Page 1

1


2


Mia Ryder. Mia jebena Ryder. Sedeo sam na raskrsnici puteva, očajnički pokušavajući da ne mislim na nju, ali to je bilo lakše reći nego uraditi. Ušla je u moj život kao jebeni uragan, rušeći sve pred sobom. Devojka na pravom putu, devojka, koju iz nekog razloga nikada nisam uspeo jebeno da razumem. Pala je na čoveka poput mene. Napravio sam greške, previše jebenih grešaka, ali život ti ne dozvoljava da ponoviš trenutak. Sve što mi je preostalo je da ih prihvatim, čak i da se jebeno saživim sa njima. Postale su deo mene, kao tetovaže koje prekrivaju moje telo. Svaka mi je nešto značila. Bile su moji ožiljci iz bitke. Mnogo dublji nego da sam ih zaradio u ratu. U očima drugih, bili su samo šarenilo, složena umetnost. Ali meni... Bili su mi uteha i bol. Ništa se nije promenilo od vremena od kada sam jebeno živeo u ovom zabačenom gradu. Bez žurke dobrodošlice od rodbine i prijatelja, bez zahvalnice ili parade od gradskih žitelja za služenje našoj zemlji. Ništa. Ni jedna jebena stvar. Sve što sam uradio, uradio sam za moju porodicu, za MC1, za nju... Borio sam se za moju jebenu braću. Borio sam se za moju prokletu zemlju. Borio sam se za moju devojku. Nikada ne shvatajući... Možda ću jebeno umreti za njih takođe. 1

MC-motoristički klub gde pripadnici prate tradicionalna pravila za prisustvovanje u klubu.

3


Pepeo pepelu, prah prahu i sva ta jebena sranja. Jednom sam pročitao da se svaki ratnik nada da će dočekati časnu smrt. Uvek sam tražio svoju, ali čak me ni Kosač nije hteo. Nadao sam se da ću, boreći se za nešto u šta verujem, postati dobar čovek. Na kraju, više nije bilo važno. Uvek sam bio na pogrešnoj strani puta, i on bi me uvek odveo na pogrešno mesto. Menjajući ljude, mesta i stvari tokom godina, nije doprinelo promeni krajnjeg ishoda izbora koje sam napravio. Stvari koje sam radio. Na kraju dana... Ja sam već bio razapet na krst. Ja sam jebeno rođen na njemu.

4


„Neće se sam popušiti, srce,“ izjavio sam predatorskim pogledom, odmeravajući prsatu plavušu gore-dole. Ona je bila nova klupska kurva sa zanosnim telom, velikim sisama, srcastim dupetom i previše jebene šminke na njenom mišjem licu. Zajebavala me, mameći me pogledom na seks otkad se pre par dana pojavila u klubu. Nikad nisam voleo da gluvarim sa klupskim zečicama koje skakuću sa jednog kurca na drugi, ali me to nije sprečavalo da im dozvoljavam da mi ga popuše. Posle ovakvog dana, jebeno sam to zaslužio. „Ovde? Na tvom motoru?“ stidljivo je pitala, gledajući svuda oko sebe. Pokušavajući da se pretvara da nikad pre ovo nije radila. Bili smo zaklonjeni iza reda drveća na klupskom posedu. Moje mesto za stvari „na brzaka“ i jedino mesto na koje mogu da dođem motorom. Motorom koji mi je moj otac dao za šesnaesti rođendan pre skoro dve godine. Uglancani Harley Davidson Sportser. Prilično sam siguran da ga nije platio, ali ko sam ja da se žalim, bio je to bolesno dobar motor. Imao je sve matirano crne delove, prilagođene blatobrane, sedište i rezervoar sa znakom kluba naslikanim na njemu. Da ne spominjem ubistveni motor i izduvni sistem vidljiv sa strane. Par skraćenih ručki i ogromno prednje svetlo koje je upotpunjavalo zastrašujuću mašinu. Klub je bio jedva vidljiv iz daljine, što je onemogućavalo da nas bilo ko vidi. Ne da mi se živo jebalo zbog toga. „Rekao si da želiš da izađemo.“ „Ne dušo,“ zacerekao sam se. „Ono što sam ja rekao je da imam nešto što će da „izađe“ za tebe,“ pokazujući na moj kurac. Oči su joj se raširile. Mračne i proširenih zenica. Grizući svoje napućene crvene usne za koje nisam mogao dočekati da ih omota oko mog kurca. “Ipak, mogu da vidim kako te to moglo zbuniti,“ sarkastično sam dodao, grabeći pramen njene farbano plave kose. 5


Ženama je u životu MC-a mesto uvek bilo u pozadini. Klub je uvek bio na prvom mestu, bez obzira na sve. Svi smo podržavali iste principe - čast, poštovanje i bratstvo. Porodica se sastojala od drkadžija, nemilosrdnih do njihovih prokletih kostiju. Svi predvođeni najstrašnijim kučkinim sinom poznatom čoveku. Mojim ocem. Bio je predsednik matičnog poglavlja2 Đavolovih Otpadnika u South Portu, North Carolina. Prvo uspostavljeno poglavlje ga je izgradilo kao vrhovnog jebenog psa MC-a. Iako, svako niže poglavlje ima svog predsednika, oni nisu mogli doneti izvršnu odluku bez njegovog konačnog odobrenja. Kad on dođe u posetu, to završava smrću. On bi jedino dolazio ako je jebeno zajeban ili se neko žešće sranje desi. Osim toga, poglavlja su radila šta god su prokleto htela, bilo je jebeno slobodno–za–sve. U očima svih, moj otac nije mogao da pogreši, dok u stvarnosti, to je bilo jedino što je ikad jebeno radio. Policijski džepovi su bili podmazani prljavim novcem da zatvore oči na sve naše nelegalne aktivnosti. Gde god da smo prolazili, ljudi su gledali u suprotnu stranu i sklanjali se sa našeg puta. Đavolovi Otpadnici bili su poznati svima, širom cele zajednice, države, čak jebeno širom nacije. Svuda. Jedini neprijatelj nam je bio zakon. Smeškala se samozadovoljno, naginjući glavu u stranu, sporo ližući svoje sočne usne dok je nonšalantno pružila ruku ka prednjoj strani mog prsluka. Provokativno je klizila svojim dugim crvenim noktima niz njega, ne skidajući svoje grešne oči sa mene. „Creed,“ promrmljao sam, želeći da čujem svoje ime kako pada sa njenih usana. „Znam tvoje ime Creed. Moje je...“ „Jebeno nije važno, zar ne?“ Izvila je obrvu, gledajući nadole u neravan materijal mog prsluka. Naše kožne crne odore ili prsluci, kako ih mi zovemo, bili su brend MCa, naš zaštitni znak koji prepoznaju svi, naročito žene i civili. Oni su bili identifikacija svakog poglavlja, potvrda ko smo mi i za šta se zalažemo. Na leđnom delu naših kožnih prsluka bile su boje kluba, tetovirana pin-up Lokalne grupe pojedinačnih većih MC-a se zovu poglavlja, a prvo osnovano poglavlje za neki klub se zove matično poglavlje. 2

6


devojka koja je na sebi imala đavolske uši i rep i izgledala je jebeno žestoko sa tim ogromnim sisama. Opkoračujući prerađeni čoper, ona drži lobanju sa plamenovima koji izlaze iz očiju u jednoj ruci i AK47 pušku u drugoj. Iznad loga je crveni amblem u obliku polumeseca na kojem piše „Đavolovi Otpadnici“ crnim acidnim3 slovima. Ispod loga je još jedan amblem u obliku polumeseca sa Southport, NC zašivenim na njega. Napred levo na našim kožnim prslucima bio je „jedno-procentni“4 amblem koji se nosio sa ponosom, ukazujući da smo izvan zakona. Nije bilo pravila koje smo pratili osim ako je dolazilo od kluba ili naše braće, jebeni zakoni su postali prošlost. „Đavolovi otpadnici“ postoje od četrdesetih i više puta su dokazali svoju lojalnost MC svetu, brzo postajući jedan od najopasnijih klubova u društvu. Jedan od nekoliko izabranih klubova koji su označeni kao „jedan procenat“ klub. Bili smo bajkeri konzervativci koje ne bi zaustavilo ništa, čak ni ubistvo, da dokažemo sopstvenu vrednost. Časne jebene ubice. Video sam brutalnost iz prve ruke. Nije lep prizor. Jebeni Neandertalci sa kojima se nije zajebavalo, inače bi svašta moglo da bude. Ništa u Southportu nije se dešavalo bez našeg znanja ili kontrole. Nijedna prokleta stvar. Naši kožni prsluci bili su naš sveti Gral. Prsti su joj brzo prelazili preko prednjeg dela mog kožnog prsluka, preko mog „MC“ amblema, onog koga su samo pravi motociklistički klubovi nosili. Nikad ih nećeš videti na HOGS5 kožnim prslucima jer budimo otvoreni, oni su bili samo gomila pičkastih guzica koji žele da budu vozači skupih motora, nikad spremni da uprljaju svoje jebene ruke. „Gde su tvoji ostali amblemi Creed?“ prela je. „Svi ostali bajkeri imaju godine poređane ispod MC amblema ovde. Nisi puno vremena u službi, ha?“ Suzio sam oči prema njoj, sve više uznemiren i iritiran kako su sekunde prolazile. Ja nikad nisam bio za jebeno ćaskanje. „Ti baš ne pričaš mnogo, zar ne?“

Font slova tipičan za ispisivanje loga 1%-Oznaka za MC koji su izvan zakona 5 Bajkeri amateri 3 4

7


Pokazao sam na ime „Prospect“6 zašiveno sa desne strane mog kožnog prsluka gde će biti moje ime i čin, čim napunim osamnaest. Crna koža je za sad bila prazno platno, ali na kraju, biće nasumično popunjena amblemima dužnosti raštrkanim svuda okolo. Svi predstavljaju šta sam uradio i šta ću jebeno uraditi za klub i braću. Za sada, ja sam bio na dnu jebenog lanca, sa željom da dođe moj dan. Nisam stvarno mogao mnogo da se žalim, ipak, imati oca za Predsednika definitivno je imalo svojih jebenih privilegija. Poštovanje je bilo jedna od njih. Svi koji zajebu mene, zajebali su takođe mog oca, a to je bila jebena smrtonosna želja za koju nisi želeo da se prijaviš. Proveo sam zadnjih sedamnaest godina svog života gledajući ga kako vlada gvozdenom pesnicom, uništavajući pri tom ono što su mnogi Jameson muškarci izgradili pre njega. Moja budućnost je bila zapečaćena onog dana kad su moji roditelji otkrili da imam kurac. Ja bih trebao da pratim dugu istoriju muškaraca u mojoj porodici, postajući MC Predsednik jednog dana. Upravo sada, bio sam još jedan jebeni budući član koji radi usrane poslove koje drugi nisu želeli da rade. Činio sam sebe dostupnim u svako doba, bilo da je to kopanje jebenog groba, prljanje ruku na više nego jedan način ili odlaženje po hranu za lenje gadove. Video sam i uradio više sranja nego što bi neka majka bila ponosna, ali to nikad nije bilo važno. Bio sam bačen vukovima previše prokletih puta da bi brojao, samo da bi videli da li ću ostati živ. I jesam, i to svaki jebeni put, sa debelim osmehom na mom jebenom licu, jednako nemilosrdan kao i ostatak našeg bratstva. Uvek dokazujući sebi da sam dostojan kluba, ali najviše mog oca. Ne bi mi dopustio da samo potpišem za svoj život. Želeo je moju jebenu krv. Držeći sranja koja sam uradio za klub iznad moje glave. Podsećajući me, ako ikad iskoračim sa linije, kako bi bilo lako za njega da iskoristi moć koju ima da me natera da umarširam nazad u liniju gde i pripadam. Sledeći njega, Predsednika; njegova pravila, njegov autoritet, njegovu konačnu reč, ponovo. Jednog dana uskoro, biću amblemiran kao brat, hteo ja to ili ne. To nije bio stil života. To je bio način življenja. Jedini za koji sam ja ikad znao. Skliznuo sam rukom iza njenog vrata, čvrsto sam je stegnuo i povukao je prema sebi ne pomerajući se sa mesta gde sam na motoru sedeo. Uzrokujući da uzdah pobegne sa njenih usana u iznenadnoj promeni mog ponašanja. 6

Probni član MC društva koji mora da dokaže svoju odanost da bi bio primljen u bratstvo

8


Strpljenje nikad nije bila jedna od mojih jebenih vrlina. To je bila Jameson osobina koja je tekla duboko u mojoj krvi. Ja sam odlučivao ko, šta, kad i gde u mom životu. Bilo ko od njih, ko to nije odobravao mogao je da se jebe. Suština je da sam ja živeo i disao za moju majku i moju mlađu braću-Luke, koji je bio star četrnaest godina i Noah, kojem je bio jedanaest. Sve drugo je bilo za mene samo trenutak. „Ja...“ „Ššššš…“ stišavajući je svojim kažiprstom, doveo sam usta nekoliko santimetara od njenih usana. Njeno disanje je zastalo kad sam se približio, moj topli dah je napadao njena čula. „Jedina stvar koju ja želim od ovih usta,“ zastao sam, ljubeći njena usta, „Je da se obaviju oko mog kurca,“ zastrugao sam naglašavajući poslednju reč dok sam vodio palac u njena napućena usta. Sisala ga je kao prokleta profesionalka, nestrpljivo posežući za mojim kaišem, raskopčavajući ga. „Dobra devojčica,“ pohvalio sam je, uklanjajući svoj palac uz prasak. Vodeći je bliže meni savijanjem njenog vrata. „Sada izvuci moj kurac,“ zastenjao sam joj u uvo, izazivajući njenu kožu da se smesta zagreje pod mojim dodirom. Uradila je kako joj je rečeno, nesigurnim rukama, ne skidajući svoje oči sa mojih. Nisam znao njeno jebeno ime. Nije me ni zanimalo da saznam. Nijedna od ovih devojaka nije bila važna. Pored toga, nikad nisam bio jebeno dobar sa imenima. „Drkaj ga. Jače,“ naredio sam dok sam nastavljao da je ljubim niz vrat do njenih sisa koje su bile potpuno izložene. „Sviđa ti se ovo?“ Izdahnula je. Zastenjao sam, obuhvatajući njene grudi i zario lice u njih. „Da, dušo. Baš tako,“ zastenjao sam u njene grudi. Zabacio sam joj glavu unazad zajedno sa njenom kosom, spuštajući je ka zemlji, ne ispuštajući je dok nije bila na jebenim kolenima ispred mene. Odjednom je oslobodila moj kurac, a ja sam stavio ruku oko svog koplja, drkajući ga gore dole ispred njenog lica. Pogledala je u mene zamračenim očima, žudeći da me okusi. Nastavio sam da masturbiram dok je ona usisala moj glavić u svoja pohotljiva usta. Pomerala se na dole prema korenu mog koplja, uzimajući me santimetar po santimetar.

9


„Dublje,“ zahtevao sam, uzimajući pesnicu punu njene kose. Zaćutala je baš kad sam osetio zadnji deo njenog grla, ali njene ruke nisu prestale da me obrađuju, omogućavajući brzo pronalaženje ritma od koga se moja glava lagano nagnula unazad, a usta se razdvojila. Oči su mi ostale fokusirane na nju dok mi je pušila kurac kao da ima nešto da dokaže. Njena ruka je pratila pokrete njenih usta dok je drugom rukom vukla moja jaja u isto vreme. Moje disanje je postalo nepravilno, dopunjujući moju potrebu da pomeram svoje kukove u suprotnom pravcu od pokreta njene glave. Želeći ništa više nego da preuzmem punu kontrolu i jebem joj lice. „Svršiću,“ zarežao sam. Nisam bio kompletan seronja. Makar sam je jebeno upozorio. Pokušala je da skloni svoje usne sa mog kurca, ali sam je dohvatio za zadnji deo glave gurajući ga dublje. Pomerajući svoje kukove unapred još jedan poslednji put, svršio sam jako u zadnji deo njenog grla. Istresajući svoju spermu, izvukao sam kurac iz njenih usta uz kratki, oštri zvuk izvlačenja plutenog čepa iz boce. „Gutaj,“ strogo sam naredio. Virila je gore na mene kroz trepavice radeći momentalno kao što joj je rečeno. Brišući uglove svojih usta, pokušavala je da popravi svoj crveni karmin koji je sad bio razmazan po celom mom kurcu. Uvukao sam ga nazad u pantalone i zakopčao kaiš kad je ona zavodljivo kliznula uz moje telo, idući pravo ka mojim ustima. Uzvratio sam. „Da sam želeo da okusim svoju spermu, polizao bih je sa tvog lica, dušo. Imaš malo nečega upravo ovde,“ pokazao sam na ugao mojih usana. Povukla se, režeći, „Jebi se!“ Zasmejao sam se, rugajući se, „Ne hvala. Ima zahteva za tu poziciju, a ti se očigledno jebeno ne kvalifikuješ, dušo.“ „Ti guzice...“ „Creed!“ Čuo sam kako Lukeov glas odjekuje kroz drveće. „Jesi li tamo napolju?“ Dao sam pun gas motoru nekoliko puta, spremajući se da odmaglim. “Šta dođavola? Samo ćeš me ostaviti ovde?“ Udarala je u ljutnji svojim stopalima kao trogodišnjakinja, podsećajući me tačno zašto nikad ne ostajem u blizini posle pražnjenja mojih jaja. 10


„Iskoristi te noge za još nešto osim za širenje,“ grubo sam joj se podsmehnuo. Odvozeći se, čuo sam je kako vrišti i nabraja nešto jedno za drugim iza mene. Ubrzao sam odmičući stazom i praveći put do Luka, koji je imao glupav osmeh na licu kad sam mu došao u vidno polje. Zavrteo je glavom. „Još jedna? Ta je broj tri, a tek je petak,“ vikao je preko tutnjećeg zvuka mog motora. „Gledaj svoja posla, mlađi brate.“ Prevrnuo je očima, šutirajući šljunak ispod svojih cipela. „Šta ti radiš ovde? Upravo si izašao iz škole? Gde je mama?“ pitao sam ga zaustavljajući se tačno ispred njega i koristeći petu moje crne borbene čizme da izbacim nogare motora. Ja sam takođe trebao da budem u školi, umesto što sam se vozio okolo ceo jebeni dan, dovodeći u red sve za sastanak kluba. Ionako sam već padao iz većine predmeta zbog bežanja svo prokleto vreme. Odbijao sam da sedim u tom holu pakla i da mi gomila nastavnika kojima se živo jebalo za mene govore šta da radim. Nije da mi je trebalo obrazovanje za moju budućnost. „Ona je unutra, brine o poslu sa tatom.“ Prigušeno sam se nasmejao pokazujući prema klubu. “Christa je unutra. On neće biti srećan što je došla nepozvana, opet.“ „Da li je ikad srećan?“ Nasmejao sam se, znajući da je u pravu. Christa je bila jedna od glavnih očevih jebačica. Bila je još jedna kurva koja tek što se odvojila od mamine sise. Bio sam svedok očevog jebenog kluba kurvi više puta nego što mi je prokleto bilo stalo da brojim. Kopile se nikad nije uznemiravalo sakrivanjem činjenice da zaglavi svoj kurac u svaku drolju koja raširi noge za njega. Nisam mogao tačno da odredim vreme kada nije varao moju majku, ali ona nije plakala dok ne zaspi zbog njegovih neverstava. Pomislili biste da će posle toliko činova izdaje da se jebeno probudi i ostavi ga. Umesto toga, ona je zaglavila uz njega, ponašajući se kao da nema ničeg lošeg, rađajući mu još sinova. Verovatno se nadajući da je to dovoljno da dokaže svoju lojalnost njemu i klubu. Što je bila čista glupost ako pitate mene. Ili je možda samo želela da sve podseti da je ona još uvek njegova stara dama. Osim što starim damama nije bilo dozvoljeno prisustvo na imanju ukoliko nisu pozvane, uglavnom tokom velikih zabava, gde su bile potrebne u kuhinji gde one pripadaju, kuvajući za članove. Tih dana je bilo slobodno 11


za sve. Pravila su dozvoljavala braći slobodu da ne brinu o tuči između žena, koja bi izbila zbog njihovih kurčeva koje vlaže neke tuđe pičke. Ako su stare dame mislile da njihovi muškarci drže svoje kurčeve uvučene u pantalone, zaslužuju da ih varaju jer su jebeno glupe. Mama je već znala za šta je tata sposoban, to nije bila tajna. Nije ga jebeno bilo briga kako se ona oseća zbog toga. Znao je da bi ona imala previše da izgubi kad bi ga napustila. Naslanjajući leđa, ugasio sam motor i zgrabio pakovanje cigara iz prednjeg dela mog kožnog prsluka. Stavio sam nikotinom napunjen štapić između usana paleći ga i duvajući dim u vazduh, dalje od Luka. On je mrzeo miris cigareta, pričajući mi godinama sranja o tome kako ubijam sebe polako sa svakim udahom ili neka sranja slična tome. Konačno je skoro odustao, znajući da sam izgubljen slučaj. Pušenje je bio moj porok, postao sam brzo zavisnik od nikotina, koji me je smirivao. Moje utočište od usrane oluje u kojoj sam živeo. Bio sam mu izložen celog života, svi oko mene su pušili jednu za drugom cigaretom, kao jebeni fanatici. Uzeo sam svoj prvi dim kad sam imao jedanaest i kratko posle toga sa braćom sam pušio svoj prvi džoint. To nije bilo tako loše, mogao sam ući u mnogo gora sranja. Droge i alkohol su preovlađivali u mom dnevnom životu isto koliko su i žene. Moje telo je već bilo prekriveno mastilom. Samo još jedan od mojih poroka. „Šta ima?“ pitao sam, smeštajući cigaretu u ugao svojih usana. „Pa... nešto kao... mislim...“ spoticao se o svoje reči, vukući okolo noge. Gledajući svuda, osim u mene. „Izbaci to Luke.“ Vidno je uzeo dubok udah, konačno uspostavaljajući kontakt očima sa mnom i izbrbljao, „Potreban mi je neki savet.“ Podigao sam glavu, radoznao. „Za... znaš... život i stvari...“ „Pička?“ izjavio sam sa podignutom obrvom, prelazeći na stvar. „Nema veze. Zaboravi.“ Iznenada se okrenuo da ode od mene, ali nisam hteo da ga pustim da se lako izvuče. Sišao sam sa motora i zgrabio ga za ruku. „Ne tako brzo. Ispljuni.“ Okrenuo se nazad da se suoči sa mnom. „Kako znaš da želim da pričam o devojci?“ 12


Iskezio sam se puštajući ga. „Uvek je o devojci. Lupaš je ili želiš da je lupaš?“ „Imam devojku Creed.“ „Imaš kurac Luke. To ti imaš. Prestani da okolišaš i kaži mi šta mogu da te savetujem, bez obzira da li ćeš ili nećeš da ga staviš. Jebeno sigurno, bolje da ga staviš,“ podsetio sam ga, insistirajući da ga zapakuje. „Da... da... znam.“ „Uskoro ćeš imati petnaest. Jaja moraju da se spuste, svakog dana sada.“ „Mislio sam... kad si ti...“ „Sa jedanaest. Probudio sam se usred noći sa kurcem u njenim ustima. Potrajalo je oko dvadeset sekundi otkad me je zajahala,“ nasmejao sam se, sećajući se koliko sam bio „jedno-pumpajući“ glupan. „Kakva je...“ „Ne bih mogao da ti kažem kako je izgledala u mraku. Tata je morao da se uveri da njegov prvenac voli pičku toliko koliko i on i da nije odgojio pedera.“ Vratio se nazad, iznenađen mojim otkrićem. To su tačno bile reči koje je moj otac izrekao sledećeg jutra. Podsetio sam ga da mi je samo jedanaest, čime sam zaradio bekhend u lice. Govoreći mi kako bi trebalo da mu zahvalim što mi je to omogućio, a ne da budem drzak. Stresao sam se od sećanja. „U redu je Luke. Ne možeš siliti želju.“ Zlobno sam se nasmejao. „Uvek ću biti iskren sa tobom. Neću zaslađivati sranje, nemam ni vremena ni strpljenja za to. Morao sam da naučim stvari na teži način, ne želim to za tebe. Sve što ja radim je za mamu i Noahu i da nisi nikad jebeno to zaboravio.“ Svi smo mi u ovom životu na duži period ostavljeni da se suočavamo sa našom usranom srećom. To nije Lukeova ili Noahina greška. Oni nisu tražili da se rode u ovom sjebanom svetu ništa više nego ja. Život bih dao za moju mlađu braću i deo mene se još drži za nadu da oni neće morati da žive ovaj život zauvek. Duboko u sebi sam znao da sam prokleta budala baš kao moja mama. Ona se držala za ideju boljeg muža dok sam se ja držao za ideju boljeg života. Otac bi dao svoj zadnji samrtni dah za svoje sinove koji će pratiti njegove stope. Dolazak pakla ili potopa, mi nemamo pravo reči u našoj sudbini. To nam je već isplanirano. Pogotovo moja. „Znam. Ja samo... stvarno mi se sviđa, znaš? Ne želim to da zabrljam.“ 13


„Dakle kažeš da sve ovo nije zbog pičke? Zbog ljubavi je?“ Nasmejao sam se nelagodno. Klimnuo je glavom, stavljajući ruke u džepove, čekajući na nešto... na šta, nisam bio siguran. Prošao sam kraj njega sa namerom da sednem na stari drveni sto za piknik daleko iza kluba. Odmarajući laktove na kolenima, otresao sam pepeo sa cigare dole na travu. Pakleno sam se trudio da izađem sa nekim ispravnim savetom za njega. Razmišljajući o svim plači-pičkastim filmovima koje bi moja mama gledala sa zavišću. Isto sranje opet i opet, momak sreće devojku, momak pita devojku da se uda za njega, i oni žive sretno do kraja života sa troje dece i psom i belom drvenom ogradom. Gomila jebenih sranja koja nisu bila realan život, ali tu bi moralo biti nešto što mogu da izvučem iz dupeta da mu kažem. „Gledaj Luke... mislim da ja nisam najbolja osoba koju bi pitao za ljubavni savet. Ljubav je... pa..., ljubav je jebena...“ Slegao sam ramenima, uzimajući još jedan dim cigarete, ne znajući šta da kažem. Zvuk motora koji daju pun gas iznenada je ispunio vazduh oko nas s prednje strane kluba. Uskoro će ovo mesto biti prepuno elitom jebene elite i ja bih trebao ući unutra svake sekunde. „U redu je, samo idi. Znam da imaš obaveze prema tati i klubu,“ uzdahnuo je razočarano gledajući kako uvijam moj sat oko zgloba. Ignorisao sam ga. „Sviđa ti se? Želiš kao da izlaziš sa njom i da vidiš kuda to ide, jel? „Da,“ jednostavno je izjavio, skočivši na sto pored mene. „Ona je drugačija, Creed. Nije kao devojke odavde, to je sigurno,“ priznao je, trljajući zadnji deo svog vrata. Pokušavajući da se ponaša kao čovek iako je još uvek bio pravo dete. Mislim da nikad neću moći da vidim svoju mlađu braću nikako drugačije osim kao moju odgovornost. To je bilo tako od dana kad su se rodili. Moja mama nije bila loša mama, ona je samo imala svojih sranja o kojima je trebala da brine. Na kraju dana, ona prosto nije znala ništa bolje. Odgajanje tri dečaka nije bilo lako, a moj otac nije bio od pomoći. Sve što je uradila, bilo je da je pala na momka sa druge strane koloseka, i mlada zatrudnela... sa mnom, pokušavajući da odraste još od tada. Ona nas je ipak volela i često se trudila da nam pokaže naklonost, nadoknađujući nedostatak mog oca. 14


On nije bio zainteresovan ni za šta, osim za MC. „Upravo se doselila ovde iz Dallasa, Texas,“ Luke me je informisao, odvlačeći me od misli. Uzeo sam sledeći dim moje cigarete, otresajući je ispred sebe. “Njen tata je neka vrsta prodavača. Zarađuje dobro, to je sigurno. Ona nosi lepu odeću svaki dan, ima dugu braon kosu, plave oči i miriše tako jebeno dobro.“ Nasmejao sam se, prelazeći pogledom preko njega, gledajući njegovo lice kako se sija dok priča o njegovoj devojci. Lagao bih kad bi rekao da me nije činilo ponosnim što je on želeo da uradi dobru stvar sa njom. Da naše vaspitanje nije zbunilo njegove misli o ženama i ljubavi kao što je mene. „U svakom slučaju mi se družimo u školi. Nisam je još nikad poljubio. Pa, upravo sam shvatio da ti imaš mnogo iskustva sa devojkama... možda mi možeš dati neki savet. Čak sam želeo da te pitam da li bi možda mogao da je pokupiš sutra uveče i odbaciš nas na film? Pitao sam mamu, ali...“ „Posramila bi te da se usereš.“ Obojica smo se smejali, znajući da je to istina. „Reci mi ako te razumem. Ti ne želiš samo da je tucaš, želiš da se igraš jebene porodice sa njom, zar ne?“ Nagnuo se napred, nakrivio glavu na stranu i klimnuo. „Jesi li dobro?“ posegnuo sam, pokušavajući da mu opipam čelo. Skočio je dole sa stola, izvan mog domašaja. „Poznato ti je da si Jameson, zar ne?“ Smejao sam se. „Jebi se! Zaboravi. Zaboravi da sam ikad nešto rekao. Smisliću sam šta da radim, usranko.“ Gurnuo me je u rame i ja sam momentalno zastenjao od bola. Uhvatio sam se, pokušavajući da odvratim mučan bol. „O, dođavola, ne podnosiš sad ni šalu mlađi brate? Odrasti...“ otišao sam, smejući se. „Šta se tebi dogodilo?“ odmah je pitao, prilazeći. Povukao je moju ruku, kožni prsluk i majicu sa mog ramena. “Zašto ti je rame svo zavijeno?“ „Luke, u redu sam.“ „Sranje. Da li si pogođen? Gde tata šalje...“ Odgurnuo sam ga. „Ne treba mi tretman za bebe Luke. U redu sam. Obećavam,“ uverio sam ga držeći tri prsta u vazduhu. „Izviđačka čast.“ „Otkad si ti dečko izviđač?“

15


„Otkad sam jeo jebene browniese. Sada dovuci svoje mršavo dupe ovamo i završi šta si govorio.“ Nasmejao se iako je još uvek bio zabrinut, sedajući nazad pored mene. „Ona zna šta osećaš?“ pitao sam menjajući temu. „Mislim.“ „Onda idi za njom Luke. Sviđa ti se, pokaži joj. Ponašaj se prema njoj sa poštovanjem.“ „Jednostavno tako. Razmišljaj i postupaj svojim mozgom i srcem.“ Položio sam ruke na njegovo rame. „Razumeš li me?“ Duboko je udahnuo, razmišljajući šta sledeće da kaže. Suzio sam oči na njega. „Takođe želim da joj ovo dam. Šta ti misliš?“ Posegao je, skidajući lanac sa svog vrata. Znao sam tačno na šta aludira pre nego što mi je čak pokazao. Tata je, svima nama, momcima, dao St. Columbanus, sveca zaštitnika motociklista, kad smo se rodili. Medaljon na srebrnom lancu. To bi trebalo da nas drži sigurne, zaštićene i označava život u kome smo rođeni. MC život. Pozadina svakog medaljona imala je vreme kad smo rođeni ugravirano na sebi sa rečima „Vozi ili Umri.“ Kad smo bili bebe mama bi pričvrstila medaljon na naše štramplice, ali kako smo postajali stariji, nosili smo ih oko našeg vrata. „Luke, mislim da ne...“ „Ti si tu, govno jedno,“ tatin glas prodirao je sa zadnjih vrata komarnika, prekidajući me. “Jesi li gluv? Ne čuješ motore kako se zaustavljaju? Dovuci dupe odmah unutra, pre nego što dva put razmislim da li da te pustim da prisustvuješ.“ „Tata, bila je moja greška,“ Luke se umešao. „Nemoj.“ Podigao sam ruku, ućutkujući ga. „Da li sam ti rekao da govoriš? Ti si isti kao tvoja jebena mama, uvek pričaš kad ne treba da pričaš. Slab si i bezvredan kao i ona.“ Došao je kroz vrata, niz tri stepenika. Ščepao je Luka za njegovu majicu i povukao ga od stola. Udarcem je izbio ogrlicu iz njegove ruke, čineći da padne na tlo ispod mene. „Da li treba da te naučim još jednu lekciju dečače?“

16


Mogao sam da vidim Lukove ruke kako se stežu u pesnice, njegovo lice se zarumenelo, a njegova vilica se stisnula kao da bi rekao nešto što bi sigurno jebeno zažalio. „Ti si Kurac,“ Luke je promrmljao ispod daha. „Šta je to bilo?“ Tata ga je povukao bliže svom licu. Ustao sam, gaseći moju cigaretu na drvetu. Odmah sam zgrabio Lukea za njegovu ruku, izvlačeći ga iz očevog stiska. Iskoračio sam, smeštajući Lukea bezbedno iza mene. „Nije njegova greška. Ja sam zajebao. Neće se ponoviti,“ zaškrgutao sam, pokušavajući da ostanem miran. „Luke, odlazi.“ Brzo sam se okrenuo, gurajući ga grubo nazad. „Hajde dečko, ne budi pička. Ispljuni, šta si rekao?“ Tata je nastavljao da se raspravlja, imajući potrebu da izbaci na nekog svoju agresiju. Obično na mene. Pogledao sam Lukea strogim pogledom, upozoravajući ga da drži svoja prokleta usta zatvorena. Poslednje što sam želeo je da se bijem sa našim ocem, ali bih, kad bi on stavio svoje ruke na moju braću ili majku ispred mene. Mislim da je deo njega znao da ne treba prelaziti tu granicu sa mnom, zbog toga ih nikad nije udario u mom prisustvu, ali ga to ipak nije zaustavilo da oslobodi svoj gnev kroz pesnice. „Ništa gospodine,“ Luke je odgovorio, razumevajući moje tiho upozorenje. „Sada odlazi, pravi čovek ima važna posla za koja treba da se pobrine. Kad ti poraste par jebenih muda, bićeš u mogućnosti da igraš i ti takođe,“ provocirao ga je želeći da ima zadnju reč. Tata je gledao Lukea kako ide u pravcu maminih kola, gde je stajala ona, sa čistim bolom i žaljenjem u svojim očima. Uvek je bilo gore kad je pokušala da nas odbrani, njegov bes bi se okrenuo ka njoj. Besan što je pokušavala da nas odgoji u gomilu pičkica, kad je sve što je on pokušavao bilo da od nas napravi muškarce. Sagnuo sam se dohvatajući Lukovu ogrlicu. Gurnuo sam je u džep pre nego što tata vidi. Praveći mentalnu belešku da je dam bratu kasnije. Klimnuo je glavom ka meni. „Vuci svoje dupe unutra.“ Sa tim, on se okrenuo i otišao zadnjim stepenicama. „Hvala dušo,“ mama me je pozvala kad je on opet ušao unutra, prenoseći moju pažnju na nju. 17


Nasmejao sam se, odmahujući joj. Gledao sam u Noaha koji je sedeo na suvozačkom mestu samo klimajući svojom glavom. Ona je poljubila Lukea u obraz i šapnula mu nešto što nisam mogao da razaznam. Uzeo sam dubok, dugačak, ohrabrujući dah. Gledajuću u jedinu stvar koja je ikad bila istinski važna za mene. Moju porodicu. Nakon što sam video da su otišli, moje oči su se vratile na klub. Predsednik je zvao u Crkvu, ali tu nije reč o crkvi u kojoj sedite u kapeli, moleći se gospodu od gore, tražeći oproštenja za svoje grehe. Zato što Bog nije želeo nas. I pakao bi nas ispljunuo jebeno napolje.

18


Ušao sam u staro mašinsko skladište pretvoreno u klub decenijama pre. Ruševina od zgrade je bila usred ničega, izvan grada, sa hektarima otvorenih polja koja ga okružuju. To je bila njegova vlastita organizacija, kojom je upravljao svojim sopstvenim zakonima. Spoljašnost je bila obojena u crno sa masivnim muralom klubskog loga sa prednje strane skladišta. Preko velikih gvozdenih vrata bila je klupska ukrasna ploča na kojoj je pisalo Đavolovi Otpadnici MC, Southport, NC. U potkrovlju zgrade smešteno je nekoliko malih apartmana gde bi članovi kluba jebali kurve koje su uvek visile okolo, ili je povremeno služilo kao utočište za one koji su se skidali sa droge. Neki članovi su ih čak koristili kao svoje kuće. Klupske kurve su preovlađivale u MC-u, tucajući se sa bilo kojim bratom u bilo koje vreme. Ponekad bi imali devojke koje prolaze kroz grad samo tražeći lošeg momka i dobro vreme za jebanje. Znajući da će ih naći ovde. Bilo je par devojaka koje su bile fine, one su samo imale težak period u životu i nalazile su utočište na ovom jebenom mestu. Većina njih je ipak skakutala okolo sa jednog kurca na sledeći, nadajući se da bi jedan od braće bio dovoljno glup da jednog dana od njih napravi svoju staru damu. „Drži svoja jebena usta zatvorena. Razumeš me?“ Tata je pretio tonom koji mi je bio previše poznat. Stojeći pored moje pozicije ispred vrata. „Pustićeš me unutra?“ odazvao sam se, naginjući glavu u stranu, pozivajući se na sastanak. „Posle onog što si uradio danas za klub. Jebeno si zaradio.“ Potapšao me je po leđima. „Uskoro ćeš imati osamnaest, nećemo više imati problema. Stajaćeš gde ti je namenjeno da budeš. Pored mene, sine. Pored. Jebenog. Mene...“ izjavio je sa ponosom. Samo sam klimnuo glavom. Zauzeo sam svoju poziciju ispred vrata, čuvajući i uzimajući oružje i telefone našim gostima, pre nego uđu u sobu... neophodan postupak kad 19


civili prisustvuju sastancima. Sva amblemirana braća zauzimaju svoja mesta za dugim pravougaonim stolom gde braća sede sa desne strane, a gosti koji prisustvuju, sa leve. Moj otac je uvek sedeo na čelu stola sa malim svečanim maljem ispred njega. Obično su se ovi sastanci, Crkva7 kako ih zovemo, uvek odvijali po istom principu. Pored oca sedeo je Zamenik Predsednika, Striker, koji je bio sa MC-em više od dve decenije. On je bio više nego desna ruka mog oca. Bili su kao rođena braća, odrastajući zajedno. Ja sam odrastao sa njegovim sinom, ali stvarno ne mogu reći da sam bio obožavalac kopileta. Lično, uvek sam mislio da je njihovo prijateljstvo bilo lažno sranje. Onda je tu bio Diesel, koji je prošao put od toga da je nomad, pa sve do Vodnika Naoružanja.8 Nomadi su bili Razjareni Kosači9, oni su radili za klub, ubijajući svakog za kog kažemo da mora da ode bez sekunde jebenog razmišljanja ili objašnjenja. On me je odveo u moj prvi noćni klub kad sam imao četrnaest, čak mi je kupio jebeni ples u krilu, sa srećnim krajem od mlade brinete sa napućenim usnama, sočnim dupetom i uskom pičkom. On je bio brat sa kojim sam bio najbliži. Ispod njegove titule, bio je Stone, Sekretar. On se prebacio ovamo iz Arizona i bio sa nama od prošle godine. Bio sam prilično siguran da je on bio odgovoran za „kupovinu mog motora,“ za tatu. Bio je u svojim srednjim dvadesetima i nikad nije mnogo pričao, ali kad jeste, on bi ti istresao guzicu od smeha. On je bio najzabavniji kučkin sin kog sam ikada sreo. Ispucavao je šale u najprikladnije vreme. Voleo je pičku isto koliko je voleo da zasmejava ljude. Žene su se okupljale oko njega samo zbog njegovog smisla za humor. Poslednji, ali ne najmanje važan bio je Phoenix, blagajnik Đavolovih Otpadnika. On je brojao naš novac isto koliko i našu prokletu drogu. Dobio sam svoju prvu tetovažu kad mi je bilo deset godina od tog kokainskog zavisnika, stičući još nekoliko komada mastila od njega od tada. Prestao sam da brojim koliko, pre nekoliko godina. Bilo je teško reći ne kad je on nudio celo prokleto vreme. On je bio moron koji je bio uduvan kao kurac sve vreme, ali to ga je samo činilo boljim u tome što radi. Mesečni sastanci sa samo amblemiranom braćom bili su manje formalni, u poređenju sa onima kojima su prisustvovali civili. Tata je više voleo tu 7

Sastanak pristalica(vernika) Član interne organizacije MC 9 Po legendi oni su sama Smrt. Uzimali su duše mrtvih kad treba da napuste ovaj svet. 8

20


crkvu sa poslovnim saradnicima, koja se održavala na našoj teritoriji tako da on može da drži kontrolu. U slučaju da se desi neko veliko sranje, što se dešavalo s vremena na vreme, braća bi direktno pucala preko puta stola. Ne samo da je svaki od njih bio naoružan, bilo je takođe postavljenih pištolja ispod stola gde smo sedeli. Niko osim braće nije ušao sa pištoljem na sebi. NI-KO. „Završio sam ovde, trebalo bi da bude samo još nekoliko njih koje očekujemo. Počećemo za oko petnaest minuta, zaključaj artiljeriju i uđi. Stani pozadi, pazi i drži svoja jebena usta zatvorena, čuješ li?“ Klimnuo sam opet glavom, u stvari ne slušajući ni jednu prokletu reč koju je rekao, fokusirajući se na proveravanje oružja. On je ušao u sobu za sastanke i baš kad sam hteo da zaključam radnju, na sigurnosnom ekranu iznad vrata video sam crnu limuzinu sa zatamnjenim prozorima kako se zaustavlja ispred. Nisam morao jebeno da pogađam ko je to, znao sam tačno ko sedi iza stakla. Njegov vozač je izašao napolje i otvorio zadnja putnička vrata, puštajući napolje nekoliko muškaraca uključujući visokog čoveka sa izrazito crnom kosom i tamnim tenom. Samo potvrđujući ono što sam već znao. Alejandro Martinez. On je bio korumpiran gangster pravo iz New York Citya, koji je zastrašivao sve koji su ikad ukrstili staze sa njim. Zvali su ga Đavo ili takvo neko sranje. Nije me bilo briga za njega. Nikad nije. Ali on je bio jedini čovek koga se moj otac na neki način bojao, što je verovatno trebalo nešto da mi znači. Nije. On bi se pojavio s vremena na vreme nenajavljen. Izlazio je iz limuzine zajedno sa vozačem, noseći svoja moderna jebena odela i dizajnerske cipele. Ni dlaka nije bila van svog mesta. Uvek se krećući u grupi sa nekoliko telohranitelja sa strane. Svi su bili naoružani i spremni da ubiju, ili budu ubijeni za njega. Nisam mogao da shvatim zašto je moj stari oprezan prema njemu. Za mene, on je samo izgledao kao pička koja se krije iza skupih odela i svojih ljudi. Tata nije mogao da shvati da Martinez radi za nas, a ne obrnuto. MC je bio njegov snabdevač oružjem i ponekad drogama. Njemu smo mi trebali. Prosto i jednostavno.

21


Zakopčao je svoj sako, pokrivajući pištolje koje je imao u futroli ispod i signalizirao svojim ljudima da ostanu na mestu kao jebeni psi, prateći iz blizine svog prokletog vlasnika. „Pa zar ovo nije Creed Jameson,“ Martinez se oglasio, prolazeći kroz čelična vrata prema meni. „Zadnji put kad sam te video, bio si još uvek na maminoj sisi,“ zastao je, gledajući me gore-dole pokroviteljski. „Vrlo lepe sise, ako se tačno sećam,“ peckao je, stojeći ispred mene, onako visok, sa rukama u džepovima svojih pantalona. Samozadovoljan izgled se zagipsao na njegovom jebenom licu. „Da li znaš ko sam ja sine?“ Nisam posrnuo. Nije mi se živo jebalo ko je on. Niko ne dolazi na moju teritoriju omalovažavajući moju majku. „Nisam tvoj sin,“ klimnuo sam glavom kroz stisnutu vilicu, prekrštajući ruke preko grudi, odmeravajući ga. Lagao bih kada bi rekao da me njegova čvrsta mišićna građa, tako uočljiva kroz njegovo crno trodelno odelo, nije malo iznenadila. Bili smo tačno iste visine 190,5 cm, široki i vitki. Osim što sam ja imao jebenu mladost na mojoj strani, Martinez je morao biti u svojim kasnim četrdesetim, ali je još uvek imao to jebeno lepo dečačko lice. „Znam tačno ko si ti,“ izjavio sam, ne posustajući. Izgovarajući svoje proklete misli. „Pička koja se krije iza svojih skupih jebenih odela. One drkadžije ti puše kurac takođe?“ Pustio je grleni smeh, glava mu je pala unazad. „Imaš set pravih mesinganih jaja, sine,“ narugao se, pokušavajući da sklizne pored mene, udario me je u rame. Odbio sam ga svojom zdravom rukom pravo preko njegovih grudi. Zaustavljajući ga pre nego što je stigao do vrata. „Moraćeš da predaš svo svoje oružje.“ Pogledao sam u njega. „Uključujući taj Glock pričvršćen za tvoju nogu.“ „Zar nisi sladak.“ Nacerio se. „Jebe mi se, ti malo govno. Već ulazim unutra bez svojih ljudi. Neću predati oružje, pogotovo ne uspaljenom malom kurcu, čija jebena jaja jedva da su se spustila. Hoćeš da mi priđeš? Neću oklevati da smestim jebeni metak u jedno od tih jaja,“ izbljuvao se blizu mog lica. Nisam se kolebao, zgrabio sam ga za revere njegovog odela, unoseći se direktno u njegovu facu. „Čitaj znak, kretenu. Nema oružja izvan ove tačke. Poštuj klub ili odjebi.“ Nasmejao sam se, oslobađajući ga, ispravljajući

22


nabore koje sam izazvao. Gledajući ga pravo u oči. „Pokušajmo ovo ponovo. Predaj svoje oružje,“ ponovio sam arogantnim tonom. „Šta se jebeno dešava ovde?“ tata je zaurlao, jureći kroz dupla vrata, zaustavljajući se kad je bio licem u lice sa Martinezom. „Ja sam razočaran, Jamesone. Stvarno bi trebao da naučiš svog dečka ovde nekim manirima. Ili bi trebao ja malo da ga naučim umesto tebe?“ Martinez je režao, podižući obrvu, posegnuvši u svoj sako. Moj otac je pogledao od njega do mene i ponovo u njega. „Predlažem ti da kažeš ovom ujedaču zglobova da umukne i pusti me da prođem. Ja sam tvoj gazda. Ja ili ulazim napunjen ili ne ulazim uopšte.“ „Ja se izvinjavam zbog ponašanja mog sina. Zaboravio sam da mu kažem da ste vi jedini izuzetak. Neće se ponoviti.“ „Prokleto si u pravu da neće. Neće biti živ da priča o tome, ako se to desi,“ Martinez je pretio, sevajući na mene. Tata me je pogledao. „Creed, smiri se, dečače. Martinez je gost ovog kluba. On ne mora da prijavi oružje.“ Besno sam odgovorio. “Da li me zajebavaš?“ naljutio sam se, uhvaćen nespreman njegovim odgovorom. „Creed! Dosta! Pozabaviću se tobom kasnije. Martinez, uđi, tek smo počeli.“ Pokazao je prema vratima. Martinez je prošao pored, jako me udarajući u rame uzrokujući da se trgnem od oštrog bola koji zrači kroz moju ruku. Nisam se zaljuljao, stojeći uspravno, odupirući se nagonu da ga tresnem o zid i sjebem njegovo lepo dečačko lice. Moj besan matorac išao je blizu iza njega, streljajući me upozoravajućim ljutim pogledom. Povukao sam se, klimajući glavom, iznenađen preokretom. Zaključao sam oružje i pratio sam ih pri tom zaključavajući vrata za sobom. Zauzimajući svoje mesto kod udaljenog zida, bio sam na poziciji sa koje sam tačno mogao da držim kretena na oku. Martinez se nakezio kao prokleta budala kad me je video, naslanjajući se u svoju stolicu. Prekrštajući gležanj preko svoje noge, otkopčao je sako dopuštajući da cela soba vidi da je on još uvek osiguran i naoružan. Puneći me besom. Stavio je svoje ruke na sto. „Od kada mi dopuštamo deci da prisustvuju sastancima?” Narugao se. „Od kada matori kreteni kao ti...” 23


Tata je pročistio grlo, vraćajući njegovu pažnju prema sebi. Kad bi pogled mogao da ubije, ja bih ležao u bazenu moje sopstvene krvi u tom momentu. Podižući ruke u znak predaje, začepio sam svoja jebena usta iako sam imao još mnogo štošta da kažem. Malj se oglasio tri puta, objavljujući da je crkva sada u zasedanju. Utišavajući svo šegačenje koje je kružilo sobom, vraćajući svima fokus na Predsednika. Ovo je bio prvi put da mi je bilo dozvoljeno da uđem u crkvu sa ostalim postojećim saradnicima, i ja sam gledao fasciniranim pogledom kako moj otac zauzima centar bine. Njegovo ponašanje je očitavalo samo dominaciju i kontrolu, oslikavajući savršenu sliku neustrašivog, moćnog, zavidnog vođe za koju se on tako očajnički držao. Kako sam bio stariji, to je više moja majka volela da me podseti kako sam ja pljunuta slika njega. Od naših duboko postavljenih sivih očiju, uskog lica, visokih jagodica, četvrtaste vilice i istaknutog nosa, do naše tvrdoglave, odlučne ličnosti. Sa našom tamno braon kosom koja je uvek bila duga na vrhu i obrijana sa strane, podsećala me na vojničke frizure. Jedino što je tatina glava bila prošarana sedima. Obojica smo bili visoki, vitki i sa telom koje se nije videlo od tetovaža. Dozvoljavao mi je da vežbam sa njim od kada je glas počeo da mi se menja, učeći me kako da pucam iz svega, od pištolja do puške, pogađajući mete na sedamdeset metara od moje četrnaeste. „Hajde da samo prestanemo sa sranjima i pređemo pravo na problem. Nesporazumi se pojavljuju u nekoliko prošlih nedelja, što nas je dovelo do toga da pronađemo grupu zvanu Grešnici Likuju koja je ušla na našu teritoriju. Pokušavajući da ukradu naš posao, naše žene i ponašaju se kao da su jedni od nas. Idući toliko daleko da koriste naše prokleto ime,“ zastao je gledajući okolo po sobi dok njegov intenzivan pogled nije pao na Strikera. „Ti ne bi slučajno znao nešto o ovim tvrdnjama, bi li?“ Sve oči su bile uprte u Strikera, našeg Potpredsednika i verovatno najstrašnijeg kučkinog sina u Đavolovim otpadnicima. Stajao je, nameštajući svoja jaja, gurajući još duvana za žvakanje u svoja usta, pre odgovora, „Nisam čuo za ta sranja, Predsedniče, ali recite mi koga treba da nađem i imaću drkadžiju u zemlji pre zore.“ Tatin smeh je odjekivao kroz sobu. „Ne slažem se, kurvin sine.“ Svetla su se zamračila, a slika se osvetlila na dalekom zidu iza mog oca. Nisam morao da gledam slike da bi znao šta su. Proveo sam zadnjih par nedelja prateći

24


njegovo dupe, praveći upravo te fotografije. Iz tog razloga je moj stari bio tako jebeno ponosan na mene. „Pa, reci mi, Striker, šta dođavola misliš da radiš na ovim fotografijama? Zato što sigurno ne prodaješ kolačiće devojčica izviđača.“ „Nije kao što tu izgleda Predsedniče,“ izjavio je, gledajući u slike sebe sa članovima suparničke bande kako se naginju jedan prema drugom, razmenjujući reči. „Je li tako?“ naglasio je moj otac. „Šta je sa ovom? Isto nije onako kako izgleda?“ Na sledećoj fotografiji koja se pojavila, Striker pruža istom čoveku eksterni USB. Jedna fotografija za drugom, dodavale su optužujuće dokaze koji su polako spuštali člana od poverenja ostalih. Striker je digao ruke u znak predaje. „Ne, ne, ne, ovo je nesporazum. Ja... ja... ja...” Moj otac se uspravio. „Ti... ti... šta? Daješ neprijatelju informacije? Izdao si svaku osobu pojedinačno u ovoj sobi? Šta Striker?“ Došao je do suprotne strane stola, bliže meni. „Zato što ovog trenutka, meni to upravo tako jebeno izgleda. A sad, ne samo što si jebeni izdajnik već se ponašaš se kao jebena pičkica.“ Odjednom je tresnuo pesnicom o sto, od čega niko nije skočio, osim Strikera. „Dok izbrojim do tri imaš rok da se opravdaš,“ tata ga je upozorio, nikako ne sklanjajući pesnicu sa stola. „Jedan,“ ubeđivao ga je mekim, mirnim glasom. „Ja... ja...“ Striker je zamuckivao, provlačeći grubo ruke kroz svoju srebrnu kosu, pokušavajući da nađe reči. „Dva...“ „Predsedniče, molim vas, nije kao što izgleda. Mi smo jebena braća! Ja vas volim. Volim ovaj jebeni klub. Molim vas, vi ste moja porodica! Ja... ja...“ Gledao sam od Strikera nazad prema mom ocu. Jeziva tišina je ispunila sobu. Zatišje pred buru. Suzio je svoje oči na Strikera, okrenuo glavu na drugu stranu i promrmljao, „Tri.“ Pre nego što je i završio izgovarajući broj, izvukao je poluatomatski pištolj ispod stola, naciljao direktno u Strikerovu glavu. „Bang, bang, kurvin sine!“ Očev glas zaurla, praćen dubokim prigušenim smehom. „Naterao sam te da se trgneš, zar ne?“

25


Striker je spustio svoje ruke, smeštajući ih na grudi, smejući se zajedno sa mojim starim. „Uplašio si me na sekund, neću lagati, seronjo.“ Tata je zavrteo pištolj oko kažiprsta nekoliko puta, zaustavljajući se svaki put kada je cev ciljala u Strikera, kao prokleta igra jebenog ruleta. Odmeravajući ga pretećim pogledom, rekao je „Kad malo bolje razmislim...“ Pištolj je opalio, pogađajući Strikera pravo u rame. Onda ponovo u prepone, par santimetara dalje od njegovog kurca, uzrokujući da se njegovo telo protrese unazad od neočekivanih bolova. Leđa su mu teško udarila u zid kad je tresnuo na zemlju, stenjući od bola. Jednom rukom je držao rame, drugom nogu, sa ogromnim količinama krvi koja curi između njegovih prstiju. Nisam znao šta je gore. Što niko u sobi nije trepnuo jebenim okom, ili što nisam ni ja. Niko od nas nije bio šokiran postupcima mog oca. Niko od nas nije bio iznenađen posledicama izdaje. Ali najviše od svega, niko od nas nije se zapanjio prizorom čoveka koji krvari ispred nas. U četiri proračunata dugačka koraka, otac je bio iznad njega, polako čučnuvši ispred njegovog ranjenog tela. Približavajući se njegovom licu sa pištoljem na santimetar od Strikerovog srca. „Imaš cigaretu?“ Pitao je niotkud. Striker je naslonio glavu unazad o zid, krv je tekla iz ugla njegovih 'žvaćući duvan' napunjenih usana. Kao da je već znao svoju sudbinu i da je jedina stvar koja je ostala da uradi... da to prihvati. Ja sam oduvek znao da moj otac nije čovek s kojim bi ikada želeo da se zajebavaš, Striker je takođe to znao. Lagao bih kad bih rekao da nisam želeo da verujem da je možda sve ovo jedan veliki nesporazum. Isto kao što sam znao da on jeste kriv kurvin sin, koji je voleo mog oca i klub. Dokazujući svoju vernost energično, uvek iznova. „Ne, zašto?“ Striker je viknuo. Otac se odvratno iskezio, unoseći se u njegovo lice. „Zato što volim da zapalim posle jebanja.“ „Predsedniče, nisam...” Gurnuo je cev pištolja na njegovo srce. „Šššš... čuvaj svoj dah za đavola, svi znamo da ideš u prokleti pakao.“ Prišao je bliže, praveći znak krsta i promrmljao, „Pepeo pepelu, prah prahu i sva ta jebena sranja.“ Sa tim, povukao je okidač. Jedan. Solidan. Pucanj.

26


Ubio je svog najboljeg prijatelja bez da je trepnuo očima. Osim što je ovog puta njegova krv bila na mojim rukama. Ja sam obezbedio dokaze, prodao njegovu dušu Predsedniku i potpisao njegovu smrtovnicu u samo par sati. Moj otac je možda povukao okidač, ali on ga nikad ne bi zakopao u zemlju. Da nije bilo mene.

27


„Jedno gotovo. Sada, gde smo stali?“ objavio je tata, sedajući za čelo stola. Lomeći svoje zglavke jedan po jedan. Vežbajući svoju moć i činjenicu da je upravo ubio čoveka iz neposredne blizine. Opijenost adrenalinom što je upravo nekome oduzeo život uvek ga je jačala. Nikome se nije živo jebalo što je u sobi bilo mrtvo telo. Nije bio prvi put da sam video da je neko hladnokrvno ubijen, i neće biti poslednji. Voleo bih da mogu da kažem da nisam manje osetljiv na okrutnu brutalnost sveta, jednog dana si ovde, drugog te nema. Iako je bilo zajebano, štitili smo naše. „O da,“ tata je izjavio, odvlačeći me od sopstvenih misli. Četiri lica su se projektovala na zidu. „Ovi idioti.“ „Ovo je sve vrlo zabavno, pucnjava i ostalo, bravo,“ Martinez je prekinuo, paleći cigaru i tapšući. „Ali šta jebote sve ovo ima sa mnom?“ pitao je, duvajući dim između reči. „Ja sam veoma zauzet čovek, i koliko god mi se dopada ovo što ovde imate, ja nemam vremena za to. Zato pređimo na stvar. Treba da odem i na druga mesta. „Creed je proveo nekoliko prošlih nedelja prateći jebene izdajice svuda okolo. Ne samo da je našao dokaz koji nam je trebao. Nego je uspeo i da uzme USB nazad.“ Izvadio ga je iz džepa i bacio ga na sredinu stola. „Sadrži porudžbine, serijske brojeve, raspored isporuka za sledeći mesec. Oni bi mogli da presretnu sve kartele oružja i droge odavde do jebene Kube. Creed nam je spasio guzice.“ Martinez je podigao obrvu. „Pozvao si me na sastanak zasnovan na tome što je našlo dete?“ „Jeb...” „Creed,“ tata je zaškrgutao, prekidajući me. „Sumnjao sam u Strikera već neko vreme. Imao sam Creeda koji ga je pratio okolo par nedelja. Poslao sam 28


njega zato što Striker ne bi posumnjao u Creeda, on ne bi pazio na njega kao što bi pazio na nekog drugog, ako bi postao sumnjičav. Našao sam priliku da testiram svog dečaka i iskoristio sam je. Čovek vašeg statusa može to da razume, zar ne?“ „Ja ne bih poslao dečaka da radi muški posao,“ ubeđivao se Martinez, klimajući glavom. Nisam posrnuo. „Kako možeš da pustiš ovo govno na našu teritoriju i dozvoliš mu da tako priča? Da je bilo ko drugi, ležali bi na prokletom podu krvareći pored Strikera!“ ubacio sam se ne mareći više. „Dosta Creed!“ tata je zarežao. „Ne Jameson, klinac je u pravu, Martinez se pridružio, vraćajući našu pažnju opet na njega. „Gde su mi maniri?“ Uzeo je dug dim cigarete, ispustivši ga, duvajući prsten od dima u vazduh. „Hajde da čujemo sine. Izazivam te da me jebeno impresioniraš,“ dodao je, pokazujući na mene da preuzmem. Pogledao sam prema ocu, a on je klimnuo glavom. Odgurujući se od zida, krenuo sam prema prednjem delu sobe, osećajući da me svi gledaju. Jedan par očiju, naročito, progoreo je rupu kroz moje telo. Pročistio sam grlo, obznanjujući svoje prisustvo. „Ova četiri čoveka.“ Pokazao sam svakog od njih na zidu. „Hunter, Cross, i Felix su muškarci koji su sa Strikerom bili u savezu. Oni su iz San Antonia, trguju ženama preko granice prodajući ih onima koji najviše ponude. Oni su želeli doći na našu teritoriju, videvši kako Southport ima izlaz na vodu, što je lakši put za transport ne samo žena već i droge i oružja. Želeli su da uđu na klupske trase, da nas uhvate sa jebenim spuštenim pantalonama i izvađenim kurčevima. Striker im je to olakšao dajući im USB. Nisam znao šta je na njemu do ovog popodneva kad smo ga tata i ja pogledali. Pošto je Striker otišao, ja sam ušao na slepo. Trebao sam da zovem podršku, ali više volim da počinim zločin jebeno sam, što je jedini način da znam ko me jebeno zajebava. Preznojio sam se, ali sam imao USB. Metak je okrznuo moje rame dok sam trčao po to. Nisu me pratili, siguran sam u to.“ „Osim ako ih nisi poslao dva metra ispod zemlje,” Martinez je imitirao južnjačkim naglaskom. „Budite ubeđeni da...” Bacio sam četiri štapne granate na sto ispred njega. „Dve bi završile posao, ali četiri su više moj stil.” 29


Gledao je štapove nekoliko sekundi, onda je opet vratio svoju pažnju na mene. „Ja bi ih lično mučio sve dok mi ne daju imena. Umesto toga, evo nas samo sa štapnim granatama. Početnička greška.“ „Ti me zajebavaš?” „Ja te učim, dečko.” Suzio sam oči prema njemu. „Sigurno ću se setiti toga. Sledeći put kad budem brisao svoje jebeno dupe.“ „Što se tiče toga,“ uzdahnuo je tata, udarajući maljem o sto. „Rezultat, Đavolovi Otpadnici četiri, Grešnici Likuju nula. Sastanak je završen. Diesel, dovedi jednog od probnih da očisti ovaj jebeni nered. Klimnuo je glavom u pravcu Strikera. „Vreme je da ode u pizdu materinu.“ Veseo razgovor je ispunio vazduh dok su svi ustajali i kretali se kroz vrata, preskačući Strikerovo mlitavo telo na svom putu za vani, kao da je samo usputno dremnuo. Prošao sam pored Martineza udarajući ga kao što je on mene malopre. Ignorišući još jednom oštar bol u ramenu. Pošto su svi pokupili svoje oružje i izašli napolje, odlazeći da se spreme za noć, uključujući Martineza koji je više nego sigurno bio predobar da prisustvuje zabavi sa gomilom bajkerskih tupana, otišao sam i družio se sa Lukeom i Noahom da ubijem vreme, mama mora da se vratila u nekom trenutku tokom sastanka. Momci su bili napolju igrajući se sa loptom, dok je ona bila u kuhinji sa ostalim starim damama pripremajući sve za noć koja je obećavala da će biti dobro jebeno vreme, provedeno sa pićem, drogama, kurvama i povremenom kolateralnom štetom. Klub je uvek održavao zabave posle završenog posla na sastancima. Starim damama obično nije bilo dozvoljeno da prisustvuju, ali je moj otac morao da napravi izuzetak ovog puta, verovatno pokušavajući da bude fin prema mojoj majci. Izglađujući svađu koja se koliko sam znao morala dogoditi zbog onog što se desilo sa Christom ranije. Nju nisi mogao nigde naći večeras, što je bilo čudno jer je bila na imanju. Siguran sam da je moj otac imao neke vezu sa njenim odsustvom. U noćima kad su oba moja roditelja u klubu, Luke i Noah su provodili vreme u tatinoj sobi. Igrajući video igre i sklanjajući se svakom sa puta. Ni jedan nikad nije pokazao zanimanje za život MC-a. Posle pomaganja mami da smesti dečake u tatinu sobu u zadnjem delu kluba, pridružio sam se nekim članovima napolju na nekoliko pića. Čestitali su mi na mom

30


doprinosu klubovima i blagostanju bratstava, želeći da čuju kako se sve izdešavalo. Kako je noć napredovala, ljudi su počeli da se svuda rasipaju, klub je pucao po šavovima, unutra i napolju. Svi su neobavezno pričali i postajali sjebani. Raznobojna svetla su igrala sinhronizovano sa muzikom koja je treštala kroz zvučnike ispunjavajući noćni vazduh kombinacijom rocka, evergreena i bluesa. Ljudi su igrali bilijar i pikado za pare. Šmrčući linije koke, pušeći travu i cigarete dok su kurve tražile kurčeve braće da se trljaju o njih uz ritam muzike. Ja sam obilazio, flertovao sa novim devojkama da privučem potencijalnu pičku, dok sam izbegavao ženske koje sam već imao zadovoljstvo da naljutim. Ušao sam ponovo unutra, prelazeći kroz gužvu, idući pravo ka improvizovanom baru. Naglo se zaustavljajući na svom putu kad sam ih ugledao. Pitajući se kad se on vratio nazad. „Koji kurac?“ rekao sam sebi, gledajući moju majku i tog kretena Martineza u baru. Stajali su jebeno preblizu jedno do drugog, pričajući na intiman način. Gledao sam iz daljine, ignorišući sve oko mene, skamenio sam se gledajući šta se dešava ispred mojih rođenih očiju. „Creed! Jebote čoveče, ti si jedan opasan kučkin sin,“ Phoenix me pozdravio, tapšući me po leđima. Odgurnuo sam ga, usmeravajući svu svoju pažnju na sranje koje se dešava ispred mene. „Šta se dešava brate?“ pitao je, ne razumevajući moju iznenadnu promenu raspoloženja. Nisam se obazirao na njega, previše obuzet Martinezom i mojom majkom koji su uživali jedno u drugom kao da su na prvom prokletom sastanku. Vid mi se zamračio, a muzika u pozadini je bila prigušena. Sve što sam mogao da čujem je udaranje srca u mojim grudima sa svakom sekundom koja je prošla između njih. Nisam mario što je ona nosila svoj kožni prsluk na kome je pisalo Vlasništvo Jamesona, stavljajući svima do znanja kome pripada. Uključujući njega. Mora da želi da umre kad je došao ovde ne poštujući mog oca koga nisam video celo veče. Moja mama je bila jebeno divna, ali je bila takođe i zauzeta

31


i nije bila za zajebanciju pogotovo na način na koji ju je on gledao tim predatorskim pogledom. On se nagnuo napred šapćući joj nešto u uvo. Njena glava je pala unazad od smeha, dovodeći njene grudi na santimetre od njegovog lica. Izlažući sebe kroz uski crni top koji je nosila ispod njenog kožnog prsluka. Njene oči su se pomerile na dole, a đavolast osmeh se raširio njegovim licem, bilo je brzo, ali sam ga uhvatio. Njegove reči, „Veoma lepe sise, ako se tačno sećam,“ vrtele su se ponovo i ponovo u mojoj glavi kao prokleta pokvarena ploča. Otresao sam misli dok je moja majka zanjihala svoju dugu plavu kosu na jedno rame, hvatajući pramen i vrteći ga oko svog prsta kao da je jebena školarka, dok je nastavila da priča sa njim. Njegova pažnja se držala na svakoj reči koja je spala sa njenih usana kao da mu je pričala svoju životnu priču. Kad se kopile smejalo i smeškalo, njene oči su svetlele kao prokleto božićno drvo na način koji je koristila za mog starog. Zveckajući zajedno svojim flašama, gledajući jedno drugo, uz više smeha, više dodira, više šegačenja. Želeo sam da odvratim pogled, želeo sam da odjebem i uzmem još jedno piće, ali nisam mogao. Da je to nečija druga stara dama, živo bi mi se jebalo. Ali Đavo je zavodio moju majku, a to sranje nije prolazilo kod mene. Video sam kako poseže da skloni pramen plave kose sa njenog lica i trebalo mi zadnji gram snage mog bića da ne izgubim strpljenje. Pustio je svoje prste da oklevaju tamo malo predugo, milujući stranu njenog obraza zadnjim delom svoje ruke. Nije bilo ništa, sve dok se on nije naslonio i poljubio gde su njegovi prsti upravo bili, to me nateralo da puknem. Pre nego što sam shvatio šta radim, dokotrljao sam se do Stonea koji je bio na suprotnoj strani bara. Bez ikakvog oklevanja, izvukao sam Glock iz zadnjeg dela njegovih farmerki. Podižući pištolj, stigao sam do njih u tri duga koraka. Naciljavši napunjen pištolj na njegovo lepo dečačko lice. „Zažalićeš idiote,“ procedio sam, pritiskajući pištolj u njegovu slepoočnicu. „Creed!“ vrisnula je moja majka, „skloni ga“.

32


Stone je dotrčao. „Creed! Spusti ga jebeno dole, SAD! Ne znaš s kim se jebeno zajebavaš!“ Zgrabio je čvrsto moje povređeno rame pokušavajući da me okrene da bi zgrabio pištolj. „Uuuhhhh! Jebem ti mater!“ izletelo mi je, ali nisam posustao. „Moramo ovako da završimo sastanak sine,“ Martinez je rekao opušteno. Ne zbunivši se napunjenim pištoljem naciljanim u njegovu jebenu glavu. „Ja nisam tvoj jebeni sin.“ „Creed ! Spusti pištolj, odmah!“ molila je mama, dohvaćajući moju ruku. Grubo sam odgurnuo njenu ruku, nateravši je da se spotakne. „Stvarno bi trebao da slušaš svoju majku dečko. Ona je jedina pametna u vašoj porodici.“ Namignuo joj je, samo dopunjujući moj nagon da raspem po zidu njegov jebeni mozak. „Dušo, slušaj, sve ovo je veliki nesporazum,“ Prigušeno sam se nasmejao. „Upravo je tako izgledalo mama, kad je njegovo lice bilo u tvojim sisama pre nekoliko minuta!“ vikao sam, što je sve oko nas nateralo da prestanu s onim što rade i okrenu svoju pažnju na nas. Phoenix i Diesel su dolazili jureći kroz gomilu, odgurujući ljude sa puta da stignu do mene. „Creed, budi razuman brate. Ne želiš ovo da radiš. Predsedniku se to jebeno neće dopasti. I Martinez neće dva puta razmisliti da smesti metak u tvoju glavu,“ Phoenix je zaškrgutao u moje uvo. „Hajde da se vratimo unazad. Ko drži pištolj prema čijoj glavi?“ narugao sam se ne spuštajući. „Nije ono što ti misliš! Sad spusti pištolj dole Creed!“ mama je opet naredila. „Uzeo bi ovo uobraženi kretenu?“ „Samo mi je pravio društvo dok nema tvog oca koji Bog zna šta radi.“ „Ja znam šta, ali to nije ni ovde ni tamo,“ Martinez je prekinuo, peckajući me podrugljivim osmehom. „Ti imaš jebena muda kad ulaziš ovde zajebavajući se sa Predsednikovom ženom,“ izjavio sam kroz stisnutu vilicu. Pritiskajući jače njegovu slepoočnicu. „Oh, da li je to ono što misliš da se ovde događa? Veruj mi, da se ja zajebavam sa njom, čuo bi je kako viče moje prokleto ime.“ „Ti drkadžijo!“ Uneo sam mu se u lice, a prst me je svrbeo da povučem obarač.

33


Moja mama je vrištala, „Dosta je! Jameson!“ Dozivajući iz svog glasa mog oca. „Neće te čuti dušo. Zadnje što sam video je da se odvozi u sumrak sa brinetom sa velikim sisama iza sebe na motoru, prema ruti šezdeset.“ „Zatvori svoja jebena usta!“ gurnuo sam pištolj jače u njegovu glavu, terajući ga da se zaljulja. Izraz samog njenog lica, izazvao je adrenalin koji je kružio mojim venama da dostigne najvišu tačku, tako da nisam mogao da jebeno gledam pravo. „Da li si ikad ubio čoveka? Da li si imao zadovoljstvo da osetiš kako je okončati nečiji život metkom? Nema osećaja kao što je taj. Uradi to sine! Povuci prokleti okidač! Evo, ja ću ti pomoći,“ Martinez je podsticao, grabeći cev pištolja, pomerajući ga na sredinu svog čela. „Upravo ovde. Upravo ovde je slatko mesto.“ Umirio sam ruku, stiskajući okidač vrlo lagano. „Uradi to! Nemam celu prokletu noć za umiranje! Hajde Creed! Pokaži svima u ovoj sobi da imaš muda da ubiješ čoveka izbliza kao tvoj tata! Hajde! Pičko, povuci jebeni okidač!“ „Creed! Ne radi to!“ Phoenix me molio, grabeći čvrsto moje rame. „Creed! Creed! Creed! Creed!“ Sve što sam mogao čuti, bilo je moje ime dozivano iz daljine. Odzvanjalo je u mojim ušima, dovodeći me do tačke ludila. Tako glasno. Tako neopraštajuće. „Jebi se!“ Vikao sam dok su moja pluća gorela od besa koji sam osećao kako raste. Znoj se slivao na moje slepoočnice, a disanje je postalo nepravilno. „Sranje!“ Lagano sam cimnuo ruku nekoliko santimetara desno od njegovog lica, povlačeći jebeni okidač. Martinez se nije čak ni žacnuo. Metak je proleteo pored njegove glave kroz vazduh, rikošetirajući se o zarđali čelik iza njega u onog ko je zaista vikao moje ime. „NE!“ Vrlo glasan vrisak moje majke vraćao se iz dubine njenih pluća, odjekujući o zidove skladišta i kroz sobu. Njeno telo je gotovo palo na zemlju u nepodnošljivom bolu. Podigao sam pogled prema njoj, sužavajući svoje oči. Pretražujući duboko kroz njen prestravljen izraz lica. Nikad nisam video taj izraz na njenom licu. To je momentalno nateralo moje srce da zalupa o moj grudni koš, ubrzavajući. 34


Pokrila je usta rukama koje su se tresle. „Šta si to uradio?! Creed? Šta si to dođavola uradio?!“ uzdahnula je drhtavim tonom, tresući glavom u strahu. Izazivajući da nenamerno posrnem unazad dok sam se polako okretao, pokušavajući da pratim šta je videla njenim prestravljenim zastrašenim pogledom. Grudi su mi se podigle, ali nisu više mogle da zadrže moje lupajuće srce. Mogao sam da čujem zujanje u mojim ušima glasno i jasno. Sve što je usledilo dešavalo se kao na usporenom snimku klipova crno belih filmova, projektujući se ispred mene. Zvuk metka se ponavljao u pozadini. Trgao sam se unazad kad mi je scena ušla u fokus, slika koja će me zauvek proganjati do kraja jadnog izgovora od mog jebenog života. Stresao sam se. Pištolj je ispao iz mog stiska na pod glasnim udarcem dok su svi pogledi otišli ka strašnom neredu ispred njih. Izbio je haos, ljudi su trčali u i iz sobe jedan za drugim. Žene su vrištale od straha, braća su vodila posmatrače napolje, gurajući ih brzo kroz vrata. Muzika je prestala, svetla su se upalila samo da bi osvetlila šta sam uradio. „Uradite nešto! Nemojte samo stajati tamo!“ Mama je molila, gledajući okolo po sobi. Crni tragovi suza tekli su niz njene obraze, slivajući se na pod ispod nje. Moj svet se rušio na mene, zidovi su se raspadali, a osećao sam kao da me pod guta celog. Želučna kiselina u mom grlu pretila je da napusti moje telo od mučnog prikaza ispred mene. Moj život kakav sam znao… Je završio. Lukove oči su se raširile kad je izgubio tlo pod nogama, pokušavajući da ostane uspravno. „Creed,“ pažljivo je izdisao, tražeći me pogledom u njegovim očima koji će zauvek biti ugraviran u mojim mislima. Kao da čovek koji stoji ispred njega nisam ja, njegov brat. Kao da čovek koji stoji ispred njega nije njegovo meso i krv. Kao da ga čovek koji stoji ispred njega nije štitio i branio celog njegovog života, nego stranac... Koji ga je upravo upucao u grudi.

