Page 1

Zvoncica&Anna

~1~ Knjigoteka


Zvoncica&Anna

Prevela Žermen Filipović

~2~ Knjigoteka


Zvoncica&Anna

~3~ Knjigoteka


Zvoncica&Anna

Erker u našoj dnevnoj sobi zamaglio se od hladnog vazduha dok sam

nervozno stajala pred njim i trudila se da gledam napolje. Svakog trenutka Rendijev volvo karavan stići će prilaznom stazom. Otišao je na aerodrom Logan po svog sina Eleka, koji će živeti s nama narednih godinu dana dok njegova majka zbog posla bude u inostranstvu. Rendi i moja majka Sara u braku su svega nekoliko godina. Moj očuh i ja slagali smo se prilično dobro, ali ne bih rekla da smo bili bliski. Ono malo što znam o Rendijevom prethodnom životu svodi se na sledeće: njegova bivša žena Pilar je ekvadorska umetnica koja živi u Zalivskoj oblasti San Franciska, a njegov sin je tetovirana protuva kome je, po Rendijevim rečima, bilo dozvoljeno da radi šta god želi. Svog polubrata nikad ranije nisam srela. Videla sam ga samo na fotografiji snimljenoj nekoliko godina ranije, nedugo pre no što se Rendi oženio mojom majkom. Na fotografiji sam videla da je tamnu kosu nasledio verovatno od majke Južnoamerikanke, kao i preplanulu kožu, ali je imao Rendijeve svetle oči i lepe crte lica. Tada je bio uredno ošišan, ali je Rendi kazao da je Elek odnedavno ušao u fazu buntovništva. To je podrazumevalo i da se istetovirao kad mu je bilo svega petnaest godina i da je zapadao u nevolje jer je, kao maloletnik, pio alkohol i pušio marihuanu. Rendi je prebacivao Pilar da je lakomislena i previše usredsređena na umetničku karijeru, te bi Eleku oprostila i ubistvo. Rendi je tvrdio da je podsticao Pilar da prihvati privremeni posao predavača u nekoj umetničkoj galeriji u Londonu kako bi Elek, sada sedamnaestogodišnja, mogao doći da živi s nama. Iako je Rendi dvaput godišnje kratko boravio na Zapadnoj obali, nije bio tamo stalno da bi Eleka doveo u red. To ga je mučilo i govorio je da se raduje što će imati priliku da to učini u narednih godinu dana. Želudac mi je poigravao dok sam piljila u prljavi sneg što se nakupio u mojoj ulici. Ledena bostonska zima neće prijati mom polubratu, odraslom u Kaliforniji. Imala sam polubrata. ~4~ Knjigoteka


Zvoncica&Anna

Bila je to čudna pomisao. Nadala sam se da ćemo se dobro slagati. Budući da sam bila jedinica, oduvek sam želela brata ili sestru. Smejala sam se pomislivši koliko sam glupa što zamišljam da će ovo biti nekakav bajkoviti odnos koji će nastati preko noći, nešto poput Donija i Meri Ozmond ili Džejka i Megi Džilenhol. Jutros sam čula grupu Koldplej i njihovu staru pesmu Braća i sestre, za koju nisam ni znala da postoji. Nije baš o braći i sestrama, ali sam sebe uverila da je to dobar predznak. Biće ovo dobro. Nemam čega da se plašim. Moja majka je, činilo se, bila podjednako nervozna kao i ja jer je neprestano trčala gore-dole stepenicama da Eleku pripremi sobu. Radnu sobu je pretvorila u spavaću. Mama i ja smo otišle u Volmart da kupimo posteljinu i ostale potrepštine. Bilo je čudno odabirati stvari za nekog kog ne poznajemo. Odlučile smo se za tamnoplavu posteljinu. Mrmljala sam za sebe razmišljajući šta ću mu reći, o čemu ćemo razgovarati, šta mu mogu pokazati ovde. Bilo je to uzbudljivo, ali je ujedno i kidalo nerve. Vrata automobila su se zalupila, na šta sam skočila sa sofe i zagladila izgužvanu košulju. Smiri se, Greta. Začuo se ključ u bravi. Rendi je ušao sam i ostavio odškrinuta vrata puštajući da ledeni vazduh dopre u sobu. Posle nekoliko minuta čula sam korake pod kojima je krčkao led na stazi, ali Eleka još nije bilo. Mora da je zastao napolju pre no što će ući. Rendi je promolio glavu kroz vrata. „Vuci se ovamo, Elek.” Osetila sam knedlu u grlu kad se pojavio u dovratku. Progutala sam je i nekoliko sekundi ga posmatrala dok mi je srce tuklo sve jače jer sam shvatila da on uopšte ne izgleda kao na onoj fotografiji. Elek je bio viši od Rendija, a ona kratka kosa koju sam videla na fotografiji sada je bila raščupana, crna kao mastilo, i bezmalo mu je padala preko očiju. Mirisao je na cigarete ili možda na duvan za lulu jer je miris bio slatkastiji. Iz farmerki mu je visio lanac. Nije me gledao, pa sam iskoristila priliku da ga zagledam dok je spuštao torbu na pod. Tup. Je li to udarac mog srca ili torbe? Pogledao je Rendija i rekao promuklim glasom: „Gde je moja soba?” ~5~

Knjigoteka


Zvoncica&Anna

„Na spratu, ali ne ideš nikud dok se ne pozdraviš sa svojom sestrom.” Svaki mišić u mom telu zapeo se kad sam se trgnula na tu reč. Ovome nikako ne želim da budem sestra. Pre svega, kad se okrenuo ka meni, izgledao je kao da želi da me ubije. A onda, kad sam mu ugledala isklesano lice, bilo mi je savršeno jasno da je, premda mi je um nalagao da budem oprezna prema njemu, moje telo smesta podleglo njegovim činima, a dala bih sve da ih skinem sa sebe. Njegov pogled se poput bodeža zabadao u moje oči; nije rekao ništa. Zakoračila sam napred, progutala ponos i pružila ruku. „Ja sam Greta. Drago mi je.” Ćutao je. Prošlo je nekoliko trenutaka pre no što je nerado prihvatio moju ruku. Stisak mu je bio neprijatno jak, bezmalo bolan, a onda mi je brzo pustio ruku. Nakašljala sam se i kazala: „Izgledaš drugačije... nego što sam zamišljala.” Škiljeći me je pogledao. ,,A ti izgledaš prilično... neugledno.” Imala sam osećaj da će mi se grlo sasvim zatvoriti. Načas sam pomislila da mi upućuje kompliment dok nije izgovorio reč „neugledno”. Tužno je što bih, da ste me pitali kako se osećam stojeći naspram njega, i sama upotrebila reč „neugledno”. Odmeravao me je ledenim pogledom. Uprkos činjenici da sam se gnušala njegovog karaktera, i dalje sam bila zadivljena njegovim fizičkim izgledom, a to mi se gadilo. Usne su mu bile savršene - isuviše savršene - za gadosti koje su izgovarale. U fizičkom pogledu, Elek je bio moj san, u svakom drugom - moj košmar. Ipak, nisam htela da dozvolim da vidi kako njegove reči utiču na mene. „Hoćeš li da te odvedem u tvoju sobu?” upitala sam. Ignorisao me je, podigao svoje torbe i krenuo ka stepenicama. Super. Ovo ide baš dobro. Moja majka je sišla niz stepenice i smesta zagrlila Eleka. „Drago mi je što te najzad vidim, dušo.” Telo mu se ukočilo kad joj se istrgao iz zagrljaja. „Voleo bih da mogu uzvratiti na isti način.” Rendi je pojurio ka stepeništu preteći prstom. „Prekini, Elek. Pristojno pozdravi Saru.” ~6~

Knjigoteka


Zvoncica&Anna

„Pristojno pozdravljam Saru”, ponovio je ravnodušnim glasom penjući se uza stepenice. Moja majka je spustila dlan na Rendijevo rame. ,,U redu je. Opustiće se on. Nije lako preseliti se s kraja na kraj zemlje. Još me ne poznaje. Naprosto je pomalo uplašen.” „Mali neučtivi drkadžija, eto šta je on.” Au. Moram reći da me je iznenadilo što Rendi tako govori o svom sinu bez obzira na to koliko se loše Elek vladao. Moj očuh se meni nikad nije obratio takvim recima iako ja nikad i nisam učinila nešto čime bih to i zaslužila. Ali Elek jeste bio neučtivi drkadžija. Te noći Elek je ostao iza zatvorenih vrata. Rendi je u jednom trenutku otišao u njegovu sobu i čula sam kako se prepiru, ali mama i ja smo odlučile da ih pustimo da se rasprave i da se ne mešamo u to ma šta da je posredi. Kad sam krenula na spavanje, zastala sam zagledana u zatvorena vrata Elekove sobe. Pitala sam se ukazuje li njegov pokušaj da nas odvrati od sebe na to kako će teći čitava godina i da li će ovde uopšte izdržati toliko. Nameravajući da operem zube, otvorila sam vrata kupatila i poskočila ugledavši Eleka, koji se brisao posle tuširanja. Para i miris muškog tela ispunjavali su kupatilo. Iz nekog, bogzna kojeg razloga, umesto da pobegnem, ukopala sam se u mestu. Što je još gore, umesto da se pokrije, nehajno je pustio da mu peškir padne na pod. Zinula sam. Pogled mi se zalepio za njegovu kitu, a zatim odlutao do dva lista deteline istetovirana na trbušnjacima i najzad do tetovaže koja mu se pružala čitavom levom rukom. S grudi su mu se cedile kapi vode. Na levoj bradavici imao je pirsing. Kad mi se pogled zaustavio na njegovom licu, ugledala sam zao i podrugljiv osmeh. Pokušavala sam da progovorim, ali reči naprosto nisu izlazile. Najzad sam okrenula glavu i rekla: „Uh... o, moj bože... ja... tako mi je... bolje da odem.” Kad sam se okrenula da izađem, njegov glas me zaustavio. „Ponašaš se kao da nikad ranije nisi videla golog muškarca.” „Zapravo... i nisam.” ~7~

Knjigoteka


Zvoncica&Anna

„Kakvo razočaranje za tebe. Zaista ćeš teško pronaći još jednog koji izgleda ovako.” „Veoma samouvereno?” „Ti mi kaži. Zar ne zaslužujem da budem?” „Bože... ponašaš se kao...” „Pravi mlatikurac?” Izgledalo je to kao strašna saobraćajna nesreća s koje ne možeš da skreneš pogled. Ponovo sam ga gledala. Šta je sa mnom? Stajao je gogolcat preda mnom, a ja nisam mogla da se pomerim. Dođavola... ima pirsing i na glaviću. Kakav način da ga prvi put uživo vidim. Prekinuo me je u piljenju. „Ovde više ne možemo učiniti ništa, pa ukoliko nisi planirala da nešto radiš, verovatno bi trebalo da odeš i pustiš me da se obučem.” Odmahnula sam glavom u neverici i zalupila vrata za sobom. Noge su me jedva držale dok sam bežala u svoju sobu. Šta se ovde dogodilo?

~8~ Knjigoteka


Zvoncica&Anna

Kako ti je danas voljeni polubrat?” upitala je Viktorija.

Krevet je zaškripao kad sam se bacila na stomak i uzdahnula u telefon. „Raspoložen da bude kreten kao i inače.” Svojoj najboljoj drugarici Viktoriji nisam ispričala kako se Elek u petak uveče razmetljivo ponašao u kupatilu. Za mene je to bilo beskrajno neprijatno, pa sam odlučila da priču zadržim za sebe. Te prve noći na kraju sam osvanula pretražujući pirsovane penise na Guglu. I da vam kažem, svakog ko u polje za pretragu sasvim nedužno unese reči „princ Albert” čeka veliko iznenađenje. Sada je bila nedelja, a sutra će Elek krenuti u moju srednju školu, gde ćemo oboje pohađati završni razred. Uskoro će svi upoznati mog glupog polubrata. Viktorija se zaprepastila. „I dalje ne razgovara s tobom?” „Ne. Jutros je sišao, sipao u zdelu malo žitarica i vratio se s tim u svoju sobu.” „Zašto misliš da se ponaša kao da ima palicu u dupetu?” Da mu samo vidiš onu drugu palicu. „Nešto nije u redu između njega i Rendija. Pokušavam da to ne shvatim lično, ali teško je.” Teško je, nego šta. Bože, ne mogu onu sliku da izbacim iz glave! Glavić s pirsingom. Sranje. „Misliš li da bi mi se dopao?”, upitala je Viktorija. „Kako to misliš? Rekla sam ti... on je đavo”, prasnula sam. „Znam... ali misliš li da bi mi se dopao?” Iskreno govoreći, znala sam da je baš Viktorijin tip. Dopadali su joj se tamni, turobni mladići čak i kad nisu zgodni kao Elek. To je bio još jedan razlog što sam pojedinosti o susretu u kupatilu zadržala za sebe. Samo je još trebalo da čuje da ima pirsing na kiti i ne bi mi izbijala iz kuće. Ali uskoro će ionako otkriti kako Elek izgleda, pa sam zaključila da je najbolje da budem iskrena. ~9~

Knjigoteka


Zvoncica&Anna

„Opasno je zgodan, razumeš? Zaista... opasno, jebiga. U stvari, izgled mu je manje-više jedino što mu ide u prilog.” ,,E pa dobro, dolazim.” „Ne, ne dolaziš.” Nasmejala sam se, ali pri pomisli da se Viktorija nabacuje Eleku duboko u sebi osetila sam istinsku neprijatnost iako nisam verovala da će joj Elek uzvratiti pažnju. „Kakvi su ti, onda, planovi za večeras?” „Pre no što sam ga upoznala i shvatila da je glupan, trebalo je da za sve nas spremim nedeljnu večeru. Znaš... moj jedini specijalitet.” „Piletina à la Tetrazini.” Nasmejala sam se jer je to bilo jedino jelo koje sam umela da spremim dobro. „Otkud si znala?” „Možda kao dodatak voljenom polubratu možeš da poslužiš gadnu pakost.” „Neću ratovati s njim. Ubiću ga ljubaznošću. Baš me briga ako želi da se prema meni ponaša kao pravi... mlatikurac (o, bože). Najgore što mogu da učinim jeste da mu dopustim da misli kako utiče na mene.”

Mama mi je pomogla da postavim sto dok smo čekali da se piletina ispeče. Stomak mi je krčao, ali više od nervoze nego od mirisa pavlake i belog luka što je dopirao iz pećnice. Zaista se nisam radovala što ću za stolom sedeti s Elekom, to jest, ukoliko i pristane da nam se pridruži. „Greta, zašto ne odeš gore i vidiš možeš li ga nagovoriti da siđe.” „Zašto ja?” Moja majka je otvarala bocu vina. Ona će biti jedina koja će ga piti, a verovatno će joj i biti potrebno. Sipala je malo, otpila gutljaj, pa rekla: „Vidi, razumem zašto ne voli mene. Smatra da sam neprijatelj i verovatno donekle kriva što njegovi roditelji nisu zajedno, ali nema razloga da se prema tebi ponaša loše. Samo nastavi da se trudiš da dopreš do njega, vidi možeš li ga navesti da se malo otvori.” Slegnula sam ramenima. Pojma nije imala koliko se otvorio pre neko veće u kupatilu - do jaja. Dok sam išla uz stepenice, u mislima mi je odzvanjala muzička tema iz Ajkule. Pomisao da mu pokucam na vrata užasavala me je i nisam znala šta me očekuje čak i ako ih otvori. Pokucala sam. ~ 10 ~

Knjigoteka


Zvoncica&Anna

Na moje iznenađenje, otvorio je odmah. Iz usta mu je visila herbal na cigareta. Slatkasti miris dima brzo mi je dopro do nozdrva. Povukao je snažno, a onda mi polako i namerno dunuo dim u lice. Glas mu je bio dubok. „Šta je bilo?” Trudila sam se da izgledam kao da me to ne pogađa dok se nisam nekontrolisano zakašljala. Baš kul, Greta. „Večera je skoro spremna.” Na sebi je imao tesnu belu majicu i pogled mi je odlutao na reč „Laki” istetoviranu na njegovom mišićavom bicepsu, sada naslonjenom na dovratak. Kosa mu je bila mokra, a farmerke nisko spuštene tako da mu se video rub bokserica. Čeličnosive oči zurile su u moje. Bio je veličanstven... za jednog kretena. Bila sam „odlutala” kad je rekao: „Zašto me gledaš tako?” „Kako?” „Kao da pokušavaš da se setiš kako sam izgledao pre neko veče... kao da bi radije mene pojela za večeru.” Smeškao se. ,,I zašto mi namiguješ?” Sranje. Oko bi mi igralo kad god sam bila nervozna, što je izgledalo kao da namigujem. „Samo mi igra oko. Spusti se na zemlju.” Na licu mu se pojavio ljutit izraz. „Stvarno? Misliš da treba? Moj izgled je sve što mi ide u prilog, zar ne? Dakle, to treba da iskoristim.” O čemu on priča? Stajala sam bez reći. Nastavio je: „Šta je... je li ti ovde previše opasno?” Zatim je nastavio posprdnim tonom. „Zaista... opasno, jebiga.” Zlobno se nasmešio. Sranje. Tačno tim rečima sam ga opisala u telefonskom razgovoru s Viktorijom. Prisluškivao je moj razgovor! Oko mi je zaigralo. Nastavio je: „Ponovo mi namiguješ. Jesi li nervozna zbog mene? Pogledaj kakvo ti je lice! Crveno ti dobro stoji.” Smesta sam se vratila u prizemlje. Povikao je za mnom. „Dobro ćemo ići jedno uz drugo budući da sam ĐAVO!” ~ 11 ~

Knjigoteka


Zvoncica&Anna

Elek je ćutke prebirao po tanjiru dok sam ja netremice posmatrala pirsing na njegovoj usni. Rendi bi ga povremeno pogledao prezrivo. Moja majka je sebi sipala vino, i to ne samo jednom. Da, naša verzija toplog porodičnog doma. Pretvarala sam se da uživam u jelu dok sam neprestano razmišljala o činjenici da me je čuo kako o njemu razgovaram na taj način i stoga je sada znao da me privlači. Mama je prva progovorila. „Elek, kakav ti je dosad utisak o Bostonu?” „Budući da nisam bio nigde izuzev u ovoj kući, odvratno je.” Rendi je tresnuo viljuškom o sto. „Možeš li makar na pet sekundi da pokažeš poštovanje prema svojoj maćehi?” „Zavisi. Može li ona prestati da cirka toliko? Znao sam da si se oženio preljubnicom, tatice, ali da bude i pijanica?” „Govno jedno bezvredno”, prasnuo je Rendi. Au. Još jednom me je Rendi zapanjio svojim izborom reči u razgovoru sa sinom. Elek se, dakako, ponašao kao kreten, ali je za mene bilo šokantno da čujem kako moj očuh izgovara takve reči. Elekova stolica je zaškripala kad je bacio salvetu na sto i ustao. „Završio sam.” Pogledao je u mene. „Titi zini ili kako li se, jebiga, već zove, bio je odličan, seko.” Reč „seko” izgovorio je sarkastično. Pošto je otišao, tišina je bila zaglušujuća. Moja majka je spustila dlan na Rendijevu ruku, a ja sam razmišljala šta je moglo dovesti do takvog jaza između Eleka i njegovog oca. Naglo sam ustala i otišla na sprat. Srce mi je tuklo dok sam kucala na Elekova vrata. Nije otvarao, pa sam polako pritisnula kvaku i zatekla ga kako sedi na ivici kreveta i puši herbalnu cigaretu. Na ušima su mu bile slušalice i nije primetio da sam ušla. Stajala sam tik do vrata i posmatrala ga. Nervozno je lupkao nogama, izgledao frustrirano i poraženo. Na kraju je ugasio cigaretu, ali je odmah iz fioke dohvatio novu. „Elek”, viknula sam. Skočio je i skinuo slušalice. „Šta ti je, jebote? Usro sam se od straha.” „Izvini.” ~ 12 ~

Knjigoteka


Zvoncica&Anna

Pripalio je cigaretu i pokazao na vrata. „Odlazi.” „Neću.” Zakolutao je očima i lagano zavrteo glavom, ponovo stavio slušalice i duboko povukao dim. Sela sam pored njega. „To će te ubiti.” Iz usta mu je izlazio dim dok je odgovarao: „Savršeno.” „Ne misliš stvarno tako.” „Molim te, ostavi me na miru.” „Dobro, u redu.” Izašla sam iz sobe i sišla u prizemlje. Videvši ga onako neraspoloženog dok nije znao da ga posmatram, postala sam još odlučnija da nekako doprem do njega. Morala sam da znam je li ovo samo fasada ili je zaista pravi kreten. Što je gori bio prema meni, to sam više želela da ga nateram da me voli. Bio je to izazov. Vratila sam se u kuhinju i od Rendija zatražila Elekov broj mobilnog koji sam unela u svoj telefon. Onda sam otkucala poruku. Ne želiš da razgovaraš, pa ću ti slati poruke. Elek: Od koga si dobila moj broj? Greta: Od tvog oca. Elek: Ko ga jebe.

Odlučila sam da s Rendija pređem na novu temu.

Greta: Je li ti se dopao obed? Elek: Prepravi malo reč obed. Dobićeš BEDA. Tvoj obed = beda. Greta: Zašto si tako zao? Elek: Zašto si tako bedna? Kakav magarac. Ovo nije vodilo nikud. Bacila sam telefon na radnu površinu i odjurila na sprat. Sad me je naterao da učinim nešto što će ga razbesneti. I dalje je sedeo na krevetu i pušio kad sam otvorila vrata ne trudeći se da najpre pokucam. Uputila sam se pravo ka fioci, zgrabila kutiju cigareta i izjurila. ~ 13 ~

Knjigoteka


Zvoncica&Anna

Smejala sam se sve vreme odlazeći u svoju sobu. To jest, dok mi nije grunuo na vrata. Brzo sam strpala cigarete ispod košulje. Elek je izgledao kao da se sprema da me ubije, mada moram priznati da je s besnim pogledom u sjajnim očima izgledao prilično seksi, „Vrati mi ih”, procedio je kroz zube. „Neću ti ih vratiti.” „Vratićeš ih, jebote, ili ću ti zavući ruku pod košulju i sam ih uzeti. Biraj.” „Ozbiljno, zašto pušiš? To je loše za tebe.” „Ne možeš tek tako da kradeš ono što je moje. Ali onda, kakva majka - takva kćerka.” „O čemu pričaš?” „Idi i pitaj svoju majku”, promrmljao je ispod glasa. Ispružio je mišićavu istetoviranu ruku. „Daj mi moje cigarete.” „Neću dok ne objasniš to što si upravo rekao. Nije ukrala Rendija. Tvoji roditelji su se razveli pre nego što je moja mama upoznala tvog tatu.” „To je ono što Rendi želi da veruješ. Verovatno se jebala i tvom ocu iza leđa, je li? Lakoverni kučkin sin.” „Ne nazivaj mog oca kučkinim sinom.” „Pa gde je on bio dok se Sara jebala s mojim ocem mojoj majci iza leđa?” Krv mi je proključala. Zažaliće što je pitao. „Dva metra pod zemljom. Moj otac je umro kad je meni bilo deset godina.” Zaćutao je, a onda nemoćno protrljao slepoočnice. Progovorio je blagim tonom prvi put otkako sam ga upoznala. „Jebiga. To nisam znao, okej?” „Verovatno ima mnogo toga što pretpostavljaš. Kad bi samo razgovarao sa mnom...” Elek je izgledao bezmalo kao da će se izviniti. Bezmalo. A onda je odmahnuo glavom i ponovo postao zloća. „Proklet da sam, jebote, ako moram da razgovaram s tobom. Daj mi moje cigarete ili ću ti pocepati košulju i uzeti ih.” Telo mi je zadrhtalo kad je to rekao. Šta sa mnom nije u redu? S jedne strane sam želela da vidim kako bi to izgledalo, kako mi grubim rukama vuče košulju, cepa tkaninu. Odmahnula sam glavom da izbacim ~ 14 ~

Knjigoteka


Zvoncica&Anna

tu misao i ustuknula kad se polako počeo približavati. Sada je bio na pedalj od mene. Telo mu je zračilo vrelinom kad mi se primakao, pritiskajući mi kutiju cigareta na grudi. Bradavice su mi smesta očvrsle. Nikad nisam osetila da toliko gubim kontrolu nad sopstvenim telom i ćutke sam ga preklinjala da prestane da reaguje toliko intenzivno na Eleka. Da budemo otvoreni. Moje telo je imbecil koji loše rasuđuje. Kako je moglo da toliko želi nešto što mu uzvraća tolikom mržnjom? Dah mu je mirisao na karanfilić iz cigarete. „To je poslednja kutija te marke. Uvoze se iz Indonezije. Još ne znam ni gde mogu da ih kupim ovde. Ako misliš da je sada teško izaći sa mnom na kraj, ne želiš da vidiš kakav ću biti večeras kad ostanem bez cigareta.” „Loše su za tebe.” „Baš me briga”, rekao je neprijatno blizu mojih usana. „Elek...” Odmaknuo se nekoliko centimetara. „Gledaj... pušenje je jedino što mi donosi malo mira otkako sam stigao u ovaj pakao. Sada te lepo molim. Molim te.” Pogled mu je bio blaži i iz sekunda u sekund bivala sam sve neodlučnija. „Okej.” Pogledom je pratio moju ruku kad sam posegnula da iz grudnjaka izvadim cigarete. Pružila sam mu ih i istog časa, kad se udaljio, osetila hladan vazduh umesto vreline njegovog tela. Ako sam mislila da će, pošto sam mu vratila cigarete, nastupiti primirje, prevarila sam se. Okrenuo se još jednom ka meni i u očima mu više nije bilo blagosti. Pogled mu je bio oštar. „Platićeš mi za ovo.”

~ 15 ~ Knjigoteka


Zvoncica&Anna

Škola je počela tačno onako kako sam očekivala. Elek me je ignorisao

kad god smo bili na istom predavanju ili u kafeteriji. Devojke su se jatile oko njega gde god se pojavio i odmah je postao popularan a da pritom nije morao da kaže gotovo ni reč. To što je Viktorija žudela za njim verovatno je predstavljalo najmanje iznenađenje. „Šta misliš, kakve su mi šanse?” „Za šta?” „Da smuvam Eleka.” „Nemoj me, molim te, uvlačiti u taj poduhvat.” „Zašto ne? Razumem da se ne slažeš s njim, ali ti si mi jedini put do njega.” „Mrzi me iz dna duše. Kako ću moći da ti pomognem?” „Možeš me pozvati u posetu, urediti tako da budemo svi u istoj prostoriji, a onda nas ostaviti nasamo.” „Ne znam. Ne shvataš kakav je.” „Mislim, znam da se ne slažeš s njim, ali zar ti zaista smeta ako pokušam da ga startujem? Možda se popravi i tvoj odnos s njim ako se na kraju nas dvoje budemo zabavljali.” „Mislim da Elek nije tip koji se zabavlja.” „Ne... on je tip koji jebe, a što se mene tiče, to je u redu. Prihvatiću to.” Srce mi je brže zakucalo i mrzela sam sebe zbog toga. Kad god bi Viktorija ovo pomenula, postajala sam ludo ljubomorna. Bilo je to kao tajna borba koju sam neprestano vodila. Ovo nikad nikome nisam mogla priznati. Šta me je od toga najviše mučilo nije bilo sasvim jasno. Je li to bila pomisao da se moja drugarica ševi s Elekom, dodiruje ga i ostvaruje moje najmračnije fantazije? To me jeste mučilo, naravno, ali mislim da me je najviše uznemiravala pomisao da se Elek dublje veže za nekog drugog, a da mene i dalje prezire. Mrzela sam što mi je to bilo važno. ~ 16 ~ Knjigoteka


Zvoncica&Anna

Izvadila sam ranac iz ormarića. „Luda si. Možemo li, molim te, promeniti temu?” „Dobro. Čula sam da Bentli želi da te pozove da izađete.” Na tu vest sam s treskom zalupila vrata ormarića. „Od koga?” „Razgovarao je o tome s mojim bratom. Želi da te izvede u bioskop.” Bentli je bio jedan od popularnih mladića. Nisam mogla dokučiti zašto bi se zanimao za mene pošto je obično izlazio s devojkama iz svog sveta. Zaista nisam pripadala njihovoj grupi, a ni bilo kojoj drugoj, kad smo već kod toga. Ljudi poput Bentlija, iz bogatog dela grada, bili su jedna klika. Zatim su tu bili umetnički i pozorišni tipovi. Potom, studenti iz programa međunarodne razmene. Onda oni koji su bili naprosto popularni jer su bili lepi, zagonetni ili su se folirali (Elek). Viktorija i ja smo bile klasa za sebe. Slagale smo se sa svima, imale dobre ocene i čuvale se neprilika. Za razliku od moje najbolje drugarice, međutim, ja sam bila devica. Imala sam samo jednog dečka - Džeralda, koji je raskinuo sa mnom jer mu nisam dozvolila više od milovanja grudi. Saznalo se da sam devica i izvesni u školi sprdali su se s tim meni iza leđa. Iako sam i dalje s vremena na vreme viđala Džeralda u školskim hodnicima, trudila sam se da ga izbegnem. Viktoriji je pukao balon od žvake. „Bilo kako bilo, ako te pozove da izađete, trebalo bi da pozovemo Eleka. On bi mogao da ide sa mnom, a ti s Bentlijem. Možemo da pogledam onaj novi horor.” „Ne, hvala. Život s Elekom mi je dovoljan horor,” Moje reči su se obistinile već narednog jutra. Oblačila sam se za školu, ali kad sam otvorila fioku u kojoj sam držala gaćice - bila je prazna. Onako bez gaća, navukla sam neku laku trenerku i odjurila u Elekovu sobu; zatekla sam ga kako oblači košulju. „Šta si, dođavola, uradio s mojim gaćama?” „Ne prija kad neko uzme ono što je tvoje, zar ne?” „Ja sam uzela jednu kutiju cigareta na nepunih pet minuta i, usput, odmah sam ti je vratila. Ti si uzeo sve gaće koje imam! Tu ima malo razlike.” ~ 17 ~ Knjigoteka


Zvoncica&Anna

Nisam mogla da verujem da sam mislila kako mi se neće osvetiti za to. U poslednje vreme me je naročito ignorisao, pa sam pretpostavila da je sve zaboravljeno. Počela sam da pretražujem njegove fioke. Povukla sam ruku kad sam dodirnula niz kondoma. „Možeš tu da tražiš do sutra. Nisu ovde. Ne gubi vreme.” „Bolje bi ti bilo da ih nisi bacio!” „Bilo je tu nekoliko seksi komada. Ne bih mogao da ih bacim.” „Zato što koštaju čitavo bogatstvo.” Lepe gaćice bile su verovatno jedino na šta sam trošila novac. Sve i jedne su stigle iz onlajn butika za skupo donje rublje. Kad sam kleknula da pogledam pod krevet, nasmejao se. „Uzgred rečeno, trenerka ti se zavukla u dupe.” Skočila sam i stisnula zube. „To se dešava kad na sebi nemaš gaće, jebiga!” Veoma sam želei a da namestim trenerku, ali sve bi bilo još gore. Stala sam pred njega. Elek me je odmerio od glave do pete. „Vratiću ti ih kad budem hteo da ti ih vratim. A sad me izvini...” Prošao je pored mene i strčao niz stepenice. Čak se nisam trudila ni da ga zaustavim jer nije nameravao da popusti. Na putu do škole svratila sam u Target i kupila jeftine gaćice dok ne smislim kako da se ponovo dokopam svojih. Tog dana sam se iz škole vratila s osećanjem teskobe. Uz nestale gaćice i Bentlijev poziv da izađemo, osetila sam jaku potrebu za sladoledom - ali ne bilo kojim sladoledom, već domaćim, kakav sam povremeno pravila u aparatu koji sam prošle godine dobila za Božić. U sladoled sam ubacila sve slatkiše koji su preostali od Noći veštica, te sam dobila vanilu s ukusom snikersa, marsa i bauntija. Kad je bio gotov, sela sam na radnu površinu s ogromnom činijom u krilu, zatvorila oči i uživala u svakom zalogaju. Čula sam kako su se ulazna vrata zalupila i ubrzo potom u kuhinju je ušao Elek. Osetio se miris herbalnih cigareta i kolonjske vode. Mrzela sam njegov miris. Obožavala sam njegov miris, jebote, želela sam da se utopim u njemu. ~ 18 ~ Knjigoteka


Zvoncica&Anna

Kao i obično, ignorisao me je, krenuo ka frižideru, izvadio mleko i napio se pravo iz tetrapaka. Opazio je moj sladoled, prišao mi i iz ruke mi uzeo kašičicu. Stavio ju je u usta i progutao veliki zalogaj. Metalni pirsing na njegovoj usni zvecnuo je o kašičicu koju je lizao dok na njoj nije ostalo ništa. Utroba mi je drhtala i dok sam ga samo posmatrala. Zatim mi je vratio kašičicu. Jezikom je blago prešao preko zuba poput zmije kad palaca. Čak su mu i prokleti zubi bili seksi. Otvorila sam fioku, dohvatila još jednu kašičicu i pružila mu je. Oboje smo jeli iz moje zdele ne govoreći ništa. Takva jednostavna sitnica, ali moje je srce tuklo kao ludo. Ovo je bilo najduže razdoblje koje je svojevoljno proveo u mom prisustvu. Najzad me je pogledao usred zalogaja. „Šta se dogodilo s tvojim ocem?” Progutala sam sladoled trudeći se da potisnem osećanja koja su mi navi rala. Pitanje sam dočekala sasvim nespremna. Spustila sam kašičicu u zdelu. „Umro je od raka pluća u trideset petoj. Pušio je od dvanaeste.” Načas je sklopio oči i klimnuo s razumevanjem. Očigledno je tek sada shvatio zašto toliko mrzim što puši. Posle nekoliko sekundi tišine pogledao je ponovo u zdelu i rekao: „Žao mi je.” „Hvala.” Nastavili smo da zajedno jedemo sladoled sve dok u zdeli nije ostalo ništa. Elek je uzeo činiju iz mojih ruku, oprao je, obrisao i vratio na mesto. Zatim je otišao u svoju sobu ne rekavši više ništa. Ostala sam u kuhinji sama razmišljajući o tom čudnom susretu. Njegovo interesovanje za mog oca istinski me je iznenadilo. Takođe sam opet pomislila na ono kad je prvi put olizao moju kašičicu i kako sam se osećala dok sam je posle sama lizala. Moj mobilni se oglasio. Stigla je poruka od Eleka. Hvala za sladoguz. Bio je zaista odličan.

Kad sam se tog popodneva vratila u svoju sobu, na komodi sam pronašla jedne svoje uredno složene gaćice. Ako je ovo njegov način pružanja maslinove grančice, prihvatiću ga. ~ 19 ~

Knjigoteka


Zvoncica&Anna

„Mili” Elek je trajao kratko. Nekoliko dana nakon našeg druženja uz sladoled, pojavio se u kafiću gde sam radila usred najveće gužve, kad svi dolaze posle časova. Kafić Kilt se nalazio u istoj ulici kao i naša škola i tu su se mogli pojesti sendviči i salate i popiti kafa. Kao da nije bilo dovoljno loše što se tu pojavio, Elek je sa sobom doveo najlepšu devojku u čitavoj našoj školi. Lejla je bila visoka platinasta plavuša s ogromnim grudima. Izgledom je bila sušta suprotnost meni. Ja sam pre imala telo plesačice ili gimnastičarke. Moja duga crvenkastoplava kosa bila je sasvim ravna i jednostavna u poređenju s njenim velikim loknama. Pomislili biste da se zbog takvog izgleda ponaša kao kučka, ali je, u stvari, bila veoma fina. Lejla mi je mahnula. „Ćao, Greta.” „Ćao” rekla sam spuštajući jelovnike na njihov sto. Elek me je letimično pogledao kao da ne želi da me prepozna. Mislim da nije znao da tu radim jer mu nikad to i nisam spomenula. Osetila sam oštar ubod ljubomore kad sam primetila kako ispod stola Elek svojim nogama obgrljava Lejline. Nisam bila sigurna zna li Lejla da mi je Elek polubrat. Nikad o njemu nisam pričala u školi i zaključila sam da ni on ne priča o meni. „Vraćam se za dva minuta”, rekla sam i krenula prema kuhinji. Posmatrala sam ih kad se Lejla nagnula preko stola i poljubila ga. Pozlilo mi je. Zubima je povlačila pirsing na njegovoj usni. Izgledalo je kao da ona možda i prede. Fuj. Nikad nisam toliko želela da nestanem odnekud. Nerado sam im opet prišla. „Jeste li odlučili šta ćete naručiti?” Elek je bacio pogled na tablu sa specijalitetima dana i zadovoljno se osmehnuo. „Koju supu služite danas?” Taj kučkin sin. „Pileću.” „To nije tačno. Pogrešno si rekla.” „Sve je to isto.” Ponovio je: „Koju supu služite danas?” Dugo sam ga gledala, a onda stegla zube. „Supu od pevca i praziluka.” Vlasnik je iz Škotske i to je tamo očigledno bio specijalitet. Elek se nestašno osmehnuo. „Hvala. Ja ću supu od pevca. Lejla?” „Ja ću svežu šarenu salatu”, kazala je zbunjeno gledajući čas mene čas Eleka. ~ 20 ~

Knjigoteka


Zvoncica&Anna

Nisam žurila da im odnesem hranu. Nije mi bilo važno što se supa ohladila. Posle nekoliko minuta Elek je podigao kažiprst i pozvao me da priđem stolu. „Da?”, rekla sam srdito. „Ovaj pevac je bajat. Takođe je bezukusan i hladan. Možeš li mi, molim te, doneti novu porciju i zamoliti kuvara da ga malo začini?” Izgledao je kao da suspreže smeh. Lejla je ostala bez reči. Odnela sam supu u kuhinju i u sudoperu bacila i nju i keramičku zdelu. Umesto da razgovaram s kuvarom, sinula mi je ideja i resila sam da stvar uzmem u svoje ruke. Dograbila sam kutlaču i sipala supu u novu zdelu. Otvorila sam bocu ljutog sosa i sasula popriličnu količinu u supu. Bila je vrela i ljuta. Odnela sam je i pažljivo spustila pred Eleka. „Još nešto?” „Ne.” Ponovo sam otišla prema kuhinji i smestila se u ugao da ga posmatram. Iščekivanje me je ubijalo. Jezik će mu praktično otpasti čim bude probao moj specijalitet. Elek je pojeo prvu kašiku supe. Nije reagovao. Kako je to moguće? Pojeo još jednu kašiku, a onda me potražio pogledom. Usta su mu se iskrivila u prepredeni osmeh pre no što je uzeo čitavu zdelu i počeo piti pravo iz nje. Obrisao je usne nadlanicom, šapnuo nešto Lejli i ustao od stola. Lejla je prema meni bila okrenuta leđima kad mi je Elek prišao i za ruku me povukao u mračni hodnik što je vodio u toalet. Pribio me je uza zid. „Misliš da si pametna?” Srce mi je tuklo. Bez reći sam odmahnula glavom kad je rekao: ,,E pa sad ćeš sama biti predmet šale.” Pre no što sam mogla da odgovorim, Elek mi je lice zgrabio obema rukama i pritisnuo svoje usne na moje. Metalni pirsing na njegovoj usni očešao mi se o usne kad ih je žudno rastavio jezikom i počeo ozbiljno da me ljubi. Zastenjala sam, i zaprepašćena i uzbuđena zasedom iz koje me je napao njegov jezik. Telo mi se treslo. Mirisao je divno. Osećala sam se kao da ću se srušiti od čulnog naboja. ~ 21 ~

Knjigoteka


Zvoncica&Anna

Za samo nekoliko sekundi ljutina pikantnog sosa s njegovog jezika prodrla je na moj, koji je sada goreo. Iako sam imala osećaj da će mi jezik otpasti, nisam poželela da se odmaknem. Ovako me nikad niko nije poljubio. Tada je, tek tako, naglo prekinuo poljubac. „Zar dosad nisi naučila da se ne zajebavaš sa mnom?” Otišao je, a ja sam ostala dašćući u hodniku, s rukom na grudima. Blagi bože. Usta su mi gorela, kao i svi ostali otvori na telu. Osećala sam pulsiranje u međunožju. Kad sam se najzad dovoljno povratila da mogu da se pojavim, shvatila sam da ću u nekom trenutku morati da im odnesem račun. Odlučila sam da završim s tim i prišla njihovom stolu, pa račun u kožnom povezu stavila pred Eleka ne gledajući ga u oči. Čula sam kako je Lejli rekao da ga sačeka napolju i da će on platiti sve. Posegnuo je u džep, stavio nešto u povez i ubrzo otišao. Verovatno mi čak ni napojnicu nije ostavio. Otvorila sam povez i zapanjila se kad sam pored novčanice od dvadeset dolara ugledala svoje omiljene tange od crne čipke i poruku zapisanu na računu: Zadrži ostatak novca i presvuci gaćice. Pretpostavljam da su ti se te koje sad imaš na sebi ovlažile.

~ 22 ~ Knjigoteka


Zvoncica&Anna

Elek i ja nikad nismo spomenuli poljubac, premda sam ja neprestano

mislila na njega. Bila sam prilično sigurna da njemu nije značio ništa, da me je poljubio samo da bi isterao svoje. No uzbuđenje koje sam doživela bilo je isto kao da je poljubac bio rezultat prave strasti. Znati kako izgleda dodir njegovih usana i kakav mu je ukus nije bilo nešto što se moglo lako zaboraviti. Zudela sam da ponovo doživim taj osećaj. Borba mog uma i mog tela postala je mnogo teža nego ranije. Pravo je prokletstvo zaljubiti se u nekog s kim moraš da živiš, naročito kad on u kuću dovodi devojke iz škole. Jednog popodneva, kad nam roditelji nisu bili kod kuće, doveo je Lejlu i zatvorili su se u njegovu sobu. Sledećeg je doveo Ejmi. Naredne nedelje pak doveo je neku drugu Ejmi. U svojoj sobi sam zapušavala uši da ne slušam škripu njegovog kreveta i kikot glupe devojke. Tog dana, kad je Ejmi broj dva izašla iz njegove sobe i otišla kući, smesta sam mu poslala poruku. Zaista? Dve Ejmi? Dolazi li sutra Ejmi broj tri? Šta ti misliš?! Elek: Mislim da želiš da se zoveš Ejmi.. .„sestro”. Greta: Polusestra! Polusestra. Elek: Živa si napast. Greta: Ti si moron. Elek: Ti si napast.

Ljutito sam ustala iz kreveta i otišla u njegovu sobu i ne pokucavši. Igrao je video-igricu i nije me čak ni pogledao. „Stvarno ću morati da zaključavam ta vrata.” Srce mi je ubrzano tuklo. „Zašto si, jebote, takav gad?” „ I meni je drago što te vidim, seko.” Potapšao je mesto pored sebe ne skidajući pogled s igrice. „Ako nećeš da odeš, sedi.” „Nemam ni najmanju želju da sedim na tvom prljavom krevetu.” ~ 23 ~

Knjigoteka


Zvoncica&Anna

„Zato što bi radije sedela na mom prljavom licu?” Umalo mi srce nije stalo. Usne su mu se razvukle u lukav osmeh dok je nastavljao da igra igricu. Ostavio me je bez reči. U stvari, ostala sam bez reči jer sam, čim sam čula reči „sedela na mom prljavom licu”, osetila potrebu da prekrstim noge i odagnam uzbuđenje. Moja vagina je beznadežna budala. Što je on bio prostiji, to ju je više privlačio. Umesto da njegovo pitanje udostojim odgovorom, osvrnula sam se po sobi, prišla fiokama i počela da preturam po njegovim stvarima. „Gde su mi gaćice?” „Rekao sam ti, nisu ovde.” „Ne verujem ti.” Nastavila sam da tražim dok nisam naišla na nešto što mi je privuklo pažnju. Bila je to fascikla s velikim svežnjem papira. Na početku su bile odštampane reči Laki i dečak Eleka O’Rorka. „Šta je ovo?” Elek je tada prvi put prekinuo video-igricu i praktično poleteo s kreveta. „Ne diraj to.” Prelistala sam papire što sam brže mogla pre no što mi ih je istrgnuo iz ruku. Bio je tu nekakav dijalog, a neki redovi su bili precrtani i ispravljeni crvenom olovkom. Razrogačila sam oči. „Napisao si knjigu?” Progutao je knedlu i prvi put otkako sam ga upoznala Elek je delovao kao da mu je zaista nelagodno. „Ne tiče te se.” „Možda ti još nešto ide u prilog izuzev izgleda”, našalila sam se. Pogled mi je odlutao na reč „Laki” istetoviranu na njegovoj desnoj mišici i počela sam da razmišljam. Tetovaža je povezana s pričom koju je očigledno napisao on. Elek me je još jednom ubojito pogledao, pa prišao ormaru i fasciklu odložio na najvišu policu. Ponovo je seo na krevet i nastavio da igra video-igricu. Očajnički želeći da stvorim nekakvu vezu s njim, sela sam pored njega i gledala kako digitalnog neprijatelja uništava u borbi. „Može li da se igra udvoje?” Načas se ukočio, a onda ozlojeđeno uzdahnuo i pružio mi džojstik. Podesio je igricu za dva učesnika i počeli smo da se borimo. ~ 24 ~

Knjigoteka


Zvoncica&Anna

Trebalo mi je malo vremena da otkrijem kako se igra. Nakon što me je nekoliko puta pobedio, najzad sam ja pobedila njega, na šta mi je uputio veseo pogled pun, usuđujem li se da kažem... divljenja. Nerado se ali iskreno osmehnuo, a ja sam imala osećaj da će mi se srce raspasti. Jedan maleni gest i bila sam izgubljena. Šta bih radila da je istinski ljubazan prema meni - poludela i krenula da naskačem na njega? Posle te pomisli zaključila sam da je vreme da se vratim u svoju sobu. Ostatak večeri provela sam pokušavajući da proniknem u Eleka i zaključila da u voljenom polubratu ima više no što se može videti na prvi pogled.

Prošlo je nekoliko nedelja pre no što sam prihvatila Bentlijev poziv da izađemo. Napokon sam priznala da: a) trenutno nema ništa bolje, i b) da bi mi veoma pomoglo ako bih svoju pažnju sa nezdrave opsednutosti polubratom skrenula na nešto drugo. Elek me je sve vreme privlačio. Gotovo svake noći posle večere odlazila sam u njegovu sobu i s njim igrala video-igricu. Bio je to bezazlen način da nelagodu koju smo osećali jedno prema drugom otklonimo i da pritom niko ne bude povređen. Iznenađujuće je bilo to što je sada on to podsticao. Jedne večeri, kad sam odlučila da ostanem u svojoj sobi i čitam, poslao mi je poruku. Dolaziš li da se igramo? Greta: Nisam nameravala. Elek: Donesi malo sladoguza, ali dodaj još snikersa.

Ta bi poruka nekon neupućenom izgledala čudno. Mene je pak razveselila. Te noći smo podelili još jednu zdelu sladoleda i igrali igricu dok mi se oči nisu počele sklapati. Čak sam uspela da od sedamnaest puta koliko smo igrali Eleka pobedim u dva navrata. Iako mi se nije zaista otvorio, igranje igrice je, činilo se, bio njegov specijalan način da kaže da mu moje društvo više nije odvratno i da, možda, čak uživa u njemu. Ali tipično za Eleka, baš kad se činilo da smo se napokon zbližili, morao je sve da pokvari. ~ 25 ~ Knjigoteka


Zvoncica&Anna

Dan-dva pre no što je u petak uveče trebalo da izađem s Bentlijem, Viktorija i ja smo sedele u kuhinji kad je Elek ušao i, kao i obično, napio se mleka pravo iz tetrapaka. Viktorijin pogled nije se pomerao s Elekove košulje kad je podigao mleko. Na njegovim kao kamen tvrdim trbušnjacima jasno su se videle dve tetovaže u obliku deteline. Viktoriji su bezmalo curile bale. „Ćao, Elek.” Elek je odgovor promrmljao u tetrapak pre no što ga je vratio u frižider. Zatim je počeo da pretura po ormariću gde su stajale grickalice. Viktorija je umočila perec u nutelu i govorila preko zalogaja. ,,I jesi li odlučila koji ćeš film gledati s Bentlijem u petak uveče?” „Ne, nismo o tome pričali.” Nisam mogla da ne primetim kako je na drugom kraju kuhinje Elek prestao da pretura po ormariću i ukočio se. Činilo se da pokušava da čuje naš razgovor. Letimično me je pogledao s izrazom nelagode na licu. „Mislim da treba da pogledate romantičnu komediju s Dru Barimor. Neka otrpi ženski film. Šta ti misliš, Elek?” „O čemu?” „Koji bi film Greta trebalo da gleda kad izađe s Bentlijem?” Ignorisao je pitanje i pogledao me. „Taj tip je kreten.” Zaputio se iz kuhinje, ali mu je Viktorija doviknula. „Hej, Elek...” Okrenuo se. „Želiš li da kreneš i ti? Mislim... mogli bismo da izađemo s njima. Moglo bi biti zabavno. Kao izlazak učetvoro.” Nasmejao se i dugo je posmatrao s izrazom lica koji je jasno govorio, nema šanse. Odmahnula sam glavom. „Mislim da to nije dobra ideja.” Okrenuo se ka meni zlobno se smešeći. „Zašto nije?” Zašto nije? „Zašto što je to moj izlazak. Ne želim da još neko ide.” „Zaista bi te iznerviralo da krenem i ja?” „Da.” Pogledao je u Viktoriju. „U tom slučaju bi mi bilo veoma drago da krenem.” ~ 26 ~

Knjigoteka


Zvoncica&Anna

Od zadovoljstva što joj se ukazalo na licu bilo mi je muka. Mislila je da je ovo njena velika prilika da ga smuva. A on je u osnovi priznao da to radi samo da bi mučio mene. „Vidimo se u petak uveče”, rekao je i nestao. Viktorija je bezglasno vrisnula, a onda uzbuđeno zatrupkala nogama po podu, na šta sam poželela da se ispovraćam. Sad sam morala da se pripremim za ono što će mi sigurno biti jedan od najgorih izlazaka u životu. Ali ništa me nije moglo pripremiti za ono što se zapravo odigralo te noći.

~ 27 ~ Knjigoteka


Zvoncica&Anna

Sa Elekom je trebalo da se nađemo u bioskopu. Honorarno je radio u

radnji za popravku bicikala i posle posla će najpre otići kući da se istušira. Viktorija, Bentli i ja smo mu uzeli kartu pre nego što se rasprodaju. „Viktorija, jesi li sigurna da će ti se pratilac pojaviti?” smejao se Bentli. „Doći će.” Nesigurno je pogledala u mene. Istini za volju, pojma nisam imala namerava li Elek zaista da se pojavi i nadala sam se da neće. Kad mu je Viktorija poslala poruku obaveštavajući ga da ćemo ranije ući u bioskop kako bismo zauzeli mesta, nije odgovorio. Dok smo čekali u redu za kokice, Bentli me je zagrlio, na šta sam se ukočila. Delovalo mi je to pomalo napadno budući da smo se tek upoznavali. Lepo je mirisao i zaista su mu dobro stajale farmerke i lepa crna košulja. Kratku svetlosmeđu kosu zagladio je gelom. Sećam se kako sam nekad mislila da je Bentli zaista sladak Sada mi je svaki mladić u poređenju s Elekom delovao bledo kad je posredi fizička privlačnost. Viktoriji sam strogo zapovedila da Bentliju ne kaže da mi je Elek polubrat. Kako mi se u školi Elek nikad i nije obraćao, ljudi uglavnom i dalje nisu imali pojma da živimo zajedno. Meni je bilo draže što je tako. Olakšanje je nastupilo kad je zavladao mrak i pošto su počele reklame za nove filmove. Mobilni sam prebacila na vibriranje. Možda se Elek uopšte i neće pojaviti. Telo mi se lagano opuštalo dok je Viktorija svake dve sekunde proveravala telefon i osvrtala se ne bi li ga ugledala. Počela je uvodna špica za film. Dublje sam uronila u fotelju i ispružila noge na prazno sedište pred sobom. Bentli mi je dao znak da se poslužim njegovim kokicama. Neko vreme sam jela kokice i uživala u filmu dok se umalo nisam ugušila osetivši miris herbalnih cigareta i kolonjske vode. Stigao je. Kolena su mi zadrhtala kad ih je okrznuo u tami prolazeći do praznog sedišta Viktoriji zdesna. Želela sam da joj strgnem radosni izraz s lica. Kad se Elek nagnuo i poljubio je u obraz, moj apetit za kokice brzo se preobrazio u mučninu. ~ 28 ~ Knjigoteka


Zvoncica&Anna

Pružila sam kesu Bentliju i pretvarala se da sam zadubljena u film. I zaista sam gledala pravo u bio skopsko platno, ali je Dru Barimor, što se mene tiče, mogla da govori i na kineskom. Sve što sam zapravo radila bilo je mozganje i udisanje Elekovog mirisa. Njegovo prisustvo razljutilo me je više nego što sam očekivala da hoće. U nekom trenutku Bentli me je uhvatio za ruku. Zaledila sam se. Viktorija, koja je popila veliku dijetalnu koka-kolu pre no što je stigao Elek, šapnula mi je da ide u toalet. Puls mi se ubrzao kad je otišla jer mi više ništa nije zaklanjalo pogled na njega. Krajičkom oka sam primetila da me gleda. Iako je publika oko mene prasnula u smeh, njegov teški pogled kao da je prigušio buku. Nisam smela da ga pogledam, čak ni da se pomerim. Samo nastavi da gledaš u platno, Greta. Osetila sam kako mi telefon vibrira. Vežbaš li da postaneš lutka u izlogu?

Nisam baš mogla da odgovorim na poruku jer bi to primetio Bentli. Pogledala sam, međutim, Eleka i zažalila. Inače neurednu kosu zagladio je gelom i očešljao. Takođe se lepše obukao nego obično i na sebi je imao tamne farmerke i kožnu jaknu. Na usnama mu se pojavio iskren osmeh na šta sam se osetila kao da mi nešto steže srce. Tada se tiho zasmejao pa sam se i sama nasmejala sebi. Bio je u pravu. Sedela sam ukočena kao daska. Ponašala sam se besmisleno. Viktorija je prekinula moj trenutak s Elekom kad je prošla pored mene, sela i ponovo mi zaklonila pogled. Priljubila se uz njega, što je za mene bio znak da se opet zagledam u platno. Ja sam želela da budem s njim. Nije to imalo smisla, ali je bilo dokaz da su želja i logika dve sasvim različite stvari. Šta ako Viktorija večeras pokuša da ga poljubi? Šta ako joj on uzvrati? Još se nije dogodilo ništa, a već nisam mogla da se nosim s ljubomorom. Njegovi izlasci s devojkama iz škole bili su nešto što sam se prisilila da prihvatim. Mislim, bio mi je polubrat, nisam mu bila ~ 29 ~

Knjigoteka


Zvoncica&Anna

simpatična i vratiće se u Kaliforniju posle mature. Činjenica je bila da se između nas dvoje nikad ništa ne može dogoditi. Uprkos tome, njegovo poigravanje s mojom najboljom drugaricom ne bi mi bilo u redu. Ispričala bi mi sve do poslednje pojedinosti i ništa ne bi zadržala za sebe. Negde usred mog razmišljanja, film se napokon završio. Dru Barimor se smešila, pa mora da je bio srećan kraj. Bentlijeva ruka počivala je u dnu mojih leđa dok smo izlazili iz bioskopa. Pri jakoj fluorescentnoj svetlosti prepunog predvorja, Elek je izgledao još privlačnije. Viktorija ga je posesivno držala za ruku. Zbog toga sam poželela da je zamrzim, ali ona pojma nije imala šta osećam prema njemu. Nisam više mogla da podnesem ovakvo stanje. Morala sam da se osamim na nekoliko minuta. „Ljudi, idem samo do toaleta. Vi odaberite šta ćemo jesti.” Obrevši se u sigurnosti toaleta, duboko sam odahnula. Nakon što sam mokrila i oprala ruke, nije mi se još izlazilo odatle, pa sam stajala i zurila u svoj odraz u ogledalu. Gnev i frustracija kolali su u meni što sam više razmišljala o svom sjebanom izlasku. Izvadila sam telefon i poslala poruku Eleku. Zašto si zapravo ovde? Sviđa li ti se Viktorija uopšte?

Odmah sam zažalila zbog svog impulsivnog poteza. Telefon mi je zavibrirao. Elek: Pa šta ako mi se sviđa?

Poželevši da nikad ništa nisam rekla, nisam imala odgovor i prosto sam zurila u telefon. Poslao mi je novu poruku.

