Page 1


Kraljevstvo knjiga

Draga Everly


Draga Everly Obećali smo se jedno drugome zauvek, a sada je to nestalo. Moje uspomene na tebe su naša ćerka. Rekao sam da nikada neću krenuti dalje, ali nešto se desilo. Neko se uselio u susednu kuću. Radi u školi naše ćerke. Gde god da idem, ona je tamo. Moje zauvek se menja sad... Zaljubljujem se u nju. Voleti nju znači zaboraviti tebe. Voleti nju znači pustiti te. Voleti nju... znači sve za mene. VOLIM TE BESKRAJNO, JAKE

3


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

Prolog DragaEverly, NE ŽELIM pisati ove reči više. Želim ti ih reći. Želim zuriti u te tvoje tamno smeđe oči, gledati tvoje usne kako se miču dok mi govoriš o tom danu koji mi znači toliko, ali ne bi značio ništa nekome drugom. Način na koji se uglovi tvojih usana šire što više postaješ uzbuđena. Način na koji se počinješ smejati dugo pre nego se zapravo želiš smejati. Jer to si ti. Šta radiš. Donosiš svetlost u moj život, u svet. Svima koje upoznaš. Kada smo se upoznali, bio sam ljubomoran. I veruj mi, nisam taj tip. Ali bio sam ljubomoran jednom. Ljubomoran jer su te svi gledali. Nisi to znala, ipak. Bilo je toliko drugih za gledati. Onih koji su nudili ono što sam jedino želeo od tebe. Naterala si me da spustim čašu. Mislim da oboje znamo da postoji samo par puta u istoriji čovečanstva da sam spustio čašu radi nekog. Nešto se desilo. Svet se malo uvrnuo. Ne samo da si završila u mom naručju, tačno gde pripadaš, već ni ja nisam više bio ljubomoran. Nisam imao vremena da budem ljubomoran. Moj svet si postala ti. Moje postojanje. Svakog demona kojeg sam se rešio je zahvaljujući tebi. Umesto da ja budem ljubomoran na sve, svi su postali ljubomorni na mene. Dobio sam tebe. Savršenu ženu. Ženu koja zna kada tačno da me zagrli i uteši, poljubi da me ućutka, povuče u spavaću sobu kada znaš tačno šta želiš od mene. Ali više od toga, žena koja je flertovala sa drugim ženama da me zadirkuje, ka ženi koja stoji u kupatilu, drže

4


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

i se za okrugli stomak, zureći u sebe u ogledalu, spremna dati sve od sebe da rodi našu ćerku. I nijednom nisi pokazala strah. Nijednom nisi sumnjala u sebe. Nijednom nisi sumnjala u mene. Žena koja se oslanjala na mene, verujući mojoj snazi i mojoj ljubavi. I žena koja je milovala našu ćerku po prvi put... gledajući gore u mene... i konačno se prepustila. Nikada nisam želeo da te vidim kako plačeš, ali znam da sam te rasplakao mnogo puta. Ali tog trenutka, kada si plakala, držeći Sadie, sve mi je imalo smisla. Ja sam tip koji je otišao na parče pizze i zaljubio se. Ipak ne u pizzu, iako je bila prokleto dobra. Bila si to ti, Ev. Zaljubio sam se u tebe. A zatim sam te imao. Nosila si našu ćerku. Nosila si moje srce. Zatim si mi dala Sadie da je držim. Bila je tako sitna u mojim rukama. Moje ruke. Mislio sam da ću je slomiti. Bila je dragocena. Kao da je napravljena od porcelana. Upoređivao sam svaku njenu osobinu sa tvojim. Biće prelepa. Ne. Bila je prelepa. Pogledao sam dole u tebe i pitao te želiš li je nazad. Rekla si mi da upijem trenutak. Da je u redu plakati. Da bi trebao negovati svaki trenutak dok je držim. Pa jesam. Upijao sam trenutak. Plakao sam malo. Negovao sam te trenutke. Ali nastavio sam gledati u tebe. Tvoju neurednu kosu, umorno lice, ali tvoje oči su bile tako žive. Prošaputala si, „Ovo je sve naše... do kraja naših zajedničkih života...“ 5


