Issuu on Google+

TIMO^KI ГОДИНА II, бр. 5., 26. јул 2010.

Ваља рнж

Гнездо устаничко

Бели брег

Браник слободарски

Традиционално, и овог 7. јула, на Ваља рнжу, обележен је Дан устанка народа Србије и посебно бољевачког и бор­ ског краја. Венце на споменик ослободиоцима положиле су де­ле­гације општина Бор и Бо­ љевац, борачких орга­ни­за­ци­ја Бора, Бољевца, За­је­чара, Вој­ ска Србије, патриотских, поли­ тичких и осталих органи­заци­ ја и појединаца. Говорио је Го­ ран Адамовић, председник СО Бољевац. У Неготину је, након девет година, Дан устанка обележен на Стеванским ливадама.

Крај спомен плоче на историјској виноградар­ској кућици, на Белом брегу из­ над Зајечара, 30. јуна, венце и цве­ће положиле су делега­ ци­је гра­да Зајечара, окруж­ них одбора СУБНОР-а Бора и Заје­чара и општинских бо­ рачких организација Неготи­ на, Бољевца, Бора, Зајеча­ра, Соко­ба­ње, Књажевца и Пи­ро­ та. Пригодан културно-умет­ни­ чки програм приредио је КУД зајечарске Месне зајед­ни­це Котлујевац. Гово­рио је Драгољуб Николић, члан Републи­чког од­ бора СУБНОР-а Србије.


КОМЕМОРАЦИЈА ПОВОДОМ СМРТИ ПРВОБОРЦА МИОДРАГА ЦОЈИЋА НЕДЕЉКА

ОДЛАЗАК НЕУМОРНОГ ПАТРИОТЕ

У

сали Скупштине општине Бољевац, 25. маја, одржан је комеморативни скуп поводом смрти носиоца Партизанске Споменице Миодрага Цојића Недељка, рођеног 1919. године у селу Сумраковац. О Цојићевом ратном путу и раду у послерат-

ном развоју земље, говорили су Војислав Воја Вијоровић, потпредседник СУБНОР-а Бољевац и Драгољуб Николић испред Окружног одбора СУБНОРА Зајечар и Републичког одбора ове борачке организације. Они су истакли Цојићев огромни доприонос у НОБ-у нагласивши да је рат завршио на дужности команданта Прве бригаде КНОЈ-а. Носилац је више ратних и мирнодопских одликовања, као што су: Орден заслуга за народ 2. реда, Орден братства и јединства 2. реда, Орден црвене звезде за ратне заслуге, Орден за храброст, Орден рада са златним венцем и Орден Републике са сребрним венцем. Носилац је и руске Медаље великог отаџбинског рата. Цојић је у више мандата био у најужем руководству СУБНОР-а Србије и Југославије. Миодраг Цојић је, у прису-

Породица погинулог Небојше Србуловића крај споменика на фарми у Подгорцу

ству најуже родбине, сахрањен на Новом гробљу у Београду. На фотосима: Недељко Ми­ тић из Зајечара са сликом пок.

Цојића ; Радослав Раца Рукавина и 91-годишњи Божин Јовановић на комеморацији у Боиљевцу…

ПОДГОРАЦ

СЕЋАЊЕ НА НАТО БОМБАРДОВАЊЕ

С

едмог јуна, пре 11 година, НАТО авијација бомбардовала је овчарску фарму у Подгорцу код Бољевца. Од НАТО бомби погинула су три радника. Данас су, крај споменика у дворишту фарме, делегације бораца општина Бољевац и Бора одале пошту страдалим невиним жртвама агресора 1999. године. - Сећамо се тог стравичног дана и погибије недужних људи. Да се никада тако нешто не деси не само овде, него свуда у свету. Чуваћемо успомену на жртве – рекао је Горан Адамовић, председник Скупштине општине Бољевац. Венце и цвеће на споменик изгинулим радницима положили су представници општине Бољевац, породице погинулих и борачке организације Бора и Бољевца.

