Page 1

N O V A K O L E K C I J A

š Izlagaci

š Projekat osnazivanja studenata umetnosti i istorije umetnosti da preuzmu odgovornost á za obrazovanje i buducnost 04 — 31/10

Kustosi

š Zarko Aleksicá Antonije Buricá Aleksandra Bogdanovicá Valentina Brkovicá šá Borjana Valcic Katarina Galicá Grupa Gatet Mirza Dedacá š Stanislav Drca Tea Lukacš Sanja Latinovicá Bogdan Obradovicá šá Kristina Oparusic Natalija Paunicá Bojana Pašajlicá Milica Pavlovicá Milan Pešut Jelena Perišicá Miloš Petrovicá Dušan Popovicá

Dejan Radisavljevicá Tijana Radenkovicá Bojana Radenovicá Dragana Radenovicá Milica Mila Risticá Nikola Radosavljevicá Dejan Radisavljevicá Valentina Talijan Danijela Tasicá Nikola Nikolicá Danijela Tasicá Tamara Kokicá Aleksandra Kitanovicá š á Tijana Knezevic Irena Markovicá Nenad Milovanovicá Doris Mileševicá Nikola Jovanovicá Ana Cvijanovicá Nevenka Šmitran

Organizatori

Kontakt

Sandra Stojanovicá Slavica Obradovicá Valentina Brkovicá

info@novakolekcija.com www.novakolekcija.com novakolekcija.tumblr.com facebook.com/projekatnovakolekcija

Senka Latinovicá Kristina Grebenar Milan Šušak Teodora Jeremicá š Karmen Stancu Tanja Đordevicá Mirjana Jemovicá Kustos senior á á Maja Ciric Mentori Radoš Antonijevicá Zolt Kovacš Miloš Tomicá Olivera Parlicá š á Anica Vucetic š á Ljubomir Vucinic

NOVU KOLEKCIJU oragnizuje NUA Treći Beograd u saradnji sa Gete institutom u Beogradu, uz podršku umetničkog prostora U10, Inex galerije, Asocijacije Urbani inkubator i Ministarstva kulture i informi­­sanja.

#zatvoreno

Prostori

Info o lokacijama

Izlozbe š

#bunt

#nedostupno

#pank #nerazumevanje

#kritika

é Kristina Grebenar, Kustosi: Tanja Đordevic, Mirjana Jemovicé i ostatak kustoskog tima

#odsustvo

#obrazovanje

04 – 18/10, 13-21h U10 Kosovke devojke 3 u10.rs

NOVA KOLEKCIJA PRAYGROUND

#problem

#kolegijalnost

#zbunjenost #dostupno #šteta

#energija

#faliti #tuga

#arhiv

#cuvanje š

#zbunjenost

#prekriti

PITAJ SADAŠNJOST – Š MOGU LI DA PRICAM O TOME?

#energija

Kustoskinja: Senka Latinovicé

Kraljevića Marka 8

#neprecizno

#razmena

PITAJ PROŠLOST – TRANSFORMIŠI PROŠLOST

#šuplje

#nefunkcionalnost #fiktivno

#nerad

KM8

Kustoskinja: Teodora Jeremicé

#pregledno

#rad

04 – 31/10, 15-19h

<2,4%

š #zelja

Kustoskinja: Senka Latinovicé

š #ukljucivanje

#prašina #neaktivno

PLODOVI GNEVNIH Kustos: Milan Šušak

LOTOS

#šapat #rastanak #imaginarno #aktivno #opstanak #otudenost

facebook.com/galleryinex

Kustos: Milan Šušak

#nada

#istorija

#izvor

VAZDUH KAO CELINA

04 – 31/10, 15-19h

é Kristina Grebenar Kustoskinje: Teodora Jeremic,

#gubitak

#nedostupnost

04–18/10, 13-21h Galerija U10 04 – 31/10, 15-19 h

š Kustoskinja: Karmen Stancu

#identitet

#parcijalno #odsustvo

Crnogorska 6

DYNAMO ZONA

D

#gorko

04–31/10, 15-19h Galerija Inex Višnjička 76

#osuditi

#oslonac

#nefunkcionalnost #zelja š

KM8, Galerija Inex

#ukljucivanje š

#fiktivno

i Crnogorska 6

#neaktivno

#konzervacija

Izlozbene š celine

#prošlost

DYNAMO ZONA š Kustoskinja: Karmen Stancu

D

NOVA KOLEKCIJA PRAYGROUND á Kristina Grebenar, Kustosi: Tanja Đordevic, Mirjana Jemovicá i ostatak kustoskog tima