35


Nisam mogao da se pomerim. Nisam mogao da dišem. Nisam mogao da sklonim svoj pogled sa neprijateljskog izraza ispisanog preko lica mog malog brata. Kako su se njegove ruke pomerile nadole prema grudima tako su moje oči pratile trag krvi koja je tekla kroz njegovu belu majicu. Polako je podigao drhteću ruku smeštajući je pored svog srca. Hvatajući vazduh, gledajući ponovo u mene dok je krv curila iz njegovih usta. „Po-mooo-zi-miii,“ mucao je, posegnuvši svojom sad krvlju natopljenom rukom prema meni kao da smo jedino dvoje ljudi u sobi. „NEEEEEEEEE!!!“ Mama se raspadala. Užas u njenom glasu duboko je uronio u moje biće. Najgora noćna mora majke se ostvarila. Pre nego što sam znao šta se dešava, ona se bacila preko sobe hvatajući Lukeovo omlitavljeno telo dok je padalo na zemlju. Nije više mogao da se drži uspravno. „JAMESON!“ vikala je, dozivajući mog oca. „URADI NEŠTO CREED! U POMOĆ! NEEEEE! Molim te Gospode, NEEEEE! Histerično je ponavljala, pokušavajući da zaustavi krvarenje svojim drhtavim rukama na Lukeovim grudima. Ljuljajući svoju bebu u rukama, drmajući ga nekontrolisano. Pokretao sam se po čistom impulsu, moje telo se kretalo na autopilotu dok sam žurio ka njima, padajući na kolena u zadnjoj sekundi. Ignorišući trenutno žiganje koje je izazvao tvrdi beton. Telo je počelo da mu se grči, još više krvi je iscurelo iz njegovih drhtavih usana kad me je pogledao praznim očima. Stavio sam svoje ruke preko majčinih, pokušavajući da joj pomognem da zaustavi krv da ističe. Pokušavajući da nađem mesto gde ga je metak pogodio. „SVI NAPOLJE!“ Phoenix je naredio. „SADA!“ 36


Čuo sam ljude kako se razilaze oko nas, kao stado, ostavljajući stazu uništenja za sobom. „Luke! Druže, ostani sa mnom, jebem ti. Da li me čuješ?“ Zahtevao sam sa suzama koje se slivaju niz moje lice na njegovo slomljeno telo, dozvoljavajući svojim očima da tumaraju po onom što sam uradio. Brzo skidajući moj kožni prsluk, podigao sam svoju majicu preko glave, urolao sam je i sklonio mamine ruke s puta. Nežno sam ga položio na pod. Oči su mi bile zamagljene suzama, čineći teškim da vidim šta radim. „Ostani sa mnom Luke. Da li me čuješ? Ostani sa mnom! Držao sam mu lice u svojim rukama, a krv se razmazivala po njegovim obrazima. „Bori se! Jebem ti, bori se!“ Pocepao sam njegovu majicu da je otvorim i otkrijem gde je bio pogođen. Otkrivajući zjapeću rupu tačno iznad njegovog srca. Brzo gurajući moju krvlju natopljenu majicu na ranu. „Hej! Gledaj me! Trebam te da pritisneš što je jače moguće na ovo, mama,“ zgrabio sam joj ruke, ponovo ih stavljajući na ranu. Pogledala me je otečenim očima. „Sad!“ Srušio sam se na kolena, istrgao sam kaiš. Odmah sam ga prevrnuo na stranu da obmotam kaiš oko njegovih grudi i zategnem. Još krvi se skotrljalo sa ugla njegovih usana na pod. „Luke, pogledaj me. Hajde! Otvori oči, ostani sa mnom.“ Ošamario sam njegove obraze. Ništa. Tišina. Tresao sam se tako jebeno jako. Srce mi je udaralo jako u grudima, vibrirajući kroz celu moju srž. Svaki poslednji deo mene je umirao zajedno sa njim. Uradio sam neka neprihvatljiva sranja, bio u nekim na život i smrt situacijama, i nikad nisam bio toliko uplašen u svom jebenom životu kao kad sam povukao Lukea u svoje ruke da proverim da li još diše. Proveravajući da vidim da li je još živ. „Creed...“ mama je plakala, glas joj je bio slomljen i iskidan. Gledala je u mene moleći me očima da ga spasim. „Bože, molim te uzmi mene umesto njega,“ molila je iznova i iznova. „Luke.“ Plakao sam, ljuljajući njegovo telo uz moje grudi. Nije odgovarao. „SRANJE! Gubimo ga!“ 37


Držao sam svog brata koji je umirao u mojim rukama dok sam gledao moju majku kako polako umire na podu ispred mene. „NEKA NEKO zove 9-1-1!“ podsticala je, očajnički gledajući okolo po sobi. „NEKA NEKO POMOGNE! ZAŠTO NIKO NE POMAŽE?! Zašto svi stojite tamo, URADITE NEŠTO!!!“ Vrištao sam ponovo i ponovo sve dok mi se grlo nije upalilo i promuklo. Niko se nije pomerao. Svi su znali šta zvanje 9-1-1 znači. Zvanje pandura u klub nikad nije dozvoljeno. To je bio kodeks ponašanja koji jebeno niko ne bi prekršio. Čak ako je to značilo da će nevini životi biti izgubljeni. „JEBENO ZOVITE 9-1-1, VI JEBENE PIČKE!“ Gledao sam braću pravo u oči, tiho se moleći da popuste. „O moj Bože! Tako mi je žao! Tako mi je jebeno žao,“ cmizdrio sam, ljuljajući Luka u svom čvrstom stisku. Mama se tresla, obmotavajući svoje ruke oko njega, još uvek pritiskajući ranu drhtavom rukom. „Molim te Bože! Molim te pomozi mojoj bebi! Molim te! Uradiću bilo šta! Ne uzimaj moju bebu! Molim te, ne moju bebu! JAMESON!“ Uzela ga je iz mojih ruku, ljuljajući njegovo mlitavo telo, želeći da ga zadrži zauvek. „Mama je ovde. Ostani sa mnom, ne mogu da te izgubim. Da li me čuješ? Ostani sa mnom!“ šaputala je još uvek pokušavajući da zaustavi krv. „SRAAAANJE! JAMESON! UPOMOĆ! Gde si?“ molila je, privlačeći ga bliže, ljuljajući ga napred i nazad, blebećući nepovezane reči pokušavajući da ga uteši. Držeći se za nadu da je sve ovo užasna noćna mora iz koje će se uskoro probuditi. „Creed, oni ne rade ništa! Zovi 9-1-1! SAD!“ Skočio sam u akciju. Trčeći do telefona koji je bio na udaljenom zidu. Ruke su mi se tresle kad sam počeo da okrećem. Krvavi otisci prstiju pokrili su brojeve. „Daj mi to!“ Čuo sam oca kako je zaškrgutao, dolazeći od nikuda. Istrgnuo je telefonsku slušalicu iz mog stiska i prekinuo. Brzo okrećući drugi broj. „Da Joseph,“ rekao je mirno doktoru po pozivu kog je imao na platnom spisku. „Trebaš mi ovde, odmah.“ Prekinuo je kao da je sve normalno, kao da ga jebeno nije briga što njegov sin leži u lokvi svoje sopstvene krvi. 38


„Joseph?! Zašto ne zoveš...” Zagledao se u moju majku, učinivši je nemom. „Isuse Hriste! Šta se dođavola dogodilo?!“ pukao je, provlačeći svoje ruke kroz kosu. Obuhvatajući svu krv koja je pokrivala sobu. Ustajao miris krvi, snažan u vazduhu, napao je njegova čula. Pogledao sam okolo po sobi po prvi put od kad je rikošetirani metak pogodio Lukeove grudi. Phoenix, Stone i Diesel su jedini ostali u sobi, pognutih glava u žaljenju. Onda mi se pogled zaustavio na Martinezu. Njegove hladne, mračne, bezdušne oči piljile su u mene, dopunjujući moju mržnju prema njemu. „Tvoj sin je odlučio da se ovde zajebava sa Đavolom,“ Martinez je izjavio, gledajući nadole prema mojoj majci, koja je držala Lukeovo beživotno telo. „Pokušao je da se nadmeće sa mnom večeras i jasno je da je izgubio. Nauči ga kako da bolje nacilja sledeći put.“ Kreten se okrenuo i otišao ka izlazu, okrećući se u zadnjoj sekundi, gledajući prema mojoj majci. „Moje saučešće,“ dodao je tonom punim saosećanja. „Znam kako je kad izgubiš nekog koga voliš. Moja majka je brutalno ubijena baš ispred mene. Umrla je u mojim rukama.“ Sagnuo je glavu, okrenuo se i otišao. Želeo sam da potrčim za njim i završim započeto. Želeo sam da plati za ovo, ali nisam mogao. Nevidljiva sila me je zadržala. Ja sam bio taj koji je povukao okidač. Ja sam bio taj koji je ubio svog mlađeg brata. To je bila samo moja krivica, ničija druga. Ponovo sam posegnuo za telefonom, ali me je tata odgurnuo. „Šta si jebote uradio dečko?“ Nisam mogao da pomognem. Jebena sramota jela me živog. „Bio je to nesrećan slučaj! Kunem se jebenim Bogom da je bio nesrećan slučaj!“ Ponavljao sam, a jedva sam mogao da izgovorim reči. „Mama? Šta se dešava?“ Pospanih očiju Noah je ušao unutra. „Gde je otišao Luke?“ Diesel je brzo delovao, zgrabio ga je pre nego je nešto video. Mama je pogledala na gore, iskidana, dok je Noah brzo napuštao sobu. „Pusti ga da pozove 9-1-1, Jameson! Bio je nesrećan slučaj! Gde si jebote ti bio?!“ Mama je pitala vraćajući našu pažnju na nju. Njene oči su i dalje bile fokusirane na hodnik gde su Noaha ispratili napolje.

39


„Nesrećan slučaj ili ne, ne možemo zvati policiju! Želiš da tvoj sin ode u zatvor?“ odgovorio je, ignorišući njeno pitanje. Nije mu se jebalo za to u šta je Noah mogao da uđe. Žestoko je zatresla glavom, konačno razumevajući. „Ne! Ne Creed! Ne mogu...” „Bio je nesrećan slučaj!“ povikao sam, ponovo posežući za telefonom. Odgurnuo me je, udarajući me jače. Uzrokujući da se sapletem od slabosti, spreman da izvuče pištolj na mene. „Svi ćemo u zatvor zbog ovoga!“ rekao je, a oči su mu igrale od mene do braće. Ponovo je protresla glavom, zatvarajući oči, pokušavajući da se sastavi ili moguće pomoli Bogu. „Ti jebeni skote,“ jadikovala je. „Pokušavam da nam svima spasim guzice! Da li želiš da izgubiš još jednog sina?“ Odmicao sam se od njega dok nisam udario leđima o zid. Istinitost njegovih reči je bila previše za mene da podnesem. Skliznuo sam niz drvenu oblogu zida, polako tonući dublje u ugao sopstvenih misli. U moj lični Pakao, ignorišući ostale. Povlačio sam svoja kolena prema grudima, puštajući suze da padaju niz moje lice. Razmišljao sam o svim srećnim uspomenama koje sam delio sa Lukeom. Setio sam se kad je prvi put propuzao. Njegovih prvih reči i prvog puta kad je izgovorio moje ime. Otvorio sam oči, uperivši pogled u njegove. Terao sam sebe da odvratim pogled, ali nisam mogao. Terao sam sebe da se suočim sa onim što sam uradio. Sećajući se ljubavi koje su te oči nekad čuvale. Svakog puta kad sam mu rekao da ga volim i prvog puta kad je on uzvratio „volim te“ i svakog sledećeg puta od tada. Govorio sam mu kako ću uvek biti tu za njega, bez obzira na bilo šta. Obećavajući da ću ga uvek štititi. Kako smo ranije tog dana kenjali o devojkama i životu. Posegao sam u džep, izvlačeći napolje Lukeovu ogrlicu. Držao sam je na usnama, stiskajući njegovog zaštitnika u mojim rukama i još jače naricao. Nije mi promakla ironija. Sve ove uspomene su nestale u treptaju oka, sada zamenjene sa krvlju. Tako mnogo jebene krvi. Treptaj. 40


Joseph utrčava unutra sa MC braćom iza sebe. Treptaj. Izvlačim svog mlađeg brata iz maminih ruku. Treptaj. Izvođenje oživljavanja. Treptaj. Mama se moli, jecajući, raspadajući se na delove. Treptaj. Lukeove beživotne oči zure u mene. Treptaj. Josephov osećaj potresenosti. Treptaj. MC braća podižu mamu sa poda i izvode je kroz vrata dok se ona rita i vrišti. Treptaj. Crna vreća se zakopčava. Gutajući Lukeovo krvavo telo. Treptaj. Haos... Treptaj. Još haosa... Treptaj. Ništa osim haosa... Treptaj. MC braća pokušavaju da me podignu na noge. Treptaj... treptaj... treptaj... Crnilo. Luke je sahranjen u četvrtak, dvadeset šestog septembra u sred noći. U četiri sata ujutru da budem precizan. Phoenix, Stone i Diesel odneli su ga u crnoj vreći za tela do najdaljeg polja iza šume, smeštenog iza kluba. Nekoliko druge MC braće čuvalo je moju mamu koja je bila pod sedativima na kauču unutra. Tata joj je stavio Xanax u vodu pre nekoliko sati. To je bio jedini način na koji mu je moglo proći da sahrani Lukea onako kako je to uradio. Planirao je da joj dopusti da dođe na improvizovan grob jednom kad bude gotov prljav posao i kad ne bude više ostalo dokaza o mom bratu. Samo uspomene. Svaki put kad bih zatvorio svoje oči, sve što sam video su Lukeove beživotne oči koje pilje u mene. Zapamtio sam svaki korak koji sam napravio 41


prateći mog oca. Sećam se debele gušeće magle u noćnom vazduhu koja je došla posle kiše koju smo imali dan pre. Način na koji je vetar duvao hladnim povetarcem kroz drveće, ježeći površinu moje pregrejane kože. Sećam se zvukova grančica koje se lome ispod naših čizama, buke ptica i sova uporedo sa svim ostalim što je vrebalo u šumi. Najviše od svega, sećam se osećaja tako mnogo jebene mržnje prema ocu što nije obezbedio Lukeu, svom sinu, pravu sahranu. Samo sam želeo da ga bacim na polje zajedno sa nebrojenim drugim telima koje je klub odneo. Luke je zaslužio bolje. On nije jebeno zaslužio ovo. Gledao sam Phoenixa, Diesela i Stonea kako počinju da kopaju grob i zakleo sam se Bogu da je jedino što želim da iskopam sopstveni jebeni grob pored njega. Podneo bih da budem sahranjen živ pre nego da živim sa tim što sam uradio. Moj otac im je naredio da prestanu sa kopanjem, uzeo lopatu pravo iz Stoneovog stiska. „Ti si to uradio. On je mrtav zbog tebe, dečko. Sad, neću terati moju braću da plaćaju za tvoje grehe. Ti iskopaj taj grob i položi svog brata da tu počiva. Želim da zapamtiš da je on dva metra pod zemljom zbog tebe. Sledeći put, bolje bi ti bilo da držiš svoja prokleta usta zatvorena. Drzak si prema Martinezu, ti malo govno. To bi moglo da nas košta jakog saveza.“ Bacio mi je lopatu u lice, izazivajući me da mu se suprotstavim. Nisam se svađao. Nisam rekao ni reč. Bio je u pravu. Čvrsto sam uhvatio lopatu, pozdravljajući bol od žuljeva koji su se formirali na mojim dlanovima i kopao Lukeov grob dok su svi ostali gledali. Mogao sam da osetim da se braća ne slažu sa tim šta me je moj otac naterao da uradim, ali su znali da je bolje da drže jebena usta zatvorena. Ne želeći da završe kao Striker. Znao sam da je ovo pravi razlog što je drogirao moju mamu. Nije bilo šanse da bi ona dozvolila da me kazni na ovakav način. Držao sam emocije pod kontrolom, svom snagom zabijajući oštricu u tvrdu zemlju iznova i iznova. Nisam zaslužio da žalim za životom koji sam oduzeo. Zasluživao sam jebeno daleko gore od toga što mi se dešavalo. Što sam bio bliže kraju kopanja groba za mog brata, to sam postajao sve besniji. Pomisao na Lukeovo telo koje trune u ovoj crnoj, insektima zaraženoj rupi bez ikakvih prepreka da ga zaštite od toga da samo istrune. 42


Za dan. Za mesec. Za godinu od sad... Sve što će ostati od njega su njegove kosti. Molio sam se Bogu da je već uzeo Lukeovu dušu i da nije ostavljen da luta svetom kao duh. Nemoćan da počiva u miru. Pokušao sam da kažem sebi da Gospod ne može biti toliko okrutan, ali na kraju, šta je dođavola uradio za mene? Nijednu prokletu stvar. „To je dovoljno,“ Tata je naredio, odvlačeći me od mojih misli. „Izvlači dupe iz te rupe i dođi da uzmeš svog brata. Ti ćeš ga preneti u zemlju jebeno sam, i onda ćeš ga pokopati jebeno sam takođe.“ „Predsedniče, mi možemo...” „Vi možete da zatvorite svoja jebena usta! To vi možete da uradite!“ presekao je Phoenixa, gledajući od mene ka njemu i opet mene. „Neću ti ponavljati Creed! Uzmi svog brata i položi njegovu jebenu guzicu da počiva!“ Njegove velike ruke zgrabile su me za prednji deo majice i podigle me, gurajući me do Lukeovog tela. Povratio sam položaj pre nego što sam pao na njega. Uzimajući dubok udah, uradio sam kako mi je rečeno. Dao sam sve od sebe da se ne raspadnem kad sam podigao Lukeovo telo u svoje ruke. Noseći ga do rupe, odugovlačeći, želeći da zapamtim svaki poslednji sekund pre nego ga nežno spustim u njegovo čistilište. Želeo sam da raskopčam crnu vreću, želeo sam da vidim njegovo lice još jednom zadnji put, da se oprostim kako treba. Bilo je toliko toga što sam želeo da kažem, ali nema reči koje bi mogle da poprave stvari. Nema tog vremena koje bi ga vratilo. Pa je sve što sam uradio bilo da ljuljam njegovo hladno telo što bliže svom slomljenom srcu. Želeo sam da najmanje zapamtim osećaj njega u mojim rukama. „Tako mi je jebeno žao, mali brate,“ šapnuo sam. Glas mi se lomio sa svakom reči koja je napustila moje usne. „Pusti ga Creed! I dovuci svoje dupe iz te rupe!“ tata je škrgutao zubima. „Molim te... pusti me da se oprostim. Samo mi jebeno to dozvoli...“ „Jebe mi se za šta ti moliš! Jedina stvar koju zaslužuješ je da ležiš u zemlji umesto njega. Sad dovuci svoje dupe gore da bi mogao da ga pokopaš!“ „Isuse Hriste! Samo me pusti...” „Jebote!“ Uskočio je u rupu da otme Lukea iz mojih ruku. Zabijajući me nazad jako koliko je mogao, čineći da moja leđa dodirnu neravnu zemlju. 43


Trgao sam se od bola, pozdravljajući probadanje iz mog ranjenog ramena, imao sam potrebu da osetim bilo šta drugo osim tuge i bola u mom jebenom srcu. Rvao se sa Lukeovim telom iz mog stiska, i samo ga bacio na zemlju kao da nije bio ništa. Kao da Luke nije značio ništa. Pao je sa glasnim udarcem, završavajući u iskrivljenom položaju koji se mogao videti jasno kao dan iako je bio u crnoj jebenoj vreći za telo. Istog trena sam stao ispred njega, želeći da polegnem brata u spokojniji položaj. Nisam napravio drugi korak pre nego što me je moj otac udario u prokleto lice. Moja glava se cimnula unazad kad sam se sapleo. Zgrabio je prednji deo moje majice, povlačeći me unapred. Unoseći mi se u lice. „Predsedniče, hajde, dosta je,“ Stone ga je nagovarao. „Da, Predsedniče, ostavite ga, već je dovoljno pretrpeo,“ Diesel je dodao. „Slušaj me i to me dobro slušaj, dečko,“ tata je zaškrgutao zubima, ignorišući molbu braće. „Ne dajem pišljivog boba na tebe ili za to što osećaš. Srećan si što sam spasio tvoju jadnu guzicu od doživotne kazne u zatvoru za ubistvo, ti nezahvalni seronjo. Kad ti kažem da nešto uradiš, ima jebeno to da uradiš. Da li me razumeš? Ja neću oklevati da te podsetim gde je tvoje mesto u mom klubu.“ Pogledao je po poslednji put i gurnuo me unazad, prekoračujući Lukeovo telo da se popne uz rupu. Momentalno se okrenuo da me povuče za ruku, bacajući me u blato. Pokušao sam puzeći da se uspravim na noge, ali on nije ni trepnuo bacajući mi lopatu pravo u lice. Rđav metal je uhvatio moja usta, čineći da ispljunem krv. Otresao sam je, ustajući na nestabilne noge, dajući sve od sebe da se uspravim. Moja sramota. Moje kajanje. Moja krivica. Nije me više mogla zadržati. Mogao sam da ga savladam, mogao sam da mu uzvratim braneći sebe, ali sam zaslužio sve s čime me je suočio i više od toga. Zaslužio sam sve. Još jednom sam podigao lopatu, puštajući da zemlja padne preko Lukea. Sahranio sam brata te noći samo sa svetlošću meseca iznad mene. Sledećeg dana sam gledao svoju majku kako se raspada, na zemlji ispod koje je ležao njen sin. Ponovo sam je gledao kako se kida zbog improvizovanog groba, 44


šutirajući i vrišteći Bogu da vrati njenu bebu. Gledao sam svog oca kako mu se jebe za scenu koja se odigrava ispred njega i MC braću kako klimaju glavama zbog nedostatka njegovog saosećanja za oba sina i svoju ženu. Od tog dana pa nadalje, nosio sam bol i težinu toga da sam ubio svog brata. Patio sam u dubini svoje srži što nisam mogao da se oprostim od njega. Svaki dan sam zaticao sebe na šinama pored kluba, ne želeći ništa sem da jednostavno nestanem. Zaticao sam se usred ničega, uživajući u slobodi. Čekajući... Razmišljajući... Posmatrajući... Prošlost. Sadašnjost. Budućnost. Onda. Sada. Zauvek... Moj sjebani život. Želeo sam da mogu da uđem u sledeći voz i nikad ne pogledam nazad. Ali to je bilo samo to. Želja. Tračak nade izvan sranja u mom životu. Osim što sam još uvek imao Noaha o kome sam mislio više nego ikad pre. Svaki put kad sam pogledao u njegove oči, setio sam se Lukea. Setio sam se šta sam mu uradio. Možda je to bila moja kazna. Bio sam odgovoran za svog brata na načine kao što nisam nikad pre. Sa svakim danom koji je prošao, osećao sam istu krivicu kao i tog dana kad sam oduzeo bratov život. Greške i kajanja. Izbori i odluke. Život i smrt. Sve se smešalo zajedno u niz boja koje su bojile zastrašujuću sliku. Nije bilo povratka... Nisam čak mogao da nateram sebe da odem na mesto gde je Luke sahranjen. Znajući da sam ja jedini koga treba kriviti. Zato što je on pod zemljom.

45


Zabacio sam glavu i gledao olujne oblake iznad, čekajući nebesa da oslobode svoj bes na mene. Svedočeći bljesakovima munja koje su udarale u daljini, jakom mirisu kiše u vazduhu dok je vetar prelazio preko moje tetovirane kože. Rashlađujući me od vreline. Tri tutnjajuće eksplozije ispunile su moju okolinu kao da je voz ušao u grad. Oglašavajući se sirenom da objavi svoje prisustvo odvlačeći me od mojih misli. Gledao sam svaki masivni čelični vagon zamućen nagoveštajem dnevne svetlosti koja je sijala kroz procepe. Sedeo sam tamo, razmišljajući da li da uskočim dok nije kasno. Poslednji vagon je našao prolaz iz mog pakla i otišao dalje. Odnoseći budućnost, kakvu sam želeo jebeno očajnički, sa sobom. Ostavljajući me samog da se izborim sa sranjima svih ostalih. Sve što sam želeo je da uđem u oluju. Dok sam ja bio odsutan u svojim mislima, odlazeći svakog dana iz grada od Lukeove smrti pre šest meseci, moja majka je redovno utapala sebe u flaši votke. Puštajući da ona postane smrt. Dodajući još jedan život na moj račun. Njen. Verbalno maltretiranje mog oca bivalo je gore sa svakim sledećim danom, postajao je veće čudovište nego što je već bio. Ona je platila cenu gubitka deteta. Nije zaslužila i njegove proklete reči pune mržnje. On čak nikad nije ožalio svoju krv i meso. Kao što je bilo obećano, nekoliko dana pošto sam napunio osamnaest godina pre dva meseca, amblemiran sam u brata. Članovi su tog dana otišli u crkvu, glasajući koji Prospekt je zaslužio da bude primljen. Odluka je bila jednoglasna. Potpisao sam svoj život jebenom krvlju, kao što je moj otac uvek želeo. Označavajući moja prava u Đavolovim Otpadnicima. Objavljeno je na Nacionalnoj trci gde sam promovisan za punopravnog člana. Tata je 46


pocepao moj amblem Prospekta i dao mi moje boje10 koje se sastoje od loga kluba, crvene zakrpe u obliku polumeseca sa „Đavolovi otpadnici“ natpisom na njemu i drugim amblemom u obliku polumeseca sa natpisom Southport. Primajući me u članove, izraz ponosa raširio se celim njegovim licem. Nestrpljivo očekujući moju reakciju. Sreo sam njegov pogled, rukovao se i samo jebeno klimnuo, pokazujući mu šta to meni tačno znači. Jebeno ništa. Braća su me povukla u zagrljaj, tapšući mi leđa. Polivajući me pivom, poželevši mi dobrodošlicu otvorenih ruku, predajući moj život i lojalnost klubu. Počinjanje novog poglavlja u mom životu kad je sve što sam želeo, da završim poslednje. Momenat kad sam spustio Lukea u zemlju je bio poslednji put da je bilo ko od braće, uključujući mog oca, govorio o tome što se desilo. O tome šta sam uradio, kao da Luke nije nikad postojao. Jedini podsetnik koji sam ikad imao su suze moje majke i buncanja kad je bila pijana. Svi koji su prisustvovali dešavanjima te noći su bili zakleti na ćutanje. Zaprećeno im je da drže svoja prokleta usta zatvorena. Koristeći nasilje da prikriju nepravdu svim potrebnim sredstvima. Pošto sam dobio službenu tetovažu na leđima, identifikovan sam kao član i onda je bilo zvanično. Bio sam „Đavolov Otpadnik“. Imao sam logo doživotno urezan u svoju kožu koji to jebeno dokazuje. Noć je prolazila u uobičajenoj proslavi sa drogom, pićem i kurvama dok sam ja sedeo sam za barom. Ne želeći ništa drugo osim da odjebem odavde. Još uvek sam video Lukeovo beživotno telo kako leži pravo ispod mojih nogu. Nije bilo važno, ništa više nije bilo važno. Bio sam zaglavljen tu, sviđalo mi se to ili ne. Tata mi je čak dao da izaberem najbolju od svih kurvi, ali mi se jebalo za to. Bez obzira šta bih rekao ili uradio, njega to ne bi zaustavilo da mi baca pičke u krilo. Da bi bio siguran da mi je kurac vlažan. Prvi put sam te noći imao trojku, dve jebene ribe odjednom. Trebao bi da budem na vrhu sveta, umesto što imam potrebu da budem sahranjen ispod njega. Posle višečasovne besciljne vožnje naokolo, odlučio sam da stanem pored puta baš posle jedan sat popodne. Znao sam za mali restoran na vodi, u srcu 10

Boje kluba su amblemi koji mogu biti jednodelni, na jednom amblemu, ili kod nekih klubova na tri amblema.

47


Oak Islanda, Severna Carolina, na maloj plaži odmah izvan Southporta, gde moja sorta nikad nije skretala. To me nikad ranije nije sprečavalo, lokalci bi mogli da me osuđuju za sve što oni jebeno žele, ali ja za to nikad ne bi mario. Zaustavio sam se na parkingu, parkirajući se nekoliko mesta od crnog SUVa gde je žena sa dugom braon kosom izlazila napolje svađajući se sa nekim na zadnjem sedištu. Skrećući mi pažnju. Odjednom su se otvorila zadnja vrata, otkrivajući malu devojčicu koja nije mogla imati više od osam ili devet godina. Bacajući svoje ruke uvis u vazduh, mumlajući ispod glasa dok je njena mama okolo dolazila po nju. Ugasio sam motor, skinuo kacigu i zgrabio kutiju cigareta iz mog kožnog prsluka. Udarajući po dnu nove paklice, izvukao sam cigaretu i zapalio. Ona je nosila laganu žutu letnju haljinu sa bretelama od kupaćeg kostima koje su virile ispod. Njena kosa je bila u upletenim kikicama sa odgovarajućim žutim mašnama. Ono što je najviše privuklo moju pažnju, bile su velike pilotske naočare na njenom sitnom licu koje je nosila kao da je odrasla. „Mama, zašto ja jednostavno ne mogu da kupim pink bikini? Mrzim ovaj glupi crni jednodelni kupaći koji je tata rekao da moram da kupim,“ mala je cmizdrila. „Bila sam savršeno zadovoljna sa bikinijem. Bio je lep i sladak, a sada izgledam kao dečak. To nije fer! Totalno pederski.“ „Mia Ryder! Koliko puta treba da ti kažem da ne pričaš tako?“ njena mama je ukorila. „Očigledno više nego jednom. Mason to govori sve vreme a ti ne vičeš na njega.“ „Uuhhh, šta da radim sa tobom?“ „Možeš početi tako što ćeš mi dozvoliti da kupim taj bikini. Nisam više beba. Tata treba da shvati da ću uskoro da napunim deset godina. To je skoro dve cele ruke. Dupli prsti,“ Mia je naglasila, podižući njene male prste u vazduh. Njena mama se nasmejala, tresući glavom. „Ti ćeš uvek biti tatina mala devojčica.“ „On me nikad neće pustiti da odrastem. Već je isplašio sve dečake u mom razredu. Čak i one slatke mama. Ujak Dylan i ujak Jacob nisu ništa bolji, rekli su mom partneru za čitanje, Philu, da ne mogu da dođem do telefona zato što kakim!“ Stavila je ruke na kukove. „Čak ni nisam kakila! Ko je ovde odrastao? Ja. Niko me ne pušta da bilo šta uradim. To. Je. Pederski,“ Ona je uzdahnula, a ja sam se odupro nagonu da padnem na dupe od smeha. Ovo dete je prgavo. 48


„Previše si mlada da budeš toliko opsednuta dečacima. Sada prestani da dižeš galamu. Kratki smo sa osobljem danas. Lori je zvala da je bolesna. Ujna Lily čak dolazi ranije da postavi stolove.“ Mia je iskočila iz SUV-a, zatvarajući vrata za sobom. „Pa, je li ideš da surfuješ ili ćeš da stojiš ovde i duriš se ceo dan?“ pitala je njena mama, naginjući svoju glavu u stranu. „Razmisliću o tome,“ ona je odgovorila, sedeći na ivičnjaku i dureći se. Njena mama je samo klimnula glavom, promrsila je njenu kosu i ušla unutra. Sišao sam sa motora, uzimajući još nekoliko dimova moje cigarete pre nego što sam je bacio na asfalt, koristeći prste moje čizme da je ugasim. Kad sam podigao pogled, video sam dva velika, svetlo plava oka kako pilje u mene. Njena glava se nagnula u stranu, a ruke su joj se odmarale na kolenima. Njene sunčane naočare sada su joj visile u rukama. „Jesi ti neka vrsta poznate ličnosti?“ pitala je Mia. Zasmejao sam se, odmahujući glavom za ne. „Vau, izgledaš kao jedan od onih frajera iz televizijskih emisija koje gleda moj tata. Kurvini sinovi11 ili nešto tako...“ „Nasmejao sam se tako jako da mi je glava pala unazad. Nisam mogao da se setim kada sam se zadnji put tako smejao. „Kako god.“ Otkačila me je. „On ne zna da gledam emisiju. Ušunjam se dole u sobu za kućni bioskop i virim kroz odškrinuta vrata. Frajer sa dugačkom, plavom kosom je sladak. Stvarno mi se sviđa.“ Samo sam klimnuo glavom, đavolski se trudeći da ne puknem od smeha ponovo. Misleći u sebi, njeni prokleti roditelji imaju pune ruke posla sa njom. „Da li imaš glas? Ili samo treseš i klimaš, kao da si jako kul?“ Nasmejao sam se, prilazeći joj. Podigla je pogled ka meni, zaklanjajući oči od sunca. Čekajući na moj odgovor. „Pričam. Samo ne pričam sa nepoznatima, šećeru.“ Namignuo sam, prolazeći pored nje, otvarajući vrata, ostavljajući je tamo, širom otvorenih očiju. Našao sam sto u udaljenom ćošku, dalje od osuđivačkih pogleda. Mesto još uvek nije bilo previše zauzeto, ali sam ipak osećao sumnjičave poglede na sebi.

11

Aludira se na seriju Sinovi anarhije

49


„Ćao,“ konobarica me je pozdravila. „Ja sam Lily.“ Konobarica je bila raspoložena za zabavu danas. „Šta mogu da vam donesem za piće?“ Odmerila me je pogledom gore-dole. „Vodu.“ „Vi niste iz okoline, zar ne?“ pitala je, lupkajući olovkom po porudžbini. „Šta me je odalo? Motor ispred, moj kožni prsluk, moje tetovaže, ili samo moj preterano neuglađen dobar izgled?“ Nasmejala se. „ U stvari, tvoj Southport amblem na prsluku. Očigledno.“ „Zabavljačica, ha? Kakvom vrstom zabave se baviš? Po izgledu mesta, nisi striptizeta. Mogla bi biti komičar... Ali ja ću se opredeliti za muzičara, đavolski tapkaš tu olovku u ritmu muzike koja upravo sada svira,“ napravio sam pauzu, podižući obrvu. „Toplo ili hladno? „Vrlo toplo.“ „Hvala ti.“ Ponovo se nasmejala, zabacujući glavu u nazad. „Dobar si. Dobro odigrano, Creed,“ rekla je, pokazujući svojom olovkom u moj amblem sa imenom. „Ti si najbolji sadržaj koji flertuje ovuda, ipak. Ja sam udata žena a ovo mesto je vlasništvo moje svastike Alex. Ne bih volela da moraš da se takmičiš sa dobrim starim momcima. Moj brat Lucas bi popizdeo, a moj muž ne bi mnogo zaostajao. „Je li tako? Hvala na upozorenju draga, ali umem da se čuvam.“ Nasmejala se. „Odmah se vraćam sa vodom.“ Proveo sam sledećih sat vremena u jelu, kenjajući sa Lily i gledajući surfere kako ulaze i izlaze pozadi. Pitajući se, da li je mala devojčica, Mia, bila tamo negde. Odlutao sam pozadi, nalazeći mesto da sednem. Skinuo sam čarape i čizme, ukopavajući svoje prste u pesak, pokušavajući da se setim kad sam poslednji put bio na plaži. Prošla je večnost. Mama je imala običaj da nas sve vreme kad smo bili mali vodi da se igramo sa Autumn. Ona je bila ćerka mamine najbolje prijateljice Laure, a oni su živeli u Southportu, samo nekoliko kilometara od nas. Moja mama, Laura i njihova druga najbolja prijateljica, Stacy, bile su sve poreklom iz New Yorka. Odrastale su zajedno na Manhattanu dok se Stacy nije preselila u Severnu Carolinu u drugoj godini srednje škole. Roditelji Autumn su se razveli pre par godina. Onda je Laura odlučila da se sa Autumn preseli u Southport da bi bila blizu mame i Stacy, trebajući podršku dok je prolazila kroz gadan razvod. Otac Autumn, Carl je bio šef 50


vatrogasaca u New Yorku. On je još uvek živeo na Manhattanu, pa se ona često vraćala da bude sa njim. Ona je uvek bila tatina devojčica, čak i kad njeni roditelji nisu bili zajedno. To se nikad nije promenilo. Znao sam Autumn celog života, odrasli smo zajedno. Naši rođendani su bili samo nekoliko meseci razdvojeni. Provodili smo porodične odmore, leta i praznike jedni sa drugima u Severnoj Carolini ili u New Yorku, kad god smo mogli. To je bilo jedino vreme kad sam se osećao kao skoro normalno dete. Uvek sam se radovao druženju sa njom. Mama nije jedina koja je bila oduševljena kad su se spakovali i preselili ovamo. Sedeo sam tamo na pesku ko zna koliko, gledajući talase kako se razbijaju o obalu. Uočio sam Miu, malu devojčicu iz restorana, koja je jebeno ubijala talase. Nisam mogao da skinem pogled sa nje, očaran kako nešto tako malo može da jaše talase kao što ona to radi, a da je ne proguta okean. Jasno je da nema jebenog straha, razbijajući dupe odraslim muškarcima dok ih je presecala ne trepnuvši. Veslala je preko sigurnih tački, posedujući talase kao da su njene lične kučke. Padajući i podižući se odmah nazad. Naterala me da se osmehujem kao prokleta budala, smejući se svaki put kad bi nekog prejebala, dovodeći ih na ivicu propasti. To je verovatno bio prvi put za šest meseci da sam osetio nešto više od žaljenja, sramote i tuge. Ta devetogodišnjakinja koja je ubijala talase je bila dašak svežeg vazduha koji mi je trebao. Iako je trajalo kratko. Posle oko sat vremena rasturanja, mala se pojavila iz vode, vukući ispod ruke svoju ogromnu, užasno svetlu roze dasku, koja je verovatno bila dva puta veća od nje. Repići su joj odskakali na povetarcu dok je prolazila plažom idući u mom pravcu. Nisam mogao sebi pomoći da se ne smejem pri pogledu na nju. „Na šta se smeješ, propalice?“ Mia se zaustavila tačno ispred mene, ispuštajući svoju dasku na pesak dok je smeštala svoje ruke na njene male kukove, zabacujući glavu u stranu. Jedva zaklanjajući sunce koliko je bila sitna. Podigao sam ruke u vazduh, predajući se dok sam nastavio da se kidam od smeha. „Ne na kepeca koji je upravo izneo na plažu dasku, dostojnu onoj koju koriste odrasli. Najverovatnije ni maloj prgavici koja mi blokira sunce i definitivno ne maloj devojčici koja na svojoj dasci ima nalepnicu na kojoj piše 51


„Surfer kučka“ sa svetlo rozim usnama.“ Pokazao sam na jednu od mnogih nalepnica koje su prekrivale njenu dasku. „Tvoja mama zna da imaš to?“ „Vau! Ti pričaš.“ Prebacila je svoju težinu na drugi kuk, izazivajući me. „Pretpostavljam da više nismo stranci.“ Ignorišući moje pitanje, spustivši se u pesak pored mene. „Koliko dugo tako surfuješ?“ „Tapkala je kažiprstom po svojim usnama, razmišljajući. „Oduvek. To mi je u krvi. Moj tata me je stavio na dasku čim sam prohodala. Bolja sam od oba moja brata. Bolja sam od svih mojih rođaka. Prilično sam sigurna da sam bolja od bilo koga u Oak Islandu. Možda čak i na svetu.“ Borio sam se, pokušavajući da se ne nasmejem opet, klimajući glavom u odgovor. Gledajući nazad prema talasima. Svidelo mi se njeno samopouzdanje, drsko ali na sladak način. Toga nije bilo dovoljno na svetu. „Zašto si tako tužan?“ postavila je pitanje niotkud. Nasumično menjajući brzinu kao što većina žena radi. Nesposobna da se fokusira na jednu temu u isto vreme. „Zašto si tako radoznala?“ pogledao sam u nju. „Uh... Ja sam žensko,“ odgovorila je, prevrćući očima. „Da li ti sakupljaš ambleme?“ Pokazala je prema mom kožnom prsluku, još jednom prelazeći na drugo pitanje. „Ne sakupljam, zaslužujem ih.“ „O, kao Devojčice Izviđači! Kako je to kul! Ja imam preko sto na mojoj marami. Moja mama kaže da moram da ostanem u Devojčicama Izviđačima zato što me to izgrađuje u hrabru, odvažnu devojčicu, iako sam ja već sve to. Rođena sam fantastična. Plus, ne znam kako sedenje oko logorske vatre, pevanje Kumbaja- šta god, može da mi da išta osim ujeda komaraca, ali dođavola, šta ja znam?“ „Ti ljubiš svog tatu sa tim prljavim ustima?“ nacerio sam se. Slegla je ramenima. „Moja braća pričaju tako sve vreme. Moja prva reč je bila „sranje.“ Nasmejala se, ponosna na sebe. „Tata viče na njih, ali oni nikad ne slušaju. Oni se sa svim izvlače jer su dečaci. Lično mislim da je to glupo. Devojčice su mnogo bolje od dečaka. Mi smo pametnije. Mi mirišemo lepše. I... kad ne bi bilo devojčica, ni dečaka ne bi bilo ovde. Pa, buum,“ uzviknula

52


je, praveći rukama eksploziju. „U svakom slučaju ja sam sad Brownie12, pa imam mnogo amblema. Imam jedan savršen za tvoju maramu.“ Zabacio sam glavu unazad smejući se. Ovo dete je bilo previše. „Šta? Ne voliš brownie? Ja sigurno znam da dečaci vole brownie. Moj tata ih voli, moja braća ih vole i moji ujaci ih takođe vole. Čak i dečak koji me maltretira na času ih voli. Uvek pokušava da ukrade moj. Tata kaže da ako mu ikad dam moj brownie, on će da ga povredi. On kaže da ima običaj da jede sve vrste brownia stalno, a mami se to nije baš mnogo svidelo. Onda je on počeo da jede samo njene.“ Naterala me je da se tako jako smejem da su me obrazi počeli boleti. „Zar ne misliš da je mislio... nema veze. Uvek pričaš tako mnogo?“ „Oh! Dopusti mi da ti dam moj amblem pre nego što zaboravim.“ Zgrabila je svoj pink ranac koji je ležao u pesku do nje. Nije mi trebalo mnogo da shvatim da ova mala devojčica voli pink. Pretraživala je okolo nekoliko sekundi, konačno pronalazeći šta je želela. Bacajući svoj ranac u stranu, okrenula se da me pogleda pravo u lice. „Ovo je od mene za tebe.“ Zasijala je. „Tako da možeš da me se uvek sećaš. Ja ću tebe uvek pamtiti. Okej?“ Dala mi je svoj amblem. „Ovo je moj amblem za hrabrost. Možeš ga uzeti pošto imam već dovoljno toga da nosim okolo. Možeš li da ga staviš pored ovog?“ Pokazala je na moj amblem časti. „Mislim da će lepo izgledati zajedno.“ Bio sam iznenađen. Nisam znao šta da kažem, ili šta da jebeno osećam. Niko mi nikad nije dao nešto ovakvo. Niko nije dovoljno mario. Gledao sam od nje do amblema u mojim rukama, preturajući ga okolo i samo sam klimnuo. Nesposoban da formiram reči kojima bih izrazio osećaj ljubavi koji sam osetio od ove male devojčice koju sam tek upoznao. „Odgovorićeš mi na pitanje?“ „Nee, ti si mala devojčica. Ne bi razumela.“ „Koga ti nazivaš...” „Creed?“ Poznat glas je prekinuo Miu. Podigao sam pogled da bi video Autumn kako mi prilazi. Ustao sam, brišući pesak sa mojih pantalona. „Prokletstvo, ti si melem za moje oči,“ Pozdravio sam je, povlačeći je u zagrljaj.

Kod devojčica izviđača Brownie su devojčice drugi i treći razred osnovne škole. U daljnjem tekstu aludira se na kolačić, žargonski spolni organ 12

53


Nisam video Autumn još od pre Lukeove pogibije. Izbegavao sam je, ne želeći saosećanje i žaljenje za koje znam da bi mi pružila. Nisam ga jebeno zaslužio. „Tako mi je žao zbog Lukea,“ šapnula je u moje uvo, stiskajući me čvršće. Moje srećno raspoloženje brzo je iscurilo u pesak između nas. Puko pominjanje Lukeovog imena pretilo je da me odvuče na dole, ali ne bih to dopustio. Brzo sam otresao nelagodu i zaustavio se, dajući joj polu osmeh. Mia je pročistila svoje grlo iza mene, vraćajući moju pažnju prema njoj. Pogledala je Autumn zlim pogledom, pogledom s kojim sam bio više nego upoznat kad su žene u pitanju. Ona je možda samo dete, ali to nije sprečavalo ljubomoru koju je mogla osećati. Namignuo sam joj iz razloga koji nisam mogao da objasnim. Želeo sam da ima potvrdu koja joj je trebala. Momentalno se osećajući zaštitnički prema njoj. „MIA!“ glas je vikao, izazivajući da se trgne. „Koliko prokletih puta treba da ti kažem da ne sečeš druge surfere?“ Okrenuo sam se, prateći glas. Gledao sam Masona kako dolazi trčeći iza Autumn. „Nije moja greška što ste sporiji od sirupa,“ Mia je odgovorila, i momentalno ga otkačila. „Srećna si što si mala devojčica. Kradući tako talase mogla bi dobiti po dupetu.“ „Pa, sreća za mene što mogu da pobegnem od vaših guzica.“ „Pazi šta pričaš!“ Mason je vikao, dolazeći po nju. Skrećući svoju pažnju sa nje kad je video mene. „Creed, nisam znao da dolaziš ovamo danas.“ Ispustio je svoju dasku, povlačeći me u bočni zagrljaj, tapšući mi leđa. „Prošlo je previše vremena brate. Vidim da si sreo moju mlađu sestru Miu,“ rekao je, klimajući glavom ka veoma besnoj maloj devojčici. „Ona je tvoja mlađa sestra? Sad ima smisla. Ima dugačak jezik, kao ti.“ „Mala? Koga vi svi zovete mala?“ Mia je ustala, stavljajući svoje ruke na kukove. „Creed, ovo je moj veliki, ali ne bolji brat, Mason,“ izjavila je, prevrćući očima. „Zar ne voliš svog brata?“ Smejao sam se. „Ne, on je zao prema meni.“ „Nisam zao Mia. Samo te pazim kao što bi svaki stariji brat radio.“

54


„Ne treba mi niko da me pazi. Mogu sama da brinem o sebi. Gde je Giselle? Idi nađi svoju devojku i pusti mene,“ suprotstavila se, gledajući samo u Autumn. Zatresao sam glavom, gušeći smeh. Znao sam Masona isto koliko i Autumn. Njegova mama je bila Stacy, druga najbolja drugarica moje mame. Neću lagati. U početku, mi smo jebeno mrzeli jedan drugog. Pokušavajući da dokažemo ko je alfa mužjak i pre nego što su nam se jebena jaja spustila. Bilo je neizvesno veoma dugo vremena, ali kako smo bili stariji, postali smo bliski prijatelji. Išli smo u istu školu, što je bilo, kad smo odlučili da u stvari idemo. Mason je bio primer deteta koje je jebeni buntovnik. Propalica koja je radila suprotno od svega što su mu roditelji govorili da radi. Osim škole, Mason i ja bi se družili kad je bio kod mame. Pušili smo travu, pili, zajebavali se okolo sa devojkama i upadali u nevolje. Autumn nije nikad bila daleko iza nas, pridružujući se našim proslavama. Giselle, njegova devojka, ušla je u društvo pre nekoliko godina. Ona je bila ćerka detektiva za narkotike koji je imao više od nekoliko sporova sa MC. Njen tata je bio blizak sa Masonovim starim, Lucasom. Zbog čega nikad nismo obznanili naše prijateljstvo njegovom tati i maćehi, Alex. Nikad nisam zvanično sreo nijedno od njih i verovatno nikad neću. Masonovi roditelji se nikad nisu venčali. Imali su komplikovanu vezu. Loš početak, ali su našli način da zajedno budu roditelji i uspeli su. Stacy je bila kao mi, sa pogrešne strane koloseka, njoj nismo sudili. Alex i Lucas su ipak bili druga priča. Oni nikad ne bi odobrili njihovom dečaku da se druži sa nekim kao što sam ja. Posebno ne sa sinom Predsednika Đavolovih Otpadnika. „Mia, tata je došao po tebe! Uzmi svoje stvari, mala devojčice,“ njena mama je zvala iz restorana. „Nisam mala,“ mrmljala je u bradu, uzimajući svoju dasku. Zagledala se u mene „Vidimo se?“ Klimnuo sam glavom, a veliki osmeh se raširio njenim licem pre nego što se okrenula i otišla. Naučiću kroz godine da Mia Ryder... Mia. Jebena. Ryder. Ja bih živeo i umro... Za nju. 55


„Srećan rođendan draga Mia, srećan ti rođendan...“ Svi su završili sa pevanjem, pljeskanjem, zviždanjem i vrištanjem. „Oduvaj svećice, malena devojčice,“ tata je rekao, sklanjajući mi kosu unazad. Klimajući glavom prema mojoj čokoladnoj torti sa temom surfovanja upotpunjenoj sa devojkom koja jaše rozu dasku za surfovanje, kao moju, koju je mama specijalno napravila za moj deseti rođendan. Zatvarajući oči što sam čvršće mogla, ugrizla sam svoju donju usnu, stavljajući ruke u položaj kao za molitvu ispred mene, koncentrišući se stvarno jako. Fokusirala sam svoj napor na rođendansku želju, oduvala sam sve svećice ispred svoje porodice, tiho se nadajući da će se ispuniti. „Šta si poželela?“ Ujna Lily je pitala. „Ako vam kažem, neće se ispuniti, a ja stvarno želim da se ispuni.“ Pocrvenela sam od same pomisli na to. Otvorila sam svoje poklone dok su svi ostali jeli parče torte na zadnjem tremu. Omiljeni poklon mi je bila gitara koju mi je dala ujna Lily. Ona me je učila da sviram zadnjih nekoliko godina i postala sam prilično dobra. Rekla sam roditeljima da ne želim rođendansku zabavu, ali mama to nije prihvatila. Ona je rekla da je to moj prvi rođendan sa duplim prstima i da treba da proslavimo. Ja sam mislila da je to bio samo još jedan izgovor za nju da priredi zabavu, jer tako je to volela. Da je bilo do mene, mi bi samo roštiljali sa porodicom, ali umesto toga, naše zadnje dvorište je bilo krcato rozim balonima, trakicama i ogromnom kućicom za skakanje. Nisam imala mnogo prijatelja, ali to me nije nikad mnogo brinulo sve dok sam imala tako mnogo rođaka. Naše generacije su bile rasute po celom mestu, ali to nije bilo važno jer smo se slagali sasvim lepo. Svi smo rođeni i odgajani zajedno u Oak Islandu, baš kao i naše tate i moja mama, koji su bili najbolji prijatelji još otkad su bili u pelenama. Svi su ih zvali Dobri Stari 56


Dečaci sa njihovom maleckom, mojom mamom, koja ih je svuda pratila kao da je i ona dečak. Gledajući je sada, nikad ne bih pogodila da je želela da bude dečak. Moj tata i ujna Lily su brat i sestra. Ona je udata za jednog od dečaka, ujka Jacoba. Imaju dvoje dece, Riley i Christiana. Ujna Lily mi je uvek pričala da se tati nije sviđalo što se ujka Jacob zaljubio u njegovu mlađu sestru. Oni su krili svoju ljubav jako dugo vremena, a kada je tata otkrio da je on sa ujnom Lily, pretukao ga je. Ujka Jacob kaže da ga je pustio da ga pobedi, ali tata kaže da je on samo jedno uštogljeno dupe od advokata koji je pokušavao da spasi svoj obraz, šta god to značilo. Ujka Dylan, još jedan od dečaka, je oženjen ujnom Aubrey. Podsećao me na super heroja, uvek noseći pištolj i značku, stavljajući loše ljude iza rešetaka. Oni imaju dve ćerke, Giselle i tek rođenu bebu, Constance. Svi kažu da mu je Bog podario ćerke kao kaznu za to što je bio takav ženskaroš i đubre. Ne znam ni to šta znači, ali mama kaže da mi nije dozvoljeno da to ponavljam. Moj brat Mason je počeo da se zabavlja sa Giselle, oni su bili momak i devojka oduvek i ja sam je stvarno volela. Uhvatila sam ih da se ljube u Masonovoj sobi nekoliko puta, ali ga nisam ocinkala zato jer ja nisam cinkaroš. Samo sam ga naterala da me vodi svuda sa sobom nedelju dana, da držim usne zapečaćena. Naravno da me je vodio. Ujak Austin je poslednji od dobrih starih dečaka. On je pokriven tetovažama isto kao i Creed i vlasnik je lokalnog salona za tetoviranje. Njegova devojka Briggs ima jarko ljubičastu kosu i tetovaže po celom svom telu. Oni su se ponovo upoznavali. Pretpostavljam da je ujka Austin uradio neke loše stvari, ali je sad bolji i pokušava da je opet osvoji. Imam osećaj da će uspeti. Moj tata nije bio jako srećan kad sam ga pitala da li bi mogla da ofarbam kosu u moju omiljenu boju, jarko rozu. Gledao me je kao da su mi izrasle dve glave pre nego što je rekao ne. Kad sam rekla da želim tetovažu moje roze daske za surf na stopalu, rekao je ne, dok sam ja živ i dišem. Tata mi nije ništa dopuštao. Ikad. Nisam marila što sa nekim od mojih rođaka nisam bila u krvnom srodstvu, oni su bili jedina porodica koju sam ikad znala. Volela sam svakog od njih celim svojim srcem. 57


„Tata, da li mogu da idem u Southport na proslavu Četvrtog jula sa Masonom sledećeg meseca?“ pitala sam dok sam pomagala mami da očisti pošto su svi otišli. „Mia, već sam ti rekao, ne,“ odgovorio je, ne skidajući pogled sa planova na kuhinjskom pultu. Moj tata je bio vlasnik svoje građevinske kompanije i bio je najbolji prokleti građevinac u tri države. Njegove reči, ne moje. „Da, ali sam te pitala kad sam imala devet godina. Najnovija vest, sad imam deset.“ „Odgovor je i dalje ne, Mia i pazi na usta, mlada damo.“ „Zašto? To nije fer! Rekao si Bou da može da ide sa Masonom ako želi. Kad sam zadnji put proveravala, Bo je bio stariji samo dve godine od mene,“ raspravljala sam se, bacajući sudove u sudoperu malo jače nego što bi trebala. „To je drugo,“ tata je jednostavno izjavio, još uvek fokusiran na svoj posao. „Zašto, zato što ima penis?“ „Mia Ryder! Ne možeš da govoriš takve stvari!“ Mama je vikala, vraćajući se u kuhinju. Mogla sam da čujem Masona i Boa iz dnevne sobe kako se kidaju od smeha na film koji su gledali. Zakolutala sam očima, frustrirana. Tata je uzdahnuo, ispuštajući svoju olovku i konačno podižući pogled sa papira. „Mason! Bo! Koliko puta moram da vam kažem da prestanete tako da pričate u blizini svoje mlađe sestre!“ „Nisam mala!“ povikala sam, udarajući stopalima. Mason je ušetao u sobu, kosa mu je bila sva čupava od Gisellinog češkanja njegove glave na kauču. „Tata, ona je kao jebe... prokleti papagaj.“ Zaustavio se na vreme. „Većinu vremena ja čak ne shvatim da je ona u blizini dok nije prekasno.“ Otvorio je frižider, dohvatajući pakovanje mleka i počeo da pije pravo iz kartona. „Masone Ryder! Gde su ti maniri, dečko?“ mama ga je ukorila. „O, izvini. Da li si ti želela malo?“ Pružio joj je karton. Tako ga je pogledala da ga je odmah vratio u frižider. „Tata, mogla sam da kažem reč kurac kao što on radi, ali sam umesto toga iskoristila penis zato što sam dama.“

58


Mason je pao od smeha, brzo pročišćujući grlo kad ga je tata pogledao strogim pogledom. „I ovo je upravo razlog zašto ne ideš na proslavu sa Masonom i njegovim drugovima koji nepristojno pričaju,“ pravdao se. „Lucas...“ mama ga je nagovarala. „Malena, ne počinji. Moja mala devojčica...“ „Naša mala devojčica,“ prekinula ga je. Gledajući prema njemu dok je punila mašinu za sudove. „Ja. Nisam. Mala!“ ponovila sam ovaj put mnogo glasnije. Treskajući rukom o pult, imajući potrebu da se moj glas čuje. „Nije fer, tata. Znaš da me ovim što radiš samo odguruješ. Počeću da radim stvari bez pitanja tebe prvo, zato što mi nikad ništa ne daš da radim. Neću uvek biti tvoja mala devojčica.“ Nagnuo je glavu u stranu. “Je li tako?“ „Da. Tako je.“ Znala sam da mu „pritiskam dugmad“, znala sam da prelazim liniju. Znala sam da ću biti u nevolji... samo nisam više brinula. „Mia, idi u svoju sobu,“ mama je naredila, gledajući od tate do mene. Ne samo što me je kažnjavala, nego me je spašavala od tatinog besa. „Tata, ona može da ide sa mnom,“ Mason je upao. „Potrudiću se da se svi ponašaju najbolje.“ Srce mi je uzletelo. Mason se nikad pre nije zauzeo za mene. Samo to mi je značilo sve. „Tvoja mama i ja ćemo biti van grada za vreme proslave. Mia ostaje sa Lily i Jacobom. Ona neće...,” „Ja ne želim...” „Pauza!“ mama nas je sve prekinula. „Svi napolje!“ „Ali...” „Mia. Odmah!” tata je zarežao, vraćajući moju pažnju na njega. „Dobro,“ promrmljala sam ispod glasa, okrećući se da napustim sobu. Odupirući se nagonu da zalupim vrata kad sam jednom ušla u moju spavaću sobu. Zgrabila sam svoj notes sa stola i prošla kroz dupla vrata na balkonu koji je imao pogled na vodu. Provela sam nekoliko sledećih sati sedeći na mom balkonu pod mesečinom, slušajući mekano ljuljuškanje talasa koji se razbijaju o obalu, pozdravljajući slani povetarac koji je dolazio sa okeana. Voda je uvek imala način da me smiri, bez obzira na to šta sam osećala i o čemu sam razmišljala. To je bilo moje srećno mesto, moje lično parče raja, 59


moj beg. Trebalo bi da sam u krevetu spavajući kao i svi ostali u kući, ali bio je letnji raspust i nisam imala određeno vreme za spavanje. Inače sam bila noćna sova, uvek sam bila. Škrabala sam misli, stihove i žvrljotine u svoj notes ne znam već ni koliko dugo, kad sam shvatila da pišem Creedovo ime u balončićima i vežbam svoj potpis opet i opet. Okružujući njegovo ime rozim srcima na svakoj stranici. Odjednom shvatajući da sam se zaljubila prvi put. Uvila sam se u moj prekrivač, gledajući u zvezde, pitajući se da li će se moja rođendanska želja magično ispuniti, silno želeći da hoće. Zevnula sam, oči su mi se zamorile od dugog dana koji sam imala. Taman sam htela da uđem u sobu i odem u krevet kad mi se prozor zatresao od zatvaranja vrata Masonove spavaće sobe. Njegova soba je bila vrata do moje i mogla sam sve da čujem. Mora da se upravo vratio kući. Pokupila sam notes, gledajući ponovo vodu još jedan zadnji put, kad sam ugledala njega. Hodao je od moje kuće prema okeanu, noseći isti prsluk koji je nosio zadnji put kad sam ga videla. Istog trena sam se zapitala da li nosi amblem hrabrosti koji sam mu dala pre nekoliko meseci. Nasmejala sam se kad sam videla da nosi svoje vojničke čizme na pesku. Zaustavio se na obali, gledajući u nebo, smeštajući ruke u džepove svojih crnih farmerki. Izgledao je ogromno i nabijeno kako sam i pamtila. Možda čak i veće. Pre nego što sam dva puta razmislila, utrčala sam u moju sobu, grabeći ranac i kopajući po njemu. Zgrabila sam šta sam tražila i prekrivač sa svog kreveta. Bilo je prohladno napolju na vodi. Tiho sam se iskrala iz sobe, ekstra pažljivo da nikog ne probudim. Bila bi u velikoj nevolji ako bi se moj tata probudio, jer mi je bilo zabranjeno da napuštam kuću posle mraka. U moju odbranu, neću biti sama, Creed je bio na plaži. Iskrala sam se na zadnja balkonska vrata, zatvarajući ih nežno za sobom. Sišla sam niz stepenice na naš privatan deo plaže. Niko ne bi bio u mogućnosti da nas vidi osim ako bi neovlašćeno ušao. Mora da je došao sa Masonom. „Želja mi se ostvarila!“ nadvikivala sam se sa bukom talasa. „Zar nije prošlo tvoje vreme za spavanje?“ hladno je rekao, ne okrećući se prema meni. „Nisi me čuo?“ pitala sam, zamotavajući se prekrivačem oko ramena. „Ostvarila mi se želja, ti si ovde.“

60


Naglo se okrenuo, sužavajući svoje oči na mene. Vraćen nazad mojim priznanjem. Nastavila sam, „Rođendan mi je danas, u stvari juče je bio, pošto vidim da je prošla ponoć. U svakom slučaju, pre nego što sam duvala svećice, morala sam da zamislim želju. Čvrsto sam zatvorila oči, želeći da vidim tebe ponovo, i evo te. „Ne bi trebala da želiš mene, Pipi,“ izjavio je, okrećući svoju pažnju opet prema vodi. „Pipi?“ Odjednom se okrenuo, posežući i hvatajući kraj moje upletene kikice. „O! Kao Pipi Duga Čarapa! Ona je kao Petar Pan za devojčice. Nikad ne želi da odraste. Ona je na neki način moj idol, razigrana, nepredvidljiva, superčovek. Čudakinja kao i ja na surf dasci. I imala je odličnog ljubimca, majmuna, Mr. Nilsona.” Klimnuo je glavom i dalje izgledajući snuždeno. Želela sam da ga malo oraspoložim. Želela sam da ga vidim kako se smeje i smeška kao što je to radio na plaži. Iz nekog razloga sam osećala kao da on to ne radi baš često. Njegove oči su i dalje bile tužne i jako sam želela da znam zašto. Mama je uvek govorila da imam sposobnost da ljude učinim srećnim. Da je bilo nešto u vezi moje vatrene ličnosti što me je činilo takvom. Želela sam da se svidim Creedu više nego ikada ikome. Govorila sam iskreno, „Ali da nisam poželela tu želju, sad ne bih mogla da ti ovo dam.“ Iskoračila sam napred, pružajući mu drugi amblem za njegov prsluk. „Videla sam ga u maloj prodavnici u gradu kad smo moja mama i ja bile u kupovini pre nekoliko nedelja. Kad je ona bila u kabini za presvlačenje, zgrabila sam ga i kupila od svog džeparca. Podsetio me je na tebe. Uzeo je od mene mrmljajući, „Nemoj me pratiti. Ja sam takođe izgubljen,“ prigušeno se nasmejao kad je naglas pročitao. „Ne izgubljen Pipi. Samo se još nisam pronašao,“ zastao je gledajući nadole u amblem u svojoj ruci. „Hvala ti za ovo.“ Mali osmeh je zaigrao na njegovim usnama kad je posegnuo u svoj džep, izvlačeći nešto napolje. „Našao sam ovo na trotoaru danas.“ Dao mi je sjajan novčić. Smatraj to mojim rođendanskim poklonom za tebe.“ Uputila sam mu ispitivački pogled. Hvala ti... to je ono što sam oduvek želela,“ sarkastično sam izjavila. 61


„Ne pametnjakovićko, novčić nije poklon. Želja je. Učini mi uslugu, može? Ne troši više želje na mene.“ Sa tim, on se okrenuo i otišao, ostavljajući me samu i zbunjenu. „Ali već sam zamislila...” „Poklanjam ti da je ponovo zamisliš Pipi. Zahvalićeš mi se kasnije,“ viknuo je preko svog ramena. Ja sam se okrenula nazad prema vodi, gledajući u novčić u mojoj otvorenoj ruci. Zatvarajući prste oko njega, smestila sam ga na srce. Nije trebalo da opet želim. Moja prva želja je bila perfektna. Moja druga želja da ga opet vidim. Bila bi takođe.

„Creed... Creed... Creed... molim te pomozi mi... ako si me ikad voleo... pronađi me... molim te pomozi mi... uplašen sam Creed... tako sam uplašen...“ Luke je molio iz daljine. Njegov glas je zvučao tako daleko, a opet tako blizu. Odzvanjao je svuda oko mene, otežavajući mi da kažem iz kog pravca dolazi. Brujao je kroz drveće kao melodija instrumentala, vibrirajući duboko u mojim kostima. Okrenuo sam se u krug, okrećući glavu od severa do juga, od istoka do zapada. Provlačeći ruke kroz kosu, dišući duboko. Pre nego što sam shvatio, potrčao sam. Trčao sam koliko god sam brzo mogao kroz beskonačnu šumu, potpuno bez pravca. „Evo ovde.“ Video sam figuru izvan ugla mog oka, ali kad sam se okrenuo, nestala je. „Trči... trči, brže Creed! Upomoć!“ Svako skretanje koje sam napravio, bilo je pogrešno, uvek dolazeći u ćorsokak. Njegova molba je postajala sve dalja i dalja sa svakim korakom koji sam napravio. Povlačeći ga u crnu rupu noći. Putevi me nisu vodili nikuda. „Creed... Creed... molim te pomozi mi... ako si me ikada voleo... pronađi me... molim te pomozi mi... uplašen sam... tako sam uplašen...“ Lukeov glas se ponavljao kao mantra, beskrajan ciklus ničega. „Luke! Luke! Gde si? Dolazim druže. Gde si?“ vikao sam u mračnu noć. Ali nije odjekivalo, nije brujalo, nije bilo zvuka koji izlazi iz mojih usta. Zašto nisam mogao da govorim? Zašto on nije mogao da me čuje? Bilo je tako mnogo guste 62


magle, tako mnogo jebene izmaglice koja se odjednom skotrljala gušeći me. Daveći me. Nisam mogao da gledam. Nisam mogao da se pomeram. Da li sam trčao u mestu? Srce mi je udaralo u grudima, u ušima, kroz moje misli, tonući u moju srž. Nisam mogao da dišem. Gušio sam se. „Creed... Creed... molim te pomozi mi... da si me ikad voleo... našao bi me... molim te pomozi mi... uplašen sam, Creed... tako sam uplašen...“ Začula se sirena voza, naglo vraćajući moju pažnju. Tutnjeći po šinama probadajući mi uši dok su se, jedan po jedan, vagoni kotrljali. Kružeći svuda oko mene bez kraja na vidiku. Odsjaji mog brata sevali su kroz procepe. Pokriven krvlju, stajao je tamo sa rukama preko grudi, čekajući. „Creed... Creed... Creed... molim te pomozi mi... da si me ikada voleo... našao bi me... molim te pomozi mi... Uplašen sam, Creed... tako sam uplašen...“. Njegov glas je zvučao bliže, a zatim sve dalje sa svakom reči koja je izletela. „Kaži mi gde si! Molim te Luke! Samo mi reci gde si!“ stavio sam ruke preko ušiju, pokušavajući da stišam zvuke voza, ali su oni postajali glasniji, glasniji i glasniji sve dok voz nije bio jedino što sam čuo. Misli su mi se vrtele. Srce je ubrzavalo. Telo mi se predalo. Pao sam na kolena, gledajući nadole u moje krvlju oblivene ruke; Glock je ležao između njih. „Creed... Creed... Creed... molim te pomozi mi... da si me ikada voleo... našao bi me... molim te pomozi mi... uplašen sam, Creed... tako sam uplašen...“ „Tako mi je žao, Luke! Tako mi je jebeno žao!“ Drao sam se nekontrolisano. Podižući pištolj do svoje brade. „Creed! Creed! U redu je! Probudi se! U redu je!“ Autumnin slatki glas me je nagovarao, stapajući se sa svom okrutnošću. „Šššš... u redu je... ovde sam, Creed! Ovde sam!“ Nisam oklevao. Nikad nisam. Povukao sam obarač. BANG. Naglo sam se uspravio u krevetu, boreći se za vazduh. Žudeći za svojim sledećim dahom, gledajući pravo ispred sebe. Znoj je kapao iz mojih pora, klizeći niz mog lica. Nisam se pomerao, pokušavajući da shvatim šta je stvarnost, a šta je još uvek san. Jebena noćna mora. 63


„Creed...“ Saosećajući, Autumn je posegnula ka mom licu. Uhvatio sam joj zglob u letu. „Nemoj,“ grubo sam zahtevao, odgurujući njenu ruku od sebe. To je bio isti san koji sam sanjao svaki put kad dopustim sebi da zaspim čvrstim snom. Trenutak slabosti je hranio moje demone. Uspostavljajući ponovo svoju prisebnost, naglo sam ustao pre nego što je mogla još nešto da kaže. Izašao sam napolje na zadnji trem, puštajući da se vrata zalupe za mnom. Imao sam potrebu za svežim vazduhom. Prokleti minut za sebe. Nečim. Bilo čim. Drugim osim onog što sam jebeno osećao. Zapalio sam cigaretu, uvlačeći dubok dim. Pustio sam cigaretu da se zadrži u mojim ustima, pokušavajući da raščistim maglu u svojim mislima. Zadnja vrata su se otvorila i onda zatvorila. Nisam morao da se okrenem da bi znao ko je to bio. Pošto sam dovezao Masona pijanog kao dupe, sinoć kući, nazvao sam Autumn da me pokupi iz njegove kuće. Družili smo se u klubu sa nekom braćom, lupetali gluposti, nalivajući se pivom kao da je jebena voda. Bili prilično sjebani, ali od nas dvojice, ja sam bio taj koji je trezniji. Nisam imao nameru da mu dopustim da sedne za volan u takvom stanju, pa sam ja umesto njega dovezao kamion kući. Nije mi palo na pamet da bi se Mia usudila istrčati napolje usred noći da bi mi dala još jedan amblem, govoreći mi da se njena rođendanska želja, da me ponovo vidi, ostvarila. Nisam je video još od onog prvog puta kad sam je sreo na plaži pre nekoliko meseci. Ona je bila slatka, nevina, mala devojčica. Nisam smeo u to da se upuštam, a zadnja stvar koja je njoj bila potrebna je da misli na mene, a kamoli da smišlja jebene želje da me ponovo vidi. Bio sam devet godina stariji od nje. Do vremena kad smo se vratili do moje kuće, bilo je blizu dva ujutru. Nije bilo proklete šanse da bih dopustio Autumn da vozi nazad kući sama. Jednostavno je završila upadajući u krevet sa mnom. To nije nikad bilo previše važno. Delili smo krevet od kada smo bili deca. Jedina razlika je bila što sada više nismo bili jebena deca, a ona je imala sise i dupe od kojih mi se dizao kurac. Najverovatnije iznenađujući je jutarnjom erekcijom, ali me bolelo dupe zbog toga. Nikad nisam mislio o njoj kao o nečemu više od najboljeg prijatelja, iako su naše majke najviše želele da nas dvoje završimo zajedno. Naravno, ona je 64


bila prelepa, ali mi je njeno prijateljstvo značilo više od njene pičke. Ona je zaslužila da bude više nego samo dobra ženska. A trenutno, to mi nije bilo ni na kraj pameti. „Ove stvari će te ubiti,“ izjavila je Autumn iza mene. Briga u njenom glasu progorela je rupu u mom srcu. „Pa, sreća po mene što već umirem iznutra.“ Ona je znala za sva sranja kroz koja sam prošao u svom životu. Poveravao sam joj se često bez bojazni da će me osuditi zbog mojih mana. Zbog mojih prokletih grehova. Bez obzira šta sam joj rekao, nikad se nisam plašio da će otići ili mi okrenuti leđa. Bilo je trenutaka kad nisam morao da kažem ni jednu jebenu reč, samo slušanje njenog disanja na drugoj strani telefona donosilo mi je osećaj mira. Autumn je bila jedina osoba koja je znala istinu o toj noći, o tome šta sam ja uradio. Morao sam nekome da kažem istinu, imao sam potrebu da budem iskren u vezi cele stvari. Moji roditelji su lagali svima, pričajući da je Luke slučajno ustrelio sam sebe. Niko nije postavljao pitanja, jer šta bi mogli da kažu na to? Tata je potplatio patologa koji je nabavio sva legitimna dokumenta koja su im trebala, čineći da sve to izgleda kao nesrećan slučaj. Govorili su svima da smo imali privatnu sahranu, kojoj su prisustvovali samo najuži članovi porodice, odlučujući da ga kremiraju tako da uvek mogu nositi njegov pepeo sa sobom. Otac je išao toliko daleko da postavi čitulju u lokalnim novinama, održavajući lažnu predstavu o slici ožalošćenog, brižnog oca, za sinom koga sam ja ubio. „D-d-dali si u redu?“ nervozno je zamucala kad sam ostao tih. Uzimajući dubok, ohrabrujući udah, došla je, naslanjajući svoja leđa o ogradu trema da bi me pogledala. „Koliko često se to dešava? Znaš, noćne more? Podigao sam pogled ka njoj. „Ko kaže da jebeno prestaju?“ Oči su joj se raširile. Ispružila se da stavi ruku na moje rame. „Oh... Creed, tako mi je...” „Ne treba mi tvoje jebeno sažaljenje, Autumn.“ „Misliš da te sažaljevam? Brinem za tebe. Mrzim što kriviš sebe za Lukeovu smrt. Kada ćeš shvatiti da je to bio nesrećan slučaj? Nisi mislio...” „Dosta!” Progurao sam se pored nje, uzimajući još jedan dim cigarete. Odlazeći prema prostoru za sedenje oko roštilja.

65


„Da li ćeš mi makar reći o čemu je bila? Tvoja noćna mora?“ Prošla je iza mene. „Moglo bi da pomogne da pričaš o tome. Ne možeš držati to sranje u sebi, Creed. Tu sam za tebe. Bila sam godinama, pa prestani da pokušavaš da me isključiš. Dopusti da ti pomognem.“ „To ga neće vratiti,“ izjavio sam, puštajući da dim izlazi iz mojih usta dok sam govorio. Seo sam na jednu od stolica, odmarajući laktove na kolenima, držeći moju glavu, koja je iznenada počela da pulsira, između ruku. Sela je do mene, sklanjajući moju ruku sa lica. „Kaži mi u svakom slučaju.“ Klimnuo sam glavom, prekidajući, „Uvek je isti prokleti san. Čujem Lukeov glas u šumi. Kukajući, moleći me da dođem da ga nađem. Kaže mi da je uplašen. Govori mi, ako sam ga ikad voleo, biću sposoban da ga nađem.“ Cimnula se unazad, iznenađena mojim otkrivanjem. „Ipak, ne mogu da ga nađem. Nikad ne mogu. Kao da trčim u krugovima, kao jedan od onih prokletih hrčaka na točku koji se vrti. Onda, ni otkud, ja sam na šinama iznad McMulena, voz se vrti u krugovima oko mene, a ja vidim Lukeove odsjaje kroz vagone. Opet, moli me da ga pronađem iako stoji pravo ispred mene. To nije on. Bio je pokriven krvlju. Držeći se za ranu od metka iznad svog srca.“ „Isuse, Creed...“ Nisam oklevao. Ako ona želi da zna kroz šta tačno prolazim, onda ću joj reći sve. „Uvek se završava tako što ja padam na kolena u bolu. Moje ruke su prekrivene krvlju, držeći Glock. Jednostavno ne mogu više da podnesem,“ priznao sam prvi put, praveći pauzu, puštajući da moje reči potonu. Njene oči su se napunile suzama, znajući kuda će moje istine voditi. „Lukeovo preklinjanje, zvuci voza, moja savest... uzimam pištolj i naciljam ispod moje brade...“ Zagledao sam se duboko u njene oči, izjavljujući, „Jebeno ne oklevam da povučem okidač.“ Suze su padale niz njeno malo lepo lice na pločice. „Ne troši svoje suze na mene Autumn,“ zastrugao sam, brišući jednu. „Ne zaslužujem ih.“ „Očigledno je šta ti misliš da zaslužuješ Creed.“ Obrisala je svoje obraze pozadinom svoje ruke. „Rekla si da želiš da znaš. I eto ti. Dobro došla u moj sjebani svet.“ „To je bio nesrećan slučaj. Ti voliš svog brata više od ičega na ovom svetu. Mogla sam to da vidim iz prve ruke Creed. I vidim to još uvek svakog 66


prokletog dana. Način na koji ti i dalje brineš za Noahu, čak i više sada nego pre. Dok tvoj otac nema drugih briga na svetu osim kluba, a tvoja mama davi sebe u votki, šta ti radiš? Ha?“ Zatresao sam glavom, ne želeći da čujem ništa više od ovog. „Ti se praktično ubijaš svaki dan, radeći Bog zna šta za taj klub. Klub koji ti se čak ni ne sviđa i ne želiš da budeš deo njega. Slušajući svaku naredbu koju tvoj otac ljutito izda. Radiš sve što on zahteva, a ni okom ne trepneš. Za koga to radiš? Prokleto sigurno, ne za sebe. To što se desilo je užasna nesreća. Ne mogu da zamislim kroz šta prolaziš čak i posle svih ovih meseci. Ali ne možeš da nastaviš da kriviš sebe, zato što ne zaslužuješ to. Da li me razumeš? Ti to jebeno ne zaslužuješ.“ „Odvezi me po moj motor, važi? Častim te doručkom, jer mi nisi kenjala zbog moje usrano hladne sobe.“ Promenio sam temu. Uzdahnula je, klimajući glavom iako je želela da kaže još mnogo toga. Umorio sam se od slušanja njenog blebetanja. Ništa što bi rekla ne bi moglo ispraviti učinjeno, sve me to samo jebeno podseća koliko je zaista usran moj život. Ona definitivno ne bi mogla da vrati Lukea. Voleo sam Autumn , znao sam da mi misli dobro, ali ponekad, nije jednostavno znala kad da jebeno ućuti. Proveo sam sledećih nekoliko dana radeći isporuke za klub, vozeći satima i dolazeći kući kasnije nego obično. Nisam video ili pričao sa Autumn od onog jutra za doručkom, ali to nije bilo zbog nedostatka pokušaja. Siguran sam da je ona mislila da je namerno izbegavam jer je nisam potražio. Samo sam bio previše prokleto zauzet. Ušao sam u svoju kuću malo posle ponoći, spreman da prespavam celu noć. Bio sam jebeno iscrpljen od borbe sa sranjima ceo dan i sve što sam želeo je bilo da padnem na krevet i jebeno se onesvestim. Nisam dobro spavao i čak i kad jesam budio sam se od iste noćne more koja se ponavljala. Kuća je bila mračna i tiha kad sam ušao. Ostavljajući ključeve na sto, ušao sam u trpezariju, šokiran što nisam našao svoju majku onesvešćenu za stolom. Prazne flaše koje su obično bile razbacane po sobi su nestale. Na putu ka mojoj sobi, primetio sam da sija svetlo ispod vrata i probija se napolje u mračan hodnik. Lagao bih kad bi rekao da nisam bio iznenađen kad sam otvorio vrata i našao Autumn da sedi na mom krevetu, čekajući me.