Р

ПЈ

Р

КО

М

ЕД

БОР

М

ИЈА ЦЕНТА

У ТЕР ЦЕН

ТА

ић ов вић п ли уло Фи ив а ан р Ж Бр анда : к кс ни ед Але р У P: DT

ТИМОЧКИ БОРАЦ Лист борачких организација Тимочке Крајине Седиште Бор Дом културе, „Моше Пијаде” 19 Тел., факс 030 - 423-878, 444-280 Специјално издање „Борских новина” Техничка обрада Компјутер центар Бор Редакција Татјана Дроњак, Душан Младеновић, Драган Попаз, ­Радован Ђико, Живојин Станић, Оливера Хаџић, Милорад Антић, Светлана Станковић, Александра Миљковић Секретар Редакције Зоран Ивановић Лист излази повремено Цена 30 динара Тираж 500 примерака Штампа штампарија „Графомед” Бор Тел. 030-422-980

2 -ТИМОЧКИ БОРАЦ -20. јул 2010.


65 БРЕЗА ЗА СРПСКЕ и рускЕ херојЕ П

рисуствујући свечаности поводом обележавања 65 година од победе над фашизмом у Другом светском рату у дунавском насељу Вајуга крај Кладова, амбасадор Русије Алексеј Конузин рекао је да је Србија држава победница у Другом светском рату, а српски ветерани њени хероји - У близини овог места на Дунаву ослобођени су први километри српске земље, насељена места и овдашње становништво. Одавде је почело ослобађање Југославије од фашистичког окупатора и зато овим скупом

Амбасадор Конузин полаже венац на споменик на Вајуги

одајемо признање Србима и руском, украјинском, белоруском и другим народима Совјетског Савеза који су, дајући живот, остали у братској српској земљи - истакао је амбасадор Конузин. Након полагања венаца и цвећа на спомен-обележје, руски амбасадор Алексеј Конузин и његови домаћини, председник општине Кладово Дејан Николић и директор Привредног друштва, засадили су прве три брезе од 65 садница које симболично означавају године од велике победе у отаџбинском рату.

(S.K.)

ПОБРАТИМИЛИ СЕ Борци БОРА И МЛАДЕНОВЦА

Б

орачке организације општина Бор и Младеновац, након дугогодишње плодне сарадње, побратимиле су се 1. априла, на Дан прве радне, ратне Омладинске радне акције „Црни врх 45“. У присуству бивших бригадиста и представника општина Брегово у Бугарској, Бор, Пирот, Књажевац, Зајечар, Обреновац и Неготин, Повеља о братимљењу потписана је на свечаној академији у борском Дому културе. Око 150 учесника обележавања „акцијашаког дана“ положило је венце и цвеће Браћа по роду

Н

рела“. Акцијаши су присуствовали и промоцији четвртог броја „Тимочког борца“, да би поподне наставили дружење у хотелу „Албо“. Ову лепу, традиционалну ма­ни­фестацију, организова­ну и по­водом 65-годишњице црно­ вр­шке епопеје (када је у зиму 1945. године 1.630 омладинаца из целе Србије градило пругу и секло дрва за болнице пуне ра­ Делегација Младеновца на Црном Врху ње­ника и станове у Београду и Крагујевцу),  помогла је општи­ на споменик на Црном врху на ска Попе „Љубави смо учили ва- на Бор. којем су уклесани стихови Ва- тру да нам земље више не би го-

A. \.

САРАДЊА ПОТОМАКА РАТНИКА БОРА И ПОЖАРЕВЦА

а недавно одржаној годи­ш­ Стојадиновић Регрут, председ­ њој Скупштини Удружења ник Градског одбора Савеза по­ по­то­ма­ка ратника 1912-1920. у По- то­мака ратника Пожаревца, у жаревцу као гости појавили су се све­чаном делу Скупштине, уруи представници борске Подруж- чио је гостима из Бора књигу нице потомака старих српских “Арад­ска тврђава - аустроугарски рат­ника на челу са председни- ло­гор за истребљивање Срба” и ком те патриотске организације, пр­ви број промовисаног гласила Бра­ном Филиповићем. Славољуб пожа­ревач­ког Удружења “Брани-

чевски све­тионик”. Говорећи о борској подружни­ ци и сарадњи са осталим сродним организацијама у Србији, Бра­ на Филиповић је предложио да се испита могућност братимље­ ња ове две организације из два суседна округа. Гости су домаћи­ нима уру­чили електронско изда­

3 -ТИМОЧКИ БОРАЦ - 20. јул 2010.

ње књи­ге “Србија у Великом рату, у 99 слика” и документарне филмове о солунцима и Бици на Легету. Домаћини и гости потом су наставили разговоре и дружење у ресторану „Лав”.

