Page 1

NaĹĄ svet knjiga

0


NaĹĄ svet knjiga

1


Naš svet knjiga

Posmatrala sam skamenjenim hladnim očima dok se blistavo beli kovčeg spuštao u zemlju. Nebesa su se izlivala zajedno sa mnom, kišne kapi slivale su se na moju crnu jaknu. Spaljivale su me do srži. Malo po malo. Sve dublje i dublje. Dok me je okruživala tama, dok su sve oči bile uperene u mene, mogla sam da osetim njihova očekivanja, kao omču oko svoga vrata. Čekali su moju reakciju, čekali su da se slomim, samo su čekali da uradim nešto. Bilo šta. Mogao je biti jedan minut, dva sata ili tri dana koji su prošli ispred mojih otečenih očiju. Iskreno, ne bih mogla reći koliko dugo stojim ovde. Ako su moje natečene oči i telo koje drhti neki pokazatelji, rekla bih nekoliko sati. Vreme kao da mirno stoji dok se ceo moj svet ruši oko mene. Delić po delić. Jedan po jedan. Sada od mene neće ostati ništa. Ne devojka koja svi žele da budem. Ne devojka koju svi pamte. Stara Mia. Sve što su videli bila je prazna ljuštura osobe koju su nekad poznavali, držeći se za nadu da je ona još uvek tu negde duboko u meni. Ne devojka… Koja je prestala da postoji. Osim što sam pokušavala da se pretvaram da nisam tamo. Pokušavala sam da zamislim da mi se život nije promenio u deliću sekunde. Da mi se svet nije okrenuo naglavačke za nekoliko sati. Da sve u šta sam želela da verujem nije bilo stvarno... Laž.

2


Naš svet knjiga Život je stvar izbora. Dobrih. Loših. To je bio efekat leptira. Svaka akcija ima reakciju. Jednom kad je nešto bilo promenjeno, nisi mogao da zaustaviš lančanu reakciju budućih događaja. Jedna jednostavna odluka može da ubrza haos. Jedan delić sekunde. Jedan momenat koji menja život. Pokreće film da se razvija. To je ono što pokreće svet. To ti dozvoljava da vidiš treptaje onog što bi moglo biti da si drugačije odlučio. Nije bilo kraja, bez obzira koliko si se trudio da dosegneš nevidljive linije i vratiš ih u red, popravljajući ono što je pokvareno. To bi te izluđivalo, pokazujući ti mogućnosti različitih rešenja, ali onda bi ti se nasmejalo pravo u lice kao okrutno stvorenje koje ti govori da se to nikad neće desiti. Ni sada. Ni ikada. Osim što ova odluka nije bila moja. Ja nisam ovo izabrala. Ja nisam ovo želela. Ja se nisam za ovo molila. Moja najgora noćna mora postaje realnost. Na kraju krajeva, to nije ni važno. Zato što ova odluka nije promenila samo mene, nego moju čitavu budućnost. Koštala me je ljubavi mog života. Osoba koju sam gledala kako zakopavaju duboko u zemlju, šest stopa ispod, gde je više nikad neću videti. Ni jedan osmeh. Ni jedno volim te. Ni jedan… Ni jedan... Ni jedan… Čvrsto sam zažmurila, slušala sam kišu kako udara po betonu, i zaglušujuću buku bušilice koja je odnosila sve od mene. I onda, odjednom sam ga osetila iza sebe. Sve u vezi njega je bolelo. Njegov miris, njegova aura, posebno njegova ljubav za mene. Za nas.

3


Naš svet knjiga „Žao mi je. Tako mi je prokleto žao,” vikao je tonom koji je bio pun ničega osim besa i kajanja. Njegova krivica je bila tako gusta, konzumirajuća, mogla sam da osetim kako me obuzima, ne dozvoljavajući mi da dišem. Da mislim. Da osećam. Upravo sada, u ovom momentu. Moj život se završio, pre nego je čak ikad dobio šansu … Da počne…. Dok sam buljila u sivi granitni spomenik, sa njegovim ugraviranim prezimenom… Jameson.

4


Naš svet knjiga

Zatreptala sam i blago otvorila oči, ali ispred mene je bio samo mrak. Vid mi je zaklanjala gusta tkanina. Pokušala sam da pomerim ruke ne bi li je sklonila, ali bez uspeha. Bila sam preslaba. Otvorila sam usta da nešto kažem, ali reči nisu izlazile. Usne su mi bile suve, grlo me je bolelo i peklo ne dozvoljavajući da gutam, a kamoli da pričam. Pokušavala sam da shvatim gde sam, šta se desilo, koliko dugo sam ovde, ali mi je sve bilo maglovito. Bila sam toliko umorna i iscrpljena da nisam mogla ni da paničim. Imala sam osećaj da mi je glava teška celu tonu. Kao da je bila u nečijem krilu, jer me je grub materijal otmičarevih pantalona grebao po obrazu. Sve što sam čula bila je glasna tutnjava motora dok je hladni povetarac klizio preko mog lica, vrata i kose. Telo mi je bilo toplo što me je navelo da pomislim da sam umotana u ćebe, ali moje telo je utrnulo. Sve što sam osećala bile su vibracije uzrokovane neravnim terenom po kome smo vozili. Vozilo nije prestajalo da se penje i skreće. Desno, levo, opet desno, gubila sam osećaj za pravac. Nije bilo šanse da pratim sva ta zaokretanja i skretanja. Odavno sam izgubila osećaj za pravac. Ništa mi nije bilo poznato, ni zvuci, ni mirisi. Bila sam previše pospana da bih funkcionisala. Moje telo nije prestajalo da odskače od brzog kretanja. Putevi su bili neravni i truckavi čineći vožnju ekstremno neudobnom i neprijatnom. Vetar mi je zviždao kroz uši dok smo se provlačili kroz nešto što mi je ličilo na šumu, jer se mogao čuti zvuk lomljenja grančica pod točkovima. Mogla sam povremeno i da čujem kako grančice grebu po krovu kola. Vozili su strašno brzo, kao da beže od nekoga. Nisam mogla da shvatim zašto sam ovde, koja je moja uloga u svemu ovome i pre nego što sam mogla još nešto da pomislim, ponovo sam se onesvestila. Moja glava je pala na naslon za glavu mog džipa, zurila sam u kuću ispred sebe.

5


Naš svet knjiga Creedova i Noahova kuća. Ironija me nije napuštala. Ipak nisam mogla da se žalim, to ne bi bilo fer prema Noahi. Učinio je sve što je u njegovoj moći za devojčicu koja je rasla u meni. U toku svega, nemam pojma kako se to desilo, ali postali smo bliski prijatelji. Nije bilo pomoći. Provela sam više vremena sa Noahom nego ikada sa Creedom u proteklih sedam godina. Otkad sam prvi put pronikla u njegovu namučenu dušu, uvek smo igrali igru povuci potegni. Sama pomisao na njega terala me je na smeh. Sedela sam tamo razmišljajući, pokušavajući da ubedim sebe da po prvi put uđem u kuću u kojoj je odrastao. Osim što neće biti njegovih toplih ruku koje će se u znak dobrodošlice obmotati oko mene, preplavljujući me prijatnim mošusnim mirisom koji sam volela više od ičega. Biće ruke njegovog brata. Oca mog deteta. Čovek koji ne bi trebao da me gleda kao da me je čekao čitavog života. Često bih uhvatila Noahu kako me posmatra sa obožavanjem tokom mnogih naših poseta lekaru. Nije se ni trudio da to sakrije. Noah je želeo naše nerođeno dete. Želeo je da bude deo tog putovanja. Želeo je sve to. Budućnost. Život. Zauvek… Po mogućstvu sa mnom. Ako sam ja znala istinu, nema proklete šanse da Creed ne zna. Od ovih misli jeza mi je silazila niz kičmu, i sva mi se kosa digla na glavi... Već osećam posledice onog što se još nije desilo, ali svakako hoće. Neizbežno. Bitka. U mom srcu. Vrlo brzo sam shvatila da je Noah izgubljen kao i njegov brat, ako ne i više. U njegovim očima videla se ista tuga koju je i Creed celog života nosio. Teret koji ja nikad neću ni razumeti ni shvatiti. Nisam znala ništa drugo o predsedniku Đavolovih otpadnika sem onog što su mi njegove oči govorile. Ono što mi je njegovo sumorno postojanje pružilo ili što mi njegove čvrste, koščate ruke i strastvene, gorljive usne obećavaju. Njegovu ljubav.

6


Naš svet knjiga Noah je i ličio na svog brata , ali u isto vreme, nisu mogli biti drugačiji. Kao noć i dan, kao ulje i voda. Što sam više vremena provodila sa Noahom, lakše mi je bilo da vidim onu njegovu stranu koju sam želela da mi Creed pokaže posle svih ovih godina. Svoje srce. Creed je zaštitnik, mudar i žustar, što predstavlja njegove najbolje osobine. Sve čemu sam mogla da se nadam je da će se s vremenom otvoriti i pokazati mi čoveka za kojeg znam da se krije iza maske. Čovek koga sam volela od svoje devete godine. Isključila sam osećaje, duboko udahnula, zatvorila oči i pomazila stomačić. Zamišljala sam bebu toliko lepu da oduzima dah, svetloplavih očiju, tamnobraon kose, koja mi se osmehuje. Izraz njenog lica koji je izgledao baš kao kod njenog oca. Osmeh koji sam volela. Koji je kao Creedov. „Isuse, Mia, saberi se,” šapnula sam sama sebi, želeći više od ičega da nosim Creedovu malu curicu. Uzdahnula sam, prekorevajući sebe. Creedov prioritet je bio moto klub, što sam znala od prvog dana. I to više sada nego ikada ili sam ja tako mislila. Iz dana u dan, putovao je gde je stigao. Jedva sam uspevala da pohvatam gde je i u šta se upuštao. Sve što sam znala je da mora da ide, hteo, ne hteo. Sve se promenilo brzo i iznenada. Nikad nisam prestajala da mislim na njega. Nisam prestajala da se molim za njegovo dobro. Nisam prestajala…. Da ga volim. Nisam mogla. On je bio deo mene na više načina. Uvek je bio. Sve do sada, nisam znala zašto. To je bila jedna od onih neobjašnjivih stvari, magična privlačnost koju je na mene imao samo on. Znao je to. Koristio je to da me odgurne kad god je imao priliku. Duboko sam udahnula da smirim nerve, otvorila sam vrata džipa i iskočila napolje, ispravljajući haljinu na putu ka prednjem tremu. Sličicu naše devojčice na ultrazvuku držim čvrsto u svom stisku. Noah je želeo devojčicu i više je nego uzbuđen od kad smo saznali ovog popodneva. Želeo je da to podeli sa celim svetom ili bar sa svojom mamom. Pozivao me je u svoju kuću zadnjih nekoliko meseci, ali sam ja stalno nalazila razloge da ne dođem. Pretpostavljam da je i sada dobar momenat kao i bilo koji drugi da je konačno upoznam. Potajno sam želela da me je Creed pozvao da upoznam njegovu mamu, a ne njegov brat. Noah je želeo da budem deo njegovog sveta, a mislim da je Creed samo želeo da bude deo mog, ako to uopšte ima nekog smisla.

7


Naš svet knjiga Pokucala sam na vrata i malo sačekala razgledajući prednje dvorište. Sećanje na zadnji put kad sam bila ovde momentalno je napalo svaki delić mog bića podsećajući me iznova na razdor između mog oca i Creeda. Razmišljam kako su se stvari promenile za četiri kratka meseca. Makar između Noahe i mene. Moj tata je i dalje mrzeo dečake, i često je imao potrebu da me podseti da su oni najobičnije bajkersko đubre, iako je znao da me to povređuje. Još nije mogao da me pogleda u oči, a to sam mrzela više od ičega. „Ćao lepotice,” pozdravio me Noah, vraćajući me u stvarnost i pomerio se u stranu da me propusti. Stidljivo sam se osmehnula, gledajući dole dok sam prolazila pored njega. „Sviđa mi se tvoja haljina,” dodao je, kezeći se. Odmerio me je od glave do pete, obuhvatajući moju belu lepršavu maxi haljinu. Progutala sam knedlu zaključavajući oči sa njim. Poznata nestašna iskra zasijala je pravo na mene. „Hvala,” odgovorila sam. „Obukla si se za mene, Mia?” Nacerila sam se. „Ne laskaj sebi Rebel.” Nikad ga ne zovem Noah, znam ga samo kao Rebel. „Želim da izgledam lepo za tvoju mamu.” „Nisi morala da oblačiš haljinu da bi to postigla” Još jednom sam se stidljivo nasmešila i pocrvenela. „Hoćeš li me provesti okolo ili ćeš stajati i flertovati sa mnom?” „Nije flertovanje ako si već spavao sa devojkom.” Stavio je ruku na moj stomak, dokazujući svoju poentu. Ušla sam malo dalje u hodnik, ostavljajući prostora između nas. Nasmejao se, naginjući glavu, povukao je da zatvori mrežasta vrata, ali je ostavio druga vrata kako bi letnji povetarac strujao. „Hajde.” Zgrabio me je za ruku i poveo kroz kuću njegovih roditelja. Pokazivao mi je sve sobe, uključujući njegovu, koja je bila baš kao što sam očekivala. Tipična muška soba, sa sve velikim ekranom TV-a i PlayStationom. Crna posteljina bila je zgužvana preko dušeka, a garderoba je virila iz ćoškova. Nastavio je, prolazeći pored zatvorenih vrata, pretpostavila sam Creedove sobe, ne zaustavljajući se da mi pokaže, na moje veliko razočaranje. To je bila soba koju sam najviše želela da vidim, u nadi da će mi dati više uvida o čoveku koga volim. Umesto toga, mogla sam da vidim Creedove slike od malih nogu na zidovima. Bio je najslađa beba i najslađi dečak, izgledao je tako slatko i nevino, ali ja sam ga znala i

8


Naš svet knjiga drugačijeg. Uskoro se pojavljuju sportske tetovaže iz klinačkih dana i cigareta u ustima na skoro svakoj slici čim je još malo porastao. „Ova kuća je predivna. Tvoja mama je odlično postigla domaću, prijatnu atmosferu.” Suzio je pogled prema meni kao da sam upravo rekla nešto što je sve osim istine. „O Bože, Noah, da li si to ti ?” Pokazala sam na malog dečaka koji je gurao mini motor. Creed je stajao pored bicikla, držeći u klinču dečaka koji je izgledao par godina mlađe. „Ko je ovo?” Pokazala sam na misterioznog dečaka, primećujući još jednu njegovu sliku na zidu sa brojanicom koja visi sa rama. „Naš brat, Luk.” Noah me jednostavno obavestio, ne objašnjavajući. „Nisam znala da vi momci imate još jednog brata.” Pogledala sam preko njega zapanjena. „Nemamo. Ne više.” „Mia!” Ženski glas, koji je pretpostavljam bio njihove majke, odjeknuo je kroz dug uzan hodnik do dnevne sobe gde smo mi stajali. Momentalno me je uvukla u čvrst zagrljaj. Tako mi je drago da sam te zvanično upoznala, dušo. Toliko sam čula o tebi i tvojoj porodici da osećam kao da te već poznajem.” Uzvratila sam joj zagrljaj, potiskujući misli o Luki dečaku za koga nisam ni znala da je postojao. U mislima sam zabeležila da kasnije pitam Creeda o tome. „I ja sam dosta čula o vama, takođe. Ali molim vas, ne verujte svemu što ste čuli od Creeda, on‒” „Creed?” Zastala je, naginjući glavu u stranu. „Misliš Noah?” Zatresla sam glavom. „U pravu ste.” Praveći se da sam pogrešila ime, pokušavajući da sakrijem osećaj krivice sa lica. „Mislila sam, ne verujte svemu što je Noah rekao. On” „Nije rekao ništa osim istine. Savršena si Mia. Ne bih mogao da poželim bolju devojku.” Nasmejala sam se ponovo, ignorišući sentimentalnost u njegovom glasu. Dala sam njegovoj mami sličicu sa ultrazvuka koju sam držala u ruci. „Čestitam, bako. Devojčica je!” Zasijala je, gledajući u sličicu sa istim izrazom lica kao i moja mama kad ju je videla ranije tog dana. Oči su joj se napunile suzama. Pre nego što sam mogla da se prepustim razmišljanju, Noah me je povukao rukama blizu njegovog boka. Moja ruka se spontano naslonila na njegove mišićave, čvrste grudi. Smirivala sam se.

9


Naš svet knjiga Gledano spolja, verovatno smo izgledali kao par. Nervozno sam se nasmejala. Tiho sam zahvaljivala Bogu što Creed nije prisustvovao ovoj predstavi. Odlepio bi da je ovo video‒ Probudila sam se zbunjena od neočekivanog odskakivanja po putu, pridržana čvrstom rukom na mojoj glavi koja me je tešila, odvlačeći me od dana koji je trebao da bude ispunjen samo srećom. „Sranje! Budi se! Jebem ti sve, samo je ućutkaj,” Čula sam muški glas koji nisam prepoznala kako viče iza mene. Nismo bili sami. Otvorila sam usta da vrištim, ali sam brzo ućutala kad sam osetila ubod igle u bok, a toplota se razlila celim mojim telom u sekundi. „Upoooomoooć,” prošaputala sam glasno koliko sam mogla, ali bilo je beskorisno „Šššš…” čula sam blizu svog lica ubedljiv glas osobe koja me je mazila po glavi. Nisam mogla više da držim oči otvorene, zatvarale su se same od sebe. Moje telo se momentalno opustilo dok sam ponovo padala u san.

10


Naš svet knjiga

Svi pogledi su bili okrenuti ka njemu dok je ulazio u kuću na taj Creedov poseban način. Dominantan i nadmoćan, zahtevajući da njegovo prisustvo bude priznato od strane svih. Pogotovo mene. „Creed dušo, šta ti radiš ovde? Njegova mama ga je pozdravila sa osmehom. „Od kada meni treba pozivnica da dođem kući? Da li prekidam nešto Noah?” brecnuo se. Njegove oči su progorele rupu na bratovoj ruci koja je još uvek bila oko mene, što je Noaha samo isprovociralo da me zagrli čvršće. Oprezno sam se nasmejala Creedu, ležerno se odmičući od Noahe. Nisam želela da povredim Noahina osećanja. Pokušala sam da procenim Creedovu reakciju da bi znala kako da nastavim. Srce je udaralo tako jako u mojim grudima. Kunem se da je mogao da ga čuje. „Naravno da ne moraš,” zacvrkutala je njihova mama. „Samo sam pretpostavljala da ćeš biti u klubu, dušo, s obzirom da si se tek vratio ovog popodneva. Oh, moraš da vidiš ovo!” vrisnula je u uzbuđenju, žureći ka njemu. Stvari nisu mogle biti gore nego što jesu u tom momentu. „Mia je donela ovo sa sobom! Pogledaj dušo! Devojčica je! Imaćemo devojčicu!” Oteo je sliku iz njenih ruku, gledajući na dole u moju devojčicu u svom stisku. Želela sam da je voli. Želela sam da je voli baš koliko i ja, iako je još nije upoznao. Želja se razlivala mojim porama. On nije bio otac, ali to nije značilo da ne želim da se on oseća kao njen zaštitnik baš kao da je njegova. Ona je ipak bila deo njega. Moji ujaci možda nisu bili u krvnom srodstvu sa mnom, ali sam ih ja sve volela kao da su mi drugi otac i molila sam se da tako isto bude i između Creeda i moje devojčice. Nije bilo reči da opišem kako sam se osećala dok je ljubav mog života držala moje srce u svojim rukama. Njegove oči su skenirale sličicu sa ultrazvuka, opčinjene malim bićem, i na momenat sam pomislila da sam videla sve čemu sam se nadala od trenutka kad sam saznala da sam trudna.

11


Naš svet knjiga Bio je red na mene da zasijam. Konačno mi je uzvratio nazad zastrašujućim pogledom. Prekidajući tišinu, izbacio je. „Telefon ti je pokvaren Pippin? Radio je sinoć kad si mi rekla da ti nedostajem. Čudno kako ove stvari funkcionišu, zar ne?” Moje nade brzo su bledele ne očekujući njegov odgovor. Prišla sam, grubo uzimajući prvu fotografiju moje devojčice iz njegovih ruku. „Brate, ne vidim razlog zašto bi ona tebe trebala da zove, ti nisi otac.” Noah je arogantno odgovorio, čineći stvari još gorim. „Momci…” njihova mama ih je upozorila gledajući napred-nazad između njih. „Mia je došla ovde sa nekim divnim vestima. Obojica ostavite svoje testosterone ispred vrata. Da li ste me čuli? Ne večeras. Večera je uskoro gotova. Ponašajte se. Zovem Stacey i Lauru da im kažem da ćemo dobiti devojčicu.” Obojicu je pogledala poslednji put strogim pogledom i izašla, odlazeći u kuhinju. Noahin telefon je zazvonio čim je ona izašla, prekidajući neprijatnu tišinu između svih nas. „Da,” Noah je odgovorio, izlazeći iz sobe. Čim je nestao sa vidika, Creed je zgrabio moju ruku, iznenada me odvodeći. Požurio me u svoju sobu, zatvarajući vrata za sobom. Ne gubeći vreme, naslonio se na njih i prekrstio ruke preko svojih širokih grudi. Uzdahnula sam, sedajući na ivicu njegovog kreveta. Mentalno pripremajući sebe na njegov gnev za koji sam znala da će se osloboditi. Nisam dobila šansu koju sam čekala da pogledam po njegovoj sobi, ni na sekund. „Creed…” progovorila sam malo jače od šapata. Podigao je ruke u vazduh, zaustavljajući me, nagnuo je glavu u stranu. „Imaš minut da mi jebeno objasniš šta je ovo dođavola?” Strogo je pokazao prema vratima iza sebe. „Pre nego što izgubim strpljenje. Nije mi ostalo više nimalo strpljenja za ovo jebeno sranje večeras, Pippin. Proveo sam ceo jebeni dan na motoru da se vratim kući tebi. Samo da bi te našao u maminoj kući sa rukama mog brata oko tebe kao da si njegovo jebeno vlasništvo. A ti si moja,” zaškrgutao je, naglašavajući poslednju reč. Brzo sam reagovala, zbacila sam svoje cipele sa platformom i klekla na sredinu njegovog kreveta. Gledala sam ga sa obožavanjem kroz trepavice, prilično grizući svoju donju usnu. Pokupila sam krajeve haljine, njišući ih s jedne na drugu stranu. Uputila sam mu pogled koji mu je bio više nego poznat.

12


Naš svet knjiga „Da li ti se sviđa moja haljina? Nova je…“ Nasmejala sam se samozadovoljno, trepćući svojim trepavicama prema njemu. „Kupila sam je za tebe dušo. Znam koliko voliš belo na meni.” „Je li tako?” Široko se nasmejao, odguravajući se od vrata. Krenuo je prema meni, samouvereniji sa svakim sledećim korakom. Moje srce je ubrzalo kako je ubrzavalo moje disanje. Tih nekoliko kratkih sekundi, on je bio uz mene i u mom svetu sve je postalo u redu. Sve što mi treba je Creed. Srdačno sam klimnula glavom sa čistim nestašlukom u pogledu. Želela sam da me drži, ljubi i govori da me voli. Nisam ga videla nedeljama, ali nisam imala osećaj da je prošlo toliko vremena, baš kao što je uvek i bilo. Nikad nije bilo bitno koliko vremena je prošlo dok se nismo ponovo videli. Naša veza je uvek bila kao nešto živo, cvetala je i pulsirala tačno ispred nas. Polako sam olizala usne. „Da li imaš ideju koliko je teško naći haljinu koja je dovoljno mala, a da ipak pristaje mojim…” Kliznula sam prstima po vrhu mog nabujalog dekoltea koji je pucao po šavovima. Znala sam da voli moje grudi, sada uvećane od trudnoće. „Ogromne su, zar ne?” Naginjući se unapred, lagano sam ih stiskala zajedno, mameći ga. Mamila sam ga da me opet zavoli i da ne bude više ljut na mene. Seo je na ivicu kreveta, privlačeći me momentalno da me smesti u svoje krilo, opkoračujući njegova bedra. Mnogo bolji položaj, pomislila sam. Lagano, nežno je gricnuo moje usne. Napadajući me svojim dahom od mente i cigara, terao me je da zadrhtim samo od toga. Njegove usne su lagano prelazile preko mog vrata pa nadole do grudi koje su bile duplo veće od kad ih je zadnji put video. Bila sam preosetljiva na sve, posebno na njegov dodir. Proveo je svoje vreme sa mnom, prijatno i polako kao što je znao da volim. Njegove ruke su lutale, dok je njegov jezik žurio duž dekoltea na mojoj beloj haljini, uzrokujući da mi glava padne unazad, a nežan jecaj pobegne sa usana. „Pippin?” rekao je između poljubaca. „Koliko god bih sad želeo da te jebem između sisa i svršim po njima. Postavio sam ti pitanje i očekujem jebeni odgovor.“ Povukao se unazad, ležeći na leđima na krevetu sa rukama ispod glave. Ostavljajući me da želim više. Želim sve. Njega.

13


Naš svet knjiga „Zar ti nisam nedostajala?“ Napućila sam se, njišući kukovima na njegovom tvrdom kurcu, terajući ga da se zasmeje. Nisam nameravala da se predam bez borbe. Bila sam nemilosrdna. Imala sam svoj put, prosto i jednostavno. Pored toga, on nije mogao da ostane ljut na mene. Nikad nije mogao. „Creed? Mia?“ Noahin glas je odzvanjao kroz vrata. „Šta to dođavola radite?” Glasno je kucao. „Odjebi! Zauzeti smo!“ zarežao je Creed, ne skidajući pogled sa mene. Zatresla sam glavom, nagnula sam se napred da ga poljubim, ali me je zaustavio, stavljajući mi kažiprst na usne. „Neću te ponovo pitati Mia.” Uzdahnula sam. Nisam mogla da objasnim svoju vezu sa Noahom isto koliko nisam mogla da objasnim svoju vezu sa njim. Sve se zakomplikovalo. Pa sam jednostavno izjavila. „Noah je baš bio uzbuđen kad smo saznali da je devojčica. Zaneo se. Nije važno. Zar mi ne veruješ?” Jednim brzim pokretom našao se na meni, obuhvatajući me svojim jakim mišićavim rukama. „Koliko često se taj mali seronja zanese? Video sam kako ti gleda sise. I on je opčinjen njima? To mi se jebeno ne sviđa.” „Nije tako. Volim tebe.” „Voliš me tako jebeno mnogo da sam ja poslednji koji je saznao da ćeš imati devojčicu?” „To nije fer. Imala sam zakazano za ovo popodne. Znala sam da dolaziš kući. Nije da bi mogao da dođeš… Pored toga, svakako ne bi ni mogao da čuješ moj poziv.” Podigao je jednu obrvu, prozivajući me da blefiram. „Telefon mi je uvek na vibraciji. Pokušaj ponovo.” Ne oklevajući, promrmljala sam. „Ne znam kako sve ovo funkcioniše Creed,” prvi put sam iskreno govorila, imajući potrebu da me čuje i razume. „Ovo je nov teren i za mene. Želim da moja beba ima oca, a Noah je bio ovde za sve moje zakazane preglede i zna sve što se dešava. Izgleda da on ulaže u to da mi bude od pomoći u njenom odgajanju. Samo se upoznajemo da bi bili najbolji roditelji našoj bebi. To je sve.” „Poštujem vas oboje do neba zbog toga. Ali ja ću biti deo života te bebe isto, ako ne i više od njega. Razumeš li me?”

14


Naš svet knjiga Klimnula sam glavom, slušajući šta govori, što mi je dalo hrabrosti da ga pitam ono što mi je najviše trebalo da znam. „Znam da si rekao da me poseduješ, ali ne razumem potpuno šta to znači. Da li si mi dečko? Da li smo mi zajedno?” Poljubio mi je usne mrmljajući, „Ne jebem nikog drugog, Pippin. Nisam već neko vreme. Ko je moja devojčica?” Oduprla sam se nagonu da prevrnem očima. Uvek je bio tako direktan i vulgaran, ali to je bilo nešto što sam najviše volela kod njega. Govorio je šta je mislio, bez obzira na sve. „Želim da čujem kako to izgovaraš. Neću te opet pitati Creed,” rugala sam se. Terajući ga da se nasmeje dok je njegov nos klizio od moje brade do ključne kosti, ljubeći svuda moje osetljive grudi. „Kako tako jebeno dobro mirišeš sve vreme? „Ti si moja devojka,” ponovo me je ubeđivao, povlačeći na dole prednji deo moje haljine. „Vol-” „O Bože, dušo! Upravo me je šutnula,” povikala sam, presecajući ga. „Daj mi ruku. Moraš da osetiš ovo.” Zgrabila sam mu ruku i postavila na moj stomak. „Kaži nešto, mislim da voli tvoj glas.” Moja beba već ga voli isto koliko i ja. Momentalno je podigao pogled, ljutito gledajući ispred sebe nešto napolju, ne posvećujući mi ni malo pažnje. „Jebem ti!” seo je, njegovo ponašanje se brzo menjalo u čoveka koji se krio iza kožnog prsluka. Otvorila sam usta da nešto kažem, ali su zvuci pucnjeva odjekivali po celoj sobi, ostavljajući me nemom. Sa svakim metkom koji se odbio o zidove, prozorska stakla su se lomila padajući na zemlju oko nas. U nekoliko sekundi, Creed se naglo bacio u akciju, kotrljajući nas sa kreveta i držeći moju glavu na svojim grudima. Pokušao je da ublaži naš pad kad me je bacio na drveni pod. Momentalno zaštićujući moje telo svojim. Pucnji su nastavili da ispunjavaju vazduh kroz celu njihovu kuću, čaure su padale svuda oko nas. Bila sam prestravljena, nikad nisam bila tako uplašena, ali ne za svoj život. Za život moje bebe. Uzdahnula sam i otkrila da mi je teško da dišem. Koliko dugo sam ovaj put bila bez svesti? Više nisam bila u vozilu koje se kreće već u čvrstim rukama koje su me sada nosile u nepoznato. „Ne!” Vikala sam, pokušavala sam da se borim, ali je izašlo nešto, više kao lagano mrmljanje.

15


Naš svet knjiga „Neću ti govoriti još jednom. Ućutkaj kučku!” „Šššš…” čovek koji me nosi ponavljao je istim tonom kao i pre. Smireno i pribrano. „Molim, molim vas pustite me. Obećavam, obećavam da neću —” Polegli su me dole na nešto kao dušek i ja sam instiktivno, iscrpljena se borila da se oslobodim. Udarajući nogama, mlateći rukama, grabeći noktima da pobegnem od muškaraca koji se verovatno pripremaju da me siluju. Ili gore, ubiju me. „Dosta,” čvrstim tonom je zahtevao, držeći pozadi moje ruke i pribijajući me za krevet. Zraci svetlosti sijali su kroz povez koji je još bio sigurno postavljen na moje oči. „Molim vas, nemojte me povrediti. Trud—” poznat bol uboda igle u bedro ostavio me bez glasa. Suze su tekle mojim toplim obrazima dok me tama opet obuzimala.

16


Naš svet knjiga

Uhvatila sam se za stomak, vrišteći i plačući u agoniji. Zgrčila sam se u njegovim rukama. Nešto nije bilo u redu. Bol je bila zaslepljujuća. Nisam mogla da mislim, nisam mogla da vidim, sve što sam mogla da osetim su bolna probadanja svuda po mojoj utrobi. Parališući me na načine za koje nisam mislila da su mogući. Creed je izvukao svoju pušku, namestio se i uzvratio paljbu. „Ahhh!” plakala sam, okrećući se u fetalni položaj sa rukama čvrsto umotanim oko moje bebe. Haos je izbijao svuda oko mene, ali jedino što sam shvatala i oko čega su mi se misli motale bilo je da mi je beba u opasnosti. Ja sam bila tu, ali kao da nisam. Osećaj je bio kao da su prošli sati. Bol je postajao sve više i više nepodnošljiv. Sve do poslednjeg dela mog tela je boleo, gušeći me i čineći teškim da dišem. Davila sam se svojim rečima, preplavljena strahom od toga što se dešavalo. Da li sam gubila bebu? „Jebiga! Dušo da li si uredu?” Čula sam da Creed viče iznad mene. Napad čiste panike u njegovom glasu. „Creed, ne mogu... ona je... boli…” Cvilela sam, jedva govoreći kroz bol. Vrata njegove spavaće sobe su se iznenada otvorila udarcem noge, udarajući od susedni zid. Taj udarac je zavibrirao u dubini moje srži. U deliću sekunde pomislila sam da će moj život ovako završiti. Beba i ja ćemo umreti upravo ovde na podu sa Creedovim rukama obmotanim oko nas. Nisam mogla pomoći sebi da ne mislim o svakom putu kad mi je govorio da se držim dalje od njega. To nije bilo dobro za mene.

17


Naš svet knjiga Izdahnula sam uzdah olakšanja kad sam čula Noahin glas da ispunjava malu sobu, „Momci dolaze! Mama je u blindiranoj ostavi, ona je bezbedna! Daj mi nju Creed! Odvešću je u podrum!” „Hoćeš kurac! Pokrivaj me!” Creed me je pokupio sa poda, ljuljuškajući me u njegovim rukama. Zgrčila sam se od iznenadnog pokreta, na ivici da se onesvestim. Bol je bio previše nepodnošljiv da ga podnesem. U mislima sam ga molila da prestane. Preklinjala sam ga da me ostavi tu. Zatvorila sam oči, padajući u nesvest i izlazeći iz nje dok me je Creed nežno spuštao dole na tvrdu, hladnu površinu. Polako sam otvorila oči, gledajući u kutije svuda oko mene sa samo jednim imenom na njima. Luk. Vlažan, ustajao miris napao je moja čula, izazivajući iznenadni talas želudačne kiseline da mi se podigne u grlo. „Odmah se vraćam. Ne pomeraj se!” Creed je zahtevao grubim, strogim tonom. „Creed... molim te…” Izdrala sam se, tresući se prokleto jako. „Ne ostavljaj me... molim te... molim te, trebaš mi!” Uhvatila sam paničan izraz na njegovom licu. To je bio prvi put ikada da sam videla brigu da isijava iz njegovih očiju pržeći moju kožu. Nije se čak ni trudio da sakrije to od mene. „Mia, ti moraš da ostaneš ovde. Štiti našu malu devojčicu, razumeš.” Noah je uzdahnuo, terajući me da pogledam prema njemu. Tek tada sam shvatila da je i on takođe tu. „Obećavam dušo. Odmah se vraćam.” Creed me poljubio u čelo. Dozvoljavajući da mu usne ostanu tu minut pre nego što me pustio. Ustao je, odnoseći svoju toplotu sa sobom. Zvuk metaka je narušavao njihovu kuću odzvanjajući u daljini. Stajali su tamo, pažljivo slušajući te zvuke rafalne paljbe. Zvučalo je kao da izlaze jedan za drugim, bez ikakve pauze. „Ostani sa Miom—” „Jebi se!” Noah ga je prekinuo. „Ne ideš sam tamo. Mi ih možemo sve poskidati. Momci su na putu. Neće im dugo trebati.” „Gubimo jebeno vreme! Polazi!” Creed me je pogledao još jedan put pre nego se vratio nasilju koje je oduvek bilo deo njegovog života. Razumela sam to sada više nego ikada. Sve oko čega me je upozoravao, sve ono vreme kad me je odgurivao, njegove reči su se ponavljale u mojim mislima kao pokvarena ploča. Gledala sam ih kako odlaze mračnog pogleda dok su se penjali nazad uz stepenice zaključavajući me.

18


Naš svet knjiga Gde sam? Moj stisak se stegnuo oko mog stomaka, pokušavajući da smiri probadajući bol koji je kidao celu moju utrobu. Pritisak se povećavao sa svakom sekundom koja je prošla dok sam sklupčana ležala na betonskom podu. Nije samo budućnost moje devojčice visila o koncu, nego i njenom ocu takođe. Skupa sa čovekom bez kojeg nisam mogla da živim. Sve što sam od gore čula bili su zvuci brze puščane paljbe, tela su tupo udarala o pod, čaure metaka razbacivale su se po podu, a bučni glasovi su odzvanjali u vazdušnim cevima iznad, ali nisam mogla da razumem šta govore. Srce mi je tuklo nekontrolisano u ušima. Udarajući po mojim grudima, preuzimalo je svaki i poslednji delić mog tela. Ne znam koliko je vremena prošlo, kad sam osetila iznenadnu navalu topline koja se razliva ispod moje haljine, između mojih nogu. Uvukla sam vazduh sve dok sam imala šta da udahnem. Ipak sam osećala da pluća kolabiraju. Nije više bilo suza da prolijem, nije više bilo molitvi da pomolim, ništa mi nije ostalo osim tame. Nisam znala koliko dugo sam bila u nesvesti kad su mi se oči trepćući otvorile. Bol se osvetnički vratila dok su me odnosili. „Creed?” nežno sam progovorila, treptanjem uklonila maglu i suze. Želeći da mi oči ostanu otvorene. „Molim te... spasi... nju…” bilo je zadnje što sam rekla. Kunem se da sam čula kako Creed viče, dolazio je po mene, smanjujući prostor koji nas je razdvajao. Tek tada sam shvatila da mi jake ruke koje su me držale nisu poznate. Nisu bile Creedove. Nisam mogla da se borim. Nisam mogla da se pomeram. Nisam mogla da pričam. Sve je bledelo u crno. Probudila sam se u grču, sedeći uspravno u krevetu hvatajući vazduh. Momentalno sam uhvatila glavu između ruku, primećujući da povez više nije na mestu. Zatvorila sam oči, očajnički pokušavajući da uhvatim svoj ležaj. Vrtoglavica me je preplavila. Gde sam ja? Ko me je odveo? Creed i Noah nikad nisu pričali sa mnom o bajkerskom klubu, zašto sam bila uvučena u nešto što sa mnom nije imalo veze? Pitanja su bila beskonačna. Zaštitnički sam stavila ruke oko moje bebe, kad me je stvarnost udarila kao tona cigala, nisam osećala nikakav bol kao pre. Nestao je, zamenjen

19


Naš svet knjiga omamljenošću vlastitog tela koje me drži prikovano za tlo. Koliko li je vremena prošlo od kad su me odveli? Da li je moja beba sada u redu? Ništa nije imalo smisla. Kao da je osetila moju paniku, šutnula me je da potvrdi svoje prisustvo, a ja sam izdahnula veliki uzdah olakšanja dok sam zurila po spavaćoj sobi. Upoznavala sam svoju okolinu, misleći da ću naći odgovore ispisane po zidovima ili tako nešto. Sa svake strane kreveta bila su dva noćna stočića sa lampom na svakom. Dugačka komoda u ćošku sobe i stolica strateški postavljena do mog kreveta kao da je neko sedeo tu, čekajući me da se probudim. Jeziv osećaj kliznuo je mojim telom, kao šikljanje hladne vode koja udara po mojoj preterano nadraženoj koži. Progutala sam teško, nastavljajući da lutam očima. Crne zavese su bile zatvorene, zadržavajući svetlost da ne prolazi, čineći da soba ima meki, tamni sjaj. Mojim očima je bilo lakše da se prilagode svetlosti i iz nekog razloga, znala sam da je to neko namerno uradio. Nije ništa drugo visilo po belim zidovima osim televizora sa ravnim ekranom ispred mog kreveta. Soba je bila mala, ali ne potpuno neprijatna. Pod bilo kojim drugim okolnostima, verovatno bi mi se svidelo ovde. Podsetilo me na „bed & breakfast” motele koje sam viđala u filmovima. Otresla sam misli, posmatrajući krevet, osećajući udobnu plišanu tkaninu jorgana ispod prstiju i udobne čaršave ispod mene. Probijajući se kroz laganu vrtoglavicu, pomaknula sam noge da vise sa ivice kreveta. Smeštajući stopala na hladan drveni pod, polako sam ustala, držeći se za krevet na putu prema vratima. Znala sam da neće biti otvorena, ali nije škodilo da makar probam. Okrenula sam kvaku nazad-napred, mrdajući je i kao što sam pretpostavila, bila je zaključana. Krenula sam prema susednom prozoru. Povukla sam zavese čineći da živopisna sunčeva svetlost zasija napadajući moje osetljive oči. Prozori su takođe bili zaključani čeličnim šipkama pričvršćenim svuda oko njih. Nije bilo teoretske šanse da izađem iz sobe ukoliko mi oni ne dozvole. Svest o tome je bila najteža pilula za gutanje. Spoljnim uglom oka sam primetila blago odškrinuta vrata. Kad sam došla do njih, lagano sam ih odgurnula da ih otvorim, otkrivajući apartmansko kupatilo. Kompletirano sa svim priborom koji je potreban, položenim na

20


Naš svet knjiga polici. Nisam dva put razmislila već sam požurila, grubo prevlačeći kroz ormariće i ispod lavaboa, tražeći da nađem bilo šta čime bi mogla da zaštitim sebe. Bilo je vreme za borbu ili beg, a ja sam odbijala da budem žrtva u ovoj situaciji. Morala sam da pokušam da spasem svoj život, a što je još važnije, život mog nerođenog deteta. Nisam više bila samo ja. Morala sam da je zaštitim po svaku cenu. „To!” Izdahnula sam kad sam pronašla par makaza iza toalet papira. Bile su malo zarđale i ne tako oštre kako bih ja želela, ali poslužiće. Sigurno sam ih smestila u zadnji džep mojih farmerki, prvi put primećujući da mi je neko promenio odeću. Nosila sam tamno žuti vuneni džemper sa belim topom ispod. Farmerke su mi stajale perfektno, prilagođavajući se mom otečenom stomaku. Iznenada sam zastala na svojim drhtavim nogama, zbunjena redosledom događaja. Pogledala sam se čvrstim, odlučnim pogledom u ogledalo ispred sebe. Okretala sam glavu sa jedne na drugu stranu pripremajući sebe na najgore. Iznenađujuće, nije bilo modrica na licu, vratu ili grudima. Provukla sam ruke kroz kosu i detaljnije pogledala svoje lice. Bila sam malo bleđa nego inače, ali nisam izgledala ništa drugačije nego pre. Činjenica da me niko nije povredio je bila zadivljujuća i previše za mene da prihvatim tog momenta, ali sam nastavila da zurim u devojku u ogledalu. Mene. Pljusnula sam malo hladne vode na lice, oprala zube i bacila još jedan zadnji pogled na sebe pre nego sam otišla u krevet. Nisam mogla ni mentalno ni fizički da uradim ni jednu prokletu stvar u ovoj situaciji, ali sam bar bila pripremljena da uzvratim kad dođe vreme. Pa, dozvolila sam očima da se zatvore i telu da potone u dušeke, svesna hladnog metala na leđima. Pozdravljajući tamu otvorenih ruku, dozvoljavajući sebi da skliznem u snove o čoveku za koga sam znala u svom srcu da će doći i spasiti me. Zgrabio me je za članak, vukući me nazad prema sebi. Naterao me je da vrisnem. „Dušo, ako želim unutra. Ući ću,” Creed je zaškrgutao, prevrćući me u jednom brzom, iznenadnom pokretu. Klečeći na njegovom krevetu, nadvio se nada mnom, čvrsto mi držeći ruke iznad moje glave. Držeći me u mestu, zagledao se duboko u moje oči i ubedljivo govorio, „evo kako će ovo ići. Sad ću te besno jebati, a onda ćeš

21


Naš svet knjiga me moliti da te nateram da svršiš tim sočnim, malim ustima koja izgleda nikad ne znaju kad treba da jebeno ućute. Razumeš?” „Ne bi se usudio,” pokušala sam drhtavim glasom, najviše zbog toga što sam želela sve što je upravo rekao. „Iskušaj me.” Nasmejala sam se, naginjući glavu u stranu, izazivajući ga još više. „Žao mi je ali vreme posete je prošlo. Bojim se da ćete moći doći kasnije kad budete mogli da budete džentlmen.” Iskezio se, izvijajući obrvu. Približavajući se mom licu, počeo je da me ljubi na svoj način od ugla mojih usana, nadole prema bradi i vratu. Pronalazeći svoj put kroz moje sise koje su bile jednako željne njegovog dodira. „Oh, svršiću, pitanje je... da li ću tebi dozvoliti.” Nasmešila sam se, osećajući kratku bradu njegovog lica preko celog dekoltea mojih grudi. „Creed,” nasmejala sam se, voleći osećaj njega na sebi. „Moram da proverim otkucaje srca,” neko je rekao, skrećući moju pažnju na čoveka koji je držao mali monitor u svojim rukama. „Šta?” Odgovorila sam, ali niko nije reagovao. Kad sam ponovo pogledala ispred sebe, Creed je nestao, nije više bio iznad mene vodeći ljubav sa mnom. Stajao je u uglu sobe sa istom brigom u njegovim očima kao kad sam ga zadnji put videla. Tonući dalje, dublje i dublje, dok nije nestao. „Šta se dešava? Gde sam ja?” Pričala sam, ali me niko nije čuo. Moje usne se nisu mrdale, zvuk nije izlazio iz mojih usta, iako sam ja mogla da čujem sebe. Da li su to bile moje misli? „Mia, dušo, bićeš u redu kao i naša beba. Obećavam,” rekao je Noah stojeći iznad mene. „Noah?“ Odmahnula sam glavom gledajući u njegovo lice. Zureći od njega do Creeda. Žmirkala sam očima, sve je bilo tako svetlo. Odakle je dolazila ta svetlost? Bilo je previše ljudi u sobi. Zašto svi viču? „Ne osećam više ništa nenormalno,” rekao je isti čovek sa moje leve strane pritiskajući moj stomak. „Ne diraj me! Sklanjaj ruke sa mene!” Vrištala sam, udarajući iznova okolo, ali me i dalje niko nije čuo. I dalje niko nije video da se borim. Niko nije radio ništa. Ni Creed. Ni Noah. Niko.

22


Naš svet knjiga I onda su otišli. Niko nije bio sa mnom. Bila sam sama. Uplašena i smrznuta. Tako prokleto umorna. Oči su mi se nenamerno zatvorile odvodeći me na dole. Spiralno se vrteći u mračne ćoškove mog uma. „Da li si nervozna, Mia” Creed je promrmljao u moje uvo, čineći da se opet nasmejem. Otvorila sam oči, a on je bio nagnut iznad mene na upravo isti način kao i pre. „Da…” prošaputala sam kao da se ništa nije desilo. „Zašto?” „Zbog tebe,” jednostavno sam izjavila. „ Ja te pravim nervoznom?” „Ponekad.” „ Šta misliš zašto je to tako?” „Ne znam.” „Da, jebeno znaš,” promumlao je, njegove usne su bile na mojima pre nego je izgovorio zadnju reč, napadajući svaku nit mog bića. Osećala sam njegovu ljubav. Njegovu zaštitu. Njegovu toplinu svuda po sebi. Čvrsti, oštri koraci spuštali su se niz hodnik probudivši me iznenada. Čizme su udarale o drveni pod, vibrirajući kroz prostor između nas, sve glasniji i glasniji sa svakim proteklim minutom. Lagano sam pogledala preko ramena, zureći po sobi koja je bila sad u mrklom mraku. Nisam mogla da vidim ni santimetar ispred sebe. Noć je preovladala. Trebao mi je trenutak da shvatim gde sam i šta se desilo. Misli su mi i dalje bile smušene i ispunjene pitanjima bez odgovora koja izgleda nikad ne prestaju. Zgrabila sam makaze iz zadnjeg džepa farmerki čvrsto ih držeći u ruci skoro do ivice bola. Privukla sam ih blizu grudi. Ruka mi se nekontrolisano tresla od pomisli na posledice koje bi to moglo doneti. Šta imam da izgubim u ovom trenutku? Ništa. Čekala sam, smirujući svoj uzdrhtali dah. Molila sam se da nije čuo moje srce koje je tuklo izvan mojih grudi. Osetila sam kako mi zvoni u ušima, udarajući o moju kožu. Čvrsto sam zatvorila oči kad sam čula da je brava na vratima kliknula, otvarajući se samo nekoliko sekundi kasnije. Samo sam ležala tamo okrenuta na stranu, licem prema prozoru u stanju šoka, pokušavajući da ne mislim o onome što sam trebala da učinim. U prvom planu mog uma je bilo da ovo možda nije dobra ideja, ali svaki put

23


Naš svet knjiga kad mi se misao kružeći vratila nazad, ja sam je odgurnula. Znajući da bi ovo mogla biti jedina šansa da se oslobodim jer neću biti u mogućnosti da ga opet uhvatim na iznenađenje. Bilo je sad… Ili nikad. Mekano prozirno svetlo iz hodnika ulazilo je u sobu, ali to nije bilo dovoljno da se vidi više od nekoliko santimetara ispred sebe. Tiho sam se pomolila da ne pali svetlo. Samo je ostavio malo svetla ne želeći da me probudi. Očigledno je mario dovoljno da bi zatvorio zavese ranije u toku dana. Shvatala sam je ovo isti koncept. Pretvarala sam se najbolje što sam mogla da spavam, imajući godine prakse sa roditeljima koji ulaze u moju sobu. Da bi se uverili da nisam budna onda kad treba da spavam. Pomisao na roditelje izazvao je bol u mom srcu, razmišljanje o tome kroz šta prolaze napunilo je suzama moje oči. Znala sam da će me tražiti. Znala sam da neće nikad odustati dok me ne nađu. Mrtvu. Ili živu. Isterala sam i te misli, znajući da mi neće biti ništa bolje ako mislim o stvarima koje ne mogu da promenim. Morala sam da ostanem ovde i sada. U sadašnjosti kako bih imala budućnost. Koraci su mu se približavali sve bliže i bliže prema mom krevetu sve dok nije ostao bez mogućnosti za korak. Dok nije stajao skroz uz mene, naginjući se sa strane odozgo. Čekajući, kao da ja čekam njega. Znala sam da zuri u mene, razmišljajući šta da radi sledeće. Povukao je sa mog tela jorgan i čaršave, oduzimajući mi moju lažnu sigurnost. Osetila sam kako se ivica kreveta povukla. Njegovo koleno je dodirivalo moja leđa. Da li je on to ulazio u krevet sa mnom? Nagnuo se napred, sklanjajući kosu sa mog lica. Pustio je prste da polako klize što je delovalo kao večnost. Oduprla sam se nagonu da povratim, želudačna kiselina se podizala u mom grlu. Moji brzi, nepravilni otkucaji srca gotovo su me izdali. Jagodicama prstiju klizio je od mog obraza do mog vrata, držeći se za moje rame. Krenuo je da me okrene na leđa što sam ja istog momenta iskoristila protiv njega.

24


Naš svet knjiga Napravila sam nagli okret, malo otvorila oči, zabadajući makaze jako, što sam dublje mogla u njegovu butinu. „Jebote!” Zaječao je od bola, a ja sam skočila u akciju. Izvukla sam dupe iz kreveta, ignorišući nestabilnost svog tela i misli i požurila da izađem iz sobe. Zalupila sam vratima iza sebe, zagledajući da vidim da li postoji brava spolja da ga njom zaključam. „Sranje!” Paničila sam. Trebao mi je ključ. On je još uvek imao prokleti ključ. Pa sam potrčala. Trčala sam brzo koliko sam mogla duž uskog hodnika, a moja bosa stopala su udarala po podu. Nadajući se da će me odvesti do ulaznih vrata ili bilo gde odakle bi mogla da pobegnem. „UPOMOĆ! NEKA MI NEKO POMOGNE! MOLIM VAS!“ Vrištala sam kroz bolno grlo koje je već gorelo. „UPOMOĆ!“ Trčala sam koliko sam brzo mogla kroz nejasno osvetljen hodnik, zaustavljajući se samo da proverim vrata poređana duž zidova. Isprobavala sam ručke, udarala pesnicama, nadajući se nekoj vrsti čuda da će se jedna otvoriti. Oslobađajući me. „UPOMOĆ! MOLIM VAS, MOLIM VAS POMOZITE MI!“ Čula sam kako se otvaraju vrata sobe u kojoj su me držali i zvuk čizmi koje se vuku po drvetu. Dolazio je po mene. Opet me uhvatila panika i počela sam da trčim, gledajući nazad da se uverim da nije iza mene ne obraćajući pažnju kuda idem. Pre nego što sam znala, udarila sam u nešto što sam osetila kao zid od cigli i pala iznenada, tupim udarcem na zemlju. Moje telo se sudarilo sa parketom, izbacujući mi potpuno vazduh. Teško sam udisala vazduh, pokušavajući pod hitno da se dignem na kolena, puzeći dalje od visokog mišićavog sklopa koji se nadvijao nada mnom. „Mia!” pozvao me je, uhvativši me iznenađenu. Momentalno sam pogledala gore, prepoznavši ton glasa. Ni za milion godina nisam očekivala da ću videti osobu koja je stajala iznad mene.

25


Naš svet knjiga

„Mia!” pozvao sam opet, očajnički čekajući da joj čujem glas koji bi me uverio da je ona dobro. Užasnut kad sam shvatio da je u podrumu tiho. Nema vrištanja. Nema plakanja. Krv. „Jebote…” Mislio sam da sam iskusio svaki mogući gubitak u životu. Osetio svaki oblik bola, svaki oblik agonije i povređenosti koji je poznat jebenom čoveku. Pogrešio sam. Ništa se nije moglo porediti sa momentom kad sam se vratio na mesto gde sam bezbedno ostavio svoju devojku. Gde sam ostavio Miju… I ona nije bila jebeno tamo. „MIA!” grmeo sam, tražeći je po celom podrumu. Ne obraćajući jebenu pažnju na to da sam udarao po kutijama za koje sam znao da sadrže Lukove lične stvari. Morao sam da je nađem. Tiho se moleći prvi put posle ko zna koliko vremena, da se samo krije. Prikrivena u procepima mračnog, betonskog podruma. Uplašena i u šoku od svega što se upravo dogodilo. Nikad nisam želeo da ona vidi ovaj deo mog života. Nikad nisam pomislio da će se išta od ovog dogoditi. Poslednja stvar koju sam ikad želeo da uradim je bilo da sjebem njen život uvodeći nju u svoj život. „MIA! DUŠO, MOLIM TE!” molio sam rasturajući podrum kao jebeni pobesneli pas, ne ostavljajući ni jednu kutiju neprevrnutu ni vrata neotvorena.

26


Naš svet knjiga Neću stati dok ne budem znao da je bezbedna. Dok ne bude u mojim rukama gde je uvek pripadala. Cepalo mi se jebeno srce slušajući njene molbe od pre da je ne ostavljam tamo. „Creed… molim te… ne ostavljaj me… molim te… molim te, trebaš mi!” Njene reči će zauvek biti urezane u moju savest. Dao bih svoju dušu đavolu da je nađem, da vidim njeno nasmejano lice, da čujem njen smeh. Da osetim kako se očeše o mene na način na koji je samo Mia ikad mogla. Bilo je kao da je prisutna duhom. Upravo tamo gde je bila od momenta kad mi je dala svoj prvi PATCH. „Dušo, molim te daj mi znak. Molim te. Dala mi je svoj prvi PATCH.” Slomio sam se, ignorišući bol u nozi koja je bila pogođena u unakrsnoj vatri. Pustio sam da krv pada po zemlji, mešajući se sa Mijinom. Provukao sam ruke grubo kroz kosu. Na ivici besa. Visio sam na prokletoj niti. Sećanja na naše zajednički provedeno vreme napalo mi je misli jedno za drugim. Uvrćući, skrećući, nisu me puštale, ne obraćajući jebeno pažnju da ona nije tu. Da mi je oduzeta, pravo ispred mene. Nisam mogao da je nađem. Nisam je spasio. Sve ovo je bila moja jebena greška. „MIA!” Povikao sam poslednji put, uništavajući svaki mračni ćošak, hladan otvoren prostor sve dok nije ostalo ništa osim uništavanja u svojoj osnovi. Požurio sam uz stepenice, preskačući po tri odjednom. Ignorišući krv koja šiklja iz rupe od metka u mojoj butini. „Dušo, ti si pogođen—” Napao sam svog mlađeg brata pre nego je mama mogla da izgovori još jednu reč. Grubo sam ga uhvatio za njegov kožni prsluk, udarajući njegovim leđima o najbliži zid, izazivajući da naše fotografije iz detinjstva zazveče i padnu na pod. Zajedno sa ostalim krhotinama. „Gde je ona, dođavola?!” ključao sam od besa jedva zadržavajući svoju narav. Sve što sam mogao da vidim bilo je crveno. Svetlo. Zaslepljujuće. Jebeno crveno.

27


Naš svet knjiga „Sranje?” Noah se zgrčio, pokušavajući da se oslobodi mog čvrstog stiska. Ne dajući mu ni malo prostora, držao sam ga čvršće. „Gde. Je. Ona? Neću te pitati ponovo, ti malo govno!” Gurnuo sam ga o zid sa još više snage, odgurujući ponovo njegovo telo unapred. Živo me boleo kurac što je on moja krv. „Creed! Šta te je spopalo? Skloni se od njega! On ti je brat!“ Mama je zahtevala vrišteći, grabeći me za ruku. Odgurnuo sam je. Bio sam sluđen čovek. Niko ne bi bio sposoban da me zaustavi. Čak ni moja porodica. „Bio sam sa tobom, kretenu! Borio se uz tebe. Ako Mia nije dole, to nije zbog mene. Ti si je odveo u podrum! Ti si je ostavio dole! Ako je jebeno nestala, to je zbog tebe,” zaškrgutao je kroz stisnutu vilicu, pokušavajući da zauzme svoje držanje. Gledao me je gore - dole. Oslobodio sam ga jakim odgurivanjem. Koračao sam dnevnom sobom, šutirajući okolo čaure metaka svojim čizmama. Ova kuća je bila jebena propast. Odražavajući kako je usran moj život oduvek bio. „Isuse Hriste! Da li misliš da bi povredio svoje dete? Misliš da bih povredio moju devojku?” Pukao sam na njega, ali me je Diesel zadržao. „Ona nije tvoja devojka. Razumeš li me? Nemoj da ikad više čujem te reči kako izlaze iz tvojih prokletih usta. Izbaciću te jebeno napolje. Ne mareći ni malo ko si mi ti!” „Momci! Prestanite! Moramo da nađemo Miju! Vaše svađanje neće doprineti da se to desi išta brže. Gubimo vreme!” Mama je uzdahnula, gledajući napred nazad između nas. Odgurnuo sam Diesela od sebe, besno gledajući u njega zbog toga što me drži. Podigao je ruke u vis u znak predaje. „Smiri se, jebote. Naći ćemo je,” Diesel je zaškrgutao. „Ali ovo nema nikakvog jebenog smisla. Predsednik je rekao da nismo više u sukobu sa Sinnersima. Ko je dođavola započeo rat?” Izvukao je mobilni iz džepa, odlazeći. Moram da obavim neophodne razgovore pre nego stvarno izgubim strpljenje.

28


Naš svet knjiga Gledao sam po sobi sa urođenim poštovanjem, videvši svu moju braću da stoje okolo. Znajući da bi oni isto reagovali da je to bila jedna od njihovih starih dama. Ignorišući ista pitanja koja su se pomaljala, koja sam postavljao sebi od kad je prvi metak odjeknuo. Mama je izdahnula uzdah olakšanja, iskoračajući ispred mene. Zurila je nadole u krv koja se nakupila na mojim stopalima. „Pogledaj me.” I jesam. „Pronaći ćemo je. Sad mi dopusti da ti sredim nogu pre nego što se inficira.” „Dobro sam.” „Creed, nikom nisi dobar povređen. Ostavi mrtve. Dopusti mi—” „Rekao sam da sam dobro!” Uneo sam joj se u lice, ali ona se nije uplašila. Bila je navikla na našu narav, boreći se sa Jameson muškarcima celog života. „Prokletstvo! Vi ste momci tako tvrdoglavi, baš kao vaš otac.” Preletela je pogledom po dnevnoj sobi, tražeći kretena. „Kad već govorimo o njemu, gde je on?” Pratio sam njen pogled, proveravajući sva lica. Primećujući da ga stvarno nema. U besu nisam shvatio to ranije. Znao sam da će biti tu. Bez obzira na sve, on bi bio jebeno ovde. Oči su mi se raširile i srce mi je propalo. Sva krv je nestala iz mog lica. „Kučkin sin!” Pukao sam, istrčavajući na prednja vrata koja su visila na šarkama, pre nego što sam izgovorio poslednju reč. „Creed! Creed! Čekaj! Čuo sam neku braću kako govore iza mene, ali bilo je prekasno. Već sam bio na svom motoru, jebeno brzo vozeći odatle koliko god brzo je stara cura mogla da ide. Ne ostavljajući ništa osim prašine za mojim tragom. Nije trebalo mnogo dok sam stigao u dvorište, spuštajući nogare, skačući sa svog motora pre nego sam isključio motor. U treptaju oka sam bio u klubu. „Creed, ti—” Zgrabio sam svog starog za grlo, tresnuvši ga o najbliži zid, skoro isto kao što sam Noahu. Udahnuo je, njegove ruke su udarale po mom daviteljskom stisku. „Pitaću te samo jedan jebeni put. Gde je ona?” podsmehnuo sam se, opuštajući svoj stisak dovoljno da može da odgovori. „Ko?” tata se gušio, lagano se osmehujući.

29


Naš svet knjiga Taman sam hteo da mu izbrišem smrdljivi izraz lica kad sam osetio kako je hladan metal okrznuo moj potiljak. Nisam morao da se okrenem da bi znao ko je. „Zar to nije jebeno slatko, imaš psa čuvara, zarežao sam, nakrivljujući glavu u stranu. „Pusti ga” glas iza mene je naredio tonom koji nisam cenio. „Jebeni A,” izdahnuo sam. Jednim brzim, iznenadnim pokretom oslobodio sam grlo mog oca, bacajući ga na zemlju i uzeo sam pištolj iz Prospectovog stiska u deliću sekunde. Bacio sam ga na pod šutirajući, terajući ga da klekne u bolovima ispred mene. Ja sam tvoj VP, ti jebeni idiote „Sranje! Izvini. Ja sam nov, nisam —” Brzim okretom pištolja udario sam ga postrance u glavu, onesvešćavajući ga. Njegovo omlitavelo telo završilo je na podu tupim udarcem. Imao je sreće da ga nisam poslao pod zemlju. Brzo sam se okrenuo unazad, uperivši pištolj na sredinu očevog čela. „Hoćeš li odgovoriti na moje pitanje? Ili želiš da testiraš zadnje komadiće mog jebenog strpljenja,” upozorio sam, sužavajući očima na njega. „Ubio bi svog matorog zbog neke proklete pičke? Jebena kučka je trudna semenom tvog mlađeg brata. Izgleda da je jebeno nije bilo briga za tebe kad je raširila svoje noge Rebelu na tvom krevetu, zar ne? Nije ništa bolja od klubskih kurvi ovde. Prokleto je laka ako mene pitaš.” Nisam dva put razmislio kad sam spustio pištolj u stranu i udario ga u facu. Hladno sam ga udario pravo u nos. Njegovo telo je padalo bočno, udarajući nazad na zid od iznenadnog udara. „Ona nije ni nalik na pičke koje paradiraju svojim pičkicama ovuda. Nazovi je još jednom kurvom i smestiću te u zemlju. To nije pretnja, to je jebeno obećanje.” Uspeo je da povrati stabilnost, stajao je uspravno, otresajući zbunjenost dok nismo zaključali oči. Krv mu je curila iz nosa, natapajući njegovu belu košulju. Naciljao sam pištolj u njegovu nogu i povukao obarač. „Šta do đavola?” zarežao je, grabeći svoju nogu jednom rukom. Zamalo je pao na pod. Obrisao je svoje crveno lice nadlanicom druge, pljujući krv na zemlju.

30


Naš svet knjiga „Sledeći pucanj će biti u tvoj kurac, ti jebeni jadniče,” upozorio sam ga kroz stisnute zube. Zvuk motora koji ulaze u dvorište, vibrirao je kroz ceo foaje gde smo se mi sukobili. Kuća će uskoro biti puna braće koja će svedočiti između Predsednika i Vice Predsednika, otac protiv sina u sukobu. Gurnuo sam pištolj dublje u njegovo čelo mirnog prsta na okidaču. Zasijao je očima ispunjenim ponosom. „Dobro sam te odgajio dečko. Brani što je tvoje. To je u krvi Jamesonovih.” „Prekini sa sranjem i reci mi gde je ona! SAD!” Braća su brzo ispunila prazan prostor, svi šokirani neočekivanom scenom koja se razvijala ispred njih. „Creed, baci —” Gledaj svoja jebena posla Diesel.” Povukao sam klizač unazad, držeći dršku u jednoj ruci. Pucao sam u stranu. Tata se lukavo nasmešio, podižući ruke u vazduh u podrugljivom maniru. Izdižući obrvu, izjavio je, „Ona je u tvojoj jebenoj sobi. Nema na čemu.” Nisam oklevao. Povukao sam jebeni okidač.

31


Naš svet knjiga

„Rebel?“ izdahnula sam, zbunjena. Fiksirala sam ga pogledom dok sam još bila na zemlji. „Šta sve ovo znači? Ti si organizovao ovaj usrani šou?“ Protresao je glavom za ne, posegnuvši rukom na dole da me dodirne. Odgurnula sam ga. „Jebi se!“ Nije se obazirao na mene. „Mia, nije tako kako izgleda,“ izjavio je, zgrabivši me za nadlakticu. Povlačeći me ka svojim grudima na moje neodobravanje. Ubrzano sam otresla njegov stisak i odgurnula ga. Stavljajući ruke ispred sebe da ga sprečim da priđe imalo bliže. Podigao je ruke u vazduh ispred sebe gde sam mogla da ih vidim. „Neću te povrediti lepotice. Nosiš moje dete. Znaš da mi možeš verovati. Smiri se i pusti—“ „Uvek sam mislio da ću da primim metak zbog tebe. Nikad nisam zamišljao da će to biti par jebenih makaza.“ „O moj Bože!“ razvukla sam, prepoznajući momentalno njegov glas. Stavljajući ruku iznad srca, okrenula sam se, dolazeći lice u lice ni sa kim drugim nego sa Creedom. Nisam znala da li da potrčim i napadnem ga ili da pobegnem od obojice. Srce mi je govorilo da idem ka čoveku koga sam volela, dok je moj mozak želeo da proverim, ne znajući kakva je bila umešanost bilo koga od njih u ovome. Na kraju je moje srce odnelo pobedu nad mojim umom. Stopala su mi se pomerila po svojoj sopstvenoj volji kao da su bila povlačena užetom koje je on držao, smanjujući rastojanje između nas. Moje sitno telo udarilo je njegovo visoko, vitko, mišićavo telo glasnim udarcem kad sam obmotala svoje ruke bezbedno oko njegovog vrata. Zbog čega se malo zateturao

32


Naš svet knjiga unazad od iznenađujućeg udara. Čak je i on bio iznenađen sentimentalnošću koja je nagrnula iz mene. Sveže suze su počele da teku niz moje obraze, ali se nisam mučila da ih obrišem. Vrtlog emocija me je odjednom udario dok sam se držala čvršće za njegovo krupno telo. Uvek se osećajući tako sitno naspram njega. Njegove ruke su se obmotale oko donjeg dela mojih leđa, držeći me bliže, ali ne dovoljno blizu. Povukla sam se unazad. Moje raširene, suzama ispunjene oči momentalno su otišle prema njegovoj desnoj butini gde su mu farmerke bile natopljene s krvlju. „Šta se dođavola dešava?“ „Na šta ti do kurca liči Pippin? Ubola si me u nogu.“ Gurnula sam ga. Gurnula sam ga najjače što sam mogla, a on se jedva zaljuljao. Znala sam da je taj blag pokret bio samo reakcija od njegove povređene noge. Energično sam zatresla glavom, nesposobna da kontrolišem navalu hormona koji su preuzimali moje telo. „Sada nije vreme za tvoje pametovanje! Imaš li uopšte ideju kroz šta sam prošla? Bilo kakvu ideju kroz šta prolazim upravo sada? Da li te je uopšte briga? Mislila sam da ćeš me silovati! Nisam znala ko mi ulazi u krevet! Šta si očekivao od mene da uradim, ležim i primim ga?“ Odšepao je u susednu sobu i seo na kauč, gledajući u mene. Stavio je svoju ranjenu nogu na stočić za kafu. Glasan udarac njegove teške čizme naterao me je da skočim. Adrenalin mi je bio previše pojačan. „Dolazio sam da te probudim. Pretpostavljam da si ti imala druge planove. Ne znam da li da budem besan na tebe ili ponosan do kurca što braniš sebe.“ Izvio je obrvu klimajući glavom, „Pitaj me ponovo ujutru.“ Noah je imao hrabrosti da se nasmeje dok je sedao u stolicu. „Jedan od vas mora da mi objasni šta se dođavola dešava? Odmah!“ Creed me je pogledao suženih očiju, cepajući farmerke da pregleda gde sam ga ubola. Zazviždao je dok je cepao tkaninu, otkrivajući gadnu ranu. Naginjući se u napred, skinuo je majicu preko glave, obmotavajući je oko butine. Koristeći je kao povez. „Sranje!“ zaškrgutao je, vezujući je čvrsto oko rane, pokušavajući da zaustavi krvarenje. Stajala sam tamo nestrpljivo čekajući sa rukama prekrštenim preko grudi, dimeći se od besa.

33


Naš svet knjiga Konačno je pogledao ponovo u mene. „Samo što sam zašio ovo.“ Klimnuo je prema tome. „A ti si je opet isekla.“ Trgla sam se unazad, zbunjena. „Opet?“ „Prošla si kroz mnogo toga. To je razlog zašto smo te držali pod sedativima. Bilo je lakše na taj način,“ odgovorio je, gledajući pravo u moje oči. Ignorišući moje pitanje. „Kidnapujući me?“ „Nismo te kidnapovali Mia,“ Noah je upao, vraćajući moju pažnju prema njemu. „Naš matori te je uzeo iz podruma, on—“ „To je bio vaš tata?“ „Da.“ Noah je klimnuo. „Krvarila si. On te je vratio u klub za vreme pucnjave.“ Smestila sam zaštitnički ruku preko svog stomaka. „Naša beba—“ „Ona je dobro. Doktor je već bio u Creedovoj sobi da te pogleda kad je sve već bilo završeno.“ Vratila sam pogled na Creeda koji je i dalje sedeo na kauču, samo zureći u mene. Pokušavajući da proceni moju reakciju. Delovalo je kao da su izostavili mnogo toga, što je samo dodalo ulje na moju već zapaljenu vatru. „Šta se desilo? Zašto sam krvarila?“ pitala sam gledajući samo u Creeda. „Neko sranje u vezi toga da se tvoja posteljice malo odvojila od materice.“ Mogla sam da čujem drhtaj u Noahovom glasu iako se trudio da zadrži neutralan ton. Kao da proživljava sve to ponovo. „Morali smo da te premestimo u doktorovu kuću sa mamom gde si ostala nekoliko dana, a on je proveravao tvoje vitalne znake, nadgledajući našu bebu. Držao te je omamljenu lekovima govoreći da je to najbolje. Nije ti dao ništa što bi naškodilo našoj bebi. Tako da ne treba da brineš. Ono čemu si svedočila bilo je dovoljno traumatično. Morala si da se odmaraš koliko god je moguće i povratiš snagu kako bi mogli da te dovedemo ovde u našu sigurnu kuću. Samo moraš da budeš mirna do kraja trudnoće. I nema seksa najmanje četiri nedelje,“ pogledao je prema Creedu, upozoravajući njega, a ne mene. „On će doći da te proveri dok si—“ Pogledala sam u Noaha šokirana. „Koliko tačno ostajem ovde?“ „Koliko god je potrebno,“ Creed je upao, odmeravajući me pogledom koji nisam videla nikad pre.

34


Naš svet knjiga „Zbog čega?“ „Što manje znaš, to bolje Pippin.“ „Za tebe?“ „Ne.“ Ustao je, ubedljivo izgovarajući, „Za tebe.“ „Znači to je to? To su sve informacije koje dobijam? Da li treba da kažem hvala sada? Sednem i čekam kao tvoj prokleti pas?“ „Bezbedna si, zar ne?“ „Gde sam?“ „Tamo gde bi trebalo da budeš.“ „To je poprilično neodređeno čak i za tebe Creed. To je sranje. Imam pravo da znam šta se dešava! Ne možeš samo da uzmeš nekoga i sakriješ od svih.“ „Već jesam.“ Zakoračila sam prema njemu, približivši se njegovom licu. Miris cigareta i mentol bombona napao je moja čula. „Zašto? Šta se dešava?“ Ponovila sam zahtevnim tonom. Gledali smo se u oči, činilo se, čitavu večnost. Njegove oči, tamni bazeni, streljale su prema meni, upozoravajući me da odustanem. Ovo je bio Creed koji je slomio moje srce na balkonu Gisellinog stana. Govoreći da je to za moje dobro ne bi mi rekao istinu, čak i da sam ga molila za nju. Bilo je beskorisno da pokušam da razgovaram sa njim u ovom stanju. Gard mu je bio podignut i ništa ga ne bi moglo spustiti, čak ni njegova slabost. Ja. Napetost je bila tako gusta između nas da nije bilo šanse da je Noah nije jasno osetio na drugom kraju sobe. Creed me je još jednom pogledao, sužavajući oči, duboko razmišljajući šta sledeće da kaže. Pogled mu se nije pokolebao. Naši intenzivni pogledi su bili zaključani zajedno, ali je on prvi prekinuo našu povezanost kad mi je okrenuo leđa. Gledala sam kako odlazi, šepajući prema zadnjem delu kuće. Začulo se kako se vrata zatvaraju sa treskom par trenutaka kasnije. Duboko sam udahnula pre nego što sam se suočila sa Noahom, razmišljajući šta bih mogla da kažem da ga nateram da mi ispriča istinu. On je gledao u pravcu u kome je njegov brat upravo otišao. Otvorila sam usta da kažem nešto, ali sam zaćutala jednako brzo kad sam čula reč „Nemoj,“ koja je oštro izašla iz njegovih usta.

35


Naš svet knjiga „Nije moguće da misliš da je ovo u redu? Ja nosim tvoje dete. Nije bezbedno za mene da budem ovde,“ iskreno sam govorila, nadajući se da će on biti na mojoj strani. „Ovo je najsigurnije mesto za tebe Mia. Otvori svoje proklete oči i pogledaj okolo.“ Širom je raširio svoje ruke, pokazujući okolo po otvorenim prostoru. Odlazeći do najbližeg zida, pokucao je po njemu, pokazujući mi da je napravljen od betona. Prvi put sam pogledala po sobi, gledajući šipke poređane po svakom, tamnom obojenom prozoru. Zbog čega je bilo nemoguće da se vidi unutra. Intuicija mi je govorila da je staklo takođe bilo blindirano. Ništa nije moglo da uđe u ovaj prostor. Moje oči su nastavile da lutaju okolo do udaljenog ugla sobe, gde su stajala velika ulazna vrata od kovanog gvožđa, zajedno sa nekoliko kompleta čeličnih brava za koje bi vam trebao ključ da ih otvorite. Tada sam shvatila da je ova kuća kao zatvor. Zaključana kao Fort Bragg. Ako nije bilo načina da uđeš, to je opet značilo da takođe nije bilo načina da izađeš. A iz nekog razloga ta pojava me nije uplašila, uradila je upravo suprotno. To me je utešilo. Ponovo sam pogledala u Noaha. „Onda mi reci šta se događa. Pomozi mi da razumem.“ „Ne mogu.“ „Ne možeš ili nećeš?“ „Nije važno.“ „Meni jeste.“ Pogledao je preko mog ramena, gledajući ponovo niz uzan hodnik. Zakoračila sam ispred njega, blokirajući mu pogled. Posegnuvši, stavila sam ruke na njegova ogromna ramena. „Molim te,“ dodala sam sa iskrenim izrazom ispisanim po celom mom licu. Mogla sam da mu vidim u očima da je želeo da mi kaže, možda ne baš sve, ali bar nešto od istine. Strpljivo sam čekala, nadajući se da ću uspeti da doprem do jednog brata. Tiho se moleći da se slomi. Nikad ne očekujući ono što je sledeće rekao. „Prvi put kad sam video realnost mog sveta imao sam jedanaest godina. Došla je iz Creedovih ruku, a to nije bilo ništa u poređenju sa onim što sam video i uradio do sada. Iz perspektive autsajdera on nije bio čovek sa kojim

36


Naš svet knjiga se zajebava, skoro kao naš otac. Ja mogu da ih podnesem, ali mala devojčica kao ti bi trebalo dva put da razmisli pre nego što ispritiskaš dugmiće i uđeš na jebenim prstima. Isuse Hriste, pre samo nedelju dana Creed je povukao okidač na našeg oca samo iz zabave. Pucajući mu u nogu, a onda pored glave promašujući samo da dokaže jebenu poentu.“ Odbacio je moje ruke kao da je to što mi je rekao bilo potpuno normalno. „To je sjeban način života, ali mi ne znamo za drugačiji.“ Lagano je prešao svojim žuljevitim palcem preko mog obraza. „Budi dobra devojčica i ostani tu gde si Mia. To je za tvoje dobro. Obećavam.“ Sa tim rečima se okrenuo i otišao ostavljajući me sa više pitanja nego što sam ih imala pre.

37


Naš svet knjiga

Teška srca sam je ostavio u dnevnoj sobi sa Noahom. Mrzeo sam da je gledam tako jebeno uznemirenu, ali nije postojala ni jedna prokleta stvar koju bih mogao da uradim. Ruke su mi bile vezane. Ovo je bilo onako kako je moralo da bude, kraj jebene priče. Bio sam više nego iscrpljen, jedva da sam spavao od kad su jebena sranja počela da se dešavaju. Između zabrinutosti za Miju i njenog bezbednog dovođenja ovde bez da iko sazna da smo mi umešani, pokazalo se kao jebena gnjavaža. Plus suočavanje sa posledicama pucnjave i njenog navodnog kidnapovanja, delovalo je kao da se dešava jedna stvar za jebeno drugom. Da ne spominjem da je Martinez bio jebeno upucan, ubijen u svojoj kući u New Yorku, otprilike istog dana kad je bila i pucnjava. To je bio samo još jedan razlog da sakrijemo Miju. Ništa nije imalo jebenog smisla. Trebalo je manje od dvadesetčetiri sata da mene i Noaha detektiv McGraw odvede u pritvor. Mijini mama i tata su bili tamo zajedno sa ujakom i ujnom. Njena mama je sedela u stolici, histerično plačući, prebirući po fotografijama da ih da policiji. Dok je njena ujna pokušavala da je uteši najbolje što je mogla. Njen tata nas je uočio dok smo prolazili pored njih, bacajući se na staklo vikao je prostote. Nazivajući nas svakakvim imenima dok ga je njen ujak zadržavao. Bila mi je potrebna sva snaga da ga ne zaskočim. Znajući da su i oni takođe bili povređeni. Na kraju su nas satima ispitivali o našoj vezi sa njenim nestankom. McGraw je čak dobio nalog da pretraži našu kuću i klub, ali bezuspešno. Jebene svinje su rasturile naše imanje pokušavajući da je nađu. U to vreme ja sam je već premestio. Ona se krila sa mamom i doktorom kod njega, dalje ka jugu. U pratnji nekoliko braće koja su pratila svaki njen pokret.

38


Naš svet knjiga Svaki član našeg kluba bio je odveden u pritvor na ispitivanje uključujući i našeg matorog. Nije bilo razlike od bilo kog drugog puta kad su nas pozivali u stanicu, tražeći odgovore. Mia je bila moja. Što je značilo da je ona bila porodica. A mi smo štitili naše. McGraw je verovatno znao da smo pričali svakakva sranja, ali nije mogao da dokaže da smo krivi bez jebenog dokaza. Ako je postojala jedna stvar koju je naš klub znao dobro da radi to je bilo da prikrivamo naše tragove. Naš jedini spas je bila činjenica da Mia nije rekla njenim roditeljima da dolazi kod nas u kuću to veče. Pre nego što je bilo ko shvatio da je Mia nestala, nekoliko braće je čekalo do sumraka i odvezlo njen džip do najbliže stanice voza. Ostavili su ga na neobezbeđenom parkingu preko noći. Na tim istim šinama na kojima sam ja proveo veći deo moje mladosti sanjareći da pobegnem. Ironija mi nije jebeno promakla. Nadao sam se da će inscenirano ostavljanje njenih kola na stanici doneti njenoj porodici malo unutrašnjeg mira. Da možda Mia nije oteta nego da je sama pobegla. Braća su bila veoma oprezna, pobrinuvši se da ne ostave za sobom bilo kakve otiske prstiju ili DNK koja bi mogla da ugrozi naš klub. Uništavajući njen mobilni telefon kako ne bi mogao da bude praćen, uništili su sve što bi moglo da optuži Đavolove Otpadnike. Naša umešanost u njen nestanak je morala da ostane nepostojeća. Nije bilo važno, mada, ništa od toga nije. Njen matori i njegovi momci su rasturili Oak Island pokušavajući da je nađu. Nije da sam mogao da ih krivim, i ja bih uradio jebeno isto sranje da je nisam prvi pronašao. Čuo sam Mijine meke, suptilne korake kako silaze niz hodnik. Lagao bih ako bih rekao da nisam bio usrano šokiran kad je pokucala na vrata moje spavaće sobe. Otvarajući ih kratko nakon toga. Nisam se obazirao na nju, buljeći u utišan televizor dok me je ona gledala sa dovratka. Stojeći najdalje što je mogla od mene. Želeo sam da je dotaknem, povučem u svoje krilo i nikad je jebeno ne pustim. Ali sam joj dopustio da se za sada distancira znajući da je besna na mene. Njen gard je držao na bezbednom mestu prvi put od kad smo se upoznali, tamo gde je trebalo da bude sve vreme. Umesto toga, sad je bila uprljana mojim životom, upravo na način na koji nikad nisam želeo za nju.

39


Naš svet knjiga Sad je bilo prekasno za to i nije bilo povratka ni za koga od nas. Ovo je bio naš život. Uzeo sam još nekoliko gutljaja iz flaše Jacka i vratio je nazad na noćni stočić, pripremajući se da zašijem nogu. Zgrabio sam set za prvu pomoć koji je doktor ostavio za nas, provukao sam najlon kroz rupu na igli. Uzimajući upaljač da sterilišem vrh. Mia je uzdahnula kad sam probušio povređenu kožu, zbog čega sam pogledao ponovo u nju upitnim pogledom. Zagrizla je svoju usnu na nekoliko sekundi, jasno se boreći sa unutrašnjom bitkom, očiglednom na njenom licu. Iznenada je pomerila stopalo ispred drugog stopala, stižući do mene u tri koraka. Želela je da stigne do mene što je brže moguće, u slučaju da promeni mišljenje. „Radiš to potpuno pogrešno,“ promrmljala je, sedajući pored mene na krevet, uzimajući mi iglu iz ruke. „Ti znaš mnogo o zašivanju probodnih rana Pippin?“ zadirkivao sam je, posežući da ležerno obmotam pramen njene kose oko svog prsta. Prevrnula je očima, povlačeći glavu. „Moj tata je doktor. Videla sam kad je zašivao Masona i Boa u našoj kući više puta nego što želim da pamtim.“ Klimnuo sam glavom, naslanjajući glavu na uzglavlje. Zahvalan do koske što nisam morao to da radim sam. Namrštila se, razmišljajući o svojoj porodici. Ranije je bila previše napeta, tražeći odgovore od mene o tome šta se dešavalo, da bi ih se prisećala. Čudno je šta je mozak sposoban da uradi kad je stavljen u iscrpljujuću situaciju. Ni kod Mije nije bilo drugačije. Sklonio sam kosu sa Mijinog lica, zgrabivši je sa strane za bradu da me pogleda. Disanje joj se isprekidalo. „Oni ne znaju gde sam, zar ne?“ prošaputala je dovoljno glasno da mogu da je čujem. Bolna grimasa prešla je preko njenog lica. Zatresao sam glavom za ne. Napravila je grimasu iako je moj odgovor bio očekivan. „To je za tvoje dobro. I njihovo,“ uzdahnuo sam, znajući da to neće ništa prokleto poboljšati.

40


Naš svet knjiga „Mora da su prestravljeni. Ne mogu ni da zamislim kroz šta prolaze. Moja mama mora da se razbolela od brige. Mason je na zadatku bez i jedne reči o tome da je bezbedan i sada ovo. Njeno jadno srce se slama Creed.“ Samo sam sedeo tamo gledajući u nju, ne znajući šta više da kažem. „Mogu li da nazovem—” „Ne,“ prekinuo sam je, već znajući šta će da pita. Očekivao sam to cele jebene noći. „Neću im reći gde —” „Ne.“ „Molim te Creed. Samo da znaju da sam u re—” „Mia!“ Pukao sam grubim tonom. „Ne!” Namrštila se, grabeći flašu hidrogena iz kompleta za prvu pomoć i pripremajući štapić sa vatom da očisti i dezinfikuje moju ranu. „Ovo će boleti,“ izjavila je iznerviranim glasom. Suzio sam oči prema njoj. „Ne može boleti ništa više nego kad si me ubola.“ Umesto toga, pre nego što sam shvatio šta se dešava, bezobraznica je sipala hidrogen na posekotinu. „Sve ti jebem!“ urlao sam, zabacujući glavu unazad, stiskajući pesnice u čaršafima. „Mislila sam da si rekao da neće boleti više nego kad sam te ubola u nogu. Šta smo naučili Creed? Hmmm... Da ti nisi uvek u pravu? Tako da možda mogu da pozovem rodi—” „Kad će ti proći kroz tu tvoju tvrdu jebenu glavu, uh? Ti si pametna devojka Pippin. Ne bi trebalo da ti crtam. Zvanje roditelja će te samo ubiti. Pokušavam da ti spasim život. Ne jebeno da ti ga okončam. Sve to zapitkivanje prestaje ovde!“ Strpljenje nikad nije bilo jedna od mojih vrlina i neće sada postati. To je jedan od razloga što smo je držali uspavanu i sa povezom preko očiju dok smo je dovodili ovamo, u sred ničega. Niko ne bi mogao da dođe do ovog mesta osim ako nije poznavao šumu kao svoje dvorište. Trebalo vam je vozilo za kojim biste išli da bi došli do ovde. Koliko god sam mrzeo da je držim u besvesnom stanju, nisam joj dovoljno verovao da neće pozvati svoju porodicu i reći im gde se nalazi. Nisam mogao da je krivim zbog toga. Svako bi iskoristio prvu priliku koju ima da pozove kući.

