Page 1


УВОДНИК Драги наши читаоци, Пред Вама је нови број школског часописа „Техничке школе 12. фебруар” у Нишу. Овом приликом најављујемо да је ово година јубилеја за све чланове нашег колектива. Пуних 70 година постојања и рада ове образовне установе обележава се свечано уз пригодне манифестације и велики број учесника из редова ученика, наставника и свих запослених. Стога, ево прилике да прочитате занимљиве текстове наших ученика и професора који су у међусобној сарадњи представили нека од значајних догађања у нашој школи и граду, аки и да на интересантан начинкажу понешто из различитих области – културе, историјског наслеђа, струке којом се школа поноси, нових струјања, популарних, пре свега, међу младима. Уредник

1


1.1 ИСТОРИЈАТ ШКОЛЕ Техничка школа ‘’12. фе- ла металне струке заједно са бруар’’ Ниш под овим називом Школом ученика у привреди при Фабрици дувана и делом ради од 08.05.1991. године. Школа је наследник школа Градске ниже стручне школе које свој почетак везују за де- мешовите струке. Од 1953. године школа носи име народног хероја Иве Рибара Лоле, а од 30. априла 1955. године назив школе гласи: ‘’Школа за ученике у привреди Иво Рибар Лола’’.

мографски и привредни развој града у првим послератним годинама. За почетак рада школе узима се школска 1948/1949. година, када је Генерална дирекција Савезне металне индустрије при Министарству тешке индустрије донела одлуку о формирању средње школе за потребе тада младе нишке привреде. Нишки Народни лист (данашње Народне новине) објавио је 28. августа 1948. године информацију под насловом: ‘’У Нишу се отвара металска индустријска школа’’. Школа је почела званично да ради као Индустријска школа металне струке при Ливници и фабрици машина Јастребац октобра 1948. године.

Трансформацијом школства 1969. године формира се Машински школски центар ‘’Вељко Влаховић’’ у који улази поменута школа, као и школе ‘’Станко Пауновић’’ (данашња Машинска школа) и Машинскотехничка школа. Овај гломазни центар је расформиран школске 1981/1982. године. Ове школске године школа обележава 70 година постојања и рада! Школа носи назив у знак сећања на 12. фебруар 1942 .године, када је група од неколико стотина затвореника организовала бекство из злогласног логора ‘’Црвени Крст’’ (познат и као Лагер Ниш), што је била прва акција такве врсте у поробљеној Европи.

Развој привреде је захтевао одговарајуће кадрове: решењем Народног одбора града Ниша број 18415 од 15.09.1952. године основана је радна организација под називом Школа ученика у привреди у коју је укључена наведена Индустријска шко-

2


Света Три јерарха је празник православних хришћана који је установљен у 11. Веку, за време владавине цара Алексија Комнена. То је, заправо, празник тројице светитеља: Василија Великог, Григорије Богослова и Јована Златоустог. Иако сваки од њих засебно има свој дан у години када се празнично обележава, они су добили и заједнички празник који пада 12. Фебруара, по новом календару, односно 30. Јануара по старом. У народу је постојао спор о томе који је од тројице светих највећи према својим богоугодним делима. Василије Велики се истицао храброшћу и моралном чистотом, Григорије Богослов својим умом, а Јован Златоусти јасноћом проповедања вере и красноречивости. Спор је решен тако што је епископ

евхаитски Јован вођен визијом коју је имао у сну, одредио писање заједничке службе и заједнички дан празника, 12. Фебруар, то јест 30. Јануар по старом календару. Сва три светитеља су му се јавила у сну рекавши да су они једно у Бога, нити се могу делити по значају.

