint, Internet Explorer, Outlook Express i Microsoft Access Јесу ли Вам познате могућности ових програма? 60

57

54

50

47

50 40 24

20 10

34

32 25

30

19

Да

36

31

Нисам сигуран 18

16

11

6 0

21

21

Не Без одговора

7 0

0

1

0

0

Microsoft Access

Outlook Express

Internet Explorer

Microsoft PowerPoint

Microsoft Excel

Microsoft Word

0

Grafikon 5. Stepen informisanosti nastavnika o programima Microsoft Word, Microsoft Excel, Microsoft PowerPoint, Internet Explorer, Outlook Express i Microsoft Access

124


Istra`ivawe o zna~aju Web portala

ISV

Veoma sam osposobqen

Uglavnom sam osposobqen

Neodlu~an sam

Uglavnom nisam osposobqen

Uop{te nisam osposobqen

Bez odgovora

Na osnovu indeksa skalne vrednosti (2,34) mo`e se primetiti da nastavnici najvi{e poznaju mogu}nosti Microsoft Word-a. Gledano procentualno, 63,53 nastavnika poznaje mogu}nosti ovog programa, 7,06 nije sigurno, dok 29,41 procenat nastavnika ne poznaje mogu}nosti ovog programa. Program, ~ije mogu}nosti nastavnici najmawe poznaju je Microsoft Access (indeks skalne vrednosti 1,41). Samo 8,24 procenata nastavnika poznaje mogu}nosti ovog programa. Nije sigurno 24,71 proenata nastavnika, dok 67,06 nastavnika uop{te ne poznaje mogu}nosti Microsoft Access-a. Gledano prema indeksima skalne vrednosti koji se kre}u od 1,41 do 2,34 mo`e se konstatovati da nastavnici ne poznaju mogu}nosti Internet Explorer-a, Outlook Express-a i Microsoft Access-a i nisu sigurni u poznavawe mogu}nosti Microsoft Word-a, Microsoft Excel-a i Microsoft PowerPoint-a.

Microsoft Word

3.09

14.12

43.53

9.41

4.71

27.06

1.18

Microsoft Excel

2.88

7.06

43.53

11.76

7.06

29.41

1.18

Microsoft PowerPoint

2.53

8.24

29.41

11.76

9.41

40.00

1.18

Internet Explorer

2.31

7.06

20.00

12.94

17.65

41.18

1.18

Outlook Express

1.93

4.71

10.59

12.94

17.65

52.94

1.18

Microsoft Access

1.69

2.35

7.06

8.24

23.53

57.65

1.18

Koliko ste osposobqeni za upotrebu ovih programa?

Tabela 12. Stepen osposobqenosti nastavnika za kori{}ewe Microsoft Worda, Microsoft Excel-a, Microsoft PowerPoint-a, Internet Explorer-a, Outlook Expressa i Microsoft Access-a

Prema indeksu skalne vrednosti (3,09) nastavnici su najvi{e osposobqeni za upotrebu Microsoft Word-a. Od ukupnog broja, 57,65 procenata nastavnika je osposobqeno za upotrebu ovog programa, od ~ega 14,12 procenata sa najja~im intenzitetom. Neodlu~no je 9,41 procenata nastavnika, dok 31,77 procenata nastavnika nije ospo125


Istra`ivawe o zna~aju Web portala

sobqeno za upotrebu Microsoft Word-a, od ~ega 27,06 sa najja~im intenzitetom.

Колико сте оспособљени за употребу ових програма?

Microsoft Access

Outlook Express

Internet Explorer

Microsoft PowerPoint

Microsoft Excel

Microsoft Word

60 49 45 50 37 37 35 34 40 25 25 23 30 20 17 15 15 20 12 11 10 108 911 8 7 7 6 6 6 6 4 1 10 1 1 1 4 1 2 1 0

Веома сам оспособљен Углавном сам оспособљен Неодлучан сам Углавном нисам оспособљен Уопште нисам оспособљен Без одговора

Grafikon 6. Stepen osposobqenosti nastavnika za kori{}ewe Microsoft Word-a, Microsoft Excel-a, Microsoft PowerPoint-a, Internet Explorer-a, Outlook Express-a i Microsoft Access-a

Nastavnici su najmawe osposobqeni za upotrebu Microsoft Access-a (indeks skalne vrednosti 1,69). Od ukupnog broja nastavnika 81,18 procenata nije osposobqeno za upotrebu ovog programa, od ~ega je 57,65 procenata sa najja~im intenzitetom. Neodlu~nih je 8,24 procenta, dok je 9,41 procenat nastavnika osposobqen za upotrebu Microsoft Access-a, od ~ega 2,35 u najja~em intenzitetu. Posmatrano prema indeksima skalne vrednosti, koji se kre}u u intervalu od 1,69 do 3,09 mo`e se konstatovati da nastavnici nisu osposobqeni za upotrebu Internet Explorer-a, Outlook Express-a i Microsoft Access-a i nisu sigurni (neodlu~ni su) za upotrebu Microsoft Word-a, Microsoft Excel-a i Microsoft PowerPoint-a. Rezultati, koji pokazuju stepen primene Microsoft Word-a, Microsoft Excel-a, Microsoft PowerPoint-a, Internet Explorer-a, Outlook Express-a i Microsoft Access-a u nastavi prikazani su u tabeli 13 i na grafikonu 7.

126


ISV

Veoma ~esto

~esto

Neodlu~an sam

Ponekad

Nikako

Bez odgovora

Istra`ivawe o zna~aju Web portala

Microsoft Word

1.96

11.76

10.59

0.00

18.82

57.65

1.18

Microsoft Excel

1.62

3.53

10.59

0.00

17.65

67.06

1.18

Microsoft PowerPoint

1.48

5.88

4.71

0.00

11.76

76.47

1.18

Internet Explorer

1.31

1.18

5.88

0.00

9.41

82.35

1.18

Outlook Express

1.11

0.00

1.18

1.18

7.06

88.24

2.35

Microsoft Access

1.09

1.18

1.18

0.00

3.53

91.76

2.35

Koristite li ove programe za pripremu i realizaciju nastave?

Tabela 13. Stepen primene Microsoft Word-a, Microsoft Excel-a, Microsoft PowerPoint-a, Internet Explorer-a, Outlook Express-a i Microsoft Access-a u nastavi

Користите ли ове програме за припрему и реализацију наставе?

Microsoft Access

Outlook Express

Internet Explorer

Microsoft PowerPoint

Microsoft Excel

Microsoft Word

90 78 75 70 80 65 70 57 49 60 50 40 30 16 15 10 9 20 109 6 54 5 8 0 1 3 0 1 0 1 1 0 1 01 1 2 11 03 2 10 0

Веома често Често Неодлучан сам Понекад Никако Без одговора

Grafikon 7. Stepen primene Microsoft Word-a, Microsoft Excel-a, Microsoft PowerPoint-a, Internet Explorer-a, Outlook Express-a i Microsoft Access-a u nastavi

Gledano prema indeksu skalne vrednosti (1,96) najvi{e kori{}en program za pripremu i realizaciju nastave je Microsoft Word. Od ukupnog broja nastavnika 22,35 procenata koristi ovaj program za pripremu i realizaciju nastave, i to 11,76 u najja~em intenzitetu. Nema neodlu~nih nastavnika, dok 76,47 procenata nastavnika ne koristi Microsoft Word za pripremu i realizaciju nastave, i to 57,65 procenata u najja~em intenzitetu.