67


„Ćao, ja sam ti stavila mamu u krevet. Napravila sam Noahu nešto za večeru i igrala sa njim igrice celu noć. Došla sam ovamo kad sam čula da se tvoj motor zaustavlja,“ otkrila je čim sam zatvorio vrata za sobom. „Ne želim više da se svađam,“ dodala je, podižući ruke u vis. „Nisam bio svestan da se svađamo.“ Došao sam do garderobera, zbacio sam čizme i zgrabio čistu košulju sa ofingera. Nasmejala se, njena zabrinutost se umanjila. „Imam nešto za tebe.“ Ustala je i krenula ka meni. Smeštajući belu kutijicu za nakit u moju ruku. Podigao sam obrvu, zbunjen obrtom događaja. „Mislim da će ti ovo pomoći sa tvojim noćnim morama. Znam da se boriš da ostaneš na površini Creed. Znam da osećaš svu tu krivicu i žaljenje zbog toga što se desilo s Lukeom, ali znam u svom srcu da si mu ti bio omiljena osoba. Baš kao što si i Noahi,“ zastala je, puštajući da njene reči potonu. „Znam da ti treba vremena da nađeš mir, ali se nadam da će ti ovo možda pomoći.“ Klimnula je prema kutijici za nakit u mojim rukama. „Otvori.“ I jesam, skidajući poklopac. Pronašao sam Lukeovu sliku kako pilji u mene ugravirana na pločicu. Visila je sa srebrnog lanca koji je bio vezan u kutijici. Autumn je izvadila ogrlicu, okrećući je za mene da pročitam ugravirano. „Smrt ostavlja veliku tugu koju niko ne može da izleči. Ljubav ostavlja uspomenu koju niko ne može da ukrade,“ izrecitovala mi je na glas. „Pročitala sam to negde i stalno to nosim u sebi. Nisam bila sigurna zašto, sve do sada.“ Pogledali smo se i ona je smestila pločicu iznad mog srca. „Vreme leči sve rane, ali tvoje sećanje na Lukea je zauvek. Niko to ne može da ukrade od tebe, čuješ li me? Iako je otišao, uvek će biti sa tobom ovde.“ Pomazila je moje srce, gledajući uvis kroz svoje trepavice. Ono što se desilo sledeće skoro me je oborilo na moje jebeno dupe. Stajala je na vrhovima prstiju i stidljivo se osmehnula, a zatim se nagnula napred i poljubila mi nežno usne. Otvarajući njena usta naspram mojih, mameći me da pomerim moje usne u skladu sa njenima. Nisam. Nastavila je da pokušava. Gurkajući svoj nos uz moj, gledajući u mene kroz trepavice. Pritiskajući njene savršene sise o moje grudi. Mirisala je tako jebeno dobro. 68


Kurac mi se trznuo. Kada je još jednom nežno poljubila moje usne, ovog puta uvlačeći jezik u moja usta, mekano je zastenjala, zavodljivo mrmljajući, uvlačeći me. Nisam više mogao da podnesem. Posegao sam držeći njeno lepo, malo, pegavo lice između mojih ruku. Nežno joj uzvraćajući poljubac, moji zidovi su se raspadali oko mene. Sve zadrške koje sam imao u vezi sa nama, sa tim su se razbijale. Brzo kao što se desilo, bilo je gotovo i ja sam stao, naslanjajući moje čelo na njeno i prošaputao sam, „Ovo ne menja ništa Autumn.“ Zatvorila je čvrsto svoje oči na sekund, shvatajući šta sam to rekao. Bol je bila očigledna na njenom licu. Sećaću se reči koje su sledeće izašle iz njenih usta do kraja života. Polako je ponovo otvorila oči, gledajući duboko u moje i ubedljivo progovorila, „On neće počivati u miru Creed. Dok mu ne dopustiš. To počinje sa tobom.“ Ovo je bio tek početak iznenadnog preokreta u našem prijateljstvu. Već sam osećao u mojoj jebenoj utrobi... Da ništa dobro neće izaći iz ovoga.

69


„Pobednik! Mlada damo u pink topu, dođi ovamo. Šta ti mogu dati draga?“ glas karnevalskog radnika je zagrmeo preko gomile koja je počela da se okuplja oko ujka Jacoba i mene. „O Bože! Ponovo sam pobedila,“ provocirala sam, stavljajući ruke na lice, pretvarajući se da sam šokirana. „Prihvati to ujka Jacob! Šta je to sad? Nijedna pobeda za tebe, šest pobeda za mene? Buuum!“ Nasmejala sam se, trčeći do karnevalskog radnika da potvrdim još jednu nagradu. Ovog puta sam pokupila velikog roza medu sa majicom na kojoj je nacrtana kravata, da ponesem sa ostalim nagradama. „Stvarno si dete Lucasa,” zadirkivao me je ujka Jacob, mrseći moju kosu. Izvukla sam se od njega, gledajući uvis u njegov profil dok smo hodali jedno pored drugog duž livade. „Da li ti i on takođe ispraši dupe?“ Samo se nasmejao i klimnuo glavom, potvrđujući da sam u pravu. „Hajde da nađemo tvoju ujnu i rođake, pametnjakovićka.“ Sajam Četvrtog jula se održavao decenijama u Southportu. Uvek postavljen na istom polju sa okeanom u pozadini. Ljudi su sa svih strana dolazili u grad tog vikenda da učestvuju u proslavi. Ogroman Ferris točak se mogao videti kilometrima izvan grada, osvetljavajući noć svojim neonskim svetlima. Bilo je šatora sa pivom, kazino šatora, šatora sa igricama, sve vrste atrakcija koje si mogao zamisliti, bile su tu. Svi oni su zaokruživali karnevalski stil vožnji i tezgi slične onoj na kojoj sam naučila pameti ujka Jacoba. Muzika je treštala kroz zvučnike, zvona su zvonila da objave pobednike, a vrisci su odjekivali sa vožnji. Najviše sam volela energiju sajma, ljudi su se smeškali i smejali bez briga na svetu. O, a miris karnevalske hrane, sama pomisao na nju, terala je moj stomak da krči. Moji baka i deda sa tatine strane su se u stvari upoznali na sajmu. Deda mi je pričao priče mnogo puta ponovo kako je ljubav došla do njega na 70


karuselu. Moja baka, koju nikad nisam upoznala je jahala na jednom od onih konjića što idu gore dole, smejući se sa prijateljima. On je stajao na kapiji gledajući je bezbrižnu i srećnu. Govoreći da je imala osmeh koji je mogao da razvedri bilo čiji život, a i jeste. Umrla je od raka dojke kad je Mason bio tek beba. Moj tata kaže da je to najteži period u njegovom i ujna Lilynom životu i najtužniji. Ali je oni čuvaju u svojim srcima i vide mnogo nje u meni. Samo bih volela da sam je upoznala. Bilo bi lepo možda imati nekoga na svojoj strani. Posle mesec dana preklinjanja tate, konačno je popustio dopuštajući mi da idem na sajam Četvrtog jula. Osim što sam morala da idem sa ujka Jacobom, ujnom Lily i njihovo dvoje dece, umesto sa Masonom, Boom i njihovim prijateljima, kao što sam želela. Tata i mama su otišli van grada za vikend na romantični odmor, govoreći da im je potrebno malo mirnog zajedničkog vremena. Rekla sam im da bi imali mnogo mirnog vremena kad bi tata prestao da tera mamu da vrišti u njihovoj spavaćoj sobi. Znao je da ona ne voli da je golica. Nisam mogla da razumem zašto je još uvek golicao sve vreme. Bila sam besna kad je tata rekao da moram da ostanem sa ujnom i ujkom ceo vikend. Želela sam da ostanem kod kuće sa Masonom i Boom. Nije bilo šanse da pobedim u toj borbi. Ne čak ni za jednu noć. Na kraju, bila sam zahvalna što idem na sajam, ali poslednja stvar koju sam želela je da me ponovo tretiraju kao bebu. Nisam želela da idem sa ujnom i ujkom, jer me oni ne bi pustili na velike vožnje, što bi mi Mason dopustio sigurna sam. Krenula sam da se borim za moj slučaj, ali mi je mama uputila strog pogled da ne počinjem sa tim ponovo. Pa sam jednostavno odustala od toga iako sam mrzela da gubim. Ništa me nije uznemiravalo više od toga da ne budem u pravu. Mama kaže da mi je to od tate, pomislili biste da bi me zbog toga bolje razumeo, ali ja mislim da je to samo pogoršavalo. Sve čemu sam mogla da se nadam je bilo da natrčim na Masona i Boa i da mi bude dozvoljeno da provedem malo vremena sa njima. „Mia, ako osvojiš još neke nagrade, nećemo biti u mogućnosti da ih smestimo u kola,“ ujna Lily se smejala, držeći džinovskog majmuna oko svog vrata, grleći mog delfina i noseći zlatnu ribicu koju sam osvojila. „Nisam kriva što je ujka Jacob loš,“ odgovorila sam, plazeći jezik na njega. „Pih... nisam se čak ni trudio, mala devojčice.“ 71


„U redu vas dvoje, Riley želi ponovo da ide na ringišpil, a Christian je zaspao u kolicima. Hajde da se vozimo još malo i onda da idemo da pronađemo dobro mesto za noćnu paradu, OK?“ „Tek smo stigli ovde, ujna Lily. Nisam stigla da odem ni na jedan rolerkoster, pogotovo na Twister. Nisam čak ni jela štrudle, moraš jesti štrudle na karnevalu.“ Nagnula sam glavu i stavila ruke na kukove. „Ako čekamo predugo nećemo moći da vidimo paradu. Pored toga previše si mala za takve vožnje.“ „Ko kaže? Dovoljno sam visoka,“ svađala sam se, odlazeći prema kartonskom klovnu koji je držao traku za merenje. „Vidiš.“ Pokazala sam. “Dovoljno sam velika. Kad bi Mason bio ovde, on bi me poveo.“ Mislim da od kada sam rođena kao prva devojčica u porodici, svi su mislili da treba da me čuvaju kao bebu zbog toga. „Hajde ujna Lily. Šta se desilo sa tvojim osećajem za zabavu?“ „Mia Ryder, ne pričaj sa svojom ujnom na takav način,“ ujka Jacob me je ukorio. Virila sam u njega kroz trepavice, odupirući se da prevrnem očima. Znajući da bi me to dovelo u još veću nepriliku. Uzdahnula sam, gledajući nadole u moja stopala. Niko nije razumeo, niko nikad nije stao na moju stranu. Deda, moj deda, pričao mi je sve vreme da dobri stari dečaci, mama i ujna Lily isto nikad nisu slušale. Uvek su izazivale nevolje, ali to sad nikad ne bi poverovali. Šutirala sam okolo prašinu, jedući svoju štrudlu, odmah iza njih. Gledala sam ljude kako se penju i silaze sa vožnji na koje sam ja želela da idem, iznervirana sve vreme. Išli smo na još nekoliko dečijih vožnji pre nego što je ujna Lily našla slobodno mesto pored jednog od barova. Gledala sam kako se ljudi okupljaju uzbuđeni zbog parade koja bi vodila vatrometu. Festival u Southportu je imao najbolji vatromet u Severnoj Carolini, osvajajući godinama nagrade. „Ujka Jacobe, mogu li...” Svetlost farova osvetljavala je iza njegovog visokog tela, a glasan zvuk motora koji turiraju prekinuo je sled mojih misli. Momentalno sam provirila iza njega. Ogroman broj Harleya ušao je u naše vidno polje, mora da je bilo najmanje dvadeset do dvadeset pet motora koji su popunjavali parking prostor pored našeg bara. Noseći prsluke potpuno iste kao Creedov.

72


„Jebeno neverovatno,“ ujka Jacob je zaškrgutao, okrećući svoju glavu prema buci. „Šta ova govna rade ovde?“ „Jacobe! Koliko puta moram da ti kažem da paziš šta govoriš ispred dece?“ ujna Lily je opomenula, držeći svoje ruke preko Rileynih ušiju kao grejače. „Znam. To je samo zato što ovi bezbožnici nisu ništa dobro. Trebao bi da pozovem Dylana i vidim da li želi da pokupi neko đubre večeras.“ Namrštila sam se, spuštajući obrve, ne razumevajući šta je mislio pod tim. Šta nije bilo u redu sa njima? Pretraživala sam pogledom preko bajkera, znajući da on mora biti sa njima, ali bilo mi je teško da vidim, jer su porodice odjednom počele da skupljaju svoju decu i odlaze u suprotnom pravcu. Šapćući i gledajući na drugu stranu. Gomila se razdvojila da im se skloni sa puta. Ostali su samo okrenuli glave, ne gledajući u ljude. Napravila sam nekoliko koraka u njihovom pravcu, ignorišući ujaka koji je počeo da me vuče za ruku, pokušavajući da me odvuče. „Mia, idemo. Sad!“ ujna je vikala preko haosa. „Sranje! Jacob, možeš li mi pomoći sa ovim kolicima! Zaglavila su se.“ Tada sam ga ugledala. Skidajući kacigu, tresući svoju kosu koja je sad izgledala duža. Nisam ga videla od one noći na plaži. Iste one noći kad mi je zabranio drugu želju. Osmeh se raširio mojim licem, srce mi je zalepršalo u grudima, osećajući nešto što nisam nikad pre. Oči su mi se prilepile na čoveka ispred mene. Želela sam da potrčim ka njemu da ga pozdravim, ali posle onog što je rekao ujka Jacob i kako su se ljudi ponašali, shvatila sam da to nije dobra ideja. Gledala sam iz daleka, čekajući da se okrene i vidi me. Čekala bih celu noć, ako bi to bilo potrebno, da me pogleda. Ispravila sam svoju svetlo rozu haljinu, pričvršćujući mašne na mojim repićima, pobrinula sam se da izgledam najlepše što mogu. Čekajući na njega da krene u ovom pravcu. Sišao je sa svog motora, okrećući se da stavi kacigu na naslon kad sam uhvatila odsjaj duge crvene kose iza njega, devojka je sedela na zadnjem sedištu motora. Skidala je svoju kacigu, smešeći mu se očima punim ljubavi. Cimnula sam se unazad, zatečena. To je bila devojka koja mu je dotrčala kad smo se prvi put sreli na plaži. Sećala sam se da ima oči čokoladno braon boje i guste crne trepavice kojima je treptala za njega. Njena duga, razbarušena, crvena kosa padala joj je preko 73


lica. On joj je pomogao da siđe sa motora, uzimajući kacigu iz njenih ruku, zaključavajući je do njegove. Pruživši ruku, uklonio je zalutale pramenove kose sa njenih rumenih obraza. Nosila je jako mali šorc koji je jedva pokrivao njene noge sa crnim vojničkim čizmama kao Creedovim. Njen top je jedva pokrivao njene velike sise i mršav stomak. Od načina na koji ju je pogledao, zaboleo me je stomak, zabolelo me je srce, a ja nisam razumela zašto. Pogledala sam na dole u moju dečiju haljinu, iznenada se ne osećajući dovoljno dobro. Želela sam da izgledam kao ona. Želela sam da budem ona. Ako je to ono što je potrebno da me Creed gleda na način na koji gleda nju. Mogla sam to da uradim za njega. Čekala sam, što je izgledalo kao godine, želeći da pogleda u mom pravcu, pa makar na jednu sekundu. Sve što sam želela je trenutak njegovog vremena. Trenutak da se osetim delom njegovog života. Odjedanput, kao da je čuo moje misli ili osetio moje prisustvo, okrenuo se. Gledajući pravo u moje oči sa distance između nas. Nasmejala sam se velikim, širokim osmehom, samo da može da vidi moje presrećno, obasjano lice zbog njega. Ostao je bezizražajan, gledajući pravo kroz mene, a ne u mene. Gledajući još jedan, zadnji put u mom pravcu, okrenuo se nazad, zgrabio ruku devojci i otišao prema baru. Nije me čak ni primetio. Ponašao se kao da ne zna ko sam. Kao da mu ništa nisam značila. Kad je on meni nešto značio.

Nasmejao sam se, naginjući glavu u stranu, primećujući savršenost njene mlečno bele kože dok je Autumn igrala ispred mene. Njišući kukovima uz country muziku koju je bend izvodio uživo. Prelazeći rukama po svom izazovnom telu, kroz kosu, terajući sve druge muškarce u šatoru da okrenu glavu i gledaju. „Ti i Autumn, je li?“ pitao je Mason, provirujući prema meni. Odvlačeći moju pažnju sa nje. „Želela je da igra,“ jednostavno sam izjavio, sležući ramenima, stojeći u pozadini, naslonjen na drvenu gredu sa rukama prekrštenim na grudima, sa jednom nogom preko druge. 74


Svratili smo sa braćom, zaustavljajući se da uzmemo nekoliko piva u baru koji je moj stari posedovao u blizini sajmišta. Rekao sam Masonu da uhvati Giselle i nađe se tamo sa nama. Devojke su morale da podignu svoje guzice stvarno brzo, prigovarajući nam kako im je dosadno i kako žele da igraju. Piće je teklo kroz njihovo telo zagrevajući ih, hvatajući ih brže nego nas. Autumn me je izvukla napolje, osmehujući se i smejući se bez brige na jebenom svetu. Izvlačeći svoje jadno dupe iz bara, zbog čega su braća počela da skandiraju i viču da bi bilo bolje da naguzim to dupence i zbog toga što sam pičkica koja ne može da stavi svoju kučku na njeno mesto. Završili smo u jednom od šatora sa pivom na karnevalu, gde je bila velika betonska ploča u sredini šatora, praveći improvizovani podijum za igru. Mala bina je bila postavljena ispred, gde je lokalni bend nastupao uživo u toku celog vikenda. Treperava bela svetla su visila sa greda a stolovi su okruživali podijum za igru. „Ja ovo zovem sranje. Ona ti se jako nabacuje zadnjih mesec dana, tako da mora da se nešto desilo između vas.“ „Nije kao što izgleda.“ Nisam pogledao u njega, fokusirajući se na Autumn koja je sad igrala stiskavac sa Giselle. Pevale su tekst pesme jedna drugoj sa zamišljenim mikrofonima. Zabavljajući se kao nikad u životu. „Ne vidim da je odbijaš.“ „Ne tucam je Masone. Neću preći tu liniju. Sve ostalo je samo jebena dečija igra.“ „Da li ona zna to?“ pitao je, pokazujući ka njoj, podižući obrve. „Ona me zna.“ Autumn mi se nabacivala od one noći u mojoj spavaćoj sobi. Lagao bih kad bi rekao da moj kurac nije bio zainteresovan. Ona je bila jebeno očaravajuća sa ogromnim sisama, lepim dupetom i nogama dugačkim kao dani. Napućene malene usne o kojima sam obično razmišljao kako se obavijaju oko mog kurca kad sam prvi put počeo da drkam. Sama njena divna ličnost slobodnog duha, bila mi je jebeno seksi. Palila me je na mnogo različitih načina. Ali znao sam bolje od toga da ako se zajebavam sa njom naokolo, to bi samo vodilo tome da ona bude povređena. Mi smo bili tu jedno za drugo od kad smo prohodali. Jedino prirodno za nas je bilo da budemo privučeni jedno drugom, zakon privlačenja i sva ta jebena sranja. Osim što su stvari sad bile drugačije. Ja sam sada bio drugačiji. 75


Autumn je trebao čovek koji će uvek nju da stavi na prvo mesto. Ona je bila zahtevna kao sam pakao, uvek je bila. Ja to više nisam mogao da joj obezbedim, to je bila ponuda koja nikad neće biti na mom stolu za nas. Moj prioritet je bio klub, Noah i moja majka. Nisam imao vremena da budem čovek koji je ona mislila da sam, čovek koga zaslužuje. Jebeno me je iscrpljivalo samo da mislim o tome, a kamoli da budem ta osoba za nju. Ipak, nisam dopustio da to zaustavi njeno flertovanje sa mnom. Trebala mi je podrška koju je samo ona mogla da mi ponudi. Niko me drugi nije znao na način na koji je ona. Trebalo mi je odvlačenje pažnje od Pakla u koji se moj život pretvorio. Možda sam je navodio na to, ali jebiga. Nisam bio prokleti svetac, nikad nisam ni tvrdio to, a na kraju krajeva, ona je znala da nisam. Koliko god se trudila da se pretvara da jesam. „Hajde da igraš s mnom,“ Autumn me je prekinula, bacajući se rukama oko mog vrata, malo se kolebajući. Giselle, nedaleko iza nje, vukla je Masona na podijum za igru bez da ga je prvo pitala. Pičkica. Moje ruke su se prirodno obmotale oko njenog struka. „Ne igram,“ podsetio sam je. „Ooo, hajde... molim te.“ Bunila se, namerno njišući kukovima od moj kurac. „Ja ću sve da uradim, a sve što ti treba da uradiš je da stojiš tu i izgledaš opasno kakav i jesi.“ „Kaži to mom kurcu kojeg jebeš na suvo,“ nasmejao sam se uživajući u osećaju nje u mojim rukama. Prevrnula je očima, prigušeno se smejući. „Nisam znala da mi je potrebno njegovo odobrenje. Od kada je tvoj kurac briga?“ „Od kada sam imao osam godina. Od dana otkad je moj kurac shvatio da mu se jebeno sviđaš, eto od tada.“ Nasmejala se, okrećući se. Vraćajući svoje dupe baš tamo gde je njena pičkica upravo bila. Znajući da sam ja čovek koji obožava guzice. „Hoćeš li? Ili ćeš samo stajati tamo?“ izazivala je, njišući kukovima u ritmu muzike. Nasmejao sam se, široko. Naginjući se ka njenom uvetu, mrmljajući, „U svakom slučaju, nastavi Autumn. Ne smeta mi jebeno ni malo.“ Zatresla je glavom. „Nemaš srama Creed Jameson.“ „Trebaće mnogo više pića da me pridobiješ za ples, draga,“ zaškrgutao sam u njenu kosu. „Razumeš li me?“ „O, razumem te, itekako.“ Provirila je preko ramena i namignula mi. 76


„To nije ništa, dušo.“ „Možda je onda samo potrebno da mi pokažeš.“ Zgrabila je moje ruke, stavljajući ih na svoje butine i povukla ih uvis po njenim mekim, glatkim nogama do kukova. To je bio šlagvort za mene da izađem odatle. „Idem po piće, važi?“ „Važi.“ Zavrtela se, spotičući se, ponovo je bacila ruke oko mog vrata. „Donesi mi jedno od onih ženskih pića sa kišobrančićem, okej?“ Podigao sam obrvu, gledajući u nju kao da nije moguće da je ozbiljna. „Dobro... donesi mi vodu,“ dodala je odlazeći. Uhvatio sam je za ruku u zadnjoj sekundi i zavrteo je u krug. Pokazujući joj jedini plesni pokret koji znam. „Nemoj da jebeno zalutaš. Ostani sa Masonom. Odmah se vraćam.“ Udario sam je po dupetu. Nasmejala se, klimajući glavom. Ušao sam ponovo u bar. Bila je mnogo veća gužva nego pre. Ljudi su se nagurali svi zajedno na velikom otvorenom prostoru, mogao sam da osetim očajavanje u vazduhu, jebene droljaste devojke svuda i napaljene muške guzice koje ih izbliza prate. Braća su sedela na istom mestu gde sam ih ostavio, okruženi svežom pičetinom samo navijajući. Jebene očajne kučke, prizivale su njihovu pažnju prevlačeći svojim noktima svuda po njihovim prslucima. Ili bilo gde drugo su mogle. Odlučio sam da pišam pre nego nastavim prema baru, oslobađajući sebe, pre nego Autumn nastavi da mi razbija kurac od jebanja na suvo. Ostavljajući me sa najgorim slučajem jebenih plavih jaja. Siguran sam da bih mogao da odvučem jednu od ovih nestrpljivih kučki u šator sa mnom i dam im da mi popuše kurac, ali čekala me je Autumn. Bio sam kreten, ali sam imao manire. Preskačući ljude koji su čekali da budu usluženi, signalizirao sam Louiju, barmenu za dva pića. Dodao mi je pivo u crvenoj čaši i flašu vode. Tehnički ne bi trebalo da pijem dok sam mlađi od dvadeset jedne, ali nikad nisam poštovao pravila. To je pomoglo da izgledam daleko starije nego što jesam. Pio sam u javnosti još od kada sam mogao da vidim preko bara, pogotovo u ustanovama koje je moj otac vodio. Rulja se razdvojila za mene dok sam se vraćao napolje i prema šatoru gde je bila Autumn. Muzika se promenila sa živog benda na DJ-a koji je vrteo 77


najnovije hitove. Ušao sam u šator, pokušavajući da je nađem kroz gomilu ljudi koja je žurila da vidi ko svira. Ljudi su prepunili ceo šator, čineći gotovo nemogućim da je vidim na podijumu za igru. Tragao sam za bilo kojim znakom njene crvene kose, konačno je uočavajući na suprotnom kraju. Osim što nije bila jebeno sama. Neki lepi dečko, seronja, je imao ruke svuda po njenom telu, radeći svojim kurcem u njenom dupetu, dok ona odjednom nije postala jebena striptizeta na šipki. Pivo mi je ispalo iz ruku i rasulo se po zemlji, a njenu flašu vode sam odmah zatim bacio. Odvukao sam dupe preko podijuma za igru, gurajući ljude sa puta. Bio sam jebena tempirana vremenska bomba koja je pretila da eksplodira što mi je duže vremena trebalo da stignem do nje. Sklanjajući sve koji su mi bili na stazi uništenja u potrebi da stignem do nje najbrže što mogu. Povukao sam unazad pesnicu u zadnjem koraku koji sam napravio, a ona se susrela sa seronjinom vilicom pre nego što je i video da dolazim. Glava mu se cimnula unazad, odnoseći sa sobom pola njegovog, sad omlitavelog tela. Autumn je vrištala, pošto ju je kreten povukao na zemlju jer je nije pustio. Nagnuo sam se unapred, grabeći je za struk, spašavajući joj guzicu od susreta sa betonom ispod. Podižući je do mojih grudi, skrivajući njeno telo iza svog. „Ne diraj ono što jebeno pripada meni!“ režao sam, šutirajući ga u stomak dok je bio dole. Čučnuo sam ispred njegovog tela, zgrabio sam ga za njegovu jebenu polo majicu, unoseći mu se pravo u facu. „Da li imaš ikakvu ideju s kim jebeno imaš posla? Čiju teritoriju jebeno zapišavaš?“ Ponovo sam podigao pesnicu unazad, zabadajući je u njegovu facu. Glava mu je pala unazad na zemlju sa tupim udarcem. „Hajde pičkice! Diži se! Zaurlao sam, ponovo ga podižući sa zemlje, kad sam iznenada osetio Autumninu ruku na svom ramenu. Otresao sam je, zbog čega je zateturala unazad u Giselle. „Zajebavaš se sa pogrešnim čovekom!“ zaškrgutao sam blizu njegove face. Imao sam kratak fitilj, moja narav je uvek vladala sa mnom. Gledanje nasilja celog života nije pomagalo mojim problemima sa besom. „Creed!“ Mason je vikao, prilazeći svojim putem kroz gomilu. Saginjući se između nas. „Ne ovde. Idemo!“ naredio je, klimajući glavom iza mene. Okrenuo sam se i video obezbeđenje koje ide u našem pravcu. Momentalno ustajući, udario sam kučkinog sina još jednom, zadnji put. 78


„Jebena dobrodošlica,“ zarežao sam grabeći Autumninu ruku. Snažno je odvlačeći od Giselle, kroz šator i napolje na parking. „I tako, ona ti ništa ne znači,“ šapnuo je Mason, udarajući me u rame kad smo bili napolju i van vidika. „Vrati se kod mene u kuću u slučaju da zovu pandure. Neće im dugo trebati da shvate ko si. Roditelji mi nisu u gradu.“ Klimnuo sam, praktički bacajući Autumn na zadnji deo motora. „Creed...“ „Ni jednu jebenu reč Autumn.“ Gurnuo sam njenu kacigu na nju i onda stavio i moju. Besan kao kurac... Što je Mason bio u pravu.

79


„Hvala ujna Lily. Vidimo se kasnije,“ rekla sam zatvarajući vrata njenih kola za sobom. Potrčala sam uz stepenice prema prednjim vratima moje kuće, okrećući se da joj mahnem još jedan put pre nego što otključam vrata i uđem unutra. Pozvala sam Masona, budeći ga oko osam pošto sam doručkovala. Obaveštavajući ga da me je ujna Lily dovezla pre otprilike sat vremena. Mislim da nije obratio ni malo pažnje na mene, gunđajući da je on kod kuće i da spava i da ga ne budim ponovo. Znala sam da će naši roditelji biti kod kuće za nekoliko sati, pa će eventualno tad ustati. Mora da je ostao do kasno sinoć, radeći šta god hoće. Kao i obično. Ubacila sam ključeve u posudu do vrata i zbacila svoje sandale, ne zamarajući se da ih sklonim. Bilo je još uvek rano i kuća je bila potpuno tiha, potvrđujući da su mi braća definitivno onesvešćena. Ustrčala sam uz stepenice, preskačući po dve u isto vreme, zaustavljajući se ispred Masonovih vrata. Raspravljajući sama sa sobom o upadanju i skakanju na njegov krevet da ga probudim, ali sam odustala. Zadnji put kad sam upala u njegovu sobu, nije imao nikakvu odeću na sebi i recimo da sam tada naučila kako su dečaci drugačiji od devojčica. Otrčala sam dole prema Boovoj sobi i zavirila. I on je spavao. Moja braća bi spavala ceo dan ako im dopustiš. Nastavila sam duž hodnika, naglo se zaustavljajući ispred moje sobe. Uhvaćena nespremna kad sam videla da su vrata zatvorena. Ja ih nikad ne ostavljam zatvorena. Okrenula sam kvaku, polako ih gurajući da se otvore. Provirujući prvo glavom kroz vrata. Oči su mi se raširile kad sam shvatila scenu ispred sebe. Creed je spavao u mom krevetu, sa mojom rozom posteljinom povučenom do njegovog struka. Jedna mišićava ruka ležala je ispod mog jastuka, a druga se smestila na njegov go stomak. Imao je tetovaže svuda, 80


mastilo u boji bilo je oslikano po celoj njegovoj koži, bez i jednog golog dela da se vidi. Ušla sam, nežno zatvarajući vrata za sobom, želeći da ga pogledam izbliza. Moji pufnasti jastuci, punjene životinje, bačeno čupavo ćebe koje sam volela, bili su po celom podu. Kao da ih je samo bacio s kreveta i onesvestio se. Njegova majica, prsluk i farmerke su bile smeštene na mom stolu dok su crne vojne čizme ležale u podnožju mog kreveta. Što sam mu bliže prilazila, to sam više shvatala koliko je stvarno velik. Zauzeo je ceo moj ogroman krevet. Imao je mišiće svuda po svom telu. Nisam znala osobu koja izgleda tako zastrašujuće i lepo u isto vreme. Želela sam da izbliza pogledam njegove tetovaže. Želela sam da upoznam svaki crtež koji je urezan u njegovu kožu i želela sam da ih istražim svojim prstima, samo da vidim da li ću ih osećati tako glatko kao što izgledaju. Izgledao je tako mirno dok je spavao, nisam želela da ga probudim iako sam priželjkivala da pričam sa njim. Da ga pitam zašto je bio tako zloban prema meni noć pre. Zašto me je tretirao kao da ne postojim. Kao da me čak i ne poznaje. Otresla sam svoja pitanja, zgrabila sam svoj notes, olovku i gitaru sa stola, umesto toga. Tiho sam tražila po rancu da nađem drugu stvar koja mi je trebala, gurajući je u džep. Izašla sam na balkon, lagano zatvarajući vrata iza sebe, ne želeći da ga probudim. Smestila sam svoju fotelju tako da sam mogla da vidim krevet, želeći da sačekam da se probudi. Nisam želela da ga ostavim, a da ne dobijem makar šansu da opet popričam sa njim. Tako da sam sela, nežno prebirajući po žicama moje nove gitare, pronalazeći pravu melodiju. Nakon par minuta, počeo je da se vrpolji, mislila sam da se budi, ali oči su počele da mu trepere, a telo se trzalo. Počeo je da vrti glavu sa jedne strane na drugu kao da loše sanja. „Luke... Luke... reci mi gde si...“ mrmljao je, glasom ispunjenim čistom panikom i očajem. Tonom koji nikad pre nisam čula. Nisam znala šta da radim, ili kako da mu pomognem, pa sam jednostavno počela da prebiram uspavanku koju je ujna Lily imala običaj da mi svira kad sam bila mala. Nežna, mirna melodija, ispunila je vazduh oko nas. Umirujući i tešeći ga na isti način kako je mene. Trebalo je samo par minuta da se njegovo teško disanje umiri i da prestane da paniči. San ga je još jednom

81


obuzeo, a ja sam se nasmejala, znajući da sam u stanju da mu olakšam izlazak iz tame koja je mučila njegov um i zaustavim njegovu noćnu moru. Završila sam sa sviranjem pesme, smeštajući gitaru sa strane fotelje, izvan vidika. Ustala sam da zatvorim balkonska vrata i dam mu malo privatnosti. Znajući da ću i dalje moći da čujem njegovo motanje okolo kad se probudi. Poslednje što sam želela je da se probudi pred radoznalim očima, misleći da sam neka vrsta čudaka koji ga je gledao dok spava, iako je bio u mom krevetu. Minuti su izgledali kao da se razvlače u sat ili više dok sam sedela napolju švrljajući Creedovo ime u notes. Čekajući skoro večnost da se probudi, misleći da možda neće nikad. Iskakala sam iz sopstvene kože, tresnuvši da zatvorim notes kad su se balkonska vrata iznenada otvorila. Nije bilo bitno, znala sam da je on, nisam čak ni čula kad se probudio. Mora da je bio u nevidljivom modu, ili je moguće da sam ja samo bila odvučena mojim mislima. Momentalno sam pogledala u njega, blokirajući jutarnje sunce rukom, shvatajući činjenicu da on još uvek nije obukao majicu. Farmerke su mu visile nisko na kukovima, otkrivajući bokserice ispod. Nisam mogla da ne primetim kako je njegovo telo izgledalo još više definisano nego dok je ležao. Nadvijao se preko moje sitne siluete na način koji nikad pre nisam primetila. Srce je počelo da mi lupa, mogla sam da čujem kako mi zvoni u ušima. Osećajući kao da i on može da ga čuje, ali na njegovom licu nije bilo izraza, što je činilo teškim da znam o čemu razmišlja. Ni jedno od nas nije pričalo. Zatvorio je vrata pokazujući na fotelju ispred mene, tiho pitajući da li može da sedne. Klimnula sam, privlačeći kolena ka grudima, ljuljajući moj notes. Smestio je cigaretu na svoje usne, paleći je, izduvao je dim kroz nos. Gledao je, odmeravajući me gore dole sa istim namrštenim pogledom koji sam mogla da očekujem od njega. „Ne bi trebao da pušiš. To je loše za tebe,“ izbrbljala sam, prekidajući neprijatnu tišinu između nas. „One su moja najmanja briga, Pipi,“ uzdahnuo je, glasa hrapavog od nedavnog buđenja. Kad sam čula njegov nadimak za mene, to je nateralo da leptirići zalepršaju u mom stomaku ponovo. Teško sam progutala, skrivajući osmeh koji je pretio da se pojavi na mojim usnama, podsećajući da sam bila luda za njim. Bar sam želela da on tako misli. 82


„Koliko tetovaža imaš?“ nasumice sam pitala, nesposobna da skinem svoje radoznale oči sa njegove umetnosti. Samo pitanje me je nateralo da pocrvenim. Uzeo je još jedan dim cigarete, puštajući je da sedne u ugao njegovih usana. Nagnuo se, smeštajući laktove na kolena. Skrivajući svoje telo od mene, što je samo naglasilo njegove velike, nabildovane tetovirane ruke. „Više nego što se može izbrojati,“ jednostavno je izjavio, gledajući prema vodi. „Ja mogu da ih prebrojim. Mislim... ako želiš da znaš koliko ih imaš, mogu da ih izbrojim za tebe,“ nervozno sam se nasmejala. Nakezio se. Bilo je brzo, ali sam videla. „Ne mogu da dočekam da i ja dobijem jednu. Želim...“ „Ne upropaštavaj svoju kožu. Savršena je kakva jeste,“ prekinuo me je, hvatajući me nespremnu. „Okej.“ Da mi je to neko drugi rekao, to bi me razbesnelo. Ako je postojala jedna stvar koju sam mrzela, to je bilo šefovanje, ali je bilo drugačije kad je dolazilo od Creeda. Želela sam da budem savršena za njega, kao što je bila devojka na njegovom motoru. „Da li ti je ona devojka?“ pitala sam, nesposobna da se više suzdržavam. Nagnuo je glavu u stranu, izvlačeći cigaru iz svojih usta. Duvajući pravo dim. „Da li se me zato ignorisao?“ dodala sam, nervozno čekajući na njegov odgovor. „To je stvarno povredilo moja osećanja. Mislila sam da smo prijatelji.“ „Ignorisao sam te, zato jer ja nisam dobar. Ti si mala devojčica, a ja sam odrastao muškarac. Beskonačna je lista zašto ne mogu biti tvoj prijatelj. Pa mi učini uslugu, zaboravi na mene i idi da se igraš sa svojim lutkama ili nekim sranjem,“ grubo je odgovorio. Namrštila sam se i povukla. „To je najgluplja stvar koju sam ikad čula. Ja čak i ne volim lutke. Volim punjene životinje kao što si jasno mogao da vidiš u mojoj sobi. I još jednom, ja nisam mala. U blizini odraslih sam sve vreme. Imam više prijatelja koji su tvojih godina ili stariji, nego mojih. Plus što sam super zrela i izvanredna sve umotano u jedno. Svi žele da budu moji prijatelji. Ti si samo veliki siledžija. I znaš šta?“ napravila sam pauzu,

83


upućujući mu najbezobrazniji pogled koji sam mogla da smognem. „Čak ne znam ni da li više želim da ti budem prijatelj, pa eto.“ Zatresao je glavom, prigušeno se smejući, sreo je moje oči. „Ne znaš kad da odustaneš, zar ne?“ „Ja sam fina devojčica. Srećan si što si me sreo.“ „Fine devojčice treba da ostanu dalje od ovakvih kao ja.“ Izdahnuo je kroz dim od cigarete. „Mason ti je prijatelj. On je dosadan i ponekad želim da ga tresnem u facu, ali on je fin dečko i on je tvoj prijatelj.“ „To je drugačije.“ „Zašto svi uvek to govore? Muka mi je i umorna sam od toga da to bude jedini odgovor koji mi iko može dati. Kao da bi trebalo da to ima smisla ili tako nešto. Zašto je drugačije? Zato što je dečak, nije odgovor, to je samo izgovor. Kao kad mama kaže da ne mogu da jedem više sladoleda, jer će me boleti stomak. Kako ona zna da će me boleti stomak dok se to ne desi? Ti misliš da samo zato što si stariji i veći od mene, sve znaš. E pa, ne znaš ništa. Pogotovo ne, šta je dobro za mene.“ Suzio je svoje oči prema meni, gledajući me na način na koji nije nikad do sada, zbog čega je moj stomak opet zatreperio. Nisam mogla da razumem kako je mogao da mi izazove toliko emocija, a da ne kaže ni jednu reč. „Ti uvek imaš napade besa kada nije po tvom?“ pitao je zadirkujućim tonom. „Ti se uvek ponašaš kao seronja kad pokušavaš da bude po tvom?“ Nije se pokolebao, izbacujući, „Svaki put.“ Obično su odrasli vikali na mene kad sam psovala, i napola sam očekivala da i on uradi isto. Sviđala mi se činjenica da nije. Iako je pokušavao da mi šefuje, znala sam da to dolazi sa dobrog mesta. To mi je samo pokazivalo da moram da se jače borim za naše prijateljstvo. Nije mi smetalo da to radim, dok god je to značilo da mogu da ostanem u njegovom životu. „Nemam mnogo prijatelja Creed. Ne volim da gubim vreme na ljude za koje ne mislim da ne vrede.“ Odjednom je ustao, odlazeći do ograde, naginjući se napred. Stavio je svoje laktove na drvenu gredu, uzimajući još jedan, zadnji, dim cigarete, kao da nije znao šta da kaže. Otvorio je usta da priča, ali ništa nije izlazilo. Neprijatna tišina ispunila je ponovo prostor između nas. Bacio je cigaretu na zemlju, gaseći je, pre nego što je šutnuo sa balkona. 84


Ustala sam, izvlačeći amblem iz mog šorca koji sam kupila za njega pre nekoliko nedelja. Bacila sam ga na njega, gledajući kako završava pod njegovim nogama. Pogledao je nadole, uzimajući ga. „Seronja, nije samo reč, nego stil života,“ naglas je pročitao, i osmeh je konačno zaigrao na njegovim usnama. „Odgovara, zar ne?“ pitala sam. Ne dajući mu vremena da odgovori, okrenula sam se i otišla. Nadajući se da je znao da me se neće tako lako otarasiti.

Pustio sam vrelu vodu da teče niz moje napete leđne mišiće, naslanjajući ruke i čelo na hladne pločice. Stojeći ispod tuša u mom kupatilu, spirajući posledice prošle noći. Savijajući i opuštajući moju pesnicu, istezao sam je kroz bol koji je vilica kretena ostavila za sobom. Pokušavajući da ignorišem misli koje su me mučile o određenoj crvenokosoj koja je kriva što sam izgubio živce. Posmatrajući kako je praktično jebe drugi frajer na podijumu za igru, razbesnelo me na način na koji nikad nisam očekivao. Nikad ikad očekivao. Nije trebalo da me bude briga. Trebao sam da odem. Ali umesto toga, završio sam prebijajući čoveku lice. Preskačući nevidljivu liniju od toga da sam prijatelj do toga da sam besan, ljubomoran kreten. Osim što ona nije bila moja da osećam na takav način. Oduvek sam štitio Autumn, čak i kad smo bili mali, bio sam teritorijalan. Prošla noć je pokazala da se neke stvari nikad neće promeniti. Najviše sam žalio što sam nahranio njenu fantaziju da ćemo nas dvoje završiti zajedno. Nisam mogao sebe da mrzim više zbog toga što sam je navodio, iako sam to bio samo ja. To sam bio ja. Negde duž linije, granice su se zamutile. Nisam više znao šta je ispravno, a šta pogrešno. Pošto smo otišli sa sajma, vratio sam je njenoj kući. Sišla je sa motora pre nego što sam čak uspeo da spustim nogaru, strgla je svoju kacigu bacajući je na mene. „Šta je koji kurac ovo bilo?“ pukao sam, hvatajući kacigu pre nego što me udari u lice. 85


„Šta je dođavola tvoj problem?“ „Ti! Ti si moj problem!“ vikala je, okrećući se da ode. „Da li me zajebavaš?“ Sišao sam sa motora i stigao do nje u tri koraka, grabeći je za ruku. Okrećući njeno lice ka meni. Grubo se izvukla, sužavajući svoje oči ka meni. „Ne dodiruj me rukama na kojima je krv drugog čoveka Creed Jameson.“ „Čija je to jebena greška? Zato što, prokleto sigurno, nije moja,“ zaškrgutao sam. „Kako bi bilo da mi jebeno zahvališ? Umesto što mi protivrečiš, a spasio sam ti dupe. „Spasio si me? Što si poludeo na čoveka sa kojim sam samo igrala? Nisam ti ja tražila da to uradiš! Ne želim na tvojim rukama krv zbog mene. Dovoljno si toga uradio sam.“ Trznuo sam se unazad kao da me je udarila. Njene oči su se momentalno raširile u spoznaji kako sam ja to protumačio. Istog trenutka je zakoračila prema meni. Pomerio sam se unazad, zaustavljajući je. „Creed, nisam tako mislila. Znaš da nisam tako mislila.“ Klimnuo sam prema njenoj kući. “Ne zaboravi da zaključaš vrata. “Sa tim sam otišao, slušajući kako doziva moje ime dok sam se odvozio. Mason i ja smo ostali budni još nekoliko sati, dodavajući flašu viskija napred nazad između nas. Napio sam se kao svinja do momenta kad sam se onesvestio, budeći se u gomili rozih čaršava, zbunjen ko kurac od toga gde sam bio. Trebao mi je minut da se setim da mi je Mason rekao da upadnem u Mijinu sobu. Ona je bila kod tetke. Izašao sam napolje na balkon da zapalim, pokušavajući da raščistim pijanu izmaglicu pre nego što odem dođavola odatle. Ni ne pomislivši na to da bi svetlooka, sa repićima, Pipi zurila u mene. Naravno, osećao sam se loše zbog toga što sam je ignorisao na sajmu, bila je samo dete. Ali što pre shvati da treba da ostane što dalje od mene, to bolje. Na kraju krajeva. Ko dođavola zna da li bi ona... Telefon je zazvonio vraćajući me u stvarnost. Omotao sam peškir oko struka i zgrabio mobilni, napola očekujući da je Autumn, ali ime Predsednik je osvetlilo ekran. „Da?“ odgovorio sam. „Dovuci dupe u klub, odmah. Sazivam crkvu.“ Linija se prekinula. „Dobar govor,“ rekao sam sebi, bacajući ga na krevet. 86


Nisam bio iznenađen što tata nije bio ovde kad sam došao kući. On nikad ne dolazi kući većinu dana, govoreći da je bio previše zauzet sa klupskim sranjima, znajući da je u stvari mislio da je bio previše zauzet sa jajima duboko u Christie ili nekoj drugoj klupskoj kurvi. Obukao sam se, zaustavljajući se kod Noahine sobe na putu do dnevne, imajući potrebu da ga proverim. On je već igrao video igrice, vičući na TV. Klimajući glavom u odgovor na moje pitanje. Ne obraćajući pažnju. Mama je bila u trpezariji, seckajući kupone koje nikad nije koristila. Već je popila piće. Klimnuo sam glavom, poljubio je u obraz i otišao, ujedajući se za jezik celim putem do motora. Bila je sve gore sa svakim danom koji je prolazio. Polako umirući za sinom koji je umro, ne želeći da živi za dvojicu koja su živa. Nisam imao ideju kako da to ispravim, otišla je predaleko za bilo kakvu pomoć. Bilo je momenata kad me je gledala i mogu da se zakunem da je sve što sam video u njenim očima bila optužba za Lukeovo ubistvo. Izvor njenog problema sa pićem gledao je u lice svaki prokleti dan. Ja. Dolazio sam kući svako veče i nalazio je za trpezarijskim stolom onesvešćenu. Pokupio bih je u naručje i stavio u krevet. Nekoliko puta su Laura ili Stacy pokušale da načnu temu, a ja sam ih ućutkao stvarno jebeno brzo. Stavljajući im do znanja da moja mama nije za diskusiju. Odbijao sam da dopustim bilo kome da priča loše o njoj. Znao sam da je bolesna, znao sam da je u depresiji, znao sam da nas zapostavlja, ali ona nije uvek bila sranje od mame. Duboko u sebi, držao sam se nade da će se jednog dana vratiti nama. Da će svetlost koja je nekad bila u njenim očima ponovo zasijati. Do tada, ja ću se brinuti o njoj. Brinuću se za Noahu. Brinuću o svemu. Odvezao sam se do kluba malo posle dvanaest popodne. Mogao sam da čujem očev glas kako urla čim sam kročio stopalom kroz vrata. Ušao sam u sobu za sastanke slep, ne očekujući nikad šta će se desiti danas. „Pa vidi ko je odlučio da nas počastvuje svojim jebenim prisustvom,“ tata je zaškrgutao. Sve oči su se okrenule ka meni. Amblemirana braća su sedela i stajala po sobi sa izrazima na licima koje sam znao previše jebeno dobro. Predsednik je držao nešto iznad njihovih glava. 87


„Tu sam, zar ne? Otkad počinješ crkvu bez svih na broju? Šta je sve ovo?“ klimnuo sam prema svima. „Otkad je sastanak u vezi tebe. Danas je tvoj jebeno srećan dan, potpredsedniče,“ naglasio je. Nakrivio sam glavu u stranu, zbunjen. „Svi smo glasali. Anonimno je. Jebeno ti čestitam,“ izjavio je tata sa podrugljivim osmehom. Stajao sam tamo, gledajući okolo po tihoj sobi. Zagledao sam od jedne zlovoljne face do sledeće, obuhvatajući svu braću koja su služila mnogo pre mene. Bolje opremljenih za ovako visoku titulu. Oni bi trebali da stoje ovde gde sam bio ja, a ne da sede tamo prisiljeni od ruke koja ih hrani. Vazduh je bio jako gust između nas. Zbog toga je bilo teško da se diše, teško da se vidi, teško da se čak pomera. Po prvi put u životu, nije mi ostalo ništa da kažem. Moj otac me je stavio tačno gde je želeo. Pravo u njegovu jebenu šaku. Osećao sam kao da je svetla crvena meta tačno iznad mog srca. Osim što sam znao je da je moj stari uvek držao napunjen pištolj.

88


Gledala sam ujka Austina i moju novu ujnu, Briggs, kako izlaze na podijum. Držeći čvrsto jedno drugo dok su plesali uz svoju prvu pesmu kao muž i žena. Prijem povodom venčanja je održan u restoranu mojih roditelja. Zatvorili su na dan zbog privatne zabave, pretvarajući ga u elegantno mesto za poseban dan jednog od svojih najboljih prijatelja. Stolovi sa belim lanenim stolnjacima okruživali su podijum za igru i binu gde je ujna Lily uvek nastupala. Treperava svetla su visila sa plafona dodajući savršen dodir njihovoj romantičnoj noći. Ogromna torta je bila postavljena na stolu u uglu, čekajući da bude pojedena, sa tetoviranom mladom i mladoženjom na vrhu. Venčali su se na doku kod njihove kuće nekoliko sati ranije, okruženi porodicom i prijateljima. Ona je bila najlepša mlada koju sam ikad videla, sjajna i ozarena. Zračila je sreću svuda oko sebe. Njena duga, svilenkasta, bela haljina pripijala se uz njeno telo, dok je njena jarko ljubičasta kosa lelujala na povetarcu sa okeana. Pesma „Ovogodišnja ljubav“ od Davida Greya svirala je kroz zvučnike dok su se oni pomerali po podijumu. Podsećajući me na način na koji je Zver igrala sa Lepoticom u Lepotica i zver. Noć pravo iz Disneyeve bajke, ujna Briggs savršena princeza i ujka Austin zgodni princ. Gledao je u nju zadivljen, plešući sa ljubavi svog života. Način na koji su gledali jedno u drugo u ovim momentima su bili uspomena kojoj sam se uvek vraćala. Jednog dana ću i ja sresti svog princa i imaću svoju savršenu noć. Nadajući se da će on u mene gledati na način na koji je ujka Austin gledao u nju. Bila sam uzbuđena što sam deo njihovog posebnog dana kao devojčica sa cvećem. Ujna Briggs mi je dopustila da izaberem moju ličnu svetlo rozu, lepršavu haljinu sa odgovarajućim sandalama sa kaišićima na štiklu. Provele smo ceo dan kupujući zajedno, sredile smo naše nokte, jele sladoled i pričale 89


o najnovijim Hollywoodskim tračevima. Jednom kad sam obukla haljinu, znala sam da je to ona prava. Nisam želela da je ikad skinem. Tata je čak rekao da izgledam kao da sam odrasla preko noći. Nije me video da je nosim do jutra na venčanju i rekao je da sam mu oduzela dah. Bukvalno. Zagrcnuo se kad sam zakoračila na dok. Rastužilo ga je što nisam više izgledala kao njegova mala devojčica pa sam mu dala veliki čvrst zagrljaj da bi se osećao bolje. Upalilo je. Provela sam veći deo noći razvaljujući podijum za igru sa svojim podivljalim ujacima. Čak sam ubedila Masona i Boa da igraju sa mnom nekoliko puta, obojica su izgledala jako zgodno u smokingu. Giselle nije mogla da skine oči sa Masona celo veče, više nego ikad pre. Bila je malo previše uzbuđena kad je uhvatila buket koji je ujna Briggs bacila svim neudatim damama koje su prisustvovale zabavi. Gurnula sam Masona, govoreći mu da je on sledeći. To mu se nije mnogo dopalo. Prst me je kucnuo po ramenu, skrećući mi pažnju sa brata i Giselle koji su bili priljubljeni usnama, igrajući malo preblizu za ujka Dylanov ukus. U jednom momentu, on je nemarno pomerio u stranu svoj smoking, pokazujući Masonu da ima kod sebe pištolj. Mason je digao ruke za predaju i nasmejao se. „Hej tata. Zašto nisi napolju da igraš sa mamom?“ „Nadao sam se da bi najlepša devojka u sobi htela da igra sa svojim tatom.“ Nasmejao se, gledajući u mene. Klimnula sam. „Volela bih.“ Pesma koja je svirala se završila, blago prelazeći u sledeću dok smo mi prolazili prema podijumu. „Moja mala devojčica,“ od Tima McGrawa je počela da svira kao na mig. Obično mi je pevao tu pesmu kad sam bila beba, tešeći me momentalno kad sam bila nervozna. Bar mi je mama tako rekla. „O moj Bože, tata! Oni sviraju našu pesmu,“ radovala sam se, hvatajući ga za ruku. Zavrteo me je pre nego što me je podigao, smeštajući moja bosa stopala na svoje sjajne crne cipele. „Mora da su znali,“ odgovorio je, namigujući mi. Vodeći nas do malog prostora. Pevajući stihove o puštanju svoje male devojčice da ode. Mala gomila se skupila oko nas da nas gleda, uključujući mamu koja je imala osmeh na licu i suze u očima. Ona je bila uvek tako emotivna. „MiaPia?“ tata se odaljio, gledajući me, smeškajući se. 90


„Nisi me tako nazvao celu večnost,“ nasmejala sam se. „Možeš li nešto da mi obećaš?“ „Zavisi. Ako to uključuje čišćenje moje sobe ili bacanje đubreta, onda ne.“ Smeškao se, „Obećaj mi da nećeš odrasti. Ostaćeš moja mala devojčica do kraja svog života.“ Povukao me je bliže, grleći me čvrsto. „Obećavam tata,“ šapnula sam. Kad se pesma završila, tata me je još jednom zavrteo, a neko mi je zapao za oko. „Hvala za ples, tata.“ Klimnuo je, razbarušio mi kosu i izašao pozadi da se pridruži mami i njihovim prijateljima na plaži. Spremali su se da naprave veliku lomaču kad napolju bude bilo dovoljno mračno. Kad mi je tata bio van vidnog polja, obula sam moje sandale na štiklu i otrčala na bočna vrata koja vode na parking. Crni motor je bio parkiran nekoliko mesta od vrata. Moje oči su tražile svuda okolo da ga nađem ponovo, ali sam ga čula pre nego što sam ga videla. Creed. Prošla je jedna godina, dva meseca i tri dana od kada sam ga zadnji put videla. Nije da sam pratila. Od kada sam otišla od njega na mom balkonu, izgledalo je kao da je nestao, kao da nikad nije ni postojao od početka. Neću lagati. Bolelo je. Zatekla sam sebe kako ga tražim gde god odem, provodeći više vremena u restoranu posle škole u nadi da bi se mogao pojaviti jednog dana. Nije nikad. Želela sam da pitam Masona gde je bio, ali on bi se čudio zašto me je briga. Bila sam na gubitku, pa sam držala sebe zauzetom školom, domaćim i časovima gitare. Jašući talase kad god sam mogla, često sedeći na dasci izvan vode, gledajući u obalu, nadajući da će se pojaviti. Nijednom nije. Dani su se pretvorili u mesece, meseci su se pretvorili u godinu. Ni dan nije prošao, a da nisam pomislila na njega. Moja četiri notesa su bila dokaz za to. Creed je vodio prilično usijan razgovor sa nekim koga nisam mogla da vidim od crne limuzine. „Šta on radi ovde?“ pitala sam se, praveći nekoliko koraka bliže, pokušavajući da bolje vidim. 91


Sakrila sam se iza novina preda mnom kad je pogledao u mom pravcu. Zavirila sam preko, da bi videla sa kim priča. Nikad nisam videla Creeda ljutog. Bilo je čudno da ga vidim takvog. Čovek sa kojim se svađao je bila ujna Briggs i ujak Alejandro. Ujka Austin ga je zvao Martinez. On je došao u grad iz New Yorka da vidi kako se njegova jedina nećaka udaje, ona je rekla da je on jedina familija koju ima. Kad nam ga je predstavila, nisam mogla da ne buljim, bio je veoma zgodan, ali je i izgledao zastrašujuće. Nosio je na sebi pištolje kao ujka Dylan, ali ujna Briggs je rekla da on nije u policiji, pa nisam stvarno razumela zašto ih ima. Nije mnogo pričao, ali kad jeste, imao je neku vrstu španskog naglaska. Nije izgledalo kao da je ujnu Briggs mnogo briga za njega, bar nije delovalo da su bliski. Radoznalost je izvukla najbolje iz mene. Nisam mogla da čujem o čemu pričaju, pa sam potrčala i skrila se pored crvenih kola koja su bila blizu, vireći preko haube. Osećala sam se kao u priči Nancy Drew, špijunirajući i tražeći tragove. Uneli su se jedan drugom u lice, vičući nešto što ipak nisam mogla da razaznam. Obojica su pokušavala da izgledaju veće od drugog. Podsetili su me na dva pitbula koja se bore oko teritorije. Ujne Briggsin ujak je posegao u jaknu i izvukao nešto što je izgledalo kao štap i dao ga Creedu. Gledali su okolo da se uvere da ih niko ne posmatra. Sagnula sam se opet iza kola, krijući se. Zadnja stvar koju sam želela je da budem uhvaćena u njuškanju. Začuo se glasan zvuk koji me je naterao da skočim. Creedove ruke su se besno povezale sa krovom limuzine. Martinez je već bio otišao, mora da se vratio na prijem. Ne znam zašto, ali bilo je nešto u vezi toga kako je Creed izgledao, što me je plašilo. Slično kao što me je plašio ujak ujne Briggs. Imao je određen sjaj u očima koji je bio nov i nepoznat, koji me je činio ekstremno nervoznom i opreznom zbog njega. Pre nego što sam i shvatila, okrenula sam se, odlazeći prema restoranu. Tada sam ga čula kako viče, „ Ne tako brzo Pipi.“ Momentalno sam stala. Duboko sam udahnula, okrećući se da se suočim sa njim. „Ja...“ „Bila si radoznala. To ne valja,“ Creed me je prekinuo, krećući se prema meni. Njegova senka se nadvila nad mojom sitnom figurom. Kako to da je postao toliko veći? Zašto izgleda toliko drugačije? „Nisam...“ promrmljala sam dovoljno glasno da me čuje. „Nisi?“ ponovio je, savijajući ruke na svojim mišićavim grudima, naglašavajući svoju visoku figuru. 92


Reagovala sam brzo, držeći suknju moje haljine, njišući je sa jedne strane na drugu. Vukla sam potpetice po trotoaru. Široko se osmehujući, vireći prema njemu kroz trepavice, pokušavajući da budem sva slatka. Promrmljala sam najslađim glasom, „Da li ti se sviđa moja haljina?“ Podigao je obrvu, klimajući glavom. „Misliš da će to uspeti kod mene? Možda uspeva kod tvog tate, ali neće ti proći kod mene. Šta radiš ovde napolju?“ Uzdahnula sam, prevrćući očima. Najviše razočarana što nije ni primetio moju haljinu, a izgledam tako lepo. Bio je tako hladan prema meni, ni malo nalik na čoveka koga sam poznavala. Nisam mogla da kažem da li sam ja bila razlog zbog čega je ljut ili to što je pošlo naopako sa Martinezom, u svakom slučaju... nisam volela ovu Creedovu stranu. „Neću te opet pitati Pipi,“ strogo je izjavio. „Samo sam...“ slegla sam ramenima. „Nisam pokušavala da špijuniram. Mislim ne stvarno... Nisam ništa čula, obećavam. Čak i da jesam, ne bih nikome rekla. Nisam cinkaroš. Možeš da mi veruješ,“ odmakla sam se. Klimnuo je glavom. „Mogla si biti povređena, stojeći ovde. Prisluškujući razgovor između ljudi koji nije tvoja briga.“ „Onda možda ti ne bi trebao da vodiš takvu vrstu razgovora u javnosti. Gde svako može da prođe tamo i ovamo. „Ta tvoja usta će te uvaliti u nevolju jednog dana.“ „Samo kažem...“ „Znam šta ne govoriš. Zašto si došla ovamo na prvom mestu. Izgovori to Pipi. Nemam ceo dan.“ „Želela sam da te vidim, OK?“ iskreno sam priznala. „To je sve. Videla sam te iznutra kroz prozor. Nisam te videla stvarno jako dugo vremena, preko godinu dana u stvari.“ Pogledala sam na dole u moje svetlucave roze prste, postiđena. Vrtela sam trakice na haljini. „Nedostajao si mi,“ promrmljala sam malo glasnije od šapta. Nije rekao ništa, da njegove vojničke čizme nisu bile blizu mojim stopalima, pomislila bih da je otišao. Ništa se nije desilo, kako je delovalo, dugo vremena. Onda je on iznenada prišao, smeštajući svoj kažiprst ispod moje brade. Vraćajući mi pogled nazad na njega. Treptanjem sam oterala suze koje su počele da se formiraju u mojim očima. Mislim da sam prestala da dišem.

93


Osetila sam leptiriće u stomaku, osim što sam ih ovog puta osećala u celom telu. Pogledao je duboko u moje oči, kao da me teši, spuštajući ruke. Zastao je par sekundi da razmisli šta bi rekao. Krišom sam pogledala u njegov prsluk, njegov Creed amblem je nestao. Zamenjen je s jednim na kom je umesto toga pisalo potpredsednik. Nisam mogla da ne primetim da ni jedan od mojih amblema nije bio na njegovom prsluku. „Izgledaš slatko kao govno,“ zastrugao je ni od kuda. Zasijala sam, pogledala sam u njega momentalno. Moje srce je opet uzletelo. „Bićeš jebeno predivna jednog dana, to je prokleto sigurno. Slamaćeš srca. Momci će stajati u redu ispred vrata zbog tebe. Tvoj stari zna to takođe. Zato te drži pod ključem. Ne želi da završi iza rešetaka zato što je prebio neku guzicu. Nemoj ni njega da kriviš. Srešćeš uobraženo malo govno koje će ti obećati svet,“ zastao je, dopuštajući rečima da potonu. „Nećeš me se čak ni setiti.“ „Uvek ću te se sećati.“ „Može sada tako da ti izgleda Pipi. Ti si mala devojčica. Imaš još mnogo godina da odrastaš. Je li tako?“ „Tako je,“ jednostavno sam izjavila. Zakoračio je unazad, gledajući u mene poslednji put. „Najbolje je da se kloniš nevolja, razumeš? Ostani mala.“ Sa tim se okrenuo i otišao. Zajahao je svoj motor, stavio je kacigu, i nagnuo se napred, turirajući motor. Zadnji deo njegovog prsluka se podigao, dok je odlazio, otkrivajući crni sjajni komad metala. Prestala sam da se smeškam. Nesposobna da ignorišem činjenicu... Da je Creed sad nosio pištolj takođe.

Prošlo je godinu i po dana od kad sam preuzeo mesto potpredsednika. Imao sam skoro dvadeset godina i smestio sam više ljudi u zemlju nego neki prosečan brat. Isto staro sranje, samo drugačiji dan. Marširajući kako je moj otac prokleto udarao bubnjeve, plaćajući cenu kad sam iskoračio sa linije, što 94


sam radio često samo da mu prkosim. Sa novim položajem došlo je i novonastalo poštovanje među braćom. Da ne spominjem klupske kurve koje su se baš potrudile da mi ugode na jedini način na koji su znale. Bio sam drugi po rangu, što je značilo da se niko ne zajebava sa mnom. Prestao sam da dozvoljavam sebi da osećam. Samo sam radio šta god se tražilo od mene bez razmišljanja. Ali moja odanost klubu me je koštala moje moralnosti, a bez savesti, čovek je bio spreman na sve. Čak nisam mogao ni da prepoznam čoveka koji je buljio u mene iz ogledala. Creed je nestao. Potpredsednik je rođen. „Misliš da ne bismo jebeno otkrili?“ ispitivao sam brokera prevozničke kompanije koja je premeštala naše isporuke droge preko države. Vezao sam ih za stolicu, spreman da upotrebim svaki vid mučenja koji je neophodan da ga nateram da jebeno progovori. Njegovo dvoje ljudi, u istoj situaciji, sedeli su desno i levo od njega sa lepljivom trakom preko usta. Diesel i ja smo se odvezli do skladišta u gradu gde su se nalazili svi dokovi za utovar kamiona. Zarobili smo Jerica i njegove ljude na prepad, stojeći naoružani do zuba napolju kad su podigli vrata skladišta da nas puste unutra. Diesel je upucao oba čoveka u kolena, obarajući ih pre nego što je Jerico imao šanse da trepne prokletim okom. Pošto je bio pička od jebenog čoveka, počeo je da beži. Napravio je otprilike četiri koraka pre nego što sam klimnuo glavom Dieselu da i njega upuca u nogu. Pao je na beton, vičući prostote na španskom, pokušavajući da otpuzi od nas. Nisam oklevao. Zgrabio sam ga za rep i dovukao mu guzicu do stare zarđale stolice na rasklapanje, ostavljajući krvav trag za njim. Koristeći vezice od kablova pričvrstio sam mu ruke iza leđa, a noge za stolicu. Diesel je uradio to isto sa drugom dvojicom, lepeći im usta trakom da ćute. Morao sam da pričam sa Jericom, a ne sa njegovim jebenim ljudima. „Ne znam o čemu pričate,“ Jerico je ispljunuo, tresući se u stolici. Sumnjičavo gledajući naokolo nešto po mračnom skladištu, ne znam šta. „Je li tako?“ razvlačio sam, polako hodajući oko stolice na kojoj je sedeo, izazivajući mu jebenu nervozu. Zaustavljajući se levo od njega. Ulizivanje ti neće pomoći u ovoj situaciji,“ prošaputao sam preko njegovog ramena. Znoj se skupljao na njegovim slepoočnicama.

95


„Mi radimo sa Đavolovim otpadnicima već dugo vremena. Zašto bi to zajebao?“ „Zato što si pohlepan kreten.“ Hvatajući cev mog pištolja, zaboo sam mu ga u zdravo koleno. „Ne cenim kad me neko laže, pogotovo u moje jebeno lice,“ narugao sam mu se povlačeći okidač. „Aaauuuhhh! Jebem ti!“ vrištao je u čistoj agoniji, boreći se da oslobodi ruke. „To ti je zato što me lažeš. A ima još mnogo toga odakle mi je došlo. Predlažem ti da budeš muško, a ne pička i da mi kažeš zašto trguješ drogom preko granice za one kučkine sinove, Grešnici Likuju kad radiš za nas,“ podsetio sam ga, čučnuvši do njegovog nivoa, unoseći mu se pravo u facu. „Zato prestani da me hraniš gomilom svojih govana dok nisam odlučio da ne želim više da igram jebeno lepo.“ „Slušaj,“ ubeđivao me je dok mu se vilica tresla. „Biću iskren s tobom. Grešnici mi jesu prišli, ali sam im rekao direktno, ese13,“ naglasio je na jakom španskom naglasku. „Mi radimo samo sa vama.“ „Da li ste radili samo sa nama prošle nedelje kad je Pedro bio ovde,“ klimnuo sam prema drugom kučkinom sinu u stolici pored njega. „Prebacili ste dvadeset jebenih kila kokaina na našoj ruti za njih? Ovo je naša jebena teritorija Jerico. Naša je teritorija već jebeno dugo vremena. Mislite da možete da vozite vaše kamione kroz naše krugove i da mi ne znamo za to? Mislio sam da ste pametniji od toga. Mrzim što sam dokazao da grešim.“ „Creed, nije kao što izgleda,“ posvedočio je, gledajući me pravo u oči. „Oooh, znači ti ipak znaš o čemu pričam, ti govno?“ Otvorio je usta da nešto kaže, ali sam ga ja nokautirao drškom pištolja, ućutkujući ga. „Daj mi ime,“ naredio sam kroz stisnutu vilicu. Granate koje sam upotrebio pre tri godine ubile su njihovog predsednika i potpredsednika. Mislili smo da je klub nestao dok nedavno nisu iskočili napolje ni od kuda, možda jači nego pre, ali mi nismo imali informacije o njima. Morao sam da znam ko je preuzeo i vodio prokleti šou. Trebala su mi imena i trebala su mi jebeno odmah. „Creed, to je...” ustao sam, zgrabio ga za zadnji deo glave, tresnuvši ga kolenom u lice nekoliko puta, praktično ga jebeno obarajući. Glava mu se zaljuljala na sve strane dok je pokušavao da nešto vidi kroz maglu. Jericovo premlaćeno lice postalo je neprepoznatljivo od krvi. 13

Ese je španjolski slang, riječ koja se koristi u uličnom razgovoru i znači Čovječe, brate, tebra itd

96


Vrata su se sa treskom zatvorila i koraci su se dovukli u blizinu. „Šefe, da li ste u redu?“ čovek je pitao, pojavljujući se iz mraka. „Šta se dođavola dešava ovde?“ Okrenuo sam se, pogledao ga pravo u oči i upucao ga u jebenu glavu, preko cele sobe. Telo je tupo palo na zemlju. Nisam oklevao, ciljajući sledeće mojim pištoljem u centar Jericovog čela. „Daj mi ime,“ zahtevao sam, gurajući moj pištolj dublje u njegovu kožu. „Ili nećeš ispuzati odavde živ,“ zaškrgutao sam, gubeći zadnji delić strpljenja koji sam imao. „Moji ljudi će te naći i ubiti.“ „Zar to nije sranje. Dobra stvar je što me zabole kurac ako umrem. Možeš li da kažeš isto, seronjo?“ Oči su mu se srele sa mojima, šireći se kad je shvatio da ne blefiram. „Daj mi razlog,“ izdahnuo sam. „Daj mi jedan jebeni razlog zašto ne bi trebao da povučem obarač i jebeno te ubijem zato što si nas izdao posle svega što smo uradili za tebe, ti španska okotu kučkinog sina.“ Grudi su mu se podigle i nozdrve se širile, a misli se vrtele sa neizvesnošću. Nategao sam pištolj dublje u njegovo čelo, zbog čega mu se glava trgla u nazad. Progutao je teško, čisteći grlo, držeći svoju glavu još više. Rugao mi se. „Ti imaš tri jebene ćerke,“ ubedljivo sam govorio, hvatajući ga nespremnog. „Diesel, je li si bio nekad sa latinom?“ „Ne čoveče. Nisam imao jebeno zadovoljstvo.“ „Veronica ima najbolje usne za pušenje kurca sa ove strane granice.“ Podrugljivo sam mu se nasmejao, pričajući o njegovoj ženi. Jerico, kako je neko ko je ružan kao kurac, baš kao ti, uhvatio takvu pičku kao što je ona?“ „Jebi se!“ „Ne hvala, već sam jebao tvoju ženu,“ zaškrgutao sam, široko se kezeći. „KUČKIN SINE! TI SI JEBENI LAŽOV!“ vikao je punim plućima, brzo okrećući stolicu, skoro je oborivši. Bili smo naviknuti na predstave koje su dolazile sa našim istragama. Nismo obratili ni malo pažnje na njega dok se vidljivo borio, pokušavajući da se oslobodi. On ne ide nikuda osim ako ja to ne želim. Čekao sam dok se nije odvezao, dok u njemu nije ostalo snage da se bori, i sve što je uradio je bilo da se prevrnuo i pretvarao da je mrtav. Krv je šikljala iz njega.

97


Ponovo sam čučnuo, naginjući se unapred, bliže njegovom licu. Naginjući glavu u stranu, promrmljao sam, „Pitam se da li i tvoje male devojčice žele da jašu moj kurac isto kao što je tvoja žena,“ zlobno sam ispljunuo. „Ostavi ih na miru, kretenu!“ Široko sam se nasmejao, očiju divljih i drskih. „Ne mogu. Daj mi ime ili Diesel i ja idemo da obiđemo tvoje male devojčice. Uvek sam želeo grupnjak nad dupetom tvoje najstarije ćerke,“ narugao sam se izgovarajući dupe na španskom. „Ne moraš brinuti. Nateraću je da mi duboko popuši kurac pre nego što joj ga stavim u dupe. Ne bih želeo da nešto pocepam. Ne mogu to isto da kažem za Diesela.“ Trgnuo se u napred, boreći se da se oslobodi. „Ako ih takneš jednim prstom...“ „Brojaću do tri, i ako mi ne daš ime, jebeno ću te ubiti, ali ne pre nego što te nateram da gledaš svoje ćerke koje kurcem jebem u dupe dok im Diesel gura duboko u grlo svoj jebeni Glock. Samo da vidiš čije će se punjenje pre isprazniti.“ „Ti...“ Iznenada sam podigao ruku, ciljajući pištoljem u njegovog momka vezanog za stolicu sa njegove desne strane. „Jedan,“ brojao sam, smeštajući metak između njegovih očiju. Oduvajući njegovu jebenu glavu, krv i mozak su se rasuli iza njega. „Daj mi ime,“ ponovio sam, ciljajući pištoljem prema čoveku na istom mestu sa njegove leve strane. On se bacakao okolo već znajući svoju sudbinu. Pogledao sam u Jerica. „Molim te, dosta. Nemoj...“ „Dva.“ Ponovo sam povukao obarač, još krvi, još mozga. Još jebene smrti. Završio sam sa igranjem igrica. Ja nisam nikad bio onaj koji koristi žene ili voljene kao mamac ili kolateralnu štetu, ali to nije sprečavalo braću da dopuštaju da se to desi u klubu. Koliko god da to nisam želeo, morao sam da posmatram na drugi način. Dopuštao sam da se to desi, bilo da sam to želeo ili ne. Tako je kako je. Otišao sam do Jerica, smeštajući cev pištolja ispod njegove brade. „Poslednja šansa, kretenu. Ili krećemo prema kući.“ Skrivajući se od mene, zatvorio je čvrsto oči. „Tr...” 98


„Marcus!“ uzviknuo je. Njegovo ime je jebeni Marcus.“ „On je sa Grešnicima?“ „Ne znam. Došao je ovde sa nekima od njih.“ „Da li je imao kožnjak?“ „Šta?“ „Jebeni kožnjak. Kao prsluk, kretenu, kao prsluk.“ „Mislim da nije.“ „Misliš da nije ili ne znaš?“ „Ne znam. Ne sećam se.“ Nisam se kolebao, naciljao sam pištoljem u njegovu desnu unutrašnju stranu butine i povukao okidač. Zavrištao je od bola, boreći se za vazduh. Trzajući se tu ispred mene. „Sledeći metak će ići tri santimetra u levo,“ upozorio sam ga, pokazujući njegov kurac. Drhtavih usana, istresao je „Nosio je kožnjak.“ Nakezio sam se. „Mislio sam da će ti to vratiti pamćenje. Čudno kako to jebeno deluje, je li?“ Klimnuo je glavom, kezeći svoje zube. Bacio sam još jedan pogled prema njemu, režeći, „Jebi se puno.“ Okrećući se da odem. “Kad bolje razmislim.“ Okrenuo sam se nazad, gurajući pištolj u njegova usta i zaurlao, „Ne zajebavaš se sa Đavolovim Otpadnicima i doživiš da vidiš sledeći dan.“ Povukao sam okidač, imajući potrebu da završim jednom zauvek. Dobio sam po šta sam došao. Kraj priče. Klimnuo sam Dieselu i otišli smo dođavola odatle, očekujući osvetu čim sednemo na motore. Spremni da uđemo u rat, ne pridajući pažnju... Da će još više ljudi poginuti. U meni nije ostalo ni malo savesti. Umrla je onog dana kada mi je prilepljen amblem Potpredsednika na kožni prsluk.