41


Naš svet knjiga „Ovo je daleko od završetka,“ promrmljala je sebi u bradu, zabadajući iglu u moju nogu malo jače nego što je bilo neophodno. Zastenjao sam, zgrabivši flašu Jacka sa noćnog stočića, ispijajući je do kraja sve dok nisam više osećao oštro paljenje sa svojih nervnih završetaka. Ispuštajući režeći zvuk iz dubine svog grla, bacio sam praznu flašu na pod pored mene, gledajući kako se razbija od udara. Pokazujući joj prema mojoj nozi da završi sa zašivanjem. Sve se desilo tako prokleto brzo. Jednog momenta je vezivala moj šav, a sledećeg je moj telefon zazvonio sa novom porukom. Oboma su nam se oči istovremeno ustremile ka telefonu koji je ležao na sredini kreveta kao da je bio miniran eksplozivom spreman da se jebeno aktivira. Nisam ni razmislio o tome, a ona se bacila preko moje noge ogrebavši moju ranu da zgrabi telefon. Zgrabila ga je pre nego što sam ja uspeo, stiskajući ga čvrsto svojim pohlepnim malim rukama. Bacila se sa ivice kreveta tako jebeno brzo kao da joj gori pod nogama. Odnoseći ga prema obližnjem kupatilu u uglu moje sobe. Nije imala ni malo šanse. Uhvatio sam je za zadnji deo džempera kad je obilazila krevet, potisnuvši je u nazad jakim stiskom. Nije bilo šanse da je zgrabim sigurno sa strane, a da ne povredim nju ili bebu, a ona je to znala. Obmotao sam joj ruke oko gornjeg dela grudnog koša, povlačeći je u krilo, pokušavajući iz petnih žila da dođem do telefona. Ona se uvrtala, okretala, duvala i dahtala dok nije pronašla izlaz iz svog džempera. Odvlačeći dupe u kupatilo, zalupila je vratima za sobom. Čuo sam kako je brava legla na svoje mesto par sekundi kasnije. „Jebem ti sve,“ procedio sam. Bacajući svoju povređenu nogu sa kreveta, ustao sam, hodajući prema vratima. „Mia! Otvori jebena vrata!“ Udarao sam pesnicama po drvetu. Čulo se uznemirujuće komešanje praćeno glasnim zvukom grebanja koje je dolazilo iz kupatila. Znao sam da barikadira sebe pomerajući nameštaj prema vratima da bi me zadržala napolju. „Mia! Otvori ih ili ću ja!“ „NE!“ vrištala je ne odustajući. „Zovem svoje roditelje! Ne mogu ovo da im radim! Ne mogu da verujem da me teraš na to! Sve ovo je tvoja krivica!

42


Naš svet knjiga A sada se gubi!“ Glas joj je odzvanjao dalje od vrata kao da je stajala u tuš kabini, daleko od mene. „Isuse Hriste!“ Pomerio sam se korak u nazad, zabijajući stopalo o vrata. Snažno sam ih otvorio udarcem, lomeći ih sa šarki i povlačeći ram zajedno sa njima. Čineći da se komadići ormarića za posteljinu kojim je blokirala vrata razbiju zajedno sa njima. Oči su joj se raširile od šoka. Nisam jebeno oklevao, odmarširao sam ka njoj u tri čvrsta koraka. Naterao sam je da se povuče dok joj leđa nisu udarila zid tuš kabine. Nadvio sam se nad njeno sitno telo pretećim držanjem, unoseći joj se pravo u lice. Oči su joj bile raširene i zabrinute. Bio sam ovde da bih pokušao da joj spasim život i čuvam je na bezbednom, a ona je zamalo sve to ugrozila. Sama ta misao je učinila da mi krv proključa, a frustracija izbije duboko iz moje srži. Šake su mi se skupile u pesnice, grudi su mi se nadimale, dosežući moju tačku pucanja veoma jebeno brzo. Bio sam na ivici nerva. Nisam mogao da ratujem sa svima plus sa njom. Bio sam bitku sa potpuno odraslom ženom koja je konstantno padala u napade besa kad nije išlo kako je ona htela. Morali smo da budemo na istoj strani. Bez svađanja. Morao sam da istaknem svoju poentu i to sam morao da uradim jebeno odmah. „Zar ti nisam rekao da otvoriš jebena vrata?“ „Ja-ja-ja—” zamuckivala je, menjajući brzo svoje ponašanje. „Zar ti upravo nisam rekao da ne možeš da zoveš svoje proklete roditelje?“ „D-dd-aaa...“ Klimnula je glavom, nudeći mi nazad moj telefon. Okrutno sam je udario po ruci, šaljući telefon da se razbije o pod od pločica. Nisam se pokolebao, zgrabio sam je za nadlakticu i držao je u mestu. Ovo bi bio drugi put ikada da sam se na ovakav način ponašao prema njoj. Nisam pokušavao da je uplašim. Trebalo mi je da me sluša i razume. Ovo nije bila jebena igra. Ovo je bilo zbog njenog preživljavanja kroz usranu oluju. Naš način života je bio okrutan, živeo sam to ceo svoj život. Mia je, s druge strane bila privilegovana jebena princeza koja nije imala pojma i trebalo joj je otvaranje očiju. Moja dužnost je bila da je zaštitim od nevidljivih neprijatelja

43


Naš svet knjiga i pravila su morala da se jebeno poštuju. Ona me je testirala, terajući me da je stavim na njeno prokleto mesto. Podvlačim, morala je jebeno da me sluša. „Ne beži od mene. Nikad!“ Trgla se. „Plašiš me.“ Usne su počele da joj podrhtavaju. „Je li tako?“ zaškrgutao sam, saginjući se blizu do njenih usana. „To nije ništa u poređenju sa tim šta bi ti naši neprijatelji uradili ako bi te pronašli. Silovali bi te. Tukli te i onda bi te jebeno ubili kad bi se zadovoljili. To bi želela?“ „Ne,“ izdahnula je, sa suzama koje su joj se stvarale u očima. „Nemam vremena za tvoja detinjasta sranja. Pokušavam da te zaštitim Mia. Koji deo toga je tako prokleto teško da shvatiš?“ „Samo želim da im kažem da sam dob—” Pesnicom sam udario o zid tuš kabine iza nje zbog čega se sagla i zavrištala. Pločice su pukle pod mojom pesnicom. „Jebiga“ zarežao sam, odmičući se od nje, znajući da sam radio upravo ono što sam rekao da neću. Plašio sam je, a to mi nije bila namera, sjebao sam ovo stvarno brzo. Kako da je jebeno pridobijem da poštuje moja pravila i da mi veruje? Zatresao sam glavom, razočaran najviše u sebe. „Samo idi Mia. Samo idi u svoju sobu i ostani tamo, razumeš? Misliš li da možeš da to jebeno uradiš?“ Nije joj se moralo dva puta reći. Oprezno me je zaobišla pre nego što je istrčala iz sobe plačući. Odupro sam se nagonu da krenem za njom i povučem je u zagrljaj. Izvinem se za svoje ponašanje. Pustio sam je da ode. Iako... Je to bila poslednja stvar koju sam želeo jebeno da uradim.

Otrčala sam nazad u svoju sobu koja je bila niz hodnik od Creedove, zalupivši debelim drvenim vratima za sobom. Naslanjajući se leđima o njih

44


Naš svet knjiga skliznula sam na pod privlačeći kolena prema grudima. Puštajući da sva osećanja od prošle nedelje iscure iz mog iscrpljenog tela. Preispitujući sve što sam ikada osećala. Kad se moj život pretvorio u ovo? Kako sam mogla da budem tako slepa? Nedostajali su mi moji mama i tata, moja braća, moja kuća. Moja i Creedova veza pre nego što se MC isprečio između nas. Ne znam koliko sam dugo sedela ovde puštajući misli da jure pre nego što sam dopuzala do kreveta u sredini sobe. Ne zamarajući se da presvučem odeću, sakrila sam se ispod čaršava, puštajući suze da slobodno teku. Plakala sam dok nisam zaspala. Telo mi je bilo uznemireno kad sam osetila snažnu ruku kako se obmotava oko mog struka kasnije te noći. Privlačeći me ka sebi, preplavio me je potpuno svojom toplotom i mirisom. „Stani,“ Creed je naredio tihim tonom blizu mog uha kad sam pokušala da se odmaknem. „Molim te,” dodao je kad sam nastavila da se vrpoljim. Umirila sam se, opuštajući se u njegovom zagrljaju. Stavio je svoju drugu ruku ispod jastuka držeći me što je moguće bliže njemu. „Dušo, zajebao sam. Žao mi je.“ Nisam izgovorila ni reč. Deo mene je bio ubeđen da sanjam. „Volim te Pippin. Voleo sam te čak i pre nego što sam shvatio da te jebeno volim,“ napravio je pauzu puštajući reči da potonu. „Kad sam se vratio dole u podrum da te pokupim, a ti nisi bila tamo. Pomislio sam... mislim... bilo je... sranje... nisam dobar u ovome.“ Okrenula sam se u njegovom zagrljaju prema njemu, gledajući ga duboko u oči kroz prigušeno svetlo meseca. „Pomislio si šta?“ „Pomislio sam da sam te izgubio. Nisam bio tako uplašen u celom svom životu. Znam da sam potpuno pogrešna osoba za tebe. Znam da zaslužuješ bolje. Znam da postoji milion razloga zašto ne bi trebali da budemo zajedno, ali to više nije važno. Ti si jebeno moja. Bila si moja još od kad si mi dala onaj prvi amblem, skakućući okolo, sa repićima, ponašajući se kao odrasla,“ smejao se sa sjajem u očima, sećajući me se kao deteta. „Čak i tada si bila davež. Devojčica koja je ispunila moje srce nadom i ljubavlju. Održala si me kroz jebeni rat svojim pismima jer sam znao da neko tamo kući misli na mene. Brine za mene, moli se za mene. Voli me.“

45


Naš svet knjiga Nakezila sam se, a moj bes je postepeno iščezavao dok sam slušala njegovo priznanje. „Sve što mi je ikad bilo važno, više nije. Đavolovi otpadnici, moja braća, moj jebeni život. Uradio bih sve što je potrebno da te zaštitim. Da li me razumeš?“ „Da.“ „Znam šta radim. Znam da možda ne izgleda tako, ali moraš da mi veruješ. Razumeš?“ „U redu.“ „Obećavam da radim na tome da te vratim kući... bezbedno.“ Ušuškala sam se bliže njemu. „Verujem ti, ali tvoja jaja će biti moja ako ne pronađeš način... brzo,“ zezala sam ga, pokušavajući da podignem raspoloženje. Osećajući da mu je bilo neprijatno da pokazuje svoja osećanja. Kao da je to bio prvi put ikad da je to radio. „Možeš odmah da počneš.“ Protrljao je svoj kurac o moju nogu, zbog čega sam se nasmejala. „I ja tebe volim.“ Poljubio me je u čelo, puštajući da mu se usne zadrže. „Sada to. To sam oduvek znao.“

46


Naš svet knjiga

Prošlo je tri nedelje od kad se Mia probudila u sigurnoj kući u šumi. Počela je da se navikava na novu rutinu, znajući da bi mogla biti ovde neko vreme. Dala je Noahu i meni listu neophodnih stvari koje je trebalo da joj donesemo, uključujući odeću, knjige o trudnoći, ženske filmove, gitaru i zalihu njenog omiljenog sladoleda i krastavčića. Provodila je dane prateći doktorova naređenja, ostala je u krevetu, gledajući glupe filmove i čitajući bebi devojčici u svom stomaku. Pričala je neke gluposti kako joj daje polaznu tačku pismenosti. Znao sam da je to zbog toga što je želela da bude obrazovana, za razliku od Noah i mene. Doktor je navraćao najmanje jednom nedeljno da proveri nju i bebu. Donoseći pokretni ultrazvuk tako da Mia može da vidi da je njeno nerođeno dete zaista bilo u redu i da se njeno sopstveno telo takođe dobro oporavlja. Čak joj je stavio do znanja da može da obnovi seksualnu aktivnost što je bila muzika za moje jebene uši. Mia je i dalje bila zabrinuta za bebu i delovalo je da je sve gore kako dani prolaze. Pri jednoj od doktorovih poseta povukao sam ga u stranu i pitao ga da li ima nešto što bih mogao da uradim da joj olakšam brigu. Rekao je da može da ostavi Dopler, prenosivi uređaj sa malom palicom koju bi Mia mogla da koristi kad god poželi. Ne samo da proverava bebine otkucaje srca nego i da ih čuje. Iznenadio sam je sa tim jedne noći dok smo ležali na krevetu opuštajući se. „Dušo, povuci gaćice na dole, podigni majicu i zatvori oči.“ Okrenula je glavu, upućujući mi upitan pogled. „Ponovo? Nezasit si.“ „Neću ti ponovo reći Pippin.“ Povukla je gaćice na dole i podigla bodi majicu. „Tvoja sam pa radi sa mnom kako ti se sviđa.“

47


Naš svet knjiga „Sad budi dobra devojčica i zatvori oči.“ Kad je to uradila, posegao sam prema gore, otvarajući fioku noćnog stočića i izvadio monitor i gel. Istiskujući malu količinu na palicu. „Da li smeraš nešto bezobrazno?“ „Uvek,“ zasmejao sam se, stavljajući vrh sonde niže na područje desne strane njenog stomaka. Razmazao sam gel što je učinilo da ona skoči od kontakta sa hladnoćom. „Da li stavljaš losion po meni?“ „Šššš... slušaj.“ Nekoliko sekundi kasnije, otkucaji srca bebe devojčice ispunili su sobu pošto sam ih locirao. Baš kao što mi je doktor pokazao. Mijine oči su se trepćući otvorile čim je shvatila šta se događa. Briznula je u plač kad su se začuli jaki otkucaji. Neću lagati, to je bio najneverovatniji zvuk koji sam ikad čuo. Nisam upoznao bebu još uvek, ali ona je već istopila i posedovala moje jebeno srce. „O moj Bože, Creed. Kako... mislim... kada...“ Nije mogla da izgovara reči, jako jecajući. Neprekidan potok suza padao je na čaršafe ispod nje. „Znam koliko si bila zabrinuta. Pitao sam doktora kad je bio ovde zadnji put šta mogu da učinim da ti olakšam. Ostavio mi je ovaj Dopler i rekao da je najbolja stvar za tebe da čuješ otkucaje bebinog srca kad god poželiš. Neko sranje o tome kako je to umirujuće za majku. Pokazao mi je kako da ga koristim i eto nas.“ „Ovo je najbolji poklon koji mi je iko ikada dao. Ne mogu ni da ti opišem koliko mi ovo znači. Tako mnogo te volim. „Jebeno te volim. Sad obriši te suze i slušaj našu bebu devojčicu koja raste u tebi. To tu je Jameson srce. Jako i nesalomljivo. Ona je to već jednom dokazala,“ podsetio sam, naginjući se, spustio sam poljubac na njeno čelo. Podsećajući je da ću uvek uraditi za nju sve što je potrebno. Bez obzira na sve. Nije više pokušala da nazove svoje roditelje od kad sam joj pokazao nagoveštaj čoveka kog je želela. Čak je odustala od daljeg postavljanja pitanja. Zadovoljna sa onim što je do sada znala. Poštovala je pravila i uglavnom me je slušala, ali je i dalje bila Mia. Tvrdoglava do jebenog kraja. Znam da je postala nervozna u kući. Mia je uvek bila aktivna osoba, a to što

48


Naš svet knjiga je bila zarobljena počelo je da ostavlja traga na njoj, pogotovo od kad Noah i ja nismo mogli da ostanemo sa njom svako veče. Ipak, nikad nije bila sama. Nisam verovao nijednom od Probnih. Tu je uvek bio Diesel ili neko od druge braće ko bi preuzeo smenu, ostajući sa njom. Tata se držao na odstojanju od odvođenja u sigurnu kuću, ne želeći da ima išta više sa ovom situacijom. Mama me je nekoliko puta molila da dođe da bude sa Mijom. Govoreći da želi da pomogne tokom njene trudnoće. Neko sranje o tome da je potrebna žena u blizini, a ne svi mi muškarci koji kružimo oko nje. Rekao sam joj da sada nije dobar momenat. Mia je već bila dovoljno uznemirena situacijom i nije joj trebala još jedna osoba da je izluđuje. Bila je razočarana, ali se zadovoljila da pomogne spremajući domaću hranu koju bi dala meni da odnesem u kuću. Trudio sam se da budem što više tamo, ali sam i dalje bio Potpredsednik Đavolovih Otpadnika i morao sam da znam šta se, dođavola, dešava u stvarnom svetu. Držao sam na oku Grešnike i sve ostale neprijatelje koji su vrebali na ulicama. Stalno nadgledanje koje smo morali da izbegnemo kako bismo se odvezli do sigurne kuće nije nam ni malo olakšavalo situaciju. Jebeni McGraw nas je nadgledao danju i noću. Noah je većim delom ostajao pozadi u klubu što sam ja i više voleo. Nisam želeo da to malo govno bude u blizini moje devojke, pogotovo sam. Ovo je postala jebena igra čekanja, otkrivajući ko stoji iza pucnjave u našoj kući. Trčali smo u krugovima bez kraja na vidiku. Jureći za našim sopstvenim repovima. Imali smo razgovore sa saveznicima i dobavljačima. Neočekivano smo posetili svakog kučkinog sina koga smo mogli da se setimo. Uprljali smo naše ruke sa još više krvi i života. Neki korumpirani. Neki nevini, uhvaćeni u unakrsnoj vatri. Sa svake vožnje smo se vratili praznih ruku. Nismo imali nijedan jebeni odgovor na sva pitanja koja smo neumorno postavljali. Da stvari budu gore, imao sam Mijinog matorog, njegove momke i McGrawa konstantno zalepljene za dupe. Nije bilo mnogo odstupanja od svakodnevnog života, oni su već bili sumnjičavi u vezi našeg ponašanja. Morao sam da letim ispod radara i lepo se ponašam u narednom periodu. Čak i da nudim pomoć, ali to nije prolazilo dobro. Reči kao propalitet i jebeno smeće su mi bacane u lice. Ništa od toga me nije uznemirilo. Znao

49


Naš svet knjiga sam kako sam izgledao u njihovim očima. Nikad neću biti njihov izgubljeni sin koji bi bio dobrodošao u njihovu porodicu jebenih raširenih ruku. Pa sam se pretvarao kao da se ništa nije promenilo iako jeste sve. Noah je dolazio i odlazio kako mu je odgovaralo, ali i on je bio u istom čamcu u kom sam bio i ja. Prosto i jednostavno, oni su čekali da se jedan od nas oklizne. Morali smo da budemo jedan korak ispred njih sve vreme. Ugasio sam motor sa strane, parkirajući ga iza kuće zajedno sa ostalima. Potpuno izvan vidokruga. Nisam jebeno mogao da dočekam da vidim Pippin. Da je uzmem u svoj jebeni zagrljaj i pravo u krevet. Prošlo je najmanje dvadesetčetiri sata kako nisam spavao, iscrpljenost je počela da se ispoljava. Spavao sam kao usran u klubu, želeći da sam na drugom mestu. Baš je ludo kako sam se brzo navikao da delim krevet sa Mijom u svojim rukama ili na grudima. Imao sam potrebu da me uvek dodiruje neki deo nje. To je bilo novo s obzirom da nikad pre nisam delio krevet ni sa kim osim sa njom. Nasmejao sam se razmišljajući kako neko tako sitan može da zauzme tako mnogo prostora. Zauzimala je ceo krevet. Svako jutro sam se budio na ivici ogromnog dušeka. Kako god okrenem, pola njenog tela je uvek ležalo na meni koristeći moje grudi kao anatomski jastuk. Bebi se to izgleda isto sviđalo. Šutirala bi unutar Mijinog stomaka u sred noći sve vreme, budeći me. Otključao sam ulazna vrata, zaustavljajući se u mestu kad sam čuo kako se Mia kikoće kao jebena šiparica sa druge strane. „Šta dođavola?“ promrmljao sam za sebe, upadajući unutra. Trgao sam se unazad od scene koja se odvijala ispred mene. Mia je bila na kauču sa Noahom koji je klečao na podu ispred nje. Telom između njenih nogu sa glavom koja se odmarala na njenom stomaku dok su mu ruke milovale njenu golu kožu, šaputao je sranja bebi. Oboje su pogledali u mom pravcu kad su čuli da ulazim. Mia se oprezno nasmejala, polako se odmičući od Noaha koji se nije trudio da ustane. Ona je nonšalantno ustala, povlačeći majicu preko svog stomaka. Hodajući prema meni nesigurnim korakom. Poljubila me je stojeći na vrhovima svojih prstiju. „Nedostajao si mi,“ laskala mi je nasuprot mojih usana.

50


Naš svet knjiga „Zar ne bi trebalo da si u mom krevetu?“ pitao sam, zgrabivši je ispod brade kako bi me pogledala. „Čekala sam te.“ Stidljivo se nasmejala, a njeni obrazi su poprimili meku nijansu crvene boje. Ne znam šta me je spopalo, možda je to bila činjenica da je nisam video nekoliko dana, ili možda to što sam video Noahove ruke svuda po njenom stomaku. Ili je to moglo biti samo zbog činjenice da nisam bio u njoj Bog zna koliko jebeno dugo. Uhvatio sam je za zadnji deo vrata, povlačeći njene napućene jebene usne prema meni. Ljubeći je. Jebeno je proždirući. Stiskajući je po strani lica jednom rukom, dok sam uzimao njenu donju usnu između svojih zuba. Jako je sisajući. Čineći da mekani jecaj pobegne sa njenih usana. Kurac mi se trgnuo, žudeći da se nađe unutar nje. Iznenada, ruka mi je pala na njeno sočno dupe, jer nisam mogao da se kontrolišem. Stisnuvši čvrsto, podigao sam je jednim brzim pokretom, tako da je mogla da me opkorači oko struka. Obmotala je svoje duge noge oko mojih kukova kad sam šutnuo da zatvorim ulazna vrata, ne prekidajući naš intenzivan poljubac. Noah je pročistio svoje grlo, ali smo mi predaleko otišli da bi nas boleo kurac zbog toga, umotani u svoju ljubav. Odveo sam nas nazad u moju sobu, postaravši se da izbegnem Noaha dok smo hodali pored njega. Prelazeći prag moje sobe, upotrebio sam čizmu da zatvorim vrata spavaće sobe za nama želeći malo privatnosti sa svojom devojkom. Nisam prestajao da je ljubim dok smo išli prema krevetu. Nežno sam je položio na dušek, naginjući se nad njenim sitnim telom. Učinivši da joj se disanje ubrza sad kad je shvatila da se nalazila ispod mene. Ljubio sam je duž vilice, gunđajući, „Šta je dođavola bilo ono tamo?“ Nastavio sam da je ližem i ljubim ka njenim bujnim sisama. Povukao sam na dole njenu providnu pamučnu top majicu, otkrivajući bradavicu, uvukao sam okrugli vrh u usta. „Ahhh...“ leđa su joj se izvila od kreveta samo me ohrabrujući da nastavim. Nisam mogao da odolim.

51


Naš svet knjiga Nikad jebeno nisam mogao kad je ona bila u pitanju. „Pitao sam te nešto dušo. Očekujem jebeni odgovor, osim ukoliko ne želiš da prestanem,“ upozorio sam je, uvlačeći drugu bradavicu dok su moje ruke lutale, milujući njene grudi. Ponovo je zastenjala, stiskajući rukama moju kosu. Mia je uvek bila osetljiva na moj dodir, ali trudnoća je to pojačala desetostruko. Mogla je da me oseti svuda po sebi jednostavnim dodirom ili palacanjem jezikom, baš kao što sam i želeo. „Creed...“ dahtala je. „Molim te nemoj da staneš.“ Nasmejao sam se. „Želiš nešto od mene? Onda odgovori na moje jebeno pitanje.“ Izbacila je kukove, naginjući glavu u nazad, dajući mojim usnama bolji pristup njenoj zajapurenoj koži. „Da li možeš samo—” „Ne dok ne odgovoriš.“ „To nije bilo ništa. Zašto izluđuješ sam sebe zbog toga? Ja sam tvoja.“ Zarežao sam, ljubeći je agresivnije nego pre. Gnječeći naše usne, trljao sam kurac o njenu butinu. Zaškrgutao sam, „Dokaži,“ između poljubaca. „Šta? Šta da uradim da te učinim srećnim?“ Odmakao sam se, čineći da zacvili od gubitka moje vreline. Odmeravajući je predatorskim pogledom, odgovorio sam, „Možeš mi dopustiti da te jebem u dupe.“ Uvukla je vazduh, sedajući lagano, zapanjena onim što sam joj upravo tražio. Njene razrogačene oči istraživale su moje lice za bilo kakav znak humora. Nisam se jebeno smejao. Gurnuo sam je leđima na dole i uzeo šta sam želeo. Gurao sam joj jezik u usta tražeći njen. Uveravajući je svojim usnama, mirisom i svojom ljubavlju. Podsećajući je kome jebeno pripada. Poljubio sam je još jedanput pre nego što sam smestio svoje čelo na njeno. Ukrstili smo poglede. Teško je progutala, uzimajući dubok udah. „Moje dupe? Kao moje dupe, dupe? Šališ se zar ne? Vidi, ako je to zbog Noaha—” „Mia, čak i kad te jebem. Vodim ljubav sa tobom,“ iskreno sam govorio, ljubeći njene usne, pozivajući ih da se otvore za mene. „A sad raširi te noge

52


Naš svet knjiga onako kako znaš da jebeno volim.“ Kad je to uradila, smestio sam svoje telo između njenih butina zarobivši je rukama, držeći svoju težinu. „Ja sam bio prvi muškarac koji te je poljubio, koji te je dodirnuo, bio bi i prvi koji te je jebeno posedovao, ali sam to zajebao. Najveće kajanje u mom životu dušo. Nikad te neću ponovo povrediti.” Prošaputao sam dovoljno blizu njenih usana da sam mogao da osetim njen dah nasuprot svog. Spustio sam jednu ruku dole, dodirujući je duž stomaka dok sam nastavljao sa priznanjem, „Ova mala devojčica u tebi bi trebalo da je moja, ali nije važno jer je ja volim kao da je moja.“ Zasijala je, osmehujući se široko nasuprot mojih usta. „Da li zato želiš-“ „Jebeno da. Daj mi. Pripada mi.“ „Da li će bol—” Stavio sam joj ruku pod suknju, klizeći prstima duž ivice njenih gaćica. Povlačeći ih. Ostavljajući je bez teksta. Već je bila tako jebeno mokra. To je jedna od stvari za kojom sam najviše žudeo. Prirodan odgovor njenog tela na moj dodir. Mia je stvorena za mene. „Treba mi da čujem te reči, dušo,“ pozvao sam, trljajući prstima duž njene vagine. Pomerajući ih prema njenom klitorisu, polako ih povlačeći, trljajući u krugovima, šireći njenu vlažnost. Spremajući je da primi moj kurac. „Ah... da... tvoja sam...” Nasmejao sam se. „Jebeno te volim,“ izjavio sam, ljubeći je svuda po licu i nazad niz stranu vrata. Gde sam znao da ću je izludeti od potrebe. Od želje. Lizao sam je od ključne kosti do sisa, usisavajući joj bradavice u usta. Trljajući joj prstima klitoris dok je njihala kukovima, jašući i vodeći ih da se trljaju o njen nadražen klitoris. Jače i brže dok nisam gurnuo dva prsta u njenu pičku, i dalje koristeći dlan da trljam njen otečen klitoris. „Pička ti je tako jebeno uska. Tako je, baš tako dušo. Jebi moje prste, jaši ih kao što bi moj jebeni kurac.“ Telo joj se izvilo, oči su joj se izvrnule unazad, a ruke joj se podigle na ivici olakšanja. Nisam odustajao, pomerajući prste jako brzo, tako duboko unutar nje, želeći da se raspadne jebeno jako. I dalje ne prestajući dok nije vrisnula moje jebeno ime. Telo joj se treslo, drhtalo i treperilo jedva izdržavajući da i dalje svršava. Dopustio sam joj malo milosti, dopuštajući joj da uhvati dah i smiri srce.

53


Naš svet knjiga Skinuo sam joj odeću u sekundi. Strgnuvši svoju majicu preko glave, bacajući je na pod zajedno sa njenom. Čvrsto uhvativši njene noge, nisam oklevao, smeštajući lice između njenih prokletih butina. Imao sam potrebu da je okusim. Oralno sam je zadovoljavao sve dok njeno svršavanje nije počelo da mi kaplje niz bradu na grudi. Moje grube, žuljevite ruke istraživale su njene grudi. Mesio sam njene sise, povlačeći je za bradavice i terao sam je da se raspada od mog jezika. Klizio sam rukama do njenih kukova, držeći ih, okrenuo sam ih da prate ritam mojih usana. Toliko je vremena prošlo od kad sam je naterao da jebe moje lice. Sisajući. Ližući. Jebao sam je ustima, dovodeći je na ivicu drhtanja. Želeo sam da ponovo svrši, trebalo mi je da jebeno ponovo svrši. Zbacio sam svoje čizme, otkopčao rajsferšlus na farmerkama i izvukao kurac. Uhvatio sam svoje koplje, obrađujući sebe, i sve to dok sam lizao njenu slatku pičku. Dajući sebi vremena da lagano kružim prstom oko njenog šupka. „Pustićeš me unutra dušo?” razvlačio sam, nežno gurajući svoj srednji prst unutra. Telo joj se zgrčilo, ali samo na sekundu. Usta su mi postala još hitnija još zahtevnija, šaljući je u vir mahnitog delirijuma. Noge su joj se tresle, vibrirala je iz srži svog bića. Njeno dupe je prihvatilo moj prst kao što sam i znao da hoće, kad sam je pridobio da se fokusira na zadovoljstvo, klizeći u nju i iz nje. Udarajući iza njene g-tačke kroz zidove dupeta. „Sranje,“ dahtala je provokativnim glasom, ne očekujući da mogu učiniti da se oseća tako dobro. „Ovde dušo... Sviđa ti se ovde... je li?“ provocirao sam. „Jebem ti guzu svojim prstom, Pippin. Sad mi reci da želiš moj kurac,“ stenjao sam, gledajući kako svršava jebeno jako dok sam je razvlačio najbolje što sam mogao. Ne ispuštajući kurac iz svoje druge ruke. Stezao sam ga čvršće zamišljajući da je njena mala uska pička obmotana oko mene. Obrađujući svoje koplje na način na koji je samo njena pička znala kako. Seo sam, u želji da što bolje vidim njeno savršeno jebeno telo činilo mi se prvi put u više od mesec dana.

54


Naš svet knjiga Ranjivu. Izloženu. Bila je prokleto savršenstvo. Tako prokleto divna. Provirila je prema meni kroz poluzatvorene oči, mračne i proširene. Gledajući me kako drkam kurac. Koji se trgao jače od pogleda na nju. „Želiš moj kurac?“ Klimnula je nastavljajući da me gleda opčinjenim pogledom. Zasmejao sam se dok sam lizao njeno svršavanje sa mojih usana, brišući ostatak zadnjim delom ruke dok sam puzao prema njenom telu. Nameštajući glavić na ulaz njene pičke, zabadajući ga pravo u nju. „Tako je jebeno dobro,“ zarežao sam, osećajući toplotu njene vlažnosti, njenu pičku kako steže moj kurac. Grubo sam je zgrabio za dupe, stenjući. Pomerajući se u nju i iz nje, uživajući u osećaju njene kože pod mojom. Nisam više mogao da se obuzdavam, osećaj koji mi je davala bio je previše jebeno dobar. Miris nje me je proždirao. Napadajući sva moja čula odjednom. Potražio sam njena usta, želeći da ih okusim. Uživajući u otimanju oko našeg poljupca, oboje smo uzimali ono što je drugo želelo. Posegnuo sam nadole prema njenom preosetljivom klitorisu, masirajući ga dok nisam osetio da je na ivici svršavanja. „Sledeći put kad svršiš, biće to od mog kurca u tvom dupetu,“ stenjao sam, izvlačeći kurac iz njene pičke pre nego što sam ga polako, nežno gurnuo u njeno dupe. Udahnula je, zadržavajući dah. Čekajući da bol, nelagodnost, grč prođe. „Diši dušo,“ prošaputao sam blizu njenog uha. „Opusti se, pusti me unutra. Neću te povrediti. Nikad te više neću jebeno povrediti.“ Usta su joj se razdvojila dok se navikavala na nepoznat osećaj koji je moj kurac uskomešao u njenom dupetu. Nisam prestajao ni jednog momenta sa napadom na njen klitoris, znajući da bi to olakšalo njenu uznemirenost. Želja je činila da mi mnogo lakše da to što sam želeo. „Tako si jebeno uska, tako jebeno vlažna, tako jebeno savršena.“ Izdahnuo sam, gotovo jajima do kraja u njoj. Malo dublje. Malo jače.

55


Naš svet knjiga Ponovo sam je poljubio, odmarajući svoje čelo na njenom, ubrzavajući ritam. Njenom telu nije trebalo mnogo da se opusti, navikavajući se na moju veličinu. Pritisak vrha mog kurca udarao je njenu g-tačku sa unutrašnje strane njenog dupeta kao što su to radili moji prsti nekoliko momenata ranije. Njene noge su se raširile, dozvolivši mi da lako ubacim dva prsta u njenu pičku. Kukovi su mi se pomerali istovremeno sa rukama. „Creed, ne mogu... o Bože... ovo je previše... ne mo—” „Možeš... moći ćeš.” Pokreti su mi postali jači i grublji, odgovarajući na sve što sam joj davao. Sve što sam uzimao... Svršavala je ponovo i ponovo dok sam je jebao u obe rupe. Dlanom ruke i dalje kontrolišući njen klitoris. Mislio sam da nikad neće prestati da svršava. Gledajući je duboko u oči, govorio sam ubedljivo, „Tvoje dupe, tvoja pička, tvoje jebeno srce... sve to pripada meni. Ja te posedujem. Sve do poslednjeg jebenog delića tebe... je moje.“ I mislio sam svaku reč. *** Čekao sam dok se Mia nije onesvestila u mojim rukama pre nego što sam polako iskliznuo iz njenog stiska, a crveni digitalni brojevi pokazivali su dva sata ujutru. Zastenjala je osećajući moje odsustvo čak i dok spava. Disanje joj se umirilo, postajući plitko, izmorena od noćnih aktivnosti. Pokrio sam je prekrivačima, očaran time koliko je jebeno fantastična stvarno bila. Njena raščupana kosa je delimično pokrivala njeno lice, šireći se preko jastuka i niz njena leđa. Koža joj je izgledala toliko svilenkasta i toliko primamljiva kao što sam je i osećao. Njene napućene, savršene usne bile su isturene i neodoljive. Čak i sa rastućim trudničkim stomakom, izgledala je još više seksi nego ikad pre. Sijala je iznutra. Bio sam srećno jebeno kopile. Nisam je zaslužio. Ni njenu ljubav. Ni njeno telo. Ni njeno srce.

56


Naš svet knjiga Ni jednu prokletu stvar. Ali je nikad ne bih pustio. Navukao sam farmerke, ne obazirući se na majicu, zgrabio sam cigaretu iz napola prazne kutije na komodi i krenuo napolje. Uverivši se da sam zatvorio vrata za sobom. Prošao sam kroz kuću do prednjih vrata, pronalazeći napolju na tremu Noaha sa flašom Jacka koju je držao čvrsto stisnutu. Svetlost meseca je obasjavala njegov profil. Delovao je izgubljeno u svojim mislima, gledajući prema šumi. Nisam izgovorio ni reč kad sam zakoračio napolje, naslanjajući se o ogradu dok sam palio cigaretu. Stajao sam tamo u tišini, dopuštajući sebi trenutak normalnog stanja. Gledajući prema Noahu, video sam dečaka koji se nekad davno obično ugledao na mene, a ne jebenog bajkera koji je jebao moju devojku. „Previše piješ,“ prigušeno sam rekao kroz dim od cigarete. Duvajući ga u topli noćni vazduh. „Ma ne.“ Uzeo je još jedan veliki gutljaj. „Ni blizu dovoljno.“ Pokazujući na flašu do vrata, dodao je, „Ovo mesto je otporno na metke, ne na jebene zvuke. Zaboravio sam koliko glasna Mia može biti.“ Nisam bio iznenađen što mi je bacio to sranje u lice, ali to nije zaustavilo bes koji je izbijao iz njegovih reči. Ja sam jebeno računao na to da ona bude glasna. Da budem iskren, čak sam to i provocirao, samo da bih njemu dokazao poentu. Noah je znao kako da me jebeno iznervira. To je radio još od kad je bio dete. Deo mene je znao da je još uvek ljut na mene što sam se prijavio u vojsku, ostavljajući ga da se sam snalazi sa našim matorim. Noah je navikao da ga ja uvek štitim, pogotovo pošto sam ubio Luka. Često sam se pitao da li je zbog toga želeo Miju. Da bi mi se osvetio. Da me povredi na način na koji sam ja njega povredio. Osveta je bila okrutna kučka, ali mentalitet oko za oko je bio sve što smo ikada znali. „To su agresivne reči, mali brate. Jebeno budi pažljiv.“ Povukao sam još jedan dim, dopuštajući da nikotin teče kroz mene. Nadajući se da će to umiriti bes koji se uskomešao u meni. Podrugljivo se nasmejao klimajući glavom. „To ne menja činjenicu da sam je ja imao prvi i da ona nosi moje dete da to jebeno dokaže.“ Uneo sam mu se u lice, povukavši ga sa stolice za njegov prsluk, ali me je odgurnuo. „Istina boli zar ne, drkadžijo.“

57


Naš svet knjiga Zatresao sam glavom, podsmehnuvši se, „Niko ti nije tražio da budeš ovde! Ne znam šta misliš da radiš, ali moraš da jebeno odustaneš. Mia nije tvoja briga. Ona je moja. To što si je jebao, ne menja jebeno ništa.“ Slegao je ramenima ne gubeći ritam. „Zbog čega se ti onda brineš?“ „Ne zajebavaj se sa mnom Noah. Imam već dovoljno jebenih sranja o kojima moram da brinem. Ne trebaju mi i tvoja sranja.“ „Reci mi Creed... ona je tvoja, zar ne?“ pitao je, sužavajući svoj pogled prema meni. „Koja je onda njena omiljena boja?“ Trgao sam se u nazad kao da me je udario. Znajući tačno na šta je ciljao sa tim. „Isteklo je vreme. To je roza. Koje joj je srednje ime? Ne sećaš se?“ rugao se, naginjući svoju glavu u stranu. „Hteli su da joj daju ime Savannah po baki koja je umrla od kancera. Nije nikad uspela da je upozna. Ali umesto toga, dali su joj ime Alexandra, po njenoj mami. Zašto mi ne kažeš šta joj je omiljeno jelo? Ili piće? Omiljena knjiga? Ili film? Da li bi mogao da mi kažeš bilo šta osim toga što uključuje kako zvuči kada jebeno doživljava orgazam?“ „Ti mali seronjo! Čestitam Noah na znanju nekih beznačajnih sranja. Ja znam šta ona oseća samo kad je pogledam. Znam šta misli, a da mi ne kaže ni jednu prokletu reč. I jebiga, da, znam kako voli da bude dodirivana, ljubljena, jebana i radije bih bio čovek koji zna sve to plus kako da jebeno doživi orgazam,“ režao sam, ponovo zakoračivši ka njemu. Nije se uplašio, makar je ostao uspravan. „Šta do dođavola misliš, ko si ti, Noah?“ „Pravi čovek za nju, eto ko sam.“ „Je li tako? Pa šta, govoriš mi da je voliš? Voliš Miju?“ Nije bilo oklevanja u njegovom odgovoru kad je jasno odgovorio sa, „Da Creed. Jebeno da.“ „Ne započinji rat u kom jebeno ne možeš da pobediš, mlađi brate.“ „Smatraj ovo mojim napadom.“ Polako sam klimnuo, odmičući se. Uzimajući sve, dok sam se borio sa nagonom da ga jebeno oborim. Linije su sad bile povučene. Svako od nas na suprotnoj strani po prvi put u celim našim životima, ali ako je postojao iko zbog koga bi išao do pakla i nazad to je bila Mia Ryder. Čak ako je to značilo i ući u rat sa... Mojim jebenim bratom.

58


Naš svet knjiga

Postajala sam uznemirena u kući, zaključana po ceo dan, pogotovo što nisam videla Creeda već nekoliko dana. Bila sam ovde sada već mesec dana, i toliko toga sam mogla da radim iza ovih betonskih zidova, ali mi nije bilo dozvoljeno da zakoračim stopalom napolje. Nedostajalo mi je sunce, svež vazduh i trava ispod bosih stopala. Sve bih dala da mogu da osetim tople zrake na licu, čak i na samo pet minuta. Često sam razmišljala da se iskradem na trem dok momci nisu bili tu, ali nikad nisam bila sama. Uvek su nekog ostavljali sa mnom. Muškarce koje su smatrali braćom, delom njihove MC porodice. Oni nisu mnogo pričali, išli su za svojim poslom, uveravajući se da sam bezbedna. Držali su položaj na ulaznim vratima da budu sigurni da niko neovlašćen neće kročiti u kuću. Imala sam osećaj da im je Creed naredio da ne pričaju sa mnom ili tako nešto jer nikad nisu uputili više od par reči u mom pravcu. Miris slanine i jaja je ispunio moju sobu, budeći me u rano subotnje jutro, ili možda je to bila nedelja. Počela sam da gubim evidenciju o danima. Ženski glas se začuo iz kuhinje, pevajući „American Pie.“ Vraćajući mi sećanje na dan kad sam upoznala Noah. Da li sam sanjala? Ustala sam iz kreveta, ogrnuvši svileni ogrtač koji je Noah doneo za mene, oko sebe. Oprezno sam provirila kroz svoja vrata pre nego što sam produžila niz hodnik prema rajskom mirisu. Zakrenuvši za ćošak, stala sam šokirana na svom putu, ugledavši Creedovu mamu u kuhinji. Pevala je i igrala okolo dok je spremala doručak. „Oh zdravo dušo. Da li sam te probudila?“ „Oh moj Bože, šta vi radite ovde?“ Nasmejala sam se, hodajući prema njoj. Dajući joj veliki zagrljaj.

59


Naš svet knjiga „Zar ti momci nisu rekli? Molila sam Creeda da mi dopusti da dođem ovamo i razmazim te. Konačno se složio. Napominjući koliko si bliska sa svojom porodicom. Shvatila sam da ti do sada mama sigurno nedostaje. Ja nisam ona i znam da to nije isto, ali sam tu da ti malo pravim društvo. Skuvaću ti i neka jela za zamrzivač takođe. Znam koliko voliš moju pitu od jabuka. Imam već nekoliko koje te čekaju u frižideru.“ Samo spominjanje moje mame vratilo mi je bol koji sam držala pokopan duboko u sebi, ali sam ga se otresla najbolje što sam mogla, osmehujući se Diane. Zahvalna što je imam ovde bez obzira. „Pa, ovo je najbolje iznenađenje. Hvala.“ „Sedi, doručak samo što nije gotov,“ obavestila me je, odlazeći prema šporetu da mi spremi tanjir. „Nego, gospođo Jameson—” „Dušo, možeš me zvati Diane. Ti nosiš moje unuče.“ „U redu. Mogu li da vam postavim pitanje Diane?“ „Naravno,“ odgovorila je, postavljajući tanjir ispred mene i sedajući pored mene. „Šta imaš na umu?“ „Da li Creed priča mnogo o meni? Mislim... da li vam je nešto rekao?“ pitala sam, jedući komad slanine. „Pa mogu reći, sada više nego ikad. Noah je bio obično taj koji nije prestajao da priča o tebi.“ Uzdahnula sam, osećajući potrebu da se pozabavim pitanjima koja je verovatno često postavljala sebi. „Znam kako ovo može da vam izgleda. Trudna sa bebom jednog sina, a zaljubljena u drugog. Ali Noah i ja nismo nikad bili zajedno,“ nazivajući Rebela, Noah, pošto mu se tako obraćala njegova mama. Imala sam potrebu da razume šta se dešavalo te noći i šta se dešavalo od tada. Uhvatila me je za ruku. Ohrabrujući me da nastavim. „Bila je to jedna noć. Otišla sam u klub sa prijateljicom. Nisam čak ni znala da je to Creedov MC dok nismo došli tamo i ja sam prepoznala njihove prsluke. Ne bih nikad... Mislim, nisam znala da je Noah Creedov brat. Creed nije mnogo pričao o svom životu. Nisam čak ni znala da ima brata do dana kad sam se vratila u klub da kažem Noahu da sam trudna.“ „Creed je oduvek bio moj tihi dečak. Čak i dok je bio mali dečak, bio je čovek od nekoliko reči. Ali kad progovori, njegove reči nose jako značenje

60


Naš svet knjiga iza sebe. Uvek su. Creed je tako prokleto pametan da je mogao da uradi sa svojim životom šta god je hteo. Da bude nešto stvarno važno, kao advokat ili građevinac. Vešt je sa rukama, a ne moram da ti kažem koliko voli da se raspravlja. Frajer misli da je uvek u pravu,“ smejala se. „To je jedno od mojih najvećih kajanja, što sam dopustila da obojica odustanu od škole. Veći deo vremena sam se osećala kao samohrani roditelj i jedina koja se brinula o tako suštinskim stvarima kao što je obrazovanje. Sve o čemu se Jamesoni ikad brinuli bio je klub i da njihovi sinovi budu deo njega.“ Ovo je bilo više nego što sam mislila da će ikad podeliti sa mnom. Upijala sam sve što mi je govorila, želeći da usisam što više informacija što mogu kad se radilo o Creedu. „Pokušala sam najbolje što sam mogla da ih vaspitam na pravi način dok je sve što su gledali bilo pogrešno. Mrzela sam svaki put kad sam morala da čistim krv sa njihove odeće. Što su postajali stariji to je postajalo još bitnije. Jameson je učio dečake da pucaju iz puške i da se tuku, piju i puše cigare. On je trebao da ih uči da voze bicikle i igraju se loptom. Pa sam se ja postarala da ih naučim kako da poštuju ženu, kako da stave kondom i kako da štite i obezbeđuju svoje porodice.“ „Uradila si najbolje što si mogla s obzirom na okolnosti. Creed i Noah su jaki, pouzdani muškarci. Vole te svim svojim srcem. Dobro si radila Diane.“ „Hvala ti. Lepo je to čuti. Bila sam u mogućnosti da provedem više vremena sa Creedom, ali sa Noahom i Lukeom...“ Pogledala je na dole prema svom krilu, brzo menjajući držanje. „Pa... jednostavno sam napravila neke loše izbore. Noah je bio taj koji je najviše patio zbog toga. Sa Lukom... Izneverila sam ga. I trebalo mi je jako mnogo vremena da prihvatim to i nastavim. Da budem prisutna za moje momke koji su me trebali.“ „Šta se desilo Luk—” „U svakom slučaju, ovde se ne radi o meni. Želim da upoznam tebe. Momci su me već uputili, ali oni su momci—jedva da nešto razumeju.“ Klimnula sam, dozvoljavajući joj da promeni temu. Već mi je rekla mnogo toga, nisam želela da joj prouzrokujem još više bola nego što je očigledno već nosila. Nasmejala sam se, olakšavajući joj teskobu. „Moja porodica je zaista stroga. Ja sam najmlađa i jedino žensko. Imam dva starija brata koja me paze kao psi čuvari, upravo onako kako ih je tata i istrenirao. Po onome što mi je

61


Naš svet knjiga deka rekao, tata je zadavao pune ruke posla dok je odrastao. Priredio je mojoj mami mnogo toga kroz adolescentske godine. Mislim da je pokušavao samo da bude siguran da i ja neću proći kroz šta je ona. Ne znam... to nema smisla.“ „Ti si njegova mala devojčica. Često se pitam da li bi bilo drugačije da sam Jamesonu podarila devojčicu. Tvoj tata je samo zaštitnički raspoložen prema tebi. I dušo, ja mogu gotovo da garantujem da će Noah biti gori sa njom. Da ne spominjem jadnu devojčicu koja će imati i Creeda.“ Nasmejala sam se, „Da...“ Stavljajući ruku na stomak, znala sam da to što je rekla ne može biti tačnije. „Te noći kad sam otišla u klub, samo sam želela da provedem normalno veče. Da se zabavim i da ne brinem koga razočaravam... ili šta moji roditelji žele od mene da radim. Noah je bio šarmantan, zgodan i zabavan... bio je to što mi je trebalo te noći. Jedna situacija je vodila drugoj i napravili smo ovu bebu devojčicu.“ Pokazala sam prema svom stomaku. „Noah mi je bio prvi... nisam nikad... i koristili smo zaštitu... ali Creed i ja nismo bili u vezi. Kunem se.“ „Kako si upoznala Creeda? Između vas je razlika od devet godina, zar ne?“ Nervozno sam se nasmejala, izdišući, „Da.“ Slegla je ramenima, olakšavajući mi zabrinutost. „Godine su samo broj. I Jameson je mnogo stariji od mene. Imala sam jedanaest godina kad sam se zaljubila u njega, a on nije bio ni blizu mojih godina. To ga nije zaustavilo da me proglasi svojom kad sam imala petnaest.“ „Uh, čini mi se da je tako nekako bilo i sa mnom i Creedom. Osim što je on koristio svaku šansu da me odgurne, stalno mi pričajući kako nije dobar. Kad je sve što sam želela, da mu budem prijatelj. Uvek je izgledalo kao da mu treba jedan takav.“ „Creed je sam sebi najgori neprijatelj. Moj dečak je prošao kroz mnogo toga, a ja sam kriva za većinu. I za to mi je takođe trebalo mnogo vremena da prihvatim.“ „Srela sam ga na parkingu restorana moje mame kad sam imala devet godina, ali je on bio prijatelj sa mojim starijim bratom, Masonom. Oni su zapravo išli zajedno u vojsku. Mason je još uvek tamo. Godinama sam ga viđala samo u prolazu. Dok se jedne noći nije sve promenilo i na neki način pretvorilo u domino efekat. Sada... smo gde smo... Bilo mi je potrebno da

62


Naš svet knjiga znaš sve ovo. Poslednja stvar koju želim je da misliš da sam neka vrsta drolje,“ otkrila sam, osećajući kao da je ogroman teret podignut sa mojih ramena. Nežno mi se osmehnula, delujući kao da je to što sam podelila sa njom nije zbunilo. Ništa od toga. Stisnula mi je ruku u znak ohrabrenja. „Slušaj dušo. Nisam ja ta koja će da ti sudi. Dođavola, čak znam kako je to biti rastrgnut između dva muškarca. Nisam svetica, čak ni blizu. Daleko si ti od drolje, draga i ja sam to znala čim sam prvi put videla tvoje nevino lice.“ Posegnula je i uhvatila me ispod brade, uverljivo govoreći, „Nikad nisam videla svoje dečake ovako srećne i za to moram da zahvalim tebi. Nisam mogla da tražim da bolja žena uđe u njihove živote. Bez obzira na okolnosti i situaciju u kojoj ste. Sada smo svi porodica i jednog dana, znam da ću biti ponosna da te zovem svojom ćerkom. Ja sam poletela do meseca zato što nosiš moje unuče.“ Ustala je, ljubeći vrh moje glave. Ostavljajući me da završim doručak. Provele smo ostatak jutra sedeći na kauču, upoznavajući jedna drugu. Dala mi je malo uvida u njen život i njenih dečaka. Pričajući mi kako je bila lečeni alkoholičar, i kako se osećala kao najgora majka na svetu jako dugo vremena, ali je svaki dan od tada provela pokušavajući da nadoknadi svoje greške iz prošlosti. Slomilo mi je srce kad sam čula kako su odrastali Creed i Noah, dobijajući mali uvid u njihov svet, što me je učinilo još zahvalnijom što nisam došla iz uništene porodice. „Znaš, oduvek sam želela devojčicu,“ priznala je, hvatajući moje stopalo da mi nalakira nožne prste. Moj stomak je postajao prepreka ovih dana. Bilo je lepo biti razmažen na popodne, družeći se sa Diane. Provodeći malo preko potrebnog vremena u ženskom društvu. Nemojte me pogrešno shvatiti, volela sam društvo momaka, ali nisam mogla da zamislim da pitam Creeda da ovo uradi. Nasmejala sam se u sebi zamišljajući mog tetoviranog alfa bajker mužjaka kako mi lakira nokte u roze. „Oh je li?“ „Čak sam imala i izabrano ime. Madison, što znači dar od Boga. Zvali bi je skraćeno Maddie.“ „Oh! Sviđa mi se to! Madison Jameson. Eto, sad ćeš imati unuku da je razmaziš i radiš sa njom svakakve ženske stvari.“

63


Naš svet knjiga Nasmejala se, razmišljajući o mogućnostima. Jedva sam držala oči otvorene kad je počelo popodne, jer bih obično dremnula otprilike u to vreme. „Oh dušo, zašto ne odeš u krevet i malo se odmoriš. Ja ću završiti sa vešom, skuvaću ti večeru i izaći preko noći. Diesel bi trebao uskoro da me vrati.“ „Obećavaš da ćeš da se vratiš, je li tako?“ pitala sam, odvlačeći se do kauča. „Naravno. Provela sam divno vreme sa tobom danas. Sad moraš da dremneš.“ „Puno ti hvala Diane. Za sve.“ Zagrlila sam je za zbogom i otišla da se spustim na Creedov krevet. Onesvestivši se čim mi je glava pala na jastuk. Do vremena kad sam se probudila, Diane je otišla. Ostatak dana sam provela sama, dremajući neko vreme uveče. Kad sam se ponovo probudila, zevnula sam, tegleći ruke iznad glave, istegla sam vrat da vidim koliko je sati. Bila je skoro ponoć, a Creeda još uvek nije bilo. Većinu vremena bih samo ležala u njegovom krevetu, čitajući ili gledajući filmove. Mazila sam se sa njegovim jastukom koji je mirisao na njega zbog čega sam se osećala manje usamljenom. Željno ga čekajući da se vrati na mesto koje sam sada zvala kućom. Nisam ga videla nekoliko dana i užasno mi je nedostajao. Delovalo mi je kao da se vreme samo vuče kad ga nije bilo u blizini. Istuširala sam se toplom vodom i presvukla u pamučni šorc i top. Ovih dana jedini momenti kad sam nosila odeću koja otkriva je bilo kad sam išla na spavanje. Bilo je previše muškaraca koji su ulazili i izlazili iz kuće i danju i noću. Poslednje što sam želela je da započnem probleme za koje sam znala da se ne bi dobro završili sa mojim dečkom. Creed je najviše voleo moju pripijenu jebenu odeću, kako je on zvao. Rekao je da mu se sviđa kako se osećam kad bi skliznuo u krevet do mene kad se vrati u sred noći. Kući je uvek dolazio po mraku, čineći da se često pitam da li tako kasno dolaženje ima veze sa mojom porodicom. Možda je bilo lakše da odlazi tokom noći, neprimećen. Otresla sam tu misao. Oprala zube, spremajući se za krevet, kad je stomak počeo da mi krči. Pošto sam završila svoju večernju rutinu, sišla sam u kuhinju na kasni večernji obrok. Beba je htela sladoled kao što je bilo obično skoro svako veče.

64


Naš svet knjiga „Diesel, da li si mi ti pojeo sav sladoled od mente sa čokoladnim mrvicama? Videla sam da ga merkaš svaki put kad ga jedem,“ nasmejala sam se, slušajući glasno zveketanje njegovih čizama kako se spušta niz hodnik. Nije odgovorio. To tu nije bilo iznenađenje. Zatvorila sam vrata zamrzivača i umesto toga počela da preturam po ormarićima. Kad sam odjednom osetila njegovo prisustvo blizu iza sebe. Miris alkohola prigušen smradom jeftinog ženskog parfema napao je moja čula. Disanje mi se zaustavilo kad se toplota njegovih grudi pritisnula o moja gola leđa, pogled mi je pao na njegove ruke položene na pult oko mene. „Obukla si se tako za mene, lepa devojko?“ Rebel je posegnuo, okrznuvši moje rame da uzme kutiju Cheeriosa. Smeštajući je na granitnu površinu ispred mene, nagnuo se blizu mog uha. Njegov dah je udario u stranu mog vrata, čineći da mi jeza prođe kroz celo telo. „Gladan sam Mia. Nahranićeš me?“ zaškrgutao je, nežno me milujući duž ruke, ostavljajući naježenu kožu u najavi. Uzdah mu se oteo sa usana, pokrenuvši osećaj peckanja duboko u mom stomaku. Odakle je sad ovo došlo? Naglo sam se okrenula, čime sam ga naterala da se odmakne od mene prilično brzo. Uzimajući kutiju žitarica sa sobom. Pogledi su nam se ukrstili. Uvukao je svoju donju usnu, uhvativši je između zuba, odmeravajući me gore dole sa nestašnim sjajem u očima. Smeškao se dok je puckao komadiće Cheeriosa u ustima, polako žvaćući na način koji je samo Noah mogao napraviti senzualnim. Nikad nije bio ovako navalentan prema meni, ali sam znala da to alkohol govori. „Dobro izgledaš Mia.“ Klimnula sam, osmehujući se. „Dobro se osećam.“ „Znam.“ Namignuo je. „Sećam se.“ „Kad si se vratio?“ pitala sam, ignorišući njegovu poslednju opasku. „Pre oko sat vremena. Mislio sam da spavaš, nisam želeo da te probudim.“ „Bio si sa devojkom?“ izbrbljala sam se, mentalno se šutirajući zbog toga. Arogantno se nasmejao. „Šta to bi? Smeta ti?“ „Ne.“ „Ne, uh?“

65


Naš svet knjiga „Šta ti radiš lično sa svojim životom, Rebel, nije moja briga.“ Njegov staklasti pogled fokusirao se na mene, pokušavajući da vidi da li lažem. „Užasno si slatka kad si ljubomorna. Čak i da jesam, to nema veze. Ona nije ona koju želim.“ Nisam morala da pitam koju je želeo. Znala sam da se odnosi na mene. „Rebel, ne možeš—” Uneo mi se u lice, gurajući me dalje u pult. Zarobio me je svojim rukama, malo preblizu da bi bilo komforno. „Šta Mia? Šta jebeno ja ne mogu?“ „Pijan si. Idi u krevet i prespavaj.“ „Jedino ako me ti ušuškaš.“ „Reb—“ „Da li ikad razmišljaš o toj noći? Noći kad sam te učinio svojom. Ja sam prvi muškarac ikada koji je učinio da svršiš... želiš da znaš kako to mogu da kažem? Zbog načina na koji je tvoja uska pičkica stisnula do ludila moje prste. Čekala si na to. Jebeno si žudela za tim. Uvek se pamti prvi Mia,“ izjavio je tihim, promuklim glasom. Očešavši svojim prstima po mom stomaku. „Ja sam već u tebi dušo.“ Isti nepoznat osećaj ponovo je izbio, duboko u mom biću. Trebala sam da ga pomerim ili odgurnem od sebe, ali nisam mogla da pomerim svoje ruke ili noge. Imala sam osećaj kao da posmatram sudar vozova tačno ispred sebe, a ne mogu da skrenem pogled. Njegov dodir mi se učinio tako poznato i to me je zbunilo više od ičega. Bilo je nešto u vezi njega u tom momentu što me je zanelo, uvlačeći me u njegov hipnotišući šarm. Njegove usne su se zajedno napućile kao da je znao o čemu sam razmišljala, šta sam osećala. Unutrašnju bitku koju je on prouzrokovao. „Ja sam Creedova,“ jednostavno sam izjavila, za ne znam koga posebno. „Videćemo.“ Sa tim se odgurnuo od pulta, povlačeći se. Ne skidajući pogled sa mene dok nije morao, ostavljajući me sa ničim do strepnje. Provela sam ostatak noći bacakajući se i prevrćući se. Razmišljajući o tome šta bi mogle da znače njegove zadnje reči. Razvlačile su se cele noći zajedno sa osećajem koji je uskomešao u meni. Pretpostavljam da bi bilo normalno da imam neka osećanja za oca svog deteta, ali to nije bilo samo to. Divila sam se Noahu. Volela sam da bude u mojoj blizini. Uživala sam da pričam sa njim, iako je to uvek bila jednostrana konverzacija. Nikad mi nije odgovorio ni na jedno

66


Naš svet knjiga moje pitanje o njegovom životu, želeo je samo da zna o mom. Slušao je kad sam pričala i to ne samo na onaj moram da budem ljubazan način. On je stvarno želeo da zna što je više moguće o meni. U početku sam mislila da oseća obavezu zbog toga što sam bila majka njegovog deteta, ali večeras je dokazao da je to nešto potpuno drugo. Mislim, dozvoljavala sam mu da dotakne moj stomak sve vreme. To nije bilo ništa novo. Radio bi to kad god bi imao priliku, govoreći da je pričao sa svojom devojčicom. Stvarajući vezu pre nego što dođe na ovaj svet. Ona je čak počela da reaguje na zvuk njegovog glasa šutiranjem i pomeranjem kad je on govorio. U početku nisam ništa mislila o tome. On je bio otac. Njen otac. Dodirivao je nju, ne mene. U stvari to je bio način na koji sam ja to videla, ipak sada nisam bila tako sigurna. Šta god to bilo, morala sam da stavim tačku na to. Na kraju dana, volela sam Creeda. Oduvek sam volela Creeda. On je zarobio moje srce. Probudila sam se ujutru sama od sebe u izmaglici od nedovoljno spavanja. Posegnuvši, osetila sam hladnu posteljinu pored sebe. Želela sam samo da me Creedove ruke drže blizu. Toplota koju je on isijavao, da bi me prekrio kao ćebe, zatvarajući me svojom ljubavlju. Ležala sam tamo buljeći u umrljani plafon, dolazeći do zaključka da mu ne kažem šta se dogodilo prethodne noći između Noaha i mene. Nije imalo svrhe. To ne bi donelo ništa dobro, a zadnje što sam želela je bilo da se isprečim između braće. Morala sam da raščistim situaciju sa Noahom. Da mu stavim do znanja da smo mi samo prijatelji. Bliski prijatelji. I da smo imali devojčicu koju treba zajedno da odgajamo, i to je bilo to. Prethodna noć ne može se ponoviti. Razmišljala sam o tome celo jutro, obavljajući svoje uobičajene rituale— doručkovala sam, izležavala se na kauču, čitala knjigu, izgubivši se u očaravajućoj priči, dok sam čekala da se Noah probudi. Bilo je već dobro odmaklo popodne dok nije konačno izašao iz svoje sobe. Deo mene je pomislio da bi moglo biti da me izbegava. Ipak, nadala sam se da je to samo zato što je previše mamuran i treba da prespava veći deo dana. Zaledio se na ulazu kad me je video opruženu na kauču, podignutog pogleda sa knjige. Pokušavajući da drži svoje emocije pod kontrolom dok je stajao tamo samo u sportskom šorcu koji je visio nisko na njegovim kukovima. Mišićave ruke su mu bile prekrštene preko grudi, a telo mu je već

67


Naš svet knjiga bilo prekriveno tetovažama skoro kao i njegovom bratu. Počeo je da trlja zadnji deo svoje glave kao da je bio izgubljen u svojim mislima, gledajući svuda po sobi kao da traži odgovore. Prošlo je nekoliko neprijatnih sekundi pre nego što je konačno krenuo ka meni i dalje ne izgovorivši ni jednu reč. Bacila sam knjigu na stočić za kafu, okrećući se da sednem postrance da ga pogledam, uvlačeći noge ispod sebe dok je on zauzeo mesto pored mene. „Mia, ja-ja-ja“ mucao je, pokušavajući da smisli šta prvo da kaže. Boreći se da sabere svoje misli. Protresao je glavom, uperivši pogled u mene, uzdahnuo je, „Bio sam pijan. Znam da to nije jebeni izgovor, ali to je sve što mogu.“ „Znam.“ „Ne, ne znaš. Čak ni jebeno blizu.“ „Rebel, ne možeš—” „Ja znam kako izgleda odrastanje u razorenom domu. Znam šta je nasilje, i znam šta je krv. To je to,“ izgovorio je ni otkuda, praveći pauzu da njegove reči potonu. „Nikad nisam sreo nikog poput tebe. Bio sam privučen tobom iste sekunde kad je tvoje lepo lice ušlo u klub te noći. Štrčala si kao bela vrana. Nisi pripadala tamo. Ne u ovom životu. Znao sam da neće trebati dugo da neko od braće počne da ti se nabacuje, jer si jebeno prelepa. Kurve iz kluba uz koje sam odrastao, ne mogu jebeno da te zasene. Ne bih mogao da tražim bolju devojku od tebe da nosi moje dete. Ne kajem se zbog te noći, zato što si ti jedina jebeno najbolja stvar ikada koju sam uradio kako treba.“ Duboko sam udahnula, preplavljena njegovim priznanjem. „Ne mogu da verujem da te je to iznenadilo. Jebeno si savršena Mia. Što sam više u tvojoj blizini, to više želim da budem blizu tebe. Jebe mi se ako zbog toga zvučim kao pičkica, jer ti si vredna toga.“ „Isuse, Noah.“ „Znam da je to sve previše za tebe. Držao sam to sranje u sebi jebeno predugo. Trebalo je to da čuješ, a meni je trebalo da ti to jebeno kažem.“ „Razoren dom?“ čula sam sebe kako pitam. Razmišljajući o stvarima koje mi je Diane rekla ranije tog dana. Zatresao je glavom, jako izdahnuvši, „Ti ne znaš, prokleto nemaš nikakvog pojma o Creedu, zar ne? Jer da imaš, znala bi kako smo odrasli.“ „To nije fer.“

68


Naš svet knjiga „Ne seri. Život nije fer. Da jeste, ti bi upravo sada bila moja. Ne bi bila sa Creedom. On ne zna ništa o tebi. Vi se samo igrate jebene porodice.“ „Rebel, ja sam devojka tvog brata. Kraj priče. Ne želim da se isprečim između vas dvojice. Ali da budem iskrena, vi mi takođe ne govorite ništa o svom životu. Tako da ako ćeš bacati prokleto kamenje, najbolje bi bilo da ne živiš u staklenoj kući,“ iskreno sam govorila, čineći da njegov izraz lica otvrdne pravo pred mojim očima. „Creed me voli.“ „Tebe je teško ne voleti, lepa devojko.“ Nagnuo se, nameštajući pramen opuštene kose iza mog uha. Trgla sam se unazad, odmičući se od njega. „Ne možeš mi govoriti takva sranja. To nije u redu.“ „U redu prema kome? Creedu? On sada nije ovde, zar ne? Ja jesam. Sedim ispred tebe. Govorim ti da te želim iza sebe na mom jebenom motoru. Ja sam te prvi imao Mia, i mada znam da me ne voliš, ipak jebeno sigurno imaš neka osećanja prema meni. Pokušaj da to porekneš, jebeno te izazivam.“ Uzdahnula sam, zbunjena obrtom situacije. Lagala bih da kažem da me nije briga za Noaha. Bilo me je, prilično mnogo. On je bio otac moje nerođene bebe, kako me i ne bi bilo. „Rebel, znam da ćeš biti fantastičan tata, i ne mogu ti reći koliko sam zahvalna i srećna što želiš da uradiš pravu stvar za nju, ali —” „Želim da uradim pravu stvar i za tebe takođe.” „Onda se povuci,“ izgovorila sam oštro. Moje emocije su počele da izvlače najbolje iz mene. „Šta ako to ne uradim? Uf? Šta ćeš da uradiš? Ja sam otac tvog deteta. Mi smo napravili bebu, nigde ne idem. Dugujem našoj devojčici da se borim za njenu mamu, i čak ni ti me ne možeš jebeno sprečiti.“ Trudila sam se da ostanem mirna, podsećajući se da su Jameson muškarci tvrdoglavi kao mazge. „Slušaj, u redu? Jako mi je stalo do tebe. To ću priznati. I možda na neki način imam osećanja prema tebi, ali to nije ni otprilike blizu onog što osećam za Creeda. Da li to razumeš? Možda bi u drugom životu ili u nekom drugom vremenu bilo drugačije, ali u ovom životu, u ovo vreme... ja sam devojka tvog brata. I neću se zbog toga izvinjavati.“ Vazduh je postao jako gust između nas. Bila sam iznenađena

69


Naš svet knjiga što još uvek mogu da ga vidim kroz gustu maglu koja je ispunjavala mali prostor. Nisam želela da ga povredim. To je bila zadnja stvar koju sam želela da uradim. Posegla sam i uhvatila ga za ruku, smeštajući je na moj stomak. „Oboje smo u ovom na duge staze.“ Pokazala sam na moj stomak. „Niko ti to neće nikad oduzeti. Ti si njen otac. Uvek i zauvek. Nikad je neću razdvajati od tebe. To ti obećavam. Dajem ti svoju reč.“ I kao na znak, beba je šutnula, nasmejavši Noaha i mene. Bilo mi je drago što je izabrala taj momenat da razbije napetost koja je ispunjavala celu sobu. Posle toga nismo više imali reči, iako je bilo verovatno hiljade koje bi trebalo da budu izgovorene. Ostatak popodneva proveli smo gledajući filmove na kauču, smejali se, jeli kokice, ali moje misli nisu nikad bile daleko udaljene od Creeda. I koliko god sam želela da se pretvaram da je ovo bio kraj naše kompromisne situacije. Znala sam da se Noahove misli nikad nisu odmakle daleko od... Mene.

70


Naš svet knjiga

Povukao sam poslednji dim cigarete, gaseći je o zid sigurne kuće, bacio sam je na prednje dvorište. Mia mi je ispričala neka sranja o tome kako uvek moram da budem siguran da sam ugasio cigarete pre nego što ih bacim u šumu. Mrmljajući o potrebi da se spreče šumski požari. Jebeni medved imenom Smokey naučio ju je to u školi kad je bila mlađa. Gledao sam je kao da je jebeno prolupala, podsećajući je da medvedi ne mogu da govore. Ne znam odakle joj je dolazilo pola od tih gluposti koje su izlazile iz njenih usta, ali sam voleo njene gluposti. Nasmejao sam se u sebi sećajući se jutra kad sam je zafrkavao zbog spavanja na meni umesto na krevetu. Odgovorila je sa još više sranja o tome kako smo mi jebeni jastozi. Partneri za ceo život. Pokušavajući da me ubedi kako je to način na koji oni spavaju. Govorila je kako joj je ujna Lily pričala tu priču ceo njen život i da ona jednog dana mora da nađe svog jastoga. Tako da, pretpostavljam da sam ja bio njen jebeni jastog. Šta god to dođavola trebalo da znači. Klimnuo sam dvojici braće koja su stajala napolju na straži, pre nego što sam otvorio ulazna vrata sigurne kuće. „Hej!“ Mia me pozvala sa kauča kad me je videla da ulazim. „Zapravo si se vratio u toku dana. To je novo. Počela sam da mislim da si noćni tip.” Nasmejala se, hodajući prema mestu gde sam stajao. Podigla se na vrhove prstiju da bi me poljubila. „To mi se sviđa.“ „Jebeno si mi nedostajao.“ „I ti si meni nedostajala.“ Nisam je video nekoliko dana, previše da bi mi se to sviđalo.

71


Naš svet knjiga Prošlo je dobrih preko mesec i po od kada je nestala. Ništa se nije promenilo tamo u klubu, ista stara sranja svaki dan. Nastavili smo da trčimo u krug, krećući se niz isti put koji nije vodio nikuda. Gledajući preko naših ramena gde god smo išli, samo čekajući da se dogodi još više sranja. Stalno sam razmišljao o tajanstvenoj poruci koju mi je Martinez poslao na dan svoje smrti. Ali da budem iskren, bio sam toliko obuzet datom situacijom da nisam imao zapravo vremena da uložim bilo kakav napor u to. Čim budem znao da je Mia van opasnosti, najbolje bi bilo da verujete da ću isterati to do jebenog kraja. Postojao je razlog što mi je poslao tu kompromitujuću fotografiju moje majke. Samo mi je bilo potrebno da imam malo vremena da pogledam taj disk koji mi je dao. Imao sam osećaj da mi se jebeno neće dopasti to što budem video. Mijini roditelji su se i dalje držali nade da će njihova mala devojčica biti pronađena, živa i zdrava. Organizovali su društvo za potragu, održavali su sastanke u gradu i širili su prijavu nestale osobe svuda po okolnim okruzima. Mrzeo sam da ulazim u prodavnice, gledam Mijino lice zalepljeno svuda po kasama. To me je samo podsećalo da ona nije ovo zaslužila. Detektiv McGraw je bio nemilosrdniji nego ikada, i dalje zabadajući svoj nos gde mu jebeno nije bilo mesto. Da nije bilo Mije koja ga je smatrala porodicom, već bih ga smestio pod zemlju. On je bio drkadžija koji se očešao o mene na pogrešan način previše puta. Što sam više vremena provodio u klubu, to sam više shvatao da to nije jebeno mesto gde bi Mia provodila vreme. Pogotovo sa bebom devojčicom. Normalne aktivnosti kluba bile su sada gore nego ikada. Momci su postajali nervozni, mislima fokusirani samo na shvatanje toga šta se dođavola dešava i ko je želeo našu jebenu teritoriju. Klubske kurve, droge i piće su jedini način na koji bi se uvek oslobađali napetosti. Nikad nisam ostajao više nego što sam morao. Na gore navedenim svečanostima. Briga o poslovima kluba i vraćanje Miji su bile jedine stvari koje su mi bile na pameti ovih dana. „Jebeno sam prljav. Treba mi tuš dušo. Ne prilazi previše blizu.“ „Nije me briga. Podneću te kako god mogu, Creed Jameson. Čak ću ti se pridružiti pod tušem.“

72


Naš svet knjiga „Je li tako? Sviđa ti se kad te učinim lepom i isprljanom, Mia Savannah Ryder?“ Uputila mi je upitan pogled. „Kako si znao moje sred—“ Poljubio sam je, bacajući svoj ranac na zemlju, podižući je za dupe kako bi mogla da zajaše moj struk. „Pippin, kako mirišeš tako jebeno dobro sve vreme?“ Nasmejala se na onaj sladak-do-bola način kad sam počeo da trljam bradom svuda po njenom vratu. Nisam se brijao skoro, nisam imao vremena. „Ko je moja devojka?“ Istopila se u mojim rukama dok sam je nosio nazad prema mojoj sobi, provodeći ostatak jutra dokazujući joj da je to ona. Ne pridajući ni malo prokletog značaja onom što je Noah rekao na tremu. Ona je bila moja devojka i želeo sam da je jebem. Pa. Jesam. „Htela sam da operem veš danas. Nemam više ovde čiste odeće,“ Mia me informisala izlazeći iz kupatila. Šetajući se po mojoj sobi sa peškirom omotanim oko sebe, dok sam ja obukao par čistih farmerki. Prethodno i majicu. „Zgrabi neku od mojih majica iz ormana i nađi se sa mnom u kuhinji pa mi možeš napraviti sendvič.“ „Izvini, nisam čula molim te u toj rečenici.“ Iskezio sam se poljubivši joj usne. „Ako bih rekao molim te, mogao bih isto tako i sam to da uradim.“ Lupio sam je po dupetu, a ona je ciknula. „Nahrani svog čoveka, jebeno umire od gladi.“ „Okej.“ Klimnula je, obilazeći me. „Otići ću da ga potražim.“ Nasmejao sam se, hvatajući za zadnji deo njenog peškira. Povlačeći je o svoje grudi, obmotao sam ruke oko nje od pozadi. „Besna si zato što nisam rekao u redu?“ „U redu nije molim te,“ zavitlavala me je, pokušavajući da odbije moj pokušaj da joj golicam vrat svojom bradom. „Ali pogledaj sebe. Već si bosa i trudna, baš kao što želim. Sada mi napravi jebeni sendvič, u redu?“ „Takav si divljak!“ nasmejala se, odgurujući me. Njeni slabi napori da se oslobodi bili su preslabi za mene. Ponovo sam je lupio po dupetu, puštajući je. „I zato me jebeno voliš.“

73


Naš svet knjiga Prevrnula je očima, klimajući glavom dok je išla prema mom ormanu. Otišao sam da sačekam svoj sendvič u kuhinji. Nije joj dugo trebalo da me pronađe kako sedim za pultom, izgledajući izazovno kao greh sa mojom majicom na sebi. Njene čvrste sise promaljale su se kroz belu tkaninu koja je padala malo iznad njenih kolena. Napravio sam mentalnu belešku da joj dajem da nosi moju odeću češće. „Šta je ovo?“ pitala je, pokušavajući da sakrije svoj zabavljen izraz. Bacila je gomilu magazina za bebe na pult tačno ispred mesta gde sam sedeo. „Našla sam ih u tvojoj fioci kad sam uzimala jednu od tvojih majica.“ „Doneo sam ih za nas. Mislio sam da bi mogli da zajedno pronađemo neka sranja za bebu.“ Široko se nasmejala, a lice joj je sijalo. „Volela bih to. Idem prvo da ti napravim sendvič.“ Zakoračivši između mojih nogu, zagrlila me rukama oko vrata i prošaputala naspram mojih usana, „Ubaciću čak i malo pomfrita i milkšejk.“ Poljubio sam je. „Dobro je znati da si došla pameti i shvatila svoje mesto, ženo,“ šalio sam se. Ali zapravo nisam.

Kunem se da je voleo da pokušava da me naljuti. Iako je bio u pravu, ja ga jesam volela, divljeg i sve to. Bilo je nešto u njegovom načinu sa rečima za koji sam nalazila da je seksi. Bio je grub, vulgaran, i govorio je ono što oseća ili misli, bez obzira na sve. Ali bio je izvanredan čovek. Moj čovek. Napravila sam mu ručak, odlučujući da napravim i za mene nešto takođe. Beba je bila jako gladna. Imala je apetit na svog oca i na Creeda. Većina hrane je uvek nestajala zahvaljujući njima, iako oni nisu bili tu svaki dan kao ja. Mnogo su me podsećali na Masona i Boa. Mama je stalno pravila zalihe u našim ormarićima, vičući da će pojesti sve iz kuće bez razmišljanja o drugima. Spustila sam nož na pult, osećajući oštar bol u grudima. Srce mi se ponovo slamalo na milion komadića od same pomisli na moju porodicu.

74


Naš svet knjiga Mnogo su mi nedostajali i svaki dan proveden bez njih bio je daleko gori od prethodnog. Nije pomoglo ni to što sam znala da su bolesni od brige. Nijedan roditelj ikada ne bi trebao da prođe kroz ovo. Stavila sam ruku na svoj stomak, zamišljajući sebe na njihovom mestu. Koliko bi užasno bilo da izgubiš dete i nemaš nikakvu ideju gde bi moglo da bude ili kako bi ga našli. Kako ih bezbedno vratiti kući. Molila sam se svako veče da još uvek osećaju moje prisustvo i da znaju da sam još uvek živa, a ne mrtva negde u jarku. Nadala sam se da bi im to makar moglo doneti malo mira kad nisu imali ništa drugo. Otresla sam misli koje su me proganjale i bol u srcu, fokusirajući se na ručak. Pokušavajući da potisnem bol najbolje što mogu. Verovatno nije pomagalo ni to što Noah nije svraćao tako često kao ranije. Znala sam da se trudi da održi distancu od mene kao što sam zahtevala. Ali nisam mislila da uopšte ne svraća. Bila sam tužna samo od razmišljanja o tome. Nisam volela da budem uzrok bola druge osobe. „Pippin, zašto mi ne kažeš neke od tvojih omiljenih stvari kako bih mogao da ti ih donesem,“ Creed je izjavio, odvlačeći me od još uvek mučnih misli. Vrtela sam se okolo, gledajući ponovo u njega od šporeta. On je gledao nadole u jedan od bebi magazina, okrećući stranice sa markerom u ruci. „Šta?“ pitala sam, uhvaćena nespremna onim što je radio. „Čula si me,“ jednostavno je izjavio, okrećući drugu stranicu. „Kakvu vrstu stvari?“ „Samo neke od tvojih omiljenih sranja.“ Slegao je ramenima, i dalje ne gledajući u mene, obeležavajući jednu od stranica u magazinu. Šta je to radio? „Kao šta, daj mi neka uputstva.“ „Omiljene knjige, filmovi, hrana, losion za stomak—takva neka sranja. Bilo šta što bi pomoglo da vreme brže prođe tebi i bebi. Znam da postaješ nestrpljiva i ne mogu te jebeno kriviti zbog toga.“ „Losion za moj stomak? Kako ti znaš da trudne žene mažu losion na svoje stomake?“ „Pročitao sam u jednom od ovih magazina.“ „Čitaš te interesantne detalje upravo sada?“ „Nemam ceo jebeni dan Pippin, reci već više,“ istakao je neutralnim tonom, ignorišući moje pitanje.

75


Naš svet knjiga „Okej...“ uzela sam našu hranu sa pulta, postavljajući mu tanjir ispred njega. Nije gubio vreme, uzeo je svoj sendvič i uzeo veliki zalogaj. Pogled mu ni jednom nije skrenuo sa stranica magazina. Završila sam spremanje naših milkšejkova, odlučujući da ostanem da stojim sa druge strane kuhinjskog ostrva da jedem. Tako da sam nonšalantno mogla da gledam šta je radio. „Moje omiljene knjige su u glavnom bilo šta u romantičnom žanru, pogotovo istorijski ljubavni. Pretpostavljam da bi mogao reći da volim staru školu heroja koji su zaduženi za sve. Tip alfa mužjaka koji su bili dominantni i zahtevni. Neka vrsta kretena sa srcem od zlata, što je jedino važno. Sakrio je svoj osmeh, smeštajući slamku između usana i ispijajući svoj milkšejk. „Bronzani jahač je moja omiljena knjiga za sva vremena, one su trilogija... ali uh... da li ti voliš da čitaš?“ pitala sam usput. Noahove reči su mi odzvanjale u mislima o tome kako ništa ne znam o njemu. Tiho se nadajući da bi mi odgovorio na pitanje, a ne opet ga zanemario. „Kada me interesuje.“ Krajičkom oka, Roditeljstvo 101 magazin pored njega, privukao mi je pažnju. Moj pogled je lutao od jednog do drugog magazina, primećujući prvi put da su svi vezovi izlizani, a stranice pomalo uvijene. Zagrizla sam u svoju donju usnu, potiskujući vrisak. Uzbuđenje je ključalo duboko iz mene. Spremno da izbije kao aktivan vulkan. Ovo nije bilo novo, makar ne za njega. On ih je pročitao pre nego što ih je doneo meni. Moj pogled se momentalno vratio na magazin koji je ležao otvoren ispred njega, konačno shvatajući šta je beležio. To nije bio magazin u koji je gledao sve vreme. To je bio ’Bebe su naše’ katalog. Zaokruživao je stvari koje su mu se svidele— nameštaj, igračke i svašta drugo što je interesovalo njega. Srce mi se istopilo pri pogledu na njega. Inicijativa koju je imao, planirajući dolazak bebe. Želela sam da odem do njega i bacim ga na zemlju. Ali sam ostala mirna, mentalno ujedajući sebe za jezik. Ako ga prozovem zbog toga, prestao bi. Postidela bih ga. Pokušavao je da odglumi kao da to nije velika stvar. Kao da je to što je radio, meni ne znači ništa. A značilo mi je sve. „Pa, kakva još sranja voliš da radiš pored surfovanja?“ „Oh! Sviđa mi se ta kolevka!“ Izbrbljala sam pošto ju je zaokružio.

76


Naš svet knjiga Klimnuo je ne obraćajući ni malo pažnje na mene. „Mislio sam da bi, s obzirom da ti je roza omiljena boja. Beba devojčica će verovatno takođe voleti rozu. Samo je zadrži u njenoj sobi, važi? Ne želim da se naša kuća pretvori u jebenu igraonicu.“ Trgla sam se u nazad, zbunjena. „Naša kuća?“ Spustio je marker, naslonio leđa na barsku stolicu i izvukao nešto sjajno iz džepa farmerki. „Dođi ovamo,“ naredio je, konačno pogledavši prema meni sa izrazom koji nisam mogla da pročitam. Jesam, zaobišavši ostrvo dok nisam bila dovoljno blizu da me uhvati za ruku. Povukao me je između svojih nogu, zarobivši me svojim rukama koje je smestio na granit iza mene. „Klubska kuća nije mesto za bebu devojčicu da trči okolo. Vrišteći, vičući, jebeno se igrajući. Mamina kuća će uvek biti moj dom, ali nije naša. Razumeš me?“ „Da.“ „Dobro.“ Mekano me je poljubio. „Nabavio sam nam mesto, kuću na vodi tako da možeš da surfuješ kad god hoćeš. Blizu je kuće tvojih roditelja, ali ne previše blizu pa da mi postanu još veći daveži. Nadam se da će me jednog dana prihvatiti, ali neću biti protiv njih ako to nikad ne urade. Ni ja ne bih voleo da moja devojčica bude sa jebenim bajkerom. Ali se trudim Mia. Želim da se menjam zbog tebe, promenio sam se zbog tebe. Vreme je da započnem život sa tobom i bebom. Znam da joj nisam biološki otac, ali to nema veze. Ona je moja takođe. Već je volim kao da je moja. Želim da budem čovek koga zaslužuješ dušo.“ Oči su mi se napunile suzama. „Znam da si mlada, ali od sekunde kad sam te sreo, bila si mudrija od svojih godina. Često me stavljajući na mesto, jedina si osoba kojoj sam to ikada dopustio,“ zasmejao se, trljajući vrh svog nosa napred nazad o moj pre nego što se odmakao, gledajući me duboko u oči. „Imaš ceo život ispred sebe i ako me prihvatiš, provešću svaki od tih jebenih dana uz tebe. Štiteći te, pazeći te i voleti. Zahvalan do kurca što si mi dopustila.“ „O Bože Creed, da li me ti pros—”

77


Naš svet knjiga „Ne, ja radim nešto što mi znači više od toga. Nešto što nikad nisam mislio da ću jebeno uraditi,“ prekinuo me je, dohvativši svoj prsluk sa naslona barske stolice. Dodao ga je meni sa velikim osmehom na licu. Uzela sam ga u ruke, primećujući da je mnogo manji od onog koji je on nosio. Oči su mi se raširile čim sam ugledala vez na leđima. „Creedovo vlasništvo,“ pročitala sam naglas, susrećući njegov pogled. „Ovo je tvoj prsluk. Nosi ovo da svi znaju da si moja. Niko se neće zajebavati sa tobom osim ako ne žele da se zajebavaju sa mnom. I veruj mi, dušo, niko ne želi da se zajebava sa mnom.“ Zgrabio je od mene crnu kožu, okrenuo je i položio na pult. Klimajući prema prednjoj strani. „Dodaj i neke ambleme.“ „Voli život koji živiš. Živi život koji voliš,“ izrecitovala sam jedan od njih, prelazeći na sledeći. „Uprkos izrazu mog lica, ti i dalje pričaš,“ smejala sam se, dok je on obrisao malo mojih suza radosnica. „La, la, la, ne slušam.“ Nasmejao se kad je video da odmeravam nekoliko poslednjih. „Ženino mesto je na licu njenog muškarca,“ dunula sam, tresući glavom, prešla sam na sledeći. „Ne petljaj se sa bajkerovom ženom osim ako ne želiš da umreš.“ Široko se nasmejao. „Taj je moj omiljen.“ „Naravno da jeste,“ zakikotala sam se čitajući poslednji amblem. „Nemoj čak ni da gledaš moj lik. Moj bajker je Potpredsednik.“ Nije bilo reči da izraze kako sam se osećala u tom trenutku, posebno kad sam pročitala Pippin na amblemu na kome bi trebalo da je moje ime. Moje misli su skrenule ka noći kad sam otišla na zabavu u klub, sećajući se kako sam videla neke žene koje su nosile prsluke. Nikad ne zamišljajući da bi mogla bila jedna od njih u svom životu. Sad sam razumela zašto niko od braće nije gledao u njih na način na koji su druge žene. One su već bile zauzete. Ovo je bilo MC venčani prsten. „Dakle ovo znači da me zvanično potvrđuješ?“ „Dušo, ja sam te potvrdio onog dana kad si se rodila. Ti si stvorena za mene.“ Zagrlila sam ga, ljubeći ga svuda po licu. Njegove reči su udarile u moja osećanja, obuzimajući svaku nit mog bića. Nisam mogla da verujem da se ovo dogodilo. To je bilo sve što sam želela, otkad znam za sebe. Naglo je ustao uzimajući me sa sobom. Podižući me kao da nemam težinu, obmotao je moje noge oko svog struka. Vraćajući nas u njegovu sobu.