3


Логор „Црвени крст” ницима. Они који нису стрељани на брду Бубањ, масовно су превожени у логоре широм Европе (Немачку, Аустрију и Норвешку), где су многи од њих и окончали своје животе. Пут у интернацију из Логора на Црвеном крсту углавном је ишао преко Бањичког логора у Београду, Сајмишта или директно. Према непотпуним подацима сматра се да је око 30.000 људи прошло кроз овај логор, од којих је око 10.000. убијено на локацији Бубањ. Тачан број стрељаних (процена се креће од 5.000 до 12.000) није могао бити утврђен због недостатка валидне документације и чињенице да су Немци спаљивањем уништавали посмртне остатке. После све веће тортуре и учесталих стрељања логораша, уследио је покушај бекства 147 затвореника, 12.фебруара 1942. Њих 105 је у томе и успело. Остала 42 затвореника своје животе оставило је на жицама логора. године. Организовано бекство логораша у Нишу био је јединствени догађај у поробљеној Европи. На челу завереника били су Бранко Бјеговић. Вуле Вукашиновић, Душан Томовић и Бранко Ћурчић. У знак одмазде, неколико дана касније, стрељани су сви Јевреји

Логор Црвени крст образован је већ средином јуна 1941. од стране СС капетана Хајнриха Бранта, шефа нишког Гестапоа, у магацинској згради коњичког пука „Милош Обилић’’ у Нишу, након што је истог месеца ограђен бодљикавом жицом и заштићен са 4 дрвене стражарске куле. Логор је за непријатеље Рајха имао функцију затвора, и служио је за привремени смештај ратних заробљеника, завођење реда и гушење српског устаничког покрета. Званично, концентрациони логор Ниш, (нем. Anhaltеlager Nisch - „Прихватни логор Ниш”), основан је септембра 1941. године, Како се касарна налазила недалеко од железничке станице Црвени крст, и сам логор назван је „Логор на Црвеном крсту“. Логор је, у свом саставу имао и стратиште на Бубњу, на коме је вршено стрељање логораша. Стрељани логораши закопавани су у гробне јаме, од којих су неке биле и димензија 30х6м. Постојало је пет категорија заробљеника унутар логора, који су били различито третирани. Логор на Црвеном крсту, током рата се брзо празнио, али и непрекидно пунио новим затворе-

4


Изглед логора до бекства логораша 1942. године

(10 жена и 26 мушкараца) у подне изведени из круга и упућени ка градском пољу, а потом са стражарских кула поубијани, сматра се и датумом када је званично логор престао да функционише. По завршетку Другог светског рата прикупљен је обиман материјал о логору и његовим логорашима, који обухвата документа, исправе, писма, оружје, поруке писане пред смрт, личне предмете и фотографије. У аутентичном простору зграде логора, 12. фебруара 1967. године, отворена је прва поставка. Зграда логора је 1969. претворена у Меморијални комплекс- Спомен музеј „12. фебруар“

мушкарци и један број Рома. До бекства логор је био опасан бодљикавом жицом, а после бекства је цео комплекс превентивно ограђен високим зидом. То није спречило и друго бекство, изведено 2. децембра 1942 године, када су између осталих, побегле Нада Томић и Милка Протић. Убрзо су ухваћене и стрељане. Почетком септембра 1944. било је сасвим извесно да Немци неће моћи да издрже притисак ослободилаца на Ниш. Тако је у склопу тих припрема наређено и расформиравање логора. Датум 14. септембар 1944. године, када су последњи логораши

5


Прво полугодиште обележио је низ активности у школи и изван ње у сарадњи школе, ученичког парламента и других институција у граду. Наши ученици су присуствовали серији трибина и предавања која су одржали представници Полицијске управе Ниш, прве теме у септембру месецу су биле ‘’ Трговина људима’’, где су млади упознати како да препознају ову опасност и како да исправно реагују. Након тога се говорило о ‘’Безбедности у саобраћају’’, а децембра је одржана трибина под називом ‘’Уживање психоактивних супстанци и њихове последице’’, као и ‘’Вршњачко насиље’’.

У част обележавања 100 година пробоја Солунског фронта, наши ученици су учествовали на такмичењу из историје, а с тим у вези је одржан јавни час из историјеобележавање годишњице Првог светског рата- посета ученика Крагујевцу, Солуну, Темишвару, трибина под називом ‘’Први светски рат и велике битке’’ на којој је излагао пуковник Мирко Добричанин и јавни час , историјски и литерарни, обележавање примирја у Првом светском рату.

Ученици свих разреда учествовали су у креирању и постављању изложби: ‘’Слике са путовања’’, фотографије, ‘’Паметна табла’’, ‘’Читамо Андрића’’, ‘’Мали принц’’, и сада већ традиционална ‘’Јелка жеља’’ . Ученици су посетили и Сајам књига у Нишу и Сајам професионалне орјентације на форуму напредних технологија- Сајам запошљавања и манифестацији ‘’Ноћ истраживача’’.