Elek: Ne sviđa mi se. Nisam bila svesna da ne dišem dok mi se nije otrgao dubok uzdah olakšanja. Greta: Zašto si onda ovde?

~ 30 ~

Knjigoteka


Zvoncica&Anna

Elek: Da tebe nerviram. Greta: Zašto? Elek: Zato što me to uzbuđuje. Greta: Zašto? Elek: Na to pitanje ne mogu da ti odgovorim, kao što ti ne možeš da mi kažeš zašto me gledaš kako me gledaš iako se prema tebi ponašam kao da si govno. O, bože. Dosad nisam shvatila koliko su moja osećanja očigledna, koliko sam mu sve ovo vreme sigurno izgledala kao glupača i očajnica. Elek: Imaj malo samopoštovanja.

Kako, jebote. Sada me ozbiljno razbesneo. Au. Greta: Ne brini. Više te neću gledati.

Jednostavno nisam mogla da verujem da mi je to rekao. Suze su mi navirale, ali sam resila da mu ne dozvolim da me vidi rastrojenu. Trebalo mi je nekoliko minuta da se priberem, a onda sam se vratila u predvorje. Ma koliko da je bilo teško, nisam htela da ga pogledam. Nisam htela. „Šta si, kog đavola, radila toliko dugo?”, upitao je Bentli. „Imala sam malu nezgodu. Ali s tim je gotovo.” Viktorija mi je stavila ruku na rame. „Sve okej?” „Jeste. Idemo.” Viktorija i Elek su išli ispred nas. I dalje ga je držala podruku, dok je on obe ruke zavukao u džepove. Nas četvoro smo se potrpali u Bentlijev prijus i odvezli u kafanu koja je radila čitavu noć. Ne gledati Eleka predstavljalo je mnogo veći izazov u skučenosti malog separea, gde je sedeo tačno naspram mene. Ipak, održala sam reč. Gledala bih u tetovažu na njegovoj ruci ili se igrala slanikom, ah pogled nisam podigla. Pretvarala sam se da uživam zadubljena u razgovor s Bentlijem, koji je sedeo meni sleva. Naručili smo hranu i zasad sam uspevala da Eleka ne pogledam u oči. ~ 31 ~

Knjigoteka


Zvoncica&Anna

„Greta, sledećeg petka je žurka u kući Aleksa Franka. Voleo bih da ideš sa mnom”, rekao je Bentli. „Važi. Zvuči kao da će biti zabavno.” „Izvrsno.” Nagnuo se i ovlaš me poljubio u obraz. Elek se odsutno igrao paketićima šećera. Da sam bila na Viktorijinom mestu, smatrala bih čudnim što moj „pratilac” čak i ne razgovara sa mnom. Ali šta sam ja znala? Pokušavala je da započne razgovor. „Elek, šta planiraš posle mature?” „Da pobegnem iz Bostona.” I to je bilo sve što je dobila. Nekoliko minuta kasnije činilo se da Elek ispod stola šalje poruku. A onda je zavibrirao moj telefon. Kladim se da te mogu naterati da me pogledaš.

Ignorisala sam ga i nisam mu odgovorila na poruku. Posle nekoliko sekundi stigla nam je hrana i navalili smo na nju. Zadovoljno sam jela palačinke kad sam čula kako Elek kaže Viktoriji: „Imaš tu malo milkšejka.” „Gde?« „Ovde”, rekao je, a onda je privukao i poljubio je tu preda mnom. Posmatrala sam užasnuto kako joj stavlja jezik u usta i čini sve isto što je meni radio u hodniku kafića. Lice mi je gorelo od besa dok je polako i pohotno prelazio svojim usnama preko njenih. „Dođavola, vas dvoje, radite te to kad ste sami”, kazao je Bentli. Kad se Elek najzad povukao, Viktorija je dlanom prekrila usta i rekla: „Au... a mislila sam da te ne zanimam.” Nasmejala se. Piljila sam Eleku u oči, a on mi je bezglasno rekao: „Lepo sam ti rekao.” „Izvini”, obratila sam se Bentliju dok sam ustajala iz separea i žurno upitala konobaricu gde je toalet. Pre no što sam uspela da se priberem, Viktorija je ušla za mnom. „Šta je ono značilo?”, upitala je. Naslonila sam se na umivaonik. „Šta to?” ~ 32 ~

Knjigoteka


Zvoncica&Anna

„Sve ono ... da me Elek poljubi onako i da ti pobegneš. Jesi li se naljutila što me je poljubio?” Izbegla sam ispitivanje. „On može da radi šta god želi. Naprosto me nervira.” „Nisi mi odgovorila na pitanje.” Kako da ne, zašto jednostavno ne priznam da sam opsednuta svojim polubratom i to u tolikoj meri da sam se uzbudila gledajući kako te ljubi jer izgleda da moje telo reaguje na sve što on radi. „Vik, znaš da je moj i njegov odnos klimav. A i ne želim da patiš.” „Ne brini. Ja sam velika devojka. Samo se malo zabavljam s njim. Znam da će otići.” Toga sam se i plašila. „Ne obraćaj pažnju na mene, važi? Elek me naprosto nervira. Ništa strašno. Jednostavno mi je bio potreban mali predah.” „Okej ako ti tako kažeš.” Skrstila je ruke. ,,A dopada li ti se Bentli?” „Videćemo. On je... fin. Mislim da ću mu svakako dati šansu.” „Odlično.” Kad me je Viktorija zagrlila, osetila sam Elekov miris i poludela. Moja reakcija na taj dašak dima i kolonjske vode podsetila me je da me on dovodi do ludila i da to mora prestati. Tog trenutka sam se zaklela da ću učiniti sve da odagnam osećanja koja imam prema njemu. „Jesi li spremna da se vratimo?”, upitala je. „Aha.” Klimnula sam glavom i duboko udahnula. „Da, spremna sam.” Potom se sve odvijalo vrlo brzo. Dok smo išle prema separeu, čula sam zveket pribora za jelo, a zatim i buku kao da se nešto lomi. Videla sam ljude kako zapanjeno posmatraju, a onda i Bentlija kako leži na zemlji dok ga Elek šutira kao lud. Bentlijevo lice je bilo krvavo, a iz Elekovih usta takođe je curila krv. „Elek, šta radiš?!”, vrisnula sam. Nastavio je da šutira Bentlija svom snagom. Upravnik restorana trčao je ka nama s konobarom koji mu je pomogao da Eleka odvuče od Bentlija. On se na podu previjao od bolova. Sagnula sam se. „Bentli, šta se dogodilo?” ~ 33 ~ Knjigoteka


Zvoncica&Anna

„Taj ludak me je udario bez razloga, pa sam mu uzvratio udarac. A onda je jednostavno počeo da me bije kao lud. Sapleo sam se, a on je počeo da me šutira kad sam pao.” „Jesi li okej?” „Biću dobro.” „Ne izgledaš tako.” Pomogla sam mu da ustane i oslonio se na mene. Dvojica muškaraca su i dalje držala Eleka, dok se sve jasnije čuo zvuk policijskih sirena. Šta se događa? Viktorija je prišla Eleku. „Šta se, dođavola, događa?” Ispljunuo je krv na pod. „Ne puštaj je da ode s njim.” Pogledala sam u Bentlija. „Šta je uzrok ovome? Ne razumem.” „Ništa. Taj ludak me je jednostavno napao.” „Kakav lažljivac, jebote”, procedio je Elek ponovo krenuvši na Bentlija, ali su ga muškarci zadržali. Dva policajca su ušla i počela ispitivati mladiće, svakog zasebno. Viktorija i ja smo stajale po strani, ošamućene i zbunjene, ne znajući šta se uopšte za ono kratko vreme dok smo bile u toaletu moglo dogoditi i dovesti do ovoga. Žalila sam što ne čujem šta govore policajcima, ali bili su predaleko. Nakon što su ih pustili, Elek je prošao pored Viktorije i prišao meni. „Idemo. Ne ulaziš u njegova kola.” „Ko si ti, jebote, da pokušavaš da moju devojku odvedeš sa sobom?”, povikao je Bentli. „Ona i jeste sa mnom, kretenčino.”

~ 34 ~ Knjigoteka


Zvoncica&Anna

Vožnja

taksijem te noći s Elekom i Viktorijom bila je krajnje

neprijatna, Bentli je poludeo i odjurio kolima nakon što je saznao da mi je Elek zapravo polubrat. Uzrok tuče za mene je i dalje bio zagonetka. Sve vreme dok smo se vraćali Elek nije rekao ništa ni Viktoriji ni meni. Sedeo je napred, a nas dve na zadnjem sedištu. Kad smo stigli kući i on otišao u svoju sobu, toliko je jako zalupio vratima da sam poskočila. Htela sam da pokušam da razgovaram s njim, ali sam naslutila da je bolje da ga ostavim na miru. Kad sam se u subotu ujutro probudila, Elek je već otišao na posao i čitav dan proveo u radionici za popravku bicikala. Pored mene za kuhinjskim pultom na visokoj stolici sedela je moja majka. „Želiš li da mi ispričaš šta se sinoć dogodilo? Rendija je nazvao policajac koji ga poznaje i rekao mu da je Elek učestvovao u tuči u kafani i da si ti bila s njim?” Spustila sam šolju s kafom i protrljala slepoočnice. „Večerali smo... Elek, Viktorija, ja i Bentli, mladić iz škole. Elek i on su se potukli. Ne znamo kako je tuča počela jer se to dogodilo dok smo Vik i ja bile u toaletu. Zaista ne znam mnogo više od tebe.” „Očuh ti se puši od besa, a ja ne znam šta da učinim.” „Treba jednostavno da zaboravi na to. Mladići se ponekad potuku, a možda Elek i nije kriv. Moraš mu to objasniti.” „Kad je posredi Elek, s Rendijem se ne može razgovorati. Ne razumem to.” „Ni ja.” Rešila sam da te večeri razgovaram s Elekom i čitav dan čekala da dođe kući. Posao mu se završavao u šest, pa sam očekivala da će stići do sedam, ali on uopšte nije došao. Nisam mogla da zaspim i strepela sam. Oko ponoći sam napokon čula korake i kako se vrata Elekove sobe lagano otvaraju. Makar je stigao kući. Minut kasnije čula sam kako se njegova vrata otvaraju s treskom. ~ 35 ~

Knjigoteka


Zvoncica&Anna

„Koji ti je kurac, Elek? Smrdiš na alkohol”, čula sam Rendija kako viče. Skočila sam i priljubila uvo uza zid. „Ćao, tata”, mrmljao je nerazgovetno Elek. „Stalno mi daješ razloge da se ponosim tobom. Prvo započne tuču i poniziš me pred svima u kraju, a sada imaš drskosti da u moju kuću uđeš pijan? E pa poželećeš da nikad nisi došao kud.” „Stvarno? Šta ćeš uraditi? Udariti me? To je jedino što još nisi uradio. Spreman sam za to.” „Ti bi to baš voleo, zar ne? Ne. Neću te udariti.” „Tačno... nećeš me udariti. Samo ćeš me mrzeti... kao i uvek Ponekad poželim da me udariš jednom zauvek i da me onda, jebote, ostaviš na miru.” „Ti si promašaj, Elek” „Reci mi nešto što već nisam čuo.” „Dobro, imam novost za tebe. Ipak ti neću platiti školarinu za koledž. Prepušten si sebi. To sam večeras odlučio. Novac koji bih odvojio za tebe daću Greti.” Šta? Ne! Rendi je nastavio: „Neću teško zarađeni novac traćiti na sjebanog dripca koji želi da bude pederski pisac. Ako jednog dana odlučiš da želiš pravu karijeru, dođi da razgovaramo. A dotad neću ni novčić potrošiti na tebe.” „Nikad i nisi nameravao da mi platiš školarinu za koledž i ti to znaš.” „Zašto bih to i želeo... za nekog ko mi nije bio ništa do razočaranje od dana kad se rodio?” „To je bio početak, zar ne... dan kad sam rođen? Nikad, jebote, i nisam imao nikakvu šansu, zar ne? Zato što mama nije abortirala kao što si joj tražio da učini.” „To je laž, jebote. Je li ti to ona rekla?” „Čak i da mi nije rekla, pogodio bih. Da li me zato čitavog života polako ubijaš rečima kako bi to nadoknadio?” Srce mi se cepalo. „To radim, je li? Pa zašto još nisi mrtav, Elek?” ~ 36 ~

Knjigoteka


Zvoncica&Anna

Užasnula sam se. Više nisam mogla stajati po strani i slušati ovo. Utrčala sam u sobu i još više se prestravila kad sam Eleka zatekla kako sedi na ivici kreveta s glavom u rukama. Jako je smrdeo na alkohol. Leđa su mu se dizala i spuštala dok je teško disao. „Rendi... prestani! Molim te, prestani!” Moj očuh je stajao prekrštenih ruku i gledao me bez razumevanja. U tom trenutku je čovek preda mnom bio potpuni stranac. „On ti je sin. Tvoj sin! Baš me briga šta misliš da je učinio da zasluži ovo, ali ništa nikad ne može biti opravdanje da tako razgovaraš sa svojim detetom.” „Greta, ne znaš našu istoriju...počeo je Rendi. „Ne moram da znam ništa da bih znala da reči koje su večeras izašle iz tvojih usta nanose bol jače od svakog oružja. I neću stajati ovde i dozvoliti ti da ga zlostavljaš ovako.” Ni jedan ni drugi nisu rekli ništa. U sobi je vladala tišina. Činilo se da se Elekovo disanje smiruje, a s njegovim i moje. Ponovo sam se obratila Rendiju. „Moraš da izađeš.” „Greta...” „Izlazi!” vrisnula sam iz punih pluća. Rendi je zavrteo glavom i izašao iz sobe ostavljajući me samu s Elekom, koji je i dalje sedeo u istom položaju. Otrčala sam u svoju sobu i donela bocu vode, pa je prinela njegovim usnama. „Popij ovo.” Popio je sve iz boce odjednom, pa zdrobio plastičnu bocu i bacio je. Kleknula sam i izula mu cipele. Onako pijan, mrmljao je nešto što nisam razumela. Ustala sam i povukla prekrivač s kreveta. „Lezi.” Skinuo je jaknu, bacio je nespretno na pod i spustio glavu na jastuk. Legao je potrbuške i zatvorio oči. Sedela sam uz njegov krevet i dalje potresena onim što sam zatekla. Bilo mi je veoma žao Eleka i stidela sam se Rendija. Znala sam da sutradan moram da razgovaram sa svojom majkom. Kako nije čula šta se događa i kako se nije umešala? Elekovo disanje se ujednačilo. Zaspao je. Pomilovala sam mu svilenkastu crnu kosu uživajući u mogućnosti da ga slobodno dodirnem bez njegovog znanja. Kažiprstom sam ovlaš prešla preko posekotine na ~ 37 ~

Knjigoteka


Zvoncica&Anna

usni zadobijene u tuči s Bentlijem. Bila je tačno kod pirsinga, pa sam zadrhtala shvativši da mu je usna rascepljena. Sada mi je mnogo jasnije bilo zašto je neprestano gnevan, ali sam i dalje smatrala da o Elekovom životu ne znam ništa. Izgledao je nedužno u snu. Kako nije bilo zlobnog smeška ni besnog pogleda, lakše se kroz grubu spoljašnost mogao ugledati dečak koji se iza nje krio - isti dečak, shvatila sam sada, koga je upropastio čovek oženjen mojom majkom. Suza mi se skotrljala niz obraz dok sam ga pokrivala ćebetom, a zatim sam izašla iz sobe. Vrativši se u svoj krevet, razmišljala sam kakva je ironija to što je ovaj mladić, koji je stalno nastojao da me otera i zastraši, jedina osoba na svetu koju želim da zaštitim. Kad sam se narednog jutra probudila, Rendi i moja majka su već otputovali u zapadni deo države, gde će i prenoćiti. Mama mi je u kuhinji ostavila poruku: Rendi me je jutros rano iznenadio preuranjenim poklonom za rođendan - putovanjem u Berkširsko gorje. Već je sve spakovao u kola i pre no što sam se probudila! Nisam htela da te budim. Ostajemo samo jednu noć i vraćamo se u ponedeljak kasno. U frižideru ima dosta hrane za tebe i Eleka. Zovi me na mobilni ako ti nešto treba. Volim te. Baš zgodno. Bila sam sigurna da je moj očuh ovo organizovao kako ne bi morao da se suoči s događajima prethodne noći. Smesta sam dograbila mobilni i poslala joj poruku: Uživaj u putovanju, ali kad se vratiš, moramo ozbiljno da razgovaramo o onome što se dešava između Rendija i Eleka. Elek se pojavio u prizemlju tek u dva po podne. Dok se raščupane kose i krvavih očiju vukao do lončeta s kafom, izgledao je kao podgrejan leš. „Dobro jutro, sunašce”, rekla sam. Glas mu je bio iznemogao kad je prošaputao: „Ćao.” Sipao je kafu i zagrejao je u mikrotalasnoj pećnici. ~ 38 ~

Knjigoteka


Zvoncica&Anna

„Dakle, roditelji su nam otišli na dvodnevni put. Vraćaju se u ponedeljak uveče.” „Baš šteta”, rekao je. „Što su otišli?” Otpio je gutljaj kafe, pa kazao: „Ne, što se vraćaju.” ,,Žao mi je zb...” „Ne mogu.” Zatvorio je oči i podigao ruku da me prekine. „Ne mogu da razgovaram s tobom. Kad progovoriš, imam utisak da je uključena motorna testera.” „Izvini. Shvatam. Mamuran si.” „Pa i to, da.” Zakolutala sam očima, a on mi je namignuo, na šta mi je srce zatreperilo. Sedela sam skrštenih nogu na sofi blizu kuhinje. „Šta planiraš da radiš danas?” „Najpre, jebiga, moram da nađem sopstvenu glavu.” Nasmejala sam se. „A onda?” „Ne znam”, rekao je slegnuvši ramenima. „Hoćeš kasnije da naručimo neku hranu?” upitala sam iz sve snage se trudeći da delujem opušteno. Pogledao je zabrinuto i protrljao bradu. „Hm...” „Šta je?” Pogledao je u svoj telefon. „Zapravo, ne, uf... izlazim.” ,,S kim?” „Sa, hm,..” „Ne znaš?”, nasmejala sam se. Počešao se po čelu. „Daj mi malo vremena...” Zavrtela sam glavom. „To je tužno.” ,,Oh! Sa Kajli... da ... s Kajli.” Da Kajli samo zna koliko je zamenljiva. Potajno sam odahnula što nije rekao da izlazi s Viktorijom, jer sam znala da je i dalje želela da ga nazove bez obzira na scenu koju je napravio na našem „izlasku učetvoro”. Prethodnog dana mu je poslala najmanje jednu poruku, a njena spremnost na sve me je nervirala. Rano te večeri ležala sam s knjigom sklupčana na sofi kad je Elek sišao u prizemlje. I sam dašak njegove kolonjske vode bio je već dovoljan afrodizijak i pre no što sam se okrenula da ga pogledam. Na ~ 39 ~ Knjigoteka


Zvoncica&Anna

sebi je imao crne pantalone i uzanu tamnocrvenu košulju zavrnutih rukava. Kosa mu je bila u kontrolisanom neredu, a i pored posekotine na donjoj usni, izgledao je bolje nego što sam ga ikad videla. Čak je, u stvari, i ta prokleta posekotina bila seksi. U prostoriji se, činilo se, temperatura menjala kad god bi se pojavio. Njegovog prisustva sam bila svesna svakim svojim čulom. Setila sam se poruke koju mi je poslao pre neko veče: Imaj malo samopoštovanja. Uh. Prisilila sam se da se vratim knjizi pošto očigledno nisam bila u stanju da sakrijem koliko me privlači kad god bih ga pogledala. I sama pomisao na tu poruku ponovo me je oneraspoložila. Zaboravila sam da sam se zarekla da ga više neću pogledati nakon svega što se dogodilo s Bentlijem i Rendijem. Zgrabio je ključeve. „Odoh ja.” „Okej”, kazala sam starajući se da ne dignem pogled s knjige. Vrata su se zalupila, a ja sam uzdahnula s olakšanjem. Odavno nisam bila sama u kući i, premda je ona jadnica u meni želela da i Elek ostane, samoća je imala svojih prednosti. Na kraju sam naručila da mi donesu kinesku hranu. Ubrzo nakon što sam otvorila kutiju s račićima i rezancima, telefon se oglasio obaveštavajući me da sam dobila poruku.

Prisetio sam se nečega od sinoć. Greta: O? Elek: Bila si na kolenima u dnu mog kreveta. Jesi li me iskoristila? Greta: Bolje bi ti bilo da se šališ. Ne! Izuvala sam ti cipele, pijanduro. Elek: Nastrano. Jesu li ti stopala fetiš? Greta: Ne lupaj... Elek: ;-) Greta: Zar ti nisi u društvu? Elek: Jesam. Greta: Zašto joj onda ne posvetiš pažnju? Elek: Zato što mi je draže da nerviram tebe.

Telefonski poziv mi je prekinuo tok misli pre no što sam mu mogla poslati poruku. Javio se Bentli. Sranje. Nisam bila sigurna da li da mu se javim. „Halo?” „Zdravo, Greta.” ~ 40 ~

Knjigoteka


Zvoncica&Anna

„Ćao. Šta ima novo?” „Elek nije kod kuće, je li?” „Nije. Zašto?” „Ostavila si pre neko veće jaknu u mojim kolima. Mogu li da svratim da ti je donesem?” „Hm... naravno. Mislim da bi to bilo u redu.” „Odlično. Dolazim za dvadesetak minuta.” Prekinula sam vezu i primetila da je Elek poslao još nekoliko poruka dok sam razgovarala s Bentlijem. Elek: U stvari, moje je društvo momak. Elek: Ćorak! Hteo sam da napišem ćorak. Elek: Umirem od smeha Elek: #ne momak #elek voli picu Elek: Gde si, jebote? Smejući se glasno, napisala sam poruku.

Greta: Izvini, Bentli je zvao. Ostavila sam pre neko veče jaknu u njegovim kolima, pa će mi je doneti. Posle dve sekunde zazvonio mi je telefon. „Hoće kurac! Ne puštaj ga u kuću.” „Samo će mi doneti jaknu.” »Nazovi ga i reci mu da je ostavi na pragu.” „Neću. Nema razloga za to. Ma šta da se dogodilo između vas dvojice.” Razgovor se prekinuo. Ne, on je prekinuo vezu! Imao je drskosti da mi tako govori šta da radim i da mi pritom ne da valjano objašnjenje. Deset minuta kasnije skočila sam sa sofe kad su se otvorila ulazna vrata. Elek je bio bez daha. „Je li došao?” Koji mu je đavo? ~ 41 ~ Knjigoteka


Zvoncica&Anna

„Još nije. Zašto si ovde?” „Činilo mi se da ne slušaš pažljivo šta ti govorim. I nije mi preostalo ništa do da dođem kući.” „Ako nećeš da mi objasniš zašto želiš da se klonim Bentlija, kako očekuješ da te poslušam?” Nervozno je prstima prošao kroz kosu. Začulo se zvonce na ulaznim vratima do kojih je Elek stigao pre mene i otvorio ih. Bentli je pobledeo. „Šta radiš kod kuće? Rekla je da nisi tu.” Elek je moju jaknu zgrabio iz Bentlijevih ruku i zalupio mu vrata pred nosom. A onda ih je zaključao. „Idem za njim. Skloni mi se s puta”, rekla sam. Prekrstio je ruke i stao na vrata. „Moraćeš da pređeš preko mene. I zar ne čuješ da je upalio kola i da odlazi? Kakva kukavica, jebote.” Uzdahnula sam i odustala odlučivši da pređem preko toga. Nisam uistinu želela da vidim Bentlija, ali me je nerviralo što me Elek kontroliše. Nije imao pravo da mi se meša u život kad mi ničim ne uzvraća. U vazduhu se osećala velika napetost dok sam ponovo prilazila tanjim s hranom koji sam odložila na stočić za kafu. Nekoliko minuta smo ćutali, a onda sam ja probila led. „Na radnoj površini ima kineske hrane, ako želiš.” Elek je i dalje delovao razdraženo i nije odgovorio. Prišao je radnoj površini, uzeo karton s račićima i rezancima i udisao miris. „Gladan? Zar nisi jeo napolju?” Usisao je jedan rezanac. „Ne.” „Je li se naljutila što si je ostavio?” „Ne”, odgovorio je preko zalogaja. Naslonivši se laktovima na radnu površinu, upitala sam: „Ako niste jeli, šta ste radili? Da li uopšte i želim da znam?” „Hm... Rajli je želela da idemo na kuglanje.” „Zar nisi rekao da se zove Kajli?” Kad je zagrizao rolnicu s povrćem, osmehnuo se kao da je kriv. „Ups.” ~ 42 ~

Knjigoteka


Zvoncica&Anna

Ne znajući kako to da shvatim, zakolutala sam očima i uzela poslednju rolnicu pre no što i nju onjuši. Zagrizla sam je. „Gledaću film, pa možeš da mi se pridružiš ako želiš.” Prestao je načas da jede i samo me ljutito posmatrao. „Šta, jebote, s tobom nije u redu?” „Molim?” „Ma koliko loše da se ponašam prema tebi... i dalje pokušavaš da se družiš sa mnom.” Imala sam osećaj da mi para izlazi na uši. „Niko ti nije tražio da se večeras vratiš kući! Zapravo sam uživala što sam sama.” „Stvarno? Jesi li htela da ležiš na sofi sa svojim vibratorom?” Srce mi je stalo. Moj vibrator. Sranje! I on se nalazio u fioci s mojim gaćicama. Zaboravila sam da sam ga premestila tamo nakon što sam čistila noćni stočić, Nisam ga upotrebila neko vreme i sasvim sam zaboravila na njega. I njega je uzeo! Elek je nastavio: „Pogledaj se. Tek si sad shvatila da ga nema? Kako si se zadovoljavala? Ili te prsti bole ili ti zaista treba žestoko opuštanje.” Mora da mi se na licu promenilo sto nijansi crvene. „Kučkin sine.” Oko mi je igralo. „Opet mi namiguješ. Izvini, ali ne mogu ti pomoći. Možda treba da gledaš... drugačiji film večeras? Možda će te to zadovoljiti. Mogu neki da ti pozajmim ako želiš da - znaš već - pomaziš ribicu.” Ponovo sam se setila njegovih reči od pre nekoliko večeri. „Imaj malo samopoštovanja.” Odlučila sam da sam završila s njim za večeras. Neću se spuštati na njegov nivo i otići ću u svoju sobu bez reči, ali ne pre no što dograbim kutiju s rezancima i sručim mu je u krilo. „Pomazi to, mamlaze.” Njegov promukli smeh presekao me je dok sam išla uz stepenice. Te noći sam se i dalje pušila od besa dok sam se prevrtala u postelji. Šta on misli koje, s onim njegovim pasivno-agresivnim ponašanjem? Pokušavao je da prikaže kao da sam ja ta koja traži njegovu pažnju, a on je meni slao poruke dok je bio u tuđem društvu i onda se kući vratio rano ne bi li pokvario moj susret s Bentlijem. Opsednuto sam razmišljala ovako sve do otprilike dva ujutro kad me je trgnula vika što je dopirala iz Elekove sobe. ~ 43 ~ Knjigoteka


Zvoncica&Anna

Elek se prevrtao i bacakao u krevetu i uzvikivao: „Mama, molim te. Ne!

Probudi se! Probudi se!” Disao je nepravilno, a sva posteljina mu je bila na patosu. „Molim teeee”, vikao je. Srce mi je tuklo kad sam ga prodrmala. „Elek! Elek. To je samo san.” I dalje u polusnu, zgrabio mi je ruku i stisnuo je toliko snažno da me je zabolelo. Kad je otvorio oči, činilo se da je još uvek ošamućen. Graške znoja blistale su mu na čelu. Seo je i pogledao me u šoku, kao da nije znao gde se nalazi. „Ja sam, Greta. Ružno si sanjao. Čula sam kako vičeš i pomislila da nešto nije u redu. Sve je okej. Dobro si.” I dalje je duboko disao, ali se polako smirivao. Kad je opustio šaku kojom mi je stezao ruku, pogled mu se razbistrio. Pustio mi je ruku. „Ovo je drugi put da te zatičem u svojoj sobi dok sam u polusvesnom stanju. Kako znam da mi ne radiš nešto dok spavam?” Zavitlavaš li ti to mene? Bilo mi je dosta njegovog sranja. Možda zato što sam bila neispavana ili možda naprosto zato što su sve njegove gluposti prevršile meru, umesto da odgovorim, gurnula sam ga svom snagom. Možda to i jeste bilo detinjasto, ali sam umirala od želje da to učinim, a taj trenutak je za mene bio poslednja kap. Nasmejao se od srca, što me je još više razbesnelo. „Bilo je krajnje vreme.” „Molim?” „Čekao sam da vidim kad ćeš izgubiti živce zbog mene.” „Misliš da je zabavno što si me naterao da tako postupim?” „Ne, mislim da si ti zabavna... stvarno zabavna. Ništa me nikad nije zabavilo toliko kao kad tebe zavitlavam.” „Odlično. Drago mi je što sam ti to priuštila.” Jebiga. Suze su mi navirale u oči. Ovo se ne dešava. ~ 44 ~ Knjigoteka


Zvoncica&Anna

Bilo je skoro ono vreme u mesecu i ništa nisam mogla učiniti da suspregnem osećanja. Pokušala sam da sakrijem lice, ali sam znala da je video kad mi je skliznula prva suza. Elekov osmeh je nestao. „Koji ti je?” Morala sam jednostavno da odem. Nije bilo načina da mu objasnim svoju glupu reakciju kad je ni sama nisam razumela. Okrenula sam se i otišla, pa za sobom zalupila vrata svoje spavaće sobe. Legla sam u krevet, pokrila se ćebetom preko glave i zatvorila oči, iako sasvim sigurno neću moći da zaspim. Polako je odškrinuo moja vrata i upalio lampu. „Mirovna ponuda?”, čula sam kako Elek kaže. Kad sam se okrenula, on je, na moj užas, stajao i u rukama držao kurac. Ne bilo koji kurac. Moj kurac. Moj vibrator. Moj ružičasti gumeni penis u stvarnoj veličini. Elek je mahnuo njime. „Nema boljeg izvinjenja od kurca i osmeha.” Okrenula sam se ponovo i zabila se pod ćebe. „Ma hajde. Jesi li zaista zaplakala malopre?” U sobi je vladala tišina pošto sam ostala pod prekrivačem. Pretpostavljala sam da će otići ako ga budem ignorisala. Shvatila sam da grešim kad sam ćula da je pritisnuo dugme na šta je penis zazujao, i osetila težinu Elekovog tela na krevetu. „Ako se ne budeš nasmešila, moraću da te golicam ovim tvojim malim dečkom.” Pritisnuo mi ga je na kuk, na šta sam se trgla i smaknula prekrivač sa sebe. Pokušavala sam da mu otmem vibrator, ali mi nije dozvoljavao. Nastavio je da me njime golica brzim pokretima po stražnjem delu noge, po tabanima. Trudila sam se da suspregnem smeh. „Prestani!” „Nema šanse.” Sva suzdržanost je nestala kad mi ga je stavio pod pazuh, na šta sam se zakikotala kao luda. U ušima mi je odzvanjao njegov smeh. Kako sam na kraju dospela dotle da se usred noći po krevetu valjam s Elekom koji mi preti gumenom kitom? Toliko sam se smejala da sam mislila da ću umreti. Umreti od veštačkog kurca. Najzad ga je isključio, a meni je bilo potrebno nekoliko minuta da dođem do daha i smirim se. „Zašto si prestao?” ~ 45 ~

Knjigoteka


Zvoncica&Anna

„Suština je bila da te nateram da se nasmeješ. Zadatak izvršen.” Pružio mi ga je. „Izvoli.” „Hvala.” Nabrao je čelo. „Sutra uveče žurka u tvojim gaćicama? Da donesem neki sos?” „Vrlo duhovito” odvratila sam i odložila kitu u fioku stola pomislivši da joj sutra moram pronaći bolje skrovište. Ležao je pored mene, a glavu naslonio na uzglavlje. Iako se nismo dodirivali, osećala sam toplinu njegovog tela dok smo ćutke ležali jedno pored drugog. Dok sam pogledom prelazila po njegovom preplanulim grudima i istaknutim mišićima, u meni se počela rađati požuda. Rub gaćica video mu se tik iznad sive trenerke. Duga stopala su mu bila bosa, i tada sam shvatila koliko je to seksi. Prisilila sam se da odvratim pogled s njega i zagledala se u tavanicu. Glas mu je bio tih. „Zaista nisam želeo da dođem ovamo, Greta.” Tada je prvi put izgovorio moje ime. Zvučalo je veoma lepo s njegovih usana. Okrenula sam se ka njemu dok je on i dalje gledao u stranu i govorio. „Malo mi je nedostajalo da propustim onaj let i odem nekud drugde.” „Zašto si se predomislio?” „Nisam to mogao prirediti svojoj majci. Nisam želeo da se brine za mene dok je odsutna.” „Sad shvatam zašto nisi želeo da budeš ovde. Isprva nisam razumela, ali nakon što sam čula kako Rendi razgovara s tobom, jasno mi je zašto si toliko besan na njega. Ono što ne razumem jeste zašto si se pre neko veče istresao na Bentlija.” „Zašto misliš da sam ja kriv za tuču?” „Zato što nećeš da mi objasniš, a ti si njega šutirao kad je pao.” Besno se nasmejao. „A i izgledam kao loš momak, je li? I svi u kafani su naprosto pretpostavili da sam odlepio da bih, jebiga, pretukao lepog dečka iz puke razonode. Možda su me i privodili... jer sam kao maloletnik pio i jednom pušio travu. Ali nikad u životu nisam nikog napao ni udario do te večeri.” Opa. ~ 46 ~

Knjigoteka


Zvoncica&Anna

„Zašto nećeš da mi kažeš šta se dogodilo?” „Zato što, ma šta ti mislila i ma koliko volim da te zavitlavam.. . zaista ne želim da te vidim povređenu.” „Ne razumem.” Najzad se okrenuo ka meni i prvi put me pogledao. „Onog prvog dana kad si naletela na mene u kupatilu, želeo sam da te šokiram. Rekla si da nikad dotad nisi videla golog muškarca. Pretpostavio sam da se šališ. Sada mi je, u stvari, žao što sam ti priredio to sranje.” Pomerila sam se, pomalo nervozna i zapitana kuda ovo vodi „Dobro... kakve to veze ima s onim o čemu smo pričali?” „Kreten nije znao da sam ti polubrat, pa se, kad si se udaljila, počeo hvaliti kako će te naredne nedelje odvesti na žurku, nekako napiti i pojebati. Tvoj bivši dečko se opkladio s njim da Bentli neće uspeti da te odvuče u krevet jer si nevina. Ako to ipak uradiš s Bentlijem, tvoj bivši će mu dati petsto dolara.” Dlanom sam prekrila usta. „O, moj bože.” Elek je lagano klimao glavom saosećajno me gledajući, ,,I jesam... sjebao sam ga.” „Dopuštaš svima da misle da si ti kriv. Istrpeo si sva ona Rendijeva sranja zbog toga! A samo si štitio mene?” „Nisam znao kako da ti kažem šta planiraju. Ali očigledno je da večeras moje upozorenje da ga se kloniš nisi ozbiljno shvatila, pa sam morao da ti kažem.” „Hvala ti.” „Volim da te zavitlavam. Sve je počelo kao način da se osvetim svom ocu... mučiti Sarinu kćerku. Ali na kraju je to postalo zabavna igrica. Večeras kad si se rasplakala, znao sam da sam prevršio meru i da za tebe to nije igra. Ma koliko ti je teško da u to poveruješ, nikad nisam nameravao da te povredim, a sasvim sigurno, jebiga, ne bih nikom drugom dozvolio da te povredi.” Ponovo se zagledao u tavanicu i stisnuo usne razmišljajući o onom što je upravo izgovorio. Podigla sam ruku i nežno mu kažiprstom prešla preko onog mesta gde mu se u tuči rascepila usna. Zatvorio je oči, a meni je srce počelo udarati toliko ludački kako mu se disanje ubrzavalo dok sam mu prstom milovala vrelu usnu. „Žao mi je što si povređen.” ~ 47 ~

Knjigoteka


Zvoncica&Anna

„Vredelo je”, rekao je bez oklevanja. Više ga nisam dodirivala i pogledao me je. Umesto sarkazma i gneva sada mu se u pogledu opažala iskrenost. Pošto sam mu privukla pažnju, iskoristila sam priliku da promenim temu. „Želiš da budeš pisac?” Opet je pogledao u tavanicu. „Ja jesam pisac. Pišem još otkako sam bio sasvim mali.” „O čemu govori Laki i dečak? Zašto te je bilo stid da mi pokažeš rukopis?” Delovao je kao da mu je nelagodno i promeškoljio se. „Naprosto nisam bio spreman da pričam o tome.” Osmehnuo se i nesigurno kazao: „Laki je, zapravo, bio moj pas.” Nisam uspela da suspregnem osmeh. „Napisao si priču o njemu?” „Tako nekako. To je kao nekakva čudesna verzija mog života s njim. Laki nije bio samo moj najbolji prijatelj, već i jedino što je uspevalo da me smiri kad sam bio mlađi. U to vreme sam imao prilično gadan poremećaj pažnje praćen hiperaktivnošću, pa sam neko vreme bio na lekovima. Kad je moja majka dovela Lakija u kuću, moje ponašanje se znatno popravilo. Iako je zasnovana na mom iskustvu s Lakijem, priča zapravo govori o dečaku koji ima natprirodne moći, što koristi kako bi pomogao da se rese zločini, ali svu tu buku u svojoj glavi može da odgonetne jedino kad je pas uz njega. U nekom trenutku pas biva kidnapovan i zatražen je otkup, pa je ostatak priče posvećen spasavanju Lakija. Radnja se odvija u Irskoj.” „Opa. Zašto u Irskoj?” „Uvek sam nekako bio opsednut svime što se tiče Irske.” Pokazao je na istetoviranu detelinu. „Kao što vidiš. Mislim da na taj način pokušavam da se povežem s tim delom svoje ličnosti - s Rendijevom stranom - pošto nemam nikakvu istinsku vezu s njim. To zvuči nekako zajebano, ali to je jedino objašnjenje koje imam.” „Šta se dogodilo s Lakijem?” „Laki je uginuo ubrzo nakon što je Rendi ostavio moju majku. Mnogo toga se odjednom desilo.” Spustila sam dlan na njegovu ruku. „Žao mi je, Elek.” „U redu je.” ~ 48 ~ Knjigoteka


Zvoncica&Anna

Gledajući kako mi dlan počiva na njegovoj istetoviranoj ruci, dugo i pažljivo sam razmišljala pre no što sam postavila naredno pitanje. „Zašto se tako pronaša prema tebi?” Pogledao me je. „Hvala ti što si sinoć stala na moju stranu. Nisam bio toliko pijan. Čuo sam sve što si rekla i to neću zaboraviti nikad.” Zatvorio je oči. „Ali ne želim da razgovaram o njemu, Greta. Duga je to priča i isuviše složena da bismo je započinjali u pola tri ujutro.” Nisam htela da iskušavam sreću. I ovo je bilo više nego što mi je pružio dotad. „Dobro. Ne moramo da razgovaramo o tome.” Posle jednog dugog trenutka ćutanja upitala sam: „Mogu li da pročitam tvoju knjigu?” Nasmejao se i zavrteo glavom. ,,Au. Večeras samo postavljaš pitanja.” „Izgleda da sam naprosto oduševljena što najzad mogu nešto da saznam o svom polubratu.” Klimnuo je s razumevanjem. „Ne znam želim li da pročitaš knjigu. Niko je nikad nije pročitao. Stalno govorim sebi da ću smisliti kako da je objavim, ali nikako da to učinim. Nije savršena, ali jeste priča kojom sam najzadovoljniji. Prilično sam siguran da ima mnogo grešaka koje su mi promakle.” „Volela bih da je pročitam. A ako primetim neku grešku, reći ću ti. Engleski je moja oblast.” Osmehnuo se i zakolutao očima. „Razmisliću o tome.” „Okej. Pošteno.” Kad se ponovo okrenuo ka meni, sive oči su mu blesnule pri svetlosti lampe. Smestio se udobnije i spustio glavu na jastuk. „Pričaj mi o svom ocu.” Posmatrao me je toliko pomno i ganulo me je što želi da mu pričam o njemu. Uzdahnula sam i skrenula pogled. „Zvao se Kit. Bio je dobar čovek, bostonski vatrogasac, zapravo. Mama ga je upoznala kad je njoj bilo sedamnaest, a on je bio stariji - imao je dvadeset i koju - pa je to zaista bio tabu. Bio je njena prava ljubav. Živeli smo jednostavno, ali dobro. Bila sam njegova mala princeza. Jednog dana se požalio na kašalj i istog meseca su mu kazali da ima rak pluća u poodmaklom stadijumu. Bolest nam ga je otela šest meseci kasnije.” Spustio je vreli dlan na moju ruku kojom sam ga i dalje držala za mišicu. Zatim je isprepleo naše prste. ~ 49 ~

Knjigoteka


Zvoncica&Anna

Dodir mu je bio kao udar struje. Nikad nisam pomišljala da puko držanje za ruke u meni može izazvati više osećanja nego ikad ranije. „Žao mi je što si morala da prođeš kroz to”, rekao je. „I meni. Ostavio mi je pisma, po jedno za svaku godinu dok ne napunim trideset. Čitam ih na svoj rođendan.” „Bio bi ponosan na tebe. Ti si dobar čovek.” Nisam zapravo znala čime sam zaslužila ovaj uvid u to kakav je Elek iza one grube spoljašnosti, ali mi se sve to veoma dopalo. U isto vreme očekivala sam i da se to svakog trenutka prekine. „Hvala ti,” Uhvatila sam se kako sam se zagledala u njegove oči i naglo sam se okrenula. Pomerio je ruku s moje i osetila sam kako mi okreće glavu da ga ponovo pogledam. „Nemoj to da radiš.” „Šta?” „Okrenula si se od mene. Sam sam kriv za to. Naveo sam te da misliš da ne želim da me gledaš - rekao sam ti onu glupost o samopoštovanju. Od svega što sam ti rekao, to je bila najveća laž i veoma žalim zbog toga. Počeo sam da spuštam gard i to me je izbezumilo. Način na koji me gledaš nikad mi nije smetao. Moj problem je kako se ja osećam kad me gledaš - ta osećanja ne bi trebalo da imam, osećanja koja sebi ne mogu dozvoliti da gajim prema tebi. A u isto vreme... ništa mi nije bilo gore nego kad si prestala da me gledaš, Greta.” On gaji osećanja prema meni? „Šta ti se čini da mislim kad te gledam?” upitala sam. „Mislim da ti se dopadam iako smatraš da ne bi trebalo.” Osmehnula sam se ćutke se slažući, a on je nastavio: „Neprestano pokušavaš da me shvatiš.” „Ne olakšavaš mi to, Elek.” „Ponekad me takođe gledaš kao da želiš da te opet poljubim, ali ne bi znala šta bi kad bih to uradio. Onaj poljubac... bio je razlog što sam onako brzo odjurio iz restorana. Počeo je kao šala, ali je za mene na kraju bio sasvim stvaran.” Srce mi je poskočilo kad sam saznala da je onog dana osećao isto što i ja. „Privlačim li te?” Odmah sam se osetila kao glupača što sam to tako istrtljala. „Hoću da kažem... nimalo ne ličim na devojke s kojima izlaziš. Nemam velike grudi i ne farbam se. Potpuna sam suprotnost onima koje dovodiš kući.” ~ 50 ~

Knjigoteka


Zvoncica&Anna

Nasmejao se. „Stvarno jesi.” Primaknuo se. „Zašto misliš da mi se one dopadaju više samo zato što ih dovodim kući? Te devojke, one su ... lake... u nedostatku bolje reči, ali mi ne znače ništa, zaista. Ne trude se da me upoznaju. Žele samo da me pojebu.” Obrve su mu zaigrale. „Zato što sam u tome zaista dobar.” Nervozno sam se nasmejala. „Shvatila sam.” Napetost je sa svakom sekundom bivala sve veća. Ništa me nikad nije uzbudilo kao seksualno samopouzdanje koje je pokazao u tom trenutku. Bila sam više nego zaintrigirana ... i radoznala. Pogledom je prešao preko mog tela od glave do pete. ,,I da ti odgovorim na pitanje, tvoje telo mi se, u stvari, dopada više od njihovih.” Ophrvana požudom koju sam osećala, zarila sam prste u jastuk kad sam ga čula da to kaže. „Zašto?” Pitanje je zvučalo više kao uzdah nego kao reč. Progovorio je tiše. „Hoćeš detalje, a?” Usne su mu se razvukle u osmeh. Primaknuo mi se kao da mi sve ovo govori poput tajne. „Okej... sitna si, zategnuta, gipka, a tvoje sise... savršene su veličine i prirodne.” Pogledao je u moje grudi. „Mogu da vidim da imaš lepe bradavice jer me pozdravljaju baš ovog trenutka. A to se ne događa prvi put.” Stavila sam ruke pod obraz i naslonila se na jastuk dok mi je govorio erotičnu priču pred spavanje. Šaputao je još tiše: „Voleo bih da ih sisam, Greta.” Onako neverovatno uzbuđena rečima koje su dopirale s njegovih usana, osetila sam da mi je međunožje vlažno i da pulsira. Podstičući ga da nastavi, prodahtala sam: „Šta još?” „Imaš i sjajno dupe. One noći kad smo išli u bioskop, nosila si onu malu crvenu suknju. Svaki put kad bi ti onaj kreten spustio ruku na dupe dok smo išli dovodio me je do ludila. Želeo sam da ja budem taj koji te dodiruje.” Nisam mogla da odolim. Približila sam mu se još više i spustila mu dlan na potiljak. „Stvarno?” „Zaista si lepa.” Umirući od želje da osetim ukus njegovih usana, prešla sam vrhom prsta preko pirsinga na njegovoj usni. „Mislila sam da sam prilično ‘neugledna’?” ~ 51 ~

Knjigoteka


Zvoncica&Anna

Polako je odmahnuo glavom i pomilovao mi obraz. Priljubio se i nežno mi šaputao tik uz usne. „Ne... lepa si.” Potreba da ga poljubim postala je neizdrživa. „Poljubi me”, uzdahnula sam. Nastavio je da mi govori tik uz usne; disao je teško. „Nije da ne želim da te poljubim. Jebiga, veoma to želim baš sada. Ali ja naprosto...” Nisam čekala da završi rečenicu. Uzela sam šta sam želela, šta mi je bilo potrebno. Zastenjao je kad su se moje usne spojile s njegovim. Dlanove mi je spustio na obraze. Bez ljutog sosa iz našeg prethodnog „susreta”, mogla sam da osetim njegov ukus i odmah sam znala da za mene nema uzmicanja. Ne znam jesu li to bili moji hormoni ili je prethodnih nekoliko nedelja predstavljalo samo veliku predigru, ali sam osećala da sasvim gubim kontrolu. Zvukovi što su dopirali iz dubine njegovog grla probudili su u meni još veću glad i hvatala sam ih sopstvenim dahom. U jednom trenutku sam nežno jezikom prešla preko posekotine na njegovoj usni kad je zatvorio oči. Tada je preuzeo inicijativu i počeo da me ljubi strasnije, zahtevnije. Pribila sam telo uz njegovo i osetila pritisak njegovog nabreklog uda. U tom trenutku nisam marila ni za kakve posledice. Naprosto sam znala da ne želim da ovo prestane i onim što mi je u sledećem trenutku izletelo iz usta zaprepastila sam i sebe. „Želim da mi pokažeš kako jebeš, Elek.” Naglo se odmaknuo od mene, zaprepašćen. „Šta si rekla?” Nikad u životu nisam osetila veće poniženje nego u tom trenutku. Oči su mu se razrogačile kao da se probudio iz sna. „Jebote. Ne... ne. Moraš da shvatiš nešto, Greta. To se nikad neće dogoditi.” Pa dobro, nikad u životu nisam osetila veće poniženje nego u tom trenutku, u stvari. „Zašto to kažeš nakon svega što si mi rekao?” Bože, osećala sam se kao prava glupača. Ponovo je spustio glavu na uzglavlje i izgledao kao da je izmučen. „Bilo mi je važno da znaš koliko te želim i da mislim koliko si lepa iznutra i spolja - jer osećam da sam ti narušio samopouzdanje iako mi to nije bila namera. Zaista sam mislio sve što sam rekao, ali do poljupca nije trebalo da dođe. Ne bi trebalo čak ni da budem u ovom krevetu, jebote, ali toliko mi je prijalo da malo ovde ležim s tobom.” ~ 52 ~

Knjigoteka


Zvoncica&Anna

„Po čemu se ja razlikujem od devojaka kojima se daješ?” Prošao je obema rukama kroz kosu, rastresao je, a onda me pogledao očima koje su potamnele. „Postoji, u stvari, velika razlika. Ti si jedina devojka na čitavom svetu koja je zabranjena, i jebi me ako te zbog toga ne želim više nego ijednu drugu.”

~ 53 ~ Knjigoteka


Zvoncica&Anna

Skoro mesec dana je prošlo od tog susreta u mojoj spavaćoj sobi.

Te noći Elek je otišao iz mog kreveta ubrzo nakon što je ponovio da sam strogo zabranjena i da između nas nikad ne može biti ničeg. Nije mi bilo logično što se toga tako slepo pridržava budući da zapravo nismo u srodstvu. Stoga sam zaključila da tu postoji još nešto. Najgore u vezi s događajem u mojoj sobi bilo je što je Elek počeo da se udaljava. Nije bilo više nepristojnih poruka niti me je pozivao da igramo video-igricu. Kad smo oboje bili kod kuće, on se povlačio u svoju sobu, a ja u svoju. Takođe je više vremena provodio u radnji za popravku bicikala ili van kuće. Nikad nisam pomislila da će mi njegove uvrede i grubo obraćanje nedostajati, ali bih dala sve da opet bude makar onako kao što je bilo pre no što sam ga poljubila - i rekla mu da želim da ga jebem. Uf. Osetila bih grč kad god bih pomislila na to. Ali u tom trenutku sam bila opijena njime i želela sam da upoznam taj osećaj više nego što sam ikad išta želela. Bila sam spremna. I Elek i ja smo proslavili osamnaesti rođendan u nedeljama što su nastupile posle one noći. Rođeni smo u razmaku od svega pet dana. Osećala sam se dovoljno starom da s nekim preduzmem taj korak. Nije baš da sam se namerno čuvala za brak ili nešto slično. Bila sam nevina naprosto zato što to ni s kim nisam poželela da učinim dotad... do Eleka. Prethodnih nekoliko sedmica proveo je jasno mi dajući do znanja da se među nama nikad neće dogoditi ništa. No nedostajao mi je. A onda se jedne noći, nakon večere, sve promenilo i ponovo sam dobila jedan njegov delić. Elek obično nikad nije jeo kod kuće, ali je te srede uveče iz nekog razloga odlučio da nam se pridruži. Još od one noći kad sam videla koliko se loše Rendi ponaša prema njemu, trudila sam se da izbegnem očuha u svim prilikama izuzev kad bismo večerali. Moja majka i ja nismo baš bile u najboljim odnosima jer je i dalje tvrdila da nije primereno da se meša u Rendijeve probleme s Elekom. ~ 54 ~

Knjigoteka


Zvoncica&Anna

Elek me za stolom nije gledao u oči. Oborenog pogleda, namotavao je špagete na viljušku. U jednom trenutku zagledala sam se kroz prozor u susedovo rublje što se okačeno sušilo na vetru. Osećala sam Elekov pogled na sebi. Kao da je čekao da se okrenem da bi me pogledao kad misli da to ne primećujem. I naravno, čim sam se okrenula ka njemu, ponovo je oborio glavu i igrao se špagetama. Rendi je te večeri bio u najboljem izdanju i žalio se da obična večera - pasta i crveni sos - ne zadovoljava njegov apetit. Naglo je ustao i prišao ormariću gde smo držali grickalice. „Greta, zašto, dođavola, držiš gaće u kutiji čipsa?” uzviknuo je. Zinula sam u čudu i pogledala Eleka. Zurili smo jedno u drugo nekoliko minuta, a onda je Elek izgubio kontrolu. Oboje smo u isti mah prasnuli u smeh. Ni on ni ja nismo mogli da prestanemo. Volela sam zvuk njegovog iskrenog smeha. Kad sam pogledala u Rendijevo zbunjeno lice, nasmejala sam se još glasnije. Kad je smeh uminuo, Elek mi se i dalje smešio i tiho rekao tako da čujemo samo nas dvoje: „Rekao sam ti da nisu u mojoj sobi.” Rendi je tresnuo kutiju na sto preda me. Otvorila sam je i pregledala. „Ovde nisu sve.” Elek je namignuo. „Zadržao sam nekoliko za sebe”, odvratio je zavodnički. Zakolutala sam očima i bacila mu jedan par u lice. Smesta ih je stavio na glavu kao kapicu. Jedino je moj polubrat uspevao da izgleda neodoljivo s gaćama na glavi. Nastavio je da me gleda s onim zločestim osmejkom za kojim sam žudela. Lepo je bilo opet imati njegovu pažnju, makar i na kratko. Te noći sam upravo oblačila pižamu kad mi se oglasio telefon. Možeš li da dođeš ovamo na minut?

Srce mi je brzo kucalo dok sam išla hodnikom. Kad je otvorio vrata, izgledao je neverovatno seksi. ~ 55 ~ Knjigoteka


Zvoncica&Anna

Dah mu je mirisao na pastu za zube. „Hej”, rekao je je otkrivajući lepe bele zube koji su bili lepa suprotnost njegovoj preplanuloj koži i crnoj kosi. „Ćao”, zakoračila sam u sobu i duboko udahnula primetivši da je miris herbalnih cigareta gotovo sasvim nestao. Na sebi je imao crni duks s kapuljačom, zavrnutih rukava. Kako se nije zakopčao, videle su mu se gole grudi, a kosa mu je još bila mokra posle tuširanja. Zurila sam u mesto na njegovoj usni gde je posekotina odavno zacelila. Metalni pirsing na usni mu se svetlucao; nikad ni za čim nisam žudela toliko kao da ga liznem, da ponovo osetim dodir njegovih usta i jezika. Da me ljubi. Da me liže. Da me grize. Promeni temu. „Zašto ovde ovako miriše na sveže i čisto?” Legao je na krevet s rukama pod glavom. Nisam mogla da odolim i ne gledam u mišiće tik ispod trbušnih i poželela sam da legnem na njega i osetim dodir njegove kože. „Hoćeš da kažeš da mi soba inače smrdi?” „Jesi li prestao da pušiš?” „Pokušavam.” „Stvarno?” „Aha... jedna čudna devojka koja hoda naokolo bez gaća jednom mi je rekla da mi pušenje šteti. I... razmišljao sam o tome i najzad je poslušao.” „Zaista sam ponosna na tebe.” Uspravio se i pogledao me. „Istini za volju, bila si u pravu. To sranje će me ubiti jednog dana. Štošta u mom životu možda i ne valja, ali ima drugih stvari zbog kojih vredi živeti.” Nešto se u atmosferi promenilo kad je to rekao i usledila je nelagodna tišina. Nakašljala sam se. „Zašto si me zvao da dođem?” Otišao je do ormana da nešto uzme. Tada sam shvatila da je to njegova knjiga. Pružio mi je fasciklu. „Želim da ti dam ovo. Želim da je pročitaš.” ~ 56 ~ Knjigoteka


Zvoncica&Anna

„Stvarno?” „Nikom ne dozvoljavam da čita ono što pišem, Greta. Ovo je veliki korak za mene. Šta god radila, nemoj je pokazati Rendiju. Ne želim ni da joj se primakne.” „Važi. Obećavam. Hvala ti što si mi je poverio.” „I budi iskrena. Ja to mogu da podnesem.” „Hoću. Pažljivo ću je pročitati i neću žuriti.”