78


Naš svet knjiga „Volim da budem napolju, osetim sunce, povetarac, vazduh svuda oko sebe. To je ono što volim da radim pored surfovanja,“ odgovorila sam na njegovo pitanje od ranije u međuvremenu ljubeći njegovo lice. „Šta je sa tobom? Šta je tvoja omiljena stvar?“ Šutnuo je vrata za sobom, spuštajući me na krevet, nagnuo se iznad mene. Pogledavši duboko u moje oči, rekao je, „Ti Mia. Moja jebeno omiljena stvar koju volim da radim je da budem sa tobom.“ I sa tim rečima, dodao mi je ključ nove kuće koju je on kupio za nas, kako bih ga volela još više nego što sam do sad.

79


Naš svet knjiga

Mia je sad bila u trećem trimestru, sedam meseci trudna i dalje je rasla. Delovalo je kao da je beba rešila da duplira veličinu u samo nekoliko nedelja. Otišao sam na nekoliko nedelja i vratio se veoma trudnoj Miji. I dalje je bila slatka-do-bola, jebeno predivna, šetajući okolo sa tom košarkaškom loptom ispod majice, ili je makar tako meni izgledala. Mia je bila sva u stomaku. Nije se moglo čak ni reći da je trudna dok se ne okrene sa strane. Godišnje doba se promenilo u jesen, i postalo je malo hladnije napolju nekim danima. Odeća joj više nije pristajala tako komotno kao pre, a ja nisam mogao da je poveden u kupovinu da vidi šta joj pristaje, pa smo se snašli. Jednostavno je počela da nosi moj dukser ili majice dugih rukava. Nije baš bilo da je imala gde da ode ili koga da impresionira. Davila se u mojoj odeći, jedva da se moglo reći da je uopšte više bila trudna. Jebeno sam to voleo. Gledao sam je kako se gega okolo, obučena u moje stvari. Uvek bih se uverio da sam poneo nešto sa sobom kad sam odlazio, kako bih imao nešto da me podseća na nju jer se njen opijajući miris zadržavao u tkanini. Nudio sam s vremena na vreme da pokušam da joj donesem nešto odeće za trudnice, ali je ona odbijala govoreći da su joj moje stvari savršene. Sve što je želela od mene je bilo da joj se sigurno vratim kući. Mrzeo sam što je počela da misli o ovom mestu kao o kući. Pogotovo iz razloga zbog kog je bila ovde na prvom mestu, zadnja dva meseca. Puštao sam da se provuče, glumeći kad sam bio u njenoj blizini. Ne želeći da joj povećavam tugu za koju sam znao da je već nosila. „Ćao,“ Diesel me je pozdravio, čuvajući stražu ispred sigurne kuće. Gledajući me kako dolazim. „Došao si rano.“ Klimnuo sam mu. „Zašto ti i Taz malo ne odmorite. Imam da završim neka posla sa Miom.“ „Sve je u redu?“

80


Naš svet knjiga „Rekao bih ti da nije.“ „U redu. Vratićemo se kasnije večeras. Posle mraka je dovoljno vremena da se pobrineš za svoju ženu?“ „Trebalo bi da bude. Inače ću vas obavestiti ako se nešto promeni.“ „U redu. Budi nežan, buraz.“ Namignuo je, udarivši me u rame dok je odlazio sa Tazom. Duboko sam udahnuo, stojeći na tremu, gledajući u ulazna vrata pošto su otišli. Pokušavajući da saberem svoje misli pre ulaska u sigurnu kuću. Ova sranja sa vezama su bila potpuno nova teritorija za mene, ali sam želeo da usrećim Miju. Ona je bila tako neverovatna žena i zasluživala je čoveka koji je mogao da stavi svoj ponos i ego sa strane. Čak i ako je to bilo samo na par sati, samo da joj dam ono za čim je očigledno žudela. Žene obično govore da su muškarci komplikovani, ali ne mogu biti više u jebenoj zabludi. Muškarci su bili jednostavni— mi smo samo želeli da budemo nahranjeni i želeli smo pičku, i to je to. Dok god nas je naša žena držala punog stomaka i praznih jebenih jaja, mi smo bili jebeno zlatni. Sve ostalo je bilo bonus plus. Žene su bile jebeni paradoks kontradiktornosti. Mijini hormoni su bili na sve strane. Jedne minute je bila srećna, a sledećeg je plakala zbog najglupljeg sranja kao što je reklama na TV-u ili tekst koji je čitala u jednoj od svojih knjiga. Njene emocije su bile rolerkoster a ja sam se vozio držeći se za dragi jebeni život. Ponekad sam jedva mogao da održim korak. Obično sam se smejao braći kad bi došlo do priče o njihovim ženama. Kurčeviti bajkeri su se pretvarali u prestrašene kučke, a evo mene kako radim šta god treba da nasmejem Miju. Da je zasmejem. Da je učinim srećnom. Da održim njenu zaljubljenost u mene. Podigla je pogled sa knjige kad je čula da sam ušao. „Da li sam ti rekla koliko volim kad se vratiš rano?“ Smestio sam nekoliko kesa na stočić za kafu i zauzeo mesto pored nje, povlačeći je na moje krilo. Došla je bez napora, zajahavši moj struk, ostavljajući dovoljno prostora za njen stomak koji je rastao. Uhvatio sam je za bradu, privlačeći njene napućene usne do mojih, ljubeći je kao da je nisam video mesecima. Zastenjala je, posežući za kopčom mog kaiša.

81


Naš svet knjiga Ali sam je uhvatio za zglob u zadnjoj sekundi, nežno ljubeći njene usne još jedan poslednji put. „Imamo dosta vremena za to kasnije.“ „Propuštaš seks? Creed Jameson, da li se osećaš dobro?“ zakikotala se dok se odmicala, sedajući uspravno. „Šta je u ovome?“ pitala je, pokazujući preko ramena na kese za kupovinu. „Tvoja mama mi je napravila još hrane? Bebi je očajnički potrebna njena pita od jabuke.“ „Kupio sam ti malo nečega.“ „O zar?“ „Uzmi sivu kesu.“ Posegnula je iza sebe, uzimajući laganu kesu, smeštajući je između bebe i mene. Oči su joj se zatvorile kad je izvukla krem haljinu. „Mislio sam na tebe kad sam provezao pored manekenke koja je nosila u izlogu jedne od onih fensi prodavnica u centru grada.“ „Lepa je. Ne mogu da dočekam da je obučem kad budemo jednog dana mogli da izađemo. Hvala ti, sviđa mi se.“ „Obuci je za mene.“ „Sada?“ pitala je, zbunjena. Gledajući okolo po sobi. „Da dušo. Idi i sredi se lepo za mene.“ Nakezila se, smeštajući haljinu ponovo u kesu. „Mogu to da uradim.“ Gledao sam je kako se šepuri izlazeći iz dnevne sobe, čekajući da mi bude izvan vidokruga pre nego što sam zgrabio ostale kese. Počeo sam da radim ono što sam morao da uradim. Razmišljajući koliko će jebeno savršeno Mia izgledati sve vreme dok sam radio. Ona nije imala pojma da sam sakrio šminku na dnu kese, takođe. Nije da joj je trebala. Bila je bez mane, prirodno lepa, ali sam znao da joj nedostaju sva ta ženska sranja. Da se obuče u nešto drugačije od moje odeće. Da sredi kosu i našminka se po prvi put u nekoliko meseci, osećajući se donekle ponovo kao ljudsko biće. Proveo sam veći deo jutra u prodavnici, pokušavajući da shvatim šta se do vraga reklamiralo. Bilo je previše toga da se izabere. Tiho sam se pitao da li žene stvarno koriste tolika sranja za svoja lica. Nije čudo što im je trebalo toliko jebeno mnogo da se spreme. Hvala Bogu na starijoj ženi iza kase koja je primetila da sam postao frustriran beskonačnom ponudom, ko jebeno zna čega.

82


Naš svet knjiga Konačno sam izašao samo sa osnovnim stvarima. Pošto sam proveo trideset minuta pripremajući sve za Miju, proveo sam još trideset minuta na kauču, čekajući na nju da se pojavi. Znao sam da je devojkama trebala jebena večnost da se spreme, ali ovo je postajalo besmisleno. Čekao sam i narednih dvadeset minuta. Prevrćući kroz neke od njenih trač magazina koje je imala koji su ležali svuda okolo pre nego što sam odlučio da prekinem ovo sranje od čekanja. Umesto toga, otišao sam nazad do svoje spavaće sobe da vidim zbog čega se toliko zadržala. „Mia!“ pozvao sam, kucajući na vrata kupatila. „Sve u redu unutra?“ „Da! Samo... Samo...“ zvučala je kao da plače. „Daj mi još nekoliko minuta!“ „Dušo, ja sam—” počeo sam da otvaram vrata. „NE! Ne ulazi ovamo!“ „Šta jebote?“ prošaputao sam za sebe, otvarajući vrata bez obzira. Potpuno uhvaćen nespreman na ono na šta sam naišao. Bila je potpuno mokra, stojeći gola u kadi. Nogu pokrivenih penom za brijanje i sa brijačem u ruci. „Rekla sam ti da ne ulaziš ovamo,“ gušila se, odmah pokrivajući svoje sise rukama. „Pippin, to nije ništa novo. Već sam ih video,“ rekao sam, pokazujući prema njenim grudima. Pocrvenela je, a oči su joj se napunile svežim suzama. „Nisam želela da me vidiš ovakvu.“ „Mia, šta se dešava?“ Potonula je nazad u kadu, vrpoljeći se sa brijačem u rukama, ne gledajući u mene. „Jednostavno ne mogu...“ prošaputala je ostatak svoje rečenice tako tiho da nisam mogao da je čujem šta je rekla. „Moraš glasnije dušo, ne mogu da čitam sa usana. Uzdahnula je sa suzama koje su tekle niz njeno lepo lice. „Ne mogu da se obrijem... više sama. Prevelika sam... Preteško je... Moj stomak ne dozvoljava... ne dozvoljava mi da se savijem...“ izgovorila je, govoreći najtužnijim glasom koji sam ikad čuo. „Žao mi je. Znam da ovo nije seksi... samo sam želela da izgledam savršeno za tebe... ali sam debela.“ Slomilo mi je srce kad sam je video tako slabu zbog nečeg, meni tako nebitnog. Znao sam da je to protiv njene prirode. Mia je bila jedna od najjačih žena koje sam ikada sreo.

83


Naš svet knjiga Morala je da bude, da bi me trpela. Došao sam do nje u tri čvrsta koraka, uzimajući brijač iz njenih ruku i pomažući joj da izađe iz vode. „Smesti to svoje malo slatko dupe na zadnji obod kade za mene dušo.“ Šmrcnula je, brišući suze zadnjim delom ruke. Radeći ono što joj je rečeno. Kleknuo sam dole uz stranu kade i posegnuo u sapunjavu vodu u kadi, uzimajući je za stopalo. Podupirući ga na ivicu ispred mene. Gledala je zainteresovanim pogledom dok sam sakupljao sapunicu iz vode u svoje ruke i spustio je niz njenu nežnu, svilenkastu kožu. Ponovo pripremajući njene noge. Usne su joj se razdvojile, uvlačeći vazduh kad sam stavio brijač na njen zglob, nežno klizeći njime do njenog kolena. Pazeći da je ne posečem. „Reći ću ovo samo jedan jebeni put.“ Prestao sam da joj brijem nogu kako bi mogao da pogledam u nju. „Savršena si Mia. Uvek si bila, uvek ćeš biti. Tu sam za tebe bez obzira na sve... Da te obrijam, okupam ili jebem,“ zastao sam, osmehujući se. Pokušavajući nju da nasmejem, zaradio sam kez umesto toga. Nagnuo sam se, osmehujući se naspram njenih usana, zaškrgutao sam, „I samo da znaš... Digao mi se, upravo sada. Bio mi je dignut čim sam te video kako stojiš ovde sva mokra, sijaš, sva jebeno primamljiva. Nemoj da sam ikad više ponovo čuo da si debela. Staviću te preko kolena i izudarati to tvoje malo jebeno dupe. Ti si najseksepilnija žena na koju sam spustio pogled, sa velikim stomakom i svim. Razumeš me?“ Ugrizla se za usnu, klimajući. Još suza je palo niz njene obraze. Ovaj put sam ih obrisao svojim palčevima. „Svaki jebeni dan se pitam kako sam imao tako prokleto sreće. Ti si mi sve, dušo. Ne mogu da zamislim svoj život bez tebe u njemu. Volim te.“ Poljubio sam je i vratio se svom zadatku. Mia je crvenela sve vreme, a ja nisam mogao a da ne volim što sam bio u mogućnosti da uradim ovo za nju. Osećajući kao da sam bio deo njene trudnoće, ako je to imalo ikakvog smisla. Kad sam završio sa brijanjem svuda, raširio sam joj noge i polizao joj pičku kao izgladneli jebeni čovek, nesposoban da duže odolevam njenom golom telu. Pomoglo je, čineći da Miji ponovo bude ugodnije i opuštenije. Moj dodir je uvek imao uticaj na nju. Uvek bih vodio računa o svojoj curi. U svakom smislu reči.

84


Naš svet knjiga

Creed mi je pomogao da izađem iz kade pošto je završio, dajući mi raspamećujući orgazam svojim ustima. Omotao je peškir oko mog tela, koje je drhtalo, da me zagreje. Ponudio je i da me obuče, ali sam odbila. Govoreći mu da mogu to da sredim. Istinu govoreći, trebalo mi je u stvari samo nekoliko minuta za sebe. Nisam mogla da verujem šta je uradio za mene. To je bilo intimnije od bilo čega što smo ikada podelili zajedno, više od ičega što sam podelila sa bilo kim. Oduvek sam znala da postoji nekoliko njegovih strana. Iako nikad nisam mogla da zamislim, da bi mogao biti takav... Prema meni. Nije bilo reči da izraze kako sam se osećala u tom momentu, toj sekundi, tom trenutku... Sa njim. Sa Creedom nikad nije bilo sivih zona. Nije bilo možda. Bilo je ili crno ili belo, da ili ne. Trebalo mi je to tog dana da shvatim da sam ja bila njegova siva zona. Ja sam bila možda. On bi stvarno uradio sve za mene, i nisam shvatala zašto je bilo potrebno nešto tako beznačajno da to dokaže. Pokazivao mi je to od prvog dana od kad sam ga srela i svaki dan posle toga. Odgurujući me mnogo puta. Morajući da se oprosti od mene pre nego što je otišao u vojsku i odnoseći moje ambleme hrabrosti sa sobom. Pričajući sa mnom na jezeru kad mi je bio potreban prijatelj. Dajući mi moj prvi poljubac. I svaki sledeći put koji je usledio posle toga... Njegova dela su uvek bila suprotna od njegovih reči. A sada njegove reči pripadaju meni. Mislim da je ovo bio zaokret u našoj vezi, gde sam istinski znala da je on moj. Oduvek je bio moj. Bio je naslonjen o ulazna vrata sa rukama prekrštenim preko grudi kad sam ušla u dnevnu sobu. Potpuno obučena za njega sa kosom i šminkom potpuno sređenom. Odmerio me je gore dole, upijajući svaki zadnji

85


Naš svet knjiga santimetar mog tela od glave do nožnih palčeva. Gledajući u mene, pokrenuo je osećaje duboko u meni, na način na koji je Creed jedino mogao. „Evo je moja devojka,“ izjavio je, posežući svojom rukom da me uzme. „Kako si znao moju veličinu?“ pitala sam, misleći na haljinu koja mi je savršeno pristajala. Zgrabila sam ga za ruku, a on me je istog trenutka zavrteo okolo u krug, kao jednu od onih balerina u kutijici za nakit. Gledajući me na način kome nikad do tada nisam svedočila. „Da li mi plešemo? Vodiš me na ples?“ „Ne plešem Pippin,“ odbrusio je, nastavljajući da me okreće okolo, povlačio me je nazad i onda me vrteo u napred. Izraz njegovog lica dok me je gledao nije se menjao, čak je postao intenzivniji. „Upravo plešeš.“ „Ti upravo plešeš.“ Prevrnula sam očima. „A šminka? To mora da je bio izuzetan prizor. Veliki opasni bajker kupuje okolo za mene. Ženama u butiku mora da se to svidelo.“ Slegao je ramenima. „Dušo, bio sam kao jedan od onih jebenih heroja iz porno knjiga koje čitaš. Palih vilica i istopljenih gaćica.“ Ušuškao me je u svoje grudi i poljubio moje usne. „Sad zatvori oči.“ „Nisu porno ako imaju priču u pozadini.“ Lukavo sam se nasmejala naspram njegovih usana. „Nećeš me ponovo kidnapovati, zar ne?“ „Ne možeš kidnapovati ono što je već tvoje.“ Nasmejala sam se, zatvarajući oči. Nestrpljivo čekajući ono što će se desiti. Čula sam da se otvaraju ulazna vrata dok je uzimao moju ruku vodeći me da hodam napred. Sledila sam ga što sam mogla bliže njegovom toplom telu. Razmišljala sam o mogućnostima onoga što je planirao u svojim mislima kad sam osetila da se iznenada pomerio. Pustio mi je ruku, pomerajući se da stane pored mene, obmotavajući ruke oko mojih ramena i povlačeći me bliže svojim grudima. „Otvori ih, „šapnuo je blizu mog uha. Oči su mi se trepćući otvorile, prilagođavajući se jakoj svetlosti. Bili smo napolju, svež vazduh i hladan povetarac pogodili su sva moja čula. Prošli su meseci od kad sam osetila prirodu. Sunce na licu. Travu ispod stopala. Creed je napravio piknik napolju, izvan sigurne kuće, u šumi. Sa pogledom na predivno sunce i obalom reke smeštenom ispred nas. Zelenilo je oduzimalo

86


Naš svet knjiga dah, boje jeseni i lišće koje je sada otpadalo sa drveća. Pogled je izgledao kao na razglednici. „Ne mogu da verujem da si sve ovo uradio,“ rekla sam, pokušavajući da zadržim suze. „Smatraj ovo našim prvim sastankom.“ Poljubio me je u vrat, ostavljajući me šokiranu da sednem na ćebe. Stajala sam tamo zbunjena ko zna koliko dugo, upijajući svoje okruženje pre nego što sam sela do njega, primećujući svu svoju omiljenu hranu, deserte i čak moja omiljena pića, poređana na sredinu ćebeta. Moja gitara je bila naslonjena o drvo. Spomenula sam da mi je nedostajalo da je sviram. „Ostala sam bez reči Creed. Zvanično si nadmašio sebe.“ „Možeš kasnije da mi zahvališ.“ Namignuo je, ubacivši čokoladom prelivenu jagodu u svoja usta. „Lep je jesenji dan. Nisam želeo da ga protraćim.“ „Divan je osećaj biti napolju. Bože, deluje mi kao da je prošla večnost od kad sam osetila sunce na svojoj koži.“ „Kad sve ovo prođe, možeš da se izležavaš gola pored bazena u našoj kući, koliko dugo želiš. To bi mogla biti moja nova omiljena stvar.“ Zasmejala sam se, odupirući se nagonu da pitam koliko dugo još planira da me drži zatvorenu. Nisam želela da uništim momenat. Uložio je mnogo razmišljanja i napora u ovaj sastanak, i nisam mogla biti zahvalnija. Proveli smo nekoliko narednih sati jedući, smejući se, pričajući o svemu i svačemu. Učeći svakakve nove stvari jedno o drugom. U jednom momentu mi je dodao gitaru. Zamolio me je da mu sviram, znajući da nisam nikad svirala javno, kriveći za to strah od bine, rekao je da želi deo mene koji niko pre nije imao. Uzela sam je i počela da prebiram po žicama melodiju „Foolish games“ od Jewela. Pesmu koja me je terala da mislim na njega tokom svih ovih godina. Sedeo je tamo posmatrajući me fasciniranim pogledom u očima dok sam ja prosipala svoje srce ka njemu kroz stihove. Znajući da nikad pre nisam ni za koga svirala. Vreme je proletelo i pre nego što sam shvatila, naslanjala sam se na njegove grudi, gledajući zalazak sunca iza drveća. „Pričao sam sa Masonom,“ rekao je ni od kuda. Naglo sam se okrenula da ga pogledam. „Kako to misliš? Kada? Onda je on dobro?“

87


Naš svet knjiga „Da Pippin, on je dobro. Samo su ga poslali na misiju izvan domašaja radara. Ipak, nije jebeno zadovoljan sa mnom,“ izdahnuo je uzimajući još jedan gutljaj svog piva. „Zašto? Ti nisi ništa uradio.“ „Nisam te pazio.“ Trgla sam se unazad. „Šta?“ „Obećao sam mu da ću paziti na tebe kad sam otpušten iz vojske.“ „Jesi?“ Klimnuo je, pijući ponovo. „Ali ja... Noah i ja... mislim... ti si još bio u vojsci.“ „Nemam nikakve usrane veze sa tobom i Noahom, ali on takođe nije oduševljen situacijom ovde.“ Odmerio me je. „Zaboravljaš da si nestala Mia?“ „Oh... Pa on zna da sam trudna?“ „Da, to je tačno. Mogu da se nosim sa Masonom. Samo sam hteo da znaš da je na sigurnom.“ „A... moji roditelji? Da li je rekao nešto o njima? Kako su oni?“ nagovarala sam ga nežnim tonom. „Šta ti misliš? Hmm?“ uzvratio je, povlačeći krajeve moje kose. „Da...“ izdahnula sam, konačno skupivši hrabrost da pitam, „Šta će se desiti kada odem kući Creed? Šta bi trebala da kažem porodici? Policiji? Svi će želeti da znaju gde sam bila zadnjih... koliko god sam dugo bila ovde.“ „Misliš da ja to ne znam? Šta želiš da uradim? Ostavim te tamo. Vratim te u Oak Island, pustim da budeš laka jebena meta? Ne bih mogao to da uradim dušo. To bi bilo protiv moje jebene prirode, da ne zaštitim one koje volim. To sam ja. Znajući da me tvoja porodica može jebeno mrzeti zbog ovoga, to je bio rizik koji sam bio više nego jebeno spreman da podnesem. U stvari uradiću to ponovo ako budem morao.“ „Neće te mrzeti.“ „Zar? Sigurna si u to? Oni već misle da sam jebeno bajkersko đubre. Govnarski ološ na pogrešnoj strani puta. I ne krivim ih uopšte. Kao što sam rekao ranije, ni ja ne bih voleo da moja devojčica bude sa nekim ko je kao ja. Ali ne mogu da te pustim Mia. Kao što znaš... već sam jebeno probao,“ podsetio me je, uzimajući još jedan gutljaj piva.

88


Naš svet knjiga Nasmejala sam se, sedajući na kolena ispred njega, uzela sam pivo iz njegove ruke i stavila ga na zemlju pored nas. Zagrlila sam ga oko vrata kao oslonac dok sam mu zajahala oko struka. Noge su mu se opustile ispod mene da bi omogućio više prostora za moj stomak. Ušuškala sam svoje lice do njegovog na nekoliko sekundi, odmarajući svoje čelo na njegovom kad sam završila. „Niko te neće mrzeti jer im neću dozvoliti. A znaš koliko ja mogu da budem ubedljiva. Uvek dobijem ono što želim, inače ti sad ne bi bio moj.“ Nasmejao se, obmotavajući ruke oko mene. Povlačeći me bliže. „Vidiš... tu jebeno grešiš Pippin, jer ja sam oduvek bio tvoj.“ I prvi put od kad sam ga upoznala. Znala sam da su njegove reči istinite.

89


Naš svet knjiga

„Beba je pravih dimenzija za trideset drugu nedelju. Teška je otprilike kilogram i šesto grama,“ doktor je informisao, mereći od vrha mog stomaka do karlične oblasti. Onda je nastavio da gura svuda okolo čineći da se beba mrda u meni. „Potpuno se okrenula, ušla je glavom na dole u tvoj porođajni kanal.“ „Oh! Zato su joj stopala uvek u mojim rebrima,“ odgovorila sam, gledajući u Noaha. Creed se naslanjao na dovratak svoje sobe, dozvoljavajući Noahu da stoji pored mene. Ležala sam na krevetu dok je doktor pregledao moj stomak koji je rastao. Znala sam da bi Creed želeo da je on taj koji stoji pored mene, ali je poštovao Noaha i našu situaciju. Noah je češće navraćao sad kad sam se bližila terminu. Ponašajući se kao da se ništa nije desilo između nas, sva tenzija je nestala kao magijom odnesena. Ponovo smo bili prijatelji, pričajući kako ćemo srediti da stvari funkcionišu. Želeli smo da budemo najbolji mogući roditelji našem detetu. „Devojčica u tebi brzo raste Mia. Imaš još otprilike osam nedelja, ako ne i manje. Vi, društvo, da li ste već smislili ime za nju?“ doktor je pitao, gledajući od mene do Noaha i ponovo prema meni. „Imam jedno ime na umu. U stvari, tvoja mama mi ga je dala,“ obavestila sam Noaha. „Šta misliš o Madison? Možemo li je skraćeno zvati Maddie? Znači dar od Boga.“ Noah je sedeo na krevetu, smestivši ruke na moj goli stomak nežno ga je svuda mazio. Nisam morala da pogledam prema Creedu da bi videla tužan pogled koji bi mi bio upućen. Mogla sam da ga osetim. „Šta ti misliš malena devojčice?“ Noah se nagnuo, postavljajući usne blizu mog stomaka. „Sviđa li ti se ime Madison?“

90


Naš svet knjiga I kao na znak, šutnula je Noaha, što nas je oboje nasmejalo. Već je bila jako pametna. Nasmejao se, gledajući na dole prema mom stomaku sa čistim pogledom ljubavi u očima. „Mislim da je to bilo da.“ „Onda je Madison. Ne mogu da dočekam da te upoznam, držim te i budem tvoj tata.“ Noah se obratio, pričajući njoj. Prateći njene pokrete svojim rukama. Čučnuo je dalje, naginjući se bliže sa usnama na par santimetara od moje kože. Njegov dah je uskomešao iste emocije u meni kao i ono veče. Teško sam progutala, savladana sentimentalnošću njegovog jednostavnog dodira. Potpuno uverena da nismo sami ovaj put. Nešto me je nateralo da ponovo pogledam prema Creedu. Ukrstili smo poglede. Znala sam da je i on mogao to da oseti. Znao je. „Ti si nešto najbolje što mi se ikada dogodilo Maddie,“ Noah je dodao, vraćajući moju pažnju prema njemu. „Ti i tvoja mama.“ Sa tim rečima je poljubio moj stomak ostavljajući usne da se zadrže na nekoliko trenutaka. „Već te volim tako mnogo,“ promrmljao je mom stomaku pre nego što se odmakao, ponovo zauzimajući mesto pored mene. Oči su mu bile staklaste od suza, ali ih je treptajem brzo oterao. Klimajući glavom, pročistio je grlo. Soba je utihnula, činilo se čitavu večnost. U sobi se iznenada osetila napetost, niko nije hteo da se nekom obrati. Pogotovo ja. Doktor je povukao nazad moju majicu kad je završio. „Trudnoća ti pristaje Mia. Samo neke žene još uvek sijaju u ovom periodu. To je dobar znak, znači da ti Madison neće zadavati mnogo nevolje. Što je iznenađenje s obzirom na njenu genetiku,“ šalio se pokušavajući da razbije napetost u sobi. Nisam mu mogla biti više zahvalna zbog toga. „Bilo je lako većim delom,“ iskreno sam odgovorila, mazeći svoj stomak. Osim što sam bila malo umornija nego obično, bila je dobra prema meni. Ipak će mi nedostajati njeno prisustvo u mom stomaku. Da osećam kako me šutira iznutra, okrećući se okolo. To je najčudesniji osećaj.“ „To samo znači da ću morati da te opet napumpam, Pippin,“ Creed je obećao, progovorivši prvi put od kad je moj pregled počeo. Noah je suzio pogled prema njemu i zauzvrat zaradio kez.

91


Naš svet knjiga „Kako bi bilo da pustimo Miju da se obuče,“ doktor je naredio, namigujući mi. Skupio je svoje stvari i stavio ih u crnu doktorsku tašnu koju je uvek nosio sa sobom, do njega. Od kad sam bila u trećem trimestru, on je počeo da pravi zalihe u sigurnoj kući sa svime što mu je trebalo da porodi bebu. Uključujući lekove i gomilu instrumenata koji su čudno izgledali. Momci su klimnuli glavom, odlazeći prema vratima i prateći doktora napolje. Zatvorila sam oči i duboko udahnula kad sam čula da su se vrata zatvorila za njima. „Dinar za tvoje misli?“ Oči su mi se otvorile, trgnute Creedovim glasom. Momentalno pogledavši u pravcu odakle je dolazio. Naslonio se o zatvorena vrata, ruku prekrštenih preko grudi. Odmeravao me je mračnim pogledom. Sela sam, zabacujući čaršaf sa sebe, posežući da uzmem svoje gaćice i joga pantalone sa komode. Odgurnuo se od vrata, hodajući prema meni. Ugrabio je moju odeću pre nego što sam ja to uspela, klekao ispred mene i uhvatio me za stopalo. Nasmejala sam se dok mi je pomagao da se obučem, znajući da sam bila prevelika da bi to uspela sama. „Hvala,“ izustila sam kad je završio. Stojeći sa mnom lice u lice. Uhvatio me je za bradu, terajući me da ga pogledam. „Pitao sam te nešto i očekujem odgovor.“ „Meni je zvučalo više kao izjava.“ „Mia...“ Odmakla sam se. „Moram da izvadim pile iz rerne pre nego što izgori. Doktor ostaje na večeri, a rekla sam tvojoj braći da i oni mogu da uđu unutra da jedu. Ne želim da poslužim deset ljudi izgorelom hranom. A pošto ti voliš da me podsetiš kako mi je mesto u kuhinji, da ti pripremam hranu, onda bi verovatno trebao da me pustiš da to uradim,“ izjavila sam, kratko mu klimnuvši glavom. Zaobišla sam ga da bih otišla, ali me je uhvatio za ruku. „Ovo nije završeno.“ „Ne bih ni sanjala da je tako.“ Pustio me je, ali me je jako lupio po dupetu dok sam prolazila, zbog čega sam ciknula. Svi smo seli oko trpezarijskog stola, večerajući zajedno prvi put od kad sam bila ovde. Bila je to lepa promena u odnosu na većinu večeri kad sam jela sama za kuhinjskim pultom. Creed i njegova braća, uključujući Noaha

92


Naš svet knjiga su imali njihovu posebnu dinamiku. Podsećajući me tako mnogo na moju porodicu, zbog čega su mi još više nedostajali. Jednom mi je rekao da se MC smatra bratstvom. Pazili su jedni na druge. Čuvajući leđa jedni drugima bez obzira na sve. Podsećajući me često da sam i ja sada bila deo njihove porodice jer sam bila njegova žena. A oni štite svoje. Konačno sam mogla da vidim na šta je mislio samo ih posmatrajući zajedno, a bilo je samo nekoliko braće. Nisam mogla ni da zamislim kako bi bilo imati ceo klub u istoj sobi. Diesel je pročistio grlo, skrećući pažnju svih prema sebi. Podižući svoju čašu piva u vazduh, izgovorio je, „Želeo bih da nazdravim Miji. Zato što trpi nas, nepristojne bajkere, praveći ovaj fenomenalan obrok i što se nosi sa ovom situacijom kao jebeni profesionalac. A nije mala kučka ili smarač.“ Nasmejala sam se osmehom od uva do uva. „A eto, ja sam mislila da mi ne znaš ime.“ Znalački je klimnuo glavom, pogledavši Creeda pogledom pametnjakovića. „Rečeno nam je da se prema tebi odnosimo kao prema dami, a čak i Bog razume da niko od nas ne zna šta to dođavola znači. Pa smo umesto toga odlučili da držimo usta zatvorena. Ne bi voleli da naljutimo onog tamo ljubavnika.“ Creed ga je tresnuo. Proveli su naredni sat pričajući mi zabavne priče o klubu, besmislice, upoznavajući me sa dobrim vremenima i lepim uspomenama. To je bila jedna od najboljih noći koje sam imala u zadnja dva i po meseca. Uživala sam u svakoj sekundi i bila tužna kad joj je došao kraj. Svi su mi zahvalili na fantastičnom domaćem obroku kad smo završili. Šokirajući me kad su počeli da mi pomažu da očistim, puneći mašinu za pranje suđa svojim prljavim tanjirima i brišući sto. Zgrabili su svoja piva i cigarete, izvinjavajući se što izlaze napolje. Creed je rekao nešto o tome da moraju da porazgovaraju, šta god to dođavola značilo. Poljubio me je pre nego što je krenuo za njima na trem. Sklonila sam ostatke, iako sam znala da neće dugo trajati. Ne sa Creedom i Noahom u kući zajedno. Uzdahnula sam, smešeći se kad sam shvatila da je doktor ostavio svoju kesu za poneti koju sam mu spakovala, na pultu. Ni za živu glavu nisam mogla da shvatim zašto je još uvek samac. Bio je tako drag

93


Naš svet knjiga čovek, još od dana kad sam ga upoznala. Odrasla sam uz njega u nekoliko zadnjih meseci, doživljavajući ga kao ujaka. Otvorila sam ulazna vrata i pozvala, „Hej, doktore! Nešto ste zaboravili?“ Držeći hranu. Nasmejao mi se, ostavljajući svoju crnu torbu sa strane i trčeći prema meni. Zakoračila sam sa trema na stranu kuće kako bi se srela sa njim na pola puta. „Muškarac bi zaboravio sopstvenu glavu da nije povezana sa njegovim prokletim telom,“ Diesel je vikao iza mene. „U redu je i ja sam zaboravna.“ Dodala sam mu njegovu kesu. „Zapravo mi je drago što imam sekund vremena nasamo sa vama,“ šapnula sam dovoljno glasno da me on može čuti, iako su momci bili udaljeni nekoliko metara od nas, ispred sigurne kuće. „Samo sam želela da vam se zahvalim. Nemate pojma koliko mi je olakšanje bilo što ste dolazili toliko koliko ste. Nikad neću moći da vam se odužim za mir u glavi koji ste mi dali sa mojom bebom.“ Stavio je ruke na moj stomak. „Mia, prvi put u ne znam koliko dugo vremena, u stvari radim nešto dobro. Bila mi je čast da budem deo tvog putovanja sa Maddie. Ne mogu da dočekam da ti pomognem da je doneseš na ovaj svet.“ Klimnula sam glavom povlačeći ga u zagrljaj. Zaledio se, ne očekujući takav moj gest. „Doktore, tvoja matora guzica pokušava se nabacuje mojoj devojci? „Ne slušajte ga. To je samo Creed.“ Konačno se opustio i osetila sam kako se oslobađa napetost iz njegovih bicepsa kad mi je uzvratio zagrljaj. „Bolje uđi unutra pre nego što uhvatiš prehladu“, promrmljao je, podsećajući me na nešto što bi moj tata rekao. Moja mama je uvek govorila da imam sposobnost da nasmejem ljude, da ih nateram da se smeju. Da učinim da se osećaju celi iako su možda bili slomljeni. Ona je to zvala mojim posebnim darom. Govoreći da je svet bio okružen sa previše razaranja, uništavanja i očaja—gde su se loše stvari događale dobrim ljudima svaki božji dan. Ljudima koji to nisu zaslužili. Ljudima koji to nisu očekivali. I nekim ljudima... Koji jesu.

94


Naš svet knjiga Odbijala sam da tako ikada razmišljam. Ne bih dozvolila da me zlo iskvari. Povuče me na dno. Dozvolim da iskoristi moje misli, moje telo, a pogotovo moje srce. Ali nisam mogla biti više u zabludi. Ovo će biti momenat u mom životu u kome će zlo pobediti. Nadvladaće i uništiti, pokoriti i uspeti, postavljajući staze u pokret na liniju sudaru da razbijem glavu. Moj um će biti zauvek promenjen. Moje telo zauvek oštećeno. Moje srce večno slomljeno. Čim sam se odmakla, okrenula sam se, usmerivši pogled ka Creedu. Osim što mi ovog puta nije uzvratio osmeh. Nije se smejao. To više nije čovek koga sam načinila potpunim. Čovek koga sam godinama volela, molila se da mi uzvrati ljubav, je nestao. Nije bilo ničega osim njegovog kajanja između nas, njegove istine su krvarile tako da ih svi vide. Na njegovom licu je bio izraz koji će me proganjati do kraja života. Nikad neću zaboraviti taj pogled u njegovim očima, momenat kad je shvatio.... Umreće. Sledećih nekoliko sekundi, odigralo se kao na usporenom filmu, kao da je bilo samo plod moje mašte, a ne realnosti koju donosi ljubav prema Jameson muškarcu. Njegov svet se sudario sa mojim, ostavljajući samo destrukciju za sobom na svom putu. Gde nijedno od nas dvoje neće uspeti da se izvuče, živo. „NE!“ Creed je povikao iz sve snage u sebi. „MIA, BEŽI! Zaurlao je, zvukom koji je probijao uši, odjekujući iz dubine njegovih pluća, odjekujući kroz drveće i kroz šumu dok je istovremeno izvukao pištolj iz zadnjeg dela svojih farmerki. Ciljajući pravo prema meni, nije oklevao, povlačeći oroz. „Cree—“ zateturala sam u napred, pokušavajući da ostanem u uspravnom položaju. Nisam mogla da se pomerim. Nisam mogla da dišem.

95


Naš svet knjiga Još pucnjeva, još metaka, još haosa je izbijalo svuda oko mene. Vreme je stalo, ili se možda pomeralo brže. Sve se pomešalo zajedno. Ništa nije imalo smisla. Bila sam tamo, ali nisam. Moje ruke koje su se tresle pomerile su se dole prema grudima i stomaku, štitila sam sebe najbolje što sam mogla dok sam se teturala na nogama. Pokušavajući da povratim ravnotežu, njihala sam se po svuda, na ivici da postanem jedno sa zemljom. Oči su mi se zamutile, vid se suzio, tama me je povlačila u nju i iz nje. „ODVEDI JE ODAVDE!“ Čula sam kako Noah vrišti, ili je to mogao biti Creed. Sve je zvučalo isto—panika, glasovi, oduzeti životi, rušili su se na zemlju. Napravila sam jedan zadnji pokušaj da privolim svoja stopala da trče. Borila sam se za vazduh, mučila se da ostanem da stojim, sve to dok su senke metaka letele na santimetar od mog tela. Od mog lica. Od mog života. I moje bebe. „Cre-ed... Po-moo-ziii m-iii...“ uspela sam da slabašno izgovorim, pružajući ruku u prazno. Iznenada sam pala unazad, kad su me snažne ruke uhvatile u svoj stisak. Spuštajući moje mlitavo telo na tvrdu zemlju. Mislila sam da su bile doktorove. „Dušo, dušo, dušo... ne, ne, ne...“ mucao je blizu mog lica. „Ostani sa mnom. Jebeno ostani sa mnom.“ Kroz zamračene oči, videla sam Creeda iznad sebe. Pokrivenog krvlju, u patnji, mržnji i očaju. Tek tada sam shvatila... Da sam pogođena.

96


Naš svet knjiga

„Šta je ovo do kurca?“ Diesel je pukao, očiju fokusiranih na nešto iza mene. Okrenuo sam se, prateći njegov pogled. Suzivši oči, pretraživao sam gustu šumu baš iza Mije i doktora. Pokušavajući da pronađem ono što je video. Ne očekujući nikada ono što je zurilo u mene. Izbori... Svi ih imamo. Pogotovo ja. Dobre. Loše. Ispravne. Pogrešne. Svi su bili jedno isto. Nisam više mogao da im kažem da se razdvoje ili možda... Nikad nisam ni mogao. Moj život je bio definisan odlukama. Od kojih me je većina koštala moje moralnosti, a čovek bez savesti bio je sposoban na sve. Sada. Zauvek. I svaki dan između. Mislio sam da mi je život zauvek jebeno završen onog momenta kad sam ubio Luka. Brutalno otrgnuvši sve u šta sam želeo da verujem. Sve za šta sam se molio da bude istina. Nasilje je bilo sve što sam ikada znao. Krv na mojim rukama je bila tako jebeno debela da je postala deo moje kože. Usađena tako duboko u moje pore da sam bio natopljen životima koje sam oduzeo.

97


Naš svet knjiga Dok nisam sreo Miju Ryder. Ona je bila žena koju treba voleti. Negovati. Jebeno učiniti svojom. Ona je bila moja. Želeo sam da budem deo njenog sveta. Nikad nisam želeo da je dovedem u naš. Jako sam želeo da razdvojim ta dva, ali sam jebeno ispao jadan. Ovo je bio momenat koji je život jebeno sačuvao samo za mene. To. Završava. Ovde. Šta je započelo sa njom. Završava sa njom. Srce mi je stalo, grudi pukle, a sva krv je istekla iz mog lica kad sam video cev puške kako izviruje iza drveta. Nisam imao vremena da reagujem, bio sam vođen čistim instinktom. Moja prošlost i moja sadašnjost su se sudarile, ne ostavljajući put ka budućnosti. Mia se okrenula kao da je osetila moj bol. Moju agoniju. Moje srce je krvarilo za nju. „NE!“ povikao sam najjače što sam mogao, izvlačeći pištolj iz zadnjeg dela farmerki. Očajanje u mom glasu odjeknulo je kroz šumu, vibrirajući o moju srž. Momentalno cepajući moje grlo. „MIA, BEŽI!“ zaurlao sam, podižući pištolj, ciljajući pravo ka njoj. Ne razmišljajući dva puta da povučem jebeni oroz dok su pucnji istovremeno ispaljivani iz puške u šumi. Nikad neću zaboraviti izraz na njenom licu kad je videla kako metak napušta cev mog pištolja, jer nije čula pucnje ispaljene iza nje. „Cree—“ Celo njeno telo je poletelo napred od neočekivanog udarca. Zaledio sam se, ne verujući u scenu koja se odvija ispred mene dok su čaure nastavljale da lete. Na sekundu, to nije bio Mijin prestravljen pogled koji me posmatra. Očajnički prodirući u moje oči. Tražeći odgovor. Tražeći pomoć. Bile su Lukove. Grudi su mi se podigle, nesposobne da više zadrže udaranje mog srca. Mogao sam da čujem zujanje u ušima, jasno i glasno. Sećanja na to veče su

98


Naš svet knjiga opet navrla, napadajući moje misli i vređajući moja čula. Terajući me da se osetim kao da sam i dalje bio u klubu. Gde sam upravo ubio svog brata. „VODITE JE ODAVDE!“ čuo sam kako Noah vrišti, vraćajući me u stvarnost, nazad u sigurnu kuću u šumi, gde je Mia bila ona koja je upravo ustreljena. Ovo je bilo daleko gore od mesta po kome su moje misli lutale. Meci su leteli u svim pravcima. Pakao se otvorio i rat je još jednom bio pred nama. Potrčao sam. Potrčao sam najbrže što sam mogao ka mojoj devojci. Šprintajući da dođem do nje. Momentalno otvarajući vatru, napadajući svakog ko me je prešao. Meci su se odbijali od drveća gde su ljudi pokušavali da nađu zaklon, uključujući doktora. Štiteći sebe najbolje što su mogli, uzvraćajući vatru. Osetio sam gorući ubod koji je okrznuo moje rame i onda ponovo sa strane stomaka. Krv je tekla svuda, nisam znao da li je moja ili njihova. Nisam dopustio da me to uspori. Beskonačan niz metaka nastavio je da ispunjava noćni vazduh. Braća su trčala svuda oko mene, pokušavajući da me pokriju kako bih mogao da dođem do nje. Znajući da imam samo jedan cilj u vidu. Adrenalin je tekao mojim venama, pulsirajući kroz moj krvotok. Preuzimajući svaki deo mog tela. Srce je nastavilo da udara o moje grudi. Vid mi se suzio, gledajući kako je Mia drhtavim rukama zaštitnički otišla pravo ka grudima i stomaku. Izgubila je tlo pod nogama, pokušavajući da napravi korak ka meni. Ne primećujući da ne ide nigde, osim sa strane na stranu. Teturajući se okolo dok je krv nastavljala da lije iz njene roze majice. „Cre-ed... Po-oo-mozi m-iii...“ slabašno je promrmljala, pružajući ruke dok je njeno telo palo u nazad, nogu nesposobnih da je duže drže. Obgrlio sam je rukama, hvatajući njeno mlitavo telo pre nego što je pala na zemlju. Polegao sam je između svojih nogu, držeći joj glavu podlakticom svoje ruke. Okrećući je prema sebi, momentalno sam napravio pritisak na sredinu njenih leđa gde je bila pogođena. Krv je lila iz njene majice natapajući mi prste. Bez obzira koliko sam se trudio, nije se jebeno zaustavljala.

99


Naš svet knjiga „Dušo, dušo, dušo... ne, ne, ne...“ zamuckivao sam blizu njenog lica. Shvatajući da teško diše. Boreći se da nastavi. „Ostani sa mnom. Jebeno ostani sa mnom.“ Pogledala me je kroz zamagljene oči. Njen pogled je bio fokusiran na nekoliko sekundi, gledajući svu krv na mojim grudima i vratu. Njene oči su nesvesno otputovale do mojih krvavih ruku. Uvukla je vazduh, shvatajući po prvi put da je pogođena. „Creed... ne mogu... ne mogu... molim te... Mad... deee“ „U redu je Pippin, tu sam. Jebeno sam ovde. Ali prokletstvo, ostani sa mnom! Da li me čuješ? Drži oči otvorene dušo. Samo drži oči jebeno otvorene za mene!“ Pluća su joj se podigla, pokušavajući da odgovori. Želela je nešto da kaže, imajući potrebu da je razumem, ali se gušila od svog sopstvenog bola. „JEBIGA! MIA! DOKTORE!“ Noah je vikao iznad mene. Nežno sam obmotao ruke ispod njenog donjeg dela torza i nogu, podižući je uz svoje grudi. Štiteći je od zalutalih metaka. Bio sam pažljiv kako joj ne bih prouzrokovao još više uznemirenosti. Neprekidna količina krvi curila joj je iz leđa. Cureći u svaki delić mog bića. „Imam te! Imamo te! Unesi je jebeno unutra!“ Noah je vikao. „Doktor će doći odmah za nama! IDI!“ Odvukao sam dupe sa Noahom i Dieselom uz sebe, izvučenih pištolja, ubijajući kurvine sinove koji su ovo uradili. Pokrivali su me kako bih mogao da odvedem Miju na sigurno. Nikad im nisam bio više jebeno zahvalan u celom svom životu. Moj svet me je zarobio, moji zidovi su se rušili. Osećao sam kao da me pod guta celog dok sam trčao u sigurnu kuću sa Mijom u svojim rukama. Krivica me je jebeno živog pojela. Ljuljao sam je na svojim grudima, osećajući da se jako trese. „Mia dušo, spustiću te na kauč, u redu? Moram da te pogledam. Treba da zaustavim krvarenje!“ „Madd—“ „Znam dušo, znam. Maddie će biti dobro. Biće ona u redu. Obećavam. Ništa se neće desiti malenoj devojčici,“ promrmljao sam, trudeći se da mi glas ne pukne. Zadržavao sam emocije koje su pretile da izbiju, sa potrebom da ostanem jebeno jak zbog nje, zbog bebe, zbog mog jebenog brata.

100


Naš svet knjiga Telo mi je zadrhtalo, tresući se jednako jako kao i njeno. Držao sam je tako čvrsto, tako blizu mog jebenog srca. Trebalo mi je da osećam njene otkucaje naspram mojih. Da me podsećaju da je i dalje bila živa. Poljubio sam je u čelo, nežno je položivši na bok, sa leđima okrenutim prednjoj strani kauča. Podupirući njenu glavu jastukom zbog čega je zacvilela od iznenadnog pokreta. „Jebiga Creed! Ona izgleda—“ „Začepi jebote! Da nisi to čak to ni rekao!“ zarežao sam na Noaha, koji je hodao po sobi prolazeći prstima kroz kosu. Gledajući u mene kao da sam ceo njegov svet držao čvrsto stisnut u svojim rukama. „Sranje! Čoveče! Braća dolaze! Ali moramo da sredimo ove kurvine sinove pre nego što odvuku njihove jebene guzice! Moraju jebeno da plate za ovo! Neću se zaustaviti dok ne napravim rupu u svakoj od njihovih prokletih glava!“ Diesel je ključao, pogleda usmerenog kroz prozor. „Doktor dolazi!“ Otvorio je vrata kad se doktor vratio nazad u sigurnu kuću, ne prekidajući vatru dok nije prešao prag. „Isuse jebeni Hriste!“ podsmehnuo se, zalupivši vrata za sobom. „Šta se dođavola dešava? Kako su saznali za ovo mesto? To je vaša porodična sigurna kuća već decenijama. Ovo je sranje! I mogu da namirišem jebenog izdajnika!“ „Doktore!“ pozvao sam ga, vraćajući njegovu pažnju prema meni. Njegov pogled se momentalno pomerio na Miju koja se grčila na kauču. Obilno se znojila, kože mokre i jebeno blede. Postajući modrija sa svakom sekundom koja je prošla. „Miči se!“ Doktor je pohitao u akciju, sklanjajući me s puta. Čvrsto je držao u ruci svoju crnu doktorsku tašnu. Tada sam shvatio da se on vratio po nju, znajući da ju je stavio pored sebe pre nego što je krenuo ka Miji. Rizikujući svoj sopstveni život da spasi njen. Sklonio sam mu se sa puta, sedajući blizu Mijine glave. Stavljajući je na svoje krilo, želeći da joj omogućim bilo kakvu udobnost koju sam mogao. „Doktor je ovde dušo, izlečiće te,“ uveravao sam je drhtavih usana, milujući joj obraz svojim prstima. Oči su mi se zamutile neprolivenim suzama, zbog čega sam jedva mogao da vidim njen prelepi profil. „Creeeed... moliii—“

101


Naš svet knjiga „Šššš... Mia, moraš da čuvaš svoju snagu srećo. Potrebna si Madison,“ doktor je prekinuo, sečući makazama sredinu njene krvlju natopljenom majicu. Dah mi se zaustavio kad sam ugledao zjapeću rupu od metka na sredini njenih leđa, moleći se da joj nije pogodio kičmu. Doktor je radio brzo, proveravajući njene vitalne znake, stavio je manžetnu i naduvavao je svakih par minuta da bi nadzirao njen pritisak. Zatim je spremio špric, ubadajući iglu blizu njene otvorene rane. Momentalno je usmerio svoj pogled prema meni kad je završio, svestan činjenice da sam znao šta je sledeće. Kopao je prstima po njenom mesu, tražeći metak. Mijina leđa su se izvila u luk dok je vrištala u agoniji. Lek za anesteziju nije bio ni blizu dovoljan. „Šššš... dušo, tako si dobra devojka. Jako dobra jebena devojka,“ umirivao sam je, nadajući se da mu neće trebati dugo da pronađe metak. Svi smo čekali kao na iglama dok konačno nismo čuli doktora da kaže, „Imam ga!“ slavio je bacajući ga na stočić za kafu. „Sranje! Beže u šumu!“ Diesel je informisao, terajući me da pogledam preko njega. Odmerio je Noaha pa mene, čekajući da odlučim. „Uradi ono što moraš da uradiš, ali ih jebeno dovuci ovamo. Trebaju nam odgovori, i trebaju nam jebeno odmah,“ zahtevao sam, klimnuvši prema Noahu da krene sa njim. Vatreno je odmahivao glavom za ne. Bes je zračio iz njegovog tela, podudarajući se sa mojim. „Neću da je ostavim.“ „Želiš da se izvuku sa ovim?“ pitao sam, pokazujući prema Miji. „Pogledaj me Noah!“ Nevoljno je to uradio. „Nisi joj ovde ni od kakve koristi. Idi sredi te drkadžije koje su uradile ovo, hoćeš li? Uradi to za Miju. Uradi to jebeno za svoju ćerku!“ Mogao sam da vidim kako se bori, mučeći se sa unutrašnjim konfliktom u sebi. „Molim te...“ gušio sam se, boreći se sa sopstvenim nagonom. Ne bih ostavio svoju jebenu devojku, ali to nije zaustavilo želju da nateram ove kučkine sinove da plate, pustošeći moju dušu. Noah je čučnuo pored Mije, sklanjajući joj kosu sa lica, šaputao je blizu njenog uha. „Bori se Mia. Jebeno se bori za našu devojčicu, a ja ću se boriti

102


Naš svet knjiga za tebe.“ Poljubio joj je čelo i ustao. Gledajući u mene mračnim, razrogačenim očima, tiho odgovarajući na moju molbu. „Creed, ja je vo—“ „Znam,“ prekinuo sam ga, ne želeći da ga slušam kako govori da je voli. Bilo je jednostavno previše da jebeno podnesem to baš tada i tu. Diesel je dotrčao nazad u sobu sa još više oružja, bacajući Noahu pušku. Uhvatio je u vazduhu, bacivši još jedan pogled ka Miji, pre nego što se okrenuo i izašao. Prateći Diesela napolje. Ja se nisam kolebao, nežno stavljajući Mijinu glavu nazad na jastuk. Morao sam da zaključam vrata koristeći svaku prokletu bravu. Niko neće ući ovamo, ne ukoliko ne pređe preko mog mrtvog jebenog tela. Mia je uvukla nekoliko udaha, boreći se za više vazduha. Grudi su joj se nekontrolisano podizale, hvatajući vazduh dok su oči počele da joj trepere. Požurio sam ka njoj. „Sranje, doktore!“ Završio je sa zadnjim šavom, zatvarajući joj ranu. Lepeći veliki komad gaze preko tog mesta. Iznenada je navala krvi između njenih nogu preplavila kauč. Momentalno ju je prevrnuo na leđa, spustivši ruke na strane njenog stomaka. Odmah pipajući svuda okolo. „Moliiiiiim vas, spaaasite je... Spaaasiii... Madd...“ Mia je zaplitala jezikom. Oči su joj se izvrnule u nazad. Telo joj se opustilo. A glava joj je pala na stranu. Odnoseći svaki do zadnjeg delića mene... Sa sobom...

103


Naš svet knjiga

„Duš—“ „Creed, u redu je. Samo se onesvestila. Njen krvni pritisak i puls su jaki, ali njene povrede su jebeno ozbiljne. Mnogo gore nego što sam jebeno mislio. Treba joj bolnica!“ „Bolnica?! Da li si jebeno pogledao okolo? Braća i dalje jebeno ginu tamo! Čak i da nije tako, ona bi umrla za vreme koje mi je potrebno da stignem do tamo! Ti si sve što ona jebeno ima!“ „JEBIGA!“ doktor je zaurlao, gledajući nadole u Miju, znajući da sam bio u pravu. Pogledao je duboko u moje oči. „Treba da mi doneseš jebenu lampu sa najjačim svetlom koju imate ovde. Donesi mi nekoliko jebanih ćebadi, peškire i takođe prokuvaj vodu!“ „Šta dođa—“ „ODMAH!“ Potrčao sam niz uzak hodnik ka svojoj sobi. Preturao sam po kupatilu za svaki peškir koji sam mogao da nađem, ugrabivši lampu sa svog noćnog ormarića i zgrabivši bačenu ćebad sa kreveta. Žureći nazad u dnevnu sobu gde je doktor držao Miju sada u svojim rukama. „STO!“ povikao je, noseći je u trpezariju. Spustio sam lampu dole i bacio ćebad i peškire na stolicu. Čisteći sadržaj sa stola jednim zamahom svoje ruke. Mijina staklena vazna slomila se na mojim stopalima. Cveće koje sam joj doneo, zbog koga se smejala tako jebeno široko, letelo je u svim pravcima. Povređujući još više moje jebeno srce. Doktor je smestio na tvrdo drvo, dok sam ja požurio okolo paleći sva svetla, priključujući dodatno lampu u zid. Kad sam podigao pogled, on je sipao alkohol svuda po njenom stomaku. Spremajući je jebeno za nešto što ja nisam znao šta je. Promenio je par svežih rukavica, izvlačeći svakakve

104


Naš svet knjiga vrste instrumenata iz svoje torbe. Izvlačeći još nekoliko špriceva, ubrizgavajući ih sve u njen stomak. Gledao sam razrogačenih očiju dok je grabio skalper, smeštajući ga pravo na njen donji stomak. „Doktore...“ Pogledao je u mene. „Moram da izvadim Maddie napolje. Ona je u opasnosti. Zgrabi lampu i drži je najbliže meni što možeš. Trebaće mi svo jebeno svetlo koje mogu da dobijem.“ „Jebiga,“ izdahnuo sam, radeći ono što mi je rečeno. Moj strah i zabrinutost su krvarili iz mene u talasima nepraštanja. Želudac mi se okrenuo. Srce mi je sada bilo u jebenom grlu. Žuč mi se podigla, ali sam je progutao nazad. Podsećajući se da je zbog nje potrebno da ostanem jak. Zbog nje. Gledao sam, upijajući jezivu scenu koja se odvijala ispred mene, dok je doktor pravio precizan rez preko Mijinog stomaka. Ostavljajući skalper sa strane, uzeo je nešto što liči na aparat za stezanje. Umetnuo ga je da bi bolje video njene unutrašnje organe. „Potrebno mi je više svetla ovde! Moram biti oprezan da joj ne probušim bešiku.“ Spustivši lampu dole, otrčao sam u kuhinju zgrabivši jednu od lampi industrijske veličine. Dovlačeći dupe do doktora koji je proveravao njene vitalne funkcije pre nego što nastavi, govoreći, „Dobro ovo podnosi. Ipak, trebaće mi tvoja pomoć. Osvetli ovde svetlom i jebeno se ne mrdaj,“ naredio je, pokazujući skalperom gde moram da budem. Pokušao sam da stabilizujem svoje ruke koje su se tresle, moje preterano uznemireno srce i misli koje su gubile kontrolu. Ignorišući bol mojih prokletih rana. Doktor je napravio još jedan, ovog puta, dublji rez. Od čega je njena krv počela da curi svuda. „Slušaj me, moramo brzo da radimo. Moram da probušim njen vodenjak da bi izvadio bebu napolje. Potrebno je da uzmeš peškire i jedno od ćebadi.“ Spremno sam ih zgrabio kad je on podigao drugi instrument koji je imao oštar kraj. Umetnuvši ga u otvor koji je upravo napravio. Sekund kasnije, zelena tečnost je curila iz Mijinog stomaka u mlazu. „JEBIGA! Baš onako kako sam mislio!“ „Šta? Šta se dešava doktore? Je li ona dobro?“

105


Naš svet knjiga „Amnionska tečnost bi trebala da bude čista. Moram da izvadim bebu i to moram da uradim brzo,“ pukao je, zgrabivši gomilu opreme iz tašne. „Creed, raširi peškir ovde preko Mijinog stomaka i drži ćebe spremno u svojim rukama. Čim je izvadim napolje, moraćeš da pratiš moje instrukcije, da li je to jasno?“ Klimnuo sam, stavljajući peškir na nju, zgrabio sam ćebe do sebe. Zadržavao sam dah, ne znajući šta da očekujem ili šta će se desiti. Lagao bih kad bih rekao da nisam bio jebeno prestravljen, ništa od ovog nije bilo normalno. Pogotovo što je moja devojka krvarila na stolu ispred mene. Doktorov smiren izraz lica bio je jedina stvar koja me je držala da jebeno ne odlepim. Nikad nisam zamišljao da ću ja biti taj koji stoji pored Mije, čekajući da vidim kako će njena devojčica biti rođena. Koliko god sam se trudio da odgurnem krivicu što Noah nije bio tu, to je ostajalo u mojim mislima u prvom planu. On neće biti onaj koji će svedočiti rođenju svoje ćerke. Ja ću. To nije bilo ispravno, ali me nije zaustavilo da se osećam do kurca ponosnim što sam ja bio tu, a on nije. Bio sam svedok kad je toliko mnogo ljudi bilo otrgnuto iz ovog okrutnog sveta. Nikad nisam pomislio da bi mogao biti počastvovan da vidim kako se nevin život rađa na njemu. To je bio jedan od najboljih momenata u mom životu. Nije dugo trebalo da doktor izvuče ovu sitnu bebu za njenu glavu i ramena. Bila je prekrivena krvlju i Bog zna čime još. Smestio je na peškir na vrh Mijinog stomaka, stegnuvši pupčanu vrpcu, presekao je. Uzimajući drugi peškir, brzo joj je obrisao lice i oči. Nikad nisam video ništa lepše, nešto što tako oduzima dah, u celom svom životu. Već je bila tako jebeno savršena. Glava joj je bila puna tamno crne kose, podsećajući me jako mnogo na Noaha kad se rodio. Prebrojao sam deset prstiju na nogama i rukama, uveravajući se da su svi tu. Imala je one napućene roze usne, skoro prevelike za njeno malo lice. Baš kao njena mama. Pre nego što sam shvatio, veliki osmeh se raširio preko mog lica, gledajući kako se sklupčala u malu loptu, kao da je i dalje u Mijinom stomaku. Ne shvatajući da je ušla na velika vrata ovog sveta mnogo ranije. Osećaj ponosa prešao je preko mene dok je doktor marljivo radio, usisavajući odvratno sranje iz Maddinih usta i nosa. Ometajući njen mir.

106


Naš svet knjiga Posle nekoliko momenata, prostor se ispunio sa najslabijim malim uzdasima i kmečanjem. Njene male ruke i noge su se razmahale, besne i hladne. U očima su počele da mi se formiraju suze, razmišljajući šta propušta njena mama. Nikad neće moći da čuje njen prvi plač, da bude prva koja je drži u rukama. I da joj kaže da je voli više od ičega na ovom svetu. Kleknuo sam, sklanjajući kosu sa Mijinog lica, moleći se da se probudi. Šapućući joj u uvo šta sam video i osećao. Nadajući se da bi makar mogla da me čuje ili možda čak oseti ljubav koja me je obuzela, kako se izliva iz mene. „Dušo, odradila si ovo jebeno dobro. Tako sam jebeno ponosan na tebe. Ona je prelepa,“ promrmljao sam, milujući joj obraz palcem. „Ne mogu da verujem da si je napravila u svom stomaku... Isuse, Mia, ne mogu da verujem da sam bio svedok takvom jebenom čudu. Nikad neću moći dovoljno da ti zahvalim što si mi dala tako poseban poklon. Ona možda i nije moja, ali to nema veze. Ona je sve što je sada važno.“ Oslonio sam svoje čelo na njen obraz, treptajem terajući suze. „Tako mi je žao Pippin, obećavam da ću ti to nadoknaditi, čak i ako mi bude bio potreban ostatak života. Volim te tako mnogo,“ gušio sam se dok su emocije izvlačile najbolje iz mene. „Creed, potrebno mi je da skineš svoju majicu, umotaš bebu čvrsto u ćebe i držiš je blizu uz svoje grudi. Temperatura njenog tela pada, što nije dobro. Toplota tvoje kože će pomoći. Moram da završim sa Mijom.“ Poljubio sam joj čelo, brišući suze koje su pobegle iz mojih očiju, zadnjim delom svoje ruke. Pročistivši grlo, ustao sam dok sam skidao svoju majicu preko glave. Trgnuvši se kad je zagrebala preko rane na mom boku i ruci. Bacio sam krvlju natopljen pamuk i otišao do doktora. Držao sam ruke raširene, ne znajući šta to dođavola radim. Smestio je Maddie na podlakticu moje ruke, govoreći mi da joj podržim vrat sa drugom rukom bezbedno postavljenom ispod njenog sitnog tela. Savršeno je pristajala dlanu moje ruke dok sam je ljuljuškao blizu svojih grudi, kako je doktor rekao. Srce mi se momentalno istopilo, bio sam tako sjeban. Ovaj mali smotuljak sreće će me ubiti ili će možda biti moj novi početak. Već me je vrtela oko svog malog prsta. Šetao sam u krug po sobi sa njom, držeći je što sam mogao bliže svom srcu. Uživajući u osećaju nje uz sebe. Zvuke koje je pravila.

107


Naš svet knjiga Način na koji se sklupčala u moje telo dok se oblikovala prema mojim grudima, kao što je to radila u Mijinom stomaku. Lagano se hvatajući o moj prst. Njen miris. Osećaj njene meke bebeće kože. Voleo sam svaku pojedinu stvar u vezi nje, od glave do pete. Bila je moje od Boga poslato, moj anđeo, jedina stvar koja je još uvek imala smisao. Ona i njena mama... Bile su sada moj čitav jebeni svet. „Bebice, volim te tako mnogo. Treba da znaš da možda nisam tvoj tata, ali ću te uvek voleti kao da si moja,“ gušio sam se jedva izgovarajući reči. Ovo je bio tako preplavljujući momenat koji nisam mislio da ću ikad iskusiti. „Tvoj tata bi bio ovde, ali se bori za tebe. Za tvoju mamu. Možda sada nije ovde, ali će imati još mnogo uspomena sa tobom. Prvi put kad progovoriš i prohodaš. Kad prvi put bude morao da polomi prste dečku zato što je gledao u tebe. A ja ću biti odmah uz njega Maddie,“ zasmejao sam se razmišljajući o tome. „Odmah do njega, odgajajući te na pravi način.“ Zagugutala je, meškoljeći se u mojim rukama kao da je razumela sve što sam joj obećavao. Ljuljao sam je, pokušavajući da je umirim dok sam se vraćao prema Miji. Znajući u svom srcu da je Maddie želela i trebala svoju mamu. Čučnuo sam ponovo pored Mijinog lica, ljubeći joj obraz. „Dušo, moraš da se probudiš. Neko treba da te upozna. Otvori te lepe oči da vidiš svoju prelepu ćerku.“ Nije se ni promeškoljila. Pogledao sam doktora, pokazujući ka Miji, a on je klimnuo glavom, tiho mi odobravajući ono što sam želeo da uradim. Misleći da bi moglo da pomogne. Možda bi osećaj toplote života koji je stvorila pomoglo da povrati svest. Smestio sam Maddie na Mijine grudi, držeći je bezbedno u mestu na leđima, u slučaju da se pomeri. Znao sam da će Mija imati težak period, opraštajući sebi što nije bila budna kad se ona rodila. Celu trudnoću je provela pričajući mi kako ne može da dočeka da je upozna, drži je, mazi je. Bude prva osoba koja joj govori da je voli. Nije bilo proklete stvari koju bih mogao da uradim da olakšam svojoj devojci, učinim pravu stvar, osim da napravim uspomenu za nju na koju bi mogla da se osvrne kasnije. Nadajući se da bi joj donelo unutrašnji mir da je

108


Naš svet knjiga ipak bila jedna od prvih ljudi koji su je držali, iako nije bila budna. Izvukao sam telefon iz zadnjeg džepa farmerki, nameštajući na kameru, fotografisao sam. Obe su bile licem okrenute prema kameri, izgledajući kao da mirno spavaju. Obe potpuno zadovoljne i srećne u zagrljaju gde su i trebale da budu. Reči ne mogu da opišu kako sam se osećao u tom momentu, dok sam ih tako gledao. Oduzelo mi je jebeni dah. Obrisao sam suze, nagnuo se napred i poljubio svoje devojke. Dopuštajući usnama da se malo duže zadrže na Maddinoj mekoj koži koje izgleda nisam mogao dovoljno da se zasitim. Baš tada sam osetio da je hladna i vlažna, a momenat pre nije bilo tako. Nagnuo sam se nazad da je pogledam, da se uverim da je dobro. Srce mi je stalo, a osmeh izbledeo, zamenjen sa još jednom slikom koja će me jebeno zauvek proganjati. Tiho se moleći, moj um se poigravao sa mnom. Nečim... Bilo čim... Drugim od onog što se u stvari dešavalo.

109


Naš svet knjiga

„Doktore!“ pozvao sam, instinktivno posegnuvši za Maddie. Uzimajući je u svoje ruke. „Doktore ona postaje jebeno plava!“ Nije odgovorio. „Doktore! Da li si me čuo?! Maddie postaje jebeno plava!“ okrenuo sam glavu, radoznalog pogleda, sa nje, iako je to bila poslednja stvar koju sam želeo. Doktorovo lice je bilo belo kao duh, gledajući na dole u Miju razrogačenih očiju. „SRANJE!“ povikao je niotkuda. To je bio prvi put za celu noć da sam video izraz čiste panike na njegovom licu. Pogled mi je momentalno pratio stazu njegovog prestravljenog izraza, ostavljajući me bez teksta. Krv je ponovo curila između Mijinih nogu. Osim što se ovog puta nije jebeno zaustavljala. „Gubi mnogo krvi, moram odmah da izvadim posteljicu! Odmah!“ „Doktore, Maddie... šta da radim? Ti brini o Miji! Samo mi kaži šta da radim? Šta da radim sa Maddie?!“ paničio sam, gledajući u njega preklinjućim pogledom. Srce mi je udaralo sve glasnije i glasnije sa svakom sekundom koja je prolazila. Pokušavajući da ostanem miran kad je u stvari sve što sam želeo bilo da poludim. Kako je moguće da se ovo jebeno dešava? Bila je dobra devojka. Obe su bile. Ne zaslužuju jebeno ništa od ovoga, ali evo bile su kažnjene zbog onog što sam ja. Zbog onog što sam ja predstavljao. Zbog onog što sam. Gledao sam napred, nazad između Mije i Maddie, rastrzan između toga kome sam potrebniji. Očajnički pokušavajući da isključim haos u glavi, osećajući se tako bespomoćno sa željom da se raspadnem.

110


Naš svet knjiga „Uzmi još jedno ćebe i stavi Maddie na sto!“ Nisam oklevao, nežno spuštajući njeno sitno telo dole blizu ivice. „Potrebno je da uzmeš pumpicu ovde do mene,“ podučio me je dok je radio na Miji. „To je ona plava stvar koju si video da sam koristio na njoj pošto sam je izvadio. Stisni pumpu i uvuci je u njena usta da bi izvukao sav preostali sekret. Uradi isto sa njenim nosom baš kao što sam ja pre. Moraš da očistiš njene disajne puteve, brzo!“ Zgrabio sam pumpicu, radeći na bebi. Suze su iznenada potekle niz moje lice, jedna za drugom, padajući na njeno beživotno telo. „Hajde Maddie! Ne radi to, ne radi nam to!“ preklinjao sam, očiju zamućenih ničim osim jebenim bolom. „Nežno, njene kosti su vrlo lomljive, ne želiš nešto da slomiš!“ Klimnuo sam, nastavljajući da radim tačno kako mi je rečeno. „Da li diše?“ „Ne! Sranje, doktore! Postaje modrija!“ „Opipaj pupčanu vrpcu, da li pulsira? Da li se osećaju kao otkucaji srca?“ Izbezumljeno sam tresao glavom kad je ponovo pogledao prema meni. Izraz njegovog lica rekao mi je sve što jebeno nisam želeo da čujem. Kunem se da sam mogao da ga čujem kako se tiho moli duboko u sebi kao da je znao da je kraj bio tu. „Moraš da počneš sa masažom srca! Drži je oko grudnog koša sa palčevima tačno na sredini njenih grudi. Podrži joj glavu svojim rukama i počni palčevima da pritiskaš na dole po njenom grudnom košu. Ne prejako, ali dovoljno da izvršiš pritisak. Moramo da vidimo da li možemo da joj pokrenemo cirkulaciju krvi.“ Klimnuo sam, usne su mi se tresle. „Creed! Da li me razumeš?“ „Da,“ izdahnuo sam, prelazeći na posao. „Jedan, dva, tri, četiri...“ dunuo sam, vršeći pritisak na nju. Brojeći u sebi. Ništa. „Da li diše?“ „Sranje!“ pokušao sam ponovo, malo jače ovaj put. „Prokletstvo! Nemoj to da mi radiš! Nemoj jebeno to da mi radiš!“ viknuo sam, psujući jebenog Boga.

111


Naš svet knjiga „Stavi svoja usta na njene usne i nos i daj joj nekoliko brzih udaha. Ako joj koža postane hladnija, onda upotrebi dva prsta da joj masiraš srce ovog puta!“ Sekunde su se pretvorile u minute, a minuti u sate, ali jednostavno nisam mogao da prestanem da pokušavam. Nisam mogao da je prosto pustim da umre. Kad mi je celo telo govorilo da to nije važno jer se ovo ipak neće dobro završiti. Nismo imali odgovarajuću opremu. Sve što smo imali bio je Bog. Nadajući se da će biti jednom na mojoj strani u mom jadnom izgovoru od jebenog života. Ne razmišljajući dva put o tome, udahnuo sam vazduh u njeno malo telo, gledajući kako se njene grudi podižu od mog vazduha, ali nisam ništa osetio iz njenog malog nosa. Ne znam koliko je vremena prošlo, ali nisam prestao da naizmenično udišem i vršim pritisak. Rešen da dobijem otkucaje njenog malog srca ponovo. Bez obzira na sve. Bip... Bip... Bip... Momentalno sam podigao pogled kad sam čuo uređaj koji je pokazivao da Mijin krvni pritisak pada. Brojevi su drastično počeli da padaju na opasan nivo. Zvonjava je odjekivala kroz moje uši i pravo kroz moje jebeno srce. „Doktore...“ „SRANJE! Gubimo je!“ „NE!“ Nisam mogao da dišem... Nisam jebeno mogao da dišem. „Skoro sam joj izvadio posteljicu! Jebeno se zaglavila! Telo joj ulazi u šok!“ Gledao sam kako se pomera najbrže što može sa jedne stvari na drugu. Koristeći instrument za instrumentom da bi odredio gde je prepreka. Panično pokušavajući da vidi kroz svu tu krv. „Moram da dovedem krvarenje pod kontrolu ili će jebeno umreti!“ Zgrabio je još dva šprica, i napunio ih sa nečim što nisam prepoznao, užurbano ubadajući jedan u njen otvoren stomak i drugi u njenu ruku. Cepajući zubima, otvorio je intravenski pribor pripremivši njenu venu pored i započeo infuziju. Stajao sam tamo u mestu, zaleđen. Ugušen čistim strahom, osakaćen na načine za koje nisam verovao da su mogući. Neprolivene suze napunile su mi oči dok sam gledao od Mijinog mlitavog tela do Maddinog beživotnog. „Doktore... molim vas... Maddie... ona i dalje... jebeno ne diše.“

112


Naš svet knjiga Naglo se okrenuo, gledajući samo u mene. Kao da je već odustao od bebe koja je i dalje bila čvrsto stisnuta u mom zagrljaju. Gledajući duboko u moje oči, ubedljivo je rekao, „Sad je Mia ili Maddie! Ne mogu da spasim obe! Biraj!“ Zatvorio sam oči samo na sekund, bijući unutrašnju bitku u kojoj nisam mogao da jebeno pobedim. Sve što sam mogao da vidim bila je krv, tako mnogo jebene krvi. Sve što sam čuo su alarmi na Mijinim mašinama koji su pokazivali da je na ivici umiranja. Sve što sam mogao da osetim je Maddina hladna koža pod vrhovima mojih prstiju kao da nikad ni nije bila topla na početku. „Creed... Creed... Creed... molim te pomozi mi... ako si me ikada voleo... naći ćeš me... molim te pomozi... uplašen sam, Creed... tako sam uplašen...“ Sa Lucovim glasom iz mojih noćnih mora upletenim između. Nisam čuo njegov glas godinama. To me je bacilo na kolena, povlačeći me jebeno ispod površine. Bol i krivica su me izjedali, živog me proždirući. Moje noge više nisu mogle da izdrže moje muke i očaj. Pao sam na pod sa Maddie u rukama. Krhotine stakla ispod mene usekle su se u moje noge. Pozdravio sam jebene ubode raširenih ruku, želeći da osetim bilo šta drugo osim mog srca koje se kida na dvoje. „Prokletstvo Creed! Koga ćeš odabrati?“ doktor je zahtevao prigušenim glasom iz daljine. „Ne teraj me da to jebeno uradim! Ne teraj me da jebeno biram!“ vikao sam ne znam na koga. „Ponestaje nam vremena!“ Trepnuo sam jedan put pa dva put, gledajući lice Autumn kako mi proleće pred očima. „Molim te... Molim te... Pomozi mi...“ njen glas je tonuo i izranjao. „Volim... te... uvek.“ Podsećajući me da su svi koje sam ikad voleo molili da ih spasim. Da im pomognem. Molili su za njihove jebene živote. A sve što sam ja uradio je da sam ih izneverio. Baš kao što sam izneverio i Miju i njenu bebu.

113


Naš svet knjiga Držao sam Maddie tako jebeno čvrsto uz svoje srce, ljuljajući je napred nazad, osećao sam kako mi budućnost izmiče. Znajući na prvom mestu u mislima da mi Mia nikad neće oprostiti ovo. Ali to neće jebeno biti važno, samo da bude živa. Sve o čemu sam mogao da mislim je kako je moguće da se ovo ponovo dešava. Moleći se da je sve ovo bila samo noćna mora iz koje ću se uskoro probuditi, u krevetu sa svojom devojkom koja je živa i diše zajedno sa svojom bebom sigurno smeštenom u njoj. Svestan činjenice da nikad jebeno nisam bio te sreće. Ništa nisam želeo više nego da ih obe spasim, čak ako bi to značilo da dam svoj život. Ako ne donesem odluku obe će umreti. Ne znam koja kazna bi bila gora. Izgubiti oba njihova života. Ili samo jedan od njih. „Tako mi je jebeno žao Maddie. Molim te... znaj da mi je jako jebeno žao... pokušao sam...“ plakao sam, suze su se slivale niz moje lice. Usmerivši pogled ka doktoru, klimnuo sam mrmljajući, „Mia doktore. Spasi Miju.“ Uveren da će ovo biti naš kraj... A trebalo je da bude početak. Mijin krvni pritisak je stalno zvonio, signalizirajući slab puls. Doktor je bio u pravu-ponestaje nam vremena. Znao sam da želi da se raspadne kao i ja, znao sam da se trudio da ostane pribran samo zbog nje. Nastavio je dalje, radeći sve što je moguće da je zadrži ovde. Sa nama. Njegova tišina je bolela isto koliko i molitve koje su dolazile iz mojih usta za njega da je spasi. To je postala jebena igra čekanja. Delovalo je da vreme stoji dok se moj život polako odigravao ispred mene. Pokušavajući da izbalansiram negde između svetla i tame, a sve što sam mogao da vidim bilo je sivo. Podigao sam se sa zemlje, hodajući ka Miji. Moja stopala su se pomerala svojim ritmom, svakim korakom bolnijim od prethodnog. Sve dok više nije bilo koraka da napravim, nije bilo emocija da izvučem, nije više bilo tuge da me udavi. Sve dok nije bilo ničeg osim moje realnosti i istina koje su gledale u mene.

114


Naš svet knjiga Stomak mi se uzburkao, a misli su mi poigravale. Nisam mogao da se pomerim. Nisam mogao da osećam. Nisam mogao da govorim. Utrnuo sam. Tama se naselila svuda oko mene. Sećanja na Miju i mene su preplavila moje misli. Od prvog puta ikada kad smo se sreli do ovog momenta u vremenu i svaki dan između. Stajao sam tamo, naginjući se iznad nje sa bebom još uvek u mojim rukama, nesposoban da pustim bilo koju od njih dve da ode. Gledajući doktora mrtvim pogledom kad je uklonio njenu posteljicu i sklonio je. Pronašao je izvor krvarenja i stegnuo ga. Zgrabio je kese krvi iz frižidera i tečnosti iz ormana kačeći ih na njenu infuziju. Njen novi izvor života je bio prenet u njene vene, u njen krvotok, gde ću ja zauvek biti deo nje. Bez obzir da li ona želi da budem ili ne. Njen puls je jačao svaki minut posle toga, krvni pritisak se stabilizovao. Veliki uzdah olakšanja je pobegao sa doktorovih usana dok je brisao znoj sa svog čela zadnjim delom ruke, gledajući u mene sa nadom u očima. „Stabilna je. Nije sve načisto... ali je jebeno stabilna.“ Klimnuo sam, nesposoban da formiram reči o tome šta osećam u svom umu, u svom srcu, u svojoj jebenoj duši. Čekajući... Na ono što tek dolazi. Stopala su mi bila zalepljena za prokleti pod koji je pucao poda mnom, spreman da me poklopi. Osetio sam Noahovo prisustvo pod zasvođenim prolazom pre nego što je izgovorio i reč. „Creed,“ prošaputao je jezivim tonom. Oprezno me je obišao. Sluteći neizbežno. Njegove oči su upijale scenu ispred njega, od sve krvi do Mije do doktora, konačno se zaustavivši na meni. Izbrbljao sam, „Žao mi je,“ trebalo mi je da to čuje. Oči su mu se raširile, usta pala, a ceo život je iscureo iz njegovog tela. „Ne,“ izdahnuo je, žestoko klimajući glavom. Usne su mu drhtale, a srž njegovog bića se tresla dok je gledao u svoju ćerku u mojim rukama. „NEEEE!“ povikao je vriskom koji je probijao bubne opne odzvanjajući duboko u mojim kostima. Gde će biti večno urezan u mojim mislima. Oči su

115


Naš svet knjiga mu otekle od suza dok su mu se grudi podizale, a telo se treslo. „Daj je meni!“ Zakoračio je prema meni, ali sam ja zakoračio unazad. Preterano klimajući svojom glavom za ne sa svežim suzama koje su se slivale niz moje obraze. „Noah... molim te...“ „DAJ JE MENI!“ povikao je dovoljno glasno da razbije jebeno staklo. Odjekivalo je po sobi, zadržavajući se u mojim ušima. Ponovo je pokušao da dođe do nje zbog čega sam napravio još jedan korak nazad. Pokušavajući da spasim ono što je ostalo od njegovog srca, štiteći svog mlađeg brata. Znajući da će ga držanje nje potpuno uništiti. Ne bi promenilo ishod. Pustiti ga da je vidi. Da je oseti. Da je jebeno voli. „Noah, uradili smo sve što smo mogli. Kunem ti se. Mia i dalje visi o koncu,“ izgovorio sam glasom koji nisam prepoznao, klimajući glavom ka njoj. Već svestan toga o čemu je Noah mislio. Šta je osećao. Za šta me je krivio. „Jebi se!“ kipeo je kroz stisnute zube. Gledajući u mene. To je bio prvi put ikada da sam ga video da me gleda sa tako mnogo mržnje u očima. Bacio se u napred grubo je istrgavši iz mog zagrljaja. Ljuljajući je u svojim rukama, momentalno je odmotao ćebe sa njenog lica. „NE! NE! NE! MOLIM TE! MOLIM TE! DOKTORE URADI NEŠTO! MOLIM TE JEBENO NEŠTO URADI!“ zaurlao je, držeći se svojom ćerkom za goli život. Pao je na svoja kolena, smeštajući je na pod ispred sebe. „U redu je bebice. U redu je, tata je tu... tu sam sada... Sve će biti u redu. Učiniću da sve bude bolje. U redu je,“ gušio se sopstvenim rečima, drhtavih ruku iznad nje, ne znajući šta da radi. Očajnički želeći da je oživi. „Molim te... Maddie... molim te... Ne radi mi to... molim te, jebeno mi ne radi to... ne mogu da te izgubim... ti si sve što sam ikada želeo... molim te...“ Pokrio sam usta zadnjim delom svoje ruke, osećajući se kao da i ja umirem zajedno sa njim. Terajući sebe da ne skrenem pogled. „Zašto jebeno samo stojite tu?! Zašto niko ne radi ništa?! MOLIM VAS! JEBENO MI POMOZITE!“ uvukao je vazduh hiperventilirajući dok se njegovo srce na očigled razbijalo na komadiće.

116


Naš svet knjiga „Kako ste mogli da dopustite da se ovo desi?! Nisam jebeno trebao da odem!“ Grabeći je sa strane, uzeo je u svoje ruke, pritiskajući je o lice. „Žao mi je Maddie... jebeno mi je žao što sam te izneverio... Molim te... Molim te... Bebice... Volim te više od ičega... Oprosti,“ ponavljao je iznova i iznova, ljubeći je svuda po licu, rukama, grudima. Naterao sam sebe da držim oči otvorene. Naterao sam svoje telo da se ne pomera. Naterao sam sebe da upijem pogledom svaku suzu koja je pala sa lica mog brata, svaku reč koja je izletela sa njegovih usana, svaku do zadnje emocije koja je iskrvarila iz njegove slomljene duše. Njegovo telo se pogrbilo pod teretom jebenog plakanja. Gubeći bitku koju nikad nije imao šansu da dobije. Sve što se moglo čuti bili su Noahovi žalosni vrisci i suze koji su se probijali kroz noć. Posle ovog dana, naši životi će biti zauvek promenjeni. Posle ovoga, povratka nema. Noah i Mia će od sada živeti u mojim noćnim morama, zajedno sa mnom. Ovo je bila moja kazna što sam pokušavao da unesem u svoj život nešto dobro. Znajući duboko u svom jebenom stomaku da se to nikad neće desiti. Kao da to nije za mene.