Ученички парламент је покренуо интересовање и учешће свих ученика школе у хуманитарним акцијама у циљу помоћи вршњацима којима је неопходна. Успешно су спроведене две акције у октобру и децембру- Повезани креативношћу , намењене школама ‘’14. Октобар’’ и ‘’Бубањ’’ у Нишу, као и помоћ угроженој деци у болести ‘’Чепенинг’’ .

6


Савиндан, школска слава, свечано је прослављен 27. Јануара.

ПАРЛАМЕНТАРЦИ Парламент ученика ТШ’’12. фебруар’’ вредно је радио и у овој школској години. За само неколико месеци може се похвалити бројним ангажовањима, сарадњама и активностима. Ту су учећа на седници Ученичких парламената Нишавског управног округа на којој се истакла тема међугенерацијског пријатељства и доприноса сваког појединца, затим национални састанак Уније средњошколаца Србије у Београду, учеђће на Форум театру -Против насиља и предтасуда, за већу безбедност младих, у организацији Центра за развој грађанског друштва Протекта. Парламент је радио и на обележавању Дана толеранције, Дана права детета, Дана људских права, Светског дана борбе против сиде. Током децембра спроведена је акција одласка на Копаоник ‘’Сви на Коп’’ и израђен пројекат тима ученика на тему ‘’Решавање студије случаја’’ у организацији националног пројекта Е 8 и Будућност за 5.

7


Често се догоди да и не приметите колико алкохолних пића попијете, али се њихов утицај врло брзо одрази на ваш организам. Ако на празан стомак попијете чашу алкохола, његов

алкохол осећају лаку опијеност. Многи и немају осећај припитости, али пиће упркос томе утиче на њихов организам. Тако већ настају опасне промене: опада способност опажања у вожњи и знатно се продужава време реакције. Овај постотак алкохола изазива осећај опуштености, човек постаје храбрији, мање пажљив, поспанији или веселији, безбрижнији, али и површнији у процени способности за вожњу и услова на путу, а истовремено се смањује и будност и успоравају се рефлекси. При тој припитости видно поље се сужава у толикој мери да возач не разликује плоче са натписом или пешаке који желе да пређу улицу, као ни возила која наилазе из смерова под правим углом. Каткад види двоструко, покрети су му неусклађени, теже процењује удаљености на путу, слабије подноси светла возила која му долазе у сусрет, рефлекси су му спорији. У ствари, возач се понаша као кратковида особа која вози без наочара. Са 0,80 грама алкохола у крви, што одговара количини од три-четири испијене чаше, возач више уопште не може управљати аутомобилом и са великим потешкоћама се сналази у

учинак се примећује већ после 15 минута, а ако је попијете у току оброка, реакција се догађа после сат времена. Када га једном прогутате, алкохол одлази право у крв, кроз желудац и црева, а она га затим преноси у мозак, где успори све или сасвим поремети рад пошто алкохол делује на организам као седатив. Само две чаше довољне су да се достигне 0,50 грама алкохола у литри крви - а то је праг за који се већ наплаћује казна и узима дозвола. При тој количини, особе које нису навикле на

8


саобраћају. Треба имати на уму да алкохол пружа осећај лажне сигурности, јер возача наводи да потцењује ризик и да се лакше упусти у кршење забрана. Отуда долази до претераног повећања брзине и заборављања на сигурносни појас.

прометних несрећа са најтежим последицама - смрћу и тешким озледама које неретко завршавају трајним инвалидитетом. Није опасан само алкохол непосредно пре вожње. И након проспаване ноћи, после пијења веће количине алкохола, често човек, иако мисли да је сасвим трезан, има у крви количину алкохола већу од допуштене - више од 0,5 промила! И најмање количине алкохола угрожавају безбедност саобраћаја, јер алкохол деградира све способности возача, без обзира на искуство. Најважније је да сваки човек промени свој став према свом понашању у саобраћају. Ако је човек пијан, онда је једино исправно да не вози у таквом стању. Ако иде у кафану или на славу, нека повратак организује тако да не вози, нека иде таксијем или нека га неко други вози. У интересу свих нас да се придрзавамо савета:

И ако сте попили само једно пиће, најбоље је да сачекате барем два сата - толико је организму потребно да отклони чашу алкохола - или да одспавате мало и онда седнете за управљач возила. Све друге варијанте трежњења крајње су бескорисне. Због тога, будите стрпљиви и сачекајте пре него што мутне главе седнете за волан и направите непотребну компликацију. О томе нарочито морају водити рачуна млади возачи, који немају довољно искуства, а алкохол им даје лажну храброст, па због тога проузрокују велик број

“Ако возим не пијем – ако пијем не возим”. Станимировић Александар III/5 Златковић Александар III/5

9


Као што водимо рачуна о самом себи тако морамо водити рачуна и о другима, нарочито у саобраћају. Највећу пажњу о безбедности у саобраћају морамо посветити нашим најмлађим учесницима у саобраћају. Незгоде које се догоде поред школе имају кобан завршетак за већину малишана. Незгоде се догоде најчешће због непажње возача, а често и због непажње деце.

МИСЛИТЕ ЛИ НА БЕЗБЕДНОСТ СВОЈЕ ДЕЦЕ У САОБРАЋАЈУ Иако Закон о саобраћају

забрањује да се деца до 12 година возе у крилу или на предњем седишту и прописује да она морају бити смештена у посебним седиштима, свакодневно виђамо родитеље који своју децу возе не поштујући ове прописе. Велики број родитеља сматра да спора градска вожња носи мали ризик од повреде ако до судара и дође, међутим истраживања показују да код судара на брзини

од 50км/х путник који није везан бива бачен према напред силом јачине 30 до 60 пута његове тежине. Дете које није везано и није у свом аутоседишту, при судару брзином од 50 км/х лети силом као да пада са петог спрата.

ДЕЦА СТРАДАЈУ ЈЕР НЕ МОГУ КАО ОДРАСЛИ ПРАВИЛНО ПРОЦЕНИТИ БРЗИНУ АУТОМОБИЛА Малишани теже процењују колико имају времена да пређу улицу, што значи да су још више изложени ризику да неко возило налети на њих. Према истраживању, деца имају потешкоћа с уочавањем возила која им се приближавају и тешко примећују возила која се крећу брже од 32 километра на сат.

10


Вожња изнад 32 километра на сат у подручју становања или школе не само да повећава потенцијалну озбиљност било каквог удара већ повећава и ризик да ће дете непромишљено изаћи пред возило. Деца као учесници у саобраћају чешће истрчавају испред бржих возила него испред споријих. До овог податка долазимо из анкета, и контрола испред школа у нашем граду и шире. Један од првих корака дешава се у саобраћају. Дете разматра алтернативе, предвиђа последице и доноси одлуке које су, једино у овим ситуацијама, потпуно равноправне с одлукама одраслих. Прерана самосталност детета у свету саобраћаја често је судбоносна. Статистички подаци говоре да је последњих година број деце жртава у саобраћају велики и константан. Деца су најугроженија у Новом Саду, Београду, Нишу, Крагујевцу, Ваљеву, Чачку, Краљеву… Зоне посебног ризика у Београду налазе се на територији Раковице, Новог Београда, Палилуле, Чукарице, Вождовца, Звездаре. Деца су жртве у свакој трећој саобраћајној несрећи. Како би се смањиле незгоде у којима бивају повређена или настрадала деца, апелује се на возаче да смање брзину у зони сколе, а такође се апелује и на родиеље да што више воде рачуна о кретању своје деце.

ИСКУСТВО НАЈБИТНИЈЕ

Циљ рада на саобраћајном васпитању деце јесте повећање њихове безбедности као самосталних учесника у саобраћају. Сматра се да дете пре навршених 10 година живота нема развијене способности неопходне за доношење одлука у саобраћајним ситуацијама. И поред

тога деца са навршених пет-шест година присутна су у саобраћају без пратње одраслих.