B. Pe{i}


ЗастраШујуће

ОСКРНАВЉЕН СПОМЕН ПАРК У ЗЛОТУ У

Спомен-парку у ­центру Злота, где су споменици жртвама из Првог и Другог светског рата, спомен бисте истакнутим револуционарима и плоче са именима изгинулих у оба светска рата, као и споменплоча 72- јици црвеноармејаца погинулим у одбрани Злота септембра 1944. године, пре два месеца лопови су исекли и однели месингане плоче са именима истакнутих бораца НОР-а. Незванично сазнајемо, да је полиција пронашла починиоце и, надајмо се, они ће бити прописно кажњени. Ипак, остаје питање зашто се то чини данас

У

Злот: „место злочина”… и овде, нама који поштујемо и ценимо слободу и жртве пале за опстанак отаџбине. Пад морала и сиромаштво, изгледа, да су „натерали“ обесне крадљивце да се упусте у једну тако непри-

мерену „авантуру“. Преостаје да полиција саопшти имена дрских лопова, мада је то, ако су заиста пронађени, могло већ да се учини. На фотосу нашег репорте-

ра, од 4. јула ове године, виде се трагови, остаци „постамента“ спомен-плоча у злотском Спомен-парку.

је посејана трава. На ивицама травњака поређане су клупе за одмор. На чесми је мермерна плоча у спомен на Тимочку дивизију из Првог светског рата. И све је то лепо, али је , нажалост, и на удару вандала.

Црним фломастером оскрна­­ вљена је плоча разним жврљо­ тинама и неукусним натпи­сима. Однете су и канте за отпатке. Трава се не види од смећа тако да је цело место велико ругло. И брука за све нас, па и потомке

храбрих српских ратника. Срамота да веће не може бити!

A. Miqkovi}

ОСКРНАВЉЕНА И СПОМЕН ЧЕСМА У НЕГОТИНУ

Хајдук Вељковом Неготи­ ну налази се мали парк између некадашњег Дома армије, сада Дома војске Србије и Дома пензионера. На средини тог паркића је чесма. Направљене су и поплочане стазе, а између

Божидар Стојановић, Неготин, Ј. Јовановића Змаја, бр 2

НАЈВЕЋИ ЗЛОЧИН ЈЕ нагрђивати СПОМЕНИКЕ

Pi{e: Brana Filipovi} Никада у бићу српског народа није било да не поштује претке који су животе дали за слободу и одбрану отаџбине, да се с дужном пажњом не поклони сенима родољуба и оних који више нису међу нама. Ипак, у последње време сведоци смо скрнављења споменика и спомен-обележја, спомен-паркова, алеја, гробаља. Нису само месингане и бронзане плоче покрадене у Спомен-парку у Злоту, исто , још и горе, учињено је у Шарбановцу, украден је крст са споменика француским и српским родољубима у центру Бора, простори поред споменика у многим селима су неуређени и запуштени. Ружне слике на све стране. Нису то само наше лоше нарави, него и хир, безобразлук, простатлук, испољено незнање и политизација свега и свачега. Лопови посежу за скупоценим металима - они продају старо гвожђе да би преживели. Али, како разумети крадљице бронзаног крста, како схватити писање чудних парола по споменицима ратницима Првог светског рата у Неготину? На једној страни имамо небригу општинских и репу-

бличких власти, музеја, архива, удружења грађана, на другој појединачне ексцесе који се завршавају скрнављењем и полицијским истарагама. Дознајемо да је полиција пронашла лопове покрадених плоча са именима партизана у Злоту, али још се (да ли у циљу истраге?) не знају имена починиоца. Више је него потребно да полиција саопшти тачна имена и податке о крадљивцима како би се ставили на стуб срама. Они то заслужују. Овако се питамо да ли их намерно неко скрива или су то нечија деца па их треба сачувати од бруке и срама. Било ко да јесте, не би смео да остане непознат. Можда је то и једина „превентива“ да се уразуме бахати и недодирљиви, криминалци и несрећници који не презају ни од кога и којима ништа није свето. А зар има нешто светије од чувања успомене на изгинуле за отаџбину. За наше заједничко огњиште. Поврх свега, они који скрнаве споменичке светиње нису ништа друго до безбожници са злочиначким намерама. Овај народ је с муком градио земљу, али и подизао спомен паркове и споменике најзаслужнијим градитељима слободарства, револуционарима чија ће дела време – ако већ није - расветлити. Без обзира колико били по-

4 -ТИМОЧКИ БОРАЦ -20. јул 2010.