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

Nasmešio sam se. Osećao sam se kao kralj. Nikada se nisam osećao tako jak, u celom životu. Ali ubrzo, biću jedini koji drži našu ćerku. Biću jedini koji se brine o Sadie. Biću jedini koji igra ulogu tate, mame, i sve između. Sećaš li se kada sam te uhvatio da plačeš, sama, u našem krevetu? Jer si razmišljala o svojoj majci i bolelo te što nije tu da vidi tvoj rastući stomak. Da je nije briga da si postajala majka. Da si se osećala da se nemaš kome obratiti da pitaš bilo koji savet a da ne izgledaš slaba. Obgrilo sam te i držao. Nisam imao šta da kažem jer nisam želeo da nagazim na tvoju bol. Rekla si mi da ćeš to samo progutati, i pokazati snagu radi naše ćerke. Naše ćerke. Tako si mi rekla vest da ćemo imati devojčicu. Iskoristila si loš trenutak i učinila ga odličnim, specijalnim. To je ono što ja radim. Dugo vremena. Ali dani me sustižu, Everly. Nedostaješ mi više nego što sam mislio da je moguće. Nikada nisam želeo biti ostavljen ovako. Nisam to tražio. Nisam to želeo. Ali desilo se. Sada sam sam, Everly. Tako sam sam. VOLIM TE BESKRAJNO, JAKE 6


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

Poglavlje 1 Kamen, Papir, Makaze Jake

ZNAŠ nisam se morao zezati sa motorom na automobilu više, ali znaš nisam si mogao pomoći. Bila je brza. Bila je glasna. Ali postoji uvek nešto što se mora uraditi na njoj. Od trenutka kada sam je uočio na otpadu, samo gomila rđe (kako si ti volela da to kažeš) znao sam da je moram imati. Podržavala si me. Odustao sam od pola garaže da bih mogao raditi na automobilu. Trebalo mi je prokleto dugo vremena da je vratim u vozno stanje. Čudan je način na koji život krene dalje, ipak. Kada sam kupio automobil, planirao sam ga popraviti i odvesti te na dugu vožnju. Spuštenih prozora. Otvorenog krova. Vetar mrsi tvoju kosu svuda, dok ti pevaš uz te kantri pesme koje ne mogu podneti. Umesto toga, prvi put kada sam vozio automobil imali smo dečije sedište pozadi. I morao sam voziti jako sporo. „Kako ona napreduje?“ Moja glava se podigne sa motora. Volim kako zoveš automobil Ona baš kao što ja radim. Nemaš pojma o automobilima, a ipak si uradila sve što sam rekao. „Još malo,“ Kažem. „Gde je Sadie?“ „Drema.“ Došla si do mene, to tvoje malo grickanje donje usnice kao nagoveštaj nečega. Upravo tu? U garaži? Na automobilu?

7


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

Zalupio sam haubu i prislonio te na nju pre nego si mogla napraviti bilo koji zvuk. Omotala si ruke oko mog vrata i protegla se na prste. Volim što se moraš propeti na prste da me poljubiš. Činila si me jako visokim a opet tvoje oči su me mogle razbiti u sekundi. Podelili smo poljubac, onaj koji nas je doveo u 'imaćemo bebu' situaciju, jer, priznaj, nismo planirali Sadie. I to je bilo u redu. Jer čuda nisu planirana. Samo se dese. Moje ruke prelaze po tvom telu, osećajući obline tvog tela. Nisi volela svoje telo, ali ja sam ga voleo još i više. Već sam rekao sebi da ću provesti svaki budan dan brinući se da znaš koliko si lepa. Zgrabio sam te za pojas i podigao u vis kao da ne težiš ništa. Omotala si noge oko mene, ispuštajući stenjajući zvuk. Sada smo bili oči u oči. „Jake...“ „Everly...“ „Želiš čuti nešto prljavo?“ prošaputala si. Dah ti je imao nagovještaj kafe. Jebeno sam to voleo. Sve te kasne večeri sa Sadie i rana jutra sa kafom i flertujućim pogledima. Prokletstvo, ženo, uvek si znala kako uraditi stvari i ostaviti me da nagađam i pratim te uokolo sa jezikom do poda, dahćući, očajan za tobom da me pogledaš još jednom. „Voleo bih čuti nešto prljavo,“ kažem. „Što prljavije to bolje.“ Poljubila si me. Lickala si me jezikom od vrata do uha. Ugrizla za uho. U mojoj glavi već sam te skidao. Stavio bih te na zadnje sedište automobila i ljubio mesta od koji bi crvenila. Ne bi to bilo prvi put da smo završili na zadnjem sedištu automobila. „Jesi li spreman, dušo?“ kažeš tihim glasom.