127


Istra`ivawe o zna~aju Web portala

Najmawe kori{}eni program je Microsoft Access (indeks skalne vrednosti 1,09). Ovaj program nikako ne koristi 91,76 procenata nastavnika. Ponekad ga koristi 3,53 procenata nastavnika. Koristi ga 2,36 procenata nastavnika i to 1,18 procenata u najja~em intenzitetu. Gledano prema indeksima skalnih vrednosti, koji se kre}u u intervalu od 1,09 do 1,96 mo`e se konstatovati da se Microsoft Word i Microsoft Excel ponekad koristi za pripremu i realizaciju nastave, dok se Microsoft PowerPoint, Internet Explorer, Outlook Express i Microsoft Access uop{te ne koriste za pripremu i realizaciju nastave. 10.11.4 Informisanost i osposobqenost nastavnika za kori{}ewe i primenu didakti~kih medija Rezultati, koji pokazuju koliko nastavnici poznaju mogu}nosti didakti~kih medija prikazani su u tabeli 14 i na grafikonu 8. Jesu li Vam poznate mogu}nosti ovih didakti~kih medija?

ISV

Da

Nisam siguran

Ne

Bez odgovora

Grafoskop

2.94

97.65

0.00

1.18

1.18

Televizor

2.92

96.47

0.00

2.35

1.18

Kasetofon

2.92

96.47

0.00

2.35

1.18

Video-rekorder

2.91

95.29

1.18

2.35

1.18

Dijaprojektor

2.87

92.94

2.35

3.53

1.18

Episkop

2.72

82.35

8.24

8.24

1.18

CD plejer

2.71

83.53

4.71

10.59

1.18

Ra~unar

2.31

61.18

9.41

28.24

1.18

BIM projektor

1.91

37.65

16.47

44.71

1.18

Tabela 14. Informisanost nastavnika o didakti~kim medijima

Prema dobijenim rezultatima, didakti~ki medij, ~ije mogu}nosti nastavnici najvi{e poznaju je grafoskop (indeks skalne vrednosti 2,94). Od ukupnog broja nastavnika 97,65 procenata poznaje mogu}nosti grafoskopa, dok samo 1,18 procenata nastavnika ne poznaje mogu}nosti ovog didakti~kog medija. 128


Istra`ivawe o zna~aju Web portala

Јесу ли Вам познате могућности ових дидактичких медија? 83

82

82

81

79

71

70

Да

1

4 91

32

38

Нисам сигуран Не

14 1

Без одговора

BIM пројектор

77

24 8 1

Рачунар

23 1

CD плејер

Касетофон

1 21

Епископ

0 21

Дијапројектор

0 21

Видеорекордер

0 11

Телевизор

52

Графоскоп

90 80 70 60 50 40 30 20 10 0

Grafikon 8. Informisanost nastavnika o didakti~kim medijima

Didakti~ki medij, ~ije mogu}nosti nastavnici najmawe poznaju je BIM projektor (indeks skalne vrednosti 1,91). Mogu}nosti ovog didakti~kog medija ne poznaje 61,18 procenata nastavnika, od ~ega 44,71 procenat u najja~em intenzitetu, dok 37,65 procenata nastavnika poznaje mogu}nosti BIM projektora. Prema rasponu indeksa skale vrednosti, koji se kre}e u intervalu od 1,91 do 2,94 nastavnici poznaju mogu}nosti grafoskopa, televizora, kasetofona, video-rekordera, dijaprojektora, episkopa i CD plejera, a nisu sigurni u poznavawe mogu}nosti ra~unara i BIM projektora. Rezultati, koji pokazuju koliko su nastavnici osposobqeni za upotrebu didakti~kih medija prikazani su u tabeli 15 i na grafikonu 9. Dobijeni rezultati pokazuju da su nastavnici najvi{e osposobqeni za upotrebu kasetofona (indeks skalne vrednosti 4,66). Za upotrebu ovog medija osposobqeno je 96,47 procenata nastavnika, i to 77,65 procenata u najja~em intenzitetu, dok uop{te nije osposobqeno 2,35 procenata nastavnika. BIM projektor je didakti~ki medij za ~iju su upotrebu nastavnici najmawe osposobqeni (indeks skalne vrednosti 1,94). Od ukupnog broja nastavnika 64,70 procenata nastavnika nije osposobqeno za upotrebu ovog didakti~kog medija, i to 58,82 u najja~em intenzitetu. Kolebqivih je 12,94 procenata. Za upotrebu ovog didakti~kog medija osposobqeno je 20,00 129


Istra`ivawe o zna~aju Web portala

ISV

Veoma sam osposobqen

Uglavnom sam osposobqen

Neodlu~an sam

Uglavnom nisam osposobqen

Uop{te nisam osposobqen

Bez odgovora

procenata nastavnika, od ~ega 4,71 procenat procewuje da je Veoma osposobqen.

Kasetofon

4.66

77.65

18.82

0.00

0.00

2.35

1.18

Televizor

4.62

75.29

21.18

0.00

0.00

1.18

2.35

Video-rekorder

4.60

74.12

21.18

0.00

1.18

2.35

1.18

Grafoskop

4.58

69.41

25.88

1.18

1.18

1.18

1.18

Dijaprojektor

4.52

64.71

29.41

2.35

1.18

1.18

1.18

Episkop

4.06

49.41

29.41

10.59

0.00

9.41

1.18

CD plejer

3.86

47.06

29.41

4.71

3.53

11.76

3.53

Ra~unar

2.93

14.12

35.29

11.76

8.24

29.41

1.18

BIM projektor

1.94

4.71

15.29

12.94

5.88

58.82

2.35

Koliko ste osposobqeni za upotrebu slede}ih didakti~kih medija?

Tabela 15. Osposobqenost nastavnika za upotrebu didakti~kih medija Колико сте оспособљени за употребу следећих дидактичких медија? 63

59

55

50

42

2111

25

30

Веома сам оспособљен 25

98 01

13 11 10 12107 52 43 3 1 4 CD плејер

1111

25

Епископ

0121

25

Дијапројектор

0012

22

Графоскоп

0021

18

Видеорекордер

18

Телевизор

16

40

BIM пројектор

64

Рачунар

66

Касетофон

70 60 50 40 30 20 10 0

Углавном сам оспособљен Неодлучан сам Углавном нисам оспособљен Уопште нисам оспособљен Без одговора

Grafikon 9. Osposobqenost nastavnika za upotrebu didakti~kih medija

Raspon indeksa skale vrednosti u intervalu od 1,94 do 4,66 govori nam da su nastavnici osposobqeni za upotrebu kasetofona, televizora, video-rekordera, grafoskopa, dijaprojektora, episkopa, CD plejera, nesigurni za upotrebu ra~unara i nisu osposobqeni za upotrebu BIM projektora. 130


Istra`ivawe o zna~aju Web portala

ISV

Veoma ~esto

~esto

Neodlu~an sam

Ponekad

Nikako

Bez odgovora

Rezultati, koji pokazuju koliko nastavnici koriste didakti~ke medije za pripremu i realizaciju nastave prikazani su u tabeli 16 i na grafikonu 10.