117


Naš svet knjiga

Svi smo gledali u tišini dok se Noah borio da doda Maddie doktoru. Imao je potrebu da zadrži svoju ćerku još nekoliko minuta, želeći da je drži što je duže mogao. Bilo mu je jako teško da je pusti. Nije mogao to, nije mogao da kaže zbogom svojoj bebi. Ni sada. Ni ikada. Pogrbio se nad njenim sitnim telom, oplakujući njenu smrt. Život koji je trebalo da ima. Sreću koju je trebala da donese na ovaj svet. A ne pustoš do koje je došlo. Plakao je zagnjuren u pregibu njenog vrata i slomio se. Šapćući joj svoja izvinjenja u uvo pre nego što je okrenuo lice od nje, nesposoban da je više gleda. Doktor je pomogao uzimajući je sa strane i nežno je izvlačeći iz njegovog čvrstog stiska. Zbog čega je Noah nevoljno pustio iz svojih ruku. „Znam čoveče... Znam...“ doktor je tugovao sa njim, dopuštajući Noahu da se drži za njegovo rame kao podršku. Jedva je jebeno mogao da stoji. Video sam sve svoje najmračnije tajne. Sav bol koji sam zadao. Svu ljubav koju je još uvek čuvao za nju. Odgurnuo je doktora, trebajući zamah da nastavi da se kreće, da nastavi da ide... Jebeno nastavi da živi. Jedino se zaustavljajući kad je stao pored Mije, gledajući u nju zastakljenim, slomljenim pogledom. Ljuštura od čoveka koji je do sad bio. Nije više bio pun života, nije više bio pun ljubavi ili jebene nade. Nije više imao ništa.

118


Naš svet knjiga Nagnuo se unapred, stavljajući poljubac na njeno čelo. Dopuštajući svojim usnama da se zadrže malo duže na njenoj koži. „Tako mi je žao Mia,“ prošaputao je, sklanjajući kosu sa njenog bledog lica. Gledajući u nju sa obožavanjem, trudeći se iz sve snage da ostane pribran. Poljubio je još jednom pre nego što se odgurnuo od stola. Odlazeći od onog što je trebalo da bude njegova budućnost. „Noah!“ pozvao sam za njim dok je hodao prema ulaznim vratima. Nije se odazvao ili zaustavio, nije da sam očekivao da hoće. Požurio sam za njim, zgrabivši ga za rame i okrenuvši ga prema sebi. Samo da bih sreo cev njegovog pištolja čvrsto pritisnutog o moje grudi. Kako kopa put pravo prema mom srcu. Trgao sam se unazad raširenih očiju. Nikako ne očekujući tako nešto. „Ako znaš šta je za tvoje dobro, pustićeš me da izađem odavde. Ubijao sam ljude za jebeno mnogo manje od ovog što si ti uradio ovde, Creed,“ zaškrgutao je, gledajući me pravo u oči. Više nisam njegov brat koji stoji ispred njega. Njegova porodica. Njegova krv. Bio sam samo čovek koji je ubio njegovu ćerku. Koji mu je oduzeo ceo njegov jebeni svet. Prst mu se nije pomerio sa okidača kad je nagnuo pištolj u stranu. „Ali ti nisi vredan krvoprolića. Nisi vredan jebenog truda. Biti deo tvog života je garantovana jebena smrtna kazna.“ Odlučno je klimnuo glavom iza mene. „Maddina smrt... njena krv... je na tebi. Ti si razlog za to što je mrtva.“ Istinitost njegovih reči bila je kao da me pogađa metak za metkom, za jebenim metkom u srce. Odmakao se i dalje ciljajući pištoljem u moje grudi. Još jednom mi je uputio pogled pun gađenja i mržnje evidentnim u njegovim očima, okrenuo se i otišao. Tresnuvši vratima za sobom. Gledao sam svog mlađeg brata kako odlazi, znajući da mi je upravo okrenuo leđa. „Jebiga brate,“ Diesel je izdahnuo, hodajući uz mene i grabeći me za rame. Odgurnuo sam mu ruku, ne želeći njegovo saučešće ni njegovo jebeno sažaljenje. „Gde su oni?“

119


Naš svet knjiga Duboko je udahnuo, potpuno svestan na koga sam mislio. „Žao mi je druže. Pobegli su.“ Nisam dva put razmislio. Okrenuo sam se, zgrabivši stolicu, odbacio sam je preko sobe. Gledajući kako se ram razbija o zid, padajući u komadićima na parket. Telo mi se nije moglo kretati brže okolo po otvorenom prostoru, odgurujući sve što se momentalno našlo na mom putu. Bacao sam i ljuljao sve što sam mogao da nađem. Režao sam, jebeno besneo, u potrebi da nešto razbijem. Bilo šta. „PROKLETSTVO!“ vrištao sam, bacajući jednu stvar za drugom preko sobe. Ne pridajući ni malo jebenog značaja što uništavam mesto. „Kako to jebeno misliš pobegli su?! Rekao sam ti da dovedeš ovamo te kučkine sinove! A ti stojiš tu i govoriš mi da nisi jebeno uspeo!“ Podigao sam lampu pored sebe spreman da je bacim o vrata. Diesel je stao ispred mene, blokirajući mi put. „Naći ćemo ih. Jebeno ti obećavam. Dajem ti reč da ćemo ih jebeno naći, kurvine sinove koji su uradili ovo i naterati ih da plate!“ Pogledao sam po sobi, pokušavajući da dođem do daha od besa koji je kružio mojim venama. Gledajući po prvi put u ostalu braću koja nisu ubijena. Svi su se klimajući glavama slagali sa Dieselovim rečima tiho me uveravajući da je to što je on govorio istina. Pružajući mi jedinu utehu koju sam želeo. Jebenu osvetu. „Creed! Moramo da zovemo hitnu pomoć. Mia je stabilna, ali mora da ide u bolnicu,“ doktor nas je obavestio ulazeći u dnevnu sobu. Skidajući još jedan par krvlju natopljenih rukavica. „Nalazimo se u sred jebene nedođije, to već znaš. Hitna pomoć ne bi mogla da nađe ovo mesto čak i ako bi smo im nacrtali jebenu mapu. Kola se čak ni ne mogu voziti kroz ovu šumu, to je razlog što jebeno vozimo jedan uz drugog,“ odgovorio sam užurbano prelazeći preko sobe, šutirajući sranja sa svog puta. Provlačeći ruke kroz kosu u potrebi da razmislim jednu prokletu sekundu. Samo jednu prokletu sekundu.

120


Naš svet knjiga „Mi ćemo je odvesti! Mi ćemo je jebeno odmah odvesti!“ pokušao sam da zaobiđem Diesela, ali me je on čvrsto zgrabio za ruku pre nego što sam izgovorio zadnju reč. „Moramo da uskladimo naše priče. Panduri će se sjatiti kad se pojaviš sa njom u bolnici. Da li si jebeno zaboravio da je ona nestala? Znam da moraš da zaštitiš svoju devojku, ali moraš i svoj klub da zaštitiš Potpredsedniče,“ Diesel je izjavio, naglašavajući moju titulu. Otrgnuo sam ruku, gledajući ga mrtav ozbiljan. „Ti radi šta god jebeno moraš da radiš ili kažeš... ali imaš sat vremena da mi dovezeš jebeni cargo van. Moram da odvezem Miju do bolnice na najudobniji mogući način. Već je prošla kroz dovoljno toga. Nađimo se na kraju puta, tačno izvan šume.“ Nagnuo sam glavu u stranu dodajući, „I verovatno imaš manje od dvadeset četiri sata da središ ovo sranje i pobrineš se za posao. Razumeš?“ Klimnuo je, izvlačeći telefon da obavi neophodne pozive kako bi spasio naše guzice. Osim što sam ja bio jedini koga više nije bilo briga za svoju budućnost. Već sam živeo u paklu. Zatvor ne bi bio ništa drugačiji. Sve što mi je bilo važno, bilo je da odvedem Miju bezbedno u bolnicu.

Oči su mi se trepćući otvorile ili su možda i dalje bile zatvorene. Tama mi je zamaglila pogled, otežavajući mi da dešifrujem šta je između to dvoje. Pokušala sam ponovo, trepnuvši par puta da ih privolim da se fokusiraju, ali bila sam tako pospana i umorna. Telo mi je bilo jako ukočeno i bolno. Osećala sam se kao da imam hiljadu kilograma dok sam tonula pod ćebad na tvrdoj površini ispod sebe. Zastenjala sam dok sam pomerala glavu sa jedne na drugu stranu, ušuškavajući svoje bolno telo. Bol je zračila od sredine mojih leđa omotavajući mi se oko stomaka. Grleći me čvrsto kao stega. Nisam mogla da shvatim da li sam budna ili spavam u tom trenutku. Osećajući se kao da sam u vozilu u pokretu. „U redu je dušo,“ čula sam Creeda iznad sebe kako me nagovara. Momentalno osećajući kako topao osećaj kruži mojim telom. Bol je gotovo odmah nestala u maglovitom blaženstvu. Poznat miris cigareta i njegovog muževnog muškog mirisa pomogli su mi da se osećam zadovoljno.

121


Naš svet knjiga „Vode,“ promrmljala sam, osećajući se kao da nisam pila ništa celu večnost. Stavio je slamčicu u moja usta i ja sam je pohlepno ispila do kraja. Pokušavajući da utolim žeđ. „Polako dušo, biće ti muka.“ Klimnula sam glavom, usporavajući tempo. Čudeći se zašto sam bila do đavola tako žedna i dezorijentisana. Čekajući na Creeda da mi kaže šta se dešava, ali on nije ništa govorio. Okrenula sam glavu u stranu kad sam se napila vode, pokušavajući da saberem svoje nejasne misli i prilagodim se na okolinu. Mesto je bilo mračnije nego što sam prvobitno mislila. Oči su mi se konačno prilagodile na mekanu svetlost koja je dolazila kako se činilo od svetlosti niže mojih nogu i nekoliko sijalica iznad glave koje mora da je vozač uključio. Moj pogled se polako kretao po zatvorenom prostoru, shvatajući da sam bila u pravu. Bili smo u kombiju u pokretu. Pogled mi se momentalno zaustavio na Creedu. Telo mu je bilo pogrbljeno, naslanjajući se o metalnu šipku sa laktovima na kolenima, ali nije mi to privuklo pažnju. Bila je to činjenica da je izgledao kao da danima nije spavao. Čak i kroz prigušeno svetlo mogla sam da vidim da su mu obrazi upali, a koža mu je bila bleda. Kosa mu je bila skroz razbarušena i u neredu kao da ju je čupao. Nekoliko pramenova padalo je oko njegovog pogleda kako bi samo naglasili crne otečene kolute ispod očiju koje su takođe bile zakrvavljene. Njegove svetlo plave zenice kojih nikako nisam mogla da se zasitim izgledale su skoro providne i bele. Bile su ispražnjene od bilo kakvih emocija, prazni bazeni, nije bilo uopšte nikakvih osećanja da izlaze iz njih. Izraz lica mu je bio prazan i grub. Nikad nisam želela više da znam o čemu je razmišljao nego te sekunde. Što sam više gledala u njega, više sam shvatala da je čovek koga sam volela svim srcem, sada bio prazno platno. Samo privid osobe koju sam inače poznavala. Srce je počelo brzo da mi udara u grudima. Osećaj uznemirenosti uzburkao se duboko u mom stomaku. Bilo je nečega u načinu na koji me je gledao što me je ostavljalo bez daha i još zbunjeniju. Želela sam da ga pitam šta se desilo, ali nisam mogla da dođem do glasa. Odjednom sam bila prestravljena mogućnošću da znam odgovor. Želela sam da pogledam okolo, ali nisam mogla da nateram sebe da skrenem pogled sa njega. Pogledi

122


Naš svet knjiga su nam se sudarili. Niko od nas nije hteo da prekine intenzitet naših pogleda i emocije su nastavile da mi divljaju. Suzio je pogled, gledajući me sa očiglednom željom. Pokazujući mi tračak čoveka koga sam znala i volela. Istog čoveka za koga sam znala da mi uzvraća ljubav. Sama pomisao na to me je smirila. Njegove oči su ispitivale moje lice za ne znam čim, odmeravajući me gore dole. Bijući unutrašnju bitku koja je jasno vodila rat unutar njega. Razvijajući se preda mnom. On je bio taj koji je prvi prekinuo našu povezanost jer nije više mogao da me gleda. Lice mu se spustilo prema čizmama, ruke ukopale u kosu čupajući je kao što sam mogla da zamislim da je to radio cele noći. Raspoloženje mu se pomerilo u gomilu raspoloženja. Tako kontradiktorno čoveku koga mi je upravo pokazao. Pripremao je sebe za nešto što sam ja tek trebala da prihvatim ili razumem. Znate kako ljudi kažu da vaše misli mogu da zaštite sebe od bilo čega što bi ih moglo povrediti... Nikad nisam uspela da shvatim tu izjavu do upravo sada i ovde. Iz nekog razloga sam fokusirala pogled prema njegovim noktima, prvi put primećujući da je sasušena krv spečena ispod njih. Što je sve što je bilo potrebno da postavi sećanja u pokret... „Šta ti misliš mala bebo? Da li ti se sviđa ime Madison?“ Treptaj. „Ovo još nije gotovo.“ „Ne bi se ni usudila da pomislim da jeste.“ Treptaj. „Želeo bih da nazdravim Miji. Što trpi nas nekulturne bajkere, što nam je napravila ovaj fenomenalan obrok i što se nosi sa ovom situacijom kao jebeni profesionalac. I zato što nije razmaženo derište i ne dosađuje nam.“ „A ja sam evo mislila da mi ne znaš ime.“ Treptaj. „Hej doktore! Da li ste zaboravili nešto? Treptaj. „Mia, prvi put posle ko zna koliko vremena ja zapravo radim nešto dobro. Bila mi je čast da budem deo tvog putovanja sa Maddie. Ne mogu da dočekam da ti pomognem da je doneseš na ovaj svet.“ Treptaj.

123


Naš svet knjiga „NE! MIA BEŽI!“ Treptaj. „ODVEDI JE ODAVDE!“ Treptaj. „Ostani sa mnom. Jebeno ostani sa mnom“ Treptaj. „Bori se Mia. Jebeno se bori za našu malu devojčicu, a ja ću se boriti za tebe.“ Treptaj. „Moooliiiim te, spaaasi jeee... Madd...“ Vikanje... Plakanje... Krv... Bol... Bol... Bol... Ništa. Osim. Bola. Oči su mi se punile suzama, kad sam otkrila da mi je teško da dišem. „Creed...“ Osećala sam se kao da je prošla večnost pre nego što je konačno podigao pogled gledajući me kroz proreze njegovih očiju. Njegov pogled, njegovo ponašanje, njegova aura, sve je odražavalo moje. Usne su mi se razdvojile uzimajući dubok udah. Puštajući ga da šišti, dok se moja ruka polako intuitivno pomerila od strane mog tela prema sredini mog stomaka. Mada se moj pogled nije odvajao od njegovog. Uvukla sam vazduh, moje telo se kompletno grčilo. „Gde je ona?“ prošaputala sam strašno tiho čim se moja ruka spustila na moj nepostojeći stomak. Nije se pomerio niti išta rekao. Nije čak ni trepnuo. Srce mi je ubrzalo, otkucavajući kilometar u minuti. Kunem se da ga je mogao čuti. Nije bilo šanse da nije, odjekivalo je u prostoru između nas. „Da li je sa Noahom? Da li je moja beba sa svojim tatom? Da li je na suvozačkom mestu sa Noahom?“ Tišina. Ništa. Niti jedne reakcije. Svaka sekunda koja je prošla između nas činila se kao da su prošli sati.

124


Naš svet knjiga „Da li je sa doktorom? Da li je kod njega? Da li nas voziš u bolnicu?“ Nisam mogla brže izgovarati svoja pitanja. Tišina. Počela sam nekontrolisano da klimam glavom kao da sama odgovaram na sopstvena pitanja. Grizući svoju donju usnu do tačke bola. „Gde je ona? Potrebna joj je njena mama! Ja sam njena mama Creed! Potrebna sam joj!“ Njegov izraz lica se nije ni jednom pomerio iz dubokog mira i prodirućeg pogleda. Gledajući u mene kao da postavljam pitanja koja nemaju smisla. Njegova tišina je bila zaglušujuća, kao niz malih žileta koji se usecaju u svaki centimetar moje kože. Mogla sam da ga osetim svuda i odjednom čak iako me nije dodirivao. „Zašto samo sediš tamo?!“ vikala sam, postajući besna zbog nedostatka njegove reakcije. „Gde je Maddie?! Gde je moja ćerka?!“ Zatvorio je oči samo na sekund mrmljajući, „Tako mi je jebeno žao Mia.“ Savijajući glavu od sramote. Stavila sam svoju drhtavu ruku preko srca pokušavajući da umirim disanje. Prostor oko mene me je zarobio. Vid mi se zamaglio, prekrivajući sve u mojoj blizini, uključujući njega. Usne su počele da mi podrhtavaju, grudi su počele da mi se podižu. Oslobođene suze iz otečenih očiju momentalno su potekle niz moje obraze. „Zbog čega Creed?! Zbog čega ti je dođavola žao?! Vikala sam dok mi se telo nekontrolisano treslo. On je samo tresao glavom napred nazad. „Dušo, ja—“ pogledao je ponovo prema meni sa patnjom u očima. „Odgovori na moje jebeno pitanje!“ Strgla sam ćebe ignorišući žice i cevčice koje su se vukle po mojoj koži. Brzo sam sela. Zastenjavši od momentalnog bola. Uneo mi se u lice pokušavajući da me polegne. „Mia prestani! Povredićeš se!“ Odgurnula sam ga, ali se nije mrdnuo. „Zbog čega ti je žao?! Šta si uradio Creed?!“ Moje ruke su se susrele sa njegovim grudima uz glasan udarac, više puta ga udarajući. Slabo se boreći protiv njegovog tela i mašina koje su me zadržavale. „Gde je Madison?!“ „Pippin, smiri se jebote! Pusti da ti objasnim! Žao mi—“ „Da se smirim?! Želiš da se smirim?! Reci mi gde je moja beba!“

125


Naš svet knjiga Pokušao je da me savlada i uvuče u svoj zagrljaj, želeći i imajući potrebu da me drži. Pokušavajući da me kontroliše. „Pusti me!“ vikala sam, pokušavajući da se oslobodim njegovog stiska. Ignorišući bol koji je kružio po celom mom telu. Grubo sam ga grebala po šakama, po rukama pokušavajući da ih odvojim od sebe. Što ga nateralo samo da me još čvršće drži. „Dušo, visim ovde o jebenom koncu... Molim te...“ molio je dok sam ja nastavljala da se borim protiv njega. „Uradili smo sve što smo mogli, ali je bila jebeno jako mala Mia. Njena pluća....“ „NE! NE! NE!“ histerično sam vikala, bacajući se i uvrćući svoje telo svuda okolo. Nepodnošljiv bol je ovaj put kidao celo moje telo, ali nisam mogla da se zaustavim. Čupajući infuziju iz svojih ruku dok sam pesnicama udarala po njegovim grudima sve jače sa svakim udarcem. Primio je svaki udarac kao da je znao da ga je zaslužio. Želela sam da ga povredim. Bilo mi je potrebno da ga jebeno povredim. Uhvatio me je za zglobove između udaraca povlačeći me prema svom telu. Držeći me uz svoje grudi, uz njegovo srce. Uz agoniju i tugu koje će zauvek živeti u njemu. „Lažeš! Jebeno lažeš! Ti si ovo uradio! Zašto?! Zašto bi mi to uradio?! Mislila sam da me voliš! Mislila sam da voliš nju! Ti si želeo ovo, zar ne?! Zašto, ti prokleto kopile?! Zato što joj nisi bio jebeni otac?! Ostavi me! Sve ovo je tvoja greška! Nikad nisam trebala da budem tamo! Bila bi sada živa da me ti nisi jebeno odveo u tu prokletu kuću! Zbog čega?! Zbog moje sigurnosti?! Vidi kako je to dobro ispalo, ti prokleti ubico!“ Jecala sam žestoko, očajnički pokušavajući da ga odgurnem od sebe. Raspadala sam se. Gubeći svu svoju snagu. Snagu da se borim, snagu da živim i skoro svu svoju snagu da ga jebeno volim. „Dušo tako mi je jebeno žao... voleo sam je... volim tebe... znaš to Mia... jebeno znaš... kad bih mogao da zamenim mesto sa njom, bih... molim te... dušo... molim te...ne mogu i tebe da izgubim.“ Osećala sam njegove reči kao kiselinu po mojoj koži dok sam gledala u njegove tužne oči. Koje su tiho molile za moj oproštaj. „Ubio si je! Ti si ubio

126


Naš svet knjiga moju bebu! Mrzim te! Da li me čuješ?! Jebeno te mrzim!“ pljunula sam, misleći svaku reč. „Jebiga Pippin! Ponovo krvariš! Molim te dušo, smiri se!“ Što me je čvršće držao to sam više želela da ga povredim. To sam više želela da ga slomim. To sam više želela da umre. Sledeća stvar koju sam shvatila je da se zadnja vrata kombija uz jak tresak otvaraju i doktor mi je ušao u vidno polje. Nisam čak ni shvatila da smo stali. „Doktore! Gde je ona?! Molim vas... dajte mi da je držim... dajte mi da je dodirnem... molim vas doktore... molim vas dajte mi je...“ molila sam, pružajući ruke ka njemu. Imala sam potrebu da razume. „Šššš...“ smirivao me je nežnim glasom, ulazeći u kombi, krećući se prema meni. „U redu je dušo. Sve je u redu,“ nagovarao me je, milujući moj obraz dok je sedao pored mene. Brišući moj znoj i suze. Klimajući Creedu glavom da me pusti. Pustio me je protiv svoje volje. Suzila sam pogled prema doktoru, pokušavajući da ga fokusiram. Nešto nije bilo u redu, nešto je bilo čudno. Upravo tada sam videla da krije špric iza svojih leđa. „Ne... Ne... Ne...“ paničila sam, snažno tresući glavom. Povlačeći se najdalje što sam mogla od njih dvojice. Priljubljujući kolena uz grudi. Gledala sam na dole u krv na ćebetu ne mareći što je moja. Glava je nastavila da mi se ubrzano trese. „Ne, ne, ne, ne, ne, ne,“ nastavila sam da ponavljam i ponavljam klateći se napred nazad. Nepovezano mrmljajući. Pokušavala sam da umirim sebe najbolje što sam mogla. „Mia,“ doktor je prošaputao, dodirujući me. Odgurnula sam njegove ruke, pokrivajući uši. „Ne! Ne! Ne! Ne! Beskonačno sam vrištala. Zavlačeći glavu između kolena, sklupčavajući se u loptu. Ruke su me dodirivale svuda zbog čega sam se jače opirala. Bol je kružio kroz celo moje telo, u glavi mi je pulsiralo, a vid mi se izvrnuo. „Mia! Jebeno prestani!“ Creed je vikao iznad mene. „Samo povređuješ sebe!“ „U šoku je!“ čula sam kako doktor govori. „Telo joj je u borbi ili beži modu! U ovom momentu ona čak ni ne mari za bol. Njeno telo se jednostavno kreće po autopilot modu!“

127


Naš svet knjiga „Neeeee!“ plakala sam. „Ne... ne... ne... ne... ne...“ jecala sam, a telo mi se nekontrolisano treslo. Grčeći se do tačke bola. „Mia, dušo, ostani sa mnom. Moraš da se smiriš,“ dodao je doktor, dok sam odgurivala njihove ruke. Odgurujući stisak koji su obojica pravili oko mene. Mlatarala sam rukama. „Ne dodirujte me! Nemojte me jebeno dodirivati!“ vrištala sam, žestoko se buneći. Čineći da još više bola napravi pustoš u celom mom telu. Zvuci mašina koje su pištale svuda oko mene bili su zaglušujući. „Nemoj me jebeno dodirivati!“ ponavljala sam, vičući prokletom ubici. „Zgrabi je za noge!“ Doktor je zahtevao pored mene. „Pomozi mi da joj uhvatim ruke!“ „Ne! Ne! Ne! Ne!“ mlatarala sam rukama u svim pravcima, ali su bili previše jaki za mene. „Molim vas... molim vas... molim vas...“ cmizdrila sam kao beba, emocije su me preplavile. Gušeći me kao more samoće i očaja. Oštar ubod ušao je u moj biceps. Osetila sam kako mi telo popušta, otežava kao tuđe čim je poznat osećaj topline počeo da ljuljuška kroz mene od glave do nožnih prstiju. Creedove snažne ruke su obgrlile moje telo uvlačeći me u njegov miris. Povlačeći me da legnem na njegove grudi. „Šššš... spavaj. Zatvori oči i spavaj Pippin...“ čula sam ga kako jedva izgovara, glas mu je odzvanjao iz daljine. Uradila sam kako mi je rečeno, nesposobna da se borim iako sam to želela. Dopuštajući tami da me preuzme. Molila sam se da se nikad ne probudim. Umirući zajedno sa Maddie. Mojom bebom, devojčicom koju nikad neću upoznati.

128


Naš svet knjiga

Sedeo sam u čekaonici, leđima naslonjen na stolicu, sa glavom naslonjenom o zid. Noge sam ispružio ispred sebe, a ruke ukrstio preko grudi. Radeći upravo to. Jebeno čekajući. Lanac događaja zadnjih nekoliko meseci vodio je do ovog mesta u vremenu. I uskoro će trenutak istine pokucati na moja vrata, spreman da jebeno uđe unutra. Doktor, Diesel i ja doveli smo Miju da je prime u Hitnu pomoć. Zajedno sa Maddinim telom koje je doktor umotao i stavio u drveni sanduk da je odnesu u bolničku mrtvačnicu. Pustio sam ih da srede stvari, odgovarajući na neophodna pitanja. Prateći šta god je jebeni protokol zahtevao, uključujući zvanje njenih roditelja i pandura. Izveštavajući da je nestala devojka iz Oak Islanda konačno pronađena živa. Diesel i doktor su ostali uz mene u čekaonici, znajući da mi je potrebna podrška od preteće usrane oluje koja će uskoro da izbije. Doneo sam odluku da neću lagati Mijinu porodicu, makar ne više. Gaseći vatru koja je štitila sve moje tajne. Izbacujući ih napolje ako je to značilo da ću spasiti nju. Osoblje mi nije dopuštalo da uđem u njenu sobu, stavljajući mi do znanja da nisam njena uža porodica. Pričajući mi nekakva sranja kako moram da sačekam dok se ne pojavi njena porodica da mi da dozvolu, iako sam ja bio taj ko je doveo ovde. Osoblje nam nije govorilo ni jednu prokletu stvar u vezi njenog medicinskog stanja. Uprkos činjenici da je sve što smo radili od kad smo kročili u Hitnu bila saradnja sa svim što su želeli i trebali. Nisu čak hteli ni da nam kažu ako se probudi, ili da li će biti u redu. Gledajući na nas na isti način na koji je ceo ovaj jebeni grad uvek gledao.

129


Naš svet knjiga Kao da nismo ništa osim običnih govana, bajkerska đubrad. To me nikad nije uznemiravalo dok nisam upoznao Miju. Ona je bila jedina osoba koja je ikada gledala u mene kao da sam bio neko poseban u koga je trebalo gledati. Kao da sam nešto značio na ovom sjebanom svetu i zaslužio da budem poštovan. Duboko sam udahnuo gledajući dok je Mijina slika zauzimala centralno mesto na ravnom ekranu televizora koji je visio na zidu ispred mene. Slika njenog lepog lica vrtela se preko ekrana sa titlom na kome je pisalo, „Posle nekoliko meseci, nestala devojka, rođena u Oak Islandu, pronađena živa.“ Prikazujući uživo reportažu tačno ispred vrata bolnice. Samo nekoliko metara dalje od mesta na kome sam sedeo. Novinarima nije dugo trebalo da saznaju za našu umešanost, i izbiće jebeni pakao do jutra. Naš klub je proveo decenije pokušavajući da održi naša imena van štampe, a za samo par sati smo bili udarna vest. Što je bila najmanja od mojih jebenih briga. Uskoro će Mijina porodica ući u velikom stilu i prekinuće sve veze koje smo njihova ćerka i ja imali. Izgubiću je zauvek. Potpuno svestan činjenice da je od početka nisam zaslužio. Biću srećan ako ne bace moju guzicu iza rešetaka pre kraja dana. Ništa dobro neće proizaći iz ovoga. Nikad ništa dobro neće izaći od nas, a to sam znao od prvog dana. Ceo moj život proleteo mi je pred očima kao prokleta filmska traka koju nisam mogao ni da pauziram ni da prokleto zaustavim. Imao sam osećaj kao da sedim ovde danima, ali u stvarnosti to je bilo samo nekoliko sati. Razmišljao sam o onome što se dešavalo u kombiju, iznova vrteći to u svojim mislima. Nikad neću biti u stanju da zaboravim reči koje je izbljuvala, kako me je udarila, a pogotovo izraz njenog lica kad sam joj rekao da je Maddie umrla. „Ti si je ubio! Ti si ubio moju bebu! Mrzim te! Da li me čuješ?! Jebeno te mrzim!“ Jedna reč mi je zapela između ostalih. „Ubico!“ Nekoliko puta sam ustajao sa stolice, hodajući po sobi. Stresajući demone koji su mučili moje misli. Nasumično lutajući do duplih vrata da pogledam u hodnik kroz koji su odveli Miju.

130


Naš svet knjiga Moj mozak se utrkivao sa mislima, sa krivicom, sa sramotom od svih sranja u koja sam uvalio ljude koje sam najviše voleo. Sva sećanja su izbledela kad sam čuo glasnu tutnjavu koraka kako dolaze niz hodnik. Nisam morao da se pitam kome pripadaju. „Ti, kučkin sine!“ Mijin matori me pozvao, nateravši me da dignem pogled iz stolice. Krećući se po autopilot stanju uma, ustao sam. Gledajući dok su on i McGraw prolazili kroz ista dupla vrata kroz koja su odgurali Miju. Mora da su već bili unutra da je vide, dajući mi tračak nade da je možda bila dobro i ponovo budna. Najmanje onoliko dobro koliko može biti. Mora da su im sestre rekle da čekamo tu od kako smo je doveli. „Ima da te jebeno ubijem!“ Njegova pesnica se sudarila sa mojom vilicom pre nego što je izgovorio poslednju reč. Glava mi je otišla u nazad, povlačeći pola mog tela za sobom. Zateturao sam se, pokušavajući da se otresem. On se nije pokolebao, hvatajući prednji deo mog kožnog prsluka, tresnuo me je leđima o zid. Udario sam tupim udarcem, koji mi je na sekund izbacio vazduh iz pluća. Nisam ni na trenutak skidao oči sa njega dok me je napadao, ali sam znao da doktor i Diesel stoje tu da uskoče ako treba da se umešaju. Čim smo seli u čekaonicu, upozorio sam ih da gledaju svoja jebena posla kad dođe do sukoba između njene familije i mene. Njen matori je mogao da radi šta god je jebeno hteo. Zaslužio sam svaki udarac u svoje telo, svaki udarac u lice, svaku povredu koju je želeo da mi nanese. Nijedna šteta se nikad ne bi mogla uporediti sa onim kroz šta je njegova ćerka prošla. Ili onim što je izgubila. Zbog mene. „Ti govno jedno!“ režao je, udarajući me u stomak i ponovo u rebra. Okrznuvši ranu gde sam bio ustreljen. „Znao sam da je bila kod tebe sve jebeno vreme, jebena lažovčino! Zar ne?!“ Još jedan udarac sa strane u lice. Aperkat u vilicu me je naterao da momentalno okusim krv. „Odgovori mi kučkin sine!“ vrištao je, bacajući moje telo preko sobe. Oborio sam nekoliko slobodnih stolica, ostavljajući za sobom pustoš. „Zašto ne uzvraćaš?! Ha?! Gde je pičkica od tvog brata koja ju je napumpala?!“ Teturao sam se na nogama, brišući krv sa lica zadnjim delom ruke. Gledajući zamračenim pogledom u bolničko obezbeđenje koje je odjednom

131


Naš svet knjiga požurilo prema mestu gde smo bili. McGraw je podigao ruku naglo ih zaustavljajući na njihovom putu. Pokazujući im svoju značku, klimajući Lucasu da nastavi. To je bilo sve što mu je trebalo da se u dva koraka nađe do mene, ponovo me udarajući u lice. „Zatvor je previše jebeno dobar za tebe!“ Udario me je sa strane u stomak. „Znao sam da ti i to govno od kluba stojite iza ovoga! Zbog čega?!“ režao je nabacujući još nekoliko udaraca u moja rebra. Prevrnuo sam se, boreći se za vazduh kad me je podigao, udarajući sa mnom o gipsani zid. Zbog čega se on polomio i srušio ispod mene. Momentalno je podigao moje mlitavo telo, gurajući me još snažnije o susedni zid. „Tata! Prestani!“ čuo sam Masona kako viče kroz hodnik. Prenoseći pažnju svog oca na njega kad je utrčao u ono što je ostalo od čekaonice. Mason je dotrčao do nas, hvatajući svog oca. Pokušavajući da ga odvuče od mene. „Nije on to uradio! Vi momci niste čak ni sačekali doktora da završi pre nego što ste odvukli guzice iz sobe! Oni su je spasili!“ Mason je pokazao na sve nas. „Oni su je našli tokom pucnjave! Živa je zahvaljujući njima!“ Lucas se trgao unazad, zapanjen Masonovim otkrićem. McGraw je stajao tamo kao da je već znao tu činjenicu. Drkadžija. Tada sam shvatio da to mora da je alibi koji su Diesel i klub smislili kako bi izvukli moje jadno dupe. „Šta?“ procedio je njegov otac, potpuno uhvaćen nespreman. Grudi su mu se podizale od adrenalina koji je pulsirao punom snagom kroz njegove vene. „Trebao bi da mu zahvaljuješ, a ne da pokušavaš da ga ubiješ,“ dodao je Mason, tresući glavom. Pokušavajući da ga odvoji od mene. Nisam znao šta da im kažem, tako da jebeno uopšte ništa nisam rekao. Diesel je iskoračio napred kao da je čitao moje misli, znajući da ih neću lagati. „Da, to je jebena istina,“ izjavio je, odgovarajući umesto mene. „To smo vam govorili od kad je nestala, radili smo sve što je potrebno da pomognemo. Pa eto, jebeno smo je pronašli duboko u šumi. Creed je bio taj koji je rekao da povedemo lekara, ne znajući u kakvom će stanju biti. On je čovek od svih zanata na polju medicine. Pa zašto narode ne biste odjebali!

132


Naš svet knjiga Trebalo bi da ljubite Creedovo dupe umesto što mu se podsmevate. On je spasio život vašoj ćerki!“ Diesel nije hteo da me pogleda u oči, znajući tačno šta bi jebeno video. Doktor je iskoračio pored njega, pročišćujući grlo. Skrećući svima pažnju na sebe. Izjavio je, „Ja samo mogu da zamislim kroz šta ste svi vi prošli. Mi smo više nego voljni da odemo u stanicu i odgovorimo na sva pitanja koja možda imate. Mi želimo da pronađemo drkadžije koje su joj to uradile isto koliko i vi.“ Teško sam progutao. Makar je taj deo bio istina. „Žao mi je što nisam uspeo da spasim bebu,“ doktor se izvinio iskrenim tonom, kao da je to želeo da kaže od momenta kad je poplavela. „Uradio sam sve što sam mogao uz Creedovu pomoć. Bila je pucnjava... Mia je bila uhvaćena u unakrsnoj vatri i pogođena u leđa. Morali smo brzo da delujemo. Nije bilo vremena. Kao što je Diesel rekao, našli su je u sred ničega. Mia je krvarila... Uradio sam ono što sam morao, ali smo požurili u bolnicu sa njom čim sam mogao da je stabilizujem.“ Sve oči su bile uprte u njega dok je on nastavljao da ih puni sa onim što je mogao da otkrije. Nešto od toga je bilo čisto sranje, a nešto je bilo istina. Okrenuo sam glavu, zatvarajući oči, pokušavajući da ne proživljavam sve to ponovo. Stisak njenog oca je lagano popustio, dopuštajući mi da uzmem dubok udah i polako pustim da mi vazduh izađe na usta. Otvorio sam oči i video da me svako od njih posmatra. Mason je pustio svog oca, a njegov otac je konačno pustio mene, odmičući se. Ali ne pre nego što me je udario još jedan put u lice i pljunuo me za svaki slučaj. „Zabole me dupe za to što oni tvrde da si uradio! Neću verovati sve dok mi Mia to ne kaže. A čak ni onda, ako je istina... ostaćeš jebeno daleko od moje ćerke! Ti, tvoja pičkica od brata i tvoj jebeni klub! Ubiću vas ako joj bilo ko od vas ponovo priđe blizu! To nije pretnja, govno jedno, to je jebeno obećanje! A sad odjebite iz bolnice pre nego što vas ja jebeno izbacim!“ „Tata, to nije fer,“ Mason je rekao gledajući prema meni. „Nemoj,“ zahtevao sam strogim tonom, odmeravajući njihovog oca. „Matori je u pravu. Samo mi molim vas recite kako je ona, da li se probudila? Da li je u redu? To je sve što želim da znam.“

133


Naš svet knjiga Izdahnuo je, tresući glavom i otišao. McGraw je pokazao ka meni pretećim pogledom. „Ovo je daleko od jebeno gotovog. Bolje se pomoli da se njihove priče slažu sa onim što Mija kaže. Ili ću se potruditi da vaši najbolji jebeni prijatelji budu vaši cimeri iz ćelija koji će voleti da od vas naprave svoje kučke. I to ako ne ohrabrim osuđenike na doživotnoj da iskasape vaše telo u ćeliji,“ iskreno je izjavio, klimnuvši glavom prema izlazu. „Imate jedan jebeni minut da vidim vaše guzice napolju. Ili ću vas lično sam ispratiti, i veruj mi, kretenčino, ne želim ništa više nego da izvučem tvoje dupe napolje.“ Znao sam da misli svaku reč. Lagao bih kad bih rekao da nisam bio u jebenom iskušenju da ga pustim da ispuni svaku pretnju koju je napravio. Jedini razlog zbog koga nisam je bio to što sam hteo da saznam istinu i nateram kučkine sinove da plate. Dugovao sam to Maddie. Noahu. A posebno Miji.

134


Naš svet knjiga

Diesel i doktor su me pratili napolje kroz zadnji ulaz bolnice da izbegnemo novinare. Išli smo prema mom motoru koji je bio pozadi na parkingu, sakrivenom od glavne ulice. Smeštenom prilično blizu Dieselovog motora i doktorovih kola. Mora da su angažovali probne da ih dovezu. Kombija nigde nije bilo, što nije da nisam očekivao. „Sranje, nikad nisam mislio da ću videti dan kad će tvoje dupe biti tako isprašeno,“ Diesel se zasmejao, hodajući pored mene. „Još bolje, nikad nisam mislio da ćeš dopustiti da te neko tako ispraši.“ Izvukao sam cigaretu, paleći je čim sam došao do stare devojke. Uvlačeći pola filtera jednim dugim, teškim udahom, dopuštajući da dim izađe iz mojih razbijenih usana i nosa. „Ništa što nisam zaslužio,“ podsetio sam ga, pljunuvši iz usta punih krvi na pločnik, ignorišući probadanje u plućima od napada Mijinog oca. Seo sam na ivičnjak, mentalno i fizički jebeno iscrpljen od svog sranja koje se dogodilo. Dozvoljavajući nikotinu da kruži kroz mene, nadajući se da će smiriti moje nerve kao i uvek. „Creed, krvariš jebeno svuda okolo,“ doktor je izjavio očigledno, uzimajući malo vate sa alkoholom i tufere sa zadnjeg sedišta svojih kola. „Ovo može da peče,“ informisao je prevlačeći gazom preko rane iznad mog oka. „Šta dođavola?“ trgao sam se, okrećući glavu u stranu. „Duboka je, ali ne dovoljno duboka za šavove. Samo ću staviti flaster da zaustavim krvarenje i očistiti tvoju jebenu ružnu njušku.“ Klimnuo sam. Preumoran da se svađam. „Znaš da će Mia da nas podrži Creed. Neće reći ni reč dok ne priča sa nekim od nas. Ona je jebeno dobra devojka,“ Diesel je progovorio iznenada, kao da je mislio da mi je trebalo to da čujem.

135


Naš svet knjiga „Hajde da raščistimo jednu stvar, jer? Zabole me šta će im Mia reći. Istina, laži, sve je to isto. Sve što želim je da smestim jebenu rupu u glave, čije god da stoje iza ovog. Razumeš me?“ Klimnuo je glavom. „Ipak nisam jebeno presrećan zbog svih usranih laži koje si tamo izgovorio.“ „Šta si želeo da kažemo Creed? Ha? Nisi samo ti u pitanju. Svi smo u tome, umešani na jedan ili drugi način. Pored toga, to i nije tako daleko od istine. Ti je jesi spasio. Ne možeš sebe smatrati odgovornim zbog njene bebe—“ „Nemoj čak ni jebeno da mi to govoriš! Ako kažeš to, nismo više braća.“ Uvukao sam još jedan dugačak dim, naginjući glavu u stranu, posmatrao sam ga. „Isuse Hriste, čoveče. Ti si svoj najgori neprijatelj, Creed. Nadam se da ćeš shvatiti to jednog dana. Uradio si ono što si morao! Kraj jebene priče. Sastaćemo se ponovo u klubu, Predsednik je sazvao Crkvu.“ „Ne odlazim dok se ne uverim da je dobro. Reci Predsedniku da može kasnije sa mnom da razgovara.“ „Šta ćeš da uradiš Creed? Ušunjaš se u njenu sobu?“ pitao je doktor, gledajući u mene kao da sam jebeno lud. „Ako je to ono što je potrebno.“ „Creed!“ Mason je vikao, prekinuvši nas. Trčeći preko parkinga prema mestu gde smo bili. Doktor je klimnuo za doviđenja, odlazeći. Diesel se zadržao još par sekundi pre nego što je skočio na svoj motor žureći prema klubu. Mašući Masonu dok je prolazio. Bacio sam cigaretu u žbunje, paleći još jednu dok mi je prilazio. „Pogledaj se,“ izdahnuo sam kroz dim, odmeravajući ga gore dole. „Skroz si sređen od umora. Čizme te i dalje bodu kao štap u guzicu?“ Nasmejao se znajući da samo pokušavam da razvedrim situaciju. „Baš sam se vratio u Fort Bragg kad su me roditelji pozvali da kažu da je Mia pronađena. Vratio sam se u Države od našeg zadnjeg razgovora. Uskočio sam na prvi avion na koji sam mogao iz Afghanistana čim sam saznao da je nestala. Želeći da budem što je bliže moguće kući i porodici da pomognem da pronađu moju sestru.“

136


Naš svet knjiga Odupro sam se porivu da ga pitam kako je, kad je seo pored mene. Odmarajući laktove na kolenima, signalizirao je ka mojoj cigareti, momentalno me podsećajući na stara vremena. Mason nikad nije pušio sve dok nismo bili u sred usrane oluje preko okeana. Pretpostavljam da je ova situacija mogla da se uporedi sa tim. Uvukao je par dimova, gledajući prema meni. „Izvini zbog mog oca čoveče. On... samo... samo mu daj malo vremena. Zadnjih nekoliko meseci su bili za njih čist pakao. Mislim da nisu spavali duže od sat vremena tu i tamo. Prestravljeni da bi mogli nešto da propuste. Fokusirani jedino na to da pokušaju da je pronađu. Kunem se da su ostarili deset godina od kad je Mia nestala. Moja ujna Lily je vodila mamin restoran, a tata ima svoje zaposlene koji vode posao. Bo je bio jebeno slomljen... Jebiga, brate, cela moja porodica je bila. Nikoga nije napuštala nada da ćemo je pronaći živu, i mislim da je to jedini razlog što smo svi još na nogama.“ Žuč mi se podigla u grlo, ali sam je gurnuo dole. Jedna stvar je bila pretpostavljati kroz šta prolaze, a potpuno druga je bila da to jebeno čujem. Nisam mislio da mogu da se osećam kao veće govno nego što već jesam, ali sam pogrešio. Ponovo. „On ti je zahvalan što si je našao, kunem se,“ uveravao me je, iako sam znao da je samo srao. Sedeli smo tamo ne znam koliko dugo, dodajući cigaretu jedan drugom tamo, vamo. Baš kao što smo navikli. Bilo je momenata, kada je sve čemu sam se radovao, bilo da radim ovo sa njim, svestan da prolazimo kroz ista sranja. Potpuno svestan da se možda nećemo izvući živi. Rat nije bio čak ni jebeno blizu ovome što sam znao da obojica upravo sada prolazimo. Osim što im se vratila Mia. A ja sam je jebeno upravo izgubio. „Jebiga... brate... da je ti... mislim... da je ti nisi.... pronašao... ona je mogla...“ Mason je mucao, nesposoban da izgovori šta je mislio, ne shvatajući koliko je bila blizu upravo tome. Smrti. „Nemaš pojma...“ prošaputao sam ispod glasa. „Tvoj matori je možda zahvalan što se vratila, ali ne i mojim učestvovanjem u tome. Objasnio je to veoma jebeno jasno. Ipak mu ne zameram jer da je moja devojčica nestala i

137


Naš svet knjiga onda se pojavila ležeći u bolničkom krevetu,“ napravio sam pauzu, tresući glavom. „Odgovoran drkadžija bio bi mrtav.“ Gaseći cigaretu čizmom, ustao sam. Ne želeći da vodim više ovaj razgovor. „Da li znaš ko je ovo uradio?“ pitao je, gledajući u mene. „Šta se to jebeno tamo dogodilo Creed? Kako si je našao?“ Otišao sam do motora sabotirajući njegovo ispitivanje, skinuo sam svoj kožni prsluk i prebacio ga preko sedišta. Čekajući ono što sam znao da će sledeće reći. „Koji ti je kurac čoveče?! Ako znaš ko je odgovoran za ovo, ja želim da pomognem da sredimo drkadžije!“ Pogledi su nam se sreli. „Želiš da mi pomogneš? Onda mi treba usluga od tebe.“ Mason nije ni trepnuo kad sam ga zamolio za njegovu uniformu. Bio je potpuno svestan zašto mi je trebala. Mislim da je to bio njegov način da mi zahvali što sam vratio kući njegovu sestru. To je bio jedini način na koji sam mogao da prođem pored obezbeđenja i bilo koga drugog ko mi je stajao na putu. Pošto smo razmenili odeću on je odjurio rekavši da će se vratiti kasnije. Rekao je nešto u vezi toga da mora da nađe Giselle, jer je ignorisala njegove pozive od kad se vratio kući. Trebao je da vozi do njenog stana, da joj kaže da je Mia pronađena. Malo posle ponoći prošao sam kroz dupla bolnička vrata kao čovek na jebenoj misiji. Moleći se da uspem i vidim svoju devojku. Proveo sam sate napolju čekajući na pravi momenat, krijući se u jebenim senkama, gledajući kako ljudi dolaze i odlaze. Konačno uočivši Mijinog tatu kako odlazi nešto posle pola dvanaest. Bez detektiva McGraw. Kad je ušao u kola i odjurio znao sam da nemam mnogo vremena. Ali bilo je sad ili nikad. Ušao sam kao da sam znao kuda idem. Saginjući glavu, krio sam se ispod oboda Masonovog vojnog kačketa idući niz sada prigušeno osvetljen hodnik. Krećući se pravo prema Mijinoj sobi. Tamo su bila tri policajca tačno ispred njenih vrata, baš kao što sam i očekivao da će biti. McGraw je bio leđima okrenut ka meni, pričajući sa jednim od policajaca pored sestrinske sobe. Prišao sam sa oprezom, dok mi je srce lupalo u jebenim grudima što sam bio bliže da je vidim. Uglom oka sam video da se McGraw naglo okrenuo kad sam prošao. „Hej Masone,“ dozvao me je.

138


Naš svet knjiga Nisam se zaustavio. Nisam se okrenuo. Samo sam podigao ruku, pobrinuvši se da rub njegove uniforme prekriva tetovaže na mojoj ruci. Mahnuo sam mu dok sam prilazio stražarima. Klimnuvši im pre nego što sam posegnuo za kvakom i brzo ušao u sobu, zatvarajući vrata za sobom. „Sranje,“ zastenjao sam oklevajući na vratima. Čak i kroz prigušeno svetlo bolničke sobe mogao sam da vidim Mijinu mamu da sedi pored nje na krevetu držeći je za ruku. Ne govoreći ni reč, odmerila me je od glave do pete obuhvatajući Masonovu uniformu i značku. Ispustila je glasan, dugačak uzdah kad je završila. Skinuo sam šešir, odajući joj jedino poštovanje koje sam mogao. „Bez uvrede gospođo. Samo želim da je vidim i da se uverim da je dobro,“ nagovarao sam je, želeći da zna. Ponovo je pogledala ka Miji koja je bila prikačena na sve vrste mašina. Prepoznao sam neke od njih koje su bile slične onim koje je doktor koristio. Mada za većinu njih jebeno nisam imao pojma za šta su. Ustala je brišući maramicom suze sa obraza i popravila Mijinu ćebad da je ušuška. Podsećajući me kako ona dolazi iz porodice pune ljubavi. Slamajući mi još više srce što sam takođe bio odgovoran i za bol ove žene. Nagnula se da poljubi čelo svoje ćerke, šapućući joj u uvo nešto što nisam mogao da čujem. „Imaš dvadeset minuta,“ prošaputala je njena mama gledajući u mene, uhvativši me potpuno nespremnog. Ne očekujući da će ikad to reći. „Potrebna mi je kafa.“ Posle tih reči, pomerio sam se sa vrata propuštajući je da prođe. Otišao sam do Mije i stao u podnožje njenog kreveta. Gledajući sav svoj svet, svoju devojku, moj život, kako se bori za svoj. „Još se nije budila, ali lekari misle da će biti potpuno u redu. Fizički, to je to... za ostalo će trebati vremena da zaceli,“ podelila je sa mnom, vraćajući moju pažnju na sebe. Bila je gotovo pljunuta Mia, izuzev braon očiju. „Mia je oduvek bila veoma srećna devojka i slama mi se srce što je izgubila svoju bebu... da... ovo...“ Oči su joj se napunile suzama, boreći se da nastavi. „Ali Mia je borac. Uvek je bila jako tvrdoglava, jake volje, odlučna devojka. Čak ni kao bebi nisi mogao da joj kažeš ne. Ako Mia smisli nešto, ona će to i da uradi. Znam da će pregurati ovo, svi ćemo. Čak i njen otac.“ „Zašto mi dopuštate da ostanem?“ pitao sam, žarko želeći da znam.

139


Naš svet knjiga „Zato što ako je moj sin mogao da ti veruje, onda mogu i ja. Ali molim te, učini mi uslugu. Nestani pre nego što se vratim.“ Klimnuo sam glavom dok se ona okretala i otišla. Pišteći zvuk sa Mijinog monitora za srce vratio mi je pogled ka njoj. Ritmičan šišteći zvuk ventilatora odjekivao je svuda oko mene. Ispunjavajući me nekom vrstom nade. Povukao sam stolicu do njenog kreveta kako bi izbliza mogao da vidim njeno lepo lice. Posegnuvši za njenom rukom, podigao sam je i smestio u svoj čvrsti stisak. Nadajući se da bi mogla da oseti moje prisustvo i moju ljubav prema njoj. Nagnuo sam se napred, savijajući glavu u sramoti nad njenim slomljenim, povređenim, isečenim telom. Spuštajući čelo na naše sjedinjene ruke. Imajući potrebu da osetim njenu nežnu kožu uz svoju, ljubio sam je duž njenog bila. Imao sam osećaj da su prošle samo sekunde, ali moje vreme sa njom počelo je da ističe. Nisam znao kada ću biti u mogućnosti da je vidim ponovo. Da je držim. Da je osetim. Da je volim. „Tako mi je jebeno žao Pippin,“ davio sam se, moleći se da može da me čuje. Da može da me oseti. Da bi mogla i dalje da me voli. Ruka joj se promeškoljila i ja sam momentalno pogledao u vis, fokusirajući pogled. Bio sam toliko jebeno premoren da nisam mogao da jasno vidim. Trepnuo sam da izbistrim pogled, misleći da se moj um poigrava sa mnom, ali nije. Velike, svetle, plave oči gledale su u mene, bez bilo kakve reakcije. Ošamućene i zbunjene. Proučavala je moje lice ne znam koliko dugo pre nego što je trepnula pokazujući mi da je stvarno bila budna. Kao da je mogla da mi čita misli. „Oh Bože, dušo, budna si.“ Skočio sam sa svog mesta približivši se njenom licu samo da bi mogao da osetim svoje usne na njenoj koži. „Isuse Hriste Pippin... volim te tako jebeno mnogo... tako mi je jebeno žao dušo. Uradiću sve što je potrebno... molim te... molim te... jebeno mi oprosti...“ insistirao sam ljubeći je svuda po licu. Nisam mogao da je se zasitim. Želeći

140


Naš svet knjiga da oseti moju ljubav, da čuje iskrenost u mom glasu. Očaj u mom dodiru. Tako jebeno zahvalan što je budna. Nagnuo sam se unazad, uzimajući njeno lice u ruke da bi je pogledao u oči. Spreman da kleknem i molim za njen oproštaj. Da uradim šta god je potrebno da bi ponovo bila moja. Oči su joj se raširile, a koža iznenada pobledela od čega mi je srce iznenada počelo da lupa. „Sranje... dušo jesi li dobro? Reci mi da si dobro...“ Pogledala me je pravo u oči i nežno promrmljala. „Ko si ti?“

141


Naš svet knjiga

„Mia je doživela situaciju specifične amnezije. To je amnezija psihičke prirode koja se može pojaviti kod uznemirenih pacijenata kao rezultat jako stresne situacije koju su doživeli. Takođe može biti izazvana posttraumatskim stresnim poremećajem. U njenom slučaju, mi mislimo da je to posledica toga što je pogođena u leđa i/ili što je izgubila bebu. Ona se nije sećala drugih incidenata, pucnjave ili čak trudnoće da bi od toga počelo. Takođe bi moglo da potiče od onog što je videla dok je bila zatvorena. U ovom trenutku to bi mogao biti veliki broj različitih faktora. Iako, kao što sam rekao, njeno telo nema drugih trauma osim rane od metka i reza od hitnog carskog reza koji je izveden. Njen um se zatvorio da bi se zaštitio. Koliko za sada mogu da kažem, nema znakova zanemarivanja niti fizičkog ili seksualnog nasilja.“ Doktorove reči su se vrtele iznova u mojim mislima, postavljene na ponavljanje, bez kraja na vidiku. Prema rečima terapeuta sa kojim sam se srela u bolnici, iskustvo nasilja koje sam preživela prouzrokovalo je da moj mozak uđe u stanje emocionalnog šoka. Moja glava je sakupila te traumatične događaje kao način da sačuva moje misli od sebe samih. Koliko za sada znam, ništa se nikad nije dogodilo. Potencijalna bolna sećanja su blokirana. Zaglavljena u podsvesnom čistilištu mog mozga gde će ostati sve dok ne budem želela da ih oslobodim. Šta ako ne budem želela da ih oslobodim? Znala sam da se zovem Mia Ryder, ćerka Lucasa i Alexandre Ryder. Sestra Masona i Boa Rydera. Moja memorija nije bila potpuno izgubljena. Bilo je nekih ključnih momenata koje sam još uvek mogla da dozovem, kao što je prvi put kada sam vozila bicikl i prvi dan predškolskog. Čak i onog kad sam skočila u bazen i loše pala, polomivši ruku. Ali nisam mogla da se setim koja mi je omiljena hrana, omiljene boje, ili čak kad sam se prvi put ljubila. Izgledalo je kao da imam rupe u svom sećanju... Znala sam gde sam

142


Naš svet knjiga živela, ali ne i kako izgleda moja soba. Prepoznala sam svoje ujake, ujne, rođake, ali sam pomešala njihova imena. Lista toga čega sam se sećala i čega nisam, rasla je sa svakim danom koji je prošao. Bila je to beskonačna rolna papira sa kojom nisam mogla da održim korak. Nismo razgovarali o rani od metka u leđima ili ožiljku od carskog reza. Rečeno mi je da sam bila nestala na nekoliko meseci, ali se niko se nije opterećivao da ispriča detalje ili spomene kako sam pronađena. Sve je ostajalo obavijeno misterijom koju sam ja bila previše umorna da rešavam. Takođe nismo pričali o čoveku koga je ujka Dylan izbacio iz moje bolničke sobe kad sam se probudila. Ništa. Možda zato što nisam pitala, ili je to zbog toga što nisu hteli da otkriju istinu. Shvatila sam da je verovatno po malo i od jednog i od drugog. Moje terapije su počinjale za nedelju dana i pretpostavljala sam da bi se istina eventualno mogla otkriti iza zatvorenih vrata. Da budem iskrena... To je bila samo još jedna stvar koju nisam želela da znam. Ako je moj mozak blokirao traumatična sećanja, zašto bih ja želela da ih se sećam? To bi dovelo samo do još više bola meni i mojoj porodici. Bilo je tako poražavajuće to što ne znam ko sam, kako bi trebalo da se ponašam, šta da kažem, a šta da ne kažem. Pogotovo kad su me svi oko mene gledali sa toliko naklonosti i ljubavi. Čekali su mesecima da budem nađena, nikad ne odustajući od nade da sam živa. A ja čak nisam ni mogla da se setim da sam nestala da bih od toga počela. Nema tih reči kojima bih mogla da opišem koliko duboko me je povređivalo što vidim borbu u očima moje porodice. Gledali su u mene, očajnički tragajući za devojkom koju su sa strepnjom čekali da se vrati. Miju Ryder. Upravo istu devojku... Za koju sam se molila da nikad ne bude nađena. Došao je dan da spustim svoju bebu da počiva u miru, događaj koji nijedan roditelj ne bi nikad trebao da izdrži, ali evo mene kako radim upravo to. Jedina razlika je to što ja nisam osećala tragediju kao što bi većina. Provela sam celo jutro ležeći u krevetu, prazno gledajući u plafon, prizivajući izgovore zašto ne bih bila u mogućnosti da prisustvujem sahrani. Šta to nije u redu sa mnom? Da li sam uvek bila tako bezosećajna? Zašto nisam mogla da žalim za svojom bebom?

143


Naš svet knjiga Pitanje za pitanjem mučilo je moje misli dok se nisam našla van kreveta. Stojeći ispred ogledala u svojoj spavaćoj sobi, u kome sam se videla cela, samo u brushalteru i gaćicama. Lagano prelazeći prstom preko ožiljka od carskog reza. Lenjo naginjući glavu u stranu, gledala sam pokret kroz svoj odraz. Dok je glas u pozadini moje glave vrištao na mene da kopam duboko, da pokušam da se proguram kroz mutne vode koje me razdvajaju od istine. Kao da sam imala vantelesno iskustvo. Bitka između moje svesti i podsvesti. Gledala sam iz daleka kako devojka koja je ličila na mene stoji tamo u stanju sličnom transu. Prolazeći kroz simulaciju života, ne osećajući apsolutno ništa osim krivice što nije mogla da se seti sopstvene krvi i mesa. A onda sam tu bila ja, vičem na svoj svestan deo da se trgne. Primoravajući sebe da se setim šta sam nekad volela više od svega na svetu. Udahnjujući joj život da oseti, da žali. Da oda počast životu koji je tako okrutno otrgnut od nje. Pokušavajući da probijem zid koji je moj sopstveni um izgradio, kako bi ponovo mogla da se osećam celom. A ne da budem ova devojka koja uopšte ništa ne oseća. „Da li si spremna dušo?“ mama je pitala nežno pevušeći, dok je hodala iza mene kasnije tog jutra. Ponovo sam stajala tamo, gledajući celu sebe u ogledalu u sobi osim što sam ovaj put bila obučena. Posmatrajući crnu haljinu i džemper koje sam obukla zajedno sa crnim štiklama u koje sam skliznula da bi upotpunila svoj izgled za sahranu. Moja tamna kosa bila je slobodno puštena oko mog bledog lica, lica koje više nisam prepoznavala. Moje, nekada svetle plave oči, bile su sada beživotne. U njima nije bilo emocija. Bile su samo mračni bazeni, šuplje pećine koje su nam uzvraćale pogled. Pomislili biste da je to dovoljan odgovor za nju. Nije bio. Nikada nije. Ni za koga od njih. Nisam odgovorila na njeno pitanje, umesto toga sam radije ostala bez reči. Nisam bila spremna. Nikad neću biti spremna za ovo. Naučila sam prilično brzo, jednom kad sam bila otpuštena iz bolnice nekoliko dana pošto sam se probudila. Da je bolje da ostanem tiha i ne kažem ništa, nego da kažem nešto pogrešno.

144


Naš svet knjiga Pogledala je u moj odraz u ogledalu sa istom poznatom žudnjom koju sam očekivala. Oklevajući je posegla da mi skloni kosu sa lica, smeštajući oslobođene pramenove iza mojih ušiju. Želeći da ima bolji pogled na svoju skrhanu ćerku. Ne shvatajući činjenicu da sam namerno pokušala da ga sakrijem. „Lepo izgledaš Mia Pia,“ prošaputala je, tiho se nadajući da će taj izraz od milošte pokrenuti sećanja u meni. Nije. Cela moja porodica je to radila previše puta da bih marila da brojim. Misleći da će to prodrmati moje uspomene da se oslobode iz crne rupe mog mozga. Sve što se desilo bilo je upravo suprotno, čineći me još više frustriranom i usamljenom. „Hvala,“ jednostavno sam izjavila, okrećući lice u stranu da izbegnem razočaranost u njenom pogledu. „Bez obzira na sve. Uvek sam tu za tebe. Molim te reci da znaš to, dušo?“ Klimnula sam, znajući da je bila iskrena. Okrenula me je licem ka sebi, hvatajući me za bradu da bi je pogledala. „Ne moraš da radiš ovo. Niko ne očekuje od tebe da budeš tamo ako ne možeš Mia. Poslednja stvar koju želimo je da ti uzrokujemo još tuge.“ „Ako je tako, sve što treba je da prestanete da me gledate ili da pričate sa mnom,“ izbrbljala sam momentalno zažalivši zbog svojih reči. Zbog čega se trgla unazad i pustila me. „Izvini mama, to nije bilo fer.“ „Znam...“ napravila je pauzu uzimajući dubok udah, dok su joj se oči punile suzama. „Prošlo je samo nedelju dana od kada si otpuštena iz bolnice. Cela ova situacija je nova za sve nas. Zajedno učimo kako da to podnesemo. Gledam u tebe i vidim svoju ćerku, Miju koju pamtim... srećnu malu živu vatru, onu za koju znam da će nam se vratiti. Samo će biti potrebno malo vremena. Ja činim najbolje što mogu kao tvoja majka da te zaštitim, da pređeš preko prepreka koje ti je život gurnuo na put. Moramo da koristimo dan za danom dušo. Samo sam zahvalna što si kod kuće.“ Povukla me je u čvrst zagrljaj. „Volim te dušo. Volim te tako mnogo.“ „I ja tebe volim.“ Šaputala mi je sve vrste ohrabrujućih stvari pre nego što smo zajedno napustile moju spavaću sobu. Jedva se sećam bilo čega od toga jer sam izabrala da je isključim. To je bilo lakše nego da se pretvaram da sam neko

145


Naš svet knjiga ko više nisam bila. Moj tata nas je čekao u dnu stepenica, uzimajući me u zagrljaj kad smo došle do njega. Držeći se za mene kao za svoj dragi život pre nego što se povukao i poljubio me u obraz. Nije rekao ni reč dok mi je ohrabrujućim stiskom hvatao ruku. Ispratio me je napolje do taksija, ni jednom ne ispustivši moju ruku, kao da je bio u strahu da ću opet nestati. Ravnodušno sam posmatrala kroz prozor čitavu vožnju, gledajući kola kako jure. Kiša se slivala sa nebesa, kamuflirajući suze za koje sam znala da teku. Imala sam osećaj da je sve što sam radila prošlo u treptaju, a hodala sam prema zatvorenom kovčegu moje bebe u prednjem delu crkve. Osećajući nasumično ruke koje su me obmotavale u svoj zagrljaj nudeći reči utehe koje nisam želela da čujem. Dok su im suze tekle niz lice, slamajući se, vukući me da im se pridružim. Nisam mogla da kažem da li sam žalila za bebom o kojoj ništa nisam znala ili je samo ta cela situacija postala previše za moja osećanja da ih prevaziđu. Dešavala se jedna stvar za drugom. Trepnula sam još nekoliko puta, prolazeći kroz osećanja, kad sam iznenada osetila kako hladno drvo crkvene klupe udara o moju kožu kad sam sela zbog službe između Masona i Boa. Moji roditelji su nam seli sa desne strane, a mama se raspadala u tatinim rukama. Moje ujne, ujaci i ostali rođaci, popunili su redove iza nas. Pogledala sam okolo, primećujući neka nepoznata lica razbacana kroz crkvu. Pretpostavila sam da je to dalja rodbina ili bliski prijatelji mojih roditelja. Samo ih nisam prepoznavala. Oči su nastavile da mi lutaju dok je sveštenik nastavljao da priča kako beba odlazi kod dobrog Boga. Čitajući stih za stihom iz svoje Biblije prigušujući zvuke jecaja koji su odjekivali o zasvođen plafon. Nastavila sam da gledam po otvorenom prostoru kad je žena obučena skroz u crninu, sedeći u zadnjoj klupi na suprotnoj strani crkve, privukla moju pažnju. Ona je bila najdalje od nas, kao da je pokušavala da se stopi sa okolinom ili sakrije. Sedeći sama sa nečim što je izgledalo kao brojanica u njenim rukama, glave savijene kao da je u dubokoj molitvi. U jednom momentu je podigla pogled prema meni sa suzama koje su joj se slivale niz lice, upućujući mi slabašan osmeh. Nisam bila sigurna ko je ona bila, ali nešto u vezi njenog prisustva dalo mi je čudan osećaj mira. Napravila sam mentalnu belešku da pitam mamu posle sahrane ko je to bio.

146


Naš svet knjiga Veći deo službe sam sedela tamo u stanju sličnom transu, osećajući kao da su oči cele porodice bile fokusirane samo na mene. Čekajući da se desi ko zna šta. Moji roditelji su održali malu službu, ne želeći da me opterećuju. Oni su tek trebali da shvate da me sve opterećuje, bez obzira koliko je to veliko ili malo. Tokom jednog od čitanja sveštenik je citirao Helen Keller, „Najbolje i najlepše stvari na svetu ne mogu se videti ni čak dodirnuti. One se moraju osetiti srcem.“ Iz nekog razloga, njegove su se reči uvukle u moju srž i napunile mi oči suzama. Trebalo mi je vazduha. Gušila sam se u moru očaja svih ostalih i bila na putu da se udavim u svom. Izvinila sam se da odem do toaleta, zadržavajući suze koje su pretile da izbiju na površinu. Iznenađena što me niko nije ispratio napolje, ali ipak zahvalna na tome. Umesto toga, izašla sam napolje, žudeći da osetim sunce na svom licu i svež vazduh u plućima. Izgledalo mi je da je to bila jedina stvar koja me je ovih dana smirivala. Progurala sam se kroz teška drvena vrata, slušajući glasan udarac sa druge strane. Praćen muškim hrapavim glasom, „O sranje.“ Zaklanjajući sunce zadnjim delom ruke, momentalno sam podigla pogled izbrbljavši, „Jako mi je ža—“ Njegove oči su pronašle moje ostavljajući me bez reči. Ukopala sam se u mestu, ne mogavši da se pomerim čak i da sam htela, i prvi put od kad sam videla nepoznato lice, nisam ni želela. Njegovo visoko, mišićavo telo nadvilo se nad mojom sitnom figurom, gledajući nadole prema meni sa istom čežnjom u svom dostojanstvenom izrazu koju je moja porodica nosila svaki dan. Bilo je nešto u vezi sa njim, zbog čega nisam mogla da odvojim svoj pogled. Magnetna privlačnost me je momentalno privukla. Kao da je mogao da čita moje misli, promrmljao je, „Mia...“ taman dovoljno glasno da mogu da ga čujem. Nagnula sam glavu u stranu, sužavajući oči, osećajući se kao da ga znam. To očigledno nije bilo zato što je on znao ko sam ja. Bilo je zbog nečeg dubljeg. Značajnijeg. Dešavala se povezanost koju nisam mogla da objasnim. Delovalo je kao da smo imali vezu koja je bila prekinuta i jedan pogled je bio sve što je

147


Naš svet knjiga potrebno da počne da se oporavlja. Prisnost u njegovom intenzivnom pogledu stvorila mi je slabost u kolenima. Nadala sam se da nije primetio, iako je delovao kao tip muškarca koji bi primetio sve. Nijedno od nas nije izgovorilo ni reč, ali to nije bilo važno. Naše oči su govorile dovoljno glasno same za sebe. „Da... to sam ja,“ nervozno sam izjavila, koračajući dalje, obrisala sam jednu suzu koja je pobegla iz mog oka. Dopuštajući da se vrata zalupe za mnom. „Ja se hmmm... ne znam... mislim... ne sećam ko si...“ glasno sam uzdahnula, odustajući. Pokazujući mu da sam frustrirana. „Nije mi najbolje pamćenje ovih dana.“ Nasmejao se, cerekajući se, „Znam lepa devojko.“ Smirio me je. Iskreno sam uzvratila osmeh, osećajući da je to prvi put od kad sam se probudila u bolnici. Možda je to bila svetlo plava nijansa njegovih očiju koje su bile tako prokleto primamljive ili njegov osmeh koji me je privukao. Bio je izuzetno zgodan na taj sirov, krut način. Primetila sam njegovo crno odelo, pitajući, „Da li si ovde zbog sahrane?“ Njegov osmeh je naglo izbledeo, zbog čega sam potonula zajedno sa njim. Misleći da sam upravo rekla ponovo nešto pogrešno. Mrzela sam taj osećaj. Pogotovo što sam znala da sam ja bila razlog tog naglog izgleda koji je potisnuo njegove lepe crte lica. Zamenjujući ih istim bolnim izrazom koji sam izgleda prouzrokovala svima, svaki put kad otvorim usta. Spustio je pogled ka zemlji, šutirajući okolo prašinu svojim cipelama kao da razmišlja šta da sledeće kaže. Konačno je slabašno klimnuo glavom. Tiho odgovarajući na moje pitanje, ali me još uvek nije pogledao u oči. „Ti nisi nešto kao moj brat od druge majke, je li da? Zato što pretpostavljam da već imam jednog takvog,“ stidljivo sam se nasmejala, pokušavajući da ponovo popravim raspoloženje. Nadajući se da ću uspeti. Nasmejao se, pogledavši ponovo u mene kroz proreze svojih očiju sa izvesnim sjajem koji se krio iza njih. „Izgledam ti kao neko ko ti je u rodu?“ Snimila sam pogledom tetovaže po njegovom vratu koje su virile iz kragne njegove crne zakopčane košulje. Nastavljajući nadole prema njegovim rukama, brzo shvatajući da mu je verovatno celo telo prekriveno tetovažama. Čineći da mi u stomaku zalepršaju leptirići iz potpuno različitih razloga.

148


Naš svet knjiga Bilo mi je potrebno da promenim temu pa sam ga pitala, „Kako se zoveš?“ Želeći da znam ko je on. Izvio je obrvu, oklevajući par sekundi pre nego što je odgovorio sa, „Noah. Ali si me ti obično zvala Rebel.“ „Kako smo se mi—“ Dupla vrata crkve su se širom otvorila, prekidajući me. Oboje smo se našli licem u lice sa mojim roditeljima koji su izlazili sa službe praćeni porodicom. Naglo su se zaustavili kad su nas videli zajedno. Gledajući od mene do Noaha i ponovo ka meni, kao da oči nisu mogle da im se dugo smire na nekom od nas. Osim oči mog oca, one se nisu pomerile. Ostale su ubilački sužene na Noaha. „Ti malo gov—“ „Lucas!“ mama ga je prekinula strogim, zahtevajućim tonom, zgrabivši ga. Zaustavljajući ga u mestu da priđe bliže Noahu. „Nije ni vreme ni mesto!“ „Malena—“ „Nemoj ti meni Malena! Smiri se odmah! Osim ako ne želiš da se sa mnom kasnije objašnjavaš!“ Oči su mi se raširile zapanjene reakcijom mog oca. Bila sam zbunjena preokretom događaja. Čudeći se na prvom mestu zašto je želeo da ganja Noaha. Odakle je dolazilo svo to neočekivano neprijateljstvo? Još više sam bila šokirana činjenicom da je moj otac, protiv volje, slušao moju mamu. Zbog čega je ona ispustila uzdah olakšanja. Taman sam htela da pitam zašto se tako ponaša. Nestrpljiva da znam odgovore na sva pitanja koja su iznenada mučila moje misli. Ali zvuk kuckanja štikli došao je iza mene, privlačeći moju pažnju ka istoj onoj ženi koja je sedela na drugom kraju crkve. Došla je pravo do nas i stala pored Noaha. Bar jedno od mojih pitanja je razotkriveno, nisam više morala da se pitam ko je ona. Bilo je očigledno da mu je mama, imali su iste prodorno plave oči. Nije ustuknula. „Pročitala sam u novinama da će služba za bebu biti održana danas. Izvinjavam se ako vam je naše prisustvo izazvalo još više bola, gospodine i gospođo Ryder,“ njegova mama se iskreno izrazila tužnim glasom, što me je učinilo još više zbunjenom time što se dođavola dešavalo. Pogledala je u mene sa istim utešnim osmehom koji mi je njen sin uputio pre

149


Naš svet knjiga nekoliko minuta. „Nije nam bila namera ni tebe da povredimo Mia. Žao mi je ako jesmo.“ „Ni najmanje,“ ohrabrujući sam odgovorila, i dalje kompletno zatečena. „U stvari sam uživala u Noahovom društvu.“ „Dušice, da li ga se sećaš?“ pitala je moja mama, vraćajući našu pažnju prema njoj. Oklevajući sam protresla glavom za ne, znajući da Noah gleda pravo u mene. „U redu je Mia,“ Noah je uskočio. „To samo znači da moramo da napravimo kompletno nove uspomene. I to ako tvoji roditelji, naravno, dopuste.“ Pre nego što sa mogla da pridam previše značaja onom što je rekla, njegova mama je dodala, „Zato je Noah izabrao da ostane napolju dok sam ja odala poštu za nas oboje. Želela sam da najmanje budem u mogućnosti da se oprostim u njegovo ime. Nije mislio da vas uvredi.“ „U redu je gospođo Jameson. Noah ima pravo da bude ovde. Oboje imate,“ mama se ubacila, praveći pauzu da njene reči potonu. „Dobrodošli ste takođe i na sahranu. Mi ćemo krenuti prema Oakdale groblju u Severnoj Petnaestoj ulici za pet minuta.“ Zakoračivši napred, stala je tačno ispred Noah. Lice joj se namrštilo, upijajući ga nekoliko sekundi pre nego što je nežno rekla, „Jako mi je žao, Noah. Znam da si povređen. Beba je bila isto toliko deo tebe kao što je bila deo Mije. Ne bi bilo u redu sprečiti te da i ti pronađeš svoj mir.“ Trgla sam se unazad, raširenih očiju. Shvatajući da teško dišem, osetila sam kao da mi pluća kolabiraju. „O Bože...“ Noah i ja smo ukrstili poglede kao da smo jedino dvoje ljudi koje tamo stoji. Svi ostali su nestali u pozadini. Izvan vidnog polja. Izvan misli. Otkrivajući odgovor na pitanje koji sam želela da znam više od svega. Sad je sve imalo smisla. Izrazi na licu moje porodice kad su nas videli zajedno. Pogled koji je i dalje bio u očima mog oca dok je gledao u njega. Način na koji mi je njegova mama proizvela momentalnu utehu dok smo bile unutar crkve. Pogotovo, momentalna povezanost koju sam osetila sa njim. Sekunde kad smo se ugledali.

150


Naš svet knjiga Svaki pogled. Svaki osećaj. Svaka emocija koju je izvukao iz mene. „To si ti...“ konačno sam izdahnula, prekidajući tišinu između nas. Ne shvatajući ni jednog momenta da sam stajala sa... Ocem moje bebe sve vreme.

151


Naš svet knjiga

„Nestala, poreklom iz Oak Islanda, Mia Ryder, pronađena pre dve nedelje sahraniće svoju novorođenu bebu ove subote na Oakdale groblju u podne...“ Došao je dan da Madison bude sahranjena. Na potpuno istom groblju gde je bio smešten spomenik za Autumn. Ironija mi nije promakla. Nisam spavao celu noć, uporno gledajući u čitulju koju sam čvrsto držao u svom prokletom stisku. Proveo sam čitavo veče u klubu u tami svoje sobe, daveći svoju prokletu tugu u boci Jack-a. Znao sam da su na kraju izgovorili svoja zbogom bebi, ali ono što me je najviše mučilo u vezi čitulje bilo je da niko nije znao da je imala ime. Čak ni njena majka. Proveo sam čitavo jutro govoreći sebi da ću odati počast Maddie posle sahrane, kada svi odu. Kada budemo samo ona i ja, ali srce je htelo ono što je ono jebeno htelo. Satima sam se borio sa svojim najgorim neprijateljom u sebi, želeći da budem tamo zbog Mije. Osećajući potrebu da budem tamo zbog Mije, iako se ona nije sećala šta sam joj ja značio. Ja sam se sećao. „Ko si ti?“ „Pippin, kako misliš ko sam ja?“ pitao sam, misleći kako se ovo jebeno ne događa. Slabašno je gurnula svojim rukama o moje grudi pokušavajući da me odgurne. Tresući glavom da se oslobodi od mojih ruku koje su još uvek bile na njenim obrazima. „Pippin? Ko je Pippin?“ Pre nego što sam shvatio šta radim, našao sam sebe kako se zaustavljam uz groblje malo posle jedan sa novom kolekcijom jebenih demona zakačenih čvrsto na svojim leđima. Neuspešno pokušavajući da se saberem. Parkirao sam motor najbliže moguće mestu gde se sahrana održala, ipak pokušavajući da ostanem van vidnog polja. Poslednje što sam želeo je da još više sjebem Mijin život, ali sam makar morao da je vidim.

152


Naš svet knjiga Prošlo je previše jebeno dugo vremena od kad sam video svoju devojku u njenom bolničkom krevetu pre dve nedelje. Zamišljajući samo njeno lice dok sam se udaljavao bez započinjanja svađe. McGraw me je jebeno isterao iz sobe, dajući mi jednog od policajaca da me isprati iz bolnice, preteći mi da odjebem od nje. Ili... Skočio sam na motor i otišao, iako mi je trebala sva snaga da ne odvučem svoje dupe nazad u njenu sobu i nateram je da se seti ko sam. Pošto se Mia probudila, McGrawu je trebalo manje od jednog dana da pozove MC u policijsku stanicu na ispitivanje. Otišao sam sa advokatom kluba odbijajući da odgovorim na ijedno prokleto pitanje. Zbog toga sam plaćao Leu jebenu gomilu novca. On je bio Martinezova kučka dok je bio živ i ako je njega mogao da oslobodi svih njegovih sranja, naš slučaj bi trebao da bude lagan. Leo je mogao da ih laže o svemu, ali sam ja odbio da to više radi. Verujte mi, McGraw nije bio mnogo jebeno oduševljen u vezi toga, ali se uverio da poznajem zakon isto koliko i on. Imao sam sva prava da pustim svog advokata da priča umesto mene. Pogotovo zato što niko od nas nije bio uhapšen ili zadržan u pritvoru za bilo šta. Bili smo ovde kao pošteni građani koji imaju svoj udeo u rešavanju slučaja Mijinog nestanka. Uz mnogo McGraw-ovog jebenog neodobravanja. U vreme kad sam stigao na sahranu tog popodneva, parking je bio prazan. Većina gostiju je već otišla. Samo je nekoliko preostalih bilo raštrkano okolo, više kao da pokušavaju da pruže Miji malo privatnosti dok se još trude da budu tu za njenu porodicu. Znajući da im je verovatno potrebna njihova podrška. Posle pet minuta sam video kako se zadnji gosti pozdravljaju. Nigde nisam video Masona i Boa, čak ni rođake, samo njene ujake i njenu ujnu Lily. U novinama su spomenuli da će biti ručak u kući Ryderovih posle sahrane. Pretpostavio sam da su svi išli tamo, jer su trebali da se jebeno spreme za goste. Znajući da će to Miju još više uznemiriti. Bilo je očigledno da ona visi o vrlo tankom jebenom koncu. Stojeći napolju na kiši, gledajući u mali beli kovčeg u zemlji. Izgledala je tako zbunjeno i bespomoćno, tako skrhana i iscrpljena. Tako jebeno sitna i krhka. Kao da nije spavala od kad je bila poslednji put u mom naručju. Ležeći u mom krevetu u sigurnoj kući. Dajući mi nadu da možda u pozadini njene

153


Naš svet knjiga svesti, na mračnom mestu gde je zarobila moje postojanje, i ja njoj možda nedostajem. Noći su mi bile jebeno najteže. Ležao sam u krevetu budan, širom otvorenih očiju okružen samo mrakom svuda oko sebe. Žudeći za njom u svojim rukama, pritisnutom uz mene. Najviše od svega mi je nedostajalo što sam mogao da je poljubim kad god sam želeo, udišući njen zavodljivi jebeni miris vanile pomešan sa jednostavnom starom Mijom. Koliko god sam pokušavao da zaposlim sebe, previše obuzet osvetom, ona nikad nije bila daleko u mojim mislima. A ni njene reči one noći kad me je jebeno dokrajčila. „Dušo—“ „Ne zovi me tako... Ko si ti? Plašiš me... Gde sam ja?“ „Isuse Hriste, dušo—“ „Pusti me... Ja te čak ni ne poznajem... Izlazi odavde... Odmah!“ Ovo su bile poslednje reči koje sam čuo kako izlaze iz Mijinih usta pre nego što su njena mama i McGraw ponovo ušli u bolničku sobu. Ona se smirila čim ih je videla, očigledno znajući ko su. Stajao sam tamo u stanju šoka, shvatajući da ne prepoznaje samo mene. Otresao sam sećanja čim sam seo na motor na kiši kod groblja, gledajući ga iz daljine. Želeći da se sećam svega u vezi ovog trenutka. Načina na koji je njenu kosu nosio vetar, način na koji je njeno sitno telo pokušavalo da ostane pod kontrolom. Osim što sam fizički mogao da osetim kako se raspadala iznutra. Više nije bila devojka sa velikim, blistavim osmehom ili zaraznim jebenim osmehom. Bila je jednako prazna kao i ja, sama i izgubljena. Prvi put od kad smo se sreli, sad smo bili jedno i jednaki. Što me je nateralo da mrzim sebe još više. Maddie je možda bila ona koju smo tog dana pokopali, ali Mia je već bila dva metra pod zemljom. Obe zbog mene. Sve što mi je ostalo bilo je sećanje na devojku koja me je nekada jebeno volela. Sišao sam sa motora, skinuo pištolj i kožni prsluk i bacio ih na sedište, ne obraćajući jebeno pažnju na to što je padala kiša. Upalio sam cigaretu u potrebi da smirim svoje misli da ne postanu jebeno uskomešane do ludila. Možda zbog toga nisam video, a trebao sam da znam. Trebao sam da osetim

154


Naš svet knjiga ili očekujem to. Trebalo je da se bolje pripremim. Mogao sam drugačije da sredim stvari. Sada nikad neću jebeno znati. Udahnuo sam dug, jak dim iz cigare pre nego što sam ponovo pogledao u Miju. Ne sanjajući šta ću videti. Nikad nisam mislio da će doći do ovoga, ili sam samo izabrao da to jebeno ignorišem. Praveći se kao da toga nema. Srž mog bića je potonula, grudi podigle, i osetio sam da mi lice iznenada bledi. „Šta je ovo dođavola?“ prošaputao sam za sebe, znajući da će ovo biti momenat gde neću više moći da se pretvaram. Gledajući kako se odvija tačno ispred mene. Noah se našao iza Mije, mrmljajući joj nešto u uho, od čega se njeno telo opustilo uz njegovo. Šaljući moje misli vrtoglavo naniže, putem za nigde, koji sam znao da će se ovde završiti. „Ovo je od mene za tebe. Tako da možeš uvek da me se setiš. Ja ću uvek pamtiti tebe. Ok? Ovo je moj amblem hrabrosti.“ Noah se nije pokolebao okrećući je da ga pogleda. Hvatajući je sa strane za lice, počeo je da joj briše suze svojim palčevima. Mia mu se nežno nasmešila kao što se obično smešila meni, momentalno se topeći u njegovom dodiru. Da li se sećala njega, a mene ne? „Koliko tetovaža imaš?“ „Previše da bi ih brojao.“ Nežno se nasmejala. „Ja mogu da ih prebrojim. Mislim.. Ako budeš želeo da znaš koliko ih imaš, ja mogu da ih prebrojim za tebe.“ Noah joj je uzvratio osmeh, držeći čvršće u svom stisku njeno lice. Nagnuo se i poljubio je u čelo, čineći da joj zastane dah, a usne se razdvoje. Da li se uvek osećala ovako u vezi njega i mene? „Samo sam želela da te vidim, u redu? To je sve. Videla sam te sa prozora unutra. Nisam te stvarno dugo videla, u stvari više od godinu dana. Nedostajao si mi.“ „Bićeš jednog dana jebeno prava lepotica, to je prokleto sigurno. Slamaćeš srca. Momci će u redu čekati ispred tvojih vrata. Tvoj matori je takođe svestan toga. Zato te i drži zaključanu pod katancem. Ne želi da završi iza rešetaka zbog prebijanja guzica. Ni ne krivim ga. Upoznaćeš uobraženo malo govno koje će da ti obeća svet. Nećeš me se čak ni sećati.“ Dah joj je zastao, a usne se razdvojile. „Uvek ću te se sećati.“

155


Naš svet knjiga Noah se odmakao, ostavljajući malo razmaka između njih. Bez ikakvog premišljanja, Mia se bacila rukama oko njega kao da je sve što joj je bilo potrebno, bio on. Da li sam joj ja ikada trebao? „Da li mogu da ti pišem?“ „Da mi pišeš?“ „Znaš, olovkom na papiru. Kao dopisni prijatelji. Ja ću ti pisati. Ti ćeš mi odgovarati. Pa tako možeš znati da imaš prijatelja kada se vratiš kući.“ „Videćemo, u redu? „U redu.“ Stajao sam, a ona se bacila rukama oko mog struka kao da nije želela nikad da me pusti. Mia se glavom ušuškala u njegove grudi, a Noah je obmotao svoje ruke čvrsto oko nje, držeći je stisnuto uz sebe. Štiteći njeno lice od kiše. Poljubio je u vrh glave kao da je bila njegova sve vreme. Podižući je od zemlje, učinio je da njihova tela postanu jedno. Da li sam ja ikad jebeno postojao za nju? „Št—“ prebacio sam je preko ramena, hodajući prema jezeru. „Čekaj! Šta to radiš? Nije fer! Veći si od mene! NE! Ne želim da idem tamo, Creed! Obukla sam lepu haljinu! Molim te!“ „Molbe ti neće pomoći u ovoj situaciji, Pippin. Trebalo je da misliš o tome pre nego što si odlučila da uđeš u rat sa vojnikom. Ja ne gubim.“ „Žao mi je! Samo sam se igrala! Spusti me! Molim te!“ „U redu, samo zato što si lepo zamolila.“ Bacio sam je u jezero. Konačno su se razdvojili jedno od drugog sa suzama koje su tekle niz njihova lica. Gledali su intenzivno jedno drugo u oči kao da su se oduvek voleli. Kao da je žudela da je poljubi. Da li me je ikada stvarno volela? „Sve što sam želela je da me on poljubi! Da iskusim ono što je svaka devojka već uradila! Ti si mi to oduzeo, ti govno jedno! Nisi imao prava! Uništio si moj kraj iz bajke!“ Gledali smo intenzivno jedno drugo u oči pre nego što sam je poljubio, mrmljajući o svoje usne, „Dao sam ti tvoj prvi poljubac, a sada prestani da budeš jebena kučka.“ Nagnuo sam se u napred, smestivši ruke na motor, tražeći potporu da me drži. Pognuo sam glavu, na putu da potpuno poludim. Zatvorio sam oči

156


Naš svet knjiga pokušavajući da se zaustavim u svom besu, osećajući se kao da sam primio nekoliko prokletih metaka u svoje jebeno srce. „Volim te Creed. Uvek sam te volela.“ Osetio sam da usamljena suza klizi niz moje lice kad sam dopustio svojim mislima i telu da odu na mračno mesto u meni, gde sam živeo ceo svoj jebeni život. Ne znam koliko dugo sam tamo stajao, srce mi je lupalo, a u ušima mi je zvonilo. Jebeno krvareći. Nisam izgovorio ni reč, nisam pomerio nijedan mišić. Smrzao sam se u jebenom mestu. Boreći se protiv neodoljive potrebe da nešto udarim. Ili bolje nekoga. Niotkuda, krećući se po čistom instinktu, emociji i osećaju, podigao sam pogled. Ukrstio sam pogled sa Mijom skroz preko travnjaka, kao da je i ona osetila mene. Noah je i dalje bio okrenut leđima. Više nije imao njenu nepodeljenu pažnju. Ja jesam. Okrenuo se prateći njen pogled. Momentalno se trgnuvši kad me je ugledao, povijenog nad motorom, jebeno čekajući. Mija nije oklevala da krene prema meni. Sa svakim korakom sve odlučnije nego sa prethodnim. Sa svakim korakom sve bliža, nijednom nije prekinula našu povezanost. Koliko god sam želeo da potrčim prema njoj, nisam mogao. Njene oči su mi uvek govorile istinu. Ona još uvek nije znala ko sam, ali to nije značilo da se njeno srce ne bi setilo. Ja sam ga posedovao. Pripadalo je meni. Dokazujući to svojim intenzivnim pogledom, odgovorila je na sva moja pitanja i sumnje sa svakim korakom koji je doveo do mene. „Ti...“ prošaputala je dovoljno glasno da mogu da je čujem. „Ti si bio u mojoj sobi u bolnici. Kako si... ko si ti?“ Odupro sam se nagonu da je povučem u svoj zagrljaj, kažem joj da je volim, pokažem joj koliko mnogo mi znači. Koliko mnogo ja njoj značim. Žudeći da je samo jebeno držim, osetim je, jebeno je volim. Pa sam jednostavno govorio istinu, „Ko god želiš da budem Pippin, dok god se sećaš čoveka.“ Pogled joj se ukočio, bilo je brzo, ali sam video. I dalje sam bio u njoj, i dalje deo nje. Mijin mozak me se možda nije sećao, ali njena duša jeste.