литички или национално заслепљени, не смемо сметнути с ума велика достигнућа у револуцији, првенствено у ослободилачким ратовиома. Како не поштовати солунске старине, јунаке и хреоје са Цера и Колубаре, Мачковог камена, с Брегалнице, Куманова, Легета... како бацити у заборав више оид 360 жртава у Великом и 65 у Другом светском рату из сиромашног, планинског Злота. Подигли смо им споменике у знак сећања, полажемо венце и цвеће за празнике и историјске датуме, чинимо, МИ из борачких организација, колико се може да успомене не увену. Обесни и хировити дошли су, кукавички и ноћу, да узнемире наше светиње и оставе мрљу на сећање, једино што не гасне. Овом народу није на част скрнављење белега с именима изгинулих у ратовима и жртвама ратова којих је, нажалост, било превише за овако малу земљу. И зато апелујемо на власт да хапси и саопштава имена крадљиваца спомен-плоча и свих оних који ставе прљаву руку на историсју свог напаћеног а дичног и поносног народа. Јер: за један народ који је толико пропатио и страдао, можда је и највећи злочин - скрнавити споменике!


Јунак кајмакчалана, ЂЕНЕРАЛ С ТИМОКА

povratak nikole

\enera l a col ovi]a

О

томе како је српска ко­њица под генераловом командом чинила праву пометњу међу Турцима, Бугарима, Аустри­јанцима, и Немцима - на Куманову, Битољу, Брегалници, Церу, Колубари, Кајмакчалану писала је својевремено „Политика“... с поштовањем су о његовом јунаштву и вештим тактичким потезима писали наши генерали Пера Бојовић и Милан Ђ. Недић, као и стари војсковођа и индустријалац Ђорђе Вајферт, али и генерал поражене немачке војске Фон Болк, француски генерал Фаре и други. Такође, сећањима генерала Николе Цоловића, поводом десете годишњице пада Солуна, „Политика“ је, у бројевима од 4. и 11. новембра 1927. године, посветила целу прву страну. А на готово исто толиком простору „Политика“ 14. децембра 1939. године пише: „Јуче изјутра преминуо је још један од ветерана српске војске, Никола Ц. Цоловић, коњички бригадни генерал у пензији, један од елитних официра...“ После Другог светског рата прослављени генерал ушао је у потпуну анонимност, али је, срећом, сам оставио белег о свом војевању. У историјском архиву у Зајечару од пре пет година налази се хиљаду страница на писаћој машини и у два тома, његових сећања под називом „Са бојних поља“. У Зајечар је те папире донео један од његових потомака и – тек тада је почело интересовање за потпуно заборављеног ђенерала. Баш као што су потпуно били заборављени и Зајечарци Никола Пашић, Светозар Марковић, Сима Лозанић, Адам Богосављевић...

пук Битољске дивизије са 24 топа, затим су заузели Дојран и Ђевђелију, где је његов пук заробио 1900 турских војника, па је самоиницијативно, без икаквих наређења Врховне команде, избио до Солуна 9. новембра 1912. Преплашени Турци напуштају град. Грци му приређују срдачан пријем. Ту се тада отвара раније затворен српски конзулат и над Мирослављевим јеванђељем записује улазак српске војске у Солун. Помињани Ђорђе Вајферт добија од Цоловића телеграм којим га поздравља „двадесетог дана из Солуна“. А Вајферт, такође коњаник из ранијих ратова, узвраћа: „Уз вагон који сам вам данас испратио, шаљем срдачне поздраве и топле жеље за осведочене јунаке победоносне српске војске, да вас прати увек добра срећа...“ Ређају се затим бојишта и победе. Застава Дунавског коњичког пука увек је испред осталих храбрих српских јунака. Целу 1913. годину Цоловић проводи са својим пуком ратујући против Бугара на подручју Македоније, па затим гуши побуну Арнаута у околини Дебра и Гостивара. Стиже августа 1914. године и на Цер, где је, после исказаног јунаштва и мудрог командовања, постављен за команданта Прве коњичке бригаде. У подножју те легендарне планине, он је пре тога, самоиницијативно,

Заклетва у Вајфертовој кући Видљиво је из тих папира и бројних других сведочанстава да је у балканске ратове 1912. године Никола Цоловић кренуо у чину мајора као командант дунавског коњичког пука. Пред полазак на ратиште у дому познатог индустријалца и старог војсковође Ђорђа Вајферта (заслужног и за отварање Борског рудника), група официра на челу са Цоловићем заклела се над заставом да ће за 20 дана ући у „Душаново Скопље“ и јавити се телеграмом старом Вајферту. Цоловић се, међутим, јавио Вајферту из Солуна. Његови коњаници били су брзи и јуначнији него што је ико могао предвидети. Код Куманова су заробиСпомен костурница на Кајмакчалану ли цео артиљеријски

5 -ТИМОЧКИ БОРАЦ - 20. јул 2010.