НАЦИОНАЛНА КАМПАЊА БЕЗБЕДНОСТИ ДЕЦЕ У САОБРАЋАЈУ

Статистички подаци нам указују на то да је последњих година број деце, саобраћајних жртава, велик и константан. Жртва су у свакој трећој саобраћајној несрећи, а најчешће страдају као пешаци (62,2%).Деца предшколског и раног основношколског узраста представљају најугроженије учеснике у саобраћају. Примери активности: саобраћајно образовање и васпитање, истраживања стања и локалних проблема, финансирање и реализација кампања у безбедности саобраћаја, рад са рањивим и ризичним групама учесника у саобраћају, информисање јавности и друге превентивно–пропагандне активности, боље саобраћајно уређење зона школа и објеката велике атракције, организација и рад школских саобраћајних патрола и саобраћајних патрола града итд. Циљ рада на саобраћајном васпитању деце директно утиче на повећање њихове безбедности као самосталних учесника у саобраћају. Сматра се да дете пре навршених 12 година живота нема развијене способности неопходне за доношење одлука у саобраћајним ситуацијама. И поред тога, деца са навршених 5-6 година су присутна у саобраћају без пратње одраслих.

11


12


ЕВГЕНИЈЕ ОЊЕГИН Да ли сам добро живео све ове године? Питање које човек себи постави у једном одређеном делу свога живота. Питање у које улазе сва сећања током нашега живота, све лепо и ружно, свако кајање и смејање. Наш јунак се то питао, ако не на средини или крају, директно или индиректно у роману, онда после њега, дуго после, када се све завесе на позорници живота спусте. Да је живео снове многих младића тог времена и добијао скоро, ако не и све, што је желео је неизоставна реченица која мора бити у овом тексту. Не гледајући на ствари разних боја у његовом животу, може се рећи да је урадио једну ствар коју је мало ко тада могао; био је одговоран сам за свој живот, све одлуке и путеви који су се створили су били његово масло, и само његово. Али да би сте осетили какав је то човек био, морате га мало боље упознати почевши од основних ствари. Евгеније је био млад и леп,веома леп могло би се рећи ,човек који је био паметан и склон учењу, али не баш нарочито вредан. Стил његовог живота тада се може упоредити са стилом данашњег младог човека кога занимају само две ствари, провод и жене. Можда није знао да пише поезију и нису га занимале старе песме као економија, али је наш млади јунак имао један таленат, не тако редак, али опет веома важан. Наиме, Евгеније је био веома страствен човек. Да би, казаћемо показао, тај свој таленат у пуном капацитету,велику је улогу имао и горе већ поменут изглед. Слободне или већ заузете жене, све су падале на њега као хипнотисане,ако неку пожели, он је и добије и то без много муке. Али тај начин развратног живота који се састојао у женама, баловима и друштву је почео да узима данак, што ће се у наставку доста променити. Од дана када је добио имање у селу од свог рођака, младић се упушта у други део живота који се драстично мења, али то наш јунак, на велику жалост, касно примећује. Љубав младе Татјане је било нешто, неки би рекли не баш ново искуство, али када би се мало боље удубили схватили би да то Евгеније уопште није искусио, тај нови осећај, праву љубав. То нежно створење је било дар са неба и рај на земљи било ком кога једном искрено заволи. Само наш јунак, не познајући праве животне вредности због свог начина живота, њену љубав одбија.Писмо анђела није било довољно да склони хладноћу са срца Оњегиновог, нити га натера да се безусловно заљуби у њу. Као што то бива у овако тужним љубавним причама, један инцидент тера Евгенија да оде са села у неки други живот; убиство свог пријатеља Ленског му је тешко пало па је одлучио да своју муку лечи у оном што је најбоље радио. Као за инат, није могао наћи срећу. Ниједну није волео, просто није могао волети. Жене су му постале пролазна ствар док није схватио шта жели, само њу, о како је био глуп и млад мењајући слободу за љубав Татјанину. Кајао се јер тада није желео живот са њом, а сада би све дао за бар делић њене љубави коју она више није показивала. После писма и финалног призњања својих осећања које је носио на леђима све те године и која су га ударала по савести сваки пут када би видео другу, Оњегинова осећања су напокон изашла на видело.