157


Naš svet knjiga Duboko unutar sebe ona je znala ko sam i upravo tada i tamo, zakleo sam se da ću jebeno shvatiti kako da je nateram da mi se vrati. Nije bilo života bez Mije, nikad ni nije bilo za mene. Oblizala je svoje usne, uvlačeći donju kao što je obično radila kada je razmišljala o nečemu stvarno teškom. „Zašto me stalno tako zoveš? Moje ime je Mia.“ „Zato što me je nekada davno, živa vatra sa kikicama podsetila na Pippi Dugu Čarapu. Uporna kao kurac, ali pakleno slatka.“ Pokušala je da sakrije osmeh, sužavajući pogled ka meni. „Ja sam bila takva?“ Klimnuo sam glavom, želeći da joj sve kažem, ali nisam želeo da je preopteretim ili gore.. da je uplašim. „Sreo sam te na plaži kad si bila samo mala devojčica. Uvek si bila nevaljala, čak i tada. Pratila si me okolo iako si znala da je bolje da ne radiš to. Želeći da mi budeš prijatelj.“ „Oh... da li smo onda postali prijatelji? Da li te tako znam?“ „Postali smo mnogo više od toga.“ „Kako to mis—?“ „Upozorio sam te da ne prilaziš mojoj ćerki!“ zaurlao je njen tata, prekidajući nas. Na moje veliko neodobravanje. „Lucas, dosta! Molim te! Dosta!“ naredila je njena mama kad je stala ispred njega. Pokušavajući da ga zadrži u mestu na trotoaru nekoliko metara od nas. „Šta se dešava?“ pitala je Mia, mahnito tresući glavom, gledajući od mene do svojih roditelja. „Nemoguće da se ovo ponovo dešava! Zar ti se ne sviđa niko od mojih prijatelja?“ „Lucas! Samo ih pusti! Možda to pomogne da se vrati pamćenje našoj ćerki! Molim te! Preklinjem te da odstupiš.“ „Lucas, u pravu je!“ viknula je njena ujna Lily, zakoračivši ispred njih. „Bože, ne možeš više da kontrolišeš ovo! Mia nema pojma ko je! Creed i Noah su pre bili veliki deo njenog života, bilo da ti to prihvataš ili ne! Mi svi želimo da se vrati Mia i u ovom momentu koga je briga?! On joj je spasio život! Zbog njega—“ „Ti si me spasio?“ Mia se ubacila, mršteći se, gledala me je duboko u oči. Očajnički tragajući za odgovorom.

158


Naš svet knjiga Odbio sam da je lažem, pa sam samo izjavio, „Tako nešto.“ „Da li molim te možeš da mi kažeš šta se dešava? Želim istinu! Ko si ti? Šta smo mi jedno drugom?“ Taman sam hteo da otvorim usta da joj kažem sve što je potrebno da čuje. Potrebno da zna, ali nisam imao šansu. Više nismo bili sami. „Želiš da znaš istinu Mia? Ja ću ti reći jebenu istinu!“ Noah je pozvao, dolazeći niotkuda, privlačeći pažnju svih prema sebi kad je stao između Mije i mene. „Noah...“ upozorio sam ga naginjući glavu u stranu. Prezrivo se osmehnuo, iskezivši se, „Šta Creed? Šta ćeš da uradiš? Šta još eventualno možeš da uradiš što već nisi sjebao! Vidiš Mia, i ja sam ga voleo. Što da ga ne volim, jel da? Moj stariji, zaštitnički raspoložen brat, koji je uvek tu za mene bez obzira na sve.“ „I dalje sam.“ „Sranje! Jedina stvar od koje ljudi treba da budu zaštićeni si ti! Sve što ti radiš jeste da sve zajebeš, oduzimajući živote koji ti čak jebeno ni ne pripadaju! Sve što dotakneš, pokvariš, uključujući Miju!“ „Ne radi to... nije ni vreme ni mesto,“ zaškrgutao sam, tresući glavom. Skupljajući šake u pesnice. Zakoračio je unazad, zabacujući ruke u stranu. „Kreni na mene brate! Živo me zabole šta ti misliš! Oni treba da znaju! Ona treba da zna! Kakva si vrsta čoveka i brata... zaista.“ „Sve što sam ikada uradio, bilo je za tebe, ti malo govno. Jebeno sam žrtvovao svoj život da spasim tvoje jadno dupe. Ljubomora ti ne pristaje, batice! Nikada nije bila tvoja! Sada idi dođavola!“ „Misliš da je ovo zbog Mije? Oh... Creed, misliš da me tako jebeno dobro poznaješ! Ovo nema nikakve usrane veze sa njom! Ovo je između mene i tebe! Čekao sam na ovo jebeno dugo!“ Njeni ujaci su prišli kad su čuli svu pometnju. Stajali su uz njene roditelje. Pogledi su im bili zalepljeni na scenu koja se odigravala pravo ispred njih. Niko nije rekao reč, čak ni Mia. Zakoračila je u stranu, dalje od nas, gledajući fasciniranim pogledom. Čekajući da dobije odgovor na sva svoja pitanja, ali nisam nikako želeo da se to dogodi na ovakav način. Nikako jebeno ovako.

159


Naš svet knjiga „Noah, onda raspravi to sa mnom! Nasamo! Ne ovde! Sredi svoja posla sa mnom kao muškarac sa jebenim muškarcem!“ „Zašto? Plašiš se istine? Nema veze, njena porodica te i tako već jebeno mrzi! A tvoja devojka... ona čak ni ne zna ko si! I hvala Isusu na tome! Ti nisi ništa do sebični kurac! Uvek si bio!“ „Neću ti ponovo reći, Noah...“ Ismejao je moje pretnje. „Da li je bilo zbog mene kad si otišao da se igraš jebenog vojnika ili zbog Autumn? Iste one devojke koja je poginula zbog tebe... odgurnuo si je isto kao i Miju. Osim što je to zapravo koštalo Autumn njenog života!“ Mia je uzdahnula pored mene, stavljajući ruku preko srca. „Mia, to nije—“ „Zašto ne odeš da ih upoznaš Creed?! Njen spomenik je samo sto metara dalje od spomenika naše ćerke!“ Došao sam do njega u jednom koraku unoseći mu se pravo u lice. „Ne znaš ti ništa ni o čemu, pička ti materina.“ Nije se uplašio, ako išta, još se više uspravio. „Znam o pijanoj kao dupe majci sa kojom si me ostavio i o govnetu od oca koji nije mogao da zadrži kurac u pantalonama! Zbog čega?! Da bi mogao da izigravaš heroja jednom u svom životu! Ostavi me na miru... Autumn nikad ne bi bila tamo da nije bilo tebe... nisi se priključio vojsci zbog nje! To si uradio da bi očistio svoju jebenu savest! Kako ti je uspelo? Ha? Bolje se osećaš? Da li pretvaranje da nisi bio uzrok svačije smrti uspeva?!“ narugao se, odmeravajući me od glave do pete pretećim pogledom. „Želiš da znaš šta je bilo zaista zabavno? Svaki put kad sam morao da pomognem mami do kreveta pošto se onesvestila u svojoj sopstvenoj jebenoj povraćki! Matorom se živo jebalo za nju! Ostao sam samo ja! Ili o svakom putu kad sam mislio da se napila do smrti jer nije mogla jebeno da se pomeri! Morao sam da je nateram da povrati da ne bi umrla od trovanja alkoholom! O kom još putu želiš da ti pričam Creed? Imam još hiljadu njih baš kao ovi. Siguran sam da bi ovi divni ljudi voleli da čuju još o đubretu sa kojim se njihova ćerka jebala. Hajde da im pokažemo pravog čoveka iza prsluka. Jebenog ubicu!“ „Dosta!“ naredio sam kroz stisnutu vilicu. „Šta? Istina jebeno boli, zar ne, brate? Ali ja sam tek počeo. Hej, McGraw, da li slušaš sve ovo?!“ viknuo je, klimnuvši glavom iza njega.

160


Naš svet knjiga Zakoračio sam unazad, dalje od njega i duboko udahnuo. Podsećajući se da nismo sami. „Gde ideš? Opet okrećeš leđa bratu? Svojoj jebenoj porodici?“ gurnuo me je, ali se nisam pomerio. „Prekasno je za to, ti kurvin sine! Više nismo braća!“ Ponovo me je gurnuo, ovaj put jače. „Naša krvna veza je umrla onog dana kad si ubio moju ćerku, govno jedno! Ali trebala je da umre onog dana kad si ubio našeg brata!“ Moja pesnica se sudarila sa njegovim licem pre nego što mu je zadnja reč izašla iz usta. Glava mu je odletela unazad, odnoseći pola njegovog tela za sobom. Mia je uzdahnula, odmičući se dalje od nas dvojice. Nisam znao da li je to zbog svega što je upravo priznao ili samo pokušava da se skloni sa linije vatre. Znajući da se to neće ovde završiti. Tata joj je odmah pritrčao, pre nego što sam mogao da razmislim više o tome. Zgrabivši je za ruku, odvukao je. „Sranje,“ izdahnuo sam, gledajući Noaha kako se tetura okolo, otresajući se. To je bio prvi put ikada da sam udario svog brata. Bila je to ishitrena reakcija izazvana njegovom provokacijom. Želeo je da ga udarim, a vrlo brzo ću shvatiti zašto. Pljujući krv na pločnik, zarežao je, „Izazivam te kučkin sine.“ Zaskočio me je, nabijajući svoje rame u moj torzo. Povukao me je na zemlju. Leđa su mi proklizila preko mokrog asfalta ispod mene, ali sam bio spreman na to i momentalno sam uzvratio. Ignorišući osećaj probadanja i žarenja. „Ne želim da se tučem sa tobom, kretenu! Smiri se!“ Opkoračio me je, zgrabivši prednji deo moje majice, udarajući me u lice. „Smiriću se čim te jebeno nokautiram!“ Rvali smo se okolo nekoliko minuta, svako od nas pokušavajući da stekne prednost nad drugim. Laktovi, pesnice i noge leteli su na sve strane, preplićući se zajedno kad smo pali. Čuo sam žene da vrište i viču na svoje muževe da urade nešto, ali niko od muških se nije umešao. Nije ni da sam očekivao. Verovatno su se nadali da ćemo se međusobno poubijati. Poštedevši ih da isprljaju svoje ruke, želeći da to uradimo lično. Noah me je udario u lice, oslobađajući sve godine nakupljenog besa i ogorčenosti prema meni, ali sam znao da me u stvari udara zbog svoje ćerke. Zbog čega nisam uzvraćao onoliko jako koliko sam mogao, uglavnom

161


Naš svet knjiga braneći sebe od njegovog teškog napada. Popeo sam se na njega zadajući mu nekoliko udaraca u lice. Udario me je u stomak tačno tamo gde sam bio pogođen previše jebenih puta zbog čega sam pao na stranu. Koristeći trenutak svog udarca, prevrnuo me je, zarobivši me svojom težinom. Momentalno sam zaštitio lice, ali to nije bilo važno. Zabio je svoje pesnice u moja rebra, moj stomak, zadajući mi još nekoliko dobrih udaraca u stranu mog lica takođe. „Sve ti jebem!“ zaurlao sam blokirajući sledeći udar. Nije popuštao, vukući me za košulju, pocepao je. „Jebi se! Uzvrati kučko!“ Konačno sam uzvratio, udarajući ga u lice, u stomak i ponovo u rebra. Završavajući ovo sranje. Sklonio se dok sam se teturao na nogama, misleći da je gotovo. Obojica smo bili jako zadihani, obilno se znojeći, dok su krv i kiša kapljali sa naših lica i tela. Naši pogledi se nisu pokolebali jedan od drugog, divlji i drski, nalazili su jedan drugog. Povratio je svoju pribranost, ispravljajući se. Otpustio je kravatu i izvukao upasanu košulju iz pantalona, prinoseći ih svom licu. Koristeći ih da obriše krv koja je tekla u njegove oči iz duboke posekotine iznad obrve. Grudi su mu se podizale dok je bacao kravatu cepajući svoju krvavu košulju sa kragnom. Bacajući i nju u stranu. Tada sam shvatio da nije kraj. Bilo je daleko od jebenog kraja. Odgurnuo se od zemlje i nasrnuo na mene punom snagom. Ljuljajući se, udarao je, šutirao, pogađajući me svuda. Uzvratio sam, obarajući ga na mokar pločnik tupim udarom, izbacujući mu vazduh iz pluća. Naginjući se nad njim, tukao sam po njegovom telu i licu. Video sam samo jebeno crveno dok su moje krvave pesnice udarale u njega iznova i iznova. „Ovo si želeo, ti malo govno?!“ Zaurlao sam, ponovo ga udarajući. „Isuse! Molim te tata! Ujka Dylane! Ujka Jacobe! Ujka Austine! Molim vas! Nek neko uradi nešto! Poubijaće se međusobno! Molim vas!“ Čuo sam kako Mia moli prestravljenim glasom. Momentalno sam se zaustavio u sred udarca, odgurujući Noaha, jedva sam uspeo da se ponovo stabilizujem na nogama. Telo mi se ljuljalo, glava mi je pucala. Bol je zračio svuda kroz mene. Noah nije bio ništa bolje. Stenjao je u zemlju, pljujući još više krvi, držeći se za svoje bokove. Nastavio sam da snažno dahćem, pokušavajući da smirim srce da mi ne iskoči iz grudi. Na

162


Naš svet knjiga brzinu brišući krv sa lica zadnjom stranom svoje ruke. Trepćući kroz maglu i izmaglicu, pre nego što sam spustio ruku da mu pomognem da ustane. Pogledao je u nju razmatrajući moju ponudu. Odlučujući u zadnjoj sekundi da se uhvati za nju i povuče me prema njegovoj spremnoj pesnici. Uhvativši me nespremnog, udario me je još nekoliko puta u torzo i lice. Tada su nas njeni ujaci i tata razdvojili jednog od drugog. Trebala su po dvojica na svakog od nas da razdvoje naša tela i drže nas podalje. Noahovo lice je bilo bez ikakvih emocija. Prvi put nisam prepoznavao lice čoveka koji mi je uzvraćao pogled. On više nije bio moj brat. Gledajući me sa čistim gađenjem u očima, podrugljivo se nasmejao, „Mogao bi da ga zadržiš tako,“ klimnuvši glavom prema McGrawu koji mi je i dalje držao ruke iza leđa. „On je taj koji je oteo Miju! On nije jebeni heroj! On je razlog njenog jebenog nestanka! On ju je držao sve jebeno vreme!“ Pre nego što je McGraw mogao da učvrsti svoj stisak, odvojio sam se. Ruka mi je momentalno posegnula prema njegovom opasaču, izvlačeći njegov pištolj i otkočio ga. Instiktivno me je zgrabio za ruku, pokušavajući da mi ga uzme iz ruku. Kad je jedan hitac ispaljen u vazduh. „NE!“ Mia je vrištala, a njena mama i ujna su je povukle nazad. Saginjući se ka zemlji. McGraw me je pustio, odskačući unazad, sa rukama u vazduhu, u znak predaje. Znajući da se ja ne zajebavam. Naciljao sam pištoljem direktno na sve njih, imajući samo nekoliko sekundi da izvučem svoje dupe pre nego što me uhapse. Ne bih nikada povredio njenu porodicu, ali oni to nisu morali da znaju. „Ovo nije gotovo,“ McGraw je pretio, odmeravajući mene i njegov pištolj. Klimnuo sam glavom, znajući da nije mogao biti bliže jebenoj istini. Brzo sam se odmakao, ne sklanjajući pogled ili pištolj sa njih kad sam skočio na svoj motor. Dodajući gas, motor se bučno vratio u život. „Nećeš se izvući sa ovim!“ vikao je njen tata. „Goniću te do kraja i jebeno ću te sam ubiti ako treba!“ Želeo sam da pogledam u Miju još jednom, zadnji put, da vidim njeno lice na samo jedan sekund, znajući u svom srcu... Da je možda više nikad neću videti. Nisam.

163


Naš svet knjiga Nisam mogao. Suviše uplašen da ugledam izraz njenog lica, pokazujući joj čoveka kog sam uvek pokušavao da sakrijem. Umesto toga, odleteo sam kao šišmiš iz pakla, bacajući McGrawov pištolj u žbunje najdalje od njih. Ratu ovde nije bio kraj. Ovo je bio samo početak. Išao bih do dna istine koja me je koštala celog mog života, čak ako bi to značilo... Da bih mogao da poginem u toku tog procesa.

164


Naš svet knjiga

„Kako se osećaš?“ „Da li sam vam već rekla koliko mrzim kad me to pitate, Dr. Garcia.“ „A ipak posle tri meseca dolaženja kod mene, znaš da i dalje moram to da te pitam,“ moj terapeutkinja se zasmejala. Dva dana nedeljno sedela sam u udobnoj kožnoj sofi i otvarala dušu potpunom strancu. Pričale smo o svemu i svačemu. Ponekad je samo slušala, a ponekad je postavljala pitanja. Pokušavajući da prodrma prazne rupe u mom sećanju do temelja. Da se izbaci nešto, bilo šta, od onog što sam mesecima držala zarobljeno. Želeći da aktivira emociju koja će otvoriti branu i udaviti me sa istinama o tome ko sam. Moji roditelji su sedeli na nekoliko prvih seansi, ali je doktor Garcia brzo stavila tačku na to. Nastupi mog oca doneli su mu da češće sedi u čekaonici nego unutra. Pa je na kraju bio izbačen. Doktorka je primetila da njihovo prisustvo ne pomaže mom procesu ozdravljenja. Ako je to bilo moguće, čak je pogoršavalo. „Zbunjena sam,“ jednostavno sam odgovorila. „Da li si ih videla?“ „Ne. Ne od kad sam saznala istinu. Znate kako se to dogodilo, doktorka. Pričali smo o tome nekoliko puta.“ „Hajde da ponovo pričamo o tome.“ Uzdahnula sam. „Znala sam da ćete to reći.“ Klimnula je glavom, čekajući me da nastavim. „Ja ne znam ko je on... ne sećam ga se. Sve što znam je ono što mi je rečeno ili što sam videla. Njegovo ime je Creed, a ime njegovog brata je Noah. I dalje ne znam šta smo Creed i ja bili jedno drugom, ali iz onog što sam shvatila, bio mi je veoma bitan. Pretpostavljam da smo bili bitni jedno drugom... Jedne

165


Naš svet knjiga noći sam završila u njegovom MC klubu i Noah me je napumpao, to je ono što su mi moji roditelji rekli. Pređimo na nekoliko meseci kasnije... Završila sam oteta od strane Creeda, ali ja i dalje ne znam zašto ili gde sam bila. Iz onog što su mi roditelji rekli, pretpostavljam da je bila pucnjava kad sam pogođena u leđa i...“ povila sam glavu, igrajući se porubom svoje haljine. „Morali su da izvedu hitan carski rez. Moja beba je imala samo sedam meseci i nije preživela. Creed me je posle odveo u bolnicu... i sad... smo ovde,“ prenela sam informacije, tresući glavom. „Isuse, to je zvučalo kao sapunica.“ Zasmejala se, „Pomalo, ali veruj mi. Čula sam gore.“ „Kladim se.“ „Da li podsećanje na te događaje uskomeša neka sećanja ili osećanja?“ Slegla sam ramenima. „Da, ali ne u smislu u kom vi želite. To uskomeša moja osećanja zbog tuče između njih dvojice kojoj sam prisustvovala. Bilo je tako sirovo i realno. Toliko potisnutog besa, osetila sam svaku reč, svaki udarac, bolelo me je kao i njih. Znam da Noah krivi Creeda za gubitak naše bebe. Rekao mi je kako se oseća.“ „Da li mu veruješ?“ „Da i ne. Ne verujem da se Creedu može pripisati da je to uradio sa namerom ili zlonamerno. Mislim da se to jednostavno dogodilo i da su uradili sve što su mogli pod tim okolnostima. „Zašto sada tako misliš? Ti ne znaš tog čoveka. On je za tebe potpuni stranac.“ „Nešto u mom srcu mi govori da ne treba da ga se plašim. Evo u čemu je stvar, doktorka, od momenta kad sam ugledala Noaha, osetila sam vezu sa njim, a to je bilo pre nego što sam znala da je on bio otac moje bebe. Isto tako je i sa Creedom. Kad sam ga videla na groblju, nisam ni shvatila da idem prema njemu sve dok se nisam zaustavila ispred njega. Bilo je to kao da me je vukla žica koju je on kontrolisao. Mameći me pravo ka njemu. A onda, kad smo pričali, mogla sam to da vidim u njegovim očima, da čujem u njegovom glasu... on me voli. I ne na ’volim te, volim i ja tebe’ način. To je bilo, ’ti si ta osoba, moj jastog, moje sve,’ to je samo po sebi govorilo da je to što smo imali bilo ono pravo,“ govorila sam iz srca prvi put. Osećajući se kao da je slon podignut sa mojih grudi. „Da li želiš da se sećaš njega?“

166


Naš svet knjiga „Ne znam. Mislim mnogo o njemu... više nego što bi verovatno trebala,“ nervozno sam se nasmejala. „Ponekad mislim da je to zato što želim da mi kaže šta se desilo. Da mi da neki zaključak. Suočim se sa njim da mi kaže zašto me je oteo... a drugi put mislim da je zato što mi nedostaje. To je ono što me najviše zbunjuje doktorka. Kako može da mi nedostaje čovek koga se ne sećam?“ „Naš mozak i srce su dva različita organa, Mia. Samo zato što se ne sećaš svojih uspomena, ne znači da ne možeš da se prisetiš svojih emocija. Duboka osećanja možda dolaze iz dubine tvoje duše, podsećajući te na srećnija vremena. „To je bilo duboko, doktorka. „Hajde da prođemo kroz to kako si se osećala prisustvujući sahrani.“ „Već smo prolazili kroz to. Od svega što ste me pitali da se podsetim, iz nekog razloga, ovo je najteže.“ „To je zato što te teram da se unosiš u te sirove emocije. Izvlačeći ih napred u svojim mislima kako bi mogla da ozdraviš. Možda ne želiš da ih ponovo proživljavaš, ali to će konačno dokazati da si imala vezu kao majka sa svojom bebom, što može da aktivira mnogo toga, Mia. Učini mi uslugu i zatvori oči.“ Uradila sam to. „Sad se vrati na taj momenat u vremenu i kaži mi šta osećaš.“ Duboko sam udahnula, znajući da će me boleti. „Okej, stojim na kiši...“ Misli su mi odlutale, pričajući priču umesto mene. Gledala sam ledenim pogledom dok se blistavo beo kovčeg spuštao u zemlju. Nebesa su plakala zajedno sa mnom, kišne kapi su ulazile u moju crnu jaknu. Spaljujući moju dušu. Malo po malo. Sve dublje i dublje. Dok me nije okružila tama, dok su sve oči gledale samo u mene. Mogla sam da osetim njihovu ozbiljnost, kao omču oko svog vrata. Čekajući na mene da reagujem, čekajući na mene da se slomim, jednostavno čekajući da nešto uradim. Bilo šta. Pokušala sam da se pretvaram da nisam tamo. Pokušala sam da zamislim da se moj život nije promenio u roku od nekoliko sekundi. Da se moj svet nije prevrnuo

167


Naš svet knjiga naopačke u rasponu od nekoliko sati. Da sve u što sam želela da verujem nije bila stvarno... Laž. Takođe me je koštalo ljubavi mog života. Osoba koju sam gledala da sahranjuju duboko u zemlju, dva metra ispod, gde je neću nikad više videti. Ni jedan osmeh. Ni jedno volim te. Oči su mi se trepćući otvorile, kad sam shvatila da mi suze teku niz obraze. Nagnula sam se napred, zgrabivši maramicu sa stola, brišući emocije koje sam se tako jako trudila da zaboravim. „Molim te, nastavi,“ Dr. Garcia je rekla iskrenim tonom. „Ovo je dobro.“ „Za koga?“ „Tebe.“ Zatvorila sam oči ponovo, nastavljajući tamo gde sam stala. „Iznenada sam osetila Noaha iza sebe. Sve u vezi njega je bolelo. Njegov miris, njegova aura, pogotovo njegova ljubav za mene. Za nas.“ „Žao mi je. Tako mi je jebeno žao,“ oglasio se tonom koji je bio ispunjen čistim bolom i tugom. Njegova krivica je bila tako jaka, tako proždiruća, da sam mogla da osetim da me guši, čineći teškim da dišem. Moj život se završio pre nego što je ikad imao šanse... Da počne. Dok sam gledala u sivi granitni nadgrobni spomenik, izgraviran sa prezimenom... Jameson. „Kako se Noah uklapa u to?“ Odvukla me od mojih uspomena. Izvučena iz tuge, bila sam zahvalna što sam povučena u realnost. „Mislim... on je bio tu za mene. Došao je i pričao sa mojim roditeljima. Tražio je dozvolu da izlazimo zajedno. Još uvek ne mogu da verujem da se pojavio onog dana u mojoj kući nenajavljen, nekoliko dana posle tuče. Sav u modricama i isečen, tražeći da razgovara nasamo sa mojim roditeljima. Izašli su na trem, zatvarajući za sobom klizeća staklena vrata, ali me to nije zaustavilo da prisluškujem. Skočila sam na kuhinjski pult i odškrinula prozor da bi mogla da slušam.“ „Da nije bilo moje žene, ti ne bi bio u mojoj kući. Imaš deset minuta pre nego šutnem tvoje dupe napolje,“ naredio je tata grubim tonom.

168


Naš svet knjiga „Gospodine, prvo želim da se izvinim za svoje ponašanje na groblju. To što sam uradio nije bilo dobro... Žao mi je.“ „Hajde da skratimo proseravanje. Zašto si stvarno ovde? Vreme ti se sada smanjilo na osam minuta.“ „Lucas...“ mama ga je ukorila, što me je nasmejalo. „Došao sam ovde da bih tražio vašu dozvolu da izlazim sa Mijom, gospodine,“ Noah je izjavio, zbog čega sam se trgla unazad. Umalo da padnem sa pulta od iznenadnog pokreta. „Zbog ovoga ti trošiš moje vreme?“ „O Bože, Lucase! Daj šansu čoveku.“ „Vidi šta se dogodilo zadnji put kad smo pustili Miju napolje... Završila je trudna sa ovim malim seronjom i očigledno se tucala i sa njegovim bratom sa strane... To se jebeno ne dešava, Alex. Bar ne više. Ovde je tome kraj.“ Trgla sam se, slušajući svog oca kako govori tako bezosećajne stvari. Sa mnom nije tako pričao. Makar ne skoro. „Gospodine, nije tako. Stvari sada stoje drugačije. Ostavio sam MC za sobom. Želim nov početak u svom životu. Da napravim nešto od sebe. Ne tražim da se zabavljam sa vašom ćerkom. Samo želim da se družim sa njom. Budem joj prijatelj. Možda da joj pomognem, znate?“ „Šta—“ „Ja se slažem Lucas,“ mama ga je prekinula. „Ima pravo. Ja želim svoju Miju nazad... i spremna sam da pokušam sve da se to dogodi. A znam da si i ti. Pa te molim, ostavi sa strane svoju tvrdoglavost zbog naše ćerke. Više nije dete. Ne možemo više tako da je tretiramo. Nije morao da dođe da traži odobrenje, ali je uradio to iz poštovanja prema tebi. Meni to nešto znači, a znam da bi i tebi to nešto značilo ako dopustiš.“ „Malecka, odgovor je ne. Ne želim da je opet izgubim.“ „Ona je već izgubljena! Dopusti da Noah pomogne. Isuse, Lucas... i ti si bio daleko od savršenstva u njihovim godinama. Ne moram da te podsećam kakav si bio. Mia čak nije ni blizu onome kako si se ti ponašao! Noah možda nije čovek sa kakvim smo mi mislili da će da završi, ali isto bi moglo da se kaže i za tebe! Posle svega što si mi priredio, moja porodica ti je ipak dala šansu. Duguješ svojoj ćerki da joj pomogneš da joj bude bolje. Da li me razumeš?“ Niko nije progovorio celu večnost, dok moj tata konačno nije uzviknuo, „Dobro! Ali ako spustiš jednu ruku na Miju, dotakneš je na bilo koji način. Goniću te i to se neće jebeno lepo završiti. Čuješ li?“

169


Naš svet knjiga „Da gospodine. Hvala vam.“ „Posle svega čemu smo svedočili i čuli tog dana u Creedovoj i Noahovoj svađi, moj tata se nevoljno složio, ali je to više bio trud moje mame. Ona se nadala da će mi to pomoći da se setim. Mislim da je moj tata bio jednostavno zahvalan da zna istinu koja je stajala iza mog nestanka zahvaljujući Noahu. Mislim, pošto je Creed otišao onog dana, bilo je strašno... Hoću da kažem, stvarno strašno. Mislim da bi moj tata takođe mogao da poštuje činjenicu da je Noah došao da ga pita, iako ipak znam da on to nikada ne bi priznao. Dr. Garcia je ponovo klimnula glavom. „Šta osećaš u vezi sa Noahom? Mnogo si izlazila sa njim. Da li si mu postavljala pitanja?“ „Sviđa mi se Noah. Nisam ga pitala još uvek ništa o onome čega se ne sećam.“ „Zašto? Znaš da on zna odgovore.“ „Samo... Mislim... Ne osećam da sam razočarala Noaha, kao što sam sve ostale. Kao da je srećan što ga se ne sećam. Skoro kao da možemo da ponovo počnemo sa prijateljstvom, i mislim da se to njemu sviđa isto kao i meni. Znam da će mi odgovoriti ako ga pitam, ali deo mene je uplašen da sazna šta će mi reći. Očigledno je da on mrzi svog brata... Ne znam koliko može biti iskren na tu temu i pretpostavljam da ne želim da sve još više iskomplikujem.“ „Je li Creed pokušao da dođe do tebe?“ Protresla sam glavom. „Bio bi glup da to uradi. Između mojih ujaka i mog tate, koji su dali sebi u zadatak da ga otkriju. Sama po sebi novčana nagrada je suluda. Ujka Dylan ima nalog za njegovo hapšenje i ne bi me iznenadilo da alarmira ljude na drugoj strani sveta o tome. Mislim da bih više volela da Creed bude priveden pre nego što ga moj tata nađe. Prilično sam sigurna da bi tata bio taj koji bi završio u zatvoru zbog ubistva.“ „Znam Mia. Zato tvojim roditeljima, prvenstveno tvom tati, više nije dozvoljeno da prisustvuje našim sastancima. Veoma je zaštitnički raspoložen prema tebi. To sam mogla da vidim od sekunde kad sam se rukovala sa njim u bolnici. U početku sam mislila da je to zbog tvog nestanka, da je samo bio zabrinut. Onda sam shvatila da je to nešto sa čim si se, mislim i ranije borila. Držao te je čvrsto na uzici koju je imao za tebe. Svaki roditelj, bilo da je mama ili tata, podižu svoju decu na različite načine. Ne kažem da je način na koji su podizali tebe pogrešan, ali mislim da je sada dobro da ti daju malo

170


Naš svet knjiga prostora. Potrebno ti je. Uskoro ćeš biti odrasla i oni neće moći zauvek da te štite.“ „Da, zadnjih nekoliko nedelja me zapravo puštaju da izlazim iz kuće sa Noahom. Dobila sam nazad svoj džip, pretpostavljam da su ga našli napuštenog na stanici voza ubrzo pošto sam nestala. Od kad sam se bezbedno vratila, a u njemu nisu nađeni posredni dokazi, dobila sam ga nazad. Bilo mi je super da sama vozim, odem do radnje, biblioteke, do tržnog centra. Ponekad mi je potrebno da razbistrim glavu, pa se samo vozim okolo, bez cilja... Nekoliko puta sam završila na tim šinama. Uživajući u tišini privatnosti,“ podelila sam sa njom, razmišljajući o miru koji su mi te šine donele. „Ali jedna stvar mi nedostaje, da budem u blizini ljudi mojih godina. Učenje kod kuće sa mamom počinje da uzima svoj danak. Pretpostavljam da mi je iscrpljujuće da osećam da sam bila savršena u njihovim očima ranije, a sada nisam. Iako izgledam i dalje isto, ne osećam se isto, doktorka. Preplašena sam da čak i ako mi se vrati sećanje, ja neću više želeti da budem ta devojka. „Hajde da sada ne razmišljamo o tome, potrebno je da se skoncentrišeš da prihvataš život dan po dan. U međuvremenu, između naših sastanaka želim da pišeš u ovom.“ Okrenula se i izvukla notes iz svog stola, dodajući ga meni. „Bilo kad da se setiš nečega, osetiš nešto, bez obzira da li je to neka emocionalna reakcija ili san, želim da to tu zapišeš. Smatraj to svojim domaćim zadatkom. Ponesi notes na naš sastanak pa možemo da pričamo o tome što si zapisala. Ima li ti to smisla?“ „Da.“ „Okej, super. Bila si dobra danas, Mia. Postaće lakše, obećavam ti. Isto vreme sledeće nedelje?“ „Može. Hvala doktorka.“ Izašla sam iz njene ordinacije, osećajući se bolje. Kao i uvek kad sam odlazila sa sastanka. Bilo je nečega u tome što sam mogla da pričam sa njom bez osuđivanja, što mi je olakšalo da pričam istinu. Pogledala sam u vis kad su vrata lifta zazvonila, obaveštavajući me da sam bila u garaži njene ordinacije. „Noah,“ izjavila sam, ne iznenađena što je stajao ispred mene. Radio je to ponekad. Pojavio bi se pošto je moj sastanak bio završen. Kao da je znao da

171


Naš svet knjiga mi je potreban neko da skrenem misli sa svega o čemu sam diskutovala na terapiji. „Hej, lepotice. Mislio sam da te odvedem na večeru, a posle možda na film. Ako si i ti za to?“ „O da! Volela bih to. Hmm... želiš da voziš moj džip?“ Nasmejao se jer je znao da ne želim da se vozim iza njega na motoru. Nisam bila sigurna zašto, samo mi se činilo pogrešno. Pripisala sam to nervozi da budem na motoru. „Kako je tebi prošao dan?“ „Sada je bolje,“ zaškrgutao je, udarajući svojim ramenom o moje pre nego što me je obgrlio oko vrata. Privlačeći me uz sebe. Sviđao mi se način na koji sam ga osećala, tako toplog i prijatnog. Zima je zvanično počela, i doživljavali smo naš prvi hladan talas u Oak Islandu. Nasmejala sam se, naslanjajući se u njegov zagrljaj. Uživajući u osećaju da budem umotana u njegove ruke. Kad smo konačno došli do mog džipa, otvorio mi je suvozačka vrata, uzimajući moje ključeve. Stavila sam pojas i izvukla mobilni telefon koji su moji roditelji oporavili, iz prostora između sedišta. Trebala sam da nazovem mamu da joj kažem da idem na večeru i film sa Noahom. Znajući da bi brinula ako ne bih došla kući pravo sa terapije. 1 nova poruka Kliknula sam na ekran, očekujući da to bude ona ili tata. Proveravajući me kao i uvek posle terapije. „Znam da verovatno ne želiš da čuješ za mene, ali mi je potrebno da znaš... Nedostaješ mi dušo.“ —Nepoznat broj „Da li si u redu tamo?“ Noah je pitao, gledajući prema meni. Brzo sam isključila ekran. „Da, samo pišem poruku mojoj mami.“ klimnuo je, smiren mojim odgovorom. Vraćajući fokus na put. Razmišljala sam o poruci ostatak noći, ne morajući da pogađam od koga je. Znala sam da je od Creeda. I iz nekog razloga, to mi je pružilo utehu. Ne samo zato što je bio živ i nadam se dobro, nego i zato što... Nedostajala sam mu.

172


Naš svet knjiga

„Nema jebenog smisla, Creed. Ti to znaš, a i ja to znam,“ Diesel se svađao, sedeći preko puta mene na kauču. Duboko sam udahnuo, nagnut u stolici sa laktovima smeštenim na kolena. Pognute glave sa rukama ispruženim ispred sebe. Upijajući sve što mi je govorio. Prošlo je tri meseca od kad sam zadnji put video Miju, ili Noaha kad smo kod toga. Počeo sam da se skrivam iste sekunde kad sam se odvezao sa parkinga groblja, ostavljajući ceo svoj svet za sobom. Izmišljajući neko sranje od laži o tome kako je McGraw shvatio da sam oteo Miju i zašto sam izgledao kao prebijeno govno, znajući šta bi se desilo kad bi saznali da me je Noah sjebao. Đavolovi Otpadnici su učinili da nestanem dok ne budu mogli da smire usranu oluju koju je Noah izazvao. Bio sam kao jebeni pas u kavezu dok je moj matori sve poslao na nešto što je ličilo na lov na divlje jebene guske. McGraw je izdao naloge da se pretraže kuće sve braće. Bilo koje imanje koje se vodilo na naša imena, bilo šta što bi ga dovelo do mene. Preteći MCju sa posledicama zbog pomaganja i podržavanja begunca. Smestio je guzicu svakog od njih da sedi u toj sobi za ispitivanje, pokušavajući da dođe do pozadine svega što se jebeno dešavalo. Unakrsno ispitujući njihove priče da otkrije bilo koju grešku. Upoređujući njihove alibije sa onima koje su dali još prvog dana, svestan da se ništa nije promenilo u onome što su tvrdili da se dogodilo u vezi sa Mijinim nestankom. Noah je bio jedini koji je gurnuo moju guzicu pod jebeni autobus, McGraw nije imao posredne dokaze protiv njih. Nije mogao da ih zadrži. Lagao bih kad bi rekao da nisam bio šokiran do besvesti što im McGraw nije rekao da je njegov izvor informacija bio moj brat. Ne koristeći Noaha kao mamac da ih natera da pričaju. Sve što sam znao je da Noah nije uvukao ime MC-ja ili njihovu umešanost u Mijin nestanak kroz blato. Samo moje. To nije značilo da nisam jebeno čekao da mi spadne i druga cipela. Ruke su mi bile vezane, nisam mogao da otkucam svog mlađeg brata iako je on manje više okrenuo moje dupe pandurima.

173


Naš svet knjiga Isporučujući moja muda McGrawu na jebenom srebrnom poslužavniku. MC bi razapeo Noaha za okretanje leđa ne samo svom bratu, nego i svom Potpredsedniku. Nije bilo šanse da bih ikada dopustio da se to dogodi. Na kraju dana ipak nije bilo važno. Vratio je svoj prsluk probnog dan posle naše svađe. Suprotstavljajući se ćaletu, stavio mu je do znanja da su stvari sada drugačije, da je on drugačiji. Naš matori nije sabrao dva i dva zašto je Noah izgledao upravo jebeno isto kao ja. Prebijen kao govno. Pretpostavljam da je bio previše obuzet pokušavanjem da ovaj problem nestane. Noah je tog dana izašao iz kluba i od tada se nije vratio. Barem je to ono što su mi Diesel i mama rekli. Mama je znala da se krijem, znala je šta se desilo između Noah i mene. Ona je bila naša mama, nisam očekivao od nje da stane na nečiju stranu. Pogotovo od kad je Noah odseo u njenom novom stanu pored plaže. Nedaleko od restorana Mijine mame. Ona je zvanično napustila mog jebenog preljubničkog kretena od oca. U najmanju ruku, nisam bio iznenađen. Njihov brak je bio gotov već nekoliko jebenih decenija. Jedina razlika sada je bila što je sve bilo na papiru. Stacey i Laura su joj pomogle da kupi kolonijalnu kuću sa četiri spavaće sobe i tri kupatila smeštenoj u pozadini plaže. Rekla mi je da sam dobrodošao da dođem kad god želim, izjavljujući da ima mnogo soba za Noaha i mene da živimo sa njom pod istim krovom. Zbog toga je i kupila tako veliku kuću. Da bi uvek imali kuću i krevet da prespavamo, bez obzira na sve. Čak mi je dala ključ. Mislim da je jednostavno mrzela da bude sama. Znao sam da je povređena saznanjem da se njeni sinovi bore jedan protiv drugog. Kad je sve što je ona želela bilo da se držimo zajedno i štitimo leđa jedan drugom. Mi smo bili jedina porodica koju smo imali i ona nas je često podsećala na to. „Znam da sam ostavio taj jebeni disk koji mi je Martinez dao ispod dušeka u mojoj sobi u prokletom klubu. Sakrio sam ga tamo onog dana kad sam morao da se ponovo javim u bazu.“ „Već sam ti rekao! Rasturio sam tvoju jebenu sobu! Nije tamo!“ „Onda ga je neko jebeno pronašao i ukrao ga!“ naglo sam ustao, hodajući tamo vamo po sobi. „To je moja jebena greška. Trebao sam da proverim taj disk jebenim mesecima ranije, ali sam morao da se ponovo prijavim na dužnost. Onda je Mia ostala trudna, onda se desila pucnjava i skrivanje nje. Dešavala se jedna stvar za jebenom drugom. Hteo sam da ga proverim onog

174


Naš svet knjiga dana kad mi je Martinez poslao poruku, ali sam morao da odvučem jebeno dupe do mamine kuće zbog njihove jebene večere! Hvala Bogu na tome jer su mama i Mia mogle biti mrtve.“ „Tražili smo na pogrešnim mestima, upirući prstom u pogrešne jebene ljude. A trebali smo da tražimo kod nas. I ovo to samo jebeno dokazuje! Nisi pogledao taj disk jer nisi mislio da ima bilo kakve jebene veze sa nečim od ovoga! Sledio sam tvoja naređenja i našeg jebenog Predsednika jer sam znao da ti je tanjir pun govana sa Mijom. Zbog čega nisi mogao da razmišljaš na pravi način. Pokušavajući da je zaštitiš. Shvatam to. Zbog toga moramo da razgovaramo, odmah.“ „Onda jebeno pričaj. Nigde ne idem. Slušam.“ Nije oklevao. „Razmisli o tome... od momenta kad je tvoj matori uzeo Miju i doneo je u klub, držao te je za muda i ti to znaš. Zašto bi je tek tako uzeo? Ha? Ne govoreći nikom od nas? Kako je uopšte znao gde da je nađe? Zašto bi izigravao jebenog heroja? Kad je trebao da se jebeno bori rame uz rame sa nama? Za njegov prokleti klub?! Njega zabole dupe za nju! Dokazao je to mnogo puta. Uradio je to da bi imao tvoju lojalnost iako je nije jebeno zaslužio. Ta pucnjava je prvo i prvo bila čisto sranje! Zašto bi došli u tvoju kuću?! Kuću u kojoj si ti retko, a tvoj otac nije kročio nogom u nju ko zna koliko jebeno dugo. To je bilo lično, nije imalo nikakve usrane veze sa našim MC.“ Suzio sam pogled prema njemu, naginjući glavu u stranu. „Svestan si toga Creed! To je bila nameštaljka brate. Kao i ta zaseda u sigurnoj kući.“ „Nee, to sam ja zajebao. Pustio sam je napolje, znajući da to neće voditi ničemu jebeno dobrom. „To je glupost! Čak je i doktor namirisao jebenog izdajnika te noći. To je ono što Predsednik želi da misliš! Ta sigurna kuća je bila u vlasništvu našeg MC-ja od pre nego što smo jebeno rođeni. Čekao je da ti pogrešiš, uradiš nešto što bi dalo razlog za usranu oluju. Da ne spominjem da je sigurna kuća bila daleko kao u dupetu jebenog Egypta! Niko ne bi mogao da pronađe to mesto. Ne bi čak mogli da nalete na to mesto, osim ako ne bi već znali da je tamo. Sva ta sranja su počela na onom prvom sastanku kada je pucao Strikeru u jebenu glavu pre toliko godina. Čovek koji je bio njegov najbolji

175


Naš svet knjiga prijatelj od kad su bili deca je odjednom postao jebeni izdajnik? Nema jebene šanse... poližeš mi dupe i popušiš kurac. To je neko sranje upravo ovde.“ Moje misli su momentalno počele da hvataju sve što je upravo rekao, uglavnom zato što je sve imalo mnogo jebenog smisla. Svaki delić toga. „Ovo nema nikakve veze sa teritorijom, sa Grešnici Likuju, ni sa čim što se odnosi na Đavolove Otpadnike. To ima veze sa tvojim matorim! Bilo je u vezi njega još od prvog dana! On želi da mi mislimo da je to zbog MC-a. I zna da ćemo verovati u to zato što on živi i diše za to... dok ne dođe do spašavanja njegove sopstvene jebene guzice! I nije samo u vezi njega. I u vezi tebe je! Samo moramo da shvatimo šta jebeno krije. I ko je ukrao jebeni disk. To će izbrisati tvoje ime da ne provedeš ostatak života iza rešetaka, a verovatno umesto toga ubaciti našeg Predsednika.“ „Isuse Hriste... u pravu si. Tako si jebeno u pravu.“ „Vreme je za pokret, drkadžijo. Sada si u bekstvu, pravo vreme da otkrijemo istinu. Niko neće ništa posumnjati. Vozićemo zajedno i umrećemo jebeno zajedno, brate. Ja ću biti uz tebe. Samo treba da smislimo odakle da počnemo.“ „Ja znam odakle. Obuci se Diesel. Idemo u jebeni pakao.“ A on je bio poznat kao... Svetac.

176


Naš svet knjiga

Nisam mislio da će trebati tri jebena meseca da zakažem sastanak sa Svecem. Nikad nisam sreo drkadžiju, ali to nije značilo da nisam znao koji je on kurac. Svi su ga znali po reputaciji, ali samo šaka ljudi je znala koji čovek stoji iza imena. Pogotovo korumpirani. Muškarci baš kao i ja ali mnogo jebeno gori. Diesel i ja smo se zaustavili kod ilegalnog kluba oko ponoći, parkirajući naš kamion u najsumnjivijoj jebenoj oblasti Miamija. Bili smo u putu jedanaest i po sati, zaustavljajući se samo zbog hrane i goriva. Pišajući sa strane puta kad smo imali potrebu. Nismo mogli da rizikujemo da budem viđen jer sam još bio begunac. Izbacivač me je odmerio gore dole, od borbenih čizmi do mog prsluka, do moje jebene kožne jakne. „Ne primamo ovde vašu vrstu,“ podrugljivo se nasmejao, čineći da poželim da mu izbijem proklete zube. Nagnuo sam glavu u stranu, zaškrgutavši, „Mi smo jebeno pozvani.“ „Ko vas je pozvao?“ „Vaš gazda, drkadžijo. Kako bi bilo da nas sad pustiš da prođemo?“ Pogled mu je otišao prema mom prsluku dok je izgovarao u slušalice, „Creed.“ Pogledao je prema Dieselovom prsluku, izjavljujući njegovo ime sledeće preko slušalica. Trenutak kasnije suzio je svoj pogled ka meni, klimnuvši nam da uđemo. Nasmejao sam se. „Jebi se lepo,“ zarežao sam dok sam prolazio pored njega, namerno ga udarivši u rame. Klub je bio ogroman i krcat ljudima. Zbog čega nam je bilo teško da prođemo bez čekanja od nekoliko sekundi da se masa razdvoji. Što smo dalje ulazili, situacija je bila gora. Muzika je grmela kroz zvučnike okružujući nas, vibrirajući kroz moju srž dok smo pokušavali da napravimo sebi put prema

177


Naš svet knjiga zadnjim vratima. Tela su se sudarala o Diesela i mene, ženske su nasumično pokušavale da obmotaju ruke oko našeg struka, povlačeći nas dublje u masu ljudi. Mesto je očigledno premašilo kapacitet, popunjeno do jebenog vrha. Svi obučeni za posebnu priliku. Lepi ljudi su tek započeli noć. Pomerajući se uz zvuke haus muzike koja je treštala iznad gomile. Sve od trepćućeg svetla do neonskih reflektora, zujalo je iz svakog ćoška. Svuda okolo su bili plišani kauči i stolovi naslagani sa otvorenim flašama Moeta i ostalih skupih alkohola. Već sjebani ljudi igrali su bez prestanka. Zatvorenih očiju, sa glavama zabačenim licem prema plafonu, dopuštajući da ih obuzmu zvuci muzike. Momentalno sam shvatio da droge teku po ovom mestu isto koliko i alkohol. Boleo me kurac za bilo šta od toga. Nisam bio ovde zbog jebene žurke, a kako je izgledalo, to nije ni bio glavni prokleti događaj. Ovo je bilo samo pokriće za ono što se događalo iza vrata broj dva, a verovatno i jebenih tri i četiri. Izbacivač nas je pustio pravo unutra, ne pitajući ponovo ko smo. Našim imenima je već bio odobren ulaz na ekskluzivnu sjebanu privatnu žurku. Ni jedna duša ne bi mogla da prođe ovuda ako ne poznaje lično Sveca. Nije bilo ničega što on nije znao, uključujući to ko smo mi. To je bio način na koji je štitio sebe. Kučkin sin je bio izopačen kriminalni um. Imao je sve i svakoga na raspolaganju u bilo kom trenutku. To je išlo uz njegov svet, njegovu teritoriju. Njegovim legalnim jebenim pravima. Nastavili smo da silazimo do naše konačne destinacije, hodajući niz dugačak, uzan hodnik koji je bio skoro u potpunom mraku. Vodio nas je do drugih vrata, druge dimenzije. Drugog jebenog sveta. Ali ovo nije bio klub, makar ne od one vrste u kojoj sam ja ikad bio. Čim su se dupla vrata otvorila, kunem se da sam mogao da osetim kako demoni sipe napolje, lebdeći svuda oko nas. Čekajući da nas jebeno povuku za sobom. Oni su ovo mesto zvali Pakao. Pravila su bila da sve jebeno prolazi. Od seksa do droga, kockanja, jebenih ubistava— ovi mračni zidovi su videli sve. Ovde se zabavljala elita korumpiranih s obzirom da su mogli da se izvuku sa bilo čim. Trgovima ljudima, prostitucija, krijumčarenje droge, robovi, BDSM1. Šta god ti padne na pamet, bilo je tu. 1

BDSM-skraćenica za seksualne igre sa vezivanjem i disciplinom u sado mazohističkom stilu.

178


Naš svet knjiga Bilo mi je muka u jebenom stomaku dok sam gledao devojke koje su bile vezane, visile na elastičnim trakama, zapušenih usta. Neke zbog zadovoljstva, ali većina zbog jebenog bola. Ovo je bio svet muškaraca, kraj jebene priče. „Creed Jameson,“ ženski glas je promrmljao iza mene. Okrenuo sam se, ukrštajući pogled sa plavušom čije su sise bile na izvolite. „Pratite me momci. On vas čeka. Svi oni čekaju.“ Klimnuo sam Dieselu pa smo obojica pratili prsatu žensku prema zadnjem delu. Koji je vodio kroz još jedan hodnik sa drugim jebenim duplim vratima. Anonimnost je bila ključna namera ovog kluba. Otvorila nam je vrata, klimnuvši nam da prođemo kroz njih. Ruka mi nije lutala daleko od pištolja, spreman na bilo šta, očekivao sam sve. Ne znajući u šta kog đavola ulazimo. Iz svega što smo znali, lako je mogla biti i nameštaljka. Iz onog što sam čuo, Svetac je bio sadističko đubre. Okrutno kopile koje su činili srećnim bol, pičke i moć. Pucao bi ti u glavu samo zato što mu je bilo jebeno dosadno. Nije mu niko ili ništa bilo sveto ili imalo vrednost. Ništa mu nije bilo sveto. Ništa nije poštovao. Nije morao. Bio je najbolji javni tužilac u narodu. Zvali su ga Svetac zbog svega dobrog što je uradio u svetu. Čovek se bukvalno mogao izvući sa ubistvom. I jeste. Svaki jebeni put. „Imaš čelična jebena muda, zahtevajući sastanak sa mnom, kad si čovek sa jebene poternice,“ Svetac me je izazvao teškim španskim akcentom, sedeći na kraju uskog drvenog konferencijskog stola. Zavaljen u svojoj stolici. Odmarajući ruke iza svoje glave. Njegove intenzivne, preteće braon oči bile su sužene, fokusirane samo na mene kao da Diesel nije uopšte ušao u sobu pored mene. Njegova duga, tamna kovrdžava kosa, koja je padala do njegove brade, bila je divlja i neobuzdana i visila oko njegovog lepog, jebenog dečačkog lica. Bio je obučen kao da je upravo izašao iz sudnice, što verovatno i jeste. Njegov crni sako bio je smešten na naslon stolice, ostavljajući ga u sivoj košulji sa kragnom, crnom prsluku i odgovarajućoj crnoj kravati koja je otpuštena visila oko njegovog vrata. Osim što to nije bilo ono što mi je privuklo pažnju.

179


Naš svet knjiga To su bili smotani krvavi rukavi na sportski način kao da je upravo nekoga užasno pretukao ili ih ubio. Stavio bih pare na oba. Njegove futrole za pištolj su i dalje bile sigurno vezane sa strane, ali su nedostajala njegova dva Glocka. Bila su smeštena na stolu pravo ispred njega. Uperena pravo u nas. „Molim vas, svakako, gospodo. Moja kuća je i vaša kuća. Zauzmite jebeno mesto,“ dodao je, klimajući glavom ka praznim stolicama sa druge strane stola. Direktno na liniji vatre sa cevima njegovih pištolja. Još druga dva čoveka su sedela do njega, po jedan sa svake strane. Čovek sa desne strane je bio Benjamin Robinson, ali su ga svi znali kao Šefa. On je bio ozloglašen kriminalac koji je nedavno proveo neko vreme u ćuzi. Bio je osuđen na doživotni zatvor dok nije pobegao, ubijajući gomilu stražara na svom putu za napolje. Navodno je on na neki način povezan sa Martinezom i slučajno je optužen baš posle njegovog ubistva. Nosio je svoj potpisan bejzbol kačket sa kosom svezanom pozadi u rep. Obučen u jednostavnu belu majicu i par crnih farmerki. Nisam mogao da ne gledam u njegove tetovaže. Na njegovoj levoj ruci bio je okeanom inspirisan rukav. Detalji su bili nerealni i bio sam u iskušenju da ga pitam za broj njegovog umetnika, ali sam pomislio da je mudrije da ostanem poslovan. Šuškalo se da je čovek voleo vodu i posedovao pun kurac brodova koji su prevozili drogu svuda preko granica. Nisam bio iznenađen što je bio u Miamiju. Takođe nisam bio iznenađen što je sedeo pored Sveca. Siguran sam da je imao nešto sa njegovim „begom“. „Ko je pozvao belog dečka?“ narugao sam se, klimajući glavom ka Šefu. Nekoliko puta smo odradili posao. Sviđao mi se. On je bio ležeran tip čoveka koji nije brinuo ni za šta. Nije mnogo pričao, ali kada jeste, to je uvek bio pametan jebeni odgovor. Podrugljivo se nasmejao, ismevajući me, „Tvoja mama dok mi je sinoć pušila kurac.“ Nasmejao sam se, „Drago mi je što te vidim napolju frajeru.“ „I meni je.“ Nisam prepoznao drugog čoveka koji je sedeo sa leve strane Sveca. Pretpostavio sam da je on bio jedan od telohranitelja po njegovom stasu i načinu na koji nas je gledao. Spreman da nas izbaci napolje ako bude potrebno. Nosio je crno odelo i slušalicu u uhu.

180


Naš svet knjiga „Da prestanemo sa sranjem, hoćemo li? Čemu dugujem čast vašeg prisustva gospodine Jameson?“ Svetac je upao. „Creed,“ jednostavno sam izjavio. „Nisam bio svestan da smo na ti. Možeš me zvati gospodin Montero. Nisi čak ni zaslužio još uvek da mi pružiš jebenu ruku.“ „Onda mogu da samo sedim u vašem prisustvu?“ „Ne. Da mi odgovoriš na moja jebena pitanja. Ja sam poznat po tome da imam veoma malo strpljenja gospodine Jameson. Da li bi želeo da testiraš tu jebenu teoriju?“ „Uz svo dužno poštovanje, Damien...“ Nakezio se, izvijajući obrvu. „Tražili smo sastanak sa vama, a ne sa celom vašom jebenom pratnjom, jel da?“ „A eto ja sam mislio da smo sada svi postali prijatelji.“ „Prijatelji su termin koji ja koristim široko.“ „Dolaziš na moju teritoriju, postavljajući zahteve? Stvarno si glupi bajker, a?“ „Reče čovek koji drži sastanak.“ Nasmejao se, jako i grleno. Zgrabivši svoj pištolj i uperivši ga u mene. „Jebeno mi se sviđaš! I zbog toga ću ti oprostiti tvoje prostačke manire, i neću ti pucati u prokletu nogu. Dobrodošao. Sad kad je to rečeno, šta kog kurca hoćeš?“ Klimnuo sam glavom prema njegovom pištolju, tiho mu naređujući da mi ga odjebe od face. „Bajkeri...“ dramatično je izdahnuo, spuštajući nazad svoj Glock na sto ispred njega. Ali i dalje uperenog u mene. „Nemaju jebeno poštovanje prema autoritetu. Imaš pet minuta pre nego što mi se ruka ukoči i postanem srećan da upotrebim pištolj.“ „Šta znaš o mom ocu?“ pitao sam, znajući da neću dobiti ovu bitku. „Šta znam o njemu ili šta imam o njemu? Vidiš kako sam napravio razliku?“ nagnuo se u napred, stavljajući laktove na sto. „Nauči da postavljaš prava jebena pitanja da bi dobio odgovor koji ti treba.“ „Mislio sam da smo završili sa proseravanjem. Znaš ti tačno šta ja jebeno mislim. Ti pomozi meni, a ja ću pomoći tebi. A sad, da li su ovo reči koje

181


Naš svet knjiga jebeno razumeš, a?“ narugao sam se, naslanjajući se na sto, imitirao sam njegovo držanje. „Ti meni reci šta imaš o mom matorom, a ja ću ti dati jebene dokaze koji su ti potrebni da baciš njegovo dupe iza rešetaka zauvek“ Nasmejao se, naslanjajući se ponovo u svoju kožnu stolicu. Bez sumnje, razumeo je moju ponudu. „Hoćeš da postaneš okružni tužilac, zar ne? Udarne vesti... Svetac, Damien Montero, sredio još jednog ozloglašenog otpadnika. MC Predsednika Đavolovih Otpadnika, Jamesona koji je na poternici FBI već decenijama. Pronađeni dokazi čine ga odgovornim za nevine živote koje je oduzeo i ostale zločine koji su kažnjivi prema pravnom sistemu Sjedinjenih Država,“ predložio sam ozbiljnim tonom, pogledavši u Diesela. „Šta misliš brate? Zvuči mi kao jebeno unapređenje.“ „Kladim se u svog Harleya da jeste, a ti znaš koliko mnogo ga volim,“ uzvratio je, gledajući samo u Damiena koji je gledao u nas kao da smo mu upravo dali zlatnu jebenu ulaznicu. „Dakle... šta znaš o mom ocu?“ nagnuo sam glavu u stranu. „Da li sada postavljam pravo pitanje?“ „Ostavite nas,“ Damien je naredio strogim tonom svojim ljudima. Uradili su kao što im je rečeno. Šef je klimnuo glavom ka meni pre nego što je prošao pored nas, praćen obezbeđenjem. Damien nije oklevao, ustajući sa stolice, otišao je do improvizovanog bara u ćošku sobe. Sipajući tri čaše burbona, stavio ih je ispred nas. Seo je postrance na ivicu stola, ispijajući dugačak gutljaj iz njegove čaše pre nego što je tresnuo o sto kad je završio. Prineo je prste do svojih usta kao da je razmišljao šta sledeće da kaže. „Da li si se ikada pitao zašto tvoj Predsednik i Martinez jesu prijatelji?“ pitao je, naglašavajući reč jesu. Trgao sam se unazad, zapanjen njegovim odgovorom. „Hmm... znam da mrziš drkadžiju, ali meni nedostaje. Sve je bilo mnogo zabavnije dok je bio živ. Pogotovo između tvog matorog i njega.“ „Šta koji kurac?“ „Rekao si da želiš da znaš šta ja znam o tvom ocu. Ne ono što imam o njemu. To je tvoj jebeni odgovor. Sad se gubi odavde.“ „Dao si mi samo sranja.“

182


Naš svet knjiga „Dobio si mnogo. Ja sam javni tužilac za Boga miloga. Ne mogu da ti stavljam reči u usta. Neće se održati na jebenom sudu,“ rugao se, smejući se. „Na tebi je da otkriješ ono što mi treba i onda ćemo obojica dobiti ono što želimo. Razumeo?“ Ustao sam i otišao do vrata, bilo mi je dosta njegovih jebenih sranja. „Oh, i Creed?“ Okrenuo sam se da ga pogledam. „Da se nisi više nikad usudio da me ne poštuješ. Sledeći put ću ti razneti jebena jaja.“ Posle toga sam otišao. Znajući da je mogao da mi kaže ono što mi je trebalo da znam, ali je želeo da me zajebava, možda da bi morao da mu dokažem da sam ga vredan. Ko je do đavola znao... On je bio samo još jedan sjebani kučkin sin. Kad smo stigli do kamiona, mobilni mi je zazvonio sa porukom. Nisam očekivao reči koje sam pročitao na ekranu. „Mia. Nestala je opet. Ne možemo da nađemo ni nju ni tvog brata. Ni jedno od njih se ne javlja na svoje telefone. Molim te reci mi da ti nisi imao ništa sa tim.“ — Mama Srce mi je sišlo u pete i iz nekog razloga, okrenuo sam prvi broj koji mi je pao na pamet. Leov. Potpuno siguran da je Martinez... Bio živ.

183


Naš svet knjiga

Šest meseci je došlo i prošlo od kad sam pronađena, a i dalje nije bilo ni traga od mog sećanja. Ipak, počela sam da imam više intenzivnih trenutaka iskri sećanja kad su bile u pitanju neke stvari. To se uglavnom dešavalo kad sam bila u blizini Noaha. Kao kad bi uradio ili rekao nešto i kunem se, šta god da je to bilo, da se desilo i ranije. Skoro kao deža-vu. Dr. Garcia je rekla da postoje dobre šanse da imam ili da razvijam romantična osećanja prema njemu. Emocije koje je izazvao u meni mogu izgledati poznato, iako su ipak bile nove. Ali mogu da se zakunem da je to bilo mnogo više od toga. Počela sam da sanjam san kako sam upucana pre otprilike mesec dana, teturajući se okolo u izmaglici pre nego što sam upala u beskonačnu crnu rupu, prizemljivši se u čvrste ruke. Onda bi se iskrivio u gubljenje bebe. Svaki zamagljeniji od prethodnog, čineći teškim da sastavim komadiće memorijske slagalice ponovo zajedno. Dešifrovanje onog što sam zapravo videla u svojim snovima, nasuprot onome što sam osećala u noćnim morama. Sve je bilo—iscrpljujuće, gotovo nepodnošljivo nekim noćima. Budila sam se u čistoj panici i znoju, sedeći u svom krevetu, dahtala sam. Sećajući se onoga što je moj mozak želeo da zaboravim. Onda bih opet legla u svoj krevet i zagrlila jastuk, pritiskajući ga čvrsto o svoje telo. Osećajući momentalnu utehu kao da grlim stvarnu osobu. Što nije imalo nikakvog smisla. Ponekad sam se osećala kao da ludim, moj um se borio sa samim sobom. Bilo je teško osetiti sve to, a ne sećati se, kao prvo, zašto je to bilo tako. Kako snažno je bilo iskusiti tako duboka osećanja, a ne znati da li su stara ili nova. Stvarna ili izmišljena. Ipak, bila sam ekstremno zahvalna što se jedna stvar vratila u normalu. Bilo mi je dopušteno da se vratim u školu i završim prvu

184


Naš svet knjiga godinu sa drugarima iz razreda. Iako je ostalo samo još nekoliko meseci do letnjeg raspusta. Setila sam se, hodajući niz hodnik, svog prvog dana, prestravljena od pogleda i šaputanja za koja sam bila sigurna da ću dobiti, ali je bilo suprotno. Bila sam prihvaćena nazad raširenih ruku. Čak sam se zatrčala prema svojoj drugarici Jill koje sam se na iznenađenje nekako sećala. Malo smo pričale za ručkom i dogovorile se da zajedno odemo u tržni centar jer se sezona matura brzo primicala. Bila sam nervozna da pristupim roditeljima u vezi napuštanja školovanja od kuće, ali uz pomoć mog terapeuta bilo je malo lakše. Nadoknadila sam sve što sam propustila dok me nije bilo i zapravo sam išla u napred na većini časova. Pretpostavljam da za to moram da zahvalim mojoj mami, s obzirom da me je ona školovala kod kuće od kad sam saznala da sam trudna, pričajući kako je tako lakše svima. Roditelji su u početku bili nepoverljivi, plašeći se da će to biti prepreka za moj oporavak. Ne shvatajući da stvarno moram da napravim još nekoliko koraka napred. Bila sam više nego zadovoljna kad su se konačno složili, bez obzira na sve. Noah i ja smo slavili te noći na plaži. „Mrzeo sam školu. Napustio sam je sa petnaest godina,“ podelio je, gledajući prema okeanu. „Pa... nikad nije previše kasno da pokušaš ponovo. Mnogo se može promeniti za pet godina.“ „Mia, nije normalno da želiš da se vratiš u školu, lepotice,“ nasmejao se pokušavajući da me uhvati. Povukla sam se. „Upravo si mi dao kompliment. Ne moraš da se maziš.“ „Maženje? To radimo?“ Slegla sam ramenima. „Ne znam. Šta ti misliš da radimo?“ Nakezio se. „Nešto što sam želeo da radim sa tobom oduvek.“ „Što je?“ „Da budem sa tobom.“ „Ti jesi sa mnom.“ „Jesam li?“ „Upravo sada smo zajedno.“ „Zajedno smo skoro svaki dan.“ „Znam,“ zakikotala sam se. „Ti si natprosečan gnjavator.“

185


Naš svet knjiga Nasmejao se, jako i grleno. Bacajući se na mene, zgrabio me je oko struka pre nego što sam mogla da pobegnem. Nije oklevao, podižući me sa peska kao da nisam bila ni malo teška. Bacio me je preko leđa, držeći me za zadnji deo kolena da me zadrži u mestu. „Hej! Ovo nije fer! Veći si od mene!“ vikala sam odgurujući se rukama od njegovih leđa da pogledam i vidim gde idemo. Hodao je prema vodi. „Ne! Mrak je! Mogle bi ajkule da me pojedu!“ cičala sam, pokušavajući da se oslobodim. Momentalno sam počela da ga golicam ispod ruku, zbog čega je pao na kolena, spuštajući me na pesak. Dah mi je zastao kad sam shvatila da se sad naginje iznad mene. Sa licem samo nekoliko santimetara udaljenim od mog. Bilo je nečeg u tom trenutku što mi je delovalo poznato, komešajući mi ponovo sve vrste emocija. „Želim da te poljubim,“ prošaputao je ni od kud. „Pa poljubi me.“ Oči su mu se suzile prema mom licu, šetajući od mojih usta do mojih očiju. „Neću te poljubiti dok ne budem znao da si sigurno moja.“ Sa tim rečima je ustao, ostavljajući me da želim, da imam potrebu da osetim njegove usne na svojim. Sedećeg dana me je iznenadio sa papirima za upis za njegovu srednjoškolsku diplomu. Pričajući da sam ga podstakla da bude bolji čovek. Mislim da je samo želeo bonus poene kod mene, da budem iskrena. U svakom slučaju bila sam ponosna na njega. Prošlo je više od mesec dana od kad sam se vratila u školu i sve je bilo fantastično. Moji drugari su se ponašali prema meni kao i obično, znajući moje trenutno stanje isto kao i škola i nastavnici. Većine njih sam se sećala, ali za neke nisam imala ni blage veze ko su bili. Bilo je lako upasti ponovo u normalnu rutinu, bez osećaja da ulažem neki napor. Čak sam se i smejala češće nego što nisam. Ako ništa drugo, prvi put od kad sam se vratila, osećala sam se prirodno. Pamtim da sam bila dobar đak u prošlosti, pa je to verovatno bio razlog što sam se tako lako vratila svojim školskim obavezama i časovima. To je definitivno bio dašak svežeg vazduha koji mi je trebao. Noah i ja smo provodili svaki sekund, koji smo mogli, zajedno. Učeći ponešto novo jedno o drugom sa svakim danom koji je prolazio. To ga je činilo srećnim, nasmejanim, činilo je da se smeje do besvesti. Bilo je interesantno skidati različite slojeve koji su činili Noaha takvim kakav je bio. Čoveka u koga sam se, mislim, kompletno zaljubljivala.

186


Naš svet knjiga Što sam više vremena provodila sa njim, više sam želela da budem u njegovoj blizini. Zbog njega sam se osećala sigurno, bezbedno, željeno. Ne više usamljena devojka uhvaćena u čistilištu svojih misli. On je doneo svetlost nazad u moj život, potiskujući tamu. Makar dok je bio sa mnom. Samo njegovo prisustvo tešilo me je više od bilo čijeg drugog, ali sam se često pitala da li bi to bio slučaj ako bi i neko drugi bio tu. Nisam dobila više nijednu poruku od Creeda posle one pre tri meseca. Pripisujući to činjenici da nikad nisam odgovorila. Nisam znala šta je ispravno ili pogrešno da kažem, pa sam to ostavila tako. Držala sam je sačuvanu u telefonu, izvlačeći da je pročitam svaki put kad sam se osećala usamljeno. Kucala sam poruku samo da bi je odmah izbrisala. Ne bih mogla ni da vam kažem koliko puta mi je prst lebdeo iznad dugmeta za slanje. Misli o njemu nikad nisu bile daleko u mojim mislima, pogotovo kad je Noah bio sa mnom. Moj terapeut je rekao da je to verovatno zato što su njih dvojica bila toliko slični jedan drugom. Moj mozak je pronalazio stvari koje su me podsećale na Creeda. Plus, moj mozak je znao da su bili braća, i to je moglo samo po sebi da igra veliki faktor. Molila sam se svako veče da Creed bude siguran. Gledajući u zvezde, ležala sam na ležaljci na balkonu. Pisala sam u notes koji mi je dala Dr. Garcia kako bih pratila svoja osećanja. Polovinu vremena nisam ni shvatala da to radim i to mi je samo po sebi davalo osećaj neočekivano poznatog. Kao da to nije bilo prvi put da sam tako radila. „O čemu ti to tamo razmišljaš?“ pitao je Noah gledajući u mene dok je vozio moj džip. „Gde idemo?“ odgovorila sam, blokirajući njegovo pitanje. „To je iznenađenje lepotice.“ Voleo je da me iznenadi svakakvim stvarima kad god je mogao, što se dešavalo jako često. Donosio mi je cveće svakih nekoliko nedelja, zamenjujući ga sa onim koje je uvenulo, što je postalo deo njegove rutine. Kačeći male kartice koje su na sebi imale jednostavna sentimentalna osećanja kao, ’Zdravo lepotice’, ili ’Ove su me podsetile na tebe. Nadam se da i tebe podsećaju na mene. ’ Uvek potpisane, ’Želim ti lep dan, lepoto, ’—Sa srcem na dlanu, Noah. Pokrenuvši sve vrste emocija iz mene. „Ooo! Hajde, daj mi nagoveštaj!“

187


Naš svet knjiga „U redu... treba da zatvoriš oči kad ti kažem.“ Neočekivano sam se trgla unazad. „Šta je?“ Nasmejao se. „Ne misliš valjda da te kidnapujem, je li?“ „Ne možeš kidnapovati ono što je već tvoje,“ promrmljala sam, previše tiho da bi me čuo. „Št—“ Otresla sam se, stidljivo se osmehujući. „Ne mogu da dočekam.“ „U redu si?“ „Da... Samo sam odlutala na sekund.“ „Sećaš se nečega?“ „Ne. Mislim da ne. Kunem se... glava mi je samo... čak ni ne znam. Nema veze. Samo sam uzbuđena zbog svog iznenađenja, zato požuri već jednom,“ smejala sam se pokušavajući da odglumim da sam bila dobro iako nisam. „Mia, ti znaš da ako ikad budeš želela da me pitaš bilo šta o prošlosti. Ja ću uvek biti iskren sa tobom. „Noah...“ pogledala sam ka njemu, duboko udahnuvši. „Šta ako ne želim da znam? Ono kao, šta ako ne želim da se setim?“ Nikad nikome ovo nisam rekla osim Dr. Garcia. Nasmejao se, posegnuvši za mojom rukom. Prinoseći je svojim ustima da je nežno poljubi. „Onda bih ja bio najsrećnije jebeno kopile na svetu.“ Nasmejala sam se, ne želeći da znam šta je mislio tom izjavom. Ponovo sam bila previše uplašena da čujem odgovor. Držao me je ostatak puta za ruku, lepo smeštenoj na njegovoj butini. Trljajući svojim prstima napred nazad po dlanu moje ruke. Šaljući divne drhtaje kroz moje telo. Noah bi me uvek dotakao na jedan ili drugi način. Nekad je bio suptilan, kao kad bi stavio ruku na naslon moje stolice, trljajući moje rame palcem. Ili kad smo vodili opuštene razgovore, on bi se igrao sa krajevima moje kose. Slušajući svaku reč koja je izašla iz mojih usta sa intenzivnim poštovanjem. Čineći da mi nedostaje njegov dodir kad nismo bili zajedno. Pogotovo noću kad bih osetila da bi trebalo da je neko tu, ali nisam razumela zašto. Nekoliko puta sam otišla do njegove kuće, provodeći sate u druženju sa njim i njegovom mamom. Smejući se do suza na sve priče koje mi je ispričala o Noahu kad je bio dečak. Nikad ga nisam pitala kada je njegova mama konačno ostavila alkohol. Ne želeći da kopam po uspomenama iz prošlosti,

188


Naš svet knjiga baš kao što on nije želeo da otkriva moje. Nije ni malo izgledala kao žena koju je bacio Creedu u lice. Delovala je tako puna ljubavi, brižna, žena sa velikim srcem. I dalje mi je davala isti osećaj utehe kao i pre mnogo meseci. Skoro kao druga mama. Imale smo vezu kao da sam je oduvek znala. Plus, pravila je najbolju pitu sa jabukama. Ona bi obično sedela za stolom u trpezariji gde je pila svoju kafu, dok smo Noah i ja sedeli na kauču vrteći kanale na TV-u. On bi me prigrlio blizu sebe i trljao moj vrat pozadi, tačno na liniji sa kosom. Čineći da se opustim uz njega. Često bih uhvatila izraz lica njegove mame uglom svog oka kao da je bila rastrgana između svojih sinova. Imala je potrebu da mi nešto kaže, ali to nikad nije izašlo iz njenih usta. „Zatvori oči,“ Noah je naredio, odvlačeći me od mojih misli. „Ovo nije kao seksualna igra, zar ne? Zato što ne znam kako se osećam u vezi toga,“ sarkastično sam izjavila, mrdajući obrvama. Pokušavajući da prigušim smeh. „Da je seksualno, ti bi nosila povez preko očiju i verovatno lisice. Sada, zatvori oči.“ Smejala sam se i radila kako mi je rečeno, nestrpljivo iščekujući ono što će doći. Nekoliko minuta kasnije parkirao je moj džip. „Mogu li sada da ih otvorim?“ „Ne. Sad ću se vratiti. Neće dugo potrajati. Ne otvaraj oči.“ Sedela sam tamo igrajući se sa ivicom moje haljine, očekujući njegov povratak. Pokušavajući da ignorišem treperav osećaj koji je iznenada obuzeo moj stomak. Poznato, a ipak nepoznato osećanje koje je Noah nametao sve više i više ovih dana. Suvozačka vrata džipa su se širom otvorila, viknula sam od iznenadnog upada, ali sam se momentalno smirila kad sam osetila njegov dodir. „Opusti se lepotice. To sam samo ja,“ prošaputao je blizu mog uha, još jednom mi uzburkavši emocije. Uhvatio je moju ruku, okrećući me u sedištu prema njemu. Pustio me je i odmakao se. „Sad možeš da ih otvoriš.“ Otvorila sam ih. „O Bože!“ uzviknula sam, gledajući u pink surf dasku u njegovom naručju. Reč, „Lepotica“ ispisana belim slovima preko nje. „Uradio sam ovo po narudžbini za tebe. Trebalo bi da je savršena za tvoju visinu i težinu.“

189


Naš svet knjiga „Noah... Kad sam ti rekla da mi moja daska za surf više ne odgovara, nisam ti time govorila da mi je kupiš. To je Channel Islands daska za surf, mora da te je koštala malo bogatstvo.“ „Nemoj da opterećuješ svoju lepu malu glavu sa tim. Ti si vredna svakog dinara i još više,“ odgovorio je smejući se. „Rekla si da se sećaš kako se surfuje, ali nisi surfovala zato što nisi imala odgovarajuću dasku. Pa sam ti nabavio jednu. Želim da gledam kako razbijaš tamo u vodi.“ Klimnuo je ka okeanu. „Dovezao sam nas čak do Ocean Island plaže, prognoza predviđa najbolje talase ovde danas.“ „Vau. Ne znam šta da kažem, ali mnogo ti hvala. Prelepa je.“ Bez razmišljanja sam iskočila iz džipa i obmotala ruke oko njegovog vrata, čvrsto ga stežući. „Ti si jebeno prelepa,“ promrmljao je u moje uho pre nego što sam se izmakla. Nasmejala sam se, gledajući okolo po plaži. „Nemam kupaći. Pretpostavljam da bi mogli da nađemo prodavnicu u blizini.“ „Pobrinuo sam se i za to.“ Otvorio je zadnja vrata mog džipa, izvlačeći sivu torbu u kojoj su bili peškiri, krema za sunčanje i novi pink bikini za mene. Momentalno vraćajući ona osećanja koja su se ponavljala kad sam videla torbu i njen sadržaj. „Vidim ovde temu koja se provlači. Voliš pink boju Noah?“ zadirkivala sam ga, nakezivši mu se. Držeći kupaći kostim. „Ti voliš pink. To je tvoja omiljena boja.“ „Oh...“ „Hoćeš li ga obući za mene? Kako bih mogao da vidim veliki deo tvog sveta.“ Klimnula sam, osećajući kao da se ovo dogodilo i ranije. Sve ovo mi je delovalo poznato. Okean, daska za surfovanje i pink bikini, sve to me je odjednom pogodilo. Otresla sam opterećujuće misli, ne želeći da upropastim trenutak. Bio je to tako neverovatno sladak gest u koji je uložio mnogo razmišljanja. Poslednje što sam želela da uradim, bilo je da to upropastim. Presvukla sam se u toaletu na plaži, primećujući momentalno da bikini ne ostavlja mnogo mašti. Bila sam makar zahvalna što je pokrivao moj izbledeli ožiljak od carskog reza. Jedini podsetnik koji sam imala na

190


Naš svet knjiga trudnoću. Osim toga, nisam izgledala niti se osećala kao da sam ikad bila trudna. Noah i ja nismo pričali o našoj bebi od kad smo je sahranili pre šest meseci. Ni jedno od nas nije potegnulo temu, ni jedan put. Mislim da smo oboje bili uplašeni da je iznesemo na videlo, prestrašeni da bi postala previše stvarna. Bilo je lakše za oboje da se pretvaramo da se to nikad nije desilo. Deo srca svakog od nas je bio sahranjen sa njom tog dana. Ali nije bila zaboravljena, imala sam stalni podsetnik svaki put kad pogledam sebe u ogledalu. Jednog dana je moja mama primetila da gledam ožiljak dok sam ležala pored bazena. Trljajući svoje prste po zategnutoj koži. Pre nego što je mogla nešto da me pita o tome, jednostavno sam je pitala da li bi mogla da mi nabavi kremu koja bi pomogla da ožiljak nestane. Nadajući se da bi ako nestane iz mog vidnog polja, nestao i iz mojih misli. Okrenula sam lice od nje čim je pitanje izašlo iz mojih usta, ne želeći da vidim izraz njenog lica. Zakazala mi je u kozmetičkom centru nekoliko dana kasnije. Posle nekoliko zakazanih tretmana laserom jedva da je mogao da se primeti. Niste ga mogli videti osim ako niste znali da je bio tu. Mislila sam da bi mi tako bilo lakše. Nije... Bilo mi je teže. Rekla sam Dr. Garcia da se osećam posramljeno, kao da sam pokušala da izbrišem dokaz njenog postojanja, kao da nikad nije rasla u meni. Rekla mi je da tako samo pokušavam da izađem na kraj sa tim na jedini način na koji znam kako. Iako mi zbog toga nije bilo ni malo bolje, pomoglo mi je. „Hej, lepotice. Šta te je toliko zadržalo, ostariću ovde.“ Noah je udario pesnicom po metalnim vratima, zbog čega sam se nasmejala. „Ne teraj me da uđem unutra. Izvedi to tvoje slatko malo dupe napolje,“ vikao je. Zatresla sam glavom, duboko udahnuvši pre nego što sam otvorila vrata. Izraz Noahovog lica i sjaj u njegovim očima kad sam izašla iz kupatila obučena u bikini je bio dovoljan da odgurnem sve svoje preteće strahove. One za koje sam znala da ih se nikad neću otarasiti. Odmerio me je pogledom grabljivice, upijajući svaki santimetar moje osunčane kože. Čineći me nervoznom iz čitavog niza novih razloga. „Isuse Hriste,“ izdahnuo je. „Mnogo si lepša nego što se sećam.“ Pocrvenela sam, gledajući prema zemlji, vrteći stopalima po pesku. Čula sam kako se smeje dok je išao ka meni. Zaustavljajući se kad smo bili

191


Naš svet knjiga nekoliko santimetara udaljeni, grleći me. Povukao me je uz svoj torzo gde sam svojevoljno otišla, uživajući u osećaju njega uz sebe. Poljubio me je u vrh glave, i odšetali smo zajedno uz obalu. Zgrabivši usput moju novu dasku za surfovanje. Veći deo dana sam provela u vodi, jašući talase, stopivši se sa okeanom. Izgubivši se u svom srećnom mestu koje nisam posetila ne znam koliko dugo. To je isto kao vožnja bicikla, nikad ne zaboraviš kako se radi. Ništa na svetu se nije moglo uporediti sa osećajem okeanskog povetarca i soli koji ti udaraju u lice kad odveslaš na pučinu. Volela sam taj osećaj koji kao da me nikad nije napustio. To sam bila prava ja, dok sam radila nešto što volim. Svaki put kad bih pogledala ka obali, tamo je stajao Noah sa osmehom na licu. Gledajući me. Odlazila sam nekoliko puta da se družim sa njim, ali je on bio uporan da se vratim u okean. Preteći da će me podići preko ramena i nositi do tamo kao divljak. Bacajući me ajkulama. Uveravao me je da se ludo provodi sedeći tamo. Tako što je napokon bio deo mog sveta. Stičući uvid kako život treba da izgleda. Bilo je već uveliko popodne do vremena kad sam završila za taj dan. Moje telo fizički istrošeno jedva je bilo u mogućnosti da izvuče dasku do peska. Čim sam prišla mestu na kome je Noah ceo dan sedeo ugledala sam hranu raširenu zajedno sa pićem na ćebetu. „Da li si nam napravio piknik?“ pitala sam sa suzama koje su se formirale u mojim očima. Iz nekog razloga taj gest je bio previše za mene. „Jesam. Mislio sam da bi mogla da saznaš ponovo nešto o svojoj omiljenoj hrani i piću.“ Borila sam se kao đavo da se oslobodim emocija koje su iznenada potekle kroz mene. Provela sam sate razmišljajući o povezanosti koju smo delili, o njenom intenzitetu. Načinu na koji me je gledao, načinu na koji je pričao sa mnom, načinu na koji me je slušao. Svaki osmeh, svako smejanje, svaka reč koja je sišla sa njegovih usana nešto je značila. Nije bilo važno koliko velika ili mala. Bila je tu. Urezujući svoj put u moje srce kao da je uvek tu bila.