потпуно разбио аустријску Прву бригаду чувене 21. ландверске дивизије и гонио је све до Прњавора на Дрини. А у повратку ка Церу вештим маневрима избегао је све замке у непријатељској позадини, прошавши ноћу, на велико чуђење, кроз пун Липолист пренеражених Шваба. Нису стигли ни метак да опале! Одмах затим у боју на Колубари направио је још већи подвиг: Вештим маневрима довео је целу своју коњичку бригаду иза леђа непријатељу на Мислођинском вису. Изненађени и обезглављени, Аустријанци су се дали у панично повлачење све до Београда и Саве. Окићен ордењем… И у повлачењу преко Алба­није, и у пробоју Солунског фрон­та, и у гоњењу разбијених Бугара и Аустријанаца. Цоловићеви коњаници су увек испред свих и где је најтеже. У уџбенике ратовања ушао је и Цоловићев маневар код Алексинца у октобру 1918. године. Тада се, када се томе ама баш нико није надао, нашао иза леђа утврђене 11. немачке армије којом је командовао генерал Фон Галвиц. Непријатељ је морао у повлачење, а Цоловићева бригада наставила је, попут вихора, преко Дунава и заузела Темишвар и Арад. Ту је био и крај војевања за генерала Цоло­ вића. Био је већ окићен двема Карађорђевим звездама с мачевима, затим са два Бела орла, две медаље за храброст и многобројним другим домаћим и страним одликовањима. Долази мир, а он се у њему не сналази. О томе „Политика“ 1927. године пише: - У доба када се од најситнијих интрига прави и најнижа лична трговина и највиша државна политика, генерал Цоловић није више потребан. Није потребан исто онако као што није потребан ни Живко Павловић, ни Јоксим Гајић и многи други најбољи војници наши, стварна узданица наша. И њима су мале пакости силом навукле капут, као и некад војводи Путнику и војводи Мишићу. Ситне пакости скинуле су им униформу, али им нису могле скинути славу којом их је историја овенчала... Генерал Цоловић живео је као пензионер у Зајечару све до 1931. године, када прелази у Београд и живи у њему све до смрти – записао је 1993. „Политикин“ новинар Стојан Тодоровић.


ПРЕВОДСКИ ПОТОК ОДРЖАО ТРАДИЦИЈУ И

ако без осмишљенијег културно-забавног програма, традиционални збор народа и сећања на народноослободилачки рат, уз спортска такмичења и вишебој, одржана је још једна традиционална манифестација „Преводски поток“. Делегације општине Бор, СУБНОР-а Бора и Зајечара, удружења грађана и вишепатриотских организација положили су венце на споменик изгинулим партизанима 1943. године.

О ослободилачким традицијама српских народа говорио је потпредседник СУБНОР-а Бор, Брана Филиповић. За лепотицу „Преводског потока“ изабрана је Јелена Здравковић из Бора. Дружење је настављено са учесницима културног програма и гостима из Бора и Зајечара. Најлепши утисак оставила су културно-уметничка друштва „Ром“ и „Ново Селиште“ из Бора и фолклорна група домаћина Доње Беле Реке. Снимио: Д. Попаз

Одуше��или: КУД „Ново Селиште”…

Лепотице Преводског потока…

6 -ТИМОЧКИ БОРАЦ -20. јул 2010.


АРАДСКА ТВРЂАВА, ЛОГОР ЗА ИСТРЕБЉЕЊЕ СРБА Пожаревац, издање 2007, аутори Божидар Панић, Милош Кристев, Сима Жарков, Андреј Качора та. Циљ је био да се од заборава сачувају сећања на историјске догађаје и страдање српског народа у Првом светском рату. Један од најзначајнијих подухвата било је реиздање књиге „Арадска тврђава – аустроугарски логор за истребљење Срба 1914 – 1918 “. Ова књига у којој су, захваљујући српским и румунским историчарима, осветљени трагични догађаји у Арадском логору, по први пут је штампана у Србији. Прво издање, од пре више од једне деценије, објављено је само у Румунији и није било доступно читаоцима у нашој земљи. У току је припрема још једног реиздања, сведочења о Арадском логору. Она ће, у сарадњи са Савезом Срба у Румунији, бити објављена у књизи “ Арад у сећању “. По први пут на једном месту наћи ће се и сви спомерадски одбор Савеза потомака ратни- ници и спомен обележја пожаревачког краја ка у Пожаревцу, од оснивања, имао је од Балканских ратова до НАТО агресије 1999. неколико значајних издавачких подухва- године. Аутор књиге “ Споменици и спомен

Г

7 -ТИМОЧКИ БОРАЦ - 20. јул 2010.