13


У овој причи се неће срећа наћи за наше двоје љубавника који то никад нису били, а желели су, само свако у своје време. Било је касно, као што, драги читаоче, можете видети,,сувише касно за Оњегинова осећања, старост и живот су преломили. Татјана га је чекала и чекала, и чак сада, после толико година, деце и мужа, њена љубав није ишчезла, али било је сувише касно.Тренутна срећа и страх су нашега, сада већ старог и напаћеног јунака, полако ломили док га на крају нису сломили. Да је само тада признао своја осећања и упустио се у неки други живот, ко зна шта би било. Али да се све то није десило не би сад било романа ни овога текста,и ова тужна прича која ће можда некоме у сличној ситуацији помоћи, не би постојала. Смиљковић Катарина II-4

У НОЋИ У ноћи се чуло само лагано труцкање точкова по шинама, као да се некимир увукао међу све путнике, а највише у њу... Златна коса са одсјајем месечине прекрила ми је целу руку, док је она мирно спавала на мом рамену, дозвољавајући ми да јој осетим сваки уздах, што је у мени будило побеснело море емоција. Срећа па је њен мир некако И мене обузео. Мислим да ми је у једном моменту И почела недостајати. Иако је ту, тик уз мене, нешто ме је пробадало чим ина тренутак замислим да је негде макар пар метара даље од мене. Љубав? Нека каже неко ко то зна, ја нисам од њих... Месечина се тихо И лагано пробијала кроз прозоре вагона, била је милина за одмори. Ја ипак нисам могао да заспим. Делом зато што ми је анђео заспао на рамену, а највише зато што ми се поглед изгубио у пропланку крај којег смо пролазили. Дрвеће које је скривало поток у подножју је хујало, мада се једва чуло, некако се могло осетити. Толико стабала, толико ноћних птица које их надлећу И ругају им се што су везани за ту проклету земљу. Чини се да дрвеће хуком пркоси птицама И злослутно их тера од себе. Поптуно други свет, а опет на длану свакога од нас... Све то је лако могло у мени пробудити мир И спокој, али је ипак нешто стајало над мојом главом, И стално ми се уплитало у мисли. Моја сека... Сећао сам се како када смо бил имали и старе тополе иза куће крену да хује, она са својим кикицама разбацаним свугде дотрч имени у загрљај, очију пуних сузама које је увек говорила да су од ветра. Лагала је скоро сваки пут, а јасам се наивно правио да јој верујем. Дао бих све за само један њен загрљај уз музику ветра И њене сузе на мојим грудима... Кад човек остари, јури за сновима И великим стварима, и не примети мале и нада се безначајне ствари које губи. Тако сам И ја изгубио њене очи, загрљајеи старе тополе под којима И дан данас знам да стојим сатима, често лијући сузе И надајући се да ће се она ниоткуда појавити И заплакати као кад је била мала, баш онаква какву је И памтим... Таман кад сам полако запао у сан, осетио сам да почињем да падам И нагло

14


сам се трзнуо па И њу пробудио, И доживео можда најлепши призор који сам икад видео. Њене прозирне плаве очи окупане месечином су ми се зариле равно у свест, проболе срце попут копља И оставиле ме без иједнеречи. Кроз главу ми је прошло хиљаду мисли али као да ми је нешто завезало језик, па сам се препустио тим очима И полако утонуо у сан, коначно миран. Сав бол који сам осећао нестао је у секунди, један њен поглед И нежни пољубац бил ису довољни да ме смире И успавају. Имала је неописиву моћ да ме умири, такву какву никад нисам доживео, нити помислио да постоји... И дан данас је у њеном оку посебан кључ за моју душу, другачије не бих то умео да објасним. Љубав? Лука Стојковић III4