Grafoskop

3.42

32.94

28.24

1.18

24.71

11.76

1.18

Kasetofon

3.19

32.94

21.18

0.00

24.71

20.00

1.18

Dijaprojektor

2.65

15.29

20.00

1.18

41.18

22.35

0.00

Televizor

2.52

18.82

15.29

0.00

31.76

32.94

1.18

Video-rekorder

2.27

14.12

14.12

0.00

30.59

38.82

2.35

CD plejer

2.04

14.12

9.41

1.18

18.82

54.12

2.35

Episkop

1.78

8.24

4.71

2.35

25.88

58.82

0.00

Ra~unar

1.68

7.06

8.24

0.00

15.29

69.41

0.00

BIM projektor

1.02

1.18

0.00

0.00

0.00

96.47

2.35

Koristite li ove didakti~ke medije za pripremu i realizaciju nastave?

Tabela 16. Stepen primene didakti~kih medija u nastavi

Користите ли ове дидактичке медије за припрему и реализацију наставе? 82

0

2

12 8

1

2

7 4 2

Често 0

6 7

13 0

0

1 00 0

BIM пројектор

1

16

Рачунар

1212 0

Веома често

22

Епископ

0

Видеорекордер

1

1613

Телевизор

1

Дијапројектор

Касетофон

0

19

1317

33 26

2728

CD плејер

35

28 18 2117

59

50

46 2824 21 10 1 1

Графоскоп

90 80 70 60 50 40 30 20 10 0

2

Неодлучан сам Понекад Никако Без одговора

Grafikon 10. Stepen primene didakti~kih medija u nastavi

Na osnovu rezultata mo`e se videti da nastavnici za pripremu i realizaciju nastave najvi{e koriste grafoskop (indeks skalne vrednosti 3,42). Ovaj didakti~ki medij koristi 61,18 procenata nastavnika, od ~ega 32,94 procenta procewuje sa tvrdwom Veoma ~esto. Kolebqivih je 1,18 procenata, dok ovaj didakti~ki me131


Istra`ivawe o zna~aju Web portala

dij ponekad koristi 24,71 procenat nastavnika. Grafoskop nikako ne koristi 11,76 procenata nastavnika. Najmawe kori{}eni medij je BIM projektor (indeks skalne vrednosti 1,02). BIM projektor ne koristi 96,47 procenata nastavnika, dok 1,18 procenata nastavnika koristi ovaj didakti~ki medij. Gledaju}i indekse skalnih vrednosti (interval od 1,02 do 3,42) mo`e se konstatovati da ove didakti~ke medije nastavnici koriste samo ponekad, dok BIM projektor nastavnici uop{te ne koriste. Zanimqivo je da su nastavnici informisani i osposobqeni za upotrebu svih starijih didakti~kih medija, dok su veoma slabo informisani i osposobqeni za upotrebu savremenih didakti~kih medija. I pored toga {to veoma dobro poznaju mogu}nosti starijih didakti~kih medija nastavnici ih nedovoqno koriste u nastavi. 10.11.5 Informisanost i osposobqenost nastavnika za primenu savremenih sistema nastave Koliko nastavnici poznaju savremene sisteme nastave prikazano je u tabeli 17 i na grafikonu 11. Poznajete li ove vrste nastave?

ISV

Da

Nisam siguran

Ne

Bez odgovora

Individualizovana nastava

2.88

92.94

3.53

2.35

1.18

Problemska nastava

2.78

84.71

9.41

4.71

1.18

Programirana nastava

2.72

80.00

12.94

5.88

1.18

Nastava putem otkri}a

2.64

75.29

15.29

7.06

2.35

Egzemplarna nastava

2.25

52.94

23.53

18.82

4.71

Nastava putem ra~unara

2.22

54.12

15.29

29.41

1.18

Tabela 17. Informisanost nastavnika o savremenim sistemima nastave

Dobijeni rezultati pokazuju da nastavnici najvi{e poznaju individualizovanu nastavu (indeks skalne vrednosti 2,88). Ovu vrstu nastave poznaje 92,94 procenta nastavnika, 3,53 je nesigurno, dok 2,35 procenata nastavnika ne poznaje individualizovanu nastavu.

132


Istra`ivawe o zna~aju Web portala

Познајете ли ове врсте наставе? 72

68

64

Да 46

Настава путем открића

1

5

2016 4

Егземпларна настава

1

13 62

11

Проблемска настава

321

84

Програмирана настава

45

Нисам сигуран Не

25 13 1

Без одговора

Настава путем рачунара

79

Индивидуализована настава

90 80 70 60 50 40 30 20 10 0

Grafikon 11. Informisanost nastavnika o savremenim sistemima nastave

Nastava, koju nastavnici najmawe poznaju je nastava putem ra~unara (indeks skalne vrednosti 2,22). Nastavu putem ra~unara ne poznaje 29,41 procenat nastavnika. U to nije sigurno 15,29 procenata, dok 54,12 procenata nastavnika poznaje ovu vrstu nastave. Indeksi skalne vrednosti (od 2,22 do 2,88) pokazuju da nastavnici poznaju individualizovanu nastavu, problemsku nastavu, programiranu nastavu i nastavu putem otkri}a, dok nisu sigurni u poznavawe egzemplarne nastave i nastave putem ra~unara. U kojoj meri su nastavnici osposobqeni za kreirawe savremenih sistema nastave prikazano je u tabeli 18 i na grafikonu 12. Rezultati pokazuju da su nastavnici najvi{e osposobqeni za kreirawe individualizovane nastave (indeks skalne vrednosti 4,13). Za kreirawe ove vrste nastave osposobqeno je 82,35 procenata nastavnika, od ~ega 40,00 procenata u najja~em intenzitetu. Kolebqivih je 11,76 procenata, dok nije osposobqeno 5,88 procenata nastavnika. Nastavnici su najmawe osposobqeni za kreirawe nastave putem ra~unara (indeks skalne vrednosti 2,74). Za kreirawe ove vrste nastave nije osposobqeno 42,35 procenata nastavnika, od ~ega 30,59 procenata Uop{te nije osposobqeno. Kolebqivih je 22,35 procenata nastavnika, dok je za kreirawe nastave putem ra~unara osposobqeno 35,29 procenata nastavnika, od ~ega 11,76 u najja~em intenzitetu. 133


ISV

Veoma sam osposobqen

Uglavnom sam osposobqen

Neodlu~an sam

Uglavnom nisam osposobqen

Uop{te nisam osposobqen

Bez odgovora

Istra`ivawe o zna~aju Web portala

Individualizovana nastava

4.13

40.00

42.35

11.76

2.35

3.53

0.00

Problemska nastava

3.73

23.53

45.88

16.47

8.24

5.88

0.00

Nastava putem otkri}a

3.62

24.71

41.18

16.47

8.24

8.24

1.18

Programirana nastava

3.51

18.82

47.06

10.59

12.94

10.59

0.00

Egzemplarna nastava

3.11

15.29

29.41

25.88

9.41

20.00

0.00

Nastava putem ra~unara

2.74

11.76

23.53

22.35

11.76

30.59

0.00

Koliko ste osposobqeni za kreirawe slede}ih sistema nastave?