#razmena

š #ukljucivanje

PITAJ PROŠLOST TRANSFORMIŠI PROŠLOST Kustoskinja: Senka Latinovicá

Predviđeno je da se u okviru svake izložbe NOVE KOLEKCIJE nađe Dynamo zona, osim tamo gde je njeno

Ova celina je zamišljena kao ključ za čitanje projekta

U izložbi se javljaju univerzalna pitanja imanentna

postojanje neodrživo. Svrha Dynamo zone nije samo da

NOVA KOLEKCIJA. Forma Playground je otvorena, inte­

umetničkom promišljanju. Recimo, šta je to umetničko

metaforički ukaže na potencijal mladih umetnika ili da sk-

raktivna i pored uključivanja posetilaca u neku vrstu dru­

delo, gde su njegove granice i kako ga umetnik proizvo-

ladišti njihovu sirovu snagu za bolje dane, već da se napra-

štvenog događaja, podvlači slobodno igranje play kao sta-

di sopstvenim odabirom. Zatim se preispituje pozicija

vi jedan korak više i da se ta snaga i svi uloženi napori pret-

dijum u kome trenutno stvaraju studenati umetnosti. Ovo

individualnosti danas, ali i u opštem smislu – da li ikada

vore u energiju koja će u mraku osvetliti put. A da bi to bilo

je suprotstavljeno stadijumu igre game koji funkcioniše po

možemo postati jedna strukturisana, formirana individua,

moguće potreban je neko.

ustanovljenim pravilima (sveta umetnosti).

ili se menjamo baš svakim pokretom, svakom sekundom protoka vremena?

O projektu

Izlagači:

O krokodilskim suzama i slonovima koji su pokušali da se prevaspitaju

Borba za radnička prava nekad i sad, opominje i os-

Natalija Paunić, Aleksandra Bogdanović, Dejan Radisa­

tavlja gorak ukus u ustima, a činjenica da nove generacije

vljević, Mirza Dedać, Dušan Popović, Dragana Rađenović

umetnika nalaze ovu temu bitnom, ohrabruje. Konačno, tu je i muzej kao problem koji je okupio jednu generaciju. Pristup je i tu drugačiji – nepokretni muzej kao status quo

Ako je na srpskoj umetničkoj sceni ili preciznije njenim sistemskim delovanjem, iznova zastupljen tzv. plač nad sopstenom sudbinom tumačen kao krokodilske suze, NK osvešćuje proces u kojem krokodil, kao zvani­čna institucija umetnosti, lije suze samo da bi bolje svario svoj plen. Plen neka u ovoj priči bude kritičko mišljenje i sposobnost za mobilizaciju i akciju novih generacija. Pretpostavimo da je NK generacija koja gaji nezavisno mišljenje. Slonovi su moćne životinje, koje jednom kada ih sistemski vaspitate, nisu u stanju da iskoriste svoju sna-

PLODOVI GNEVNIH Kustos: Milan Šušak

neke od emocija koje dominiraju radovima mladih ume­ tnika. Bezizlazne situacije i osećaj beznadežnosti su ključni problemi koji u životu umetnika, ali i svih drugih članova našeg društva produkuju gnev. Isti onaj gnev koji srećemo kod aktera Štajnbekovog romana “Plodovi gneva“. Izlagači:

je delovanja, na koje se naučeni dok su bili sasvim mali. Pretpostavimo zato da su novi ljudi koji su se volonterski uključili u ovaj projekat slonovi koji imaju sposobnost da samostalno izgrade svoju kognitivnu arhitekturu. Nova