СТРАХ ЖИВОТУ ОБРАЗ КАЉА ЧЕСТО Нико од нас не бира када ће се и где родити, ни да ли ће уопште бити рођен, али свако ко прође кроз то пада у један велики бездан звани живот. Од малена до старости се боримо за наизглед небитне ствари без којих може да се живи, али су оне данас принцип такозваног нормалног живота. И свака млада особа која иде тим путем док је ветрови живота шибају са свих страна пролази кроз разне фазе свога времена на земљи. Некад буде тешко, некад мало лакше, али сви се сусрећемо са стварима које могу да нам одреде даљи ток нашег живљења. И тада се показује ко је човек, а ко је само биће које се само споља назива човеком, али то истински никада не може бити. Јер у суштини сви се ми разликујемо по начину решавања разних проблема што нас и чини посебним. Али да ли некада стварно вреди уништити другог ради себе? Да ли је стварно страх за своју кожу вредан губљена човечности? Само ми знамо одговор на то. Многи би се одрекли свога поноса и образа због разних материјалних ствари, само због тог страха да сутра не живе у немаштини. Продавале су се и продаваће се душе здраво за готово за парче хлеба и део замишљеног раја на земљи. Такви људи који прљају свој образ готово без имало кајања и стида никада неће разумети шта је прави рај на земљи. То нису паре нити луксуз, већ ствари много дубље и живље од тих беживих парчића лажне среће. Образ не треба да се пази због других људи већ због себе, јер ће се неко у својој дубокој старости питати да ли је стварно требао да уради то чиме се не може поносити. Је ли би вредно губљења дела себе све оно што је створио данас? И већина ће се покајати и рећи да није. Све је то пролазно и уништи се много брже него што се створи и увек се може вратити, али када човек једном изгуби ито што га чини човеком, тешко ће икада моћи бити онај стари. Чувај свој образ ради себе и људи које волиш, не ради друштва као заједнице и других људи појединачно. Чувај га јер је то данас једна од малих ствари које те чине великим и тим што јеси, људским бићем... Зато нека ти образ буде чист као и твоја савест и живећеш срећним и испуњеним животом. Катарина Смиљковић II4

15


МОЈИ СНОВИ, ЖЕЉЕ И НАДАЊА Моје жеље су велике, надања мала, аснови су ти који чине моје жеље маштовитијим. Пре свега, желим да завршим школу, да сутрадан када се будем запослила, оснујем своју породицу и отворим дом који ће бити испуњен срећом, радошћу и љубављу. Када будем гледала одрастање своје деце и њихово сазревање, даћу све од себе да њихове жеље, снове и надања испуним бар мало и учиним да њихов живот буде бољи од мог. Када се будем враћала уназад, за циљ ћу имати преносиву поруку својој деци о томе како да изграде свој живот и како да поступају. Знам да је преда мном много потешкоћа, али сам довољно јака и храбра да моји снови постану моја истина. Аница Војводић, I3 *** Отаџбину нам, у сред зиме, крвопије турске опепелише. Српски отац искру слободе зажари и запали. Лешинаре, дахије и јаничаре, у оргијању зулума зауставити. Обезглавише нам народ главама кнезова и јунака: Бирчанин Илије, Алексе Ненадовића... Одолео је Карађорђе хајци турској, Дохвати се планине, оде другу у хајдуке. Искру живота дуну у душу српску. Ланце вараварске кида, дружина за борбу расте. Акцији за вођење устанка вођа је потребан, Човек ни кнез ни хајдук, човек из народа. Карађорђе, о коме се јуначке песме певају, изабран је. И Срби се на оружје дигоше, у сред зиме. Пролеће дође, гора озелени, букну устанак још јаче. Ослободити се турског јарма беше тежња устаника. Дахије поубијаше, јаничаре обезглавише. Велике силе не беху нам ни пријатељи ни непријатељи. И оста Црни Ђорђе сам да се са Турцима бије, Гвоздену дисциплину међу борцима да одржи. Отац Србије, поштен, правичан, јунак над јунацима – Црни Ђорђе, црн за каду Кулинову, црн за Турке, А светао по законима божијим јер рођено српско мора да се поврати. Србија више није једна обична побуњена турска покрајина, Рајом простом више се никада звати неће. Бој се бије срцем кад оружја и хране мало има. Издајник хтеде венац славе да са твоје главе скине, Јула 1817. године, у кумовој кући мучки те убише. Ева српска, кума ти наговорила, ал’ ти оста да вечно живиш.

Марковић Сара, IIV4

16


Školski časopis  

Tehnička škola "12. februar" Niš - specijalno izdanje šolskog časopisa u čast obeležavanja 70 godina uspešnog postojanja i rada škole!

Školski časopis  

Tehnička škola "12. februar" Niš - specijalno izdanje šolskog časopisa u čast obeležavanja 70 godina uspešnog postojanja i rada škole!

Advertisement