Tabela 18. Osposobqenost nastavnika za kreirawe savremenih sistema nastave

Колико сте оспособљени за креирање следећих система наставе?

10

8

0

2019 10

0

0

Настава путем рачунара

1

0

13

9119

26 17

Егземпларна настава

16

14 77

Настава путем открића

0

14 75

Проблемска настава

23

25 22

21

20 10

40

35

Програмирана настава

39

3436

Индивидуализована настава

45 40 35 30 25 20 15 10 5 0

Веома сам оспособљен Углавном сам оспособљен Неодлучан сам Углавном нисам оспособљен Уопште нисам оспособљен Без одговора

Grafikon 12. Osposobqenost nastavnika za kreirawe savremenih sistema nastave

Prema indeksima skalne vrednosti, koji se kre}u u intervalu od 2,74 do 4,13 mo`e se zakqu~iti da su nastavnici osposobqeni za kreirawe individualizovane nastave, problemske nastave, programirane nastave i nastave putem otkri}a, dok pokazuju nesigurnost za kreirawe egzemplarne nastave i nastave putem ra~unara. 134


Istra`ivawe o zna~aju Web portala

ISV

Veoma ~esto

~esto

Neodlu~an sam

Ponekad

Nikako

Bez odgovora

Koliko nastavnici realizuju savremene sisteme nastave prikazano je u tabeli 19 i na grafikonu 13.

Individualizovana nastava

3.46

21.18

43.53

3.53

23.53

8.24

0.00

Problemska nastava

2.95

12.94

35.29

3.53

32.94

12.94

2.35

Nastava putem otkri}a

2.55

7.06

22.35

11.76

36.47

22.35

0.00

Egzemplarna nastava

2.25

8.24

14.12

10.59

29.41

36.47

1.18

Programirana nastava

2.14

4.71

15.29

3.53

43.53

31.76

1.18

Nastava putem ra~unara

1.54

3.53

7.06

2.35

14.12

72.94

0.00

Realizujete li ove vrste nastave?

Tabela 19. Stepen primene savremenih sistema nastave

Реализујете ли ове врсте наставе? 62

11 2

0

12 7 9

1

13 4 3

1

12 362 0

Настава путем рачунара

3

37 27

31 25

Програмирана настава

11 0

19 19 10 6

Егземпларна настава

7

Проблемска настава

3

31

30 28

20

Настава путем открића

37 18

Индивидуализована настава

70 60 50 40 30 20 10 0

Веома често Често Неодлучан сам Понекад Никако Без одговора

Grafikon 13. Stepen primene savremenih sistema nastave

Prema dobijenim rezultatima nastavnici najvi{e realizuju individualizovanu nastavu (indeks skalne vrednosti 3,46). Ovu vrstu nastave koristi 64,71 procenat nastavnika, od ~ega 21,18 procenata u najja~em intenzitetu. Kolebqivih je 3,53 procenata. Individualizovanu nastavu ponekad realizuje 23,53 procenata nastavnika, dok je nikako ne realizuje 8,24 procenata. Nastava koja se najmawe realizuje je nastava putem ra~unara (indeks skalne vrednosti 1,54). Ovu nastavu nikako ne realizuje 135


Istra`ivawe o zna~aju Web portala

72,94 procenata nastavnika, dok je ponekad realizuje 14,12 procenata nastavnika. Kolebqivih je 2,35 procenata, a 10,59 procenata nastavnika realizuje ovu vrstu nastave i to 3,53 procenta u najja~em intenzitetu. Gledano prema indeksima skalne vrednosti, koji se kre}u u intervalu od 1,54 do 3,46 mo`emo zakqu~iti da nastavnici samo ponekad realizuju savremene sisteme nastave. I pored toga {to su informisani i osposobqeni za kreirawe savremenih sistema nastave nastavnici ih nedovoqno koriste u praksi. Treba ista}i da nastavnici nisu informisani i osposobqeni za kreirawe egzemplarne nastave i nastave pomo}u ra~unara. 10.11.6 Motivisanost nastavnika za stru~no usavr{avawe u oblasti savremene informacione tehnologije, savremenih didakti~kih medija i savremenih sistema nastave

Da

%

Nisam siguran

%

Ne

%

Bez odgovora

%

2.80

71

11

12.94

3

3.53

0

0.00

Da li biste se stru~no usavr{avali za upotrebu ra~unara, primenu savremenih sistema nastave i didakti~kih medija?

ISV

83.53

Rezultati, dobijeni ispitivawem unutra{we i spoqa{we motivacije nastavnika za stru~no usavr{avawe u oblasti savremene informacione tehnologije, savremenih didakti~kih medija i savremenih sistema nastave prikazani su u tabeli 20 i na grafikonu 14.

Tabela 20. Unutra{wa motivacija nastavnika za stru~no usavr{avawe u oblasti savremene informacione tehnologije, savremenih didakti~kih medija i savremenih sistema nastave

136


Istra`ivawe o zna~aju Web portala

Да ли бисте се стручно усавршавали за употребу рачунара, примену савремених система наставе и дидактичких медија?

11

3

Да Нисам сигуран Не 71

Grafikon 14. Unutra{wa motivacija nastavnika za stru~no usavr{avawe u oblasti savremene informacione tehnologije, savremenih didakti~kih medija i savremenih sistema nastave

Da

%

Nisam siguran

%

Ne

%

Bez odgovora

%

2.82

75

6

7.06

3

3.53

1

1.18

Da li biste se stru~no usavr{avali za upotrebu ra~unara, primenu savremenih sistema nastave i didakti~kih medija ukoliko bi Vas nov~ano stimulisali?

ISV

88.24

Dobijeni rezultati pokazuju da bi se 83,53 procenta nastavnika stru~no usavr{avalo za upotrebu ra~unara, primenu savremenih sistema nastave i didakti~kih medija. Kolebqivih je 12,94 procenta, dok se 3,53 procenta nastavnika ne bi usavr{avalo. Rezultati, koji se ti~u uticaja spoqa{we motivacije prikazani su u tabeli 21 i na grafikonu 15.

Tabela 21. Spoqa{wa motivacija nastavnika za stru~no usavr{avawe u oblasti savremene informacione tehnologije, savremenih didakti~kih medija i savremenih sistema nastave

Ukoliko bi nastavnici bili nov~ano stimulisani stru~no bi se usavr{avalo 88,24 procenata nastavnika. Kolebqivih je 7,06 procenata, dok se 3,53 procenata nastavnika ne bi stru~no usavr{avalo. 137


Istra`ivawe o zna~aju Web portala

Да ли бисте се стручно усавршавали за употребу рачунара, примену савремених система наставе и дидактичких медија уколико би Вас новчано стимулисали? 6

3

1

Да Нисам сигуран Не 75

Без одговора

Grafikon 15. Spoqa{wa motivacija nastavnika za stru~no usavr{avawe u oblasti savremene informacione tehnologije, savremenih didakti~kih medija i savremenih sistema nastave

Rezultati iz obe tabele se neznatno razlikuju, te nam to govori da su nastavnici spremni za stru~no usavr{avawe iz ovih oblasti bez obzira da li su nov~ano stimulisani ili ne (indeksi skalne vrednosti su 2,80 i 2,82). đ