99


„Isuse Hriste, Autumn. Koliko prokletih puta moram da ti kažem da ne želim da si ovde kad mene nema u blizini?“ Pukao sam, besan što me nije poslušala. Opet. Poslednja stvar koju sam želeo je da brinem i o njoj. Već sam imao dovoljno sranja u glavi. Između kluba, mame i Noahe, moj tanjir je bio jebeno pun. Noah će krenuti u srednju školu na jesen i Bog zna u kakvu vrstu problema će on da upadne. Već je bio malo govno u višim razredima osnovne, imajući nebrojeno opomena poslatih kući. Mama bi dobijala pozive nedeljno, ali je bila previše pijana da bi pridavala značaja. Jedva da je imala kontrolu nad tim kako je bilo. Koliko god da sam želeo da budem na više mesta u isto vreme, moj prioritet je bio klub. Mama i Noah su bili na drugom mestu, ali jako blizu. Noah je već počeo da se buni, idući rame uz rame sa mnom nekoliko jebenih puta, želeći da ga posmatram kao odraslog muškarca kako je on sebe video. Ni tata nije bio od pomoći kad se radilo o njemu. Ponosan kao kurac, što se uopće hvalio, ne obraćajući pažnju ni na koga. Osim njega. Nisam želeo da Noah odraste i postane problematičan kao što sam ja bio. Želeo sam bolji život za njega, ali toliko toga sam mogao da uradim. Nisam bio mnogo tu, morao sam da putujem na sve strane da bih se uverio da druge podružnice Đavolovih Otpadnika rade bez smetnje. Baš kad bih pomislio da bi stvari mogle da uspore i da bih mogao da pronađem ravnotežu, neke proklete normalne okolnosti, neko neočekivano sranje bi se desilo i ja bih opet bio vraćen na put. Prošlo je dve godine od kad sam postao potpredsednik, i bio sam češće na putu nego što nisam.

100


Noahu je trebao uzor u životu, nekog ko će da ga pazi. Ono što je bilo zastrašujuće, znao sam da je želeo da bude baš kao ja. „Zašto toliko brineš? Sve što sam uradila je da sam ušla u klub, otišla u tvoju sobu i čekala te. Jedva da sam nekog uz put srela i budimo realni, niko se ne bi kačio sa mnom Creed. Znaju da sam tvoja,“ rekla je, izvlačeći me iz mojih misli. „Nisi moja Autumn. Ti nisi moje vlasništvo. Nisam te ozvaničio i ni ne planiram to da uradim. Neću se opet svađati sa tobom oko toga. Udaraš po mrtvom jebenom konju,“ svađao sam se, skidajući moj kožni prsluk i bacajući ga na kauč. Sada sam imao sopstvenu sobu u klubu kompletno sa kuhinjskim priborom i sa kupatilom. Nije bilo mnogo, ali je bilo moje, iako sam većinu noći kad sam bio u gradu odlazio kući. Želeći da vidim kako mama izlazi na kraj i da proverim Noaha. To je bilo stvarno besmisleno. Nisam je čak više ni prepoznavao. Ostarila je najmanje deset godina, kosa prošarana sedima, bore svuda po njenom nekad savršenom licu. Nije mogla imati više od 45 kilograma. Ništa nije ostalo od majke koju sam nekad znao. Sad je bila samo pijandura. Dodajući to na krivicu koja je bila pokopana duboko u mom jebenom srcu. Nisam se vraćao u šumu iza kluba od noći kad je Luke tu sahranjen tako nedostojanstveno. Nisam mogao da nateram sebe da to uradim. Snovi nisu nikad prestali. Postali su gori. Samo sabiranje svih života koje sam do sad oduzeo. Autumn je prišla do mesta gde sam stajao uz pult, pritiskajući svoje ruke na moje grudi. Gledajući u mene. „To je zato što si zastrašujuće tvrdoglav. Kad bi samo dopustio da se desimo, video bi da možemo da uspemo. Znam tvoju životnu priču. Znam šta radiš. Znam tačno kakva si vrsta čoveka i volim te zbog toga. Uvek sam. Čekaću koliko dugo je potrebno Creed Jameson. Vredan si mi.“ Stajala je na vrhovima prstiju, ljubeći mi usne. Pozivajući moja usta da se otvore za nju. Klizeći rukama niz moje grudi, prema mom kurcu, nikad ne skidajući oči sa mene. Uhvatio sam je za zglobove, odgurujući je unazad. „Neće se dogoditi.“

101


Narugala se, prevrćući očima. „Da. Zaboravila sam. Ne trebam ti za to. Zar ne?“ „Ja sam muškarac, Autumn,“ jednostavno sam izjavio, zbog čega je povukla svoje zglobove iz mog stiska, i odmakla se nekoliko koraka unazad. Ne očekujući moj odgovor. „Ne dajem ti nikakva prokleta obećanja. Ni jedno. Jebeno me ne iskušavaj. Nećeš pobediti.“ Napravila je grimasu, uzimajući dubok, vidljiv udah. „Ti ne voliš te žene.“ „Ne moraš da voliš da bi jebao, dušo.“ „Pravi si šupak!“ „Ali iskren,“ napravio sam pauzu da pustim reči da potonu. „Ono što ti želiš od mene je nešto što ti nikad ne mogu dati. Zašto to ne razumeš? Zato te neću odvesti u krevet. Poštujem te više od toga šta ti je između nogu. Pa prestani jebeno da je bacaš na mene. Ako mi treba pička, sve što treba da uradim je da izađem napolje. Da li me razumeš?“ „Da Creed... razumem te. Razumem način na koji me gledaš kad misliš da te ne vidim. Razumem način na koji postaješ smiren kad sam ja u blizini. Razumem način na koji se brineš za mene kad nisam blizu. Razumem način na koji ti trebam da te utešim, podržim te, jebeno te volim. I razumem način na koji i ti mene voliš! Da li je to dovoljno razumevanja za tebe?!“ „Uvek ćeš biti moj najbolji prijatelj Autumn. Uvek ćeš biti.“ Protresla je glavom, razočarana mojim odgovorom. To je bila istina. Svaka reč koja je pala sa njenih usana, bila je prokleta istina, i s tim se neću raspravljati. Pa sam joj dao jedini odgovor koji je bio pravi za mene, baš kao i ona. Iako sam znao da to neće uraditi ništa drugo osim povrediti nju. Trebalo joj je da shvati da sve što bih ja uradio prouzrokuje bol. Nisam bio dobar za nju. „Sedeću okolo i čekaću te. Da li znaš to? Čekaću te da me pozoveš, da mi kažeš da ti trebam. Da mi kažeš da ti nedostajem. Da mi kažeš sranja koja izlaze iz tvojih usta kad si usamljen! Zavlačiš me! A ja sam budala što dopuštam da se to desi. Neću to više raditi, kretenu! Ići ću na sastanke. Spavaću okolo. Biti sa drugim muškarcima, kao što si ti sa drugim ženama! Kako ti se to čini, a? Videćemo ko je bio u pravu, a ko je pogrešio!“ „Nemoj da mi jebeno pretiš,“ upozorio sam. „Ne zavlačim te, ti samo nastavljaš da se vraćaš,“ izbrbljao sam, zažalivši zbog svojih reči istoga momenta. 102


Uzdahnula je. Usta su joj pala otvorena, oči su joj se raširile, zasuzivši trenutno. Autumn nije nikad bila plačljiva. Imala je tvrdu kožu, tako da sam znao da sam zajebao. Napravio sam korak prema njoj. „Dušo...“ Okrenula se i otišla, zalupivši vratima moje spavaće sobe za sobom bez i jedne reči. „Jebiga!“ vikao sam, čupajući kosu u očajanju. Želeći pakleno da je iščupam. Nisam znao šta da radim kad se radi o njoj. Šta da kažem ili kako da postupam sa njom. Prokleto ništa. Morao sam da smislim kako da popravim stvari, bez da ih pogoršam. Koračao sam po sobi kao da bih mogao odjednom da nađem odgovore ispisane na mojim zidovima ili neko takvo sranje. Bio sam na gubitku. Zgrabio sam pivo iz frižidera, odvrnuo zatvarač i bacio ga na pult. Ispijajući ga kao da je voda, trebajući nešto da me jebeno smiri. Tresnuo sam praznu bocu na pult kad sam završio. Gledajući u vrata kuda je ogroman deo mog života upravo izašao. Bleda senka privukla je moju pažnju iz ugla oka, odražavajući se na zid. Ostale su igrale u sporom jebenom ritmu. Bacio sam se na zemlju, pokrivajući glavu rukama, zagnjurivši se iza pulta. Koristeći ga kao štit, tražeći zaklon najbolje što sam mogao dok su se meci iznenada raspršili kroz celu moju spavaću sobu. Uništavajući sve što je na putu. Čaure su se zarivale u zidove, rikošetirajući o metalne aparate. Razbijajući prozore svuda, zbog čega su se krhotine stakla zabijale u moju kožu. Izvukao sam pištolj iz zadnjeg džepa farmerki, stojeći bez premišljanja, uzvratio sam vatru u pravcu strelca. Slušajući nekoliko sekundi kasnije težak tup udarac. Kreten je pao na zemlju, mrtav. Otrčao sam prema komodi, grabeći drugi Glock i ubacujući dodatne okvire u džepove farmerki. Dovukao sam dupe do vrata, vireći niz hodnik pre nego što sam istrčao iz sobe. Braća su izletala iz svojih, pucajući u svim pravcima. Spremni da ubiju bez oklevanja. Reagujući čistim adrenalinom i besom što nas neko nije poštovao u našoj jebenoj kući. Skladište je bilo pod paljbom.

103


Klub je bio dekorisan jebenim rupama od metaka svuda. Izbio je totalni rat. Žene su vrištale, istrčavajući iz soba polugole, pokušavajući da pronađu zaklon najbolje što mogu. Neke nisu bile tako srećne. „AUTUMN!“ Vikao sam, preskačući tela, tražeći je naokolo. Strah je brzo preuzimao moje telo što mi je duže trebalo da je nađem. Trčao sam brzo niz hodnik u dnevnu sobu, pokušavajući da ignorišem sva tela, zgrušanu krv i lokve tekuće krvi koje su me okruživale. Jebeno se moleći Bogu da ne nađem Autumn među njima. Otvarajući vatru, pucajući u ljude koje nisam čak ni znao ili video ikad pre. Beskrajan niz metaka dolazio je prema nama iz svih pravaca. Naš klub je bio neprepoznatljiv od haosa, i kurvinih sinova koji su bombardovali naše mesto. Krv je letela na sve strane, ne znajući da li je njihova ili moja. Otupeo sam. „AUTUMN!“ zvao sam opet. „GDE SI DOĐAVOLA?!“ „Creed! Iza bara!“ Diesel je vikao dok je sredio još dvojicu. Klimajući nemim gestom da odem po nju dok mi on pokriva leđa. Bacio je ka meni automatsku pušku, znajući da će mi biti potrebna. Bacajući jedan od praznih pištolja na zemlju, zatakao sam drugi u zadnji džep farmerki. Odjurio sam prema jebenom baru. Navala adrenalina tekla je kroz moje vene, pulsirajući mojim krvotokom. Preuzimajući svaki santimetar mog jebenog tela. Srce mi je jako udaralo u grudima dok sam pokušavao da prođem do nje. Diesel i ja smo smakli svakog kretena koji nam se našao na putu. Niko nije mogao da me zaustavi, mogli su da pokušaju, ali bi jebeno izgubili. „Jebiga! Preplavili su klub! Kao jebene bubašvabe! EVO VAM!“ Diesel je kipeo, metak za metkom, za jebenim metkom. Vid mi se suzio, video sam samo crveno kako sam joj se približavao. „AUTUMN!“ vrisnuo sam preko naslaga krvi, skrećući iza ugla u prostor bara. Sedela je u najdaljem ćošku iza bačve kao da pokušava da bude deo zida. Glava joj je bila zavučena između nogu, a rukama je prekrivala uši. Ljuljajući se napred nazad. Nikad nisam video da izgleda tako jebeno prestravljeno. To me je potreslo do srži. Došao sam do nje u dva koraka.

104


Čučnuo sam ispred nje dok je Diesel zauzeo poziciju da obori svakog krelca koji je prišao blizu. „Dušo,“ nagovarao sam je, lagano pružajući ruku ka njoj, da bi videla da sam to ja. Nije me brinulo što je vazduh bio ispunjen rafalnom paljbom. Morao sam da se uverim da reaguje i da ne pada u jebeni šok. „Creed...“ uzviknula je, oči su joj zasijale od svežih suza kad me je videla. Hvatajući moje ruke, bacila mi se oko vrata. Držeći me čvrsto koliko je mogla. „Živ si. Mislila sam da si mrtav. Mislila sam da su te ubili,“ plakala je. Njeno telo se trzalo u mojim rukama od straha. „Ššš...“ promrmljao sam sa strane njenog lica. „Ššš... tu sam.“ Pokušavao sam da je smirim najbolje što sam mogao. „Creed, hajde! Imam Prospekta da je čuva!“ Diesel je vikao sa moje desne strane. Odmakao sam se, naglo izvlačeći pištolj iz zadnjeg džepa mojih farmerki, dodajući ga njoj. „Svakog ko ti priđe blizu, a ne nosi naše boje jebeno upucaj. Izbliza, pravo u jebenu glavu. Da li me razumeš?“ Klimnula je nestrpljivo glavom, uzimajući pištolj u svoje drhtave ruke. I dalje se držeći za mene kao da joj život zavisi od toga. Grubo sam je istrgnuo iz svojih ruku. „Creed!“ plakala je uplašena za mene. „Odmah se vraćam dušo. Odmah se jebeno vraćam,“ uveravao sam je, klimajući glavom Prospektu da dođe da zameni mesto sa mnom. Preteći mu životom ako dopusti da joj se nešto dogodi. Diesel i ja smo držali visoko naše pištolje, čekajući da se oglasi sledeći niz paljbe. Pogledao sam iza ćoška na levu stranu dok je on to isto uradio na desnu, uveravajući se da je zrak čist pre nego napustimo sigurnost našeg mesta iza bara. „Vidimo se na drugoj strani brate,“ objavio je, odlazeći u suprotnom pravcu. Krenuo sam prema sobi za igre, galama je postajala sve glasnija sa svakim korakom koji sam napravio. Zastajući ispred vrata, osluškivao sam pre nego sam ih razvalio. Pucanj za pucnjem izletao je iz mojih ruku kako sam ušao u sobu, čaure metaka letele su pored mog lica jedna za drugom. Surovi i neoprostivi. Počinioci su ginuli, sve u ime jebenih boja na njihovim kožnim prslucima. 105


Grešnici Likuju su nam stavljali do znanja da su tu, puštajući da iskusimo da nisu jebeno okolo. Nisu samo želeli našu teritoriju, želeli su naše proklete duše. Dolaskom u naš klub, pokušavali su da nam pokažu ko je glavni, samo kako bi shvatili da se njihov MC ne može jebeno porediti s našim. Izgubio sam broj svih ljudi koje sam ubio, smestio pod zemlju tog dana. Nisam bio ništa jebeno bolji od njih. Boreći se za moju braću do zadnjeg daha, ako sam morao. Rezime. To sam bio, jebeno ja, sada. Uzimajući dubok udah prvi put od kada je prvi pucanj odzvonio, miris krvi napao je moja čula. Nije se moglo čuti ništa osim zvukova Harleya koji odlaze u svim pravcima, prekinula je vatra svuda oko mene. Odvezli su se iz pakla i anarhije koje su nam doneli. Sa manje ljudi nego što su došli. Nije važno. Ovo nije bilo gotovo. Bilo je daleko od jebenog kraja. Tek što je počelo. Vratio sam se u dnevnu sobu, zaustavljajući se na pragu. Diesel, tata i nekoliko druge braće stajalo je tamo sa spuštenim oružjem, tiho posmatrajući čoveka koji je ležao u lokvi sopstvene krvi u sredini sobe. Tata se okrenuo kad me je čuo, otkrivajući da je to jedan od naših. Phoenix. Sećanja na prvu tetovažu koju mi je poklonio momentalno su mi zaigrala u mislima, i svaka od tada. Moj tata je kleknuo, približivši se Phoenixovim očima. Napravio je znak krsta preko njegovog tela, izjavljujući kao i obično, „pepeo pepelu, prah prahu i sva ta jebena sranja.“ Pogledao sam u vis, ukrštajući pogled preko sobe s Autumn koja je ulazila sa Prospektom. Osmeh je obasjao njeno lice kad je videla da sam živ, ali je brzo bio zamenjen mrštenjem kad joj nisam uzvratio gest. Pratila je moj pogled, kad je ugledala Phoenixovo mrtvo telo. Ubili su jednog od naših. „Žao mi je,“ izgovorila je sa rastojanja između nas. Senka se pojavila niotkud. Video sam pre nego što se u stvari desilo. Osećao sam u utrobi da je čovek koji je iskočio iza Autumn bio Marcus. Naciljao je pištoljem i povukao obarač.

106


„NE!“ povikao sam, trčeći najbrže što sam mogao. Slike Lukeovog tela bleskale su mi pred očima. Vrištanje, krv, haos, sve se vratilo, udarajući me kao tona jebenih cigala. Vrisak koji ledi krv u žilama me je izbacio iz jedne noćne more u sledeću. Sledeće što znam je da sam ležao na podu, a braća su svuda oko mene. Terajući u treptaju pulsirajući bol. Shvatajući vrlo jebeno brzo da sam upravo primio prokleti metak... Za svog oca.

107


„Samo jebeno uradi to,“ naredio sam, bacajući nazad flašu viskija. Znojio sam se i mnogo se tresao od metka smeštenog u desni gornji kvadrant mog stomaka. Ležao sam na desnoj strani kreveta, poduprt sa nekoliko jastuka. „Creed, samo mi dopusti da osiguram položaj, pa da mogu da izvučem metak i zašijem te. Nećeš osetiti...“ „Neću jebeno osetiti ništa ni sa još nekoliko gutljaja ovog sranja. Uradi to,“ prekinuo sam Josepha, doktora koga smo plaćali. Uzimajući još pića iz već polu prazne flaše. „Prokletstvo Creed Jameson! Zašto si tako tvrdoglav? Nisi Supermen. Pusti ga da ti da anesteziju!“ Autumn je zahtevala, sa očiglednom brigom u glasu. Odmeravajući me gore dole sa mesta gde je sedela pored mog kreveta. „Ne treba mi maženje.“ Uzeo sam spontano još tri gutljaja. „Neću ti ponavljati.“ Joseph je uzdahnuo, klimnuo je pre nego što je sipao flašicu alkohola na moju otvorenu ranu. „Aaaahhh!“ zaškrgutao sam kroz stisnute zube, izvijajući leđa sa kreveta. „Jebem ti mater! Malo upozorenje sledeći put.“ „Diesel, trebaćeš mi da ga zadržiš dole,“ naredio je Joseph, ignorišući me. „Ne sme da se pomera jer neću biti u stanju da nađem metak.“ Diesel je zgrabio viski iz mojih ruku i sam uzimajući nekoliko gutljaja, te ga ostavljajući na stočić pored kreveta kad je završio. Joseph je postavio moju desnu ruku preko grudi, gurajući me na levu stranu za bolji pristup. Gestikulirajući mu da je spreman. Diesel je kleknuo na krevet, naginjući se iznad mene, stavljajući svoju ruku preko ruke na mojim grudima, obezbeđujući je. Drugu na moj struk da me zadrži dole. „Da krenemo,“ rekao je Joseph pre nego što je zasekao nožem u moju ranjenu kožu. 108


Mogao sam da čujem kako mi se koža cepa kako je zašao u ranu, kopajući za metkom. „Sraaanje,“ zastenjao sam. Prospekt koji je stajao u sobi je dotrčao. Grabeći flašu viskija sa noćnog ormarića i smestio ga na moje usne, dopuštajući mi da pijem ćilibarsko žutu tečnost dok ništa nije ostalo. „Uhh!“ progunđala je Autumn, ustajući. „Ne mogu ovo da gledam! Ti si jebeno smešan! Svi ste! Neverovatno! Ne mogu da verujem da radi ovo. Kakav jebeni idiot. Misli da je Tarzan...“ nastavila je, žureći da izađe iz nereda koji je sad bio u mojoj spavaćoj sobi. Staklo se lomilo pod njenim stopalima. I dalje sam mogao da čujem kako psuje niz hodnik. „Žene,“ Diesel je izjavio iznad mene. „Ne možeš živeti sa njima. Ne možeš živeti bez njih. Pokušao sam. Ruke mi postaju previše jebeno umorne.“ Zacerekao sam se, piće me je napokon opilo. Utrnuvši kožu gde je ušao metak. „Kako se osećaš?“ Slegao sam ramenima. Najviše me je bolela činjenica da smo izgubili Phoenixa. Nismo se izvukli neozleđeni, izgubili smo i nekoliko drugih dobrih ljudi. „Primio si metak za tvog matorog. Neću lagati. Nisam video to govno da dolazi ovamo.“ „Ja i ti obojica, brate. Ne mogu čak ni da kažem da me je iznenadilo. Znao sam da dolazi... nisam želeo da pogine.“ „Zbog toga moramo da pričamo Creed „ „Pa, jebeno pričanje. Neće odvesti nikuda.“ „Razumem“ Joseph se ubacio, bacajući mi krvavi metak na grudi kao prokleti suvenir. Diesel me je pustio, odlazeći prema kuhinji. „Čist pogodak takođe. Nije zagrebao nerve, prosekao je pravo kroz mišiće između rebara. Zašiću te. Trebalo bi da zaraste za nedelju dana. Srećan si. Moglo je da bude par santimetara iznad. Ostavio sam zavoje u kolima. Odmah se vraćam.“ Diesel je klimnuo prema vratima Prospektu, nečujno mu naređujući da i on izađe. Šutirajući vrata da se zatvore iza njega i vratio se do kreveta. „Trebaće ti ovo kad čuješ šta imam da ti kažem,“ posavetovao me je, dodajući mi novu bocu viskija. „Slušam te,“ promrmljao sam, uzimajući opet nekoliko gutljaja. 109


Uzdahnuo je uzimajući dubok udah. Sedeći u stolici, Autumn se odmarala. „Braća smo dugo vremena. Čak i pre nego što si amblemiran. Zar ne?“ „Nisam pička. Ne moraš prvo da se uveriš da sam vlažan. Izgovori to.“ „Ne bih rekao ništa da nije bilo ovog što si uradio večeras. Primio si metak za njega.“ „U dobru ili u zlu. On je moj matori,“ jednostavno sam izjavio, odmarajući glavu na jastuku. Gledajući u plafon. ’’On to ne zaslužuje. Tvoju odanost. Tvoj život.“ „Ne govoriš mi ništa što već ne znam Diesel.“ „Striker je bio dobar čovek. Možda je bio zlovoljno matoro govno, ali nije bio izdajica.“ Suzio sam oči prema njemu, uhvaćen nespreman. „Mislim da je to bila nameštaljka brate. A takođe nisam jedini koji sumnja u to.“ „Moj otac živi i diše za ovaj klub, ne bi on...“ „Postavio te da budeš Potpredsednik, zar ne? Napravio je da izgleda kao prokleti heroj. Pogledaj kakvu je usranu oluju započeo. Kako su došli na imanje? Ovo mesto je prokleti Fort Knox.14 Ponosni smo na sebe što smo se potrudili oko toga. Šta misliš, ko je pustio te kretene da uđu unutra? Zato što ja nikad nisam čuo za Grešnici Likuju pre tog sastanka. Bio sam Nomad, u igri sam već jako dugo jebeno vremena. Nešto se više ovde dešava nego što je rat oko teritorije. To je koštalo Strikera i Phoenixa njihovih života. Umalo nas je koštalo i tvog. Ova osveta večeras... deluje malo previše, ha? Zbog ubistva Jerica i nekih njegovih ljudi?“ Misli su momentalno počele da se motaju oko svega što je rekao, uglavnom zato što je imalo mnogo jebenog smisla. Svaki i najmanji delić. „Razmisli o tome. Ovo ćemo završiti kasnije.“ Ustao je, odlazeći do vrata. „Da li ti je nešto potrebno pre nego što odem? Još pića? Trava? Pička?“ Namignuo mi je. „Poslaću ti nekog gore,“ viknuo je preko ramena. Nasmejao sam se. Joseph je ušao nekoliko minuta kasnije. Zašio me i izlepio flastere, omotavajući elastični zavoj oko mog torza kad je sve završio. Želeći da

Fort Knox je vojna baza u Američkoj državi Kentucky koja je odlično čuvana zbog rezervi zlata koje su tu držane. 14

110


napravi što veći pritisak na ranu. Utopio sam svoje jade na dnu flaše opivši sebe do tačke utrnulosti kad me boleo kurac za sve. Misli su mi se napokon ućutale posle ko zna koliko vremena. Kad je završio, ostavio je flašicu sa lekovima protiv bolova na noćnom stočiću i otišao. Ubacio sam tri tablete sa ostacima viskija. Ne znam koliko sam dugo tamo sedeo, glavom naslonjenom na uzglavlje, sjeban do tačke iscrpljenosti. Konačno uočavajući sav nered u sobi. Rupe od metaka, staklo, abažuri lampi visili su sa strane. Izgledalo je kao da je jebeni uragan prošao ovuda. Odražavajući jebeni život. „Moraš da jedeš ili će svi ti lekovi i alkohol da ti iskidaju već povređen stomak Creed,“ Autumn je objavila, ulazeći u sobu sa tanjirom hrane u svojim rukama. Zatvarajući vrata za sobom. „Dobro sam,“ odgovorio sam, uzimajući još jedan gutljaj. „Kasno je. Mislio sam da si otišla kući.“ „Kao da bih mogla da spavam.“ Uzela je flašu iz mojih ruku, stavljajući je na noćni stočić pored tableta. Smeštajući hranu pored, sela je do mene. „Pokušavaš da me šutneš u jaja kad sam već razjeban, dušo?“ „To nije tvoja krivica. Ti ne bi nikad dopustio da mi se nešto desi. Bar ne namerno.“ „Kao da nisam dopustio da se nešto desi Lukeu? Samo tako ,Autumn?“ namrštila se, znajući da sam u pravu. Zatvorio sam oči, želeći da me obuzme tama. Između pucnjave, Phoenixove smrti, stavljanje Aumninog života u opasnost, primanje metka za mog oca—čoveka koji bi mogao biti odgovoran za početak svega ovoga, bilo je previše jebeno mnogo. Sve me je konačno dohvatilo, povlačeći me ispod površine. Cuga i tablete nisu me više držale dovoljno utrnulim. Ni blizu dovoljno. Srce mi je ubrzavalo od same pomisli na to. „Ranije kad sam izašao iz sobe. Bio sam toliko ljut na tebe.“ Otvorio sam oči, susrećući njen pogled. „Rekla sam neke gadne stvari, ti si mi odgovorio. Svađali smo se. Prošla sam pored bara da izađem kad sam odjednom čula pucnje pištolja. Da li znaš koja mi je bila prva misao?“ Zatresla je glavom kao da je samo sećanje na to boli. Znao sam da nikad neće biti u stanju da se otarasi tih slika. Sad je to bio deo nje kao i ja. 111


„Mislila sam... Creed će poginuti a mi smo se svađali. Sakrila sam se iza bara, slušajući tvoj glas iznad glave koji mi govori da se sakrijem. Da budem bezbedna. Koliko sam želela da dotrčim nazad u tvoju sobu, u tvoje naručje,“ zastala je, puštajući da joj reči potonu. „Ostala sam gde sam bila. Uradila sam to zbog tebe. Što sam duže sedela tamo to sam bila sve sigurnija da si mrtav, zbog čega sam i ja želela da sam mrtva. Mislim da ne bih mogla da nastavim da živim. Ja ne znam za život bez tebe u njemu Creed. Ti si sve što sam oduvek znala,“ iskreno je govorila, terajući me da se osećam kao još veće govno nego što sam već bio. Oči su počele da joj se pune, borila se da zadrži suze u kapcima. Mrzeo sam što sam ja bio razlog što je ona opet jebeno ponovo plakala. Znajući da to nije u njenom karakteru. Lomeći mi srce na načine za koje nisam znao da su više mogući. Možda je to bila cuga ili tablete, ali pre nego što sam shvatio šta radim, zgrabio sam je za struk, privlačeći je prema sebi. Došla je svojevoljno, uspuzavši na moje krilo. Opkoračujući moje butine. Gledajući duboko u moje sjebane oči. „Tako mi je žao Autumn. Tako mi je jebeno žao zbog svega.“ „Šššš...“ Stavila je svoj kažiprst na moje usne. „Oboje smo prošli mnogo toga večeras. Hajde da budemo tu jedno za drugo.“ „Dušo... Nećemo...” „Molim te.“ Nagla se napred, nežno pritiskajući svoje usne na moje. „Pusti me. Molim te...“ molila je, posežući nadole ka ivici svoje haljine, ne dajući mi priliku da protestvujem. Povukla je pamučni materijal preko glave, oslobađajući svoje čvrste sise. Iako je znala da neću moći da joj odolim ako bude gola. Ranjiva. Izložena. Bila je prokleto savršenstvo. Protresavši svoju crvenu kosu, nagla se ponovo unapred. Nežno me ljubeći, pozivala je moje usne da rade isto dok je ona istovremeno ljuljala svoju pičku na mom kurcu. Grubo sam zgrabio njeno dupe, stenjući. Nisam više bio u mogućnosti da obuzdavam sebe, bila je previše jebeno dobra. Preplavio me miris njenog tela, napadajući sva moja čula odjednom. Kurac mi se trgnuo, vapeći da bude u njoj. 112


Uzvratio sam joj poljubac, ljubeći joj usne isprva nežno. Zadirkujući je vrhom mog jezika, ližući je duž spoljne linije njenih napućenih usta. Osećaj njene kože u tom momentu odveo me preko ivice, a sve što smo radili je bilo jebeno ljubljenje. Jezici su nam se usklađeno pomerali jedan s drugim, sudarali se, prodirući duboko u moju prokletu srž. Ponovo je počela da njiše svojim kukovima po mom tvrdom kurcu, ljubeći me dublje, jače i zahtevnije nego ikad do sad. Poljubio sam je još jednom, dopuštajući svojim usnama da oklevaju još nekoliko sekundi. Dok sam odmarao svoje čelo na njenom, disala je vrlo duboko. Njene oči tamne i proširene, mamile su me do ludila. Njena duga, raščupana kosa padala je svuda oko njenog lica, rasipajući se između nas. Odoleo sam se nagonu da je povučem unazad samo da bih mogao da je ljubim duž celog vrata, ključne kosti i po celim njenim jebenim grudima. Polako sam pomerao svoje grube, žuljevite ruke uz njeno telo, osećajući mekoću njene nežne bele kože po prvi put. Nastavio sam sa svojim vrelim napadima, od čega se ona uvijala pod mojim dodirom. Čekajući na moj sledeći potez. Disanje joj se zaustavilo kad sam joj stisnuo sise, gurajući ih zajedno, uživajući u osećaju njih u mojim šakama. Bradavice su joj bile tvrde, željne sisanja. Njene okrugle i čvrste grudi naglašavale su njen vitak struk i jebeno sočne butine. „Molim te...“ preklinjala je, požurujući me da je dodirujem kako nisam nikad pre. Nakezio sam se, kliznuvši rukom u njene gaćice, osetio sam njenu vlažnost na svojim prstima. Izvlačeći ih gotovo odmah razmazao sam joj sokove duž usta samo da oseti ukus njene slatke jebene pičkice na usnama. Gnječeći njene bradavice drugom rukom. Glasno je zastenjala, čineći da se moj kurac trgne od njenog zvuka. Gurnuo sam jezik u njena iščekujuća usta, vukući njenu prokletu donju usnu između svojih zuba. Sisao sam njenu slanu slatkoću. Ponovo sam kliznuo rukom u njene gaćice duž cele njene pičke. Obožavajući osećaj njene vreline na mojim prstima. „Tako si jebeno vlažna,“ zarežao sam u njena usta, obrađujući njen klitoris dlanom ruke nekoliko minuta, gledajući je kako se gubi.

113


Gurnuo sam srednji i domali prst u njenu natopljenu pičku, ciljajući direktno prema g-tački. Znao sam da više nije nevina. Ne bih je dotakao da je još uvek bila. Izgubila je nevinost pre nekog vremena sa govnetom koje smo Mason i ja smestili u jebenu bolnicu zato što ju je iskoristio. Kreten je napio jedne noći, kad se desilo da nisam bio u gradu, da bi mu raširila noge. Znajući da će se izvući sa tim jer me nije bilo u blizini. „Svršiću Creed,“ dahtala je dok sam joj jebao prstima slatko mesto. „Ovde dušo... Ovde voliš... je li?“ izazivao sam je, gurajući prste jače i brže. Noge su joj se tresle, telo je drhtalo. Bila je blizu vrhunca, tresla se, otvarajući još šire svoje noge i zabadajući mi nokte u gole grudi. „Baš tako... jebi moje prste, jaši ih kao što bi moj jebeni kurac.“ Pičkica joj je pulsirala, stežući prokleto jako moje prste. Skoro ih izgurujući. Sokovi orgazma curili su niz moju ruku. Vrištala je moje prokleto ime. Posle ovoga, više nije bilo povratka. Stao sam na liniju, a sada je potpuno prelazim. Pustio sam je da odjaše svoj orgazam na mojoj ruci. Oči su joj se momentalno otvorile kad je začula rajsferšlus mojih farmerki koji sam pomerio slobodnom rukom. Posežući ka stolu pored kreveta, izvukao sam kondom. Kidao sam zubima da ga otvorim. Brzo je skinula svoje gaćice dok sam ja izvukao svoj kurac. Par puta sam ga protresao dok sam navlačio kondom. Oči su joj se raširile. „Bože Creed,“ uzdahnula kad je videla koliki mi je. Nakezio sam se, grubo hvatajući za njene kukove. Klizao sam njenu mokru pičku duž celog mog koplja, spremajući ga lepog i jebeno mokrog za nju da me uzme. Znao sam da bih je povredio da to ne uradim. „Želiš moj kurac Autumn? Pustićeš me unutra?“ „Da...“ prela je bez daha. Krenula je da pokretima napred nazad klizi svojim klitorisom po mom kurcu. Postajući jebeno vlažnija. Kapljući niz moja jaja. Olakšao sam joj jer sam njenim kukovima držao koren mog kurca da sedne na njega. Postavio sam se naspram njenih genitalija, a ona se postepeno pomerala na dole. Zadirkujući moj glavić pre nego što je obuhvatila do ludila moje koplje svojom prokleto uskom pičkom. Razmazujući svoju vlažnost, pomerajući se svojim putem svaki put malo 114


više. Usne su joj se razdvojile, a oči se čvrsto zatvorile kad me je potpuno uzela u sebe. „Jaši me dušo,“ razvlačio sam, zahtevajući njene usne. „Jaši me jebeno jako.“ Polako je ljuljala svoje kukove dok se nije navikla na osećaj mog kurca duboko u sebi. Smeštajući ruke na uzglavlje radi boljeg oslonca, ljuljala se brže i jače. Od toga je njena glava otišla unazad a ja sam uvukao njenu bradavicu u usta, gnječeći drugu, u nemogućnosti da je se zasitim. Još jedan jecaj je pobegao iz dubine njenog grla. Sve što sam čuo, dok sam joj milovao grudi i sisao bradavice, bila je želja. Pomerio sam jednu ruku na njen klitoris. Njeno disanje je ubrzalo čim je shvatila šta ću da uradim. Ohrabrila me je izbacujući unapred svoje kukove. „Creed...“ „Da dušo. Baš tako... Jebi me...“ promumlao sam iz dubine mojih grudi. Mogao sam da osetim kako joj se pička steže stiskajući moj kurac kao prokleta stega. Nejasno osećajući njeno drhtanje. Naslanjajući se, počela je da me ljubi agresivnije nego pre. Zgrabio sam zadnji deo njenog vrata, želeći da je primaknem kako bi njeno telo prekrilo moje. Naše usne su se pomerale po sopstvenom ritmu, nismo više imali kontrolu nad našim pokretima. Ljubio sam ivicu njene vilice do njenog vrata i namerno se vratio do njenih usana. Njene prefinjene šake pomerale su se niz moje tetovirane grudi, želeći da oseti pod svojim prstima moju kožu. Zaustavljajući se na ivici omotanog zavoja ne želeći da me povredi. „Jebem ti... tako si dobra,“ zastenjao sam, nabijajući svojim kukovima u vis. Još jednom grubo hvatajući za njene kukove. Pomerao sam je jače, brže, i na njeno i na moje zadovoljstvo. Osećao sam njenu g-tačku na glaviću. Moje jebeno slatko mesto. Moja brzina se povećala dok sam je forsirao da me jebe jako koliko može, u nemogućnosti da je se zasitim. Nije bilo pomoći, voleo sam grubo jebanje, a po zvucima koje je ispuštala i ona je. Naša usta su se razdvojila, bez daha, jahali smo ka vrhuncu, čekajući da padnemo preko ivice. Bol od napada je jebeno pulsirao kroz moj stomak, ali me nije bilo briga. Gurnuo sam joj jezik u usta kad sam osetio kako joj pička drhti, dugo pulsira i jebeno steže. Prigušujući joj vriske. Njeno drhtanje je bilo moja propast. 115


Ona je bila moja propast. Uzdah se oteo iz dubine mog bića dok sam svršavao jebeno jako. Ležali smo tamo, ne znam koliko dugo, oboje pokušavajući da uhvatimo dah, dok se nije pomerila, ležući do mene dok sam bacio kondom. Lenjo je prelazila preko mojih tetovaža. Povukao sam je nežno u zagrljaj, ljubeći je u vrh glave. „Volim te,“ pospano je izgovorila umirujući se posle vrhunca. Zaspala je. Vraćajući me nazad u stvarnost. Da sam sjebao. Tako što. Sam jebao. Nju.

116


Oči su mi zatreperile, otvarajući se na sjajnom jutarnjem suncu. Pitajući se na sekund gde sam ja to dođavola. Glava mi je pulsirala, a torzo me je jebeno boleo. Svi događaji od prethodne noći momentalno su mi se javili u mislima dok sam ih iznova oživljavao. Shvatajući da to nije bila noćna mora. Samo pojačavajući neizdržljivu glavobolju. „Sranje,“ izdahnuo sam, gledajući u Autumn koja je ležala sa glavom na mojim grudima. Ruka joj je bila omotana oko mog struka s nogama prebačenim preko mojih, čvrsto me držeći. Utonuo sam nazad u dušek, buljeći u plafon. Tresući glavom napred nazad, mentalno šutirajući samog sebe u dupe zbog toga što sam uradio. Morao sam da dodam još jebenih problema u svoj život već pun sranja kao da mi treba jebeni metak u glavu. Nisam mogao da krivim nikog osim sebe. Autumn se promeškoljila, otvarajući oči. Gledajući u mene sa obožavanjem i ničim osim ljubavi u njima. “Ćao,“ pozdravila me je, privijajući se dublje u moje grudi. Ljubeći ih nekoliko puta. „Idem da se operem. Odmah se vraćam.“ Poljubila me je još jednom u grudi i otkotrljala se, povlačeći sa sobom čaršav. Dohvativši stolicu, navukla je haljinu i sandale. Ustala je, pažljivo hodajući kroz po otpadale krhotine, idući prema mom kupatilu. Seo sam, stenjući od bolova. Momentalno dohvativši dve tablete protiv bolova, progutao sam ih na suvo. Povukao sam da otvorim komodu, uzimajući par čistih farmerki i oblačeći ih. Ugurao sam bosa stopala u čizme. Bilo je još uvek svuda stakla. Tata je već sinoć telefonirao pokušavajući da otkrije koliko dugo će trebati da se ovo mesto popravi i očisti. Pretpostavljam da je rekao da neće potrajati predugo, novac ti uvek može kupiti sve i svašta.

117


Autumn je izašla, blistavih očiju i jebeno čupavog repa. Praktično preskačući do mene. „Idem da vidim da li mogu da nam nađem nešto za doručak. Onda ću ti pomoći da promeniš zavoje dušo.“ Zasijala je, smeštajući poljubac na moj obraz. Uzdahnuo sam u odgovor, već jebeno uplašen od onog što će biti. Pišao sam, oprao zube, bacajući pogled na svoje jadno dupe u polomljenom ogledalu. Krhotine razbijenog stakla oko pulta. „Ti si jedno govno,“ promrmljao sam svom odrazu, koji mi je uzvratio. Pljunuvši pastu u lavabo. Pljusnuo sam malo vode na lice, izgledao sam kao podgrejan mrtvac. Autumn je sedela na krevetu sa tanjirom voća i tosta ispred sebe. „Ovo je sve što sam našla u klupskoj kuhinji. Bar nešto što ćeš moći da pojedeš. Dođi sedi ovde da bi mogla da ti zamenim zavoje, natopljeni su krvlju Creed. Ne želiš da ti se inficira.“ „U redu sam.“ „Creed...“ „Autumn, jebeno sam dobro,“ progunđao sam, zgrabivši cigarete, paleći jednu. Potreban mi je nikotin da otresem maglu. Uzdahnula je, poražena. „Isuse, čak i ako si imao seks ti i dalje nisi jutarnja osoba. Dobro je znati.“ „Moramo da razgovaramo.“ „O čemu?“ pitala je ubacujući jagodu u svoja usta. Došao sam do nje, sedajući na ivicu kreveta pored nje. Ne želeći da odugovlačim ovo više. „Slušaj, zajebao sam. Prošle noći, bio sam pijan, naduvan i jednostavno jebeno povređen. Osećam se kao govno zato što si i ti bila povređena. Nisi trebala da budeš ovde Autumn. Mogla si da stradaš. Stvarno stradaš,“ oklevao sam, nesposoban da izgovorim reči. Misao o još jednom životu koji je izgubljen zbog mene bila je previše za mene da podnesem. Uzeo sam još jedan dim cigarete, puštajući dim da izlazi kroz moj nos. „Nije trebalo da vidiš to što jesi. Stavljajući svoj život u opasnost zbog mene. To se više ne može dešavati.“ Pogledao sam prema njoj pokušavajući da budem koliko toliko ljubazan. „Volim te. To je za mene tako jednostavno. Ne brinem.“ Napravio sam grimasu, teško gutajući, konačno sam izjavio, „Prošla noć je bila greška.“ 118


„Šta? Zašto? Zar nisam bila... mislim... zar nisam bila dobra?“ „Isuse Hriste, dušo. Do kurca, bila si fantastična,“ izgovorio sam u dahu, naslanjajući laktove na svoja kolena. Držeći svoju glavu koja je pulsirala. „Ali nisam mislio na to.“ „Mislim, ja znam da nisam toliko iskusna koliko si ti navikao, ali mogu...“ Pogledao sam ponovo u nju. „Ja te volim Autumn. Ti to jebeno dobro znaš. Ali nisam zaljubljen u tebe. I to takođe znaš.“ Naglo je ustala, naginjući se nada mnom sa rukama na kukovima. “Lažeš! Samo si uplašen! Baš me briga. Samo želim da budem sa tobom! Zašto ne možeš da otvoriš oči i vidiš nas onakve kakvi jesmo? Sjajni smo zajedno i ti to znaš. Prošla noć ti je to samo dokazala Creed. Samo pokušavaš da me odgurneš! Mi smo više od dobrih prijatelja i uvek smo bili!“ „Nemoj ovo praviti težim nego što jeste.“ Suze su potekle niz njeno lice, zarivajući nož u moje srce. Ustao sam, prilazeći joj. „Prestani da ih trošiš na mene,“ promrmljao sam, brišući njenu tugu. „Nisam ih jebeno zaslužio.“ Odgurnula je moju ruku. „Jebi se Creed! Posle svega kroz šta smo prošli. Tretiraćeš me kao još jedan komad,“ urlala je, odmičući se od mene. „Da je to istina, rekao bih ti da odjebeš iz mog kreveta čim sam svršio. Ne bi spavala u mojim prokletim rukama prošle noći.“ Protresla je glavom, zgađena. „Ne brini. Odjebaću sada.“ Okrenula se, ali sam je zgrabio za ruku, zaustavljajući je. „Ne dotiči me!“ pukla je, odgurujući me od sebe najjače što je mogla. „Jebote!“ zaurlao sam, previjajući se. Obmotao sam rukom torzo od probadajućeg bola. Pogledala je u mene, rugajući mi se, „Dobro je, sad nas oboje boli.“ Ponovo se okrenula i otišla. Ostavljajući me sa neospornom krivicom da sam je sjebao. Proveo sam ostatak dana vraćajući u red svoju sobu, odbijajući pomoć nebrojenih kurvi za koje sam znao da ih je Diesel slao. Želeo sam da budem sam. Sledećih nekoliko dana je bilo uglavnom isto. Braća su popravila šta su mogla po skladištu, dok je tata nastavljao da poziva za pojačanje. Bili smo vrlo oprezni, identifikujući radnike koji su dolazili i odlazili. Provodeći sve vreme danju i noću pokušavajući da vratimo imanje u radno stanje. Tata nije želeo da okršaj spusti moral klubu ili bratstvu uz koje smo mi stajali. Nije 119


želeo da bilo šta bude ugroženo zato što je nekoliko naših završilo pod zemljom. U pravom obliku. Napravio je jebenu zabavu. Kurve su očistile bar najbolje što su mogle, pobrinuvši se da kuća bude napunjena pićem, pivom i hranom. Diesel i Stone su se pobrinuli da nabave beskonačne količine jebene droge. Bilo je besplatno za sve. Slavili smo život i smrt naše braće. „Ovo je neko dobro sranje,“ Stone je uzviknuo, dodajući mi džoint. Sedeli smo na jednom od kauča u sobi za igrice, pričajući da nam prođe vreme. Ponašajući se kao da se ništa nije dogodilo prethodnih dana u toj sobi. Pretvarajući se da provodimo uobičajeno dobro jebeno vreme. Stočić za kafu ispred nas bio je postavljen crtama koke, braća i kurve su se zaustavljali da uzmu svoj fix i druge besplatne droge. Ljudi su hodali svuda okolo, pušeći travu, puckajući pilule, jebali se napolju i izbacivali opscene količine pića. Svi smo bili na istoj strani, želeći samo da zaboravimo i da se jebeno dobro provedemo. Većina žena se pojavila polu gola ili potpuno gola. Plešući na šipkama, braći i jedna na drugoj. Uzeo sam džoint u usta, uvlačeći ga dugo i jako, zadržavajući dim u sebi. Pokušavajući da se sjebem koliko god sam mogao. Krivica me je živog izjedala. Kako je noć odmicala, tako su i uobičajene zabave. Ja nikad nisam bio baš tip za drogu, samo ponekad tu i tamo džoint. Uvek sam bio više tip za piće, pio sam otkad sam mogao da vidim preko prokletog bara. Nikad se nisam osećao tako prazno i šuplje u celom svom životu, ali kao Potpredsednik morao sam da dam dobar primer. Kasnije se ređala jedna stvar za drugom. Klub, moj tata i sada Autumn. Sve je bio jebeni haos. Zidovi su se zatvarali i nisam imao izlaza. Život me je vodio na put ka ničemu. U osnovi, demoni me nikad nisu napuštali, moji jebeni drugovi, sedeli su uz mene uvek, čekajući na haos još većeg razaranja da preuzme. Više života. Više krvi. Više jebene smrti. Za šta? Za jebeno ništa. Trepnuo sam, nalazeći sebe na tom istom starom kauču. Osim što sam ovaj put šmrkao liniju za linijom kokaina. Pokušavajući da zaboravim, pokušavajući da utrnem, pokušavajući da blokiram zadnjih dvadeset godina 120


svog života. Ništa nije uspevalo. Bol je i dalje bio živ i krvario iz mene, ostavljajući ništa osim destrukcije za sobom. Uzeo sam još jednu crtu, naslanjajući se unazad na jastuke na kauču, dopuštajući da me kokain ponese. Gledajući svetla u boji kako igraju po sobi u ritmu muzike. Jasan ukus curenja kokaina tekao je niz moje grlo, ali sam ga saprao bocom Jack Danielsa. „Ćao Creed,“ neka plavuša sa ogromnim jebenim sisama je prela, smeštajući se u moje krilo kao da je kod kuće. Dovodeći svoju prijateljicu brinetu sa sobom da sedne do mene. Baš tada sam shvatio da je Stone otišao. „Ja sam Lola, a ovo je Candy,“ obavestila me je plavuša, grizući svoju usnu na zavodljiv način. Uvrćući kosu prstom. Okrznuvši dugim crvenim manikiranim noktima grudi svoje prijateljice. „Candy je zaboravila da obuče brus večeras.“ Lagano povlačeći nadole pripijen beli top njene prijateljice, izložila je savršeno okruglu bradavicu. Kružeći prstom oko nje, čineći da postane još okruglija. „Takođe je zaboravila da obuče gaćice,“ dodala je. Brineta je raširila noge kao na znak, oslanjajući jednu svoju stileto štiklu na sto. Ližući svoj prst pre nego što je posegnula između svojih nogu, otkrivajući klitoris. Nagnuo sam glavu u stranu, upijajući njenu golu rozu pičkicu. „Nemam primedbi,“ zaškrgutao sam. „Kako bi bilo da ti, Candy i ja večeras priredimo dobar provod? Ona je ovde nova i mislim da će ti se stvarno dopasti,“ šapnula mi je u uvo, uvlačeći moju ušnu školjku u svoja usta, dražeći je jezikom. Njena prijateljica je podigla pogled prema meni prodorno plavih očiju, ližući svoje usne, polako kružeći po svom klitorisu. Izazivajući me. „Zašto misliš da se već ne provodim dobro?“ pitao sam, ne skidajući pogled sa brinete koja me je dovodila do ludila pogledom. „Sediš ovde potpuno sam, pa sam pomislila da bi ti dobro došlo društvo,“ odgovorila je plavuša, ljubeći me duž vilice. „Misliš da ste vredne mog jebenog vremena?“ Klimnula je glavom, vadeći bočicu sa kokainom iz brusa. Odvrćući čep, uzela je kokain sa svojih sisa. Momentalno se naslanjajući unazad, sklanjajući svoju plavu kosu u stranu. Čekajući moj sledeći potez. „Dame prvo,“ promrmljao sam, pokazujuću na njenu prijateljicu.

121


Klimnula je, naginjući se u napred, šmrčući ga pravo sa njenih sisa. I ja sam učinio isto. Proveo sam sledeći sat u drogom izazvanoj magli. Gledajući dve kurve koje igraju za mene na šipkama u uglu sobe. Smejući se jedna na drugu, pravile su okrete viseći naopačke sa nogama široko raširenim, razbijajući se od lizanja pičke jedna drugoj. Braća su stajala okolo zviždući i urlajući, bacajući novčanice na njih. Uživajući u predstavi kao i ja. Plavooka brineta je došla šepureći se do mene, gola u svoj svojoj veličini. Spektar zelenog svetla obasjavao je njenu zaobljenu figuru, podsećajući me na crvenokosu koju sam izgubio. Autumn. Brzo sam otresao osećanje, pokušavajući da se fokusiram kroz maglu u mojim mislima dok je kurva opkoračila unazad moje krilo. Nisam jebeno oklevao, povukao sam je nazad na svoje grudi, grizući je za vrat dok je njihala svojim zaobljenim kukovima uz strastveni ritam muzike. Gurajući svoje dupe na moj kurac opet i opet iznova. Krenuo sam niz njen stomak, lagano praveći put do njene pičke koju sam želeo da dodirnem od momenta kad je raširila svoje noge za mene, trenutno mi stvarajući erekciju. Kružio sam dlanom po njenom klitorisu, zabijajući prste druge ruke u njenu vlažnu pičku. Pre nego što sam shvatio šta se dešava, plavuša je klečala između njenih butina, sklanjajući s puta moj dlan kružeći po njenom klitorisu dok sam ja nastavio da je jebem svojim prstima. Pička joj se stegnula oko mene, pulsirajući sa orgazmom. Prigušeno stenjanje napalo je moja čula, daleko mada je ona bila blizu. Sve se izoštrilo od kokaina. Nisam više mogao da izdržim. Morao sam da zabijem jaja jebeno duboko u neku od njih. Odteturali smo putem moje spavaće sobe smejući se kao ludi ničemu i svačemu u isto vreme. Šutnuo sam vrata za sobom da se zatvore, naslanjajući se na njih kad su se zatvorila. Muzika je treštala kroz kuću, udarajući o zidove, vibrirajući na mojim leđima. Soba mi se vrtela, ulazeći i izlazeći iz fokusa dok su devojke hodale unazad prema mom krevetu, njišući kukovima, izazivajući me očima na seks. Obično, momci u mom trenutnom stanju svesti, kad su sjebani kao ja, ne mogu da tucaju, ali ja sam bio srećno kopile. Droge i alkohol su samo činile da mi kurac bude čvršći. 122


„Jebite jedna drugu,“ naredio sam im niskim tonom. „Budite fine i vlažne za mene.“ Uspuzale su se na moj krevet, sedeći na kolenima u sredini, proždirući jedna drugu. Njihovi jezici su radili ono što je ona druga htela, dok su im ruke klizile sinhronizovano niz njihova tela, zaustavljajući se kad dođu do pičke one druge. Stenjući jedna drugoj u usta, što je dovodilo do toga da se moj kurac trgne i pulsira o rajsferšlus mojih farmerki. Zbacio sam čizme i skinuo majicu, odlazeći do mog noćnog stočića da zgrabim kondome iz fioke. Ni jednog momenta nisu skidale oči sa mene, dok su jedna drugu jebale prstima. Posegao sam na dole, nespretno otkopčavajući moje pantalone, izvlačeći kurac i drkajući ga. Uživajući u prokletoj predstavi zamagljenih i zamračenih očiju. Drkajući kurac jače što su one bile bliže kraju . „Dođi ovamo,“ zahtevao sam, klimajući glavom prema brineti. Ne prestajući da drkam kurac. Već sam zaboravio njihova imena. Stajao sam na ivici kreveta. Srećno zahvalna, ostavila je svoju prijateljicu. Puzeći ka meni, podižući se na kolena na dušeku, izjednačavajući svoje lice sa mojim. Ščepao sam njenu kosu u pregibu vrata, snažno je povukavši nazad kad se nagnula da me poljubi u usta. Mi se nismo ljubili. Mi smo se jebali. Prosto i jednostavno. Uzdah je pobegao sa njenih usana, potvrđujući da kučka voli grubo. Povukao sam je dole, pomerajući je do mog kurca, gurajući joj ga duboko u grlo dok nije počela da se guši. Nije prestajala da puši. Zgrabio sam je čvršće, pomerajući joj brže glavu na način na koji sam jebeno voleo. „Aaahhh...“ zastenjao sam, klimajući glavom ka ribi na mom krevetu. „Stavi moja jaja u svoja jebena usta. Pokaži mi koliko i ti voliš da pušiš moj kurac i onda ću ti ga možda dati.“ Nakezila se, ližući od perineuma15 do jaja, uvlačeći jedno u svoja usta predući, dok je brineta pušila moj kurac kao da treba nešto da dokaže. Njena kurvanjska vlažna usta priredila su jebeno fantastičan osećaj. Plavuša je isplazila jezik i lizala od mojih jaja do koplja, dok mi je brineta sisala glavić. Zgrabio sam je za obe strane lica, gurajući kurac u dubinu njenog grla. 15

Prostor izmedju anusa i testisa

123


Jebao sam joj facu par sekundi, želeći da osetim njeno grlo. Izvukao sam kurac uz prasak a ona je udahnula vazduh. „Dobra devojčica,“ zarežao sam tihim, grubim tonom. „Sada jebeno završi šta si započela.“ Vratile su se na to. Navukao sam kondom, ne poverivši ni jednoj od njih da to urade. Poslednje što sam želeo je da budem uhvaćen u zamku klupske kurve. To bi značio kraj za mene. Želeo sam da svršim. Boleo me kurac za njih. Idući prema krevetu, zgrabio sam onu koja mi je bila bliže, a samo slučajno je to bila plavuša. „Liži joj pičku,“ naredio sam, grabeći je za kukove. Grubo sam joj gurao glavu na dole dok nije bila na rukama i kolenima ispred mene. Jednim brzim pokretom, bio sam jajima duboko u njoj, uzimajući je od pozadi. Udarajući njeno jebeno dupe. Uživajući u osećaju njene pičke koja se obavija oko mog kurca. Jebao sam je u ritmu muzike koja se još uvek jako čula izvan moje sobe. Udario sam je opet po dupetu, zbog čega je ona podigla kukove, vraćajući dupe na moj kurac. Sve to dok je bila zagnjurena licem u pičku svoje prijateljice, milujući joj u isto vreme sise. Uzdasi su pobegli sa usana i jednoj i drugoj. Brinetina leđa su se izvila u luk iznad kreveta u ekstazi, jašući prema orgazmu na plavušinom jebenom jeziku. Obavio sam oko ruke njenu kosu, grubo je povlačeći na kolena. „Završio sam sa tobom,“ zastenjao sam u njeno uvo, puštajući je, gurnuo sam je u napred. „Tvoj red srce.“ Zgrabio sam njenu prijateljicu za zglobove, povlačeći je ka sebi. Plavuša se nasmejala, ljubeći usne svoje prijateljice, uživajući u ukusu sopstvenog orgazma. Pre nego što se popela na nju, da sedne na njeno prokleto lice. Smestio sam brinetine noge na ramena, trljajući kurcem između njenih usmina. Postavljajući kurac naspram njenih raširenih nogu, gurnuo sam joj ga. Jebao sam je jako, brzo i sa mnogo više odlučnosti. Slušajući zvuk šljapkanja mojih jaja o njene gole guzove. Povukao sam se, gurajući joj kurac u dupe na šta je ona zastenjala, divlje i bestidno. Nasmejao sam se za sebe, „Voliš da ti ga zabijem, a ?“ „Mmm mhm...“ promumlala je, ne odustajući od lizanja pičke svojoj drugarici. 124


„Primi onda moj jebeni kurac.“ Gurnuo sam joj glavić, dražeći je. Čineći da se trese dok prima svaki santimetar mog kurca. „Dobra devojčica,“ zarežao sam glasno i jako kad sam ušao do kraja u nju, bila je toliko uska da su me jaja zabolela. Noge su joj se tresle dok sam ulazio i izlazio iz nje. Sa svakim jednakim udarcem, uzimao sam ono što nije moje. Glava mi je pala u nazad, potpuno utonula u drogu, piće i jebanje nje u dupe. Na ivici svršavanja. „KUČKIN SINE!“ Devojke su dahtale, čineći da se trgnem unazad ne shvatajući šta se dođavola dešava. Izvukao sam kurac iz njenog dupeta, momentalno gledajući prema vratima odakle je glas dolazio. Suzio sam oči, pokušavajući da rasteram drogom izazvanu maglu. „Jebiga...“ izdahnuo sam kad mi se Autumn pojavila u vidnom polju. Stajala je u dovratku. Zatresla je glavom, gledajući od mene do devojaka koje su sada skakale sa kreveta, jureći po mojoj sobi pokušavajući da nađu svoja sranja i da se izgube. Autumn je vratila pogled prema meni, ključajući, „ Gadiš mi se! Ne mogu da verujem! Četiri dana! Četiri jebena dana! Toliko ti je trebalo da pojebeš sledeću kurvu! Isuse Hriste Creed! Nadoknađuješ izgubljeno vreme, morao si da tucaš dve odjednom?!“ Nije im posvetila ni malo pažnje dok su protrčavale pored nje i iz sobe, zalupivši vrata za sobom. Autumnin jedini fokus je bio sjeban čovek ispred nje. Ja. Nisam znao šta da kažem, nisam znao šta da radim. Jebiga, jedva sam znao i kako se osećam. Droge i piće su me konačno preuzele. Samo sam klečao na krevetu, gledajući u njene oči jebeno potresen. Pokušavajući da rasteram maglu. Protrljao sam oči, dok mi se mozak borio sa ustima da nešto kažem. Bilo šta. Umesto toga, ustao sam sa kreveta, skidajući kondom i bacajući ga. Tražeći po sobi farmerke, trljajući potiljak. Dezorijentisan i zbunjen kao kurac. Iznenada se saplićući kad ih je Autumn bacila na mene, tresući glavom u čistoj, potpunoj neverici. Skliznuo sam u njih, pokušavajući iz petnih žila da 125


ostanem na nogama. Radeći to jadno neuspešno, skoro sam pao na krevet na kome sam upravo tucao dve kurve. „Ko si ti sada?“ narugala mi se sa izrazom lica koji nisam video nikad pre. Zakoračio sam prema njoj, a ona se momentalno izmakla, stavljajući ruke ispred sebe. „Dušo...“ „Nemoj ti meni dušo. Ne možeš tako da me zoveš. Mislim, pogledaj se! Zavoji su ti natopljeni krvlju! Da li je jebeno bilo vredno? Da li si ti ovo kad mene nema u blizini Creed? Ha? Da li me zato ne želiš ovde? Ne možeš da se drogiraš? Ne možeš da se opijaš dok se ne onesvestiš? Ne možeš da jebeš svoje kurve!“ vikala je, zgrabila je pepeljaru sa stola bacajući na mene. Jedva sam je izbegao, reakcija mi je vremenski kasnila. „Šta dođavola?! Šta želiš da kažem? Već znaš odgovor!“ urlao sam, gurajući kroz stanje bezosećajnosti. Trljajući ponovo potiljak. Misli nisu mogle da pohvataju sranje koje se dešava tačno ispred mene. „Kako si mogao da mi uradiš ovo? Došla sam da ti kažem da mi je žao. Došla sam da ti kažem koliko te volim! Nisam ja tvoj jebeni otirač! Možeš tretirati ove žene kao kurve koje i jesu, ali se ništa ne može porediti sa načinom na koji si mene upravo tretirao. Pokazujući mi da ti ništa ne značim!“ Vikala je, dok su joj se oči punile suzama. „Nije trebalo da budeš ovde Autumn. Nije trebalo da vidiš ovo.“ „I to je onda u redu? To menja stvari? Ne! To ne menja ni jednu prokletu stvar! Ne ono što si uradio. Ne kako se ja osećam. NIŠTA!“ Pokušao sam da zakoračim prema njoj, ali je izraz njenog lica bio dovoljan da me zaustavi. Seo sam na ivicu kreveta jer nisam više mogao da stojim na sopstvenim nogama. Držeći glavu rukama, odmarajući laktove na kolenima. „Nisam nikad smeo da te odvedem u krevet. Ja sam to zajebao. Prouzrokovao sam ti bol i zbog toga jebeno žalim,“ izjavio sam iskrenim tonom, nadajući se da će razumeti. „Ali ovo je ono ko sam ja.“ Podižući glavu da je pogledam. „Ovo sam oduvek bio, dušo. Nikad ti nisam lagao. I ti to znaš.“ Suze su padale niz njeno lepo lice, usne su drhtale. Sve ih je obrisala. Izraz njenog lica tog momenta skoro me je bacio na kolena. Krenula je unazad, tresući glavom. Kao da već nije bilo dovoljno rastojanja između nas. „Mrzim te,“ izdahnula je. „Da li me čuješ? Jebeno te 126


mrzim Creede Jameson! Želela bih da te nisam nikad upoznala! Napokon imaš ono što si želeo. Ne želim da imam ništa sa tobom! IKAD! Mrtav si za mene!“ Naglo sam ustao. „Autumn, ne misliš tako. Jebeno ne misliš tako,“ zaškrgutao sam, otrežnjujući se jako brzo. Krenula je prema meni, svakim korakom precizno i proračunato. Zgrabila je moje lice između svojih ruku, zagledajući se duboko u moje oči dugo i jako što je delovalo kao večnost, kao da je pokušavala da zapamti moj lik. Prošaputala je, „Luke ne bi želeo ovo za tebe. Bio bi tako razočaran čovekom koji si postao.“ Napravio sam grimasu, njene reči su spržile moju kožu. To je bio daleko gori bol od jebenog metka za mog matorog. „Mrzim te,“ ponovila je mnogo ubedljivijim tonom. „Upravo si izgubio poslednju dobru stvar u svom životu.“ Izgovorivši to, okrenula se, ne osvrćući se nijednom. Odlazeći iz mog života. Znajući da je sve što je rekla. Bila istina.

127


Nedostajala mi je. Jebeno mi je nedostajala. Ali najviše od svega... Nedostajalo mi je nas dvoje. Depresija nije nešto s čim se zajebava. Mrzeo sam što sam joj to uradio, što sam to uradio nama, ali najviše od svega mrzeo sam prokletog sebe što sam ispao takvo prokleto kopile. Nisam mogao više to da podnesem. Bila mi je konstantno u mislima proteklih mesec dana. Odvezao sam se do njene kuće spreman da joj dam šta god poželi dok god će je to zadržati u mom životu. Kucajući na vrata, zabrinuto sam čekao da mi otvori. „Ćao dušice,“ pozdravila me njena mama, otvarajući vrata. Povukla me je u zagrljaj. „Ćao, kako ste?“ „Ja sam odlično. Kako si ti?“ Uzdahnuo sam, povlačeći se. „Bio sam i bolje.“ Smeštajući ruke u džepove, stajao sam na njihovom tremu, gledajući u svoje čizme. Obuzimala me je krivica. Nisam čak mogao ni da pogledam u njenu majku, ženu koja me je tretirala kao svog sina. Pogledao sam u nju, a ona se znalački nasmešila, naginjući glavu u stranu. „Ona je tu?“ „Ne dušo, nije.“ Klimnuo sam. “Slušajte, znam da ne želi da me vidi. Ni ne krivim je. Ali moram da pričam sa njom Laura. Ne mogu više ovako da nastavim. Nedostaje mi do bola.“ „Znam. I ti njoj nedostaješ Creed.“ 128


Nasmejao sam se, trebalo mi je da to čujem. „Mogu li da je vidim? Molim vas.“ Zatresla je glavom. „Dušo, ona nije ovde.“ „Gde je? Ići ću da je nađem. Samo mi recite gde je. Moram da ispravim stvari Laura.“ „U New Yorku je.“ Trgao sam se unazad ne očekujući da će to reći. „New York? Šta radi tamo?“ „Sada živi sa svojim tatom.“ „Živi?“ pitao sam, osećajući se kao da me je šutnula u jaja. Novosti su me pogodile jebeno jako. Klimnula je glavom, mrmljajući, „Preselila se tamo otprilike pre dve nedelje. Ona samo... samo joj je potrebno malo vremena Creed,“ napravila je pauzu, puštajući da reči potonu. „Stvarno si je povredio. Slomio si joj srce, želela je nov početak. Njen tata je molio da se vrati u New York godinama. Znaš to.“ Tresući glavom, narugao sam se, „Želela je da ode od mene. Ja sam to uradio.“ Laura nije rekla ni reč, znajući da sam u pravu. Nisam dva put razmislio. Odlučio sam iste sekunde kad je rekla da je Autumn u New Yorku. „On još uvek živi u donjem Manhattanu, kod parka?“ pitao sam, odlazeći. Idući nazad prema mom motoru. „Da.“ Rekao sam odlučno, „Recite joj da dolazim po nju.“ Proveo sam ostatak dana dovodeći u red sve u vezi kluba. Obavestio sam ih da uzimam preko potreban odmor. Tata nije bio srećan zbog toga, ali šta je mogao da radi... Bio sam odrasla guzica od čoveka. Uzeo sam noćni let, želeći da stignem do nje što je brže moguće. Hteo sam da se borim za nju, a ako ne uspem, bio sam spreman da dovučem njeno dupe nazad kući, ako moram, dok šutira i vrišti. Koristeći sva sredstva ako je neophodno. Nije trebala da bude u New Yorku. Trebala je da bude uz mene. Do momenta kad sam sleteo, bio sam jebeno iscrpljen. Umalo sam se onesvestio u taksiju na putu do hotela. Residence Inn Downtown Manhattan 129


nije bio daleko od mesta gde je živela. Znao sam taj deo New Yorka prilično dobro, provodeći mnoga leta i praznike sa njenom porodicom. Autumn je volela da mi pokazuje sve i svašta što je mogla, čak i sranja koja su me apsolutno izluđivala od dosade. Pošto sam se prijavio malo posle tri ujutru, otišao sam pod tuš. Osvežavajući se od kasnog leta. Pre nego što sam otišao na spavanje, seo sam na balkon, pušeći cigaru. Gledajući jarka svetla grada koji nikad nije spavao. Uvek sam voleo New York noću. Bilo je nešto u tom pogledu koji je jedino Manhattan mogao da pruži. Povlačeći dubok dim cigarete, mogao sam da osetim fizički energiju svuda oko sebe. Želeći da se naspavam par sati pre nego što vidim Autumn, onesvestio sam se otprilike sat kasnije. Telefon je zazvonio, budeći me rano sledećeg jutra. Posegnuo sam, grabeći ga sa noćnog stočića, ne trudeći se da pogledam ko je. „Da?“ pospano sam odgovorio, brišući san sa očiju. „Creed! Creed! O moj Bože! Da li si ovde u New Yorku?“ Autumn je histerično jadikovala u telefon. Naglo sam ustao iz kreveta, osećajući kao da mi je srce u jebenom grlu. Sve što sam čuo bile su sirene hitne pomoći svuda oko nje, kola su trubila sirenama, a ljudi su vrištali. „Autumn! Šta se dešava? Jesi li dobro? Gde si?“ izbezumljeno sam pitao, navlačeći odeću i čizme. Žureći po sobi, grabeći novčanik i ključeve sobe, spreman da izađem na vrata. U potrebi da stignem gde god je ona. „Mama mi je rekla da dolaziš. Nisam joj verovala. Ne mogu da verujem da si tu. Stvarno si ovde?“ „Ovde sam dušo. Sad mi reci gde si?“ pitao sam, pokušavajući da ostanem smiren. „O Bože, Creed... Uključi vesti! Samo uključi vesti, odmah! Ja sam u kolima sa tatom. Krenuli smo na doručak. Upravo su ga pozvali preko radio stanice za hitne slučajeve. Na putu smo do tamo! Samo... molim te! Uključi vesti! Biće ti jasnije nego da ti ja objašnjavam. Ne mogu da verujem da se ovo...” „Smiri se. Jedva mogu da te čujem. Šta se dođavola...” „Samo uključi proklete vesti Creed!“ Okrenuo sam se da dohvatim daljinski sa noćnog stočića. Kliknuo sam na televiziju i okrenuo na prvu stanicu sa vestima koju sam mogao da nađem. 130


Oči su mi se raširile od prizora koji se odigrava ispred mene. „Jebem ti...“ promrmljao sam za sebe. „Imamo nepotvrđen izveštaj da je avion udario u severnu Kulu Bliznakinju pre nekoliko momenata. Više informacija o ovoj temi priuštićemo vam čim budu dostupne,“ novinar je objavio. Okrenuo sam još nekoliko kanala, ali su svi obaveštavali o istoj stvari. „Gledate UŽIVO izveštaj severne Kule Bliznakinje koja je očigledno u vatri.“ „Nešto šokantno se dogodilo. Opet, nepotvrđen izveštaj da se avion zabio u severnu Kulu Bliznakinju.“ „Avion dvomotorac se zabio u Svetski Trgovinski Centar. Više informacija čim ih dobijemo.“ „Avion se zabio u Svetski Trgovinski Centar.“ „Kakav katastrofalan dan za New York City. Avion je uleteo direktno u Svetski Trgovinski Centar.“ „Jebem ti, sranje,“ izdahnuo sam, gledajući uživo u slike dima kako se talasa sa strana severne Kule Svetskog Trgovinskog Centra. Plamenovi su lizali strane zgrade, stvarajući tamno sivi oblak koji je prekrio svetlo plavetnilo jutarnjeg neba. Zjapeća rupa kvarila je stranu kule gde se avion zabio, smeštajući se u čelični okvir. Odnoseći nekoliko spratova na svom putu uništenja. Očima sam tražio da vidim koliko je sati, jedanaest minuta do devet. Preplavila me je zabrinutost kakvu nisam osetio godinama, zamišljajući koliko je nevinih života oduzeto. I koliko će još više da ih nestane u narednim satima. Moja prokleta humanost koju sam isključio, vratila se punom snagom, gledajući stravične scene ispred sebe. Autumnin panični glas vratio me u stvarnost. „Creed, da li si tu? Da li si video?“ Zatresao sam glavom kao da me može videti, istrčavajući iz sobe. Išao sam prema stepenicama. „Gde si?!“ „Idemo prema kulama! Skoro smo tamo!“ vikala je preko buke. „Autumn, slušaj me! Ostani na telefonu! Da li me razumeš?! Ostani na jebenom telefonu dok ne dođem do tebe!“ „Okej,“ cvilela je. Istrčao sam iz hotelske zgrade, pretražujući ulice levo i desno upijajući zatišje pred oluju. 131


„Šefe, da li ste na putu? Trebate nam ovde, odmah! Ovo je anarhija. Sve je otišlo u pičku materinu i nemamo nikakvih informacija u vezi ovog što se upravo jebeno dogodilo,“ čuo sam glas čoveka koji je vikao kroz radio, kroz telefon. „Na putu sam do tamo. I moja ćerka je sa mnom, ali sam na putu. Moj položaj je oko pet minuta. Skrećem niz put sada. Okupi posadu, naći ću se sa vama u prednjem holu severne Kule,“ njen tata Carl je odgovorio smirenim glasom. „Autumn! Autumn! Da li me čuješ?!“ Krenuo sam da trčim niz ulicu u pravcu East Rivera, prema Kulama Bliznakinjama. Pokušavajući da se odlučim za najbrži put do nje. Žureći levo prema ulici Liberty, sreo sam se licem u lice sa haosom. Trepćuća svetla, sirene odjekuju sa visokih nebodera koji su bili deo panorame Manhattana. Bilo je tako mnogo buke, tako mnogo jebenih vriskova koji su dolazili iz svih pravaca. Krhotine su padale sa neba, kao sneg. Pokrivajući sve na svom putu. Sve što sam video je bio haos i nered koji izbija svuda oko mene. Lokalni poslovni alarmi oglašavali su se od udara eksplozije. Ljudi su bežali kao u stampedu ulicama i trotoarima, napuštajući svoja jebena kola da bi otrčali na bezbednije mesto. Trudeći se kao đavo da odu i vrate se iz zgrade dok sam ja pokušavao da se probijem svojim putem. Što sam se više približavao, više krhotina je plutalo kroz vazduh, a moje vidno polje je počelo da se zamagljuje. Trčao sam brže, udarajući petama o trotoar, ignorišući žarenje u plućima. Probadalo me sa svih strana. Krčio sam sebi put kroz ulice, gurajući se kroz sve i svakoga ko je stajao na mom jebenom putu. Gurao sam reportere, koji su me proganjali pitajući me da li sam video šta se desilo. Da li bih mogao da im objasnim šta sam video, šta sam osećao, šta mislim da se desilo, ali sve o čemu sam ja mogao da mislim je bilo kako da dođem do nje. Da dođem do jebene Autumn. „Creed! Jako sam uplašena! Stvarno sam uplašena! Gde si ti?!“ vikala je kroz buku, u telefon, na ivici histerije. „Na putu prema tebi! Samo ostani na liniji sa mnom! Bez obzira na sve, ostani na jebenoj liniji sa mnom!“ „Šefe!“ čuo sam nekog kako viče sa udaljenosti na telefon. „Autumn, društvo da li ste tu? Gde ste? Kaži mi gde ste tačno?!“ Vikao sam u telefon, trčeći jebeno najbrže što sam mogao niz ulicu. Povlačeći 132


majicu preko nosa i usta zbog previše dima. Moje čizme su udarale o pločnik dok me je čist adrenalin nosio dalje. „Mi smo ispred hola severne Kule. Ja sam u tatinim kolima. Tačno smo ispred!“ uzvratila mi je. „Avion se zabio u severnu Kulu šefe,“ čuo sam ponovo nekog da govori u telefon. „Spratovi od devedesetog do devedeset devetog pokriveni su dimom i zahvaćeni vatrom. Ne možemo da uđemo tamo. Glavno stepenište između ovih spratova se srušilo. Pokušaćemo sa drugim izlazima za hitne slučajeve.“ „Da li znamo koliko ih je zarobljeno?“ „Ne šefe! Moramo brzo da krenemo. Vatra se otela kontroli. Ljudi počinju da vise sa prozora.“ „OK, dajte mi odmah planove spratova za severnu Kulu! Oblačite se, ulazimo!“ čuo sam da je naredio. „Autumn, šta se dešava?“ Nije mi odgovarala. Sve što sam čuo bio je njen plač. „Tata, ne radi to! Zašto oblačiš uniformu?! Zašto ulaziš unutra?! Ti si šef! Ne moraš da ulaziš unutra! Šta to radiš?;“ Autumn je paničila, vrišteći na oca. Trčao sam jebeno brže, izbegavajući policijska kola, hitnu pomoć i ljude koji trče u suprotnim pravcima. Gurajući sve sa svog puta. „Dušice, moram unutra. Moram da vodim svoje ljude. To je moj posao, ono za šta sam obučen. Ja to radim. Ostani u ovim kolima, da li me razumeš Autumn! Ne izlazi iz ovih kola!“ Karl je naredio svojoj ćerki. „NE! Ne idi tamo! Molim te! Molim te! Molim te ne idi tamo! Molim te!“ molila je tonom očajnika, shvatio sam jasno kao dan, bez obzira na svo ludilo oko mene. „Creed, da li si tu?“ „Da gospodine!“ odgovorio sam njenom tati. Nisam pričao sa njim godinama, ali je i dalje zvučao isto. „Na putu sam! Uskoro sam tu! Oko pet minuta, ako uspem da se probijem.“ „Pobrini se da ona ostane u kolima. Ona ne ide u tu zgradu. Oboje se držite dalje od te zgrade!“ „Imate moju reč,“ zakleo sam se, i mislio sam tako svakim jebenim delićem svog bića. „Tata! Ne radi mi to! Možeš da pomogneš! Samo ostani ovde sa mnom! I dalje možeš da pomogneš! Molim te!“ 133