Otišla sam pravo u svoju sobu te noći i počela da čitam. Minuti su se pretvorili u sate. Rekla sam mu da neću žuriti, ali istina je da nisam mogla da ispustim knjigu iz ruku i probdela sam čitavu noć dok je nisam završila. Iako je priča bila ispričana u trećem licu, a lik dečaka Lijama navodno samo ovlaš zasnovan na Eleku, imala sam osećaj da kroz Lijamov lik kao kroz prozor gledam u Elekove misli i dušu. Bilo je isuviše mnogo sličnosti sa Elekovim životom, pogotovo to što je Lijama otac verbalno zlostavljao. Početak priče, pre no što Laki stupi na scenu, bio je prilično tužan. Tekst me je u jednom odlomku rasplakao, a već u sledećem nasmejao. Bilo je, zapravo, mnogo duhovitih delova mimo glavne radnje. U jednoj sceni Lijam se zaljubljuje u devojku iz ulice, pa moli Lakija da ode u njenu kuću. Nadao se da će ona pomisliti da se Laki izgubio i da će je pas dovesti do Lijamove kuće. Umesto toga Laki, koji je bio veliki pas, na kraju je ispred kuće naskočio na devojčino štene pomeranijskog špica. Lijam je s prozora gledao kako devojka unosi štene u kuću i zalupi vrata. Laki joj se na to pokakio na travnjaku, a zatim dotrčao kući Lijamu praznih ruku. Ali glavna radnja je za okosnicu imala Lijamovu sposobnost da svojim hipersenzitivnim sluhom oseti zlo. Informacije koje je primao nisu uvek bile jasne i često su bile zbrkane ukoliko Laki nije bio prisutan. U jednom trenutku Lijam je informaciju o ubistvu neke devojčice dostavio policiji. Ispostavilo se da je iza zločina korumpirani policajac. Kidnapovao je Lakija kako Lijam ne bi mogao da pomogne vlastima da do kraja reše ubistvo. Laki je na kraju pobegao, a scena ponovnog susreta Lijama i psa bila je toliko dirljiva da sam se rasplakala. ~ 57 ~

Knjigoteka


Zvoncica&Anna

Sve je bilo opisano toliko istinito, od živih opisa irskih pejzaža do Lijamovih osećanja. Bilo je tu čak i dodatno poglavlje napisano na samom kraju iz ugla psa. Pronašla sam samo nekoliko gramatičkih grešaka i zapisala sam ih za Eleka u svesku. Do kraja priče sam se zaljubila u likove, što je bio dokaz da je imao dara za pisanje. Istovremeno sam osećala da sam prisnija s Elekom i počastvovana što mi je dopustio da zavirim u njegov neverovatno kreativan um. Morala sam naći prave reči da mu valjano objasnim koliko je ovo sjajno... koliko je on sjajan. Stoga sam sutradan odlučila da ću posle škole sesti u hlad drveta i zapisati sva svoja osećanja u pismu koje ću mu dati kad mu vratim rukopis. U pismo sam izlila dušu i objasnila zašto smatram da je rođeni pisac i da nije važno ponosi li se njime njegov otac, ali da sam ja neverovatno ponosna na njega.

Tog popodneva nameravala sam da pismo ostavim u njegovoj sobi. Kad sam stigla na vrh stepeništa, stomak mi se okrenuo kad sam iza zatvorenih vrata začula devojački glas, Kikot. Poljupce. Elek nikog nije dovodio kući još mnogo pre no što smo se poljubili u mom krevetu. Mislila sam da je možda poštovao ono što sam osećala prema njemu ili da se promenio. Pogrešila sam. Saznanje da je s drugom devojkom ranije me je nerviralo i izazivalo mi ljubomoru, ali ovog puta je bilo drugačije. Naprosto me je neverovatno rastužilo. I nisam čak mogla podneti da ostanem u kući, pa sam knjigu i pismo ostavila pred njegovim vratima i otrčala niz stepenice, uznemirena pomišlju da njegovo pisanje nije jedino u šta sam se zaljubila.

~ 58 ~ Knjigoteka


Zvoncica&Anna

Ljutilo me je što čak ni posle nekoliko dana ništa nije rekao o mom

pismu. Viktorija mi takođe nije ostavila nikakvu mogućnost do da joj najzad kažem šta zaista osećam prema Eleku. Nije prestajala da govori kako ne razume zašto je nikad nije pozvao da izađu nakon što ju je poljubio u restoranu. Više nisam imala strpljenja i ispričala sam joj sve što se odigralo među nama. Bila je šokirana, ali makar je jednom zauvek prestala da priča o njemu. Elek me je ignorisao i naredne sedmice. Radio je još više u radnji za popravku bicikala, a u drugim prilikama je ostajao u svojoj sobi iza zatvorenih vrata. Očigledno je znao da sam čula devojački glas iz njegove sobe onog dana kad sam mu pred vratima ostavila knjigu. Bilo je jasno da mu nije stalo da se izvini ili da razmisli kako to utiče na moja osećanja. I kad me je te nedelje Kori Džejmson pozvao da izađemo, pristala sam. Kori je bio verovatno jedan od najboljih mladića u školi. Nije me, istina, fizički privlačio, ali mi je trebalo nešto što će mi skrenuti misli i znala sam da ćemo se zajedno makar provesti lepo. Bio je jedan od retkih muškaraca koga sam smatrala prijateljem iako je bilo jasno da on želi da bude više od toga. Stigao je petak i palo je veče. Očešljala sam kosu tako da imam lokne i obukla tamnoplavu haljinu koju sam kupila na rasprodaji u tržnom centru, ali mi je raspoloženje bilo jednako kao da izlazim u bioskop s Viktorijom. Kad je Kori stigao, moja majka je otvorila vrata i povikala: „Greta, stigao je Kori!” Iz Elekove sobe čula se tiha muzika, a vrata su mu bila zatvorena. S jedne strane sam želela da me vidi kako odlazim s Korijem, ali s druge nisam htela da se njime bavim. Kori je čekao u dnu stepeništa sa cvećem, zbog čega mi je, začudo, bilo neprijatno. Nikad ne bih mogla da zamislim kako Elek odlazi po devojku i pruža joj gerbere. Budimo realni - njemu to nije bilo potrebno. „Ćao, Kori.” ~ 59 ~

Knjigoteka


Zvoncica&Anna

„Ćao, Greta. Izgledaš sjajno.” „Hvala.” „Ne smeta ti da načas odem do toaleta pre no što krenemo?” Kolebala sam se da li da ga pošaljem na sprat zbog mogućnosti da Elek izađe iz svoje sobe. „Naravno. Popni se gore, skreni levo, kupatilo je na kraju hodnika.” Čekala sam na visokoj stolici za pultom. „Izgleda da je fin”, rekla je moja majka. ,,I jeste”, kazala sam stavljajući cveće u vazu. To je i bio problem. Meni se dopadalo malo nevaljalog u spoju s mojom finoćom. Pet minuta kasnije Kori se vratio s čudnim izrazom na licu. „Jesi li spreman?”, upitala sam. „Naravno”, odvratio je ne gledajući me u oči. Išao je ispred mene i vodio me do svog fokusa, parkiranog ispred kuće. Ponašao se čudno i pošto smo ušli u kola, i pre no što ih je upalio, okrenuo se ka meni. „Na spratu sam naleteo na tvog polubrata.” Progutala sam knedlu. „Je li?” „Rekao je da ti dam ovo, da si ih zaboravila u njegovoj sobi.” Pružio mi je ružičaste čipkane gaćice, pretposlednji par koji je Elek još imao kod sebe. Uzela sam ih i u neverici pogledala napolje, ne znajući jesam li ljuta ili me to pomalo zabavlja. Kad sam se pribrala, okrenula sam se prema Koriju. „Samo pokušava da te zavitlava... a i mene. Takav je on. Znam da to zvuči glupo, ali u šali mi je uzeo sve gaćice i još mi ih nije sve vratio. To je sve.” Uzdahnuo je, ali se činilo da mu je i dalje pomalo neprijatno. „Okej. To je jednostavno bilo zaista čudno.” „Znam. Veruj mi. Izvini.” Kori je gledao pravo preda se u drum, pa sam izvadila telefon i Eleku neupadljivo poslala poruku. Greta: Zašto si to uradio??? Elek: Ne preteruj. Bilo je smešno i ti to znaš. ~ 60 ~ Knjigoteka


Zvoncica&Anna

Greta: Njemu nije bilo smešno. Elek: On ti se čak i ne dopada. Greta: Otkud ti to znaš? Elek: Tebi se dopadam ja. Greta: Pun si sebe. Elek: Želela si i ti jednom da budeš puna mene, sećaš se? Zinula sam od zaprepašćenja.

Greta: Zašto uvek ovo radiš? Elek: Šta to? Greta: Ponovo probudiš onog kretena u sebi. Elek: Hoćeš da ga probudim u tebi? Greta: Sisaj! Elek: Sisam... i to vrlo dobro. Pokazao bih ti da mogu. Greta: Zašto radiš ovo? Elek: Zato, jebiga, što ne mogu da prestanem. Nisam htela da odgovorim. Poslao je novu poruku. Elek: Dođi kući. Greta: Molim? Elek: Dođi kući. Budi sa mnom. Greta: Ne!

Zatvorila sam telefon i pogledala Korija, koji je i dalje ćutke gledao preda se. Elek je poludeo. Šta on misli koje, mene pokušava da spreči da odem na običan izlazak, dok on nastavlja da se kurva? Elek je bacio senku na ostatak večeri, a mada smo uspeli da vodimo neobavezan razgovor u meksičkom restoranu, znala sam da je Koriju Elekov postupak sasvim pokvario veče. Bolesno je bilo to što čak i nisam bila toliko ljuta. Ako bih bila iskrena prema sebi, potajno mi je pričinilo zadovoljstvo što je Eleku bilo stalo dovoljno da poželi da mi pokvari izlazak. ~ 61 ~

Knjigoteka


Zvoncica&Anna

Pokušala sam da usredsredim svu pažnju na Korija, ali nije mi polazilo za rukom dok sam jela kolač. Mislila sam samo na Eleka. Ne samo da me je iznervirao večeras, već mi je i zaokupio sve misli. Telefon mi se oglasio dok smo se spremali da platimo račun. Moraš da dođeš kući. Greta: Ne. Elek: Ovog puta se ne zavitlavam. Nešto se dogodilo. Najednom sam osetila grč u želucu.

Greta: Je li sve ok? Elek: Niko nije povređen. Moramo da razgovaramo. Greta: Ok. Elek: Gde si? Hoće li biti brže ako dođem po tebe? Greta: Ne, Kori će me dovesti kući. Elek: Ok. Nemoj da ostaneš predugo. Srce mi je tuklo. Šta je posredi? Izmislila sam da me boli stomak i zamolila Korija da me odveze pravo kući. Nije bio oduševljen, ali čitavo veče i nije bilo sjajno nakon onoga što je Elek uradio. Nisam mogla da dočekam da stignem kući. Kori nije ni sačekao da uđem već se odmah odvezao. Otišla sam na sprat i zakucala na Elekova vrata, pa ih otvorila. Sedeo je na krevetu i čekao me sa zabrinutim izrazom na licu. Nikad ga nisam videla toliko uznemirenog. Ustao je s kreveta i iznenadio me kad me je smesta zagrlio. „Hvala ti što si se vratila.” Srce mu je jako udaralo dok me je čvrsto držao u zagrljaju. Moje telo je žudelo da me zagrli još snažnije. „Šta se dogodilo, Elek?” Pustio me je iz zagrljaja, pa me za ruku poveo do kreveta, na koji smo oboje seli. „Moram da se vratim u Kaliforniju.” Činilo mi se da ću povratiti svu hranu koju sam upravo pojela. ~ 62 ~

Knjigoteka


Zvoncica&Anna

„Molim?” Stavila sam mu ruku na koleno jer sam imala osećaj da gubim ravnotežu. „Zašto?” „Moja majka se vratila.” „Ne razumem. Trebalo je da ostane u Engleskoj do leta.” Pogledao je u pod i oklevao pre no što me je pogledao; u očima mu se videla seta. „Ono što ću ti sad reći mora ostati u ova četiri zida. Ne smeš da ispričaš svojoj majci i nikako ne smeš da ispričaš Rendiju. Obećaj mi.” „Obećavam.” „Moja majka nije u Engleskoj. Ubrzo pošto sam došao ovamo, otišla je u bolnicu u Arizoni zbog teške depresije i narkomanije. Trebalo je da program traje šest meseci, nakon čega bi preostalo vreme do kraja moje školske godine provela kod prijateljice.” „Zašto Rendiju nije rekla istinu?” „Moja majka je veoma talentovana slikarka. Znam da to znaš. Bilo kako bilo, jeste joj se ukazala prilika da godinu dana predaje u Londonu i to je iskoristila kao izgovor koji je pružila Rendiju, iako je ponudu odbila. Sramota ju je da mu kaže koliko je loše. Pre no što je odlučila da ode u bolnicu, popila je preveliku količinu nekakvih pilula za spavanje i zatekao sam je na podu. Mislio sam da je mrtva.” „To je bio košmar koji si sanjao,” „Molim?” „One noći kad si vikao u snu, govorio si: ‘Mama, probudi se.’“ „Da. Ima smisla. To, zapravo, često sanjam. Moja majka je slabić. Otkako ju je Rendi ostavio, više nije ista. Plašio sam se da sam je izgubio. Jedino nju imam.” Stegnula sam mu koleno. „Misliš li zaista da su naši roditelji imali vezu i da je tvoju majku ostavio zbog moje?” „Znam da je varao moju majku jer sam mu pregledao računar. Tvoju majku je upoznao preko interneta dok je još bio oženjen mojom. Rekao bi da ide na poslovni put, ali je zapravo dolazio u Boston da poseti Saru. Ne bih te lagao u vezi s tim.” „Verujem ti.” ,,U Sarinu odbranu, nisam siguran kakvu je priču njoj servirao. Možda se pretvarao da je rastavljen. Znaš kako si mi rekla da je tvoj otac bio jedina prava ljubav tvojoj majci?” ~ 63 ~

Knjigoteka


Zvoncica&Anna

„Da...” „E pa to je Rendi bio mojoj majci, iako možda i nije uzvraćeno istom merom. Bio je užasan otac, ali to joj izgleda nije bilo važno. U osnovi je opsednuta njime i uvek procenjuje sebe na osnovu njegovih postupaka prema njoj. Opsednuta je sada i Sarom. To je bolest. Ima tu još svačega, ali ti samo govorim ono što moraš znati jer se odnosi na tebe i mene.” „Kad si rekao da sam zabranjena ... to je naprosto tako zato što sam Sarina kćerka?” Osmehnuo se i nadlanicom mi pomilovao obraz. „Izgledaš baš kao ona. Moja majka misli da joj se brak okončao zbog Sare. Mrzi tvoju majku verovatno više nego bilo koga. Duboko u sebi znam da bi Rendi našao način da mamu svakako ostavi, ali ona je u veoma lošem stanju. Nikad ne bi mogla podneti da sazna da se nešto dogodilo između mene i Sarine kćerke.” „Zašto se kući vratila ranije?” „Misli da joj je bolje. Ali nije, Greta. Čujem to u njenom glasu, ali su je ipak pustili iz bolnice. Prijateljica koja je trebalo da je nadzire pobegla je i čak i nije u gradu. Bojim se da ostane sama. Zato odlazim sutra ujutro. Let mi je već rezervisan. Rendi misli da joj je posao propao i baš ga briga što se vraćam.” Suza mi je skliznula niz obraz. „Ovo naprosto nisam očekivala.” Naslonila sam mu se na grudi kad me je zagrlio. Sedeli smo u tišini dok ga nisam pogledala. „Nisam spremna za tvoj odlazak.” „Progutao sam svoj ponos i došao da živim s Rendijem kako bi moja majka pokušala da se oporavi i da ne brine za mene, a to je bilo nešto najteže što sam morao da uradim u životu. Isprva je bio pakao, ali si usred svega toga ti bila maleni deo raja. Nikad nisam pomišljao da ću od užasavanja što sam ovde stići do užasavanja što odlazim, ali tako se sada osećam. Želim da ostanem, ali samo zbog tebe. Želim da budem u stanju da te zaštitim i to ne nužno kao brat, a to je zajebano.” Zgrabila sam ga za ruku. „Razumem.” Isprepleo je prste s mojima i nagnuo se blago me ljubeći u čelo. „Osećam da me ti razumeš onako kako me mnogi ne razumeju. Naterati te da me mrziš bilo je nemoguće jer si znala da zapravo nisam takav. Hvala ti što si bila dovoljno pametna da me prozreš.” Nisam mogla da se suzdržim. Zagrlila sam ga i udisala miris njegove kože i kolonjske vode želeći da ga zauvek zapamtim. ~ 64 ~

Knjigoteka


Zvoncica&Anna

On odlazi sutra. Možda ga više nikad neću videti. Disanje mu se ubrzalo, a onda me je pustio. Pogledala sam njegove torbe i shvatila da ima još štošta da spakuje. „Želiš li da ti pomognem?” „Molim te, nemoj ovo da shvatiš pogrešno.” Ugrizla sam se za donju usnu. „Okej.” „Ono što mi treba jeste da se vratiš u svoju sobu. Nije to zato što ne želim da vreme provedem s tobom, već zato što ne verujem sebi.” „Želim da ostanem ovde.” „Ovako kako se sada osećam naprosto ne mogu da budem u istoj prostoriji s tobom. Bio sam nesrećan kad si izašla sa dečkom koji ti je doneo cveće. A to je bilo pre no što sam saznao da odlazim. A onda dolaziš ovamo i izgledaš, jebiga, lepo u toj haljini. Ne mogu da se kontrolišem bezgranično.” „Nije me briga ako se nešto dogodi. Želim da se dogodi.” Pogledao je u pod i zavrteo glavom. „Ne možemo to dopustiti.” Elek je zaćutao, a onda me pogledao u oči. „Pre neki dan si znala da sam ovamo doveo devojku. Ništa se nije dogodilo. Pokušavala je, ali nije mi se digao. Imao sam osećaj da to nije ispravno, a tako je već dugo - još od one noći u tvojoj sobi. Misliš da ne maštam da ti uradim ono što si mi tražila znajući da ću ti biti prvi s kojim ćeš doživeti to iskustvo? Imaš li uopšte pojma šta su mi učinile reči ‘pokaži mi kako jebeš’? Upropastile su me.” „Radije bih imala jednu noć s tobom nego ništa.” „Ne misliš tako. Da mislim da si takva devojka, sada ne bismo razgovarali.” Stavio mi je ruke na ramena, na šta sam zadrhtala. ,,I da znaš, dopada mi se što nisi takva devojka.” Duboko je uzdahnuo i na grudima sam osetila njegov dah. „Iako kažeš da bi to mogla podneti... nisam siguran da bih ja mogao.” Nekoliko sekundi smo se ćutke gledali u oči, a onda sam ustala. „Okej. Odlazim.” Suze su mi navirale na oči jer je ovo izgledalo kao kraj. Video je da mi naviru suze. „Molim te, ne plači.” „Izvini. Ne mogu da se suzdržim. Naprosto ćeš mi nedostajati.” Zagrlio me je još jednom i zagnjurio nos u moju kosu. Rekao mi je na uvo: ,,I ti ćeš nedostajati meni.” Srca su nam udarala kao luda, a onda ~ 65 ~

Knjigoteka


Zvoncica&Anna

se Elek odmaknuo. „Moj let je tek u deset. Možda možemo zajedno da doručkujemo.” Otišla sam u svoju sobu ne verujući kako se sve može brzo promeniti u životu. Nisam znala da će se s Elekom sve opet promeniti u tren oka ili bi trebalo da kažem - usred noći.

~ 66 ~ Knjigoteka


Zvoncica&Anna

Skrhano” nije reč kojom bi se i približno moglo opisati kako sam se

osećala što sam morala da odem u svoju sobu znajući da me želi podjednako kao i ja njega, ali da nikad nećemo imati priliku. Već sam osećala prazninu, a još nije ni otišao. Mučilo me je što se morao vratiti kući u takvu situaciju sa svojom majkom. Ni njegovi sukobi s Rendijem nisu bili ništa manje strašni, ali sam mu ovde makar mogla pružiti podršku. Zaista nije imao sreće s roditeljima ma kako da se gleda na to. Tek je počeo da mi se poverava. Znala sam da bismo se zbližili da ostane. Pokušavala sam da sebe uverim da je ovako najbolje jer bi ionako otišao na leto. Ali i pored svega što sam sebi govorila, bol u mojim grudima nije jenjavao. Nisam uspevala da ne zavidim svim onim devojkama iz škole koje su imale priliku da iskuse kako izgleda biti s njim u telesnom pogledu. Iako sam s njim ostvarila drugačiju i bolju vezu, i dalje sam žudela za onim što sam propustila. Moja majka je nakratko došla da vidi kako sam i da pita jesam li čula da Elek odlazi. „Vas dvoje se, čini se, slažete bolje. Šteta što želi da se vrati sad kad mu je majka kod kuće. Svakako je mogao ostati do kraja školske godine.” Kako moja majka nije znala zašto se Pilar zapravo vratila kući, uglavnom sam klimala glavom dok je majka govorila. Trudila sam se svim silama da sakrijem suze koje su dotad neprestano lile. Mama me je poljubila za laku noć, a ja sam ostala čvrsto grleći Snupija, igračku koja mi je bila desna ruka još od treće godine života. Tako je trebalo da se završi moje veče. Na vratima moje spavaće sobe začulo se blago kucanje. Kad bolje razmislim, „blago” jedva da je prava reč za ono što se odigralo nakon što sam otvorila vrata. Grudi su mu se dizale i spuštale jer je disao teško. ~ 67 ~

Knjigoteka


Zvoncica&Anna

„Jesi li dobro?”, upitala sam. Nekoliko sekundi Elek je zurio u mene kao da nije znao kako se obreo pred mojim vratima. „Nisam.” „Šta nije u redu?” U očima mu se videla izbezumljena požuda. „Jebeš sutra.” Pre no što sam mogla i da shvatim njegove reči, toplim dlanovima mi je obuhvatio lice i moje usne približio svojima. Duboko iz grla mu se oteo tihi jecaj koji je zatreperio u mom grlu kad sam duboko udahnula. Njegova prsa su mi pritiskala grudi dok me je gurao u sobu. Vrata su se zatvorila za njim. Šta se dešava? Usta su mu bila vrela i vlažna dok su proždirala moja, u kojima je bezmalo očajnički kružio jezikom. Ovaj je poljubac bio daleko intenzivniji od prethodne dve prilike kad smo se poljubili i shvatila sam da ovako izgleda kad se Elek ne suzdržava. Ovo je bilo drugačije i uvod u nešto više. Načas je prestao da me ljubi, a ruke su mu s mog lica skliznule niz vrat. Povukao me je za kosu povijajući mi glavu unazad. Najpre me je poljubio pri dnu vrata, a onda se lagano vraćao nazad ljubeći mi vrat celom dužinom dok nije stigao do mojih usta i uzdahnuo. Jezikom sam prelazila preko pirsinga na njegovoj usni, na šta je odgovorio nežno mi grickajući donju usnu dok je stenjao kroz zube. Želela sam više. Bila sam spremna. Nisam imala ni najmanju sumnju; dozvoliću mu da ide do kraja. Kad j e zastao da me pogleda, iskoristila sam priliku da postavim pitanje jer sam odgovor morala znati. „Šta se dogodilo?” Uzeo me je za ruku i poveo na krevet, gde je seo i podigao me na sebe tako da sam ga opkoračila. Vrelina njegovog nabreklog uda pritiskala mi je klitoris koji je pulsirao. Zagnjurio je glavu između mojih dojki i govorio mi u majicu, od čega su mi žmarci proželi grudi. „Hoćeš da znaš šta mi se dogodilo?”, prošaputao je promuklim glasom. „Najzad sam otvorio pismo koje si napisala nakon što si pročitala moju knjigu. Eto šta se dogodilo. Niko mi nikad nije rekao onakvo nešto, Greta. Ja to ne zaslužujem.” ~ 68 ~

Knjigoteka


Zvoncica&Anna

Prošla sam prstima kroz njegovu kosu, koja je na dodir bila kao svila. „Zaslužuješ. Zaista sam mislila sve što sam napisala.” Pogledao me je u oči. „Reči u tom pismu... zauvek ću ih nositi u srcu. Nikad ti ne mogu uzvratiti za ono što si mi upravo dala. A onda sam pomislio kako ti ne mogu dati ni jedino što si mi tražila. Zbog toga sam bivao iz sekunde u sekundu gnevniji dok sam se pakovao. Odlučio sam da bih radije imao ovu noć nego ništa. To je, jebiga, sebično, ali želim da ti budem prvi. Želim da budem prvi koji će ti pokazati sve i da budem onaj koga ćeš se sećati do kraja života. Ali samo ako si zaista mislila kad si rekla da je to ono što ti želiš.” „Želim to više od svega.” Privukla sam ga jače na grudi. Opirao se i ponovo me pogledao u oči. Lice mu je bilo ozbiljno. „Pogledaj me, Greta. Jer moram se uveriti da si zaista u stanju da prihvatiš da se ovo završava sutra. Nikad nećeš moći nikome da ispričaš. Daću ti sve što želiš noćas ako zaista razumeš sve to. Moraš mi obećati da to možeš da prihvatiš.” „Mogu. Već sam ti rekla da želim da mi prvi put bude s tobom čak i ako je to jedini put. Želim da mi pokažeš sve. Želim da doživim isto ono što su doživele sve one devojke. Ne želim da prema meni budeš drugačiji.” „Neću ti pružiti baš sasvim isto... ali ti mogu pružiti više. Okej? Mogu ti pružiti bolje. Ovo će možda biti samo jedna noć, ali ću se postarati da vredi svaki sekund.” Ovo se zaista dešava. Kad me je najednom obuzela nervoza, Elek je to primetio i stavio mi ruke na ramena. „Treseš se. Možda ovo nije dobra ideja.” „Tu ne mogu da učinim ništa. Biću nervozna, ali u dobrom smislu.” I dalje sam sedela na njemu kad me je pogledao oklevajući još jedan trenutak. Uzela sam mu lice u dlanove i poljubila ga strasno, pokušavajući da dokažem da sam spremna i da nikad neću biti spremnija. Pogledala sam ga još jednom i rekla: „Želim ovo.” Nekoliko sekundi me je gledao u oči, a zatim me podigao sa sebe i ustao. Trljajući mi vrat vrhovima prstiju, lagano ih je pomerao grebuckajući me, a onda mi vrat obuhvatio rukom kao... kao da će me zadaviti. Ali nije se dogodilo ništa slično. Samo me je držao za vrat i nežno ga trljao palcem. Osetila sam da sam ovlažila samo od načina na ~ 69 ~

Knjigoteka


Zvoncica&Anna

koji me je posmatrao, kao da ništa ne svetu ne želi više nego da me uzme. „Volim tvoj vrat. On je prvo što sam želeo da poljubim. Tako je dug i nežan.” Zatvorila sam oči i zabacila glavu unazad. I dalje me nije ljubio, samo mi je tek blago stezao vrat. Najzad je spustio ruke i polako mi skinuo majicu. Oči su mu se zacaklile dok je piljio u moje dojke. U glupavom trenutku nesigurnosti rekla sam: „Male su.” Poljubio me je u obraz, a onda mi rekao na uvo. „Odlično. Savršeno će mi stati u usta.” Tada me je uhvatio za bokove i spustio da mi skine šorts. „Sranje”, promrmljao je i pogledao me s nestašnim osmehom kad je shvatio da ne nosim gaćice. Zbacila sam šorts i stala pred njega, osećajući se ranjivo. Nekoliko sekundi me je samo posmatrao, a ja sam ludela što se pomalo drži na odstojanju. Dok mi je pogledom prelazio po telu od glave do pete, svaki njegov pogled delovao je kao da me dodiruje. Zakoračio je napred i nežno mi rekao tik ispod ušne resice: „Ima li nešto posebno što prvo želiš da ti uradim ili pokažem?” Telo mi je drhtalo u iščekivanju. Sve. „Koje su mi mogućnosti?” Počešao se po bradi. „Uže, lanci, lisice... kaiš.” „Hm...” Smesta mi je uzeo lice u ruke. „O, bože. Toliko si slatka.” Poljubio me je u usta. „Pomalo si se pitala jesam li ozbiljan. Šalio sam se.” „Shvatila sam. Samo nisam bila sasvim sigurna.” „Dakle... ništa posebno?” „Mogao bi početi tako što ćeš me dodirivati, možda da skineš svoju odeću.” „Želiš da skinem odeću, a?” „Zar se to obično ne radi tako?” Polako je odmahnuo glavom i uštinuo me za nos. „Ne.” „Ne?” ~ 70 ~ Knjigoteka


Zvoncica&Anna

„Ti ćeš mi skinuti odeću. Ali ne dok se najpre ne poigramo malo.” „Poigramo?” „Nemaš nikakvog iskustva. Ne mogu tek tako da te svučem i počnem da te jebem. Moraš da budeš spremna za mene. Prvi put će te boleti ma šta da radiš, pa se moramo postarati da budeš što vlažnija. U početku je blaži pristup delotvorniji jer što se više ja uzdržavam, to ćeš ti to više želeti, bićeš spremnija.” Odvevši me u krevet, legao je naslonivši se na uzglavlje i povukao me da sednem na njega. Pod sobom sam osećala čvrsti ud. ,,Ti si, izgleda, spreman”, našalila sam se. „Ja sam spreman još od dana kad sam ušao u ovu kuću, pogledao te i shvatio da sam sjeban.” „Uvek si me ovako želeo?” Klimnuo je potvrdno. „Jedno vreme sam to dobro prikrivao, zar ne?” „Moglo bi se reći.” Pritisnuo me je na ud nabrekao kao da će mu procepiti šorts. „Sada je sasvim očigledno, zar ne?” U međunožju sam osećala pulsiranje dok sam rukama prelazila preko crne majice zategnute preko njegovog tela. „Da.” Nalik zatamnjenju u bioskopu pred početak filma, s lica mu je nestala vedrina, što je ukazivalo da će uskoro sve početi. Ponovo mi je rukama obuhvatio vrat. Zatim ih je spustio na dojke milujući ih polako i čvrsto dok sam prianjala uz njegov šorts. Pribila sam se uz njegov kurac da zadovoljim uzbuđenje koje se pojačavalo sa svakim pokretom njegovih ruku. Jednu ruku je zadržao na mojim grudima, a drugu podigao do mog lica trljajući mi palcem usne, a zatim mi gurnuo dva prsta u usta. „Sisaj.” Koža mu je bila slankasta. Stegla sam mišiće međunožja, toliko nadražena izrazom njegovog lica dok je posmatrao svoje prste kako ulaze u moja usta i izlaze iz njih. Kad ih je izvadio, razmazao je moju pljuvačku preko desne bradavice i liznuo drugu ruku, a onda prstima protrljao levu. „Savršene su.” Elek je obe ruke spustio niz moje telo i obuhvatio me stežući mi dupe. ,,A i ovo je.” Lako me udario po dupetu i osmehnuo se. „Želim da mu svašta radim”, rekao je stežući ga čvršće. ~ 71 ~

Knjigoteka


Zvoncica&Anna

Veoma sam želela da me poljubi ili da osetim njegove usne na sebi dok me dodiruje, ali samo je nastavio da me gleda i miluje mi dupe. Zavukavši ruke pod njegovu majicu, nastavila sam da se pribijam uz njegov kurac. „Mogu li da skinem ovo?” „Okej... ali samo majicu.” Skinula sam mu je preko glave, od čega mu se kosa još više razbarušila. Divila sam se obrisima njegovih izvajanih, preplanulih grudi. Na levoj bradavici imao je malu alku. Videla sam ga mnogo puta nagog do pojasa, ali nikad ovako blizu i s mogućnošću da ga dodirnem. Prelazila sam rukama preko tetovaža na njegovim rukama, preko reči Laki na desnoj i tetovaže koja mu se pružala čitavom dužinom leve, do deteline na namreškanom stomaku. Prstima sam pratila veseli trag dlačica što su vodile u njegov šorts. Stegnuo je mišiće na moj dodir i pod sobom sam osetila sam trzaj kurca. „Osetljiva tačka?” „Bila je... kad si mi dodirnula trbušnjake.” Sagnula sam se i nežno mu poljubila grudi, i taj intimni gest je, činilo se, delovao na njega. Kad sam se odmaknula, uhvatio me je nespremnu kad me ponovo privio uza se i tako držao neko vreme. Moje gole grudi pribile su mu se uz srce, koje je neobuzdano tuklo. „Zašto ti srce toliko brzo radi?” upitala sam. „Nisi ti jedina koja isprobava nešto novo.” „O čemu pričaš?” „Nikad dosad nisam nekoj bio prvi.” „Stvarno?” „Da... stvarno.” „Jesi li nervozan?” „Samo ne želim da te povredim.” Po načinu na koji me je pogledao kad je to rekao, shvatila sam da ne misli samo na fizički bol. Nije želeo da se vežem za njega. Srce mi se steglo i bila sam prilično sigurna da lažem kad sam kazala: „Nećeš.” Hoćeš, ali te ipak želim. „Želim da te uzmem ovog časa, ali se suzdržavam jer se plašim kako će ovo uticati na tebe.” ~ 72 ~

Knjigoteka


Zvoncica&Anna

„Elek, pitao si me šta želim. Želim da se ne suzdržavaš. Imamo samo ovu noć. Molim te ... ne suzdržavaj se.” Prvi put otkako je ušao u moju sobu, poljubio me s istom onom grozničavom požudom za kojom sam čeznula, šibao me jezikom i stenjao. Prevrnuo me je na leđa i kleknuo iznad mene, ne puštajući me iz naručja. Neuredna kosa mu je pala preko lepih sivih očiju dok je gledao u mene i ponovo mi gurnuo dva prsta u usta. Shvatila sam da moram sve ubrzati ako želim da zaboravi na brigu. Uhvatila sam ga za ruku i snažno mu sisala prste duboko ih uvlačeći u grlo. Napola zatvorenih očiju netremice me je posmatrao kako to radim i oblizivao usne. Tada je pružio ruku i raširio mi noge. „Divno”, prošaputao je kad je stavio prst u mene. „Bože, koliko si vlažna.” Izvadio je prst iz mene, a onda gurnuo dva gurajući ih polako što je dublje mogao. Uzdahnula sam. „Dobro se osećaš?” „Da.” Počeo je snažnije i brže da gura i izvlači prste iz mene. Mogla sam čak da čujem koliko sam vlažna. Stiskajući dojke, zabacila sam glavu i telo mi se izvilo. Počela sam da gubim kontrolu i pokrećem kukove da se uskladim s pokretima njegove ruke. Znao je to kad je prste naglo izvukao iz mene. „Nemoj još da svršiš”, rekao je. Prevrnuo me je tako da sam ponovo bila na njemu i pokretao me napred-nazad preko kurca. Njegov šorts je bio natopljen mojim sokovima. Mogla sam, da sam htela, da svršim u svakom trenutku. Činilo se da ume da oseti kad dostignem prelomnu tačku. Zaustavio me je i odmaknuo se. „Jesi li sad spremna?” „Da. Spremna sam.” „Želim da se sama diraš.” Klečala sam iznad njega i prstima trljala klitoris. Kolena su mi se tresla. „Šta želiš, Greta?” „Želim da te vidim golog.” „Onda uzmi ono što želiš.” Slobodnom rukom sam mu otkopčala šorts, a sam mi je pomogao da ga skinem. Kad mu je kurac iskočio iz bokserica, zaprepastio me je podjednako kao kad sam naletela na njega u kupatilu. ~ 73 ~

Knjigoteka


Zvoncica&Anna

Osmehnuo se znajući dobro zašto tako reagujem. „Nešto nije u redu?” „Ja samo...” Potisnuo je smeh. „Izgledaš kao da imaš neka pitanja.” „Ne zapravo... ja...” „Postavi ih da sad završimo s tim.” Prvi put sam izbliza videla pirsing koji se sastojao od nepotpunog metalnog kruga čiji krajevi su se završavali kuglicom. „Hoće li probušiti kondom?” „To se nije dogodilo nikad. Upotrebljavam jake i velike kondome iz tog razloga... i velike iz drugog razloga.” Namignuo je. Nasmejala sam se nervozno, sasvim ozbiljno ne shvatajući kako će stati u mene. „Boli li te?” „Trebalo je vremena da zaceli, ali sada ni najmanje.” „Hoće li povrediti mene?” „Rečeno mi je da zapravo uvećava zadovoljstvo.” ,,Opa.” „Još nešto?” „Ne. Nemam više pitanja.” „Sigurna si? Sada ti je prilika da pobegneš.” Sagnula sam se i pritisla usne na njegove, pa smo se poljubili kroz smeh. Osećala sam kako mi uz stomak klizi metalni pirsing na njegovom kurcu. Stegnula sam mišiće međunožja iznova osećajući potrebu da se zadovoljim. Podigao me je sa sebe i stavio mi ruku na kurac, „Diraj me dok dodiruješ sebe i poslušaj kad ti kažem da prestaneš.” S jednom rukom na klitorisu, a s drugom na njemu, učinila sam kako je rekao. Ništa me nikad nije toliko uzbudilo kao kad sam videla tečnost koja mu se skupljala na glaviću sa svakim pokretom moje ruke, da ga osetim vrelog i lepljivog, kako raste sve više. Volela sam da ga gledam dok me gleda. Disao je nekontrolisano. „Prestani.” „Želim da te osetim u sebi sad”, rekla sam. „Hoćeš. Moram još nešto da uradim pre toga... samo da se uverim da si spremna.” ~ 74 ~

Knjigoteka


Zvoncica&Anna

„Šta?” Umesto da mi odgovori, skliznuo je ispod mene i podigao me. Još nisam tačno znala šta radi, ali tada je postalo vrlo jasno kad je namestio lice tačno ispod mog međunožja. Uzdahnula sam kad sam to osetila najdivniji osećaj u životu. Nisam mogla ni zamisliti koliko će biti dobro kad na mene pritisne vrela usta. Jezikom mi je prelazio brežuljak laganim, ali snažnim pokretima. Kad je zastenjao, zadrhtala sam do srži i ispustila neartikulisan zvuk. „Šššš” rekao je ne pomerajući se. „Moramo da budemo tihi,” Činilo se da je to nemoguće. „Onda moraš da prestaneš.” „Ne želim. Isuviše si ukusna”, rekao je nastavljajući da me liže. Zatim je gurnuo jezik čvrsto pritiskajući usne na klitoris. O, bože. „Svršiću ako ne prestaneš, Elek,” Još malo mi je sisao klitoris i polako ga pustio iz usta. Među nogama mi je pulsiralo, drhtala sam i osećala kako mi naviru suze. Izvukao se ispod mene, uzeo mi lice u ruke i nasmešio mi se. „Sada... spremna si.” Posegnuo je i iz džepa na šortsu izvadio kondom. Zubima je otvorio pakovanje, a izraz u njegovim očima govorio mi je da je iščekivanju kraj. Elek je navukao kondom na svoju debelu kitu i oprezno stisnuo glavić. Namestivši me pod sebe, poljubio me je dok mu se kurac trljao o moj brežuljak. Više nisam mogla da izdržim, pa sam ga obuhvatila rukom i povela ka sebi. „Polako”, upozorio me je. „Ovo će boleti.” „Ne marim.” „Marićeš.” Raširio mi je kolena što je više mogao. „Drži mi se za leđa i steži me, udaraj me, grizi me ... radi šta god moraš da uradiš ako te boli, ali molim te, nemoj da vrištiš. Ne smeju znati da smo ovde.” Uprkos tome što sam bila onako vlažna, peklo me je pakleno kad je prvi put pokušao da uđe u mene. Zarila sam mu nokte u leđa da odagnam neprijatnost. Disala sam duboko dok me je rastezao. Na kraju je bol postao podnošljiv. Nikad neću zaboraviti osećaj kad je prvi put do kraja ušao u mene i zvuk koji je ispustio. Toliko se kontrolisao dok tog trenutka kad je zatvorio oči i prodahtao: „Greta... ovo... ti... jebote.” ~ 75 ~

Knjigoteka


Zvoncica&Anna

Sa svakim narednim pokretom penetracija je od bolno neprijatnog stigla do bolno neverovatnog osećaja. I dalje se pomerao polako, ali iskreno, sudeći po izrazu na njegovom licu, nisam bila sigurna može li da izdrži još dugo. Polako se izvlačio, a onda se još polaganije vraćao. „Teže mi je da se kontrolišem nego što sam mislio. Toliko si tesna. Ovo je tako dobar osećaj, neopisivo je. Moram da svršim, ali moram to učiniti s tobom.” Kao po komandi, moji mišići su počeli da se stežu. „Svršavam. Sada. O, bože. Elek!” Preglasno sam uzviknula njegovo ime. Stavio mi je dlan preko usta. „Ššš... o, bože. Greta... jebote... Greta”, šaputao je dok je svršavao, a kurac mu je pulsirao u meni. Mogla sam da osetim vrelinu njegovog mlaza kroz kondom i kako mu srce tuče uz moje. „Nikad ništa neverovatnije nisam osetila u životu”, kazala sam. „Da.” Poljubio me je u nos. „A još te i nisam pojebao.”

~ 76 ~ Knjigoteka


Zvoncica&Anna

Činjenica da sam osetila prazninu kad je otišao samo do kupatila nije

bila dobar znak za osećanja koja će uslediti narednog dana. Od njegovog odlaska delilo nas je svega nekoliko sati, a ja sam u ta dva minuta, koliko je bio odsutan, već čeznula za njegovim mirisom i dodirom. Bilo je zgodno što se pored moje sobe nalazilo malo kupatilo pošto bi Elek, da je morao otići na drugi kraj hodnika, možda probudio Rendija i moju majku. Vratio se donoseći mali ubrus i legao pored mene. „Raširi noge.” Stavio mi je ubrus među noge i tu ga držao. „Prija li ti?” „Da, prija. Hvala.” Zapravo i nisam imala tolike bolove, ali je toplina ubrusa delovala umirujuće. „Boli li te?” „Ne. Uopšte nije toliko strašno. Neće mi biti ništa da ponovimo ovo.” „Hoćemo. Najpre želim da se malo odmoriš.” U sobi je vladao mrak; jedina svetlost dopirala je iz kupatila. Narednog sata ustajao je nekoliko puta da mi donese topliji ubrus. Naprosto je ležao pored mene i među nogama mi držao ubrus. I dalje smo oboje bili sasvim nagi i iznenadilo me je što me to više ne muči jer sam se uz njega dobro osećala u svojoj koži. Bezmalo sam poželela da ne bude toliko brižan i mio prema meni. Tokom tog sata razgovarali smo mnogo - o njegovom pisanju, o mom razmišljanju da postanem nastavnica, o planovima za sledeću godinu. On će pohađati dvogodišnji koledž blizu svog doma u Sanivejlu. Živeće kod kuće kako bi pazio na Pilar i nameravao je da uz to i radi. Elek je o svemu razgovarao otvoreno izuzev o odnosu s Rendijem. To je i dalje bila zabranjena tema. Mučile su me crvene brojke na digitalnom budilniku. Sada je bilo tri ujutro. Srce mi je brže zakucalo i gotovo da sam osetila paniku. Nije preostalo još mnogo vremena. Mora da mi je pročitao misli jer me je naglo okrenuo na leđa i nagnuo se nad mene. „Ne razmišljaj o tome”, rekao je. ~ 77 ~

Knjigoteka


Zvoncica&Anna

„O čemu?” „O tome na šta sad misliš.” „Teško je ne razmišljati.” „Znam. Kako da ti olakšam?” „Nateraj me da zaboravim.” Dugo i ozbiljno me je posmatrao pre no što me je nežno uhvatio za vrat. To mu je, izgleda, štos. Sviđalo mi se to. „Znam šta si mi ranije rekla. Ali želiš li zaista da ti pokažem kako ja to radim?” ,,Da.” „Ne želiš da se suzdržavam ni najmanje?” „Ovog puta me ne štedi, Elek. Molim te.” Gledao me je, čini se, čitav minut, a onda kazao: „Okreni se.” I na samu naredbu osetila sam kako mi vlaži međunožje. Osetila sam žmarce dok je snažna ruka klizila niz moja leđa. Tada je obema rukama snažno stisnuo moje dupe, skliznuo do njega i nežno ga ugrizao... a onda opet i opet. Šaputao je uz moju kožu. „Volim tvoje dupe.” Na to su mi se mišići stegnuli od iščekivanja. Duboko sam uzdahnula kad mi je otpozadi stavio vrela usta na međunožje. Doživeti da me liže iz tog ugla bilo je bezmalo nepodnošljivo. Pulsirala sam dok je lizao i sisao kao da sam mu poslednji obrok. Zvuči koje je ispuštao dovodili su me do ludila. „O, bože, kakav ti je divan ukus. Mogao bih ovo da radim čitave noći”, stenjao je. U jednom trenutku sam glasno uzviknula, na šta me je zgrabio za kosu i ponovo privukao moje lice uz svoje. „Ššš. Zbog tebe ćemo nadrljati”, rekao je, a onda mi gurnuo jezik u usta i poljubio me donoseći mi ukus mog uzbuđenja. Zatim me je ljubio po vratu, a tada naglo prestao. „Jebiga, ne mogu više. Moramo da se preselimo na pod jer će krevet previše škripati.” Smesta sam bacila nekoliko jastuka na pod i spustila se na kolena i dlanove. ~ 78 ~ Knjigoteka


Zvoncica&Anna

Ćutao je. Kad sam se okrenula, netremice me je posmatrao nadražujući nabrekli kurac. „Ti ovako na sve četiri... ništa me više u životu nije nadražilo ovoliko.” Gledajući kako se zadovoljava dok gleda u mene bilo je ono što je najviše nadražilo mene. Kad sam se ponovo okrenula, ćula sam kako cepa paketić s kondomom i još jednom pogledala nazad da vidim kako ga navlači. „Opusti se”, rekao je klizeći rukom uz moja leđa i ponovo me uhvatio za vrat. Dopadao mi se erotični osećaj koji je izazivao ovaj njegov uobičajeni pokret. Nakon što me je malo zabolelo u početku, kurac mu je lako uronio u mene i smesta sam znala da će doživljaj biti drugačiji nego prvi put. „Reci mi ako u nekom trenutku preteram.” Znala sam da se to neće dogoditi ma kakav da bude osećaj. Svaki put kad se zabio u mene bilo je intenzivnije nego pre. Uz svaki pokret bi snažno ispustio dah koji sam osećala na leđima dok me je i dalje držao za vrat. Sav se predao i najzad zaboravio na oprez. Ovo me Elek jebe. Želela sam da nastavi, da vidim kako će biti dalje. „Jebi me jače.” Na to me je zgrabio za kukove i brže se zabijao u mene. Bilo je nemoguće ne vrištati jer je bilo toliko dobro. Čudno, ali kako sam morala potisnuti svaki zvuk, u meni je zadovoljstvo raslo i bivalo sve veće. Počela sam sopstvenim telom pratiti ritam njegovih pokreta i to ga je izgleda dovelo do granice. „Diraj se, Greta.” Milovala sam otekli klitoris dok je usporavao pokrete kako bi podstaknuo moj orgazam. Osećala sam ga sada dublje u sebi. Nežno mi je gurnuo trup naniže, pa mi je dupe bilo podignuto još više. Iz tog ugla prodirao je u mene toliko jače, toliko duboko da sam osetila kako sam na ivici orgazma. „Osećaš li to?”, prošaputao je. „Da. Da. Ovo je neverovatno.” „Nikad dosad nisam bio ovako duboko unutra. Ovako mi nikad nije bilo”, dahtao je. „Nikad.” „O, bože... Elek...” ~ 79 ~

Knjigoteka


Zvoncica&Anna

„Hoću da najpre ti svršiš, a onda hoću da ti svršim po leđima.” Njegove reči su me dovele do eksplozije. Usta sam pritisnula u tepih da bih prigušila glas dok mi je orgazam pulsirao čitavim telom. Kad je osetio kako me savladava orgazam, ubrzao je pokrete. Izašao je iz mene i strgnuo kondom, a onda sam osetila kako mi se topla tečnost razliva po leđima. Isprva nisam mislila da će mi se to dopasti... ali uživala sam. „Odmah se vraćam”, rekao je trčeći u kupatilo po peškir. Nakon što me je obrisao, podigao me je s poda na krevet. Crvene brojke na časovniku i dalje su u meni izazivale krajnju nervozu. Sada je bilo četiri ujutro. Ležali smo okrenuti licem jedno prema drugom, a usne su nam bile udaljene jedva koji centimetar. Palcem me je pomilovao po obrazu. „Jesi li dobro?” „Aha.” Osmehnula sam se. „To je bilo ludo.” „To se dešava kad me moliš da se ne suzdržavam. Je li ti bilo previše?” „Ne. Bilo je onako kako sam očekivala.” „Očekivala si ono... veliko finale?” „Ne... uh... to je svakako bilo iznenađenje.” Nasmejala sam se. „Nikad to dosad nisam uradio, Želeo sam da i sam probam nešto novo.” „Stvarno?” „Voleo bih da imamo više vremena. Želim sve da ti radim.” „I ja.” Želela sam da imamo večnost. * * *

Mora da me je savladala iscrpljenost jer se čak i ne sećam kad sam zaspala. Bilo je pet ujutro i sunce se rađalo kad sam se probudila - Elek je ležao na meni i nežno mi ljubio vrat. Ponovo mu se digao i već je navukao kondom. Disao je nepravilno dok me je ljubio po vratu i sisao mi dojke. ~ 80 ~

Knjigoteka


Zvoncica&Anna

Već vlažna i spremna za njega, probudila sam se još uzbuđenija no što sam bila čitave noći. Ljubio me je do stomaka i nazad, a onda sam osetila kako prodire u mene. Pokreti su mu bili spori ali intenzivni. Zatvorio je oči i izgledao kao da pati. Navala osećanja najednom me je ophrvala kad sam shvatila šta se dogodilo prošle noći i šta će se desiti tog dana. Časovnik me je opet mučio. Vreme nam je isticalo. Imala sam osećaj da mi se sa svakim njegovim pokretom srce cepa još malo. Počeo me je ljubiti i nije prestajao dok je dublje prodirao u mene sporim, kontrolisanim pokretima. Ovog puta je bilo drugačije nego u prethodna dva navrata. Kao da je telom pokušavao da mi kaže ono što mi nije mogao reći. Imala sam osećaj da vodi ljubav sa mnom. Ako je za to postojala i najmanja sumnja, nestala je onog časa kad je prestao da me ljubi i približio svoje lice mome dok me jebao lagano. Više nije skidao pogled s mojih očiju. Kao da nije želeo da propusti nijedan trenutak jer je znao da je ovo poslednji put. Ovog puta mi nije pokazivao ništa. Uzimao je nešto što je želeo da zadrži za sebe. Odraz mog lica u njegovim sivim očima odavao je moju stranu priče. Sasvim sigurno sam lagala. Lagala sam i njega i sebe kad sam rekla da ovo mogu da podnesem. Proteklo je svega nekoliko sati, ali sam imala osećaj da se preko noći u ovoj sobi stvorila doživotna veza koja će se prekinuti svakog trenutka. Telo mu je zadrhtalo kad ga je iznenada protresao orgazam. Netremice me je gledao u oči kad su mu se usta otvorila u bezglasnom kriku. Mišići su mi se stegli i dosegla sam vrhunac gledajući ga. I dalje je lagano prodirao u mene sve dok se njegov orgazam nije sasvim okončao. Glas mu je bio promukao. „Izvini”, šapnuo je. „U redu je”, kazala sam iako nisam tačno znala na šta misli. Je li se izvinjavao što je svršio pre mene? Zbog svog predstojećeg odlaska? Zato što je video izraz u mojim očima i znao šta zapravo osećam? Bilo kako bilo, ništa nije menjalo činjenicu da odlazi. Elek je držao glavu na mojim grudima dok mu se disanje nije umirilo. ~ 81 ~ Knjigoteka


Zvoncica&Anna

Pošto je otišao da baci kondom i vratio se, navila sam sat na sedam. Naslonio je obraz na moje grudi, zatvorio oči i zagrlio me poslednji put pre no što smo zaspali.

Kad se oglasio budilnik, skočila sam i shvatila da mi je krevet prazan. Srce mi je brže zakucalo. Otišao je bez zbogom. Sunčeva svetlost sada je nadirala kroz prozor, što me je još više sneveselilo. Zarila sam lice u dlanove i zaplakala. Za ovo sam sama kriva. Znala sam šta će se dogoditi ako to dopustim. Ramena su mi se tresla dok su mi suze lile kroz prste. Bol u međunožju, koji prethodne noći nisam primećivala onako ošamućena seksom, sada je najednom bio upadljiv. Trgla sam se kad sam na leđima osetila nečiju ruku. Okrenula sam se i ugledala Eleka kako stoji iznad mene, mračnog i praznog pogleda. „Obećala si da ovo možeš podneti, Greta.” Ponovio je gotovo nečujno: „Obećala si, jebiga.” Usne su mi drhtale. „Mislila sam da si otišao ne pozdravivši se.” „Vratio sam se u svoju sobu kako me Rendi i Sara ne bi zatekli ovde kad ustanu. Oboje su već otišli. Upravo sam spakovao i poslednje stvari.” Šmrcnula sam i ustala. „Oh.” „Ne bih ti to učinio... ne bih otišao bez pozdrava... naročito ne posle onoga što se dogodilo među nama.” Obrisala sam oči. „U čemu je razlika? To ništa ne menja.” „Ne, ne menja. Ne znam šta da kažem izuzev da je prošla noć... značila mi je. Želim da to znaš. Nikad neću zaboraviti šta si mi dala. Nikad neću zaboraviti ništa od ovoga. Ali znala si da će se završiti.” „Nisam znala da ću se osećati ovako.” Držao je ruke u džepovima; pogledao je u pod, pa u mene. „Jebiga. Nisam ni ja.” Kad je krenuo da me zagrli, odmaknula sam se. „Ne... molim te. Ne želim da me dodirneš. Biće samo još gore.” Nisam mogla ni da govorim dok su mi lile suze. Zavrtela sam glavom ne verujući koliko ne mogu da se priberem. Nakašljala sam se. „Kad moraš da kreneš?” „Taksi dolazi za koji minut. Po ovoj gužvi do aerodroma mi treba najmanje sat.” ~ 82 ~ Knjigoteka


Zvoncica&Anna

je.

Nova suza skotrljala mi se niz obraz. „Dođavola”, rekla sam brišući

„Odmah se vraćam”, kazao je. Odneo je prtljag u prizemlje. Kad se vratio, stajala sam na istom mestu u svojoj sobi, a spolja se ćulo kako trubi automobil. „Sranje. Čekaj”, rekao je i ponovo istrčao iz sobe. Pogledala sam kroz prozor i videla ga kako stavlja torbe u kola. Kad je zalupio vrata prtljažnika, mogla sam se zakleti da sam u srcu osetila taj tresak. Elek je vozaču nešto rekao i vratio se na sprat. I dalje sam zurila kroz prozor kad sam iza sebe čula njegove korake. „Rekao sam mu da sačeka. Ne odlazim dok me ne pogledaš.” Okrenula sam se. Morao je videti očaj na mom licu. Oči su mu bile pune suza. „Jebiga. Ne želim da te ostavim ovakvu.” „U redu je. Neće biti bolje ni za nekoliko minuta. Zakasnićeš na let. Idi.” Ne obazirući se na moj raniji zahtev da me ne dodiruje, podigao mi je lice i zagledao mi se duboko u oči. „Znam da ti je teško da ovo razumeš. Nisam ti pričao o svom odnosu s Rendijem. Pošto ne znaš sve i pošto ne shvataš kakva je zaista moja majka, sve ovo nema smisla. Ali znaj da bih ostao s tobom da mogu.” Spustio mi je nežan poljubac na usne i nastavio: „Znam da si mi, i pored mojih upozorenja, sinoć ipak dala deo srca. I premda sam pokušavao to da sprečim, i sam sam ti dao deo svog. Znam da si to mogla osetiti jutros. Želim da taj deo sačuvaš. A kad budeš odlučila da ostatak svog srca jednog dana daš nekome, molim te, postaraj se da to bude neko ko te zaslužuje.” Elek me je još jednom očajnički poljubio. Oči su me pekle. Kad se odmaknuo, zgrabila sam ga za jaknu, u iskušenju da ga nikad ne pustim. Čekao je da ga pustim, a onda se okrenuo i otišao. Tek tako - iz mog života je izašao podjednako brzo kao što je i ušao. Stajala sam pored prozora i poželela da nisam kad je poslednji put pogledao u mene i ušao u taksi odnoseći deo mog srca znajući da to čini. Onaj deo mog srca koji je ostavio za sobom bio je slomljen. Kasnije te noći oglasio mi se telefon. Bila je to poruka od Eleka, koji mi je poslao i jedan link. ~ 83 ~

Knjigoteka


Zvoncica&Anna

U avionu sam shvatio, Greta, sjajna si. Neverovatna si, zapravo. To nikad nemoj zaboraviti. Ova pesma će me uvek podsećati na tebe. Trebalo mi je nekoliko sati pre no što sam smogla hrabrosti da otvorim link. Bila je to pesma „Sve što sam želeo” grupe Paramor. Govorila je kako izgleda želeti nekog koga ne možeš da imaš i želeti da ponovo proživiš kratko vreme koje ste proveli zajedno. Pesmu sam puštala opet i iznova, neprestano, pritom udišući njegov miris što se zadržao na njegovoj košulji koju sam još imala na sebi i na posteljini. Elek će mi se još samo jednom javiti u narednih sedam godina. Jedne nasumične noći, gotovo godinu dana nakon što je otišao iz Bostona, izašla sam s Viktorijom. Baš sam mislila na njega kad je poruka stigla i potresla me do srži. I dalje sanjam o tvom vratu. I dalje mislim na tebe svakog dana. Iz nekog razloga morao sam to da ti kažem večeras. Molim te, ne odgovaraj na ovu poruku.