обележја пожаревачког краја“ је Војислав Пајић, а издавач Градски одбор Савеза потомака ратника у Пожаревцу. Примерак книге о Арадској тврђави уручен је на недавној годишњој Скупштини Савеза потомака старих српских ратника у Пожаревцу и представницима сродне Подружнице у Бору. У посвети пише: „С љубав­ љу према нашим прецима. Да се не забора­ ве...“


ФАШИЗАМ је највећа трагедија човечанства У Бору и Злоту обележена 65. годишњица од победе над фашизмом у Србији и свету

Злот: и почаст и звуци…

У

Спомен – парку у Злоту, 9. маја, обележено је 65 година од победе над фашизмом. Најпре су представници општине, борачких организација и Војске Србије положили венце на споменик жртвама фашизма у центру Бора, а потом су у Злоту, на лепо уприличеној свечаности, говорили председник СУБНОР-а Бор, Момчило Радисављевић, члан Принудне управе у општини Бор, Драган Жикић и Сергеј Соколкин, представник амбасаде Руске Федерације у Београду. Они су једнодушно закључили да је фашизам највећа трагедија човечанства. У културном програму учествовали су хор Центра за културу, ученица борске Гимназије Милица Јанкуцић, рецитатори и фолклорна група ђака школе „Петар Радовановић“ из Злота.

ПОДМлАЂИВАЊЕ СУБНОР-а Н

прогресивних идеја, обележавање најважнијих датума из времена ослободилачких ратова, сарадња са сродним организацијама и удружењима, побољшање информативне делатности и посебно – подмлађивање чланства. Лист „Тимочки борац“ од сада ће бити гласило свих општин­ских борачких организација које ће се бринути о његовој садржини и дистрибуцији.

а седници Окружног одбора СУБНОР-а Бор, одржаној недавно у Неготину, председавајући, председник Одбо­ра, Љубомир Марић, наја­ вио је пререгистрацију и организационе промене до краја ове године. Једно­душно је усвојен предложени План активности у 2010. години. На првом месту је неговање слободарских традиција нашег народа и очување патриотских и осталих

АЛДИНАЦ:

Промене: Љубомир Марић (десно)

СПОМЕНИК БЕЗИМЕНИМ 8 -ТИМОЧКИ БОРАЦ -20. јул 2010.

К

ао ретко где, или нигде у нас, па и свету, у селу Алдинац на Старој планини ( село је попзнато по томе што је остало са само три становника) постоји споменик, крајпуташ, подигнут 1992. године погинулим ратницима од 1912. до 1945. У загради је написана бројка 93, што значи да их је толикио пало за отаџбину. Имена нема, мада је, превасходно из пијетета, обичај, у готово свим местима у Србији, да се напишу и имена палих. У питању је, верује се, немаштина, јер споменик је премали да би се на њему уписали сви изгинули.

N.D.M.


БЕЛИ БРЕГ:

У НОР-у ПОГИНУЛО 4.248 ТИМОЧАНА П

ре 69 година, 30. јуна, у виноградарској кућици Радомира Васиљевића на Белом брегу изнад Зајечара, одржан је састанак Окружног комитета КПЈ на коме је одлучено да се најхитније крене у оружану борбу против фашистичких окупатора. Одлучено је да се у Тимочкој крајини оснују три партизнаска одреда: Бољевачки, Тимочко-Заглавски и Крајински. За политичке секретаре у одредима именовани су Боби Радосављевић, Љуба Нешић и Димитрије Тодоровић. Већ у јулу и августу одреди су организовали прве оружане акције. Током четири године народноослободилачког рата ови одреди су нанели огромну штету непријатељу. Од 33.000 учесника рата у борбама је страдало 4.248 бораца - рекао је Драгољуб Николић, члан Републичког одбора СУБНОР-а на данашењем, 16. скупу бораца, потомака старих ратника, омладине и грађана на Белом брегу. Овом приликом Мирјани Петковић из Зајечара уручен је завет Савеза Удружења потомака ратника 1912-1920. Крај спомен плоче на исто­ ријској виноградарској кућици венце и цвеће положиле су делегације града Зајечара, окружних одбора СУБНОР-а Бора и Зајечара и општинских борачких организација Неготина, Бољевца, Бора, Зајечара, Сокобање, Кња­ жевца и Пирота. Пригодан кул­ турно-уметнички програм при­ ре­дио је КУД зајечарске Месне за­је­дни­це Котлујевац.