„Autumn, odmah se vraćam. Obećavam. Creed je uskoro ovde. Ne izlazi iz ovih kola!“ Čuo sam kako su se vrata zalupila i onda kako se Autumn slomila. Plačući nekontrolisano, udarala je rukama po prozoru. Moleći ga da se vrati. „Dušo uskoro sam tu! Ššš... uskoro sam tu! Smiri se!“ „Ne može da uđe unutra! To nije u redu Creed! To jebeno nije u redu! Ne želim da ga izgubim! On je moj otac! Creed, ne mogu ja ovo! Ne mogu da sedim ovde...“ „Dušo, volim te. Jebeno te volim, izjavio sam bez razmišljanja. Pokušavajući da joj odvučem misli dok ne dođem do nje. Šmrcala je, „Da li to stvarno misliš?“ Nedostajala mi je đavolski mnogo. Konačno razumevajući značenjeodsustvo čini da srce više voli. Zadnjih mesec dana je bilo jebeno okrutno bez mogućnosti da je vidim i čujem. Posle one noći kad je ušla kod mene, povukao sam se, fokusirajući se na dužnosti Potpredsednika. Odbijajući svakog govnara koji mi se našao na putu. Provodeći svaku jebenu noć buljeći u plafon, pitajući se šta ona radi, o čemu razmišlja, a najviše od svega, molio sam se da me ona nije stvarno jebeno zamrzela. Ja jesam voleo Autumn, a vremenom bi možda mogao da se zaljubim u nju, ali rekao bih joj bilo šta što joj je potrebno u ovom momentu da bi je zadržao jebeno bezbednom. Čak i ako bi to značilo da sam lagao. „Nedostajala si mi. Nedostajala si mi tako jebeno mnogo. Potrebna si mi u životu. Uz mene. Iza mene na mom jebenom motoru, znaš?“ „Da,“ plakala je kao da je to bilo sve što je ikad želela da čuje dok sam ja izbegavao sve više i više ljudi koji su se evakuisali iz zahvaćene oblasti. „Skoro sam tu. Mogu da vidim zgradu!“ „U re...“ iznenada snažna eksplozija se začula zbog čega sam morao da sklonim telefon od uha. „Autumn!“ vikao san u prijemnik, proveravajući na ekranu da li još uvek imam vezu. „Dušo! Autumn!“ „O Bože!“ slabašno je promrmljala. „Da li si u redu? Šta je to bilo? Šta se dešava?“ Zgrada je bila tačno u mom vidnom polju. A bio je i uzrok buke. Ljudi su padali u smrt, odlučujući da skoče. Znajući da nema drugog izlaza. Progutao sam žuč koja se dizala u mom grlu i naterao sebe jače da stignem do nje. 134


Video sam neka stvarno velika sranja u životu, ali se sa ovim ništa nije moglo porediti. „Autumn, odgovori mi dođavola!“ „Ne mogu samo da sedim ovde. Moram da uđem unutra. Moram da nađem tatu!“ brzo mi je odgovorila. „Ne mogu samo da se odmaknem i pustim ga. Ljudi su...“ „Autumn! Autumn! Ne izlazi iz tih jebenih kola. Ostani tu! Čuješ li me?! Obećaj mi da ćeš ostati tu! Autumn! Autumn! Reci mi jebeno nešto!“ Sve što sam čuo preko vrisaka je bilo teško disanje i jecaji. „Žao mi je Creed. Imam radio mog tate. U slučaju...” čuo sam kako su se vrata od kola zalupila i još više komešanja koje je zamenilo njen plač na telefonu. Sirene su odzvanjale sve jače i jače. „Autumn, ostani u jebenim kolima!“ Bip, bip, bip. Linija je bila mrtva. „Jebiga!“ uzviknuo sam, isfrustriran što nikad jebeno ne sluša. Ne razmišljajući dva put o tome, leteo sam dupetom preko kola, trčeći niz ulicu da bi stigao do nje. Moleći se da stignem do nje pre nego što skupi hrabrost da uđe u Kulu. Obarao sam ljude, jebeno se više ne obazirući. Stvaran jebeni strah tekao je mojim venama treći put u mom životu pulsirajući mojim krvotokom. Preuzimajući svaki delić mog tela. Srce mi je udaralo u grudima dok sam pokušavao da pređem ulicu i dođem do zgrade. Do Autumn. Vid mi se suzio, videvši samo Lukea kako netremice gleda u mene. Bljeskovi Autumninog lica mešali su se sa njegovim. Pokušao sam da ih se otresem, ali su bili nemilosrdni i neoprostivi. Uočio sam kola njenog tate, potvrđujući svoju najgoru noćnu moru. Nestala je. Ustremio sam se prema prednjem delu zgrade, strahujući da neću moći da je nađem. Ljudi su bili svuda, prekriveni pepelom i krvlju, posrćući kroz ulaz gde su pre bila vrata. Čim sam se dovoljno približio, mogao sam da vidim samo vatrogasna kola i vozila hitne pomoći, sva poređana na ulicama. Bolničari su grabili povređene, trčeći sa njima prema sigurnom mestu. Ako je takvo mesto uopšte više postojalo. Nije postojao santimetar prostora koji nije bio okružen nečim ili nekim. Pretraživao sam prostor ne bi li je uočio, skačući na

135


napuštena kola sa desne strane. Očajnički pokušavajući da pronađem Autumn u svom tom prokletom haosu. „Autumn! Autumn!“ vrištao sam najglasnije što sam mogao kad sam ugledao devojku blizu ulaza koja je bila Autumnine građe. „Autumn! Ne! Ostani tamo!“ Počeo sam da trčim, izbegavajući ljude levo i desno, kad me je snažna ruka pravo ni otkuda hladno zaustavila. „Gospodine, ne možete da uđete unutra!“ Vikao je vatrogasac, blokirajući mi put sa još nekoliko njih. „Moram da pronađem Autumn! Moram da uđem unutra! Sklanjaj mi se s puta jebote!“ Režao sam, odgurujući se da prođem. „Gospodine, razumem vas. Ali morate da nas pustite da radimo svoj posao!“ „Baš neki jebeni posao radite! Pustili ste je da uđe unutra. Gde ste do kurca bili pre par minuta?!“ ključao sam, grabeći ga za uniformu, unoseći mu se pravo u lice. „Pusti me da prođem ili ću te razbiti! Nemaš pojma sa kim se kačiš.“ Odgurnuo sam ga od sebe, spremajući se da mu zabijem pesnicu. „Creed?“ Uznemireno sam se okrenuo, našavši se oči u oči sa Carlovim bivšim partnerom. Njegova porodica i on su obično dolazili na odmor sa nama. Jebiga, ni njega nisam video godinama, ali nikad nisam mislio da ću biti tako srećan što ga ponovo vidim u tom momentu. „Troy! Autumn je ušla unutra! Ušla je u jebenu zgradu!“ Trgao se unazad, zapanjen. „Sranje,“ izdahnuo je. „Moram da uđem tamo Troy. Moram da je pronađem. Ima tatin radio...” naglo se okrenuo, prekidajući me. Pokazujući mi da ga pratim. I jesam. Trčao sam iza njega prema vatrogasnom kamionu. Zgrabio je svoj radio, uključujući frekvenciju. Stavljajući usta na voki-toki, pritisnuo je bočno dugme, izgovarajući, „Javi se Autumn. Da li si tu? Ovde Troy. Da li me čuješ?“ Statični šum radija se postepeno pojačavao i smanjivao, vrištanje i haos odzvanjali su kroz radio. Bila je unutra. Kunem se da sam prestao jebeno da dišem dok sam čekao da čujem Autumnin glas ili neki znak da je u redu. Bila je živa. „Troy?“ Radio je zapucketao, još vrištanja. „Ovde sam. Da li me čuješ?“

136


Srce mi je zakucalo vrativši se u život, grubo sam oteo radio iz njegovih ruku, vidljivo hvatajući dubok udah. Naglašavajući, „Dušo, gde si?“ „Creed... Creed... da li si to ti? Ljudi su u plamenu! O Bože, Creed! Ne mogu da nađem tatu!“ Još više pucanja. Još više glasnih eksplozija. Još više haosa i plača. „Gde. Si. Ti?“ pitao sam na ivici da jebeno poludim. Viseći o prokletom koncu. Ništa osim statičkog pucketanja iz moje ruke. Piljio sam svuda oko sebe tražeći prolaz da se probijem, uzimajući stvari u sopstvene ruke da je jebeno izvedem odavde. Obarajući svakog ko mi je jebeno stajao na putu. Moleći Boga da se ovo uskoro završi, spreman da na rukama i kolenima molim milost za Autumninu bezbednost. Za Carlovu. Moleći za oproštaj svih mojih greha. Glasna buka me je naterala da pogledam u vis prema nebu. To je bio momenat kad sam shvatio da je moja noćna mora tek počela. To je bio momenat kad sam shvatio da je život koji sam živeo upravo završen. Putnički avion se pojavio niotkuda, nestajući u južnoj Kuli, udarajući u drugu stranu zgrade. Kako je prolazilo više minuta, gušći crni dim izletao je iz prozora. Staklo se razbijalo kroz vazduh, padajući na ulice Manhattana. Haos je eskalirao, a prolaznici su počeli da vrište i trčali su u zaklon svuda oko mene. Još jedna eksplozija je pogodila zgradu zbog čega sam se sagnuo zaklanjajući se sa rukama preko glave. Padajući ramenom na zemlju, iščašio sam ga. Zgrabivši svoju ruku koja je pulsirala, gledao sam sa zemlje i video sam ljude koji trče iz zgrade praveći znak krsta, moleći se za ljude koji su zaglavljeni i ne mogu da izađu. Ili za one koji su već jebeno mrtvi. Stavio sam radio na usta. „Autumn,“ iskašljao sam se. „Autumn! Molim te odgovori mi! Autumn!“ Proveo sam skoro sat vremena isprobavajući radio, gledajući kroz gomilu ljudi da vidim neki znak od nje. Odbijajući medicinsku pomoć za ruku. Trpeo bi bol ostatak života, samo da ponovo vidim lice moje devojke. Da znam da je u redu, a ne da leži negde povređena, uplašena i sama. Moleći se da je našla Carla i da su sigurni. Moleći se Kosaču, da sam oduvek želeo da uzme mene, a ne jebeno nju umesto mene.

137


Skoro sam ostao bez nade. Mogao sam fizički da osetim kako klizi iz mog postojanja, upravo isto kako sam osetio Lukea tako mnogo godina pre. Vatrogasci, policajci, hitna pomoć, zdravstveni radnici, svi su izašli tog dana, pokušavajući da pomognu. Dajući svoj život za druge. Potpune strance. Ništa ne bi moglo ni približno da opiše ono što sam video. Ono što će biti urezano u moje misli dok ne dođe moje jebeno vreme. Radio se uključio. „Creed,“ Autumn je cvilela kroz prijemnik. „Dušo... dušo gde si?“ podsticao sam je, jureći prema zgradi, ignorišući svaku jebenu osobu koja mi se našla na putu. „Povređena sam, povređena sam svuda... molim te... molim te... pomozi mi...“ „Dušo,“ plakao sam, nisam više mogao da zadržavam suze. „Samo mi reci gde si Autumn.“ „Ne mogu... ne mogu da se pomerim... žao mi je Creed...“ Glas joj se jedva čuo. „Autumn, slušaj me. Dolazim dušo. Moraš da se boriš... molim te, volim te tako jebeno mnogo. Tako prokleto mnogo. Žao mi je... tako mi je jebeno žao zbog svega,“ priznao sam. „Ja... te... volim...uvek. Tako sam...” BUUM! Najglasniji zvuk širio se Manhattanom, probijajući zvučnu barijeru. Putujući od Kula do ulica u talasima, kao da je pala bomba. Gurajući me nazad neobjašnjivom silom. Zgrada je počela da eksplodira, dok me je spasilački tim izvlačio napolje. Okružili su me panika i urnebes, zapljuskujući me ničim osim tuge i očaja zbog onog što se upravo dogodilo. Krhotine su padale svuda. Tamni oblaci dima talasali su se iz zgrada kao da je pakao zvanično zavladao. Gutajući jedanaesti dan septembra i sve stvari dole u crni ambis. To je bila neprekidna bujica haosa i destrukcije. Kula je počela da se ruši kao jebena igra domina, sprat za spratom do zemlje u plamenovima. Tragedija. Razaranje. Gubitak vere u čovečanstvo.

138


I moj jebeni svet... Kakav sam poznavao.

139


„Dan koji je promenio Ameriku, Predsednik Bush je objavio tokom svog govora sa Ellis Islanda, započevši jednogodišnjicu terorističkog napada na Svetski Trgovinski Centar. „Za one koji su izgubili svoje voljene, to je bila godina tuge, praznih mesta, novorođene dece koja nikad neće upoznati svoje očeve ovde na zemlji. Za članove naše vojske, to je bila godina žrtvovanja i služenja daleko od njihovih kuća. Za sve Amerikance, to je bila godina prilagođavanja, suočavanja sa teškim saznanjem da naša nacija ima odlučne neprijatelje, i da nismo neranjivi na njihove napade. Hodao sam ulicama, okolinom ruševina kula bliznakinja ceo dan, od kako sam sleteo ranije tog jutra, osvrćući se na svoj život. Sećajući se onih koji su stradali od ruke terorista, uključujući mog najboljeg jebenog prijatelja. Pri pogledu na nekad napredne kule videla se samo rupa u zemlji. Preko puta ulice bio je zid sa poređanim fotografijama žrtava, neki od njih su pronađeni u ruševinama, dok neki nisu imali toliko sreće. Improvizovan spomenik od pisama voljenima, cveća, punjenih životinja koji su popunjavali prostor, zamenjivali su mesto tugovanja za one koji su u sekundi izgubili veliki deo svojih života. Gledao sam porodice kako se slamaju čak i posle godinu dana od gubitka tog tragičnog dana jedanaestog septembra kao da proživljavaju sve to ponovo. Obe kule su se srušile tog dana, padajući u gomilu oštećenog čelika. Kasnije otkrivajući da je temperatura vatre topila čelik, što je prouzrokovalo da sprat za spratom pada jedan za drugim sve dok kule više nisu stajale uspravno. Vidljivost je bila na nultom nivou na najduže vreme. Sve je bilo kilometrima pokriveno belim pepelom, vozila hitne pomoći, kola i slupani autobusi ispod, jedva su se nazirali kroz haos. Proveo sam tri dana posle napada tražeći Autumn i Carla. Moleći se da ih nađem među pepelom i krhotinama mrtve ili žive. Sećam se toga kao da je juče bilo, oživljavajući svaki prokleti dan od tada. Diesel i još nekoliko druge 140


braće se dovezlo sledećeg jutra, vozeći celu prokletu noć. Samo da bi mogli da mi pomognu u potrazi za ženom za koju sam znao da nas je napustila. Major Giuliani je zajedno sa hiljadu drugih građana New York Citya pretraživao dve hiljade tona čelika danima, odričući se sna da bi pokušao da spasi živote koji su visili o jebenom koncu. Smrt je bila svuda oko mene. Bila je oko mene ceo moj jebeni život. Sada sam bio ovde, godinu dana kasnije, stojeći uz rupu najgore noćne more koju je Amerika ikad proživela, pokušavajući da pokrenem noge. Da pređem preko ulice, i dodam fotografije Autumn i Carla na spomenik. Da osetim da nisu bili samo plod moje mašte, da se uverim da su stvarno postojali. Trebao mi je ceo jebeni dan da pređem ulicu i uradim samo to. Upalio sam sveće za njihove duše, moleći se da počivaju u miru. Nikad nisam našao njihova tela ispod svog tog raskomadanog metala. Nisam našao nikakav znak da su zapravo postojali. Samo prašina i pepeo. Sve što mi je ostalo je izbledelo sećanje na njih. Kao polomljeno ogledalo od koga su ostali samo komadići stakla. Nisam više nikad spavao. Slušao sam Autumnin glas bez prestanka u glavi kao pokvarenu ploču koju nisam mogao da zaustavim, nisam mogao da pauziram, nisam mogao da jebeno zaboravim. „Ja... te... volim... uvek. Tako sam...“ Eksplozija me drmajući budila svaki jebeni put. Ponekad sam se osećao kao da sam umro zajedno sa njima. Ponekad sam želeo da jesam. „Septembar jedanaesti, dve hiljade prve će uvek biti fiksna tačka u životu Amerike. Gubitak tako mnogo života nas je ostavilo da preispitamo naš život. Svako od nas se podsetio da smo ovde samo na neko vreme. Ti odbrojani dani bi trebalo da su ispunjeni stvarima koje nam znače. Ljubavlju prema porodici. Ljubavlju za naše komšije. I za našu domovinu.“ Proveo sam poslednju godinu besciljno lutajući okolo kroz svakodnevni život. Boreći se sa razlogom, osećao sam se kao da uvek jebeno gubim. Nije bilo važno koliko sam života oduzeo, iz kog god razloga, dobrog ili lošeg. Štitio sam svoju braću, borio se i ubio za klub, radio sam sve što se od mene očekivalo, sve u ime boja mog kožnog prsluka. Što me je nateralo da shvatim da nisam ništa bolji od onih prokletih terorista. Autumn je bila u pravu. Ona je bila poslednji delić dobrog koje je ostalo u mom životu. Poslednji komadić čoveka koji je ona želela da budem, umro je 141


zajedno sa njom. Ona je umrla, a ja sam osećao kao da je bilo mnogo toga što sam mogao da pokušam da popravim. Ako je bila jedna stvar koju sam naučio o življenju i disanju za MC, to je bilo da osveta nije način života, to je život. Oko za oko. To je sve što sam oduvek jebeno znao. Moje misli su se borile sa odlukom, idući tamo ovamo beskonačnu količinu vremena, razmišljajući šta je dobro, a šta loše. Misli su me izjedale dok me nisu ostavile bez sumnje u meni. Znajući da je jedino dobro što može izaći iz toga. Bila moja mirna savest. Često sam proveravao Lauru, nadajući se da će to utopiti tugu, ublažiti nešto moje nečiste savesti. Uveravajući se da je ona u redu. Pomažući joj na sve načine na koje sam mogao osećajući se odgovornim što je smrt njene jedine ćerke poticala od mene. Autumn nikad ne bi bila u New Yorku da je ja nisam odgurnuo. Njena majka se suočavala sa tim najbolje što je mogla, ali je svaki dan izgledao kao borba, neki bolji od ostalih. Kunem se da me je s vremena na vreme gledala na isti način kao i moja mama. Kriveći me za još jedan nedužan život koji sam oduzeo. Hodao sam naokolo bez cilja, trebalo mi je nešto da mi skrene misli. Pločnici su bili puni beskonačnom količinom ljudi. Civili, policija, krizni timovi i vojska. Muškarci i žene obučeni u uniforme, bili su ovde da odaju počast poginulima. Uključujući svoje koji su poginuli boreći se za našu zemlju. Svi okupljeni zajedno u sećanje na još jedan dan koji će me zauvek jebeno progoniti. Moj avion je sleteo nazad u Severnu Carolinu malo posle devet uveče. Došao sam na ulazna vrata moje kuće, stavljajući ruku na kvaku. Zastajući pre ulaska u moje razbijeno jebeno domaćinstvo. Razmatrajući kada da saopštim najnovije vesti mami, Noahu i prokletom Predsedniku. Kliknuo sam svetlo dok sam ulazio, bacajući ključeve na policu na ulazu, pre nego što sam krenuo prema kuhinji, ne iznenadivši se što sam je našao onesvešćenu za trpezarijskim stolom. Stajao sam tamo posmatrajući je kako izgleda, što je izgledalo kao večnost. Njena mršava desna ruka je bila omotana oko prazne flaše votke, dok je drugu držala oko uramljene Lukeove slike. Izvukao sam stolicu pored nje, 142


seo sam, naslanjajući se unazad i stavljajući čizme na sto. Malo sam joj gurnuo ruku. „Probudi se mama. Moram da pričam sa tobom.“ Promeškoljila se, stenjući, „Ne sada dušo. Jako sam umorna,“ zevnula je. „Ovo je bio stvarno dugačak dan. Možemo sutra da pričamo.“ Ponovo je vratila glavu na sto, kompletno me odbacujući. Naglo sam ustao, stolica je udarila zid iza mene tupim udarcem. „Umorna malo sutra,“ zaškrgutao sam, naginjući se nad njom, stiskajući ruke sa strane u pesnice. Moje strpljenje se držalo vrlo jebeno tanko, samo što je bilo još toliko toga što sam trebao da izdržim. Moja narav je pretila, mogao sam da osetim da sam na kritičnoj tački da se predam mom besu. Gubeći svu jebenu kontrolu. Pogledala je mamurna prema meni, škiljeći od jakog svetla. „Šta hoćeš od mene?“ promumlala je, glava joj se zanjihala, a oči su joj se trepereći zatvorile. Pre nego što sam shvatio šta radim, ruke su mi bile na stolu, sa treskom se spuštajući na drvo. Što je prouzrokovalo da se trgne unazad. „Šta dođa...” zgrabio sam naslon njene stolice, grubo je okrećući da bi me pogledala u oči. „Ovako će to biti,“ besneo sam kroz stisnutu vilicu blizu njenog lica. Miris pića je momentalno napao moja čula. Dopunjujući bes koji sam osećao duboko u srži. „Slušaćeš sve što imam da ti kažem, sviđalo ti se to ili ne. Dosta mi je tvojih jebenih sranja!“ Glava joj se okrenula unazad pa opet ispravila. „Rekla sam ne večeras Creed i da se nisi usudio da pričaš tako sa mnom! Još uvek sam tvoja mama!“ Bez upozorenja sam je podigao sa stolice, bacajući je preko ramena kao da nema težinu. Žureći niz hodnik pored Noahine sobe do kupatila dok me je ona slabašno udarala pesnicama po leđima. „Spusti me dole Creed! Šta to radiš?! Spusti me!“ uznemireno je vrištala. Nisam oklevao, cepajući zavesu za tuš. Uključio sam slavinu, okrećući ručicu na hladnu vodu. „Da se nisi usudio! Odmah da si me spustio!“ „To nije jebeni problem!“ tresnuo sam dole njeno dupe u kadu sa odećom na njoj. Zgrabivši tuš iz ležišta, polivajući njeno telo mlazom. „Aaaa! Ledeno je! PRESTANI!“

143


Nisam je pustio dok nisam bio siguran da sam natopio svaki santimetar nje. Morala je da bude jebeno trezna da bi pokušao da vodim normalan razgovor sa njom. „Stani! Odmah! Šta ti misliš ko si?“ Zatvorio sam vodu bacajući tuš pored nje. „Šta je to tako važno da nije moglo da sačeka do sutra?“ svađala se, gledajući na dole prema natopljenom mokrom telu sa rukama ispruženim sa strane. Sagnuo sam se dole, naginjući se blizu njenog lica. Gledajući duboko u njene pijane, prazne oči prvi put u nekoliko zadnjih godina. Pogledom prolazeći pored njenih demona, morao sam da vidim stvarnu ženu kako gleda u mene. Majka koju sam još uvek imao i želeo u svojim mislima. Ista ona za koju sam znao da još uvek živi u njoj, zakopana ispod svog tog bola i patnje. Sakrivena iza svih srećnih sećanja koja su postala njena najgora noćna mora. Spoznaja me je udarila upravo tu i tada. Bilo mi je potrebno da se jebeno smirim, nije bilo koristi od vrištanja na pijanicu. To me ne bi odvelo nigde osim u bes veći nego što je bio sada. Na kraju dana, ona će uvek biti moja majka, žena koja mi je dala život. Ona koju sam voleo više od svega u svom sjebanom životu. Morao sam da racionalizujem sa njom. Da je nateram da vidi celu sliku. Da je nateram da shvati šta sam video. Šta je Noah video. Kako od nje nije ostalo jebeno ništa osim sećanja u našim mislima. „Da li ti je uopšte stalo mama? Da li uopšte imaš ideju koliko je teško gledati te takvu? Koliko jebeno jako boli da te sada gledam takvu i nemam pojma ko je ta žena koja sada gleda u mene. To nije moja majka,“ priznao sam, oslanjajući se na pete čizama, tresući glavom. Oči su joj se brzo zatvorile. Moje reči su je jako pogodile, probijajući kroz maglu izazvanu alkoholom. „Luke je umro mama. Znam da to jebeno boli. Znam to bolje od bilo koga, zar ne?“ izdahnuo sam, naginjući glavu u stranu. Uvlačeći je. „Ja sam onaj koji je povukao okidač, sećaš se? Ja sam taj koji ga je spustio u zemlju. Ja.“ Udarajući se po grudima, bilo mi je potrebno da doprem do nje. „Znam da ima dana kada tako jebeno jako boli da ne možeš da dišeš. Gušiš se jer bol neće da te pusti. Shvatam... razumem te jer i ja osećam isto i nema dana da prođe bez toga.“

144


Trepnula je, grizući svoju donju usnu da bi kontrolisala drhtanje, dozvoljavajući emocijama da poteku. Konačno dozvoljavajući sebi da ožali smrt svog sina. „Autumn je mrtva mama. Jebeno je umrla...“ Oči su joj se napunile suzama, klimala je glavom, „Znam.“ „Ne možeš me zavarati. Nisi rekla ni reč o tome. Bila si jedva prisebna na njenoj sahrani,“ podsetio sam je, sećajući se kako sam smestio njenu svadljivu guzicu u taksi posle službe. Naređujući Prospektu da je isprati i smesti u krevet dok je jedva uspevala da stoji na svojim nogama. Protrljao sam potiljak, gledajući na dole prema zemlji izgubljen u sopstvenim mislima. „Trudim se... trudim se jebeno jako da ostanem priseban. Gurajući kroz sva sranja, kroz sav bol i patnju. Držeći svoje emocije pod kontrolom dajući sebe u klub i ulogu Potpredsednika. To je moj život mama, nasilje i smrt. Za mene nema povratka,” govorio sam iskreno, uzimajući dubok udah pre nego što nastavim. „Stalno nalazim izgovore za tebe, podržavajući te i više ne mogu to da radim mama. Nije u redu,“ iscrpeo sam se, praveći pauzu, puštajući reči da potonu. Gledajući u njeno suzama natopljeno lice, susreli smo se očima. „Ti si ništa osim pijanice i jadan izgovor od majke. Noah zaslužuje bolje.“ Sa tim sam ustao, zgrabivši peškir sa vešalice bacajući ga na nju. Odmah sam se osetio kao govno što sam joj sve to rekao, znajući da je sve to počelo mojom krivicom. Uhvatila je vazduh. Grudi su joj se podizale i spuštale, razmišljajući šta da kaže. Gledao sam kako joj se misli vrte bez kontrole. Otvorila je usta da nešto kaže, ali ništa nije izašlo. Nisam više mogao da je gledam, a da ne kažem nešto zbog čega ću jebeno zažaliti. Pa sam se samo okrenuo, ostavljajući je da se bori sa sopstvenim demonima. Nisam više mogao da je štitim. Izašao sam na zadnji trem, ostavljajući otvorena vrata. Bio mi je potreban svež vazduh da razbistrim glavu. Slušajući jecaje koji su pustošili njeno slabašno telo kroz prozor kupatila. Seo sam na stepenice, odmarajući laktove na kolenima dok sam izvlačio cigaretu. Stavljajući je u ugao usana, upalio sam upaljač, uvlačeći dugo i jako, goreći filter. Dozvolivši nikotinu da sprži put do mojih pluća pre nego što sam izbacio gomilu dima. „Creed, ja...“ mama je prošaputala, plačući iza mene.

145


Nisam se trudio da se okrenem, njena jebena sramota je već progorela rupu u mojim leđima. „Ja samo... ne znam kako da se zaustavim...“ vikala je, uvlačeći vazduh, pokušavajući da udiše. „Bila sam njegova mama za ime Boga. Moj jedini posao je bio da ga zaštitim. I nisam uspela. Možda si ti povukao okidač dušo... ali on je bio tu samo zbog mene. Trebao je da bude kod kuće, u krevetu. Kakva sam ja to majka? Ne zaslužujem ni tebe ni Noaha... ne zaslužujem ništa.“ Zatvorio sam oči, naslanjajući glavu unazad na ogradu trema. Trebao mi je minut. Oduvek sam znao da se ona oseća odgovornom za Lukeovu smrt, ali kad sam čuo da izgovara te proklete reči, to je bilo skoro previše za mene da podnesem. Teški koraci ispunili su tišinu, dolazeći prilazom, odjekivali su mojim mislima. Nisam morao da se pitam ko je to. Nijedno od nas dvoje nije moralo. Uzeo sam zadnji dim cigarete čekajući da se koraci zaustave ispred mene. Već sam jebeno strepeo od ishoda onog što imam da kažem. Duboko sam udahnuo, izgovarajući ubedljivo, „Priključiću se vojsci,“ otkrio sam, otvarajući oči i pogledavši u vis susreo sam pogled svog oca. „Kurac ćeš Creed!“ naglasio je. Momentalno sam ustao i bacio cigaretu, ne ustuknuvši. Bio sam licem u lice sa njim. „Jameson...“ mama ga je nagovarala, polako zakoračivši iza mene. Nameštajući svoju mokru haljinu i brišući suze. „Ne želim da slušam tvoja sranja večeras ženo! Da li čuješ svog sina? Odakle je do kurca to došlo? Kakva sranja si mu pričala? „Ništa. Nisam mu ništa rekla. Ostavi ga na miru! On želi da uradi nešto dobro u svom životu. On je tvoj sin! Počni da se tako ponašaš prema njemu!“ „Dao sam sve za momke. O čemu ti do kurca pričaš?“ „I Luke...” „Isuse Hriste, opet se vraćaš na to sranje,“ besno je pljunuo, odmeravajući je gore dole. „To su bila makar jedna jebena usta manje za hranjenje. Nisam čak ni siguran da je to malo govno bilo moje.“ Moja majka nikad nije reagovala na očevo maltretiranje, ali bilo je nečeg u njenom pogledu u tom momentu što mi je pokazalo da se ovo neće jebeno dobro završiti.

146


„Kučkin sine! Ti govno jedno!“ vrištala je, bacajući se na njega sa trema, koristeći svu svoju snagu da ga grebe, udara i šutira. Radeći sve i svašta što je bilo u njenoj moći da ga fizički povredi. Pesnicom ga je udarila u slepoočnicu, ošamutivši ga na sekund. Skočio sam u akciju, ubacujući se pre nego što se sabere, i bude u prilici da je stvarno povredi. Grabeći je oko struka, grubo otrgnuvši njeno nestabilno telo od njega. Držeći je u svojim rukama. „To je tvoja greška! Tvoja je jebena greška što je on jebeno mrtav! Tvoj bogomdani klub je samo nasilje i smrt! Ti si to uradio i nadam se da ćeš goreti u paklu zbog toga!“ kiptela je, pokušavajući da me se oslobodi. „Mama dosta! Dosta!“ vikao sam, pokušavajući da je smirim. Obavijajući čvršće ruke oko nje. „Glupa kučko! Osvrni se oko sebe. Dao sam ti sve zahvaljujući tom bogomdanom klubu! Ovako me tretiraš? Posle svega što sam uradio za tebe! Pošto sam te primio nazad kad si...“ „Volela bih da sam ostala! Volela bih da ti se nikad nisam vratila! To je bila najgora odluka u mom životu!“ Borila se od mog stiska, unoseći mu se pravo u lice. „Ti nisi ni pola čoveka za kog se smatraš. Nisi ni blizu kao on.” Cev njegovog pištolja bio je pravo pod njenom bradom, ostavljajući je bez glasa. Hladan metal je ni malo nije zbunio. Nije se povukla. Alkohol i bes koji su jurili njenim venama bili su svo ohrabrenje koje joj je trebalo. Nisam oklevao, brzo se pomerajući. Stižući do njih u dva koraka, snažno odgurujući njeno telo sa linije vatre. Njena sitna figura pala je na zemlju, ali sve što mi je bilo bitno je da nije bila na drugom kraju cevi. Kad sam se okrenuo, pištolj je bio uperen u moje grudi. „Creed, ne! Pusti...” gurnuo sam je dole. „Uradi to! Želiš nekog da ubiješ? Onda to jebeno uradi Predsedniče,“ narugao sam mu se, škrgućući zubima. „Povuci okidač. To mi ništa više ne znači.“ Zgrabio sam cev pištolja i držao ga čvrsto na mestu iznad svog srca. Prevrnuo je očima na iskrenost mojih reči. Bilo je brzo ali sam primetio. Znao sam da ne bi to uradio, ipak prst mu se nije mrdnuo sa okidača. Potajno sam želeo da puca. Čak mi nikad nije zahvalio što sam primio metak za njega, nikad nije rekao ni jednu prokletu reč o tome. Spasio sam mu život, a on je ipak želeo da poseduje moj.

147


Video sam Noaha uglom oka kako stoji pored vrata. Gledajući kako se sve ruši. Nisam znao koliko je dugo tamo stajao, ali po izgledu njegovog lica, video je dovoljno. Otac je uzeo dug, dubok udah, odmičući se. Spuštajući pištolj. „Umrla je Creed. Autumn je jebeno umrla. Želiš da se boriš za svoju zemlju? Da budeš jebeni vojnik. To je neće vratiti.“ „Nemaš ti pojma ni o čemu,“ ispljunuo sam. „Okrenućeš leđa svojoj braći? Svojoj jebenoj porodici?“ Gurnuo me je, ali se nisam zaljuljao. „Ne zaslužuješ da nosiš taj jebeni prsluk.“ Njegova pesnica se sudarila sa mojim licem pre nego što je izgovorio zadnju reč. Glava mi je poletela unazad, odnoseći pola mog tela sa mnom. Mama je vrisnula dok je Noah prisustvovao očevom napadu. Požurila je prema njemu i uvela ga unutra. Sapleo sam se, otresajući se. „Dakle ovako će to biti?“ pitao sam, pljujući krv na travnjak. Zarežao je, kažnjavajući me, zabio mi je rame u torzo. Oborivši me na zemlju, leđa su mi proklizala na grubu travu ispod mene, ali sam sada bio pripremljen na to i momentalno sam uzvratio. Rvali smo se okolo nekoliko minuta, svako od nas pokušavajući da stekne prednost nad drugim. Laktovi, pesnice i noge, leteli su na sve strane, preplićući se međusobno dok smo se tukli. Mogao sam da se popnem na njega i zadam mu par udaraca u jebenu facu. Izbacujući sve godine potisnutog besa i ozlojeđenosti prema njemu zbog Lukea i načina na koji ga je sahranio. „Ne želim da se jebeno bijem sa tobom! Matori drkadžijo! Smiri se i pusti da ti objasnim!“ Udario me je u stomak, zbog čega sam pao na stranu. Koristeći trenutak svog udarca da me obrne, pritiskajući me svojom težinom. Odmah sam zaklonio lice, ali nije bilo potrebno. Udarao me je u rebra, stomak, uspevajući i da mi zada nekoliko dobrih udaraca u lice sa strane. „Proklet bio!“ zarežao sam, blokirajući sledeći udarac. Nećeš mi skinuti prsluk! Ne želim da izađem iz kluba. Zaslužio sam ove jebene boje! Pederu! Baš mi je to potrebno! Ne samo zbog nje, nego i zbog mene! Jebeno gubim sebe matori!“ Naglo je stao sa pesnicom u vazduhu, obojica smo dahtali, obilno se znojeći. Naše oči i dalje su divlje i odvažne dok odmeravamo jedan drugog. 148


Nekoliko momenata kasnije spustio je pesnicu, odgurnuvši me, nismo skidali jedan sa drugog naše ludačke poglede. Podigao sam se, u potrebi da napravim nekoliko koraka i saberem se. „Ceo život, sve što sam radio je da pratim tvoja jebena naređenja, nikad ne tražeći ni jednu prokletu stvar za uzvrat. Potrebno mi je da mi budeš otac ovaj jedan jebeni put,“ izgovorio sam, prekidajući tišinu između nas. „Potrebno mi je da ovo uradim kako treba i izbacim napolje te ludake. Ti to možeš da shvatiš bolje od bilo koga drugog Predsedniče.“ Nakrivio sam glavu u stranu. „Samo mi je potrebno odsustvo, ne bi bilo drugačije ni da sam u zatvoru, moja odanost klubu ostaje čim me otpuste. Samo mi je ovo potrebno,“ ponovio sam. Lice mu je bilo lišeno svake emocije. Po prvi put u životu nisam mogao da ga pročitam do kraja. „Ne teraj me da molim...“ čuo sam sebe kako govorim. Odmakao se, brišući nadlanicom krv sa ugla usta. Misli su mu vidljivo vodile rat u glavi, razmatrajući šta da uradi. Okrenuo se da ode, zaustavljajući se u zadnjoj sekundi. Gledajući u mene sa gađenjem u pogledu, konačno je izgovorio, „Sazivam Crkvu. Bolje bi bilo da dovučeš svoju guzicu tamo sutra u podne.“ Otišao je ne okrećući se ni jednom da me pogleda. Odteturao sam se unutra, grabeći krpu za sudove za svoj krvav nos i usnu pre nego što uđem u dnevnu sobu. Mama je došla trčeći do mene čim je videla da ulazim. „Dobro sam,“ zastenjao sam obavijajući ruku oko rebara. Šišteći kroz bol. Seo sam na kauč. „Pusti da donesem pribor za prvu pomoć.“ Požurila je iz sobe pre nego što sam mogao da odbijem. Utonuo sam dublje u kauč, smeštajući noge na stočić za kafu, zatvorio sam oči i disao kroz bol. A ne pričam o bolu tela. „Stvarno nas ostavljaš?“ promrmljao je Noah iza mene dovoljno glasno da ga čujem. „Izgledalo je kao da se stvari ređaju jedna za jebeno drugom. Osećao sam da mi se njegovo razočaranje zabada u kožu šiljatom oštricom. „Noah, ja...” „Ostavićeš me sa njima? Ti si sve što imam Creed,“ jadikovao je dok mu se glas slamao. „Šta ako pogineš? Kao Luke? Šta ako neko slučajno povuče obarač na tebe Creed? Šta se onda dešava?“

149


Otvorio sam usta da nešto kažem, ali sam ih brzo zatvorio. Shvatajući da Noah zna više nego što sam ja ikad verovao. Nisam znao kako da mu objasnim svoje razloge za odluku koju nikako nisam doneo olako. Proveo sam zadnjih godinu dana razmišljajući o ovoj odluci koja menja život, a danas sam samo potvrdio ono što sam već znao da moram jebeno da uradim. Prišao je i stao ispred mene. „Joev tata se nikad nije vratio iz rata. Ne želim da izgubim još jednog brata.“ „Moram da uradim ovo Noah. Ne samo za Autumn, nego i za sebe. Ne očekujem od tebe da razumeš, ali očekujem da poštuješ moju odluku i znaj, ovo je i za tebe takođe.“ „Ja to zovem preseravanje.“ Slegao sam ramenima. „Ne znam šta želiš da kažem Noah.“ „Samo ti idi Creed! Ne brini za mene. Shvatiću sva sranja sam.“ „Volim te Noah. Ti si moj brat. Ti si mi u krvi. To ništa neće promeniti.“ Polako se odmakao. „Kako god ti kažeš. Idi pogini za svoju jebenu zemlju.“ Pogledao me je još jedanput, zatresao glavom i otišao. Nisam uopšte spavao te noći, slušajući glasove u svojoj glavi. Moleći se Bogu da sam napravio pravi izbor. Znajući da na kraju to neće biti bitno. Odvezao sam se do kluba rano sledećeg jutra. Spreman za Crkvu kao da sam čovek koji čeka odmazdu. Glasanje je bilo anonimno. Napustio sam klub to popodne i prijavio se u vojsku Sjedinjenih Država.

150


Moja porodica se svađala nedeljama. Mama u suzama, tata je konstantno vikao, a ja sam mrzela što ih gledam tako uznemirene. Moja porodica nije bila savršena, imali smo mi svoje nesuglasice, čak su i svađe povremeno izbijale, ali nisu nikad trajale duže od nekoliko sati ili možda jedan dan. Ovo je bilo drugačije. Nije prestajalo. Ista stvar svaki dan. Mason se prijavio u vojsku bez prethodnog konsultovanja sa bilo kim, uključujući moje roditelje. On će otići za par dana u vojni kamp, govoreći da mora da uradi nešto za veće dobro. Da utiče pozitivno. Moji roditelji nisu razumeli niti se slagali sa načinom na koji je odlučio o tome. Sve što su videli je da je stavljao svoj život u opasnost. Bilo je mnogo mogućnosti da uradi pravu stvar upravo ovde u Severnoj Carolini. Svi smo mi znali da je želeo da ide u vojsku jednog dana, to je govorio otkad pamtim. Nisam ga uzimala za ozbiljno. Niko nije. Prošlo je godinu dana otkad su neki teroristi srušili Svetski Trgovinski Centar u New Yorku. Nisam razumela šta je to značilo ili zašto bi neko želeo da povredi ljude koje nije ni poznavao. Zašto jednostavno ne možemo svi da se slažemo i širimo ljubav, a ne mržnju. Tata je rekao da svet ne funkcioniše na takav način, ali da ga ljudi kao što sam ja čine boljim. Svi su non-stop govorili da je to dan koji Amerika nikad neće zaboraviti, pogotovo moj brat. Njegova prijateljica Autumn, devojka koja je stalno bila u blizini Creeda, je poginula u severnoj Kuli tog dana. Vesti su ostavile traga na Masona, što mu je dalo izgovor koji mu je bio potreban da se prijavi u vojsku. Borba za našu zemlju bila je njegov poziv. Zaštita onih koje voli, bila

151


je njegova misija. Tenzija je bila na najvišem stepenu uzbune u mojoj kući, pretvarajući je u našu ličnu ratnu zonu od kada im je rekao. Giselle nije želela ni da razgovara sa njim. Od onog što sam sakupila prisluškujući na njegovim vratima, on nije raspravljao ni sa njom o toj odluci koja menja život. Ujna Aubrey i Giselle su došle jedno veče na druženje, a sve što je ona radila je bilo da je plakala mojoj mami zbog Masona. Osećala sam se jako loše zbog nje, ali moj brat je uvek bio kreten. Ovakvo ponašanje nije bilo ništa novo, nije mi bilo dozvoljeno da pričam tako o njemu, ali to nije menjalo istinu. Giselle je mislila da će se venčati, imati decu i svi zajedno biti porodica. A onda se on prijavio. Vidite... kreten. Moj drugi brat Bo, počeo je da radi u restoranu posle škole i vikendima, konobarišući i pomažući u pozadini. Onog dana kad je napunio četrnaest, pitao je mamu za posao, pa mu ga je dala. I ja sam počela da provodim više vremena u restoranu, vozeći se na posao pored njega na našim biciklima. Tata je rekao da pošto ću za par meseci napuniti dvanaest, on bi me pustio da idem sa Boom. Mislim da je to bilo više zbog toga da ne bih bila u kući, slušajući ih kako se sve vreme svađaju. Svu svoju tugu iznosila sam na talase, provodeći sve svoje slobodno vreme u vodi. Bila sam u mogućnosti da uživam u osećaju slobode poguranom snagama prirode. Jašući savršene talase i sjedinjena sa okeanom. Ne postoji osećaj na svetu koji bi mogao to da objasni. Okean je uvek bio moje mesto sreće. Sela sam na plažu, gledajući zalazak sunca i ne obraćajući pažnju ni na koga oko sebe. Uživajući u miru pre nego što budem morala da se vratim kući u ludilo. Gledala sam okolo kad sam osetila da je neko seo pored mene. „Ćao Pipi,” Creed me je pozdravio, smeškajući se od uva do uva. Terajući me da mu momentalno uzvratim osmeh. Nisam ga videla skoro celu večnost. Izgledao je starije i veće ako je to uopšte moguće. „Nisam te videla neko vreme. Srećan si što uvek nosiš istu odeću ili inače ne bih mogla da te prepoznam,“ zadirkivala sam ga. „Da li imaš još neku odeću?“ smeškala sam se, nesposobna da pomognem sebi. Pokazujući na

152


njegov prsluk. Nikad ga nisam videla da nosi nešto drugo osim farmerki, majice i tog prsluka. Počela sam da mislim da on ni nema neku pravu odeću. „To se zove prsluk.“ „Da... pa, to. Pretpostavljam da je to dobra stvar. Šta drugo bih mogla da ti dam da ga više ne nosiš.“ Zasmejao se, gledajući nazad prema vodi. „Ne treba ništa da mi daš.“ „Prekasno. Imam još bedževa za tebe. Pogledaj.“ Zgrabila sam ranac, tražeći po njemu dok ih nisam našla. Pokazujući mu da ispruži ruku. „Pretpostavljam da ih možeš staviti gde god da si stavio ostale,“ predložila sam želeći da zna da sam primetila da nisu bili na njegovom prsluku zadnji put kad sam ga videla. Uzeo mi ih je iz ruke, čitajući naglas, „Zar niko nema vremena za to.“ Kad sam ga videla, pomislila sam da je savršen. On je stalno bio u žurbi. Govoreći mi da požurim. Da mora da stigne negde. Šta god da je to značilo. Pročitao je sledeći. „Da li izgledam kao društvena osoba.“ Nagnuo je glavu u stranu, gledajući me poznatim pogledom. Nasmejala sam. Mislila sam da ta prilično objašnjava sama sebe. Nastavio je, recitujući, „Ovde sam. Šta su tvoje druge dve želje?“ Smejao se, prisećajući se zašto sam mu dala taj. Prešao je na sledeći, čitajući „Loš primer.“ Ponovo se smejao, znajući da je to zbog toga što nije prestajao da mi govori da je on loš. Konačno sam mu dodala poslednji koji sam zadržala u ruci. „Ovaj je za tvoju devojku Autumn,“ izjavila sam dok je on posmatrao „U sećanje na 11.9. Našim palim anđelima,“ bedž. „Stvarno mi je žao Creed.“ Klimnuo je, suzdržavajući svoja osećanja. „Hvala na ovima.“ Stavljajući ih u džep, zgrabio je svoje cigarete i zapalio jednu. Duvajući dim na stranu od sebe, dalje od mene. Odmarajući laktove na svojim kolenima, pognuvši glavu, duboko zamišljen. Oduprla sam se nagonu da mu opet kažem da su one loše za njega, osećajući kao da on pokušava da uteši sebe na jedini način na koji je znao. „Nećeš me videti neko vreme Pipi,“ rekao je niotkud. Premeštajući pesak okolo svojim čizmama. „Duže nego ovaj zadnji put?“ pitala sam zbunjena. „Odlazim da se borim sa lošim momcima,“ priznao je, klimnuvši glavom ka meni.

153


Usta su mi se širom otvorila a želudac mi se okrenuo. Sad ću imati da se brinem za dvoje ljudi. „Ideš sa Masonom,“ izdahnula sam, sa srcem u grlu. Već sam znala odgovor. „Čuvam leđa tvom bratu. Ne brini za njega,“ šaputao je kao da mi čita misli. „A šta je sa tobom?“ „Brinem se o sebi već dugo vremena. Ni za mene ne moraš da brineš.“ Imala sam mnogo toga da kažem... Ali najviše od svega, samo sam želela da zna da će mi nedostajati. Više nego što mi je već nedostajao. „Časna izviđačka reč da ćeš biti bezbedan. Da nećeš biti nepromišljen i ako se uplašiš... da ćeš bežati. Nemoj pokušavati da budeš heroj. Obećaj mi vojniče,“ pozvala sam ga, držeći svoj mali prst ispružen ispred njegovog lica. Čekajući. Zakačio je svoj mali prst za moj, zagledajući duboko u moje oči sa nehajnim osmehom. Stvarajući mi leptiriće u stomaku kao i uvek. Omotala sam svoju drugu ruku oko stomaka, nadajući se da neće primetiti da pokušavam da smirim sebe. Trudeći se da fokusiram svoju pažnju na njegovu grubu ruku sa urezanim ožiljcima u njegovu kožu, primećujući koliko je veća od moje. On bi je lako mogao progutati celom svojom šakom i da mu ostane još mesta. Nagnula sam se i poljubila naše male prste radi sigurnosti. On nikad nije izgovorio reči, ali nije bilo važno. Izviđačka reč je bila legitimna i sa njom se nije zezalo. „Moram da idem. Sastajem se sa Masonom. Samo sam te video da sediš ovde i želeo sam da se oprostimo.“ Počeo je da ustaje. „Mogu li da ti pišem?“ Seo je ponovo, gledajući me sa zbunjenim izrazom na licu. „Pišeš mi?“ „Znaš, sa olovkom i papirom. Kao dopisni prijatelji. Ja ću ti pisati. Ti ćeš mi odgovarati. Tako ćeš znati da imaš prijatelja koji te čeka kad se vratiš kući.“ Prekinuo me, izmičući, „Videćemo se, je li?“ „Da,“ odgovorila sam, pokušavajući da sakrijem svoje razočaranje. Ustao je, otresajući pesak sa svojih crnih farmerki. Pratila sam ga, imajući potrebu da se vratim unutra. Bez razmišljanja, zagrlila sam ga rukama oko 154


struka, naslanjajući glavu na njegov stomak čvrst kao kamen. Osetila sam tvrd metal uvučen u zadnji deo njegovih farmerki, kako se ukopava u moju ruku. Nije me bilo briga, samo sam želela da zapamtim kako miriše, kako se osećao. Najviše od svega sam želela da ga zagrlim pre nego što ode. Uplašena da ga više nikad neću videti. Zamrznuo se, uhvaćen na prepad mojom sentimentalnošću, ali me nije bilo briga. Samo sam ga čvršće zagrlila, čvrsto ga stežući. Konačno se opustio posle par sekundi, stavljajući ruke oko mene, lagano mi je uzvratio zagrljaj. Nasmejala sam se kroz suze koje su pretile u mojim očima. Nisam mogla da pomognem, probijala sam se kroz njegovo ledeno, mrzovoljno držanje i to je bilo nešto čemu sam trebala da se radujem. Povukao se prvi, povlačeći kraj mog repića. „Ostani dete. Razumeš li me?“ „Razumem te.“ Klimnuo mi je još jedan zadnji put i okrenuo se da ode. „Creed!“ pozvala sam, zaustavljajući ga. Okrenuo se da me pogleda. „Ovo nije zbogom. Ovo je samo vidimo se kasnije.“ Salutirala sam mu. Nasmejao se, klimnuvši. Uzvratio mi je salutiranje. Gledala sam ga teška srca kako odlazi. Tiho se moleći za njega i Masona da se vrate kući... Bezbedno.

155


Otišao sam oko šest ujutru u nedelju na stanicu čekajući Masona. Transportovaće nas do sedam i po sati udaljenog Fort Benninga, Georgia na devetnaest nedelja pakla. Onda do Fort Bragga da počnemo našu obuku za posao na najmanje godinu dana. Čovek koji me je regrutovao pomogao mi je da dobijem diplomu srednje škole pa sam mogao da se prijavim. Mi nismo želeli da budemo bilo kakvi vojnici. Mi smo želeli da budemo vojnici u specijalnim operacijama. Ja sam želeo da budem specijalista za oružje, pošto sam već znao tako mnogo o puškama, dok je Mason želeo da bude inženjer. Gledao sam sa prozora dok ga je cela porodica grlila za rastanak, uključujući Pippin kojoj su suze tekle niz njeno malo lice. Njena mama Stacey i maćeha Alex stajale su iza nje trudeći se do besvesti da budu pribrane, ali su se raspadale od jada. Niko se nije pojavio da isprati mene, ne pridajući nimalo značaja što odlazim. Mijine oči su pronašle moje kao da je mogla da oseti moj pogled. Momentalno brišući suze, ne želeći da vidim da plače. Dokazujući mi da je stvarno još uvek samo mala devojčica. U njenim očima je bilo tako mnogo brige, tako mnogo iskrenosti u tom momentu, ne samo za Masona. I za mene takođe. Dete koje sam video samo nekoliko puta u zadnje tri godine brinulo je više za mene nego moja rođena krv. Na načine koje nisam nikad ranije video ili osetio. Emocije koje su se javile u njenim svetlo plavim, sjajnim očima pojačale su vezu između nas koju ranije čak nisam ni shvatio. Posegnuo sam rukom u džep i izvukao prvi amblem koji mi je ikad dala. Smeštajući reč ’hrabrost’ na prozor da je vidi. Momentalno se nasmejala, što je obasjalo njeno celo lice. Nisam mogao da joj ne uzvratim osmeh. Bila je previše jebeno neodoljiva da ne bih. *** 155


Osnovni trening, takozvani vojni kamp je bio najmanje rečeno prilagođavanje. Došao sam od toga da sam radio šta god sam želeo u Đavolovim Otpadnicima, do neverovatno strogih, bez zajebavanja, dnevnih režima u vojsci. Čim smo zakoračili u jebenu bazu, više nismo bili civili, nego vojnici. Skinuli su nam našu normalnu odeću i bacili nas u stolicu na vojno šišanje. Što smo više odmicali sa treningom to je on postajao sve brutalniji. Išli smo od učenja pravila u učionici da budemo vojnici Armije do polja gde nas je naš narednik forsirao do tačke pucanja. Testirajući našu snagu, izdržljivost i što je najvažnije, našu jebenu psihu. Izvlačeći nas iz kreveta u bilo koje doba noći, po najusranijim mogućim uslovima, trenirajući trčanje i puzanje sa preprekama. Kopali smo rupe samo da bismo kopali, omalovažavali su nas do krajnjih granica dok nismo jebeno poželeli da se obesimo. Brzo sam naučio da ne govorim ukoliko mi se ne obrate. „Šta je ovo jebote“ svi smo stenjali. Probudili su nas u dva ujutru jarkim svetlima i urlanjem. „Hajde, lepoguzi kučkini sinovi! Marš iz kreveta i oblačite se!“ Glas narednika Emerya odjekivao je kroz naše spavaonice. „Nemam ceo dan. Mrdaj! Mrdaj! Mrdaj!“ Svi su bili polu uspavani, ali su ipak uspeli da iskoče iz svojih kreveta, nabacujući odeću i čizme i postroje se ispred svojih kreveta. „Tvoja jebena baba se pomera brže od toga Paulsen, lenji kretenu!“ pljunuo je u vojnikovo lice. „Moja baka je umrla naredniče.“ „Da li je umrla čekajući na tvoje nesposobno dupe da je odvede u prokletu bolnicu?“ „Ne, naredniče!“ „Baci se i daj za tvoju baku dvadeset, vojniče! I broj ih.“ Paulsen je pao na linoleum i počeo da broji na glas. „Lepo od tebe što si nam se jebeno pridružio, vojniče Jameson, prozvao me je, čak ni ne pogledavši u mom pravcu. „Zašto vučeš dupe? Nemoj mi reći da je to zato što ti je trebao san za lepotu!“ Došao je do mene, unoseći mi se pravo u lice. “Ti si kreten sa licem buldoga!“ prodrao se na santimetar od mog lica dok su mu vene neprekidno pulsirale. Nisam se povukao. „Morao sam da pišam, naredniče! Povikao sam, isprsivši se. Gledajući preko njegove glave. 156


„Pišaš kad ti ja kažem da pišaš! Da li sam ti rekao da jebeno pišaš?“ Oklevao sam stiskajući pesnice sa strane. Nikad nisam voleo da mi govore šta mogu, a šta ne mogu da radim. Ovaj kreten me je izbacio iz prokletog takta. „Ne... naredniče.“ „Baci se i daj mi pedeset za pišanje.“ „Da, naredniče.“ Spustio sam se u plank položaj, a pločice koje mi je dala Autumn sa Lukovim likom na njima iskliznule su iz moje majice, privlačeći narednikov pogled. „Šta to imamo ovde“ pitao je, čučnuvši ispred mene, otrgnuvši lanac sa mog vrata jednim brzim pokretom. Pre nego što sam uopšte razmislio, skočio sam na noge, gurajući svog nadređenog jako u grudi. „Jebeno ne diraj ovo!“ urlao sam. „Creed, odstupi,“ Mason je zaškrgutao tiho, tonom koji sam samo ja mogao da čujem. Znajući da će se desiti neko sranje. „Vojniče, ti imaš čelična muda. Ovo ti je sin?“ Podigao je ogrlicu. Odmahnuo sam glavom za ne. „Postavio sam ti jebeno pitanje, vojniče Jameson! Kad ti postavim pitanje, očekujem jebeni odgovor. Odmah! Da li je ovo tvoj sin?“ „Moj mlađi brat, naredniče,“ odgovorio sam kroz stisnutu vilicu. „Ooo, zar to nije slatko. Možeš dobiti nazad ovo čim zaslužiš. Nema nošenja ličnih stvari na telu. Već kršiš jebena pravila, vojniče. Veruj mi, platićeš za ovo danas. Sad dole i daj mi sto. Imaš pet minuta. Ako produžiš za jednu sekundu, počećeš ispočetka. Da vidimo koliko ti treba da postaneš pravi jebeni čovek.“ Završio sam ih za tri. I kunem se da se kučkin sin smejao dok je odlazio od mene. Mason i ja smo završili osnove i trening za pešadijski posao sa odličnim uspehom. Premešteni smo na trening vazdušnih snaga na kome ćemo da učimo da iskačemo iz aviona i takva sranja. Postali smo padobranci i dobili naša krila. Nisam mogao jebeno da dočekam da izvedem skok. Tamo smo sreli Owena, okrutnog kučkinog sina iz Arkansasa. Ispostavilo se da je on isti drkadžija na koga sam naleteo u Oak Islandu u vašarskom šatoru zbog Autumn pre nekoliko godina. On je bio tamo na odmoru sa 157


svojom porodicom. Nije trebalo dugo da shvatim koliko je jebeno mali svet zaista bio. Raspakovali smo naša sranja u novom štabu kad mi je slika sa Autumn ispala na pod. „Ovo je tvoja devojka?“ Owen je pitao, podižući fotografiju. „Tako nešto.“ Otrgao sam je iz njegovog stiska, bacajući je na ormarić. Nisam želeo da objašnjavam i ulazim u to sa kompletnim strancem. „Čekaj, daj mi da ponovo pogledam.“ Sam se poslužio, dohvatajući je da je izbliza pogleda. „Odakle si rekao da dolaziš?“ „Nisam.“ „O čoveče, prepoznao bih ove sise i dupe bilo gde. Ovo je zgodna crvenokosa koju sam sreo u Oak Islandu pre mnogo vremena. Jebao bi je da nije bilo...” Zakucao sam ga grlom za zid pre nego što je izgovorio zadnju reč. „Mene?! Razbio sam ti njušku. Predlažem ti da mudro biraš reči, ili neću oklevati da te opet razbijem.“ Odgurnuo sam ga da ga se oslobodim, vraćajući se na raspakovanje. „To si bio ti. Znao sam da mi izgledaš nejasno poznat. Smestio si me u prokletu bolnicu danima. Polomio si mi jebenu vilicu. Usta su mi bila zatvorena žicama nedeljama.“ „Nije mi čak ni žao.“ Izašao sam iz sobe. Owen i ja smo na kraju ostavili razlike iza nas, jer smo obojica želeli da našu državu načinimo ponosnom i smaknemo sve kretene koji su oduzeli tako mnogo od nas. Pogotovo od mene. Ja se nisam borio samo za Sjedinjene države. Borio sam se i za Autumn. Moji ljudi su čuvali moja jebena leđa i ja sam njihova. Kad je naših devetnaest nedelja u Fort Benningu završeno, stacionirali smo se u Fort Braggu, Severna Carolina svi zajedno, za trening specijalnih jedinica. Kad je bila reč o brzini, ja sam bio najbolji u mom jebenom razredu. Mogao sam da potegnem pištolj u par sekundi, obarajući bilo koga ko stoji na mom jebenom putu. Sve one godine rukovanja oružjem iz pogrešnih razloga za MC sad su dobro došle. Imao sam snajpersko oko i brzu ruku. Poznavanje vojnih modela puške kao pozadinu svoje ruke dovelo me do toga gde sam sada, do mog posla. Niko me jebeno nije prešao.

158


Po završetku, svi smo bili prijavljeni u iste barake, zgradu u kojoj smo smešteni. Dobili smo naređenja za naš prvi raspored u Afghanistanu odmah posle završetka treninga. U to vreme mislio sam da sam opasan kučkin sin koji je nepobediv. Bio sam na vrhu jebenog sveta, spreman da uletim sa jebenim oružjem, ubijajući sve jebene idiote koji su uzeli tako mnogo od mene, od svih nas. Bio sam istreniran da ubijem. Bio sam istreniran da ne postavljam pitanja. Bio sam istreniran da isključim i zadnji delić svoje humanosti. Ali ni jedan trening me nije pripremio na stvari kojima sam bio prisiljen da svedočim. Stvari o kojima vam ne govore pre nego što se prijavite i posvetite svoj život za veće jebeno dobro. Stvari koje vam ne prikažu na vestima ili o kojima čitate u novinama. Ne pokazuju vam jebeno loše. Samo dobre. Mislio sam da sam video sve, ali nisam mogao biti više u jebenoj zabludi. Gledao sam posledice po žene i decu koje su bile silovane, pretučene i ubijene od strane svojih pobunjenika zato što se muškarci nisu pridružili njihovoj stvari. Razaranje koje je doneto od njihove sopstvene jebene vrste. Nije se znala razlika između nevinih i korumpiranih preko okeana. Sve se pomešalo zajedno. Brzo shvatiš da si sve vreme obučen. Svaki put kad obučeš vojnu uniformu, bilo je život ili smrt. Bilo je njihovi životi ili naši. Specijalci su bili trenirane jebene ubice. Svaka misija na koju smo bili prijavljeni bila je strogo poverljiva. Nismo čak ni znali u šta ćemo biti uvučeni pre nego što dođemo tamo. Bili smo raspoređivani svakog dana bez upozorenja. Ne bi smeli ništa ni da kažemo, pogotovo kad se vratimo. Naša glavna misija koja se nikad nije menjala je bila da mi jebeno nađemo njih pre nego što nas ubiju. Ubiti... ili biti ubijen. Potpuno isto kao jebeni MC. Biti u specijalnim snagama, značilo je biti raspoređivan češće, ali na kratke periode. Uobičajeno su trajali bilo gde od četiri do pet meseci, zavisno od jedinice, lokacije i potrebe.

159


Vratio sam se u Fort Bragg u Severnoj Carolini na mesec dana. Bio sam stacioniran na oko sat i po od kuće. Nisam znao kad ću ponovo da isplovim, pa sam planirao da iskoristim prednost ovo malo slobode koje imam, najbolje što mogu. Dok sam sedeo u barakama, moje misli su ponavljale scene koje bih želeo da mogu da izbrišem zauvek. Zapalio sam cigaretu, udišući nikotin. Momentalno osećajući nalet toksina koji kruže kroz moja pluća. Naslanjajući glavu unazad, izduvao sam oblak dima u ustajali vazduh. Razmišljajući o svim sećanjima koja su mučila moju dušu. Moja jedinica je bila prozvana na malu proveru sela da pronađemo pobunjenike i sakupimo informacije o lokaciji Osama Bin Ladena. Kiša je lila, Bog je oslobodio svoj bes nad bojnim poljima. Kad je grupa dece došla iskradajući se iz napuštene betonske zgrade. „Dva dečaka, obučena u uniformu i tri starija na oko dva metra izvan. Idu ka severu,“ Owenov glas je zaškripao kroz radio. „Vidim ih,“ odgovorio sam, pričajući u svoje rame. Ne skidajući ni sekunde oči sa njih. „Creed, na tebe je red. Deluju kao da nešto drže, brate. Nije dobar momenat da budeš jebena pičkica. Izvuci prokleti tampon, uzgoji par jebenih muda i raznesi ih!“ „Kučkini sinovi!“ ključao sam, približavajući se, okom uz njih kroz nišan puške. Zaustavili su se na svom putu, razmenjujući neke reči, gledajući svuda oko sebe, tražeći nešto, ne znam šta. Onda su stariji iznenada izvukli granate iz svojih jakni, dodajući ih dečacima. Trgao sam se unazad. „Jebiga,“ izdahnuo sam, znajući šta moram da uradim. Nisam oklevao, povlačeći okidač sve dok nisu više bili mali dečaci u školskim uniformama već neprijatelj za koga sam bio treniran da ubijem. Jedne minute ovde. Sledeće te nema. Žrtve rata. To je bilo prvo ubistvo koje sam počinio na prvom rasporedu u Afghanistanu. Vojska me je načinila neosetljivim, više nego što sam bio pre ili sam možda već otupio na sve to. Imao sam nove noćne more, nove duhove muškaraca, žena i ponekad dece koje sam ubio za svoju zemlju, koji su me progonili. Deca mlada kao Noah, neki čak mlađi. Svima njima je ukorenjeno da mrze crveno, belo i plavo.

160


Uhvatio sam svoj odraz u ogledalu koje je visilo celom dužinom vrata ormara. Obuhvatajući sve tetovaže koje sam skupljao godinama. Između MC i vojnih tetovaža, svaki komad koji sam imao urezan u kožu imao je priču koju priča, sećanje za koje je vezano, do dana kad jebeno umrem. Većina vojnika je skupljala nešto za njih važno. Ja sam sakupljao tetovaže, obeležavajući svoju kožu u svakoj prilici koju sam jebeno imao. Sve je bilo isto iz dana u dan. Noći u vojsci su bile neki od najusamljenijih perioda u mom životu. Nisam imao ništa čime bi sebi odvratio pažnju, bez obzira koliko sam bio iscrpljen. Koliko god da sam forsirao svoje telo mentalno i fizički, san nikad nije lako dolazio. Moja sećanja su uvek bila prisutna. Ona loša i brutalna preovladavala su dobra. Dobra sećanja nikad nisu trajala. Moj mozak je bio programiran da vraća samo loša. Za mene je bio prirodan nagon gledanje slika mog prokletog života kako se okreću oko mene kao što se Mesec okreće oko Zemlje. Podsećajući me na život koji sam poznavao samo kao jebeni pakao. Bilo je momenata kad nisam mogao da ih se otresem, koliko god da sam pokušavao, nisu me puštale, stežući me oko vrata. Ljuljanje stegnutih konopaca sećanja, davilo me je dok jebeno nisam mogao da dišem. Kao omča, isisavajući život pravo iz mene. Pozdravljao sam to osećanje. Tada sam makar znao da sam još uvek jebeno živ. To što sam bio specijalista za oružje specijalnih operacija, dozvoljavalo mi je trideset dana odsustva u kalendarskoj godini. Većinu vremena za vikend kad nisam radio ili kad sam bio na odsustvu, provodio sam u klubu. Diesel je ušao kao vršilac dužnosti Potpredsednika dok ja nisam mogao da se vratim. I dalje sam plaćao članarinu i bio uključen koliko god sam mogao, a oni su me držali informisanog i obaveštavali me o svemu što se dešavalo. Trudio sam se da iskoristim svaku šansu da vidim Noaha, osim što on nikad nije želeo da jebeno vidi mene. U slučaju da sam ga video, on je odbijao da priča, puštajući me da ja odradim svu priču. Mogao sam da osetim ogorčenost kako isparava iz njegovih pora. On je bio šesnaestogodišnjak koji se ponašao kao da je odrastao čovek. Provodeći sve više i više vremena u klubu protiv mojih želja. Išao sam od jedne sjebane situacije do druge.

161


Delovalo je kao da moja majka pokušava da se sabere. Ona me je obaveštavala kad nisam bio tu, pisala mi je često pisma, pričajući o njenom putu ka otrežnjenju. Pričala je da prisustvuje sastancima i da je našla sponzora. Zaokupila je sebe sa Stacey i Laurom. Jedva da je ikad spominjala mog matorog, kao da nije više postojao u njenom životu. Miu sam viđao mnogo češće nego Noaha. Dolazeći sa Masonom da bi mogao da ljubi dupe Giselli koja mu nije oprostila prijavljivanje na prvom mestu. Pippin je i dalje bila prepametna klinka, previše mudra za svoje jebene godine. Otkrio sam da jedva čekam da ponovo vidim sada četrnaestogodišnju živu vatru. Jednog jutra nekoliko nedelja pošto sam otišao, prozvali su moje ime tokom prozivke za poštu. Šokirao sam se, ne očekujući da dobijem pismo od nje nikad, ni za milion godina. Ali kad Mia smisli nešto, bio pakao ili poplava, pobrinuće se da to ostvari. Bila je to koverta sa roza rukopisom od Mie Ryder tzv. Pippin. Pisala mi je pisma svako malo, svaki put poslavši novi amblem. Pisala mi je šta se dešava u Državama, šta se dešava u njenom životu, kako joj tata i dalje ništa ne dopušta da radi. Kako joj je surfovanje jedini izvor slobode. Pisala mi je da je osvojila prvo mesto na lokalnom surferskom takmičenju, skidajući neke od najboljih. Razbila im je dupe. I koliko se molila za Masona i mene, i da joj nedostajemo obojica. Zapravo sam počeo da se radujem njenim pismima. Uživajući u deliću sreće i jebenog sunčevog sjaja koji je unela u moj život. Bila je dašak svežeg vazduha u ovoj smrću inficiranoj zemlji. Ali većinu dana, bio sam prepušten sam sebi sa svojim mislima i sećanjima. Boreći se sa svojim demonima dok sam branio svoju zemlju.

162


Postojalo je malo veštačko jezero malo izvan Pepperbush puta u Woodland parku. Često sam se vozila tamo biciklom samo da bih imala malo mira i tišine. Izolovano mesto gde sam mogla da budem sama sa svojim mislima. Udaljeno od pretrpanih plaža Oak Islanda. Otkrila sam ga pošto je ujka Austin kupio kuću na imanju, istražujući oblast, jednog dana kad smo bili tamo na roštilju. Krenula sam zemljanim putem prema mom posebnom mestu na jezeru, parkirajući bicikl pored vrbe. Zgrabila sam naočare za sunce, ipod i slušalice iz ranca i krenula ka ivici vode. Skidajući sandale pored obale, zagazila sam kroz visoku travu u mutnu toplu vodu. Puštajući vrelo sunce da sija na mene dok sam slušala zrikanje zrikavaca. Pronalazeći mir usred svetskog haosa. Popela sam se na ljuljašku od konopca koja je visila iznad vode sa vrbine grane. Stavila sam slušalice, pretražila kroz pesme i pronašla ono što sam tražila. Počela sam da se ljuljam uz nežnu melodiju pesme „Slomljen“, gledajući zemlju ispod mene kako se muti u jedno. Pevajući punim plućima kad je pesma došla do mog omiljenog dela. Kada se potpuno iznenada ljuljaška cimnula unazad, skoro me poslavši u vodu. Ispustila sam vrisak, okrećući se da vidim ko je bio iza mene. Ne očekujući nikad da vidim njega. Creed. „Baš imaš jaka pluća,“ nasmejao se, puštajući ljuljašku. „Šta dođavola? Prestravio si me!“ uzviknula sam, momentalno skačući sa ljuljaške. Šutirajući vodu u vis, isprskala sam ga. Nasmejao se na taj Creedov, vragolast način. Naginjući glavu u stranu, izazivao me je, „Ne počinji rat u kome ne možeš da pobediš Pippin.“

163


„O je li, vojniče?“ nisam skidala pogled sa njegovog dok sam bacala sve svoje stvari do sandala na obali da se ne bi pokvasile. Sa seratorskim osmehom na licu, nagla sam se unapred, sa rastućim iščekivanjem zbog toga što ću uraditi. Gurajući ruke kroz vodu, gurnula sam ogroman talas njemu u lice. Zakoračio je unazad, očiju raširenih u šoku od toga što sam uradila. „Ne iskušavaj me,“ čikao me je, sakrivajući osmeh. „Mislila sam da već jesam.“ Ponovo sam ga zapljusnula, ovog puta sa mnogo više vode u rukama. Ne brinući što je nosio svoj kožni prsluk, koji i dalje nije imao ni jedan od mojih amblema na sebi. „Uradi to još jednom i gledaj šta se dešava, malecka.“ „Hmmm...“ razmišljala sam, stavljajući prst na ugao svojih usana. „Nisam mala, imam skoro petnaest! I zovem se Pippin! Da razjasnimo!“ Nisam mu pružila priliku da odgovori, pre nego što sam punom snagom krenula, zapljuskujući ga koliko sam god mogla. Smejala sam se sve vreme, ne popuštajući. Bacajući gomile vode na njega. Nejasno sam ga čula da kaže, „Nemoj da se žališ, upozorio sam te.“ „Št...“ Prebacio me je preko ramena kao da nisam ni malo teška. Hvatajući me na prepad. Držeći pozadinu mojih kolena da me zadrži u mestu. „Čekaj! Šta to radiš? Ovo nije fer! Veći si od mene!“ vikala sam, pritiskajući rukama o njegova leđa da pogledam i vidim kuda idemo. Ušao je dublje u jezero, ne brinući što su mu se farmerke kompletno natopile. „NE! Ne želim da idem tamo Creed! Imam obučenu lepu haljinu! Molim te!“ molila sam vrišteći i šutirajući. Premestio je ruke da me obuhvati oko struka, spremajući se da uradi nezamislivo. Uhvatila sam se čvršće za njega, iako sam znala da to nema veze jer je jači od mene. „Molbe ti neće pomoći u ovoj situaciji Pippin. Trebalo je da misliš o tome pre nego što si odlučila da uđeš u rat sa vojnikom. Ja ne gubim.“ „Žao mi je! Samo sam se igrala! Spusti me! Molim te!“ „U redu, ali samo zato što si me tako lepo zamolila.“ Nasmejala sam se, misleći da sam pobedila. Nisam mogla više da pogrešim. Potpuno iznenada, podigao me je za struk i bacio me u vazduh. Sletela sam u jezero, potopljena u vodu. Celo telo mi je zaronilo. „Ti seronjo!“ viknula sam, izranjajući iz vode, plivajući nazad ka njemu. Spotičući se o noge, odjednom sam stajala u vodi do kolena. Pogledala sam

164


na dole sa rukama sa strane. „Pogledaj! Pogledaj šta si uradio sa mojom lepom belom haljinom! Sada je uništena!“ Pogledala sam uvis, besneći, spremna da mu priredim pakao, ali me je izraz na njegovom licu ostavio bez teksta. Njegove oči su lutale mojim mokrim telom. Počinjući od mojih kukova do mojih grudi i ponovo do mog lica, pogledom grabljivice. Pogledi su nam se ukrstili na delić sekunde, a on je podigao ruku, brišući kapljicu vode sa mog obraza. Njegov topao palac je uskomešao emocije duboko u meni, čineći da mi se usne razdvoje, a telo uzdrhti. Kunem se da sam mogla da vidim kako se njegovi zidovi polako ruše, otkrivajući pogled koji kod njega nikad do sad nisam videla. Brzo kao što se desilo, tako je i nestalo. Otresao je to, pročišćujući grlo, odmičući se unazad i skrećući pogled od mene. Izgubljen u sopstvenim mislima. Protrljao je zadnji deo glave dok je neprijatna tišina ispunjavala vazduh između nas. Nisam razumela šta se upravo dogodilo, ili čime sam zaradila taj pogled, sve što sam znala je bilo... Da mi se svidelo. Mnogo. Išla sam za njegovim pogledom, dok je gledao ponovo niz moju haljinu. Konačno shvatajući da se beli lepršavi pamuk priljubio uz moje telo kao druga koža. Naglašavajući moje obline i grudi. Obrisi mog krem brusa i gaćica pomaljali su se kroz vrlo providan materijal. Progutala sam s mukom. Odjednom sam se osećala izloženo i ranjivo, ali se nisam pomerila da se pokrijem. Prvi put u životu, osetila sam da me neko gleda zapravo kao ženu koja postajem, a ne kao da sam još uvek klinka kako su svi stalno ponavljali. To nije bio bilo ko... To je bio Creed. I to mi se sviđalo više nego išta drugo. „Moja haljina...“ Skinuo je svoj kožni prsluk, bacajući ga na obalu pored mojih stvari. Onda je uhvatio ivicu svoje bele majice, povukao je preko svoje glave i skinuo. „Evo,“ prekinuo me je, bacajući je na mene. I dalje gledajući u stranu. Nasmejala sam se. Prinoseći je nosu sekund pre nego što sam je navukla. Želeći da zapamtim njegov miris. Zakikotala sam se kad sam videla kako izgledam, „Izgledam kao da nosim džak za krompir.“ 165


Okrenuo se, ponovo se suočavajući sa mnom, prekrštajući ruke preko grudi. Baš kad sam pomislila da ne može biti još neprijatnije, ovo je dodalo potpuno nov zaokret na neprijatnosti. Usta su mi zamalo ostala otvorena od pogleda na muškarca koji je stajao ispred mene. Telo mu je bilo jako napeto od ovog što se upravo desilo između nas, pokazujući svaki gladak mišić i tetovažu. Bio je prekriven mastilom, od izvajanih grudi do isklesanih trbušnjaka, sa naglašenim pločicama. Čizme su mu bile potopljene u jezeru, natapajući donji deo njegovih farmerki. Težina vode ih je vukla niz njegov uzan struk, ističući ’V’ tačno iznad njegove staze sreće. Što mi je, samo po sebi, uradilo svakakve stvari. Njegove tetovirane ruke bile su definisane, zategnute i krupne, samo doprinoseći njegovoj visokoj, snažnoj figuri. Bio je loš dečko u stvarnom svetu. Nisam mogla. Da dišem. Pratio je moj pogled niz njegovo izloženo telo, na isti način na koji sam ja nekoliko trenutaka pre, kad je on gledao u mene. Podižući pogled prema mom licu, napućio je usta, pokušavajući da se ne nasmeje. Bio je red na mene da skrenem pogled od njega, iako to nisam želela. Obrazi su mi se zarumeneli, srce mi je ubrzalo, jako udarajući o moje grudi, stvarajući mi slabost u kolenima. Njegova tišina je učinila stvari još čudnijim između nas. Mrzela sam to, isto koliko sam volela. „Ne izgledaš loše u mojoj majici, džaku krompira i tako to,“ primetio je, konačno prekidajući tišinu. Pocrvenela sam, ponovo gledajući u njega. Smeškajući se odgovorila sam, „Imaš naviku da pratiš devojke do jezera?“ „Nisam od dvanaeste godine,“ razvlačio je, stavljajući ruke u džepove, naglašavajući svoju jaku građu. Bilo je zbunjujuće kako odrastao čovek može izgledati veće svaki put kad se pojavi. Nisam viđala ni njega ni brata baš često, iako su bili stacionirani u Fort Braggu, samo dva sata udaljenom od Oak Islanda. Obojica su držali visoke pozicije u vojsci koje su im omogućavale mnoge rasporede na misije i obuke. Creed je bio Masonov narednik u jedinici specijalnih snaga. On je bio specijalista za oružje, a Mason inženjer koji sve diže u vazduh.