Nisam odgovorila. Uprkos suzama koje su lile tako lako nakon što sam pročitala poruku, nisam mu odgovorila. Nije mi se javio toliko dugo, pa sam zaključila da je verovatno pijan. A ako i nije, ni to ne menja ništa. To sam sada razumela. Zapravo, postala sam pravi stručnjak u potiskivanju svih svojih osećanja prema Eleku. Pomagalo mi je i to što je bio toliko daleko. Nekoliko puta sam razočarala sebe popustivši pred sopstvenom radoznalošću i potražila ga na internetu - nije bio čak ni na društvenim mrežama. Rendi je takođe prestao da odlazi u Kaliforniju sad kad je Elek postao odrastao čovek. Čak i posle nekoliko godina srce me je bolelo kad god bih sebi dopustila da pomislim na jedinu noć koju smo proveli zajedno. Stoga sam se trudila da ne razmišljam o tome - daleko od očiju, daleko od srca, zar ne? Ta krilatica pomaže samo privremeno - sve dok nisi prisiljen da se suočiš s onim od čega bežiš. Tada se mentalni zidovi koje si podigao oko sebe sruše jednim teškim udarcem. ~ 84 ~

Knjigoteka


Zvoncica&Anna

~ 85 ~ Knjigoteka


Zvoncica&Anna

Rendi je umro.”

Isprva mi se činilo da sanjam. Bilo je to usred noći, a prethodne večeri sam previše popila s prijateljima u Grinič Vilidžu. Kad je u tri ujutro zazvonio telefon, srce mi je zalupalo od straha, a kad sam čula te reči bez ikakvog uvoda, gotovo mi je stalo. „Mama?” Gušila se u suzama. „Rendi je umro, Greta. Imao je srčani udar. Zovem iz bolnice. Nisu ga mogli spasti.” „Mama, diši. Molim te.” Moja majka je neobuzdano ridala; osećala sam se bespomoćno jer ništa nisam mogla da učinim iz svog stana u Njujorku. Njen i Rendijev brak održavao se godinama, ali su poslednjih meseci imali teškoća. Rendi prema mojoj majci nikad nije ispoljavao nepoštovanje kao prema Eleku, ali je uvek imao nepredvidljivu ćud, uspone i padove, a s tim živeti nije bilo lako. Istina je da je moja majka izgubila srodnu dušu kad je moj otac umro pre mnogo godina. Njen brak s Rendijem bio je brak koji je donosio udobnost i stabilnost. Čak i sa skromnim primanjima kakva je imao kao prodavac automobila, obezbedio nam je dobar život. Mama nikad nije radila i nije bila žena koja bi mogla živeti sama. Rendi je bio prvi čovek koji je naišao onih godina nakon tatine smrti. Uvek sam imala utisak da je Rendiju do nje stalo mnogo više nego njoj do njega. Ipak, njegov odlazak će joj okrenuti život naglavačke. Kako sam ja živela daleko, on je bio sav njen svet, a da ne spominjem da je ovo bio drugi muž koga je izgubila prerano. Nisam znala kako će sve to prihvatiti. Zadrhtala sam. „O bože.” Duboko sam udahnula da bih se pribrala. „Žao mi je. Toliko mi je žao, mama.” „Bio je mrtav čak i pre no što su stigli u bolnicu.” Ustala sam i smesta iz ormara izvadila svoj mali kofer. „Slušaj, videću koja agencija za iznajmljivanje kola radi u ovo vreme. Pokušaću da stignem do jutra. Nosi telefon uza se i javi mi kad stigneš kući. Je li neko s tobom?” ~ 86 ~

Knjigoteka


Zvoncica&Anna

Šmrcnula je. „Greg i Klara.” To me je utešilo. Greg je bio jedan od Rendijevih najstarijih prijatelja koji se slučajno preselio sa ženom u predgrađe Bostona nekoliko godina nakon što je promenio posao. Kad sam uspela da pronađem agenciju otvorenu u to doba noći, iznajmila sam kola i oko pet ujutro bila na auto-putu. Za vreme četvoročasovne vožnje do Bostona razmišljala sam o tome šta Rendijeva smrt predstavlja. Hoću li morati da napustim svoj posao u Njujorku i preselim se u Boston zbog mame? Morala bi da se zaposli prvi put u životu da bi se izdržavala. Koliko moram da uzmem slobodnih dana? A onda sam se setila. Elek. Elek. O, moj bože. Elek. Je li znao za Rendija? Hoće li doći u Boston na sahranu? - Hoću li morati da ga vidim? Uzrujano sam jednom rukom stezala volan, a drugom uključila radio i tražila muziku ne mogavši da pronađem ništa što bi mi odagnalo uskomešane misli. Čak i posle sedam godina i posle propale veridbe s drugim, moja jedina prava patnja bio je i dalje moj polubrat. Sada sam opet patila zbog njega, ali drugačije jer ne samo da je moja majka izgubila muža, već je i Elek upravo izgubio oca. Rendi je bio premlad za umiranje. Jeste, njegov odnos s Elekom bio je užasan, a činjenica da se nikad nisu pomirili rastužila me je. Ništa mi nije moglo uskomešati osećanja kao misli o Eleku. To se u meni nije promenilo čak ni kad sam se odselila od mame i Rendija. Dve godine nakon što sam završila dvogodišnji koledž u Bostonu, prebacila sam se na mali koledž pored Menhetna, gde sam diplomirala artes liberales. Odmah po završetku školovanja dobila sam posao u Njujorku. Tu sam živela poslednje tri godine i tu sam upoznala Tima. Zajedno smo bili dve godine. Tim je radio na prodaji softvera i mnogo je putovao. Poslednje godine naše veze živeli smo zajedno dok nije dobio ponudu da ga prebace u Evropu. Prihvatio ju je i ne porazgovaravši sa mnom, a kad sam odbila da se preselim s njim, raskinuli smo. Selidba me je naterala da donesem odluku koju bih na kraju ionako donela. Bio je dobar momak, ali nije tu bilo strasti za ~ 87 ~

Knjigoteka


Zvoncica&Anna

kojom sam žudela. Čak ni na početku naše veze nisam osećala uzbuđenje kakvo sam doživljavala za ono kratko vreme provedeno s Elekom. Kad sam prihvatila Timovu bračnu ponudu, nadala sam se da će se sve promeniti i da ću ga zavoleti kao što zaslužuje. To se nije dogodilo. Pre Tima sam imala dva dečka i isto je bilo i s njima. Poredila bih svoja osećanja prema njima s ludom privlačnošću koju sam osećala prema Eleku. Iako sam znala da je Elek otišao iz mog života, nisam, izgleda, mogla da se suzdržim i svakog sam poredila s njim, i u seksualnom i u intelektualnom pogledu. Premda to nije bilo očigledno, Elek je bio pametan, višeslojan i to se ispoljavalo u njegovom pisanju. Mnogo toga nikad nisam saznala ni otkrila. Ali znala sam da želim nekog ko ima takve osobine. Ono što sam naučila iz tog perioda s Elekom jeste da su seksualna želja i ispunjenje podjednako važni kao i emocionalna veza. Ostali moji momci bili su fini dečaci, ali su bili prosečni. I bilo je tužno, ali više sam volela da budem sama nego da se dajem nekom pored koga ne osećam nikakav žar. Nadala sam se da ću jednog dana opet osetiti pravu vezu s nekim. Pogled na natpis Dobro došli u Masačusets pobudio je u meni zebnju. Narednih nekoliko dana doneće mnogo nepoznanica. Moraću da pomognem majci da se organizuje sahrana, a to će podstaknuti sećanja na strašno vreme kad smo to morale za mog oca. Kad sam stigla na prilaznu stazu ispred kuće, Rendijev nisan bio je parkiran sleva; na taj prizor sam se stresla. Kuću sam otključala svojim ključevima i zatekla majku kako zuri u šolju čaja u kuhinji sa ugašenim svetlima. Nije ni primetila da sam ušla. „Mama?” Očiju crvenih i naduvenih, majka me je pogledala. Pritrčala sam joj i zagrlila je. Prljavi sudovi, ostali posle večere koju su prošle noći pojeli mama i Rendi, još su bili u sudoperi, što je ukazivalo koliko je ovaj udarac bio iznenadan i neočekivan, kako se život može promeniti u trenu. „Sad sam ovde. Ovde sam. Samo mi kaži šta hoćeš da učinim. Sve će biti u redu. Pomoći ću ti. Bićeš dobro.” Govorila je gledajući u šolju: „Samo se probudio usred noći, požalio na bolove i srušio se pre no što je stigla hitna pomoć.” ~ 88 ~

Knjigoteka


Zvoncica&Anna

Pomilovala sam je po leđima. „Veoma mi je žao.” „Hvala bogu da si ovde, Greta.” „Gde je... znaš... gde je sada?” „Preneli su ga u pogrebni zavod. Klara sve organizuje. Ona i Greg su divni. Ne bih mogla podneti da to radim... ne ponovo.” Jače sam je zagrlila, „Znam.” Te noći spavala sam pored majke da ne bi bila sama. Izgledalo je nestvarno spavati na mestu gde je Rendi spavao još prethodne noći, a sada ga više nema. Naredni dan je protekao u magnovenju: ljudi su donosili hranu i cveće, a moja majka se povlačila u svoju sobu i plakala; Viktorija je došla da izjavi saučešće. Udaljile smo se tokom godina otkako sam se odselila, ali smo se obavezno viđale svaki put kad bih došla kući, makar samo da popijemo kafu. Kad je mama tog popodneva otišla da prilegne, Viktorija i ja smo otišle u Dankin donats na uglu. Bio je to jedan trenutak normalnog u inače nestvarnoj prilici. „Koliko dugo možeš da odsustvuješ s posla?”, upitala je. „Javila sam im se jutros. Dali su mi jedan slobodan dan na ime smrtnog slučaja u porodici, a do kraja nedelje ću biti na odmoru. Možda ću mamu odvesti u Njujork da bude sa mnom dok ne vidi šta će.” „Je li iko razgovarao s Elekom?” I na sam pomen njegovog imena osetila sam grč u želucu. „Greg i Klara obaveštavaju sve. Sigurna sam da su zvali i njega. Prema onome što kaže moja majka, on i Rendi su se otuđili, pa nisam sigurna ni hoće li i doći.” „Šta ćeš da radiš ako dođe?” Nervozno sam zagrizla kromu s kremom od vanile. „Šta mogu da uradim?” Viktorija je znala za moju noć s Elekom. Ispričala sam joj ponešto, ali sam pojedinosti zadržala za sebe. Deo toga bio je isuviše intiman da se o tome priča i nisam želela da obezvredim ono što je za mene taj doživljaj značio. Iako je to bila samo jedna noć, uveliko je uticala na mene i predstavljala je uzor prema kojem sam ravnala buduća očekivanja. ~ 89 ~

Knjigoteka


Zvoncica&Anna

Viktorija je pijuckala ledenu kafu. „Pa, pretpostavljam da ćemo morati da sačekamo i vidimo...” „Moja majka mi je najvažnija. Ne mogu da razmišljam o tome dolazi li Elek ili ne.” Jedino o tome sam i razmišljala. Te noći Greg i Klara su mene i moju majku pozvali na večeru. Insistirali su da je izvedem iz kuće jer sam im rekla da je skoro čitav dan provela plačući u svojoj sobi dok su razni ljudi donosili hranu. Za večerom je mama bila ćutljiva i jedva je i dotakla piletinu i knedle. Umesto toga je popila obilnu količinu vina. Bdenje je bilo zakazano za prekosutra. Grč u mom želucu bivao je jači iz sekunda u sekund. Naprosto sam morala da znam. Najzad sam upitala: „Jeste li obavestili Eleka?” Progutala sam knedlu iščekujući Klarin odgovor, „Da. Razgovarala sam s njim danas. Bio je potišten kad sam mu rekla, ali nije bilo jasno hoće li doći.” I na samu pomisao da je razgovarala s njim, srce mi je brže zakucalo. „Gde je?” „I dalje živi u Kaliforniji, nedaleko od Pilar.” „Jeste li imali njegov broj telefona?” Pogledala je u svog muža i kolebljivo rekla: „Ovaj... Greg s njim održava vezu. Znamo da su on i Rendi imali užasan odnos. Greg je pre nekoliko godina pokušao da interveniše. Elek i on su se tom prilikom zbližili. U stvari, Rendi nije ni znao za to.” Pogledala sam Grega kao da poseduje sve informacije na svetu koje su meni važne. „Šta sada radi?” Glas mi je zadrhtao. „Završio je koledž, dobio licencu za socijalni rad. Radi sa siromašnom omladinom. Poslednji put smo razgovarali pre nekih šest meseci.” „Stvarno...” Au. To je bilo više nego što sam saznala za sve ove godine. Bila sam istovremeno i srećna i tužna saznavši da mu je dobro - tužna samo zato što ga više nisam poznavala i što ga nikad nisam srela kao odraslog muškarca. ~ 90 ~ Knjigoteka


Zvoncica&Anna

Nakašljala sam se. „Dakle, ne znate hoće li doći?” „Ne. Nije hteo da kaže” rekla je Klara. „Mislim da je bio u šoku. Dala sam mu sve podatke.” Srce mi se steglo od bola pri pomisli šta se Eleku vrzma po glavi ma gde da je u ovom trenutku.

Miris ljiljana izazivao mi je mučninu. Izgleda da su svi slali onu vrstu koja najviše smrdi. Ponudila sam se da odvezem cveće koje je stiglo na kuću u pogrebni zavod. Služba će početi u četiri, ali pre toga je trebalo da opet odemo na laki ručak kod Grega i Klare. Moja majka je bila sa mnom kad smo raspoređivali cveće po uglovima prostorije oko mesta gde će stajati kovčeg. Takođe smo odnele fotografije na kojima je Rendi bio s nama. Rastužilo me je što nije bilo nijedne fotografije na kojoj su Rendi i Elek. Pogrebni zavod je mirisao na mešavinu ustajalog drveta i osveživača vazduha. Nije me radovalo što ću kasnije ovamo ponovo doći i morati da vidim Rendijevo telo i reakciju svoje majke. Dok smo se vozili ka Gregovoj i Klarinoj kući, držala sam majku za ruku. Držala se bolje nego što sam očekivala, ali bila sam prilično sigurna da je popila tabletu za smirenje. Pošto smo stigle, osetila sam olakšanje kad nisam videla nijedna nepoznata kola pred kućom. To je značilo da ćemo na ručku biti samo nas četvoro. Moje olakšanje se bezmalo smesta pretvorilo u paniku kad sam ušla u kuću i spazila crni kofer ispred ormara u predsoblju. Klara je zagrlila moju majku dok sam se ja zabrinuto osvrtala. Isuviše nervozna da bih postavila pitanje koje sam želela da postavim, stajala sam ćutke dok me je stezalo u grudima. A onda sam napokon udahnula duboko i upitala: „Čiji je kofer?” „Elek je stigao, Greta. Na spratu je.” Srce mi je udaralo kao ludo i osećala sam da ne mogu da dišem. Najednom mi je trebalo vazduha. „Izvinite me”, kazala sam i kroz sporedna vrata izašla u njihovo dvorište. Nespremna za susret s njim, zurila sam u crvene lale u vrtu. S jedne strane, zaista nisam verovala da će Elek doći zbog njegovog površnog ~ 91 ~

Knjigoteka


Zvoncica&Anna

odnosa s Rendijem, ali je strah koji sam osećala u protekla dva dana bio dokaz da sam se, s druge strane, i pripremala za taj susret. Nisam znala šta ću mu reći. Prohladni prolećni povetarac mi je nosio kosu; pogledala sam u nebo kao da hoću da kaznim univerzum što mi priređuje ovakvo iznenađenje. Možda sam i dobila odgovor jer se iz daljine začula grmljavina. Nazovite to intuicijom ili instinktom, ali nešto me je nateralo da se okrenem i pogledam u francuski prozor na balkonu na spratu što je gledao na vrt gde sam stajala. Iza okna sam ga ugledala. Elek. Stajao je gledajući u mene, s belim peškirom oko pojasa. Uvek sam zamišljala kako izgleda posle sedam godina, ali ni u najluđim snovima nisam mogla zamisliti šta ću zapravo ugledati. Neurednu crnu kosu sada su zamenili poduži seksi talasi koji su mu se uvijali oko ušiju. Nosio je naočari. Izgledao je još privlačnije s naočarima. Čak i s mesta na kojem sam stajala mogla sam da vidim prodorne sive oči. Istetovirano telo mu je bilo krupnije, čak razvijenije nego pre. Prineo je cigaretu usnama, a i pored šoka što ga vidim, razočarala sam se što ponovo puši. Elek je dunuo dim i dalje me netremice gledajući. Nije se smešio. Samo me je pomno posmatrao. I sam taj moćni pogled stavio mi je sva čula u stanje pripravnosti, potpuno mi je telo izbacio iz ravnoteže. U glavi mi je tutnjalo, navirale su mi suze, u ušima mi je bubnjalo, u ustima mi se stvarala pljuvačka, bradavice su mi se ukrutile, ruke drhtale, kolena klecala, a moje srce... nisam mogla da opišem šta mi se događa u grudima. Pre no što sam išta od svega toga mogla da shvatim, otpozadi mu je prišla plavokosa žena i zagrlila ga oko pojasa.

~ 92 ~ Knjigoteka


Zvoncica&Anna

Kad

sam najzad skupila hrabrost da uđem u kuću, sela sam za

trpezarijski sto i ispila punu čašu vode. Usta su mi i dalje bila suva. Činilo mi se da se soba okreće. „Jesi li dobro?” upitala je moja majka. Trebalo bi da ja nju to pitam. Klimnula sam glavom, zgrabila i njenu čašu vode i ispila i to do poslednje kapi. Morala sam da budem jaka zbog nje, nisam sebi mogla dopustiti da se danas pogubim. Još nisu sišli u prizemlje. Nakon što se tajanstvena žena pojavila iza njega, Elek se smesta okrenuo i nestao s vidika. Trebalo mi je nekoliko minuta da se pomerim sa svog mesta u vrtu. Ima devojku... ili ženu. Iako je toga trebalo da se setim kao verovatne mogućnosti posle sedam godina, na to nikad nisam pomišljala kad sam zamišljala ponovni susret s njim. Zvuci koraka dvoje ljudi koji su silazili niz stepenice naterali su me da se ukočim i uspravim u stolici. Tup. Tup. Tup. Kad su ušli u trpezariju, telo mi je od silnog naleta adrenalina bilo spremno za borbu ili za bekstvo. Možda je trebalo da ustanem i nešto kažem, ali ostala sam zalepljena za stolicu. Moja majka je prišla Eleku i privukla ga u zagrljaj. „Elek, divno je videti te. Veoma mi je žao što si izgubio oca. Znam da ste ti i on imali teške trenutke, ali voleo te je. Jeste.” Elekovo telo je bilo ukočeno, ali se nije odmaknuo od nje. Jednostavno je kazao: „Meni je žao tebe.” Dok je nerado dopuštao da ga moja majka grli, pogled mu je poleteo ka meni i tu se zadržao. Nisam mogla da odredim šta misli, ali sam bila prilično sigurna da je slično onome što je meni prolazilo kroz glavu. ~ 93 ~

Knjigoteka


Zvoncica&Anna

Ovaj ponovni susret nije trebalo da se dogodi. Kad je mama pustila Eleka iz zagrljaja, njegova pratilja je prišla i zagrlila je. „Gospođo O’Rork, ja sam Čelsi, Elekova devojka. Primite moje saučešće.” „Zovi me Sara. Hvala ti, dušo. Drago mi je što sam te upoznala.” „Žao mi je što se to moralo dogoditi u ovakvim okolnostima”, kazala je milujući moju majku po leđima. Pogled mi je pao na njene nokte s francuskim manikirom. Bila je sitna i građena slično meni. Duga plava kosa padala joj je niz leđa u velikim talasima. Bila je prelepa. Naravno da jeste. Imala sam utisak da mi se utroba okreće. Elek mi je polako prišao. „Greta...” Kad je izgovorio moje ime, za tren oka sam se vratila u ono doba pre sedam godina. „Elek,” Ustala sam sa stolice. „Ja... žao mi je... zbog Rendija”, promucala sam, a usne su mi zadrhtale. Činilo mi se da sam ostala bez vazduha dok je stajao preda mnom, a ja udisala stari poznati miris herbalnih cigareta i kolonjske vode. Toliko vremena je prošlo, ali emotivno - i dalje sam osećala kao da se sve dogodilo juče. Kao juče. Jedina razlika je bila u tome što je čovek koji je onda otišao iz moje spavaće sobe u suštini bio dečak, a onaj koji je sada stajao preda mnom bio je očigledno odrastao muškarac. Pogledala sam ga i divila se kako je postao još lepši. Ono što mi se najviše dopadalo na njemu još je bilo tu, iako pomalo izmenjeno. Sive oči su mu još blistale, ali sada kroz one naočari u crnom okviru. I dalje je imao pirsing na usni, ali se videlo da mu je lice sada maljavije. Crna košulja s tankim prugama i zavrnutim rukavima obavila mu se oko grudi koje su sad bile krupnije, čak još razvijenije. Samo je stajao i gledao me. Najzad sam pružila ruke da ga zagrlim i osetila njegov topli dlan na svojim leđima. Srce mi je udaralo toliko brzo da sam imala osećaj da će stati. Jedino što se očito nije promenilo bio je način na koje moje telo smesta reaguje na njegov dodir. Baš kad sam zatvorila oči, čula sam glas iza njega. „Ti si sigurno Sarina kćerka. Vas dve izgledate kao bliznakinje.” Naglo sam se odvojila od njega i pružila znojavu ruku. „Da... zdravo, ja sam Greta.” ~ 94 ~ Knjigoteka


Zvoncica&Anna

Nije prihvatila moju ruku. Nasmešila se saosećajno i zagrlila me. „Ja sam Čelsi. Drago mi je što sam te upoznala. Žao mi je zbog tvog očuha.” Kosa joj je mirisala kao što sam i očekivala - čisti, fini miris koji je išao uz njenu očigledno milu ličnost. „Hvala ti”, kazala sam. Napetost u vazduhu bila je opipljiva dok smo nas troje stajali tako u neugodnoj tišini. Klara je ušla donoseći ovalni tanjir s pečenjem i šparglama. Iskoristila sam priliku da se udaljim i ponudila se da joj pomognem i donesem preostalo, pa ostavila Eleka i Čelsi da stoje. Klara me je poslala da donesem pribor za jelo, pa sam nervozno preturala po fioci u kuhinji. Zatvorila sam oči i duboko udahnula pre no što sam se vratila u trpezariju. Greg je pričao dok sam išla oko stola i raspoređivala pribor. Prsti me nisu slušali i viljuške i kašike su mi ispadale iz nemirnih ruku. Kako više ništa nisam imala da uradim, sela sam preko puta Eleka i Čelsi. Pogled nisam dizala sa svog odraza u tanjiru. „I, kako ste se vas dvoje upoznali?”, upitao ih je Greg. Podigla sam pogled. Čelsi se nasmešila i s obožavanjem pogledala Eleka, „Oboje radimo u omladinskom centru. Ja vodim vannastavne aktivnosti, a Elek je savetnik. Najpre smo se sprijateljili. Zaista sam se divila koliko je dobar s decom. Svi ga vole.” Spustila je dlan na njegovu ruku. ,,A sad ga volim i ja.” Krajičkom oka sam videla kako se nagnula i poljubila ga. Crna haljina na meni najednom me je gušila. „To je baš lepo”, rekla je Klara. „Elek, kako Pilar podnosi ovo?”, upitao je Greg. „Nije dobro”, odvratio je naglo. Pogledala sam ga kad je progovorio. Sve vreme nije rekao ništa izuzev mog imena. Čelsi mu je stegla ruku. „Pokušali smo da je nagovorimo da dođe, ali smatrala je da ne može da izdrži.” Mi. Bliska je s njegovom majkom. Ovo je sasvim sigurno ozbiljno. ~ 95 ~ Knjigoteka


Zvoncica&Anna

„Onda je bolje što nije došla”, rekla je Klara. Verovatno osećajući neugodnost što je Pilar pomenuta, moja majka je otpila veliki gutljaj vina. Znala je da je ona glavni razlog što se Pilar nije pojavila danas. Čelsi se okrenula ka meni. „Gde ti živiš, Greta?” „Zapravo živim u Njujorku. Stigla sam ovamo pre dva dana” „To mora da je uzbudljivo. Uvek sam želela da posetim Njujork.” Okrenula se ka Eleku. „Možda možemo da joj odemo u posetu? Imali bismo gde da odsednemo.” Klimnuo je jednom i izgledalo je da mu je veoma neprijatno; prebirao je po svom tanjiru. U jednom trenutku sam osetila da me gleda. Kad sam se okrenula da to potvrdim, pogledi su nam se načas sreli, a onda se opet zagledao u svoj tanjir. „Elek mi nikad nije rekao da ima polusestru”, kazala je Čelsi. Nikad me nije spomenuo. Moja majka je u tom trenutku prvi put progovorila. „Elek je samo kratko živeo s nama kad su bili tinejdžeri.” Pogledala me je. „Tada se nisu dobro slagali.” Mama nije znala šta se zapravo dogodilo između Eleka i mene. S njene tačke gledišta, ta izjava bila je tačna. Elekov duboki promukli glas me je presekao. „Je li to istina, Greta?” Ispustila sam viljušku. „Šta to?” „Da se nismo dobro slagali?” Skriveno značenje njegovog pitanja mogla sam razumeti samo ja. Nisam bila sigurna zašto me je mučio usred situacije koja je već bila nelagodna. „Imali smo i lepe trenutke.” Netremice me je posmatrao, a glas mu je bio još dublji. „Da, imali smo.” Najednom sam gorela. Na usnama mu se pojavio osmeh. „Kako si me ono zvala?” „Na šta misliš?” „‘Voljeni polubrat’, zar ne? Zbog mog divnog karaktera?” Okrenuo se ka Čelsi. „Tada mi se jebalo za sve.” ~ 96 ~

Knjigoteka


Zvoncica&Anna

„Jebalo za sve.” Nije mislio doslovce tako, ali nisam mogla sprečiti sliku koja mi je na to iskrsla u mislima. „Otkud znaš za taj nadimak?” upitala sam. Prepredeno se osmehnuo. Nasmešila sam se. „Ah da. Prisluškivao si moje razgovore.” „Izgleda da vam je bilo zabavno”, kazala je Čelsi nedužno gledajući čas Eleka čas mene. „Jeste”, rekao je uputivši mi pogled koji se teško mogao nazvati nedužnim.

Čelsi i ja smo pomogle Klari da odnese posuđe u kuhinju. Za četrdeset minuta trebalo je da budemo na bdenju u pogrebnom zavodu. Njen glas me je trgnuo. „Čime se baviš, Greta?” Nisam bila raspoložena da sad govorim o pojedinostima svog posla, pa sam joj odgovorila uopšteno. „Radim administrativni posao, ništa zanimljivo.” Osmehnula se, a ja sam se osećala kao kreten jer mi se dopalo što joj se oko usana i očiju vide začeci bora. Preterujem. „Ponekad nezanimljivo može biti dobro. Rad s decom ispunjava, ali iscrpljuje. Nijedan trenutak nije dosadan.” Obe smo pogledale kroz pomična staklena vrata. Elek je stajao u vrtu, duboko zamišljen, s rukama u džepovima. „Zaista sam zabrinuta za njega”, rekla je gledajući u njega. „Mogu li nešto da te pitam?” Ovaj razgovor mi je stvarao sve veću nelagodu. „Naravno.” „Neće da razgovara o svom ocu. Je li se nešto dogodilo između njih?” Njeno pitanje me je zateklo. Nije bilo na meni da s njom razgovaram o Rendijevom i Elekovom odnosu. I sama nisam znala gotovo ništa. „Često su se svađali i Rendi se prema Eleku ponašao bez iole poštovanja, ali zaista i dalje ne znam šta je uzrok tome.” To je sve što će ona saznati od mene. ~ 97 ~

Knjigoteka


Zvoncica&Anna

„Samo se brinem jer on sve to potiskuje. Otac mu je upravo umro, a on ne pokazuje nikakva osećanja. Hoću da kažem, da je meni umro otac, bila bih van sebe.” Znam. Nastavila je: „Bojim se da će ga sve pogoditi odjednom. Nije dobro. Ne spava. Muči ga to, ali neće da razgovara niti da sebi dopusti da se isplače.” Srce me je zabolelo kad sam to čula jer sam i ja bila zabrinuta za njega. „Jesi li pokušala da razgovaraš s njim?”, upitala sam. „Jesam. Samo kaže da ne želi da razgovara o tome. Umalo i da ne dođe na pogreb. Znala sam da bi zažalio zbog toga, pa sam ga nagovarala i nagovarala dok najzad nije popustio.” Au. Zaista nije želeo da dođe. „Drago mi je što jesi.” „Zaista ga volim, Greta.” Verovala sam da ga voli, i premda su me njene reči zabolele, razum mi je nalagao da se radujem što je Elek pronašao nekog kome je toliko stalo do njega. Nisam znala šta da kažem. Nisam joj baš mogla reći da možda i sama osećam isto to. I meni je bilo stalo do njega. Možda to i nije imalo smisla posle toliko vremena, ali moja osećanja prema njemu i danas su bila jaka podjednako kao i pre sedam godina. I baš kao i pre, i sada sam morala da ih prikrivam. Stavila je dlan na moju ruku. „Hoćeš li mi učiniti uslugu?” „Hoću...” „Hoćeš li da izađeš... i vidiš možeš li ga nagovoriti da priča o tome?” „Hm...” „Molim te? Ne znam koga bih drugog zamolila. Mislim da nije spreman za sve ovo danas.” Ponovo sam pogledala u Eleka i njegovu snažnu pojavu u vrtu. Ovo bi mogla biti jedina prilika da s njim razgovaram nasamo, pa sam pristala. „Okej.” Zagrlila me je. „Hvala ti. Tvoj sam dužnik.” ~ 98 ~

Knjigoteka


Zvoncica&Anna

Ako je tako, uzeću Eleka. Nisam mogla da se obuzdam, misli su mi se otrgle kontroli. Taj zagrljaj me je naterao da shvatim kako je potpuno moguće da vam se iskreno dopadne neko na koga ste ludo ljubomorni. Duboko sam udahnula i izašla kroz pomična vrata. Nebo se smračilo kao pred oluju. Nije bila prilika da primetim kako mu dupe neverovatno dobro izgleda u pristalim crnim pantalonama koje je imao na sebi, ali sam ipak primetila. Povetarac mu je pomerao onu seksi crnu talasastu kosu. Nakašljala sam se ne bi li primetio moje prisustvo. Nije se okrenuo, ali je znao da sam to ja. „Šta radiš ovde, Greta?” „Čelsi me je zamolila da dođem i porazgovaram s tobom.” Slegnuo je ramenima i sarkastično se nasmejao. „O stvarno.” „Da.” „Jeste li razmenile utiske o meni?” „To nije smešno.” Najzad se okrenuo da me pogleda, dunuo poslednji dim cigarete koju je brzo bacio na zemlju i zgazio je. „Misliš da bi te ovamo poslala da razgovaraš sa mnom da je znala kako smo se poslednji put kad smo bili zajedno jebali kao zečevi?” Iako me je to zapanjilo, telo mi je zadrhtalo na njegove reči. „Moraš li to baš tako da kažeš?” „Istina je, zar ne? Poludela bi da zna.” „Ja joj neću reći, pa nemaš razloga za brigu. To nikad ne bih učinila.” Oko mi je zaigralo. Nabrao je čelo. „Zašto mi namiguješ?” „Ne namigujem... oko mi igra zato...” „Zato što si nervozna. Znam. To se događalo i kad sam te upoznao. Drago mi je što smo zatvorili krug.” „Neke stvari se nikad ne menjaju, zar ne? Prošlo je sedam godina, ali izgleda kao da je bilo...” „Juče.” Ponovio je: „Izgleda kao da je bilo juče i to je zajebano. Čitava ova situacija je zajebana.” „Ovo nikad i nije trebalo da se dogodi.” ~ 99 ~ Knjigoteka


Zvoncica&Anna

Pogled mu je pao na moj vrat, a onda me je opet pogledao u oči. „Gde je?” „Ko?” „Tvoj verenik” „Nisam verena. Bila sam... ali više nisam. Otkud znaš da sam bila verena?” Delovao je zaprepašćeno dok je dugo piljio u zemlju izbegavajući da odgovori na moje pitanje. „Šta se dogodilo?” „Duga je to priča, ali na kraju sam ja raskinula. Odselio se zbog posla u Evropu. Jednostavno nam nije bilo suđeno.” „Imaš li sada nekog?” „Ne.” Promenila sam temu da ne bismo pričali o meni. „Čelsi je zaista fina.” „Divna je. Zapravo je jedna od najboljih stvari koje su mi se dogodile.” Udarac u stomak. „Zaista je zabrinuta za tebe jer ne pokazuješ nikakava osećanja. Pitala me je znam li šta se dogodilo između tebe i Rendija. Nisam znala šta da kažem jer ima toliko toga što čak i sada ne znam.” „Znaš više od nje, a i to nije bilo po mojoj volji. Ukratko, bio je loš otac, a sad je mrtav. Ozbiljno, to je sve što ovog trenutka mogu razložno da kažem. Još mi sve ovo nije doprlo do mozga.” „To je pravi šok.” „Moja majka je to primila veoma teško”, rekao je. „Kako se osećala pre ovoga?” „Bolje nego u ono vreme, ali ne sasvim dobro. Još se ne zna kako će Rendijeva smrt uticati na njeno mentalno stanje.” Vetar je najednom ojačao i pale su prve kapi kiše. Pogledala sam u nebo, pa u svoj sat. „Moramo da krenemo za nekoliko minuta.” „Vrati se u kuću. Reci joj da stižem za minut”, kazao je. Ignorisala sam ga i ostala pored njega. Osećala sam se neuspešno. Ništa nisam postigla s njim. Jebiga. Osetila sam kako mi naviru suze. „Šta radiš?” obrecnuo se. „Nije samo Čelsi zabrinuta za tebe.” ~ 100 ~

Knjigoteka


Zvoncica&Anna

„Ona je jedina koja ima pravo da bude. Ti ne moraš da brineš za mene. Ja nisam tvoja briga.” To me je zabolelo jače nego bilo šta što mi je ikad rekao. U tom trenutku je bacio i zgazio deo srca koji sam mu dala pre svih ovih godina. Razočaralo me je to što sam ga sve ovo vreme idealizovala, poredila sve svoje mladiće s njim, stavljala ga na pijedestal, dok on očigledno za moja osećanja nije mario. „Znaš šta? Da mi nije toliko žao zbog onoga kroz šta sada prolaziš, rekla bih ti da me poljubiš u dupe” kazala sam. ,,A da želim da budem kreten, rekao bih ti da me moliš da te poljubim u dupe jer se sećaš koliko ti se dopalo kad sam to radio.” Prošao je pored mene. „Večeras se brini o svojoj majci.” Proteklih nekoliko sati delovali su kao emocionalni tobogan na kojem su se smenjivali šok, tuga, ljubomora, a sada i... gnev. Čist gnev. Suze su mi lile niz obraze jednako kao i kiša koja je padala sad kad me je ostavio da bez reči stojim u vrtu.

„Nisam znao da Rendi ima sina.” Nisam mogla prebrajati koliko su puta te reči izgovorili ljudi koji su došli na bdenje. Iako sam bila skrhana našim razgovorom, zaista mi je bilo žao Eleka. Bilo je zagušljivo od mirisa cveća pomešanog s parfemima desetine žena. Ljudi koji su došli na bdenje uglavnom su bili ili Rendijeve kolege s posla ili susedi. Red se protezao iza ugla i bilo je pomalo uznemiravajuće videti kako ljudi ćaskaju i povremeno se i smeju čekajući da stignu do kovčega. Bilo je to nalik koktelu na kojem se ne služe alkoholna pića, i ljutilo me je. Stajala sam pored majke, koja se sasvim pogubila videvši beživotno telo svog muža prvi put nakon što je doživeo srčani udar. Milovala sam joj leđa, dodavala papirne maramice i radila sve da joj pomognem da izdrži do kraja. Čelsi je nagovorila Eleka da stoji s porodicom iako se u početku bunio protiv toga. Mislim da je naprosto bio isuviše iscrpljen da se i dalje protivi. ~ 101 ~ Knjigoteka


Zvoncica&Anna

Kako mu je lice bile našminkano, Rendi je izgledao ukočeno i gotovo neprepoznatljivo. Bilo je strašno gledati ga kako leži tu i podsetiti se trenutaka kad je preminuo moj otac. Elek nije hteo ni da priđe kovčegu ni da ga pogleda. Samo je stajao i stoički i poput robota rukovao se s ljudima dok je Čelsi odgovarala u njegovo ime kad su ljudi ponavljali iste reči. „Primite moje saučešće” „Primite moje saučešće.” „Primite moje saučešće.” Elek je izgledao kao da će se slomiti, a ja sam se osećala kao da sam jedina koja to zna. U nekom trenutku sam morala da odem u toalet, pa sam rekla majci da ću se vratiti začas. Nisam mogla da pronađem toalet i na kraju sam sišla u prizemlje gde se moglo šesti, ali gde nije bilo nikog. Mirisalo je pomalo na buđ, ali bekstvo od gomile ljudi predstavljalo je olakšanje. Kad me je u prizemlju dočekala tišina, najzad sam ugledala oznaku za toalet na drugom kraju prostorije. Izašla sam i sva se naježila kad sam ugledala da Elek sam sedi na jednoj od sofa. Oslonjen laktovima na kolena, rukama se držao za glavu. Kad je spustio ruke, i dalje je gledao u pod. Uši su mu bile crvene, a leđa su mu se dizala i spuštala dok je teško disao. Bio je to lični trenutak, a ja sam nenamerno postala uljez. Možda je to bio lom u najavi koji sam ranije primetila na njegovom licu. I pored svega, nisam želela da me vidi. Nevolja je bila u tome što sam morala proći pored njega da bih stigla do stepeništa. Iako me je ranije naljutio, bila sam ophrvana potrebom da ga utešim, ali sam znala da mi, posle onoga što mi je rekao, tu nije mesto. Stoga sam polako prošla pored njega. Kad sam stigla do hodnika gde su se nalazile stepenice, trgnula sam se začuvši njegov glas. „Čekaj.” Ukopala sam se na mestu i okrenula. „Moram da se vratim gore, mami.” „Daj mi nekoliko minuta.” ~ 102 ~ Knjigoteka


Zvoncica&Anna

Sklonila sam belu trunčicu sa svoje crne haljine i prišla mu, pa sela pored njega na sofu. Nisam mogla da ne primetim toplinu njegove noge pritisnute uz moju. „Jesi li dobro?”, upitala sam. Pogledao me je i odmahnuo glavom. Potisnuvši nagon da ga zagrlim, spustila sam ruke u krilo. Nije ti tu mesto. A onda sam svakim delom bića osetila kad je spustio dlan na moje koleno. Taj jedan pokret poništio je sav napredak koji sam postigla u satima proteklim od naše prepirke u vrtu. „Ono što sam ti rekao ranije... izvini”, rekao je. „Na šta misliš?” „Na sve. Ne znam kako da se nosim s ovim... s Rendijem... s tobom... sa svim ovim. Sve ovo deluje nestvarno. Dok sam putovao ovamo, molio sam se da nekim čudom ne budeš ovde.” „Zašto?” „Zato što je ova situacija već dovoljno teška.” „Nisam mislila da ću te ikada ponovo videti. Sigurno nisam očekivala da to bude ovako teško, da se ovako osećam posle sedam godina, Elek.” „Kako?” „Kao da nije ni dan prošao odonda. Meni je tako jer sam sve zapamtila. U mislima te nikad nisam pustila da odeš, a to je uticalo i na moje veze i na moj život. Ranije je bilo podnošljivo... pre ovoga. No zaista ne bi trebalo da o tome govorim. To više nije važno. Ti voliš Čelsi.” „Volim”, rekao je naglo. Čuvši ga kako to odlučno potvrđuje, suze su mi navrle na oči. „Ona je dobra. Ali videti te s nekim posle našeg rastanka zaista mi je teško. Videti te da patiš još mi je teže.” Izbacila sam reči iz sebe i rekla tačno ono što sam mislila jer opet nisam bila sigurna hoće li ovo biti poslednja prilika da budemo nasamo. Bilo je važno da zna šta osećam. Odmahivala sam glavom. „Izvini. Nije trebalo da sve ovo kažem.” Glasovi ljudi na spratu zvučali su kao da su udaljeni milionima kilometara. Tu gde smo bili sasvim sami čulo bi se da je pala igla. ~ 103 ~

Knjigoteka


Zvoncica&Anna

Gledala sam u pod u trenutku kad sam se trgla jer mi je stavio dlan na obraz. Polako je spustio ruku i obuhvatio mi vrat. „Greta...”, prodahtao je s istim emocijama koje sam videla da izražava samo jednom - pre sedam godina. Zatvorila sam oči i shvatila da smo se u tom trenutku vratili u to vreme. Bila sam sa starim Elekom - mojim Elekom. Bilo je to nešto što sam mislila da neću nikad više doživeti. Držao mi je ruku na vratu i blago ga stezao. Pokret sasvim nedužan, ali sa svakim novim sekundom fina granica je nestajala. Palcem mi je polako prelazio po vratu. Dodir njegovih grubih, žuljevitih prstiju zagrejao mi je čitavo telo. Nisam shvatala šta se događa i nisam bila sigurna shvata li i on. Molila sam se da niko ne naiđe jer onog trenutka kad se to dogodi, moj Elek će nestati. „Povredio sam te”, rekao je ne dižući prste s moje kože. „U redu je”, prošaputala sam. Oći su mi i dalje bile zatvorene. Elek je brzo sklonio ruku s mene kad smo začuli korake. „Tu ste”, kazala je Čelsi prilazeći nam. „Ne zameram vam što ste poželeli da udahnete malo vazduha. Ovo veče je iscrpljujuće.” Smesta sam ustala i uputila joj verovatno najneiskreniji osmeh koji sam u životu ikom uputila. Srce mi je tuklo od malopređašnjeg doživljaja. „Sveštenik se sprema da započne molitvu. Nisam želela da to propustiš”, kazala mu je. „Jesi li spreman da se vratiš gore?” „Da... uh ... dobro sam”, rekao je. „Idemo.” Brzo je na mene bacio pogled koji nisam mogla da protumačim, a onda se sa Čelsi uputio ka stepeništu. Išla sam za njima i gledala kako joj na leđa stavlja ruku, istu ruku koja je minut ranije obuhvatala moj vrat. Posle bdenja Greg i Klara su u svoju kuću pozvali nekoliko ljudi na čaj i pecivo. Moja majka je osećala obavezu da krene i ona, što je značilo da sam morala ostati s njom i posle je odvesti kući. Mama i ja smo poslednje napustile pogrebni zavod, pa je, kad smo stigle, za stolom u trpezariji bilo mnogo ljudi. Kuća je mirisala na tek ispečene kolače s borovnicama koje je Klara upravo izvadila iz pećnice. Zažalila sam što nisam otišla kući i legla da spavam. I sutrašnji dan će biti naporan jer će se održati sahrana. Nisam znala čak ni kad se Elek ~ 104 ~

Knjigoteka


Zvoncica&Anna

vraća u Kaliforniju i pretpostavila sam da će se zadržati možda još samo jedan dan. Elek i Čelsi nisu se mogli videti nigde. Iako se to mene nije ticalo, morala sam se zapitati gde su i šta rade. Upravo kad sam na to pomislila, Čelsi se pojavila u dnevnoj sobi noseći kolač na papirnom tanjim. Presvukla se; više nije bila u crnoj haljini već u šortsu i majici. Kosa joj je bila ovlaš vezana u konjski rep i delovala je mlade bez šminke. „Ćao, Greta. Mogu li sesti pored tebe?” Sela je i pre no što sam uspela da odgovorim. „Naravno.” Pomerila sam se da joj napravim mesta na dvosedu. „Drago mi je što si došla ovamo”, rekla je. „Gregova i Klarina kuća je baš lepa, zar ne? Veoma mi je drago što smo odseli ovde a ne u hotelu.” „Lepa je.” „Nadam se da ću jednog dana imati svoju kuću, ali s obzirom na naše plate u omladinskom centru, dotle će proteći još vremena. Naš stan je veoma mali.” Naš stan. „Koliko dugo živite zajedno?” „Svega nekoliko meseci. Zajedno smo skoro godinu dana. Elek je oklevao da se odseli od majke, ali je na kraju popustio. Pilar dugo nije bila dobro. Znaš to, zar ne?” „Da. Znam da je imala problema.” „Prošle godine je bila mnogo bolje. Zapravo, sada ima i dečka... ali kad je saznala da je Rendi umro, veoma teško je to primila, pa se brinemo da opet ne posrne.” „Gde je Elek sada?” „Na spratu.” „Kako mu je?” „Zapravo... večeras se ponaša vrlo čudno.” „Kako to misliš?” Osvrnula se da se uveri da naš razgovor ne sluša niko. „Okej... malo ranije smo otišli sa bdenja i vratili se ovamo. On je...” „Šta?” ~ 105 ~

Knjigoteka


Zvoncica&Anna

Primakla se i prošaputala: „Hteo je seks.” Umalo nisam povratila čaj. Zašto mi, za ime boga, ovo priča? Nakašljala sam se. „Je li to neobično?” „Ne, hoću da kažem... ima ogroman seksualni apetit, ali ovo je bilo drugačije.” Ogroman seksualni apetit... Svim snagama sam se trudila da se ponašam normalno i pretvaram da mi nije muka od ovog razgovora, koji će me, bila sam prilično sigurna, istraumirati. „Drugačije?” „Vratili smo se ovamo i odmah me je odvukao gore i počeo da cepa odeću s mene. Kao da je želeo da tako sakrije osećanja, da zaboravi ovo veče. I razumela sam to. Ali onda, kad smo počeli, nije mogao da završi. Pogled u njegovim očima... kao da su mu misli bile negde drugde. A onda je otrčao u kupatilo, zalupio vrata i čula sam da se tušira.” „Je li posle nešto rekao?” „Ne. Ništa.” „To se sigurno tiče svega što se dogodilo večeras”, kazala sam. A pod tim nisam mislila na to kako mi rukom obuhvata vrat, Čelsi. „Ne mogu ga ostaviti ovakvog”, rekla je. „Kako to misliš, ostaviti ga?” „Nije ti rekao? Ne mogu da ostanem na sahrani.” „Zašto?” „Moj avion poleće u devet ujutro. Sestra mi se udaje sutra uveče. Znam... venčanje u petak uveče, šta reći? Pretpostavljam da je radnim danom upola jeftinije. Ali to i dalje nije prijatno nama ostalima koji moramo da radimo i imamo obaveze. Ja sam joj glavna deveruša. Sve se događa u istom trenutku.” Ona odlazi. „Kad se Elek vraća?” „U subotu uveče.” „O.” Prekrstila je noge i zagrizla kolač. „Je li uvek bio ovako komplikovan? Mislim, kad je bio mlađi?” „Ono kratko vreme koje smo proveli zajedno, rekla bih da... jeste. Dobar primer za to je njegovo pisanje.” ~ 106 ~

Knjigoteka


Zvoncica&Anna

Nakrivila je glavu. „On piše... knjige?” Ona ne zna? „O... uh... samo se poigravao time. Nije trebalo da to spominjem. Nevažno je.” „Au, moram da ga pitam za to. Ne mogu da verujem da nisam znala da voli da piše. Kakve knjige?” Kako je mogao da joj ne kaže? Hvatala me panika. „Lepa književnost. Nemoj reći da sam ti rekla.” Odmahnula sam glavom podstičući je da prestane da priča o tome. „Nije trebalo ništa da kažem.” Glas mu je bio hladan. „Nije. Nije trebalo.” Obe smo se okrenule u istom trenutku i videle da ispred nas stoji Elek. Sranje. Ledeni pogled koji mi je uputio bio je pokazatelj da sam napravila veliku grešku. Ali bilo je prekasno. Sada je on morao da spasava stvar. Čelsi je potapšala sedište pored sebe. „Dođi ovamo, dušo. Zašto mi ne bi rekao da si nekad pisao? To je baš kul.” „Nije to ništa važno. To mi je bio hobi kad sam bio tinejdžer.” Nije to bio hobi; to je bila strast. Zašto i dalje ne pišeš? „Ne mogu da verujem da mi nikad nisi rekao”, kazala je. Odmahnuo je. „Eto, sad znaš.” Čekala sam da me pogleda ne bih li mu se bezglasno izvinila, ali mi nije pružio priliku. U sobu je ušla Klara. „Elek, želiš li nešto da popiješ?” upitala je. „Nešto žestoko.” „Stiže.” Vratila se donoseći tri čašice u kojima se nalazila neka tečnost boje ćilibara. Elek je smesta iskapio dve. Čelsi mi je šapnula: „Vidiš? Obećaj mi da ćeš ga držati na oku.” Elek je poslednju čašu ispio i tresnuo je o sto. „Ne mora da me drži na oku”, obrecnuo se. „Znaš koliko mi je žao što te moram ostaviti samog.” ~ 107 ~

Knjigoteka


Zvoncica&Anna

„Ne brini. Biću dobro. Stići ću kući pre no što se probudiš u nedelju ujutro.” Ponovo će otići i pre no što se okrenem. Naslonila je glavu na njegovo rame. Elek je sada na sebi imao farmerke, a stopala su mu bila bosa. To me je podsetilo na onu noć kad je prvi put iskreno razgovarao sa mnom u mojoj spavaćoj sobi i kad sam prvi put primetila koliko su mu lepa stopala. Odagnala sam tu misao jer kad me je Čelsi zamolila da ga držim na oku, ne verujem da je mislila da treba da ga proždirem pogledom. U dnevnu sobu je ušla moja majka. „Dušo, mislim da treba da idem kući i odmorim se za sutra.” „Dobro, idemo.” Jedva sam dočekala da ustanem sa sofe. Čelsi je ustala. „Greta, nećemo se videti više. Ne mogu ti reći koliko mi je drago što sam te upoznala. Nadam se da ćemo se opet videti.” „Takođe.” Lagala sam. Dok sam je grlila, preko njenog ramena sam pogledala Eleka i bezglasno izgovorila: „Izvini”, nadajući se da će mi oprostiti što sam izbrbljala tajnu o njegovom pisanju. Samo me je pogledao s nejasnim izrazom na licu. Iako nisam mogla da shvatim zašto joj nikad to nije spomenuo kad su već u toliko ozbiljnoj vezi, to i nije bilo važno. Ponovo sam prekoračila granicu kad je on posredi. Uprkos onome što se između nas dogodilo u pogrebnom zavodu i ma šta to predstavljalo, za mene u njegovom životu više nije bilo mesta. Tada sam se zarekla da ću se sutra prema njemu držati na odstojanju ukoliko on ne potraži mene. Nisam mu potrebna. Ima nju. To će biti moja mantra. Čelsi je sad zagrlila moju majku. „Saro, molim vas primite još jednom moje najiskrenije saučešće. Žao mi je, no sutra uveče moram biti u Kaliforniji na venčanju svoje sestre.” „Hvala ti” odvratila je moja majka. Videla sam da je iscrpljena. Čelsi mi je prošaputala na uvo: „Hvala ti što si me pustila da se ispraznim malopre i ispričam ti za ono.” ,,U svako doba.” Hvala ti što si me istraumirala. U nekom drugom životu ova devojka bi mi mogla biti najbolja drugarica. Lako sam uvidela da je ona od onih ljudi koje možeš pozvati u svako doba noći i poveriti joj sve što te muči. Bila je toliko dobra, a ja sam bila toliko zla jer sam na trenutak osetila olakšanje znajući da ona sutra ujutro odlazi. ~ 108 ~

Knjigoteka


Zvoncica&Anna

Sad je jedina prepreka bila preživeti naredna dvadeset četiri sata. A onda će se i Elek ukrcati u avion i ponovo otići iz mog života. Je li tako? Nije sve ispalo toliko jednostavno.

~ 109 ~ Knjigoteka


Zvoncica&Anna

Bio je divan dan uprkos sumornom raspoloženju. Ptice su pevale,

sunce sijalo, a ja sam čak uspela da malo odspavam. No ovo nije bilo obično lepo prolećno jutro u Bostonu. Danas će moja majka morati po drugi put u životu da sahrani muža, a Elek će morati da sahrani oca. Dok mi prethodne večeri Čelsi nije rekla da odlazi, nisam shvatala koliko teskobe mi je njeno prisustvo izazivalo. Iako ću opet morati da se vidim sa Elekom, danas mi to nije delovalo ni upola strašno kao prethodnog dana. Kad sam ušla u njenu sobu, moja majka je sedela na krevetu držeći fotografiju snimljenu na dan Rendijevog i njenog venčanja. Na sebi je imala jednostavni beli kostim u kojem se venčala u bostonskoj većnici. U to vreme delovali su zaista srećno. „Svašta ga je mučilo, ali je mene voleo”, rekla je. „To je verovatno jedino u šta sam sasvim sigurna kad je on posredi.” Zagrlila sam je i uzela joj fotografiju iz ruku. „Sećam se tog dana kao da je bilo juče.” „Ovaj brak... za njega je to bio novi početak, ali nikad nije uspeo da se pomiri sa svojom prošlošću niti da prevaziđe gnev koji je u njemu izazivala. Nikad mi nije sve ispričao, a ja nikad nisam navaljivala.” Zvuči poznato. Nastavila je: „Pretpostavljam da uistinu nisam želela da znam sve. Nakon sveg onog bola zbog gubitka tvog oca, želela sam nešto jednostavno. Bila sam pomalo sebična.” Zaplakala je. ,,U poslednje vreme sam pokušavala da nešto saznam i to je dovelo do velike napetosti. Stidim se što se nikad nisam umešala u čitavu situaciju s Elekom. Živela sam kao začaurena.” „Ni jedan ni drugi nisu učinili ništa da bi se shvatilo kako da im se pomogne”, kazala sam. Obrisala je oči i pogledala me. „Žao mi je što si to morala da doživiš.” „Ja? Šta da doživim?” „Da vidiš Eleka s njom... sa Čelsi.” ~ 110 ~

Knjigoteka


Zvoncica&Anna

„Kako to misliš?” „Ja znam, Greta.” „Šta znaš?” „Znam šta se dogodilo između vas dvoje one noći pre no što se vratio u Kaliforniju.” Spustila sam fotografiju na krevet da mi onako šokiranoj ne bi ispala na zemlju. „Molim?” „Toga dana sam ustala rano. Elek nije znao da sam ga videla kako se iz tvoje sobe vraća u svoju. A onda, kasnije tog popodneva, pošto sam se vratila kući, otišla sam da vidim kako si, ali ti si izašla do prodavnice. U tvojoj sobi sam našla omot kondoma i na posteljini sam videla malo krvi. Te nedelje kad je otišao bila si toliko potištena. Želela sam da ti kažem da znam. Želela sam da ti budem oslonac, ali nisam htela da te dovedem u neprijatnu situaciju niti da iko dospe u nevolju s Rendijem. Poludeo bi od besa. Govorila sam sebi da ti je osamnaest godina i da bi mi sama rekla da želiš da znam.” „Au. Ne mogu da verujem da si sve ovo vreme znala.” „Bio ti je prvi...” „Jeste.” Uzela me je za ruku. „Izvini što ti nisam pomogla.” „U redu je. Kao što si rekla, bolje je što si ćutala.” „Je li to bio... samo seks... ili nešto više?” „Za mene je bilo mnogo više. Mislim da je tada bilo i za njega. Ali sada to nije važno.” „Izgleda da je u ozbiljnoj vezi s onom devojkom.” „Da. Žive zajedno.” „Ali nije oženjen.” Zaškiljila sam. „Šta to treba da znači?” „Samo da vam je ovo poslednja prilika da otvoreno razgovarate ukoliko je nešto ostalo neizrečeno između vas dvoje. Kako Rendija više nema, posle današnjeg dana Eleka verovatno više nećemo videti.” Iako sam znala da je tako, shvatila sam to u potpunosti tek kad je izgovorila ove reči. „Hvala ti za savet, ali prilično sam sigurna da je to poglavlje završeno.” ~ 111 ~

Knjigoteka


Zvoncica&Anna

Suza mi je skliznula niz obraz iako sam se trudila da delujem smireno. „Za tebe očigledno nije.”