138


XI PREDLOG MERA ZA STRU^NO USAVR[AVAWE

Problem slabe informisanosti i osposobqenosti nastavnika iz oblasti savremenih informacionih tehnologija mogao bi se otkloniti prihvatawem evropskih i svetskih standarda na ovom poqu. Stru~waci iz ove oblasti vr{ili bi obuku nastavnika prema ECDL standardima, a nakon toga bi nastavnici u testing centru mogli da pola`u i dobiju ECDL sertifikat, koji bi bio garant elementarne informati~ke pismenosti. 11.1 [ta je to Evropska ra~unarska diploma? Evropska ra~unarska diploma je me|đunarodno priznata potvrda informati~ke pismenosti, koja garantuje vlasniku poznavawe rada na ra~unaru prema ECDL normi. Zbog velikog uspeha koji je ECDL postigao u Evropi, program je pro{iren na celi svet pod nazivom, International Computer Driving Licence (ICDL). ECDL norme defini{u postupke uvođ|ewa i primene programa provere znawa za ove programske celine (module): a) osnove informacione tehnologije; b) kori{}ewe ra~unara i upravqawe datotekama; v) obrada teksta; g) tabelarne kalkulacije; d) baze podataka; đ|) prezentacije; e) informacije i komunikacije. 11.2 Kako funkcioni{e ECDL/ICDL program? Da bi se dobila diploma ECDL ili ICDL, kandidat mora uspe{no polo`iti jedan teoretski i {est prakti~nih testova. Kada se kandidat registruje za zapo~iwawe ECDL/ICDL sertifikacionog procesa, on dobija indeks – skills card, u kome se be139


Predlog mera za stru~no usavr{avawe

le`i wegov napredak kroz sedam testova. Kada zavr{i svih sedam modula, kandidat dobija ECDL/ICDL sertifikat. Ovi testovi mogu se polagati po bilo kom redosledu i u bilo koje vreme, a moraju biti uspe{no zavr{eni najdu`e u roku od tri godine. Svaki uspe{no zavr{en test potvrđen je u ECDL ili ICDL indeksu – skills card. Samo akreditovani Test centar mo`e sprovoditi testirawe i izdavati indekse. Kada su uspe{no zavr{eni testovi za svih sedam modula i kada Test centar potpi{e indeks, on se {aqe nacionalnom nosiocu ECDL ili ICDL licence i izdaje se pojedina~ni sertifikat (dozvola).

Slika 96. ECDL sertifikat

11.3 Provera znawa kandidata za diplomu U svetu postoje dva sistema testirawa: automatsko i ru~no. Kod automatskog (ATES), koristi se namenski softver za proveru znawa, koji nakon wegovog inicirawa {aqe kandidatu na ekran slu~ajno odabrani test za određ|eni modul i registruje odgovore sabiraju}i i bodove. Ako je suma bodova dovoqna, sistem nakon zadweg odgovora obave{tava kandidata o uspe{no polo`enom testu i rezultate upisuje u bazu podataka. Kod ru~nog testirawa, ispitiva~ uzima iz kase slu~ajno odabrani test i daje ga kandidatu s pripadaju}om disketom na kojoj se nalaze ostali podaci za polagawe ispita. Sistem ru~nog testirawa primewuje se kod polovine centara za testirawe u svetu, naro~ito kod onih koji su tek po~eli da uvode program, posebno zbog zna~ajnih tro{kova nabavke ATES-a. 140


Predlog mera za stru~no usavr{avawe

Svaka osoba, ako poznaje nastavno gradivo, mo`e pristupiti proveri za sve module ve} istog dana. Kada centar obavqa i obrazovawe, mora osigurati da predava~ koji je obrazovao kandidate za određ|eni modul testa, ne mo`e biti i ispitiva~ ili obavqati nadzor prilikom testirawa za isti modul. Predava~i koji su obrazovali kandidate, za odre|đeni modul, ne mogu ocewivati wihove testove tog modula. Centri za testirawe koji ujedno i obrazuju kandidate,treba da koriste odobrenu literaturu za sticawe znawa za ECDL program ali dozvoqena je i ona iz koje mogu da se steknu znawa koja se zahtevaju na ispitu, kako je navedeno u programu Syllabus (www.ecdl.co.yu). 11.4 [ta je indeks – skills card? U indeksu se bele`i napredak kandidata kroz sedam testova koji ~ine ECDL sertifikat. Prilikom registracije, svaki kandidat dobija indeks i kada zavr{i svih sedam testova, podnosi indeks, kako bi dobio kona~ni ECDL/ICDL sertifikat. Kada se modul polo`i, akreditovani Test centar potpisuje indeks, potvrđuju}i da je taj modul uspe{no testiran i polo`en. Kada se polo`e svi moduli, indeks se prosleđ|uje nosiocu prava licence i izdaje se ECDL ili ICDL dozvola/sertifikat. 11.5 Kako se dobija indeks? Indeksi se mogu kupiti u bilo kom akreditovanom Test centru. 11.6 Koja je korist od ECDL? ECDL/ICDL je veoma koristan za kandidate, poslodavce i dru{tvo. Prednosti ECDL/ICDL za poslodavca: a) pove}ana produktivnost; b) smawewe tro{kova; 141


Predlog mera za stru~no usavr{avawe

v) porast kvaliteta proizvodwe; g) redukcija gubqewa vremena; d) boqa upotreba IT resursa; đ|) boqa zarada u IT investicijama; e) ustanovqewe opipqivog merila kompjuterskih korisni~kih ve{tina. Prednosti ECDL/ICDL za kandidata: a) porast nivoa ve{tina u osnovnoj upotrebi IT i kompjutera; b) me|đunarodno priznata kvalifikacija; v) poboq{awe poslovnog izgleda/poslovne pokretqivosti; g) paso{ za vi{i nivo IT obrazovawa; d) izgradwa samopouzdawa; Na dru{tvenom nivou: a) ECDL = vrata u informati~ko dru{tvo; b) podizawe op{teg nivoa sposobnosti u kompjuterskim ve{tinama; v) unapređ|ewe kompjuterske pismenosti. 11.7 Koga treba kontaktirati za ECDL testirawe? Za ECDL/ICDL testirawe treba kontaktirati akreditovani Testing centar.