Tea Lukač, Irena Mirković, Bojana Radenović, Kristina Oparušić, Žarko Aleksić,

vani kontekst. Idejno jezgro za razvoj NK utemeljeno je u ideji o radikalizaciji delovanja studenata u oblasti vizuelnih umetnosti. Objansniti ovoj generaciji da su se nekada izložbe u MSUB otvarale subotom u 13 h bilo je gotovo nemoguće. To je generacija koje nikada nije ušla u zgradu MSUB i koja nije izložena kulturi muzeološkog iskustva. Ali, njena vitalnost pomogla je da se osvesti činjenica da nijedan muzej nije samo zgrada, već njegova agentura tj. sposobnost generi­ sanja potencijalnih situacija i subjekata. Nova kolekcija nastala je bez diskriminacije prema učesnicima i pristiglim radovima, po principu njihovog samostalnog uključivanja u okruženje koje ih usmerava da razvijaju potencijale, bez pozicije moći koja ih selektuje. Umetnički radovi dostavljeni su kustosima koji su ih, primenivši znanje iz kustoskih radionica, rasporedili prema tematskim celinama. Ipak, diskriminacija koju nismo mogli da izbegnemo je finansijska, u smislu da neki radovi trpe nedostatak produkcijskih sredstava. Ako pretpostavimo da je odnos između kolekcionara i njegove kolekcije narcistički, jer se kolekcionar ogleda u umetnosti i umetnicima, onda se postavlja pitanje ko je kolekcionar koji se ogleda u NK? Ako se u NK ogleda insti-

srpskom društvu. U situaciji gde je kvar sistemski, ogledalo je iskrivljeno i ostvaren je proces narcističkog pozleđivanja. Nova kolekcija ne reflektuje uživanje, ona je ogledalo sa distorzijom, kolekcija koju nijedan muzej neće lako uvažiti, kolekcija na koju se projektuje unutrašnja bol. Učesnici projekta NK izborili su za redistribuciju simboličkog kapitala u okviru srpskog sveta umetnosti. Sa marginalne pozicije obrušenog institucionalnog polja, uspeli su da se samoorganizuju i tako pokažu da su izbegli uticaj tog obrušenog sistema na percepciju mogućnosti koje im on nudi. Nova kolekcija je mikro-kultura, vitalni, ali ne i nepozleđeni deo sprskog društva. Najveća vrednost projekta NK je upravo nova društvena zajednica koja je nastala, preneseno znanje i proaktivna praksa koju ona generiše. Maja Ćirić, nezavisna kustoskinja

rezova i glasnih parola. Stanje koje bi se moglo opravdati nepoverenjem i skepsom prema revolucijama prošlosti, ali i problemom izostanka istih u sadašnjosti. Izlagači: Antonije Burić, Milica Pavlović, Bojana Pašajlić, Borjana Valčić, Stanislav Drča, Nikola Radosavljević

Kustoskinja: Teodora Jeremicá

LOTOS Kustos: Milan Šušak

U odnosu na svetska merila svako izdvajanje namen-

Kao što lotos izrasta iz blata tako i radovi ova četiri autora metaforički rečeno rastu iz civilizacijskog blata našeg društva. Paradoks vezan za rođenje lotosa ide­ ntičan je paradoksu rođenja radova ove izložbe, jer i pored katastrofalnog stanja našeg društva, a samim tim i kulture, umetnici iz ove grupe uspeli su da se “uzdignu“ iz blata i nezavisno stvore jedinstvena dela. Autori kroz radove postavljaju pitanja i kritikuju ne samo problem (ne)funkcionisanja MSUB nego i čitavog našeg društva i na taj način iznose stavove i nezadovoljstvo mladih generacija. Tiha pobuna koja se materijalizuje u insticuiona­ lnu kritiku glavna je odlika radova izložbe koja nosi naziv „Lotos“. Polazeći od sedmogodišnje letargije muzeja, čije se buđenje ne nazire u (bliskoj) budućnosti, svaki autor na drugačiji način postavlja pitanja i kritkuje nedostupnost kolekcije MSUB, iznoseći svoje viđenje situacije. Izlagači: Dejan Radisavljević, Nenad Milovanović,