Po mirisu sam osetila da je tačno iza mene. Čak i pre toga telom sam osetila da je tu. Prozori su u crkvi bili otvoreni i dašak vetra doneo je do mene miris kolonjske vode i herbalnih cigareta. Bilo je to, začudo, utešno. Jedini drugi miris koji se osećao dopirao je od upaljenih sveća oko oltara i od ljiljana koji su ovamo prebačeni iz pogrebnog zavoda. Moja majka i ja smo sedele u prvom redu. Okrenula sam se i ugledala Eleka kako sedi pored Grega i Klare, Stigli su svega nekoliko minuta posle nas. U pristaloj crnoj košulji od atlasa, zakopčanoj ali bez kravate, gledao je u pod. Ili nije video da ga posmatram onih nekoliko sekundi ili se pravio da ne primećuje. Prisustvovalo je upola manje ljudi nego na bdenju. Bilo je tiho; čuli su se samo udaljeni zvuci saobraćaja i odjek koraka ljudi koji su prilazili svojim mestima. Orguljaš je svirao Na krilima orla i muzika je navela moju majku da zaplače još više. Sveštenik je izgovorio posmrtno slovo, koje je bilo uopšteno i hladno. Kad je za Rendija rekao da je bio „voljeni otac”, osetila sam da mi se zategnuo svaki mišić u telu. Po pravilu, da su Rendi i Elek imali normalan odnos, njegov sin bi držao govor. Nisam mogla zamisliti šta bi Elek zapravo rekao da je imao priliku da govori. Ovako je ćutao sve vreme obreda. Nije plakao. Nije podizao pogled. Samo je bio...tu, što je, pretpostavljam, bolje nego da se nije pojavio uopšte. To sam mu morala priznati. Obred se završio brzo i sveštenik je na kraju kazao gde se nalazi groblje i u ime porodice pozvao sve prisutne da posle sahrane dođu u lokalni restoran na ručak. Gledala sam kako Elek, Greg i još nekoliko muškaraca, Rendijevih prijatelja, iznose kovčeg iz crkve. Elek i dalje nije pokazivao nikakva osećanja. Moja majka je odlučila da se ne vozi limuzinom, pa smo se vozile mojim iznajmljenim automobilom i sledile pogrebno vozilo. Greg, Klara i Elek bili su u kolima iza nas. ~ 112 ~

Knjigoteka


Zvoncica&Anna

Kad smo stigli na groblje, okupili smo se oko ogromne rake iskopane u zemlji tačno ispred granitnog spomenika na kojem je bilo uklesano O’Rork. Zapitala sam se hoće li moja majka biti sahranjena na ovoj parceli ili pored mog oca. Elek je izašao iz kola i prišao mestu gde sam stajala, pa pogledao u raku. Samo je zurio u nju baš kao i ja. Kad se okrenuo ka meni, u očima mu se videla panika. Čudno je kako hitro ostavite po strani ponos kad istinski osetite da je nekom do koga vam je stalo potrebna pomoć. Uhvatila sam ga za ruku. Nije se opirao. „Ne mogu ovo da uradim”, rekao je. „Šta?” „Šta ako me zamole da pomognem da se kovčeg spusti u zemlju? Ne mogu to da uradim.” ,,U redu je, Elek. Ne moraš da radiš ništa što ne želiš. A mislim da takvo nešto i ne očekuju od tebe.” Samo je klimao glavom, treptao i nije govorio ništa. Zabrinuto je gutao knedle. A onda mi je pustio ruku, okrenuo se i prolazio između ljudi koji su pristizali. Nastavio je da ide sve dalje i dalje od grobnog mesta. I ne razmislivši, onako u štiklama, potrčala sam da ga sustignem. „Elek... čekaj!” Kad se zaustavio, disao je teže nego ja koja sam trčala. Nisam bila u pravu kad sam mislila da će se slomiti prethodne večeri u pogrebnom zavodu. Bila sam sigurna da je ovo bio trenutak kad je zapravo gubio kontrolu. „Postoji nešto u vezi s ovim delom zbog čega je sve to za mene konačno. Ne mogu da gledam kako ga polažu u zemlju, a kamoli da sam u tome učestvujem.” ,,U redu je. Ne moraš.” „Mislim da čak ne bih želeo da budem ovde, Greta. Bilo kako bilo, ne mogu tome da prisustvujem.” „Elek, to je sasvim normalna reakcija. Ne moramo da se vratimo. Ostaću s tobom ovde.” I dalje je odmahivao glavom i gledao mimo mene. Zadubljen u misli. Nedaleko od nas sletela je crna vrana; zapitala sam se šta to znači. ~ 113 ~

Knjigoteka


Zvoncica&Anna

Posle nekoliko sekundi ćutanja, progovorio je: ,,U jednoj od naših najgorih svađa, verovatno godinu dana pre no što sam te upoznao, Rendi je rekao da bi radije bio mrtav i sahranjen nego da živi i gleda u kakvog probisveta ću se pretvoriti.” Gledao je u svoje cipele i vrteo glavom. „Na to sam mu uzvratio rekavši otprilike da će mi, ako je tako, na licu biti osmeh sve vreme dok ga budu spuštali u zemlju.” Odahnuo je kao da sve vreme nije disao dok je govorio. Suze su mi navirale. „Elek...” Šapatom je govorio i gledao u nebo: „Nisam tako mislio.” Jedva mu se glas čuo i shvatila sam da se u tom trenutku obraćao Rendiju. Pogledao me je držeći ruku na grudima. „Moram da odem odavde. Ne mogu da budem ovde. Gubim se. Osećam se kao da ne mogu da dišem.” Najednom je ubrzao hod i krenula sam za njim. „Okej. Kuda? Kuda želiš da ideš? Na aerodrom?” „Ne... ne. Kola su ti ovde, je li?” „Jesu.” „Samo me, jebiga, odvezi odavde.” Klimnula sam glavom i krenuo je za mnom pošljučanom stazom što je vodila do parkirališta. Oko Rendijevog groba, nešto dalje, još je bilo ljudi. Izvadila sam ključeve, otključala kola i Elek je ušao zalupivši vrata. Smesta sam upalila kola i krenula ka izlazu. „Kuda želiš da odeš?” „Gde god se, jebiga, nalazi nešto sasvim suprotno ovom košmaru. Samo vozi.” Elek je glavu naslonio na naslon i zatvorio oči. Grudi su mu se spuštale i dizale dok je otkopčavao prva tri dugmeta na košulji. Kad se na semaforu upalilo crveno svetio pa sam morala da stanem, poslala sam poruku majci. Sve je u redu. Elek je imao nekakav napad panike i vozim ga naokolo. Neka te Greg odveze u restoran i kaži mu da je Elek sa mnom. Nisam sigurna hoćemo li propustiti ručak.

Nisam očekivala da mi odgovori pošto je ukop još trajao, ali sam se nadala da će proveriti poruke kad primeti da nas nema. Progunđao je. „Jebiga.” ~ 114 ~ Knjigoteka


Zvoncica&Anna

„Šta?” „Cigarete su mi u Gregovim kolima. Sad mi zaista treba da zapalim.” „Zaustavićemo se i kupiti cigarete.” Podigao je ruku. „Ne. Ne zaustavljaj se. Samo vozi.” I tako sam i učinila. Puna dva sata vozila sam auto-putem. Bilo je podne, pa nije bilo gužve. Elek je sve vreme ćutao i uglavnom gledao kroz prozor. Morala sam se zaustaviti u nekom trenutku jer ćemo inače preći u drugu državu. Petnaest minuta kasnije ugledala sam natpis Dobro došli u Konektikat. Rekao mi je da ga odvezem do onoga što je sasvim suprotno groblju kako bi zaboravio. Najednom mi je na pamet pala sjajna ideja i znala sam tačno kuda možemo da odemo. „Još dvadesetak minuta, a onda ćemo stati, važi?” Okrenuo se ka meni i prvi put posle nekoliko sati progovorio: „Hvala ti,” Želela sam da ga uhvatim za ruku, ali sam odolela. Nekoliko minuta kasnije izgledalo je kao da ja zaspao. Setila sam se kako je Čelsi rekla da uopšte nije spavao otkako je saznao da je Rendi umro. Telefon mi je zazvonio i javila sam se. „Zdravo, mama.” „Greta, zabrinuli smo se. Ručak je završen. Je li sve u redu?” „Sve je u redu. I dalje se vozimo. Uskoro ćemo se zaustaviti. Ne brini, okej? Žao mi je što sam te morala ostaviti.” „Dobro sam. Najgore je prošlo. Provešću noć sa Gregom i Klarom. Ti se samo pobrini za Eleka. Ne treba da bude sam.” „Dobro. Hvala ti što si puna razumevanja, mama. Volim te.” ,,I ja tebe.” Bližili smo se našem odredištu, pa sam prodrmala Eleka. „Budi se. Stigli smo.” Protrljao je oči i pogledao me dok smo se vozili dugačkom prilaznom stazom. „Vodiš li me u svet čarobnjaka iz Oza?” Imao je pravo. Prilaz zgradi podsećao je na put od žutih cigala koji se završavao pred ogromnim zamkom. „Ne, glupane. Ovo je kazino.” ~ 115 ~

Knjigoteka


Zvoncica&Anna

„Pobegli smo sa sahrane da bi me odvela na kockanje? Koji ti je?” Kad sam se okrenula da ga pogledam, očekivala sam izraz zbunjenosti na njegovom licu, ali umesto toga uputio mi je jedan od onih retkih iskrenih osmeha kakve sam videla svega nekoliko puta osmeh koji mi je govorio da se samo šali sa mnom. Bio je to onaj isti pogled od kojeg bi mi srce uvek zaigralo. A onda je zario lice u ruke i histerično se nasmejao. Mislila sam da je poludeo. „Misliš da je ovo neukusno?” Obrisao je oči. „Ne, mislim da je ovo, jebote, sjajno!” Kad sam skrenula na parkiralište, još uvek se smejao. „Pa rekao si mi da te odvedem do nečeg sasvim suprotnog groblju, Elek.” „Da, mislio sam u neki japanski restoran ili, ne znam... na plažu?” „Hoćeš da odemo odavde?” „Nikako. Ovoga se sam nikad ne bih setio, ali ako postoji mesto na kojem možeš da utopiš tugu, onda je to ovde.” Pogledao je kroz prozor, a onda se okrenuo ka meni i uputio mi pogled od kojeg me je prošla jeza. „Pomozi mi da utopim tugu, Greta.” Kad smo ušli u zgradu, umalo se nisam udavila u oblaku duvanskog dima. Zakašljala sam se. „Ovde ćeš lako naći svoje kancerogene štapiće. Ovde, zapravo svi puše. Pasivno pušenje je podjednako štetno u ovakvoj količini.” „Pokušaj da se zabaviš, seko.” Prodrmao me je u šali. Reakcija mog tela na dodir njegovih snažnih ruku na mojim ramenima nije bila iznenađujuća. Ako nastavi da me ovako dodiruje, biće ovo naporan dan. „Molim te da me ne zoveš tako.” „Kako bi volela da te ovde oslovljavam? Niko nas ne poznaje. Možemo da izmislimo imena. Oboje smo u crnom. Izgledamo kao mafijaši koji se kockaju u veliki novac.” „Kako god hoćeš samo ne seko”, uzviknula sam nadglasavajući zvonjavu stotina slot-mašina kad smo ušli u kazino. „Šta voliš da igraš?” upitala sam. „Hoću da sednem za neki kartaški sto” odvratio je. „A ti?” ~ 116 ~ Knjigoteka


Zvoncica&Anna

„Ja igram samo na slot-mašinama za jedan peni.” „Za jedan peni? Danas si neobuzdana, a?” „Ne smej se.” „Ne dolaziš u ovakav kazino da bi igrala na slot-mašinama, naročito ne na onim za jedan peni.” „Ne znam da igram karte.” „Mogu da ti pokažem, ali najpre nam treba piće.” Namignuo je. „Uvek piće pre pokera.” Bio mi je potreban trenutak da shvatim skriveno značenje njegovih reči. Uvek je navlaži pre no što je prodžaraš. Zakolutala sam očima. „Bože, neke stvari se nikad ne menjaju. Makar ponovo zbijaš sočne šale. To znači da sam danas nešto uradila ispravno.” „Ozbiljno, ova ideja...”, osvrnuo se, „da dođemo ovamo... bila je savršena.” Nakon što smo kupili čipove, ušla sam za Elekom u prostoriju s prigušenim svetlima gde se igralo za stolovima. U uglu se nalazio šank. „Šta igraju?” upitala sam. „Kockice. Šta ćeš popiti?” „Rum sa koka-kolom.” „Okej, odmah se vraćam. Nemoj da počneš da dobijaš bez mene”, rekao je idući unatraške s osmehom na licu. Osmeh na njegovom licu istinski me je usrećio iako sam znala da je sve ovo samo privremeni beg od bola koji je doživeo. Dok sam čekala da Elek donese piće, prišla sam jednom stolu i zaustavila se tik iza igrača koji su stajali. Jedan pijani muškarac, crvenog lica, s južnjačkim naglaskom i kaubojskim šeširom, osmehnuo mi se, a zatim opet usredsredio na igru. Ne razumevajući pravila igre, sanjarila sam i zurila u sto dok svi oko stola nisu zapljeskali. Kad je pijanac otkrio da je dobio, okrenuo se i zgrabio me oko pojasa. „Ti si mi, lepa gospo, donela sreću. Nisam večeras dobio nijednom dok se ti nisi pojavila. Ne puštam te iz vida.” Dah mu je smrdeo na pivo, a košulja bila natopljena znojem. ~ 117 ~ Knjigoteka


Zvoncica&Anna

Osmehnula sam mu se jer mi je sve to izgledalo nedužno. To jest, dok me nije udario po dupetu... baš jako. Kad sam se okrenula da odem odatle, Elek je prilazio noseći dve čaše. Više se nije smešio. „Kaži mi da nisam video kako te, jebiga, taj kreten udara po dupetu.” Nije sačekao da odgovorim. „Drži ovo”, rekao mi je. Zgrabio je muškarca za vrat. „Šta ti, jebote, misliš ko si da na nju spustiš ruku onako?” Čovek je podigao ruke. „Nisam znao da nije sama. Poslužila mi je.” „Izgleda da si se ti poslužio.” Elek ga je za vrat dovukao do mene. „Smesta joj se izvini.” „Gledaj, čoveče...” Elek mu je jače stegnuo vrat. „Izvini se.” „Izvini”, prošištao je čovek gušeći se. Elek je i dalje bio van sebe i nije skidao pogled s čoveka. Podigla sam ruke u kojima sam držala čaše s pićem. „Hajde, Elek. Molim te, idemo.” Uzdahnula sam s olakšanjem kad je uzeo piće iz moje ruke i krenuo da se udaljava. Čovek je doviknuo za nama. „Imaš sreće što si naišao u pravom trenutku. Baš sam se spremao da je zamolim da mi dune za sreću.” Elek se okrenuo i poleteo ka čoveku, ali sam potrčala ispred njega i sprečila ga da stigne do cilja. Pritom je naleteo na mene i piće iz naših čaša prolilo mi se po haljini. „Elek, ne! Ne možemo dopustiti da nas izbace odavde. Molim te. Preklinjem te.” Uprkos manijakalnom pogledu u očima, Elek je nekim čudom ustuknuo. Mislim da je znao da će, ukoliko napravi još jedan korak, to biti kraj naše noći. Bilo mi je drago što je shvatio da onaj tip nije vredan toga. „Njoj možeš da zahvališ što još uvek imaš lice”, kazao je Elek pre no što je za mnom izašao iz prostorije. Hodali smo ćutke prema izlazu dok, kad smo izašli na jače svetio, nije video moju haljinu. ~ 118 ~

Knjigoteka


Zvoncica&Anna

„Sranje, Greta. Sva si haos.” „Zgodan haos.” Nasmejala sam se. „Hajde. Kupiću ti novu haljinu.” ,,U redu je. Samo sam malo vlažna.” Blagi bože, Greta. Mudro biraj reči. „Ne, nije u redu. Ja sam za to kriv.” „Osušiće se. Znaš šta, ako večeras dobiješ, možeš da mi kupiš haljinu u nekoj od ovih skupih prodavnica. Samo ću ti tako dopustiti da potrošiš novac na mene.” „Onda bolje da se bacim na posao jer mirišeš kao kafanski kontejner.” „Baš ti hvala.” „Najpre da ti uzmemo novo piće. Hajde.” Stajala sam uz Eleka dok nam je naručivao piće za drugim šankom. „Hoćeš da gledaš kako igram poker ili bi radije da se igraš na slotmašinama za babe?” „Volela bih da gledam kako igraš.” Pogledao je ka stolovima za poker. „Kad bolje razmislim, neću moći da se koncentrišem. Trenutno su tamo sami muškarci. Ti će tipovi navaliti na tebe, a ja zaista večeras nisam raspoložen za još jednu svađu. Zašto se nakratko ne razdvojimo? Idi da se igraš na slot-mašinama, a ja ću te pronaći kad odigram neku ruku.” Pokazala sam na slot-mašine u dijagonalno suprotnom uglu. „Onda ću biti tamo.” Dok sam odlazila, pomislila sam kako je trebalo da ga pitam zašto mu toliko smeta kad mi priđu drugi muškarci. Na kraju krajeva, nisam imala mladića. Zar nije i sam rekao da nije na meni da se brinem o njemu? I šta ga je briga kad je on sa Čelsi? Morala sam da istrpim dok je njegova devojka navaljivala na njega preda mnom, pa zašto on ne bi mogao da istrpi gledajući kako neki tip flertuje sa mnom? Zelela sam da mu pošaljem poruku s tim pitanjem, ali nisam bila sigurna je li zadržao isti broj telefona koji je imao pre sedam godina. Odlučila sam da mu ipak pošaljem poruku na stari broj da bih rekla šta imam da kažem, a ako to ne bude i dalje njegov broj, nije ni važno. ~ 119 ~ Knjigoteka


Zvoncica&Anna

Zašto ti je i dalje važno udvaraju li mi se drugi? Ne bi trebalo da mariš. Prošlo je nekoliko minuta i nije bilo odgovora. To više nije bio njegov broj. Ipak mi je prijalo što sam poslala poruku. Odabrala sam mašinu „Srećne sedmice” i smestila se pored starije žene čija je kosa bila ofarbana doslovce u plavo. Osmehnula mi se. Ruž na usnama bio je jarkoružičaste fluorescentne boje i na prednjim zubima joj je ostavio mrlju. Povlačila sam ručicu mašine i ne obraćajući pažnju dobijam li išta. Trgnula sam se kad mi se obratila. „Izgledaš kao da si zamišljena.” „Je li?” „Ko je on i šta je uradio?” Ovu ženu više nikad neću videti u životu. Možda bi trebalo da ispričam sve. „Hoćete li dužu ili kraću verziju?” „Meni je devedeset godina, a švedski sto za večeru se otvara za pet minuta. Da čujem kraću verziju.” „Okej. Ovde sam sa svojim polubratom. Pre sedam godina spavali smo pre no što se odselio.” „Tabu... dopada mi se. Nastavi.” Nasmejala sam se. „Okej... bio je prvi mladić do koga mi je zaista bilo stalo. Mislila sam da ga više nikad neću videti. Ove nedelje mu je umro otac, pa je došao na sahranu. Nije bio sam. Doveo je devojku koju navodno voli. Znam da ona njega voli. Dobra je. Morala se ranije vratiti u Kaliforniju. Nekako sam večeras dospela s njim u ovaj kazino. On odlazi sutra.” Jedna suza mi se skotrljala niz obraz. „Čini mi se da ti je još uvek stalo do njega.” „Jeste.” „Onda imaš dvadeset četiri sata.” „Ne, ne nameravam da mu pokvarim život.” „Je li oženjen?” „Nije.” ~ 120 ~

Knjigoteka


Zvoncica&Anna

„Onda imaš dvadeset četiri sata.” Pogledala je na sat i oslonila se na hodalicu da ustane. Pružila mi je ruku. „Ja sam Ivlin.” „Drago mi je, Ivlin. Ja sam Greta.” „Greta... sudbina ti je pružila priliku. Nemoj da je sjebeš”, rekla je i otišla oslanjajući se na hodalicu. U narednih nekoliko minuta razmišljala sam o njenim rečima i odsutno povlačila ručicu na slot-mašini. Čak i da Elek nije sa Čelsi, činjenica je da smatra kako nikad ne možemo biti zajedno zbog Pilar. Nisam znala je li se sada tu nešto promenilo. Telefon mi se oglasio. Poruka od Eleka. Znam da ne treba da mi bude važno. Ali kad si ti posredi, izgleda da ono što treba da osećam nikad nije imalo nikakvog uticaja.

U tom trenutku sam donela odluku. Sama neću podstaći ništa između nas, ali ću biti otvorenog uma. Ništa neću odbaciti tek tako. Nadaću se. Jer ću, dok se okrenem, napuniti devedeset i čekati na švedski sto. A kad to vreme dođe, ne želim da žalim ni za čim.

~ 121 ~ Knjigoteka


Zvoncica&Anna

Moja slot-mašina je počela da svetli i zvoni kao luda. Na ekranu su se

videle sve same uredno poslagane sedmice. Brojke koje označavaju dobitak menjale su se bez prestanka. Osvrnula sam se i shvatila da me gledaju svi koji su se nalazili u neposrednoj blizini. Ljudi su počeli da pljeskaju. Srce mi je ubrzano tuklo. Blagi bože. Dobila sam. Dobila sam! Šta sam dobila? Još nisam znala. Nisam mogla da dokučim. Mašina je pokazivala brojke, ali ne i dolarski iznos. Kad se najzad sve zaustavilo, izvukla sam karticu i odnela je na blagajnu. „Mislim da sam dobila, ah ne znam koliko.” „Želite li da preuzmete novac?” „Ovaj... da.” Blagajnica nije baš bila orna da mi pomogne. „Koliko sam dobila?” „Hiljadu.” „Hiljadu penija?” „Ne, hiljadu dolara.”. Prekrila sam usta dlanom i rekla: „O, moj bože!” „Želite li pedesetice ili stotke?” „Ovaj... stotke.” Pružila mi je novac, koji sam pomirisala pre no što sam otrčala da pronađem Eleka. S novcem koji kao da je goreo u mojoj tašni, probijala sam se kroz gužvu i jarka svetla i najzad ugledala Eleka za jednim od stolova gde se igrao poker. Bio je duboko zamišljen, češkao se po bradi, nesvestan da ga posmatram. Na košulji je otkopčao još jedno dugme i zavrnuo rukave. Kosa mu je izgledala kao da je kroz nju više puta nervozno ~ 122 ~ Knjigoteka


Zvoncica&Anna

provukao ruku. Onako usredsređen, lizuckao je pirsing na usni. Bilo je nekakvog bolnog seksepila u kontrastu između novog izgleda koji je dobio s naočarima i tetovaža na njegovim rukama. Napokon je spustio karte i promrmljao: „Jebiga.” Pogledao je u svoj telefon i ustao od stola. Krenuo je prema meni i napokon primetio da stojim u uglu i smešim mu se. „Izgubio sam... dvesta dolara. Dobijao sam, ali sam se sjebao u poslednjoj ruci. Kako si ti prošla?” Zavukla sam ruku u tašnu i izvadila novac. „O... znaš već... one glupe mašine za jedan peni.” „Zavitlavaš me?” „Hiljadu dolara!”, rekla sam mašući mu novcem ispred nosa i poskakujući. „Jebote, Greta! Čestitam!” Kad me načas snažno zagrlio, brzo sam zatvorila oči jer je bilo divno ponovo se naći u njegovom naručju. Svaki damar mog tela oživeo je u tom kratkom trenutku. U glavi mi je odzvanjao Ivlinin glas. Imaš dvadeset četiri sata. Sada sam već imala i manje od toga. Pred očima mi je iskrsla slika Ivlin koja mi je u glavu uperila pištolj. Vratila sam novac u tašnu. „Hajdemo na večeru da proslavimo.” Dok smo tražili restoran, telefon mu je zazvonio. Ukopali smo se na mestu. „Ćao, dušo.” Brzo me je pogledao kad je to rekao, a ja sam mu instinktivno okrenula leđa. S knedlom u grlu malo sam se udaljila i dalje slušajući svaku reč. „Drago mi je što si dobro stigla. Malo sam, zapravo, odlepio na sahrani. Greta me je vozila naokolo dok se nisam smirio. Završili smo u nekom kazinu u Konektikatu. Sada smo tu. Hoću. I ja. Lepo se provedi. Pozdravi sve. I ja tebe volim.” I ja tebe volim. ~ 123 ~

Knjigoteka


Zvoncica&Anna

To je bio povratak u stvarnost. Zašto me je pogodilo što joj je rekao istinu, kao da je ovaj izlet nekakav tajni randevu? U tom trenutku sam shvatila da sam u zabludi. Jeste, osećanja su mu možda bila malo oprečna nakon Što me je video, ali on voli nju, a ne mene. Jasno kao dan. Nije osećao isto što i ja i to sam morala da prihvatim. Prišao mi je. „Hej.” „Hej.” „Zvala je Čelsi. Pozdravlja te i zahvaljuje što si mi pomogla danas.” Nabacila sam lažni osmeh na lice. „Uzvraćam pozdrav i nema na čemu.” „Jesi li smislila za šta si raspoložena?” Da sam iskreno odgovorila na to pitanje, vratila bih se opet na početak. Osetivši dejstvo ruma i koka-kole koje sam ranije popila, odvratila sam: „Idem u toalet. Ti smišljaj za šta si raspoložen.” Iskoristila sam priliku da se doteram iako sam i dalje smrdela na alkohol koji mi se prosuo po haljini. Valjda sam sada mogla sebi priuštiti novu haljinu. Kad sam izašla iz toaleta, Elek je gledao u svoj telefon. Pošto je podigao pogled, pri metila sam da je bled. „Je li ti dobro?” Ruka mu je drhtala; nije mi odgovorio. „Elek?” „Upravo sam dobio ovu poruku. S nepoznatog broja.” Pružio mi je telefon. Zbunila sam se. „Dvadeset dva?” „Pogledaj vreme kad je stigla poruka.” „U dva i dvadeset dva. Jeste čudno, ali zašto te to muči?” „Rendi je rođen dvadeset drugog februara.” Osetila sam jezu. „Misliš da je poruka od Rendija?” Netremice je gledao telefon. „Ne znam šta da mislim.” „Možda je samo slučajnost. Zašto bi ti poslao broj dvadeset dva?” „Inače ne verujem u ta sranja. Nemam pojma. Jednostavno sam odlepio.” „Razumem i zašto.” Elek je bio zamišljen sve vreme dok smo večerali. Znala sam da razmišlja o poruci. Da budem iskrena, i sama sam odlepila zbog nje. ~ 124 ~

Knjigoteka


Zvoncica&Anna

Povratak u jarka svetla kazina posle večere nije popravio Elekovo raspoloženje. U jednom trenutku sam otišla da nam donesem piće. Kad sam se vratila na mesto gde je sedeo, osetila sam kako mi se srce steže. Brisao je suze. Šokirala sam se videvši ga, inače stamenog, kako plače pred svima. Bio je to dokaz da ne možemo uvek odabrati trenutak suočavanja s gubitkom. Ponekad se može predvideti, a ponekad se dogodi tamo gde najmanje očekujemo. Nije plakao na bdenju niti na sahrani, već ovog trenutka u prepunom kazinu. „Ne gledaj me, Greta.” Ignorišući njegovu molbu, spustila sam čaše i sela pored njega. Privukla sam ga i držala u naručju. Nije se opirao. Njegove suze su mi natopile gornji deo haljine. Nokte je zario u moja leđa kao davljenik koji se drži za slamku. Što je više plakao, to sam više želela da ga utešim i snažnije ga grlila. Činilo se da nas niko ne primećuje, onako povučene u ugao prostorije, mada ne bi bilo važno i da je bilo drugačije. Jecaji su se lagano smirili i na kraju sam na grudima osećala samo njegov dah. „Mrzim ovo”, kazao je. „Ne bi trebalo da plačem za njim. Zašto plačem za njim?” „Zato što si ga voleo.” Glas mu je iznova zadrhtao. „Mrzeo me je.” „Mrzeo je ono što je video u tebi a što ga je podsećalo na sebe. Nije mrzeo tebe. Nije mogao da te mrzi. Naprosto nije znao kako da bude otac.” „Mnogo toga ti nisam ispričao. Najgore je što sam posle svih sranja koja smo prošli i dalje želeo da jednog dana bude ponosan na mene, želeo sam da me voli.” „Znam da jesi.” I dalje se pripijao uz mene. U jednom trenutku je podigao pogled; oči su mu bile crvene. „Šta bih večeras bez tebe?” „Drago mi je što sam večeras s tobom.” „Nikad nisam plakao ni pred kim. Ni jedan jedini put.” „Za sve postoji prvi put.” „Tu se negde naslućuje loša šala. Znaš to, zar ne?” ~ 125 ~ Knjigoteka


Zvoncica&Anna

Nasmejali smo se. Pretpostavljala sam da mu prija smeh. Meni samoj smeh nikad nije prijao toliko kao kad usledi posle plača. „Pored tebe mi se bude osećanja, Greta. Oduvek je tako. Kad sam pored tebe, bilo da je dobro ili loše ... osećam sve. Ponekad nisam u stanju da se s tim izborim, i opirem se ponašajući se kao kreten. Ne znam šta je to u tebi, ali osećam se kao da me ti vidiš onakvog kakav stvarno jesam. Onog časa kad sam te opet ugledao u Gregovoj kući, kad si stajala u vrtu ... više nisam mogao da se krijem.” Palcem mi je protrljao obraz. „Znam da ti je bilo teško da me vidiš sa Čelsi. Znam da ti je još uvek stalo do mene. Osećam to čak i kad se pretvaraš da ti više nije stalo.” „Ovo nije bilo lako, ali vredelo je videti te opet.” „Večeras više ne želim da plačem.” „Ni ja ne želim da plačeš. Ali ako ti se plače, ne plaši se. Dobro je isprazniti se.” Gledao mi je usne. Ja sam gledala u njegove. Proteklih nekoliko minuta me je oslabilo. Želela sam da ga poljubim. Znala sam da ne mogu, ali potreba je bila toliko jaka da sam morala da ustanem. Osećala sam se kao da ću eksplodirati - i fizički i emotivno. Sedeli smo dijagonalno od ruleta. Izuzev slot-mašina, bila je to jedina igra čija su mi pravila bila jasna. Bilo mi je potrebno da svoju impulsivnost usmerim na nešto i dosetila sam se. Kad stavljaš svoje srce na kocku, kockati se u novac deluje beznačajno. Zaputila sam se ka ruletu i osvojeni novac stavila na jedan broj. „Sve na ovaj broj”, rekla sam. Radnik kazina za ruletom pogledao me je kao da sam luda. Elek mi je prišao s leđa. „Šta radiš?” Nije video na koji broj sam stavila novac. Srce mi je tuklo sve brže kako se rulet okretao, a sve potom delovalo je kao da se odvija usporeno. Elekove ruke su mi počivale na ramenima dok su nam pogledi bili upereni u rulet. Rulet se zaustavio. Radnik kazina za ruletom iskolačio je oči. Neko mi je pružio piće koje nije bilo moje. ~ 126 ~

Knjigoteka


Zvoncica&Anna

Polili su me ponovo. Ljudi su pljeskali, klicali, zviždali. „Dobio je broj dvadeset dva!” „To sam ja. Dobila sam!” Elek me je podigao uvis i zavrteo. Kad me je spustio, pogledao me je zaprepašćeno. „Kladila si se na broj dvadeset dva? Sve si, jebote, stavila na broj dvadeset dva! Imaš li uopšte pojma koliko si novca dobila?” Okrenula sam se ka čoveku za ruletom. „Koliko sam dobila?” „Devetnaest hiljada dolara.” „Blagi bože, Greta.” Elek mi je uzeo lice u dlanove, prodrmao mi obraze i ponovio: „Blagi bože.” Izgledalo je kao da će mi čestitati poljupcem, ali se suzdržao. Upravo sam dobila brdo novca, ali to nije bilo toliko važno koliko činjenica da sam ovaj trenutak podelila s njim. Ništa nije bilo lepše nego osetiti njegove dlanove na licu, videti kako me gleda s osmehom u očima, moći preokrenuti njegov jad zbog broja dvadeset dva u nešto dobro. Da mi je ovaj novac mogao kupiti još vremena s njim, smesta bih dala svaki cent. Elek i ja smo kao u snu prišli blagajni. Kad sam otišla da preuzmem novac, zastao je i popričao s nekim ljudima koji su se zatekli za stolom kad sam dobila. Odlučila sam da mi za glavninu novca daju ček, ali sam zatražila da mi hiljadu dolara isplate u gotovini. Takođe sam dobila i ključ za besplatnu sobu u hotelu koji je pripadao kazinu. To me je iznenadilo i nisam bila sigurna treba li to i da spominjem Eleku. Kad sam mu ponovo prišla, stajao je sam, sa širokim osmehom na licu. Pružila sam mu deset novih novčanica od po stotinu dolara. „Želim da uzmeš ovo.” Osmeh mu je izbledeo i pokušao je da mi vrati novac. „Neću uzimati novac od tebe.” „Da nije bilo tebe, ne bih igrala na broj dvadeset dva. Odabrala sam ga zbog tebe.” „Ne dolazi u obzir.” Gurnuo mi je novac u lice. „Uzmi ga.” ~ 127 ~ Knjigoteka


Zvoncica&Anna

Nisam popuštala. „To je samo delić dobitka. Za sve ostalo su mi dali ček. Staviću ga u banku da pomognem mami. Ako ne uzmeš ovih hiljadu dolara, prokockaću sve.” „Nemoj. Sreća te sigurno neće poslužiti po treći put večeras.” Skrstila sam ruke. „Novac neću uzeti. Ili ga uzmi ili ću ga prokockati.” Uzdahnuo je. „Znaš šta. Uzeću novac, ali ćemo ga večeras potrošiti zajedno. Provešćemo se kao nikad u životu.” „Okej.” Nasmešila sam se. „Prihvatam.” Pogledao je karticu koju sam držala. „Šta je to?” ,,Oh, uh... dali su mi i ključ za besplatnu sobu. Pretpostavljam da žele da ostanem sve dok novac koji sam dobila ponovo ne potrošim u kazinu. Neću iskoristiti sobu. Vraćamo se kasnije u Boston, zar ne?” „Ni ti ni ja nismo baš u stanju da večeras vozimo.” „Hoćeš da prenoćimo? Ne možemo spavati u istoj sobi.” „Nisam ni mislio, Greta. Uzeću sobu za sebe.” Naravno. Sad sam se osećala kao glupača što sam uopšte i pretpostavila da mu je to namera. „Dobro. Okej. Ako misliš da je to dobra ideja, možemo da ostanemo.” „Istini za volju nisam spreman da se ova noć okonča. Ne želim da se opet suočim sa stvarnošću dok baš ne budem morao. Imam let tek sutra uveče. Ako krenemo ujutro, imaćemo dovoljno vremena.” Potapšala sam ga po ruci. „Dobro.” Krenula sam za njim iz kockarnice. „Kuda ćemo najpre?” „Da ti kupimo novu haljinu. Ja ću ti je odabrati. Posle idemo u klub. Ne možeš da ideš u toj haljini.” „U klub?” „Da. Na spratu postoji noćni klub.” „Treba li da brinem? Šta tačno podrazumevaš pod odećom za noćni klub?” Pogledao je moju odeću. „Nešto u čemu ne izgledaš kao osamdesetpetogodišnja Grkinja u žalosti.” Popravila sam haljinu. „Šta hoćeš da kažeš?” ~ 128 ~

Knjigoteka


Zvoncica&Anna

„Ispravka, osamdesetpetogodišnja pijana Grkinja pošto smrdiš kao kofa alkohola.” „Zahvaljujući tebi.” „Hajde da potrošimo malo novca.”

~ 129 ~ Knjigoteka


Zvoncica&Anna

Šta kažeš na ovu?” S police sam podigla kanarinac-žutu mini-haljinu

od šifona. „Izgledaćeš kao banana.” Odabrala sam sledeću. „Ova?” Elek je odmahnuo glavom. „Ne.” Odabrao je tamnocrvenu satensku haljinu ukrašenu šljokicama i, prebacivši je preko tetovaže na svojoj ruci, pokazao mi je. „Ovo je seksi. To je to.” Isprva sam pomislila da je upadljiva, ali sam pristala da je probam. Od tri haljine koje sam odnela u kabinu, ona koju je izabrao Elek najbolje mi je pristajala. U njoj je čak izgledalo da imam grudi, a onako kratka naglasila mi je noge. Morala sam mu priznati. Šljokice su bile pomalo upadljive, ali na kraju krajeva, oblačili smo se za klub. Haljina mi je, u stvari, toliko dobro stajala da nisam htela ni da je skinem. Rajsferšlus mi se zaglavio i nisam mogla da je skinem preko glave. Ne mogavši da ga dohvatim i ustanovim gde je problem, počela sam da se preznojavam. „Je li sve u redu?”, upitao je Elek. „Uh... možeš li da zovneš prodavačicu da mi pomogne?” „U čemu je problem?” „Ne mogu da skinem haljinu.” „Pa kad si za večerom pojela svoj odrezak i dovršila i moj...” „Rajsferšlus se zaglavio!” Nasmejao se. „Mogu da ti pomognem.” „Ne! Bilo bi mi ugodnije da...” Zavesa se naglo pomerila i Elek je ušao u kabinu. „Dođi ovamo.” U tom malenom prostoru toplina njegovog tela bila je opipljiva. Kosu mi je sklonio s leđa i povukao tkaninu što se zaglavila. Disala sam sve brže iz sekunda u sekund dok je pokušavao da otvori rajsferšlus. Nije koristilo ni to što mi je pred očima iskrsla slika kako mi cepa haljinu, a ja ga obgrljujem nogama. ~ 130 ~

Knjigoteka


Zvoncica&Anna

„Nisi se šalila”, rekao je pokušavajući da odglavi rajsferšlus. Minut kasnije čula sam kako kaže: „Gotovo.” „Hvala ti.” Lagano je povukao rajsferšlus i posle nekoliko centimetara zastao. „Sad je sve u redu.” No ruke su mu ostale na mojim ramenima. Gledala sam u pod, a kad sam podigla pogled, shvatila sam da me, stojeći iza mene, u ogledalu gleda u oči. Naglo sam se okrenula. Lica su nam bila vrlo blizu; spustio je pogled na moje usne i tu ga zadržao. Ovog puta nije pokušavao da sakrije da je, činilo se, omađijan mojim usnama. Zatvorio je oči načas kao da odagnava nagon da me poljubi. Mučilo me je što sam bila sasvim sigurna da, ako pokuša, neću moći da odolim. Poljubila bih ga od sveg srca. Uplašilo me je to pomanjkanje samokontrole. U tom trenutku nisam mogla da sagledam ništa izuzev njega, ni Čelsi, ni posledice. Ophrvalo me je sećanje na to kako me je ljubio po čitavom telu, kako je zaranjao duboko u mene. Misli sam i mogla umiriti, ali ne i telo. Ono je znalo da mu je nadohvat ruke ono za čim je žudelo proteklih sedam godina. Niko mu nije bio ravan niti ga je mogao zameniti. Elek me je unesrećio. Možda sada i jeste bio Čelsin, ali je moje telo verovalo da i dalje pripada njemu, znao on to ili ne, bilo to ispravno ili pogrešno. On je bio njen. Ja sam bila njegova. Sjebano. Prodavačica je prišla kabini. „Je li sve u redu unutra?” „Jeste!” uzviknula sam. Ne. Ne, nije.

noć.

Nije se dogodilo ništa. Elek je izašao iz kabine čim je prodavačica pokvarila naš trenutak. Na kraju smo na muškom odeljenju za njega odabrali odeću za tu

Potom smo otišli na recepciju hotela da rezervišemo sobu za njega. Zahtevao je da sobu plati svojom kreditnom karticom, a ne gotovinom koju sam mu dala. ~ 131 ~ Knjigoteka


Zvoncica&Anna

Otišli smo svako u svoju sobu da se istuširamo, a dogovorili smo se da se nađemo za pola sata i odemo u noćni klub Roksi. Dok mi se voda slivala niz telo, prijalo mi je da sa sebe sperem alkohol i znoj. Iako se činilo da mi je ovo najduži dan u životu, užasavala me je pomisao da će se završiti. Ne moram ni da kažem da sam se tuširala ledenom vodom. Uprkos tome, potreba da ublažim napetost što mi je čitavog dana rasla među nogama bila je ogromna. U nekom trenutku skliznula sam na pod tuškabine i pustila da voda pljušti po meni dok sam trljala klitoris i mislila na njega. Elekovo lice među mojim nogama, pirsing na njegovoj usni mi grebucka klitoris dok me Elek pohlepno liže... V grlu mi je njegov kurac s pirsingom... Osećam ga duboko u sebi... Netremice me posmatra dok svršava... Moj vrhunac je bio bezmalo silovit. Još sam ležala da hladnom keramičkom podu tuš-kabine kad sam čula kucanje na vratima. Sranje! Ili sam izgubila pojam o vremenu ili je došao rano. „Samo trenutak!” Obrisala sam se što sam brže mogla. Navukla sam tamnocrvenu haljinu, provukla četku kroz mokru kosu i otvorila vrata. ,,Au.” Posle dužeg ćutanja dodao je: „Više sasvim sigurno ne izgledaš kao baba u crnini.” „Kako izgledam sada?” „Zajapureno, u stvari. Osećaš li se dobro?” Moram reći da mi se dotad nije dogodilo da ugledam osobu čiji sam lik zamišljala dok sam masturbirala svega nekoliko sekundi ranije. „Dobro sam.” „Sigurno?” Napućila sam usne i trudila se da ne odam grižu savesti. „Sigurno.” Izgledao je fantastično u tamnim farmerkama i uzanoj tamnoplavoj košulji koju je kupio na odeljenju za mušku odeću. Neformalnija odeća preobrazila ga je u onakvog Eleka kakvog sam pamtila. Kosa mu je još ~ 132 ~

Knjigoteka


Zvoncica&Anna

bila vlažna i očešljana tako da su mu oči došle do izražaja. Te naočari, jebote. „Baš mi je prijalo tuširanje”, rekao je. „Znam tačno na šta misliš.” Moje je bilo izuzetno prijatno. „Moraš li da osušiš kosu?” „Da. Daj mi minut-dva.” Otišla sam u kupatilo i brzo fenom prosušila kosu, pa je podigla. Kad sam ponovo ušla u sobu, Elek je gledao televiziju i ležao na krevetu s rukama pod glavom. Košulja mu se podigla pa sam mu na trbušnjacima načas ugledala onu istetoviranu detelinu. Postalo mi je jasno da samozadovoljavanje pod tušem nije uopšte rešilo moje „probleme”. Što pre izađemo iz ove sobe - to bolje. „Spremna sam.” Skočio je i ugasio televizor. Pošla sam za njim i vrata su se za nama zatvorila. „Lepo si se osvežila”, rekao je kad smo ušli u lift. „Dopada mi se kad tako podigneš kosu.” „Je li?” „Da. Tako si bila očešljana one noći kad sam te upoznao.” „Iznenađena sam da se sećaš toga.” Nostalgija me je preplavila kad sam pomislila kako sam ga te večeri čekala na prozoru. Pojma nisam imala kakva me avantura očekuje s Elekom. „Isprva si bila tako naivna. Samo si pokušavala da budeš ljubazna prema meni, a ja sam se ponašao kao kreten.” „Jesi. Ali to tvoje ponašanje sam na kraju zavolela.” „Kad te nisam dovodio do suza?” „Bilo je trenutaka kad sam te shvatala preozbiljno, ali tvoje zadirkivanje je, sve u svemu, bilo zabavno. Ne pamtim to kao nešto loše.” „Pomalo si bila pravi mazohista. To je donekle još u početku upropastilo moje zle namere.” „Nisi bio baš toliko zao koliko si želeo da verujem.” ,,A ispostavilo se da ni ti nisi bila toliko naivna.” ~ 133 ~ Knjigoteka


Zvoncica&Anna

Naše podsećanje na stare dane, obojeno seksualnom napetošću, okončalo se čim smo stigli pred Roksi. Ušli smo u mračni noćni klub gde su bleskala strob-svetla i Elek je otišao da nam donese piće. Osećala sam kako mi telom struje vibracije basova dok sam se njihala napred-nazad ne bih li se razvedrila dok čekam. Kad se vratio donoseći pivo za sebe i daikiri za mene, jedva sam dočekala da otpijem prvi gutljaj. Grlo mi se zaledilo od lomljenog leda iz koktela. Stajali smo na drugom nivou, pijuckali i posmatrali gomilu ljudi na plesnom podijumu. Alkohol će mi večeras biti najbolji drug. Nisam želela da se obeznanim od pića, ali sam se nadala da će mi pomoći da zaboravim na sutrašnji dan. Upravo sam osetila blagotvorni uticaj pića kad me je Elek čvrsto uhvatio za ruku. „Hajde.” Vrhovima prstiju mi je prešao preko leđa povevši me niz stepenište. Trebalo je da očekujem da će me odvući na plesni podijum. Ali nikako nisam mogla da predvidim da pleše fenomenalno. Pogledi nekoliko žena pratili su svaki njegov pokret dok sam shvatala da moj polubrat fantastično igra. Ko bi rekao? No je li zaista bilo iznenađujuće što neko ko se jebe kao Elek svoje telo ume da pomera podjednako dobro i na drugi način? Saosećala sam s ovim ženama. Sve smo imale nešto zajedničko. Sve smo ga želele, a nijedna ga neće dobiti. Ozbiljno. Pokreti su mu bili kao u strip era, ali ovo je bilo još izazovnije jer se znalo da neće skinuti odeću. To kako je pomerao kukove, kako se njihao uz muziku, kako je, prepustivši se ritmu, jezikom lagano prelazio preko pirsinga na usni izgledalo je kao prava erotska predstava. Zamislite da gledate film Magični Majk, a DVD vam se zaglavi i neprestano se ponavlja onaj deo neposredno pred prvu scenu svlačenja. Upravo je tako bilo posmatrati Eleka dok pleše. Igrala sam pored njega, ali ni u jednom trenutku nije stavio ruke na mene premda smo plesali zajedno. U nekom trenutku se nagnuo ka meni i osetila sam kako mi je njegov dah zagolicao uvo. „Idem u toalet. Ostani ovde gde te mogu naći.” ~ 134 ~

Knjigoteka


Zvoncica&Anna

Nakon što me je Elek ostavio samu, sa mnom je zaplesao muškarac u ružičastoj košulji. Trudio se da nadglasa muziku dok mi je postavljao pitanja na koja sam mu svaki put odgovarala po jednom rečju. Posle nekoliko minuta osetila sam kako me otpozadi neko grli oko struka. Neodoljivi miris Elekove kože prepoznala sam smesta, pa se nisam opirala kad me je privukao. Pošto sam se okrenula licem ka njemu, pogledao me je u oči u kojima se videlo upozorenje. Nije mogao ništa da kaže za moj ples s muškarcem jer bi bilo neprimereno s obzirom na njegovu sopstvenu situaciju. Nije imao prava da me spreči da igram s nekim drugim. No znao je da i to može, budući da je delovao na mene kao da ne postoji niko više. Setila sam se poruka koje smo razmenili one večeri kad sam izašla s Korijem. „On ti se čak i ne dopada.” „Otkud ti to znaš?” „Tebi se dopadam ja.” Odvukavši me dovoljno daleko od onog muškarca, Elek me je pustio. Opet smo plesali uz brzu muziku, a posle još jedne ture pića bilo je lakše prepustiti se opštem raspoloženju. Čitav sat smo neprestano plesali. Iako se nismo dodirivali, Elekov pogled je uglavnom počivao na meni. Osetila sam kako se sve pomalo okreće oko mene i to je bio znak da je možda vreme da prestanem da pijem. Najednom se začula prva lagana pesma. U mislima mi se oglasio znak za uzbunu. Ovo ne može da se dogodi. Pokazala sam mu glavom da krene za mnom s plesnog podijuma. Krenula sam i osetila kako me hvata za ruku. Zastala sam i okrenula se prema njemu. Držeći me za ruku, rekao je: „Pleši sa mnom.” Iako sam znala da će to biti trenutak koji će me sasvim razotkriti, klimnula sam potvrdno i gotovo nerado mu dozvolila da me privuče u zagrljaj. Duboko je odahnuo istog trena kad sam se obrela u njegovom naručju. Zatvorila sam oči, naslonila glavu na njegova prsa i prepustila se bolu koji je u meni rastao otkako sam ga prvi put ugledala sa Čelsi. Sa svakim otkucajem njegovog srca otvarala se još jedna stara rana uništavajući sve odbrambene mehanizme koje sam pokušavala da primenim u protekla dva dana. ~ 135 ~

Knjigoteka


Zvoncica&Anna

Da se nisam pomerila iz tog položaja, ne bih bila u stanju da dočekam kraj pesme. Ali onako sklona samokažnjavanju, morala sam da vidim odgovara li izraz njegovog lica snažnim otkucajima njegovog srca. Lagano sam odmaknula obraz od njegovih grudi. Kako sam podigla glavu da ga pogledam, skoro istog časa je polako spustio glavu kao da je čekao na moj pogled. Žudnja u njegovim očima bila je očigledna. Udahnula sam ne bih li uhvatila dah što mu se oteo s usana. Ako već nisam mogla da ga poljubim, želela sam makar da okusim svaki dah. Tada je spustio svoje čelo na moje. Bio je to jednostavan i naizgled nedužan dodir, ali uz vrhunac pesme za mene je predstavljao poslednju kap. Ne bih li se isprečila daljem prepuštanju svemu ovome, namerno sam u mislima ponovila reči koje je uputio Čelsi. „I ja tebe volim.” Bila je to prelomna tačka za mene. Otrgla sam se iz njegovog naručja i otrčala s plesnog podijuma. Čula sam kako za mnom dovikuje: „Greta, čekaj!” Suze su mi se slivale niz lice dok sam se probijala kroz uzavreli klub, udarala u oznojene pijane ljude pokušavajući da pronađem izlaz. Neko me je pritom polio pićem. Nisam marila. Morala sam samo da izađem odatle. Izgubio me je u gužvi. Pobegavši iz tame kluba, osetila sam kako mi prija kontrast u vidu jarkih svetala u predvorju kazina. Potrčala sam ka liftu i pritisnula dugme nadajući se da ću se brzo dokopati svoje sobe. Vrata su se upravo zatvarala kad sam ugledala tetoviranu ruku koja ih je ponovo otvorila. Disao je isprekidano. Vrata su se zatvorila. „Šta ti je, jebote, Greta? Zašto si onako pobegla od mene?” „Moram da se vratim u sobu.” „Ne ovako,” Pritisnuo je dugme za zaustavljanje lifta na šta se kabina uz trzaj ukopala. „Šta radiš?” „Nisam želeo da se ovako završi naša noć. Preterao sam. Znam. Prepustio sam se trenutku s tobom i žao mi je, jebiga, zbog toga. Ali ~ 136 ~

Knjigoteka


Zvoncica&Anna

nisam nameravao da idem dalje jer ne želim da prevarim Čelsi. To joj ne bih mogao učiniti.” „Ja nisam jaka kao ti. Ne možeš onako plesati sa mnom, gledati me onako, dodirivati me onako ako to ničemu ne vodi. I samo da znaš, ne bih ni želela da je prevariš!” „Šta želiš?” „Ne želim da kažeš i učiniš bilo šta što je u suprotnosti s ovim. Zajedno imamo još vrlo malo vremena. Želim da razgovaraš sa mnom. One noći na bdenju... rukom si mi obuhvatio vrat. Načas sam imala osećaj da smo ponovo na istom mestu gde smo se rastali. Tako se sve vreme osećam pored tebe. A onda mi je kasnije te večeri Čelsi ispričala šta se dogodilo kad ste stigli kući.” Zaškiljio je. „Šta ti je tačno rekla?” „Jesi li mislio na mene? Je li to bio razlog što se te večeri nisi pokazao u krevetu?” Bio je, naravno, šokiran što znam za to. I dalje nisam shvatala zašto mi je Čelsi to ispričala. Zato što mi je verovala i tu je pogrešila. Zažalila sam što sam išta rekla, ali bilo je prekasno. Ćutao je, ljutito me gledao, ali činilo se da želi da kaže nešto. „Želim da mi kažeš istinu”, rekla sam. Na licu mu se ukazala ljutnja, kao da je izgubio unutrašnju borbu za samokontrolu. „Želiš istinu? Jebao sam svoju devojku, a video sam samo tebe. To je istina,” Zakoračio je ka meni, a ja sam ustuknula kad je nastavio: „Te večeri sam otišao da se istuširam i nisam mogao da doživim vrhunac nikako drugačije nego zamišljajući da svršavam svuda po tvom lepom vratu. To je istina.” Naslonila sam se na zid lifta uz koji me je zarobio spustivši ruke oko mene i rekao: „Želiš još? Večeras sam nameravao da je zaprosim na venčanju njene sestre. Ovog trenutka trebalo je da budem veren, ali sam umesto toga u liftu i suzdržavam se da te ne stisnem uz ovaj zid i pojebem te tako da bih morao da te odnesem u sobu.” Srce mi je neobuzdano tuklo i nije mi bilo jasno šta me je od svega što je rekao više zaprepastilo. ~ 137 ~ Knjigoteka


Zvoncica&Anna

Spustio je ruke i progovorio tiše. „Sve što sam mislio da znam okrenulo se naglavačke u poslednjih četrdeset osam sati. Sumnjam u sve i ne znam, jebiga, šta da radim. To je istina.” Ponovo je pritisnuo dugme i lift je nastavio put do našeg sprata dvadeset drugog. Nameravao je da je zaprosi. I dalje sam pokušavala to da prihvatim. Koliko grubo sam se osvestila i shvatila da sam sve ovo vreme zapravo bila vrlo daleko od onog što je za mene moguće. Vrata lifta su se otvorila i krenuli smo hodnikom, a ja sam jednostavno rekla: „Više ne želim da razgovaram. Moram da budem sama.” Nije se protivio kad sam se povukla u svoju sobu ne rekavši više ništa. Rastužilo me je što se naša noć završila, ali mi je najzad bilo sasvim jasno da bi bilo opasno da s njim provedem još neki trenutak. On će sutradan otputovati i naprosto nema dovoljno vremena da se sva ova osećanja razreše. Kako nisam kupila pižamu, umotala sam se u čaršav i legla. Unesrećena saznanjem o prosidbi, ali i dalje bolno uzbuđena rečima koje je izgovorio, znala sam da mi te večeri san neće doći na oči. Prošlo je pola sata. Imala sam osećaj već viđenog dok sam zurila u crvene brojeve na digitalnom časovniku. U dva ujutro sam začula zvuk koji me je obavestio da sam na mobilni telefon dobila poruku. Ako ti noćas zakucam na vrata, ne otvaraj mi.

~ 138 ~ Knjigoteka


Zvoncica&Anna

Trudio se da postupi ispravno i zbog toga sam ga poštovala do neba.

Ma koliko veliko da je bilo iskušenje, zaista sam bila iskrena kad sam mu rekla da ne želim da je prevari. U isto vreme, da nisam otišla u svoju sobu, nisam sigurna da bismo mogli da izbegnemo nešto. Ovo veče je bilo dokaz da je veza stvorena između nas u prošlosti, ma kakva bila, i dalje vrlo živa i snažna. Zato je bilo najbolje da ostatak noći provedemo razdvojeni. Prevrtala sam se i dalje razmišljajući je li dobro što sam ga ostavila samog. Iako je doživljaj u liftu bacio senku na ostatak večeri, morala sam se podsetiti na to kako je ovaj dan započeo; Elek je i dalje oplakivao svog oca. Večeras zaista nije trebalo da bude sam. Da ne spominjem da smo traćili dragoceno vreme jer kad se bude vratio u Kaliforniju, verovatno ga više nikad neću videti ni čuti. Oženiće se njom. Prevrćući se u postelji, više nisam mogla podneti nesanicu. Činjenica da je u sobi bilo vrlo hladno nije mi išla naruku. Ustala sam da isključim klima-uređaj, dohvatila telefon i vratila se u krevet. Jesi li budan?