142


XII ZAKQU^NA RAZMATRAWA

Vreme u kojem `ivimo odlikuje se brzim i burnim promenama u svim podru~jima qudskog delovawa. Nikada, kao do sada nije bila prisutna stalna ekspanzija novih saznawa u oblasti nauke i tehnike. Nau~no-tehnolo{ki pronalasci na{li su svoju primenu u svim segmentima dru{tva. Po nepisanom pravilu ovakva dostignu}a sa velikim zaka{wewem sti`u u obrazovne institucije, doprinose}i ~iwenici da se nastava, u takvim uslovima, sa malim izmenama, jo{ uvek odr`ava po pravilima koje je jo{ u XVII veku ustrojio Jan Amos Komenski. Mnoge zemqe sveta, shvataju}i va`nost i neophodnost prisutnosti savremene informacione tehnologije u svojim {kolama, uvode ovakve inovacije u nastavu, doprinose}i da se ona modernizuje i prilagodi potrebama savremenog u~enika. Nastavna tehnologija se kroz istoriju mewala i usavr{avala. Pojavom Gutenberga, do tada, jedino, ali i mo}no sredstvo – usmena re~, biva zameweno tehnologijom pisane re~i. Kwige postaju dostupne {iroj populaciji qudi. Humanizam i renesansa donose nove poglede na tehnologiju nastave i isti~u veliki zna~aj u~ewa na osnovu prirode i stvari. Predstavnici radne {kole, Djui i Ker{en{tajner, u prvi plan stavqaju manuelne aktivnosti i manuelni rad. Kasnije se, na temeqima ideje nove {kole razvilo niz pedago{kih pravaca (Projekt – metod, Dalton – plan, Vinetka – plan). Razvoj radija, filma i televizije promenio je izgled dru{tva. Ova tri, međ|usobno povezana medija, izdanci su tehni~ke revolucije koja je zapo~ela u drugoj polovini XIX veka. Izrasli su u tri industrijska giganta i sigurno daju jedinstveno obele`je vremenu u kojem `ivimo. Tendencija modernizovawa nastave i procesa u~ewa obele`ila je period posle drugog svetskog rata. Nastojalo se da {kolska nastava i proces u~ewa postanu {to ekonomi~niji, da se primenom savremenih tehni~kih sredstava proces u~ewa olak{a i ubrza, a nastava i u~ewe postanu {to efektniji i produktivniji. U tehni~ki razvijenim zemqama {ezdesetih godina pro{log veka po~eo je da se razvija ~itav pokret, ~ija je ideja bila da se na prin143


Zakqu~na razmatrawa

cipima kibernetike stvore ma{ine za u~ewe koje bi se primenile u procesu nastave. Danas se sve vi{e koriste multimedijalni didakti~ki mediji koji objediwavaju sliku, tekst, zvuk i film, sa mogu}no{}u interakcije izmeđ|u u~enika i izvora informacija. U~enici br`e i lak{e usvajaju znawa primenom multimedijalnih softvera. Mewa se pozicija nastavnika i u~enika. Nastavnik organizuje, podsti~e, vrednuje, primewuje razli~ite procese i stilove u~ewa, a u~enik je u situaciji da razmi{qa, analizuje, otkriva, re{ava, zakqu~uje... Didakti~ki mediji, kao posrednici izme|đu nastavnika i u~enika imaju veoma va`nu ulogu u procesu nastave, naro~ito onda kada ne mo`emo izu~avati na objektivnoj stvarnosti. Pravilno upotrebqeni, verbalni, tekstualni, vizuelni, auditivni, audiovizuelni i manuelni didakti~ki mediji doprinose poboq{awu kvaliteta nastave. Ovim didakti~kim medijima trebalo bi dodati grupu univerzalnih didakti~kih medija, koji mogu u sebi objediwavati nekoliko didakti~kih medija. Primenom ovakvih didakti~kih medija posti`u se izuzetno veliki pedago{ki efekti. Nedostaci nastave, po paradigmi Komenskog, predmet su kritika u XX veku. Javqaju se savremeni sistemi nastave (individualizovana nastava, egzemplarna nastava, programirana nastava, nastava putem otkri}a, problemska nastava, nastava podr`ana kompjuterima), koji u~enika iz objekatske pozicije, u kojoj se nalazio, stavqaju u subjekatsku poziciju, zahtevaju}i od wega da razmi{qa, otkriva, zakqu~uje, povezuje... Svoje mesto kompjuteri pronalaze u nastavi omogu}avaju}i da se pomo}u wih u~i u istom vremenu i na istom mestu, u istom vremenu na razli~itim mestima, u razli~itom vremenu i na istom mestu, u razli~itom vremenu i na razli~itom mestu. U {kolama se danas naj~e{}e koristi prvi na~in, a ciq je stvarawe multimedijalnih katedri i funkcionalnih ormari}a za odlagawe didakti~kih materijala. Danas se u~i preko mre`e, mogu}a je interaktivna nastava na daqinu. Za veoma kratko vreme Internet je postao najve}a svetska ra~unarska mre`a (mre`a svih mre`a) sa velikim brojem korisnika, a svakim danom se taj broj pove}ava, tako da je evolucija Interneta ve} zapisana u istoriji civilizacije kao jedan od nejve}ih dostignu}a qudskog roda. Pomo}u 144


Zakqu~na razmatrawa

Interneta informacije iz najrazli~itijih oblasti `ivota postaju dostupne svima koji ga koriste. Pomo}u Interneta mo`emo: a) razmewivati elektronsku po{tu (e-mail) sa bilo kojim korisnikom Interneta, na bilo kojoj lokaciji na planeti; b) u~estvovati u offline (indirektnim, ne u realnom vremenu) diskusijama putem elektronske po{te sa velikim grupama pojedinaca zainteresovanim za sli~na pitawa putem ,,mailing list-a” i ,,News Group-a”; v) u~estvovati u online (direktne, u realnom vremenu) diskusijama sa ve}om grupom pojedinaca koji koriste ,,Internet Relay Chat”funkciju; g) ulogovati se na udaqeni kompjuter koriste}i ,,Telnet” funkciju; d) preuzimati fajlove (Download files) sa udaqenih Web prezentacija ili ra~unara i ostavqati fajlove (Upload files) na udaqene Web prezentacije ili ra~unara uz pomo} FTP (File Transfer Protocol) funkcije. Ti fajlovi mogu biti tekstualni, grafi~ki, zvu~ni, ili video); đ|) ~itati kompleksne dokumente koriste}i ,,Hypertext” (kliknuv{i na osvetqeni deo teksta ili sliku na ekranu, korisnik automatski odlazi na drugi domen, drugu Web prezentaciju. Nelinearno ~itawe dokumenata kori{}ewem hijerarhijske strukture omogu}uje korisniku brz dolazak do `eqenih informacija, odnosno dokumenata; e) ~itati multimedijalne dokumente koji se nalaze na WWWu (,,World Wide Web-u”) koji sadr`e tekst, grafiku, zvuk, i video, kori{}ewem inteligentnih ~ita~a Web prezentacija, programa kao {to su Netscape, ili Explorer. Razvojem informacione tehnologije, pojavom Interneta i World Wide Web-a (WWW), kao wegovog najpopularnijeg dela, otvorile su se mogu}nosti da se problemi nedostatka didakti~kog materijala i odgovaraju}ih obrazovnih softvera u na{im {kolama potpuno otklone. Realizacijom ovakvog i sli~nih Web-portala bilo bi omogu}eno da nastavnici raspola`u sa obiqem didakti~kog materijala, koji mogu koristiti za pripremu i realizaciju nastave. Osim 145


Zakqu~na razmatrawa

toga, ovakvi Web-portali nudili bi i druge mogu}nosti, kao {to su: u~ewe putem mre`e, u~estvovawe na diskusionim forumima, video konferencijama, obrazovawe na daqinu i sl. Stavovi nastavnika prema Web-portalu za pripremu nastave su izuzetno pozitivni, ali je je evidentna slaba informisanost, poznavawe i primena mogu}nosti savremene informacione tehnologije. I pored dobre informisanosti i osposobqenosti za upotrebu didakti~kih medija i kreirawe savremenih sistema nastave evidentno je da to nastavnici nedovoqno realizuju u praksi. Savremene didakti~ke medije i nastavu pomo}u ra~unara nastavnici veoma slabo poznaju. Ohrabruju}e je to {to nastavnici pokazuju izuzetnu spremnost za stru~no usavr{avawe iz ovih oblasti. Kao predlog mera za otklawawe ovih nedostataka predlo`ena je obuka po ECDL standardima, te polagawe i sticawe ECDL sertifikata, koji bi bio garant osnovne informati~ke pismenosti. Shvatawem zna~aja informacione tehnologije u nastavi, masovnim informati~kim opismewivawem nastavnika i u~enika, opremawem {kola modernom informacionom tehnologijom, izradom odgovaraju}ih softvera, specijalizovanih Web-portala, obrazovawe u {kolama bi bilo podignuto na vi{i nivo, {to bi zasigurno doprinelo {to br`em ukqu~ivawu na{e zemqe u zajednicu modernih svetskih zemaqa.