166


Ja bih uvek brojala dane do njihovog povratka, čak i ako bi ih videla samo na par sati. Mason bi došao kući na odsustvo na nekoliko nedelja ali nikad nisam videla Creeda kad je dolazio. Stvari nisu bile iste od kad je Mason otišao pre dve i po godine. Mama i Stacey su većinu dana bile na ivici nervi, brinući se da li je njihov dečak u redu. Mama je skakala svaki put kad zazvoni telefon, misleći da je čekaju loše vesti na drugom kraju. Tata je sebe okupirao poslom i ponašao se kao da se ništa nije promenilo. Ali svi smo znali da je jednako zabrinut, samo je bio dobar u čuvanju emocija u sebi. Sa druge strane, mama nije bila. Život kod kuće jednostavno nije bio isti bez Masona. Mada, definitivno je bilo tiše. Svima nam je nedostajao i svake noći smo se molili da je bezbedan. Unapred smo se radovali njegovom sledećem pismu koje je slao mesečno kad god je mogao. Kod mene se nije mnogo toga promenilo, osim mog tela, zbog čega je moj tata samo primenio još pravila. Dodajući ih beskonačnoj listi stvari koje ne smem da radim. Gušila sam se u sopstvenoj kući, više nego ikad pre. Nikom nije bilo jasno odakle dolazim, to je bila bitka u kojoj nikad nisam pobedila, ali sam odbila da prestanem da se borim. Okupirala sam sebe školom, poslom i surfovanjem iako sam u stvari jedino želela da budem prihvaćena. „Nisam znala da dolaziš u posetu sa Masonom. Kad ste vas dvojica došli? Čekaj... kako si znao da sam ovde dole?“ pitala sam stavljajući ruke na kukove, naginjući glavu u stranu. Upućujući mu ispitivački pogled. Ponovo je pročistio grlo, zaškrgutavši promuklim tonom, „Sedeo sam gore na večeri i video te da prolaziš.“ „Aha, znači jesi me pratio.“ „Zašto ta tužna pesma Pippin?“ pitao je, ignorišući moje pitanje. „Dečko ti je slomio srce? Slomiću mu ja jebene noge.“ Smejala sam se kao što nisam zadnjih nekoliko meseci. „Potrebni su momci sa kojima ćeš pričati pre nego što mogu da ti slome srce,“ priznala sam, hodajući prema svojim stvarima pored obale. Sela sam, naslanjajući se rukama unazad, puštajući noge da vise iznad jezera. Creed me je pratio, sedajući pored mene, ponovo oblačeći kožni prsluk. Izvukao je svoje cigarete. „Pogledaj šta si uradila.“ Klimnuo je glavom bacajući pakovanje cigareta između nas. 167


„Tako ti i treba. Ionako su loše po tebe.“ „Je li tako?“ procedio je sarkastično. „Nikad to nisam čuo ranije.“ „Dobro.“ Slegla sam ramenima. „Onda ću i ja početi da pušim.“ „Hoćeš kurac,“ narugao se, smejući se. „Dakle, šta znači to da dečaci neće da pričaju sa tobom?“ Gledao me je sa strane. Opet sam slegla ramenima ne znajući šta da kažem. „U svakom slučaju ne trebaju ti dečaci da pričaš sa njima. Imaš dovoljno muškaraca u svom životu da ti nadoknade ta mala govna.“ Prevrnula sam očima. „Zvučiš kao moj tata. Pored njega i mojih ujaka, nema muškaraca koji će uspeti da priđu ni ulaznim vratima. Ja imam skoro petnaest godina, Creed i nikad se nisam poljubila. Da li znaš kako je to biti jedina devojka u prvom srednje koja nikad nije bila na sastanku ili se poljubila?“ Pitala sam, gledajući u njega. „Svi moji prijatelji jesu, to je sve o čemu pričaju kad izađemo, što više nije često. Većina njih već imaju momke sa kojima provode svaki budan trenutak.“ Uzdišući, duboko sam udahnula. „Nikad nisi rekla ni reč o tome u pismima.“ „Želiš da slušaš o mom ljubavnom životu ili o nedostatku istog?“ Podigla sam obrvu. „Znaš kakav je moj tata... misliš da se to promenilo? Dođavola ne. Postalo je još gore, pogotovo od kad je Mason otišao. Bo ne pravi ni pola problema kao pre. Nemaju da rade ništa drugo osim da se fokusiraju na mene.“ „Ti si klinka,“ jednostavno je izjavio. „Da li mi zbog toga ne odgovaraš na pisma?“ Stavio je ruke na kolena. „Mislim da tvoj tata to ne bi cenio.“ „Uhh!“ izbrbljala sam, znajući da je u pravu. On bi poludeo kad bi stiglo pismo adresirano na mene od Creeda. „To je tako frustrirajuće. Ne mogu da izlazim na sastanke. Jedva da mogu da napustim kuću bez tate za leđima koji me pita gde idem. Nikad me neće pustiti da odrastem. Sledeće nedelje je igranka u školi i mene nisu čak ni pozvali, niti mi je dopušteno da idem. Završiću sama sa dvadeset mačaka, noseći majicu na kojoj piše: Kako ide mačkama.“ Ispustio je grleni smeh iz dubine svojih grudi. Oči su mi se raširile od iznenađenja njegovom reakcijom. „Nije smešno! Biću gospođa sa mačkama, a ti se smeješ!“ „Objasniću ti Pippin,“ promrmljao je kroz smeh, tresući glavom. „Dečaci tvojih godina žele samo da tucaju. Sranje... muškarci generalno samo žele 168


komad dupeta. Ne brinu ni o čemu drugom osim o širenju tvojih nogu, posebno kad su im se jaja upravo spustila. I sva sranja koja ti serviraju su samo da ih pustiš da ti ga stave.“ „Oh...“ trgla sam se unazad, bacajući pogled prema njemu. „Da li si i ti... mislim... znaš... da li si i ti... radio te stvari... znaš, kao to?“ „Ma neee dušo. Ja sam iskreni seronja.“ „A šta sa Autumn? Mislila sam da ti je bila devojka. Mislim... bila je... predivna. Želela bih da izgledam kao ona.“ Suzio je oči prema meni, razmišljajući šta da mi kaže. „Nemoj nikad da pokušavaš da budeš ono što nisi. Savršena si baš takva kakva si, razumeš?“ Zalepršali su mi leptirići u stomaku, ali sam oprezno klimnula glavom, gledajući ponovo u vodu. „Dođavola sa tim malim govnima koja neće da se zauzmu za tebe. Jednog dana ćeš sresti muškarca koji će te voleti i to ti pokazivati. Dominirajući nad svakim ko mu stane na jebeni put. I biće srećno kopile što uz sebe ima tebe za svoju ženu.“ „Stvarno to misliš?“ „Znam to. Tek ćeš napuniti petnaest godina dušo, imaš ceo život ispred sebe. Nasmejala sam se jako i široko. Znala sam da sam još uvek mlada. Znala sam da je Creed mnogo stariji od mene, uvek je bio. Verovatno će uvek i biti. Ali sam takođe znala upravo tada i tamo da želim da on bude taj muškarac u mom životu. Taj koga je on upravo opisao sa tako mnogo iskrenosti i ljubavi u svom glasu. Znajući sa svakim otkucajem svog još uvek mladog srca... Uvek sam znala.

169


Ušao sam u izveštački šator nešto posle četiri sata ujutro da primim instrukcije za našu sledeću misiju. To je bio kraj mog trećeg rasporeda u Afghanistanu od kad sam ušao u vojsku pre više od tri godine. Nisam bio kod kuće šest meseci. Izveštački šatori su bili kao učionice, sa redovima klupa i sklopivih stolica. Sve smešteno oko bele table sa instrukcijama i beleškama. Slike neprijatelja, teritorija i obaveštenja projektovanih na ekranu. Koga je potrebno naći i uhvatiti. Mrtvog ili jebeno živog. Zadnja četiri meseca ovog rasporeda bila su čist pakao na zemlji. Sve ista stara sranja su se ponavljala svaki dan. Kretali smo u beskonačne pešačke patrolne misije koje bi trajale odjednom po dve, tri nedelje. Bukvalno smo jeli govna, nemajući pojma šta je to u stvari bilo. Bilo je ili da se udavimo ili jebeno umremo od gladi. Spavali smo u smenama u rovovima ili blatu sa jednim okom otvorenim, čekajući na pobunjenike da se pojave iza prokletih brda. Uvek smo se osećali kao da nas neko posmatra. Sa prstom na okidaču naših pušaka sve vreme, spremni da ih otpustimo na neprijatelja u svakom datom momentu. Dani su bili dugi, a noći još duže. Popeli smo se na svaku jebenu planinu. Pretražujući svaku pećinu za čovekom za koga sam počeo da verujem da jebeno ne postoji od početka. Vozili smo se selima, prikupljajući informacije koje nas nisu vodile nikuda osim što smo jurili sopstvene jebene guzice. Njušili smo pobunjenike kao jebeni besni psi. Koristeći sve neophodne mere da nateramo kretene da jebeno pričaju. Najluđi deo u svemu ovome bio je da smo se povratkom u Afghanistan osećali skoro kao kod kuće. Svi smo se tako osećali. Biti civil, bilo je mnogo 170


teže nego biti vojnik. Rat će te sjebati do tačke gde ništa više neće imati smisla kad se vratiš u Države. Naše misli su uvek na bojnom polju zajedno sa dušama koje smo jebeno uzeli. To je bila još jedna stvar za koju te vojska nije pripremila. Stvaran život. Prilagođavanje normalnom životu bila je najteža jebena pilula za gutanje. Bilo je tako jebeno teško da ponovo funkcionišeš normalno i isključiš mentalitet „ubiti ili biti ubijen“ preko celog dana. Najmanje stvari kao što je pokretanje kosilice ili okretanje plafonskog ventilatora mogle su da budu okidač stvarima u mojoj glavi za koje nisam čak ni znao da su jebeno tu. Trenutna greška u rasuđivanju bi se desila između neznanja gde si bio ili kako si trebao da reaguješ. Živeo sam i disao rat po više meseci. Bili smo pod konstantnim napadom... auto bombe, samoubice, bombe pored puta, minobacači, kučkini sinovi gledaju u tebe kao da te jebeno mrze iz dana u dan. Ubijao sam neprijatelje. Gubio sam braću. Upravo isto kao u MC. Dugi periodi nasilja bili su psihološko nasilje. U stvarnom svetu, bio sam sumnjičav, napet i lako sam besneo. Ako sam i mislio da mi je narav loša ranije, nisam mogao biti više u zabludi u vezi toga. Budio sam se po nekoliko puta noću jebeno prestravljen da ne mogu da nađem svoju pušku. Bori se ili beži mentalitet koji sam imao, pretvorio se samo u bori se. To je sad postao moj život. Stalno očekujući da se nešto jebeno loše dogodi, uvek na oprezu, uvek čekajući da ubijem što nisam jebeno mogao da vidim. Sve ove misije su zahtevale istu stvar, veštinu i sposobnost nevidljivosti, što su samo timovi specijalaca, ruku punih posla mogli da izvedu. Moj tim, onaj za koji sam bio zadužen, bio je najbolji od jebeno najboljih, grupa nemilosrdnih kučkinih sinova koji se ničeg nisu bojali. Bačeni u najusranije moguće uslove, izdržavajući najgore moguće situacije poznate čoveku. I vraćali su se po još. Išli smo prema zoni iskakanja tog dana, po aktivnoj borbenoj dužnosti. Posle oko 24 kilometra informisani smo da budemo spremni. Grupa kretena je već bila primećena da ide u našem pravcu od drugog tima U.S. vojnika. Moja jedinica je zalegla u pošumljenoj oblasti oko tri kilometra od nekih lokalnih sela i počela da izviđa teritoriju. Napunjenih pušaka i jebeno 171


spremni da zapucaju, hodajući nogu pred nogu, osluškujući sve okolo za bilo koji znak drkadžija. Podigao sam levu ruku, signalizirajući da nastave. „Sve je čisto,“ informisao sam kroz radio. Gledajući kroz nišan, okretao sam se levo i desno. Išli smo kroz šumu pokušavajući da budemo nevidljivi koliko je to moguće. Stapajući se sa prirodom. Čak ni moje disanje nije smelo da ne bude usklađeno. Što je situacija opasnija bila, to sam ja bio mirniji. Vidite, moje najgore noćne more su se već ostvarile, ničeg nije ostalo da me plaši osim straha samog po sebi. Adrenalin mi je neprestano radio, znajući da je neprijatelj bio blizu, ali ga uopšte nisam video. Sve moje akcije i naređenja su morale da budu proračunate i precizne. Moj sluh se izoštravao sa svakim pređenim korakom u pravcu opasnosti. Iznenada, odjeci vrisaka iz daljine zaustavili su naš silazak. Signalizirao sam timu da stane, pokazujući na svoje uvo pa onda ispred sebe. Još više pometnje ispred sela kome smo prilazili ispunilo je pošumljenu oblast. Zviždući zvuk začuo se sa moje desne strane momentalno praćen snažnim udarom. Moj prvobitni instinkt je bio da legnem na zemlju, ali sam ignorisao taj osećaj. „Jebiga! Zaležite!“ vikao sam kroz svoj radio. Gledao sam da nađem Andrewsa, ležao je na svojim leđima nekoliko metara od mene ne pomerajući se. Krv je tekla niz njegovo lice u zemlju. Moj tim se zaklonio, sakrivajući se iza drveća, ležeći na stomacima u blatu. Osmatrajući oblast da pronađemo kurvine sinove koji su otvorili vatru. Četiri ili pet Afghanistanskih vojnika dolazili su brzo prema nama. Nije bilo vremena da mislim. Nije bilo vremena da dišem. Nije bilo vremena da odjebem odavde. „Poubijajte ove kučkine sinove! Odmah!“ Vikao sam preko zvuka metaka koji su leteli na par santimetara od oduzimanja mog života. Žene su vrištale, pucnji su odzvanjali sa otvorenom vatrom svuda oko nas dok sam se probijao ka njemu. „Andrews! Ostani sa nama! Da li me čuješ? Bori se. Kučkin sine! Danas nije tvoj dan da umreš!“ Vrištao sam, gazeći kroz blato, bežeći levo i desno. Izbegavao sam metke od neprijatelja i od mojih ljudi, pokušavajući da 172


dođem do njega. Još jedan metak je proleteo kraj mene, ovaj put mi okrznuvši rame. „Uhhhh... Jebiga!“ zaškrgutao sam zubima, stavljajući desnu ruku na rame osećajući koliko gadno sam pogođen. Krv je curila sa ruke na prste. „Jebene pederčine!“ Grabeći pušku, naciljao sam pravo u odgovornog idiota zaustavljajući ga na mrtvo na njegovom putu. Pao sam na kolena pored Andrewsa koji i dalje nije reagovao. Nisam morao da proveravam puls, znao sam po zjapećoj rupi u njegovom čelu da je umro. Skinuo sam sa njega pušku i municiju, grabeći kacigu u kojoj je bila sigurno pričvršćena slika njegove žene Deb i njihove novorođene bebe devojčice. Pismo je virilo iz njegovog džepa. Napravio sam znak krsta iznad njegovog tela, mrmljajući. „Pepeo pepelu, prah prahu i sva ta jebena sranja.“ Prvi put kad smo izgubili jednog od naših, nisam znao kako da ispratim vojnika, zatekao sam sebe kako radim upravo istu sentimentalnost koju sam video da moj otac radi previše prokletih puta da bi brojao. Nikad nisam bio religiozan čovek i to mi je izgledalo bolje nego da ništa ne kažem. „Tako mi je žao brate... poubijaćemo sve do zadnjeg od tih kučkinih sinova.“ „Creed!“ Mason je vikao, privlačeći moju pažnju na njega, pokazujući na sever. Pogledao sam preko čistine, otkrivajući scenu kompletnog užasa koji se odvijao u selu. Pobunjenici su izvlačili devojčice iz seoske škole za kosu, šutirajući i vrišteći. Znao sam koje su karte podeljene devojčicama i trebao mi je i zadnji delić mog bića da ne uletim tamo i pobijem sve do zadnjeg kučkinog sina. Mason je dotrčao, izbegavajući metke i padajući pored nas. Odvajajući me od scene. „Creed, pogođen si?“ „Video si ovo“ ključao sam, klimajući glavom prema njima. Ignorišući moje pitanje, ponovo je pitao. „Da li si pogođen?“ „Jebem mu mater, dobro sam, samo sam okrznut. Moramo da učinimo nešto pre nego što ih ona kopilad siluju i sve ubiju. Pomozi mi da prenesem Andrewsa do onog oborenog stabla.“ Klimnuo sam glavom ka masivnom stablu koje ležalo samo nekoliko metara udaljeno. Zavukao sam njegove fotografije i pismo u džep. Želeo sam da budem siguran da sam ih lično dostavio njegovoj ženi, ako i kada 173


izađemo odavde. Owen nas je pokrivao dok smo podizali Andrewsovo mlitavo telo za njegov ranac i vukli do stabla. Prvo pravilo jebenog rata. Ni jedan vojnik se ne ostavlja za sobom. Niko od nas nije imao vremena da razmišlja o još jednom ukradenom životu. Još jedan vojnik se ne vraća kući svojoj ženi i deci. Još jedan nevin život je izgubljen. „Narednik Jameson štabu, da li me čujete?“ pozvao sam preko radija dok je Owen uzeo neku gazu iz svog ranca i počeo da obmotava moju ruku čvrsto kao povez. On je bio naš bolničar. „Čujem Jameson. Ovde je major Douglas iz štaba.“ „Imamo jednog mrtvog vojnika i nekoliko ranjenih,“ informisao sam, priljubivši uvo da prigušim zvuke oko nas. Pretraživao sam oblast. „Blizu smo Hesaraka, smeštenog na 33° 59’49“ istočno od Lowgara. Imamo pogled na selo, nekoliko Talibanskih muškaraca je napalo celu žensku školu. Jebeno ih vuku napolje za njihovu prokletu kosu, tuku ih i rade Bog zna šta još. Ulazimo unutra. Ponavljam... ulazimo unutra.“ „Odstupi vojniče!“ „Šta?“ trgao sam se unazad, primičući prijemnik bliže mom uhu, misleći da ga nisam ispravno čuo. „Čuo si me! Jebeno odstupi!“ Major Douglasov glas škripao je kroz radio. „To selo nije briga U.S. Vlade. To nije deo vaše misije naredniče. Da li me čuješ? Da si jebeno odstupio. To je naređenje! Da li čuješ?“ „Zajebavaš me sada? Nećemo sedeti i gledati nevine devojčice silovane i ubijene kad im možemo pomoći. Vidimo drugu U.S. vojnu trupu izvan objekta. Možemo da poubijamo te kučkine sinove, završimo našu misiju i vratimo se kući na večeru. Ulazimo!“ Jednom kad je horizont bio čist, ustao sam, ignorišući nalet bola koji se širio niz moju ruku i krv koja je kapljala sa mojih prstiju. „Creed! Čuo si ga! Odstupi!“ Owen je vikao na mene. „Ako želiš živote tih devojčica na svojoj savesti, onda si ti jedan veoma sjeban vojnik! Uzmi svoja sranja i hajde, ti jebena pičkice! Neću ti reći ponovo. To je naređenje.“ Major Douglasov glas se ponovo vratio preko radija. „Odjebi vojniče! Odstupi! Oni imaju naređenje da ne uzvrate vatru, da se ne upliću ni na jedan način. Uđite unutra i mrtvi ste! Mi moramo da izaberemo i odlučimo 174


koje su naše bitke, a ovo nije naša bitka za koju se borimo. Sada jebeno odstupi Jameson.“ Nisam oklevao, potrčao sam najbrže što sam mogao, ali ne dovoljno brzo. Bolni vrisci male devojčice ispunili su moje uši dok sam gledao kako zadobija udarac za udarcem u svoje sitno telo. Lica skoro neprepoznatljivog sa udaljenosti između nas. Pokriveno sopstvenom krvi i prljavštinom. Prigušene od udaraca njegovih pesnica. Pogled mi se sužavao što sam bio bliže. Novi nalet adrenalina prostrujao je kroz mene dok mi je srce udaralo u ušima ogromnom brzinom kao da sam imao prokleti infarkt. Sve što sam video bilo je crveno. Sve što sam želeo je da ih spasim. Čak i ako bi me to koštalo mog života. Drugi Taliban se popeo preko devojčice, cepajući joj gaćice, puštajući svoj pojas sa oružjem da padne na zemlju dok je otkopčavao pantalone i izvukao svoj kurac. „To je naređenje!“ čuo sam majorov glas kako odjekuje kroz šumu sa radija. „Možeš da uzmeš svoje naređenje i nabiješ ga u svoje jebeno dupe!“ Jedva da sam izgovorio poslednju reč kad me je metak pogodio u butinu, obarajući me. Vreme kao da je uhvatilo taj momenat da iznenada uspori. Sve se desilo usporeno. Pao sam napred, vrišteći, „Neeeeee!“ dok je drugi metak u magli prošao moje lice, AK47 od pozadi pogodio je Afghanistanca u trku prema meni pravo između očiju kad sam pao na zemlju. Mason mi je možda spasio život, ali ono čemu sam svedočio u narednim minutima me je zamalo ubilo samo po sebi. „Vojnik oboren! Ponavljam... Narednik Jameson je oboren,“ Masonov prigušen glas je objavljivao preko radija. „Jebiga! Prokletstvo! Imam helikopter uz put. Očekivano vreme dolaska... petnaest minuta.“ „Čuo sam,“ Mason je izjavio, iznenada me podižući preko ramena, vraćajući nas do jedinice gde su se zaklonili. Svi smo bili prisiljeni da svedočimo smrti malih devojčica. Niko od nas nije ispustio zvuk dok smo posmatrali brutalno nasilje koje se odvijalo ispred nas. Kunem se da su se njihovi vrisci mogli čuti kilometrima izvan sela. 175


Zadnji delić naše moralnosti nam je bio oduzet tog dana dok smo tu sedeli dopuštajući kurvinim sinovima da otrgnu njihovu nevinost. Prodirući unutar i izvan njih, tukući ih sve dok više nisu vrištale, smejući se i jebeno uživajući sve vreme. Njihovo užasno vrištanje ispunilo je vazduh, dovodeći moj tim na prokleta kolena. Bespomoćno su pokrivali svoje uši, tiho se raspadajući. Tiho su se molili Gospodu iznad nas da im oprosti njihove grehe. Ja sam ga jebeno psovao što je dopustio da ovo počne. Ovo nije bilo prvi, a neće biti ni poslednji put da nam je rečeno da odstupimo. Samo dopunjujući moju mržnju prema našoj vladi.

176


Otišla sam tog dana u školu ne očekujući nikad ono što dolazi. Rick je bio na gomili mojih časova tog semestra u školi. Većina mojih predavanja je bilo napredno. Ja sam bila tek druga godina, ali je on bio treća. On je bio jedini dečko koji mi je posvećivao imalo pažnje. Koristeći svaku mogućnost da flertuje sa mnom, tražeći da pozajmi olovku, ili postavi pitanja u vezi matematike koja nije razumeo. Znala sam da je to fora. Videla sam da su svi njegovi testovi i zadaci ocenjeni peticom kad nam ih je profesor matematike vraćao. Kad je zvono u školi zazvonilo za kraj, otišla sam do ormarića da ostavim knjige, a komad papira mi je pao na stopala. Podigla sam ga, okrenula i pročitala, „Ti i ja, petak uveče? -Rick.“ Želudac mi se okrenuo, obrazi zagrejali, a ruke iznenada postale znojave. Provirila sam iza vrata ormarića i srela njegov pogled. Smejući se, izbrbljao je, „Pa?“ sa kraja hodnika. Pogledala sam od njega prema papiru i nazad, klimajući glavom malo previše uzbuđeno. Srećna spolja, ali sam jebeno otkačila iznutra. Moj tata to nije odobravao. Kasnije tog dana, u najmanju ruku smo se raspravljali. Ruke su letele, stopala su udarala, pokušavajući da ubacim malo razuma u njegovu glupu glavu. „Tata! Ja imam petnaest godina! Ne možeš nastavljati da me tretiraš kao bebu!“ Vikala sam od kuhinjskog pulta. On je mami pomagao da spremi večeru. „Mia Alexandra Ryder, nećeš izaći sa tim dečkom. Kraj priče.“ „Upravo si me nazvao punim imenom?! I ne! Priča je tek počela! Tata, on je dobro dete. Pametan, sportista, voli brza kola. Da li sam spomenula da je pametan?“ 177


„Nije me briga ni da je predsednik šahovskog kluba, da ima protezu i bubuljice. Ti nećeš izaći na sastanak.“ „Hajde tata! I ti si nekad imao petnaest. Ostavi me na miru! Ne pitam te da se udam! Pitam te da izađem. Budem normalan tinejdžer. Zar mi ne veruješ?“ „On je taj kome ne verujem Mia. I da, i ja sam nekad imao petnaest, i nije ti baš dobar primer za poređenje ni na jedan način, malecka.“ Uputio mi je samozadovoljan pogled zbog čega se mama nasmejala sebi u bradu. Deka mi je jednom pričao da je tata bio seronja prema mami kad su bili deca i da je on bio iznenađen što mu je čak oprostila za sve stvari koje joj je priredio. Ujela sam se za jezik želeći da izlanem ovu poslasticu od informacije kako bi video da ni on nije savršen. Da i ja zaslužujem šansu da pravim greške i učim iz njih kao što je on, ali sam odustala. Umesto toga odigrala sam na žensku kartu i potražila mamu. „Mama, ti znaš kako je to biti devojka. Urazumi malo svog muža. Prosvetli ga, molim te!“ „Lucas, upoznala sam roditelje tog dečaka. On ima dobro seme. Ja kažem da ide.“ „Bolje bi mu bilo da ništa ne radi sa svojim semenom, pogotovo da ga ne sadi.“ „Da li mi i dalje pričamo o Ricku? Ili baštovanstvu?“ Pogledala sam u njih zapanjeno. Pa, mogu li da idem?“ „Dobro. Ali pod jednim uslovom.“ Spustio je nož koji je koristio za sečenje krompira. „Mason će doći kući na odsustvo za nekoliko dana. Ako želiš da ideš na taj... sastanak,“ rekao je, mučeći se da kaže zadnju reč. „Tvoj brat će morati da se složi sa tim. Skočila sam sa stolice i potrčala ka njemu, jako ga stisnuvši u zagrljaj. Umalo ga oborivši na pod. „Hvala! Hvala! Hvala!“ „Nemoj mi još zahvaljivati. Tvoj brat još nije pristao.“ Mason je došao kući nekoliko dana kasnije kao što je tata rekao. Spopala sam ga na vratima, čvrsto ga grleći i govoreći mu kako mi je mnogo nedostajao. Odmah ga pitajući da li bi on pošao sa mnom na sastanak u petak uveče. Pogledao me je kao da imam dve glave, ali se Giselle odmah složila, a on nije bio u dobrom položaju da joj kaže ne. Skoro kao moj tata... Mason je takođe priredio Giselle mnogo svakakvih sranja. 178


Proveo sam dve nedelje oporavljajući se u baznoj vojnoj bolnici, pošto sam bio pogođen u šumi. Trebalo bi da prigrlim jebeno slobodno vreme, ali sam mrzeo saznanje da su moji ljudi napolju na zadatku bez mene. Provodio sam vreme flertujući sa medicinskim sestrama, gledajući do koliko njih mogu doći da mi popuše kurac posle radnog vremena. Igrajući na ja-sam-ranjenivojnik kartu. Dobio sam više pički u ovih dve nedelje nego što sam imao mesecima. Iznenadili biste se koliko žena je voljno da služi svojoj zemlji na kolenima. Dobio sam packu po rukama, tako reći, za svoje akcije neodstupanja kao što mi je major naredio. Moje jedino spasenje od jebenog oduzimanja činova je bilo u tome što sam bio stvarno dobar u onome što sam radio. Mi smo bili entitet sami za sebe i veći deo vremena smo i onako radili sve što smo jebeno hteli. Ali kad sam napokon bio otpušten, moj major se obračunao sa mnom iza zatvorenih vrata kao muškarac sa jebenim muškarcem. Što znači da me je izudarao po prokletom licu nekoliko puta, vraćajući me na zemlju, zadajući mi još nekoliko dobrih udaraca u grudi, lice i stomak. Preteći mi da ako ga još jednom ne poslušam neće dva puta razmisliti da mi oduzme čin. Jednom u životu, podneo sam sve do zadnjeg udarca kao jebeni muškarac čak iako sam mogao da ga razbijem. Jednostavno sam bio zahvalan što je samo moje telo bilo to koje je podnelo najveći teret njegove kazne. Vratili smo se u Države na dvonedeljno odsustvo. Owen je išao kući u Arkansas da vidi svoju porodicu i novorođenu bebu devojčicu. Njegova žena je rodila njihovo prvo dete dok smo mi bili locirani u brdima. Nisam nikad video odraslog čoveka da plače kao što je on kad smo se vratili u bazu. Njegova žena mu je poslala video snimak iz porodilišta koji je njena mama napravila za njega. „Želiš li da izađeš sa nama večeras?“ Mason me je pitao čim sam prošao kroz vrata u Gisellin stan. Ja sam provodio veći deo dana sa Dieselom, ločući piva u lokalnom baru i pričajući o glupostima. Dajući mi obaveštenja šta se dešavalo u klubu u mom odsustvu. O svemu, od zvaničnog posla do koliko novih kurvi je jebao.

179


Pričali smo o tome kako je moj matori od kluba manje više napravio svoje stalno boravište. Zvanično napuštajući mamu, ali i dalje joj dajući pare za život. Dodajući ono što sam joj slao svakog meseca. Kao da to čini stvari ispravnijim. On se i dalje nije menjao, bio je još uvek sumnjičavo govno. „Možeš mi pomoći da ga isprepadamo do ludila,“ Mason je dodao dok sam sedao u stolicu do njih, bacajući ključeve na stočić za kafu. Pitajući se o kome dođavola oni pričaju. „Ja mislim da je to slatko,“ Giselle je uskočila, prenoseći moju pažnju na nju. „Meni uopšte ne smeta da budem pratnja. Ti si samo besan što tvoja mlađa sestra ide na svoj prvi sastanak. Prevaziđi to Mason, ona ima petnaest godina sada. Taman je prokleto vreme da je tvoj tata pusti da radi nešto normalno. Da li znaš kroz šta sam sve morala da prođem samo da je odvedem da sredi nokte i kupi novu garderobu za danas? Ta jadna devojka je zaglavljena kod kuće sve vreme. Uglavnom kao ja čekajući na tebe,“ naglasila je, gurajući mu svoj prst u grudi. Nagnuo sam se unapred, odmarajući laktove na svojim kolenima. Izvijajući obrvu pitao sam, „Mia ide na sastanak?“ Uhvaćen nespreman. Mason je uzdahnuo, „Da.“ „Sa kim?“ „Nekim jebenim klovnom iz njene škole, koji joj visi nad glavom da izađe sa njim ceo prošli mesec. Jebeno ne znam, verovatno samo neki jebeni kreten koji prebaci ogrlicu preko majice, nosi polo majice i kaki pantalone. Pretpostavljam da se moja mama uvukla tati u dupe da je pusti na sastanak. On se složio da je pusti samo ako bih ja išao sa njima. Mia me je preklinjala čim smo ušli sinoć na vrata,“ izjavio je klimajući glavom ka Giselle. „A ova koliko je beznadežno romantična, jedva je dočekala.“ Giselle se široko nasmejala. „Šta ako završe venčajući se?“ Pljesnula je obema rukama, oduševljena. „Mogli bi da kažemo da smo bili na njihovom prvom sastanku! O Bože, pokazala mi je njegovu sliku i veoma je sladak! Praviće slatke bebice.“ „Šta koji kurac?“ prsnuo sam na njeno preterano preseravanje. „Ne seri,“ složio se. „Jesi li za?“ „Srešćemo se tamo. Imam neka posla za koja treba da se pobrinem.“ Na brzinu sam se istuširao kod Giselle, oblačeći čiste farmerke i belu majicu koje sam imao spakovanu sa sobom i svoj kožni prsluk. Uvukao sam pištolj u zadnji deo farmerki pre nego što sam nabacio na sebe svoju kožnu 180


jaknu. Skočio sam na motor i pojurio prema skladištu gde je bilo određeno mesto mog sastanka. Sve o čemu sam mogao da mislim bilo je da završim posao i odjebem odatle. Osećajući potrebu da stavim to malo govno na njegovo mesto ako samo spusti jednu ruku na Miu. Zaustavio sam se na parkingu, parkirajući pored Martinezove limuzine. Skidajući kacigu, krenuo sam prema njegovoj jebenoj zabavi dobrodošlice od pet naoružanih ljudi koji su nosili crna odela. Jedan od njih je otvorio zadnja vrata, pokazujući mi da uđem unutra. I jesam, sedajući preko puta tog arogantnog kučkinog sina u crnom trodelnom odelu. „Kasniš.“ Odmeravao sam ga gore dole drskim osmehom. “Samo sam se ulepšavao za tebe,“ podrugljivo sam odgovorio. Ukrštajući pogled sa Martinezom. „Ja ne čekam ni na koga. Nemoj da ti se to ponovi.“ „Zapamtiću to za sledeći put kad odlučim da zapravo jebeno obratim pažnju.“ Izvukao je disk iz unutrašnjosti sakoa, dodajući mi ga. Nagnuo sam glavu u stranu, okrećući ga u krug u ruci da bi pročitao natpis: „Istine.“ „Ovo je to?“ „Da li si očekivao prokletog ponija? Tu je sve što ti je potrebno. A sada se gubi.“ Otvorio sam vrata. „Kao i obično... bilo je jebeno zadovoljstvo.“ Nisam više pomislio ni na njega ni na disk. Uguravši ga u unutrašnji džep kožne jakne, skočio sam ponovo na motor, zaturirao sam ga i otišao. Parkirajući motor blizu zadnjeg ulaza staze za kuglanje malo posle osam, skinuo sam kožnu jaknu i dobro je pričvrstio na zadnji deo motora. Stavljajući kacigu iznad nje. Mesto je bilo krcato decom koja trče svuda naokolo, vrište, smeju se i već su me iznervirali do besvesti dok sam pokušavao da se probijem kroz adolescentski haos. Uočio sam Miu pre bilo koga drugog. Nju nije bilo jebeno teško promašiti, pokazivala je više kože nego što sam video ikad pre. Nosila je haljinu krem boje koja je bila jebeno previše kratka i visila nisko na njenim grudima. Njene kaubojske čizme samo su doprinosile šarmu njene proklete odeće.

181


Drski mali govnar koji je stajao ispred nje nije bio viši od metar sedamdeset osam, težak ne više od 80 kg. Nosio je polo majicu boje lososa, tamne farmerke i Nikeice. Klinac je definitivno ležao na parama. On nije gledao u njeno lice dok je ona brbljala. Nije skidao pogled sa njenog dekoltea koji je bio potpuno izložen. Ona je samo stajala tamo uvrćući krajeve kose dok joj se telo meko njihalo uz usranu pop muziku koja je svirala kroz zvučnike. Podigao je ruku, sklanjajući zalutali pramen kose iza njenog uha, smejući se. Pogledala je krelca pogledom koji mi je bio predobro jebeno poznat. Mason i Giselle se nigde nisu videli i ja sam momentalno znao da je to bio Gisellin rad. Verovatno je ispričala neko sranje kako treba da budu sami. Kurac trebaju. Uputio sam se prema njima, zgrabivši njenu jaknu sa stola, gurajući je pred nju. Stajući između njih. „Malo je hladno ovde, je li?“ objavio sam, okrećući leđa njenom dečku, klimajući glavom ka njenim sisama. Trgla se unazad, uhvaćena nespremna, sužavajući svoje oči ka meni. Prateći je upitnim pogledom. „Nisam znao da si se spustila ispod svog nivoa, Mia. Ko je tip u kožnom prsluku?“ malo govno iza mene je pitalo, obznanjujući svoje prisustvo. Pogledao sam preko ramena da se okomim na kučkinog sina zbog njegovog komentara, ali sam se zaustavio kad sam osetio da se ruka spustila na moje grudi. Vraćajući ponovo moju pažnju na nju. Mia je gurnula svoju jaknu u moje grudi. „Nemoj mi ovo upropastiti,“ promrmljala je. Prekrstio sam srce sa kažiprstom, upućujući joj seratorski osmeh. Uzdahnula je, prevrćući očima, a onda me je zaobišla i počela da priča ponovo sa svojim dečkom. Okrenuo sam se, stavljajući svoju ruku oko nje, stavljajući teksas jaknu na njena ramena. „Šta ti radiš ovde?“ pitala je, skliznuvši je sa svojih ramena i savijajući je preko svoje ruke. Znajući da je to bolje nego da je spusti na sto. „Zar me nećeš upoznati sa dečkom?“

182


„Oh, gde su mi maniri,“ iznervirala se, klimajući glavom. „Creed, ovo je Rick. Rick, ovo je Creed, jedan od najboljih prijatelja mog brata. Srećan? A sad, šta ti radiš ovde?“ „Drago mi je da sam te upoznao Dick.“ „Rick,“ ispravio me je. „To sam i rekao. Zar ti Mason nije rekao da me je pozvao? Ne bih ovo propustio,“ napravio sam pauzu, pokazujući između nje i Dicka, „Nizašta na svetu.“ Streljala me je upozoravajućim pogledom. „Rekao je da ti treba bebisiter. Gde je on jebeno uopšte?“ odmakao sam se, gledajući okolo po igraonici. „Eno ga tamo, traži nam sto da jedemo dok mi čekamo da se otvori staza. Dajući Ricku i meni malo prostora za priču i druženje, znaš za stvari koje se rade na sastanku,“ izjavila je, naglašavajući zadnju reč. „Možda bi mogao da odeš da im pomogneš.“ „Nee, dobro sam.“ Prevrnula je ponovo očima, pokušavajući da pokrene razgovor sa jebenim lepim dečkom koji je stajao ispred nje. Pričajući o nekim sranjima koja su nebitna. Mason nam je mahnuo prema stolu posle par minuta dok se ona pretvarala kao da ja čak i nisam bio tamo. „Prvo dame,“ insistirao sam, pokazujući na Miu da vodi put, koračajući blizu nje kako bi mogao da odsečem njenog lepog dečka. Čuo sam ga kako reži sebi u bradu dok smo hodali prema stolu. U zadnjoj sekundi sam odlučio da stanem kod bara, uzimajući Masonu, Giselli i sebi pivo, za Miu sladak čaj i za Dicka čokoladno mleko u jebenoj dečijoj čaši. Mia se namrštila kad sam mu je dao, ali Mason se nasmejao sebi u bradu, a i ja sam mislio da je prilično jebeno smešno. „Samo pokušavam da budem ljubazan,“ promrmljao sam u njen obraz, sedajući pored nje. Večera se nastavila. Mason i Giselle su razgovarali o tome šta su radili tokom našeg odsustva ne obraćajući pažnju ni na koga drugog za stolom. Dok je Mia upijala svaku reč koja je izašla iz Dickovih jebenih usta. Ja sam samo sedeo tamo kao čudak, pijuckajući pivo. Upijajući sva sranja koja joj je govorio. „Moj tata poseduje plavi 1968 Plymouth Roadrunner 340 sa šest cilindara što je 500 konjskih snaga. Kad napunim sedamnaest sledećeg meseca biće 183


samo moj. Možda ti i ja možemo da odemo do obale, da se provozamo ili tako nešto,“ predložio je, namigujući, čineći da njeni obrazi postanu jarko crveni. „Oh, moj Bože, to je tako fantastično. Moji ujaci su obožavaoci brzih kola,“ Mia je odgovorila, naslanjajući se preko stola, uvrćući svoju kosu oko prsta. Ponašajući se kao da stvarno zna o čemu je malo govno pričalo. „Da li voliš brze stvari?“ aludirao je, nameštajući osmeh, protrljao je svoj palac po njenoj ruci na stolu. Odupro sam se nagonu da slomim njegove jebene prste. „Prokletstvo... u najmanju ruku bi trebao da znaš o sranjima o kojima pričaš kad pokušavaš da impresioniraš svoju devojku. 1968 Plymouth Rodrunner 340 sa šest cilindričnim motorom može imati samo 290 konjskih snaga. To je kao da kažeš da ti je kurac dvadeset centimetara, a on je u stvari deset,“ upao sam, sležući ramenima. Uzimajući još jedan gutljaj piva, odmeravajući ga preko ivice. Mia se zagrcnula svojim pićem, čisteći grlo, vraćala je njegovu pažnju nazad ka njoj. „Volela bih da se provozam sa tobom jednog dana.“ Nasmejala se. „Srećno sa tim , Dick. Njen tata je kao besan pas čuvar, samo čeka da rastrgne dečka na komadiće. Zašto misliš da je ovo njen prvi...“ Mijino stopalo je udarilo u moju cevanicu, šutirajući me ispod stola. Nasmejao sam se. „Idem do bara.“ Odgurujući stolicu, otišao sam da uzmem još jedno pivo. Držeći na oku sto dok sam čekao. Gledajući Miu kako zabacuje kosu, živahno je uzimajući u ruke. Dok su sve vreme kretenove oči lutale po njenom dekolteu. Odlučio sam da ostanem pored bara, pokušavajući da budem fin. Mason i Giselle su na kraju došli, dajući paru malo prostora. Ispili su nekoliko piva sa mnom i otišli. Govoreći da se staza otvorila ili tako neko sranje. Posmatrao sam Miu i njenog dečka da bi znao gde su bili sve vreme. Lutao sam okolo pre nego što sam se zaustavio da odigram nekoliko partija kuglanja. Uzimajući stazu nekoliko redova niže od Masonove i Giselline. Uhvatio bih je kako me gleda s vremena na vreme, obasjavajući me svojim jebeno zaraznim osmehom. Izgledajući tako jebeno odraslo. Gde je nestala ona mala devojčica sa repićima? Kao da je odrasla preko noći. Nosila je šminku, naglašavajući njene svetlo plave oči i pune napućene usne koje su bile gotovo prevelike za njeno sitno lice. Njena tamno braon kosa, duga i ravna, padala je niz njena vitka leđa. 184


Mirišući tako jebeno dobro. Otresao sam misli koje su mogle doneti samo nevolju, ispijajući još nekoliko piva. Pokušavajući da ignorišem činjenicu da Mia nije više bila mala devojčica, već petnaestogodišnjakinja koja se pretvarala u mladu ženu. Onu sa koje nisam mogao da skinem svoj prokleti pogled.

185


Pet piva kasnije, ustao sam sa moje stolice za barom i otišao prema toaletu da pišam. Kad sam izašao, Mason i Giselle su se vratili za sto, gledajući prema udaljenom zidu gde je red igara u karnevalskom stilu ispunjavao prostor. Ona za koju se uhvatio moj pogled je bila crveni štand, naređan sa punjenim životinjama i svetlećim neonskim znakom na kome je pisalo „Streljana“. Mia i Dick su čekali u redu da igraju. To je bila jedna od onih igara gde bi mete iskakale, a ti si imao nekoliko sekundi da ih oboriš. Izgledalo je lakše nego što je jebeno bilo. Dick je zakoračio prema štandu, uzimajući pušku dok je Mia stajala iza, uzbuđena što gleda svog lepog dečka kako pokušava da osvoji nagradu za nju. Seo sam sa Masonom i gledao šta klinac može da uradi. Postavio je pušku na rame i pogledao kroz nišan, čekajući da se zvono oglasi. I jeste. Meta za metom počele su da iskaču dok je on pucao da ih obori. Mia je skakala gore dole kao jebena navijačica, tapšući rukama, bodreći ga. Ping, ping, ping. Vazdušna puška je pogađala metalne mete, promašujući otprilike deset kad je sve bilo gotovo. „To je bilo tako dobro!“ Mia je vikala, praktično jebeno skačući do njega. Mali govnar joj je dao malog rozog napunjenog medvedića, a ona mu se bacila rukama oko vrata. Grleći ga malo previše blizu i dugo za moj jebeni osećaj prijatnosti. „Creed, ne,“ Giselle je upozorila pre nego što sam čak ustao s svoje stolice. Mora da me je odao izraz mog lica. „Šta? Malo prijateljskog nadmetanja neće nikog povrediti, dečko mora ponekad da pokaže da ima muda,“ rekao sam, gledajući prema njoj. „Mora biti spušten na zemlju za par koraka. Ne sviđa mi se način na koji je gleda. Mia će me ispreskakati ako to uradim. Ne želim to da slušam. Idi i jebeno mu pokaži,“ Mason se složio, klimajući glavom ka meni. 186


„Uhh!“ Giselle se podsmehnula. „Obojica ste užasni.“ Ustao sam, krećući prema štandu. Dolazeći iza Mie koja je još uvek grlila malo govno, šapnuo sam u blizini njenog uha, „Gledaj ovo.“ Trgla se unazad, odvajajući se od njega. Uhvaćena nespremna mojim glasom koji je dolazio iza nje. Nasmejao sam se, podižući pušku koju je Dick upravo koristio i postavio se na mesto. „Spreman. Pozor. Pucaj!“ redar igre je povikao. Zvono je još jednom zazvonilo. Svaka meta je iskočila i pala pre nego što se potpuno uspravila. Pucao sam iz svakog ugla odakle sam stajao, ne pomerajući nikako svoja prokleta stopala. Jedna za drugom mete su padale skoro u treptaju oka. Hvatajući sledeću metu, pre nego što je jedva imala šanse da se pomeri, sa svojom puškom. Zvono se oglasilo po streljani i spiker se javio preko razglasa, „Dame i gospodo, imamo odličnog strelca! Da vidimo da li može da preživi bonus rundu! Niko nikad nije!“ Gomila je počela da se okuplja, uključujući Masona i Giselle. Želeli su da uhvate trenutak uzbuđenja. Pogledao sam preko u Miu i namignuo. Dick je stajao tamo sa rukama prekrštenim preko grudi, dureći se kao seka persa što je i bio. Podigao sam pušku, čekajući signal da krenem. „Priprema. Pozor. Pucaj!“ Ovog puta mete su se kretale, iskačući brže, ali padajući jednako brzo kao pre. Pomerao sam se prikrivenom preciznošću, čvrsto držeći pušku, obarajući mete kao da su jebeni ratni neprijatelji. Sećao sam se vremena koje sam proveo na bojnom polju, ubijajući jebeno sve što se mrdalo. Svetla i zvona su odjekivala svuda oko mene vraćajući me u stvarnost. „Gospodine,“ redar igre me je prekinuo, vraćajući mi pažnju prema njemu. Pokušavao sam da otresem maglu i sećanja koja su me proganjala. „Vodim ovu igru preko tri godine i vi ste prvi koji ste je razbili! To je bilo fantastično za gledanje čoveče! Kako znaš da tako pucaš?“ Ostavio sam pušku dole, povlačeći ispod majice napolje moje vojne oznake. „Ti si vojnik.“ „Ja sam narednik,“ ispravio sam ga. Oči su mu se raširile. „Prokletstvo čoveče. Hvala ti što služiš.“ 187


Klimnuo sam glavom, pogledavši u Miu koja je gledala u mene sa izrazom koji nisam mogao da provalim. Kao da je znala kuda su lutale moje misli. Gledajući od mene ka redaru i ponovo ka meni, shvatajući šta je upravo rekao. Sa našim osećajem povezanosti jačim nego što je ikad pre bio. „Izaberi svoju nagradu, ljudino. Možeš uzeti bilo šta sa vrha. To su najbolje nagrade,“ dodao je. Nasmejao sam se, prekidajući iznenadnu napetost između nas. „Izaberi svoju nagradu Pippin.“ Nakezila se, gledajući od mene. Shvatajući da je to prvi put da ja dajem nešto njoj za promenu. Pokazala je na ogromnog medveda koji je bio obučen u kamuflažno odelo, držeći Američku zastavu. Zasmejao sam se, sužavajući oči na Dicka. „Tako to rade pravi muškarci, dečače.“ Prošao sam pored njega na drugu stranu gde su Mason i Giselle stajali sa ostalim posmatračima. Nije trebalo dugo da se Giselle okomi na mene. „Vau Creed, ti si stvarno nešto posebno. Ušao si u nadmetanje sa šesnaestogodišnjakom. Čestitam šupku. Jadna Mia... ako nije njen tata, onda su njena braća. Danas si to ti. Ja neću ostati ovde dok vas dvojica terorišete njenog dečka. Odlazim u bioskop.“ Naglo se okrenula, odlazeći prema vratima. „Giselle! Hajde, dušo, to je sve zabava!“ Mason je pozvao za njom. „Sranje! Neću da provedem narednih deset dana jebeno se svađajući sa njom, već imamo dosta tog sranja. Učini mi uslugu brate. Pripazi na Miu. Postaraj se da mali krelac ne pređe granicu. Moram da se pobrinem za ovo.“ Pokazao je prema vratima kroz koja je Giselle izašla. Klimnuo sam glavom. „Hvala druže. Dužnik sam ti.“ Gledao sam kako odlazi, jureći za Giselle. Nisam mogao da mu dam previše sranja. Oni se jesu svađali mnogo. Svako je mogao da vidi da je on voli, ali oni nisu želeli iste stvari, bili su tako jebeno različiti. Ponekad sam se pitao koliko će dugo još izdržati. Pobesneli Dick mi je privukao pažnju uglom mog oka. Žurio je prema izlazu u zadnjem delu zgrade gde sam bio parkiran sa zabrinutom Miom koja ga je pratila izbliza grleći svoje mede na grudima.

188


Stajali su uz ivičnjak kad sam izašao, pričajući. Otišao sam do motora, zgrabio cigarete, paleći jednu. Naslonio sam se o metalni ram, slušajući iz daljine. „Rekao bih da je to sve za večeras,“ naglasio je, otvarajući vrata svojih kola. „Tako mi je žao Rick. Tako mi je neprijatno. Nisam znala su moja braća pozvala pojačanje,“ Mia se izvinjavala iako nije jebeno morala. Malo govno ju je tu ostavljalo. „Možda na sledećem sastanku možeš da ostaviš telohranitelje kod kuće?“ Uzdahnula je. „Ne znam za to. Moj tata je... mislim... sa vremenom će se možda to desiti. Ali sam ja stvarno srećna što sam izašla sa tobom večeras. Mislim, možda sledeći put...“ „Koliko puta će ti trebati bebisiter?“ Prekinuo je sa pogledom koji sam želeo da izbrišem sa njegovog jadnog jebenog lica. Mia se trgla unazad ne znajući šta da kaže. Nisam oklevao. Mali seronja je povredio njena osećanja. „Onoliko puta koliko je potrebno da shvatiš da ona neće za tebe raširiti noge kretenčino!“ upao sam sa daljine. „CREED!“ Mia se okrenula, shvatajući da sam tu. Zureći u mene. „Izvini Mia. Ja nisam pristao na ovo. Nazovi me kad ti dopuste da odrasteš,“ govorio je preko svog ramena, ulazeći u svoja kola. Ona se okrenula da ga zaustavi, ali joj je on zalupio vrata ispred nosa. Bila mi je potrebna sva snaga unutar sebe da ne odem tamo i naučim ga prokletim manirima. Malo jebenog poštovanja. Izašao je u rikverc sa svog mesta gledajući u retrovizor, posmatrajući Miu kako podiže jednu ruku u vazduh, drugom držeći punjene životinje koje smo osvojili za nju. Ne obraćajući pažnju, ipak je otišao. Zatresla je glavom, spuštajući je u porazu kad je otišao. „Zašto? Zašto, Bože?“ Šta sam uradila da ovo zaslužim,“ govorila je za sebe gledajući prema nebu. „Pippin, nemoj biti tako prokleto dramatična,“ izbacio sam sa gomilom dima. Polako se okrenula, suočavajući se licem u lice sa mnom preko parkinga. Sa ničim osim besa u svojim svetlo plavom očima. Ključala je, „TI!“ Marširajući prema meni kao da nešto hoće da uradi.

189


Odmerio sam je gore dole, vraćajući cigaretu u usta. Boreći se da zadržim smeh kad je stala ispred mene. Sa svih nikakvih metar i po od nje. „Kako si mogao da mi to uradiš?!“ Udarajući stopalom o zemlju pokazala je na mene. „ Znaš kako me tata tretira, znaš i za moju braću i znaš da je sve što sam želela bilo da iskusim nešto stvarno. Nešto pravo! Kako si to mogao da mi upropastiš?“ pukla je, bacajući jedno pivo, a onda i drugo u moju glavu. Čučnuo sam, zbog čega se još više razbesnela. „Jedina stvar koju bi naučila, dušo, je kako da se vaćariš,“ zaškrgutao sam, govoreći istinu. Uhvatio sam je, klimajući glavom prema njenim grudima. „Iznenadio sam se kad sam video da te je tvoj matori pustio iz kuće tako obučenu. Samo to što nosi majicu sa kragnom ne znači ništa. Ne znači da je fin jebeni momak.“ „Pa ni nošenje tog prsluka takođe!“ Nikad ne bi očekivao ono što će se desiti. Ili možda... jebeno jesam.

Uvek sam zamišljala da moj prvi sastanak bude kao iz bajke. Dečko sreće devojku, dečko se zaljubi u devojku, dečko pita devojku da se uda za njega. Moj prvi sastanak nije čak ni uspeo da dođe do kraja zbog arogantnog, tvrdoglavog kao magarac, muškarca prekrivenog tetovažama. Creeda Jamesona. „Ne mogu da verujem da si mi to uradio! Ne samo što si me osramotio, nego si i preplašio jedinog dečka koji je obratio pažnju na mene!“ vikala sam, ubadajući svoj dugačak kažiprst u njegove grudi, jako koliko sam mogla. „Šta ti misliš ko si?“ On je samo stajao naslanjajući se na svoj motor. S jednom nogom preko druge, rukama prekrštenim preko svojih širokih prsa. Sa cigaretom u uglu usana dok je izraz zabavljenosti igrao na njegovom licu. Licu koje sam tako jako želela da udarim. Mislila sam da su moj tata i braća užasni, ali je Creed odneo pobedu. Nikad nisam bila toliko ponižena u celom svom životu. Sve je išlo odlično dok se on nije pojavio. Osetila sam ga pre nego što sam i videla da dolazi iza mene. Lagala bih kad bi rekla da nisam bila potpuno šokirana što je on bio tu. Kuglana baš i nije mesto na koje ljudi njegovog 190


statusa izlaze. Znala sam čim je otvorio usta da će se moje veče iz bajke pretvoriti u noćnu moru. Hteo je da napravi da se Rick oseća, nedobrodošlo, neprijatno i neodobreno. Koristeći svaku šansu koju ima da od mog života napravi živi pakao. Nisam oklevala, nastavljajući, „Ti si od svih ljudi znao koliko je važno ovo veče za mene! Koliko sam dugo čekala na ovo! I šta si ti uradio? Sve si upropastio!“ „Nisam upropastio. Zaštitio,“ jednostavno je izjavio, povukavši dim cigarete. „Ne treba mi tvoja zaštita! Ti si u stvari taj kome je potrebna!“ Gurnula sam ga u grudi najjače što sam mogla. Nije se pokolebao. „Je li tako?“ procedio je dok je dim curio sa njegovih usana. „Da, tako je! Ne bih to rekla da nije!“ Nisam znala šta je gore. On koji stoji tu sav miran i sabran ili činjenica da nisam mogla da dobijem reakciju od njega. Celo veče je bilo neprijatno. Od njega koji je ispravljao Ricka za večerom, vređajući veličinu njegove muškosti do toga da ga je sredio u igri pucanja. I svih beskonačnih bockanja između. Mason takođe nije bio od pomoći. On je bio na Creedovoj strani. Giselle je bila jedina koja je saosećala sa mnom. U roku od nekoliko sati, Creed je najurio Ricka, nateravši ga da me ostavi kod ivičnjaka samo sa uvredama. Sve što sam želela je da se osećam normalno. Da se osećam kao devojka. Želela sam da se svidim slatkom dečku iz treće godine. Najviše od svega želela sam da iskusim njegove usne na mojim. Moj prvi poljubac. Pretpostavljam da ne možeš uvek dobiti ono što si želeo. Život nisu samo srca, cveće i jednorozi. Pogotovo kad visok, mračan muškarac uđe u tvoj život. To što mi je priredio celo veče bilo je neprihvatljivo, ali nisam mogla da ne primetim poglede u njegovim očima. Oni su govorili glasnije od haosa u kuglani. Pazio me je kao stariji brat, ali su njegove oči držale nešto više. Nešto što je moj stomak teralo da leprša kao i uvek kad je on u mojoj blizini i srce da mi iskoči iz grudi.

191


Njegov prodoran pogled se mogao osetiti duboko u mojoj duši sa drugog kraja sobe. Vezao me je držeći moje srce i ne puštajući ga. Bila sam rastrzana. Moj um i srce vodili su međusoban rat celu noć. Moj mozak ga je mrzeo zbog njegovih akcija, ali moje srce je volelo to što mu je zaista stalo. Jednostavno je bio ljubomoran. Stigla sam do Creeda u tri koraka, stojeći na vrhovima prstiju, unoseći mu se pravo u lice. Bila sam više nego besna na njega. Ponašanje mu je bilo usrano. Nisam bila njegova ni na jedan način. „Rick će otići u školu u ponedeljak i reći svima! Biću predmet ismevanja druge godine! Nikad neću biti pozvana na još neki sastanak!“ Vikala sam, gurajući ga još jače nego pre. „Dobro. Pusti ih da brbljaju. On nije dobar za tebe. To će držati i ostala mala govna podalje.“ „Ohhh... isto kao što ti nisi dobar za mene. Pa, reci mi, Creed, da li će iko ikada biti dovoljno dobar za mene u tvojim očima? Da li ću ja ikada biti dovoljno dobra za tebe?“ Bacila sam mu nazad njegove reči ne dajući mu priliku da reaguje. „Bio je samo džentlmen prema meni! Ti ne kapiraš! Veče je trebalo da bude savršeno!“ gurnula sam jače. On se ipak nije mrdnuo. „Pippin, on je proveo celo jebeno veče buljeći u tvoje sise. Sve što je hteo od tebe je tvoja pička,“ vulgarno je izbrbljao. Pre nego što sam shvatila šta radim, moj dlan je udario njegov obraz. Udarajući ga pravo preko lica. „Ne možeš da tako razgovaraš sa mnom!“ Glava mu se trgla unazad od udarca. Ignorisala sam oštar bol koji je zračio kroz moju ruku. Udarajući pesnicama u njegove grudi. Konačno gubeći svaku odlučnost. Ne brinući ko nas gleda ispred zgrade. Sve je podneo. „Sve što sam želela od njega je da me poljubi! Da iskusim ono što je već svaka druga devojka iskusila! Ti si mi sve to oduzeo, ti kretenu! Nisi imao pravo! Uništio si moj kraj iz bajke!“ nisam puštala njegove grudi, udarajući ga jače i još jače. Konačno, s obzirom na činjenicu da me to nigde nije odvelo sa njim, prestala sam. Zagledajući se duboko u njegov zabavljen pogled. Nonšalantno je prineo cigaretu usnama, uzeo dug dim, izduvavši ga iznad moje glave i bacio je na zemlju. 192


Nisam nikad očekivala ono što će se sledeće desiti. Nikad ni za milion godina... Zakoračio je prema meni, zatvarajući mali razmak između nas. Njegove grube ruke su se podigle i zgrabile strane mojih obraza. Miris cigareta, piva i menta momentalno je napao moja čula dok me je povlačio do svog nivoa. Naginjući se, spustio je svoje usne na moje. On. Me. Poljubio. Oči su mi se čvrsto zatvorile, disanje se isprekidalo, a ruke su mi pale sa strane u porazu. Sva borba u meni je nestala. Nisam imala pojma šta da radim, ali sam stajala tu i osećala ono što sam želela tako dugo. Usne su mu bile grube, ali nežne na mojim. Srce mi je brzo udaralo, kunem se da je mogao da ga čuje. Kolena su mi postajala slabija što su njegove usne duže bile na mojim. To je bio najneodoljiviji, zapinjući, obuzimajući osećaj koji sam ikad u životu osetila. Nije bilo povratka posle ovoga. Uništio me je za svakog momka koji bi mogao doći. Kao da je čitao moje misli, polako je razdvojio svoje usne, povlačeći me bliže. Stavljajući svoje drhtave ruke na njegove grudi, razdvojila sam svoje, sledeći ga. Podešavajući isti ritam koji je on postavio. Njegov jezik je dotakao moje usne, ostavljajući najluđi osećaj za sobom. Povukla sam svoj jezik, a on je to prihvatio kao otvoren poziv da nežno gurne svoj u moja iščekujuća usta. Njegov jezik je potražio moj, pretvarajući poljubac u nešto više nego što je, znala sam, nameravao. Kao da se i on gubio u meni isto tako. Nikakve reči ni približno nisu mogle opisati ono što se dešavalo u tom momentu između nas. Osećaji koje je uskomešao duboko u mojoj srži poklapali su se sa emocijama svakog milovanja njegovog jezika. Osećaji za koje sam nisam mislila da je moguće doživeti. Za koje nisam mislila da čak i postoje. Nisam želela da ikad prestane da me ljubi. Nežan jecaj mi je pobegao iz usta dok je ljubio moje usne zadnji put, postepeno se povlačeći od mene. Ostavljajući me bez daha i sa željom za još. Nepovezane misli jurcale su mojim mozgom. Kad su se moje oči trepereći otvorile, on se smejao prema meni, ne sklanjajući svoje ruke sa mojih obraza. Njegov zabavljen pogled se nije promenio, ako išta, to je bilo gore.

193


Promrmljao je u moje usne, „Dao sam ti tvoj prvi poljubac, sad prestani da kukaš.“ Nežno me poljubivši pre nego što se odmakao. Odnoseći sve što sam ikad želela. Njega.

194


„Da li si dobro? Nisi bila sva svoja još od sastanka. Ispljuni,“ Giselle je insistirala, vraćajući se u dnevnu sobu u njenom stanu. Zauzimajući mesto pored mene na kauču sa kokicama i daljinskim u ruci. Pozvala me je da dođem na preko potrebno žensko veče puno ženskih filmova, manikira, pedikira i kokica. Mason će biti napolju uveče, on je odlazio za par dana da bi se vratio u bazu i želeo je da vidi neke od svojih starih prijatelja. „Dobro sam. Obećavam,“ lagala sam. „Znaš, samo zato što sam devojka tvog brata ne znači da ne možeš da pričaš sa mnom Mia. Možda mogu da pomognem.“ Pogledala je prema meni. „Znam. Samo... pa... malo sam zbunjena,“ bilo je sve što sam mogla da izbacim. „Da li je to zbog tvog sastanka?“ Klimnula sam glavom, grizući usnu. „Šta se desilo? Kada smo mi izašli sa filma, Rick je nestao, a ti i Creed ste izgledali kao da ste se... Čak ni ne znam. Svađali? Ne krivim te ako si se okomila na njega. Kakav kreten. Bilo je skoro kao da on...“ Telefon joj je zazvonio sa stola, Masonovo lice je zasijalo na ekranu, prekidajući niz njenih misli. Zaustavljajući je da kaže ono što sam znala da bi rekla. Nikad nisam bila toliko zahvalna svom bratu kao što sam bila u toj sekundi. Uzela ga je i otišla u kuhinju, ostavljajući me samu sa svojom mislima. „Brat ti je pijan da pijaniji ne može da bude,“ zasmejala se, ulazeći ponovo u sobu. Bacajući svoj telefon ponovo na stočić za kafu. „Mi o vuku, pretpostavljam da se Creed sreo sa njim u baru. Dolazi kući sa Masonom. On će upasti u drugu gostinsku sobu. Bez brige, to neće poremetiti naše

195


žensko druženje. Ko zna u koje doba noći će oni upuzati. Obojica su bez stida.“ Ponovo sam klimnula glavom, ne znajući šta da kažem. Šokirana činjenicom da ću ga videti ponovo. Nisam ga videla otkad me je poljubio. Nisam mogla da kažem da li me izbegava namerno ili je jednostavno bio samo Creed. Dugo odsustvovanje pre nego što ga ponovo vidim je bila naša veza od prvog dana. „Kako god, šta sam ono pričala?“ pitala je, naginjući glavu u stranu. „A da! Sastanak. Tako mi je žao Mia. Stvarno sam se jako trudila da ne dozvolim da ga upropaste. Nisam imala pojma da će se obojica pretvoriti u kompletne idiote i terorisati klinca. Ali znaš ti svog brata. On radi šta on hoće i ne brine nimalo šta drugi ljudi misle.“ „Znam. Kako ste vas dvoje?“ odgovorila sam, pokušavajući da promenim temu i skinem sebe sa dnevnog reda. Uzdahnula je “To zavisi od toga kog dana me pitaš. Danas smo super. Juče sam htela da ga ubijem.“ „Daaa...“ „Ja volim Masona. Volim ga svim svojim srcem. Volela sam ga otkad sam ga prvi put ugledala. Želela sam da se udam...“ „Želela si?“ prekinula sam je, skupljajući pogled. „Šta?“ „Upravo si rekla da si želela da se udaš za njega. Ne da želiš.“ Namrštila se. „Jesam li?“ „Da...“ Pogledala je po sobi kao da bi pronašla odgovore napisane na zidovima ili tako nešto. „Ja... vau...“ izdahnula je, gledajući u mene postiđeno. „Samo... pretpostavljam... mislim... umorna sam od stavljanja svog života na čekanje zbog njega.“ Trgla sam se unazad, iznenađena njenim otkrićem. „Osećam kao da sam mu dala tako mnogo sebe, a to nikad nije uzajamno. Još sam ogorčena što se prijavio u prokletu vojsku bez da je uopšte pričao prvo sa mnom. Osećam kao da me uvek stavlja na drugo mesto. Nismo čak ni pričali o njegovom otpustu. Šta će se dešavati kad završi sa služenjem? Ostalo mu je manje od godine. Imam osećaj u stomaku, Mia... on želi da se ponovo prijavi i zbog toga nismo pričali šta je sledeće. Ako bude išao da se ponovo bori za Sjedinjene Države, moraće da se bori sa mnom.

196


Ne bih se iznenadila da moj brat postane vojnik za stalno. Načula sam neki razgovor koji je imao sa našim roditeljima i mogla bih reći da je on stvarno voleo svoj vojnički život. Nije ni za čim žalio i ovo nije bila za njega neka faza. „Ako ide. Mislim da ne mogu da sedim ovde i još ga čekam,“ priznala je, gledajući na dole u ruke. „Molim te nemoj da mu kažeš da ja...” „Obećavam. Neće to čuti od mene.“ Pogledavši me ponovo, nasmejala se. Njena briga je momentalno prošla. „Da se vratimo na tebe. Šta se desilo te noći?“ „Čak ni ne znam,“ izbrbljala sam, govoreći istinu. „Svideo mi se Rick, delovao je kao fin dečko. Da li je pokušao da priča sa tobom u školi ili bilo šta?“ „Ne baš, ali sam ga izbegavala. Previše postiđena da mu se javim.“ „Da li ti se sviđa? Znaš... stvarno sviđa? Leptirići u stomaku, tera ti srce da preskoči otkucaj, znojni dlanovi?“ Slegla sam ramenima. „Osetila sam to ranije.“ Samo ne sa Rickom, htela sam da kažem. „Slušaj, govorim ti ove stvari zato što bih više volela da ih čuješ od mene nego od nekih tinejdžerskih fufica. Dečaci... muškarci generalno... su glupi, Mia. Njihova donja glava monopoliše njihovim mislima. Mislim da si sada dovoljno odrasla da to shvatiš. To nije kao što gledaš u filmovima na bilo koji način. Ja sam imala sreće sa Masonom, ali za mnogo mojih drugarica, prvi put kad su imale seks bilo im je odvratno. Većina momaka ne zna šta radi, pogotovo u vašim godinama. Sve je u vezi sa njima... Potpuno sebično.“ „Ali stariji muškarci znaju šta rade? Oni imaju iskustva, zar ne?“ shvatila sam da pitam, crveneći. Nasmejala se. „Rick je stariji, zar ne“ „Imaće sedamnaest sledećeg meseca,“ odgovorila sam, iako je Rick bio najdalji muškarac u mojim mislima. „Da li želiš da uradiš bilo šta od tih stvari Mia? Možeš da mi kažeš.“ Oči su mi se raširile. „O Bože! Želiš!“ Pala je na kolena sva uzbuđena. „Sa Rickom?“ „Možda,“ lagala sam, samo da vidim gde će je to odvesti. „Nikad ti ne bih rekla da se nabacuješ muškarcu, to je jednostavno droljasto. Ali ako mu se sviđaš i on se sviđa tebi i osećaš da je on dobar dečko, onda izlazi sa njim. Zabavi se i daj sebi vremena.“ 197


„Da li je seks i raditi te stvari... tako važno u vezi? Ako nisam radila te stvari, da li bi se iskusan muškarac dosađivao sa mnom?“ pitala sam jer sam morala da znam. Nije da sam mogla da pričam o tim stvarima sa bilo kim drugim. Pogotovo sa mojom mamom, ona je bila svetica. Naravno, pričale smo o seksu i tim stvarima, ali je ona samo rekla da bi trebalo da sačekam dok se ne udam. Pretpostavljam da je to savet svih mama svojim ćerkama. Giselle je imala samo dvadeset četiri godine. Bila je bliža mojim godinama i znala više o tome na koji se način te stvari sada dešavaju, u poređenju sa vremenom kada su moji roditelji odrastali. Bilo je lepo imati nekoga ko konačno razume kroz šta prolazim i osećati da ne pokušavaju da me dadiljaju govoreći mi šta mogu i ne mogu da radim. Cenila sam njenu iskrenost. Bila mi je kao starija sestra koju nisam imala. „Ne bih rekla da je to najvažnija stvar, ali je veliki deo veze. Može biti zastrašujuće, ali ako je osoba prava onda može biti fantastično. Deliti sebe sa nekim koga voliš, to je veza kojoj ništa ne može da priđe ni blizu. To je način da nekome pokažeš da ga voliš, a da ne moraš da izgovoriš ni jednu reč na glas. Zbog toga je imati seks sa nekim prvi put velika stvar, pa zato pre nego što napraviš taj skok budi sigurna da je to zbog tebe, a ne zbog nekoga. Ima li ti to smisla?“ „Da, zapravo to stvarno ima mnogo smisla.“ Morala sam nekom određenom da pokažem svoju ljubav. Zasijala je. „Bolje da mi kažeš ako se nešto desi Mia. I ako to vodi ka nečemu drugom onda uvek koristi zaštitu. Nije me briga ako on kaže da će mu se kurac smežurati i umreti ako koristi kondom. Postaraj se da ga umota,“ zahtevala je strogim tonom. Smejala sam se. „U redu. Obećavam.“ „Dobro. Hajde sad da gledamo film.“ Provele smo ostatak večeri uronivši u romantične filmove koji su samo podstakli moju želju za određenim tetoviranim, namćorastim, zgodnim muškarcem. Počele smo da gledamo Pearl Harbor, jedan od Gisellinih omiljenih filmova. Rekla je da voli tu ljubavnu priču, ali sam ja znala da je tajno zaljubljena u Josha Harnetta, zgodnog vojnika koji se bori za ljubav svog života. Ironija me nije napuštala.

198


Što je film više odmicao, to se više stvarno povezivao sa mnom. Uvek sam znala da bi Creed mogao biti povređen, ali sam uvek zamišljala da je napravljen od čelika i da ga ništa ne može uništiti. Nisam mogla više da pogrešim, shvatajući vrlo brzo da se život može promeniti u sekundi i da on nikad neće stvarno znati šta osećam, ako ode za par dana i nikad se ne vrati. Čineći sve što je Giselle rekla još stvarnijim za mene. Otišle smo u krevet malo posle tri ujutru. Oprala sam zube i počešljala kosu, dobro se pogledavši u ogledalu. Raspravljala sam da li ću zaista da uradim to o čemu sam razmišljala celu noć. Skočila sam kad sam čula da se otvaraju ulazna vrata i neko komešanje. Vireći u hodnik da vidim šta se dešava. „Gde je moja devojka?!“ Mason je pozvao, teturajući se okolo, jedva ostajući uspravan. „Evo je...“ „O Bože! Koliko ste vi to momci popili? Smrdite na alkohol i cigare,“ pitala je Giselle, ulazeći u predsoblje. „Učiniću da se osećaš jako dobro,“ Mason je zaškrgutao, povlačeći je u zagrljaj. Zbog čega se ona nasmejala i zakikotala. „U redu, Romeo, pusti me da te odvedem do kreveta. Laku noć Creed. Znaš gde je gostinska soba.“ Provirila sam prema Creedu koji je gledao u njih na isti način kao ja. Možda je to bio alkohol, ali po prvi put, videla sam da ih gleda kao da i u njegovom životu nešto nedostaje. Ljubav. Polako sam se udaljila da me ne bi video. Ostavljajući svu sumnju i oklevanje ispred vrata. Ušla sam u njegovu sobu.