Elek: Upravo sam hteo da naručim ovaj neverovatni sokovnik. Ako naručim odmah, čak će mi uz njega pokloniti i mini-seckalicu za svega 19,99 dolara. Greta: Možemo li da razgovaramo? Telefonom? Nije prošlo ni tri sekunda kad mi je zazvonio telefon. „Ćao.” Prošaputao je: „Ćao.” „Izvini”, rekli smo uglas. „Kaži ti prvi”, kazala sam. ~ 139 ~ Knjigoteka


Zvoncica&Anna

„Izvinjavam se zbog onog što sam rekao u liftu. Izgubio sam kontrolu.” „Bio si iskren.” „To me ne opravdava. Žao mi je zbog načina na koji sam to rekao. Izazivaš ono najgore u meni.” „Dirnuta sam.” „Jebiga. Nisam se dobro izrazio.” Nasmejala sam se. „Mislim da znam šta pokušavaš da kažeš.” „Hvala bogu što si uvek umela da shvatiš šta želim da kažem.” ,,A da ne prežvakavamo ništa od onog što je rečeno u liftu. Naprosto sam želela da pričamo.” Čula sam kako se namešta u postelji. Verovatno se pripremao za razgovor koji ćemo voditi, ma kakav da bude. Duboko je uzdahnuo. „Okej. O čemu si želela da pričamo?” „Imam nekoliko pitanja. Ne znam je li mi ovo poslednja prilika da ih postavim.” „U redu.” „Jesi li prestao da pišeš?” „Ne. Nisam.” „Zašto nisi rekao Čelsi da pišeš?” „Zato što otkako sam je upoznao radim samo na jednom projektu, a to je nešto što ne želim baš da podelim s njom.” „Na čemu radiš?” „Nešto autobiografski.” „Pišeš svoju životnu priču?” „Da,” Uzdahnuo je. „Da, pišem.” „Zna li iko za to?” „Ne. Samo ti.” „Je li to poput nekakve terapije?” „Povremeno. Ponekad je teško ponovo proživljavati izvesne stvari, ali naprosto mi se činilo da to moram učiniti.” „Ako ona ne zna za to, kad pišeš?” „Kasno noću, kad ona zaspi.” „Hoćeš li joj reći?” ~ 140 ~

Knjigoteka


Zvoncica&Anna

„Ne znam. Ima tu stvari koje joj se ne bi dopale.” „Kao...” „Na mene je red da pitam”, prekinuo me je. „Okej.” „Šta se dogodilo s mladićem za koga si bila zaručena?” „Otkud uopšte znaš da sam bila zaručena?” „Najpre mi odgovori.” „Zvao se Tim. Kratko smo živeli zajedno u Njujorku. Dobar je čovek i želela sam da ga volim, ali nisam mogla. Dokaz za to je činjenica da nisam ni pomislila da se preselim u Evropu kad ga je posao tamo odveo. Tu zaista nema mnogo više da se kaže. A sad mi reci, otkud znaš?” „Rendi mi je rekao.” „Mislila sam da ste se udaljili.” „I dalje smo se čuli s vremena na vreme. Pitao sam ga jednom za tebe i tada mi je rekao. Pretpostavio sam da to znači da si srećna.” „Nisam bila.” „Žao mi je što to čujem.” „Jesi li imao još devojaka izuzev Čelsi?” „Čelsi je moja prva ozbiljna veza. Pre nje sam mnogo ludovao.” „Razumem.” „Nisam mislio na... tebe. Ti nisi bila deo ludovanja. Ono što se dogodilo nama bilo je drugačije.” „Znam šta si mislio.” Posle izvesne pauze rekla sam: „Želim da budeš srećan, Elek. Ako si s njom srećan, srećna sam što je tako. Rekao si mi da je ona najbolje što ti se dogodilo u životu. To je sjajno.” „Nisam to rekao”, odvratio je oštro. „Jesi, rekao si.” „Rekao sam da je ona jedna od najboljih stvari koje su mi se desile. A to si bila i ti. Samo u drugo vreme.” Drugo vreme - vreme koje je prošlo. Je li ti sad jasno, Greta? „Hvala ti”, kazala sam. „Ne zahvaljuj mi. Razdevičio sam te, jebiga, i otišao. Ne zaslužujem da mi zahvaljuješ.” „Uradio si ono što si osećao da moraš uraditi.” „Ipak je to bilo pogrešno. Sebično.” „Ako će ti biti lakše, znaj da i dalje ne bih promenila ništa što se dogodilo te noći.” ~ 141 ~ Knjigoteka


Zvoncica&Anna

Duboko je uzdahnuo. „Ozbiljno misliš tako?” „Da.” „Ni ja ne žalim ni zbog čega što se odigralo te noći već zbog onog što se dogodilo kasnije.” Sklopila sam oči. Oboje smo dugo ćutali. Mislim da nas je oboje napokon savlađivao umor. „Jesi li još tu?” upitala sam. „Još sam tu.” Prihvatila sam te reči svesna da Elek sutra više neće biti tu. Morala sam da odspavam makar dva-tri sata pre nego što ujutro budemo krenuli u Boston. Morala sam da ga pustim da ode. Pusti ga da ode. „Moram pokušati da zaspim”, rekla sam. „Ostani na vezi sa mnom, Greta. Zatvori oči. Pokušaj da zaspiš. Ali ostani na telefonu.” Navukla sam prekrivač na sebe. „Elek?” „Da...” „Ti si nabolje što se dogodilo meni. Nadam se da ću jednog dana moći da kažem da si bio jedan od najboljih, ali zasad postojiš samo ti.” Zatvorila sam oči. Elek me je sačekao na recepciji, gde smo oboje platili račune. I jedno i drugo smo se istuširali, ali smo nosili odeću u kojoj smo prethodne noći bili u klubu. Činilo se da mu je brada porasla preko noći i mada su mu oči bile umorne, ipak je i u deset ujutro i dalje bio bolno privlačan u večernjoj odeći. U glavi su mi odzvanjale reči koje je izgovorio prošle noći. „Suzdržavam se da te ne stisnem uz ovaj zid i pojebem te tako da bih morao da te odnesem u sobu.” Seli smo u Starbaks, u kazinu, i dok smo čekali da nam donesu kafu, osetila sam da me posmatra. Namerno sam se trudila da ga ne pogledam jer sam bila sigurna da će primetiti tugu u mojim očima. Doručkovali smo usput. Povratak kući protkao je u jezivoj tišini. Izgledalo je to kao tišina pred buru. Jučerašnja uzbuđenja tog jutra ustupila su mesto ćutanju i osećanju bespomoćnosti. ~ 142 ~ Knjigoteka


Zvoncica&Anna

S radija je dopirala lagana rok muzika dok sam vozila ne skidajući pogled s druma. Težina miliona neizgovorenih reči nadvijala se nad nas dok smo ćutali. Rekao je samo jedno tokom čitave vožnje. „Hoćeš li me odvesti na aerodrom?” „Naravno”, odgovorila sam ne gledajući ga. Prvobitno je trebalo da ga vozi Klara; nisam bila sigurna šta mislim o ovoj promeni plana koja će produžiti agoniju. Dovezli smo se do Gregove i Klarine kuće. Elek je utrčao da uzme svoje stvari dok sam ja čekala u kolima. Kako smo imali još malo vremena, planirali smo da odemo i do moje majke i vidimo kako je ona pre no što se zaputimo na aerodrom. Ostavio je telefon na sedištu i stigla mu je poruka. Ekran je zasvetleo i nisam mogla da odolim - pogledala sam. Poruka je stigla od Čelsi. Neću zaspati dok ne stigneš. Jedva čekam da dođeš kući. Putuj lepo. Volim te.

Zažalila sam što sam pogledala jer me je poruka učvrstila u uverenju da je ovo zaista kraj. Pre no što sam uspela da se prepustim samosažaljenju, Elek je prišao noseći veliku crnu putnu torbu. Ušao je u kola, pogledao telefon i kratko odgovorio na poruku dok sam ja krenula unazad i izvezla kola s prilazne staze. Mama nije bila kod kuće kad smo stigli. Kad sam joj poslala poruku, odgovorila je da je otišla u šetnju. Nije mi nikako bila namera da se obrem sama s Elekom u kući koja je bila dom svih naših zajedničkih uspomena. Naslonio se na pult. „Hej, imaš li onog tvog sladoleda? Žudim za njim već sedam godina.” Ja žudim za tobom sedam godina. „Možda imaš sreće”, rekla sam otvarajući zamrzivač. Da ironija bude veća, misleći da će mi trebati, noć pred sahranu napravila sam onaj moj stari sladoled i odložila ga u zamrzivač. No, naravno, nisam ni stigla kući pa ga nisam ni probala. ~ 143 ~

Knjigoteka


Zvoncica&Anna

Preručila sam ga u činiju i iz fioke izvadila dve kašike. Uvek smo jeli iz iste činije, pa sam, u ime starih vremena, odlučila da se i sada pridržavam tog običaja. „Stavila si više snikersa.” Osmehnula sam se. „Jesam.” Zatvorio je oči i zastenjao posle prve kašike. „Nema ničeg boljeg od tvog sladoguza, jebiga. Nedostajao mi je.” Meni je nedostajalo ovo. Dok smo stajali tako u kuhinji i jeli sladoled, osećaj kao da se sve dogodilo juče bio je snažniji nego ijednog trenutka dotad. Da smo se samo mogli vratiti u to vreme samo na još jedan dan. Bio bi na spratu i ne bi išao kući, njoj. Igrali bismo video-igricu. Tada je sve bilo toliko jednostavno. A onda su mi kroz misli proletele uspomene na noć kad je vodio ljubav sa mnom. Nije bilo baš toliko jednostavno. Odjednom me je pogodio njegov odlazak. Ćutanje mi više nije bilo dovoljno i pokušala sam da vodim neobavezan razgovor ne bih li prikrila svoju setu. „Šta su kazali Greg i Klara?” „Pitali su gde smo bili. Ispričao sam im.” „Jesu li smatrali da je to čudno?” „Video sam da je Greg pomalo zabrinut.” „Zašto bi bio zabrinut?” Lagano je izvadio kašiku iz usta i s oklevanjem oborio pogled. „On zna.” „Šta zna?” „Za nas.” Spustila sam kašiku i obrisala usne. „Kako?” „Poverio sam mu se pre nekoliko godina. Znao sam da neće ispričati Rendiju.” „Zašto si mu rekao?” „Zato što sam morao sa nekim da popričam o tome. Nisam imao nikog drugog u koga sam imao poverenja.” „Ali... rekao si mi da ne kažem nikome i dugo i nisam sve dok godinama kasnije nisam najzad ispričala Viktoriji.” „Greg je jedina osoba kojoj sam rekao.” „Naprosto sam mislila...” ~ 144 ~

Knjigoteka


Zvoncica&Anna

Podigao je glas. „Mislila si da ono što se dogodilo među nama na mene nije delovalo isto kao na tebe. Znam. Ja sam te naveo da tako misliš.” „Pretpostavljam da to više i nije važno”, rekla sam toliko tiho da sam mislila da me i nije čuo. Elek me je pogledao popreko, odneo praznu činiju u sudoperu, oprao je i ostavio da se cedi. Ponovo me je pogledao. „Meni si ti uvek važna, Greta. Uvek.” Samo sam klimnula glavom, čvrsto rešena da ne zaplačem, ali iznutra sasvim skrhana. Ovo se razlikovalo od našeg prethodnog rastanka. Tada sam, iako nesrećna, bila mlada i pretpostavljala sam da su moja osećanja puka zaluđenost i da će me proći. Nažalost, imajući ovog puta prednost koju donose godine i prethodno iskustvo, znala sam sasvim pouzdano da sam beznadežno zaljubljena u njega.

Vožnja do aerodroma Logan trajala je, činilo se, svega nekoliko minuta. Ružičasta boja krasila je nebo prikladno simbolišući Elekov odlazak na zapad. Ne znajući kako da se oprostim od njega, odlučila sam da za vreme vožnje ne kažem ništa, a ćutao je i on. Kad smo izašli iz kola pred ulazom u terminal, duvao je jak vetar, a buka avionskih motora bila je zaglušujuća. Skrstila sam ruke kao da se branim i stajala naspram njega. Nisam znala šta da kažem i učinim i nisam mogla čak ni da ga pogledam u oči. Sada nije bio trenutak da se ukočim, ali upravo mi se to dogodilo. Gledala sam u nebo, u zemlju, u nosače prtljaga... svuda, samo ne u Eleka. Znala sam da ću se izgubiti onog časa kad ga pogledam u oči. Oštro je rekao: „Pogledaj me.” Odmahnula sam glavom uporno odbijajući dok mi je prva suza klizila niz lice. Obrisala sam je i dalje ga ne gledajući. Nisam mogla da verujem da mi se ovo događa. Kad sam ga konačno pogledala, zaprepastila sam se ugledavši suze i u njegovim očima. „U redu je”, kazala sam. „Idi. Molim te. Pošalji mi poruku ako želiš. Naprosto... ne mogu da podnesem dug rastanak. .. ne s tobom.” „Okej”, odvratio je jednostavno. ~ 145 ~

Knjigoteka


Zvoncica&Anna

Nagnula sam se i brzo ga poljubila u obraz, a zatim odjurila u kola i zalupila vrata. Bezvoljno je podigao torbu i zaputio se ka ulazu. Kad sam videla da su se za njim automatska vrata zatvorila, spustila sam glavu na volan. Ramena su mi se tresla kad sam najzad pustila da mi slobodno poteku suze koje sam prikrivala. Bilo je pitanje trenutka kad će me neko opomenuti da odem odatle jer sam kola parkirala na mestu gde je dozvoljeno samo privremeno zaustavljanje. Naprosto nisam mogla da se pomerim. I naravno - neko mi je pokucao na prozor. „Idem, idem”, rekla sam i ne podigavši pogled. Dok sam se spremala da upalim kola, ta osoba je zakucala ponovo. Pogledala sam udesno i videla da tu stoji Elek. Izbezumljeno sam obrisala suze i izašla iz kola, pa mu prišla. „Jesi li nešto zaboravio?” Spustio je torbu i potvrdno klimnuo glavom. Trgla sam se kad mi je naglo dlanovima obuhvatio lice i nežno mi poljubio usne. Imala sam osećaj da se topim u njegovom naručju. Instinktivno sam pokušala da mu usne razdvojim jezikom, ali ih nije razdvojio. Naprosto je pritisnuo svoje usne na moje i isprekidano disao. Bio je to drugačiji poljubac - ne onaj koji vodi nečemu, već težak, bolan. Bio je to poljubac za rastanak. Odmaknula sam se. „Odlazi. Propustićeš let.” Nije pomerao dlanove s mog lica. „Nikad nisam preboleo što sam te povredio prvi put, ali povrediti te i drugi put... veruj mi kad ti kažem da je to poslednje što sam želeo da doživim.” „Zašto si se sad vratio?” „Okrenuo sam se i video da plačeš. Kakav bezdušni kreten bih morao da budem da te ostavim takvu?” „Nije trebalo to da vidiš. Zaista je trebalo da produžiš jer si sada sve pogoršao.” „Nisam želeo da te tako vidim poslednji put.” „Ako je zaista voliš, nije trebalo da me poljubiš.” Nisam nameravala da vičem. ~ 146 ~ Knjigoteka


Zvoncica&Anna

„Zaista je volim.” Pogledao je u nebo, pa ponovo u mene; u očima mu se video bol. „Želiš da znaš istinu? Volim i tebe, jebiga. Mislim da nisam shvatao koliko te volim dok te opet nisam video.” Voli me? Ljutito sam se nasmejala. „Voliš obe? To je prava zbrka, Elek.” „Uvek si mi govorila da želiš iskrenost. Upravo sam bio iskren. Žao mi je ako je istina zajebana zbrka.” „Ona je u prednosti pošto je na svom terenu. Zaboravićeš me ubrzo. To će sve pojednostaviti.” Obišla sam kola i stigla do vozačke strane. „Greta... ne odlazi ovako.” „Nisam ja ta koja odlazi.” Zatvorila sam vrata, upalila kola i odvezla se. U retrovizor sam pogledala samo jednom i videla da Elek stoji na istom mestu. Možda moja reakcija nije bila fer, ali ako je on mogao iskreno izraziti svoja osećanja, mogla sam i ja svoja. Vozeći se kući, razmišljala sam jedino koliko je život okrutan. Onaj koji je otišao treba i da ostane tamo negde, a ne da se vrati pa da te ostavi ponovo. Kad sam se parkirala pred kućom, primetila sam koverat na suvozačkom sedištu. U njemu je bilo hiljadu dolara koje sam mu dala. To znači da smo prethodne noći trošili njegov novac. Unutra je bila poruka. Naprosto nisam želeo da ga prokockaš. Nikad ti ne mogu ni uzvratiti za sve što si mi dala, a kamoli uzeti novac od tebe. * * *

Dva meseca nakon što se Elek vratio u Kaliforniju najzad sam se vraćala uobičajenom životu u Njujorku. Moja majka je prvih mesec dana nakon Rendijeve smrti provela kod mene, ali je zaključila da joj život van Bostona ne prija. Uz Grega i Klaru koji su pazili na nju i činjenicu da sam je ja obilazila svakog drugog vikenda, prilično dobro se privikavala na svoj novi život. Elek i ja se jedno drugom nismo javljali uopšte. Bila sam pomalo razočarana što nisam primila makar poruku, naročito nakon onakvog ~ 147 ~

Knjigoteka


Zvoncica&Anna

rastanka, ali nisam htela prva da mu se javim. S obzirom na sve, očekivala sam da mi se neće javiti više nikad. I dalje sam svakog dana bila obuzeta mislima o njemu. Pitala sam se je li zaprosio Čelsi. Pitala sam se misli li na mene. Pitala sam se šta bi se dogodilo da naše poslednje zajedničke noći nisam otišla u svoju sobu. I, premda sam bila ponovo kod kuće, misli su mi neprestano bile negde drugde. Moj život na Menhetnu bio je prilično jednoličan. Radila sam dokasno u kancelariji i svake večeri se vraćala kući oko osam. Ako ne bih izašla na piće s kolegama, uveče bih čitala dok ne zaspim s elektronskim čitačem na licu. Petkom uveče moja suseda Sali i ja odlazile smo na večeru i piće u pab Kod Čarlija, ispod mog stana. Žene srednjih dvadesetih godina su petak uveče uglavnom provodile sa svojim mladićem ili s vršnjakinjama. Ja sam se umesto toga odlučila da petak veče provodim sa sedamdesetogodišnjim transvestitom. Sali je bio sitan Azijac koji se oblačio kao žena i, u stvari, pretpostavljala sam da i jeste žena dok jedne večeri tesne helanke nisu otkrile nesrazmerno veliki ud. Ponekad sam o Sali razmišljala u muškom, a ponekad u ženskom rodu. Nije to bilo ni važno jer dok sam shvatila „šta” je posredi, već sam je zavolela kao osobu i nije bilo važno kojeg je roda. Sali nikad nije bila u braku, nije imala dece, a prema meni se ponašala vrlo zaštitnički. Kad bi neki mladić ušao Kod Čarlija, obratila bih se Sali i u šali rekla: „Šta kažeš na njega?” Odgovor je uvek bio isti. „Nije dovoljno dobar za moju Gretu... ali ja ga ne bih propustila.” I potom bismo se slatko nasmejale. Uvek sam oklevala da sa Sali razgovaram o Eleku jer sam se istinski plašila da će ga pronaći i pretući. Jednog petka uveče, međutim, nakon što sam popila previše koktela, najzad sam joj ispričala čitavu priču, od početka do kraja. „Sad mi je jasno”, rekla je Sali. „Šta ti je jasno?” „Zašto si ovde sa mnom svakog petka uveče umesto da izađeš s nekim muškarcem, zašto nikom ne možeš da pokloniš srce. Ono pripada nekom drugom.” ~ 148 ~

Knjigoteka


Zvoncica&Anna

„Nekad je pripadalo. Sada je naprosto slomljeno. Kako da ga popravim?” „Ponekad se ne može popraviti.” Sali se zagledala u daljinu, pa sam pretpostavila da govori iz iskustva. „Moraš se prisiliti da ga otvoriš čak i kad je slomljeno. Slomljeno srce i dalje kuca. I ima mnogo muškaraca koji bi, sigurna sam, voleli da dobiju priliku i poprave tvoje samo kad bi im dopustila.” Nastavila je: „No reći ću ti nešto.” „Šta?” ,,Ovaj...Alek?” „Elek... sa e.” „Elek. Ima sreće što ne letim avionom. Muda bih mu zapalila.” „Znala sam da ćeš misliti tako. Zato sam se i plašila da ti kažem.” „I ne znam ko je ta Kelsi. „Čelsi...” „Nije važno. Nema šanse da je bolja od moje Grete, lepša ili da ima veće srce. On je budala.” „Hvala ti.” „Jednog dana će shvatiti da je napravio veliku grešku. Doći će ovamo, ti ćeš odavno otići, a jedina kučka koja će ga dočekati biću ja.”

Tog vikenda, prvi put otkako je Elek otišao, osećala sam se bolje. Iako to zapravo nije promenilo ništa, Saline reči ohrabrenja pomogle su mi da se malo trgnem iz potištenosti. U nedelju sam najzad odložila zimsku, a izvadila letnju odeću. Uvek sam odlagala to sve dok bezmalo ne bude prekasno i ne prođe pola leta. Čitav dan sam prala rublje, odvajala ono što ću pokloniti i sređivala ormare. Bilo je suvo i toplo, pa su prozori u mom stanu bili širom otvoreni. Zaključila sam da sam zaslužila čašu muskatnog vina nakon celodnevnog rada po kući. Sela sam na balkon i posmatrala ulicu. Blagi letnji povetarac pirkao je dok je sunce zalazilo; bilo je to savršeno veče. Zatvorila sam oči i osluškivala zvuke iz susedstva: saobraćaj, povike ljudi, decu koja se igraju u malom dvorištu naspram moje zgrade. Sa susednog balkona je do mene dopirao miris roštilja. Tada sam shvatila ~ 149 ~

Knjigoteka


Zvoncica&Anna

da tog dana nisam ništa jela, a to je i objasnilo zašto me je vino uhvatilo toliko brzo. Rekla sam sebi da volim svoju nezavisnost: mogla sam da radim šta sam htela, da idem kuda želim, da jedem šta hoću i kad hoću, ali duboko u duši čeznula sam da život podelim s nekim. Ma koliko da sam se trudila, moje misli su se uvek vraćale njemu. Ono što nisam očekivala te mirne letnje večeri jeste da mi to bude uzvraćeno. Kad sam začula da mi je stigla poruka, nisam je odmah pročitala. Bila sam uverena da me Sali zove da gledamo nešto na televiziji ili da se javlja moja majka. Srce mi je zalupalo kao ludo kad sam ugledala njegovo ime. Nisam imala hrabrosti da odmah pročitam poruku jer, bez obzira na sve, znala sam da će mi poremetiti ovo mirno veče. Nisam znala zašto sam se toliko uplašila. Sve ovo s Elekom ionako nije moglo biti gore ukoliko mi se, naravno, ne javlja kako bi zvanično objavio veridbu, što bi me slomilo. Udahnula sam, iskapila vino, izbrojala do deset i pogledala poruku. Želim da je pročitaš.

~ 150 ~ Knjigoteka


Zvoncica&Anna

Jedna jednostavna rečenica, i propao je i onaj mali napredak koji sam uspela da napravim ovog vikenda u pokušaju da ga zaboravim. Ruka mi je drhtala dok sam smišljala odgovor. Želeo je da pročitam autobiografiju koju je pisao. Zašto sada? Od svega što je mogao reći, ovo je poslednje što sam očekivala. Pomisao da saznam sve što sam uvek želela da znam bila je ujedno i uzbudljiva i zastrašujuća - uglavnom zastrašujuća, lako sam bila sigurna da će me neki delovi potresti, već sam znala kako će glasiti moj odgovor. Kako sam mogla reći ne? Volela bih da je pročitam. Elek: Znam da je ovo neočekivano, naročito posle našeg rastanka. Odgovorio je smesta, kao da je čekao na moj odgovor.

Greta: Ovo svakako nisam očekivala. Elek: Nemam poverenja ni u kog drugog. Moraš ti da je pročitaš. Greta: Kako ćeš mi je poslati? Elek: Mogu da ti je pošaljem mejlom večeras. Večeras? Odmah sam znala da sutra neću otići na posao. Kad jednom počnem, nikako neću moći prestati da čitam. U šta li se upuštam? Greta: Okej. Elek: Nije završena, a prilično je duga. Greta: Malo kasnije ću proveriti jesam li primila mejl. Elek: Hvala ti. Greta: Nema na čemu. ~ 151 ~ Knjigoteka


Zvoncica&Anna

Sipala sam ostatak vina u čašu i nisam mogla dovoljno da se nadišem noćnog vazduha. Miris susedovog roštilja koji mi je ranije probudio apetit sada mi je izazivao mučninu. S balkona sam kroz prozor ušla u svoju spavaću sobu. Otvorila sam laptop, prebrzo otkucala lozinku za mejl, pa sam je morala kucati nekoliko puta pre no što sam je unela ispravno. Ugledala sam novi mejl od Eleka O’Rorka. Naslov je jednostavno glasio Moja knjiga. Nije bilo nikakve dodatne poruke već samo dokument s tekstom. Smesta sam ga sačuvala u drugom formatu kako bih mogla da ga čitam na elektronskom čitaču. Znala sam da će me ova priča uništiti. Biće tu otkrića koja će objasniti zašto su se Rendi i Elek onako ponašali jedan prema drugom. Ono što nisam očekivala jeste da me sasvim razori već prva rečenica. Prolog: Iver ne pada daleko

Ja sam kopile svoga brata. Jeste li već zbunjeni? Zamislite kako sam se ja osećao kad sam to saznao. No to otkriće me je odredilo još od vremena kad mi je bilo četrnaest godina. Moje nesrećno detinjstvo imalo bi mnogo više smisla da sam ovu pojedinost saznao ranije. Tajna nije trebalo da bude uopšte otkrivena. Trebalo je da verujem da mi je otac čovek koji me je ponižavao još od dana kad sam počeo da razumevam reći. Kad je moju majku napustio zbog druge žene, mama je na kraju doživela nervnislom ijedne noći ispričala istinu o tome kako sam došao na svet. Kad je otkrila sve mučne pojedinosti, nisam znao ko je gori - čovek za koga sam uvek verovao da mi je otac ili donator sperme koga nikad nisam upoznao. Sjebana priča o mom životu zapravo je počela pre više od dvadeset pet godina u Ekvadoru. Tu je Patrik O’Rork, američki biznismen koji je emigrirao iz Irske, spazio lepu tinejdžerku kako prodaje svoja umetnička dela na ulici. ~ 152 ~ Knjigoteka


Zvoncica&Anna

Zvala se Pilar Solis. Patrik je oduvek voleo umetnost i lepe žene, pa je smesta bio kao omađijan. Zahvaljujući egzotičnoj lepoti i velikom talentu, razlikovala se od svih žena koje je dotad sreo. No bila je mlada, a on je uskoro odlazio. To ga nije sprečilo da traži ono što je želeo. Patrikje bio jedan od šefova u američkoj kompaniji koja se bavila kafom. Zadatak mu je bio da nadgleda kupovinu kaje iz okoline ekvadorske prestanke. Jedino što je Patrik nadgledao bila je Pilar. Svakog jutra je posećivao njenu tezgu i kupovao svakog dana po jednu sliku dok ih na kraju nije kupio sve. Pilarine slike bile su glavni izvor prihoda za njenu veliku, siromašnu porodicu. Sve slike prikazivale su zamršene vitraže naslikane po sećanju. Patrik je postao opsednut - više devojkom negoli njenom umetnošću. Prvobitno je trebalo da na putu ostane tri nedelje, ali je boravak produžio na šest. Pilar nije znala da Patrik ne namerava da se vrati kući ukoliko i nju ne povede sa sobom. Iako nije imala ni osamnaest godina, pronašao je njene roditelje i počeo da joj se udvara uz njihovo odobrenje. Davao im je novac i kupovao poklone svakom članu porodice Solis. S njenim ocem je razgovarao o mogućnosti da je sa sobom odvede u Ameriku, gde će biti pod njegovim okriljem i gde će joj plaćati školovanje i pomoći joj da izgradi pravu umetničku karijeru. Porodica je žarko želela da neko od njih dobije takvu priliku. Na kraju su pristali da joj dozvole da s Patrikom ode u Ameriku. Stariji muškarac je ujedno i očaravao i plašio Pilar. Osećala se obaveznom da ode s njim uprkos svojim strepnjama. Bio je zgodan, harizmatičan i voleo da sve konce drži u svojim rukama. Nakon što je Pilar preselio u Ameriku, Patrik je održao reč. Oženio se njom kad je napunila osamnaest godina kako bi joj omogućio da ostane u Americi, upisao je u umetničku školu kao i na časove engleskog jezika, i upotrebio svoje veze kako bi se njeni radovi izlagali u galerijama na području San Franciska. Jedan uslov se podrazumevao: Pilar je bila njegova. Posedovao ju je. ~ 153 ~ Knjigoteka


Zvoncica&Anna

Ono što nije shvatila jeste da Patrik ima porodicu - bivšu ženu koja se upravo ponovo doselila u grad s njihovim sinom. Jednog popodneva Pilar je slikala u prostoriji koju je Patrik sagradio upravo za tu namenu. Na vratima se pojavio krupan mladić koji na sebi nije imao ništa izuzev farmerki i delovao kao da je njenih godina. Pilar pojma nije imala ko je on već samo da je njeno telo smesta reagovalo na njega. Bio je mlađa, lepša verzija njenog muža. Prenerazila se kad je saznala da Patrik ima sina i da će taj sin preko leta boraviti u kući. Svakog popodneva dok je Patrik bio na poslu, njegov sin Rendi je sedeo i posmatrao kako Pilar slika. Sve je započelo nedužno. Pričala mu je priče o Ekvadoru, on ju je upoznao s najnovijim muzičkim hitovima i američkom pop kulturom - s onim što dvadeset godina stariji Patrik nije poznavao. Pilar je uskoro shvatila da je zaljubljena prvi put u životu. Rendi, koji je uvek smatrao da ga je Patrik napustio, nije osećao nikakvu obavezu prema svom ocu. Kad je Pilar priznala da prema svom mužu ima samo platonska osećanja, Rendi je bez oklevanja iskoristio priliku. Jednog dana je preterao i poljubio je. Nakon toga nije bilo povratka. Njihovi popodnevni susreti pretvorili su se iz nedužnih razgovora u razvratne ljubavne sastanke. Naposletku su počeli da razgovaraju o tajnoj budućnosti. Planirali su da tajnu vezu nastave dok Rendi ne završi koledž i više ne bude finansijski zavisan od Patrika. Tada će njih dvoje pobeći. U međuvremenu se Rendi trajno uselio u Patrikovu kuću da bi bio bliže njoj i pretvarao se da ima devojke kako bi zavarao oca. Rendi i Pilar su uvek bili izuzetno obazrivi sve dok jednom nisu pogrešili i netačno izračunali kada će se Patrik vratiti sa službenog puta iz Kostarike. Bio je to dan kad je Patrik zatekao svoju mladu ženu kako se jebe s njegovim sinom u njihovoj postelji. Takođe, taj trenutak je pokrenuo niz događaja koji su doveli do mog postojanja. Pobesneli Patrik zaključao je Pilar u ormar, a Rendija pretukao i izbacio ga iz kuće. Patrik je tada navodno silovao moju majku u istom krevetu u kojem ju je zatekao sa svojim sinom. Kad je Rendi provalio kroz prozor, već je bilo prekasno. Šta se dalje tačno dešavalo nije sasvim jasno jer su meni rečeni samo osnovni detalji. Jedino što sasvim pouzdano znam jeste da Patrik iz spavaće sobe nije izašao živ. ~ 154 ~ Knjigoteka


Zvoncica&Anna

Mama kaže da je pao i slučajno udario potiljak usred tuče s Rendijem. Pretpostavljam da ga je Rendi možda i ubio, ali ona to nikad ne bi priznala sve i da jeste istina. Znao sam da će do smrti štititi Rendija iako je on izdao njihov brak. Policija nikad ništa nije posumnjala i poverovala je da je Patrik pao i pri padu povredio glavu. Pošto je živeo raskošno i školovao i Rendija i Pilar, iza Patrika nije bilo novca koji bi im ostavio. Rendi je morao da napusti koledž, zaboravi na svoje snove i prihvata raznorazne poslove. Bio je to zaista loš trenutak da Pilar sazna da je u drugom stanju. Znala je da dete ne može biti Rendijevo jer su uvek izuzetno vodili računa o zaštiti. Dete je bilo Patrikovo. Rendi ju je voleo i smatrao da je sam kriv za situaciju u kojoj su se obreli. Preklinjao ju je da abortira, ali je odbila. Znao je da nikad neće moči da zavoli dete koje je začeto one noći kad je njegov otac silovao Pilar. Bio je u pravu. Nije mogao, ali će me ipak podizati kao svoje dete i ostatak života provesti istresajući se za sve na mene. Tako je Rendi postao moj otac i tako sam ja postao kopile svog brata. To je bio tek prolog, a ja sam se već osećala kao da sam doživela zemljotres. Nisam mogla da poverujem šta sam pročitala. Um i telo su mi bili sukobljeni jer mi je, dok je mom srcu bio potreban dug odmor pre no što nastavim, mozak nalagao da smesta pređem na sledeću stranicu. Čim sam počela, čitaću čitave noći. Do zore sam pročitala pola knjige. Čitati kakvom je verbalnom zlostavljanju Rendi izlagao Eleka bilo je izuzetno bolno. Kao dečak, Elek se sakrivao u svoju sobu i predavao se knjigama ne bi li utekao od stvarnosti. Rendi bi ga ponekad kažnjavao bez ikakvog razloga i oduzimao mu knjige. U jednoj od tih prilika Elek je počeo pisati priču i otkrio da je pisanje čak delotvorniji beg od stvarnosti. Mogao je uticati na sudbine svojih likova, a nad sopstvenim životom, koji je bio prisiljen da vodi u Rendijevoj kući, nije imao kontrolu. ~ 155 ~ Knjigoteka


Zvoncica&Anna

Kao dete nikad nije saznao pravi razlog za Rendijevu mržnju. Pilar je štitila Rendija, što je bilo neprihvatljivo i iz stranice u stranicu sam imala želju da je zadavim. Jedino dobro što je ikad uradila bilo je to što se usprotivila Rendiju i Eleku kupila psa. Laki je postao Elekova uteha i najbolji drug. Elek je takođe opisao vreme kad je saznao za Rendijevu nevernost. Pregledao je očev računar i otkrio da na internet ima tajnu vezu s mojom majkom. Elek je osećao grižu savesti jer je upravo on vest o tome saopštio Pilar. Rendi se ubrzo potom odselio. Pilarin naredni nervni slom bio je uvod u čitav novi niz izazova. Oslanjala se na Eleka isto onako kao što se uvek oslanjala na Rendija. To, uz činjenicu da je Elek saznao istinu o Patriku, a zatim i Lakijeva smrt bili su uzrok sunovrata. Počeo je da puši i pije ne bi li se izborio sa stresom, postao zavisan od tetovaža kao oblika samoizražavanja i postao promiskuitetan. Nevinost je izgubio u petnaestoj podavši se ženi koja radi tetovaže nakon što ju je ubedio da mu je osamnaest godina. Zaista mi je bilo teško da pročitam određene delove, ali njegova surova iskrenost zasluživala je divljenje. Čitala sam neprekidno sve dok nisam stigla do mesta gde sam se morala zaustaviti pre no što nastavim. Bilo je to poglavlje o meni. Petnaesto poglavlje: Greta

Osveta. To je bilo jedino što će me održati dok budem morao da provodim veći deo naredne godine s Rendijem i njegovom novom porodicom dok je mama „na putu”. Jedina uteha bilo je zadovoljstvo koje ću osetiti zagorčavajući im život. On će platiti što je moju majku strpao u ludnicu i što je ostavio mene da brinem o svemu. Već sam odlučio da je mrzim - kćerku. Nikad je nisam video, ali sam očekivao najgore samo na osnovu njenog imena, koje se, da ironija bude veća, rimovalo s rečju vendeta. ~ 156 ~

Knjigoteka


Zvoncica&Anna

Greta. Smatrao sam da je to ružno ime. Bio sam spreman da se opkladim da joj je takvo i lice. Istog trena kad sam izašao iz aviona, smog i zadah Bostona predstavljali su jedno veliko „jebi se”. Ranije sam čuo onu pesmu o ovdašnjoj prljavoj vodi, pa se nisam iznenadio kad sam se osvrnuo oko sebe. Kad smo se parkirali pred kućom, nisam hteo da izađem iz Rendijevog automobila, ali bilo je toliko hladno da su mi se muda smrzla, pa sam najzad popustio i odvukao se u kuću. Moja polusestra stajala je u dnevnoj sobi čekajući me sa širokim osmehom na licu. Pogled mi je smesta pao na njen vrat. Jebote. Sećate se kako sam bio spreman da se opkladim da joj je i lice ružno kao i ime? E pa tu opkladu sam izgubio od svog kurca. Greta nije bila ružna... nimalo. Ovo je predstavljalo manju smetnju mom planu, ali sam rešio da me to ne osujeti. Podsetio sam sebe da zadržim ozbiljan izraz lica. Njena duga crvenkastoplava kosa bila je vezana u konjski rep koji se njihao tamo-amo dok mi je prilazila. Ja sam Greta. Drago mi je”, rekla je. Mirisala je da je pojedeš. U mislima sam se ispravio: da je pojedeš i ISPLJUNEŠ. Ne zaboravi osnovni cilj. I dalje je držala ispruženu ruku čekajući da je prihvatim. Nisam želeo da je dodirnem. To bi me poremetilo još više. Na kraju sam prihvatio njenu ruku i stegnuo je prejako. Nisam, dođavola, očekivao da bude toliko meka i nežna poput nožice kakve ptice. Blago sam zadrhtao. Bila je nervozna u mojoj blizini. Odlično. To je dobar početak. „Izgledaš drugačije... nego što sam zamišljala”, rekla je. Šta je to trebalo da znači? ,,A ti izgledaš prilično... neugledno”, odvratio sam. Da ste joj samo videli lice. Načas je pomislila da sam ljubazan. Sasekao sam to u korenu rečju „neugledno”. Tada se njen lepi osmeh ~ 157 ~ Knjigoteka


Zvoncica&Anna

pretvorio u mrgođenje. To je trebalo da me razveseli, ali mi se nimalo nije dopalo. Zapravo je bila sve samo ne neugledna. Bila je građena baš kako volim - sitna, s blagim oblinama. Njeno savršeno okruglo dupe naziralo se kroz sivu trenerku za jogu. Nije čudo što vežba jogu kad ima ovako zategnuto telo. A njen vrat... nisam mogao objasniti šta je tome razlog, ali prvo što sam na njoj primetio bio je taj vrat. Poželeo sam da ga poljubim, ugrizem, obuhvatim rukom. Čudno, jebiga. „Hoćeš li da te odvedem u tvoju sobu?”, upitala je. I dalje je nastojala da bude ljubazna. Morao sam otići odatle pre no što posrnem, pa sam je ignorisao i krenuo ka stepeništu. Nakon kratkog razgovora sa Sarom, koju sam oduvek smatrao zlom maćehom, najzad sam se dokopao svoje sobe. Pošto mi je Rendi dobrih pola sata držao pridiku, pušio sam jednu cigaretu za drugom i slušao neku muziku ne bih li potisnuo buku u sopstvenoj glavi. Otišao sam u kupatilo da se istuširam. U dlan sam iscedio malo nekakve ženske pene za kupanje s mirisom nara. Na zidu je visio ružičasti sunđer. Kladim se da je time trljala svoje lepo dupence. Zgrabio sam sunđer, istrljao se i vratio ga na mesto. Pena s mirisom nara nije bila dovoljna, pa sam uzeo neku penu za muškarce i dovršio kupanje. Kupatilo je bilo puno pare. Dok sam se brisao, otvorila su se vrata. Greta. Sad mi je bila prilika da pokažem da ne lajem samo nego da mogu i da ujedam. Da bih je šokirao, pustio sam da mi peškir padne na pod. Zamišljao sam da će pobeći toliko brzo da neće ništa ni videti. Ona je, međutim, stajala netremice piljeći u pirsing na mom kurcu. Šta je ovo,jebote? Nije čak ni pokušala da se okrene dok joj se pogled lagano dizao do mojih grudi. Najzad, posle čitave večnosti, kao da se probudila i shvatila šta radi. Okrenula se i izvinila. No sada je meni postalo zabavno, pa joj nisam dozvolio da ode. „Ponašaš se kao da nikad ranije nisi videla golog muškarca.” ~ 158 ~ Knjigoteka


Zvoncica&Anna

„Zapravo i nisam.” Šalila se, zar ne? „Kakvo razočaranje za tebe. Zaista ćeš teško pronaći još jednog koji izgleda ovako.” „Veoma samouvereno?” „Ti mi kaži. Zar ne zaslužujem da budem?” „Bože... ponašaš se kao...” „Pravi mlatikurac?” He he. To će je ućutkati. Piljila je i dalje. Ovo je već postajalo neprijatno. „Ovde više ne možemo učiniti ništa, pa ukoliko nisi planirala da nešto radiš, verovatno bi trebalo da odeš i pustiš me da se obučem.” Napokon je otišla. Nadao sam se da se šalila. Ako zaista nikad dotad nije videla golog muškarca, ovo što sam upravo učinio bilo je zaista sjebano. * * *

Dan-dva kasnije čuo sam kako govori svojoj prijateljici da sam opasno zgodan - „zaista... opasno, jebiga”, da budem precizan. Iskreno, iako sam znao da na nju ostavljam određeni utisak, nisam baš bio siguran da je posredi bila fizička privlačnost. Saznanje da tako misli pomalo je promenilo igru. Dobro je bilo što sam to mogao upotrebiti u svoju korist. Loše je bilo što me je neverovatno privlačila i što sam se morao truditi da ona za to ne sazna. Život u kući je iz dana u dan postajao lakši. Iako to nikad ne bih priznao, nisam više bio nesrećan - daleko od toga. Uživao sam u sitnicama koje sam radio kako bih je zavitlavao, poput prilike kad sam joj ukrao sve gaćice i vibrator. Okej, možda to i nije bila baš sitnica. Sve u svemu, postalo mi je jasno da motiv za moja dela nije ono što mi je bila prvobitna namera. Jedva i da sam razmišljao kako da se osvetim Rendiju. Sada sam zavitlavao Gretu naprosto da bih privukao njenu pažnju. Za svega nekoliko dana bezmalo sam zaboravio na svoj „pakleni plan”. Jednog dana, međutim, dogodilo se pravo sranje kad sam jednu devojku iz škole namerno odveo u kafe Kilt gde je radila Greta. Priznajem: doći do devojke nije mi bio ni najmanji problem i već prvog meseca sam ~ 159 ~ Knjigoteka


Zvoncica&Anna

bio s nekoliko najzgodnijih u školi. Ali sve su mi bile dosadne. Sve mi je bilo dosadno - izuzev da zavitlavam svoju polusestru. Greta mi nikad nije bila dosadna. Prvo na šta bih pomislio kad se ujutro probudim bilo je šta sledeće da joj priredim. Ni taj dan u kafeu nije bio izuzetak, ali bila je to prekretnica - odatle više nisam mogao nazad. Greta je prišla da nas usluži, a ja sam je namerno kinjio. Na kraju mi je uzvratila donevši mi supu u koju je sipala tonu ljutog sosa. Kad sam to shvatio, pojeo sam čitavu supu u inat njoj. Iako me je grlo peklo, nisam to pokazao. Toliko me je zadivila da sam bio u stanju da je poljubim. I poljubio sam je. Pod plaštom osvete, iskoristio sam supu kao izgovor da je sabijem u tamni hodnik i uradim ono što sam želeo već nedeljama. Nikad neću zaboraviti zvuke koje je ispuštala kad sam je tek zgrabio i na njena vlažna ustašca spustio usne. Izgledalo je kao da žudi za tim. Mogao sam je ljubiti čitav dan, dođavola, ali ovo je trebalo da izgleda kao osveta za ljuti sos, a ne kao poljubac. Stoga sam se nerado odmaknuo od nje i vratio se za sto. Digao mi se strašno, a to nije bilo dobro. Rekao sam devojci s kojom sam došao da me sačeka napolju kako ne bi primetila. Morao sam delovati kao da ono što se upravo dogodilo na mene nije imalo nikakvog uticaja i morao sam brzo učvrstiti ideju da je to bila šala. Danima sam sa sobom nosio jedan par Gretinih gaćica samo čekajući priliku da je kinjim. Stoga sam joj tange ostavio kao deo napojnice uz poruku da presvuče gaćice jer su joj one koje je imala na sebi verovatno bile vlažne. Voleo bih da sam mogao da vidim njenu reakciju. Sada smo već provodili više vremena zajedno. Dolazila je u moju sobu da igramo video-igrice, a ja bih krišom posmatrao njen vrat kad nije gledala u mene. Neprestano sam mislio na onaj poljubac, ponekad čak i kad sam bio s drugim devojkama. Greta i ja bismo zajedno jeli sladoled, a tada sam osećao ogromnu potrebu da joj oližem tragove sladoleda s usana. Osećao sam da mi se sve više dopada, a to mi se nije svidelo. ~ 160 ~ Knjigoteka


Zvoncica&Anna

Ne samo da me je privlačila, već je bila i prva devojka u čijem sam društvu zapravo uživao. Morao sam, međutim, da se suzdržavam, pošto sledeći korak s njom nije bio moguć. Nastavio sam da dovodim devojke kući i pretvarao se da prema Greti ne gajim nikakva osećanja. To je funkcionisalo dobro dok nisam saznao da će izaći s nekim Bentlijem iz škole. Taj nije bio dobar. Njena prijateljica me je na kraju pozvala da im se pridružim, da izađemo učetvoro, pa sam iskoristio priliku da posmatram šta se dešava. Izlazak je bio prava muka. Prisiljen da prikrivam ljubomoru, morao sam da sedim i gledam kako je dodiruje taj kreten. Istovremeno me je spopadala Gretina prijateljica Viktorija, koja me ni najmanje nije zanimala. Želeo sam samo da Greta bezbedno stigne kući, ali je čitavo veče krenulo pravcem koji nisam očekivao. Ukratko, Bentli umalo nije završio u bolnici zbog mene nakon što je priznao da se s Gretinim bivšim dečkom opkladio da će je razdevičiti. Poludeo sam. Nikad u životu nisam osetio potrebu da nekog zaštitim kao što sam želeo da zaštitim nju. Narednog dana Greta mi je uslugu uzvratila veličanstveno. Rendi mi je upao u sobu i počeo da me vređa. Greta je to čula i usprotivila mu se braneći me kao što me nikad niko nije branio. Iako sam se pretvarao da sam isuviše pijan i da se toga ne sećam, čuo sam svaku reč koju je izgovorila pre no što ga je izbacila iz sobe. Kad sad razmišljam o tome, prilično sam siguran da je to bio trenutak kad sam se zaljubio u nju. Istog tog vikenda naši roditelji su otišli na put. Nije to bio pogodan trenutak jer su moja osećanja prema njoj bila na vrhuncu. Izmislio sam da izlazim kako ne bih morao da ostanem sam s njom. Te noći me je probudila iz sna. Mučili su me košmarni snovi o onoj noći kad mama umalo nije izvršila samoubistvo. Pokušavao sam da sve okrenem na šalu jer sam sigurno delovao kao ludak Rekao sam joj otprilike nešto ovakvo: „Kako znam da mi ne radiš nešto dok spavam?” Bila je to šala. Rasplakala se. Sranje. ~ 161 ~ Knjigoteka


Zvoncica&Anna

Ovako nisko još nisam pao. Sve ono zadirkivanje koje sam izvodio ne bih li prikrio prava osećanja prema njoj na nju je delovalo loše. Morao sam da prestanem, ali ako ne bude uvreda i šala iza kojih se mogu sakriti, ona osećanja će postati očigledna. Kad je odjurila u svoju sobu, znao sam da neću moći da zaspim dok je makar ne nateram da se nasmeši ponovo. Sinula mi je ideja i dograbio sam njen vibrator, koji sam joj sakrio, i odneo ga u njenu sobu, pa počeo da je golicam njime. Na kraju je prasnula u smeh. Ostatak večeri proveli smo ležeći u njenom krevetu i razgovarajući. To je bio prvi put da sam zaista bio iskren i napravio sam grešku priznavši joj da me privlači. Pokušala je da me poljubi i dopustio sam joj. Bilo je divno ponovo joj osetiti ukus usana i ne pretvarati se da to nije stvarno. Rukama sam joj zgrabio lice i povratio kontrolu. Rekao sam sebi da se ništa loše neće dogoditi sve dok sam u stanju da ne odem dalje od poljupca. Bezmalo sam sebe uverio u to kad me je patosirala rečima koje će me upropastiti. „Želim da mi pokažeš kako jebeš, Elek.” Uplašio sam se i odgurnuo je od sebe. Bilo je to nešto najteže što sam morao da učinim, ali je bilo neophodno. Objasnio sam joj da do toga među nama nikad ne može doći. Zaista sam se trudio da se posle toga držim na distanci. Ipak, te reći sam u mislima slušao noću, dok se tuširam, skoro po čitav dan. Druge devojke me više nisu zanimale i radije sam drkao misleći da bih Gretinu molbu uslišio tako kako ne bi mogla ni da zamisli. Protkale su nedelje i žudeo sam da ponovo nekako uspostavim vezu s njom. Odlučio sam da joj dopustim da pročita moju knjigu. Nakon što ju je pročitala, ostavila mi je poruku u zapečaćenom kovertu. Plašeći se da vidim šta unutra piše, odlagao sam trenutak kad ću je pročitati. A onda je stigla noć kad se promenilo sve. Greta je izašla. Znao sam da je mladić s kojim izlazi bezopasan, pa se ovog puta nisam brinuo za nju. Brinuo sam za sebe. Iako nisam mogao imati Gretu, nisam želeo ni da je ima iko drugi. Gledao sam ga s prozora kad je prišao ulaznim vratima s cvećem u ruci. Kakva pičkica. Morao sam da učinim nešto. Kad se popeo na sprat da ode u toalet, presreo sam ga u hodniku. Dao sam mu par njenih gaćica i ~ 162 ~ Knjigoteka


Zvoncica&Anna

rekao mu da ih je Greta ostavila u mojoj sobi. Bio je to kretenski potez, ali bio sam očajan. Još više me je razbesnelo kad je otišla s njim. Kad mi je iz kola poslala poruku, zamolio sam je da dođe kući. Mislila je da se šalim. Nisam se šalio. Upravo sam načas izgubio snagu volje. Ubrzo potom mi je zazvonio telefon i bio sam siguran da me zove Greta. Obuzeo me je užas kad sam shvatio da me zove majka. Zvala me je da mi kaže da se vratila u Kaliforniju, da su je pustili iz rehabilitacionog centra. Uspaničio sam se jer u takvom stanju nije trebalo da bude sama. Nisam znao šta da radim jer sam znao da se moram vratiti smesta. Nisam želeo da ostavim Gretu. Ali morao sam da odem. Poslao sam joj poruku da se vrati kući, da se nešto dogodilo. Ovog puta me je, srećom, poslušala. Znao sam da joj moram reći istinu i objasniti zašto odlazim. Kad je došla u moju sobu, izgledala je veoma lepo u plavoj haljini koja joj je isticala maleni struk. Želeo sam da je uzmem u naručje i nikad je ne pustim da ode. Ispričao sam joj koliko sam mogao o mami te noći jer je morala znati da ne odlazim zato što želim da odem. Sve se događalo vrlo vrzo. Rekao sam joj da se vrati u svoju sobu jer nisam verovao sebi. Nakon dugog ubeđivanja najzad je poslušala. Zaista sam nameravao da postupim ispravno i držim se podalje od nje te noći. Bio sam sam i već mi je nedostajala iako je bila u susednoj prostoriji. Odlučio sam da otvorim koverat s njenim pismom očekujući da vidim gramatičke ispravke i blagu kritiku knjige. U tom pismu mi je rekla ono što mi niko nikad nije rekao za čitav život, ono što mi je bilo potrebno da čujem: da sam talentovan, da sam je nadahnuo da se posveti sopstvenim snovima, da me poštuje, da joj je stalo do mene, da jedva čeka da pročita još nešto, da se zaljubila u moj stil, da je ponosna na mene, da veruje u mene. Greta je u meni izazvala osećanja kakva nikad pre nisam upoznao. Navela me je da se osetim voljenim. Voleo sam ovu devojku, ali ništa tu nisam mogao da učinim. ~ 163 ~ Knjigoteka


Zvoncica&Anna

I ne razmislivši dobro, pokucao sam joj na vrata i odlučio da joj dam ono što je tražila. Mogao bih podrobno da opišem sve što smo Greta i ja radili te noći, ali da budem iskren, nije to nešto o čemu lagodno mogu da pišem jer mi je sve to veoma mnogo značilo. Verovala mi je dovoljno da mi pokloni ono što niko drugi nikad neće dobiti. Ta noć za mene je svetinja i nadam se da ona to shvata. Jedino što ću reći jeste da nikad neću zaboraviti jedan izraz njenog lica. Oči su joj bile zatvorene, ali taj izraz se ukazao kad ih je otvorila i pogledala me onog prvog trenutka kad sam sasvim prodro u nju. Do dana današnjeg i dalje sebi nisam oprostio što sam je ostavio narednog jutra. Nikad nisam bio tako vezan ni za kog drugog. Potpuno mi se dala. Bila je moja, a ja sam je odbacio. Dopustio sam da prokockam sopstvenu sreću zbog griže savesti i duboko ukorenjene potrebe da zaštitim svoju majku kako bih opravdao svoje postojanje. Mislim da Greta nikad nije shvatila da sam je zavoleo mnogo pre te noći. Dok ovo pišem, ono što ona i ne zna jeste da sam se nekoliko godina kasnije vratio po nju, ali bilo je prekasno.

~ 164 ~ Knjigoteka


Zvoncica&Anna

Vratio se po mene? Ruka mi je poletela ka grudima kao da želi da spreči srce da iskoči iz njih. Jutro je odmaklo i kroz prozor je dopirala vreva dana. Stan se kupao u sunčevim zracima. Već sam javila da neću doći na posao jer sam knjigu morala dovršiti danas. Večeras će koleginica s posla proslaviti trideseti rođendan u noćnom klubu u centru grada; nisam bila sigurna da ću moći da se rastavim od knjige ni na toliko da odem na zabavu. Ušla sam u kuhinju da se napijem vode i na silu pojela kolačić od žitarica. Trebaće mi snage da pročitam naredni deo. Vratio se po mene? Sklupčala sam se na sofu, duboko udahnula i nastavila da čitam.