146


XIII BIBLIOGRAFIJA KWIGE 1. Ban|đur, V. i Kunda~ina. M.: Metodolo{ki praktikum, U`ice, U~iteqski fakultet, 2002. 2. Ban|đur, V. i Potkowak, N. (1996): Pedago{ka istra`ivawa u {koli. Beograd: U~iteqski fakultet. 3. Vilotijevi}, M.: Didaktika 1, Beograd, U~iteqski fakultet, 1999. 4. Vilotijevi}, M.: Didaktika 2, Beograd, U~iteqski fakultet, 1999. 5. Vilotijevi}, M.: Didaktika 3, Beograd, U~iteqski fakultet, 1999. 6. Ga~anovi}, B. i sar. (2002): Neraskidive veze, ~itanka za prirodu i dru{tvo za 2. i 3. razred osnovne {kole, Beograd, Zavod za uxbenike i nastavne sredstva. 7. Grandi}, R.: Osnovi pedagogije, Novi Sad, Izdawe autora, 2001. 8. @deri}, M. i sar. (1998): Poznavawe prirode u nastavnoj teoriji i praksi. Novi Sad: Zmaj. 9. @lebnik, L. (1983): Op{ta istorija {kolstva i pedago{kih ideja, Preveo sa slovena~kog Albin Vilhar. Beograd: Prosvetni pregled. 10. Ivi}, I. i sar. (1997): Aktivno u~ewe. Beograd: Institut za psihologiju. 11. Ivi}, I. i sar. (2003): Aktivno u~ewe II, Beograd: Institut za psihologiju. 12. Jawu{evi}, M.: Didaktika, Beograd, Vuk Karaxi}, 1969. 13. Komunikacija i jezik, Beograd, Vuk Karaxi}, 1968. 14. Kunda~ina, M. i Gojkov, G. (2004): Zbirka re{enih zadataka iz pedago{ke statistike. Vr{ac: Vi{a {kola za obrazovawe vaspita~a. 15. Kunda~ina, M. i sar. (2002): Leksikon pedago{ke metodologije. Vr{ac: Vi{a {kola za obrazovawe vaspita~a. 147


Bibliografija

16. Kunda~ina, M. i Brki}, M. (2004): Pedago{ka statistika. U`ice: U~iteqski fakultet. 17. Kunda~ina, M. i Brli}, M. (2003): Statistika u istra`ivawu odgoja i obrazovawa. Sarajevo: Eduka 18. Langer, X.: Teorije psihi~kog razvoja, Beograd, Zavod za uxbenike i nastavna sredstva, 1981. 19. Mandi}, D.: Didakti~ko-informati~ke inovacije u obrazovawu, Beograd, Mediagraf, 2003. 20. Mandi}, D. i Risti}, M. (2005): Informacione tehnologije. Beograd: Mediagraf 21. Mandi}, D i Brankovi}, D.: Metodika informati~kog obrazovawa sa osnovama informatike, Bawa Luka, Filozofski fakultet, 2003. 22. Mandi}, D. i Risti}, M. (2005): Praktikum iz informatike i obrazovne tehnologije. Beograd: Mediagraf 23. Mandi}, P.: Inovacije u nastavi i wihov pedago{ki smisao, Sarajevo, Svjetlost, Zavod za uxbenike i nastavna sredstva, 1987. 24. Mandi}, P. i sar. (1998): Uvod u op{tu i informati~ku pedagogiju, Beograd, U~iteqski fakultet. 25. Ni~kovi}, R.: U~ewe putem re{avawa problema, Beograd, 1971. 26. Potkowak, N. i sar. (1968): Pedagogija I, Zagreb, Matica hrvatska. 27. Potkowak, N. i sar. (1968): Pedagogija II, Zagreb, Matica hrvatska. 28. Stefanovi}, M. i ĐOrđevi}, V.: Poznavawe prirode, priru~nik za u~enike IV razreda osnovne {kole, Beograd, Nau~na kwiga, 1971. 29. Stojakovi}, P.: Darovitost i kreativnost, Srpsko Sarajevo, Zavod za uxbenike i nastavna sredstva, 2000. 30. Suzi}, N i sar.(1999): Interaktivno u~ewe I, Bawa Luka, Ministarstvo prosvjete Republike Srpske i UNICEF Kancelarija u Bawa Luci. 31. Suzi}, N i sar.(1999): Interaktivno u~ewe II, Bawa Luka, Ministarstvo prosvjete Republike Srpske i UNICEF Kancelarija u Bawa Luci. 148


Bibliografija

32. Suzi}, N i sar.(1999): Interaktivno u~ewe III, Bawa Luka, Ministarstvo prosvjete Republike Srpske i UNICEF Kancelarija u Bawa Luci. 33. Trebje{anin, B. i sar. (2001): Priru~nik uz uxbeni~ki komplet priroda i dru{tvo u drugom razredu osnovne {kole, Beograd, Zavod za uxbenike i nastavne sredstva. 34. Trebje{anin, B. i sar. (2004): Razmi{qanka za drugi razred osnovne {kole, Beograd, Zavod za uxbenike i nastavna sredstva. 35. Trebje{anin, B. i sar. (2004): Svet oko nas za drugi razred osnovne {kole, Beograd, Zavod za uxbenike i nastavna sredstva. 36. Underdahl, B. i Willet, E. (1999): Internet Biblija. Preveli sa engleskog Andon Kartalovski, Milan ト申uki} i Dejan Smiqani}. Beograd: Mikro kwiga. 37. Crawford, S. i sar. (2000): PC priru~nik. Preveli sa engleskog Aleksandar Dragosavqevi} i Aleksandar Novakovi}. Beograd: Mikro kwiga. ^LANCI IZ ^ASOPISA 38. Vilotijevi}, M. (2001): Blumova taksonomija u funkciji organizacije nastave na daqinu, Obrazovna tehnologija, Beograd, 2, str. 60-65. 39. Vilotijevi}, N. (2003): Didakti~ki mediji, Obrazovna tehnologija, Beograd, 1-2, str. 54-58. 40. Vilotijevi}, M. (2001): Interaktivne multimedijalne u~ionice, Obrazovna tehnologija, Beograd, 1, str. 1-11. 41. Vilotijevi}, M. (2001): Mesto nastavnika u {koli informacionog dru{tva, Obrazovna tehnologija, Beograd, 3-4, str. 74 -77. 42. Vilotijevi}, M. (2003): Od tradicionalne ka informacionoj didaktici, Obrazovna tehnologija, Beograd, 1-2, str. 15-19. 43. Gates, B. (2001): Generacija I, Obrazovna tehnologija, Beograd, 2, str. 77-82. 44. Graber, D. (2000): Kori{}ewe video-materijala u nastavi, Inovacije u nastavi, Beograd, 3, str. 46-49. 149