Pošto su ljubavnik i njegova devojka rekli laku noć i otišli prema Gisellinoj sobi, otišao sam u suprotnom pravcu prema gostinskoj sobi na drugom kraju stana. Proveo sam mnoge noći u toj sobi. Njen stan je bio ogroman da bi ona tu živela sama, ali njen tata je to mogao jebeno da priušti. Ušao sam u spavaću sobu ne gnjaveći se sa svetlima. Mesec je sijao mekim odsjajem sa balkonskih vrata. Svukao sam se i bacio svoj prsluk i odeću na 199


stolicu odlazeći u sobno kupatilo. Istuširao sam se na brzinu, morajući da sperem sa sebe noć. Mrzeo sam da legnem u krevet smrdeći na zadah bara i jeftin parfem. Proveo sam previše noći odlazeći na spavanje u Bog zna, šta je prekrivalo moju jebenu uniformu dok sam bio u Afghanistanu. Uhvatio sam sebe da se tuširam nekoliko puta dnevno kad sam na odsustvu, osećajući potrebu da budem čist u svako doba dana. Ponovo sam obukao bokserice, otvarajući balkonska vrata da izađem na balkon i popušim cigaretu. Upijajući pogled na okean, preispitujući život. Sećajući se koliko je mnogo vojničkih života palo u ruke neprijatelja. Pitajući se koji je od tih metaka zaista namenjen meni. Zašto su dobri ljudi kao Andrews sa ženom i detetom otrgnuti s ovog sveta, a đubre kao što sam ja je ostavljeno da slobodno luta? Pitanje za pitanjem, mučilo je moje misli dok sam stajao tu pušeći. Svaka misao više neopraštajuća od prethodne. Uzeo sam dubok udah, završavajući svoju cigaretu, bacajući je s balkona. Otvorio sam klizna vrata i ušao nazad u sobu. Odlučujući u zadnjoj sekundi da zatvorim draperije, nadajući se da će napraviti dovoljno mraka kako bi omogućio sebi spavanje do sutra. Uživajući u zadnjem komadiću slobode koji sam još uvek imao. Moje telo je naviklo da bude budno u cik zore, da nikad nisam spavao duže od nekoliko sati dnevno. Povukao sam prekrivače ulazeći u krevet. Nadajući se da bi san brzo došao, ali nikad nije. Podupro sam glavu sa nekoliko jastuka, ležeći tako nekoliko sekundi, dopuštajući svojim mislima da obrade to što se jebeno dešava, da pripremim sebe za usranu oluju koja je u najavi. Uključio sam meka svetla za odmor tačno iznad glave. I dalje gledajući u plafon, promrmljao sam, „Šta radiš u mom krevetu Pippin?“ Znao sam da je sve vreme tu ležala. Pokušavao sam da izbegnem neizbežnost tog razgovora sa njom. Čim je povukla prekrivače, skočio sam iz kreveta. Odupirući se nagonu da pogledam u njenom pravcu, tačno znajući šta ću jebeno videti. Oblačeći farmerke, ne zamarajući se da ih zakopčam, seo sam na stolicu u mračnom uglu sobe. Moje lice je bilo bez ikakvih emocija kad sam konačno pogledao u njenom pravcu. Upijajući pogledom jebenu zanosnu lepoticu koja je prvi put sedela na sredini mog kreveta ispred mene. Obučena samo u rozi brushalter i gaćice. Ostavljajući vrlo malo mašti. 200


Izgledala je jebeno grešno sa svojom mlečno belom kožom koja je sijala na mesečini, njena duga, braon, talasasta kosa koja je uokviravala njeno divno lice padala joj je niz leđa. Zbog čega je izgledala mnogo zrelije od Pippin sa repićima koju sam odgajao da obožavam. Pogledom grabljivice, nastavio sam da posmatram, oči su mi lutale preko njenih sisa koje su iskakale iz čipkane tkanine njenog brushaltera. Lagano ocrtavajući ivice njenih bradavica. Niz njen vitak struk u obliku peščanog sata, do odgovarajućih gaćica koje su jedva prekrivale njenu pičku. „Jebi ga,“ procedio sam, ukrštajući pogled sa njenim. „Neću te ponovo pitati.“ „Želela sam da te vidim,“ ubeđivala me je, vireći kroz trepavice prema meni. Zureći u mene na način koji sam poznavao jebeno previše dobro. „Mogla si da me vidiš ujutru. Nije dobro za tebe da čekaš u krevetu nekog muškarca. Pogotovo mom. Ako tvoj bra...“ „On je zauzet sa Giselle i nikad me ni jedan dan u svom životu nije proveravao. Ne vidim zašto bi počeo večeras. Plus, ne mogu da nas čuju. Oni su na drugom kraju stana. Nemaš o čemu da brineš,“ obrazložila je. „Mislim da je u to teško poverovati,“ narugao sam se, klimajući glavom. „Da li si znao da sam i ja ovde preko noći?“ „Ne.“ „Onda kako si znao da sam ovde?“ „Istreniran sam za to,“ jednostavno sam izjavio, jako se trudeći da fokusiram pogled na njeno lice, a ne na njeno jebeno primamljivo telo. „Misliš mogao si da me osetiš? „Tako nešto.“ Otvorila je usta da nešto kaže, ali je ubrzo ućutala. Fizički sam mogao da osetim kako njena suprotstavljena osećanja izbijaju iz nje u talasima dok sedimo u tišini. Znajući duboko u sebi da smera nešto nevaljalo. Voleo bih da mogu da vam kažem da nisam očekivao ono što će se desiti. Ali bih lagao. Ipak, ništa me nije moglo pripremiti za ovaj trenutak. Trebao sam da je zaustavim. Trebao sam da joj kažem ne. Trebao sam da uradim nešto, bilo šta... Osim da joj dozvolim da smanji rastojanje između nas. Polako, provokativno je skliznula sa kreveta. Krećući se prema meni, sa svakim 201


korakom precizno i proračunato dok je njihala zanosnim kukovima, ne gubeći jebeni ritam. Zaustavljajući se tek kad je bila metar od mene čeznući da je zaista uzmem. Kad moj pogled nije napuštao njeno lice, nisam morao da bijem unutrašnju bitku dugo. Zacerekala se, smelo se naginjući. Njene prefinjene ruke pomerale su se niz moje grudi sporim, nepodnošljivim pokretom čineći da moj dah zastane. Njeni prsti pratili su moje mišiće, pomerajući se na dole do kontura mojih trbušnjaka, zaustavljajući se da istraže svaku moju tetovažu na tom putu. Kao da je to želela od prvog puta kad me je videla bez majice na njenom balkonu, pre toliko godina. Nebrojeno mnogo žena me je dotaklo kao ona u tom momentu, više puta nego što sam mario da brojim. Ovo je bilo toliko drugačije. Ovo je bilo tako značajno, tako emotivno, tako prokleto puno ljubavi. Ovo je bila Mia. Moja Pippin. Kad su njene ruke počele da se pomeraju niže ispod mojih farmerki prema mom kurcu, grubo sam ih odgurnuo. Ona se nasmejala. Nežno stavljajući svoje ruke na moja ramena, počela je da se malo po malo penje na moje krilo, opkoračujući moje butine. Samo čekajući kad ću je zaustaviti. Nisam. Sela je na moje krilo, zabacujući svoju kosu preko svog ramena. Koristeći ruke da nas privuče bliže tako da su nam lica sad bila na par santimetara udaljenosti. Njene bujne sise su se pritisnule o moje grudi terajući moj kurac da se trgne od jednostavnog delikatnog osećaja. Želela je da je vidim kao samouverenu ženu, pokazujući mi da je odrasla i da više ne izgleda kao klinka. Ali sva samouverenost sveta nije mogla da odagna nervozu koja je zračila iz nje. Čudan način na koji je sedela na mojim butinama, nestrpljivo očekujući moj odgovor i očekujući moj sledeći pokret. Ali onda... Zagrizla je usnu, jebeno me izazivajući. „Šta misliš da će se ovde dogoditi, Pippin?“ pitao sam izvijajući obrvu. Moje ruke su žudele da stisnu njen struk i pokažu joj tačno šta da radi sa svojom pičkom koja je bila smeštena na mom kurcu. Moji prsti su me molili da je dotaknu, da je osete na meni. Žudeći za nečim za čim nisam trebao, znajući da će to voditi jebenoj nevolji. 202


„Ti odlaziš,“ prela je kao da je to bio odgovor na sve. „Ne seri.“ „Šta ako se ne vratiš? Šta ako ti se nešto dogodi? Onda nikad nećeš znati kako se ja osećam. Kako sam se uvek osećala. U vezi sa tobom.“ „Isuse Hriste,“ izdahnuo sam. „Pippin, ti n...“ „Molim te,“ prekinula me sa najiskrenijim izrazom na njenom lepom malom licu koji sam ikada video. „Nemoj mi reći šta mogu da osećam.“ Zgrabivši moju ruku, stavila ju je iznad svog ubrzanog srca. „Ovo mi radiš svaki put kad sam ti u blizini. Ti si ta osoba u mom životu zbog koje se nikad nisam osećala kao dete. Poznajem te od svoje devete godine Creed. I od prvog momenta kad sam te videla, mislila sam na tebe svaki dan. Molim te...“ „Šta želiš od mene Mia?“ pitao sam, puštajući svoju ruku da sklizne od njenih grudi niz njen struk. Nisam mogao da se izborim sa osećajem njene nežne, svilenkaste kože pod mojim žuljevitim dlanovima. Mogao sam da vidim sve nagomilano, mesece iščekivanja, čežnje i želje u njenim očima dok se neodlučno naslanjala unapred, smeštajući ponovo svoje ruke na moje grudi. Lagano primičući svoje usne da se sretnu sa mojim. Započelo je samo poljupcem dok nije otvorila svoja usta u potrazi za mojim jezikom. Ovaj poljubac je bio tako mnogo drugačiji od našeg zadnjeg. Sad je bilo sve na njoj, pokazujući mi sve što sam je ja jebeno naučio samo da bih je ućutkao. Pustio sam da traje. Podsticao sam je, dozvoljavajući joj da oseti na nekoliko sekundi da ona drži stvari pod kontrolom. Nemarno dopuštajući svojim zidovima i uzdržanosti da se sruše. Poljubila me je sa svom strašću koju je mogla da sakupi, istražujući moja usta na načine na koje niko nikad pre nije. Dovodeći me na ivicu jebenog gubljenja samog sebe, izgubivši se u trenutku. Izgubivši se u njoj. Zaboravljajući ko me jebeno jaše. Moje ruke su se uhvatile za njene butine, svrbeći me da ih pomerim do ivice njenih gaćica. Bijući bitku između dobrog i lošeg. Ali mirisala je tako jebeno dobro... Čovek može uzeti tako mnogo, a ja sam bio na prelomnoj tački. Nisam više imao nikakvu kontrolu nad mojim pokretima dok mi je ona sedela u naručju prvi put. Klizeći rukama niz njene glatke butine da osetim njenu 203


nežnu kožu pod svojim prstima. Oklizavši ih prema njenom struku, moji palčevi su pritisnuli više na žicu njenog brushaltera. „Ti si najlepša stvar koju sam ikada video,“ zastrugao sam naspram njenih usana, ljubeći je, prisvajajući je, jebeno je proždirući. Nasmejala se, okrećući svoje kukove na mom kurcu u znak odobravanja. Stisnuo sam njen struk čvrsto kao što sam želeo da uradim one sekunde kad je zajahala moje krilo. Uzdahnula je kad sam ustao u jednom brzom pokretu. Obmotavajući njene noge oko mog struka od iznenade promene položaja. Nisam prestajao da je ljubim dok sam se vraćao prema krevetu. Položivši je na dušek, naginjući se nad njenim opojnim telom, uzrokujući da joj disanje ubrza sad kad je shvatila da je ispod mene. „Jebote, šta mi to radiš?“ prošaputao sam, naslonivši svoje čelo na njeno, gledajući na dole u njene otečene usne. Bila je tako lepa. Tako divna. Tako jebeno nevina. Način na koji je gledala u mene kao da sam bio sve što je ikada želela. Samo me je ohrabrivao da nastavim, ne mogavši da odolim. Poljubio sam je agresivnije nego pre, drobeći naše usne jedne o druge dok sam se naginjao nad njenim sitnim telom. Grdeći sebe mentalno sve vreme dok sam nastavio da konzumiram njene usne. Ruke su joj otišle na zadnju stranu mog vrata, privlačeći me bliže, ali ni izbliza dovoljno blizu. Poljubac se pretvorio u hitan i zahtevan dok je susretala svaki pokret povlačenja. Bio je pun emocija, pomešanih sa čistom požudom i sa još nečim što nisam osetio nikad pre. Ruke su nastavile da mi lutaju po njenom telu. Znajući da sam jedini muškarac koji je ikada dotakao na ovakav način, radilo je sve i svašta mojim mislima. Pogotovo mom prokletom kurcu. Bio je u sukobu. Bila je borba. Bio je to prvi rat koji sam bio voljan da izgubim. Zabacila je glavu unazad, dajući mojim usnama bolji pristup njenoj zajapurenoj koži. Nikad nisam bio ovakav sa bilo kojom drugom ženom, dajući sebi vremena, želeći da istražim svaki santimetar njenog tela. Trebao sam je... Želeo sam je... 204


Na način na koji nisam imao nikad ni sa kim. Pomerao sam usta, ljubeći njen vrat do ključne kosti, zaustavljajući se tik iznad njenih grudi koje su se podizale i spuštale sa svakim pokretom mojih usana. Klizio sam jezikom duž ivice njenog brushaltera ostavljajući naježenu kožu za sobom. Gledajući u nju zamračenog pogleda, lagano duvajući u njenu nadraženu kožu, gledajući kako se raspada. Više od svega sam želeo da pocepam njen brushalter i uzmem njene čvrste sise u svoja željna usta. Odoleo sam, pritiskajući njenu tvrdu bradavicu kroz tkaninu umesto toga, pre nego što sam nastavio na dole prema njenom stomaku. Polako se naslađujući pojačanom vrelinom njenog tela pritisnutog o moje. Koje je postajalo vrelije sa svakim milovanjem mojih usna, dodirujući njenu kožu dok sam išao u pravcu onoga što sam želeo najviše da poljubim. Jecaj joj je pobegao sa usana. I to je bilo moja propast. Kao jebena gumica da je pukla malo razuma u mene. Moj mozak je preuzeo moj kurac, shvatajući šta radim, šta sam jebeno nameravao da uradim. Skočio sam sa kreveta, ostavljajući je tamo zadihanu i izloženu. Bez daha i napaljenu. Zbog. Mene. Pokušao sam da otresem svo sranje koje je uskomešala u meni. Držeći glavu između ruku, koračajući po sobi. Znajući da sam se upravo zajebao kraljevski. Prvi put kad sam je poljubio je bilo najviše da bih je ućutkao. Ovog puta... To je bio potpuno drugi razlog, onaj zbog koga bih nekome smestio metak u glavu. Duboko sam udahnuo. Zgrabivši majicu sa stolice i bacajući je na nju. „Obuci jebenu odeću,“ prsao sam, najviše besan na samog sebe što sam dopustio da to ode toliko daleko. Zadnja stvar koju sam želeo da uradim je da povredim njena osećanja. Izašao sam na balkon, ostavljajući klizna vrata otvorena za sobom. Paleći cigaretu, naslonio sam se preko ograde sa potrebom da se jebeno smirim. Ona je izašla kratko posle toga, obučena samo u moju majicu i gaćice. Zatvarajući klizna vrata za sobom. „Hej...“ Uhvatila je moju ruku, okrećući me licem prema sebi. „Dobro je Creed.“ „Daleko je to od jebenog dobrog Pippin.“

205


„Volim te,“ rekla je pravo ni od kud, skoro me oborivši na dupe. „Uvek sam te volela.“ „Ti čak ni ne znaš šta to znači dušo. Ovo je moja greška. Nisam nikad trebao da te poljubim. Nikad nisam trebao da pređem tu liniju sa tobom. Ali da mi se nabacuješ... nije u redu.“ „Nabacujem ti se? Šta dođavola to treba da znači? Nisam ti se nabacivala, seronjo! Ne mogu da verujem da si mi to rekao! Ja te volim!“ „Sranje... Mia, ne znaš šta pričaš. Ti si dete. Prokleta devica. Koja se prvi put poljubila pre tek nedelju dana, a sad misliš da si zaljubljena u mene i želiš da se kresneš? Zato što je to ono što ja radim. To je ono što sam ja. Nisam ti dečko. Nikad neću biti muškarac iz tvojih bajki draga. Ja sam jedva tvoj jebeni prijatelj.“ Zažalio sam te reči čim su mi izašle iz usta. Ona se trgla unazad kao da sam joj lupio šamar i pretpostavljam da na neki način i jesam. „Pippin...“ posegnuo sam ka njoj, ali se ona izmakla unazad. „Jedva tvoj prijatelj?“ ponovila je, mršteći se. „Znači nismo prijatelji. Ja sam samo neka klinka koja je devica i samo ti se nabacujem. Je li?“ rugala se povređenim tonom. „Imaš petnaest godina,“ iskreno sam govorio. „Imala sam petnaest i kad ti se digao kurac zbog mene!“ „Ja sam muškarac Mia. Ne treba mnogo da mi se digne. Pogotovo kad me jebeš na suvo do besvesti svojom pičkom.“ Više se ispravila, odmeravajući me gore dole. „Ne zavaravaš nikog drugog osim sebe Creed. Koristiš to kao izgovor, odgurujući me zato što si uplašen. Bio si mi prijatelj još od onog trenutka kad si me čekao na plaži, gledajući me kako surfujem. Smejući se prvi put posle ko zna koliko dugo vremena. Koliko god da se boriš protiv toga, ja znam da i ti mene voliš! Mogu to ovde da osetim.“ Stavila je ruku iznad svog srca. „Da nisi, ne bi ostao u mom životu zadnjih šest godina. Tražeći me! Dolazeći da me vidiš! Opraštajući se sa mnom pre nego što si otišao u vojsku iako nisi morao. Noseći sa sobom moj amblem hrabrosti! Kako bi i dalje imao deo mene sa sobom čak i kad si hiljade milja daleko. Čitajući sva pisma koja sam ti poslala! Prateći me do jezera. Slušajući mene kad nisi slušao nikog drugog. Brinući o tome kako se ja osećam kad te je bilo baš briga kako se ti osećaš!“ svađala se praveći pauzu da pusti svoje reči da potonu.

206


Zakoračila je prema meni, unoseći mi se pravo u lice. „Da li je to dovoljno za tebe?“ Naginjući glavu u stranu. „Ne? Šta kažeš na to... što si išao tako daleko da oteraš Ricka. Mog prvog dečka. Ponašajući se potpuno ljubomorno što sam izašla sa nekim ko nije bio ti! Praktično pišajući po meni, obeležavajući svoju teritoriju čim si gurnuo moju jaknu u grudi. Ne želeći da me gleda ni jedan drugi dečko osim tebe! I kao da to nije bilo dovoljno, poljubio si me. Postaravši se da tvoje usne budu prokleto prve koje sam ikad osetila, ne obraćajući pažnju što smo na parkingu gde može svako da nas vidi! Pogotovo moj brat! Imao si mnogo više šanse da nas uhvate to veče nego što si imao sada.“ Duboko je udahnula razmišljajući šta bi rekla sledeće. „Ali najviše od svega, ne bi na prvom mestu dopustio da se dogodi ovo što se upravo dogodilo. Koliko god da misliš da nisi dobar za mene koristeći izgovor da imam samo petnaest godina! Želiš da se uveriš da pamtim samo tvoj dodir. Tvoj miris... tvoje usne... tvoje ruke svuda po meni. Želiš da budem tvoja i to te jebeno plaši više od ičega, zato što to nisi nikad želeo ni od koga drugog. Ni od jedne žene sa kojom si spavao. Čak ni od Autumn. Zato prestani da jebeno sereš, vojniče i budi jebeni muškarac! Ne povređuješ ti mene... samo povređuješ samog sebe.“ Podigao sam obrvu, cereći se. Mrzeći sebe zbog onoga što sam hteo da uradim, ali ona je morala da shvati u svojoj glavi da mi nismo mogli da se dogodimo. Ni sada. Ni ikada. Prešao sam liniju. Sve sam sjebao. Ona je bila u pravu. Morao sam da budem muškarac, odgurujući je na jedini način koji sam znao. „Misliš da si me potpuno shvatila, je li? Nisi čak ni zagrebala jebenu površinu, draga. Ja te ne volim. Nisam zaljubljen u tebe. Kad se šepuriš sisama i pičkom okolo, ja ću da pokušam da ih uzmem. Već sam ti rekao, ja sam muškarac, ja jebem. To te ne čini mojom jebenom devojkom, dušo. To te čini samo još jednom od mojih kurvi.“ Protresla je glavom, oči su momentalno počele da joj se pune suzama. “Dovoljno si rekao. Zar ne vidiš... zar si toliko slep... moje srce krvari za tobom Creed... možda si me sada povredio, ali kad budeš spreman da priznaš je neću biti više tu.“ Govorio sam ubedljivo, iako me je to iznutra ubijalo. „Istina boli. Ti si dete Mia. Ja sam odrasla guzica od čoveka koji bi jebeno trebao bolje da zna. Kraj 207


priče. A sad vuci dupe unutra, ti ne pripadaš u mom jebenom krevetu.“ Sa tim sam je ostavio tamo, znajući da sam joj slomio srce. Napuštajući jedinu osobu koja je uvek bila tu za mene. Nikad ništa ne očekujući za uzvrat od mene osim da je volim.

208


Imao sam skoro dvadeset pet godina i bio na svom četvrtom rasporedu u Afghanistanu. Za nekoliko kratkih meseci, ću biti počasno otpušten iz vojske zbog služenja svojoj zemlji zadnje četiri godine. Jedina stvar za koju sam znao da je istinita... Bio sam sjeban više sada nego onda kad sam se prijavio, to je prokleto sigurno. Moja jedinica je bila preko okeana zadnjih šest meseci, preživljavajući na jedini način na koji smo znali. Oduzimajući još života, dodajući još mrtvih na zareze naših opasača i gubeći sebe svaki dan još malo. Nije pomoglo ni to što je Mia prestala da mi piše, nisam je čuo od kad sam je ostavio na balkonu Gisellinog stana pre osam meseci. Zadnjih nekoliko dana svog odsustva proveo sam na distanci. Upošljavajući sebe sa klubom i braćom. Dajući joj prostora. Na prvom mestu, osećao sam se kao najgore govno zato što sam je povredio. Nisam očekivao da prestane da mi piše, nije da sam mogao da je krivim. Ali me je to svejedno jebeno razbesnelo. Nedostajala mi je. Nedostajalo mi je njeno pametovanje, dosetke i način na koji me je uvek držala u svom životu, čineći da se osećam kao deo njega čak i kad sam preko okeana. Uvek je pisala svoja pisma rozim mastilom, potpisujući ih... Pippin XOXO. Najviše od svega nedostajali su mi bedževi koje mi je slala. Ne samo oni zabavni koji su me uvek nasmejavali do besvesti, nego i oni koji su imali samo jednu reč ohrabrenja napisanu na sebi. Šaljući ih u vreme kad su mi stvarno trebali, kao da je znala. Osećajući moj očaj kao da me je osećala sa milion kilometara između nas. Poslednje pismo koje mi je poslala imalo je u sebi njenu školsku sliku. Iz nekog razloga sam je onog dana kad smo odlazili na misiju poneo nazad sa mnom. Počevši da je nosim svuda okolo sa sobom. 209


Shvatajući po prvi put koliko mnogo mi je trebala u životu. Kako mi je bila stalan blagoslov koji sam imao od momenta kad sam je sreo. „Ozbiljno čoveče. Razmisli o tome. Da nisam bio prisiljen da se savijem i opet ga primim u dupe, jeo bih šniclu ili lizao pičku sada,“ Owen je izjavio, odvlačeći me od mojih misli. Zasmejao sam se, imajući potrebu da se smejem. Iako sam bio u punoj pripravnosti gledajući okolo po praznim ulicama sa njim koji me je pratio. Mason i ostatak naše jedinice su bili u suprotnoj ulici, oko zgrade gde smo patrolirali. Jeziv osećaj koji sam previše dobro poznavao uvukao mi se u kičmu. Stresao sam se od hladnoće, zaštitnički se pomerajući ispred Owena. Na sekund sam pomislio da sam video pokret krajičkom oka, ali onda me je nalet vetra zaslepeo sa finom, praškastom prašinom od prljavštine u ustajalom, suvom vazduhu. „Ššš... da li si čuo to?“ promrmljao sam, dovoljno glasno za njega da me čuje. „Jebiga nisam, nisam to čuo. Bili smo ovde sedam jebenih dana, patrolirajući po istoj jebenoj oblasti ponovo, ponovo i ponovo i nisam čuo prokleto ništa. Glupe drkadžije. Njih zabole dupe za mene, tebe ili bilo koga drugog. Sve se vrti oko svemogućeg dolara, Creed. Ti to znaš, a i ja znam. Još tri nedelje, prijatelju moj. Još tri nedelje i svi mogu da mi popuše kurac.“ Okrenuo sam se i gurnuo Owena, pokušavajući da ga pogledam, naređujući mu da zauzme položaj. „Ućuti jebote, Owen.“ Nije me slušao. Owen je bio uznemiren jer su zajebali naša naređenja da idemo kući malo pre mesec dana. Ili oni to tako kažu. Svi smo znali zašto smo ovde, i to nije imalo nikakve veze sa papirologijom. Nije bilo potrebno mnogo mozga da to shvatiš, ali nije bilo bitno. Nismo videli još neku dušu na ovom zadatku zadnjih sedam dana. Zbog čega mu je bilo lako da malo spusti svoj gard kad smo morali da budemo na visini zadatka. Owen je jebeno znao bolje. Jednostavno je bio besan zato što smo bili tamo kad nije trebalo, dopuštajući da ga to izjeda do tačke neopreznosti. Razumeo sam njegovu frustriranost. I ja sam želeo da idem kući. Bio sam iscrpljen, jebena igra je završena, ali sam bio previše blizu toga da nas jebeno izvučem odavde da bi sada zajebao. Owen je iskašljao finu prašinu, oštetivši pola pluća pre nego što je nastavio da bude prokleti idiot. „Ohladi, čoveče. Cela jedinica nam čuva leđa. Nema jebeno nikoga ovde. Znaš šta je prva stvar koju ću da uradim kad dođem kući 210


Creed? Napraviću jebenu kadu punu mehurića sa fensi sapunom za dupe svoje žene. Nije me briga ako sam zbog toga pičkica. Nije me briga ako mirišem na osveživač vazduha koji prska kad kenjam u kupatilu. Ima da jebeno sedim tamo, znajući, marinirajući se u činjenici da ne moram nikad više da se ovde vratim. Da dišem u ovim jebenim govnima za koja ko zna da li će nam jednog dana prouzrokovati jebeni kancer. Ili miris truleži mrtvih tela svaki put kad vetar promeni smer.“ Klimnuo je glavom za sobom. “Da li si video to sranje?“ Video sam. Sve sam video, ali nisam morao da okrenem glavu da vidim odakle smrad dolazi. Baš kao i sve što sam naučio svih ovih godina služenja, moj periferni vid je bio oštriji nego većini. Pogledom fokusiran na ugao zgrade, izbegao sam gledanje na gomilu mrtvih tela. Od te tačke nadalje sve je postalo mutno, a oči su mi se napunile peskom, ne od naleta vetra. Desilo se tako brzo, a ipak je izgledalo tako jebeno sporo. Izvukao sam pušku na psa, istrčavajući iz ulice upravo u isto vreme kad sam uglom oka uhvatio snajper ciljajući pravo na Owena. Brzo shvatajući da je pas bio prokleto skretanje pažnje. Krenuo sam u akciju, gurajući ga nazad koliko sam god jače mogao sa puškom ispred sebe. Meci su zviždali kroz pustinjski vazduh, za malo promašujući moj potiljak. Da ga nisam gurnuo, da ga nisam makao sa puta, stvari su mogle biti drugačije, ali nisu. Povratio sam ravnotežu i potrčao unapred par metara, obarajući snajper pre nego što je imao šanse da pokuša da obori Owena. Naciljavši metak u centar njegovog čela kao da je to samo još jedan jebeni dan. „Sranje,“ Owen je zavapio. „Upravo si mi spasio život, Creed.“ Zakoračio je unapred u isto vreme kad sam ja pogledao unazad. BUUM! Na prvu, nisam čak ni znao šta se dogodilo. Telo mi se trglo unazad od udarca nagazne mine, grubo odbačeno na gomilu šljunka i kamenja. Oštar bol zračio je kroz celo moje biće, dosežući mesta u kojima nisam čak ni znao da je moguće osetiti bol. Ostao sam bez vazduha sa takvom snagom da sam osetio kao da mi se pluća raspadaju i da sam se gušio do smrti. Kašljući, šišteći, boreći se za sledeći udah. Kad sam otvorio oči, nisam mogao da vidim jebeno ništa osim jarko bele svetlosti svuda oko mene. Glava mi je pulsirala od iznenadne neizdržive glavobolje. Glasna zvonjava u mojim ušima blokirala je sav haos koji me je 211


okruživao. Probadajući bol u slepoočnicama naterao me da pomislim da mi je mozak upravo eksplodirao. Pomućujući mi razum, moju snagu i volju da jebeno nastavim. „Creed! Jebem mu, čoveče! Pogođen si?!“ Čuo sam kako Mason viče iznad mene. „Brate, nemoj to da mi radiš! Nemoj jebeno to da mi radiš!“ Potapšao me je po grudima, niz ruke i noge. Pokušavajući da oseti da li sam pogođen. „U redu...“ promucao sam, grla izranjavnjenog i gorućeg, što je činilo ekstremno teškim da izustim bilo koju reč. Pažljivo sam se okrenuo na stomak, boreći se da vidim svoj položaj. Vodio sam rat sa svojim telom da radi ono za šta je trenirano. „Dobro sam... Owen... gde je...” „Sranje! Odmah se vraćam! Napadnuti smo! Moram da sredim ove drkadžije! Nemoj. Jebeno. Mrdati! Da li si me razumeo?! Ostani tu gde si! Odmah ću se jebeno vratiti!“ Slabašno sam klimnuo glavom, buljeći na slepo u pravcu Masonovog glasa. Oči su mi se prilagodile, lagano se vraćajući u fokus. Seo sam, jako pritiskajući ruku o moje grudi, pokušavajući da dišem kroz nepodnošljiv bol od udara. Pojačavajući pritisak na grudnu kost, želeo sam da ublažim nešto od napetosti, nešto od nagomilavanja. Osećao sam kao da imam unutrašnje krvarenje, telo me je izdavalo. Nespretno sam se naslonio o zid, gledajući prema zemlji, dahtao sam da uhvatim vazduh koji mi nije bio dostupan. Sunčeva svetlost i prljav vazduh su bili jednako zaslepljujući kao i bomba koja je eksplodirala ispred mene. Osećao sam kao da mi oči krvare, spaljene od hemikalija koje su se širile od eksplozije. Posegnuo sam da uklonim krhotine, znajući da jebeno nije imalo svrhe, jer su mi ruke bile pokrivene Bog zna čime. Trepnuo sam nekoliko puta, postepeno progledavši. Prilagođavajući se svetlu, gledao sam svuda oko sebe. Morao sam da nađem Owena. Očajnički se gurajući kroz dezorijentisanost i konfuziju od naše lokacije gde smo bili do toga gde bi njegovo telo moglo biti bačeno. Nekoliko eksplozija se začulo u blizini i izgledalo je kao da su se sekunde pretvorile u minute, a minuti se pretvorili u sate. Očajnički sam pokušavao da vidim ko je još bio pogođen, ako je bilo još mojih ljudi. Odgurnuo sam se o zid, posrćući dok nisam stajao sam. Stavljajući jedno stopalo ispred drugog, umom jačim od jebene stvarnosti, nastavljao sam da govorim sebi dok je moje telo počelo da ulazi u šok. Što sam se više pomerao, to sam bio bliži, manevrišući na autopilotu dok sam žurio niz ulicu. Krećući 212


se prema momku koji mi je postao kao brat. Ne obraćajući ni malo pažnje ni na šta drugo, osim da dođem do njega. Puške pucaju. Meci su leteli na sve strane. Rat je bio svuda oko mene. To me jebeno nije više uznemiravalo. Nisam znao da li će ikad išta više moći, dok nisam došao do njegovog slomljenog tela. Bilo je tako mnogo jebene krvi koja je izlazila iz onog što je ostalo od njegovog tela dok se on grčio, tresući se nekontrolisano, a ja sam ga gledao kako jebeno umire pravo ispred mojih očiju. Nisam dva put razmislio o tome. Zgrabio sam ga, vukući njegovo mlitavo telo u zgradu do nas. Ostavljajući trag krvavih fleka po prljavštini. Nisam imao snage da ga nosim, da ga prebacim preko ramena kao što sam radio sa tako mnogo vojnika ranije, da nas izvedem dođavola odavde. Vukao sam njegovo unakaženo telo, ignorišući njegove očajničke molbe da ga ne pomeram, iskreno me moleći da ga samo ostavim tamo. Da ga sve boli. Da ne može da podnese bol. Plačući, stenjući, zvuci čiste agonije i jada su silazili sa njegovih usana na način na koji nisam čuo nikad pre. Zaustavio sam se kad smo bili dovoljno daleko unutar betonskih zidova, udaljeni od svih polomljenih prozora ili ulaznih tačaka, skrivajući nas najbolje što sam mogao u datim usranim jebenim okolnostima. Znajući da će nas neko od mojih ljudi naći. Ignorišući sva truležna mrtva tela koja su već bila ovde, životi koji su bili oduzeti za dobro ili zlo. Sve se pomešalo zajedno. „Ahhh, sranje Creed“ nastavio je tonom koji nije bio njegov. Kao da se već oprostio sa životom. „U redu si čoveče. U redu si. Držim te.“ Položio sam ga pored zida, naginjući se, pokrivajući njegovo telo svojim kao štitom. Klečeći pored njegovog unakaženog tela, gledao sam u plafon, držeći svoje emocije pod kontrolom. Ignorisao sam aktivnu rafalnu paljbu koja se odigravala sa druge strane betona. Gde sam trebao da budem, boreći se sa svojim ljudima. Ali nisam mogao da ostavim brata. „Creed...“ Teško sam progutao zatvarajući oči na nekoliko sekundi, trebajući minut da se saberem da bi pogledao u njega. Ne zbog mene. Zbog njega. 213


Mentalno pripremajući sebe za ono što ću videti, za ono što će se desiti, za ono što sam znao da će mi tražiti. Zato što bi i ja tražio istu prokletu stvar. Krišom sam pogledao na dole u vojnika koga sam znao, izgledalo mi je, čitav život, shvatajući šta je ostalo od njegovog tela, jeziva scena kao iz ratnih filmova. Osim što je ovo bila stvarnost. Moja jebena stvarnost. Ništa nije ostalo od čoveka koji bi rizikovao svoj život za mene. Sve što ga je činilo ljudskim bićem jednostavno je bilo razneto, i bio sam prokleto siguran da to nije bilo samo to. „Ovde sam brate. Ovde sam,“ proškrgutao sam dok su mi se usne tresle. „Creed... loše je čoveče... jebeno je loše...“ žalio se, boreći se da izgovori reči. „Umreću... molim te... molim te... ne dozvoli da umrem, Creed. Želim da idem kući...“ jadikovao je glasom koji se prekidao. Posegnuo sam i uzeo njegovu šaku na jedinoj ruci koja mu je ostala, stisnuo sam je, pružajući mu bilo kakvu utehu koju sam mogao. Dajući mu do znanja da sam tu sa njim. Da nije bio sam. „Želim da vidim svoju porodicu... moju devojku, Creed... zastenjao je, izbacujući krv koja je grgoljila iz njegovih usta. „Ideš kući, drugar. Jebeno ideš kući! Da li me čuješ? Nećeš umreti, jebem mu. Nećeš! Ne ovde, ne sada! Bori se, kučkin sine, bori se!“ vikao sam, nesiguran koga pokušavam da u to ubedim. Počeo je da iskašljava ugruške krvi. Pokušao sam da ga stavim u sedeći položaj, ali je vrištao u agoniji, pa sam ga ponovo spustio dole. Ponovo ga uhvativši za ruku, čekao sam. „Jebiga... čoveče...“ prošaputao je, pogledao je u mene sa licem pola unakaženim, a pola pokrivenim krvlju. „Reci mojoj devojci... da je jebeno volim... Creed. Reci mojoj bebi devojčici... da sam umro časno... poginuo kao čovek... prokleti vojnik... boreći se da ona bude sigurna...“ izustio je, dahćući kroz očaj. Za sledeći udah. „Reci mojoj mami da ne bude tužna... reci joj da sam umro kao srećan čovek... sa njom u mislima... Ti... im reci... da nisam patio... Postaraj se... da znaju to... molim te... jebeno... te molim... obećaj mi... zakuni se... da će znati... da je bilo brzo i da nisam paaaatiiiio.“ Klimnuo sam glavom, nesposoban da formiram reči. „Žao mi je čoveče. Tako mi je jebeno žao. Trebao sam da vidim. Moj je jebeni posao da štitim 214


svoju jedinicu. Moje ljude. Ovo je moja greška. Tako mi je jebeno žao brate.“ Povio sam glavu od sramote. Telo je ponovo počelo da mu se grči, ovaj put gore nego pre. „Creed! Ne mogu ja ovo! Ne dozvoli da patim, čoveče! Ne želim da odem na ovakav način!“ zaurlao je, plačući nekontrolisano kroz bol. Agonija, budućnost koju nikad neće imati. „Nemoj me moliti da to uradim... molim te...“ preklinjao sam ga, znajući šta me je pitao da uradim. „Uradi to! Preseci vrpcu! Ne odlazim kući! Moglo bi biti gotovo u deliću sekunde! I... znaš to! Metak u glavu! Dopusti mi da umrem jebeno časno! Dopusti mi da umrem kao jebeni vojnik sa jebenim dostojanstvom, a ne kao ovaj jadnik koji krvari!“ Ispljunuo je još krvi, forsirajući svoje telo da viče na mene. Govoreći mi ono što je morao. Još jedan udah vazduha zakrkljao je u njegovim plućima. Kraj je bio blizu. Znao sam da se moja najgora jebena noćna mora ostvaruje. Zamišljajući mog prijatelja kako se guši u sopstvenoj krvi dok mu pluća otkazuju, eksplodirajući u njegovim jebenim grudima. Oči su mu se izvrnule u nazad, užasnutog izraza na licu, u strahu da je sledeća faza njegove duše bila previše stvarna. Nisam mogao to da uradim. Povukao sam ga u naručje, polažući njegovu glavu na svoj biceps. Držeći ga blizu, ljuljao sam njegovo telo koje se treslo napred nazad, što je momentalno donelo sećanje kad sam to radio sa Lukom. „Šššš... ššš... ššš... Owen... gledanje tvoje male devojčice kako se rađa na tom videu koji ti je žena poslala bilo je jedna od najlepših stvari koje sam ikada video čoveče. Šššš...“ ponavljao sam, podsećajući se srećnijih vremena. Želeći da ode sa lepim sećanjima, smirenog srca, čiste jebene savesti. „Da Creed...“ borio se za vazduh. Ona je... lepa... naj... lepša... stvar... na svetu.“ „Obećavam da ću joj ispričati sve o tebi. Znaće ko je bio njen tata i šta je uradio za našu zemlju.“ Oči su mi se punile suzama, ali sam ih treptanjem oterao, jer sam želeo da budem jak za njega. Dozvoljavajući njegovim mislima i telu da se umire. Čekajući dok nije osetio malo mira. „Hvala... ti... Creed...“ promrmljao je, pokušavajući da se nasmeje gledajući u mene. 215


„Volim te čoveče. Hvala ti što si bio moj prijatelj,“ nežno sam rekao, zagrlivši ga čvršće. Dohvatio sam ga, cimnuo rukom, i začuo jedno vrlo glasno pop. Lomeći mu vrat. Oslobađajući ga njegove proklete muke. Slomio sam se, držeći Owenovo beživotno telo u rukama. Vrištao sam, suze su mi se slivale niz lice, tekle su i tekle, plakao sam kao mala devojčica. Bio je tako jebeno blizu da se nikad više ne osvrne. Slobodi. I tek tako. Owen je mrtav, a njegova krv je na mojim rukama.

216


„Konačno! Dugo ti je trebalo,“ Jill je rekla čim sam ušla u njena kola, zatvarajući vrata za sobom. Jill je bila prva godina iz mog naprednog programa časova engleskog. Udružile smo se pošto smo bile par na zadnjem zadatku. Ona je bila u najmanju ruku divlje dete, pričala mi je sve o zabavama na koje bi išla, pila i zezala se sa momcima sve vreme. Njeni roditelji su bili razvedeni i nisu stvarno vodili računa o tome šta radi sve dok je imala dobre ocene. Volela bih da su i moji roditelji bili malo više takvi. „Znam! Izvini! Devojka mog brata je morala da me opet podseti da ona pokriva moje dupe kod mojih roditelja. Držeći mi lekciju kako da se zabavim, ali da budem sigurna i da joj šaljem poruku svakih sat vremena. Jedini način da večeras izađem sa tobom je bio da iskoristim Giselle. Njoj veruju.“ „Tvoji roditelji su smešni. Imaćeš šesnaest za otprilike dva meseca,“ odgovorila je, odvozeći nas iz Gisellinog kompleksa apartmana. „Ti si jedna od najpametnijih devojaka iz našeg razreda, trebalo bi da nauče da ti više veruju.“ „Nije problem moja mama u stvari, nego moj tata. Ali, kako god, ne želim više da pričam o njima. Gde idemo?“ „Na jednu od najboljih zabava na koju ćeš ikad otići. Oni ih stalno organizuju. Dakle, veži se, kučko, sad prisustvuješ strava žurci.“ Nije nam trebalo dugo da stignemo, iako smo morali da se vozimo kroz šumu. Bilo je teško videti gde idemo, grančice su grebale krov kola dok je išla putem niz mračan i uzan put. Samo su farovi osvetljavali daleko ispred nas, čineći noć jezivom kao pakao. Na sekund sam pomislila da se možda izgubila, ali se iznenada u sred ničega, pojavilo ogromno stovarište. Redovi motora su bili poređani po travi i šljunku zajedno sa razbacanim kolima između. Mogla sam da čujem rok muziku kako trešti kroz njihov razglas, odbijajući se o prozore njenih kola. 217


Ljudi su bili svuda, žene većinom obučene u oskudnu odeću, dok su drugi bili obučeni u kožu. Tada sam shvatila da većina njih nosi prsluke iste kao Creedov sa logom Đavolovih Otpadnika. „Gde smo mi?“ pitala sam dok se zaustavljala na praznom parking mestu pozadi i ugasila motor. „Mia, moja slatka, nevina drugarice, mi smo u MC klubu.“ „MC?“ Nasmejala se, posmatrajući se u vizirnom ogledalu pre nego što je otvorila vrata. „Vau, stvarno si bila zaštićena. To je moto klub, devojko. Oni prave najbolje zabave sa najzgodnijim momcima. Zapravo, ja se nalazim sa jednim od njih. Kladim se da će imati zgodnog drugara i za tebe.“ Mrdnula je svoje savršeno oblikovane obrve na mene, zatvarajući vrata za sobom. Klimnula sam glavom sama sebi. Dolazeći do saznanja da je Creed bio bajker i deo ovog kluba. Sećajući se da je imao prsluk na kome je pisalo ’Potpredsednik’. Posle svih ovih godina, nikad ga nisam povezala sa ovakvim načinom života, ali sad je sve imalo više smisla. Nisam ga videla još od one užasne noći pre nekoliko meseci. Mason i on su se vratili u rat. Prestala sam da mu pišem, prestala sam da mu šaljem bedževe, ali nikad nisam prestala da mislim na njega. Šta ako je bio ovde? Otresla sam misli, želeći da se dobro provedem večeras. Makar jednom, bila sam na putu da iskusim ono što svi ostali mojih godina rade svakog vikenda, dok sam ja sedela kod kuće razmišljajući o svemu što sam propuštala. Moleći se za njega da se vrati bezbedno kući. Ušle smo na prednji ulaz skladišta, a osećaj je bio kao da sam ušla u drugi svet. Osećala sam se kao riba na suvom. Miris dima i trave momentalno je napao moja čula dok sam išla kroz rulju pored ulaza. Svi su mnogo pili i psovali kao kočijaši. Jill me je uhvatila za ruku i povukla me kroz gomilu i u klub gde je bilo isto toliko ljudi koji su se zabavljali ako ne i više. Droga je bila svuda, poređana na svakoj dostupnoj površini. Neke žene su ležale na stolovima dok su muškarci šmrkali beli prašak sa njihovih tela, za šta sam pretpostavljala da je kokain. Dok su druge žene sedele u muškim krilima, igrajući za njih potpuno gole, da je moglo sve da se vidi. Parovi su se ljubili po ćoškovima, počinjući od toga. Sve je izgledalo kao haos od koga nisi mogao da odvojiš pogled. Nisam mogla da ne mislim na Creeda... 218


Da li je ovo bio život koji je vodio? Da li mi je zato govorio da nije dovoljno dobar? Da li je on bio jedan od ovih ljudi? Nije čudo što je mislio o meni kao o maloj devojčici ako je ovo bilo to na šta je on navikao. Nije bilo šanse za mene. Što sam više ulazila u događaje ispred mene, postajalo mi je sve neprijatnije. Nikad nisam bila u blizini ovako nečega u celom svom životu. Ovo definitivno nije bila moja vrsta zabave. Haos svuda oko mene me je naterao da poželim da je Creed ovde. Jedna grupa bajkera sa ženama koji se nisu ponašali kao životinje, privukla mi je pogled. Žene su zapravo imale odeću na sebi, noseći prsluke na kojima je pisalo vlasništvo tog i tog na njima. Izgledalo je kao da su na drugačijem nivou od ostatka zabave. Taman sam mislila da kažem Jill da sam nameravala da pozovem Giselle da dođe po mene, ali kad sam se okrenula da je pronađem, ona je nestala. „Sranje...“ prošaputala sam za sebe, setivši se da sam zaboravila mobilni u njenim kolima. Počela sam da lutam po drugim sobama, svakoj slikovitijoj od prethodne. Pokušavajući da nađem Jill među gomilom ljudi i haosa. Mora da sam se izgubila, završavajući u nečemu što je izgledalo kao podrum. „Pa vidi šta to imamo ovde, sveže meso,“ neko je prošaputao iza mene, zbog čega sam se odteturala unazad do zida. On me je saterao u ćošak sa rukama sa strane moje glave. „Nisam te video nikad pre. Zapamtio bih tako lepo malo lice i jebeno zanosno telo,“ zaškrgutao je u blizini mog lica, mirišući na alkohol i travu. „Imaš li ime?“ „Mia,“ odgovorila sam, osećajući se mnogo ranjivije nego pre. „Lepo ime za lepu devojku. Šta ti radiš ovde?“ „Došla sam sa drugaricom.“ „Drugaricom?“ pitao je, naginjući glavu u stranu. Narugao mi se, „Ne vidim nigde drugaricu. Sve što vidim si ti. Možda ti i ja možemo postati drugovi. U mojoj sobi sami. Je li?“ Oči su mi se raširile. „Uhh... Ja ne...” “Isuse Hriste, Jigsaw! Ostavi je na miru, jebem ti! Izgleda li ti zainteresovano za tebe?“ muški glas je odjeknuo kroz podrum, prekidajući ga. Nikad mi nije više laknulo što čujem glas stranca nego što je u tom momentu. Oslobodila sam dah koji sam zadržavala kad se Jigsaw odmakao. Oboje smo pogledali u pravcu odakle je glas dolazio. Visok momak sa tamno 219


braon kosom koja mu je padala oko očiju stajao je pored vrata, noseći prsluk na kome je pisalo ’Probni’. Ponovo sam pogledala u momka koga je nazvao Jigsaw i on je nosio isti prsluk sa istim amblemom na njemu. „Gledaj svoja posla, Rebel. Ne znaš ti ništa!“ Nakezio se, gledajući ponovo u mom pravcu. Klimajući glavom prema Jigsawu. „Želiš li da mu popušiš kurac?“ Pogledala sam napred nazad između njih, mucajući, „Uhhh... ne hvala.“ Rebel se nasmejao, široko se kezeći. Naterao me je da mu uzvratim osmeh, ne mogavši da ne primetim koliko je bio sladak. Svetla nijansa plave u njegovim očima je bila tako prokleto zavodljiva, mamila me je u njegov osmeh. Bio je pokriven tetovažama, nosio je džins, prsluk i vojničke čizme. Počela sam da mislim da je to standardna bajkerska odeća. Kad me je uhvatio da buljim u njegove definisane ruke i grudni koš, pocrvenela sam, gledajući ponovo u Jigsawa. „Oh, ovde imamo neku vrstu ljubavne veze, vidim,“ Jigsaw se narugao pokazujući između nas dvoje. „Rebel ne voli da se zadržava, lepa devojko. On takođe ne voli da mu se govori šta da radi. Ja tražim sebi zvaničnu ženu. On ne. Biraj mudro svoje bitke. Taj lepi dečko tamo misli samo svojim kurcem.“ „Hvala na predstavljanju Jigsaw. A sad odjebi.“ Jigsaw je zatresao glavom, hodajući čvrstim koracima po dva odjednom, telom overivši rame mog spasioca pre nego što je zalupio vrata za sobom. „On više laje nego što ujeda. Njegov pristup je malo jači,“ Rebel se priključio hodajući niz stepenice prema meni. „Da... vidim to. Ali hmmm... hvala. Na neki način si me spasio u ovoj situaciji.“ „Bez brige. Nikad te nisam video ovde. Imaš ime?“ pitao je, naginjući se nada mnom i puštajući svoj pogled da luta svuda po mom telu. „Mia, ali me možeš zvati Pippin,“ odgovorila sam bez razmišljanja. „Pippin,“ ponovio je klimnuvši. Bilo je uvrnuto čuti ga da me tako zove s obzirom da me je samo jedna osoba do sad tako zvala. Način na koji ga je skotrljao sa svog jezika činilo mi je svakakve stvari, praveći mi poznato lepršanje u stomaku. Shvatila sam da mi se to sviđa, čekajući da ga ponovo izgovori. Nisam znala da li je to zbog načina na koji je rekao ili zbog toga ko mi je na prvom mestu dao taj nadimak, ali me je preplavio osećaj mira, čineći da se iz nekog razloga osetim sigurno. „Koliko godina imaš? Pitao je, odvlačeći me od mojih misli. 220


„Zašto pitaš?“ Zasmejao se, „Pa da... devojke ne vole da kažu koliko imaju godina. Zar ne?“ „Imam osamnaest,“ lagala sam. „Ah, jedini razlog što te to pitam je zato što izgledaš previše slatko i nevino da bi izlazila na ovakva mesta. Ne izgleda kao da je ovo tvoje mesto.“ „Da li je to zato što nisam obučena kao kurva?“ izbrbljala sam, ne mogavši da odolim. Nasmejao se, odmeravajući me ponovo gore dole. Upijajući moju crnu lepršavu haljinu i kaubojske čizme. Zaustavljajući se tačno iznad mog dekoltea, promrmljao je, „Sviđa mi se to što nosiš. Lepa promena na bolje.“ Teško sam progutala, susrećući pogled s njegovim. „Pored svega ti pokazuješ samo delove koje stvarno volim.“ Zasijala sam, a lice mi je postalo crveno kao cvekla. To je bio prvi put da dečko priča sa mnom na takav način. „Želiš pivo?“ „Naravno.“ „Hajde.“ Pokazao je klimanjem glavom da ga pratim. Kad smo se vratili unutra da uzmemo par piva, bilo je još pretrpanije nego pre. Ostavljajući vrlo malo prostora za pomeranje kroz gomilu. Visok, mršav muškarac nagnuo se iznad mene, zbog čega je bilo gotovo nemoguće da vidim iznad glava svih ostalih. Trudila sam se najbolje što sam mogla da održim korak sa Rebelom, ali sam ga izgubila za sekundu u ludilu. Pre nego što sam mogla da se uspaničim, njegove jake ruke zgrabile su me oko struka, povlačeći me nazad uz njegovo čvrsto telo. Pogledao je prema meni pogledom ohrabrenja, od čega mi je stomak zatreperio, a srce brže zakucalo. Šapćući mi u uvo da ostanem blizu, ovaj put me je zgrabio za ruku i poveo. Zaustavili smo se pored bara gde je on zgrabio flašu votke umesto piva iz frižidera, uzimajući i čašu i nekoliko kiselih voda. Pratila sam ga prema napolje, prolazeći pored ljudi sa zabave, otišli smo na teren gde je većina kola bila parkirana. Nije ispuštao moju ruku, zbog čega sam mu bila zahvalna. I dalje nisam bila sasvim opuštena u ovoj situaciji. Iako je on činio stvari boljim. „Trebaće ti malo pomoći,“ Rebel je rekao, ponovo gledajući u mene sa istim osmehom koji sam očekivala. Povukao je na dole vrata gepeka svog nabudžanog Chevy kamioneta i potapšao metal u znak meni da sednem. „Navikao sam da rukujem velikim stvarima.“ Namigujući mi, zgrabio me je 221


oko struka kao da nemam težinu, nežno me smeštajući na vrata gepeka. Zakoračivši između mojih butina i dalje me je držao za struk kad je završio, izjavio je, „Dobro se osećaš u mojim rukama Pippin.“ Zastao mi je dah. „Vau... treba ti bolji tekst, druže. Da li si siguran da tako često kresneš kao što tvoj drug kaže.“ Nasmejao se iz dubine grudi, zabacujući glavu unazad. „Baš mi se jebeno dopadaš.“ Odmičući se, skočio je na platformu da sedne pored mene. „Nikad nisam doveo devojku u svoj kamion.“ „Da... da... da...“ Smejući se, pružio se iza mene da dohvati čašu. Puneći je više od pola sa votkom, mešajući je sa crtom kisele vode. „Čak sam ti poneo i neko žensko sranje za piće,“ reagovao je dodajući mi ga. Uzela sam gutljaj. Momentalno pročišćujući grlo od jakog ukusa koji je palio putem niz moje grudi. Trudeći se da se ponašam kao da nije da prvi put ovo pijem. Znalački se nasmejao, stavljajući flašu između svojih nogu. Počeo je da mi trlja leđa. „Izvini... opustio sam ruku.“ „A šta je sa tobom?“ pitala sam, odjednom se osećajući toplo oko srca. Nisam znala da li je to zato što me njegova ruka ponovo dodiruje ili alkohol. Možda je bilo po malo od oboje. Prineo je flašu do usana, uzimajući gutljaj. Smeštajući je ponovo između svojih nogu. Spuštajući ga kao profesionalac. „Šta u vezi sa mnom?“ „Piješ dosta?“ pitala sam sarkastično. „Dovoljno.“ „To vidim. Koliko imaš godina?“ „Skoro devetnaest.“ Laknulo mi je što je bio samo tri godine stariji od mene, iako on to nije morao da zna. „Živiš u blizini?“ „Nisam daleko. Oak Island. A ti?“ Klimnuo je glavom, uzimajući još jedan gutljaj iz flaše. „Ne želim da pričam o sebi. Znam sve o ovim kučkinim sinovima, želim da znam nešto o tebi,“ informisao me je, lupivši moje rame svojim. „Nema mnogo toga da se kaže. To što vidiš, to dobijaš,“ uzvratila sam mu, uvijajući kosu oko prsta, grizući usne. „Pa onda... jebeno mi se dopada svaki santimetar toga što vidim.“ 222


Posegnuo je, trljajući svoje grube, žuljevite prste napred nazad po mojoj butini, pokrećući nešto poznato u mom telu. Vraćajući mi sećanja kad me je Creed dodirivao na isti takav način ne tako davno. Nateravši me da poželim da je sada ovde da vidi da nisam mala devojčica kao što je tvrdio. Da vidi da sam i ja potpuno odrasla žena i da se provodim kao nikad u životu. Misli su mi lutale, pitajući se da nisam bila nevina da li bi se ipak zaustavio ono veče? Ako odem do njega za nedelju ili mesec dana, a da više nisam nevina, da li bi me uzeo? Brzo sam otresla teške misli pre nego što mi unište veče. Grdeći samu sebe što pre svega mislim na njega. Bila sam ovde sa Rebelom. Ne sa Creedom. Ipak sam... želela Creeda. Prinela sam svoju crvenu plastičnu čašu do usana, pijući ponovo mnogo više nego što sam inače. Želeći da se otarasim misli i sećanja na momka koji me je namerno povredio. Prigušujući osmeh kad sam videla da me Rebel odmerava preko ivice svoje flaše. Gledajući u mene sa čistim nestašlukom u očima. Želela sam da zaboravim. I znala sam da je Rebel savršen dečko sa kojim sam to mogla da uradim. On je bio nevolja na najbolji mogući način. Sedeli smo tamo ko zna koliko dugo, razmenjujući flertujuće šale. Ispijajući piće za pićem kao da je voda, dok flaša votke nije skoro nestala. Usne su me peckale, lice mi je gorelo, a telo je utrnulo. Bio je to prvi put odavno da sam se osećala tako bezbrižno, zabacujući glavu u nazad, smejala sam se uživajući u načinu na koji sam se zbog njega osećala. Provodeći divno vreme sa dečkom koji je bio ovde samo zbog društva, baš kao i ja. U jednom momentu začula se pesma “Američka pita“ od Don McLean koja je dolazila iz skladišta. Skočila sam sa vrata gepeka i malo se zateturala, shvatajući koliko sam u stvari bila pijana. Rebel me je uhvatio oko struka pre nego što sam licem lupila o zemlju, smejući se ko lud zajedno sa mnom. Kikoćući se dok sam ja pokušavala da povratim ravnotežu. „Ti si baš kao spasitelj, uh? Ti si moj lični princ na belom konju?“ Smejala sam se, stojeći uspravno u njegovim rukama. Pomazio je moj obraz, trljajući svoj palac preko mojih usana napred nazad pokretom. „Nazivali su me i gorim imenima.“ 223


Nasmejala sam se, odgurujući se od njega, igrala sam svuda okolo i uvrtala se u krugove sa rukama sa strane. Pevajući punim plućima, ne mareći ni malo ko je gledao pijanu predstavu mog života. Rebel se naslonio na svoj kamionet, prekrštajući ruke preko svojih grudi i gledao kako pravim budalu od sebe, ali sviđala mu se svaka sekunda toga. Kao da je prvi put neko bio stvarno pored njega. Alkohol se ponašao kao tečnost hrabrosti koja mi je bila potrebna za ono što sam htela da uradim. Uživajući u načinu na koji me je gledao, počela sam da igram za njega. Zavodljivo pomerajući ruke sa strane, podižući po malo haljinu sa njima. Virila sam prema njemu, ljuljajući svoje telo uz ritam muzike, provokativno gledajući u njegove oči dok je pesma nastavljala da odzvanja kroz noć. Zavrtela sam se leđima prema njemu, zatvarajući oči, podižući kosu sa vrata dok sam nastavljala da mrdam kukovima u laganom, ravnomernom ritmu. Dok nisam osetila čvrstu ruku koja hvata moj stomak, cimnuvši me unazad o njegove čvrste grudi. Ljuljajući nas polako zajedno uz melodiju. Uhvatio me je za bradu, zabacujući moju glavu unazad, nateravši me da pogledam kroz trepavice u njegove raširene, tamno plave oči. Njegov izraz je postao zavodljiv, oponašajući moj. Olizala sam usne, a moja usta su iznenada počela da se suše. Njegove oči pratile su pokret mog jezika, kad se nagnuo, nežno mi ljubeći usne. Okrećući me u krug tako da je njegovo toplo telo bilo u ravni sa mojim dok su naša usta igrala jedna naspram drugih. Počelo je sporo, ali je brzo eskaliralo do tačke kad su njegove ruke počele da lutaju niz moja leđa, dohvatajući moje dupe. Zgrabio ga je čvrsto, čineći da mu zastenjem u usta. „Vauuu! Rebel, sredi je dečko!“ neko je povikao iz kluba. Trgla sam se, momentalno pokušavajući da se povučem, ali on me je uhvatio čvršće, ne dozvoljavajući mi da se pomerim ni santimetar. „Produži dalje! Jebem ti! Nema ništa da se vidi!“ uzvratio je vikanjem, otkačinjući ga. Fokusirajući svoju pažnju ponovo na mene. „Pa...“ izdahnula sam, obmotavajući ruke oko njegovog vrata. Još uvek pokušavajući da savladam svoje disanje. Pretvarajući se kao da nismo bili prekinuti. „Da li ćeš mi pokazati svoju sobu?“ Nasmejao se bez i jedne reči, priljubljujući svoja usta uz moja dok me je podigao u ruke i poneo me prema klubu. Spuštajući me na noge kad smo stigli do ljudi koji su se zabavljali. Uzeo me je za ruku i poveo me unutra duž dugog, uskog hodnika. Napravila sam mentalnu belešku da se setim gde su ulazna vrata u odnosu na njegovu sobu. Otvorio je vrata slabo osvetljene 224


sobe, momentalno ih zalupivši nogom, bacajući me o njih sa glasnim udarcem, kao da nije mogao dovoljno da me se zasiti. Ljubeći me na upravo isti način kao i celo veče. Naše pohlepne ruke nisu ispuštale telo jedno drugog dok smo se teturali putem njegovog kreveta. Obarajući sranja, stvari su se lomile o zemlju. Jedina stvar za koju sam znala da je tačna u tom momentu je da sam ga želela. Želela sam njegov poljubac, njegov dodir, njegov ukus i njegove ruke svuda po sebi. Tačnije, njegov kurac. Posegnula sam za njegovim prslukom, i on mi je pomogao da ga povučem sa njega, bacajući ga sa našeg puta. Nastavljajući napad na naše usne kao da smo bili prilepljeni jedno uz drugo i nismo mogli da se odvojimo ni na sekund. Nisam osetila nikad pre nešto tako. Nisam imala nikakvu kontrolu nad svojim postupcima, a moje telo je očajnički želelo nešto što nikad nisam iskusila. U isto vreme, osećala sam se kao da znam šta radim, moji pokreti su bili instiktivni kao da su programirani u meni još od rođenja. Po prvi put, shvatila sam kako moje prijateljice mogu da imaju seks koji ništa ne znači, kako možeš želeti da daš sebe nekome, predaš se momentu u kom se osećaš stvarno dobro. Bez emocija, bez volimo se, samo iskonska želja za nekom vrstom olakšanja. Stomak mi se zgrčio. Pička mi je pulsirala. Posegnula sam za kopčom njegovog kaiša. „Hej... hej... hej... smiri se... ne idem ja nikuda,“ stenjao je, smejući se u moje usne posežući za ivicom moje haljine. Pustila sam ga da mi je skine, ostavljajući me samo u brushalteru i gaćicama. Odmah se povlačeći, naslonio se unazad da se divi mom telu. Njegove oči su me proždirale na načine kojih sam se jednih posebnih sećala previše dobro. Zatvorila sam oči, otresajući osećanja prema dečku na koga nisam mogla da prestanem da mislim, unoseći se umesto toga u poljubac sa Rebelom. Trebala mi je strast i želja da prekrijem svoje misli. Ponovo sam posegnula za kopčom njegovog kaiša, ovog puta mi dopustivši da ga otkopčam. „Mirišeš tako jebeno dobro,“ zastenjao je naspram mojih usana, premeštajući nas na krevet. „Da li ti je to iko ikada rekao?“ Nasmejala sam se, odmahujući glavom za ne, dok me je nežno spustio na dušek, naginjući se iznad mene. Nastavljajući svoj napad naniže, stranom 225


mog vrata, ostavljajući nežne poljupce sve do mog dekoltea. Jednim naglim pokretom je skinuo moj brushalter, bacajući ga u stranu, milujući i sisajući moju drugu dojku, ostavljajući me bez daha pod sobom. Mogla sam da osetim njegovu erekciju na mojoj pički dok je namerno pomerao svoje kukove, stvarajući ludo peckanje koje sam svuda osećala. Pogledao je u mene zamračenim očima, napredujući svojim putem niz moje telo, povlačeći ivicu mojih gaćica, bacajući i njih u stranu. Kad sam shvatila šta namerava da uradi, uhvatila sam strane njegovog lica. Vraćajući ga da me ponovo poljubi. To mi je vratilo mnogo uspomena na Creeda, a on je bio poslednja osoba na koju sam htela da mislim u tom trenutku... Ovde sam sa Rebelom. Ruka mu je skliznula između mojih butina. Nije trebalo mnogo da mi disanje postane teško, osećajući kako mi se grudi podižu, a leđa izvijaju dok je pomerao svoje prste svuda oko mog središta. Noge su počele da mi se tresu. Nisam mogla da držim oči otvorene, i osećala sam se kao da ću da eksplodiram. Nisam više to mogla da podnesem, soba je počela da mi se okreće, a disanje da posustaje. Padala sam preko ivice. „Ah...“ dahtala sam iznova i iznova. Ne želeći da taj osećaj ikada prestane. Jahala sam na fantastičnom osećaju koliko sam dugo mogla dok nisam čula neku vrstu šuškanja sa desne strane. Trepćući sam otvorila oči, shvatajući da cepajući otvara kondom. Povlačeći svoju majicu preko glave, zbacio je svoje čizme i farmerke. Napola se nasmejao dok sam ja pokušavala da sakrijem iznenađen izraz svog lica kad sam videla njegov čvrst kurac slobodno ispružen. Odlučujući da pogledam u drugu stranu dok navlači kondom niz celu dužinu. Dopuzao je nazad do mog golog tela, blokirajući me rukama. Poljubivši me ponovo, smestio je kurac na ulaz u moju pičku. Dopustila sam sebi da se izgubim u osećaju njegovog tela na mom, njegovih usana na mojim, načinu na koji sam se osećala tako prokleto dobro. Sve te emocije su nestale u trenutku. Jednim naglim pokretom, našao se duboko u meni. Prodirući kroz moju nevinost na način na koji nikad pre nisam očekivala da bih osećala. Leđa su mi se trzajem odvojila od kreveta, a ja sam glasno zavrištala od iznenadnog upada i bola od svega toga. Momentalno je stao, pogledavši na dole u mene, zbunjen. Čvrsto sam zatvorila oči, ne želeći da ga pogledam, iako sam osećala njegov prodirući pogled na sebi. 226


„Ti si jebena devica?“ izjavio je kroz pitanje šokiranim i besnim tonom. Klimnula sam glavom i dalje ne otvarajući oči. Najviše zbog toga što nisam želela da vidi koliko sam postiđena. „Jebiga...“ podsmehnuo se počinjući da se sklanja sa mene. „Ne!“ Otvorila sam oči, hvatajući se za njegova ramena, zadržavajući ga u mestu. „U redu je... kunem se. Nemoj da staneš.“ Trgnuo se unazad, izvijajući obrvu. Vireći nadole prema meni, zbunjen. „Šta je ovo dođavola? Zar devojke ne žele da im prvi put bude poseban ili takvo neko sranje?“ napravio je pauzu, razmišljajući šta bi rekao sledeće. Ostao je bez teksta. Njegove sukobljene emocije su stajale na putu onome što sam i dalje želela da se desi između nas. Uzimajući dubok udah, nastavio je, „Mia, ja nisam taj dečko. Mislim, sviđaš mi se... ali jebiga... nisam... znaš... ja ne... Sranje, ovo je teško...“ Zatresao je glavom, misleći da povređuje moja osećanja, ali ja sam razumela šta pokušava da mi kaže. „Ja nisam ta devojka, OK? Nemaš o čemu da brineš. Znam da je ovo samo... šta god da je. Ne očekujem ništa od tebe. Sve što želim je malo zabave, a ti si zabavan,“ iskreno sam govorila, u nadi da bi mogao da razume, ali ne znajući koliko bih jako mogla da mu kažem da bude gde je. Uzdahnuo je raširenih očiju, povlačeći kosu unazad sa svog lica desnom rukom. Vireći na dole prema meni sa izrazom zabrinutosti. „Isuse... da li sam... mislim... jebiga, da li si u redu... nisam znao... ne bih nikada... mislim... ti si prva devica... koju sam ikada... jebao...“ izdahnuo je. Koliko jako sam te povredio?“ Ohrabrujući sam se nasmejala. „U redu sam,“ prošaputala sam, hvatajući zadnji deo njegovog vrata, poljubila sam ga ponovo. Alkohol je još tekao kroz mene. Nesigurno me je poljubio kad sam pomerila kukove, pozivajući ga da nastavi. I dalje se nije pomerio i već sam počela da brinem da će da se zaustavi i siđe sa mene, ali onda sam osetila kako se njegova ruka pomera niže prema mom središtu. Počela sam da se opuštam. Ceneći što se trudio da učini ovo boljim za mene. Nekoliko sekundi kasnije, počeo je da je pomera unutra i napolje dok je obrađivao moju slatku tačku. Osećaj njegovih prstiju zamenio je neprijatan osećaj njegovog prodiranja. „Bolje? Da li to prija?“ promrmljao je u moja usta. „Da... nemoj da staneš...“ 227


Nije mnogo trebalo da malo pritiska i trenja zaživi i da se vrelina vrati. Prsti nisu prestajali da se pomeraju u meni, kontrolišući me dok je nastavljao da uzima ono što sam očajnički želela da sačuvam za nekoga drugog. Možda sam izgubila svoju nevinost s Rebelom te noći, ali moje misli nisu nikad odlutale daleko od... Creeda.

228


„Hvala što si me vratila ovamo, Jill. Zaista cenim to. Znam da je stvarno rano,“ rekla sam dok se zaustavljala kod kluba. „Nema problema. Moraš da vidiš svog čoveka zar ne?“ Nasmejala sam se. „Pored toga, rekla sam Tanku da navraćam da ga probudim, znaš... da pričamo i tako to.“ Nakezila se. „Samo mi pošalji poruku kad si spremna. Znam da imaš krštenje.“ Klimnula sam, otvarajući vrata. Zakoračila sam na travu, popravljajući svoju haljinu pre nego što sam ušla u klub. Ogroman tip sa očima boje meda i plavom kosom prepoznao je Jill i pustio nas unutra. Klimajući joj u znak pozdrava, imao je naziv ’Vodnik naoružanja’ zašiven za svoj prsluk. Nisam mogla, a da ne pogledam okolo, očekujući da vidim Creeda da izlazi iz soba sa devojkom na rukama. Još uvek ga nisam videla od one noći kod Giselle. Nije bilo važno, on nije bio razlog zašto sam bila ovde. Jill i ja smo hodale niz hodnik zajedno dok ona nije ušla u Tankovu sobu, zatvarajući vrata za sobom. Ja sam otišla prema Rebelovoj sobi, kucajući na vrata, ali niko nije odgovarao. Gurnula sam ih i blago otvorila. „Rebel? Jesi li tu? Mia je.“ Provirila sam glavom unutra i videla da nema nikoga. Baš sam mislila da se okrenem i odem, ali sam čula da tuš teče. Ušla sam unutra, zatvarajući vrata za sobom. Krećući se kroz sobu, sela sam na ivicu njegovog kreveta, odlučujući da ga sačekam. Gledajući okolo po otvorenom prostoru. Vrata kupatila su se otvorila par momenata kasnije, iznenađujući me. „Pippin?“ Pogledi su nam se sreli. „Šta ti radiš u Rebelovoj sobi?“ izbrbljala sam, ne znajući šta drugo da kažem. Eto njega... 229


Sveže istuširan sa peškirom koji je visio nisko oko njegovog struka. Još jedna od mojih želja se ispunila. Otvorio je usta da odgovori, ali je bio prekinut kad su se otvorila vrata spavaće sobe. Ušao je Rebel koji se momentalno zaustavio, gledajući od mene ka njemu i opet prema meni. „Creed?“ Rebel je objavio, uhvaćen nespreman. „Kad si se dođavola ti vratio?“ „Pre sat vremena,“ jednostavno je odgovorio, ne skidajući pogled sa mene ni jednog momenta. „Na odsustvu si?“ „Otpustili su me jutros, Noah. Znao bi, da čitaš moja jebena pisma. Odslužio sam svoje četiri godine. Završio sam.“ „Noah?“ upala sam, gledajući prema njemu. „Mislila sam da ti je ime Rebel?“ „I jeste. Niko me ne zove Noah osim njega.“ klimnuo je prema Creedu. „Pippin, šta...” „Pippin?“ Creed ga je prekinuo, gledajući u njega. „Njeno ime je Mia.“ Zatresao je glavom. „Šta do kurca?“ Pokušavao je da kontroliše svoju narav. Ne samo što me je drugi muškarac nazvao Pippin, nego je to potvrdilo zašto sam ovde. Sužavajući svoje oči prema meni, ispljunuo je, „Da li me zajebavaš?“ Naglo sam ustala, unoseći mu se pravo u lice, gurajući ga u njegove gole grudi. Nije se pokolebao. Nisam mogla da verujem da on ima bilo kakva prava da bude besan na mene kad je on bio taj koji me je odgurnuo na prvom mestu. „Mogu da radim šta god dođavola želim. Ti me ne poseduješ, Creed!“ Oči su mu se raširile, izvijajući obrvu. Naginjući glavu u stranu, narugao mi se, „Pa si odlučila da se jebeš sa mojim bratom? Zbog čega, da dokažeš poentu?“ Usta su mi pala. Trgla sam se unazad od neočekivanog saznanja, skoro me oborilo na dupe. Momentalno sam osetila mučninu u stomaku. „Lažeš.“ „Da li ti izgledam kao da lažem?“ Virila sam napred, nazad između njih dvojice ne znajući na kome da zaustavim svoj pogled. „Vi momci ste braća?“ „Ovo nije njegova soba. Moja je. To je moj krevet na kome sediš. Reci mi dušice, da li si se na njemu i jebala?“ zlonamerno je primetio, hodajući prema ormanu. Izvlačeći iz njega farmerke. 230


„Creed, Isuse Hriste... ti ovde nisi spavao više od nedelju dana odjednom za zadnje četiri godine. To je bila moja jebena soba više nego tvoja,“ Rebel se svađao, ne popuštajući. „Šta se jebiga, u svakom slučaju dešava?“ Upro je pogled u mene. „Kako to da ti nju poznaješ?“ „Ne brini zbog toga. Pitanje je kako je ti poznaješ?“ Navukao je farmerke ispod peškira, otrgnuvši ga i bacivši na krevet. „Došla je jedno veče na žurku. Probudio sam se sledećeg jutra i ona je nestala.“ Polako je klimnuo, priznanje je prešlo preko njegovog lica. Sledeća stvar koju se sećam je velika ruka koja me gura sa puta, zbog čega sam pala unazad na krevet. Creed je stigao do svog brata u tri koraka pribijajući ga uz zid za vrat. „Znači, jesi je jebao, ti govno malo!“ „Prestani da to tako govoriš! Ostavi ga“ vikala sam, vraćajući njihovu pažnju prema sebi. Oslobodio je Noaha. „Smatraj sebe srećkovićem. Da ona nije ovde, jebeno bih te povredio.“ Gurnuo ga je ponovo o zid. „Ovo je smešno! Zar ne možete da koristite reči umesto pesnica?“ prebacila sam im. „Jebi se Creed! Ne plašim te se!“ Rebel mu je kontrirao, odgurujući ga. Creed je ignorisao svog brata, vraćajući se prema meni. „Sad me baš zajebavaš, Pippin? Ne-jebeno-verovatno.“ „Nisam znala da je on tvoj brat. Kunem se. Nikad ti to ne bih uradila. I ti to znaš.“ „I to je onda u redu? Jebala si se sa mojim mlađim bratom! Znajući ili ne, njegov kurac je bio u tebi,“ izbacio je. „Ne mogu sad jebeno ni da te pogledam.“ Odmakao se i izjurio iz sobe zalupivši vrata za sobom, dovoljno jako da se zidovi zatresu. Poskočila sam. Ponovo sam sela na ivicu kreveta, nesposobna da više sebe držim uspravno. Sagla sam se unapred, držeći se za stomak, pokušavajući da progutam nazad žuč koja mi se penjala uz grlo. Sve ovo je bilo jednostavno previše. „Da li si ti njegova devojka?“ Rebel je pitao ono o čemu sam znala da je razmišljao od sekunde kad je video svog brata kako šizi. Zatresla sam glavom. „Ne.“

231


Odsečno je klimnuo. „Šta radiš ovde? Ostavila si me bez objašnjenja onog jutra. Mislio sam da sam te možda izmislio ili tako neko sranje. Nikad nisam bio tako iskorišćen. Ne mogu da kažem ni da mi se svidelo.“ „Žao mi je zbog toga. Nisam te iskoristila, Rebel... Noah... kako god ti je prokleto ime. Divno sam se provela celu tu noć. Sa tobom. Ali očigledno znaš da nisam nikad uradila pre tako nešto. Nisam ja takva. Pretpostavljam... Samo nisam znala šta će sledeće da se desi. Pa sam otišla, da olakšam i sebi i tebi.“ Pošao je prema meni, povlačeći stolicu ispred mene i sedajući na nju unazad. Gledajući me pravo u oči, pitao je, „Kako znaš Creeda?“ „Dugačka priča.“ „Ja imam vremena.“ Uzela sam dubok udah, razmišljajući šta sam želela da kažem i kako da to kažem. „Ne želim da pričam o Creedu. Došla sam ovde da pričam sa tobom.“ Bilo je sad ili nikad, morala sam to da uradim pre nego što izgubim hrabrost. Morala sam da se izborim sa Creedom i njim kao braćom i svim što to donosi kasnije. Upravo sada, to mi je bila najmanja briga. Zgrabila sam tašnicu, izvlačeći napolje ono što mi je trebalo i dodala sam njemu. Suzio je svoj pogled prema meni čim je shvatio šta je to, čitajući jednu reč u koju sam ja buljila zadnja tri dana. Pozitivan. Podižući obrve, izdahnuo je „Jebeno si trudna?“ Kao da nije želeo da veruje u to. Klimnula sam, grizući usnu. Čekajući gde god da će to odvesti. „Kako... kako se ovo desilo? Koristili smo kondom. Ja sam jebeno koristio kondom.“ Pokazao je na sebe. „Ovo je sranje. Kako da uopšte znam da je moje?“ Napravila sam grimasu zatvarajući oči. Slušajući ga kako izgovara te reči bio je poziv na buđenje. Stvarno sam bila klinka. Glupa naivna klinka. Tačno ono što je Creed govorio da sam, sve vreme. Kako sam mogla da dopustim da se ovo desi? „Gledaj, Mia, ja te ne poznajem. Ne pokušavam da ispadnem kreten. Ali pojavila si se nedeljama kasnije govoreći mi da si trudna. Tvrdeći da sam ja taj ko te je sredio? Da, ja sam ti možda oduzeo jebenu nevinost, ali to ne znači da ti nisi širila noge još nekome od tada.“ Nisam oklevala, otvarajući oči. Gledajući duboko, pravo u njegove. „Pretpostavljam da sam jebeni kreten koji je utrčao u vašu porodicu.“ 232


Užurbano sam zgrabila torbicu, osećajući da je momentalno zažalio zbog svojih reči. Nisam mu dala šansu da se izvini, istrčavajući na ista vrata na koja je Creed nekoliko trenutaka ranije, sa Rebelom koji je dozivao moje ime za mnom. Nije bilo povratka. Šteta je učinjena i nisam imala da krivim bilo koga drugog osim sebe.