Kada počnete da zavisite od osobe, to se mora tretirati isto kao i kad su posredi narkotici. Ako ne mogu da budem s Gretom, onda s njom ne mogu imati nikakav kontakt jer bih tako sasvim izgubio kontrolu. Ni telefonski pozivi ni poruke neće biti mogući. To je delovalo surovo, ali ne bih mogao da podnesem čak ni zvuk njenog glasa ako ne možemo biti zajedno. To nije značilo da nisam za njom čeznuo svakog dana. Ta prva godina bila je pravi pakao. Mami nije bilo nimalo bolje nego pre mog odlaska u Boston. Uporno me je ispitivala o Rendiju i Sari, pregledala Sarin profil na Fejsbuku i optuživala me da sam izdajica nakon što sam priznao da moja maćeha, kad je upoznaš, uopšte nije tako loša. Nisam mogao ni da pomenem Gretu jer nisam želeo da je moja majka potraži na Internetu ili posumnja nešto. Mama je ponovo počela da uzima pilule za spavanje, pa sam je neprestano morao nadzirati. Ispravno sam pretpostavio da u to vreme ne bi mogla da prihvati čak ni pomisao da budem s Gretom. Kakva žalosna ironija: mama je bila ~ 165 ~ Knjigoteka


Zvoncica&Anna

opsednuta Sarom, ali nije znala da sam ja opsednut Sarinom kćerkom. Bili smo baš sjeban par. Ni dan ne bi prošao da nisam pomislio da je Greta možda s nekim drugim mladićem. To me je dovodilo do ludila. Bio sam toliko daleko i nemoćan. Da ironija bude veća, želeo sam da makar mogu da je zaštitim kao sestru iako nismo zajedno. Bolesno, zar ne? Ali šta ako je neko povredi? Za to ne bih čak ni znao i ne bih mogao da ga prebijem. A da ne spominjem razmišljanje o tome da se možda jebe s drugim. Jednom sam u svojoj sobi udario rukom u zid i napravio rupu kad sam samo i pomislio na to. A onda sam jedne noći izgubio kontrolu i poslao joj poruku da mi nedostaje. Zamolio sam je da ne odgovara. Nije odgovorila, pa sam se osećao još gore. Zakleo sam se da nikad neću ponoviti tu grešku. Život mi je opet tekao baš onako kako se odvijao pre odlaska u Boston: pušio sam, pio i spavao s devojkama za koje nisam mario. Bio je isprazan. Od prethodnog razdoblja razlikovao se samo po tome što sam sada negde duboko ispod sve te prljavštine želeo više... žudeo za njom. Dala mi je da okusim ljudski odnos kakav dotad nije postojao u mom životu. Očekivao sam da će nemir u mojim grudima vremenom nestati, ali nije; samo se pojačavao. Mislim da je tako zato što sam duboko u sebi takođe naslućivao da i Greta, ma gde da je, misli na mene, oseća isto. Nekako sam to osećao i to me je mučilo godinama. Dve godine kasnije mamino psihičko stanje se najzad popravilo kad je upoznala jednog muškarca. Bio joj je to prvi dečko otkako ju je Rendi ostavio. Džordž je bio Libanac i vlasnik samoposluge u našoj ulici. Stalno je boravio u našoj kući i uvek donosio libanski hleb, humusi masline. Činilo se da njena opsednutost Rendijem prvi put jenjava. Džordž je bio sjajan tip, ali što je ona bila srećnija s njim, to sam ja postajao ogorčeniji. Odrekao sam se jedine devojke do koje mi je bilo stalo jer sam mislio da će to nepopravljivo uništiti moju majku. Sada je ona bila srećna, a ja i dalje nesrećan. I Grete nema. Osećao sam da sam napravio najveću grešku u životu. Morao sam o tome s nekim da popričam jer me je iz dana u dan izjedao gnev. Nikad nikom živom nisam rekao šta se dogodilo s Gretom. ~ 166 ~ Knjigoteka


Zvoncica&Anna

Jedina osoba kojoj sam verovao bio je Rendijev prijatelj Greg, koji mi je postao drugi otac. Tog dana mi je u telefonskom razgovoru pružio neka obaveštenja: Greta se nedavno odselila u Njujork. Čak je imao i njenu adresu jer su joj slali čestitku za Božić. Greg je pokušavao da me nagovori da otputujem i kažem joj šta osećam. Mislio sam da ne bi želela da me vidi čak i ako još mari za mene. Toliko sam je povredio da nisam mogao da shvatim da bi bila u stanju da mi oprosti. Greg je smatrao da bi odlaskom da je vidim lično ostavio veći utisak. Uprkos svojim strepnjama, rezervisao sam kartu narednog dana, što je slučajno bio doček Nove godine. Rekao sam mami da idem za praznike u Njujork kod davnašnjeg prijatelja. Nisam hteo da joj pričam o Greti ukoliko moja poseta ne bude uspešna. Šestosatni let mi je bio najgore iskustvo u životu. Nisam mogao da dočekam da stignem. Želeo sam da je opet zagrlim. Nisam znao šta ću reći i šta ću uraditi kad je ugledam. Nisam znao čak ni vida li se s nekim. Išao sam sasvim nepripremljen. Tada sam prvi put u životu sebe stavio na prvo mesto i poslušao svoje srce. Nadao sam se da nije prekasno jer sam zaista želeo da joj ispričam sve što je trebalo da joj kažem još tri godine ranije. Nije čak ni znala da je volim one noći kad mi je poklonila svoju nevinost. Ako je let trajao čitavu večnost, vožnja podzemnom železnicom do njene zgrade trajala je još duže. Dok sam se vozio, u mislima su mi se poput filma nizale sve uspomene vezane za nju. Morao sam da se nasmešim pomislivši na neke smicalice koje sam joj priredio i koliko je dobro podnosila šale. Uz nju sam bio srećan. No najviše sam mislio na onu poslednju noć kad mi se sasvim predala. Voz se zaustavio; nastupio je kratak zastoj. Osećao sam preku potrebu da do nje stignem što pre. Morao sam da je vidim. Kad sam napokon stigao do njene zgrade, proverio sam adresu koju sam nažvrljao na parčetu papira. Njeno prezime, Hansen, bilo je rukom ispisano pored oznake stana 7B na spisku stanara. Pozvonio sam, ali niko se nije javio. Odbacio sam ideju da joj telefoniram ili pošaljem poruku jer sam strahovao da će kazati kako ne ~ 167 ~ Knjigoteka


Zvoncica&Anna

želi da se sretne sa mnom pre no što dobijem priliku da je vidim. Došao sam čak ovamo. Morao sam makar da joj vidim lice. Restoran u prizemlju poslužio je kao savršeno mesto za čekanje dok joj za jedan sat opet ne pozvonim na vrata. Kucao sam na ta vrata svakog sata od četiri po podne do devet uveče. Nijednom se nisu otvorila, pa sam se vraćao u pab Kod Čarlija i čekao. Bilo je devet i petnaest. Nikad neću zaboraviti trenutak kad mi se ispunila želja. Video sam je. Ali ne onako kako sam želeo da se to dogodi. Greta. Na sebi je imala debelu belu zimsku jaknu kad je ušla u pab. Nije bila sama. Mladić - koji je izgledao mnogo negovaniji od mene - držao ju je u zagrljaju. Masna hrana u mom želucu počela je da mi se vraća. Smejala se dok su sedali za sto usred restorana. Izgledala je srećno. Nije me primetila jer mi je bila okrenuta leđima, a ja sam sedeo u separeu u uglu. Kosa joj je bila upletena. Gledao sam kako skida šal boje lavande i otkriva svoj prelepi vrat - vrat koji je te večeri trebalo da ljubim nakon što joj kažem koliko je volim. Mladić se nagnuo i nežno je poljubio u obraz. U sebi sam vrištao: „Ne diraj je!” S usana sam mu pročitao kako joj govori: „Volim te.” Šta je trebalo da uradim? Da priđem i kažem: „O, zdravo, ja sam Gretin polubrat. Jebao sam je jednom kao lud i sledećeg dana je ostavio. Izgleda da je s tobom sretna i verovatno je zaslužuješ, ali sam se nadao da ćeš se skloniti i prepustiti mi svoje mesto.” Prošlo je pola sata. Gledao sam kako im kelner donosi hranu. Gledao sam kako jedu. Gledao sam kako se mladić deset puta naginje da je poljubi. Zatvorio bih oči i slušao zvuk njenog milog smeha. Ne znam zašto sam ostao. Nisam mogao da se nateram da je ostavim. Znao sam da je to verovatno poslednji put da je vidim. U deset i petnaest Greta je ustala, a on joj je prebacio jaknu preko ramena. Nijednom nije pogledala u mom pravcu. Nisam razmišljao šta bih uradio da me je primetila. Bio sam isuviše umrtvljen da bih se i pomerio ili razmišljao jasno. ~ 168 ~ Knjigoteka


Zvoncica&Anna

Posmatrao sam je svakog sekunda sve dok se za njima nisu zatvorila vrata. Te noći sam lutao gradom i na kraju dospeo među mnoštvo na Tajms skveru i gledao spuštanje novogodišnje kugle. Usred konfeta, buke i klicanja, pitao sam se kako sam čak i dospeo tu jer sam još bio ošamućen kao i kad sam izašao iz restorana. U ponoć me je neka slučajna sredovečna prolaznica zgrabila i zagrlila. Nije mogla to znati, ali nikad u životu mi zagrljaj nije bio potrebniji nego tog trenutka. Sledećeg jutra sam se ukrcao u avion i otputovao u Kaliforniju. Nekoliko meseci kasnije Rendi je telefonirao prvi put posle gotovo godinu dana. Usput sam pitao za Gretu i rekao mi je da se verila. Tada sam poslednji put izgovorio njeno ime. Trebalo mi je skoro tri godine da zasnujem vezu s nekom drugom. * * *

Morala sam da zastanem. Zavitlala sam elektronski čitač na drugi kraj sobe. Oči su mi bile toliko pune suza da poslednje reči nisam ni videla jasno. Čvrsto sam zažmurila da vidim mogu li se setiti ičega što mi je moglo nagovestiti Elekovo prisustvo. Bio je tu. Kako nisam znala da je tik iza mene? Došao je po mene. Još mi to nije bilo sasvim jasno. Setila sam se te noći. Setila sam se da smo Tim i ja tada bili u onoj početnoj blaženoj fazi naše veze. Sve je teklo dobro. Setila sam se da smo, iako je te večeri bio doček Nove godine, čitav dan po prodavnicama tražili novi računar za mene. Setila sam se da smo svratili u moj stan da ga ostavimo, a onda otišli Kod Čarlija na večeru, pa išli na Tajms skver da gledamo spuštanje kugle. Setila sam se da me je u ponoć Tim poljupcima zaštitio od hladnoće. Setila sam se da sam se pitala zašto je usred te čarobne noći s muškarcem koji je naizgled savršen i kome je zaista stalo do mene ~ 169 ~ Knjigoteka


Zvoncica&Anna

jedino što sam želela bio Elek. Jedino na šta sam mogla da mislim bio je Elek: gde je bio tog trenutka, gleda li slavlje na televiziji, misli li i on na mene. A Elek je sve vreme bio ovde. Sudbina nas je zajebala. U naredna dva poglavlja pisao je o traženju poziva koji će imati smisla i kako se odlučio za socijalni rad. Osećao se dužnim da pomogne drugima, naročito deci iz nesređenih porodica iz kakve je i sam poticao. Hitro sam pročitala poglavlje u kojem je opisao kako je upoznao Čelsi. Bio je to jedini deo knjige gde sam osetila potrebu da preletim preko teksta. Ukratko, upoznao ju je u omladinskom centru, i često su se družili posle radnog vremena. Brinuo je da li da se upusti u vezu s njom jer je znao da je devojka koja želi ozbiljnu vezu. Nije bio siguran da je za to spreman. S vremenom ga je navela da zaboravi na mene, da se smeje, i zavoleo ju je. Ona je bila prva devojka s kojom je imao ozbiljnu vezu i nameravao je da je zaprosi... sve dok...

Imao sam osećaj da mi se tog dana svet srušio. Sve je bilo bolje nego ikad dotad u mom životu. Imao sam stalni posao koji me je ispunjavao. Čelsi i ja smo počeli da živimo zajedno i nameravao sam da je zaprosim na venčanju njene sestre od kojeg nas je delilo svega nekoliko dana. Protekle su nedelje otkako sam kupio verenički prsten s brilijantom od jednog karata. Mama je bila mnogo bolje. Radila je na novim umetničkim projektima. Iako je godinu dana ranije raskinula sa Džordžom i u to vreme ponovo bila loše, sada je izlazila s novim muškarcem po imenu Stiv, koji joj je ponovo skrenuo misli s Rendija. Dakle, život nije mogao biti bolji - sve dok Klarin telefonskih poziv nije promenio sve. „Žao mi je što ti ovo moram reći, Elek. Rendi je imao srčani udar i preminuo je.” Bile su to prve reći koje je izgovorila. Isprva sam reagovao kao da me je nazvala da mi kaže koji je dan u nedelji. Rendi je bio mrtav. Ma koliko puta da sam te reći ponovio u mislima tog dana, i dalje to nisam prihvatao. Čelsi me je nekako nagovorila da odem na sahranu iako sam znao da to nije pametno, Rendi i ne bi želeo da budem tamo. I dalje sam bio u šoku ~ 170 ~ Knjigoteka


Zvoncica&Anna

i isuviše zbunjen da bih joj se usprotivio što mi govori o griži savesti. Nije znala kakav smo odnos imali Rendi i ja. S njene tačke gledišta nije bilo razloga da ne prisustvujem sahrani. Bilo mi je lakše da popustim nego da joj sve ispričam. Takođe sam znao da mama neće moći da ode. Želela je da ja idem i u njeno i u svoje ime. I dok sam se okrenuo, našao sam se u avionu sa Čelsi i putovao u Boston. Ustajali vazduh u avionu me je gušio. Čelsi me je sve vreme držala za ruku, a ja sam muziku koju sam slušao pojačao do maksimuma. Skoro sam uspeo da se smirim kad mi je slika Gretinog lica izazvala paniku. Ne samo što ću morati da se nosim sa Rendijevom smrću, već će i ona biti tamo sa svojim mužem. Jebiga. Znao sam da će mi narednih nekoliko dana biti najgori u životu. Kad smo stigli u Gregovu i Klarinu kuću, bio sam zaista na ivici živaca. Čelsi i ja smo se istuširali u kupatilu za goste, ali me to nije nimalo umirilo. Pre no što smo krenuli iz Kalifornije, kupio sam uvozne herbalne cigarete koje sam nekad pušio. Izvadio sam jednu i zapalio je, pa seo na krevet dok se Čelsi i dalje oblačila u kupatilu. Bio sam razočaran sobom što sam opet posegnuo za cigaretama, ali mi se činilo da je to jedino što me može smiriti u tom trenutku. Nisam imao želju da se obučem i siđem u prizemlje. Zapalio sam još jednu cigaretu, duboko udahnuo dim i prišao francuskom prozoru koji je vodio na balkon što gleda na dvorište iza kuće. Nebo je bilo tmurno. Kad sam spustio pogled, napravio sam ogromnu grešku. Stegnuo sam pesnice instinktivno reagujući na činjenicu da mi srce kuca toliko brzo. Nije trebalo da je ikada više vidim ovako. Deo mene koji je umro ponovo se vraćao u život, a nije trebalo. Nisam znao kako da se postavim. Greta se okrenula. Posmatrala je vrt i mora da je upravo saznala da sam tu. Verovatno je pokušavala da smisli kako da pobegne da ne mora da me vidi ili je možda bila ljuta zbog ovako neprijatne situacije kao i ja. Činjenica da je stajala sasvim sama govorila mi je da je pogađa moje prisustvo. „Greta”, prošaptao sam za sebe. Okrenula se kao da me je čula. Iznenada su me preplavila osećanja koja sam pokušavao da ugušim od one noći u Njujorku. Nisam bio spreman da vidim kako podiže lice i gleda u mene. ~ 171 ~ Knjigoteka


Zvoncica&Anna

Povukao sam dim. Takođe nisam bio spreman za gnev koji će u meni izazvati ovaj trenutak. Bilo je dovoljno da je pogledam u oči i da ponovo osetim sve: poimanje Rendijeve smrti, bolno sećanje na nerazrešena osećanja prema njoj, ljubomoru i potresno razočaranje one noći u Njujorku, trzaj svog izdajničkog kurca. Količina gneva koji je rastao u meni predstavljala je neprijatno iznenađenje. Bio sam toliko zbunjen. Nisam želeo da te ikad ponovo vidim, Greta. Tako je, jebote, dobro videti te opet, Greta. Osećao sam da je u tom trenutku mogla da razazna sva moja osećanja i to mi se nije dopalo. Stajali smo tako gledajući jedno drugo verovatno čitav minut. Njeno ranije iznenađeno lice smračilo se čim sam osetio da me je zagrlila Čelsi. Instinktivno sam se okrenuo i odveo Čelsi od prozora. Mislim da sam pokušavao da zaštitim Gretina osećanja u tom trenutku, ali nisam znao zašto se trudim. Šta je, jebiga, očekivala da radim, da sedim i patim za njom dok se ona udaje za Gospodina Božanstvenog? Ipak, znao sam da ju je moralo šokirati kad je videla kako se Čelsi iznenada pojavljuje. „Jesi li dobro?”, upitala je Čelsi. Nije videla Gretu. „Jesam”, rekao sam nehajno. Osećajući potrebu da budem sam, otišao sam u kupatilo i zatvorio vrata da se spremim pre no što se suočim s onim što me čeka. Sedela je u suprotnom uglu trpezarije kad smo sišli. Nije htela da me pogleda. Mrzim kad to radiš, Greta. Sara je ustala i zagrlila me. Kratko sam je pozdravio, izjavio joj saučešće, ali sam sve vreme razmišljao šta ću jebiga, reći Greti. Pogledao sam je ovlaš; sada me je gledala. Pomerio sam se dok je Čelsi zagrlila Saru i izjavila joj saučešće. Morao sam da se suočim s neizbežnim. Prišao sam joj i jedva uspeo da izustim njeno ime. „Greta.” Skočila je nervozno kao da joj je ispod dupeta planula vatra kad sam izgovorio njeno ime. Zamucala je. „Ja... žao mi je... zbog Rendija.” ~ 172 ~ Knjigoteka


Zvoncica&Anna

Usne su joj drhtale. Bila je potpuno rastrojena - prava zbrka, rekao sam sebi. Nisam želeo da priznam da je još lepša nego što sam je pamtio, da su novi svetli pramenovi u njenoj kosi istakli zlaćanu nijansu u njenim očima boje lešnika, da su mi nedostajale tri pegice na njenom nosu, da joj se crna haljina pripijala uz dojke na način koji me je podsećao na ono što sam sada morao da zaboravim. Nisam mogao da se pomerim; jednostavno sam stajao i upijao je pogledom. Poznati miris njene kose bio je opojan. Telo mi se trglo kad je pružila ruke da me zagrli. Zaista sam se trudio da ne osetim ništa, ali tu u njenom naručju nalazio se epicentar svega. Na svojim grudima sam osećao kako joj srce kuca, a moje je smesta odgovorilo u istom ritmu. Naša srca su komunicirala kako nam ego nije dozvoljavao da ispoljimo rečima. Otkucaji srca nikad ne lažu. Spustio sam joj dlan na leđa i pod rukom osetio traku njenog grudnjaka. Pre i no što sam shvatio kako to deluje na mene, Čelsin glas me je trgnuo, a Greta se otrgla od mene. Prostor između nas izgledao je beskonačno veliki. Nisam mogao da poverujem da se ovo zaista događa: moja prošlost se sudarala s mojom sadašnjošću. Ona koja mi je umakla stajala je licem u lice s onom koja mi je pomogla da to prebolim. Na Gretinoj levoj ruci nije bilo ničeg; nema prstena. Gde je njen verenik ili muž? Gde je, jebiga? Zaokupljen sopstvenim mislima, nisam čak ni čuo šta su rekle jedna drugoj. Klara je spasla situaciju kad je ušla donoseći hranu i Greta je otišla da joj pomogne. Kad se vratila u trpezariju, Greta je krenula oko stola da svakom postavi pribor za jelo. Bila je veoma napeta i delovi pribora su joj ispadali i zveckali. Želeo sam da se našalim i upitam je kad je počela da svira kašikama kao udaraljkama, ali nisam. Pošto je najzad sela, Greg je upitao: kako ste se vas dvoje upoznali?” Greta je tada prvi put podigla pogled dok je Čelsi objašnjavala da smo se upoznali u omladinskom centru. Kad se Čelsi nagnula da me poljubi, osetio sam da Greta gleda i postalo mi je veoma neprijatno. Zatim smo počeli priču o mojoj majci, a Greta se opet pretvarala da je zaokupljena svojim tanjirom. Ukočio sam se kad joj je Čelsi postavila pitanje. „Gde ti živiš, Greta?” ~ 173 ~ Knjigoteka


Zvoncica&Anna

„Živim u Njujorku, zapravo. Stigla sam ovamo pre dva dana.” Rekla je „ja”, ne „mi”. Poželeo sam da imam foto-aparat i da mogu da ovekovečim izraz Gretinog lica kad je Čelsi predložila da je posetimo u Njujorku. Razgovor je ponovo zamro, pa sam krišom bacao pogled na nju kad nije gledala. Kad je primetila, opet sam se zapiljio u svoj tanjir. „Elek mi nikad nije rekao da ima polusestru”, kazala je Čelsi. Nisam bio siguran kome su upućene ove reči, ali ni tud nisam hteo da se upuštam u to. Greta i dalje nije htela da me pogleda. Sara je progovorila. „Elek je samo kratko živeo s nama kad su bili tinejdžeri.” Pogledala je Gretu. „Tada se nisu dobro slagali.” Iz nekog razloga me je iznervirala nelagoda na Gretinom licu. I dalje je gledala u tanjir i nije primećivala reči svoje majke, nije primećivala mene. Neobjašnjiva potreba da me primeti, da prihvati ono što smo imali, naterala me je da načas posegnem za svojim starim ponašanjem i počnem da je kinjim ne bih li privukao njenu pažnju. „Je li to istina, Greta?” Izgledala je iznureno. „Šta to?” Nabrao sam čelo. „Da se nismo dobro slagali?” Stegnula je vilicu i gledala me netremice ćutke me upozoravajući da ne preterujem. Najzad je rekla: „Imali smo i lepe trenutke.” Glas mi je postao nežniji. „Da, imali smo.” Pocrvenela je. Preterao sam. Pokušao sam da razgovoru dam vedriji ton ne bih li spasao stvar. „Kako si me ono zvala?” „Na šta misliš?” „‘Voljeni polubrat’, zar ne? Zbog mog divnog karaktera?” Okrenuo sam se ka Čelsi. „Tada mi se jebalo za sve.” I bilo je tako... sve dok me Greta nije navela da poželim da budem bolji čovek. „Otkud znaš za taj nadimak?”, upitala je Greta. Nasmejao sam se za sebe sećajući se kako sam prisluškivao kad telefonom razgovara sa svojom prijateljicom. Lepo je bilo napokon videti da se smeši kad je rekla: „Ah da. Prisluškivao si moje razgovore.” ~ 174 ~ Knjigoteka


Zvoncica&Anna

Čelsi je gledala čas nju čas mene „Izgleda da vam je bilo zabavno.” Netremice sam posmatrao Gretu. Želeo sam da zna da su ti dani bili jedno od najlepših razdoblja u mom životu. „Jeste”, rekao sam. Jedino dobro u tome što sam se usredsredio na nerazrešena osećanja prema Greti bilo je to što mi je to skrenulo misli s Rendija. Kad sam se, međutim, posle večere sklonio u dvorište iza kuće da budem malo sam, pogodila me je činjenica da ga više nema. Nas dvojica više nikad nećemo imati priliku da se pomirimo. Zanimljivo kako pomirenje nikad nije bilo važno dok je bio živ, ali sad kad je mrtav, to me je proganjalo. Želeo sam barem da mu dokažem da je pogrešio, da sam uradio nešto u životu. Sada je bio u nekoj drugoj dimenziji, a možda se i našao licem u lice s Patrikom, Uznemirilo me je što sam o tome razmišljao predugo i bez ikakvog ometanja. Dohvatio sam cigaretu i pokušao da meditiram. Nije mi uspelo jer sam sada umesto tuge osećao bes. Čuo sam da se otvaraju staklena pomična vrata i bat koraka iza sebe. Ne pitajte me kako sam znao da je to ona. „Šta radiš ovde, Greta?” „Čelsi me je zamolila da dođem i porazgovaram s tobom.” O čemu su, jebote, njih dve razgovarale? To me je iznerviralo. Čelsi nije mogla znati šta se dogodilo između Grete i mene. Nasmejao sam se sarkastično. „O stvarno.” „Da.” „Jeste li razmenile utiske o meni?” „To nije smešno.” I nije bilo, ali moj uobičajeni odbrambeni mehanizam - kretensko ponašanje u trenucima krize - sada je nastupao punom snagom. Bilo je kasno i želeo sam, dođavola, da Greta prihvati ono što se događalo među nama. Ugasio sam cigaretu. „Misliš da bi te ovamo poslala da razgovaraš sa mnom da je znala da smo se poslednji put kad smo bili zajedno jebali kao zečevi?” Pobledela je. „Moraš li to baš tako da kažeš?” „Istina je, zar ne? Poludela bi da zna.” „Ja joj neću reći, pa nemaš razloga za brigu. To nikad ne bih učinila.” ~ 175 ~ Knjigoteka


Zvoncica&Anna

Oko joj je zaigralo, što je bio dokaz da nije ravnodušna pored mene. Stare navike teško nestaju. Sad nisam mogao da se zaustavim. „Zašto mi namiguješ?” „Ne namigujem... oko mi igra zato...” „Zato što si nervozna. Znam. To se događalo i kad sam te upoznao. Drago mi je što smo zatvorili krug.” „Neke stvari se nikad ne menjaju, zar ne? Prošlo je sedam godina, ali izgleda kao da je bilo...” „Juče”, prekinuo sam je. „Izgleda kao da je bilo juče i to je zajebano. Čitava ova situacija je zajebana.” „Ovo nikad i nije trebalo da se dogodi.” Pogled mi je pao na njen vrat i nisam mogao da odvojim oči od njega. Znao sam da je primetila. Najednom sam osetio posesivnost, a znao sam da nemam prava da to osećam. Morao sam da znam šta se jebiga, događa. „Gde je?” „Ko?” „Tvoj verenik.” „Nisam verena. Bita sam... ali više nisam. Otkud znaš da sam bila verena?” Morao sam da spustim pogled. Nisam joj mogao dozvoliti da vidi kako te reči utiču na mene. „Šta se dogodilo?” „Duga je to priča, ali na kraju sam ja raskinula. Odselio se zbog posla u Evropu. Jednostavno nam nije bilo suđeno.” „Imaš li sada nekog?” „Ne.” Jebiga. Nastavila je: „Čelsi je zaista fina.” „Divna je. Zapravo je jedna od najboljih stvari koje su mi se dogodile.” I bila je. Voleo sam Čelsi, zaista. Nikad ne bih mogao da je povredim. Morao sam uveriti i Gretu i sebe da je Čelsi pravi izbor za mene. No bilo je zajebano nakon što sam se obradovao čuvši da u Gretinom životu ne postoji muškarac. Greta je brzo promenila predmet razgovora i počela da priča o Rendiju i mojoj majci. ~ 176 ~ Knjigoteka


Zvoncica&Anna

Kiša je počela, pa sam to iskoristio kao izgovor da joj kažem da se vrati u kuću. Nije htela da ode. A onda su joj oči zasuzile. Najednom mi se srce kidalo. Morao sam da se odbranim od ovih osećanja, a to sam, kad je Greta posredi, umeo samo na jedan način ponašajući se kao kreten. „Šta radiš?”, obrecnuo sam se. „Nije samo Čelsi zabrinuta za tebe.” „Ona je jedina koja ima pravo da bude. Ti ne moraš da brineš za mene. Ja nisam tvoja briga.” Srce mi je zakucalo brže protiveći se mojim recima jer sam duboko u sebi želeo da joj bude stalo do mene. Povređena je. Opet sam je povredio, ali sam morao da se borim protiv ovakvih osećanja. „Znaš šta? Da mi nije toliko žao zbog onoga kroz šta sada prolaziš, rekla bih ti da me poljubiš u dupe”, kazala je. Njene reči su pogodile pravo u metu - moj kurac. Osetio sam poriv da je zgrabim i ljubim do besvesti. Morao sam to saseći u korenu. „A da želim da budem kreten, rekao bih ti da me moliš da te poljubim u dupe jer se sećaš koliko ti se dopalo kad sam to radio.” Šta sam, jebiga, sad rekao? Morao sam da odem dok ne kažem nešto još gluplje mada ne verujem da bih ovo uspeo da nadmašim. Prošao sam pored nje i rekao: „Večeras se brini o svojoj majci.” Ostala je u vrtu. Kad sam otvorio vrata, privukao sam Čelsi i poljubio je strasnije nego ikad, očajnički pokušavajući da iz misli odagnam Gretu. Bdenje mi je palo mnogo teže nego što sam očekivao. Nisam hteo da pogledam kovčeg. Nisam poznavao nikoga. Nisam tu pripadao. Glasovi su se mešali. Nisam čuo ništa. Nisam video ništa. Brojao sam minute do trena kad ću se ponovo ukrcati u avion. Čelsi me je pridržavala. Jedini trenuci kad sam osećao bol bili su oni kad bih pogledao Gretu. U jedinoj prilici kad sam hteo da pobegnem od svega, na kraju sam naleteo na nju u prizemlju pogrebnog zavoda. Pretvarala se da me ne vidi kad je izašla iz toaleta, ali sam znao da mi je to jedina prilika da se izvinim što sam se ranije ponašao onako. ~ 177 ~ Knjigoteka


Zvoncica&Anna

Nisam očekivao da će iskoristiti taj trenutak da mi kaže da joj je i dalje stalo do mene. To je srušilo svu moju odlučnost. Sve što se događalo tog dana oslabilo me je. Kosu je podigla i u jednom trenutku sam joj rukom obuhvatio vrat. Čitavo ovo iskustvo pomutilo mi je razum. Sve je izgledalo nestvarno, kao da sanjam. Ali u tom trenutku mi je bilo potrebno samo to. Čelsini koraci prenuli su me iz transa. Sišla je da se uveri da mi je dobro. Bilo me je sramota kad sam pogledao svojoj devojci u oči ispunjene ljubavlju. Zabrinula se za mene, a ja sam u međuvremenu bio u nekakvom erotskom snu. Mrzeo sam sebe. Ubrzo nakon što smo se vratili na sprat, zahtevao sam da krenemo ranije i vratili smo se u Gregovu i Klarinu kuću. Očajnički želeći da s ruku i misli sperem svaki Gretin trag, kad smo stigli u spavaću sobu, bezmalo sam nasrnuo na Čelsi. Rekao sam joj da mi tog trenutka treba seks. Nije ništa pitala već je počela da se svlači. Takva je devojka bila. Volela me je bezuslovno čak i kad sam bio u maničnom stanju. Problem je bio... što se ono za čim je moje telo žudelo u tom trenutku nije nalazilo u sobi. Dok sam prodirao u Čelsi, zatvorio sam oči i nisam video ništa izuzev Grete: Gretino lice, Gretin vrat, Gretino dupe. Od ovog ništa gore nikad nisam uradio. Obuzela me je griža savesti i naglo sam se zaustavio. Bez objašnjenja sam odjurio u kupatilo i stao pod tuš. Osećao sam ogromnu potrebu da svršim. Drkao sam zamišljajući da Greta kleči preda mnom i gleda me dok joj vrat polivam spermom. Svršio sam za minut. Bilo mi je zlo. Nakon što sam se posle doživljenog vrhunca smirio, osećao sam se još gore nego pre. Te noći sam neprestano razmišljao naizmenično o Greti i Rendiju. Ni oka nisam sklopio. Rendiju je pripao veći deo noći jer sam se prisećao toga kako me je mučio. Čelsi će rano ujutro odleteti u Kaliforniju na sestrino venčanje. Nisam mogao ni zamisliti kako ću se sutra izboriti sa sahranom bez Čelsine podrške... i kako ću se bez nje držati podalje od Grete.

~ 178 ~ Knjigoteka


Zvoncica&Anna

Kad se ispremeštaju slova u engleskoj reči „sahrana”, dobije se „prava zabava”. Naravno, nije bilo nimalo zabavno. Samo ne gledaj. To sam govorio sebi. Ne gledaj u kovčeg. Ne gledaj u Gretina leđa. Gledaj samo u sat i iz minuta u minut bićeš bliži trenutku kad će se sve ovo okončati. To pravilo mi je poslužilo dok nismo stigli do grob nog mesta kad sam sasvim odlepio i na kraju se obreo u Gretinoj hondi na putu ka nedođiji. Pušilo mi se, ali ne toliko da bih tražio da se zaustavimo da kupim cigarete. Sve je bilo kao u magnovenju: sahrana, moj napad panike, a sada čak i drveće uz auto-put dok je Greta vozila toliko brzo da su drveta izgledala kao nejasna zelena linija. Sve je, jebiga, bilo kao u magnovenju. Činilo se da satima gledam kroz prozor dok nije progovorila. „Još dvadesetak minuta, a onda ćemo stati, važi?” Pogledao sam je. Tiho je pevušila. Mila Greta. Jebiga. U grudima me je stezalo. Ponašao sam se prema njoj kao pravi kreten do danas, a sad sam je i kidnapovao. Spasla me je od mene samog ovog popodneva, a nisam učinio ništa čime bih zaslužio da mi posveti vreme i vozi me ovako naokolo. Nisam imao snage da joj kažem koliko mi to znači, pa sam samo rekao: „Hvala ti.” Jedna njena duga svetla vlas je pobegla i pala na moje crne pantalone. Vrteo sam je među prstima i na kraju se dovoljno opustio da zaspim. Tada sam prvi put posle nekoliko dana utonuo u san. Probudio sam se bunovan. Kad sam shvatio kud me je dovela, prasnuo sam u smeh. Kazino. Sjajno. Kad smo ušli u zgradu, Greta se zakašljala i požalila na dim. Čudno, ali više nisam imao želju da pušim. Obrevši se u ovakvom okruženju, više nisam razmišljao o svojim problemima. Osećao sam navalu adrenalina. „Pokušaj da se zabaviš, seko.” Prodrmao sam je u šali i smesta zažalio što sam je dodirnuo, pošto se mom telu, koje je reagovalo životinjski, očigledno nije moglo verovati. „Molim te da me ne zoveš tako.” ~ 179 ~ Knjigoteka


Zvoncica&Anna

„Kako bi volela da te ovde oslovljavam? Niko nas ne poznaje. Možemo da izmislimo imena. Oboje smo u crnom. Izgledamo kao mafijaši koji se kockaju u veliki novac.” „Kako god hoćeš, samo ne seko.” „Šta voliš da igraš?” „Hoću da sednem za neki kartaški sto. A ti?” „Ja igram samo na slot-mašinama za jedan peni.” Slot-mašine za jedan peni? Gospode, kako je slatka. „Za jedan peni? Danas si neobuzdana, a?” „Ne smej se.” „Ne dolaziš u ovakav kazino da bi igrala na slot-mašinama, naročito ne na onim za jedan peni.” „Ne znam da igram karte.” „Mogu da ti pokažem, ali najpre nam treba piće.” Namignuo sam joj. „Uvek piće pre pokera.” Porumenela je. Gotovo sam zaboravio kako je neodoljiva kad pocrveni. Zakolutala je očima. „Bože, neke stvari se nikad ne menjaju. Makar ponovo zbijaš sočne šale. To znači da sam danas nešto uradila ispravno.” „Ozbiljno, ova ideja...”, osvrnuo se, „da dođemo ovamo... bila je savršena.” Želeo sam da joj kažem da je najbolje u svemu tome što sam dobio neočekivanu priliku da budem s njom. Nakon što smo kupili čipove, otišao sam po piće. I zaista sam se osećao dobro dok se nisam vratio tamo gde me je čekala. Neki debeljko s kaubojskim šeširom udario ju po dupetu dok je stajala pored njega za stolom gde su bacali kockice. I ne razmišljajući dalje, bio sam spreman za tuču. „Kaži mi da nisam video kako te, jebiga, taj kreten udara po dupetu.” Pružio sam joj čaše s pićem. „Drži ovo.” Zgrabio sam muškarca za vrat, toliko debeo da sam ga morao obuhvatiti obema rukama. „Šta ti, jebote, misliš ko si da na nju spustiš ruku onako?” Čovek je podigao ruke. „Nisam znao da nije sama. Poslužila mi je.”

~ 180 ~ Knjigoteka


Zvoncica&Anna

„Izgleda da si se ti poslužio.” Slučajno sam ga poprskao pljuvačkom dok sam govorio, a onda ga za vrat dovukao do Grete. „Smesta joj se izvini.” „Gledaj, čoveče...” „Izvini se”, viknuo sam jače mu stežući vrat. „Izvini.” I dalje mi je tutnjalo u ušima. I dalje sam želeo da ga ubijem. Greta me je molila. „Hajde, Elek. Molim te, idemo.” Videvši njeno uplašeno lice, shvatio sam da nije vredno da je izlažem nevoljama ako prebijem ovog tipa. Uzeo sam od nje čašu sa svojim pićem i krenuo da se udaljavam. Tada sam čuo kako dovikuje za mnom: „Imaš sreće što si naišao u pravom trenutku. Baš sam se spremao da je zamolim da mi dune za sreću.” Okrenuo sam se i poleteo ka njemu umalo ne povredivši Gretu, koja je, onako sitna, potrčala pred mene ne bi li me sprečila da stignem do cilja. Na kraju se piće iz naših čaša prolila po njenoj haljini. „Elek, ne! Ne možemo dopustiti da nas izbace odavde. Molim te. Preklinjem te.” U tom trenutku sam shvatio da ću ga, ako ga i dodirnem, ili ubiti ili teško povrediti. Morao sam da se udaljim. „Njoj možeš da zahvališ što još uvek imaš lice.” Bes u meni je i dalje kuvao dok smo izlazili iz prostorije. Ovako sam samo još jednom stavio ruku na nekog, a i tada je to bilo kako bih odbranio Gretu. jesam li je sada štitio kao brat ili kao bivši ljubavnik? To je bilo pitanje. Kosa joj je bila u neredu, a haljina natopljena alkoholom. „Sranje, Greta. Sva si haos.” U stvari, nikad nije bila lepša. Nasmejala se. „Zgodan haos.” „Hajde. Kupiću ti novu haljinu.” „U redu je. Samo sam malo vlažna.” Malo vlažna. Jebiga. Okani se pokvarenih misli, Elek. „Ne, nije u redu. Ja sam za to kriv.” „Osušiće se. Znaš šta, ako večeras dobiješ, možeš da mi kupiš haljinu u nekoj od ovih skupih prodavnica. Samo ću ti tako dopustiti da potrošiš novac na mene.” ~ 181 ~ Knjigoteka


Zvoncica&Anna

Osećao sam se kao idiot i znao sam da neću otići večeras dok joj ne kupim najlepšu haljinu što se ovde može naći kako bih joj se izvinio za svoj postupak. Pošto sam otišao po piće, rekao sam joj da je bolje da se razdvojimo dok igram poker. U prostoriji za poker primetio sam gomilu tipova koji su izgledali kao da traže koga će odvesti u krevet, a večeras nisam želeo nikog da prebijem. Greta nije shvatala koliko je privlačna. Iznenadio sam se kad je poslušala i pristala da neko vreme igra na slot-mašinama. Kad sam seo za pokeraški sto, telefon mi je zavibrirao. Zašto ti je i dalje važno udvaraju li mi se drugi? Ne bi trebalo da ti bude. Sranje. Nije trebalo da me iznenadi što preispituje moje ponašanje. Bila je u pravu. Ponašao sam se sebično. Nisam se zapravo plašio da će joj se udvarati neko drugi. Plašila me je mogućnost da ću morati da gledam kako i nju to zanima ili zabavlja. Bila je sama, a ja sam imao devojku. Šta ju je sprečavalo? Naprosto sam bio ljubomoran kao i uvek, a nisam imao pravo na to. To je nerazumno i pogrešno. Stoga joj nisam odgovorio na poruku jer nisam imao dobar odgovor. Nisam mogao da se usredsredim na igru i gubio sam. Isuviše sam razmišljao o poruci, a još više o svom neprihvatljivom ponašanju. Uzeo sam telefon i pregledao Čelsine fotografije ne bih li se podsetio kome pripadam. Gledao sam fotografije: naš odlazak u San Dijego, ona i moja majka kuvaju ekvadorsku hranu, ona i ja se ljubimo, naš mačak Dablin... prsten koji još nije videla. Pokušao sam da se ponovo usredsredim na igru, ali izjedalo me je Gretino pitanje. Na kraju sam joj poslao odgovor koji i nije bio pravi odgovor, ali je bio istina. Znam da ne treba da mi bude važno. Ali kad si ti posredi, izgleda da ono što treba da osećam nikad nije imalo nikakvog uticaja. Dvadesetak minuta kasnije izgubio sam dvesta dolara kad mi je prišla i ispred nosa mi maknula novčanicama. Nisam mogao da verujem da je na slot-mašinama dobila hiljadu dolara. ~ 182 ~ Knjigoteka


Zvoncica&Anna

„Jebote, Greta! Čestitam!” Kad sam je zagrlio da joj čestitam, osetio sam da joj srce kuca brzo. Rekao sam sebi da je to zbog dobitka, a ne iz istog razloga zbog kojeg je moje srce htelo da eksplodira. Odlučili smo da večeramo i odabrali restoran gde su služili odreske. Sve vreme za večerom razmišljao sam o čudnoj poruci koju sam nešto ranije dobio s nepoznatog broja. Bio je to broj dvadeset dva i poruka je stigla tačno u dva i dvadeset dva. Rendi je rođen dvadeset drugog februara. Bio sam uveren da je poruka stigla od njega, da me zajebava i iz groba. Jedva da sam i pipnuo hranu. Greta pak nije imala nikakve teškoće da pojede i svoj i moj odrezak. Na meso je izručila gomilu sosa. Zavitlavao sam je. ,,A da staviš malo odreska u sos?” „Obožavam ga. Podseća me na mog tatu. Stavljao ga je na sve.” Nasmešio sam se gledajući je kako jede. Nije znala koliko mi te noći znači njeno društvo. Odlepio bih ko zna kako, a ona je i dalje bila tu... s tragovima sosa svuda po licu. Primetila je da joj se smešim. „Šta je?”, rekla je preko zalogaja. Uzeo sam salvetu i obrisao joj usne. „Ništa, aljkava.” Najednom sam shvatio možda ću sutra Gretu videti poslednji put. Čitavo telo mi se ukočilo. Tog dana sam doživeo sva moguća osećanja. Shvatio sam još nešto: odgovor na pitanje koje mi je poslala u poruci, zbog čega mi smeta što joj se udvaraju drugi. Na kraju sam uspeo da ne mislim više na Gretu samo zato što sam mislio da je srećna i da je s nekim ko je voli. Sve u šta sam verovao kako bih je preboleo bilo je laž. Ta spoznaja je sada uzburkala stara osećanja, a nisam mogao da se ponašam u skladu s njima. Naslonila sam glavu na sofu i duboko uzdahnula. Taj uvid u njegove misli me je ubijao. Morala sam da napravim još jednu pauzu jer me je sve više brinulo kuda vodi ova priča. Uz to sam i kasnila na proslavu tridesetog rođendana svoje prijateljice u klubu Andergraund. Nisam mogla da izostanem jer smo zabavu pripremili moje dvoje kolega i ja. Odlučila sam da se istuširam, obučem i ponesem elektronski čitač kako bih krišom čitala kad god mi se večeras ukaže prilika. Videla sam ~ 183 ~

Knjigoteka


Zvoncica&Anna

da mi je ostalo još samo petnaest procenata knjige. Pretpostavila sam da ću moći da je dovršim i u klubu. A znate šta se kaže za pretpostavke.

~ 184 ~ Knjigoteka


Zvoncica&Anna

Te

večeri je bilo neočekivano hladno dok sam stajala na uglu i

pokušavala da zaustavim taksi. Moja tanka crvena haljina svakako je bila prikladna za klub Andergraund, ali je verovatno trebalo da ponesem i jaknu. Sali mi je poslala poruku. Lepo se provedi večeras!

Pokušala sam da je nagovorim da krene sa mnom, ali je rekla da je večeras nameravala da depilira „damske delove”. Previše detalja, naročito kad u stvarnosti i nije bilo nikakvih „damskih delova”. Za zabavu smo iznajmili malu zasebnu prostoriju. Bila bi to noć za pamćenje da nisam bila toliko obuzeta željom da završim knjigu. Najzad sam zaustavila taksi i rekla adresu. Zalupila sam vrata i, ne gubeći vreme, izvadila elektronski čitač. * * *

Nakon što smo izašli iz restorana, panika me je ponovo obuzela svom snagom. Greta je otišla da nam donese piće, a ja da kupim nove čipove. Seo sam za sto da je sačekam kad su mi neočekivano niz obraze potekle suze. Bilo je to sasvim nelogično jer im nije prethodila nikakva misao. Činilo se da je to jednostavno odušak za sve što sam potiskivao. Ovo je bilo poslednje mesto gde sam želeo da puknem. Kad su suze krenule, više ih ništa nije moglo zaustaviti. Samokažnjavajući se, dodao sam ulje na vatru i razmišljao o stvarima koje su me još više oneraspoložile. Ponekad sam sebi prebacivao što sam se rodio i Rendiju upropastio život. Pitao sam se bi li njegov i mamin brak opstao da nije bilo mene. Duboko u duši uvek je postojala nada da će se stvari promeniti, da ćemo se jednog dana on i ja pogledati u oči i umesto mržnje videti nešto drugo - da će mi reći da me voli iako ne zna kako da to pokaže. To se sada neće dogoditi. ~ 185 ~ Knjigoteka


Zvoncica&Anna

Podigao sam pogled i video da Greta stoji i gleda me držeći čaše u rukama. Olizao sam vrelu suzu s usne. „Ne gledaj me, Greta.” Spustila je čaše i smesta me zagrlila. U Gretinom naručju suze su navirale još više. Zario sam prste u njena leđa ćutke je moleći da me ne pusti iz zagrljaja. Na kraju sam se smirio. „Mrzim ovo. Ne bi trebalo da plačem za njim. Zašto plačem za njim?” „Zato što si ga voleo.” „Mrzeo me je.” „Mrzeo je ono što je video u tebi a što ga je podsećalo na njega. Nije mrzeo tebe. Nije mogao da te mrzi. Naprosto nije znao kako da bude otac.” Iznenadilo me koliko je blizu pravog odgovora budući da nije znala moju tajnu. Rendi je mrzeo ono što je video u meni a što ga je podsećalo na Patrika. „Mnogo toga ti nisam ispričao. Najgore je što sam posle svih sranja koja smo prošli i dalje želeo da jednog dana bude ponosan na mene, želeo sam da me voli.” Duboko sam udahnuo jer to nikad nisam priznao nikom. „Znam da jesi”, rekla je nežno. Gledajući je u oči setio sam se da gledam u dušu prve osobe koja je uspela da se osetim voljenim. Za to ću joj večno biti zahvalan. „Šta bih večeras bez tebe?” „Drago mi je što sam večeras s tobom.” „Nikad nisam plakao ni pred kim. Ni jedan jedini put.” „Za sve postoji prvi put.” „Tu se negde naslućuje loša šala. Znaš to, zar ne?” Nasmejali smo se. Voleo sam njen smeh. „Pored tebe mi se bude osećanja, Greta. Oduvek je tako. Kad sam pored tebe, bilo da je dobro ili loše... osećam sve. Ponekad nisam u stanju da se s tim izborim i opirem se ponašajući se kao kreten. Ne znam šta je to u tebi, ali osećam se kao da me ti vidiš onakvog kakav stvarno jesam. Onog časa kad sam te opet ugledao u Gregovoj kući, kad si stajala u vrtu... više nisam mogao da se krijem.” Dodirnuo sam joj obraz. „Znam da ti je ~ 186 ~ Knjigoteka


Zvoncica&Anna

bilo teško da me vidiš sa Čelsi. Znam da ti je još uvek stalo do mene. Osećam to čak i kad se pretvaraš da ti više nije stalo.” Bile su to najiskrenije reči koje sam joj uputio čitave te noći. Na Greti se uvek videlo šta oseća i, mada se trudila da to ne bude očigledno, bilo je jasno da joj je nelagodno pored Čelsi. (Čelsi to pak, izgleda, i nije primećivala.) Nisam mogao zamisliti kako bih se ponašao da je situacija obrnuta. Suze su mi najzad stale. Dok smo sedeli tako posle zagrljaja, žudeo sam za njenim usnama. Poželeo sam da postoji čarobna gumica za brisanje koja bi mi dozvolila da to još jednom doživim i odmah potom izbrišem posledice. Naravno, to nije bilo moguće. Mislio sam ionako da ne postoji niko vredan tih usana, ja ponajmanje od svih. I tako sam samo zurio u njene usne želeći da ih poljubim, ali svestan da to neću učiniti. Možda mi je pročitala misli i možda sam je uplašio jer je poskočila iznebuha. Dok sam se okrenuo, otrčala je do stola s ruletom, stavila novac na broj dvadeset dva i ostalo je ušlo u istoriju. Ova devojka je baš imala sreće. Devetnaest hiljada dolara. Nisam znao šta me je šokiralo više: to što je večeras dobila po drugi put ili to što je uspela da preokrene veče kockajući se na broj dvadeset dva. Više nisam razmišljao o tajanstvenoj poruci. Umesto toga opet sam se radovao što sam ovde i zakleo se da ćemo se tih poslednjih zajedničkih sati provesti kao nikad u životu. Naterala me je da uzmem hiljadu dolara u gotovini. Nisam nameravao da ih potrošim. Sve vreme sam trošio svoj novac. Nisam mario hoću li i poslednji novčić potrošiti na nju, nikad joj se neću moći odužiti što je te noći bila uz mene. Nisam to ničim zaslužio. Stigli smo u prodavnicu odeće koja se nalazila u kazinu i tu je veče poprimilo atmosferu kojoj se nismo mogli otrgnuti do kraja putovanja. Odabrao sam haljinu za koju sam mislio da će joj savršeno pristajati, pa je otišla u kabinu da je proba. Igrao sam se telefonom da ne bih mislio o tome kako se svlači na korak-dva od mene. Zaista se dugo zadržala, pa sam upitao: „Je li sve u redu?” Rekla je da joj se zaglavio rasjsferšlus, pa sam bez razmišljanja pomerio zavesu i ušao u kabinu. „Dođi ovamo.”