9 -ТИМОЧКИ БОРАЦ - 20. јул 2010.


ГРАДИЛИ СМО И ЧУВАЛИ УСПОМЕНЕ НА СЛАВНЕ ПРЕТКЕ Божин Јовановић, градитељска и људска легенда Бора, Књажевца, Тимочке крајине и Србије, и најстарији члан Савеза Удружења потомака ратника Србије 1912-1920. прича о прошлим и садашњим временима, о нама какви јесмо и где нам је место

-Не волим кад дођу полити­ можемо много тога да научимо. живот, а он, кроз благи смешак, чари и обећавају. Народу треба -Убеђен сам да актуелна Вла­ кратко, пријатељски, прозбори: лепо рећи шта је урађено и да да неће мењати позитивни курс Градили смо отаџбину, и наш се после поносимо тиме. У моје према Бору, али и Књажевцу, Бор и Тимочку Крајину, срцем. То време за Бор се интересовала Бољевцу. Ни следећа власт не нам данас недостаје… и савезна и републичка држа­ верујем да ће се другачије по­ B.F. ва. Најважније људе у тадашњој нашати. Наш циљ, рецимо у Бо­ земљи занимало је како тече ру је јасан – хоћемо годишњу производња, како се послује у производњу од 75.000 тона ба­ Бору, како се развија Институт за кра и 15 до 18.000 запослених бакар. Добијали смо 150.000 тона у РТБ. Ко би на то могао да ста­ бакра годишње, што је данас са­ ви примедбу?—подсећа наш мо сан. Сваки “Заставин” аутомо­ сабеседник наглашавајући да Божину Јовановићу, бил, примерице, имао је 17 ки­ је недавно писао председнику Злот, Тилва, 4. јули 2010. лограма бакра, тек бела техника, Тадићу и замолио га да се држа­ да не спомињем прерађиваче у ва више побрине за очување ма­ Родио се зором у Кориту, Севојну, Јагодини, Зајечару, Но­ теринства и одгајање деце. У колевци Немањићког српства, вом Саду и Суботици.- прича Бо­ - Јесу ли потомци старих Пешачио 90 лета стазом жин Јовановић, легенда Тимоч­ ратника нешто више учинили у Старом и новом, Калио се здравом капљом ке Крајине, човек који је 15 годи­ неговању традиција последњих отачества, на био на челу бакарног гиган­ месеци - пита строго, а одго­ Узгајао класје под бакарним та и који, и данас, у 91. години вор је да се све чини, колико се сводом... живота помаже и саветује сва­ у јавности чује, да се уреде спо­ ...................................... ког ко му се обрати. Тог јулског меници и спомен-обележје, да На Тилви прескочио степенике ласно, преподнева ведри и расположе­ не буду запуштени спомен про­ У спомен ружу јарку даривао, ни Божин, за многе Бошко, при­ стори. - Онда, Божин придодаје: Петокрило на знамења слеће мио је у госте директорку бор­ - Успомене на родољубе не смеју часно, ске Филијале ПИО Србије, Вери­ да се забораве, споменици Образ и потку марами црвеној цу Чарапић. морају да се одржавају и да се целивао... ...................................... -Некада се живело за вредне годишњице обележавају. Чекић и наковањ срп су остваривање производног пла­ Помоћи ћемо и ми најстарији, створили, на. Сваке година била је боља. и свако ко цени најсветлију Звезду је сјајем небо изродило, Делио се регрес, добра плата, историју свог народа. Моја Из појата јунаци изронили, расле зараде. Најгоре је кад се генерација чврсто чува успоме­ За три боје од колевке се борило... не види перспектива – наглаша­ не на славне претке. Видећемо ...................................... ва Јовановић придодајући да је се на Караџину... И док снага из темена бије, добро што се Ивица Дачић труди Питамо старину, „усидрени” А срце ударниково иште да модернизује СПС. Јер, човек у хладу липе крај његове кућице градилиште, мора да буде у центру пажње. у Злоту, како су то послератне У рукама Ајдук Вељковим доброта се крије, Свако мора да има новца за генерација, из рата и пепела, по­ Караџин и Ваља рнж једно су основне потребе. То су, наставља дигле привреду и од опустоше­ СВЕТИЛИШТЕ! Јовановић, најбоље уредили у не земље, изградиле многе ка­ Брана Филиповић нордијским земљама. Од њих питалне објекте и унапредиле

У СПОМЕН РУЖУ ДАРИВАО...