192


Naš svet knjiga Proveli smo ostatak popodneva ručajući, igrajući se kao deca u pesku, pričajući i uživajući jedno u drugom. Upoznavajući jedno drugo još malo više. Nije prošlo mnogo, ležali smo na ćebetu, dok se moja glava smestila na pregibu njegove ruke. Gledajući zalazak sunca. Pažljivo slušajući ljuljuškanje talasa dok su zapljuskivali pesak. Zatvorila sam oči želeći da se ovaj dan nikad ne završi. „Mia.“ Noah me je prodrmao, dodirujući me da se probudim. „Hmm...“ „Moraš da se probudiš. Zaspali smo. Prošlo je jedan posle ponoći. Tvoji roditelji mora da su odlepili.“ „Šta?“ ustala sam, brišući san sa očiju. „Evo ti, proveri svoj telefon. Kladim se da je eksplodirao. Moj jeste.“ Zgrabila sam ga iz njegovih ruku. Bio je u pravu, bilo je preko pedeset propuštenih poziva od mojih roditelja, Masona, Boa, da ne spominjem moje ujake i beskonačan niz poruka. Najmanje deset sa nepoznatog broja, ali sam sve zanemarila da bi pozvala kuću. „Sranje,“ paničila sam, momentalno pritiskajući dugme za uzvraćanje poziva na moj kućni broj. „Mia!“ moja mama je vikala u slušalicu izbezumljenim glasom. „Molim te, reci mi da si dobro!“ plakala je. „Mama! Dobro sam! Kunem se... Jako mi je žao. Došli smo na plažu, svež vazduh, sva hrana koju smo pojeli... surfovala sam ceo dan. Jednostavno smo zaspali na pesku gledajući zalazak sunca.“ „Mia, o moj Bože! Imaš li predstavu kroz šta smo prolazili! Šta si pobogu mislila?! Kako si mogla da budeš tako nemarna?!“ „Znam, znam. Utišala sam telefon. I Noah je. Molim te, ne ljuti se...bilo je slučajno. Ne bih nikako volela da ponovo prođete kroz bilo šta slično tome. Jako mi je žao,“ iskreno sam govorila, koračajući napred nazad ispred Noaha koji je bio zauzet proveravanjem svoje glasovne pošte. Nejasno sam čula poznat glas pre nego što je ponovo počelo vrištanje na mene. „Lucas, smiri se!“ „Daj mi jebeni telefon!“ čula sam kako moj tata kaže sa druge strane. „Ne dok se ne smiriš! Zaspali su—“ „Zaspali?! Šta su radili kog đavola u krevetu?!“ „Mia! Dolazi odmah kući!“ mama je naredila.

193


Naš svet knjiga Klimnula sam iako nije mogla da me vidi. „Okej, mi smo na Ocean Island plaži, što znači da ću biti kući za otprilike sat vremena. Jako mi je žao mama!“ ponovila sam, osećajući se kao da sam ih ponovo izneverila. „Imam Noaha, voziće brže—“ „Ne! Vozite po ograničenju. Pričaćemo kad dođeš kući mlada damo. Poželi Noahu laku noć. Da li me razumeš?“ „Da.“ „Dobro. Piši mi kad budeš u džipu.“ „Hoću. Zdravo.“ Prekinula sam. „Sranje... prokletstvo, zajebao sam. Žao mi je Mia.“ „Nije tvoja greška. Jednostavno smo zaspali. Mislim da si nas komirao sa hranom,“ rekla sam, pokušavajući da ga nasmejem, ali nisam uspela. „Neće mi nikad više dopustiti da te vidim.“ Žurio je da pokupi sve da bi otišli. „Ne. Opusti se. Biće sve u redu. Molim te, nemoj da dozvoliš da nam ovo upropasti dan. Bio je to najlepši dan od kad sam se probudila u onoj bolnici. To što sam bila ovde sa tobom. Značilo mi je mnogo.“ Uhvatila sam ga za ruku da ga zaustavim, gledajući ga duboko u oči. Pokazujući mu da govorim istinu. Nasmejao se, smanjujući zabrinutost. „Hvala Noah. Za sve. Iskreno.“ „Hajde da te odvezemo kući.“ Vozili smo se u tišini veći deo vožnje ka mojoj kući. Oboje izgubljeni u sopstvenim mislima. Želela sam da prođem kroz poruke, da pročitam naročito nekoliko njih, ali nisam mogla da nateram svoj palac da ih otvori. Tako da sam ga smestila na sedište do mene, gledajući kroz prozor umesto toga. Razmišljajući o svim fantastičnim stvarima koje je Noah danas uradio za mene. Odupirući se nagonu da mu kažem da se zaustavi nekoliko ulica od moje kuće, zato što sam prvi put od kad smo počeli da izlazimo. Želela da ga poljubim i da mu kažem... Da se zaljubljujem u njega.

194


Naš svet knjiga

Matursko veče je konačno stiglo i ja nisam mogla biti uzbuđenija što ću se svečano obući i biti samo normalna tinejdžerka. A ne lomljiva, uništena, ona uplašena koja se nije sećala ko je bila. Moja mama je insistirala na iznajmljivanju limuzine i uradila sve što je bilo za to potrebno. Pričajući nešto o tome kako je to važna noć u životu mlade devojke. Sećam se dana kad se Noah pojavio posle jedne od mojih terapija noseći buket pink ruža i balon na kome je pisalo, `Hoćeš li da se udaš za mene?ʼ sa velikim X preko ’udaš se’. Zamenjeno sa ’da ideš sa mnom na maturu?’ crnim markerom njegovim švrakopisom. „O moj Bože! Lud si!“ smejala sam se, posmatrajući figuru visokog, mišićavog muškarca prekrivenog tetovažama. Kako drži buket pink cveća u svojim rukama. „To je da?“ „Da li te je moja mama nagovorila na ovo?“ „Nemam pojma o čemu pričaš, lepotice, ali mi treba odgovor?“ „Dobro,“ izdahnula sam preuveličavajućim izdahom. „Ići ću na maturu sa tobom. Samo zato što znam da nisi išao na svoju, i osećam se loše zbog tebe.“ Pokidao se od smejanja. Mojim roditeljima je trebalo nekoliko nedelja da pređu preko incidenta na plaži. Mislim da je pomoglo što je Noah bio odlučan da uđe sa mnom unutra to veče. Želeći da objasni i da se izvini što smo ih isprepadali. Mogla sam da vidim u pogledu svog oca, dok je Noah pričao, da je jako poštovao što je imao muda da uđe i suoči se sa njima. Znajući da bi mogao da izgubi život. Ja čak ni nisam želela da uđe i suoči se sa njima. Nisu me kaznili ili bilo šta drugo, ali su mi definitivno naglasili da im to nikad više ne uradim. Pozdravila sam se sa Noahom i otišla u krevet, vrteći

195


Naš svet knjiga se i okrećući se veći deo noći dok se konačno nisam predala. Zgrabivši telefon sa noćnog ormarića, prešla sam preko ekrana i otvorila poruke sa nepoznatog broja. 8:07 popodne „Upravo me zvala mama! Gde si?! Odgovori mi! Molim te, reci mi gde si!“ 9:00 popodne „Pippin, ne zezam se. Da li si dobro?“ 9:30 popodne „Znam da ne želiš da pričaš sa mnom. Samo mi napiši da ili ne.“ 10:15 popodne „Samo mi je potrebno da znam da si dobro... Molim te dušo!“ 11:00 popodne „PROKLETSTVO MIA! Pitao sam te nešto. Očekujem jebeni odgovor!“ 11:10 popodne „Jebe mi se ako si sa Noahom. Samo mi reci da si dobro!“ 11:30 popodne „Trebaš mi dušo. Nikad mi niko nije trebao kao ti. Molim te da mi staviš do znanja da si dobro.“ 12:10 ujutru „Pippin, na ivici sam nervi! NE TERAJ ME DA DOĐEM DA TE NAĐEM!“ 1:05 ujutru „Dušo, molim te... nemoj to da mi radiš. Volim te. Samo mi reci da si dobro.“ 1:20 ujutro „Mama me je obavestila da si dobro. Nadam se da si provela divan dan surfujući. Strašno mi nedostaješ. Molim se da ću i ja tebi jednog dana nedostajati.“ Pročitala sam poslednju poruku i pre nego što sam dva puta razmislila, otkucala sam, „Ponekad osećam kao da mi već nedostaješ.“ I pritisnula dugme za slanje. Nikad nije odgovorio, što mi je donelo još neobjašnjivog bola u srcu. Još konfuzije. Još pitanja bez odgovora. Lagala bih kad bih rekla da nisam bila razočarana što je njegov odgovor izostao. Pročitala sam svaku poruku makar sto puta u toku zadnjeg meseca. Pamteći svaku pojedinu reč. Prosipajući svoje srce na stranice notesa, zbog kojih će Dr. Garcia imati ispunjen dan na našem sledećem sastanku. „Mia Pia, divno izgledaš,“ objavila je mama čim sam ušla u dnevnu sobu, praveći mali okret u mestu. Nosila sam svetlo žutu svečanu haljinu bez bretela koja je savršeno pratila moje obline i graciozno padala oko mojih kolena. Kosa mi je bila ukovrdžana i vezana sa leve strane moje glave, sa nekoliko pramenova koji su uokvirili moje lice. Mama mi je pomogla sa šminkom stavljajući mi napadno crni

196


Naš svet knjiga ajlajner i debeo sloj maskare. Malo rumenila i nežnu prirodnu boju karmina na usta. „Vau, Mia... izgledaš... Isuse... kad si porasla?“ Mason je pitao, odmeravajući me od glave do pete. Bio je na odsustvu nekoliko nedelja pre nego što mora da se vrati preko okeana. Nisam ga mnogo viđala, verovatno zato što je bio zauzet ljubeći Gisellino dupe. Mrzela ga je, ili je makar tako meni rekla zadnji put kad sam je pitala za njega pre nekoliko dana. Mason je rekao da dolazi da bi se družio sa Boom, ali sam znala da je lagao. Skoro sam sigurna da ga je tata zvao da svrati kako bi obojica isprepadali Noaha. Jadničak je to verovatno već primetio, dolazeći s obzirom na prošlost koju smo očigledno svi delili. Bo je sedeo na kauču igrajući X boks, skrećući pogled sa televizora na mene. „Lepo izgledaš Mia. Postaraj se da obavestiš Noaha da ću mu polomiti prste ako te takne.“ „Bo Savan Ryder!“ mama ga je opomenula, lagano ga lupivši po glavi. Gledajući mog oca koji je krio ponosan izraz na svom licu zbog Boove pretnje. „Pazi šta pričaš!“ Bo je slegao ramenima, usmeravajući svoju pažnju ponovo prema igrici. Moja mama je samo stavila ruke na kukove i zatresla glavom. „Vrati se kući posle plesa,“ tata je naredio, vraćajući moju pažnju ka njemu. „Tata... ma daj. Matursko je,“ jednostavno sam izjavila. „Tačno tako. Budi kući posle proslave. Znam šta se dešava na tim događajima Mia. I zbog toga bi trebala da budeš srećna što uopšte ideš.“ „Mama...“ pogledala sam je. „Lucas, ostavi na miru svoju ćerku. Čak je i meni bilo dozvoljeno da ostanem duže nego obično. Sećam se da si me odveo, ali si i to uništio,“ podrugljivo se nasmejala. Odgurnuo se od zida, hodajući prema njoj. Privlačeći je čvrsto uz svoje grudi. Šapćući joj nešto u uho zbog čega je momentalno počela da crveni. „Uh...“ izbacila sam, susrevši pogled sa Masonom koji je izgledao jednako zgađen kao i ja. Čak i posle svih ovih godina i svega što smo im mi deca priredili, moji roditelji su i dalje bili veoma zaljubljeni. Što mi je davalo tračak nade za moju budućnost.

197


Naš svet knjiga Gledala sam se u ogledalo u hodniku, ponovo nanoseći karmin kad je zazvonilo zvono na vratima malo posle pet. Tata me je preduhitrio do vrata sa Masonom i Boom za sobom. Razmenili su reči koje nisam mogla da čujem, ali je izraz na Noahovom licu kad su ga konačno pustili da uđe u kuću govorio da nisu bili previše fini. Izgledao je jako zgodno, noseći smoking sa naglašenim detaljima koji su se podudarali sa mojom svečanom haljinom. „Lepo izgledaš,“ Noah me je pohvalio, ljubeći me u obraz. Dajući mi orhideju za haljinu. „Ni ti ne izgledaš loše,“ pohvalila sam ga dok mi je pomagao sa cvetom, a onda sam ja njemu pomogla sa njegovim cvetom za rever. Pošto smo se fotografisali mnogo puta i moja mama previše plakala, mogli smo da krenemo. Moj tata i braća nisu prestajali da upozoravaju Noaha svojim pogledima. „Hajde.“ Stavio je ruku na ulegnuće u mojim leđima, šireći talase toplote kroz celo moje telo. Vodeći me prema limuzini gde nam je vozač otvorio vrata. Noah mi je pomogao da uđem, skliznuvši iza mene i zatvarajući vrata. Nismo pričali ni o čemu određenom u toku vožnje ka restoranu. Oboje umotani u poglede jedno drugog. Naše oči su govorile najglasnije. Otišli smo u lep Italijanski restoran pre igranke, uživajući u intimnoj večeri, koja je bila divna. Nije prošlo mnogo vremena, a mi smo ulazili kroz vrata sale za banket u kojoj se održavala matura. Dekoracije su bile svuda, predstavljajući temu 1920-tih za koju smo svi u školi glasali. Prostirale su se kilometrima kao i gomila ljudi. Nije bilo mesta u sobi koje nije bilo pokriveno nekom vrstom traka, konfeta ili balona. Napravili smo tradicionalnu matursku fotografiju sa fotografom, ali nisam imala šanse da je pogledam, jer je Noah odmah smestio u džep svog sakoa. Uhvatio me je za ruku i ja više nisam razmišljala o tome, prateći ga prema sali za ples. Zaustavljajući se da zagrlim na tom putu nekoliko ljudi koje sam poznavala. Družili smo se kao i obično, smejući se i uživajući u društvu jedno drugog. Kad je pesma „Slomljen“ od Seethera počela da odzvanja kroz zvučnike, Noah me je uhvatio za ruku i poveo prema podijumu za igru. Oblikovao me uz svoje telo, povlačeći me čvršće uz svoj jak mišićav stas. Vodeći moje ruke uvis oko svog vrata kao da nije želeo da bude prostora

198


Naš svet knjiga između nas. Položila sam obraz na njegove grudi, a on je smestio svoju bradu na vrh moje glave. „Mislila sam da nisi plesao.“ Nasmejala sam se gledajući ga u oči. „Nikad nisam to rekao. Mama je bila u tom romantičnom sranju odrastajući. Imala je običaj da me tera da plešem sa njom sve vreme.“ Naslonila sam ponovo svoje lice na njegove grudi, mršteći se. Mogla bih se zakleti da mi je rekao da nije plesao. Bilo je to oko refrena pesme, kad sam osetila da je nešto drugačije. Njega sam drugačije osećala. Raspoloženje između nas se drastično promenilo dok su se stihovi pesme intenzivirali. Konfliktni osećaji su se rušili na mene uništavajući me kao nikada pre. Bilo je nešto u vezi ove pesme što me je bolelo, a ja nisam mogla da razumem ili shvatim zašto. Iznenada mi je bio potreban svež vazduh, momenat za sebe. Čekala sam dok pesma nije bila gotova i zgrabila sam telefon iz tašnice. „Mama me je zvala nekoliko puta. Izaći ću napolje da joj uzvratim poziv,“ lagala sam, nadajući se da neće primetiti. Klimnuo je. „Otići ću da pozdravim DJ-a. Znam ga. Biću tamo.“ „U redu.“ Odmakla sam se od njega i otišla, krećući se ka terasi u zadnjem delu sale. Iste sekunde kad sam zakoračila napolje, uzela sam dugačak, dubok udah. Osećajući se kao da ne mogu da dišem. Naslonila sam se na ogradu, pokušavajući da odvratim misli gledajući u svetla grada i u prigušena svetla koja je odavalo sve oko mene. Obično bi me ovaj pogled oduševljavao i smirivao, ali nisam mogla da zaustavim emocije koje su pravile pustoš u mojim mislima. I onda su se samo tako neočekivano ponovo promenile... Osetila sam ga iza sebe. „Ti si, zar ne?“ prošaputala sam dok mi je srce ubrzano lupalo u grudima. „Želela bi da jesam?“ uzvratio je promuklim, muževnim glasom. Zašto je taj jednostavan odgovor tako pogodio žicu u meni? „Ne bi trebao da budeš ovde.“ „Tu nisi u pravu.“ Čula sam bravu duplih vrata kako je kliknula, praćena njegovim koracima koji su ga dovodili bliže mestu na kom sam bila. Dah mi je zastao čim sam osetila da je došao iza mog tela koje se treslo. Nisam se okrenula,

199


Naš svet knjiga nisam se pomerila, uplašena da ako bih, on bi nestao kao plod moje mašte. Moj mozak se ponovo poigravao sa mnom. Zatvorila sam oči, čekajući na ne znam šta. Osećajući njegovu vrelinu koja je gorela kroz mene sve više i više sa svakim korakom koji ga je dovodio bliže meni. Nismo se ni dodirivali, a ipak sam ga svuda osećala. Njegove ruke, njegove usne, njegovu ljubav. Naslonio se samo nekoliko santimetara udaljen, puštajući svoj dah da se otire o moje uho. Od čega me je prošla jeza i zaklecala su mi kolena. Obmotala sam ruke oko stomaka pokušavajući da zadržim sve emocije koje su pretile da se izliju, otkrivajući moje istine. Znala sam da je primetio. Nije bilo načina da nije mogao da oseti efekat koji je imao na mene. Čak iako nisam imala ideju ko je on. Obuzeo me je svojim prisustvom, kako bi mi kad ode. Kad ne bude u mojoj blizini. Kad nismo zajedno. Nedostajao. Njegov dodir. Njegova aura. Njegova ljubav prema meni. „Ne postoji drugo mesto na kome bih radije bio, nego ovde sa tobom Pippin.“ „Postoji nalog za tvoje hapšenje. Ako te neko vidi—“ „Nek se nosi.“ Jako sam progutala, ne znajući šta da kažem ili uradim. Trebala sam da odem, ali nisam mogla da pomerim noge. „Ti si sve što mi je važno. Uvek si bila i uvek ćeš biti.“ Polizala sam usne, usta su mi iznenada postala suva. Moj mozak se okretao u vrtlogu osećanja. Boreći se sa mojim srcem da se pomeri ili ostane prikovano u mestu. Želela sam da se okrenem i suočim sa čovekom koji je i dalje bio misterija za mene, ali pre nego što sam mogla, njegova dela su odlučila umesto mene. Moje oči su pratile pokret njegovih snažnih ruku dok su se obmotavale oko mog tela. Okrznuvši sa strane moja rebra da bi smestio svoje ruke ispred mene na ogradu. Zarobivši me naspram svog tela, svog mirisa, svojih tetovaža. Svojih istina... Okružujući me samo svojom toplotom, ljubavlju i odanošću.

200


Naš svet knjiga Umirujući me i mučeći na načine za koje nisam mislila da su mogući. Bilo je glasno. Bilo je izluđujuće. Bilo je sve. Što mi je bio bliže, to sam više želela da ga osetim po svom telu. Žudeći da me dotakne na način, na koji mi je nešto govorilo, da jedino on može da me smiri. Mogla sam da osetim da je želeo da stavi svoje ruke na mene, iz potrebe da oseti moju svilenkastu kožu pod svojim žuljevitim palčevima, ali je išao polako. Ispitujući vatru, ne želeći da se opeče. „Ja te se čak i ne sećam,“ prošaputala sam, grudi su mi se odlučno spuštale i podizale uz svaku reč koja je pobegla sa mojih usana. „Da, sećaš se. Moja krv teče tvojim venama. Uvek ću biti u tebi. Biti deo tebe.“ Trgla sam se unazad, zbunjena. „Šta?“ „Ovde,“ istakao je, stavljajući ruku na moje previše aktivno srce, zbog čega sam skočila od iznenadnog dodira. Mogla sam da osetim da se smeje, znajući da je on uzrok ubrzanog ritma koji je udarao o dlan njegove ruke. „Moja krv teče tvojim venama, Mia. Razumeš me?“ pitao je, sklanjajući svoju ruku i odnoseći moje srce sa sobom. „Pošto sam ja nulta krvna grupa, univerzalni donator, doktor je uzeo moju krv nekoliko nedelja pre pucnjave. Znajući da ti se približava termin, želeo je da bude spreman u slučaju da krene porođaj i da ti zatreba. Ostavio je u frižideru za tebe. Moja krv ti je spasila život.“ Ostala sam bez reči. On me je ostavio bez teksta. Sve što sam imala bile su emocije koje su pretile da se proliju svake sekunde. Brane su se otvorile, propuštajući sve što sam držala tako duboko. Suze su počele da teku niz moje lice, padajući na zemlju zajedno sa mojim srcem. Njegova ruka je počela polako da se penje uz moju ruku, okrznuvši moju kožu samo vrhovima svojih prstiju kao da je ispitivao moje granice. Sa čim je mogao, a sa čim nije mogao da se izvuče. Držeći me u svojim rukama kao da sam bila ceo njegov svet. Osećala sam tako mnogo. A ipak ni blizu dovoljno.

201


Naš svet knjiga Krenuo je prema mom ramenu, a onda niz moja leđa. Nisam rekla ni reč, prestravljena da bi mogao prekinuti spuštanje ruke. Njegova kontrola nada mnom bi izbledela. Uvukla sam vazduh kad sam osetila da spušta traku za vezivanje na mojim leđima. Usne su mu se opušteno pomerile od uha do mesta gde su mu bili prsti. Mekano, nežno dopuštajući svojim usnama da se zadrže na ožiljku od metka koji sam primila u leđa. Pričajući kroz zube, „tako mi je jebeno žao,“ očajničkim tonom koji nikad neću zaboraviti. Povukao se taman dovoljno da ostavi trag nežnih poljubaca po strani mog vrata. Upravo tada nisam mogla više da izdržim. Upravo tada je postalo previše. Njegove reči su me ubijale, ali njegov dodir me je uništavao. Naglo sam se okrenula, lagano ga odgurujući. Njegov pogled mi je govorio da je želeo da kaže tako mnogo, ali ipak ništa nije izašlo. Pa sam ja jednostavno izjavila, ubedljivo izgovarajući, „Zaljubljujem se u Noaha. Uvek je to bio on Creed.“ Lomeći njegovo srce u milion komadića. Verovatno pored svog.

„Lupetaš gluposti i znaš to.“ Oči su joj se raširile ne očekujući moj odgovor, dajući joj hrabrosti da pita, „Zašto si me oteo?“ „Da te zaštitim.“ „Od čega?“ „To je ono što pokušavam da shvatim.“ „Kako si znao da sam ovde?“ „Imam svoje načine.“ „Zar nisi zabrinut da ćeš da završiš u zatvoru? Sve što treba da uradim je da vrištim i ova terasa biće prepuna ljudi koje ništa neće zaustaviti da te prijave. Moj tata se pobrinuo za to sa novčanom nagradom koju nudi za tvoju glavu.“

202


Naš svet knjiga „Dao bih im svoja jebena muda da provedem samo još nekoliko minuta sa tobom. Ti si vredna toga Pippin,“ iskreno sam govorio, mazeći njen obraz nadlanicom. Smejući se, izazvao sam je, „Pored toga nikad nisi baš vrištala, zašto bi sada počela?“ Momentalno sam video, pogled joj se ukočio, a zenice proširile. Zapanjena mojim drskim odgovorom. To nije baš bila reakcija kakvu sam želeo, ali je bila korak u pravom smeru. Ponovo sam se nagnuo, zarobivši je svojim rukama. Odmarajući svoje čelo na njenom. „Evo moje devojke...“ povukao sam kosu sa njenog lica da bi se intenzivno zagledao u njene svetlo plave oči. To mi se dešavalo svaki put. Bilo je tako mnogo emocija iza njenog pogleda. Znao sam da odražavaju moje nije bilo potrebe za rečima. Naše oči su govorile za sebe kad sam uzeo njeno lice u svoje ruke i pomilovao joj obraze svojim palčevima. Svojim mislima. Svojim rečima. Sve je delovalo jebeno ispreplitano jedno sa drugim. Gurajući i povlačeći kao u igri nadvlačenja konopca. Muzika se promenila u pesmu koju je ona pustila meni na našem prvom zvaničnom izlasku u bezbednoj kući. Vraćajući me u srećnija vremena, slušao sam njen najnežniji glas kako peva reči prosipajući svoje srce za mene. Muzika nije bila jako glasna na terasi, ali dovoljno da se čuje melodija. Bez razmišljanja o tome, nasmejao sam se, kliznuvši rukama oko njenog vrata, spuštajući ih niz njeno telo da je uzmem za ruku. Zakoračio sam u nazad, vodeći nju za sobom, momentalno je okrećući u krug kao balerinu. Gledajući je na način na koji sam to uvek radio. Zaboravljajući samo još na sekundu da stvari nisu normalne i da ona nije bila moja. Povukao sam je bliže sebi, približivši je uz svoje grudi. Savršeno uklapajući njeno telo u svoj zagrljaj, počeo sam lagano da plešem, prvi put u svom životu. „Šta želiš od mene?“ prošaputala je gledajući u moje grudi. Podigao sam joj bradu kako bih još jednom mogao da pogledam u njene divne oči. „Sve,“ jednostavno sam izjavio, brišući suze sa njenih obraza. „Noah je unutra Creed. Da li si to znao? Tvoj brat je unutra.“

203


Naš svet knjiga „To mi ne znači baš ništa, Mia. Boleo bi me kurac i da stoji iza mene sa pištoljem uperenim u moja leđa. Morao sam da te vidim. Držim te... jebeno te osetim. I potrebna mi je sva jebena snaga da te jebeno ne poljubim upravo sada i podsetim te kome, do đavola, pripadaš,“ objavio sam. „Ne mogu... Čak ne znam ni šta da ti kažem.“ „Nema veze. Ti si moja, Pippin. Potvrdio sam to. Čak sam ti dao svoj prsluk. Sećaš se amblema? Creedovo vlasništvo? Da li ti nešto od toga pokreće sećanja? Niko ne može da se ispreči na put našoj ljubavi, čak ni tvoj jebeni mozak. Provešću ceo ostatak života podsećajući te koliko mi značiš, ako to budem morao. Neću te ostaviti na miru. Uvek, uvek ću te jebeno voleti. I niko mi to ne može oduzeti. Čak ni ti.“ Usne su počele da joj podrhtavaju, nesposobne da formiraju reči. Poljubio sam joj čelo, odupirući se porivu da obeležim svaki santimetar njene kože. Znao sam da ne bih trebalo da budem ovde, ali morao sam da je vidim. Prošlo je previše jebeno dugo vremena. „Zar ne vidiš dušo... moje srce jebeno krvari za tebe,“ ponovio sam potpuno iste reči koje je ona meni rekla na Gisellinom balkonu pre onoliko godina. Kad sam pokušao da je odgurnem. Jedno od najvećih kajanja u mom životu. Sve je moglo biti drugačije samo da sam je pustio da mi se približi. „Znam da me voliš, ali ja te se ne sećam Creed. Znam da te to boli, i čak iako ne znam ko si... ubija me to što sam ja uzrok tvog bola. Kako to ima smisla? To je kao da se moj mozak poigrava sa mojim srcem i obrnuto. Bilo je momenata kad si mi, kunem se, nedostajao, ali to ne menja činjenicu da te ne znam. Kako je to moguće?“ „Ja sam tvoj jastog.“ Nasmejala se, znajući o čemu sam pričao. Makar se toga sećala. „Želim da znam šta se dogodilo te noći kad sam pogođena. Možeš li da mi kažeš? Noći kada sam izgubila svoju devojčicu?“ „Mia... molim te... ne sada.“ „Ne sećam se trudnoće, ali imam ovaj ožiljak. Ovaj svakodnevni podsetnik na nešto čega se ne sećam. Osećam se kao da sam najgore ljudsko biće na planeti. Kako majka može da zaboravi svoju rođenu bebu?“ „Obećavam. Kunem ti se, reći ću ti sve jednog dana, ali ne mogu to sada.“ „Zašto?“ „Zato što ne mogu opet da te izgubim.“

204


Naš svet knjiga „Nemaš me sada.“ „U mojim si rukama, zar ne? Uzeću te na svaki način na koji jebeno mogu.“ Lice joj se namrštilo kad se odmakla od mene. Prekidajući našu povezanost. Tresući glavom. „Nisam lagala kad sam ti pre rekla. Zaljubljujem se u Noaha. On je unutra, čeka me. On je jedini koji je bio tu za mene sve ovo vreme. Ne mogu to da mu uradim. Neću. Dugujem našoj ćerki da vidim kuda ide naša veza. Žao mi je Creed, ali nisam više tvoja. Njegova sam.“ Njene reči su me šokirale, ostavljajući me tu da krvarim, kad se okrenula i krenula nazad prema duplim vratima. „Pippin,“ pozvao sam, zaustavljajući je u mestu. Bio sam u tri koraka do nje, okrećući joj lice ka meni. „Znam da ćeš me se setiti i kad budeš, trebaće ti ovo.“ Pružio sam joj ključeve naše kuće, ljubeći joj čelo još jednom, poslednji put. Mrzeći činjenicu što nisam znao kada ću je ponovo videti. „Vrati mi se. Biću tamo, čekaću te.“ Otišao sam te noći od nje, ostavljajući je sa svojim bratom. Moleći se da to neće biti... Zauvek.

205


Naš svet knjiga

Bio je godišnji vikend vašar u Oak Islandu za Četvrti juli. Gde su ljudi sa svih strana dolazili u naš mali grad samo da dožive najveći festival u okolini. Setila sam se da je to bilo moje omiljeno doba godine, imala sam lepe uspomene na događaje sa svojom porodicom. Uvek sam razbijala dupe ujka Jacobsu u svim karnevalskim igrama. Uvek sam bila veoma takmičarski raspoložena kad je trebalo da osvojim još jednu ogromnu punjenu životinju koja mi nije trebala. „Isuse Hriste, Mia! Možeš li me pustiti da pobedim u igri?“ Noah se smejao, vraćajući mi pažnju ka njemu. „Ne! To nije u mojoj prirodi,“ kikotala sam se kad je prišao iza mene, obmotavajući svoje ruke oko mog struka da bi me poljubio u vrat. „Kako bih ja mogao da te impresioniram ako nastaviš da mi razbijaš dupe?“ Okrenula sam se prema njemu, spustivši mu ruke oko vrata. „Mogu da smislim tonu načina.“ „Je li tako?“ „O da. Skoro sam potpuno sigurna da postoji jedan način na koji možeš da me impresioniraš, a on uključuje tvoje usne.“ Oči su mu se raširile, smejao se. „Zašto se Mia Ryder, zajebavaš sa mnom?“ „Jedno od nas mora.“ Dva meseca su prošla od moje mature. Škola se zvanično raspustila, i ja sam bila na letnjem raspustu. Spremna da ludujem pre nego što počne završna godina u avgustu. Ništa se u suštini nije promenilo što se tiče mog pamćenja, i dalje sam prisustvovala terapiji dva puta nedeljno tačno kao sat, ništa bliže istini.

206


Naš svet knjiga Noahova i moja veza je rasla svakog dana, ali nismo još radili ništa osim flertovanja ili maženja i ponekog poljupca u čelo i obraz. To je bilo to. Dala sam sebi zadatak da prestanem da mislim na Creeda i skoncentrišem se na Noaha. On je makar bio tu, a Creeda nisam ni videla ni čula od one noći. Zbog čega mi je bilo lakše da Noahu posvetim punu pažnju. Bar za mene. „Lepotice, već sam ti rekao... neću te ljubiti, dodirivati, raditi bilo šta sa tobom dok ne budem znao da si samo moja. Ali, veruj mi Mia... to ne znači da ne želim, više od svega, da te ponovo osetim ispod sebe.“ Usne su mi se razdvojile. „Noah, ja sam—“ „Glupi drkadžijo!“ čula sam kako neko iza mene urla, zbog čega sam se momentalno okrenula. Noah me je odmah smestio iza sebe. Divljački pogledavši u čoveka ispred nas. Nikada pre nisam videla takav izraz na njegovom licu, i to me je zapravo malo uplašilo. „Jebeno ne počinji matori. Sedi na svoj motor i sklanjaj nam se jebeno sa lica!“ Muškarac je uzeo veliki gutljaj iz flaše viskija koju je čvrsto držao, pokazujući prema Noahu kad je završio. „Hajde Rebel. Znam da je i tvoje omiljeno piće. Gde je moj dečko, uf? Muškarac koga sam jebeno odgajio. Ne ova papučarska pičkica koja stoji ispred mene,“ vređao je, teturajući se okolo. „Ko je to?“ pitala sam Noaha, gledajući ga. Njegov preteći pogled nije ni na tren napustio čoveka koji se ljuljao ispred nas. „Ja sam njegov otac! Čovek koji mu je dao jebeni život. Ne priča o meni? To je sramota. Proveo sam čitav život da vaspitam svoje momke na pravi način. A vidi šta se desilo... I jedan i drugi su pali na jeftinu kurvu koja je širila noge i klečala na kolenima obojici.“ Uzdahnula sam kad me je Noah naglo gurnuo nazad, unoseći se direktno u lice svom ocu. „Bedni idiote!“ udario ga je, oborivši ga bočno u zid od cigli. „Nemoj da ikada! IKADA! Jebeno pričaš ponovo o njoj tako! Ili, kunem se, ima da te smestim pod zemlju!“ „Šta misliš ko si jebeno ti?!“ Krenuo je na Noaha, ali ga je nekoliko drugih muškaraca koji su nosili iste prsluke kao i on zgrabilo, vukući ga dok je on ludeo u njihovom stisku. „Ništa si bez mene! Ništa si bez kluba! Sve sam ti

207


Naš svet knjiga dao! Jebeno sve, ti malo jebeno govno! Vratićeš se! Nateraću te da klečiš kao tvoja jebena kučka i da me moliš da te ponovo primim! Da li me razumeš?!“ Noah je zatresao glavom, zgađen scenom koja se odvijala ispred nas. Uhvatio me je za ruku, povlačeći me ka sebi. „Ja nisam tvoj sin. Ti nisi moj otac. Nikad jebeno nisi ni bio! Idi pij negde i slupaj svoj jebeni motor! Učini svima dobro i samo jebeno pogini.“ „Noah,“ izdahnula sam, gledajući ga. Susreli su nam se pogledi. „Hajde,“ Povukao me je prema sebi i otišli smo. Niko od nas nije progovorio reč dok smo išli prema plaži. Mogu da kažem da je bio izgubljen u sopstvenim mislima, pokušavajući da se smiri od svađe. Nikad nisam više želela da znam o čemu razmišlja nego u tom momentu. Želela sam da mi se poveri, otvori i otpusti sav potisnut bes za koji sam znala da drži u sebi. Ipak nisam htela da zabadam nos, bilo je očigledno da je uznemiren i da ga je bolelo. Seo je na pesak, povlačeći me pored sebe. Sedeo je savijenih kolena i sa rukama smeštenim preko njih, gledajući u okean. Oklevajući da me pogleda. Otvorila sam usta da nešto kažem, ali ništa nije izašlo. Nisam morala dugo da čekam dok on nije prvi prekinuo tišinu između nas. „Nikad ne bih želeo da me ponovo vidiš takvog,“ rekao je iznenada. „Obećao sam sebi da nikad više nećeš biti svedok onome što si videla onog dana na sahrani naše devojčice. Bio sam jebeno posramljen zbog toga što sam uradio. Ne zbog svađe sa Creedom, nego zbog toga što se desilo blizu njenog grobnog mesta. Nisam bio ništa bolji od svog oca i jebeno sam mrzeo sebe zbog toga.“ Stavila sam ruke na njegovo rame u nameri da ga utešim. „U redu je.“ „Ne, Mia, nije. I dalje se zajebavam sa tobom. A to je poslednje što želim da radim. Želim da ti se sviđam. Jebiga...“ Spustio je glavu. „Želim da me voliš,“ promrmljao je, gledajući u mom pravcu i dalje povijene glave. „Zato što ja. Volim tebe Mia. Voleo sam te od prvog trenutka kad sam spustio oči na tebe. Možda to tada nisam znao, ali sada znam. Znam da se ne sećaš mene ili nas, ali mislim da osećaš to. Ovde.“ Stavio je ruku preko mog srca, i tek tako, to je vratilo uspomenu na Creeda kad mi je uradio i rekao isto to na maturi. Izbacujući ponovo poplavu emocija. Osećanja oba brata su se preplitala, mešala jedna sa drugim,

208


Naš svet knjiga uzrokujući da me preplavi potpuno nov nivo zbunjenosti, ali sam to brzo odgurnula. Želeći da ostanem ovde i sada sa Noahom. „Žao mi je ako te ovo plaši, ali ne mogu više da se suzdržavam. Želeo sam da ti budeš majka mog deteta. Isuse... i dalje to jebeno želim.“ Oči su mi se napunile suzama dok sam upijala sve reči koje mi je ispovedio, sva osećanja koja su tekla iz njegovog srca i duše u moju. „Tako sam jebeno zaljubljen u tebe...“ dodao je mekim, nežnim, gotovo bolnim tonom. To što sam čula skoro mi je slomilo srce. Suze su počele da padaju niz moje obraze, nisam više mogla da ih zadržavam. Nije dva put razmislio, zgrabio me je ispod ruku i preneo me do sebe, nateravši me da zajašem njegove butine. Zarobivši me, uhvatio je moje obraze između svojih ruku. Ljubeći me po celom licu da izbriše suze svojim usnama. „Molim te dušo... kaži nešto...“ Zagledala sam se duboko u njegove oči, odmarajući čelo na njegovom, ubedljivo sam rekla, „Tvoja sam Noah. Samo tvoja.“ Nije oklevao, čvrsto stisnuvši pozadinu mog vrata, ljubio me je. Proždirao me je. Dao je sebi vremena, uživajući u mom ukusu kao da nikad nije želeo da prestane. Usne su mu se razdvojile, pozivajući moje da prate i jesu. Ljubili smo se, činilo mi se satima, iako sam znala da je prošlo samo par minuta. Obgrlio me je oko torza, spuštajući mi leđa dok nisam osetila pesak ispod sebe. Položivši svoje telo preko mene. Želeo me je. Trebao me je. Razum mi je bio pomućen mislima i emocijama koje nisam mogla da kontrolišem, odredim ili čak razumem. To je bila jedna ogromna gomila jebenih osećanja. Pokušala sam da ih sve ignorišem, ali su bile jednako zahtevne kao i njegovo telo na meni. Stavila sam mu ruke oko vrata dok me je gurao dalje u pesak, ljubeći me dublje, jače, sa sve više odlučnosti. Nešto mi je govorilo da ovo nije bilo prvi put da me ovako ljubi. Grudi su mi se podizale i spuštale sve brže i brže sa svakim proklizavanjem njegovog jezika. Sa svakim dubokim udahom koji sam uzela, sa svakim milovanjem njegovih prstiju duž mog lica, sa svakim

209


Naš svet knjiga udahom koji mu je pobegao sa usana i sa svakim jecajem koji je napustio moja. Osećala sam kako njegovi otkucaji srca udaraju o moje grudi. Oponašajući moje. Kucala su zajedno ubrzanim ritmom, plešući od zadovoljstva, pomešanog sa malo bola. Poljubio me je još jednom. Dopuštajući svojim usnama da se zadrže nekoliko sekundi duže pre nego što se odmakao. Momentalno sam osetila gubitak našeg uzavrelog poljupca kad je naslonio svoje čelo na moje. Naše teško dahtanje je bilo jedino što se moglo čuti preko zvuka talasa koji su se sudarali sa obalom dok smo mi ležali tu u pesku, pokušavajući da umirimo svoje disanje. Sklonio je kosu sa mog lica da bi me pogledao duboko u oči. Želeći da ostanemo izgubljeni u mislima jedno drugog. Njegove ruke su uokvirile moje lice, ljubeći me ponovo sa istim intenzitetom i strasti, ali sporije, osetljivije ovog puta. Manje divlje i očajnički. Ostali smo tako, ne znam koliko dugo, samo se ljubeći. Potpuno prepušteni jedno drugom. Koliko god da sam volela osećaj njegovih usana, njegovog tela, njegovog srca uz moje. Bilo je nečeg duboko u meni što me je i dalje povređivalo i bolelo. Užasno, neprijatno osećanje koje me je stalno, iznova, probadalo kroz srž mog bića. Očajnički sam pokušavala da ga odgurnem, ali je ono bilo trajno prikačeno za mene. Kao da moje srce više nije pripadalo meni. To je zato što ga je posedovao neko drugi.

Vreme koje smo toliko čekali, konačno je stiglo. Ovo je bila naša jedna i jedina šansa da se odvezemo do kluba zbog nestalog diska koji nismo otkrili gde je. Bio je godišnji vikend vašar povodom Četvrtog jula gde su ljudi sa svih strana dolazili da slave i uživaju u najvećem vatrometu u zemlji. Pažnja svih će biti usmerena na događaj, a ne na ono što se dešava na periferiji grada. Naš MC i ogranci iz cele države North Carolina okupili su se zajedno da se predstave svima na festivalu. To je bila tradicija generacijama, ona za koju sam znao da je moj matori jebeno voleo i ne bi je jebeno propustio.

210


Naš svet knjiga Prošlo je tri meseca od razgovora sa Damienom u njegovom podzemnom klubu u Miamiju. I dalje nismo shvatili ništa o tome što smo trebali da znamo. Komadići slagalice su i dalje bili svuda rasuti, a Damienova šifrirana informacija nije imala nikakvog jebenog smisla. Osim otkrića da je Martinez zapravo živ, nismo imali ništa sa čim bi nastavili. Jedino mesto koje nismo pretražili zbog diska je bilo ono koje sam ostavio za kraj. Imanje. Jedini problem je bio, što to nismo mogli da radimo sa matorim u blizini. Otuda razlog što smo čekali više od jebenih devedeset celih dana za ovu jednu noć. Znali smo da kreten krije sve značajno u svojoj sobi. Tamo mora da ima nečega. Bilo šta što bi nas odvelo u pravom smeru da nađemo dokaze koji su nam trebali da stavimo tačku na sve. Sakrili smo kamion u šumi oko pola kilometra uz put od kluba, radije hodajući peške u slučaju da se neko pojavi ranije. Čekali smo, sakriveni u šumi, van vidnog polja, dok ih nismo videli da se odvoze prema vašaru, svi obučeni u svoje boje sa jebenim ponosom. Predsednik je znao da je Diesel sa mnom veći deo vremena, jer sam tehnički i dalje bio u bekstvu. Trebala mi je podrška u slučaju da se desi neko sranje. Diesel i ja smo provalili na imanje malo posle jedanaest uveče. Ušli smo neopaženo, izbegavajući jebene sigurnosne kamere da bi došli do kontrolne table. Znao sam kako da sjebem kamere i sigurnosni sistem koji je moj otac instalirao posle pucnjave. Škrto kopile nije nabavilo ništa od napredne tehnologije. Bilo je lako petljati po postavkama, kako bi ostali neprimećeni. Ja sam ušao od pozadi dok je Diesel ušao s preda, u slučaju da je neko zaostao ili da su ostavili za sobom klubske kurve. Bilo bi sumnjivo da se i on ušunjao kao ja. Braća su znala da ja ne bih kročio na imanje, bilo bi previše nepažljivo dovesti klub u opasnost ako bi panduri nekako saznali. „Svi su otišli,“ objavio je, klimnuvši glavom da uđem kroz klizna vrata. „Imamo manje od dva sata da pronađemo ono što nam treba. Ne želim da rizikujemo, ko jebeno zna koliko dugo će tvoj matori da ostane napolju na vašaru. Pretpostavljam da to zavisi od toga koliko Jacka imaju.“ Klimnuo sam, zgrabivši sakrivene ključeve od njegove sobe pre nego što smo krenuli niz hodnik i uz stepenice do njegovih privatnih odaja. Nadajući se da Christa, ćaletova kurva, nije bila tu jer je nismo videli na motoru iza

211


Naš svet knjiga njega. Zaustavili smo se ispred njegovih vrata i osluškivali nekoliko sekundi da bi se uverili da je teren čist. Nijednog od nas nije iznenadilo što su vrata jebeno zaključana. Proveli smo naredna dva sata pretražujući pakao i duboke vode za bilo kakav trag. Od zidova do podova, čak i prokleti plafon. Preturajući po fiokama, ormarićima, i policama u kojima nismo ništa našli. Bili smo na ivici da uništimo jebenu sobu, da je demoliramo da bi otkrili gde je sakrio Martinezov disk. Ali nismo, želeći da izgleda kao da niko nije bio ovde. Poslednje što nam je trebalo je da shvati da smo mu na tragu. To bi pokrenulo nove probleme za koje nismo imali vremena. „Jebiga!“ povikao sam, frustriran što nismo pronašli to što nam je trebalo. Smestio sam dupe u fotelju u njegovoj sobi, pokušavajući da ne mislim koliko mu je kučki popušilo kurac dok je sedeo u njoj. Zgrabio sam telefon iz svog zadnjeg džepa i izvukao fotografiju koju mi je Martinez poslao nekoliko meseci ranije. Verovatno sam gledao u prokletu fotografiju sto jebenih puta, i dalje imajući osećaj da propuštam nešto važno. Fotografija je bila stara, istrošena i sjebana, tako da je bilo teško videti mu lice. „Creed,“ Diesel me je pozvao, skrećući mi pažnju na sebe. „Od kada tvoj matori sluša klasičnu muziku?“ „Šta?“ pitao sam, naginjući glavu u stranu. Klimnuo je glavom ka njegovom držaču CD-ova u uglu sobe. Oči su mi se suzile ka polici, pronalazeći gotovo trenutno kutiju o kojoj je pričao. Zaglavila se kao natečen palac. Odskočio sam sa fotelje i stigao do police u tri koraka. Zgrabio sam spomenuti CD, otvarajući ga pre nego što mi je bio potpuno u rukama. „Do đavola, jeste.“ Držao sam sadržaj, osmehujući se od uha do uha kad sam shvatio da je to Martinezov disk. „Pomozi mi da uzmem sve jebene CD-ove iz kutija. Jebe mi se ako primeti.“ Uzeli smo sve do zadnjeg, bacajući ih u kesu koju smo poneli sa sobom, primećujući da nekoliko njih nisu bili muzički, već verovatno fajlovi. Pošto smo se uverili da je sve vraćeno na mesto, odvukli smo guzice odatle u zadnji čas. Slušali smo grmljavinu motora iz daljine dok smo se brzo udaljavali, sa, nadam se, istinom u kesi.

212


Naš svet knjiga Znao sam da Diesel pokušava da ne juri nazad kući, zabrinut što sam došao do osnove svega. Imam neku vrstu završetka i jebene pravde za sve uključene strane. Zgrabio je svoj laptop sa stočića za kafu, žureći u kuhinju. Čisteći sadržaj sa pulta jednim zamahom ruke. Šaljući flaše piva zveketom na pod, pripremajući teren za dugu noć pred nama. Neću spavati dok ne budem imao odgovore. Izneo sam sve diskove, ubacujući prvo Martinezov. Ni za milion jebenih godina nisam očekivao šta ću naći. Svaki CD je rešavao još jedan deo slagalice. Osim što nikad nisam mislio da će to voditi ka još jednom putu sa kog je moguće da se niko od nas neće izvući... Živ.

213


Naš svet knjiga

Letnji raspust se završio previše brzo. Nedostajala mi je mogućnost da se družim sa Noahom po ceo dan, svaki dan na plaži, surfovanje, sunčanje, ljubljenje. Bilo je mnogo ljubljenja. Završna godina mog školovanja je počela, a moj osamnaesti rođendan je došao i prošao. Bila sam zvanično i po zakonu odrasla. Mislim da je moj tata zbog toga bio pomalo tužan, jer nisam više bila njegova mala devojčica. Pogotovo kad sam se šalila sa njim, govorila da više ne može da mi kaže šta mogu, a šta ne mogu da radim. Zbog čega je moja mama zaradila kontroliši svoju ćerku pogled. Proslavili smo večerom i tortom u mojoj kući. Okruženi porodicom i Noahom, samo nam je nedostajao Mason koji se vratio preko okeana da se još jednom bori za svoju zemlju. Giselle se pojavila sa svojim novim dečkom, koji uopšte nije izgledao kao njen tipičan frajer. Potpuna suprotnost mom bratu. Mogu da kažem da se ujka Dylanu čovek nije mnogo dopao, odmeravao ga je ubistvenim pogledom. Čekajući da napravi jedan pogrešan pokret. Momentalno sam se zapitala da li je moj brat znao šta je smerala. Znajući da ne bi dobro prošlo ako bi i kada bi saznao. Bilo mi je žao jadnička, ali takođe nisam želela da moj brat završi u zatvoru zato što ga je sredio. Ovde se definitivno kuvala usrana oluja i prvi put posle dužeg vremena, ja nisam bila uzrok. Morala bih da budem zahvalna na malim čudima. Svi su bili glasni, pevali su mi srećan rođendan, rekli su mi da zamislim želju i oduvam svećice. Iz nekog razloga, istog momenta, pomislila sam na novčić, što nije imalo nikakvog smisla. Pomislili bi da su osećanja postala prirodna reakcija za mene do sada, ali nisu. Čak ni posle svog ovog vremena. Nakon što sam se najela domaće torte koju je napravila moja mama, otvorila sam tonu poklona. Dobila sam nakit, nov laptop, odeću i gomilu poklon kartica. Nisam mogla da dočekam da odem u šoping. To je bio

214


Naš svet knjiga odličan način da kažem zbogom mojim sedamnaest i poželim dobrodošlicu osamnaestoj raširenih ruku. Provela sam rođendan sa svim ljudima koje sam volela i želela da budem sa većinom njih. Noah mi je dao prelepu ogrlicu sa priveskom u obliku srca napravljenim od dijamanata. Rekao je, da čim ju je video, morao je da je uzme za mene. Da ništa nije tako lepo kao ja, ali da je ona blizu. Bili smo zvanično u vezi, provodili smo svaki budan trenutak zajedno. Prvi put kad me je nazvao svojom devojkom, uradio je to ispred mojih roditelja. Zezali smo se po bazenu dok su moji mama i tata roštiljali. Nisu ništa rekli, ali sam videla kroz klizna staklena vrata da je moj tata, kasnije te večeri, saterao Noaha u ćošak u kuhinji. Činilo se da su vodili žustar razgovor, mada nisam čula oko čega. Mogla sam da zamislim da su to bile tipične pretnje na koje je Noah postao više nego naviknut. Od kada sam napunila osamnaest, nisu mi više bili za petama kao što su ranije imali običaj. Više nisam imala zabranu. Mogla sam da dođem i odem kada poželim. Mogla sam da ostajem kod prijatelja sve dok im se javljam gde sam i šta radimo. Znala sam da nisu glupi. Bila sam sigurna da pretpostavljaju da ostajem sa Noahom, ali me nikad nisu pozvali. Mislim da je delimično počeo da im se sviđa, možda čak i da mu veruju. Sa njim sam bila bezbedna i srećna. Što je na kraju krajeva i bilo sve što su želeli za mene. Iako se moj život promenio, moja sećanja se još uvek nisu vratila. Prošlo je skoro godinu dana od kad su me pronašli, a nisam bila ništa bliže istini koja je bila zarobljena u mom mozgu. Slučaj mog nestanka je i dalje bio otvoren, ali je počeo da stagnira. Creed je i dalje bio u bekstvu, a moj ujak i tata su ga i dalje jurili. Znala sam da neće nikad prestati. Da budem iskrena, što je više vremena prolazilo, to sam više shvatala da se moja sećanja možda nikad neće vratiti. U tom trenutku, mislim da sam počela da se mirim sa tom činjenicom. Bilo je kako je bilo. Moj terapeut i ja smo počeli da pričamo o budućnosti, umesto da živimo u prošlosti. Morala sam da počnem da razmišljam o koledžu i svemu što je sa tim dolazilo. Uz moju pomoć Noah je položio za svoju srednjoškolsku diplomu sa najvišim ocenama. Njegova mama je bila jako ponosna dok je gledala svoju bebu kako prima diplomu. Proveli smo sate i sate pripremajući ga za to. Potcenjivao je sebe, ali je bio izuzetno bistar kad se usredsredi na

215


Naš svet knjiga nešto. Većinu vremena sam morala da ga podmićujem perverznim uslugama. Kao na primer ako odgovori tačno na pitanje, ja ću skinuti majicu, ili ako odgovori pogrešno neće moći da me poljubi sat vremena. To ga je motivisalo u pravom smeru za veći deo, iako je najčešće vodilo samo tome da se strastveno ljubimo. Još uvek nismo imali seks, a on me nije terao da radim bilo šta što mi ne prija ili za šta nisam spremna. Bio je strpljiv sa mnom, a ja sam mislila da je to super slatko od njega. Mogli smo da provedemo sate samo se ljubeći, izležavajući se zajedno, dopuštajući rukama da lutaju. Dodirivao bi me ispod odeće testirajući moje granice, ali nikad nije otišao dalje. Koliko sam znala, za sada, bio je zadovoljan da može da me oseti i voli na taj način. Nisam videla ni čula Creeda još od mature, više od pet meseci. Sve to se promenilo kad je moj telefon zazvonio u ponoć na moj rođendan, preplašivši me na smrt. Nepoznat broj zasvetleo je u tami moje sobe kao svetionik u mraku, pozivajući me da odgovorim. Prešla sam prstom preko ekrana i pročitala jednostavnu poruku, „Srećan rođendan Pippin. Ne zaboravi da zamisliš želju.“ Njegove reči su me nasmejale, ali je to brzo iščezlo kao i svetlo na mom telefonu. Toliko sam se trudila da ga izbacim iz glave i svaki put kad bih pomislila da je nestao, on bi našao način da se vrati. Skoro kao da je osetio da nastavljam dalje. Osim te noći, svake druge je izgledalo kao da je nestao sa lica zemlje. Borila sam se vrlo često da mu napišem poruku samo da bih videla da li je dobro. Takođe sam se nekoliko puta odupirala porivu da pitam njegovu mamu da li se čula sa njim, plašeći se odgovora koji bi dobila. Bilo je trenutaka kad bih uhvatila sebe da razmišljam o njemu, nadajući se da je na sigurnom. Moleći se da je živ. Držala sam čvrsto u ruci ključeve koje mi je dao. Pokušavala sam da otkrijem zašto ga moj mozak ne bi vratio u sećanje, ali to pitanje tek treba u potpunosti da razumem. „O čemu ti tamo razmišljaš?“ Noah me je ispitivao, vraćajući se u svoju dnevnu sobu sa kokicama u ruci. Spreman da pusti film. Njegova mama je otišla na vikend sa prijateljicama. Pričajući nešto o tome kako je to trebala odavno da uradi. Noah je sumnjao da se viđa sa nekim i da ne želi da on to zna. Verovatno je bila previše nervozna, razmišljajući kako bi on reagovao na vesti. Plašeći se za život tog frajera. Da budem iskrena, i ja bih. Ne bih bila iznenađena da ponovo izlazi sa nekim, bila je lepa. Iznutra i spolja. Znala sam da je Noaha još uvek držala

216


Naš svet knjiga ogorčenost prema njoj, i ona je to znala. Iako je bilo još ogorčenosti kod njega, znala sam da je voli, a i ona je njega volela više od svega. Dokazivala je to svaki dan. Njihova veza je bila savršena veza majke i sina. Mislim da bi vremenom njegov bes, zbog svega što mu je sve priredila, izbledeo. Nadala sam se da bi tako moglo biti i sa njegovim bratom. Noah nije nikada pričao o Creedu, a ni ja ga nisam nikada spominjala. Njegova mama ga nije spominjala u mom prisustvu. Što me je nateralo da pomislim da ona zna više o tome gde je on, nego što govori. „Uvek grizeš usnu kad si duboko zamišljena,“ primetio je, odvlačeći me još jednom od mojih misli. „Da li postoji nešto što ti ne primetiš?“ „Ne, kad si ti u pitanju.“ Nakezila sam mu se, uzimajući kokice iz činije dok je sedao pored mene. „Razmišljala sam o svom džipu, ako baš moraš da znaš. Hvala što si me pokupio večeras maminim kolima. Moj džip bi trebao da bude gotov sa servisom sutra ujutru. Možeš li da me odvezeš da ga preuzmem?“ Podigao je obrvu, smeškajući se. „To znači da ostaješ ovde preko noći?“ Slegla sam ramenima, smejući se. „Zavisi. Da li si iznajmio muški film? Ako budem morala da prolazim kroz još jedan nasilan ili krvav film, bilo bi bolje da su u njemu neki strava frajeri.“ „Zašto? Imaš jednog koji upravo sedi ovde.“ „Stvarno?“ Pogledala sam po sobi i ponovo ka njemu. „Gde?“ Stavio je kokice na stočić za kafu i dohvatio me za stopalo, povlačeći me do sebe. Terajući me da cičim i smejem se u isto vreme. „Imaš sreće što si tako jebeno lepa,“ zaškrgutao je, ležući preko mene. „Šta kažeš na moje duhovite dosetke?“ „Šta sa njima?“ Usta su mi se širom otvorila. „To nije lepo.“ „Neko nije bio fin pre nekoliko minuta,“ odgovorio je, ljubeći me duž vrata. Dlake njegove brade izazivale su svakakva osećanja u meni. „Nemoj biti mrzovoljan zato što nisi duhovit!“ kikotala sam se, naginjući glavu na dole kako ne bi mogao da uđe u dekolte. „Sada nisam duhovit? Ja jesam jebeno duhovit!“

217


Naš svet knjiga „O da, jebeno urnebesno. Nisi jebeno duhovit,“ imitirala sam ga, koristeći njegov rečnik. „Ne govori jebeno... zvuči tako prljavo kad izađe iz nečeg tako slatkog.“ „Ooo! To je bilo slatko! Ali ti mi nisi gazda! Mogu da kažem šta god želim! Jebeno, jebeno, jebeno, jebiga!“ Zasmejao se kad je shvatio da neću odustati i pustiti ga da mi ljubi vrat, pa je umesto toga podigao moju haljinu. Duvajući prdavce po celom mom stomaku, zbog čega sam se bacakala kao luda. „Ko je sada jebeno smešan?“ „Ti definitivno ne! Smejem se samo zato što me mučiš!“ Slučajno sam šutnula kokice sa stola zbog čega su se razletele na sve strane. Nastavio je svoj napad golicajući me sa strane ne znam koliko dugo kad se iznenada samo zaustavio, uhvativši me nespremnu. Uhvatila sam vazduh na nekoliko sekundi pre nego što sam se naslonila na laktove da vidim šta je radio. U momentu sam se trgla shvatajući da mu je pogled ukopan na moj izbledeli ožiljak od carskog reza koji se mogao videti samo ako si znao da je tu. Isti onaj u koji sam ja još uvek gledala sve vreme. Zaledila sam se u mestu jer nisam znala šta da kažem ili uradim. Tek smo trebali da otvorimo temu o prošlosti, pretvarajući se kao da nije ni postojala. Kad je pomerio ruku, zaustavila sam disanje. Znala sam tačno šta će da uradi. Njegovi prsti su lagano prelazili preko izbledelog sećanja na dan zbog koga sam još uvek bila previše užasnuta i skrhana da bih ga se sećala. Iako su vrhovi njegovih prstiju samo okrznuli moju kožu to me nije sprečilo da osećam nadražaje svuda. Pogotovo probadanje kroz svoje srce. „Ime joj je bilo Madison, zvali bi je skraćeno Maddie,“ rekao je tako tiho da sam ga jedva čula. Kao da više nije bio sa mnom u sadašnjosti, bio je na nekom drugom mestu, potpuno zaglavljen u prošlosti. Izgubljen u sopstvenim mislima. „Bila je prelepa, Mia. Nisam video ništa lepše u celom svom životu.“ Oči su mu se napunile suzama. To je bilo prvi put da ga vidim tako ranjivog posle njene sahrane. Tako osetljivog i tako bolnog. „Mora da si je upoznao?“ pitala sam istim tihim monotonim tonom kojim je i on pričao.

218


Naš svet knjiga „Ne. Dok sam uspeo da se vratim, ona je već preminula.“ Misli su mu se odmotavale kao na traci. Mogla sam da vidim jasno kao dan, slike su igrale ispred njega. „Bila je tako jebeno sitna. Telo je moglo da joj stane na moje dlanove,“ napravio je pauzu, gledajući na dole u svoje ruke kao da je još uvek u njima. „Imala je tvoje usne i okruglo lice i tvoj ten.“ Gledala sam dok su mu se suze slivale niz obraze, osećajući se tako bespomoćno. Nije se trudio da ih briše, previše obuzet time što mi je govorio. Kao da je bio tamo sa njom, a ne ovde sa mnom. „Ipak, imala je moju tamnu kosu. Koža joj je bila tako jebeno nežna i nikad nisam udahnuo ništa što je mirisalo tako lepo kao ona. Bila je jebeno savršena. Zavoleo sam je momentalno. Nisam mislio da bih mogao da volim nešto tako mnogo do tog momenta. Osim možda tebe.“ Udahnula sam vazduh, upijajući sve što je govorio, proživljavajući sve to kroz njegove oči. Ne primećujući da sam plakala zajedno sa njim sve dok mi suza nije pala na usne. „Sanjam je sve vreme. Razmišljam o nečemu što nikad neće biti. Vidiš, Mia, tvoja kazna je to što se ničeg ne sećaš... moja je, činjenica da se sećam.“ „Noah...“ prošaputala sam, a glas mi je prepukao. „Ne želim da se setiš. Molim se svake noći da se ne setiš. Zato što znam da, tog dana kad se setiš, jebeno ćeš me mrzeti. Isto koliko i ja mrzim sebe što nisam spasio našu bebu.“ Napravila sam grimasu, njegove reči su bile previše za mene da podnesem. Sela sam, povlačeći njega za sobom, zajahavši njegovo krilo. Bio je red na mene da brišem njegove suze. Koristila sam usne i prste u želji da uklonim njegov bol i tugu. „Nikad ne bih mogla da te mrzim,“ promrmljala sam, mazeći ga po licu. Tiho se moleći da mi je poverovao. Nije bilo dela mene koji nije patio za njim, koji ga nije želeo. Žudela sam sada za njegovim dodirom, više nego ikada. Olizala sam usne da bi vlagom ublažila osećaj žarenja koji su njegove reči i dah izazvale uz moja usta. Njegov pogled je pratio jednostavan pokret mog jezika. „To nije tvoja greška. Nije ničija. Ja se možda ne sećam šta se dogodilo, ali u svom srcu znam ko si i šta mi značiš. Ne možeš sebe da kriviš za nešto nad čim nisi imao kontrolu. Nisi ti povukao obarač. Nikad me ne bi povredio. Znam to i bez svog pamćenja. Da li me razumeš?“

219


Naš svet knjiga Malo se povukao unazad, sužavajući svoj pogled prema meni. Pretražujući moje lice, ne znam za čim. Samo je klimnuo odgovarajući na moje pitanje, kad je posegnuo za mojom kosom da mi je skloni sa lica, ne dopuštajući svom pogledu da skrene sa mog. Nisam oklevala, nagnula sam se i poljubila ga. Želela sam i imala sam potrebu da mu uklonim sećanja na taj dan, iako sam u svom srcu znala da to nema veze, da će ga uvek progoniti. Ipak sam osećala da je najmanje što mogu da pokušam. Dopustila sam svom dodiru da priča za sebe. U roku od nekoliko minuta naš poljubac se promenio u nešto potpuno drugo. Nešto što smo oboje želeli, ali je tek trebalo da se desi. „Lepotice,“ zaškrgutao je zubima o moja usta. „Šta to radiš?“ Osećajući žurbu mojih usana koje su zahtevale njegove. „Želim te,“ jednostavno sam izjavila između poljubaca. Nisam želela da prestanem da ga tešim iako je to bilo samo na sekund. „Mia...“ stenjao je hrapavim, iskidanim tonom. Želeći da čuje od mene reči koje je očajnički žudeo da čuje. „Molim te... Vodi me u krevet. Tvoja sam.“ Naglo je ustao, noseći me sa sobom gore kao da nisam bila ni malo teška, obmotanih nogu oko njegovog struka. Grubo me lupivši po dupetu, zbog čega sam zacvilela. Odneo me je u svoju sobu gde me je položio na krevet, naginjući se svojim ogromnim telom iznad mog. Gledajući duboko u moje oči, izdahnuo je, „Da li si sigurna?“ „Da.“ Uspravila sam se dovoljno da mogu da skinem haljinu, odbacujući je na pod. Ostala sam bez gornjeg dela, izložena, samo obučena u gaćice. Znala sam da me je video golu i ranije, ali sada, osećala sam se kao da je ponovo prvi put. Ležala sam, jako nervozna, čekajući da uradi šta god želi sa mnom. Srce mi je kucalo neujednačenim ritmom, preteći da će mi eksplodirati iz grudi. Možda je bilo tako zbog predatorskog izgleda njegovog lica ili činjenice da sam upravo videla njegovu drugu stranu. Takođe bi moglo biti zbog saznanja da ću ga dotaći, osetiti i videti na načine na koje se nisam sećala da sam iskusila sa ovim čovekom. „Tako si prokleto lepa,“ pohvalio me je iskrenim tonom, stojeći iznad mene na ivici kreveta. Povlačeći svoju majicu preko glave, otkrio je svoje čvrsto, zategnuto, mišićavo telo prekriveno pravim umetničkim delima.

220


Naš svet knjiga Upravo tada sam ugledala ime Maddie istetovirano malim pisanim slovima preko njegovog srca. „Kad si to uradio?“ „Dan pošto je umrla.“ „Kako je ovo prvi put da sam to primetila?“ „Nisi tražila ranije.“ Pomerio je pogled, upijajući svaki santimetar mog tela kao da je ovo bio prvi put da može dobro da me pogleda. „Raširi noge za mene, dušo.“ Bojažljivo sam poslušala, namolivši moje noge koje su se tresle da se pomere. Raširila sam ih, nestrpljivo čekajući ono što sam znala da će se desiti. Oslobodio je zvuk glasnog režanja koji je pobegao iz dubine njegovog grla, dolivajući ulje na vatru koja je već gorela u meni. Zgrabio me je za butine, povlačeći me na ivicu dušeka i spustio se na kolena. Brzo sam zatvorila oči, a poznat neprijatan osećaj se vratio sa osvetom. Bilo mi je teško da dišem dok me je ljubio i lizao uz bedra. Nisam razumela zašto intimnost onog što je radio mogu da osećam tako pogrešno. Ugrizla sam se za usnu, preklinjući misli da me puste, dopuste mi da živim u sadašnjem trenutku upravo ovde, upravo sada sa njim. Uživam u osećaju koji bi njegove usne uzburkale u meni. „Mia,“ promrmljao je, terajući me da pogledam na dole u njega. „Mogu li da te okusim? Pre mi nisi dozvolila, ali jebiga... moram. Jebeno umirem od gladi.“ Njegove reči su pogodile žicu duboko u meni, imitirajući način na koji sam se osećala. A to se nije odnosilo na bezobrazluke koje je govorio, nego na činjenicu da je ovo bio prvi da će to raditi... Da li sam zato osećala da je pogrešno? Zato što mu ranije nisam dozvolila? Zašto mu nisam dozvolila? Klimnula sam, nisam mogla da govorim. Na silu odgurujući osećanja najbolje što sam mogla. Zabacila sam glavu u nazad čim sam osetila njegov jezik na sebi. Blizina njegovih usta na mom najintimnijem delu tela je bio osećaj koji me je naterao da pomahnitalo zgrabim čaršafe, a on je jedva i počeo da me dodiruje. Očekivala sam od njega da bude grub, ali je bio jako nežan, dajući sebi vremena da me proždire. Čineći me vlažnom za njega, samo za njega.

221


Naš svet knjiga „O Bože,“ zacvilela sam od zadovoljstva. Zarežao je vraćajući svoj jezik na moju vrelinu. Preklopivši me svojim telom, jeo me je kao da sam njegovo omiljeno jelo. Poludela sam od strasti i želje dok sam se borila sa neumoljivim osećajima koji su divljali u mojoj glavi. Bili su nemilosrdni i neumoljivi. Usisao je jače moj klitoris, sa jedne na drugu stranu, od čega sam vrištala u ekstazi. U roku od nekoliko sekundi učinio je da svršavam opet i opet, zabadajući svoj jezik u mene i iz mene. Koristeći palac da trlja moj klitoris, šaljući me sve dalje i dalje preko ivice sve dok nisam padala slobodnim padom, ostavljajući za sobom sve na što su mi moje misli neumoljivo ukazivale. Tresla sam se sve vreme kad me je pustio da jašem na orgazmu uz njegove usne. Oslobađajući me tek kad sam završila i nisam mogla više da podnesem. Ljubio me je po celom telu zaustavljajući se tačno iznad izbledelog ožiljka. Izazivajući da suze zaprete u mojim očima kad sam osetila da je očešao usne o njega, dopuštajući im da se zadrže malo duže, što je delovalo kao sati, a u stvari su bile samo sekunde. Pre nego što je nastavio da se spušta ka mojim grudima. Zgrabio me je jednom rukom za zadnji deo vrata, zadržavajući me blizu uz svoje telo. Tačno tamo gde je želeo. Zastenjala sam kad su se njegove usne obrušile na moje, izdižući kukove sa kreveta izvila sam leđa. Nemo zahtevajući da nastavi. Nasmejao mi se uz usta, zadovoljan mojim suptilnim zahtevom. Spreman da mi da ono što je želeo, za čim je žudeo, ono što je čekao. Ljubeći me dugo i jako, posegnuo je ka fioci noćnog ormarića i izvukao kondom. Ne prekidajući našu povezanost. Moje drhtave ruke su se užurbano pomerile ka njegovom kaišu, otkopčavajući ga najbrže što sam mogla. Pomerila sam se da otkopčam njegove farmerke sledeće. Koristila sam stopala da mu pomognem da ih svuče zajedno sa boksericama. Zasmejao se, uhvativši izraz mog lica kad sam ugledala njegov tvrd kurac koji je iskočio. Ugrizla sam se za usnu dok je razmotavao kondom niz svoje koplje da ga stavi na mesto. Dopuzavši nazad do mog tela kad je završio. Zarobio me je rukama oko lica, ponovo me hvatajući za vrat ne želeći da izgubi našu povezanost. „Ne zatvaraj oči dušo. Želim da ih gledam dok vodim ljubav sa tobom.“

222


Naš svet knjiga Držala sam oči otvorene, dok su se moj um i srce borili jedno protiv drugog da ih zatvorim. Čvršće me je uhvatio oko vrata dok je postavljao kurac pod uglom prema mojoj pički drugom rukom. Počeo je nežno da prodire u mene, odmarajući svoje čelo na mom, a naše usne su se uskladile u osećaju da postajemo jedno. Stao je kad je bio do kraja u meni, želeći samo da na trenutak pogleda u moje oči. Da zapamti osećaj njega umotanog u meni. Ruke su mi se omotale oko njegovog vrata kad je lagano počeo da prodire unutra, napolje, želeći da me navikne na svoju veličinu i obim. „Jebem ti, tako si dobra,“ zastenjao je, prodirući jače. „Kako si tako jebeno dobra?“ Trgla sam se, ali on to nije video, previše zanesen trenutkom, nama. Jedno sam znala, on je čekao na ovo još od prvog puta kad smo to radili pre više od godinu dana. Sve što je govorio, bilo je kao da sam već čula, ali ne od njega. Da li je to bio Creed? Uhvatio me je za nogu, podižući je pod uglom. Na taj način je prodirao dublje, što me je nateralo da se stisnem i stegnem oko njegovog koplja, čime sam zauzvrat zaradila glasno, divlje režanje. Nijednom nije popustio svoj stisak dok je nastavio da se pomera jakim i brzim tempom, zbog čega sam pod njim osetila slabost. Osećajući svaki santimetar njega kako se kreće u meni. Savršeno je udarao u moju g-tačku od čega sam se zadihala, jecala i vrištala sve odjednom. Pokušavajući da se proguram kroz nelagodnost koju su prizivale moje misli. Mučeći se da odgurnem misli na nekoga ko nije bio tu. Naša tela su bila tako obuzeta jedno drugim, upetljana zajedno na belim čaršafima. Poljubio me je duboko i snažno, uživajući u novom osećaju našeg dodira koža na kožu. Počela sam da pomeram kukove u napred dok je prodirao. Naša tela su se zajedno kretala, sve brže i jače sa svakom proteklom sekundom. Bukvalno sam pokušavala da odjebem Creeda iz svojih misli. „Jebiga,“ zarežao je, rotirajući svoje kukove još zahtevnije. Bila sam blizu da izgubim... Svoje misli. Svoje srce.

223


Naš svet knjiga Svoju dušu. Svoj orgazam. Sve se ispreplitalo, mešajući se sa zadovoljstvom i bolom. Zbunjenost i osećanja. Želja i potreba. Prošlost i sadašnjost. A onda nisam više mogla da podnesem. Jednim brzim pokretom, prevrnula sam nas pa sam bila od gore. Imala sam potrebu da držim pod kontrolom svoje misli, svoje srce i svoju dušu. Nisam više mogla da podnesem da bude na meni. Bolelo je prokleto previše. „Svršiću,“ dahtala sam uz njegova usta. Obuhvatio je moj vrat, povlačeći me na dole prema njemu da bi gledao duboko u moje oči. Ljubio me je strastveno, izluđujući me. I sebe zajedno sa mnom. Sakrio je lice u pregib mog vrata, ljubeći moju oznojenu kožu. Jedna suza se skotrljala niz moje lice kad sam čula kako govori, „Volim te.“

224


Naš svet knjiga

Pomisao na to da spavam više od nekoliko sati tu i tamo zvučala je jebeno fantastično. Nisam mogao da se setim kad sam poslednji put zatvorio oči na interval duži, od kako sam osećao, deset jebenih minuta. Osećajući se kao da sam ponovo u vojsci na zadatku. Nije postojao deo mene zbog kog se nisam osećao apsolutno kao govno. Izvukao sam ključeve, otključao kuću i ušao unutra. Zatvarajući vrata za sobom. Bacio sam ključeve na sto u hodniku, primećujući da je bilo nekoliko uključenih sijalica u dnevnoj sobi, ali je kuća bila jeziva i tiha. Taman sam skinuo prsluk kad sam čuo buku koja je dolazila iz donjeg dela glavnog hodnika. Zvučalo je kao prigušeni glasovi praćeni nekim muvanjem naokolo. „Šta je to dođavola?“ prošaputao sam za sebe, izvlačeći pištolj iz zadnjeg džepa farmerki. Momentalno sam pošao u pravcu buke na drugom kraju kuće. Bio sam izuzetno oprezan da me ne bi čuli, jer ovde nije trebalo da bude jebeno nikoga. Zaobišao sam ćošak sa pištoljem koji sam držao čvrsto u ruci, uperivši ga direktno u pod dok sam oprezno koračao niz dugačak, uzan hodnik. Bilo je bolje ući u ovakvu situaciju neprimećen. Uhvatiti kučkine sinove na prepad. Poubijati ih pre nego što shvate šta ih je snašlo. Bilo je ili moj ili njihov život, a ja sam uvek jebeno birao svoj. U protekla tri i po meseca ređala se jedna stvar za drugom od kad smo Diesel i ja otkrili istinu sakrivenu na diskovima koje smo izvukli iz ćaletove sobe. Nije ništa spominjao, pa smo zaključili da tek treba da otkrije. Kad sam ugledao dokaz pred svojim prokletim očima osetio sam kao da sam doživeo vantelesno iskustvo. Prolazeći kroz slike i dokumenta, istina me

225


Naš svet knjiga je skoro bacila na jebena kolena. Nisam mogao da verujem šta sam jebeno video, mogao sam da se zakunem da se moje oči poigravaju sa mnom, po mozgu mi se motalo da nam je trebalo toliko jebeno dugo da sastavimo deliće slagalice zajedno. I još uvek nam je trebao poslednji delić kojim bi zakucali jebeni kovčeg. Dugovao sam Martinezu više nego što sam ikad mogao da zamislim da ću ikome dugovati. Što nas je dovelo do ovog mesta i vremena. Gde više nema dokaza koje treba pronaći, ni puteva kojima treba ići—sve će se završiti ovde. Sve činjenice su ležale ispred nas. Neke su me gledale pravo u jebeno lice već godinama, a ja nikad nisam sabrao dva i dva do nedavno. Uključujući užasno mnogo više ljudi od samo mene i mog oca. Niz lica ispunio je Dieselov ekran. Zaustavljajući se na jednom zbog kog mi je krv proključala do tačke besa. Njenom. Bilo je samo pitanje vremena kad će istina da izađe na videlo, a đavo i svetac će sići među nas. On će doći po mene. Ako moj matori ne sazna prvi. Samo sam se nadao da bi još mogao da stignem ja do njega jebeno prvi. Nekoliko sledećih minuta mog života odvijalo se kao na usporenom jebenom snimku, dok sam se sve više primicao sobi gde su vrata bila malo odškrinuta. Više istina. Više činjenica. Nema više jebenih laži. Gušio sam se u njima. Moje misli, moj razum, moj život—nisam više mogao to da podnesem. Imao sam osećaj da me celo moje telo izdaje. Isključuje se. Kraj priče. Bilo je previše emocija koje su se dešavale u isto jebeno vreme, a ja nisam mogao da kontrolišem ništa od toga. Ništa nije moglo da me pripremi na ono što ću videti, što ću osetiti. Ovo je bila noć kad se moj život stvarno jebeno završio. Čuo sam je kako dahće kao da sam ja bio taj koji je dodiruje. Čuo sam kako stenje kao da sam ja taj koji je ljubi. Čuo sam kako vrišti njegovo ime kao da sam ja taj koji je tuca. Osim što to nisam bio ja. Više nikad to neću biti ja. Ostao sam zaleđen u mestu dok sam posmatrao Noah na Miji, mojoj jebenoj devojci. Ljubio je, grlio je—vodio je ljubav sa njom kao da je bila samo

226


Naš svet knjiga njegova, a nikad zaista moja. Sa svakim njegovim prodiranjem i nju, shvatio sam da još uvek ne mogu da vidim devojku, samo sam mogao da je čujem. Morao sam da je jebeno vidim da bi poverovao. Držeći se za lažnu nadu da je možda sve to bio on. Ili sam možda pogrešio i on tuca kurvu, ali znao sam Mijine zvuke. Njene jecaje, njeno vrištanje, sve je to bilo urezano u moj mozak. Moje srce. Moju jebenu dušu. Bio sam na sekund od toga da upadnem u sobu i zbacim ga što dalje sa nje. Sekund od toga da dokažem da sam ja bio u pravu, a da je on pogrešio. Noga mi je bila u vazduhu krećući napred kad sam iznenada video kako se prebacila preko njega da se smesti na vrh njegovog kurca. Jašući ga do besvesti, dok ga je gledala duboko u oči. Ljubeći ga kao što je nekad mene ljubila. Bilo je kao da gledam saobraćajnu nesreću, a ne mogu da sklonim pogled. Želeo sam da padnem na svoja jebena kolena i raspadnem se na licu mesta. Svako njihanje njenih kukova vodilo me je bliže mojoj sopstvenoj propasti. Moglo je da se desi da me prebiju ovde, mogao sam ja da razbijem facu mog mlađeg brata pre nego što mu smestim metak u čelo. Mogućnosti su bile neograničene. Osim što nisam mogao da se maknem. Kao da me je Bog držao za zglobove, prikovao ih za pod, kažnjavajući me za sve moje grehe. Dok se Đavo kidao od jebenog smeha. To se nije desilo sve dok nisam čuo kako je zastenjala, „Svršiću,“ tada sam poželeo da uzmem pištolj u ruke i naciljam ga direktno sebi u srce. Povučem jebeni okidač i završim svoj jadni jebeni život jednim jedinim metkom. Konačno sam se odmakao klimajući glavom, okrećući se da odem kad sam čuo Noaha kako izgovara, „Volim te.“ Povlačeći jebeni okidač umesto mene. Otišao sam u svoju sobu, bacio prsluk na krevet i obukao šešir i crni duks sa kapuljačom. Pokušavajući da sakrijem svoje telo i lice od bilo koga ko bi mogao da me prepozna. I dalje sam bio begunac, čovek sa poternice u bekstvu, sa nekoliko naloga za hapšenje i nagrada za moje hapšenje. Ali me više nije bolelo dupe zbog toga. Napustio sam kuću pre nego što uradim nešto zbog čega bi mogao da žalim do kraja života. Hodao sam do benzinske pumpe udaljene nekoliko blokova da sebi skrenem misli. Platio sam u

227


Naš svet knjiga gotovom za najveću flašu Jacka koju sam mogao da nađem, držeći je čvrsto u rukama celim putem nazad do mamine kuće. Ispijajući gutljaj za gutljajem iz flaše. Daveći se u tečnosti boje ćilibara, dopustio sam da mi obuzme celo biće. Otišao sam pravo do zadnjeg trema i sedeo tamo u mrklom mraku. Nisam bio spreman da se suočim sa svetlom koje je gorelo u Noahovoj sobi. Odgurujući sliku Mije koja se tuca sa mojim mlađim bratom, ali bezuspešno. Moje misli su me kažnjavale za svaki pojedini greh koji sam počinio. Svaki život koji sam uzeo. Vrteći zvuk Mijinog smeha svuda oko mene kao prokletu pokvarenu ploču. Video sam njeno lepo lice koje mi se osmehuje. Želeo sam da bude ovde sa mnom, a ne u rukama mog brata. Izgubio sam je, posle svega... I dalje sam je jebeno gubio. Uzeo sam još jedan gutljaj, pozdravljajući vrelinu vatrene vode sa jebenim oduševljenjem. Želeo sam da zaboravim. Želeo sam da se pretvaram kao da se poslednjih sat vremena nije jebeno dogodilo. Sedeći napolju u mraku ispod punog meseca. Dozvolivši da mi pruži kratkotrajnu utehu. Nisam više želeo da osećam. Nisam više želeo da se prisećam. Ništa više nisam želeo. Osim mira. A znao sam, na prvom mestu da ga nikad nisam ni imao. Nisam znao koliko je vremena prošlo kad mi je zazvonio telefon, prekidajući moje stanje praznine slično transu. „Da?“ odgovorio sam. „Da li si spreman za ovo?“ Diesel je pitao sa drugog kraja. „Spreman koliko bi uvek jebeno bio.“ „Reći ćeš mami sve?“ „Još nisam siguran. Treba mi još nekoliko dana da razmislim.“ Uzeo sam još jedan gutljaj, stisnuvši usne kad je skliznuo. „Ona čak ni ne zna da sam ovde. Niko ne zna.“ Jedini razlog što sam se pojavio na njenom pragu bio je taj što sam hteo da je upoznam sa istinom. Imala je pravo da zna. Da joj objasnim šta se

228


Naš svet knjiga dešavalo i šta ću ja da uradim sa dokazima koje sam našao. Ne zato što mi je trebao njen blagoslov. Već zato što mi je trebao njen oproštaj. „Da li si dobro?“ „Ne,“ kruto sam izjavio. „Idi odmori. Jebeno će ti trebati da se odmoriš.“ Diesel mi je bio podrška kroz celu ovu jebenu poteru. Znao sam da beskrajne neprospavane noći konačno uzimaju svoj danak. Kod obojice. „Reći ćeš Noahu?“ Slegao sam ramenima. „Ne znam da li mogu da verujem Noahu.“ Pogotovo posle ovog što sam večeras video. „On je ipak tvoj brat Creed. Znam da ti sad ne izgleda tako, ali jeste. Samo je povređen. Prošao je kroz mnogo toga zadnjih nekoliko godina.“ „Ne seri. I ja sam.“ „To je drugo. Ti si rođen sa ovakvim načinom života. To je jedino za šta si znao i zbog toga si ti štitio svoju mlađu braću najbolje što si mogao. Ne samo Noaha, nego i Luka. Noah nije video realnost našeg sveta sve do onog dana kad si ušao u taj prokleti autobus, napuštajući jednu borbu da bi se borio u drugoj. On je morao da odraste i postane čovek. Ti si jebeno rođen kao takav.“ Duboko sam udahnuo, upijajući njegove reči, gutajući iz boce. Bila je do pola prazna kad sam završio. „Biću sutra tu, Creed. Moram da smislim jebeni plan igre.“ Prekinuo sam. Naslanjajući se u stolicu, popio sam zadnjih nekoliko gutljaja viskija. Pokušavajući da usredsredim svoju pažnju na talase okeana, a ne na uragan koji je kidao po mom srcu, ne ostavljajući ništa sem uništenja na svom putu. Do momenta kad sam završio sa davljenjem u sopstvenim tugama, bilo je kasno uveče. Teturao sam se na nogama, shvatajući da sam bio mnogo pijaniji nego što sam mislio. Bacajući flašu u vodu, ušao sam unutra da se jebeno onesvestim. Nadajući se, u svom pijanstvu, da se moj pištolj neće slučajno sresti sa jebenim Noahovim jajima. Zahvalan do neba što se moja soba nalazila na suprotnom kraju kuće, ne želeći da čujem još njihovih sranja te noći. Teturajući sam ušao u sobu, zatvarajući vrata za sobom. Naglo se zaustavljajući u mestu kad sam video da Mia sedi na ivici mog kreveta, bledo

229


Naš svet knjiga gledajući u naličje mog prsluka koji joj je bio u rukama. Trepnuo sam nekoliko puta jer sam mislio da zamišljam stvari kroz svoju pijanu izmaglicu. Pokušavajući sebi da objasnim da je to verovatno bila pusta jebena želja. Nije bilo šanse da bi ona bila na mom krevetu, u mojoj sobi, ovako kasno noću. Pogledala je u mene, širom otvorenih očiju kao da je videla jebenog duha. U tom momentu, možda sam i bio. Nije me više videla, odmeravajući me gore dole, razmatrala je stanje u kom sam bio. Momentalno sam se donekle otreznio, shvatajući da je stvarno bila ovde. Naslonio sam se na vrata, prekrštajući ruke na grudima. „Šta ti do sto đavola radiš ovde?“ zaškrgutao sam zubima oštrije nego što sam nameravao. „Zar ne bi trebala da si u krevetu mog brata? Delovalo mi je malopre da ti je tamo prilično jebeno udobno.“ Trgnula se i nije čak ni pokušala to da sakrije. „Šta želiš Mia?“ Njen pogled je pao na moj prsluk u njenim rukama, opet intenzivno gledajući u njegovo naličje. „Da li su ovo ti bedževi o kojima si pričao?“ „Ne.“ Pogledi su nam se sreli. „To su oni koje si mi dala. Nekad su mi značili, sada pretpostavljam da su samo jebeno sranje.“ Usta su joj se otvorila. „Ja sam ti dala sve ovo?“ Klimnuo sam. „Svaki od njih koje vidiš unutra.“ „Ti si ih zašio u svoj prsluk?“ Prevukla je prstima preko svakog od njih kao da je pokušavala da izvuče iz njih neko priznanje. „Sve od prvog koji si mi dala do poslednjeg. Samo bi dodao svaki put kad mi daš sledeći.“ „Zašto?“ Pogledala me je zbunjeno. „Kako bih mogao da te imam blizu sebe gde god da odem.“ „Da li sam ja znala ranije za ovo? Da imaš sve njih ovde?“ „Ne.“ Ponovo je sagla glavu, kad sam shvatio da nosi na sebi samo Noahovu majicu. Probadajući me još malo više kroz srce. „Creed—“

230


Naš svet knjiga „Postavio sam ti pitanje. Očekujem jebeni odgovor. Šta radiš na mom krevetu?“ Strpljenje me je jebeno napuštalo. „Ne znam. Nisam mogla da spavam pa sam otišla u kuhinju po vodu... i samo sam... mislim... završila ovde.“ „Jebeno neverovatno,“ izdahnuo sam, besan što je igrala ove igrice sa mnom. Kad je očigledno napravila izbor. Odgurnuo sam se od vrata i stigao do nje u tri koraka. „Da li misliš da sam toliko jebeno glup? Šta je Mia? Da li si došla ovamo zato što te mlađi brat nije dobro jebao? Potreban ti je kurac pravog muškarca u sebi? Čudno, jer nikad nisam povezao da si kurva.“ Uzdahnula je. Oči su joj se raširile, a dah zastao, oduvana mojim odgovorom. Ne oklevajući, ustala je, bacajući moj prsluk na krevet i krenula ne izgovarajući više ni jednu reč. Zgrabio sam je za ruku pre nego što je uspela da napravi korak. „Istina boli, zar ne, dušo?“ „Pusti me.“ Iskoristila je trenutak kad sam je uhvatio da se zavrti u krug i udari mi šamar preko lica. „Ne dopuštam ti da tako pričaš sa mnom! Ikad!“ Dotakao sam svoje lice, osećajući bol od udarca njene ruke. Naginjući glavu na stranu, ispljunuo sam, „Šta je dušo? Dopustićeš i njemu da te jebe u dupe?“ Podigla je ruku da me opet udari, ali sam je uhvatio u letu. „Pustio sam te da me jednom udariš... Neće se ponoviti.“ Trgnula se unazad. Pokušavajući da se oslobodi od mene, ali je bilo nemoguće da se izbori. Nisam hteo da je pustim. „Jebi se! Šupku!“ „Da li me zajebavaš? Nisam uradio ništa osim što sam te štitio i jebeno voleo Mia! I ovako mi vraćaš? Tako što se jebeš s mojim bratom! Da li se sećaš ičega od onog što sam ti rekao na maturi? Šta sam ti jebeno dao? Šta je? Da li si mislila da ću mirno da sedim i dam ti svoj blagoslov? Čekam na tebe dok se ti jebeš sa mojim bratom? Isuse Hriste, da li želiš da te mrzim?“ „Ne! Naravno da ne... Žao mi je, u redu? Ne sećam te se! Ne sećam se našeg...“ „Sereš! Ne bi bila u mojoj sobi, na mom krevetu, ispred moje face upravo sada, proseravajući se, da je to istina.“ Besno je zatresla glavom. „To nije fer.“

231


Naš svet knjiga „Želiš li da znaš šta nije fer, dušice? Činjenica da sam te upravo video kako jašeš na kurcu mog brata dok nisi svršila!“ Grudi su joj se podigle. „Nisam znala da si tu. Nikad ne bih—“ „Ne bi nikada šta? Jebala se sa njim? Zaljubila se u njega? Dopustila mu da vodi ljubav sa tobom? Molim te Mia, reci mi šta to ne bi nikad uradila.“ „Volim ga,“ jednostavno je izjavila kao da je to jedino bilo važno, a meni nije značilo ništa, apsolutno ništa. Konačno me nateravši da shvatim da bih se borio u ratu u kome nikad neću imati šanse da pobedim. „Je li?“ Pustio sam je. „Pa i mene si jebeno volela. Još od svoje devete godine. Idi. Budi sa mojim bratom. Voliš ga, jel da? Onda idi kod njega u krevet. Idi, lezi u njegovo naručje. Pusti ga da te ljubi. Dodiruje. Kaže ti da si njegova... I pokušaj da ne misliš na mene kad ti sledeći put to radi. Ukoliko ne želiš da spustim svoje ruke na tebe i podsetim te kome zapravo jebeno pripadaš.“ Polako se izmakla, pogledavši me poslednji put pre nego što se okrenula i otišla. Bila mi je potrebna sva moja unutrašnja snaga da ne krenem za njom. Znajući u svom srcu. Da smo ovde završili.