~ 187 ~ Knjigoteka


Zvoncica&Anna

Onogčasa kad sam ugledao njena prelepa leđa u onoj haljini, smesta sam shvatio da sam se doveo u priliku da napravim veliku grešku. Prsti su mi brideli dok sam joj sa svilenkaste kože ramena nežno sklanjao kosu. Dok sam pokušavao da izvučem tkaninu, disanje joj se ubrzalo. Svestan da je tome razlog moj dodir, i sam sam brže disao. Gubio sam kontrolu. Krozglavu su mi prolazile pohotne misli. Naročito sam poželeo da joj strgnem haljinu i uzmem je otpozadi dok je gledam u ogledalu. To su samo misli, rekao sam sebi. Usredsredi se na zadatak. „Nisi se šalila”, rekao sam trudeći se da odglavim rajsferšlus ne bih li pobegao odatle. Napokon se pomerio. „Gotovo.” „Hvala ti.” Nisam morao da ga pomerim nekoliko centimetara, ali nisam odoleo pogledu na mlečnu kožu njenih leđa. „Sad je sve u redu.” To me je podsetilo na svaki drugi deo njenog tela koje mi je sasvim predala na jednu noć. Možda to i jeste bilo samo jednom, ali sam osećao da mi delom i dalje pripada. Pokreti njenog tela su to dokazivali i naveli me da se zapitam jesam li prvi i poslednji koji ju je istinski zadovoljio. Nisam mogao da skinem ruke s njenih ramena. Oborila je pogled i znao sam da se i sama bori s osećanjima. Sada sam prvi put otkako smo se ponovo sreli zaista shvatio koliko me Greta i dalje želi. Naša uzajamna žudnja bila je toliko snažna u ovom malenom prostoru da je bila gotovo opipljiva. I dalje sam je gledao u ogledalu dok nam se pogledi nisu sreli. Kad se naglo okrenula, nisam bio spreman. Lica su nam bila udaljena tek koji centimetar i nikad nisam više želeo da je poljubim kao tog trenutka. Pogled mi je pao na njene usne; brojao sam u sebi ne bih li se obuzdao. Ni to mi nije pomoglo, pa sam zatvorio oči. Kad sam ih otvorio, više nisam želeo da je samo poljubim. Sad je bilo daleko gore. Hvala bogu da mi nije mogla pročitati misli jer mi je u glavi bila toliko jasna slika kako jebem ta divna usta da sam osetio kako mi se diže i u sebi se molio da ne pogleda dole. Morao sam da izađem odatle, ali nisam mogao da se pomerim. Čelsi. Čelsi. Čelsi. Ti voliš Čelsi. ~ 188 ~ Knjigoteka


Zvoncica&Anna

Imati takva osećanja u redu je sve dok ne pokušaš da ih ostvariš, rekao sam sebi. Ovo je prirodno. Ne možeš sprečiti telo da želi šta želi, već samo je pitanje hoćeš li to ostvariti. Zaslužio sam veliki blistavi trofej za odolevanje. Trofej bi se zvao Poplavela muda. Prodavačica je prišla kabini. „Je li sve u redu unutra?” Jeste!” uzviknula je Greta. Ali po njenom glasu sam znao da nije. Igrao sam se njenim umom, a proklet da sam ako na kraju ove noći bude povređena. Iako ono što se događalo među nama nismo izrazili recima, instinktivno sam rekao: „Izvini.” Zatim sam pomerio zavesu i izašao. Budući da smo pili, odlučili smo da noć provedemo u hotelu. Pošto smo se razdvojili da se istuširamo pre no što krenemo u noćni klub u kazinu, našao sam se s Gretom u njenoj sobi. Kad je otvorila vrata, ponovo sam ostao bez daha ugledavši je u onoj tamnocrvenoj haljini. Kosa joj je još bila mokra, ali je izgledala prelepo. ,,Au”, izustio sam ne nameravajući da to izgovorim glasno. Uzvik mi je skliznuo s usana pre no što me je razum mogao upozoriti da ne budem toliko otvoren. Morao sam pribeći šali da zabašurim propust. „Više sasvim sigurno ne izgledaš kao baba u crnini.” „Kako izgledam sada?” „Zajapureno, u stvari. Osećaš li se dobro?” Iskreno govoreći, izgledala je kao da se upravo dobro pojebala, na šta sam osetio bol u kiti. „Dobro sam.” „Sigurno?” „Sigurno.” „Baš mi je prijalo tuširanje”, rekao sam. A pod tim sam podrazumevao dva vrhunca koja sam sebi priuštio maštajući da se ono u kabini završilo drugačije. „Znam tačno na šta misliš.” „Moraš li da osušiš kosu?” „Da. Daj mi minut-dva.” Uključio sam televizor i legao na krevet. Deset minuta kasnije izašla je iz kupatila. „Spremna sam.” Podigla je kosu otkrivši svu lepotu svoga vrata i znao sam da mi ostatak noći neće biti iako. Skočio sam i isključio televizor. ~ 189 ~ Knjigoteka


Zvoncica&Anna

Išli smo hodnikom, a miris sapuna na njenoj koži prožimao mi je sva čula. Pogledao sam je i poželeo sam da zna koliko lepo izgleda, pa sam rekao: „Lepo si se osvežila.” Kad smo ušli u lift, dodao sam: „Dopada mi se kad tako podigneš kosu.” „Je li?” „Da. Tako si bila očešljana one noći kad sam te upoznao.” „Iznenađena sam da se sećaš toga.” Nisam zaboravio ništa. Ni jednu jedinu sitnicu. Prisećali smo se kako sam je mučio i u jednom trenutku je kazala: „Nisi bio baš toliko zao koliko si želeo da verujem.” Na to sam odvratio: „A ispostavilo se da ni ti nisi bila toliko naivna.” Moj ton je jasno govorio na šta mislim. Pogledali smo se s prećutnim razumevanjem da tu moramo završiti ovaj razgovor. Ako sam mislio da će mi biti lakše kad jednom uđemo u noćni klub, prevario sam se. Plesali smo dugo. To su mi bili najzabavniji trenuci čitave te noći. Basovi su tutnjali i osećao sam kako mi telo vibrira. Oko nas su ostali igrali isprepletenih tela, ali Greta i ja smo se držali na odstojanju. Bilo je to neophodno. U nekom trenutku sam otišao u toalet, a dok sam se probijao kroz gužvu pod šarenim bleštavim svetlima, primetio sam da neki mladić igra tik uz nju i da joj priča na uvo. Kad sam stigao do mesta gde je plesala pored njega, moj razum je ustuknuo pred primitivnom, impulsivnom reakcijom. Uhvatio sam je rukom oko tananog struka i snažno je privukao. Nije se opirala. Ruka mi je i dalje nadmoćno počivala na njoj kad se okrenula i pogledala me. Iz mojih očiju je mogla pročitati upozorenje. U tom trenutku smo bili Elek i Greta od pre sedam godina. Bio sam ljubomoran i opet sam dopustio da to bude očigledno. S obzirom na značajnu sitnicu da sam bio u ozbiljnoj vezi, bilo je nepošteno očekivati od nje da prihvati ono što ja ne mogu, ali dovoljno joj je bilo stalo do mene da mi to dopusti. Nismo razgovarali o tome i moj trenutak pećinskog muškarca na kraju je prošao. Pustio sam je i ponovo smo se predali muzici. Sve se promenilo kad su pustili neku laganu pesmu. Oko nas su ljudi tražili partnere za ples, a neki su napustili plesni podijum. Nekako sam imao osećaj da smo jedino mi ostali. ~ 190 ~ Knjigoteka


Zvoncica&Anna

Greta se uspaničila i krenula da se udaljava. Nisam joj to mogao zameriti, ali šta ako je ova noć posvećena nama? Želeo sam ovaj ples. Uhvatio sam je za ruku. „Pleši sa mnom.” Delovala je uplašeno, ali mi je dopustila da je privučem. Oteo mi se dubok uzdah kad se čitavo njeno telo stopilo s mojim naručjem. Zatvorila je oči i naslonila glavu na moje grudi. Srce mi je tuklo kao da mi govori da sam idiot što ne shvatam da je ovo upravo ono što želim. Prvi put od dolaska u kazino intenzitet osećanja prema Greti sasvim je potisnuo misli o Čelsi. Želeći da znam oseća li to i Greta, pogledao sam je, a u tom istom trenutku i ona je pogledala mene. Disao sam sve teže. Oslonio sam svoje čelo na njeno i jednostavno znao. Bio je to trenutak kad sam prestao da lažem sebe. I dalje sam zaljubljen u nju. Nisam znao šta da radim s tim, ali sam bio svestan da volim i Čelsi. Pre no što sam i stigao da razmislim o tome, Greta se otrgla i odjurila kroz tamu i gužvu. „Greta, čekaj!” Za svega nekoliko sekundi mi se izgubila. Probio sam se do izlaza i potrčao ka liftu. Vrata su se zatvarala. Gurnuo sam ruku da ih otvorim. Plakala je. Bože, šta sam joj uradio? „Šta ti je, jebote, Greta? Zašto si onako pobegla od mene?” „Moram da se vratim u sobu.” „Ne ovako.” I ne razmišljajući, pritisnuo sam dugme za zaustavljanje lifta. „Šta radiš?” „Nisam želeo da se ovako završi naša noć. Preterao sam. Znam. Prepustio sam se trenutku s tobom i žao mi je, jebiga, zbog toga. Ali nisam nameravao da idem dalje jer ne želim da prevarim Čelsi. To joj ne bih mogao učiniti.” „Ja nisam jaka kao ti. Ne možeš onako plesati sa mnom, gledati me onako, dodirivati me onako ako to ničemu ne vodi. I samo da znaš, ne bih ni želela da je prevariš!” „Šta želiš?” „Ne želim da kažeš i učiniš bilo šta što je u suprotnosti s ovim. Zajedno imamo još vrlo malo vremena. Želim da razgovaraš sa mnom. One noći na bdenju... rukom si mi obuhvatio vrat. Načas sam imala osećaj ~ 191 ~ Knjigoteka


Zvoncica&Anna

da smo ponovo na istom mestu gde smo se rastali. Tako se sve vreme osećam pored tebe. A onda mi je kasnije te večeri Čelsi ispričala šta se dogodilo kad ste stigli kući.” O čemu priča? „Šta ti je tačno rekla?” „Jesi li mislio na mene? Je li to bio razlog što se te večeri nisi pokazao u krevetu?” Šta, jebote? Nisam imao šta da kažem. Činjenica da je Čelsi o tom intimnom trenutku pričala Greti razbesnela me je. Ostao sam bez reči. „Želim da mi kažeš istinu”, rekla je. Nije mogla da podnese istinu, a ja nisam mogao da se izborim s ovim osećanjima prema njoj. No bio sam ljut što su tako razgovarale meni iza leđa. Uz sve to, čitav mi se život okrenuo naglavačke za jednu noć. I izgubio sam kontrolu. „Želiš istinu? Jebao sam svoju devojku, a video sam samo tebe. To je istina.” Zakoračio sam ka njoj kao prema plenu, a ona je ustuknula. „Te večeri sam otišao da se istuširam i nisam mogao da doživim vrhunac nikako drugačije nego zamišljajući da svršavam svuda po tvom lepom vratu. To je istina.” Trebalo je da se tu zaustavim. Naslonila se na zid uz koji sam je zarobio ogradivši je rukama. Nastavio sam: „Želiš još? Večeras sam nameravao da je zaprosim na venčanju njene sestre. Ovog trenutka trebalo je da budem veren, ali sam umesto toga u liftu i suzdržavam se da te ne stisnem uz ovaj zid i pojebem te tako da bih morao da te odnesem u sobu.” Grudi su me bolele. Spustio sam ruke. „Sve što sam mislio da znam okrenulo se naglavačke u poslednjih četrdeset osam sati. Sumnjam u sve i ne znam, jebiga, šta da radim. To je istina.” Ponovo sam pritisnuo dugme jer sam znao da bi svaki sledeći trenutak proveden u liftu bio razoran, ali sam se, izgovorivši surovu istinu, osećao kao da mi je ogroman teret skinut s grudi. Kad smo stigli na naš sprat, svako je otišao u svoju sobu. Sam u krevetu, osetio sam snažnu grižu savesti i nisam mogao da zaspim. Mučio sam sebe ponovo pregledajući fotografije na kojima je bila Čelsi. Ona ovo nije zaslužila. ~ 192 ~ Knjigoteka


Zvoncica&Anna

Prevrtao sam se i naizmenično razmišljao o Rendiju, griži savesti zbog Čelsi i svojoj omiljenoj temi - bludnim mislima o Greti. Da mi je bilo svejedno hoću li povrediti Čelsi, te noći bih otišao u Gretinu sobu. Znao sam da bi mi, s obzirom na svu onu našu sputanu želju, to bio najbolji seks u životu. Alija nisam preljubnik i neću to činiti. Stoga sam to doživeo u mašti. U nekom trenutku su seksualne fantazije postale toliko žive da sam pokušao da poništim svoje grehe poslavši poruku Čelsi u dva ujutro. Volim te. Odmah potom sam poruku poslao Greti. Ako ti noćas zakucam na vrata, ne otvaraj mi. Taksi se približavao mom odredištu, pa sam pomislila da je ovo dobro mesto da prekinem čitanje pošto ću uskoro morati da se pozdravim s prijateljima. Bolno je bilo odložiti knjigu. Platila sam vožnju i gurnula elektronski čitač u tašnu. Dok sam se probijala kroz klub Andergraund, kontrast između tame i jarkog svetla izazvao mi je osećaj nestvarnog. Čitavog dana sam bila zadubljena u Elekovu priču i bilo je bezmalo čudno vratiti se u stvarni svet. Osetila sam blagu paniku i vrtoglavicu, što mi se s vremena na vreme dešavalo. Nervoza mi se ublažila čim sam ugledala svoje kolege Bobija i Dženifer, koji su me dočekali u zasebnoj prostoriji. Mali šank je bio osvetljen ljubičastim sijalicama i ja sam se smesta tamo zaputila i naručila votku sa sodom. Otpila sam gutljaj. „Je li stigla počasna gošća?” „Još nema ni traga od Heti”, kazala je Dženifer. Kako Heti još nije stigla, izvinila sam se i otišla u toalet, gde sam smesta ponovo izvadila elektronski čitač. Ne zamerajte mi. I dalje sam smatrao da je čudo što sam kraj te noći dočekao a da nešto ne sjebem. Greta mi je na kraju poslala poruku da je muči nesanica. Odmah sam je nazvao i razgovarali smo dok nije zaspala negde posle četiri ujutru. Ostao sam na vezi i slušao kako diše. ~ 193 ~ Knjigoteka


Zvoncica&Anna

Bilo je bolno narednog jutra voziti se kući. Ni testera ne bi bila dovoljna da preseče napetost što se osećala u vazduhu. Greta će me voziti na aerodrom. Najpre smo svratili u kuću njene majke. Vratiti se na mesto gde je sve počelo bilo je teže nego što sam mislio. Greta me je poslužila sladoledom koji je sama napravila. Bilo je nostalgično deliti ga s njom iz iste činije. Iz nekog razloga, od svega što smo doživeli tokom naše male pustolovine, taj trenutak mi je značio najviše, a ujedno sam osećao da je to i rastanak. Morala sam da odložim elektronski čitač kad je Heti ušla u toalet. Mora da je pomislila da sam jadnica. „Tu si. Svi te tražimo!” „Izgubila sam predstavu o vremenu, još nisi bila stigla, pa sam došla ovamo da malo kuliram pre no što počne zabava.” Zagrlila sam je. „Srećan rođendan, draga.” „Hvala. Čitala si?” „Da.” Nasmejala sam se i nehajno odmahnula rukom. „Znaš kako je kad počneš da čitaš knjigu koju ne možeš da ispustiš iz ruku.” „Ima li mnogo seksa?” Morala sam da razmislim. „I ne baš.” „Dobro. Okej, hajde onda! Došli su skoro svi.” Vratila sam se za njom u klub i smesta odjurila do šanka po još jednu votku sa sodom. Obećavši sebi da knjigu neću pogledati najmanje jedan sat, pozdravljala sam se s prisutnima i uhvatila se kako im gledam u lica, ali zapravo i ne čujem šta govore. Usne su im se pomerale, ali reči nisu dopirale do mog mozga; u mislima sam i dalje bila s Elekom. Čim je istekao onaj jedan sat koji sam sama sebi nametnula, opet sam se odvukla u toalet. Moji prijatelji će verovatno pomisliti da ušmrkavam kokain, ali sam morala da završim knjigu jer mi je ostalo još samo malo do kraja. A onda ću moći na miru da provedem ostatak večeri. Duboko sam udahnula. Greta me nije gledala dok smo se vozili ka aerodromu. Proveli smo sve one specijalne trenutke zajedno, a sada ne može ni da me pogleda. Na to se sve svelo, ali nisam joj mogao zameriti. ~ 194 ~ Knjigoteka


Zvoncica&Anna

Raspadao sam se po šavovima i nisam znao šta da joj kažem. U poslednja dvadeset četiri časa praktično smo prošli i raj i pakao, a sada sam je jednostavno ostavljao... ponovo. Kad smo izašli iz kola, vetar je snažno duvao. Ličilo je to bezmalo na scenu iz kakvog filma. Ovo će biti tužan deo gde će svirati dramatična muzika. Gromoglasni zvuci avionskih motora još su mi više otežavali da sročim šta želim da kažem. Šta da kažete nekome koga ostavljate i drugi put? Pripremila se za nelagodu i gledala svuda samo ne u moje lice. Najzad sam rekao: „Pogledaj me.” Odmahivala je glavom uporno dok joj je prva suza klizila niz lice. Sad sam i zvanično najveće đubre na svetu. Suze su navrle i meni jer nisam mogao odagnati bol koji je osećala,jer nisam mogao učiniti ništa što bi značilo da ostajem. Požurivala me je. „U redu je. Idi. Molim te. Pošalji mi poruku ako želiš. Naprosto... ne mogu da podnesem dug rastanak... ne s tobom.” Bila je u pravu. Ovo se neće dobro završiti, pa zašto sve produžavati? „Okej.” Iznenadila me je kad se nagnula i brzo me poljubila u obraz. Žurno je otišla u kola i zalupila vrata pre no što sam i shvatio šta se događa. Osećao sam kako me peče njen poljubac dok sam ošamućen ulazio u aerodromsku zgradu. Želeo sam da je pogledam još jednom, pa sam se okrenuo. Velika greška. Kroz staklo sam video da je glavu naslonila na volan. Smesta sam potrčao napolje do kola i pokucao na prozor. Nije htela da podigne pogled i upalila je kola, pa sam pokucao jače. Najzad se okrenula ka meni i izašla brišući suze. „Jesi li nešto zaboravio?” Pre no što sam se osvestio, moje usne su se našle na njenim. Sada sam već mislio srcem. Nisam razdvojio usne jer sam uverio sebe da je poljubac nedužan sve dok ne mogu da osetim njen ukus. Bio je to snažan, očajnički poljubac, a nisam čak ni znao šta znači. Ona ga je prekinula. „Odlazi. Propustićeš let.” Nisam pomerao dlanove s njenog lica. „Nikad nisam preboleo što sam te povredio prvi put, ali povrediti te i drugi put... veruj mi kad ti kažem da je to poslednje što sam želeo da doživim.” ~ 195 ~ Knjigoteka


Zvoncica&Anna

„Zašto si se sad vratio?” „Okrenuo sam se i video da plačeš. Kakav bezdušni kreten bih morao da budem da te ostavim tako?” „Nije trebalo da to vidiš. Zaista je trebalo da produžiš jer si sada sve pogoršao.” „Nisam želeo da te tako vidim poslednji put.” „Ako je zaista voliš, nije trebalo da me poljubiš”, uzviknula je. „Zaista je volim.” Rekao sam to kao da se branim. Pogledao samu nebo jer sam morao načas da razmislim. Kako da joj objasnim šta sam shvatio prošle noći na plesnom podijumu? „Želiš da znaš istinu? Volim i tebe, jebiga. Mislim da nisam shvatao koliko te volim dok te opet nisam video.” „Voliš obe? To je prava zbrka, Elek.” „Uvek si mi govorila da želiš iskrenost. Upravo sam bio iskren. Žao mi je ako je istina zajebana zbrka.” „Ona je u prednosti pošto je na svom terenu. Zaboravićeš me ubrzo. To će sve pojednostaviti.” Krenula je nazad u kola. „Greta... ne odlazi ovako.” „Nisam ja ta koja odlazi.” Joj. Odvezla se i ostavila me na pločniku, što je i bilo prikladno jer sam je nenamerno udario u isto mesto... dvaput, zapravo. Zaista sam bio u iskušenju da uskočim u taksi i krenem za njom. Ali morao sam da se ukrcam u onaj avion i vratim se u Kaliforniju jer sam jednom u životu morao da postupim ispravno. Pritiskala sam dugme za sledeću stranicu nadajući se da tu nije kraj priče. Nije moguće da me je izložio svemu ovome, a onda završio trenutkom kad smo se rastali. Kad mi je poslao tekst, rekao je da knjiga nije gotova. Verovatno je smatrao da ne moram da znam ništa više od onoga što se tiče mene. Kako se ostatak njegovog života tiče nje, nije bilo potrebe da me muči dalje. Shvatila sam to sada i cenila sam to. Želeo je da shvatim kako se ~ 196 ~

Knjigoteka


Zvoncica&Anna

osećao sve ono vreme kako bi mogao da zaokruži to poglavlje i nastavi život. Svaka mu čast. Izvadila sam telefon i poslala mu poruku koja je zvučala srdačno iako sam bila ljuta. Pročitala sam. Hvala ti. Priča je neverovatna. Počastvovana sam što si me zamolio da je pročitam. Istorija tvoje porodice me je veoma iznenadila i objasnila mnogo toga. Žao mi je što ti se sve to dogodilo. Sada mi je mnogo šta jasnije, kao i to što si prekinuo knjigu gde si je prekinuo.

Jebiga. Plakala sam, a morala sam da se vratim svojim prijateljima. Očajna, resila sam da ostatak noći provedem trudeći se da ga zauvek zaboravim. „Pomozi mi da utopim tugu”, setila sam se kako mi je rekao u kazinu. E pa to je sada trebalo meni. Moji prijatelji su bili na plesnom podijumu i burno su me pozdravili kad su me spazili. Privukli su me i plesali smo najmanje jedan sat. Što sam više mislila na Eleka, to sam žešće i brže njihala kukovima i mlatila glavom do te mere da mi je kosa morala izgledati kao da me je udarila struja. Prepustivši se muzici, nisam želela da zastanem da ne bih osećala sav onaj bol koje su mi njegove reči nanele. Svakako nisam želela da prihvatim da je lik Grete Hansen sada otpisan iz njegovog života. Pola sata kasnije zazujao mi je telefon. Što misliš zašto sam prekinuo na tom mestu?

Njegov odgovor me je prenerazio. Kako ne bih izgubila kontrolu na plesnom podijumu, nastavila sam da igram kao da se ništa nije dogodilo. Nisam želela da moji prijatelji pomisle da nešto nije u redu. Vrtela sam dupetom i kucala poruku. Greta: Jer nisi želeo da me povrediš. Sve ostalo se ne tiče mene. Elek: Jesi li sigurna u to? ~ 197 ~ Knjigoteka


Zvoncica&Anna

Greta: Šta hoćeš da kažeš? Elek: Prestani na pet sekundi da vrtiš dupetom i možda ću ti reći. Molim? Pre no što sam uspela da se okrenem, ukopala sam se u mestu kad sam osetila kako me otpozadi hvataju snažne ruke. Lagano su skliznule niz moj struk i samopouzdano se zaustavile na mom dupetu. Taj dodir. Taj miris. Način na koji reaguje moje telo. Ne. To nije moguće.

~ 198 ~ Knjigoteka


Zvoncica&Anna

Okrenula sam se i ugledala sive oči, blistave čak i u tami kluba. Srce mi

je toliko tuklo da se činilo da se nadmeće s basovima brze muzike. Sve oko mene kao da je nestalo kad sam shvatila da je Elek preda mnom, da me drži kao da zna kako me njegovo prisustvo potresa toliko da bih se mogla srušiti i da mi je potreban kao oslonac. Glas mi je drhtao. Bila sam toliko nervozna da je prvo pitanje koje sam postavila bilo glupo. „Gde su ti naočari?” „Večeras nosim sočiva.” Šok je napokon popustio dovoljno da pokušam da ga pitam nešto što ima smisla. „Imam milion pitanja. Kako si dospeo ovamo? Kako si me pronašao? Kako...” „Umukni, Greta.” Vrele usne su se spustile na moje i naglo prekinule sva nova pitanja. Proždirao me je ne mareći ni za šta. Ako je postojala i najmanja nedoumica kako stoje stvari među nama, posesivnost u ovom poljupcu, način na koji se pripijao čitavim telom uz mene, raspršili su svaku sumnju. Nije morao da kaže nijednu reč, njegov poljubac govorio je sve. Jezikom je prelazio preko mog ispuštajući pritom grlene zvuke; prvi put otkako sam ga upoznala osetila sam svim svojim bićem da je moj. Sva uzdržanost iz prošlosti, svaki trag svega što nas je sputavalo, nestali su. Nisam još znala čitavu priču koja nas je dovela dovde, ali nisam bila sigurna ni da je to važno. Prstima sam očajnički prolazila kroz njegovu kosu dok sam ga privijala čvršće uza se. Više me nikad nemoj ostaviti, Elek. I dalje smo bili u svom malom svetu iako su svuda oko nas ljudi igrali i udarali u nas. Disao je preko mojih usana, čela oslonjenog na moje. „Čekao sam da završiš knjigu da bih ti prišao. To je bio plan.” „Sve ovo vreme si u Njujorku?” „Već sam bio u Njujorku kad sam ti poslao knjigu.” „O, moj bože.” Zagnjurila sam lice u njegove grudi i uživala u njegovom mirisu u kojem nije bilo primesa cigarete. Pogledala sam ga i ~ 199 ~

Knjigoteka


Zvoncica&Anna

morala da postavim pitanje iako je odgovor bio očigledan. „Raskinuo si s njom?” Klimnuo je glavom. Nastavila sam: „Ali kraj... rekao si da ćeš postupiti ispravno. Mislila sam...” Ponovo me je prekinuo poljupcem, a onda kazao: „Shvatio sam da ćeš to pretpostaviti. Ali ispravno je bilo... priznati da je ne mogu istinski voleti kad mi srce kuca brže za nekog drugog.” Dlanovima mi je obuhvatio lice. „Moje srce nije ućutalo otkako te je ugledalo u onom vrtu. Najzad sam ga poslušao. Trebalo je samo malo vremena da mi se glava razbistri dovoljno da zaista shvatim šta želi.” Bila sam sigurna da je to duga priča, da mu raskid sa Čelsi nije pao lako. Znala sam da ju je iskreno voleo i da će mi sve ispričati u dogledno vreme, ali sada nije bio trenutak za to. Kao da mi čita misli, kazao je: „Obećavam da ću ti ispričati sve što se dogodilo, ali ne sad, u redu? Želim samo da budem s tobom.” „Važi.” Zagrlila sam ga oko vrata i toliko snažno odahnula kao da nisam disala sedam godina. Možda i nisam. Ljubili smo se kao da nam od toga zavisi život, ne prekidajući poljubac dok nisu odsvirale barem tri pesme zaredom. Bila sam sigurna da su nas moji prijatelji videli, ali nisam mogla odvojiti pogled od njega da bih videla njihovu reakciju. Verovatno su mislili da je neki slučajni udvarač i da ću štošta posle morati da objasnim na poslu. Privila sam se uz njega i kroz njegove farmerke osetila nabrekli ud. Bezmalo smo vodili ljubav na plesnom podijumu. Ovo je bilo nestvarno. Govorio mi je na uvo, od čega sam zadrhtala. „Želiš li me, Greta?” „Da.” „Veruješ li mi?” „Verujem.” „Moraš mi dozvoliti da te uzmem sad.” „U klubu?” Osmehnuo se. „Želeo sam da pročitaš knjigu, da znaš sve pre no što ti dođem. Lutao sam gradom tri dana nabrekao pri samoj pomisli na tebe. Tvoj stan je predaleko. Ne mogu više da čekam.” ~ 200 ~

Knjigoteka


Zvoncica&Anna

„Gde možemo da odemo?”, upitala sam. „Nije mi važno, ali moramo da smislimo pre no što te uzmem ovde na ovom plesnom podijumu.” Zgrabio me je za ruku. „Hajde.” Isprepleo je svoje prste s mojim i poveo me kroz zagušljivi klub. Sve dlačice na telu su mi se naježile. Imala sam osećaj da se upuštamo u nešto opasno. Elek je sada bio potpuno odrastao muškarac. Kad sam poslednji put spavala s njim, bio je praktično dečak. Bila sam sigurna da je tokom godina koje smo proveli razdvojeni postao još bolji, ali nisam znala u šta se upuštam. Prošlo je zaista mnogo vremena otkako sam bila s nekim. Elek će znati da oceni koliko je vremena prošlo. Jedna vrata su vodila u stražnju prostoriju, ali kad je Elek pokušao da ih otvori, bila su zaključana. Pogledao me je s osmehom od kojeg sam se naježila. „Rekla si da mi veruješ, je li?” „Da.” „Sačekaj ovde.” Otvorio je vrata koja su izgledala kao požarni izlaz i provirio napolje pa se vratio do mene. „Želim da ti pružim izbor u zavisnosti od toga za šta si raspoložena.” „Dobro.” „Možemo da odemo u najbliži hotel, i mogu s tobom voditi ljubav u krevetu ili...” „Okej. Ili?” „Ili možemo da izađemo napolje ovog časa i pojebemo se žestoko u prolazu.” Nikad mi mišići među nogama nisu pulsirali toliko snažno od iščekivanja. Moje telo je očigledno odlučilo umesto mene želeći da mu se potpuno preda. Ovo mi je bilo potrebno podjednako kao i njemu i želela sam to odmah. „Želim opciju B.” „Dobar izbor.” Otvorio je vrata i izveo me napolje. U prolazu nije bilo nikog. U vazduhu je lebdeo tanki sloj magle. Lutali smo kratko dok nismo pronašli donekle zaklonjeno udubljenje. ~ 201 ~ Knjigoteka


Zvoncica&Anna

„Ovde nas niko neće videti”, rekao je nežno me prislanjajući uza zid od cigala. „Umirem od želje da te uzmem negde gde nisi na svojoj teritoriji.” Grudi su mi se dizale i spuštale od uzbuđenja što ne znam taćno šta je nameravao da mi uradi. Znala sam samo da ga neću zaustaviti. Rado sam išla naslepo. Drhtala sam pomalo. „Nervozna si? Ne plaši se.” „Samo sam uzbuđena. Bilo je poodavno.” „Tvoje telo će me se setiti.” Elek mi je svukao gornji deo haljine, pa su mi sada grudi bile otkrivene. Nežno mi je sklonio kosu, a zatim me, ne tako nežno, zgrabio za vrat. Prijalo mi je to. Spustio je usne na vrat i dodirivao me zubima. „Ovaj vrat, jebote... bezmalo me je koštao glave... volim ga najviše od svega”, rekao je dok ga je sisao i stenjao, od čega mi je koža podrhtavala. „Mogu da namirišem koliko me želiš, Greta.” Jednom rukom me je držao za vrat, a drugom blago štipao za bradavicu. „Pogledaj kako su krute. Mislim da su ti pored mene bradavice uvek bile tvrde kao čelik. Voleo bih da vidiš svoje lice. Čak i u mraku vidim koliko su ti obrazi rumeni. Neverovatno me uzbuđuje saznanje da ovako delujem na tebe. Želim da znaš da nikad u životu nisam nešto toliko želeo kao da ponovo zadobijem svaki centimetar tvog tela. A sad ću to učiniti. Okej?” Klimnula sam glavom, toliko uzbuđena da sam jedva bila u stanju da dišem. Zarila sam prste u njegovu gustu crnu kosu dok me je ljubio i pohlepno se naslađivao mojim usnama. Uživala sam u njegovom slatkom dahu i grebuckanju njegove brade po mom licu. S Elekom ništa nije bilo delikatno, čak i kad je bio najnežniji. Prešla sam jezikom preko pirsinga na njegovoj usni i zastenjao je kad sam ga blago povukla. Nisam mogla da se zasitim njegovih usana. Želela sam da ih osetim po čitavom telu. Međunožje mi je bilo vlažno kad je kleknuo na beton da mi podigne haljinu i lagano svuče gaćice. Pogledao me je i nasmešio se otkrivši lepe zube. „Ovo ti neće trebati”, osmehnuo se dodavši, „najmanje nedelju dana.” Brzo je moje gaćice stavio u zadnji džep. Noge su mi klecale. Lagano se uspravio i ono što je usledilo bilo je prava erotska koreografija. Svaki zvuk, svaki pokret bio je uzbudljiviji od prethodnog: otkopčavanje njegovog kaiša, brzo otvaranje rajsferšlusa na njegovim farmerkama, kidanje omota u kojem je bio kondom, zvuk kondoma koji ~ 202 ~

Knjigoteka


Zvoncica&Anna

se prevlači preko njegovog lepog kurca, vlažnog oko pirsinga na glaviću. Pulsirala sam od želje. Oči kao da su mu još više posivele. Ne skidajući farmerke, podigao me je, stavio mi noge oko svog struka, a onda me prislonio na zid od cigle. „Reci mi ako preteram”, rekao je promuklo. „Neć...” Ah! Ušao je u mene jednim pokretom kao da me probada. Ruku je stavio iza moje glave kao štitnik jer je shvatio da će mi izazvati potres mozga. Usne su mu počivale na mom vratu, blago me grickajući dok me jebao, a vrelina njegovog kurca žarila. Svaki pokret bio je snažniji od prethodnog, a delio ih je tek sekund. Sa svakim ulaskom u mene stenjao je glasno. Neko će nas uhvatiti. Bio je ovo najgrublji seks u mom životu, blaži samo od onog puta kad me je pre sedam godina uzeo na podu u mojoj sobi. Nisam imala odnos skoro dve godine, ali ne možete ni pretpostaviti kako se lako moje telo prilagodilo njegovom iako je bio ogroman. Mislim da sam bila vlažna i spremna za njega od trenutka kad sam ga ugledala u onom vrtu. Nastavio je da me jebe, divlje i nesputano. „Ovo više nikad niko ne treba da ima osim mene”, rekao je govoreći mi u vrat. Prodirao je u mene. „Pustio sam da odeš.” Prodirao je dublje. „Odbacio sam te.” Počela sam da pomeram kukove, da se nabijam na njega. „Pa uzmi me ponovo. Jebi me jače.” Moje reči su ga pokrenule i prihvatio je izazov. Okrenuo me je tako da je sada on bio leđima naslonjen na zid i više nije morao da mi štiti glavu. Premestio mi je noge, jednom rukom mi obuhvatio vrat, a drugom me pridržavao. Gledao me je u oči dok je ulazio u mene daveći me nežno, tek toliko da bude ugodno. Saznanje da ga to toliko uzbuđuje dovodilo me je do ludila. Srećom, niko nije izašao napolje. I dalje smo bili sami u maglovitoj noći. Jedini zvuci dopirali su od dodira kože uz kožu, zveckanja kopče na njegovom kaišu i našeg disanja koje se odvijalo usklađenim ritmom. Posegnula sam da mu podignem košulju kako bih mu videla trbušnjake. Bili su još čvršći nego što sam pamtila i izgledali su kao isklesani u kamenu. Poželela sam da se dodirujemo čitavom površinom kože, ali skinuti se ovde dogola bilo je isuviše opasno. „Ne brini. Kasnije ćemo skinuti odeću”, rekao je. „Večeras ćemo raditi sve.” ~ 203 ~

Knjigoteka


Zvoncica&Anna

Najednom sam osetila da ću doživeti orgazam. Nisam morala čak ništa da kažem. Zapanjilo me je koliko je dobro poznavao moje telo. „Svršavaš”, rekao je. „Sećam se tog osećaja. Pogledaj me.” Držao me je za vrat i gledao mi u oči dok je ljuljao kukovima, jebući me što je snažnije mogao dok nije zadrhtao. Trebalo mi je nekoliko minuta da mi se disanje umiri. Nastavio je da mi pridržava malaksalo telo i da me ljubi u vrat. „Volim te, Greta.” Volela sam ga toliko da nisam bila u stanju da izustim reči. Toliko je osećanja izbilo na površinu, ali je strah nadvladavao sve. „Ne ostavljaj me ponovo, Elek. Ne vraćaj joj se”, rekla sam. Zagrlio me je snažnije. „Neću, dušo”, kazao je podižući mi lice da ga pogledam u oči. „Pogledaj me. O tome nikad nećeš morati da brineš. Ne idem nikud. Znam da ti to moram dokazati i dokazaću.” Spustio me je i zakopčao farmerke, pa me opet podigao. Pod nogama mu je krčkao šljunak dok me u naručju nosio do najbližeg pločnika, gde smo zaustavili taksi. I dalje sam imala osećaj da je sve to san. Na zadnjem sedištu sam glavu naslonila na njegove grudi. Srce mu je kucalo brzo dok me je nežno milovao po kosi sve dok nismo stigli do mog stana. Kad smo ušli u zgradu, ruke su mu bile na mojim ramenima dok me je ljubio u vrat čitavim putem uz stepenište. Pronašla sam ključeve i kad smo ušli, iznenada sam osetila poriv da uradim nešto što nisam uradila nikad dotad. Pritisnula sam ga uz vrata što su se upravo zatvorila za nama i podigla mu košulju. Pogled mu je održavao mešavinu gladi, šoka i radosti koju je moja smelost izazvala. Jezikom sam kružila oko prstena na njegovoj bradavici, a zatim se spustila ližući mu svaki zategnuti mišić na grudima sve do one istetovirane deteline. Kleknula sam, a kad je shvatio šta nameravam, grudi su mu se uzbuđeno dizale i spuštale. „Jebote”, rekao je promuklo. „Da li se ovo zaista događa?” Nije gubio vreme, već je naglim pokretom izvukao kaiš i bacio ga na zemlju. Spustila sam mu bokserice i izvadila kurac, načas se diveći njegovom obimu, dužini, vrelini i sjajnom pirsingu na glaviću. Maštala ~ 204 ~

Knjigoteka


Zvoncica&Anna

sam o tome da mu popušim više nego i o čemu drugom jer to je bilo nešto što nikad nismo uradili. Prstima mi je grabio kosu. „Ne mogu ti reći koliko sam puta sanjao da jebem ta lepa usta. Jesi li sigurna da želiš to da uradiš?” Umesto da mu odgovorim, jezikom sam prešla preko metalnog prstena uživajući u slankastoj vlagi glavića dok sam ga milovala čitavom dužinom. Sa svakim dodirom mojih usana i jezika bivao je sve vlažniji. Trbušnjaci su mu se zategnuli i disao je teško. „Sranje. Ovo me toliko uzbuđuje.” Zaustavila sam se i oblizala usne gledajući u njega. U odgovor je sklopio oči. Elek je uvek vladao sobom, ali sada je bio prepušten meni na milost i to me je uzbudilo. Oči su mu i dalje bile zatvorene kad sam ga prvi put uvukla u grlo. Zvuci zadovoljstva koje je ispuštao bili su toliko seksi i samo su me ohrabrili da ga uvlačim dublje i brže. Volela sam kako mi onako gladak ispunjava usta. Nisam mogla da se zasitim i sisala sam ga snažnije. Bila sam i sama toliko vlažna da sam lako mogla svršiti ako uz ovo dodirujem i sebe. Zario mi je nokte u kosu i povukao je. „Stani. Neću moći da se obuzdam, a želim da svršim u tebe.” Sisala sam ga snažnije. „Ne”, kazala sam želeći da mi svrši u usta. Disao je isprekidano. „Uzimaš li pilule kojim slučajem?” Potvrdno sam klimnula glavom. „Već godinama. To mi reguliše ciklus.” Izvukao se iz mojih usta. „Ustani i okreni se.” Srce mi je tuklo dok mi je skidao haljinu preko glave. Zgrabio me za bokove i uronio u mene. Bez kondoma, vreli, vlažni dodir njegove kože u meni i dodir metalnog prstena bezmalo su bili nepodnošljivi. Svaki osećaj je bio pojačan. Čvrsto me držao za dupe dok me jebao. Mogla sam da čujem zvuk svog vlažnog međunožja dok je ulazio u mene. Bila sam spremna da svršim svakog trenutka, toliko sam bila uzbuđena nakon što sam mu popušila i što me je uzeo nagu. „Više s tobom ne mogu koristiti kondom”, prodahtao je. „Ovo je tako dobro.” Počela sam da svršavam. „Svrši u mene sad.” ~ 205 ~ Knjigoteka


Zvoncica&Anna

Toliko se snažno zabijao u mene da sam bila sigurna da će mi dupe sutra biti u modricama. „Jebote... Greta... oh...” Još se pomerao i posle svršavanja, pa čak i nastavio da me i dalje jebe lagano. Elek je najzad izašao iz mene i okrenuo me da ga poljubim. Nasmejao se. „Nismo mogli da odmaknemo ni od ulaza. Shvataš li to?” „Mislim da bih čak mogla opet.” „Odlično jer nisam ni približno završio s tobom za večeras”, kazao je odvlačeći me u spavaću sobu dok su mu farmerke visile s bokova.

Oko nas su treptale četiri sveće dok smo sedeli u krevetu u četiri ujutro i jeli sladoled. ,,I, kako si saznao gde ćeš me pronaći večeras?” „Kad si mi poslala poruku da si pročitala knjigu, sedeo sam u Starbaksu na uglu kod tvog stana. Došao sam odmah ovamo jer sam pretpostavio da čitaš. Želeo sam da dođem smesta kod tebe i iznenadim te. Čekao sam na tvojim stepenicama. Jedna... osoba... koja je rekla da je tvoja dobra vila prišla mi je i rekla: ‘Alek, je li? Prepoznala bih te ma gde da si po Gretinom opisu. Znala sam da ćeš se vratiti po nju, glupi kretenu.’“ „Ti to ozbiljno?” Prasnula sam u smeh. „To je Sali. Ona mi je zaista kao dobra vila.” „Shvataš da tvoja dobra vila među nogama ima veću kitu nego ja, zar ne?” „Da, znam to dobro. Naprosto ne pričamo o tome.” „Mora da si joj dosadila pričajući o meni. Bilo kako bilo, morao sam da te pronađem i pitao sam zna li gde si.” „I dala ti je naziv kluba?” „Ne odmah. Mislim da je želela da me natera da patim.” „Šta je radila?” „Naterala me je da skinem košulju.” „Šališ se?” „Sasvim sam ozbiljan.” „To je sve?” „Kamo sreće.” ~ 206 ~

Knjigoteka


Zvoncica&Anna

„Šta je bilo?” „Naterala me je da podignem natpis na kojem piše kreten i slikala me kako ga držim.” Pokrila sam usne dlanom i rekla: „Molim?” „Da. A onda je rekla da je to zaloga.” „Sali je luda.” „Njemu... njoj je očigledno stalo do tebe. U tom smislu mogu da je razumem. No tek nakon što sam je pustio da me fotografiše, dala mi je adresu kluba i rekla: ‘Ovo ti je poslednja prilika.”‘ „Au”, kazala sam. „Da.” Elek se okrenuo ka meni. „Moram nešto da ti kažem.” „Da...” „Večeras kad smo završili u prolazu iza kluba, kad si mi rekla da se ne vraćam Čelsi, to mi je teško palo. Ti u neku ruku ne veruješ da je ovo stvarno i još uvek si istraumirana jer sam te napuštao. Tu sam shvatio koliko sam te povredio i koliko sam posla napravio sam sebi.” „Naprosto sam u tom trenutku bila vrlo osetljiva, pogotovo što sam čitav dan provela čitajući tvoju knjigu. Iz mene su izbila sva osećanja, uključujući i moj najveći strah.” Elek mi je iz ruku uzeo posudu sa sladoledom i odložio je. Stavio mi je dlanove na obraze. „Nikad tu ništa nije bilo sporno. Voleo sam Čelsi, ali to je bio sticaj okolnosti. Tebe volim mnogo više. Svakog sekunda dok sam ponovo bio s tobom, morao sam sebe uveravati da volim Čelsi, a tako nešto ne bi moralo da se radi. Moja osećanja prema tebi bila su toliko jaka da sam ih se plašio. Onog časa kad sam se ukrcao u avion znao sam da se u Kaliforniju zapravo vraćam kako bih raskinuo sa Čelsi. To je bio ispravan postupak.” „Baš si je povredio, zar ne?” „Da. Nije to zaslužila.” „Žao mi je.” „Bilo bi gore da smo se verili ili venčali jer nisam siguran da bi i tada išta bilo drugačije. Ne bi bilo pošteno da ostanem s njom, a krišom da volim tebe onoliko koliko te volim.” „Mislim da znam tačno kako joj je sada.” ~ 207 ~

Knjigoteka


Zvoncica&Anna

„Da, verovatno znaš. Uvek će me pomalo gristi savest što sam je povredio, ali to se nikako nije moglo izbeći. Trebalo mi je nekoliko dana kad sam se vratio da smislim kako najbolje da joj sve objasnim jer sam želeo da iskreno govorim o tebi. Nisam to uradio istog trena, ali više nisam spavao s njom. To moraš znati. Izmišljao sam izgovore. Uglavnom, nisam želeo da se ovamo vratim tebi dok ne rešim sve i dok ne saznaš sve o mojoj prošlosti. Nakon što sam se odselio iz Čelsinog stana, proveo sam mnogo vremena radeći na knjizi dok nisam stigao do trenutka kad sam bio siguran da želim da je pročitaš.” „Hvala ti što si je podelio sa mnom.” Poljubio me je. „Volim te mnogo, Greta.” ,,I ja tebe.” „Ne vraćam se u Kaliforniju.” „Molim? Čak ni po svoje stvari?” „Ne. Sve sam pohranio u skladište. Mama je zasad dobro. Ali moramo uskoro da odemo tamo u posetu.” „Mi?” Želela sam da upoznam Pilar koliko i zlu vešticu. „Da. Već sam joj rekao za tebe. Isprva to nije primila dobro, ali sam joj objasnio koliko te volim i da mora to prihvatiti. I hoće, Greta. A ako ne prihvati, više to i neće biti važno.” „Nadam se da je tako.” „Morao sam da pronađem posao jer sam dao otkaz u omladinskom centru nakon što sam raskinuo sa Čelsi. Proteklih dana, prošlog petka zapravo, između ostalog sam bio na razgovoru za posao u ovdašnjoj školi. Ponudili su mi mesto savetnika.” „Šališ se?” „Ne.” „Elek, to je divna vest!” Uzeo je posudu sa sladoledom i ponovo počeo da jede. „Ali treba mi stan. Znaš li neku devojku koja traži cimera?” „Sali zapravo traži cimera.” Dao mi je malo sladoleda. „Govorim o drugoj devojci. Mislio sam da počnem da živim s jednom lepom malom nimfom koja voli da joj se liže pičkica.” „O... možda će je to zanimati.” ~ 208 ~ Knjigoteka


Zvoncica&Anna

„Odlično jer nisam nameravao da prihvatim odrečan odgovor.” Poljubio me je usta punih sladoleda. „Hej... nikad mi nisi objasnila koji posao zapravo radiš. Rekla si da radiš administrativni posao, ali čime se bavi ta kompanija? Ili si, u stvari, agent FBI-ja?” O, bože. Iznenadilo me je što je trebalo da protekne ovoliko vremena pre no što moram da priznam. S razlogom nikad nisam govorila o tome. „Nije baš administrativni posao, a i u pravu si kad kažeš da sam agent. S razlogom sam pomalo oklevala da ti kažem. Osećala sam zaista grižu savesti kad smo se rastali jer sam želela da ti pomognem, zapravo.” „Ne razumem.” „Ja sam književni agent, Elek.” Spustio je posudu sa sladoledom na stočić. „Kako, molim?” „Zastupam pisce i mislim da bih mogla da ti pomognem da se objavi neko tvoje delo, naročito Laki i dečak. Blisko sarađujem s velikom izdavačkom kućom koja objavljuje književnost za omladinu i mislim da bi trebalo da im ponudiš rukopis.” „Zajebavaš me?” „Sasvim sam ozbiljna.” „Kako si počela time da se baviš?” „Slučajno. Tražila sam posao posle koledža, počela kao pripravnik i napredovala do položaja agenta. Nova sam, pa se moja klijentela i dalje uvećava.” „Molim te, reci mi da ću morati da spavam s tobom da bih napredovao kao pisac.” „To je svakako obuhvaćeno dogovorom.” ,,Au. Šalu na stranu, ponosan sam na tebe.” „Nemaš pojma koliko me je prošle godine grizla savest kad vidim kako pisci koji nisu ni približno talentovani kao ti sklapaju poslove i doživljavaju uspeh. Nisam znala kako da s tobom stupim u vezu ni čak želiš li da se upustiš u to jer sam znala koliko ličan odnos imaš prema pisanju.” „Znaš da nikad ne bih očekivao da prema meni imaš poseban odnos. Ne duguješ mi ništa.” ~ 209 ~

Knjigoteka


Zvoncica&Anna

„Tvoj rad me je oduševio mnogo pre no što sam započela ovu karijeru. Verujem u tebe. Radićemo zajedno. Ako od toga ništa ne bude, makar smo pokušali.” „Ako od toga ništa ne bude, i dalje ću biti najsrećniji čovek na svetu.” Prošaputao je za sebe i dalje razmišljajući o mom priznanju. „Neverovatno.” Ustala sam, opkoračila ga i prešla mu prstom po boku. „Kad već spominjemo sreću, primetila sam ovde novu tetovažu.” Zagolicao me je. „O, primetila si, je li?” Bio je to crtež male kutije žitarica marke Amajlija iznad kojeg je pisalo Get Cereal, „uzmite žitarice”. Slatko, ali čudno. Iako se uklapala s ostalim tetovažama inspirisanim Irskom, nasmejala sam se na ovu. „Kakva je važnost ovoga?” „Iskreno? Nedavno sam to uradio. Podseća me na tebe i na to koliko imaš sreće. A ti si i moja amajlija. Više puta si mi u životu nešto tužno pretvorila u čaroliju.” Strasno me je poljubio, pa rekao: „ A kad se ova slova ispremeštaju, dobijaš naša imena.” Get Cereal = Elec Greta O, moj bože. Obožavala sam ga. „Od svih tvojih anagrama, ovo mi je omiljeni,” „Bila je tu i mogućnost da se upotrebi reč rektalno, a onda bih morao da istetoviram i dupe, a to ne bi bilo lepo.”

Nekoliko meseci kasnije u Njujork je stigao Božić. To mi je omiljeno doba godine, kad svetiljke i ukrasi ulepšavaju grad. Ovaj Božić se razlikovao od prethodnih jer smo ga prvi put Elek i ja slavili zajedno i u ljubavi. Za sam praznik smo nameravali da budemo u San Francisku s Pilar. Na Elekov predlog razgovarala sam s njom telefonom kako bismo ublažili nervozu. Prema meni je bila iznenađujuće srdačna, pa mi je pomisao na putovanje bila prijatnija. Nas dve nikad nećemo imati savršen odnos i bila sam sigurna da bi joj bilo draže da je ostao sa Čelsi. No budući da je Rendi umro i da je vreme prolazilo, barem je bila u stanju da me prihvati. ~ 210 ~

Knjigoteka


Zvoncica&Anna

Nekoliko dana pre puta, Elek i ja smo pozvani na božićnu zabavu kod Sali. Salin stan je bio u klasičnom njujorškom stilu, s pervazima od tamnog drveta i velikom ugrađenom policom za knjige koja je od vrha do dna bila ispunjena knjigama iz raznoraznih oblasti, od erotike do vojne istorije. Zdušno je okitila čitav stan grančicama imele i belim sijaličicama. Čak je okačila i zlatnu traku na kojoj je pisalo Jedi, pij i veseli se. Takođe je postavila na sto punč i posluženje. Elek i ja smo se osećali vrlo lepo posle nekoliko čaša punča. Izgledao je veoma seksi s plišanom kapom Deda-Mraza kad me je odveo u ugao gde nije bilo nikog. Povukla sam ga za kićanku na kapi. „Znaš da nikad nisam videla ovako seksi Deda-Mraza?” Spustio mi je ruku na struk. „Tvoja sreća što ti neću dolaziti samo jednom godišnje.” Zagrlila sam ga i privila se uz njega. „A ja ti neću davati samo kolačiće.” „Ne bi mi smetalo da ti malo radosti donesem ovog trenutka u onom kupatilu”, kazao je. I tako smo i uradili. Kad smo izašli, bilo je vreme da se otvore pokloni. Sali je najpre Eleku dala poklon. Njih dvoje su se prilično zbližili i sve vreme su zavitlavali jedno drugo. „O, Sali. Nije trebalo.” Svi su prasnuli u smeh kad je Elek podigao majicu s odštampanom fotografijom dopola nagog Eleka koji u rukama drži natpis Kreten. Ista fotografija nalazila se na šolji i podmetaču za miša. Sali se nasmejala. ,,S obzirom na sve ovo u vezi s knjigama, naprosto nisam želela da zaboraviš na svoje korene.” Elek je to mirno prihvatio, a zatim dobio pravi poklon - vaučer za Starbaks, gde je provodio mnogo vremena pišući nakon posla. Nedavno smo potpisali ugovor za objavljivanje knjige Laki i dečak, kao i za njen nastavak koji je pisao sada. Preko dana je radio u školi. Poslednji poklon bio je Elekov dar za mene. Iznenadila sam se što mi je doneo nešto jer smo se dogovorili da poklone razmenimo u Kaliforniji. Recimo samo da je to, kad sam otvorila kutiju, imalo smisla. Ovo nije bio moj pravi poklon. Bio je poslednji par gaćica koje mi je ~ 211 ~

Knjigoteka


Zvoncica&Anna

ukrao mnogo godina ranije. Bile su od tirkizne čipke. Dobro sam ih se sećala i zavrtela glavom. „Ne mogu da verujem da si ih sačuvao posle svih ovih godina.” „Dugo je to bila jedina uspomena na tebe.” Šapnula sam mu na uvo: „Imaš sreće što mi dupe još može stati u njih.” Uzvratio mi je šapatom: „Mislim da sam još srećniji što ja mogu da stanem u tvoje dupe.” Blago sam ga udarila po ruci. „Grozan si. No sviđa mi se to.” „Nisi pročitala čestitku”, rekao je. Otvorila sam je. Na slici se video stari par koji se ljubi pored jelke. Unutra je bio prazan prostor gde svako može da napiše šta želi. Greta, Ovo će mi biti najlepši Božić u životu. Zbog tebe... ja sam: Zahvalan. Srećan. Ispunjen. Spokojan. Radujem se budućnosti. Zaljubljen. Zbog tebe... ovog Božića sam: Veseo. Veseo sam. Nisam isprva shvatila dok nisam videla da je Elek kleknuo i izvadio nešto iz džepa. Kad se ispremeću slova u engleskim recima, dobije se: „Udaj se za mene.” „Nisam znao šta je ljubav dok tebe nisam upoznao, Greta, ne samo šta znači davati je već i primiti. Mnogo te volim. Molim te, kaži mi da ćeš se udati za mene.” Onako u šoku, dlanovima sam prekrila lice. „Hoću. Da. Da!” Svi prisutni su zapljeskali. Sali je morala znati za ovo jer se čulo kako se otvara šampanjac. Kad mi je Elek stavio prsten na prst, zaprepastila sam se. „Elek, nikad nisam videla ovako lep prsten, ali sa svojim primanjima ovo nikako nisi mogao priuštiti.” Brilijant je imao najmanje dva karata i malo drago kamenje duž čitave karike, napravljene od belog zlata ili platine. ~ 212 ~

Knjigoteka


Zvoncica&Anna

Ustao je i priljubio svoj nos uz moj. „Ovaj prsten je pre mnogo godina Pilar dobila od Patrika. Njemu novac nije predstavljao problem. Mama je prestala da ga nosi nakon Patrikove smrti, ali nije htela da se rastane od njega. Čuvala ga je sve ove godine. Nikad ga ranije nisam video, ali mi ga je pokazala pre no što sam se preselio ovamo. Odmah sam je pitao mogu li ga dobiti jer sam znao da želim da ti ga dam jednog dana. Dala mi ga je, ali sam zahtevao da joj, kad budem mogao, platim. Ovaj prsten je nekad bio simbol velikog bola moje porodice, ali sada na njega ne gledam tako. Da nije svega toga, ne bi bilo ni nas, a to ne mogu ni da zamislim. Ovaj prsten je neuništivi deo svetlosti u svem onom mraku moje prošlosti. Podseća me na tvoju ljubav prema meni. To je pravi prsten za tebe.”

Godinu dana kasnije, na dan dočeka Nove godine, Elek i ja smo sami otišli u opštinu i venčali se. Kosu sam podigla za tu priliku. Radovao se tome. Nije nam bila potrebna velika svadba; naprosto smo želeli da ozvaničimo svoju vezu. Odlučili smo da se venčamo uoči dočeka Nove godine kako bismo to pripisali sudbini. Posle venčanja smo otišli na lepu večeru za dvoje u pabu Kod Čarlija, a onda se pridružili mnoštvu na Tajms skveru. Kad je spuštena kugla, Elek me je podigao i strasno poljubio sasvim nadoknadivši priliku propuštenu pet godina ranije. Pošto me je spustio, šapnula sam mu na uvo i priredila mu veliko iznenađenje. Kasnije te noći spustio je glavu na moj stomak i duhovito se šalio na sebi svojstven način kako bi trebalo da nas pozovu u neki rijaliti program: sada je zvanično postao bratovljevo kopile koje je napravilo dete svojoj polusestri.

~ 213 ~ Knjigoteka


Zvoncica&Anna

Poslednje poglavlje: Prava romansa

J

„ este li vi otac bebe O’Rork?” U srcu sam osetio nepoznato probadanje kad je medicinska sestra izgovorila tu reč. „Jesam. Ja sam. Ja sam otac.” Otac. Čitav moj život naizgled je bio određen time što sam antiteza oca. Bio sam sin: nezakonit sin, loš sin, otuđen sin. Ali sada sam bio otac. Došao je na mene red da budem... otac. „Mogu li da proverim identifikaciju, molim vas?” Podigao sam ruku i pokazao joj plastičnu narukvicu koja mi je stavljena na ruku. Želeo sam da je više nikad ne skinem. Ni gangrena ne bi bila dovoljan razlog da mi to skinu s ruke. „Pođite za mnom”, rekla je. Nisam prisustvovao porođaju. Otišao sam u Kaliforniju da obiđem mamu kad me je Greta nazvala i rekla da joj je pukao vodenjak. Bila je tek u trideset četvrtoj nedelji trudnoće, pa sam mislio da imam vremena da nakratko otputujem pre no što moje slobodno vreme postane ograničenije nego ikad. Čim sam shvatio da je porođaj počeo, smesta sam se spakovao i krenuo na aerodrom. Dok sam se okrenuo, Sali mi je javila da će Greti morati da urade hitan carski rez. Uspaničio sam se jer još nisam stigao ni do aviona. Znao sam da neću stići na vreme. Obuzelo me je najstrašnije osećanje bespomoćnosti. Prvi put u životu sam se pomolio bogu. Čudno je to kako se čitav život pitaš postoji li bog sve dok u kritičnom trenutku ne počneš da ga preklinješ za pomoć kao da nikad nisi ni sumnjao u njegovo postojanje. Sali mi je poslala poruku neposredno pre no što sam ušao u avion. Bila je to fotografija mog sina. Moj sin. ~ 214 ~ Knjigoteka


Zvoncica&Anna

Sećam se da sam izlazio iz toaleta i ukopao se na mestu zureći u telefon sa strahopoštovanjem. Osvrnuo sam se oko sebe kao da bi svako trebalo da zna da je ovo najvažniji trenutak u istoriji sveta. Pisalo je da je beba odneta u inkubator, ali da je dobro. Greta je dobro. Oboje su dobro. Hvala ti, bože. Kunem se da više nikad neću sumnjati u tebe. Suze su me zapekle dok sam gledao fotografiju i ulazio u avion. Mislim da sam zurio u tu fotografiju svih šest sati koliko je trajao let. Kad sam napokon stigao u bolnicu, Greta je spavala. Nisam želeo da je budim, ali nisam mogao čekati više ni minut da upoznam svog sina. Sestra me je odvela do inkubatora u kojem je spavao. Ako mi je fotografija i uzburkala osećanja, to se nije moglo porediti s onim što sam doživeo gledajući ga pred sobom, posmatrajući kako mu se malene grudi dižu i spuštaju. „Samostalno diše i svi vitalni znaci su mu dobri. Ovde će morati da ostane svega pet-šest dana.” „Mogu li da ga uzmem u naručje?” „Da. Samo vas moramo zamoliti da tamo operete ruke antibakterijskim sapunom i stavite masku.” Nisam gubio vreme, već sam se smesta zaputio ka umivaoniku, oprao ruke i stavio papirnu masku na lice. Iznela ga je iz inkubatora i predala mi ga. Njegovo toplo telo bilo je umotano u ćebe. Bilo je lako kao perce. Najednom sam se uplašio - ne samo kako ću ga štititi do kraja života, već sam se zabrinuo kako ćemo ga kroz grad odvesti kući. Bio je toliko krhak, a ipak je ovo maleno biće predstavljalo sve što mi je sada bilo važno na svetu. Ovako izgleda držati svet na dlanu. Poželeo sam da ga nosim u zaključanoj neuništivoj staklenoj kutiji u kojoj može da diše. Želeo sam da ga zaštitim od svega što se može naći u ovom ludom svetu. Gledajući u njegovo lišće, istinski sam shvatio da je sve što sam doživeo trebalo da se dogodi upravo tako kako se dogodilo. Da bi se rodio ovaj mali čovek, nije se ni moglo događati nikako drugačije. Imao je Rendijev nos, a to je značilo i Patrikov. Bilo je to neobjašnjivo. Sa svetlijom kosom, ličio je na njih više nego ja. Kakva ironija da se kroz svu onu mržnju ljubav rodi s njihovim likom. Jeza me je prožela kad sam shvatio da je današnji dan - njegov rođendan - dvadeset drugi u mesecu, ali nisam dozvolio da me to uznemiri. ~ 215 ~ Knjigoteka


Zvoncica&Anna

„Hej, dečko. Ovde je tata. Ja sam tvoj tata.” Očni kapci su mu zadrhtali i počeo se vrpoljiti u mom naručju. „Ne moraš da se probudiš. Ja ću i dalje biti ovde. Još dugo nećeš moći da me se otarasiš.” Otvorio je malenu pesnicu i video sam kako sićušne prste sklapa oko mog malog prsta. Pitao sam se odakle sam crpeo nadahnuće za svoje pisanje pre njega. Znao sam da ću odsad za svaki redak inspiraciju pronalaziti u svom sinu. Sada je, više nego ikad, trebalo zaboraviti na svu onu mržnju zaostalu iz prošlosti. Za nju umom srcu više neće biti mesta. Sav taj prostor biće mi potreban za njega. I u tom trenutku, dok sam držao sina u naručju, znao sam da moram istinski oprostiti Patriku i Rendiju. Oni su me naučili kako se jedan otac ne ponaša. Njihove greške ću ispraviti pružajući svom sinu više ljubavi nego što bude u stanju da primi. Možda je čudno, ali u sebi sam zahvalio Rendiju za ono što mi je dao. U životu me je doveo do moje jedine prave ljubavi. U smrti mi je omogućio da je pronađem ponovo. Iz smrti se rodio život. Iz mržnje se rodila ljubav. Gledao sam svog sina. „Na kraju si se rodio ti i zbog tebe je sve to vredelo.” Kao što se u reči lako mogu ispremetati slova i videti postoji li neko skriveno značenje, tako je i u životu. Život mogu odrediti teškoće ili blagodati. Sve zavisi kako se gleda na to. Iako je ova knjiga počela kao tragična priča, pretvorila se u ljubavnu storiju, nesavršenu ali neobično lepu romansu. Kad se ispremeštaju slova u engleskoj reči za romansu, dobije se Kameron. Greta se toga dosetila sasvim sama. Bio je to njen prvi anagram. Volim te, Kamerone.

~ 216 ~ Knjigoteka


Zvoncica&Anna

Penelopi Vord je odrasla u Bostonu uz petoricu starije braće. Nakon

što je godinama radila kao televizijski spiker, posvetila se karijeri koja joj omogućava da se više posveti porodici. Najviše voli da čita knjige, pije kafu i vikende provodi s prijateljima i porodicom. Živi sa suprugom i dvoje dece u Roud Ajlendu. Pored Voljenog polubrata, objavila je još četiri romana i trenutno piše najnoviji.

~ 217 ~ Knjigoteka

Profile for Tijana Mitić

Zabranjena strast, Penelopi Vord  

Zabranjena strast, Penelopi Vord  

Advertisement