„Isuse Hriste čoveče. Opusti se.“ „Jebi se Diesel!“ kipeo sam, udarajući vreću u teretani. Trudeći se kao đavo da ne zamišljam jebeno lice svog brata dok sam nanosio udarac za udarcem u kožu. Neuspešno radeći to. „Znao sam da mi izgleda poznato. Mislio sam da sam ih video zajedno te ...” streljao sam ga upozoravajućim pogledom, ućutkujući ga stvarno jebeno brzo. „Prokletstvo...“ zakoračio je unazad, dižući ruke u znak predaje. „Ova devojka ti se stvarno uvukla pod kožu. Mislio sam da neću dočekati taj dan. Kako si ti, ružan kao kurac, upecao tu mladu? Njena pička mora da je strašno uska .“ „Još jednom spomeni njenu pičku, drkadžijo, i gledaj šta se dešava,“ zarežao sam, misleći svaku reč. Diesel se zasmejao, odmičući se i ostavljajući me samog. Dobio sam svoje DD 21416 otpusne papire u šest sati tog jutra, kojima su me otpustili iz vojske. Nikad ni za milion godina nisam mislio da bi mogao da izađem iz svog kupatila i vidim Pippin da sedi na mom krevetu u mojoj sobi. U jebenom klubu. Čekajući mog mlađeg brata da je pojebe... Opet. Udarao sam vreću jače, umalo je izbijajući sa prokletog lanca. Bio sam tako besan da sam jedva jebeno mogao da gledam pravo. Ne verujući ni u jednu prokletu reč koju je rekla, znajući da je to uradila da bi mi vratila zato što sam je odbio. Zato što sam je odgurnuo. Nisam mogao da verujem da nije znala da je u mom klubu. Čim je videla prsluke na muškarcima, trebalo je da joj DD214 su papiri na kojima pišu svi podaci o vojniku kao datum rođenja, od kad do kad je služio, gde su mu bile misije i koji čin je imao. 16

233


klikne, pogotovo onaj mog jebenog brata. Znala je šta je radila ovde. Sama ta činjenica me terala da vidim sve crveno. Misli su mi se vrtele, okrećući se van kontrole. Šta da joj se nešto desilo? Nepoznata žena na klubskim zabavama je slobodna za sve. Guranje nje u ruke mog brata nikad nije bila moja jebena namera. Ušao sam u svoju sobu sat vremena kasnije, krv mi je ključala, a raspoloženje se usijalo do tačke jebenog bola. Pronašao sam Noah kako sedi na stolici, leđima okrenut prema meni kao da se nije pomerio sa mesta gde je seo. „Gde je ona ti malo govno?“ pitao sam kroz stisnutu vilicu, gledajući okolo po sobi. Zadržavajući nagon da mu razbijem facu, zgrabio sam umesto toga pivo iz frižidera ispijajući ga. Zgrabivši i drugo, uradio sam isto to. Ustao je, bacajući nešto u smeće. Okrećući se u krug da me pogleda, naslonio se na pult sa rukama prekrštenim preko grudi. Jednostavno je izjavio, „Otišla je.“ Klimajući glavom. „Slušaj Creed, ne znam šta se događa između vas dvoje ili kako se uopšte znate. Možda mi ti nisi jebena omiljena osoba ali si ipak moj brat. Nikad je ne bih dotakao da sam znao da je bila tvoja devojka. Upravo sam je otvoreno pitao i ona mi je potvrdila da nije. To je rekla... Sviđa mi se brale. Drugačija je. Nisam sreo nikad pre nekog kao što je ona. Lepa promena u odnosu na kurve ovde okolo.“ „Ona nije prava za tebe Noah. Odjebi od nje. Da li me razumeš?“ „Mislim da to više ne mogu da uradim,“ nagovestio je, gledajući na dole prema đubretu. „Šta dođavola to treba da znači?“ Slegao je ramenima. „Pretpostavljam da ćemo saznati.“ Odgurujući se od pulta, prošao je pored mene da izađe. „Ona ima petnaest godina. Ona je prokleto maloletna. Znaš li to?“ Naglo je ukočio na svom putu, okrećući se da me ponovo pogleda. Znao sam po izrazu na njegovom licu da nije znao tu sitnu činjenicu. „Rekla mi je da ima osamnaest. Kako to misliš ona ima samo petnaest?“ Narugao sam se, naginjući glavu, „Lagala je.“ „Pa sranje...“ zatresao je glavom, razrogačenih očiju. Nije izgovorio više nijednu reč, odmakao se od mene i otišao. „Jebiga,“ rekao sam sebi, završavajući pivo. Bacajući ga u smeće tako jako da se prevrnulo. 234


Uzdahnuo sam, trljajući potiljak od iznenadne jake glavobolje. Besan do neba što sam bio kući samo dva sata i već sam bio zaglavljen do kolena u usranu oluju. Imao sam osećaj da je rat daleko od toga da bude gotov. Samo nikad nisam zamišljao da će se voditi zbog Mie. Ne znam koliko sam dugo stajao tamo pre nego što sam konačno pokrenuo svoja stopala. Kleknuvši dole ispred nereda da pokupim đubre sa poda. Nekoliko flaša piva, papirni ubrusi i papirna kesa iz koje je beli štapić ispao na pod pored mojih nogu. Posegnuo sam dole i pokupio ga. „Šta je to dođavola?“ rekao sam naglas, skoro oboren na dupe videvši pozitivan test na trudnoću u svojim rukama. Nabacio sam majicu, prsluk i čizme, odvlačeći svoje dupe iz sobe. „Noah! Gde si dođavola?!“ vrisnuo sam tako jako da je odjekivalo o zidove. Izašavši napolje, video sam da je njegov kamionet nestao, ne razmislivši dva put o tome. Skočio sam na motor i izleteo kao šišmiš iz pakla. Otišao sam prvo do kuće Mijinih roditelja, ne mareći ni malo ako saznaju za mene. Nikog nije bilo kod kuće. Sledeće sam krenuo prema njihovom restoranu, tražeći je tamo bezuspešno. Pitao sam konobaricu da li bi ona znala gde je ili ako je videla. Ona je rekla da je otišla na neku zabavu povodom krštenja, otkačivši me. Iskoristio sam svoj šarm da dobijem šta sam želeo dok mi konačno nije dala adresu. Jurio sam celim putem do tamo ne obraćajući ni malo pažnju na to što sam prekoračio ograničenje brzine. Srce mi je lupalo što sam bio bliže, ali nisam mogao da dođem do nje dovoljno brzo. Bilo je svuda kola poređanih po malom privatnom prilazu. Parkirao sam svoj motor pravo na ulici, jedva stižući da spustim nogare motora pre nego što sam požurio prema kući. Bes me je preuzeo kad sam tresnuo ulazna vrata da ih otvorim, ne mučeći se da kucam. „Gde je ona? Mia! Gde si dođavola?! Znam da si ovde!“ vikao sam, protrčavajući kroz vrata. Oči nisu mogle dovoljno brzo da mi se kreću, pažljivo gledajući po sobi punoj otmenih, uštogljenih ljudi. Upućujući im preteći pogled da ne intervenišu. Nekoliko sekundi kasnije spazio sam Miu u ćošku, šokiranu do kostiju što me vidi tamo. Stigao sam do nje u četiri koraka, unoseći joj se pravo u lice. Njene plave oči su bile širom otvorene i zabrinute. „Creed!“ vrisnula je, pokušavajući da se odmakne. 235


Nisam oklevao, zgrabivši je za ruku, zaustavio sam je u mestu. Bio je to prvi put ikada da sam tako postupio prema njoj, ali onog momenta kad sam pročitao pozitivno na belom štapiću testa na trudnoću sve moje jebeno strpljenje je odavno nestalo. Nagnuo sam se nad njenim sitnim telom pretećim pogledom zbog čega se ona u strahu povukla. Plašila se mene. „Našao sam ovo u đubretu,“ zaškrgutao sam kroz stisnutu vilicu, bacajući štapić na nju. „Uradila si to namerno, zar ne?! Želela si ovo!“ zarežao sam, povlačeći je za ruke bliže meni. „Ja... ne... nisam! Kunem se!“ zamuckivala je, vatreno tresući glavom. „Pogledaj me u proklete oči i reci mi da nisi ovo planirala.“ „Ne! Narav...“ Video sam ga uglom svog oka pre nego što se stvorio pravo između nas bez razmišljanja o posledicama. Znao sam baš tada i tamo. To je bio njen jebeni tata. „Jebeno odstupi ako znaš šta je dobro za tebe. I gubi se jebeno iz ove kuće,“ naredio je, odmeravajući me gore dole pretećim stavom. Narugao sam se, usaglašavajući svoj pogled sa njegovim. „Jebi se! Sada ćeš da budeš zaštitnički raspoložen? Zakasnio si. Tvoja petnaestogodišnja ćerka je zatrudnela. Jebeno ti čestitam deda.“ Gurnuo sam ga, želeći da ga sklonim od mog jebenog lica. Jedva se pokolebao, spreman da uzvrati udarac. „Creed! Dosta!“ Prepoznao sam taj glas. Pogled mi je odleteo do Martineza koji je opušteno došetao do nas. Trgao sam se unazad, zapanjen što je on bio tu. „Nije ni vreme ni mesto. Ovde su prisutne žene i deca.“ Namrštio sam se. „Od kad ti jebeno mariš za bilo šta od toga?“ „Od kad je ovo kuća moje nećake. A njena deca su moja krv. Ja i tvoj klub nikad nismo imali problema. Ako želiš da se nastavi na takav način, predlažem ti da nosiš svoje dupe odavde napolje i odeš. Pogledao sam okolo, konačno shvatajući da je Martinez bio u pravu. Besan što je moja narav prevagnula sve ostalo, odmakao sam se, pogledavši ponovo u Miu. „Ovo nije gotovo.“ Klimnuo sam prema njoj. I nije bilo. Bilo je daleko od jebenog gotovog. Tek što je počelo. 236


Tutnjava njegovog motora dok je u početku urlao prodrmao je celu dnevnu sobu. Odvozeći se, odneo je moje srce sa sobom. Bolelo je kao đavo kad je istrgnuo test na trudnoću ispred svih, uključujući moje roditelje. Bacajući me lavovima i ostavljajući me da se suočim sa besom koji je on oslobodio. To me nije mučilo ni upola toliko jako kao što je to činjenica da je on mislio da sam to uradila namerno da bih ga povredila. Mogu da se zakunem životima svih koji su gledali u mene u ovoj sobi da nisam znala da je Rebel njegov brat. Ja čak nisam ni znala da on ima brata! Nije baš da je pričao o svom životu svih onih puta kad smo se videli. Prvi put od kad sam ga upoznala pre svih ovih godina, bila sam prestrašena od njega. Nikad ga nisam videla tako ljutog, tako okrutnog ili zlobnog. Što me je nateralo da se zapitam da li sam ikad stvarno znala čoveka iza prsluka. Pravog Creeda. Nisam mogla da ga krivim. Zajebala sam, uništavajući svoj život. Ipak, želela sam da potrčim za njim. Želela sam da ga udarim u lice. Ali najviše od svega, želela sam da mu kažem koliko mi je žao. Ali nisam mogla. Stopala su mi se prilepila za prokleti pod sa nekoliko tuceta očiju na meni. „Mia,“ mama me nagovarala, stajući ispred mene. „O moj Bože! Da li je to istina? Trudna si?“ Stajala sam tamo zamrznuta u mestu, ne znajući kako da učinim da bude bolje. „Nisam čak ni znala da imaš dečka? A sad ovo? Šta si mislila? Upetljala si se u MC? Koliko godina ima taj dečko? Mora da je u svojim kasnim dvadesetim.“ Njene oči su se napunile suzama dok je prinosila svoju drhtavu ruku ustima. Moj otac je stajao tamo sa besom u očima i rukama skupljenim u pesnice sa strane. Njegovi prijatelji su bili spremni da ga zadrže dalje od 237


mene. Moje sjajne oči su lutale okolo po sobi, ponižena, poražena, ne znajući šta da kažem. „Nije njegovo. Njegovog mlađeg brata je. Jako mi je žao mama,“ čula sam sebe kako govorim, istrčavajući kroz zadnja vrata. Morala sam da izađem odatle, trebao mi je svež vazduh. Zidovi su se skupljali oko mene . Trčala sam sve do mog posebnog mesta na drugoj strani jezera. Saginjući se kod vrbinog drveta, ispraznila sam sadržaj svog stomaka. Što nije bilo ništa novo u poslednje vreme. Gledajući prema vodi, pokušala sam da smirim svoje živce, zamišljajući jedan od najsrećnijih dana mog života sa njim. Ovde, na ovom jezeru. Razmišljajući gde je krenulo po zlu od tada. Krećući se od nevine Mie do petnaestogodišnjakinje koja je trudna i sama. Brišući uglove usana zadnjim delom svoje ruke, izvadila sam telefon. Zvala sam jedinu osobu za koju sam znala da bi bila na mojoj strani. „Hej dušo šta se dešava?“ „Giselle, trebaš mi da me pokupiš,“ plakala sam u slušalicu. „Da li si u redu? Šta se desilo? Gde si?“ „Molim te, samo požuri. Ovde sam kod ujka Austina. Udaljena strana jezera pored vrbinog drveta. Samo moram da odem odavde.“ „Mia plašiš me. Šta nije u redu? Zašto nisi unutra sa ostalima na proslavi krštenja? Baš sam krenula prema tamo,“ brbljala je. „Giselle! Molim te!“ slomila sam se, plačući. Emocije su me savladale. „Ne mrdaj, biću tamo za petnaest minuta.“ Prekinula sam vezu ne izgovarajući više ni reč. Sedela sam na ljuljašci od konopca, trljajući svoj nepostojeći stomak, ravnodušno gledajući u talase od mojih suza u vodi. Razmišljajući šta dođavola da uradim. Giselle je sišla na zemljani put nekoliko minuta kasnije. Osušila sam suze najbolje što sam mogla, odlazeći prema kolima, otvorila sam suvozačka vrata i ušla. Momentalno me je povukla prema središnjoj konzoli, čvrsto me grleći. „Zašto plačeš? Šta se dešava?“ pitala me, odmičući se i gledala me u lice. Zatresla sam glavom dok je još suza poteklo mojim obrazima. „O moj Bože.“ Ruka joj je otišla prema grudima. „Je li Mason? Da li se njemu nešto dogodilo?“ Moj brat se ponovo prijavio da služi još dve godine u vojsci, na njeno prilično zaprepašćenje. Mislim da su sada na pauzi, šta god to značilo. Zatresla sam glavom za ne, jer nisam mogla da govorim. „Mia Ryder! Zamalo da zbog tebe doživim infarkt.“ 238


„Jako mi je žao. Možeš li me odvesti kući molim te?“ Naslonila sam se o prozor pozdravljajući osećaj hlađenja od klime. „Ne dok mi ne kažeš šta se dešava.“ „Ne želim da pričam o tome!” Pukla sam, hormoni su divljali u mom telu. „U redu, u redu...“ Pružila je ruke ispred sebe. „Znaš da možeš da pričaš sa mnom, zar ne?“ „Znam,“ prošaputala sam i dalje zureći kroz prozor. „Uskoro ćeš saznati,“ rekla sam za sebe. Dok se odvozila. Do vremena kad smo se zaustavile kod moje kuće, kola mojih roditelja i mojih ujaka su sva bila parkirana na prilazu. Ušla sam unutra kao da ulazim na pogubljenje. One sekunde kad sam otvorila vrata, mogla sam da čujem kako se svi svađaju. Prolazili su iznova kroz to što se desilo, kako da se prema meni postave i šta će se sledeće desiti. Kao da su oni bili ti koji odlučuju o mojoj sudbini. „Šta se dešava?“ Giselle je pitala, ulazeći prva. Zatvorila sam vrata za sobom, prateći je izbliza. Svi su prestali da pričaju, a sve oči su bile uprte u mene kad smo konačno ušle u sobu. Mama je sedela na kauču, izgledajući kao da nije prestajala da plače od kad joj je istina bačena u lice. Ujna Lily je sedela pored nje trljajući joj leđa. Tata je stajao uz udaljeni zid ključajući, još više besan nego što je bio kad sam napustila kuću ujka Austina. Svi moji ujaci su stajali okolo po sobi. Giselle je otišla do njenog tate, ujka Dylana, sa izrazom zbunjenosti na licu, izgovarajući, ’Šta se dešava?’ Duboko sam udahnula, sedajući na stepenik koji je delio hodnik i dnevnu sobu. „Znam da ste svi razočarani u mene, ali kunem se, nikad nisam želela da se ovo desi. To mi je bio prvi put. Znate me... ja nisam ta devojka. Koristili smo zaštitu. Pretpostavljam da je jednostavno pukao.“ Gisellina usta su se širom otvorila, a oči raširile od šoka. „Devojka koju ja znam. Devojčica koju sam odgojio ne bi nikad spremno raširila noge nekom seronji na motoru,“ tata je pukao, obraćajući mi se na način na koji nije nikad pre. Gisellina vilica je udarila o pod znajući tačno na koga se odnosi to što je moj tata govorio. „Lucas...“ mama ga je nagovarala, streljajući ga pogledom upozorenja. Ujna Lily je zatresla glavom, znajući gde ovo vodi. „Šta Alex? Naći ćeš izgovor za svoju ćerku što je ostala trudna sa petnaest godina? Šta misliš ko će da gaji tu bebu? Uh? Ko će joj pomagati? Mi! Oprosti 239


mi što ne tretiram kao bebu svoje dete zbog nemarne neodgovornosti koja će sjebati celu njenu budućnost i našu! O čemu si jebeno razmišljala Mia?“ Možda su to bili hormoni. Možda je to bio nedostatak sna koji sam iskusila od kad sam saznala da sam trudna pre tri dana. Ili je to možda bilo zato što me više nije bilo briga. Nije moglo biti gore. „Sad me nećete tretirati kao bebu? To je prvo. Misliš da sam želela ovo? Misliš da sam spremna da budem mama tinejdžerka? Sve što si uradio u mom skoro šesnaestogodišnjem životu je bilo da me tretiraš kao da imam pet godina. Ne mogu da idem ovde! Ne mogu da idem tamo! Ne mogu da radim ovo! Ne mogu da radim ono! Iznenađena sam što si me pustio da idem u školu umesto da me mama uči kod kuće tako da nikad ne moram da je napuštam!“ Zakoračio je prema meni, ali je ujka Dylan stavio svoje ruke ispred njega, zaustavljajući ga. „Ti kriviš za ovo mene? Zato što sam te štitio?!“ „Zato što si me gušio!“ Ustala sam koračajući prema njemu, ne mareći ako budem prekoračila granicu. „Mason je stalno pravio neke probleme! Šta je bilo kad si onaj put našao travu u njegovom kamionetu? Koliko je puta došao kući pijan pre nego što je uopšte napunio šesnaest godina? Koliko puta su te zvali iz škole zato što je pobegao ili je bio suspendovan? Koliko puta, koliko puta, koliko puta... lista se može nastavljati i nastavljati. Da li je ikad bio kažnjen? Ne! Šta si ti uradio... Ništa! Dobio je packu. Zašto? Zato što će ’dečaci uvek biti dečaci’ zar ne? Zar nisi tako rekao? Bo radi šta god želi. Nikad mu nije bio ni zabranjen izlaz! Čak si puštao devojke u njegovu sobu! Pitam se šta je on tamo radio, tata!“ Napravila sam pauzu da pustim da moje reči potonu. „Ja, u drugu ruku, ja dobijam čiste petice, jedva da sam izostala jedan dan iz škole i nikad ne mogu da izađem iz kuće! Šta si očekivao da se desi?!“ vikala sam, udarajući nogama. Imajući potrebu da se moj glas čuje po prvi put. „Nikad mi nisi dao šansu da napravim greške! Nisi mi dao da učim na svojim greškama! To nije fer! Da! Zabrljala sam. Znam to. Žao mi je! Ali ja sam dobro dete, dobra sam ćerka.“ Oči su mi se napunile svežim suzama, glas mi je pucao. „Čineći da se osećam kao još veći kreten nego što se već osećam neće promeniti činjenicu da sam trudna. Imam bebu koja raste u meni,“ plakala sam, brišući ih. „I ne, ne plačem da bi se ti osećao loše zbog mene. Plačem zato što ne mogu da prestanem da plačem! Ne mogu da 240


prestanem da povraćam! Ne mogu da prestanem da se osećam kao govno! Ne mogu da spavam! Veruj mi, osećam svaki zadnji delić posledica širenja nogu, tata. Ne možeš me kazniti više nego što to već rade moje telo, misli i srce i nastaviće da rade narednih devet meseci!“ Niko ništa nije rekao jako dugo. Sela sam dole na stepenik, a osećaj gađenja se ponovo vratio sa osvetom. Smestila sam glavu u krilo, pokušavajući da dišem kroz osećaj gađenja. Nadala sam se da će brzo nestati, nisam želela da ponovo povraćam. Mrzela sam to. Osetila sam nekoliko momenata kasnije da je neko seo pored mene, trljajući mi leđa, trudeći se da mi bude bolje. Okrenula sam glavu u stranu da vidim ko je to bio. Nikako ne očekujući da to bude moja mama. Sedela je tu sa pogledom razočarenja, bola i tuge sve odjednom. Čineći da se osetim kao još veće govno. „Duboko diši Mia, proći će“, podsticala me je, povlačeći mi kosu sa leđa da me rashladi. Ujna Lily je sela sa moje druge strane, dodajući mi čašu vode, govoreći mi da je uzimam u gutljajima. Znala sam da je daleko od gotovog u bilo kom smislu, ali mi je mnogo značilo što moja mama i ujna makar pokušavaju da se osećam bolje. Tiho sam se molila da me možda razumeju. „Ko je on?“ Tata je zahtevao grubim tonom. Otresavši ujka Dylana. Pogledala sam ponovo u vis, ugledavši izraz koji nisam videla nikad pre. Odmeravao me je gore dole kao da mrzi što me vidi povređenu, ali je razočaranje bilo preveliko da bi prešao preko njega. „Nema veze“ jednostavno sam izjavila. „Nije Creed, u redu? Nije momak koji se pojavio kod ujka Austina. To je njegov mlađi brat. Znam da to nije ništa bolje, ali bilo je slučajno. Moja je greška. To će biti moja odgovornost.“ Tata je suzio svoj pogled prema meni. „Znači ostala si trudna sa njim, a malo govno neće preuzeti odgovornost za sopstveno dete? Kako mu je ime Mia?“ „Neću ti reći. Ti ćeš samo otići tamo. Ne znaš sa kim imaš posla tata. Ko su njegovi prijatelji i familija.“ „Mia, da li su cela njegova porodica bajkeri? Da li se zbog toga brineš?“ mama je upitala, pokušavajući da spoji delove zajedno. „Ne znam...“ „Kako misliš ne znaš? Trebalo bi da pričamo sa njegovim roditeljima. Oni treba da znaju šta se dešava. Nije tako jednostavno kao što ti pričaš, trudna si, kraj priče. Taj dečko treba da...” 241


„Ja ga čak ni ne znam,“ izbrbljala sam, prekidajući je. Zažalivši momentalno svoje reči. „Ti ga ne poznaješ?“ tata je ponovio, pogledavši me dugim, teškim pogledom. „Kako to misliš da ga čak ne poznaješ, Mia? On nije tvoj dečko?“ Srce mi je udaralo tako brzo da sam mislila da će ispasti iz mojih grudi dok sam gledala okolo po sobi. Gisellino lice se ispunilo brigom i krivicom. Želela sam da vrištim „Ovo nije tvoja greška!“ ali nisam htela da je prozivam. Ona je bila jedina osoba koja je bila tu za mene. Ovo nije imalo nikakve veze sa njom. Pa sam rekla jedinu stvar koja je bila istinita. „Otišla sam na žurku...“ Tata je zatvorio oči kao da je znao šta planiram da kažem sledeće. „Jedna stvar je vodila ka drugoj. Bio je fin. Ne znam šta još hoćete da kažem.“ Nisam želela da ulazim u više detalja od toga. Da sam spomenula alkohol, pomislili bi da me je iskoristio, što ne bi moglo biti dalje od istine. „Žao mi je. Znam da to ne čini ništa bolje. Samo sam želela da se jedno veče osetim kao normalan tinejdžer. Znam koliko će me moja odluka koštati. Shvatam to, u redu? Ne mogu da promenim prošlost. Želela bih da mogu, ali desilo se. Trudna sam. Ništa neće promeniti to. On nije uradio ništa pogrešno. Sve je bilo do mene. Ja preuzimam kompletnu odgovornost za to. Zato vas molim... samo pustite.“ „Da li on zna Mia?“ pitala je ujna Lily. Klimnula sam. „Rekla sam mu, ali ja ne želim da on bude deo bilo čega. Rekla sam mu samo zato što je to bilo ispravno da uradim,“ lagala sam, već znajući šta će moj otac želeti da uradi. Mogla sam to da vidim u njegovim očima, sve što sam ja rekla nije imalo svrhe. To se neće ovde završiti. To je bilo sigurno. „Giselle,“ tata je rekao, okrećući lice ka njoj. „Da li ti znaš ko je to?“ Zatresla je glavom za ne. „Da li znaš ko je Creed?“ nastavio je, naginjući glavu u stranu. Ponovo je pogledala u mene da joj dam znak šta da kaže. Molila sam se sa njom svojim pogledom. Preklinjući je da mu ne kaže. „Kako se preziva?“ ujak Dylan je upao, gledajući prema svojoj ćerki. Ako mu kaže prezime, on bi mogao da ga nađe, bio je detektiv. Sve što mu je trebalo bilo je prezime. „Giselle,“ upozorio je strogim tonom. 242


Namrštila se izgovarajući, “Izvini,“ meni. Polako je pogledala na gore u svog oca i rekla, „Jameson.“ Izgubila sam bitku. Prenoseći sad rat na Creeda.

Uleteo sam u maminu kuću tražeći Noah. Nisam mogao nigde da ga nađem u klubu, čekao sam ga celo posle podne. Nije se pojavio. „Noah!“ vikao sam, ubrzavajući putem prema njegovoj sobi. Tresnuvši vrata da ih otvorim našao sam ga da sedi na ivici svog kreveta sa glavom koju je odmarao među rukama. „Isuse, dušo šta se dešava?“ mama je objavila, ulazeći za mnom u sobu. „Mama zna? Da li si joj rekao?“ Zagledao se u mene. „Očigledno nisam. Kako ti znaš?“ „Ostavio si poklon sa žurke u mom đubretu.“ Prevrnuo je očima otvarajući usta da nešto kaže, ali ih je brzo zatvorio. Ponovo je pogledao u našu mamu. „O ne... Noah... molim te reci mi da nisi?“ razmišljala je, njena intuicija se aktivirala. „Koristio sam kondom. Ne znam kako se to desilo,“ uzviknuo je, a meni je trebala sva unutrašnja snaga da ga ne patosiram. „Molim te... reci mi da to nije bila jedna od klubskih kurvi. Ubiću tvog oca.“ „Ne, mama. Ona ne može biti dalje od toga,“ odgovorio je. „Kako si...” „Ti govno malo!“ neko je prekinuo, lupajući na prednja vrata. Odjekujući kroz otvorene prozore. „Izađi ovamo, ti govno jedno! Misliš da možeš da napumpaš moju ćerku! Da je iskoristiš! Izlazi ovamo i pričaj sa mnom kao muškarac sa muškarcem!“ „Jebiga...“ zaškrgutao sam, odgurujući Noah nazad. „Ostani,“ naredio sam mu, sa rukom i dalje smeštenom na njegove grudi. Otišao sam pre nego što je mogao da odgovori. Izvukao sam pištolj i ostavio sam ga u sobi. Poslednja stvar koju sam želeo je da igram glava za glavu igru sa Pippinim tatom pa sam ostavio pištolj za sobom. Ako se budemo borili biće to našim 243


pesnicama. Mada nisam želeo da ga uvredim više nego što već jesam. Dozvoljavajući svom besu da izvuče najbolje iz mene. Zbog njega, a posebno zbog Mie. Nisam mogao da ga krivim što se pojavio ovde. I ja bih uradio isto da je to bila moja devojčica. „Nisam ovde zbog tebe!“ zaurlao je kad sam ja otvorio vrata. „Gde je on? Gde je tvoj brat?“ Šokirao sam se kad je moja mama povukla vrata i stala pored mene. „Znam da ste uznemireni gospodine,“ smireno je izjavila. „Ja sam njegova mama, Diane. Upravo sam i ja sama saznala vesti par sekundi pre nego što ste se vi pojavili zapravo. Ni ja nisam srećna zbog toga, ali kako bi bilo da uđete unutra i da popričamo kao odrasli.“ Sklonila se u stranu, pokazujući im da uđu. Oprezno sam je pogledao dok je prolazila pored mene, sa svima za sobom, upućujući mi utešan osmeh. Mada nije bilo pod najboljim okolnostima, osetio sam kako me preplavljuje osećaj ponosa. Konačno shvatajući koliko je zapravo daleko dogurala. „Da li biste želeli da popijete nešto? Mogu li vam nešto doneti?“ pitala je, klimajući im. Zatresli su glavom za ne. „Gde je vaš sin?“ zahtevao je njen tata ne gubeći vreme. „Lucas,“ jedan od njegovih momaka sa dugom plavom kosom vezanom pozadi u rep ga je nagovarao. Znao sam da je to Gisellin tata, detektiv. Prepoznao sam ga sa slika u njenom stanu. Takođe i sa nekoliko hapšenja koja je imao u klubu kad sam bio dete. Odmerio me kad je video da proveravam njegov pištolj u futroli, brzo prelazeći pogledom tačno preko mog natpisa Potpredsednik na prsluku. „Nisam ovde zbog prijatnog razgovora, želim da pričam sa vašim sinom. Gde je on sad dođavola?“ njen tata je pukao, vraćajući ponovo moju pažnju prema njemu. „Slušaj čoveče, razumem te, znam da je zajebao. Ali za tango je potrebno dvoje. I ona je isto toliko kriva koliko i on,“ objavio sam, iako me je ubijalo da mislim o Miji bilo kako drugačije nego kao o čistoj i nevinoj. Moja Pippin. Stigao je do mene u tri koraka, unoseći mi se pravo u lice. Njegovi momci su momentalno prišli, spremni da ga zadrže. 244


Ispravio sam se još više, ne odstupajući. „Ona je moja devojčica!“ ključao je, odgurujući ih. „To malo govno je napumpalo moju jedinu ćerku! Ako je dovoljno muško da napravi bebu onda treba da izađe ovde i bude pravi jebeni muškarac! Umesto što šalje svog starijeg brata. Reci mu da izvuče svoje dupe ovamo ili još bolje.“ Pokušao je da prođe oko mene. „Ja ću otići tamo i izvući ga napolje!“ Bogami nećeš! Gurnuo sam ga nazad, zažalivši što je uopšte došlo dovde. „Moraćeš da pređeš preko mene.“ Upravo tada sam shvatio da se Mijin matori nije zajebavao naokolo. Imali smo više toga zajedničkog nego što sam ikada mogao da pomislim. Malo se zateturao, hvatajući se za jednog od svojih momaka. „Nije problem!“ Kažnjavajući me, nabio mi je svoje rame u torzo i tresnuo me leđima o zid. Momentalno sam uzvratio, zgrabivši ga sa strane za majicu, pokušao sam da ga rvanjem oborim na zemlju. Obojica smo pokušavali da steknemo prednost dok njegovi momci nisu ušli, povlačeći nas da nas razdvoje. Sputavajući nas dok smo mi pokušavali da se oslobodimo. Mama je sve vreme stajala tamo vrišteći na nas da prestanemo. Gume kola su zaškripale napolju prenoseći našu pažnju na prednji prozor gde smo videli kola koja su nagazila na kočnicu. Posmatrao sam Miu kako izlazi iz kola koja se još nisu skroz zaustavila. Trčeći prema vratima, sa Gisellom koja nije bila daleko iza nje. Odgurnuo sam ih od sebe, otvarajući vrata pre nego što su pokucale. Mia je odmah pogledala po sobi sa zabrinutim izrazom jasno ispisanom preko njenog lica, znajući tačno šta se upravo dogodilo između mene i njenog matorog. „Molim vas... Nemojte to da radite,“ molila je, trčeći da stane ispred svog oca. Smeštajući ruke na njegove grudi, nadajući se da će to da ga smiri. „Mia, šta ti radiš ovde?“ pitao je, prekidajući tišinu. „Ne možeš ovo da radiš! To neće ništa da promeni! Molim te... To nije Creedova greška!“ „Nije ni tvoja, Mia,“ Noah je objavio, ulazeći u sobu. Ne slušajući jebeno ni jednu reč koju sam rekao. „Ovo je on?“ Mia je klimnula držeći svog oca iza. „Ja sam Noah“ dodao je, gledajući prema Miji koja je imala iznenađen izraz na licu. „Gospodine, preuzeću potpunu odgovornost za svoja dela. 245


Želite muškarca, evo ovde sam.“ Ostavljajući ga bez teksta što se tiče toga kao i sve ostale. Njen otac ga je odmerio gore dole, upijajući njegove tetovaže, njegov prsluk i način na koji je stajao. Onda je opet mene, posmatrajući me na tačno isti način isključivo sa mržnjom i besom u svom pogledu. „Koliko godina imaš?“ podsmehnuo se kroz stisnutu vilicu. Sranje, znao sam kuda ovo vodi... „Osamnaest gospodine,“ Noah je odgovorio, odmeravajući me. Znajući na šta je ovaj insinuirao. „Ti govno malo! Daću da te uhapse! Ona ima petnaest!“ skočio je na Noah kad sam i ja iskoračio ispred njega, ali je bio brzo zaustavljen kad ga je detektiv zgrabio sa strane u zadnjoj sekundi. Objašnjavajući, „Ne pravi sranja Lucas. U državi Severne Caroline to nije silovanje maloletnice ako je razlika u godinama između njih do četiri godine. Ona takođe uskoro puni šesnaest. To je i pravno legalna granica.“ Trgao sam se unazad, zatečen tom informacijom. Nikad to nisam znao. Njen tata je samo zatresao glavom, odmičući se. Zgrabivši Miu, povukao je sa sobom. Uputivši još jedan poslednji pogled prema nama, okrenuo se i otišao. Mia i ja smo sve vreme gledali jedno u drugo. Oboje razmišljajući o istoj stvari. Njen šesnaesti rođendan bio je za samo dve nedelje.

246


Ležala sam na travi pored starih železničkih šina sa jednom rukom koja je podržavala moju glavu i drugom koja je odmarala na mom stomaku. Gledajući u nebo, posmatrala sam pufnaste bele oblake kako prolaze, zaklanjajući žarko sunce. Razmišljala sam kako mi se život promenio i šta tek dolazi. Napunila sam šesnaest pre dve nedelje, bila sam deset nedelja trudna i odbrojavala sam. Moji roditelji su i dalje bili besni preko svake mere, ali moja mama je počela da polako dolazi sebi. Makar smo razgovarale i bila je voljna da mi pomaže. Moj tata, sa druge strane, bila sam srećna ako pogleda u mom pravcu. Klonila sam ga se većinu dana ne želeći više da podnosim njegovo razočarenje. Odlučili su da me ispišu iz škole za vreme trajanja trudnoće. Mama je počela da me podučava kod kuće iako je imala da vodi restoran. Bo isto tako nije bio srećan kad sam mu rekla, ali najviše zbog toga što je bio stariji brat koji se odnosio zaštitnički prema meni. Želeći da zna ko me je napumpao i kad bi mogao da ga prebije. Nasmejavao me je. Mason nije zvao. On je bio ponovo raspoređen preko okeana i nije bilo saznanja kad će moći da kontaktira. Zato sam mu poslala pismo, obaveštavajući ga da će da bude ujak i saopštila sam mu da je beba Creedovog mlađeg brata. Mrzela bi da budem vojnik u njegovoj blizini kad ga pročita. Roditelji su mi dopustili da polažem vožnju, što je bio kompletan šok za mene. Pretpostavljala sam da pokušavaju da malo popuste. Uvideli su njen značaj. Nisam sigurna da li je to bilo zato što sam trudna ili čega drugog, ali možda ih je moja beba naterala da shvate da više nisam bila mala devojčica. Plus trebao mi je način da se krećem naokolo sa bebom. Mama me je odvela kod ginekologa nekoliko dana pošto je otkrila da sam trudna i doktor je samo potvrdio ono što sam ja već znala. Ona je plakala, ja sam plakala, osećala sam se kao da nikad neću prestati da plačem. Tata nije 247


izgovorio ni reč dok je stajao tamo, ali mama je rekla da će se jednog dana urazumiti. Jednostavno je bio uporan i tvrdoglav, a ja ću uvek biti njegova mala devojčica bez obzira na sve. Biće potrebno vreme da se zagreje za ideju da će njegova beba imati bebu. Mrzela sam to što sam ja razlog što je bilo tako mnogo napetosti u mojoj kući ponovo. Zbog čega sam počela da provodim više vremena na plaži ili na šinama. Dolazila sam ovamo s vremena na vreme, vozeći svoj bicikl kad su stvari postale najgore u životu. Zamišljala sam sebe kako uskačem na voz i nikad se ne osvrnem. Bežeći od svega. Na neki način sam zamišljala kako to radim upravo sada. Nestajem na minut. Na momenat. Život mi ne bi mogao biti komplikovaniji i da sam pokušala. Tutnjanje motora me je povuklo iz mojih misli. Sela sam, gledajući iza sebe, posmatrajući Creeda koji se zaustavio blizu na travi. Nisam ga videla od dana kad je moj tata pokušao da napravi pakao u njegovoj kući pre tri nedelje. Hvala Bogu, Giselle je znala gde su živeli ili ko zna šta bi se još moglo dogoditi. Naslonio je motor na nogaru, skinuo svoju kacigu i pogledao na dole, ukrštajući svoj pogled sa mojim. Streljajući me intenzivnim pogledom koji me je ostavio bez reči. Njegov pogled govorio je glasno bez i jedne izgovorene reči dok je sedeo tamo na svom motoru, a nas dvoje smo intenzivno posmatrali jedno drugo. Po prvi put, zabolelo me je što me je gledao na takav način kao da me vidi drugačijim očima. Ne više kao klinku za koju je mislio da sam, već kao ženu koja nosi dete njegovog brata. Znala sam da će to promeniti stvari između nas i mrzela sam to više od ičega. Ceo zadnji mesec razmišljala sam kako će da prođe naš prvi susret. Šta bih ja rekla, šta bi on odgovorio, kuda bi išao naš razgovor. Nisam želela da se svađam. Samo sam želela da on razume. Nikad nisam zamišljala da bi bilo ovako teško. Kad se njegov pogled premestio na moju ruku koja je još uvek bila na stomaku, kunem se da sam videla tračak nade u njegovim očima, kao da je razmišljao o stvarima o kojima je osećao da nije trebao. „Nisam to uradila namerno,“ prošaputala sam dovoljno glasno da može da me čuje, fokusirajući se na stomak. Morala sam to da izbacim. „Nisam čak ni znala gde idemo dok moja drugarica, Jill, nije stala kod kluba. Čim sam videla da muškarci nose isti prsluk kao tvoj...“ klimajući glavom ka njegovom, „…pomislila sam da bi ti mogao biti tamo. To je bio deo razloga što sam izašla iz kola.“ Nije pustio glasa, slušajući svaku reč koju sam izgovorila. 248


„Ušle smo unutra, momentalno uvučene u haos. Jednog minuta Jill je bila uz mene, sledećeg je nestala. Sigurna sam da znaš kako je to. Te žurke. Nisam mogla da prestanem da mislim na tebe, želela sam da budeš tu sa mnom. Da mi pokazuješ svoj svet. Bilo mi je neprijatno i želela sam da odem, ali sam ostavila telefon u kolima kod Jill. Pokušavala sam svuda da je nađem i na kraju sam zalutala u podrum. Onaj tip Jigsaw mi se nabacivao...“ Suzio je oči prema meni, suzdržavajući svoju narav zbog toga što sam upravo rekla. Njegove ruke su pobelele od stiskanja ručki. „Pretpostavljam da možeš reći da me je tvoj brat spasio. Bio je fin. Osetila sam se sigurno i prijatno sa njim. Šta misliš, zašto je to tako Creed?“ Napravila sam pauzu podigavši pogled prema njemu. „On je deo tebe. To nisam tada znala, ali on je tvoj brat i bilo je nešto u vezi njega što mi je bilo tako poznato, iako ga nisam srela nikad pre. Pretpostavljam da sam mu zato rekla da može da me zove Pippin zato što sam možda želela da se pretvaram da si to ti. Znam da to zvuči jako glupo i nezrelo, ali nedostajao si mi...“ Objasnila sam glasom koji se slamao. Strahujući od sledećeg dela koji sam htela da kažem, znajući da će to samo produžiti njegovu bol. Povređujući ga više nego što već jesam. „Držao me je podalje od ludila, pa smo otišli do njegovog kamioneta i pili smo mnogo više nego što sam smela. Samo sam želela da prestanem da mislim na tebe. Želela sam da zaboravim. Želela sam samo jednu noć da mogu da budem normalan tinejdžer koji radi ono što i svi ostali rade. Znala sam da sam otišla predaleko, ali koliko god mrzim to da priznam, mislila sam da ako ne bi bila više devica, ti bi me hteo,“ izdahnula sam, treptajima terajući suze. „Jedna stvar je vodila drugoj i završili smo u tvojoj sobi. On nije znao da sam devica sve dok...“ Otresajući sećanje, duboko sam udahnula. „Bio je dobar prema meni, ali ništa od toga nije važno zato što nisam mogla da prestanem da mislim na tebe. Želela sam da si to ti. Čak i pošto si me odgurnuo... odbijajući me, bio si okrutan... i dalje sam želela da si to ti.“ On je bio prvi koji je prekinuo našu povezanost, gledajući ispred sebe zapanjen mojim priznanjem. Otvorio je usta, ali brzo ih je zatvorio, boreći se sa onim što je morao da kaže. Grizući svoj jezik sa tim što je želeo da kaže. Duboko je udahnuo, posežući u svoj prsluk i izvlačeći napolje cigarete. Zapalio je jednu, prinoseći je ustima, uvlačeći pola nje u svoja pluća pre nego što je pustio da polako izađe iz nosa i usta.

249


„Nisi ništa bolja od klubskih kurvi,“ izbacio je. „Spavala si sa muškarcem da bi dobila nešto za uzvrat. Dobila si nešto, u redu, a to nisam bio ja. Kakav je osećaj biti neplanirano trudan i jebeno sam?“ Trgla sam se, srce mi se vidljivo lomilo ispred njega. Podsvesno stavljajući ruku na svoje grudi, podigla sam se na nesigurne noge. Njegove reči su mi se usecale svuda po koži kao mali noževi, na načine za koje nisam znala da su mogući. Pošto sam mu prosula svoju dušu, posle svega što sam mu upravo rekla, to je bio njegov odgovor. Ako to nije bio šamar u prokleto lice, onda ne znam šta je to bilo. Zakoračila sam unazad, dalje od njega, tresući glavom širom otvorenih očiju, otvorenih usta. Nisam mogla da podnesem pogled na njega ni sekundu duže. On nije bio čovek koga sam poznavala. Čovek kakav sam mislila. Momentalno sam se okrenula da odem, nisam napravila ni tri koraka kad me je uhvatio za zglob i okrenuo me da ga pogledam ponovo. „Nismo završili. Nikad da nisi otišla od mene. Da li me razumeš?“ „Jebi se! Pusti me!“ borila sam se da odem od njega, ali on to nije hteo. Zgrabio me je za drugi zglob, povlačeći me napred, čineći da izgubim tlo pod nogama. Jako me oslonivši o svoje grudi. Sluđenih pogleda nismo se pokolebali jedno od drugog. „Ovo ti želiš, zar ne? Jebeno me provociraš. Od ovog se ovlažiš? Kad sam grub prema tebi?“ „Ne!“ lagala sam, znajući da me zna previše dobro. Podrugljivo se nasmejao. „Da li te je moj brat makar doveo do vrhunca, Pippin? Da li je uopšte znao kako da dotakne tvoje jebeno grešno telo? Tvoju primamljivu malu pičkicu?“ zarežao je blizu mojih usta. „Ti si seronja!“ „Samo kažem ono što vidim, dušo.“ Nagnula sam glavu u stranu, zagledajući se duboko u njegove oči. Ne oklevajući. „Da Creed. Učinio je da svršim. Tako. Prokleto. Jako... makar je jedan od vas dvojice imao muda da završi ono što je započeo.“ Oči su mu se raširile, stisnuvši me za zadnji deo vrata, pritisnuo je svoje usne na moje. Držeći me za stranu mog lica sa drugom rukom i grizući moju donju usnu baš na način kako sam maštala da radi još od našeg prvog susreta u gostinskoj spavaćoj sobi. Ruke su mu se spustile na moje dupe, čvrsto ga hvatajući, podižući me jednim brzim pokretom zbog čega mi se haljina 250


podigla uz butine. Čineći da zajašem oko njegovog struka, pomerio nas je unazad. Čula su mi se izoštrila, upijajući miris cigareta i viskija kad je zario svoj grub jezik u moja usta. Odjednom sam shvatila da je pio, ali me nije bilo briga. Njegov ukus je bio svuda oko mene. Sećanje na njega nije bilo ništa u odnosu na stvarnost. Zajahao je svoj motor sada sa mnom na krilu, povlačeći me bliže, stapajući nas u jednu osobu i ljubeći me kao da mu život zavisi od toga. Zajecala sam u njegova usta, on je zastenjao u moja kad je pesnicom stegnuo moju kosu u osnovi vrata. Njegova druga ruka skliznula je niz stranu mojih grudi do ivice mojih gaćica. „Molim te,“ molila sam naspram njegovih usana. Grubo me je trgao za kosu unazad da me pogleda u oči. Vodio je unutrašnju bitku koju sam ja tako jebeno jako želela da dobije. Ljuljala sam kukovima, preklinjući ga kroz svoj požudom ispunjen pogled. Izazivajući ga. Mameći ga. Radila sam sve što je potrebno da me dotakne. Kad sam osetila njegove prste koji klize preko mojih gaćica, spuštajući ih u moje vlažne nabore. Teško sam progutala. „Jebiga, tako si vlažna. To sam ti ja uradio. Ja,“ zarežao je, nastavljajući da mi obrađuje klitoris. Nagnula sam se da ga ponovo poljubim, ali je on jače trgnuo moju kosu unazad, želeći da ostanem gde sam, širom raširena za njega. Samo za njega. Baš tada sam shvatila da je želeo da me gleda kako padam preko ivice i kunem se da bih mogla da svršim od samog intenzivnog, predatorskog, divnog načina na koji me je gledao. Osećala sam ga duboko u svojoj srži. Trljao me je napred nazad, a moje telo se ježilo. Želela sam tako jako da svršim. Znajući da to nije samo zbog toga što su njegovi vešti prsti radili po mojoj vrelini nego i zbog toga što je to bio on. To je bilo sa Creedom. Čovekom koga sam volela od svoje devete godine. Postao je nepokolebljiv i zahtevniji, gurajući dva prsta u moju vaginu, izazivajući da besraman jecaj pobegne sa mojih usana. Usne su mu se razdvojile kao da oseća sve što sam i ja dok je sve što je radio bilo da me gleda dok se raspadam zbog njega. Njegovi prsti su me odrađivali, pronalazeći 251


tačku unutar mene, stvarajući ovu željenu, ovu intenzivnu, ovu čudesnu eksploziju svuda po mom telu. Svaki delić moje kože osećao je ono što je stvarao, pogotovo moje srce. „Dobar osećaj zar ne?“ hrapavo me je pozvao dok sam nastavljala da pokušavam da držim otvorene svoje treperave oči. „Da,“ konačno sam zacvilela. Potpuno u njegovoj milosti. „Ovde?“ izazivao je, gurajući jače o moju G tačku. Leđa su mi se izvila preko rezervoara, haljina mi se penjala, otkrivajući njegovo slatko mučenje. Dozvoljavajući mu da nastavi brže i jače. Osetila sam svuda toplotu sa nekontrolisanom potrebom za nečim što bi odnelo ovaj bol koji je izgrađivao. Više i više. Kad sam osetila da njegov palac obrađuje moj klitoris dok su njegovi prsti nastavili da trljaju moju slatku tačku, pomislila sam da ću umreti. Upravo tada i tamo. „Svrši na mojim prstima Mia. Želim da osetim tvoju usku, slatku jebenu pičkicu.“ To je bila moja propast. Telo mi je eruptiralo u naletu grčeva, oči su mi se prevrnule unazad, a disanje zastalo. Dahtala sam njegovo ime. Povukao me je blizu, obmotavajući moje ruke oko njegovog vrata i ljubeći me. Daveći se na glas, strani zvuci su izlazili iz mojih usta. Grizući ponovo moju donju usnu, naredio je, “Oči u mene.“ Otvorila sam zatvorene oči, pokušavajući da uhvatim položaj. Pogledao me dugim, čvrstim pogledom i progovorio potpuno ubeđen, „Samo ja mogu da učinim da tako jebeno svršiš. A sad ću te naterati da svršiš na mom kurcu.“ Oči su mi se raširile kad se nagnuo unazad, otkopčavajući svoj kaiš, raskopčao je pantalone, gledajući samo mene kad se njegov kurac oslobodio celom dužinom. Lagano sam udahnula. Nakezio se, upijajući izgled mog lica. „Ne brini dušo, počeću sporo.“ Zgrabio me za kukove, podižući me, postavio se na otvor moje pičke. „Izgovori Mia. Pustićeš me unutra? Zato što kad jednom krenem, neću se jebeno zaustaviti.“ Gurajući glavić kurca malo dublje, skoro me doveo do 252


uništenja od dodira kože na kožu uživajući u osećaju koji mi je samo on mogao dati. „Da...“ borila sam se za vazduh. To je bilo svo ubeđivanje koje mu je trebalo. Spustio me na njegovo koplje, zastenjavši kad su mu jaja bila duboko u meni. Dozvoljavajući mi da se naviknem na veličinu njegovog kurca. Držeći ono što je sada bilo njegovo između svojih ruku, naslonio je svoje čelo na moje. „Jebiga Mia. Tako si jebeno uska devojčice.“ Njegove ruke su još jednom našle put niz moje kukove, usmeravajući moje pokrete. Pronalazeći ritam dok je pomerao svoj kurac u mene i iz mene. Nisam više mogla da podnesem. Nagla sam se unazad uživajući u tome što se dešavalo između nas. Savladana osećanjima koja je uskomešao svuda oko mene. To je bilo sve što sam ikada želela, trebala, konačno se osećajući kompletno. Dozvoljavajući poznatom bolu da me obuzme. Zgrabio je strane mog lica, vraćajući ponovo svoje usne na moje, ljubeći me sa tako mnogo strasti. Tako mnogo ljubavi. Tako mnogo svega. On. Je želeo. Mene. „Nema više sranja između nas. Ti želiš da budeš ljubljena, dodirivana, jebana,“ stenjao je u moja usta. „Onda te Ja jebem. Ja te overavam Pippin. Ti si jebeno moja.“ I bila sam. Uvek sam bila.

Nasmejala se, gledajući prema meni vragolastim pogledom dok sam joj pomogao da siđe sa motora. Uvlačeći svoj kurac nazad u farmerke, zakopčao sam se i prilagodio se sedištu. „Zašto se smeješ?“ pitao sam, izvijajući obrvu, znajući više nego dobro zašto. Bacila mi se rukama oko vrata, meko ljubeći moje usne ponovo. Mrmljajući, „Volim te.“ 253


„Pippin...“ „Znam da me voliš,“ prekinula me je. „Ne očekujem da mi ti to kažeš. Koliko sam želela da se ovo desi između nas, Creed, a znaš da jesam, više od ičega.“ Gledala je u mene sa tako mnogo brige u očima. „Ja nosim dete tvog brata i ne želim da ikad misliš o sebi i meni ili ovom što se desilo između nas kao o greški. Jer nije. Iako Noah i ja nikad nismo bili par, čak se ni ne poznajemo, to je bio nesrećan slučaj... ne mogu da se ne osećam loše. Znaš da nisam takva devojka... zar ne? Molim te reci mi da znaš da nisam kao jedna od tih klubskih kurvi.“ Stavio sam njeno lice između svojih ruku, gledajući je sa obožavanjem na način na koji sam želeo još od momenta kad sam je prvi put poljubio. Mia je oduvek bila moja. Od trenutka kad sam je video da iskače iz maminih kola sa repićima i svim tim. „Ti si najdalja jebena stvar od tih kurvi. Veruj mi dušo, ne mogu ti ni blizu prići. Sranja se dešavaju. Znam to bolje od bilo koga. Ne mogu da nastavim da te odgurujem. Vidi koliko me je to koštalo.“ Klimnuo sam prema njenom stomaku. „Zajebao sam. Neću to ponovo uraditi. Ja znam ko si ti Mia Ryder. Od trenutka kad sam te video i voleo sam te svakog dana od tada zbog toga.“ Zasijala je dok su suze padale niz njeno slatko lice. „Izgubio sam jednu ženu jer sam mislio da radim za njeno dobro. Sranje... Umalo sam izgubio tebe. Neću napraviti dva puta istu grešku. Želim te na motoru iza sebe Pippin, razumeš me?“ Klimnula je glavom. I mislio sam svaku reč.

254


Tri udarca čekića su se oglasila da crkva započne zasedanje. „Kao što znate Predsednik Grešnika koji Likuju i ja smo proglasili primirje. Trebalo je više od sedam jebenih godina da dođemo do ove tačke, ali smo došli do dogovora. Oni ostaju izvan naše teritorije, a mi ćemo ostati izvan njihovih. Oni više nisu pretnja,“ tata je objavio, prelazeći pogledom svuda po sobi. „Samo tako?“ odgovorio sam, sužavajući pogled prema njemu. „Nazivaš me lažovom?“ „Bio sam dugo odsutan matori. I sve dok nisam bio otpušten sranja su se i dalje dešavala. Nalazim da je sve to šokantno.“ „Ja sam brinuo o svom klubu. I to sam radio još pre nego što si ti napustio moj kurac Creed. Znam šta radim. Pusti da brinem o našim savezima.“ „Ja sam Potpredsednik ako se dobro sećaš. Imam pravo da izrazim svoje prokleto mišljenje i uradiću to,“ zaškrgutao sam, oslanjajući se na sto. Odmarajući svoje laktove na drvetu. „Osim ako sam dva metra pod zemljom. Tada i samo tada ću biti ućutkan.“ Vazduh između nas bio je vrlo gust. Tako je bilo od dana kad sam mu rekao da sam se prijavio u vojsku, ali čak mnogo više sada, kad sam se vratio. Predsednika se nisam plašio ništa više nego ikada od svog matorog. Prošao sam kroz previše sranja da bih mu i dalje prokleto pridavao značaj. „Je li?“ podsmehnuo sam se, naslanjajući se unazad u stolicu. „Još neko ima nešto da kaže? Nek govori sada ili zaveže,“ dodao je znajući prokleto dobro da mu se niko ne bi suprotstavio. „To sam i mislio.“ Sastanak se nastavio narednih pola sata dok se vodio redovan posao. Pošto je tata udario čekićem raspuštajući nas, ušao sam u sobu da uzmem telefon. Čim sam ušao čuo sam zujanje na pultu pa sam ga zgrabio nikad ne očekujući od koga će biti poruka. 255


Nepoznat broj, otvorio sam poruku. Ti očigledno nisi pogledao fajlove koje sam ti dao. Izvuci glavu iz guzice sine. Učiniću ti uslugu ovaj put, ali sledeći put ću ti dati jebenu zlatnu kartu17, bolje ti je da je unovčiš. Telefon je ponovo zavibrirao pokazujući da imam još jednu poruku. „Šta do đavola?“ prošaputao sam za sebe, gledajući u fotografiju moje majke kad je bila mlađa kako sedi u naručju čoveka koji nije moj otac. „Da li si krenuo ka mami?“ Diesel je pitao sa praga, prenoseći moju pažnju na njega. Isključio sam ekran, stavljajući mobilni u zadnji džep. Izlazio sam iz sobe sa njim iza sebe. „Ne, videću je sutra. Upravo sam se vratio, jebeno sam iscrpljen.“ Tata me je slao da svuda putujem zbog kluba, skoro kao i pre. Bio sam u Poglavljima Arizone zadnje tri nedelje. „Oh, ne ideš na večeru?“ „Večeru?“ ponovio sam zbunjeno. „Da. Rebel je pričao neko sranje ranije, da je tvoja mama pozvala njegovu devojku da dođe na večeru.“ „Njegovu devojku?“ trgao sam se unazad. „Da. Mamu njegove bebe. Ona sada gura peti mesec, zar ne?“ Zatresao sam glavom, psujući sebi u bradu, besan kao ris što mi niko nije rekao šta se događa, pogotovo Mia. Ona je znala da se danas vraćam. „Zašto me tako gledaš? Nisi je jebeno spominjao. Shvatio sam da si prevazišao to. Nemoj jebeno da ubiješ glasnika!“ uzviknuo je iza mene. Odvukao sam dupe kroz vrata, skačući na motor i izgubivši se odatle brzinom svetlosti. Jureći kući da saznam šta se to dođavola dešava. Zašto niko od njih nije osetio potrebu da mi spomene večeru. Nije mi dugo trebalo da se zaustavim na prilazu gde sam video Mijin crni džip parkiran na putu ispred. Skinuo sam kacigu, gledajući u kuću kroz komarnik na vratima sa mesta gde sam bio parkiran. Sedeo sam tu na motoru samo gledajući Miu par minuta. Nisam mogao da skinem oči sa nje. Nedostajala mi je jebeno mnogo. Nosila je dugu lepršavu haljinu nalik na sve koje je nosila u zadnje vreme. Nisi čak mogao ni reći da je u petom mesecu dok ti ne pokaže svoj jedva

17

Zlatna karta daje šansu za neku značajnu nagradu ili mogućnost.

256


postojeći trudan stomačić. Njena tamna, talasasta, duga kosa padala je u slapovima niz strane njenog lica i niz leđa. Blistala je. Trudnoća joj je do sada glatko proticala. Postajala je jebeno lepša sa svakim danom koji prođe. Već sam voleo tu bebu koja je rasla u njoj iako tehnički nije bila moja. Ipak je bila deo mene i to je bilo sasvim dovoljno. Mama je ušla u sobu, jebeno blistajući, povlačeći je i zagrljaj. Uzbuđenje zbog nečega je bilo jasno ispisano preko njenog lica, zbog čega se Mia nasmejala grleći je čvršće. Odmakla se, dodajući mami nešto što je izgledalo kao slika. Sve dok Noah nije ušao u vidno polje, bacajući ruke oko Mie povlačeći je uz sebe kao da su jebeni par, što je jebeno zapalilo vatru ispod mog dupeta da siđem sa motora. Sve oči su se okrenule prema meni kad sam zamahnuo da otvorim vrata, ulazeći unutra. „Creed dušo, šta ti radiš ovde?“ mama me je pozdravila. „Od kada meni treba pozivnica da dođem kući? Da li prekidam nešto Noah?“ prebacio sam, gledajući u ruke svog brata koje su i dalje bile obmotane oko moje devojke. Mia je pratila moj pogled, stidljivo se osmehujući prema meni pre nego što se ležerno pomerila u stranu od Noaha. Pokušavajući da proceni kako da se ponaša prema mojoj reakciji. „Naravno da ne moraš. Ja sam samo pretpostavila da ćeš biti u klubu dušo, s obzirom da si se tek vratio popodne. Oh, moraš da vidiš ovo!“ slavila je, žureći prema meni. „Mia je donela ovo sa sobom. Pogledaj dušo! Devojčica je! Imaćemo devojčicu!“ sijala je. Zgrabio sam fotografiju iz njene ruke, posmatrajući bebu devojčicu u svom stisku. Nije bilo reči koje bi mogle da opišu šta sam osećao držeći delić Mie, delić mog jebenog srca u svojim rukama tog trenutka. Oči su mi skenirale sliku, posmatrajući profil malog bića... ruke, noge, šake i stopala. Napućenih usana kao njena mama. Već je bila jebeno savršena. Ponovo gledajući u Miu, pitao sam, „Telefon ti je pokvaren Pippin? Radio je sinoć kad si mi rekla da ti nedostajem. Čudno kako funkcionišu ove stvari, zar ne?“ Osmeh joj je brzo bledeo, ne očekujući takav odgovor. Uzela je bebinu prvu fotografiju iz moje ruke. 257


„Brate, ne vidim razlog zašto bi ona trebala da te zove. Ti nisi otac,“ Noah je podrugljivo odgovorio. Koliko god sam mrzeo da odam Noahu priznanje, on se trudio da odvuče svoje dupe na svaki zakazan pregled kod lekara na veliko zaprepašćenje njenog oca i moje. Posvećivao se, radeći pravu stvar za svoju bebu. Što je takođe značilo da provodi mnogo više slobodnog vremena sa Miom, da oboje upoznaju jedno drugo. Smišljajući kako će da funkcionišu pre nego što beba za nekoliko kratkih meseci dođe na svet. Putovao sam jebeno mnogo zbog kluba i mrzeo sam što je ostavljam, ali nije bilo mnogo toga što sam mogao da uradim u vezi s tim. Nije da sam mogao da je povedem sa sobom. Bilo je previše jebeno opasno, a ona je bila prilično trudna, da ne spominjem da njen tata to ne bi odobrio. Ipak, ona mi je uvek bila u mislima. Bez obzira gde sam bio ili šta sam radio, moje misli su uvek bile usmerene ka njoj. Često smo pričali telefonom, ali to nije bilo isto. Čak ni jebeno blizu. Najblaže rečeno, naša veza je bila jebeno komplikovana. „Momci...“ mama je upozorila gledajući napred nazad između nas. „Mia je došla da nam donese neke stvarno lepe vesti. Obojica ostavite svoj testosteron ispred vrata. Da li me čujete? Ne večeras. Večera će biti uskoro. Ponašajte se. Zvaću Stacey i Lauru i reći im da imamo devojčicu.“ Uputila nam je surov izraz lica pre nego što se vratila u kuhinju. Noahov telefon je zazvonio čim je izašla, prekidajući tišinu između nas. „Da,“ odgovorio je, izlazeći iz sobe. Nadao sam se da je neko od braće i da mu naređuje da ode da im izigrava kučku tako da bi ja mogao da provedem ostatak večeri sa Miom. Zapravo sam jebeno razmišljao da sam pozovem nekog od njih da ga natera da izađe napolje. Umesto toga, zgrabio sam Miu za ruku iznenađujući je, odveo sam je u moju sobu. Zatvarajući vrata za sobom, naslonio sam se na njih i prekrstio ruke preko grudi. Sela je na moj krevet, pripremajući se na moj bes. Znala je da sam jebeno besan. „Creed...“ Podigao sam ruku zaustavljajući je, nagnuo sam glavu u stranu. „Imaš minut da jebeno objasniš šta je ovo dođavola bilo.“ Pokazao sam na vrata iza sebe. „Pre nego što izgubim nerve. Nije mi ostalo ni malo strpljenja za jebena sranja večeras Pippin. Jebeno sam iscrpljen, proveo sam ceo dan na motoru da bi se vratio kući tebi. Samo da bih te pronašao u kući moje mame sa 258


rukama mog brata oko tebe kao da si njegovo jebeno vlasništvo. A ti si moja,“ zaškrgutao sam, naglašavajući zadnju reč. Zbacila je svoje sandale, sedajući na kolena na sredinu mog kreveta. Gledajući u mene kroz trepavice, grizla je svoju donju usnu. Podigla je krajeve svoje haljine ljuljajući ih u obe strane. Gledala me je tim pogledom koji sam jebeno previše dobro poznavao. „Da li ti se sviđa moja haljina? Nova je...“ Nasmejala se, trepćući svojim trepavicama. „Kupila sam je samo zbog tebe dušo. Znam koliko voliš belu boju na meni.“ „Je li tako?“ Nakezio sam se, odgurujući se o vrata. Odlazeći prema njoj. Vatreno je klimnula glavom sa nestašlukom u pogledu. „Da li imaš ideju koliko je teško naći haljinu koja je male veličine, ali da odgovara mojim...“ Klizila je prstima duž vrha njenih sisa koje su iskakale na ivici. „Ogromne su zar ne?“ Nagnula se unapred lagano ih gurajući zajedno, izazivajući me. Seo sam na ivicu kreveta, posegnuvši prema njoj i nežno je smeštajući da opkorači moje krilo. Ljubeći joj usne pa niz vrat do njenih sisa koje su porasle duplo od kad sam je video zadnji put. Dao sam sebi vremena prelazeći jezikom duž ivice njene bele haljine. Glava joj je pala unazad, a nežan jecaj joj je pobegao sa usana. „Pippin?“ rekao sam između poljubaca. „Koliko god bi voleo da te jebem među sise i svršim po njima upravo sada, postavio sam ti pitanje i očekujem jebeni odgovor.“ Izmakao sam se, legao sam ponovo na krevet sa rukama ispod glave. Ostavljajući je da želi još. „Zar ti nisam nedostajala?“ durila se, trljajući svoje kukove o moj tvrdi kurac, terajući me da se nasmejem. Nije odustajala, tako jebeno neumorna. „Creed? Mia? Šta dođavola radite?“ Noah je kucao na vrata. „Odjebi! Zauzeti smo!“ Tresući glavom, nagnula se da me poljubi, ali sam je zaustavio stavljajući moj kažiprst na njena usta. „Neću ponovo pitati Mia.“ Uzdahnula je, konačno popuštajući. „Noah je samo bio uzbuđen zbog toga što smo saznali da imamo devojčicu. Zaneo se. Nije važno. Zar mi ne veruješ?“ Jednim brzim pokretom polegao sam je na krevet, ispruživši se preko nje. Približio sam je rukama, podupirući celu svoju težinu. „Koliko često se to malo govno zanese? Video sam da odmerava tvoje sise. I on se zanosi sa njima? To mi se jebeno ne sviđa.“ 259


„Nije baš tako. Ja te volim.“ „Voliš me tako jebeno mnogo da sam ja poslednji koji je saznao da imaš devojčicu?“ „To nije fer. Imala sam zakazano ovo popodne. Znala sam da voziš kući. Nije da si mogao da dođeš... Pored toga, ne bi svakako ni čuo moj poziv.“ „Telefon je uvek na vibraciji. Pokušaj ponovo.“ Ponovo je uzdahnula. „Ne znam kako sve ovo funkcioniše Creed. To je nova teritorija i za mene. Želim da moja beba ima oca, a Noah je bio tu za sve zakazane termine, zna sve šta se događa. Čini se da ulaže u to da mi bude deo pomoći u njenom odgajanju. Samo se upoznajemo kako bi bili najbolji roditelji našoj bebi. To je sve.“ „Oboje vas poštujem do neba zbog toga. Ali ja ću biti isto toliko ako ne i više od njega deo života ove bebe. Da li me razumeš?“ Klimnula je, a osećaj nesigurnosti je prošao preko njenog izraza lica. „Znam da si rekao da sam tvoja, ali ne razumem u potpunosti šta to znači. Da li si mi dečko? Da li smo zajedno?“ Nastavio sam da ljubim njene usne. „Ne jebem nikog drugog Pippin. Nisam već neko vreme. Ko je moja devojka?“ „Želim da te čujem kako govoriš to. Neću ponovo pitati Creed,“ imitirala me je što me je nateralo da se nasmejem dok sam prelazio nosom od njene brade do ključne kosti, ljubeći je svuda po grudima. „Kako mirišeš tako jebeno dobro sve vreme? Ti si moja devojka,“ uveravao sam je, povlačeći na dole prednji deo njene haljine. „Vol...” „O Bože, dušo! Upravo se ritnula,“ Mia me je prekinula. „Daj mi ruku. Moraš ovo da osetiš.“ Uzela me je za ruku, smeštajući je na svoj stomak. „Kaži nešto, mislim da joj se sviđa tvoj glas.“ Krajičkom oka sam video da se nešto pomera. Momentalno sam podigao pogled hvatajući odraz čoveka spolja na crnom TV ekranu. „Sranje!“ zaurlao sam. Zvuci otvorene vatre lomili su staklene prozore i odbijali se o zidove, okružujući celu moju sobu. Skočio sam u akciju, kotrljajući Miu i sebe sa kreveta, ušuškavajući njenu glavu u svoje grudi i pokušavajući da umekšam naš pad kad sam je bacio na drveni pod. Zaklanjajući u sekundi njeno telo svojim. Vazduh se ispunio brzom paljbom po celoj kući, čaure metaka padale su svuda oko nas. Mia je počela da vrišti i plače, kako je zvučalo, od bola. Tresući se stvarno jako u mom naručju. Vrištanje moje mame se moglo čuti iz daljine, negde drugde u kući. 260


Ovo je bila moja najgora noćna mora. Šutnuo sam u visok drveni orman, obarajući ga na zemlju, pokrivajući Mijino telo najbolje što sam mogao. Izvukao sam pištolj iz zadnjeg dela farmerki, sedajući na kolena bez trunke razmišljanja. Uzvratio sam vatru, ustrelivši jednog od kurvinih sinova pravo u glavu. Kad sam ponovo pogledao na dole, Mia se trzala od bola, držeći se za stomak. „Sranje! Dušo jesi li dobro?“ Čista panika je napala moje biće pri pomisli da je možda pogođena. „Creed, ne mogu... ona... boli me...“ cvilila je jedva pričajući kroz bol. Noah je utrčao u sobu sa Glockom u svakoj ruci prekidajući tok mojih misli. I dalje sam mogao da čujem zvuke paljbe ispred kuće. „Momci stižu! Mama je u gvozdenoj ostavi, ona je sigurna! Daj nju meni Creed! Odvešću je u podrum!“ „Đavola ćeš! Pokrivaj me!“ Podigao sam je sa poda, ljuljajući je u rukama. Sklupčala se od iznenadnog pokreta. Nasilje je oduvek bilo deo naših jebenih života, ali ovaj put sam ga doživeo lično. Nešto nije bilo u redu kad su došli u našu kuću. Donoseći ga ovde. Nije imalo jebenog smisla. Pogotovo dok su se meci rasprskavali po svim prokletim zidovima. Požurio sam preko hodnika do kancelarije klimajući glavom Noahu da povuče tepih i drvena vrata koja su vodila u podrum. Tata se pobrinuo da uvek imamo način da možemo sigurno da izađemo. Opremajući nekoliko mesta u kući za skrivanje za svaki slučaj ako se sranje kao ovo ikad desi. Nežno sam položio Miu na zemlju u zadnjem ćošku, skrivajući je iza kutija sa Lukovim stvarima. Ironija mi jebeno nije promakla. „Odmah se vraćam. Ne pomeraj se!“ Zahtevao sam strožim tonom nego što sam nameravao. Na prvom mestu, jebeno paničeći u sebi što je ostavljam samu. „Creed... molim te...“ urlala je, a ja nisam bio siguran da li je to bilo zbog bola ili zato što je bila jebeno na smrt preplašena. „Ne ostavljaj me... molim te... molim te, trebaš mi!“ molila je. Užasnut izraz na njenom licu je bio ono što bih želeo da nisam nikad morao da vidim. Ne od nje. Nikad od jebeno nje. 261


„Mia, moraš da ostaneš ovde. Zaštiti našu malu devojčicu, u redu,“ Noah je upao razbesnevši me još više. „Obećavam dušo. Odmah se vraćam.“ Poljubio sam joj čelo dozvoljavajući usnama da se zadrže na minut. Mrzeo sam što je bila u bolovima i što sam morao da je ostavim tamo da pati. Ustajući ponovo, slušao sam, čulo se još rafala. Kučkini sinovi još nisu završili. „Ostani sa Miom...” „Jebi se! Ne ideš tamo gore sam. Možemo sve da ih poubijamo. Momci su na putu. Neće im trebati dugo.“ „Noah...” „Gubimo jebeno vreme! Hajdemo!“ Pogledao sam još jednom u Miu jer mi je trebalo da vidim njeno lepo lice pre nego što se vratim jebenom haosu koji je oduvek bio moj život. Zgrabivši još okvira iz sefa sa oružjem u podrumu, pratio sam Noaha nazad uz stepenice. Trčali smo niz uzak hodnik, žureći kroz kuću da izbacimo ostatak kurvinih sinova. Momentalno otvarajući vatru čim smo ušli u dnevnu sobu. Ispaljujući metke u pravcu odakle su spolja dolazili. Dva muškarca koja su nosila crne marame koje su prekrivale njihova lica, pojavila su se sa naše leve strane, ispraznivši nekoliko rafala sa strane kuće, jedan me je pogodio u nogu. „Sranje, Creed! Pogođen si!“ „Jebeš ga! Dobro sam!“ Beskonačan niz metaka je nastavio da dolazi prema nama. Izbegavajući, zaobilazeći, prevrćući se preko nameštaja ili bilo šta drugo kako bi pronašli sebi zaštitu, uzvraćajući paljbu kad god je bilo čisto. Puneći naše oružje iznova i iznova. Adrenalin mi je kružio kroz vene, pulsirajući kroz krvotok dok smo na smenu sređivali drkadžije jednog za drugim. Bilo je potrebno da završim sa ovim, da se vratim do Mie i odvedem je u bolnicu pre nego što izgubi našu bebu devojčicu. Srce mi je udaralo o grudi, preuzimajući svaki zadnji santimetar mog tela. Krv je procurila kroz moje farmerke. Pucanj za pucnjem izbijao je iz naših ruku. Delovalo je kao jebena večnost dok nisam čuo tutnjavu motora Harleysa kako dolaze niz ulicu. Što je dovelo do prekida svake vatre, a pičkice kretenske su pobegle dođavola odavde. 262


„Idi po mamu!“ Naredio sam Noahu, trčeći jebeno brzo niz hodnik, ignorišući oštar bol u mojoj nozi i krv koju sam gubio u tom procesu. Žureći nazad prema kancelariji. „Pippin! Stižem dušo!“ vikao sam, bacajući tepih i improvizovana vrata, krećući se putem niz stepenice do udaljenog ćoška podruma gde sam je ostavio. „Mia!“ pozvao sam ponovo, očajnički čekajući da čujem njen glas, uveravajući me da je dobro. Prestravio sam se kad sam shvatio da je podrum tih. Nema vrištanja. Nema plakanja. Krv. „Šta dođavola...“ Mislio sam da sam iskusio svaki gubitak koji mogu imati u svom životu. Osetio svaku bol, svaku agoniju i svaku povredu poznatu jebenom čoveku. Ali ništa se nije moglo porediti sa momentom kad sam ponovo ušao tu gde sam ostavio moju devojku na sigurnom. Gde sam ostavio Miu... A ona nije jebeno bila tu.

NASTAVIĆE SE... Nemojte me mrzeti. Neću vas terati da dugo čekate.

Drage naše za ovaj prevod je zaslužna naša Mušmula, nadamo se da će vam se svideti njen prvenac. Dušo imaš sve čestitke za svoj prvi prevod od tvog NSK.

263

Profile for Tijana Mitić

Put za nigde 1  

Put za nigde 1  

Advertisement