232


Naš svet knjiga

Sazvao sam Crkvu. Osim što ovaj sastanak nije uključivao nikog od moje braće. Bićemo samo moj otac, ja i jebena istina. Dieselu i meni je trebalo nekoliko dana da dovedemo u red naša sranja sredimo sve za sudnji dan. On se pobrinuo da niko od druge braće ne bude prisutan taj ceo dan u klubu osim nas. Poslednje što nam je trebalo su ometanje, prekidanje ili osveta. Ovo je bilo između mog oca i mene. Nije imalo nikakve veze sa poslom kluba. Posle ovog neće biti drugih šansi, prepravki, vraćanja nazad. Bilo je sad ili nikad. Nisam shvatio do narednog dana da će se ispostaviti da je sreća u nesreći to što mama nije kod kuće. Ne zbog sranja kome sam svedočio, što će me zauvek proganjati, već zbog toga što ću je sačuvati od velikog bola. Shvatio sam da nije bilo potrebno da zna istinu. Prošla dovoljno toga i već je nastavila dalje sa svojim životom. Ne bi bilo fer uvlačiti je u nešto što, većim delom, nije imalo veze sa njom. Na kraj dana to će biti moj i samo moj bol koji treba da podnesem. Nešto posle pola jedan popodne otvorila su se vrata klupske konferencijske sobe i ušao je jebeni Predsednik. Pričajući na svoj mobilni, ne obraćajući pažnju na to gde je bio i šta se dešava oko njega dok se nije naglo zaustavio. Prelazeći čizmama preko praga, video je da samo ja popunjavam veliki prostor između nas. Sedeći na čelu stola. Na njegovom jebenom mestu. Brzo je završio razgovor, sužavajući oči ka meni, pitao je, „Šta se kog kurca dešava?“

233


Naš svet knjiga Klimnuo sam glavom ka mestu na suprotnom kraju pravougaonog stola, naređujući mu da sedne. Razumeo je moj tihi zahtev, zatvarajući vrata za sobom. Oprezno ulazeći dalje u sobu da zauzme mesto. Svaki od njegovih koraka bio je hladan i proračunat, hodajući pravo prema stolici koja je bila paralelno sa mojom. Njegov pogled nije ustuknuo pred mojim dok je sedao kao što mu je rečeno. Bio sam šokiran činjenicom da je zapravo slušao. Zgrabivši bat, udario sam tri puta o sto objavljujući da crkva započinje zasedanje. „Plašiš se?“ „Tebe?“ izazvao me je, kezeći se. „Jebene istine.“ „Koja bi to istina bila, sine?“ „Istina o tome koliko si stvarno sjeban.“ Zlobno se nasmejao, izvijajući obrvu. „Kakav otac takav sin.“ Polako i namerno sam zatresao glavom za ne. „Nisam ni blizu kao ti, kučkin sine.“ Naslonio se unazad u svoju stolicu i podigao čizme na drveni sto glasnim, tvrdim udarcem. „To ti misliš? Baš si potpuno isti kao ja. Ubijaš za ono u šta veruješ. Štitiš ono što je jebeno tvoje. Ne slušaš jebeno nikoga, uključujući mene. Ti si jebeni Jameson skroz jebeno na skroz. „Je li tako?“ suprotstavio sam se klimajući glavom. „Jebiga, jeste tako.“ Nisam oklevao da zahtevam, „Moramo da razgovaramo.“ Nisam sklonio pogled sa njega kad sam dohvatio fajlove koji su mi bili na krilu. Njegov pogled je momentalno otišao ka podebljoj fascikli u mojim rukama. „Želiš ih?“ narugao sam se držeći ih u vazduhu. „Ili bih trebao da te jebeno nateram da preklinješ za njih.“ „Jebi se! Ne znam šta pokušavaš da izvučeš, ali kako bi bilo da prestaneš sa tim, kruženjem kao mačka oko slanine, sranjem i samo mi reci zašto sam jebeno ovde.“ Ispustio sam foldere na sto, odgurnuvši ih prema njemu preko ispolirane površine. Zaustavili su se tačno ispred njega. „Ja nemam želju da umrem kao ti.“

234


Naš svet knjiga „Trgao se zbunjen mojom izjavom. Čekajući nekoliko sekundi pre nego što je otvorio prvi fajl. Onaj koji sam samo za njega stavio na vrh. „Moram da znam. Da li si stvarno mislio da neću shvatiti? Samo želim da znam koliko misliš da sam stvarno glup?“ Pogled mu se zalepio na prvu fotografiju. Kad je shvatio šta sve znam, momentalno mu se ukočilo lice. „Gde si ovo našao?“ pitao je, gledajući me pravo u oči. „U tvojoj proširenoj muzičkoj kolekciji. Nikad nisam mislio da si tip za klasičnu muziku, ćale.“ „Creed, nije tako kao što jebeno izgleda.“ „Slika vredi hiljadu reči, kao i svi ovi jebeni dokumenti. Pa eto, pitaću te ponovo... da li si mislio da neću jebeno shvatiti? Ali svakako, nastavi Predsedniče, ovde je tona optužujućih dokaza, upravo kao sadržaj tog foldera. Zadnja fascikla, pak... je ona koja me jebe.“ Upio je moje reči, polako šireći fotografije i dokumenta po stolu ispred sebe. Pregledajući svaku pojedinu sliku bez kajanja ili krivice prisutnih na njegovom licu. Ponovo sam seo, posmatrajući, čekajući na reakciju iako nisam morao. Znao sam da je bezosećajno kopile, jebeni kreten, ali sam se pomalo nadao da možda negde duboko u njemu, stvarno postoji čovek koji ima osnovnu savest. Lice mu je ostalo mirno, dokazujući moje sumnje. Stvarno je bio jebeni monstrum. Zgrabio je zadnji dokument sa fotografijom zakačenom za njega, onom zbog koje sam izgubio san. Onu fotografiju koju je Martinez zaista želeo da imam, je bila ta koju sam čekao da vidi moj matori. Ista ta zbog koje sam želeo da ga jebeno ubijem. „Koliko dugo?“ Pogledao je u mene stisnutih očiju, svestan činjenice da je konačno uhvaćen. Njegov trenutak istine, verovatno prvi u njegovom jadnom jebenom životu. Nije više bilo usranih laži koje je mogao da ispljune, držao je očiglednu istinu za mene u svojim rukama. Podižući svoju bradu u prkosu, zarežao je, „Od momenta kad je utrčala u restoran svoje majke sa sve repićima i u jebenoj pink dečijoj haljini.“

235


Naš svet knjiga „Ti bolesno đubre! Tresnuo sam pesnicama po tvrdom drvetu, odgurnuvši stolicu pod mojim telom da odleti. Trebala mi je sva snaga da obuzdam nagon da ga sredim tu i tada. Nasmejao se, odmeravajući me gore dole. „Dobijam mnogo više para za male devojčice nego za žene. Bila je tako slatka jebena mala devojčica. Trebalo bi da znaš Creed, sledila te je svuda još od dana kad sam mislio da je otmem. Da li se sećaš tog dana? Stajao si sa njom napolju ispred. Da nije bilo njenog previše zaštitničkog jebenog oca, to bi bilo odavno gotovo. Nije bilo od pomoći ni to što joj je ujak jebeni detektiv koji nam je za petama jebenim godinama.“ Slegao je ramenima, bacajući dokumenta i fotografije nazad na sto. „Tako da sam morao da odustanem. Do momenta kad je došla na ovo imanje i raširila noge tvom jebenom bratu. Vraćajući se nazad šest nedelja kasnije kad je rekla da je jebeno trudna. Ona je obična jeftina kurva! Mogu da se kladim sa tobom da to nije ni bilo njegovo jebeno dete. Ali...“ Odvratno se nasmejao velikim i širokim osmehom. „Lepa mlada devojka i novorođenče,“ napravio je pauzu, klimajući glavom, „To je sad neka ozbiljna jebena lova.“ „Ti krete—“ Udario je rukom o sto, ustajući. Upirući prstom u mene. „Radio sam to zbog tebe! I zbog tvog jebenog brata! Pogledaj šta ti je uradila! Vama obojici! Zbog nje ste izgubili iz vida šta je stvarno jebeno važno! Ovaj prokleti klub!“ zaurlao je, primičući mi se. Unoseći mi se pravo u lice. „Šta je sledeće, ha?! Govoriš mi da i ti odlaziš? Okrećeš leđa svojoj braći?! Svojim jebenim bojama?! Hoćeš da stvoriš lep život za sebe? Nabaviš sebi kuću sa ogradom i jebenim psom?! Kako će to funkcionisati, ha? Ti ćeš je jebati ponedeljkom, sredom i petkom, a tvoj brat je dobija svim ostalim danima?“ Bacio sam se na njega, zgrabivši ga za grlo. Tresnuo sam mu leđima o zid koliko god sam jako mogao. Izbacujući mu vazduh iz pluća, oteo mu se glasan uzdah iz usta. „Koliko devojaka, govno jedno?! Koliko jebenih devojaka si prokrijumčario?!“ Oslobodio sam mu grlo taman toliko da može da priča. Uvukao je vazduh koji sam mu brutalno oduzeo, gledajući me pravo u oči. Odgovorio je, „Previše da bih brojao.“

236


Naš svet knjiga „Znači sve su bile nameštaljka? Pucnjave?“ zaškrgutao sam kroz stisnutu vilicu, želeći da ga zadavim na mrtvo. „Da. Osim one prve koja je bila ovde u klubu... ta nije bila zbog Mije,“ napravio je pauzu, puštajući da njegove reči potonu. „Ta je bila zbog Autumn. Tvoje druge jebene kurve.“ Razrogačio sam oči, trgnuvši se unazad, ne očekujući nikad da to kaže. „Morao si da izigravaš jebenog heroja, pa Marcus nije mogao da je ugrabi. Sećaš ga se, zar ne? Grešnici Likuju nikad nisu bili pretnja sami po sebi, radili su za mene. Otimali su male devojčice iz njihovih kreveta noću, grabeći ih čak više u jebenoj prodavnici. Sve. Za. Mene. Ali nema veze, jer si ti na kraju ubio Autumn pre nego što su uspeli da stignu do New Yorka i pokupe je! Sa sigurnošću se može reći da je to na tebi.“ Zamahnuo sam rukom unazad, vičući, „Kučkin sine!“ udario sam ga u lice, ne jedanput, već četiri puta pre nego što je uspeo da izgovori zadnju reč, poslavši njegovo telo na pod dok mu je krv šikljala iz nosa. Smejao se, pljujući crveno na zemlju, pokušavajući da podigne glavu, stisnuvši svoj nos. „Nisam mislio da ćeš shvatiti tako brzo da sam ja uzeo Miju posle pucnjave u kući tvoje mame! Skoro su uspeli da stignu! Da ona nije toliko krvarila i da glupi idioti koje su unajmili Grešnici Likuju nisu tako brzo odmaglili, jebeno bi je pokupili!“ nasmejao se, naslanjajući se leđima o zid. Brisao je krv iz nosa nadlanicom svoje ruke. „Tako da sam morao ponovo da čekam... nije prošlo mnogo vremena dok nisi zajebao! Nisi trebao nikad da je izvedeš napolje, ko bi rekao da si takva pičkica, napravio si joj jebeni piknik. Moram ipak da kažem... kad je izgubila svoje kopile i pamćenje, bilo je jebeno zabavno gledati!“ „Ti si bio jebeni izdajnik!“ Udario sam ga u stomak najjače što sam mogao. Momentalno se sljuštio na stranu. „Zato si predložio sigurnu kuću! To je bila tvoja opsesija sve vreme! Ti bolesni drkadžijo!“ Šutnuo sam ga još dva puta. „Nateraću te da platiš za to! Da li me čuješ?! To je bilo tvoje jebeno unuče, ti govno jedno!“ Šutnuo sam ga još dva puta. Grudi su mi se podigle, oči su me pekle. Sve što sam video bilo je jebeno crveno. Bes nije ni blizu opisu toga kako sam se osećao u tom momentu. Preuzeo je svaku nit mog bića.

237


Naš svet knjiga „Zbog čega?! Da bi ti bio lojalan?! O tome se ovde radi! Sve što si želeo od mene je da živim i dišem za ovaj klub! Pa eto, ja mrzim ovaj klub!“ vikao sam, šutirajući ga još tri puta. Stenjao je, stiskajući stomak. Iskašljavajući krv od udaraca koje sam mu zadao čizmom. „Diži se! Diži se, kučkin sine, pre nego što te jebeno ubijem!“ „Creed, ja—“ Dupla vrata konferencijske sale iznenada su se širom otvorila, usmeravajući nam pažnju na njega. Čovek koga sam čekao pojavio se baš u zadnjem trenutku pre nego što sam okončao život svom ocu. Njegov pogled se kretao od mene do matorog pa ponovo ka meni, brzo upijajući scenu koja se odigravala pred njegovim očima. „Mrzim što prekidam ovaj momenat povezivanja između oca i sina, ali moram da stignem na određena mesta i vidim se sa nekim ljudima,“ Damien je saopštio ulazeći u sobu. Zatvarajući vrata za sobom. „Šta kog kurca on radi ovde?“ Nasmejao se, tresnuvši aktovkom o sto, zauzimajući mesto gde je sedeo moj matori. „Došao sam da odradim nešto. Eto to jebeno radim ovde. A sada, diži guzicu sa poda, treba da popričamo o poslu.“ Damien je prošao pogledom po svim fotografijama i dokumentima koji su ležali ispred njega, iako je bio više nego upoznat sa njima. Imao je gomilu svojih i neke u kancelariji. Matori se prevrnuo na stranu. Držeći se za stomak, pokušavao je da se sastavi dok se dizao na noge. Koristeći zid kao potporu da stoji, trebalo mu jebeno predugo da se uspravi. Konačno se uspravio, pogrbljen, hodajući nazad prema stolu. Sedajući na čelo stola. Gde je jebeno mislio da još uvek pripada. „Ova devojka?“ Damien je pitao, držeći uvis fotografiju Mije. Klimnuo sam, sedajući na mesto blizu i jednog i drugog. „Voliš mlade, eh? Čini se da i tvoj tata takođe.“ „Jebi se,“ podsmehnuo sam mu se, gledajući u njega. Podigao je ruke u vazduh kao da se predaje. „Ne osuđujem. I ja sam potpuno za mlade pičke. Mnogo su uže,“ zaškrgutao je, osmehujući se. „Šta se ovo dođavola dešava?“ Predsednik je opet uskočio, boreći se za vazduh.

238


Naš svet knjiga „Mogu li?“ Damien je pitao, skrećući pogled prema meni. Klimnuo sam ponovo. Ponovo je spustio fotografiju na sto, izvlačeći mali diktafon iz unutrašnjeg džepa svog sakoa. Stavljajući ga tačno ispred njega. Delovao je kao ne korumpiran čovek, građanin koji poštuje zakon kakvog su ga svi znali. Kosa mu je bila zalizana unazad u punđu, bez i jednog pramena koji nije na mestu. Njegovo belo odelo bilo je uredno i čisto, bez i jednog nabora. Glumio je dobro obrazovanog, profesionalnog advokata. Čak je njegov ton glasa i naglasak bio drugačiji. Sada je prikazivao Sveca, daleko od čoveka sa kojim sam pregovarao nekoliko zadnjih meseci. Izgledalo je kao da ima dve različite ličnosti. Grešnika i sveca. „Sve što izjaviš ovde, od ovog momenta pa na dalje, je strogo poverljivo između svih prisutnih strana.“ „Šta kog kurca to znači?“ Prevrnuo je očima, uzdišući, „To znači da sam ja ovde da spasim tvoje jadno jebeno dupe. Imam sve potrebne dokaze da te smestim iza rešetaka do kraja života. Zahvaljujući tvom sinu ovde.“ Klimnuo je ka meni. „Iskreno, zabole me da li ćeš da završiš u zatvoru ili ne. Ja želim da postanem okružni tužilac, pa sam došao da sa tobom napravim dogovor. Odaj mi svako jebeno ime uključeno u ovaj jebeni haos. Daj mi informacije koje treba da imam i potpiši ovu izjavu o priznavanju krivice, koja jasno kaže da si jebeno kriv za izvršenje svih ovih zločina. I pobrinuću se da ne služiš doživotnu kaznu na Rykerovom ostrvu gde će te muškarci jebati svake noći u dupe i ostaviti te da krvariš iz čiste zabave. A sada... da li razumeš šta sam ti rekao?“ „Nemaš ništa od tog sranja!“ „Ovi fajlovi?“ Pokazao je na dokaze na stolu. „To nisu sranja?“ Izvukao je još toga iz aktovke i gurnuo ih preko stola do njega. „Šta je sa ovima? I ovo su sranja? Šta je? Treba ti još sranja? Zato što imam još dosta takvih sranja u kancelariji. Samo mi reci koliko sranja ti je potrebno i potrudiću se da budeš do kolena u njima.“ Niko nije izgovorio ni reč ko zna koliko dugo. Znao sam da se točkovi u njegovoj glavi okreću tako prokleto brzo da jedva može da podnese. Pokušavajući da smisli kako bi mogao da se izvuče iz ovoga i spase svoje jadno dupe.

239


Naš svet knjiga „Ja bih prihvatio njegovu nagodbu, matori. Koliko god bih voleo da te vidim kako truneš u zatvoru. Ti si nažalost i dalje moj jebeni otac. Ne mogu da nateram sebe da to uradim mami ili Noahu, iako si ti jedno obično govno. Moglo je biti drugačije da si zapravo uspeo sa krijumčarenjem Mije. Tako da pretpostavljam da je to tvoj jedini jebeni blagoslov. Jer, vidiš...“ nagnuo sam se preko stola. „Ne ličim ni malo na tebe. Ja imam jebenu savest. I ne mogu više nikoga da ubijem, čak ni tebe.“ Moj otac je gledao napred nazad između nas, znajući da mu se bliži jebeni kraj. „U svakom slučaju, tvoje dupe će u zatvor. Samo je do tebe da odlučiš na koliko dugo,“ Damien je dodao. „Kako da znam da ne lažeš?“ „Imaš problem sa pitanjem poverenja, Jameson?“ Podigao je nagodbu. „Sve je napisano ovde.“ Gurnuo je i to prema njemu. „Oh čekaj... ti znaš da čitaš, je li?“ „Jebi se!“ „Eh, više volim jebene kurve. A sada uzmi jebenu olovku i potpiši.“ „Nije potrajalo dugo da se moj matori složi, proveo je narednih pet sati pričajući Damienu sve što je trebalo da zna i još po nešto. Nisam mogao da verujem u kakva je sve sumnjiva sranja bio upleten. Bilo mi je mučno u jebenom stomaku od toga što smo u krvnom srodstvu i što mi je otac. Bio je umešan u sve po malo. U stvari u odnosu na koje je trgovina ljudima izgledala kao jebena dečija igra. Samo sam čekao. Slušajući svaku reč. Svako priznanje. Svaku osobu koju je izdao. Iščekujući kad sve bude rečeno i urađeno. Svoj trenutak. Sve na šta sam jebeno čekao, čime sam se bavio, istraživao. Sve neprospavane noći, sva sranja kroz koja sam prošao. Svi životi koji su uništeni. Moj. Noahov. Mijin. Pogotovo Maddin. Sve se sudarilo zajedno. Osim što ovog puta, nije bilo više sumnje. Nije bilo više borbe. Nije bilo više šta ako.

240


Naš svet knjiga Došlo je moje vreme da ispravim stvari. Sve što sam ikada želeo vodilo je do ovog trenutka u vremenu. Gde ništa drugo nije bilo važno. Osim jebene osvete.

241


Naš svet knjiga

Izašli smo kroz zadnja vrata kluba kad su završili sa njegovim priznanjem. Matori se spremao da zapali cigaru, pušeći zadnji put pre nego što je Damien trebao da ga privede. Nisam dva put razmislio, jednim brzim pokretom sam zgrabio pištolj iz zadnjeg dela farmerki mog matorog i naciljao mu pravo u glavu. „Šta kog kurca to radiš?“ momentalno je ispustio. „Damiene, uzmi pištolj koji krije u čizmi.“ Učinio mi je uslugu, izvlačeći maramicu iz sakoa i saginjući se. Koristeći je kao barijeru između svoje ruke i pištolja, zgrabio je Glock. Smestio ga je u zadnji deo svojih pantalona i dalje koristeći maramicu kao barijeru između svoje kože i pištolja. „Uzmi tu lopatu tamo i jebeno hodaj,“ naredio sam, klimajući prema lopati iza mog oca. Pogledao je prema Damienu, čekajući ga da se umeša. Da kaže nešto, bilo šta kako bi ja spustio svoj pištolj. Damien je samo slegao ramenima i stavio naočare za sunce. „Ja imam ono zbog čega sam došao,“ izgovorio je, podižući svoju aktovku. Oči mog oca su se raširile, pljunuo je, „Jebeno ste me izigrali!“ „HODAJ!“ zaurlao sam, gurajući pištolj sa strane u njegovu glavu. Grudi su mu se podigle, a nozdrve raširile dok je hodao nogu pred nogu u pravcu u kom sam zahtevao. Konačno shvatajući gde ga vodim. Pratio sam ga izbliza, prisećajući se svega u vezi te proklete noći. Kako je bila gusta i gušila me magla od kiše dan pre. Kako je vetar duvao hladnim povetarcem kroz drveće, klizeći površinom moje pregrejane kože. Sećao sam se zvuka lomljenja grančica pod mojim čizmama, zvukova ptica i sova zajedno sa svim ostalim što je jebeno vrebalo u šumi.

242


Naš svet knjiga Najviše od svega, sećao sam se osećaja velike jebene mržnje prema svom ocu. Što nije omogućio Luku, svom sinu, pravu sahranu. Samo je želeo da ga baci u polje sa beskonačnim brojem drugih tela koje je klub ubio. Nisam se vraćao tamo ni jedan jebeni put od te noći kad me je naterao da pokopam svog brata. Ni jedan jebeni put. Do sada. Zaustavili smo se kad smo stali tačno iznad mesta gde je ležalo pokopano njegovo telo ispod zemlje, kamenja i Bog zna čega još. Klimnuvši prema njemu, naredio sam, „Kopaj.“ „Ne možeš biti ozbiljan.“ „Nikad nisam bio ozbiljniji u vezi bilo čega u svom jebenom životu! Sada, jebeno, kopaj!“ ključao sam, izazivajući ga da mi se suprotstavi. „Reći ćeš Damienu ovde? Kako si ubio svog brata, ha? Šta? Želiš u ćeliju do svog matorog? Je li to?“ „On to već zna,“ jednostavno sam odgovorio. „Zar ne vidiš Predsedniče, sve ovo je deo plana. Dao sam mu ono što on želi, biće unapređen. Ja dobijam imunitet za obezbeđivanje dokaza da konačno privede tvoju guzicu. Da li ti sad ima smisla? Svi putevi se ukrštaju kod tebe?“ Ćale je zatresao svojom glavom, držeći čvrsto lopatu, gunđajući nešto sebi u bradu. Snažno gurajući oštricu u tvrdu zemlju još jednom pa još jednom. Bacajući zemlju preko svog ramena dok smo Damien i ja gledali. Držao sam svoje emocije pod kontrolom. Trudeći se iz sve snage da ostanem miran što je kopao bliže grobu mog brata. Posle svega toga mogla se videti ogromna rupa u zemlji sa crnom kesom za telo koja je čuvala Lukove ostatke. „Tu! Tu je tvoj jebeni brat! Kaži mu ponovo koliko ti je žao! Zaboravio si da si ti razlog što je pod zemljom?“ sadistički se narugao. „Donesi ga ovamo!“ zahtevao sam, gledajući samo u njega. Uradio je kao što mu je rečeno, smeštajući vreću kostiju do mene. „Sad smo gotovi? Ovo je okupljanje porodice koje si želeo Creed?“ Baš je hteo da iskoči iz rupe, ali sam ja imao druge planove za njega. Repetirao sam metak u komoru, što ga je nateralo da se trgne u mestu. „Šta misliš da radiš dođavola?“ „Ono što sam trebao da uradim pre mnogo jebenog vremena,“ jednostavno sam izjavio.

243


Naš svet knjiga Podigao je ruke u vazduh, predajući se, zakoračio je dublje u improvizovan grob. „Ne moraš ovo da radiš... I onako idem u zatvor!“ „Zatvor je previše jebeno dobar za tebe!“ „Damien! Šta je ovo dođavola?! Stajaćeš tamo i gledaćeš ga—“ „Ne volim da se mešam u porodične razmirice. Ja nisam ta vrsta advokata. To neće biti moje mesto,“ sarkastično je prekinuo svojim ozbiljnim Svetac tonom. „Već sam ti rekao, dobio sam ono zbog čega sam došao. Nije bitno da li ću te predati mrtvog ili živog. Rešio sam slučaj. Da ne spominjem sva imena i dokaze koje si mi obezbedio. Usput, hvala ti za to, ali po mom iskrenom mišljenju...“ Nasmejao se. „Pravda se uvek bolje služila na jebenim ulicama.“ „Govno jedno!“ Moj otac je ispljunuo prema njemu, gledajući u mene zlobnim pogledom. „Kako se to uopšte jebeno dogodilo? Kako si uopšte jebeno saznao?!“ „Sve ovo je zahvaljujući—“ „Meni.“ Svi pogledi su se usmerili ka čoveku obučenom u skupo jebeno odelo, koji je opušteno izašao iz šume kao da se pojavio niotkuda. Kao da je sva krv nestala iz lica mog oca, momentalno je postao bled, kao da je ugledao prokletog duha, a na neki način... Đavo je to i bio. „Šta ti dođavola radiš ovde?“ Damien je pitao, izvijajući obrvu. On nije bio u ovom delu plana. Uradio sam to samo zbog Martineza. Nisam dobio ništa njegovim prisustvom ovde. Ali sam mu dugovao. „Čuo sam da vam nedostajem. Pa sam došao da vas vidim,“ Martinez je zaškrgutao kad je stao do mene. Zbog čega se Damien zasmejao i protresao glavom. „Ti si... novine... mislio sam... da si... mrtav...“ matori je zamuckivao, i dalje gledajući samo u njega skamenjenim pogledom. Izrazom lica koji nisam video nikad pre. „Ne možeš verovati svemu što pročitaš Jameson,“ Martinez je preneo, osmehujući se. „Vesti i novine uvek preuveličavaju sranja.“ „Sada si uplašen, Predsedniče?“ narugao sam se, smejući se. „Da li želiš malu priču za laku noć pre nego što zaspiš zauvek?“

244


Naš svet knjiga Teško je progutao, oči nisu mogle dugo da mu se fokusiraju ni na jednog od nas dok bi prešao na sledećeg. „Vidiš, Martinez mi je uručio disk i ja sam ga sakrio ispod dušeka mog kreveta kad sam se ponovo javio u bazu. Kad je Diesel otišao da ga nađe, nije ga bilo. Da ubrzano premotam na nekoliko meseci ranije i začudo se pojavio u tvojoj CD kolekciji. Čudno je to, jel da?“ „To—“ „Poslao mi je fotografiju, na dan pucnjave, moje majke, tvoje žene, kako sedi na krilu drugog čoveka. Ali ti to verovatno već znaš... pošto je pucnjava bila te večeri. Morao si da mi odvučeš pažnju, je li? Da me odvojiš od nje? Zašto misliš da je odabrao tu fotografiju?“ „Creed—“ Martinez je iskoračio, ostavljajući ga bez teksta. Čučnuo je ispred improvizovanog groba, pokušavajući da bude što je bliže moguće licu mog oca želeći da ga pogledao u oči. „Ja sam možda mnogo toga, ali ne petljam sa ženama i decom. Znaš kako idu takve stvari Jameson. Ljudi pričaju, pogotovo jebeni kriminalci. Ne postoji ništa što ja nikad ne saznam. Kad sam se uverio u tvoju umešanost, video sam priliku i iskoristio je. Pošto si umešao ćerku drugarice moje nećake. A porodica je za mene uvek na prvom mestu. Bez obzira na bilo šta.“ „Fotografija je bila jako stara, bilo je teško otkriti da je Strikerovo krilo to na kom je sedela, ali to nije bilo ono što je Martinez želeo da vidim... Nego činjenica da je fotografija napravljena u restoranu Mijine mame, a u pozadini se slabo videla kikica. Nisam to shvatio dok nisam video šta želiš da uradiš sa mojom devojkom... A sad ostali jebeni fajlovi koje imaš,“ izdahnuo sam, napućio usne i zatresao glavom. „Fotografije žene koja je jebeno ustreljena? Sad, to! To je bilo pravo jebeno iznenađenje! Zašto si to sačuvao? Suveniri? Bolesni manijače! Nisam čak ni shvatio ko je ta žena dok nisam video pisan sporazum na drugom dokumentu, izjavu da si ti ubio njegovu ženu, a on će ti predati trgovinu ljudima na srebrnom jebenom poslužavniku... Jebeno neverovatno! Ali ti stvarno imaš problem sa poverenjem, zar ne? Zbog čega drugog bi ostavio jebeni trag na papiru? Trebao ti je samo jedan telefonski poziv Leu, jedan jebeni poziv da mu staviš do znanja da znaš ko je ubio Martinezovu mamu i sutradan ovaj kurvin sin bi bio na Dieselovim vratima. Neću lagati, trebao

245


Naš svet knjiga nam je minut da sve shvatimo. Da smislimo kako bi svi mogli da izađu zadovoljni. Ali evo nas...“ Napravio sam pauzu da pustim da reči potonu. Imao sam potrebu da razume svaku reč koja je izašla iz mojih usta. „Pitanje je Predsedniče,“ odmerio sam ga, „da li si znao da se Martinez približio istini? Ili si ubio Strikera samo zato što je jedini znao šta se stvarno desilo? Jer je bio tamo sa tobom. Ili si mu napravio rupu u glavi zato što ti je jebao ženu?“ „Ti—“ „Postavio sam ti pitanje, očekujem jebeni odgovor,“ prekinuo sam svog oca, ne želeći da slušam još njegovih usranih laži. To je bio prvi put ikada da sam video čist strah preko lica mog oca, kad je shvatio da će stvarno jebeno umreti. Ne očekujući da će to doživeti od ruke svog sopstvenog prvorođenog sina. Njegovog jebenog čuda od deteta. „Pogledaj me u oči, kurvin sine,“ naredio je Martinez, naginjući se u napred, bliže njegovom licu. Nije oklevao. „Obećao sam svojoj majci onog dana kad mi je umrla na rukama. Onog dana kad ste je ti i tvoje bajkersko đubre ubili... da ću naći ta govna koja su je tu smestili i naterati ih da plate. I kao što znaš Jameson. Ja sam čovek od jebene reči.“ „Imaš li neke jebene poslednje reči Predsedniče?“ izazivao sam ga. „Molim te, nemoj—“ „Kad ponovo razmislim.“ Naginjući svoj pištolj u stranu, pogledao sam svog oca u oči na delić sekunde. Bilo mi je potrebno da zna da sam ja taj ko ga je poslao pod zemlju. „Zabole me kurac.“ Povukao sam okidač. Mozak mu je izleteo iz zadnjeg dela glave, prosipajući se svuda po zemlji pre nego što mu je telo palo nazad u duboku, mračnu rupu sa glasnim, teškim udarcem. Oponašajući zvuk Lukovog tela te noći kad ga je samo ubacio tamo kao da izbacuje jebeno đubre. Delovalo je kao da je vreme stalo, ništa se nije pomeralo, uključujući mene. Dok smo se Martinez i ja borili sa našim demonima iz potpuno drugačijih razloga. Neki nepoznat osećaj je visio u vazduhu, urezujući mi se u čula. Gde će biti večno utisnut u moju kožu. Osim što će ova uspomena biti prva koja me nikad, ikad neće jebeno progoniti. Ja sam bio prvi koji je prekinuo tišinu, šapćući, „Pepeo pepelu, prah prahu i sva ta ostala jebene sranja.“

246


Naš svet knjiga Martinez je pljunuo u grob pre nego što je ustao, vraćajući se do nas. Ponovo hladan, smiren, sabran čovek kakav je uvek i bio. „Pa... to je bilo zabavno,“ Damien je objavio, vraćajući našu pažnju ka njemu. Martinez se nasmejao, obuhvatajući ga pogledom. „Upravo je ubio tvoje unapređenje. Kako ćeš dođavola to da objasniš?“ Bio je red na Damiena da se nakezi, naginjući glavu na stranu. Izvukao je ćaletov pištolj iz zadnjeg dela pantalona sa maramicom obmotanom oko drške i naciljao cev pravo sebi u rame. Nije oklevao da povuče okidač. „Sranje!“ povikao je bacivši pištolj na zemlju. Momentalno se uhvativši za svoju ranu od metka dok je krv lila svuda po njegovom belom odelu. „Ubio?“ ponovio je, imitirajući Martineza. Ispuštajući glasan, grlen smeh dok je sve više krvi teklo između njegovih prstiju. „Creed je u stvari samo spasio moj jebeni život,“ jednostavno je izjavio. „Očistite ovaj nered da mogu da prijavim.“ Sa tim se okrenuo, odlazeći nazad prema klubu kao da se nikad ništa nije desilo. Upravo tada sam shvatio da bi ovaj čovek uradio sve što je potrebno da dobije ono što želi, uključujući i to da puca sam u sebe da bi to jebeno dokazao. „Damien!“ pozvao sam za njim da bi se još jednom okrenuo licem ka meni. „Svi znaju da si korumpiran kučkin sin?“ Izvio je obrvu, osmehujući se. Klimnuvši ka meni. „Ne za one koji su važni. Ja sam samo jebeni Svetac.“ Martinez je odjurio kratko posle toga, vraćajući se u rupu iz koje god je ispuzao, sa završetkom. Diesel se pojavio sa svom braćom za sobom. Proveo je ceo dan u kući pokazujući im sve dokaze o tome u šta je sve bio umešan njihov Predsednik. Koliko je ugrozio klub, naše bratstvo, naš jebeni čopor. Dokazujući im da ga nije boleo kurac ni za koga osim za sebe. Nisu postavljali pitanja kad su videli šta je pokušao da uradi sa Mijom. Već potpuno uvereni da je ono što sam uradio bilo neophodno. Znajući da bi i oni morali da urade to isto da je bila jedna od naših žena. A mi uvek štitimo naše. Koliko god da sam želeo da sahranim svog matorog u tom grobu, nismo mogli. Napravili smo da scena izgleda isto kako je Damien rekao, za šta nam nije trebalo dugo vremena. Klub je uvek bio dobar u nameštanju scena za

247


Naš svet knjiga sranja, to je bila jedna od stvari koje smo radili najbolje. Diesel se pobrinuo da uzme Lukove ostatke sa sobom da bih mogao da mu priredim pristojnu sahranu kako bi duša mog brata mogla konačno da odmara u miru. McGraw je bio jedan od prvih ljudi koji su ušli u klub, praćen beskrajnom količinom drugih pandura koji su marširali po njegovom ritmu. Prateći ga u nizu. Seo sam u ugao zadnjeg dela sobe za igru i gledao kako on i Damien razmenjuju reči pošto mu je hitna pomoć zakrpila ranu od metka. Izašao je nekoliko trenutaka kasnije, odlazeći gde god je trebao da ide da dovede u red sve što treba za Predsednikov slučaj. McGraw je momentalno krenuo ka meni kad je završio sa Damienom. Pre nego što mi je rekao i jednu reč, dodao sam mu fajlove svega što je imalo veze sa Mijom. Znao sam da mu je Damien dao većinu izveštaja pre nego što je otišao, ali sam ja jednostavno želeo da zabodem zadnji ekser u jebeni kovčeg. I da više ne bude nikakvih sranja i neprijateljstva između nas. „Pobrini se da obavestiš njenog tatu?“ Pogledao je u mene kroz proreze svojih očiju, klimajući glavom kad je završio sa gledanjem foldera. „Ovo ne menja činjenicu da si ti izvan zakona,“ naglasio je gledajući moj 1% amblem na prsluku. Nisam oklevao, pocepao sam ga bacajući ga između nas. I ustao. „Više ne. Niti ikada ponovo.“ Suzio je pogled ka meni dok sam se okretao, gledajući u svu svoju braću koja su me upravo videla kako podnosim ostavku svojim bojama. „Završio sam sa ovim jebenim klubom. Ako želite da se vozite uz čoveka koji poštuje zakon... onda za mnom. Razumete li me?“ Moj otac nije jedini kog sam tog dana sahranio. Potpredsednika Đavolovih Otpadnika, Creeda Jamesona... Sam takođe.

248


Naš svet knjiga

„Kako se osećaš u vezi toga Mia?“ Dr. Garcia je pitala. „Ne znam.“ Uputila mi je pogled koji mi je bio više nego poznat. Zbog čega sam prevrnula očima i duboko udahnula. „Samo pretpostavljam da nisam očekivala da će mi mozak tek tako okrenuti prekidač. Mislim... Ujka Dylan je rekao da je sada slobodan čovek. Rastrzana sam zbog svih stvari koje sam saznala, a uključuju njihovog oca i mene. Čoveka sam srela samo par puta u prolazu, ali sam mu bila na meti još od ranije. Uznemirava me što nisam ni uspela da ga pitam zašto...“ Prošlo je tri meseca od kad je njihov otac ubijen, a ja saznala istinu. Moja porodica je razmišljala da li da mi kaže ili ne, ali to je bila nacionalna vest. Nije bilo skrivanja istine koja je preplavila sve TV stanice i novine. Saznati istinu bilo je teže nego što sam ikad zamišljala. „Bilo mi je muka u stomaku, znajući šta je moglo da se dogodi da su njegovi planovi uspeli. Znajući da sam mogla da budem prodata nekoj bolesnoj osobi, mučena i naterana na ropstvo bila je mračna misao. Namera koju je imao iza svojih akcija je bila gorka pilula za gutanje. Do sada nisam znala da postoji tako odvratan svet. I da sam ja zamalo postala žrtva toga,“ napravila sam pauzu, obuzdavajući misli koje su me mučile. Moji jadni roditelji su izvan sebe. Moja mama je rekla da je tata pokušao da se nađe sa Creedom da mu se izvini i zahvali mu, ali nije saznao gde stanuje. Ako to nije ironija, onda ne znam šta je. Mogu samo da zamislim šta Creed sad mora da oseća. To što je saznao sve te užasne tajne i ubio sopstvenog oca mora da mu je teško palo na pleća. Znam da je Noahu jako teško zbog toga. Ne zbog toga što mu je otac mrtav, nego zato što je hteo da me kidnapuje.“

249


Naš svet knjiga Klimnula je. „To je teško podneti. Da li se osećaš bolje sad kad znaš istinu?“ „Da.“ „Ne zvučiš baš ubedljivo Mia.“ „Samo sam rastrzana.“ „Zbog tih vesti? Ili između Creeda i Noah?“ „Vau, doktorka, ne olakšavate mi danas, uh?“ nervozno sam se nasmejala. „Pa?“ „Znam da je Creed bio taj koji me je tehnički kidnapovao, ali samo je pokušao da me zaštiti. Sad to znam. Svi znaju. Ali pucnjava, to što sam ja ustreljena, Maddie... to nije njegova krivica. Već njegovog oca. Više od godinu dana je Creed bio u bekstvu, krijući se, pokušavajući da dođe do dna istine. Za mene. To menja stvari Dr. Garcia. Znam da ga se i dalje ne sećam, ali to ne menja činjenicu da je on sve vreme bio moj pravi heroj. A ne zlikovac, kako su ga svi prikazivali. Bio je dobar momak. Nikad nisam mislila o njemu kao o lošoj osobi, samo su mu se dešavale loše stvari i donosio je loše odluke.“ „Kako se osećaš zbog toga? Da li ti to uopšte doziva sećanja?“ „Ovako stoje stvari, izgubila sam sećanje pre više od godinu dana. Svakog dana od kad sam se probudila u bolnici, osećam kao da se sećam nečega, ali to mi se ne predstavlja kao sećanje. To je samo osećaj unutar mene, duboko. Ne znam kako to uopšte ima smisla, ali ti osećaji postaju sve intenzivniji kako vreme prolazi. Ja se možda ne sećam Creeda, ali bili ste u pravu doktorka, on je bio od početka ovde... u mom srcu. Bio je tu od prvog dana.“ „Šta je sa Noahom?“ „Volim Noaha. Iskreno. Zato sam rastrzana doktorka. Mia iz prošlosti je ludo zaljubljena u Creeda, a Mija sada je zaljubljena u Noah. Osim što saznanje šta je sve Creed uradio za mene... Čini da ova Mia, žena koja sam sada. Voli i njega i možda nikad neće prestati.“ „Ima gorih stvari od ljubavi prema dva muškarca, dušice.“ „Ne ako će jedan od njih biti povređen.“ „Da li si videla Creeda?“

250


Naš svet knjiga „Znate da nisam. Ne od one večeri kod njegove mame. Iste one kad nas je video. Iste one noći kad je bio okrutan i bezobrazan prema meni. Što sam na neki način, pretpostavljam, zaslužila. Znam da je bio povređen i pijan i ne krivim ga za to. Ludo je to što iako je bio namerno okrutan prema meni nije prestajao da govori da sam njegova. Da me voli. Da mu pripadam. Njegova ljubav je uvek govorila kroz bol. Bol koji sam ja izazvala čoveku koji nije uradio ništa osim što me je štitio.“ „Da li ste ti i Noah raspravljali o tome?“ „Ne. Šta bih mogla da mu kažem? On nije uradio ništa pogrešno. Nije bio ništa drugo osim predivan prema meni. Bio je tu kao prijatelj, kao dečko i ljubavnik. Ne mogu da zamislim život bez njega.“ „Ali možeš bez Creeda? „Mogu, ali samo zato što nisam provela mnogo vremena sa njim od pucnjave. Znam da bih drugačije osećala kad bi mi postao prijatelj, ali mislim da mi nikad ne bi mogli da budemo samo prijatelji. Barem on ne bi mogao, a poslednje što želim je da ga povredim više nego što već jesam.“ „A Maddie? Kako je bilo kad ste ti i Noah konačno pričali o njoj?“ „Imam bolji osećaj razumevanja moje ljubavi prema njoj i zahvaljujući tome osećam se manje groznom majkom. Takođe mislim da je to meni i Noahu dalo neki završetak. Ne pričamo o njoj, ali više nemam osećaj da je veliki slon u sobi. Takođe znam da ako bih htela da pričam o njoj, on bi slušao i obrnuto.“ Klimnula je. „Šta bi bilo kad bi se sutra probudila i setila se, Mia? Ako ti se sećanje iznenada vrati. Da li misliš da bi Noah i dalje bio taj?“ Razrogačila sam oči, grizući donju usnu. Slegla sam ramenima, ne znajući šta da odgovorim. „Onda mislim da je to ono što treba da shvatiš. Zato što taj dan, dušice, može biti sutra.“ „Da...“ prošaputala sam. Prošla je kroz moj notes, posebno obraćajući pažnju na neke od mojih poslednjih zapisa. „Mislim da su odgovori ispred tebe sve vreme, Mia,“ rekla je zatvarajući ga i dodajući mi ga. „Na šta mislite?“

251


Naš svet knjiga „Vidim obrazac koji se ponavlja na ovim stranama. Tvoj domaći zadatak je da posvetiš sebi malo vremena i iščitaš svoje misli u notesu, u redu? Isto vreme sledeće nedelje, u redu?“ Klimnula sam. Završila je naš sastanak, ostavljajući me da razmišljam o mnogo toga. Kad sam izašla iz lifta, Noah me je strpljivo čekao u parking garaži kao i uvek. „Ćao lepotice,“ pozdravio me je, poljubio me i povukao u svoj zagrljaj. „Ćao i tebi,“ zafrkavala sam osmehujući se. „Pogodi šta je danas?“ „Ako kažeš nešto seksualno, udariću te,“ zakikotala sam se, izmičući se. „Prestani da misliš o seksu!“ nasmejao se, uhvatio me za ruku i poljubio je. Vodeći me iz garaže. „Znam da je moj kurac dobar prema tebi i sve to, ali moraš čoveku da daš odmor ponekad.“ Usta su mi se širom otvorila. „O moj Bože! Ti si taj koji želi da živi na meni.“ „Stvarno? To kaže devojka koja je na meni veći deo vremena.“ Pogledala sam u zemlju jer nisam želela da vidi izraz mog lica. Bila sam uplašena da bi odao zašto sam želela da budem od gore. Zašto mi je bilo potrebno. „Pa, šta je onda danas?“ pitala sam, menjajući temu. „Danas je dan kad ćeš se voziti iza mene na mom motoru.“ Protresla sam glavom, gledajući sa strane u njegovo lice. „Ne. To se ne dešava.“ „O, dešava se.“ Podigao me je sa zemlje, bacajući me preko ramena pre nego što sam videla šta smera. „Ne možeš da radiš ovo svaki put kad nije po tvom!“ „Pokušaj da me zaustaviš Mia.“ Borila sam se protiv njega, smejući se sve vreme dok je išao ka zadnjem delu ogromne zgrade do uličice gde je parkirao svoj motor i gde nije bilo drugih vozila. „Vreme je da se sretneš sa mojom drugom devojkom. Njena osećanja su povređena od kad nisam na njoj koliko si ti na meni.“ Udarila sam ga u leđa, terajući ga na smeh. „Smestićeš svoje malo slatko dupe na minut na moj motor kako bi mogla da se navikneš na osećaj nečeg tako velikog između svojih nogu. Čekaj, trebalo bi da si već naviknuta na to zbog mene.“ Ponovo sam ga udarila.

252


Naš svet knjiga Stegnuo me je oko struka, spuštajući me niz svoje čvrsto, mišićavo telo. Nateravši me da opkoračim njegov struk kad je on opkoračio motor, smeštajući me na svoje krilo. Naš nevin susret pretvorio se u nešto sasvim drugo kad me je privukao uz sebe. Pretvarajući nas u jednu osobu i ljubeći me kao da mu život zavisi od toga. Zajecala sam o njegova usta kad je on zastenjao o moja, iznenada stegnuvši u pesnicu kosu na nagibu mog vrata. Druga ruka mu se pomerila niz stranu mojih grudi do ivice mojih gaćica ispod haljine. Prelazio je preko njih, klizeći prstima u moje vlažno međunožje. Teško sam progutala. „Noah... neko bi mogao da prođe ovuda.“ „Jebem ti, tako si vlažna. Ja sam ti to uradio. Ja,“ zarežao je, nastavljajući da mi trlja klitoris. Ignorišući moj strah, zavodio me je da nastavim. Brzo me je gurnuo unazad, a ja sam stavila ruke na rezervoar kao oslonac. U glavi mi se vrtelo, srce mi je ubrzano kucalo, srž mi je pulsirala. Nagnula sam se da ga poljubim, ali je on trgnuo moju kosu unazad još jače. Želeo je da ostanem baš tu gde sam bila, širom raširenih nogu za njega na motoru. Nisam mogla da stanem. Nisam mogla da zaustavim ovo. Moj mozak i moje srce mi nisu dopuštali, stapajući se u jedno. Želeo je da me gleda kako padam u ekstazu, imao je potrebu da me oseti duboko u svojoj duši. Ne prekidajući napad na centar mog užitka, trljajući napred nazad, izazivajući da moje telo drhti, kukovi se ljuljaju, uzimajući ono što je on davao. Usne su mu se razdvojile kao da je osećao sve što i ja a samo me je gledao kako se raspadam. Za njega, samo njega. Obrađivao me je svojim prstima, pronalazeći moju g-tačku, stvarajući ovakvu čežnju, ovaj intenzitet, ovu neverovatnu eksploziju svuda u mom telu. Leđa su mi se izvila iznad rezervoara, haljina se popela uvis, izlažući ga slatkim mukama. Dozvoljavajući mu da nastavi brže i jače. Moje srce je nastavljalo ubrzano da kuca, udarajući mi u glavi, činilo je da se osećam ošamućeno. Vrtoglavo. Savladana svim što se iznenada desilo. Osećala sam kao da sam mentalno iskidana u dva pravca.

253


Naš svet knjiga Njegovom. Našem. Misli su mi podivljale, započinjući strašnu svađu sa mojim srcem. Grubo je trgnuo moju kosu unazad da pogleda u moje oči i ubedljivo izgovorio, „Jebeno si moja. Posedujem te.“ Kad su nam se pogledi ukrstili, sve je bilo gotovo, osećala sam njegov palac kako manipuliše mojim otečenim klitorisom dok su njegovi prsti nastavili da trljaju moju tačku zadovoljstva. Dovodeći me pravo do ivice litice, na vrhovima mojih prstiju, kad sam bila na korak od slobodnog pada, začula se truba podnevnog voza nekoliko blokova dalje. Vraćajući me u stvarnost. Postajao je sve glasniji i glasniji, spreman da se zakotrlja kroz grad, odnoseći moje srce sa sobom. Otresla sam iznenadnu nelagodnost i pokušala da se usredsredim na Noahov dodir, odgurujući svoja osećanja o kojima sam pričala sa doktorkom. Ovaj momenat je zaista bio za mene kraj. Upravo tamo i tada kao da me je talas otkotrljao do obale sa Noahovim rukama koje su me povlačile ispod njega.

254


Naš svet knjiga

Otključao sam vrata i ušao u svoju kuću. Bacajući ključeve na stočić na ulazu pre nego što sam prošao unutra. Prošlo je pet meseci od kad sam završio posao smeštajući mog oca pod zemlju. Konačno sam napustio MC i bio slobodan da radim šta god sam hteo. Potpuno van njegove kontrole prvi put u životu. Novinari su imali jebeno ispunjen dan vestima, šta se navodno desilo na imanju. Priča koju je Damien izvukao iz svog dupeta bila je potpuno i kompletno govnjivo genijalna. Brzo sam shvatio da je bio stvarno dobar u tome što je radio, pogotovo sa svim nelegalnim sranjima. Koja bi mu definitivno donela smrtnu kaznu po zakonskim standardima ako ga ikad otkriju. Čak i bez moje pomoći ne bi dugo trebalo da postane okružni tužilac, kao što je sada bio. Korumpirani drkadžija je bio svuda u vestima rukujući se sa svim jebenim vrhovnim džukelama iz celog sveta. Prikazujući sliku čoveka, koga su svi znali kao Svetac, koji je radio ono što je najbolje znao— delio pravdu. Mene je prikazao kao viteza u sjajnom jebenom oklopu. Heroja Mije Ryder. Nisam mogao da napustim kuću, a da me ne progone reporteri. Svi su želeli intervju sa čovekom koji je ubio Predsednika Đavolovih Otpadnika. Činjenica da je to uradio njegov sin bila je još bolja za tabloidske tračeve. Nisam mogao ni da uključim TV, a da ne vidim naša lica preko celog ekrana. Zbog čega mi je još više nedostajala. Nedelju dana posle incidenta, organizovao sam da Lukovi ostaci budu sahranjeni na Oakdale groblju pored Autumninog spomenika. Dajući mojoj mami kraj koji joj je trebao, znajući da njen mali dečak napokon odmara u miru.

255


Naš svet knjiga Nije mnogo rekla o tome što se desilo osim ’hvala’ kad sam joj dao Lukov medaljon na groblju. Povukla me je u čvrst zagrljaj dok su joj suze tekle niz obraze. Nije čak ni postavljala pitanja, verovatno zato što je znala sve odgovore. Leo je i dalje vodio razgovore sa njom, pripremajući je za slučaj mog oca sa Damienom. Bio je standardan protokol ispitati sve uključene strane, čisto da se konsultuju. Čak su uključili i Noaha. Svog brata sam sreo u maminoj kući nekoliko dana pošto sam sredio matorog i sve već bila glavna vest u novinama. Otišao sam u sobu da spakujem neka od svojih sranja koja mi je mama donela iz stare kuće. Želeo sam da ih odnesem sa sobom u svoju kuću. „Ćao,“ Noah je pozdravio, naslanjajući se na okvir vrata moje sobe sa rukama prekrštenim preko grudi. Klimnuo sam mu, uzimajući pločice, koje mi je Autumn napravila, sa noćnog ormarića. Bacajući ih u jednu od mojih torbi na krevetu. Nisam ih nosio godinama, ali nisam mogao da se odvojim od njih. Autumn će uvek imati posebno mesto u mom srcu. Ona mi je bila najbolji prijatelj. „Ne mogu da verujem da još uvek imaš to,“ dobacio je. „Sećam se kad si mi pisao iz inostranstva dok si se igrao jebenog vojnika. Moleći me da ti sklonim to u sobu.“ „Verovatno jedino moje pismo koje si pročitao.“ „Sve sam ih pročitao Creed. Svako. Većinu njih sam pročitao toliko jebeno puta da sam počeo da ih pamtim. Možda sam te prezirao, ali mi je bilo potrebno da znam da si dobro. Da se uverim da si živ. Morao sam, ti si moj stariji brat.“ Podigao sam pogled prema njemu, iznenađen njegovim otkrićem. „Ti si bio jedina porodica koja mi je tada preostala. Nisam mogao i tebe da izgubim.“ „Nikad mi nisi pisao. Da nije bilo Pippin, nikad ne bih dobio ni jedno pismo.“ „Ona je dobra devojka.“ „To znaš,“ strogo sam rekao. „Ona je sad tvoja.“ Polako je klimnuo glavom sa iskrom nečega u njegovim očima što nisam mogao da pokušam ili počnem da razumem. Ali je nastavio pre nego što sam mogao da o tome još razmislim. „Nisam mogao da nateram sebe da ti uzvratim pismo,“ oglasio se, menjajući temu. Prošao je da sedne na ivicu mog kreveta, naslanjajući laktove na kolena. Pogled mu se ni jednom nije pomerio, prateći me dok sam hodao po sobi, skupljajući svoja sranja. Bilo je kao da me je prvi put stvarno gledao od kad sam se skinuo iz vojske.

256


Naš svet knjiga Gledao je svog brata. A ne svog neprijatelja. „Bio sam jebeno besan na tebe što si me ostavio. Da se brinem o svim sranjima koja su iznenada postala moj život. Mrzeo sam te. Najviše zbog toga što si tamo mogao da pogineš i ostaviš me stvarno jebeno samog. Ne dajući mi čak ni šansu da se oprostim od tebe pre nego što te otpratim do groba. Baš kao što je bilo sa mojom ćerkom,“ podelio je sa mnom, zbog čega sam momentalno prestao da radim to što sam radio da bih ga pogledao. „Da, bio sam jebeno besan na tebe, Creed, što si dopustio da ti se to dogodi pred očima. Brat koji me je uvek štitio veći deo mog detinjstva, nije mogao da to uradi i za moju ćerku. To je vratilo sva ona osećanja kroz koja sam prošao kada si otišao, dodajući samo so na već otvorene rane.“ Uzeo je dug, dubok, snažan udah, skupljajući misli pre nego što je dodao, „Znam da nije bila tvoja krivica, u redu? Da sam ja bio u takvoj situaciji... da sam morao da biram... verovatno bih i ja izabrao Miju. A to je bila najteža gorka pilula koju sam morao jebeno da progutam, jer je ta beba bila zapravo moja ćerka.“ Nisam znao šta da kažem, pa nisam ništa ni rekao. Samo sam stajao tamo u stanju šoka. „A to me samo po sebi tera da se osećam kao da nisam ništa drugačiji od našeg oca. A u stvari ne želim da budem ni malo kao on.“ „Nisi Noah. Ni ja nisam. I trebalo mi je stvarno mnogo jebenog vremena da shvatim to. Razumeš li me?“ Klimnuo je, staklastih očiju, terajući treptajem svoje neprolivene suze. „Kad si se prijavio u vojsku. Nisi me čak ni pitao kako se osećam u vezi toga što odlaziš. Ni jednu jebenu reč mi nisi rekao o tome. Saznao sam za to dok ste se ti i matori tukli do besvesti, što je izgleda konstanta u našoj jebenoj porodici,“ zasmejao se pokušavajući da popravi raspoloženje. „Naterao si me da pomislim da ti više jebeno ništa ne značim. A ja sam prošao kroz ceo život osećajući da si ti bio jedini zbog koga sam osećao da nekome značim.“ Protresao sam glavom, iznenađen. „Moj način jebenog pokazivanja osećanja je očajan Noah.“ „Ja sam Jameson, zar ne?“ Uzdahnuo sam, uzimajući još nekoliko stvari iz fioka, ubacujući ih u svoje torbe. Žurio sam po prostoru, skupljajući još stvari kako bih mogao da odem. „Šta hoćeš kog kurca?“ Konačno sam pitao, znajući da nije došao u moju sobu na posebno jebeno

257


Naš svet knjiga popodne gde bih mu rekao da je potpuno u redu da nastavi da voli i jebe moju devojku. Poznavao me je bolje od toga. „Samo sam želeo da ti kažem da ćemo uvek biti braća, Creed. Nije važno koliko puta ćemo jedan drugom isprašiti guzice. Mi smo ista krv.“ „Ne seri,“ zaškrgutao sam, odmeravajući ga. „Volim te Noah, ali ne moraš jebeno da mi se sviđaš. A upravo sada, to je čista istina.“ Klimnuo je, razumevši. Bacio mi je majicu koja je bila na mom krevetu. „Na kraju je ispalo da je matori bio mnogo sjebaniji nego što sam ikad mogao da zamislim, uh? Hvala što si se pobrinuo za to. Otkrivajući istinu i sva ta sranja.“ „Nisam to uradio zbog tebe. Ona je moja devojka, moj mlađi brate. Bila je moja jebena devojka od kad znam za sebe. Nije važno koliko si je puta jebao, rekao joj da je voliš, odveo je u krevet—to ne menja činjenicu da će uvek biti moja.“ Zgrabio sam torbe sa kreveta, hodajući ka pragu da izađem. Zaustavio sam se, ne gledajući u njega, upućujući mu reči koje mi je trebalo da čuje, „Sranja se dešavaju. To je život. Brini se o njoj, ponašaj se dobro prema njoj kako zaslužuje, čuješ?“ „Uvek.“ Klimnuo sam. „Bilo bi ti bolje, inače ćeš meni odgovarati.“ Posle toga sam otišao, ni jednom se ne osvrnuvši. Otišao sam do kuhinje, otvarajući dupla klizna vrata koja su vodila na zadnji balkon. Puštajući okeanski povetarac da projuri kroz kuću. Zavoleo sam slani miris u vazduhu isto koliko i miris vanile, jer su me oba podsećala na onu koju sam izgubio. Kako je vreme prolazilo, nije mi postalo ništa lakše, čak se može reći da mi je bilo jebeno teže. Uzeo sam pivo iz frižidera, bilo mi je potrebno posle dugog dana u garaži. Otvorio sam radnju za motore u centru South Porta, na najprometnijem mestu, gde je izlazila većina lokalnih bajkera. Posao je procvetao iako je bila otvorena tek dva meseca. Diesel i još nekoliko braće je radilo za mene. To je bila jedina stvar koja je držala moje misli zauzete. Sve što sam ikada znao bili su motori i oružje. Jedino je imalo smisla da počnem da zarađujem od toga. Bilo je lako iznajmiti prostor i započeti posao. Nikad nisam mnogo potrošio od onog što sam zaradio tokom četiri godine u vojsci. Bio sam dodatno plaćen za svaki zadatak rizikujući sopstveni jebeni život za svakog drugog. To je bilo jedino dobro koje je proizašlo iz toga što sam sve to vreme proveo preko okeana.

258


Naš svet knjiga Plus, još uvek sam imao većinu novca koji sam dobio radeći sva ilegalna sranja za Đavolove Otpadnike. Na kraju svega, nešto loše se pretvorilo u nešto dobro. Deo tog novca sam donirao za Polarins, organizaciju posvećenu borbi protiv trgovine ljudima u Mijino ime. Shvatajući da je to najmanje što mogu da uradim sa tim korumpiranim novcem. Prvi put u životu sam pravio neke kul čopere, živeći i odlučujući sam za sebe. Bio sam na pravom putu. Konačno oslobođen demona za koje sam mislio da će me proganjati do kraja života, ali nešto je, neko je, uvek nedostajao. Đavolovi Otpadnici su prestali da postoje ili makar naš ogranak, odmah pošto je Predsednik završio dva metra pod zemljom, a ja dao ostavku na mesto Potpredsednika. Niko nije želeo da bude povezan sa imenom koje je sada označeno zlom krvi oko naših ogranaka. Bio sam u procesu uređivanja novog kluba, dajući sebi vremena da ga pripremim na način na koji sam želeo da ga vodim. Bratstvo MC-ja je bilo sve što sam poznavao. Imali smo vezu koje nisam hteo da se odreknem. Upravo sam završio sa nelegalnim sranjima. Pogotovo sa krvoprolićem. Na prvom mestu, nikad nisam želeo da budem 1%ni, ali je to došlo sa teritorijom na kojoj sam rođen. Moj novi MC će predstavljati pravu definiciju motociklističkog kluba. Porodicu. Završio sam pivo, bacajući ga u smeće. Zagrejao sam sebi nešto za večeru. Nisam jeo ceo prokleti dan, bio sam jebeno strašno gladan. Bilo mi je lako da se zanesem u posao koji sam voleo da radim. Posao je postao ono što mi odvlači pažnju. Nešto što mi ispunjava vreme i prazninu u srcu. Prodavnica je bila sve što sam sada imao. Provodio sam tamo više vremena nego kod kuće. Previše sećanja na nešto što je moglo biti plutalo je po velikom prostoru, rugajući mi se. Pogotovo noću dok bi ležao sam u krevetu, želeći da je Mija obmotana oko mene. Nisam mogao da nateram sebe da prodam našu kuću, iako me je bolelo svaki put kad uđem na prokleta vrata. Znajući da neću videti Mijino lepo lice kako me pozdravlja. Nije prošao dan, ni sat, ni jebena sekunda da nisam mislio na nju. Nadajući se da je srećna iako je to bio posao mog brata. Zasluživala je sve to i više.

259


Naš svet knjiga Ponekad bi Diesel odvukao moje dupe sa njim do bara, pokušavajući da pokupi neku pičku. Nikad nisam imao problem da pojebem nešto, ali iskreno, to me sad nije interesovalo. Žene generalno. Bilo mi je dobro samom sa sobom sa saznanjem da sam makar u jednom momentu u svom životu imao svoju devojku. Znao sam šta je ljubav i veliki deo mene nije želeo da odustane od toga. Često bi pobegao rano, na veliko Dieselovo razočaranje. Gnjavio me je sa pričom da sam se pretvorio u ljubavi željnu jebenu pičku. Bacio sam prljave sudove u sudoperu, odlučujući da ću ih oprati kasnije. Želeo sam prvo da se istuširam jer sam imao potrebu da sperem svu prljavštinu i čađ. Bio sam više nego jebeno prljav. Samo sam želeo da pustim toplu vodu da teče preko mojih bolnih mišića na nekoliko minuta. Malo mi je trebalo da se naviknem na svakodnevni fizički rad. Trudio sam se da ne mislim na Miju dok sam hodao niz hodnik prema mojoj sobi, momentalno primećujući da su susedna vrata koja sam držao stalno zatvorena malo odškrinuta. I onda me je iznenada udario, natrčao sam na zid njenog mirisa. Njenog mirisa. Obmotanog svuda oko mene. Gušio me je i zapljuskivao upravo na način na koji sam navikao. Prokletstvo, i dalje je mirisala tako jebeno dobro. Što sam bio bliže sobi, to sam jače osećao njen miris koji se zadržao sve dok više nisam mogao da napravim ni jedan korak. Dovodeći me licem u lice sa Mijom. Nije me videla, previše obuzeta i izgubljena u sopstvene misli dok je sedela u stolici za ljuljanje u uglu sobe. Časopisi koje sam doneo iz sigurne kuće bili su smešteni na njenom krilu, ali to nije bilo ono što je privuklo moju punu pažnju. Već fotografija koju je čvrsto držala u svom stisku. Fotografiju koju niko nikad nije video, čak ni ja od one noći. Ona koja je mogla da joj pomogne ili je uništi. Sledećih nekoliko sekundi odigralo se kao na usporenom snimku dok sam gledao kako podiže fotografiju do njenih napućenih usana i šapuće, „Žao mi je Maddie. Volim te i jako mi nedostaješ.“ Izraz njenog lica bio je ispunjen bolom i emocijama dok su suze tekle niz njeno lepo lice, lišeno svega osim kajanja koje je izbijalo iz nje. Glas joj je bio natopljen čistim bolom i tugom. Pogađajući me iznenada gde je i mene bolelo najviše. U srce.

260


Naš svet knjiga Jedno za drugim. Istina još nije bila završena. Makar ne... Naša. „Pippin,“ pozvao sam je, nateravši njeno uplakano lice da pogleda u mene. Oči su mi se raširile, a usne razdvojile, uvlačeći vazduh. Gledao sam duboko u njene krupne plave oči koje su mi uvek to radile. Pokazivale mi sve što mi je trebalo da čujem. Da znam. Znao sam tačno ko gleda u mene. Usne su mi se pomerile postavljajući pitanje tonom koji nisam prepoznao, „Koliko dugo Mia?“ Imao sam osećaj da se moje pitanje odbilo o zidove pravo u naša jebena srca. Ugrizla se za usnu potpuno svesna šta sam je pitao. Na šta sam mislio. Šta sam želeo da znam, očajnički žudeći da to čujem iz njenih usta od momenta kad se probudila u bolničkom krevetu. Slomljen i izgubljen. Čekao sam. Na nju. Moju devojku. Nisam oklevao da ponovim pitanje. Potrudio sam se da budem još jasniji kako više ne bi bilo nikakvih sranja između nas. Izbacio sam, „Pre koliko vremena ti se vratilo sećanje?“

261


Naš svet knjiga

Otključala sam vrata, ulazeći u našu kuću pre nego što sam shvatila šta radim. Nisam dala sebi šansu da se predomislim. Zapravo sam razmatrala zadnja dva meseca da prođem kroz ovo. Nisam bila sigurna da mogu da se izborim sa svim emocijama i osećanjima za koja sam znala da će se pojaviti kad pređem preko nevidljive linije naše veze. Nastavljajući bitku svog srca protiv razuma. Pošto nisam videla njegov motor napolju znala sam da je u radnji. To je bila glavna priča u gradu, čak su je i lokalne novine pratile. Navodeći, Vojni veteran i preobraženi bajker van zakona sada je uzoran građanin. Pravio je unikatne motore od nule. To je dovodilo ljude sa svih strana samo da vide njegovu sledeću kreaciju, u novoj radnji u centru grada, nazvanoj Pippin. Nisam mogla biti ponosnija na njega. Uvek sam znala da je sposoban za tako prokleto mnogo. Nikad nije dovoljno verovao u sebe ni za šta u životu. Hodala sam prvi put kroz našu kuću, upijajući sve. Od nameštaja koji smo zajedno izabrali do svih fotografija na zidovima. Nisam imala pojma da je nabavio išta od ovoga. Nikad mi nije rekao, nikad me nije obavestio šta je planirao. Sve su bili snovi, maštanje o danu kad ćemo konačno biti zajedno. Nisam mogla da verujem svojim očima, gledala sam u život o kome smo pričali, koji smo planirali iza svih ovih zidova. Našu budućnost. Znala sam raspored kuće zato što mi je pokazao nacrte, zato što je želeo da budem uzbuđena koliko i on zbog kuće koju je kupio za nas. Za našu porodicu. Uključujući bebu koja nije bila njegova. Stopala su mi gravitirala ka sobi najbližoj našoj kao da me je neko vukao uzicom. Dovlačeći me u nepoznato. Nisam se odupirala. Išla sam

262


Naš svet knjiga dobrovoljno, iako nisam bila sigurna šta da očekujem, ali sam i pored toga morala da znam. Ništa nije moglo zaustaviti moja stopala da se kreću ka sobi koju smo osmislili najviše od svih u kući. Provodeći sate u pregledanju magazina i kataloga želeći da bude apsolutno savršena za nju. „O Bože,“ izdahnula sam, ukopavši se u mestu, kad sam stala ispred sobe koja je trebalo da bude Maddina dečija soba. Izgledala je tačno onako kako smo želeli, od boje za zidove do kolevke, detalja i stola za presvlačenje, čak i strateški razbacane plišane životinje raspoređene po sobi. Nije bilo ni jedne stvari koju smo zajedno izabrali da nije već bila u dečijoj sobi. Nisam mogla da dišem. Nisam mogla da se pomerim. Jedva sam mogla da stojim. Oči su mi se napunile suzama, kad su sećanja preplavila moje misli. Sa svakim od njih koje se razvijalo ispred mene, odigravajući se jedno po jedno dok sam hodala po sobi. Moji prsti su lagano okrznuli površinu svega u želji da se uverim da je sve ovo stvarno, a ne plod moje mašte. Moj mozak koji je ozdravljao, poigravao se sa mnom. „Pippin, soba devojčice ne može biti samo pink,“ Creed je govorio, okrećući stranicu dok smo ležali naslonjeni o uzglavlje njegovog kreveta. Okrenula sam nazad stranicu i zaokružila svetlo pink stolicu za ljuljanje koju je on odbacio. „Zašto? Pink je najbolja boja na svetu, a čak ni nije ista pink, potpuno je druge nijanse.“ „Meni se sviđa ova.“ Pokazao je na belu stolicu za ljuljanje do moje, uzimajući marker iz moje ruke, zaokružujući je. „Bela je tako dosadna!“ „Kako bi bilo da kupimo belu stolicu, a ti da izabereš jedan od onih pufnastih, besmislenih jebenih jastuka koje izgleda tako mnogo voliš da stavljaš.“ Zagrizla sam usnu, smeškajući se. „Dobro.“ Nasmejao se i precrtao pink stolicu za ljuljanje velikim crnim X. Moji prsti su nežno prešli preko mekane posteljine u kolevci.

263


Naš svet knjiga „Sviđaju mi se sva ova princeza sranja,“ Creed je izjavio, zaokružujući pink i belu posteljinu sa tijarama i dvorcima. „Ti si moja jebena kraljica, a ona će biti moja princeza.“ Poljubila sam ga, zajahavši njegovo krilo, sijajući. „I ja tebe volim.“ Otvorila sam jednu od fioka, gde sam videla sve magazine i kataloge koje mi je donosio tokom nedelja moje trudnoće. Posegnula sam u fioku zgrabivši ih, otkrivajući nešto što ni za milion godina ne bi mislila da je sačuvao. Sveže suze su mi ispunile oči kad sam otkrila dve gomile koverti povezane gumicom. Prvu gomilu sam momentalno prepoznala, to su bila pisma koja sam mu pisala tokom njegovih godina u vojsci. Ona na koja mi nikad nije odgovorio. Uvek sam mislila da ih je bacao, ali me to nije zaustavilo da mu pošaljem još jedno svaki put kad sam mogla, želeći da zna da neko tamo kod kuće misli na njega. Moli se za njega. Ali sam najviše samo čekala da se vrati kući. Svako od njih je bilo otvoreno, izgužvano i iskidano kao da ih je pročitao hiljadu puta. Pamteći sve reči koje sam napisala samo za njega. Bila je i druga gomila koverti koje su mi stvarno privukle pažnju. Sve su bile zapečaćene i sa markicom, adresirane na gospođicu Miju Ryder zvanu Pippin njegovim jedva čitljivim rukopisom. Nasmejala sam se kroz suze koje su u tom momentu tekle iz sve snage. Tako mnogo emocija mi je naviralo, preplavljujući me na najbolji mogući način. Odgovorio mi je na svako pismo koje sam mu poslala, odgovarajući na sva moja pitanja, sve misli, svu moju ljubav prema njemu. Zgrabila sam sve iz fioke noseći sa sobom do stolice za ljuljanje sedajući na mesto koje je sadržalo sva naša srećna sećanja na bebu koju smo izgubili. Zamislila sam kakav bi osećaj bio zapravo držati ovde Maddie, u mojim rukama dok je gledam sa obožavanjem. „Ne mogu da dočekam da te vidim u toj ljuljalici, dušo, dok držiš bebu,“ Creed je zaškrgutao spuštajući se na kolena da poljubi moj stomak. Okrenula sam još nekoliko stranica, smejući se nekim smešnim stvarima koje je Creed zaokružio kao što je benkica na kojoj piše, ’Volim mog tatu i sve njegove tetovaže, ’ili ’Ako izgledam čudno, to je zato što me je obukao tata’ i lično moja omiljena ’Moj tata ima pištolj, neka pitanja? ’ Uvek je mislio o Maddie kao o svojoj. Bez obzira na sve.

264


Naš svet knjiga Prevrnula sam još nekoliko stranica kad sam iznenada stala. Srce je počelo da mi iskače iz grudi, u ušima je počelo da mi zvoni, odzvanjajući svuda po sobi kad sam videla da je tu, između stranica, bila fotografija mene i Maddie. Uzdahnula sam, moja ruka koja se tresla, momentalno je otišla prema mojim ustima u šoku od onoga što mi je bilo pred očima. „O moj Bože,“ prošaputala sam za sebe. Oči su mi se u trenutku napunile sa još više suza. Nisam mogla da kontrolišem da teku iz mene kao potok niz obronke planine. Obrušavajući se niz moje obraze na magazine ispod. Prolivajući sve do zadnje suze koju sam zadržavala još od dana kad sam se probudila u bolničkom krevetu. Nikad nisam videla kako je izgledala. Nikada je nisam držala. Nikad nisam osetila njenu kožu uz svoju. Ali jesam... Ležala je na mojim grudima sa svojim sićušnim licem okrenutim prema kameri. I kako je izgledalo Creedova tetovirana ruka je držala sigurno na mestu. Nas dve smo držale oči zatvorene baš kao da spavamo. Mirne, kao jedna. Izgledala je baš kao što mi je Noah opisao. Prsti su mi nesvesno počeli da prate njen mali kao dugme nosić i prste koji su ležali na mojim grudima do njenog lica. Bila je tako slatka, tako nežna, tako lepa. Srce me je bolelo od toga koliko je bilo puno ljubavi za ovu malu bebu. Želela sam da je dotaknem, da je osetim, volim bezuslovno, ali nisam mogla zato što je preminula. Sve što mi je ostalo su sećanja na trudnoću, osećaj nje u meni i sada... ova fotografija. Prikazujući majku i ćerku zadovoljne u zagrljaju jedne sa drugom. „Tako mi je žao Maddie. Volim te i mnogo mi nedostaješ,“ plakala sam, oplakujući gubitak moje devojčice i svega što je moglo biti. Gledajući u svoju dragocenu ćerku, smejala sam se kroz očaj. A onda, pravo ni od kuda, iznenada sam osetila njega u sobi kao na maturi. „Pippin?“ Sa svakom do poslednje emocije, osećaja, sentimentalnosti, sećanja koje je teklo iz mene, podigla sam pogled i pogledala ga u oči. Znala sam da već zna istinu zato što je i on mene uvek osećao.

265


Naš svet knjiga Naša veza je bila živa i odvijala se svuda oko nas kao da moje pamćenje nikad nije nestalo i sada sve bilo na početku. Zajedno sa našom ljubavlju i svim ovim godinama haosa i strasti, izgubljenog vremena i bola. Svi putevi koji nas nisu vodili nikuda konačno će se završiti ovde. Na očigled je duboko udahnuo, mrmljajući, „Koliko dugo Mia?“ Duboko se zagledao u moje oči, gledajući u svoju devojku. Onu zbog koje nikad nije prestao da se nada da će mu se vratiti. Mene. Rat je besneo u njegovim očima, ali po prvi put od kad sam se probudila, nije bilo zbog mene zato što je znao da sam već tu. Sa njim. Njegova unutrašnja bitka se odigravala tačno ispred mene, kao da je želeo da me zagrli i nikad me ne pusti. Osim što su stvari sada bile drugačije. Ja sam bila drugačija. I on je bio. Nismo bili isti ljudi koji smo bili pre, i mislim da ga je to plašilo najviše od svega. Možda sam to shvatala samo zato što sam bila njegova. Što nije značilo da ne mogu biti i Noahova. Ozbiljan izraz njegovog lica zarobio me je na isti način kao i obično. Što je samo doprinelo najezdi emocija koje su bile između nas. „Pre koliko vremena ti se vratilo sećanje?“ pojasnio je, žudeći da zna koliko dugo je prošlo od kad sam se setila njega i naše ljubavi. „Dva meseca, manje više.“ Trgnuo se kao da sam ga udarila, što na neki način verovatno i jesam. „Nije se vratilo sve odjednom,“ dodala sam, nadajući se da će ga to smiriti. „Kako?“ Zatresla sam glavom, ne želeći da zna. Previše bi ga bolelo. „Kako?“ ponovio je strogim tonom koji sam poznavala više nego dobro. Borila sam bitku u kojoj sam znala da neću pobediti. „Creed, molim te... to ne—“ „Neću da te ponovo pitam Mia.“ „Noah me je odneo na svoj motor,“ jednostavno sam izjavila ne želeći da ulazim u više detalja.

266


Naš svet knjiga Napravio je grimasu, ne pokušavajući čak ni da je sakrije. Dokazujući da je moja intuicija u pravu. Poznavala sam ga isto koliko i on mene. To je jednostavno bio način na koji smo funkcionisali i uvek je bio. „To je bio prvi put da sam bila na motoru, nikad nisam mogla to da uradim. Šta misliš zašto je to tako?“ „Zato što sam te na mom motoru učinio svojom. Potvrđujući da si moja prvi put.“ „Ja—“ „Da li te je i on jebao na njemu?“ Bio je red na mene da se trgnem, iako sam očekivala da me to pita. Zbog toga ni nisam htela da mu kažem, ali je ipak bolelo da čujem. „Samo želim da znam šta te je nateralo da me se setiš. Da li je to bila činjenica da si bila na motoru drugog čoveka kad pripadaš samo na zadnjem sedištu mog... ili činjenica da te je jebao dok ne svršiš kad sam to trebao da budem ja? Jednostavno pitanje Mia. „Da i da. To želiš da čuješ Creed? Da li se osećaš bolje sada kada znaš?“ napravila sam pauzu da moje pitanje potone. „Ali su njegove reči bile te koje su zapravo postavile stvari na mesto za mene.“ „I koje su to reči?“ „Da me je učinio svojom i da sam sad njegova.“ „Jesi li Pippin? Da li si stvarno sada njegova? To si došla da mi kažeš? Da mi zabodeš nož još malo dublje u jebeno srce i gledaš kako krvarim zbog tebe? Ponovo.“ „Ne znam zašto sam ovde, u redu? Jednog momenta sam šetala po plaži, sledećeg sam ulazila u ovu kuću... našu kuću.“ „Je li tako? Trebalo ti je dva meseca da nađeš put do kuće? Zar ti ništa nisam značio?“ „To nije fer...“ „Život jebeno nije fer. Veruj mi, ja bih to trebao da jebeno znam.“ Okrenuo se, prekidajući našu povezanost. Provlačeći ruke kroz svoju kosu isfrustriranim pokretom, šetajući po sobi. Iskreno nisam znala šta da očekujem od ovog, ali me to nije sprečilo u nameri da dođem ovde. Imala sam potrebu da mu kažem. Čak iako nas to boli oboje.

267


Naš svet knjiga Umesto toga, držala sam fotografiju Maddie i mene, tražeći odgovore za sebe. „A ovo?“ Bacio je pogled, premeštajući oči sa mene na fotografiju. Razmišljajući šta da kaže, „Bila je još uvek živa kad sam je stavio na tvoje grudi Pippin. Trebalo mi je to da znaš, zato što to što si bila u nesvesti, ne znači da nisi bila tamo.“ Usne su mi drhtale, upijajući njegove reči. Sećajući se svakog puta kad sam mu rekla da ne mogu da dočekam da budem prva osoba koja će je držati. Staviti sebi na grudi i reći joj koliko sam je mnogo volela. Koliko sam je mnogo želela, nestrpljivo čekajući taj trenutak. Onaj kad konačno bude ovde u mojim rukama. Sa mnom. „Hvala ti. Hvala ti mnogo što si napravio ovu fotografiju. Da nije bilo nje, ja nikad ne bih znala kako je izgledala,“ plakala sam, ponovo gledajući u nju. Čula sam ga kako hoda prema meni, zaustavljajući se kad je bio na korak od mene. Čučnuo je ispred mene, zgrabivši gomilu koverti sa mog krila. „Našla si moja pisma.“ Klimnula sam glavom, ponovo ga gledajući u oči. „Dao bih ti ih prve noći kad bi spavali u našem krevetu. Ovde, u našoj novoj kući. Mesto koje sam napravio savršenim za tebe. Za nas. Želeo sam da sve ovo bude iznenađenje,“ podelio je sa mnom, šireći ruke pokazao je po sobi. „Svaki put kad sam se vratio iz sigurne kuće... proveo sam nekoliko sati sa mamom ovde. Pomogla mi je da kupim sve i sastavim. Čekala je na isporuku nameštaja kad nisam mogao da budem ovde. Uvek si bila sa mnom Mia. Bez obzira gde sam išao, gde sam bio, šta sam video i šta sam radio... ti si uvek bila sa mnom. Ti si uvek bila moj dom.“ „Znam,“ promrmljala sam dovoljno glasno da može da me čuje. „Šta se sad dešava?“ „Iskreno, ne znam. Došla sam ovamo jer više nisam mogla to da ignorišem. Ne očekujući ipak ništa od ovog.“ „Šta sad, uh? Odlaziš? Vraćaš se njemu? To tako funkcioniše?“ „Koliko dugo si živeo ovde Creed? Sve ovo vreme?“ pitala sam jer sam morala da znam. Zatresao je glavom za ne.