ДЕДА ИЗ БРЕГАЛНИЧКЕ БИТКЕ Мој деда Никола, на данашњи дан ( 8.јули) погинуо је у Брегалничкој бици. Сахрањен је изнад Куманова. Моје супруге Славке стриц је оставио кости у Грчкој, постоји крст са његовим именом на гробљу Зејтинлик. Заветовали смо да ћемо, иако у поодмаклим годинама, отићи да их обиђемо, ��а видимо где почивају. То нам је животна жеља- прича Божин, очевидно потресен, скидајући зној са ужареног чела.

10 -ТИМОЧКИ БОРАЦ -20. јул 2010.


ДАН БОРЦА, ДАН ОТАЏБИНЕ Чедомир Адамовић - Пешадија

Свечано у Бору, Зајечару, Бољевцу и Неготину…

Н

икада нећемо заборавити изгинуле за слободу нашег народа. Тај усклик и пркос озна­чавамо данас на Дан борца, истина скромно, примерено тренутку времена у којем живи­ мо, али и вером у боље сутра и бе­рићетнију Србију и Тимочку Крајину. Полажемо венце и свеже цвеће на споменике и споменобе­лежја на свим местима где год је неугаслог сећања на слободаре и јунаке. Таквих места у општиЗлот, Спомен-парк…

нама Тимочке Крајине, и у Бору и Бољевцу је на претек, свуда где се борило против фашизма у Другом светском рату. Овим речима Момчила Радисављевића, председника СУБНОР-а Бор, на све­ чаној академији, уочи празника, започете су јулске слободарске свечаности. Сутрадан ујутру, 4. јула, положени су венци на спо­ менике у центру Бора и Злота, а потом у Бољевцу на више ме­ ста. Иако спаран, летњи дан, није

Бор, центар града… сметало десетинама бораца и потомака свих ратова да изађу на споменик на Тилва њагри, недалеко од некадашње основне шко­ ле у Злоту, и поклоне се сени­ма сед­мо­рице изгинулих партизана у борбама са окупатором септембра 1941. Говорио је Брана Фили­ по­вић, потпредседник Општинског одбора СУБНОР-а Бор. После су сви заједно, са мештанима Злота и 91 - годишњим Божи­ном Јовановићем и његовим саборБољевац, центар града…

Злот, Тилва…

Бољевац, пред бистом хероја…

11 -ТИМОЧКИ БОРАЦ - 20. јул 2010.

цем и вршањаком Јанком Урсу­ љановићем у Брестовачкој бањи уприличили још једно незаборав­ но дружење. У Неготину су, 4. јула, полежени венци на Спомен‑костурницу у Новом гробљу, као и на спо­ мен‑бисте народних хероја Станка Пауновића, Бранка Перића, Вере Радосављевић и Љубе Не­ ши­ћа. Говорио је Љубомир Ма­ рић, председник СУБНОР-а Неготин.


va q a rn@, 2010.

овде се рађала слобода Т

радиционално, како и доликује, и овог 7. јула, на Ваља рнжу, обележен је Дан устанка народа Србије и посебно бољевачког и борског краја. Венце на споменик ослободиоцима положиле су делегације општина Бор и Бољевац, борачких организација Бора, Бољевца, Зајечара, Војска Србије, патриотских политичких и осталих организација и појединаца. У културно-уметничком програму учествовале су фолклорне групе и инструменталисти из Бољевца,  који је био и главни домаћин целе манифестације. О слободцарским традицијама срспког народа и улози Тимочана у ослободилачким ратовима говорио је Горан Адамовић, председник СО Бољевац. Више стотина присутних минутом ћутања одало је пошту недавно преминулом првоборцу овог краја Миодрагу Цолићу. Дружење је настављено уз војнички пасуљ и евоцирање успомена и казивања из времена када се стварала слобода и градила земља.

12 -ТИМОЧКИ БОРАЦ -20. јул 2010.


TIMOČKI BORAC