Bibliografija

45. Daiute, C. (2001): Kompjuterska tehnologija i {kola, Obrazovna tehnologija, Beograd, 2, str. 66-68. 46. Daniel, J. (2001): Kakva je priroda raznih oblika daqinskog obrazovawa, Obrazovna tehnologija, Beograd, 3-4, str. 99-103. 47. Daniel, J. (2001): Osnove obrazovawa na daqinu, Obrazovna tehnologija, Beograd, 1, str. 42-54. 48. Danilovi}, M. (1993): Neke didakti~ke mogu}nosti i re{ewa pri snimawu internih nastavnih TV predavawa, Nastava i vaspitawe, Beograd, 1-2, str. 31-45. 49. Danilovi}, M. (1996): Uticaj razvoja nove obrazovne tehnike i tehnologije na ciqeve, zadatke i sadr`aje obrazovnog procesa, U~iteq, Beograd, 51-52, str. 29-37. 50. Dede, C. i Palumbo. D. (2001): Znawa neophodna za kori{}ewe hipermedija, Obrazovna tehnologija, Beograd, 3-4, str. 17-20. 51. Dede, C. i Palumbo. D. (2001): Hipermediji dodaju nove dimenzije mi{qewu i komunikaciji, Obrazovna tehnologija, Beograd, 3-4, str. 21-26. 52. Dwyer, D. i sar. (2001): Kreirawe prave elektronske (virtuelne) u~ionice za interaktivno obrazovawe na mre`i, Obrazovna tehnologija, Beograd, 1, str. 12-20. 53. Đ\orđevi}, J. (1989): Razredno-~asovni sistem izmeđ|u tradicije i savremenih potreba, Nastava i vaspitawe, Beograd, 5, str. 423-432. 54. Đ\uki}, M. (1997): Didakti~ke inovacije i nastavnik, Pedago{ka stvarnost, Novi Sad, 9-10, str. 745-752. 55. Mandi}, D. (2001): Inovacije u obrazovnoj tehnologiji, Obrazovna tehnologija, Beograd, 1, str. 21-26. 56. Mandi}, D. (2000): Informacione tehnologije u interaktivnoj nastavi na daqinu, Pedagogija, Beograd, 3-4, str. 193-198. 57. Mandi}, D. (1999): Kompjuterska nastava kao faktor promene polo`aja u~enika i nastavnika, Pedagogija, Beograd, 1-2, str. 75-79. 58. Mandi}, D. (2001): Kori{}ewe savremenih didakti~kih medija u nastavi, Obrazovna tehnologija, Beograd, 2, str. 37-41. 59. Mandi}, D. (2005): Modelovawe virtuelnih univerziteta, XXI specijalizovani republi~ki seminar za nastavnike ra~unarstva i informatike u O[ i S[, Beograd. 150


Bibliografija

60. Mandi}, D. i sar. (1997): Multimedijalni elektronski uxbenik za u~ewe informatike, Pedagogija, Beograd, 3, str. 19-28. 61. Mandi}, D. (1996): Perspektive kori{}ewa ra~unara u osnovnim {kolama, U~iteq, Beograd, 51-52, str. 45-50. 62. Mandi}, P. i Peji}, M. (1983): Funkcija modelirawa inteligencije kompjutera i pedago{ki rad, Pedagogija, Beograd, 4, str. 171-190. 63. Merceth, K. (2001): Kompjuterske mre`e mogu da budu va`na sredstva za nove nastavnike, Obrazovna tehnologija, Beograd, 3-4, str. 90-93. 64. Nadrqanski, \Ä?. i Vlahovi}, B. (2000): Informatika i obrazovawe, Pedagogija, Beograd, 2, str. 43-88. 65. Risti}, M. (2000): Obrazovawe na daqinu putem Interneta, Inovacije u nastavi, Beograd, 3, str. 8-12. 66. Higgins, R. (2001): Predavawe preko mre`e – osnove obrazovawa na daqinu, Obrazovna tehnologija, Beograd, 1, str. 5558. 67. Cielinski, J. (1968): Kompjuter kao nastavno sredstvo, Nastava i vaspitawe, Beograd, 2, str. 206-211. 68. Colins, J. i sar. (2001): Multimedija i u~ewe, Obrazovna tehnologija, Beograd, 2, str. 42-48. 69. Colins, J. i sar. (2001): U~enici i kori{}ewe informacija, Obrazovna tehnologija, Beograd, 1, str. 59-66. 70. Chalmers, R. (2001): Kako se u~i preko mre`e?, Obrazovna tehnologija, Beograd, 2, str. 69-70. 71. Xurinskij, A. N. (2001): Novi didakti~ki mediji u nastavi, Obrazovna tehnologija, Beograd, 2, str. 1-8. RE^NICI I ENCIKLOPEDIJE 72. Bailey, K (1973): Ilustrirana dje~ja enciklopedija. Preveo Mirko @e`eq. Zagreb: Stvarnost. 73. Vujaklija, M.: Leksikon stranih re~i i izraza, Beograd Prosveta, 1980. 74. Larousse (1997): Moje prvo sveznawe. Prevela Radoslava Stojanovi}. Bratislava: Tigra. 151


Bibliografija

75. Larousse (1997): Upoznajem svet oko sebe. Prevela Slavica Popov. Novi Sad: ITP Zmaj. 76. Moore, L (1975): Dje~ja enciklopedija prirode. Preveo sa engleskog Rene Lui. Zagreb: Stvarnost. 77. Pedago{ki re~nik 1, Beograd, Zavod za izdavawe uxbenika Socijalisti~ke Republike Srbije, 1967. 78. Pedago{ki re~nik 2, Beograd, Zavod za izdavawe uxbenika Socijalisti~ke Republike Srbije, 1967. ELEKTRONSKI IZVORI 79. http://www.indianchild.com/animal%20sites.htm 80. http://www.simplythebest.net/sounds/WAV/sound_effects_WAV/in dex.html 81. http://www.grsites.com/sounds/ 82. http://www.vimeo.com/ 83. http://www.fuw.edu.pl/multimedia/mpeg/ 84. http://www.wildsanctuary.com 85. http://www.thekidzpage.com/onlinejigsawpuzzles/index.htm 86. http://www.ecdl.co.yu 87. http://www.georgetown.edu/faculty/ballc/animals/ 88. http://www.classroomclipart.com/cgibin/kids/imageFolio.cgi?direct =Animals/ 89. http://www.teachnology.com/teachers/ 90. http://www.teachnology.com/cgi-bin/bestof/out.cgi?primarygames 91. http://www.emeraldinsight.com/Insight/ 92. http://www.greyolltwit.com/ 93. http://www.encarta.msn.com/ 94. http://www.google.com/imghp?hl=en&tab=wi 95. http://www.freeimages.com/ 96. http://www.edu.infocus.com/caseStudy2.jsp 97. http://www.thereviewproject.org/index.html

152


CIP - Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd

153


Veb portali u inovativnim modelima nastave dusan stankovic