268


Naš svet knjiga „Posle...“ Oborio je glavu, duboko udahnuvši. Držeći je između svojih ruku. „Nisam mogao posle onog što se desilo. Sve je bilo spremno—kuća, dečija soba, sve to. Za tebe. Zadnji put kad sam zakoračio na ovo mesto bilo je kad sam ostavio ovu fotografiju u časopis. Nisam se vratio do pre nekoliko meseci. Morao sam da nastavim dalje, ali nisam mogao da prodam ovu kuću. Nisam ni želeo.“ Moja ruka je nesvesno prošla kroz njegovu kosu, želeći da ga utešim na jedini način na koji sam mogla. Nagnuo se u moj zagrljaj, naslanjajući svoj obraz na moje krilo dok sam ja nastavila da ga mazim. „I dalje ne znam šta da radim sa ovom sobom. Nikad do sada nisam bio u njoj,“ izdahnuo je, glasom jedva jačim od šapata. Promeškoljio se pod mojim dodirom, gledajući u mene. Pretražujući moje lice za ne znam čime pre nego što je iznenada obmotao ruke oko mog struka. Povlačeći me na pod zajedno sa njim. Smeštajući me na svoje krilo, držao me je najbliže što je mogao uz svoje srce. Dobrovoljno sam prišla, iz želje, iz potrebe da osetim njegove ruke oko sebe. Snažne ruke koje su me obavijale, štitile me i nosile bezbroj puta. Iste ruke koje su imale običaj da me odgurnu i ostave. „Jebeno te volim Mia. Jebeno te jako mnogo volim,“ govorio je dok mu se glas slamao. „Žao mi je dušo. Jako mi je jebeno žao. Molim te reci mi da znaš to... Nikad ne bih—“ Pogledala sam u vis, stavljajući prste na njegove usne. „Znam Creed. Znala sam to i kad te se nisam sećala. Nema sumnje da si je voleo. Da si uradio sve što si mogao za nju kad ja nisam mogla.“ Izraz njegovog lica bi me bacio na kolena, da nisam već bila na podu sa njim. Stavio je ruke na strane mog lica, primičući me bliže njemu, ali ni otprilike dovoljno blizu. „Ne mogu ponovo da te izgubim dušo. Tek sam te dobio nazad. Reci mi da si ovde zbog mene. Reci da si izabrala mene. Molim te...“ Moje srce se lomilo zajedno sa njegovim. Komadić po komadić je padalo na pod između nas, znajući da ne može više nikad biti celo. „On me voli i ja volim—“ „Možda ga voliš, Pippin, ali nisi zaljubljena. Bila si zaljubljena u mene veći deo svog života. Ja te posedujem dušo. Znaš to koliko i ja. Ne bi bila ovde da nisi. Zašto mi to radiš? Nama, Mia.“

269


Naš svet knjiga Grudi su mi se podizale i spuštale sa svakom reči koja je sišla sa njegovih usana. Njegovo lice je bilo samo na par santimetara od mene, osećala sam ga svuda i odjednom. Njegov miris, njegovo telo, njegove oči, njegove usne, iako su jedina stvar koja me je dotakla, bile njegove ruke. „Reci mi da me ne voliš. Reci mi da ne želiš da te ja držim u svojim rukama. Reci mi da ne želiš da te upravo sada poljubim? Dodirnem te, odvedem te u naš krevet i vodim jebeno nežno ljubav sa tobom cele noći dok ne bude ni delića kože koji ti nisam poljubio, polizao ili dotakao. Reci mi da me ne osećaš,“ cvilio je, stavljajući mi ruke preko svog srca, „ovde.“ „Creed,“ prošaputala sam glasom koji nisam prepoznala. Pokušavala sam da uhvatim svoja osećanja, sakrijem činjenicu da je još uvek imao uticaj na mene. Posle svog ovog vremena. „Kaži mi bilo šta od toga i kunem se ostaviću te na miru, zato što na kraju svega... Sve što ti želim je da budeš srećna i čak ako to nije sa mnom, onda makar imam sećanje na ljubav svog jebenog života.“ Naslonio je svoje čelo na moje, ponovo stavljajući ruke da mi obuhvati lice. „Reci te reči dušo,“ zastenjao je glasom koji mi je napravio leptiriće u stomaku i zagrejao telo. Usta su mu bila toliko blizu do mojih da sam mogla da osetim kako diše u mene. Miris cigareta i minta preuzeo je moja čula. Kao da me testira, olizao je polako svoje usne, provocirajući me. Dokazujući da je on u pravu. Zatvorila sam oči. Morala sam. To što sam shvatila bilo je previše teško da priznam, i znala sam da je to mogao da vidi u mom pogledu. Poznavao me je. „Creed,“ dahtala sam, moj dah je oponašao njegov. „Molim te...“ „Molim te šta dušo?“ zaškrgutao je kao da visi o koncu. Čekajući da kažem magične reči koje bi nas oboje oslobodile. „Molim te, pusti me. Nisam ista devojka koja je tako draga tvom srcu. Sad se možda sećam, ali to ne menja činjenicu da devojka koju si proglasio svojom... nije malo umrla u toj kući u šumi. I čak ni tvoj dodir, tvoja ljubav, ni tvoja vera ne mogu je vratiti. Samo sam jako zbunjena. Deo mene želi da ti skočim u ruke i kažem ti da me nikad ne pustiš. Tvoja Pippin. Drugi deo, devojka koja se bori sa talasima da bi ostala na površini, govori mi da se okrenem na drugu stranu, pravo u Noahovo naručje. A to liči na železničku

270


Naš svet knjiga nesreću koja treba da se desi. Oba kolovoza se ukrštaju, sastajući se u nekoj tački, sudarajući se sa mojim srcem. Žao mi je. Znam da to nije ono što želiš da čuješ, ali to je istina. Ne mogu to da uradim Noahu, ne ovako. On je bio uvek tu za mene dok ti... nisi bio tu.“ „Dušo, ti znaš zašto nisam bio tu. Ne bih te nikad ostavio da nisam morao.“ „Znam. Ali to ne menja činjenicu da je on bio ovde. Sa mnom. Kroz sve kroz šta je moja glava prolazila. I ja ga zaista volim Creed. Možda ne tako moćno i tako jako kao što su moja osećanja prema tebi... ali su tu. Unutar mene. Obojica ste. Ti imaš moju prošlost, a on moju sadašnjost. Samo sam zbunjena oko toga čija će biti moja budućnost.“ Klimnuo je, tresući se kao da se kofa hladne vode prosula niz njegovo telo od iznenađenosti mojim rečima. Ruke su mu momentalno pale, oslobađajući moje lice. Ustao je, gledajući na dole u mene staklastih očiju, boreći se da se odmakne. Da ode od ljubavi koju smo nekad delili. Terajući me da osetim gubitak njegove toplote, njegove ljubavi, njegovog svega. Šteta je već bila napravljena, a izraz na njegovom licu me je naterao da se zapitam šta sam to upravo uradila. Ustala sam hodajući pravo na njega, ali se on izmicao kao da će ga moj dodir ispeći. „Creed...“ „Ne mogu više ovo sa tobom da radim. To me jebeno ubija.“ Naterala sam suze da se povuku iako su pretile da pobegnu, osećajući se kao da umirem zajedno sa njim. „Volim te više od ičega na ovome svetu Pippin“ Suze su mi tekle niz lice tako obuzeta sa jako mnogo emocija. Jako sam se trudila da ih zadržim daleko. Obrisala sam suze sa lica osećajući se kao da mi je upravo istrgao srce i celog ga izgazio. Nisam mogla da jebeno dišem. Klimnula sam, nesposobna da formiram reči, ali to nije imalo nikakve veze jer ništa nije ostalo da se kaže. Rekli smo sve što je bilo važno. Okrenula sam se da odem, ali me je on momentalno zgrabio za ruku povlačeći me u svoj zagrljaj. Shvatila sam da jecam u njegove grudi, natapajući njegovu belu majicu svojom nesigurnošću dok su me njegove jake ruke grlile. Osetila sam da i on plače.

271


Naš svet knjiga „Isuse Hriste, ti si mi sve. Uvek ćeš mi biti. Mala devojčica koja me je jebeno spasila od samog sebe više puta nego što mogu da prebrojim. Isto kao što me je naterala da shvatim šta je ljubav, šta znači osetiti ljubav dobre žene. Znam da te nisam zaslužio, ali Bože, jebeno me nije briga. Molim te...“ preklinjao je tonom koji još nisam čula od njega. „I ja tebe volim Creed i uvek ću te voleti,“ plakala sam dok me je on čvršće stezao, znajući da mu je potrebno da čuje te reči od mene. Čekao je zadnjih godinu i po da ih čuje. Ostala sam u njegovom naručju jer smo oboje znali da ovo može biti zaista kraj za nas. Naše konačno zbogom. Prva sam se izmakla, a on je obrisao sve moje suze ljubeći me po celom licu po poslednji put. Boreći se da me ne poljubi u usta. Udahnula sam vazduh koji nije bio dostupan za udisanje. Ruke su mu pale sa strane, oslobađajući me. Ostavljajući me potpuno praznu dok sam išla prema vratima, trudeći se da se ne osvrnem da vidim njegov slomljen izraz lica. „Pippin,“ pozvao me je dok sam izlazila kroz vrata. Stala sam čekajući kao na iglama šta će reći. „Želeću te celog svog jebenog života.“ Njegove reči su bile previše. Morala sam da pobegnem, da otrčim i izađem iz ove kuće pre nego što me zarobe svi moji zidovi. Naše kuće koja je trebalo da služi samo za srećne trenutke. „Žao mi je,“ rekla sam poslednji put. I otišla. Iako... Me je to zamalo ubilo.

272


Naš svet knjiga

„Mia, slušaš li me?“ Noah je pitao, odvlačeći me od svojih misli. „Hmm...“ odgovorila sam, podižući pogled sa svog laptopa. Besciljno sam gledala u svoj brucoški raspored ne znam koliko dugo. Pohađaću Univerzitet Severne Caroline u Wilmington kampusu na par nedelja. Pa sam želela da budem spremna za svoj prvi zvanični dan kao student. Diplomirala sam srednju školu pre tri meseca, okružena prijateljima i porodicom i naravno Noahom. Moji roditelji su sve pripremili za veliku žurku u zadnjem dvorištu. Ukrašenim bojama mog razreda, balonima i trakama. To je bio posao. Kunem se da je ceo moj razred prisustvovao, ljudi je bilo svuda, plivali su i jeli roštilj. Pa ipak sam zatekla sebe kako pretražujem gomilu za određenim visokim, namrštenim, tetoviranim čovekom koji bi štrčao u gomili na zabavi kao što je ova. Znala sam da mu je moja mama poslala pozivnicu mailom u radnju nekoliko dana pre događaja. Misleći da bi voleo da me vidi kako maturiram ili da mi čestita. Nije se pojavio na ceremoniji, ali me to nije sprečilo da se nadam da bi došao na zabavu makar na par minuta. „On nije ovde dušo.“ Okrenula sam se da pogledam Noahovu mamu koja je stojala iza mene u kuhinji. Svi drugi gosti su se muvali napolju. „Da jeste, zar ga niste videli? On je od one vrste koju je teško promašiti,“ nervozno sam se nasmejala kad me je još jednom uhvatila kako pretražujem gomilu ljudi za njim. „Ne Noah, Mia. Moj drugi dečak.“ Trgla sam se. „Kako ste znali da tražim Creeda?“ „Dušo, nikad nisam videla da gledaš nekoga na isti način kao njega. Čak i posle svega što se dogodilo, ti i dalje imaš taj sjaj u očima, a tvoje lice zasvetli kao Božić na samo pominjanje njegovog imena.“

273


Naš svet knjiga „Mislim da ste pročitali previše ljubavnih romana Diane.“ Obe smo se nasmejale. Prišla mi je, mazeći stranu mog lica majčinskim gestom. „Dušo, zovi to ženskom ili majčinskom intuicijom, ali ja znam da si ti rastrzana između njih dvojice, i to od Maddine sahrane. Volim svoje momke više od svega na svetu Mia. Noah je dobar čovek, i mrzela bih da ga vidim povređenog, ali je daleko gore da ga vučeš za nos nego da ga ostaviš, draga. Tvoje srce je oduvek pripadalo Creedu.“ Teško sam progutala, grizući usnu. „Sećam se svaki put kad si došla i sela sa Noahom na moj kauč. Da sam želela da te povučem u stranu toliko puta i kažem ti, ali nisam mogla to da uradim svom sinu. To nije bilo moje mesto. Sada su stvari drugačije. Tebi se vratilo pamćenje i vreme je da budeš iskrena sa samom sobom. Što si duže sa Noahom, to ga više povređuješ, a ja ne mogu da stojim sa strane i gledam kako se to dešava. Ne više. Sviđaš mi se kao da si moja i na kraju krajeva nisam iznenađena što su oba moja dečaka zaljubljena u tebe. Ti si dobra devojka i bilo koji od njih će biti srećan da te ima. Vreme je da uradiš pravu stvar za njih i za sebe.“ Samo sam klimnula, upijajući sve što je rekla. Znajući u svom srcu da je bila u pravu. „Volim ga Diane. Takođe treba da znaš da volim i Noaha.“ „Znam dušice. Ali voleti nekoga i biti zaljubljen u nekoga su dve potpuno različite stvari. Nemoj da praviš iste greške koje sam ja pravila. Udala sam se za čoveka koga sam volela, a ostavila onog u koga sam bila zaljubljena. Iz istog razloga zbog kog se ti držiš Noaha, ne želeći da ga povrediš. Jameson nije oduvek bio okrutno, zlobno kopile koje je postao. Novac i moć su mu to učinili. Nikad neću žaliti zbog mog izbora da budem sa njim zato što mi je dao tri lepa, divna dečaka i ne bih to menjala ni za šta i ni za koga. Ali uvek imaš izbora Mia. Nemoj dozvoliti nikome da se osećaš pogrešno.“ „Da li ste vi povredili njega? Tog drugog čoveka... Onog u koga ste bili zaljubljeni?“ Duboko je udahnula, gledajući u zemlju nekoliko sekundi pre nego što me je pogledala sa patnjom ispisanom preko celog lica. „Jesam. Pogotovo pošto sam se udala za Jamesona. Nikad nisam želela da budem ta žena koja vara svog muža, ali to se dešavalo. Decenijama. Moje srce mi nije dozvoljavalo da ga zaboravim i na kraju, to ga je koštalo života.“ Trgla sam se unazad, širom otvorenih očiju. „Da li je—“

274


Naš svet knjiga „Ne možeš promeniti prošlost, ali možeš svoju budućnost,“ prekinula me je, povlačeći me u čvrst zagrljaj. „U svakom slučaju ja sad odlazim. Samo sam htela da znaš da sam tu za tebe bez obzira na sve. Bez osude.“ Uzvratila sam joj zagrljaj, jako zahvalna što je imam u svom životu. „Idi uživaj u svojoj zabavi, čuješ?“ Nasmejala se, odmičući se. „Čestitam ti, slatka devojčice!“ Uputila mi je još jedan sladak osmeh, okrenula se i otišla. Ostavljajući me da razmišljam o još mnogo toga na načine na koje nisam ranije. Creed ipak posle svega nije došao na moju proslavu mature. Pretpostavljam da ga ne mogu kriviti. Nismo pričali, a ni videli jedno drugo od onog dana u kući na plaži pre skoro pet meseci. Čak ni u prolazu. A to nije bilo zato što nisam pokušavala, često skrećući sa svog puta da prođem pored njegove radnje. Nadajući se da ću ga jednog dana videti. Znala sam da me izbegava od kad sam ga ostavila slomljenog u Maddinoj sobi. Verujte mi, da mogu da izbegnem sama sebe, i ja bih verovatno to uradila. Bila sam prava definicija totalnog haosa. Bila sam u sukobu sa samom sobom, znajući da će bez obzira na sve, neko završiti povređen. I počela sam da mislim da bih to mogla biti ja. Bolelo me je što nije ovde. Stalno je pričao kako ne može da dočeka da maturiram. On bi stajao u gomili, ponosan do kurca na svoju devojku. Njegove reči, ne moje. Nikoga nije šokiralo kad sam odlučila da ostanem da studiram u Oak Islandu. To je moja kuća oduvek. Prijavila sam se na nekoliko fakulteta izvan zemlje i bila primljena na svaki od njih, uključujući i tatin fakultet u državi Ohio. Deo mene je razmišljao da pobegne. Da počnem iz početka. Da ostavim za sobom dva muškarca koji su se igrali povlačenja konopca sa mojim srcem. Ali na kraju, verovala sam da ću konačno pronaći svoj put. Samo nisam znala u kom ću pravcu da skrenem. Bilo je najbolje da ostanem blizu kuće, suočim se sa činjenicama i nastavim dalje. Ili sam tako sebi rekla. U malom mozgu sam znala da nisam želela da budem daleko od Creeda. Već smo proveli previše godina razdvojeni, kako stoje stvari. U tom momentu, prihvatila bih ga kako god mogu. Čak i ako bi to značilo da ga viđam samo u prolazu. Prihvatila bih i povremeno klimanje glavom dok ide prema meni, mahanje rukom ili pozdrav koji bi pobegao sa njegovih usana. Moleći se da me ne bi samo ignorisao kao kada sam bila mala. Kad sam

275


Naš svet knjiga morala da gledam kako odlazi na motoru sa drugom devojkom iza sebe. Pretvarajući se kao da me ne poznaje, kao da nikad nisam postojala za njega. Ne bih mogla to ponovo da podnesem. Noah i ja smo sedeli na kauču u njegovom novom stanu. Što je bilo tačno iznad mehaničarske radnje u kojoj je sada bio zaposlen, nedaleko od Creedovog posla u centru. Morala sam da vozim pored njega svaki put kad bih dolazila da ga vidim. Nisam mogla to da izbegnem. Imala sam osećaj kao da se cela situacija sprda sa mnom. „Šta se događa sa tobom u zadnje vreme, lepotice?“ „Ništa.“ Protresla sam glavom, pogleda još uvek prikovanog za ekran laptopa ispred mene. „Zašto me stalno to pitaš? „Zato što me stalno lažeš.“ „Ne lažem. Zašto bih lagala?“ „Ne bih znao Mia. Zato što me isključuješ.“ „Šta?“ odgovorila sam, zapanjena. Konačno ga pogledavši, uhvatio me je nespremnu na njegov mračan i bezobrazan pogled. „Reći ćeš mi šta nije u redu? Jer ako ne znam, ne mogu da to ispravim dušo.“ „Nemam pojma o čemu pričaš,“ jednostavno sam izjavila, isključujući kompjuter. Taman sam se uspravila kad me je na kratko zaustavio uhvativši me za ruku. „Ne idi od mene, nismo završili.“ Istrgla sam ruku. „Očigledno ne želim da pričam o tome. Dobro sam. Obećavam.“ Nagnuo je glavu u stranu, sužavajući svoj pogled prema meni. „Da li je u vezi tvog pamćenja? Zato što Bog zna da nismo pričali o tome od kad se nekim čudom pojavilo.“ Nisam znala šta da kažem tako da ništa nisam ni rekla. Ponovo se zavalio u kauč, lagano klimajući glavom. Saznanje je brzo preuzelo njegov izraz lica. „Pa... ovo je zaista u vezi tvog pamćenja? Ili bi trebao da kažem u vezi Creeda?“ Trgla sam se kad sam čula njegovo ime. Nisam mogla da sprečim, bilo je kratko, ali je on ipak video.

276


Naš svet knjiga Zatresao je glavom, prolazeći rukama kroz kosu isfrustriranim gestom. „Jebeno sam znao. Jednom kad ti se pamćenje vrati, za mene će biti sve gotovo. Za nas.“ „Ja to nisam rekla. Stavljaš mi reči u usta.“ „Ni ne moraš. Ispisano ti je preko celog lica. I to od kad je sve počelo da ti se vraća. Pokušao sam da to ignorišem. Pravim se kao da nije tu, kao da ne vidim. Jebiga... čak govorim sebi da si jako umorna ili preopterećena pa zato nemamo seks. Jedva mi dopuštaš da te dotaknem.“ „Dopuštam ti da me dotakneš, Noah.“ „Kad? Kad si mi zadnji put stvarno dopustila da te dotaknem? Ha? Znam.“ Strogo je dodao. „Kad sam te jebao na motoru.“ Uzdahnula sam od vulgarnosti njegovih reči. „Nemoj da izgledaš tako iznenađeno, Mia. Nisam toliko jebeno glup.“ „Nikad nisam rekla da jesi.“ „Praviš budalu od mene sada. Zašto se poigravaš sa mnom? Posle svega kroz šta smo prošli, da li sam ikada učinio nešto zbog čega bi osećala da ne možeš da budeš iskrena prema meni?“ „Ne,“ nežno sam rekla. „Volim te, ali ti to već znaš. Govorim ti to sve vreme. Osećaš to u svom srcu kad izgovorim. Iskrenost u mom glasu. Moj dodir kada te osetim ispod sebe. Koristiš me.“ „Znam. I ja tebe volim.“ „Ali to ne znači da si zaljubljena u mene, zar ne?“ „Ovde sam, zar ne?“ Zatresao je glavom, narugavši se, „To je tvoj odgovor? Isuse, ne možeš čak ni da mi kažeš to.“ Ponovo sam sela na kauč, bliže njemu. „Molim te, ostavi se toga, Ok?“ „Ne. Ne mogu to tek tako da pustim, Mia. Misliš da to tako funkcioniše? Da nastavim da se pretvaram da želiš da budeš sa mnom, a ti u stvari želiš da budeš sa njim.“ „To nije istina. Ti si moj najbolji prijatelj. Ne želim da te izgubim.“ „Takođe ne želiš da me povrediš, ali zar ne shvataš da me upravo sada povređuješ? Povređuješ me mesecima. Tvoja ravnodušnost me jebeno

277


Naš svet knjiga uznemirava, zato što znam da to nisi ti. Osećam te dušo. Tvoje srce, tvoj dodir, tvoje jebene reči. Imao sam te, a sada sam te jebeno izgubio, zar ne?“ Povila sam glavu, osećajući se posramljeno. „Samo sam zbunjena... proći će i ponovo ćemo biti dobro, obećavam,“ brzo sam slagala, rečima koje sam tako čudno doživela kad su izašle iz mojih usta. „Ne, sve dok je on u blizini.“ „To nije fer! Znaš koliko te volim. Postojao si samo ti skoro dve godine!“ „Pa, on je postojao za tebe duže od toga. Samo treba da priznaš.“ Nagnuo se u napred, sedajući na ivicu kauča. Sa laktovima smeštenim na kolena. „Da nisi izgubila pamćenje, mi ni ne bi bili zajedno. Ovo između nas se možda ne bi ni dogodilo.“ „Ne znaš t—“ „Malo sutra ne znam! Zaurlao je, udarajući rukama o stočić za kafu, zbog čega sam se pomerila od njega. „Jebeš se s njim? Da li se to dešava? Osećaš se krivom zbog nečega?“ „Ne! Ne mogu da verujem da si me upravo to pitao!“ uzvratila sam vikanjem, naglo ustajući da odem. Užurbano gurajući sve u ranac i krećući pravo prema vratima. Ne želeći više da vodim ovaj razgovor sa njim. Stigao je do mene u tri koraka, blokirajući mi put. „Izvini dušo. Nisam mislio da te uplašim.“ Momentalno me je povukao u svoj zagrljaj gde sam otišla preko svoje volje. „Razbijao sam glavu pokušavajući da shvatim, šta sam uradio pogrešno? Šta on ima što ja nemam? Kako bi mogao da budem još bolji, da budem sve što ti želiš od muškarca. Uzeo sam nam ovaj stan. Znam da nije veliki, ali je dom. Zaposlio sam se kako bih mogao da vodim računa o tebi. Volim te tako mnogo da me to ubija iznutra.“ Odmakao se da bi mogao da me pogleda u oči. „Mislio sam da ćemo biti zauvek zajedno. Venčati se. Pokušati da dobijemo drugu bebu. Možda i još nekoliko posle toga. Da jebeno ostarimo zajedno,“ napravio je pauzu, pokušavajući da uhvati svoje emocije, ali je bilo besmisleno. Bol je bio očigledan u njegovom glasu. I njegovo srce je krvarilo ispred mene. „Ti to ne želiš, zar ne? Makar ne sa mnom, je li tako?“ „Noah... ja... ja sam samo zbunjena i preopterećena. Ne znam šta je pravi, a šta pogrešan odgovor. Razbolela sam se od brige ova četiri zadnja meseca. Nemaš pojam kako to izgleda kad imaš godine emocija koje se vraćaju u tvoj život kao da nikad nisu nestale. Osim što sada nailaze punom snagom.

278


Naš svet knjiga Mešajući se sa tim kako se osećam prema tebi u svom srcu. Osećam svaki dodir, svaki pogled, sve što sam inače znala o Creedu. Sve se vraća. Ali nemam sumnje u glavi da i tebe volim. Moraš da mi veruješ!“ Naglasila sam sa suzama koje su iznenada počele da klize niz moje obraze. „Bio si moja stena, moj najbolji prijatelj i jedna od najboljih stvari koja mi se ikada desila. I nikad neću moći da ti dovoljno zahvalim zbog toga. Tako mi je žao Noah. Nemaš pojma... koliko mi je žao,“ plakala sam dopuštajući suzama da sada slobodno teku. „Nikad nisam želela da te povredim. Ne mogu da zamislim život bez tebe. Volim te tako mnogo...“ „Ali?“ „Ali... moje srce mi govori... da to nisi ti.“ Usne su mi se tresle. Srce mi je žudelo za njim. „Zaljubljena sam u Creeda još od svoje devete godine. I koliko god želim da kažem svom srcu da greši, mislim da ne greši.“ Još suza se prolilo niz moje lice, čekajući da on nešto kaže, bilo šta. Da viče i vrišti na mene. Da mi kaže da me mrzi i da mi nikad ovo neće oprostiti. Zaslužila sam sve. „I šta sada? Da jednostavno gledam kako odlaziš u zalazak sunca sa mojim bratom? Pretvaram se da te nikad jebeno nisam voleo? Da te nikad nisam osetio pod sobom? Nikad poljubio tvoje usne? I čuo te kako mi govoriš volim te? Šta Mia? Jebote šta želiš da uradim? Zato što ne mogu da nastavim da ovo radim. Gledam u tvoje oči da bi video da nisam ja taj koga želiš. Da nastavim da te jebem iako znam da kad si na meni, to je zato što pokušavaš da ne misliš na njega,“ gušio se, staklastih očiju i rastrzan. „Molim te... Noah,“ molila sam ga za ne znam šta. „Znaš da sam u pravu. Pa, ko će to biti? Uh? On ili ja?“ „Noah, žao mi je. Nikad nisam mislila da te povredim,“ jednostavno sam ponovila, gledajući u dubine njegove duše. Imala sam potrebu da razume i da mi veruje. „Ali ne mogu da nastavim da lažem sebe i ne mogu više da te zavlačim... kad moje srce pripada drugom čoveku. Uvek je bilo njegovo, još od prvog dana. Samo sam izgubila put i nisam mogla da se setim. Ali nikad neću žaliti što sam bila sa tobom. To što sam imala tebe u svom životu je jedina stvar koja me je držala da nastavim dalje kad je sve što sam želela bilo da umrem zajedno sa Maddie. Ti si me spasio.“ Duboko je udahnuo dok su suze tekle niz njegovo lice. Oponašajući moje. Naša osećanja su oponašala jedno drugo.

279


Naš svet knjiga „Mogu li da te poljubim samo još jednom, molim te? Da se pretvaram da si još uvek moja pre nego što budem morao da ti kažem zbogom. Znajući da se vraćaš njemu. Ostavljajući me sa srcem koje umire za tobom.“ Usrdno sam klimnula glavom. Nije oklevao, zgrabivši me za lice, ljubio me je kao da mu život zavisi od toga. Stavljajući svaku emociju, svako osećanje, svaki deo sebe u naš poslednji poljubac. To će mi ostati u sećanju kao najslađi, najtužniji poljubac u mom životu. Naslonio je svoje čelo na moje, i dalje gledajući duboko u moje oči. „Uvek ću te voleti Mia Ryder.“ Klimnula sam glavom, mrmljajući, „Znam. I ja ću uvek voleti tebe.“ I hoću.

280


Naš svet knjiga

Uhvatio sam sebe kako sam češće na ovim šinama nego što nisam. Isto mesto koje me je inače mučilo, sad je postalo još jedno mesto koje me podseća na nju. Od svih mesta na kojima smo bili zajedno, ovo mesto je bilo najbliže mom srcu. Iz potpuno jasnog razloga, jer na ovom mestu je postala moja. Otresao sam sentimentalnost, puštajući da dim lagano sipi iz mog nosa i usana, uživajući u ukusu nikotina koji je kružio kroz mene. Sedeo sam ispod istog drveta na otvorenom polju, čekajući na voz koji prolazi kroz grad u dvanaest sati. Ostavio sam Diesela da vodi radnju, istrčao da kupim ručak, a evo me ovde. Na mestu koje mi sada pruža mir. Verujte mi, ironija mi nije promakla. Prošlo je šest meseci od kada sam zadnji put video Miju. Ništa se stvarno nije promenilo u mom životu. Isto sranje, samo drugi dan. Radio sam prokleto mnogo, gušeći sebe beskonačnim satima pravljenja po porudžbini u radnji. Ponekad sam se pojavljivao pre zore, a odlazio dobro posle ponoći, ako ne i kasnije. Tako je bilo lakše. Prosto i jednostavno. Postojali su trenuci kada sam mislio da sam je video, da sam je osetio, brzo se okrećući da je pronađem, da bih vrlo brzo shvatio da su to bile samo puste želje. Moj mozak je igrao igre u kojima nisam imao interesa da učestvujem. Pogotovo pošto sam saznao da ona i Noah nisu više zajedno. Nisu bili već tri meseca prema mami. Po izrazu njenog lica, čekala je da protrčim kroz vrata njene kuće i odem da potvrdim ono što je oduvek bilo moje. Nisam. Nisam mogao više to da radim. Bolelo je jebeno previše.

281


Naš svet knjiga Svaki dan koji je prošao, bio je još jedan dan bez nje. Još jedan dan kad je nisam video, držao, ljubio, jebeno voleo... Još jedan dan kad nije došla do mene. I Bože jebeno mi pomozi, to je bilo sve što sam želeo. Trebalo mi je da mi se ona vrati kao što mi je trebao vazduh da dišem. Nisam mogao i dalje da se borim za nju ako me ona nije želela. Nisam mogao više da podnesem odbijanje. Vodio sam rat sam sa sobom. Razmatrajući da li da krenem za njom ili da ostanem prizemljen. Koliko god sam to želeo, želja da ona izabere mene je na kraju pobedila. Zbog čega sam verovatno počeo da provodim toliko vremena na tim prokletim šinama, osećajući se kao da sam je stvarno izgubio zauvek. Ona je nastavila dalje i možda je bilo vreme da i ja to uradim. Žaliću zbog toga što sam je izgubio do kraja života. Mia Ryder je bila žena vredna ljubavi. I... jebiga i dalje sam je voleo. Sada više nego ikad pre. „Šta radiš ovde?“ iznenada sam shvatio da pitam, nesposoban da se okrenem. Znajući tačno ko je bio iza mene. Osim što sam ovog puta znao da je stvarno tu. Osetio sam je. „Prošla sam pored kuće, ali tvoj motor nije bio na prilazu. Onda sam se provezla pored radnje, pa nije bio ni na parkingu. Ne znam zašto, ali sam znala da ćeš biti ovde, pa sam došla da te nađem.“ Posle svog ovog vremena. Konačno je bila ovde. Trenutak na koji sam čekao više od tri meseca. Stajala je iza mene, čekajući da potvrdim da znam da je tu. Da je i dalje bila deo mog sveta. Kad je lagani povetarac počeo da piri preko otvorenog polja zapljuskujući me njenim mirisom. Miris vanile je nadjačao moja čula. Lagao bih kad bih rekao da nisam bio jebeno prestravljen da se okrenem i otkrijem da uopšte nije bila tu. Moj mozak se još jednom poigravao sa mnom, želeći nekoga ko nije ni došao. Pre nego što sam je pitao zašto, čuo sam kako hoda u mom pravcu dok nije sela tačno pored mene. Gledajući sa strane u mene, čekajući na mene da kažem nešto drugo. Bilo šta drugo. Umesto toga, povukao sam još jedan dim

282


Naš svet knjiga iz cigarete, udišući dugo i duboko. Pokušavajući da smirim svoje previše uzbuđeno srce. Držeći emocije pod kontrolom. „Provela sam zadnja tri meseca pokušavajući da vratim u red svoj život, Creed. Bio je u strašnom haosu. Trebalo mi je vreme za sebe, da shvatim neke stvari. Da otkrijem ko sam i šta želim da budem,“ Mia je otkrila, ne skidajući pogled sa mog lica. „Nedostaje ti Noah, Pippin?“ „Da, ali ne u smislu u kom ti misliš. Pričala sam sa njim nekoliko puta, oboje smo proveravali jedno drugo. Nadam se da bi jednog dana mogli sve ovo da ostavimo po strani i ponovo postanemo prijatelji. Mrzim to što nije više u mom životu, ali sam morala da ga pustim da ode.“ „Zbog čega?“ „Zato što on nije bio čovek u koga sam zaljubljena. Čovek u koga nikad nisam prestala da budem zaljubljena. Čovek kome pripada moje srce, telo i duša. Isti čovek koji baš sad sedi ispred mene, ali neće da pogleda u mom pravcu jer se boji da ću nestati.“ Polako je dopuzala ispred mene, sedajući na kolena. Gledajući me pravo u oči. Nagnula se u napred i uhvatila me za obraze, usnama udaljenim par santimetara od mojih. Dodajući, „Ovde sam Creed. Dugo mi je trebalo da dođem. Ali sam ipak došla. Zbog tebe. Ne mogu da kažem da sam te izabrala jer nije bilo razloga da biram. Uvek si bio ti... razumeš li me?“ Sramežljivo se nasmejala, uzvraćajući mi mojim rečima. Nisam mogao da se kontrolišem, koliko god da sam želeo, ispljunuo sam, „Zašto misliš da te još uvek želim?“ Oči su joj se raširile i usne razdvojile, ne očekujući da to kažem. „Pitao sam te nešto. Očekujem jebeni odgovor Mia.“ Ruke su joj pale sa mog lica u njeno krilo u porazu. Izgled čistog bola prošao je preko njenih očiju koje su sad bile sjajne. Nije mi bila namera da joj prouzrokujem bol, ali je morala da zna da ja nisam bio jebeno kuče koje bi selo i prevrnulo se na njenu komandu. Samo zato što je ona bila konačno spremna nije značilo da sam ja baš spreman. Naravno, jebeno sam je želeo. Čekao sam na nju da mi se vrati onoliko dugo koliko mogu da se setim. Iznenadila me je kad je rekla, „Ne znam, ali ja to zovem sranje. Znam da me još uvek voliš. Osećam to svaki prokleti dan kao da nije prošlo ni malo vremena između nas. Ne očekujem od tebe da mi oprostiš danas, ali se

283


Naš svet knjiga nadam da me možeš ponovo pronaći u svom srcu. Nikad nisam otišla, samo sam se krila jako dugo.“ „Je li tako?“ Klimnula je. „Dopusti mi da ti nadoknadim. Pusti me nazad i nikad te neću ostaviti ponovo. Sad si zaglavljen sa mnom Creed Jameson.“ Dah joj je zastao, i oči se raširile kad sam iznenada obmotao ruke oko nje. Podižući njeno sitno telo na moje butine. Sve što mi je trebalo, bilo je da je poljubim, zagrizem tu prokletu donju usnu koju mi je bilo teško čak i da posmatram. Trebala. Mi. Je. Bio sam na putu da se izgubim u trenutku i uradim upravo to, ali sirena voza koja je zatrubila u blizini prekinula je našu povezanost. Širom otvorenih očiju, gledala je svaki do poslednjeg vagona koji je prošao sa povetarcem, ne znajući šta su meni značili vozovi. Sirena se oglasila još tri puta kroz popodnevni vazduh dok je zveketom prolazio starim šinama. Samo sam je posmatrao. Želeo sam da zapamtim sve u vezi ovog trenutka. Kako je izgledala, kako se osećala, ali uglavnom način na koji je činila da se ja jebeno osećam. Palila me i žarila na takve načine od kojih nikada nisam želeo da se oporavim. Čuo sam da je zadnji vagon zacvileo niz šine. „Pippin,“ zaškrgutao sam, vraćajući njenu pažnju ka sebi. Prstima sam prešao uz njene ruke, zaustavljajući se kad sam stigao do lica. Trljajući palčevima njene obraze, konačno sam ih prebacio na njene napućene jebene usne kao što sam želeo zadnje dve i po godine. Vodeći ih do zadnjeg dela njenog vrata, privlačeći je bliže sebi, najviše što sam mogao. „Jebeno te volim. Neću da te ponovo izgubim,“ napravio sam pauzu, ispitujući njen izraz lica. „Prvi put u životu sam gledao kako voz prolazi i nisam želeo da se ukrcam na njega.“ Obrve su joj se spustile kad sam je pogledao duboko u oči, ispovedajući svoje istine. Primičući usne bliže njenim, promrmljao sam, „Udaj se za mene.“ Ne dajući joj šansu da odgovori. Nisam mogao više da se obuzdam, obrušio sam usne na njene. Obuhvatio sam čvršće strane njenog lica, grizući njenu prokletu donju usnu tačno na način na koji sam fantazirao momenat ranije. Moj jezik je pronašao njen. Taj najmanji osećaj nje dovodio me je do ludila, a samo smo se ljubili. Nisam mogao da dočekam da jebeno stavim ruke na nju, a kurac u

284


Naš svet knjiga nju. Jezici su nastavili da nam se sinhronizovano pomeraju, sudarajući se, mučeći se, prodirući duboko u moju dušu. Gde je jebeno pripadala. Poljubio sam je poslednji put, dopuštajući usnama da se zadrže par sekundi duže. Odmarao sam svoje čelo na njenom duboko dišući. Rukama sam obuhvatio njeno lice sa očima i dalje zatvorenim. Imao sam potrebu da je upijem. Da sve ovo upijem. Osetio sam da se osmehnula o moje usne i šapnula, „Da.“ Oči su mi se momentalno otvorile, i prvi put od kad se probudila u bolničkom krevetu, video sam budućnost. Pritisnula je rukama o moje grudi, teško gutajući, vireći prema meni kroz trepavice. „Vodi me kući. Odmah.“ Nije moralo dva puta da mi se kaže. Ruke su mi pale na njeno dupe, čvrsto ga stežući, podigao sam je jednim brzim pokretom dok sam ustajao. Suknja joj se od toga popela uz butine, čineći da opkorači moj struk dok sam nas vodio ka mom motoru. Vraćajući sve uspomene na to kad sam ovo uradio prvi put, obuzimajući nas oboje. Čula su mi se izoštrila, upijajući njen miris koji je bio svuda oko mene, zapljuskujući moj jezik duboko u ustima. Nisam mogao da je se zasitim. Njen ukus je bio svuda oko mene. Zajahao sam motor sa njom na krilu, povlačeći je bliže, oblikujući nas u jedno i proglašavajući je svojom kao što sam pre svih onih godina. Zastenjao sam u njena usta, „Koliko god da želim da te pojebem na svom motoru, još više želim da razbijem tvoju pičkicu u našem krevetu. Nisam bio ni sa kim posle tebe.“ Usta su joj pala kad sam je uhvatio nespremnu svojim priznanjem. „Moram da te jebem dušo. Da te ponovo učinim svojom. Onda ću odvojiti vreme za tebe. Vodićemo ljubav nežno cele noći.“ Ljubeći je zadnji put, protiv volje sam je smestio na sedište iza sebe. Pokušala je da sakrije činjenicu da je sijala, ali joj se jasno videlo preko celog lica, pa je umesto toga stavila moju kacigu. Nadajući se da neću primetiti. Pritisnuo sam gas i odvezao se sa svojom devojkom na zadnjem sedištu svog motora. Gde je ona oduvek jebeno pripadala.

285


Naš svet knjiga Nisam mogla da verujem da me je pitao da se udam za njega, nasumično pitanje koje je došlo ni od kuda. Jednog momenta sam mislila da me odbacuje, a sledećeg me je pitao da mu budem žena. Da provedem večnost sa njim, nadoknađujući izgubljeno vreme. Počevši od sada. To je sve što sam oduvek želela. On je bio ono što sam oduvek želela. Mi smo bili jastozi koji su se izgubili u moru, ali su uspeli da nađu put nazad jedan do drugog. Nije mu trebalo dugo da se zaustavi na našem prilazu, žureći da me dovede kući i u krevet. Iste sekunde kad je izbacio nogaru, zbacila sam kacigu i napravila manevar da mu ponovo sednem na krilo. U njegove ruke. „Želim te,“ zastenjala sam mu u uvo, ljubeći ga duž celog vrata. Zarežao je, podižući me sa motora sa nogama obmotanim oko njegovog struka i rukama oko vrata. Iste sekunde kad su mu usne dotakle moje, ponovo je zarežao, razdvajajući ih. Pozivajući me na isto. Pristala sam. Ruke su mu bile svuda po meni. Nije mogao da odluči gde je najviše želeo da me dotakne. Prepustila sam se svakom dodiru, svakom osećaju, svakoj pojedinoj prljavoj reči koja je izašla iz njegovih usta. Sve što je imao da ponudi, ja bih prihvatila. Obožavala sam uzbuđenje onog što je dolazilo, posežući za njegovim kaišem pre nego što je uspeo da otvori ulazna vrata. Znajući da ćemo prirediti novim komšijama sjajan šou. Nisam marila. Želela sam ga. Trebao mi je. Svaki delić njega. Željno je pomerio kukove uz moje ruke dok sam ja otkopčavala dugme njegovog rajsferšlusa. Nisam mogla da ih dovoljno brzo otkopčam. Izvlačeći njegov dugačak, širok kurac, agresivno i užurbano ga drkajući dok je otvarao vrata. „Jebote, Mia...“ disao mi je u usta, žureći i šutirajući da ih zatvori za nama. Zalupivši ih da se zatvore. Vodio nas je niz hodnik najbolje što je mogao, ali su naša požudna tela preuzela kontrolu. Leđa su mi udarila u nekoliko zidova, šaljući ramove slika da odlete na pod ispod nas. Oboje smo se pomahnitalo vrteli od osećaja

286


Naš svet knjiga sudaranja naših usta i tela. Nije bilo bitno koliki ćemo haos napraviti, samo smo morali što je brže moguće da stignemo tamo. Položio me je na ivicu kreveta, stao je, nadvijajući se nada mnom. Naše usne su napadale jedne druge dok me je gurao na dušek. Uzimajući ono što smo oboje želeli. Što nam je trebalo. Jedno drugo. Rastrgao mi je bluzu, šaljući dugmiće da lete svuda, padajući na pod zveckavim zvukom. Ne želeći da izgubi našu povezanost, čak ni na minut. Brus mi je spao u sekundi, konačno sam osećala njegove jake, žuljevite ruke kako grubo gnječe moje grudi dok ih je sisao i lizao svuda oko bradavica. Uzrokujući da mi se leđa izviju iznad kreveta. Čvrsto sam se uhvatila za njegov vrat želeći ga bliže iako nije bio ni otprilike dovoljno blizu. Nisam prestajala da mu drkam kurac, oblizujući usne. Zamišljajući kako bi bilo da ga okusim na jeziku. Grubo mi je strgnuo suknju i gaćice kao da nije mogao dovoljno brzo da ih skine. „Želim da te jebem jezikom,“ bez daha je zahtevao, momentalno smeštajući svoje lice između mojih butina. Nisam imala vremena ni da trepnem pre nego što se njegov jezik ugurao u moje prevoje, uvrćući ga u moju pičku. „O Bože,“ dahtala sam kad mi je smestio butine na svoja ramena. Loveći moj klitoris na način koji me je terao da poludim od želje. Ruke su mi istog trenutka uronile u njegovu kosu, vukući je i čupajući. Hvatajući se za nju sa svakim lizanjem moje srži. Gledajući njegovo lice zariveno u moje najsvetije područje. Kao da čita moje misli, otvorio je oči da me pogleda dok je uvlačio moj klitoris u svoja usta. Momentalno pomerajući glavu pokretom sa jedne na drugu stranu, praćenu ritmom napred nazad. „Ah!“ uzviknula sam, pokušavajući da uhvatim položaj. Oslobađao je kurac, nesposoban da se fokusira. Grudi su mi se podizale sa svakom preciznom manipulacijom njegovog veštog jezika i usana. Njegova usta su me bukvalno živu proždirala. Gledala sam kako gura dva prsta u moju vlažnu vrelinu, od čega su mi se noge tresle. Što ga je samo namamilo da me jebe prstima jače i liže brže. Dovodeći me tako blizu do ivice ekstaze. Da samo što nisam doživela najintenzivniji orgazam u svom životu.

287


Naš svet knjiga Zamućenim pogledom, videla sam ga kako počinje da drka svoj kurac, razmišljajući kako je to i dalje jedna od najseksipilnijih stvari koju sam ikada videla. Izgledao je tako iskonski i jako, pomerajući ruku gore dole. Terajući me da žudim da uđe u mene. To je bila moja propast. Svršila sam tako jako da su mi se oči izvrnule unazad u glavi. Leđa su mi se ponovo izvila sa kreveta. Ruke su mi zgrabile čaršafe. Kunem se da sam videla zvezde. Nisam imala ni trenutak da se odmorim pre nego što je povukao majicu preko glave, šutirajući sa sebe čizme i pantalone. Bacajući ih na pod bez razmišljanja. Pomerio me je na sredinu kreveta, istog onog koji smo zajedno izabrali. To mi je zagrejalo srce i istopilo dušu, stvarajući pulsirajuću potrebu da me uzme na njemu. Nisam mogla više da čekam. „Molim te...“ molila sam, ljuljajući kukove o njegov kurac dok se on kezio iznad mene. „Želiš delić mene?“ mamio me je, a ja sam spremno klimnula glavom. Celo telo mi je bilo uzbuđeno. Šaljući kontrakcije niz celo moje biće. „Želim tvoj... to.“ Klimnula sam ka njemu, crveneći. „Kaži to Pippin. Želim da slušam bezobrazluke koji izlaze iz tvojih slatkih, malih usta. Kaži mi...“ Zgrabio je ponovo svoj kurac, drkajući ga, naglašavajući njegove trbušnjake i preponske mišiće. „Kaži mi da želiš moj kurac.“ Oči su mi se raširile, posegnula sam za njegovim kopljem, ali mi je presreo ruke podižući ih iznad moje glave, zadržavši ih u mestu za zglobove pre nego što sam mogla da vidim šta će da se desi. „Hajde da čujem kako izgovaraš te reči,“ prošaputao je, ljubeći mi usne. „Molim te... želim tvoj kurac,“ ponovila sam samo za njega. Nije oklevao, jednim brzim prodorom bio je duboko u meni. „Sranje!“ momentalno sam uzviknula, od čega se u trenutku zaledio. „Ne koristim pilule, Creed! „ „Je li?“ Opustio se, polako prodirući u mene i iz mene, uživajući u trenutku. Učinivši da zbog toga nehotice zajecam. „To znači da ćeš me uvek jebati bez zaštite?“ „Da...“ „Dobro.“ „Ali, mogla bi da—“

288


Naš svet knjiga „Ššš...“ naredio mi je između poljubaca. „Ne seri, znam.“ Zacerekala sam se, ljubeći ga dublje i brže. Prodirao je u mene jače i zahtevnije, muda natopljenih od moje vlažnosti. Naterao me je da jako svršim. „Tako je dušo... baš tako... stegni moj jebeni kurac tvojom slatkom, uskom pičkicom. Koje se nikad neću zasititi.“ Zvuk šljapkanja od našeg kontakta koža na kožu odjekivao je u sobi. Telo mi se treslo. Niko nije mogao da me dotakne na takav način kao on, a to sam znala još od prvog momenta kad je stavio svoje ruke na mene. Bila sam njegova. Nije se zaustavio, pomerio je ruke sa strane mog lica, zarobivši me njima. Osećala sam njegovu težinu na meni dok je nastavljao da prodire. Baš onako kako sam želela. Pokušala sam da pratim njegov ritam, jedva uspevajući da se opustim pre nego što me pogodi novi orgazam. „Nastavi da svršavaš na mom kurcu dušo. Uzmi ono što je jebeno tvoje.“ „Creed...“ prela sam, bez daha, boreći se za vazduh. Dostižući vrhunac intenzivno i dugo niz njegovo koplje, osećajući se kao da ne mogu da prestanem da svršavam. Ispustio je urlik iz dubine grudi kad smo svršili zajedno. Teško dahćući, pokušavali smo da uhvatimo položaj dok me je ljubio po celom telu, i dalje ga ne izvlačeći iz mene. „Volim te.“ Pogledao me je duboko u oči i ubedljivo rekao,“ I ja tebe jebeno volim dušo. Moja si.“ Proveli smo ceo dan baš tako, vodeći ljubav, umotani jedno u drugo. Spremni za budućnost koja je uključivala brak i verovatno... Bebu.

289


Naš svet knjiga

Uhvatila sam se za glavu koja je pulsirala pre nego što sam i oči otvorila, kukajući od bola. „Jesi li u redu dušo?“ Creed je pitao, mazeći se uz moj vrat dok je obmotao ruke oko mog struka. Primičući me bliže njemu u našem krevetu. Prošlo je šest meseci od kad smo se venčali i skoro devet od kad smo ponovo zajedno. Nismo gubili vreme da se venčamo, imali smo malo, intimno venčanje pored jezera, blizu kuće mog ujka Austina. Bili su nam samo porodica i bliski prijatelji. Mason je bio Creedov kum, premda sam znala da bi želeo da mu to bude brat. Koji se uopšte nije pojavio. Mason i moj tata su obojica bolje prihvatili novosti o Creedu i meni nego što sam očekivala. Mislim da su posle svega što je rečeno i učinjeno obojica bila više nego zahvalna zbog onoga što je uradio za mene. Otkrivajući istinu i stavljajući tačku na opasnost. Bukvalno. Giselle je bila moja kuma, izgledala je divno u nežno pink haljini. Iako je rekla da ne želi da bilo šta ima sa mojim bratom, meni to nije tako izgledalo. Creed je rekao da je naleteo na njih u nekoj vrsti kompromitujuće situacije. Šta god to značilo. Poslednje što je meni rekla je da još uvek izlazi sa momkom koga je dovela na moju rođendansku proslavu. Znala sam da će Mason uvek biti do ušiju zaljubljen u nju, ko zna šta će biti od njih. Samo će vreme pokazati. Noah i Creed i dalje nisu pričali, što je verovatno bio razlog zašto se nije pojavio. Nije ni da smo očekivali. Ali je poslao poklon i čestitku sa mamom. Mi nismo pričali od kad sam se pomirila sa Creedom. Dala sam mu prostor koji mu je očigledno bio potreban, iako me je i dalje bolelo što sam ja uzrok

290


Naš svet knjiga njihove svađe. Njegova mama mi je rekla da je dobro. Njen dečko je bio jak, i na kraju svega... Sve što je želeo je da budem srećna. I bila sam. Izgovorili smo naše zavete ispod vrbe gde me je Creed pronašao pre mnogo godina. Gde me je ljuljao na ljuljašci od konopca i gde smo se borili u vodi. Gde je pretio da će da me baci u nju u venčanici i svemu ostalom, ali je moja mama brzo stavila tačku na to. Rekavši da će to uništiti moju savršenu haljinu, da ne spominjemo kosu i šminku za koju su bili potrebni sati da bude savršena. Naše venčanje je bilo najbolji dan u mom životu. „Mia Alexandra Ryder, obećavam da ću uvek voditi računa o tebi. Voleti te. Ceniti. Tretirati te kao kraljicu u mom životu. Sada i zauvek. I svaki dan između.“ Nagnuo se ljubeći me. I promrmljao, „I jebeno te volim.“ „Uh, molim te ne pomeraj me. Mogla bih da povratim na tebe,“ izjavila sam, otvarajući oči. Prilagođavajući se jarkoj sunčevoj svetlosti koja se provlačila u našu sobu kroz staklena klizna vrata. Nasmejao se, spuštajući nežne poljupce niz moju ključnu kost, a onda niže na moje grudi. „Nisi trebala da piješ tako mnogo sinoć.“ „Nikad više neću da pijem.“ Uzeo je moju bradavicu u usta dok je milovao moju drugu sisu. „Imaš najsavršenije sise,“ uzdahnuo je nastavljajući svoj napad. Nisam se čak ni sećala povratka kući posle zabave otvaranja Creedovog novog MC kluba Kraj Puta. Konačno je otvorio vrata sa svom svojom braćom. Većina njih su bili u Đavolovim Otpadnicima dok su ostali bili novi članovi. „Creed?“ pozvala sam, gledajući za njim. „Jesam li ja to gola?“ „O da.“ „Da li smo imali seks noćas?“ Nasmejao mi se. „O da.“ Oči su mi se razrogačile. „O Bože! Ja sam se onesvestila, a ti si ipak imao seks sa mnom?!“ „Da.“ Klimnuo je kao da je to bilo potpuno normalno.

291


Naš svet knjiga „Da li sam se uopšte probudila?“ Slegao je ramenima, i dalje se osmehujući. „Pička ti se ovlažila dok sam te jebao prstima i napravila si tu i tamo po neki zvuk. To je sve što je važno.“ Širom sam otvorila usta. „Šta? Ja sam muško Pippin. Mešala si svojim malim, slatkim dupetom na mom kurcu celu noć. Bila si jebeno neodoljiva sa tvojim pijanim dupetom. Jebeno sam se pobrinuo za tebe. Da ne pominjem da sam kad smo se vratili kući, morao da te unesem unutra, jer si se jebeno onesvestila tokom vožnje taksijem nazad. Spustim te na krevet, dam ti malo vode i nateram te da popiješ tablete protiv glavobolje. Koje ti očigledno nisu pomogle s obzirom da se i dalje osećaš kao govno. Ipak zamisli kako bi ti bilo da te nisam naterao da ih popiješ.“ Nasmejao se i ponovo počeo da me ljubi duž ključne kosti. „Skinuo sam ti odeću i otišao da se istuširam. Kad sam se vratio nazad ti si skinula sa sebe čaršafe, a dupe i pička su ti bili natrćeni u vis. Pa sam tako jebeno uzeo ono što mi pripada. Smatrajući to svojom nagradom što sam bio tako jebeno dobar muž.“ „Neverovatno,“ izdahnula sam, tresući glavom. Bukvalno si se seksao sa mnom dok sam bila u nesvesti.“ „Šta?“ narugao se. „Besna si što si propustila moj kurac? Želiš nešto od mene?“ Prevrnula sam očima. „Povratiću na tebe. To nije pretnja, to je obećanje,“ podsmehnula sam se, pokušavajući da prigušim smeh. „Nee, zar ne znaš da od orgazma sve bude bolje,“ rekao je hrapavim tonom, dok su njegove usne pronalazile svoj put niz moje telo. „Šta je sledeće što ćeš mi reći, da će, ako ne budemo imali seks, ti otpasti jaja? Pošto više nemam četrnaest, sada znam da to ne može da se desi.“ „Ko je rekao bilo šta o seksu? Jebeno umirem od gladi dušo, želim da te pojedem za doručak. Hoćeš li me nahraniti dušo?“ Nisam imala vremena da odgovorim pre nego što me njegov jezik širom rastvorio. „Mmm...“ zastenjala sam, zatvarajući oči. Prevrćući ih unazad iz potpuno drugih razloga. „Želim bebu devojčicu,“ zaškrgutao je, nateravši me da se nasmejem velikim, širokim osmehom. Uvek je to radio, upućivao je u svemir želju kao da će se magično ostvariti.

292


Naš svet knjiga „To nije način na koji će se to desiti,“ zezala sam ga kad mi je usisao klitoris u usta mrdajući glavom levo desno. „Ah...“ Nežno me je zagrizao, i ja sam se uzvrpoljila. Gurajući dva prsta u mene, naterao me je da izvijem leđa sa dušeka. Udarao je u moju tačku zadovoljstva dok me je proždirao ustima. „Da li je to dobar osećaj?“ Dah mi je zastao, a noge se tresle. „Da?“ Gurao je jače i sisao brže. Nije bilo mnogo potrebno da ga moje noge stegnu oko glave, opružene celom dužinom njegovog lica. Nije popuštao, uživajući u mom ukusu na svom jeziku, gutajući sve moje sokove kao da sam bila njegovo najomiljenije jelo. Poljubio je još jednom moj klitoris i podigao se uz moje telo, brišući sokove mog svršavanja sa svojih usta zadnjim delom svoje ruke. Zaustavljajući se tek kad je bio potpuno preko mene. Zarobivši me. „Osećaš se bolje?“ „Možda.“ „Ja uvek brinem o svojoj devojci.“ „Da li pokušavaš da uđeš u mene upravo?“ „Zavisi.“ Poljubio mi je usta. „Da li ćeš mi dopustiti da uđem?“ „Iznenađena sam što pitaš. Kad se uzme u obzir da si uzeo šta si hteo sinoć. „ „Uzimam šta želim i svako veče i jutro, ali se trudim da budem džentlmen zato što se ne osećaš dobro.“ „Ti? Džentlmen?“ zezala sam ga. „O, ma hajde... ti si mnogo toga, ali džentlmen definitivno nije jedno od toga. Više si nešto kao divljak ili možda delimično pećinski čovek.“ „Je li tako?“ zaškrgutao je, nameštajući svoj kurac na moj ulaz, i jednim prodorom je bio duboko do muda u meni. Udahnula sam dok su se njegove usne razdvojile uz mene. „Da li me osećaš u sebi?“ zarežao je u moja usta. „Da,“ dahtala sam pokušavajući da držim oči otvorene za njega, znajući da to voli. „Želim da napravim devojčicu sa tobom.“ Zablistala sam. „Može biti da pravimo jednu upravo sada.“

293


Naš svet knjiga Zastao je, prihvatajući to što sam mu upravo rekla. Naginjući glavu na stranu, čekao je da nastavim. „Ovuliram, tako da —“ Zario se u mene, gurajući svoj jezik u moja usta. Naginjući moju nogu više na svoju stranu, pokušavajući da uđe što je dublje mogao. Grubo uzimajući ono što je bilo njegovo. Naša usta nisu prekidala poljubac čak ni kada smo jako dahtali očajnički pokušavajući da prionemo uz svaki osećaj našeg kontakta koža na kožu. Osećala sam kako počinjem da se raspadam, a i on je bio tu uz mene. Uvek je bio tako usklađen sa mojim telom, poznavajući ga bolje nego što sam sama. Prodro je u mene još jednom, zadnji put i svršio duboko u mene. Sadeći svoje seme i nadajući se da će rasti. Ne pomerajući se ni sekund kad je jednom završio. „Eto moje devojčice,“ zarežao mi je u usta. „Podarićeš mi malenu devojčicu, zar ne?“ Nakezila sam se. „Nije do mene. Ja samo pečem. Ti si onaj koji treba nešto da stavi u moju rernu.“ Jednim brzim pokretom me je prevrnuo, tako da sam sada ja bila na njemu. Sa njegovim kurcem duboko u sebi koji još nije izvadio. „Provešću ceo dan stavljajući moje seme u tebe. Tu mu je jebeno mesto.“ I jeste.

Kad mi se Mia konačno vratila nikad ni u milion godina nisam mislio da ću je pitati da se uda za mene upravo tu i tada. Samo mi je tako slučajno izletelo iz usta kao da sam rekao volim te. Ipak, nisam se ni malo kajao. To je bila najbolja stvar koju sam ikada izgovorio. Morao sam da uradim pravu stvar zbog nje, a pod tim mislim da sam morao da pitam njenog matorog za dozvolu da oženim njegovu ćerku. Iako sam tehnički uradio dupetom unazad, pitao sam prvo nju umesto njega. To je bila naša mala tajna u tom napetom trenutku. On nije morao da zna. Molio sam se Bogu da to dobro prođe. Mislio sam da mi na ovaj način ne bi previše srao kad preselim njene stvari iz sobe ovog vikenda. Prešao bih preko svih

294


Naš svet knjiga sranja samo da bude u mom krevetu svaku noć. Propustili smo toliko mnogo zajedničkog vremena pa sam planirao da nadoknadim svaki minut sa svojim kurcem u našem krevetu. U tom momentu smo bili zajedno otprilike mesec dana. Znali su za nas, i na moju potpunu nevericu, nisu imali ništa protiv naše veze. „Uđi,“ objavio je njen otac kad sam pokucao na vrata njegove kancelarije u njihovoj kući. Mia je bila na časovima celo jutro. Čekao sam da više ne bude u blizini. Rekli smo da ćemo ići zajedno kad bude bio pravi trenutak, ali hteo sam da se postaram da ona zna da poštujem njene roditelje. Da su stvari sada bile drugačije. Njena mama me je pustila unutra blesavo se smeškajući sve vreme kao da je znala šta sam došao da uradim. Izjavljujući da je on u kancelariji pre nego što sam pitao gde je. Otvorio sam vrata i ušao unutra, naglo se zaustavivši kad sam video da čisti svoj pištolj na stolu. Nisam ni znao da ima pištolj, ali jebiga da li sam ga poštovao još mnogo više zbog toga što je pokušavao da uradi. Pokazujući mi da nas dvojica nismo toliko različiti. I ja bih uradio isto to da je čovek kao ja došao da traži ruku moje kćeri da se uda. „Lep komad.“ Klimnuo sam ka njegovom 9mm Glocku, sedajući na jednu od stolica ispred njegovog stola. „Imam još tri ovakva.“ Sakrio sam osmeh. „Znam zašto si ovde Creed.“ „I mislio sam da biste mogli da znate.“ „Zbog čega misliš da si dovoljno dobar da joj budeš muž i moj zet?“ „Zato što je volim. Uradio bih bilo šta za nju. Uključujući traženje vašeg blagoslova jer znam da će joj to mnogo značiti.“ „Nemoj da misliš da ćeš samo zato što bih mogao da ti dopustim da je oženiš, moći da me se rešiš. Ja ću uvek štititi moju devojčicu. Povredi je. Makar i toliko da se rasplače, neću dva put razmisliti o tome da ti raznesem muda. To se odnosi i na sve moje buduće unučiće.“ „Nikad ne bih povredio ni nju ni svoju porodicu, gospodine. Mia je uvek bila moj život,“ jednostavno sam izjavio, gledajući ga u oči kako bi znao da govorim istinu. Klimnuo sam, naslanjajući se u njegovu stolicu. „Nemoj misliti da možeš bilo kada da me zoveš tata. Za tebe sam gospodin Ryder ili gospodin. Razumeo? „To znači da imam vaš blagoslov da učinim Miju svojom ženom?“

295


Naš svet knjiga „Ona mora da kaže da, Creed. Do tada, ja ću se držati nade da nećeš biti moj zet,“ rekao je sa nagoveštajem osmeha na svom licu. „Neće reći ne.“ „Misliš?“ „Ne bih joj dopustio.“ Suzio je pogled prema meni, pogledavši me dobro u lice dugim pogledom. „Iz razloga koje možda nikad neću razumeti, mojoj ženi se jebeno dopadaš. Alex je uvek bila beznadežno romantična, i ona misli da si dobar za našu ćerku. To je jedini razlog zbog koga ću ti dati svoj blagoslov. Ne zato što se meni jebeno dopadaš. Načisto smo?“ Ponovo sam klimnuo. „Hvala gospodine.“ „Dobro. A sad se gubi iz moje kancelarije pre nego što promenim mišljenje.“ Nasmejao sam se i nagnuo napred da se rukujem sa njim. Pogledao je nadole ka mojoj ruci, oklevajući pre nego što je prihvatio prvi put... poštujući jako i on mene. „O, i Creed,“ izjavio je nateravši me da se okrenem da ga pogledam. „Jednog dana ću ti se zahvaliti što si spasio život moje ćerke.“ Osmehnuo sam se. „Radujem se tom danu, gospodine.“ „O čemu ti tamo razmišljaš?“ Mia je pitala, izvlačeći me iz sopstvenih misli, šest nedelja kasnije. „Dušo, ne igraj se sa mnom. Šta tu kažu?“ Stavila je prst na svoja usta. „O, kako to misliš? Šta kažu gde? Da li je trebalo nešto da uradim? Ne sećam se.“ „Pippin...“ Upozorio sam. „Postavio sam ti jebeno pitanje. Očekujem odgovor.“ „Vidiš, ovo je problem, Creed Jameson.“ „Oh, imamo sad jebene probleme, Mia Jameson?“ Iskezila sam se. „Da. Moramo da porazgovaramo.“ Nasmejao sam se glasno i grleno. Nisam mogao da odolim. Bila je previše neodoljiva u svoju korist. Nasmejala se, sva ponosna na sebe dok se kretala prema meni. Opkoračujući moje krilo na kauču i obmotavajući ruke oko mog vrata. „Ne želim da moje bebe—“ „Naše bebe,“ ispravio sam je, obuhvatajući je oko struka. Stavljajući joj do znanja da želim više od jedne. Želeo sam kuću punu dece koja trče okolo, izluđujući nas, da ih volimo bezrezervno bez obzira na sve.

296


Naš svet knjiga „Da. To. Naše bebe. Ne želim da njihove prve reči budu sranje, jebiga, prokletstvo, drkadžija, jebač, kurvin sin, proseravanje i... pa, lista je beskonačna kad se pođe od tvojih bezobraznih, prljavih usta.“ Poljubio sam joj usta. „Mislio sam da ti voliš moja bezobrazna, prljava usta, pogotovo kad je to jebe—“ Stavila je ruke ponovo preko mojih usta, ućutkujući me. „I upravo si dokazao moju poentu. Tako da mislim da moraš da počneš da paziš kako pričaš i šta izgovaraš.“ „Je li tako? Sada mi reci, zašto?“ „Zato...“ Izvukla je štapić iz zadnjeg džepa. Nisam shvatao da je tamo inače bih ga izvukao sam kad je izašla iz kupatila. „Dušo... testiraš moje jebeno strpljenje.“ „A šta misliš da će beba da radi?“ Okrenula je štapić tako da sam mogao da jasno vidim reč ispisanu na ekranu. „Pošto ćeš biti tata.“ Nasmejao sam se, momentalno je uhvativši za strane lica. Približavajući je bliže sebi da poljubim njena napućene jebene usne. Srce mi je bilo tako puno da sam jedva mogao da gledam, emocije koje su tekle kroz moje vene bile su skoro isto toliko razarajuće koliko i same novosti. Pokušavali smo da napravimo bebu zadnjih devet meseci i ništa. Njen doktor nas je uveravao da je savršeno dobro. Ja nisam želeo da gubim nadu, ali je počelo da uzima danak to što nije ostajala trudna. Ipak, nikad nisam dopustio da vidi tu stranu mene. Znajući da je želela bebu isto koliko i ja. „Mia, stvarno ću biti tata?“ pitao sam, morao sam to da čujem iz njenih usta. Klimnula je. „Uradila sam četiri testa na trudnoću. Ovo je jedini koji sam donela ovamo da ti pokažem. Svi su se pokazali pozitivni istog momenta kad sam piškila na njih. Prilično sam sigurna da je odgovor da, ali moram još do doktora da mi potvrdi.“ Ponovo sam je poljubio, dugo i jako. Moj kurac je pulsirao od želje da bude u njoj. „Jebeno te volim dušo.“ Okrećući nas postrance na sofi, naslonio sam joj leđa na jastuk. Ljubeći je svuda po licu. Imao sam sve što sam želeo i više od toga. Svoju ženu. Svoje dete. Svoju porodicu.

297


Naš svet knjiga Moj život je konačno kompletan, a to sam sve dugovao maloj devojčici sa kikicama i u pink dečijoj haljini. Koja mi je ukrala srce kad je imala devet godina. Pre nego što sam postao svestan šta radim, podigao sam njenu haljinu i ljubio njen stomak, šapćući, „Već te jako volim malena devojčice. Ti i tvoja mama ste ceo moj svet.“ „Kako znaš da je devojčica? Mogao bi biti dečak.“ „Želim da joj dam ime Harley.“ Nasmejala se, a to je ozarilo celo njeno prelepo lice. „Nek bude Harley.“ „Da li si čula to Harley? Imaćeš mamine svetle plave oči i njene napućene usne koje će biti prevelike za tvoje okruglo lice. I njen mali nosić poput dugmenceta.“ „To zvuči kao da ličim na Gremlina,“ kikotala se dok sam ja trljao njen stomak. „Jebeno si neodoljiva i naša devojčica će biti. Nadam se da imaš moj dobar osećaj jer ja još uvek ne znam zašto me je tvoja mama odabrala,“ rekao sam stomaku. „Ali prokletstvo, zahvaljujem Bogu svaki dan na tome.“ „Rasplakaćeš me.“ „Bez jebenog plakanja,“ izustio sam, nateravši je da vrisne i naježi se kad sam počeo da je golicam rukama po stomaku sa strane. Koristeći bradu za napad na njen vrat. „Ovo nije fer!“ vikala je, mlatarajući naokolo u nastupu smeha. „Šta?“ rugao sam se. „Šta nije fer dušo? Ne čujem te. Moraćeš da —“ Začulo se zvono na vratima, prekidajući nas. „Odjebi! Zauzeti smo!“ „Creed!“ Udarila me je po ruci. „Bolje ti je da se nadaš da te nisu čuli. Šta ako su to moji roditelji ili tvoja mama? Idi otvori vrata!“ Uzdahnuo sam, iritiran što moram da se pobrinem za koga god ko je napolju. Kad je sve što sam želeo bilo da ostatak popodneva provedem u svojoj ženi. Pričajući našoj bebi. Otvorio sam vrata. „Bolje bi bilo da je jebeno važ—“ trgao sam se čim sam se našao licem u lice sa poslednjom osobom koju bih ikada očekivao da mi se pojavi na pragu. „Noah,“ pozdravio sam, šokiran do srži iznenadnim preokret događaja.

298


Naš svet knjiga „Ćao.“ Klimnuo mi je. „Bio sam u kraju. Pomislio sam da svratim da vidim kako ste. Kako ste oboje.“ Pomerio sam se u stranu, pokazujući mu da uđe. Ušao je, hodajući iza mene dok sam se kretao nazad ka dnevnoj sobi. Izraz Mijinog lica preslikavao je moj. „Noah,“ promrmljala je razrogačenih očiju, uvodeći ga. „Ćao Mia,“ odgovorio je, gledajući je na način na koji nisam očekivao. Kao porodicu. Ustala je, hodajući ka njemu. Povlačeći ga u čvrst zagrljaj. „Tako je dobro videti te.“ Znao sam da joj nedostaje. Nije ga ni čula ni videla jako dugo. Čak i posle svega što se desilo ona se držala nade da bi mogli da budu prijatelji. Uzvratio joj je zagrljaj, lagano se osmehujući. „Lepo je videti i tebe.“ Odmičući se, odmerio me. „Lepo vas je oboje videti... Čujem da ste imali divno venčanje. Žao mi je što sam ga propustio.“ „Nedostajao si nam tamo. Kako si? Šta si radio u poslednje vreme?“ „Dobro sam. Malo sam putovao. Ništa previše ludo.“ „Oh, gde su mi maniri. Da li bi želeo da nešto popiješ?“ „Naravno, može pivo.“ „Ok. Želiš li i ti jedno?“ Klimnuo sam jer još uvek nisam mogao da progovorim. I dalje potpuno šokiran što je moj mlađi brat u mojoj kući. Na mestu na kom nikad nije bio pre. Nije da ja nisam želeo da dođe, samo nisam mislio da će se to ikada dogoditi. Pomišljao sam da bi za njega bilo previše da podnese da vidi Miju i mene zajedno. Ali eto njega ovde, a ja sam bio zahvalan bez obzira na sve. Pokazao sam prema kauču pre nego što sam seo, smeštajući laktove na kolena. Trljajući zadnji deo svog vrata. „Kako je radnja? Čuo sam svakakva pozitivna sranja o njoj. Mama je ponosna do jaja, a ne mogu da kažem da ja nisam. „Hvala brate. Posao je dobro. Život je dobar. Ipak, uvek sam mislio na tebe. Ostaješ u gradu neko vreme?“ „Da, vratio sam se. Samo mi je bilo potrebno malo slobodnog vremena da očistim glavu, razumeš?“ Mia se vratila u sobu sa našim pivom i vodom za sebe. Upućujući mi strog pogled kad mi je dodala flašu leđima okrenuta Noahu. Mrmljajući, „Nemoj.“ Pokazujući na stomak.

299


Naš svet knjiga Povukao sam je u svoje krilo. „Šta to bi dušo? Da kažem Noahu da će biti ujak za devet meseci?“ „Creed!“ grdila me je, udarajući mi ruku. „Šta?“ pogledao sam u Noaha, očekujući da vidim izraz povređenosti na njegovom licu. Ali sam video upravo suprotno. Njegov pogled se kretao između nas, ne znajući na kome da se zaustavi. Nasmejao se, klimnuvši glavom ka meni. „To je sjajno, vas dvoje. Srećan sam zbog vas. Iskreno. Jesam. Potrebna su nam jebena deca u porodici. Da li ste već rekli mami?“ „Ne i mi smo tek saznali.“ „Pa, počastvovan sam što sam prvi saznao. Ne mogu da dočekam da budem ujka. Očekujte od mene i da ih razmazim do besvesti,“ izjavio je iskrenim tonom pre nego što je dodao, „Šuška se da si otvorio sopstveni klub, je li? A to je zapravo ono zbog čega sam došao. Vratio sam se da budem tvoj Potpredsednik.“ Nasmejao sam se. Nisam mogao da odolim. „Je li?“ „Jebeno da.“ I tek tako... Neke stvari se nikad ne menjaju. Pogotovo kad je to tvoja rođena prokleta krv.

300


Naš svet knjiga

„Ali mama, ne želim da nosim crni kupaći!“ Harley se svađala, prekrštajući ruke preko grudi. Izbacujući kuk u stranu. „Nije lep. Želim da nosim pink bikini. Molim te mama, molim te!“ molila je najslađim bebećim glasom. „Ne želiš da nosiš crni kupaći. Nije lep. Želiš da nosiš pink bikini,“ ispravila sam je, naglašavajući ispravan naglasak. Nagnula je glavu na stranu gledajući me kao da sam poludela. „Pa, moj tata ne priča tako.“ Nasmejala sam se, tresući glavom ka njoj dok smo stajale u sobi. Kunem se da je bila petogodišnjakinja koja se ponašala kao da ima dvadeset jednu. „Reći ću ti kako ćemo. Poradiću na tome da ti tata dozvoli da nosiš pink bikini, u redu? Obećavam. I ja mislim da je pink bikini mnogo lepši malena. Ali danas ćeš morati da nosiš crni kupaći kostim.“ Uzdahnula je. „Dobro.“ Prevrnula je očima hodajući prema meni da joj pomognem da se presvuče. „Ali mama, zašto tata tebi dozvoljava da nosiš pink bikini? Kad kaže da mu i ti pripadaš,“ pitala je, češući svoju malu glavu kad smo bile gotove. Bila je previše pametna kad je to bilo u njenom interesu. „Zato što će tata da prebije nečije guzice ako samo pogledaju mamu na pogrešan način,“ Creed je upao, držeći u rukama našeg dvogodišnjeg sina Luka. „Creed... pazi šta pričaš!“ ukorila sam ga, sada tresući glavom ka njemu. Kunem se da sam već imala troje dece. Harley, Luke i njihovog tatu. Poljubio je Luka u obraz pre nego što ga je dodao ka meni. Naginjući se u napred da poljubi moj otečeni stomak. „Kako je moj dečak tu unutra?“

301


Naš svet knjiga „Šutira, vrti se, izluđuje me. Gotovo isto kao i njegov otac.“ „Pippin, nemoj ga držati predugo. Tvoje sitno telo je već dovoljno opterećeno sa tim stomakom. Ne želim da se opterećuješ.“ „Dobro sam,“ odgovorila sam, ljubeći svuda po licu svog malog čoveka. „Mama, mislim da bi sledeća beba posle te trebala da bude sestra, a ne još jedan brat.“ „Još jedna? Ko kaže da ću imati još jednu?“ „Tata.“ Nevino je slegla ramenima, pokušavajući da obuje svoju cipelu na pogrešnu nogu. „On kaže da želi da te drži bosu i trudnu u kuhinji, da mu kuvaš hranu, jer je to tvoje mesto. Mama, ja mislim da je to dobra ideja zato što i ja volim kad mi kuvaš.“ „O Bože, Creed! Šta to učiš moju ćerku?!“ Ponosno se nasmejao sa sjajem u očima, povlačeći me u zagrljaj. „Našu ćerku,“ ispravio me je. „Dušo, ona će misliti da je to u redu,“ tiho sam prošaputala da ona ne može da me čuje. Znajući da je to beskorisno, zato što je ona mogla da čuje sve, ali sam makar morala da pokušam. „Šta ćeš da uradiš kad joj njen momak to isto bude rekao?“ Suzio je pogled ka meni, izvijajući obrvu. „Pre svega, neće biti momka. Imam pištolje sa razlogom. I najvažnije.“ Pogledao je prema Harley. „Malena zapuši uši.“ Zapušila ih je, smejući se i kikoćući se. Znajući tačno zašto mora da ih zapuši. „Bilo koji dečak da joj priđe, polomiću mu jebene noge i to ako ga prvo ne ubijem.“ „Creed!“ „Šta?“ Nakezio se, gledajući me vragolasto. „Ona ne čuje. Je li čuješ mala?“ Zakikotala se glasnije. Nateravši me da se nasmejem zajedno sa njom. To je bila moja porodica. Ljubavi mog života. I ne bih volela da je drugačije.

302


Naš svet knjiga „Da li si spremna malena?“ Revnosno je klimnula glavom, uzimajući svoj pink ranac. „Tata, možeš li mi pomoći? Ne mogu da dohvatim.“ Stajala je na vrhovima prstiju sa svojim rukicama dignutim visoko, pokušavajući da uzme svoj prsluk iz ormana. Naručio sam ga za nju, sa natpisom na leđima, Vlasništvo mog tate. Dodao sam joj ga, a ona je momentalno provukla jednu ruku kroz otvor na prsluku dok sam joj ja pomogao sa drugom. „Kako izgledam?“ Nasmejala se, pozirajući mi sa velikim naočarama za sunce na svojoj glavi kao odrasla. Podsećajući me tako prokleto mnogo na svoju mamu. Izgledala je isto kao ona, baš kao što sam želeo. Moj sin, Luke, bio je u drugu ruku, sav na mene. Na Mijinu veliku žalost, govorila je da može samo da zamisli u kakve će sve vrste nevolja da upadne. Pogotovo sa damama. Što me je činilo beskrajno ponosnim što će moj sin moći da zavadi i vlada kao svoj otac. Već sam ga oblikovao da voli motore i žene. Sve male devojčice su ga pratile po igralištu. Što je samo doprinelo da Mia bude još zabrinutija za njega. „Divno dušo. Baš kao tvoja mama.“ Uhvatila me je za ruku, a ja sam još jednom poljubio Miju. „Dolazim odmah za vama društvo. Idem da obučem malog frajera i srešćemo se u klubu. Neću dugo. Molim te vozi pažljivo.“ „Uvek.“ Malena me je uzela za ruku i povela iz svoje sobe do motora. Smestio sam je na sedište, dohvativši njenu kacigu iz garaže. „Tata, kad ću ja moći da vozim motor?“ Zatvorio sam kopču na njenoj kacigi, mazeći joj glavu da vidim da li je spremna. Podigla je pogled, smejući se. „Hajde tata! Vozi me!“ Nasmejao sam se, stavljajući sebi kacigu i zauzimajući mesto iza nje. Obmotao sam ruke oko nje da je osiguram, primičući je uz svoje grudi. „Možeš da voziš kad naučiš da vezuješ pertle na cipelama.“ Srećno je klimnula, stavljajući ruke na rezervoar ispred sebe baš kao što sam je naučio. Spremna za vožnju prema klubu. Malena je volela moj motor isto koliko i njena mama, vozeći se okolo sa mnom dok su prolaznici svi gledali, pokazujući ka njoj. Pričali su kako je slatka u svom prsluku koji se uklapao sa mojim prslukom Predsednika. Ona je bila tema razgovora Mijine grupe mama u koju ju je uvela. Govoreći kako je neophodno da se

303


Naš svet knjiga socijalizuje ili tako neko sranje. Moja mala devojčica nije morala da se socijalizuje sa bilo kojim jebenim dečacima i potrudio sam se da to kažem grupi. Zaustavljajući se kod kluba, ugasio sam motor i sišao sa motora. Skinuo sam svoju kacigu pa pomogao Harley da skine svoju. Dodala mi je svoje gumice za kosu, strpljivo čekajući da joj sredim kosu. Vezao sam je pozadi u kikice najbolje što sam mogao kao i uvek. Nisu bile ni blizu tako savršene kao kad ih Mija napravi, ali je Harley uvek govorila da više voli moje. „Ujkice Noah!“ Harley je povikala, trčeći prema njemu čim sam je spustio na zemlju. Trčala je najbrže što su joj dozvoljavale njene bucmaste nogice. „Malena,“ pozdravio je, momentalno je podižući i smeštajući na svoja ramena. Obmotala je svoje sitne male ruke oko njegovog vrata, naslanjajući lice na njegovu glavu od gore. Grleći ga čvrsto sa zatvorenim očima. Obožavala je ujaka, bila je povezana sa svima, ali je Noah imao posebno mesto u njenom srcu. Bili su vezani, verovatno zato što je bio još jedna osoba koja ju je puštala da se izvuče sa bilo čim. Uvek joj je davao sve što je htela pre nego što bi trepnula okom. „Svi su već unutra. Šta te je toliko zadržalo?“ pitao je, klimnuvši ka meni. Nakezio sam se, a on je prevrnuo očima. „Harley, zapuši uši,“ naredio je, nateravši je u napad smeha. Imala je najneodoljiviji jebeni smeh koji nas je terao da se smejemo zajedno sa njom. „Isuse Hriste, brale. Pusti svoju ženu da diše. Već je trudna. Ne treba joj još nešto u njoj,“ nasmejao se. „Moram da iskoristim priliku sa gomilom kurac blokatora koji trčkaraju okolo.“ Obojica smo se nasmejali. Miji nije mnogo trebalo da se pojavi sa Lukom. Uzeo sam svog sina iz njenih ruku, uputivši joj šta dođavola pogled zbog toga što ga je opet nosila. Do dana današnjeg, moja žena me nije slušala. Ali prokletstvo, ne da me je činila ponosnim kad je ušla noseći Creedovo Vlasništvo prsluk. Njena mama ga je uzela iz mojih ruku, ljubeći ga po celom licu. Pričala je sa njim tim bebećim besmislenim jezikom koji nisam podnosio. Moj dečko je čovek, a ne neka mala devojčica, ali se ne bih svađao sa njom oko toga. Moja mama je radila istu stvar, tako da mi ne bi donelo ništa dobro da pokušam da to promenim.

304


Naš svet knjiga Svi su bili u klubu zbog porodičnog roštilja koji smo imali svake nedelje. To je postao moj najomiljeniji dan u nedelji. Braća bi dovodila svoje porodice, a deca svoje prijatelje. Sazidao sam nov klub na nekom zemljištu na selu, nedaleko od naše kuće. Na njemu su bili radovi za bazen, hektari zemlje za igranje dece na četvorotočkašima i prljavim biciklima i šta god da su drugo jebeno doneli. Čak sam i montirao gumeni dvorac džunglu kao Božićni poklon za Harley. Izraz njenog lica kad ga je videla bio je sva zahvalnost koja mi je trebala. Iako se njena mama pobrinula da mi zahvali kasnije te večeri. I tako smo završili sa mojim novim dečakom u njenom stomaku. Imao sam svoju ćerku i sve što sam sada želeo su bili dečaci. Neko je trebao da se tuče i čuva joj leđa. Znao sam da ću zbog njih biti ponosan. Njena porodica i ja smo većinu vremena bili u dobrim odnosima, osim što su bili dosadnjakovići. Njeni ujaci i njen matori su razmatrali da poruče čopere za sebe i pridruže se klubu. Kraj Puta nije bio ni nalik Đavolovim Otpadnicima. Nikad neće ni biti. Radilo se samo o porodici, tako da ako su želeli da voze uz mene, jebeno bih to voleo. Moj život se vrteo oko moje žene, moje dece, moje braće, cele moje porodice. Tako je oduvek trebalo da bude. „Pippin,“ prošaputao sam u Mijino uvo, prilazeći joj otpozadi dok je čistila povrće u sudoperi. Obmotavajući ruke oko njenog stomaka, osetio sam svog dečaka kako skakuće po njemu. Ruke su mi skliznule ispod njene majice, želeo sam da osetim njenu glatku, mekanu kožu pod vrhovima svojih prstiju. „Kako tako jebeno dobro mirišeš sve vreme?“ uzdahnuo sam, klizeći prema njenim sisama koje su bile jebeno ogromne. Čak se nije moglo ni reći da je trudna od pozadi. Bila je sva u stomaku u svim trudnoćama. „Creed,“ zasmejala se, skrivajući svoj vrat. „Dušo, kako te trudna žena toliko pali? Ogromna sam.“ „Ti si jebeno savršena. Hajde, dušo, pusti me unutra. Možemo da odemo u naš apartman, svima ćemo kazati da ti treba minut da prilegneš... sa mojom glavom između tvojih nogu.“ „Creed! Odlazi! Bezobrazan si! Idi se igraj sa Harley.“ „Ali ja želim da se igram sa tobom.“ Izmakla se iz mog zagrljaja. „Kasnije, pustićeš me unutra ili ću te samo jebeno uzeti,“ upozorio sam je, osmehujući joj se. „O moj Bože! Nezasit si.“

305


Naš svet knjiga Izašao sam napolje, ubijajući vreme u razgovoru sa dečacima, njenim ujacima i matorim. Ispio sam nekoliko piva dok smo napolju roštiljali. Mia je izašla malo kasnije, obmotavajući ruke oko mog struka. „Ko je to?“ pitao sam, klimnuvši glavom prema kolima koja su se upravo zaustavila. Pogledala je u mom pravcu. „To je Giselle i ponovo njen povremeni dečko ili nešto tako... nemam pojma. Ne mogu više da je pratim.“ „Mason zna?“ Slegla je ramenima. „Uskoro će.“ Giselle je izašla iz kola, a ja nisam mogao ni da sanjam ko će biti čovek koji ide za njom. „Mia!“ Uvukla je u zagrljaj, odmakla se i dotakla njen stomak. „Kunem se da imaš mnogo sreće! Ti si najslađa trudnica na svetu. To nije fer,“ Giselle je izjavila, ali je moj pogled bio prikovan za čoveka koji se zaustavio ispred mene. Giselle je gledala napred nazad između nas. „Ne moram da vas upoznajem, zar ne?“ zezala se. „Vi ste momci više nego poznati jedan drugom.“ Nagnuo je glavu u stranu, mrmljajući, „Creed.“ Klimnuo sam glavom, izdahnuvši, „Jebeni Damien.“

Naša Mušmula je bila vredna i završila Put za nigde serijal, draga hvala ti na divnom prevodu. Vole te tvoje cure Nsk. Što se tiče povezanost ovih serijala, ovo je redosled: Dobri stari dečaci Đavo Put za nigde Svetac i Grešnik Biće uskoro i priča o Noahu

306

Profile for Tijana Mitić

Zavrsava ovde (Put za ngde 2)  

Zavrsava ovde (Put za ngde 2)  

Advertisement