jeno kulturi manje od 2,4% od ukupnog budžeta države jednako je skandalu i svodi kulturu te zemlje praktično na uzgrednu pojavu i povremeni eksces. To što su nominalna povećanja koje je država predvidela za ovu godinu dovela do čitavih 1,4% državnog budžeta, predviđena izdvajanja za kulturu su i dalje nedovoljna. Kada se ima na umu i to da značajandeo te cifre odlazi na Javni servis, od 1,4 spada se na realnih 0,77% što znači daleko manje, i svakako još dalje od opšteprihvaćenog minimuma. Šta god radili, koliko god “ozbiljno revidirali budžet” ipovećavali ulaganja u kulturu, sve to ostaje na nivou komičnog (čak žalosnog), i mora se priznati da je sve očiglednija činjenica da je državom usmeravana kultura zabrinjavajuća. Upravo na taj aspektdanašnjeg društva umetnice ove izložbe i reaguju. Izlagači: Nevenka Šmitran, Katarina Galić, Ana Cvijanović, Danjela Tasić, Tamara Kokić, Sanja Latinović

Nikola Jovanović, Bogdan Obradović

VAZDUH KAO CELINA

uticaja na nove generacije. Ako se u njoj ogleda stručna je odraz traume da se sistemski pobrinemo za kulturu u

ovako - pripremno stanje, u ovom trenutku bez radikalnih

<2,4%

tucija, onda je u njoj vidljiv efekat nedostatka pozitivnog publika, takođe. Ako se u njoj ogleda šira javnost, izložba

Ipak, ako bismo mogli da svedemo sve prikazano na jednu zajedničku vibraciju, čini mi se da bi ona vibrirala

Aleksandra Kitanović, Stanislav Drča

kolekcija je još jedno u nizu izvaninstitucionalnih delovanja, koje se manifestuje kao organska celina ili samoinduko-

stvenog tela, pokretnog i vitalnog, kao medijatora i edukatora, umesto samo delimično aktivnog muzeja.

Bes, razočaranje, nemoć, očaj, anksioznost samo su

gu kada porastu i prevaziđu imaginarno i limitirano pol-

simbol našeg društva i kulturne stvarnosti, ili nuđenje sop-

PITAJ SADAŠNJOST – Š MOGU LI DA PRICAM O TOME? Kustoskinja: Senka Latinovicá Prekinuta komunikacija, otuđenost, frustracija, nemogućnost slanja poruke – ovo su teme koje opsedaju autore prikazanih radova. Ako čitamo poruku na nepoznatom pismu, radi se o jasnoj poruci – veza je prekinuta, a bez te veze, budućnost se čini poprilično mračnom. Ako nam fale reči, tu je vrisak, da prekine nepodnošljivo stanje tišine. A posle osvešćivanja vriskom, uvek sledi promena, drugačija perspektiva posmatranja. Izlagači: Tijana Knežević, Milena Pešut, Grupa Gatet, Doris Milešević, Valentina Brković, Žarko Aleksić

á Kristina Grebenar Kustoskinje: Teodora Jeremic, Izložba preuzima sintagmu Vazduh kao celina za naslov jer adekvatno korespondira sa razmišljanjima mlađe generacije, njihovim stavovima i očekivanjima od Muzeja savremene umetnosti u Beogradu. Reč je o naslovu inte­rvjua iz 1965., neposredno pred otvaranje Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, u kom je arh. Ivanka Raspopović opisala novi muzej kao „vazdušni prostor koji je jedinstven“, aludirajući time na visokofunkcionalni prostor koji će biti bez spratova. Skoro pola veka kasnije, tragikomično, MSUB u izvesnom smislu ispunjava inicijalnu zamisao svoje autorke, no zasigurno ne u željenoj konotaciji. Izlagači: Valentina Talijan, Jelena Perišić, Miloš Petrović, Tijana Radenković, Milica Mila Ristić, Nikola Nikolić

#osuditi

Vodič // Izložbe projekta Nova kolekcija  

novakolekcija.com novakolekcija.tumblr.com facebook.com/projekatnovakolekcija

Vodič // Izložbe projekta Nova kolekcija  

novakolekcija.com novakolekcija.tumblr.com facebook.com/projekatnovakolekcija

Advertisement