8


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

„Hriste, Everly,“ kažem. „Šta...“ „Sadie se pokakila u poslednju pelenu,“ kažeš. Zatim se zakikoćeš. „I neko mora da kupi još pre nego se probudi...“ Povukla si se unazad i nasmešila. Uzdahnuo sam i odmahnuo glavom. „Ozbiljna si?“ „Jap. Mislila sam da imamo još ali druge su veličine. Zaboravila sam da su manje veličine. Moja greška. Stvari su tako natrpane...“ „Ne moraš objašnjavati,“ kažem. „Nije problem. Nabavićemo pelene.“ „Dakle? Sadie spava.“ „Radim na automobilu.“ „Ja sam žena.“ „Upravo si me navela da mi se digne bez razloga.“ Nasmejala si se. Bože, bio je to tako zarazan smeh. „Nećeš ići?“ pitaš. Spustio sam te i ispružio šaku. „Upravo si mi naplavila muda.“ „Ali lepa sam, zar ne?“ „Oh, Everly, jebeno si prelepa,“ kažem. „Ali ipak... kamen, papir, makaze?“ Nasmejala si se, plješćući rukama. Svaki put kada smo imali diskusiju, učinili bismo to preko kamen, papir, makaze. Izbor meesta za odmor, kupivina kuće, izbor datuma našeg predstojećeg venčanja, sva ta sranja, učinjena su pomoću kamen, papir, makaze. „Dogovoreno,“ kažeš. „Ali upozoravam te... ako izgubim i moram u radnju, osećam se impulsivno danas. Pa bi mogla kupiti novu odeću. Nove cipele. Nikada ne znaš s čime bih se mogla vratiti kući.“ 9


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

„Sve dok nije novi muškarac, nije me briga,“ kažem. „Zameniti tebe? Nikada. Niko se ne može porediti s tobom, Jake.“ „Da, da, nemoj me zamajavati. Idemo to učiniti.“ Oboje smo pripremili šake. Proučavali smo oči jedno drugome. Ovo je bio ozbiljan posao. Dvoje odraslih sa bebom koja spava a mi se igramo kamen, papir, makaze. Najbolji trenutak u mom životu. „Spreman?“ prošapućeš. „Spreman,“ kažem. „Ok...kamen...papir...“ „Makaze,“ preuzmem. Zajedno oboje viknemo, „PUCAJ!“ Znao sam da ćeš izabrati kamen. Uvek ga izabereš. Bila je to tvoja slabost. Zamalo sam izbacio makaze kao pobedu ali onda sam pomislio na ono što si rekla. Želiš da ideš u kupovinu. Očistiću se, ući unutra i pričekati da se Sadie probudi. Napraviću sendvić, gledati babi monitor, odmahivati glavom da imam ćerku. U zadnjoj sekundi, izbacio sam papir. „Papir prekriva kamen,“ kažem. „Pobrini se da nabaviš pelene prave veličine.“ „Kretenu,“ kažeš. Zgrabio sam te i nagnuo, grleći te. Poljubio sam te. Imao sam potrebu da te samo nastavim ljubiti.

10


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

Ta instinktivna potreba dokazala se kao zastrašujuće ispravna jer bio je to zadnji poljubac koji sam ikada imao s tobom.

GLEDAO SAM kako napuštaš prilaz kuće. Obrisao sam ruke sa peškirom i bacio ga na automobil. Razmišljao sam o tome da prodam automobil. Mogao bih dobiti stvarno dobar novac za njega. Dovoljno dobar da mogu platiti dodatke kući koje je Everly željela. Sunčanu sobu sa puno prozora. Mesto za sedenje ujutro i ispijanje kafe. A bilo bi i dovljno novca da mogu uložiti u Sadiein fond za koledž ili možda nas odvesti sve na odmor. Voleo sam automobil, ali ne toliko koliko moju porodicu. Sranje. Postao sam porodični čovek. Nešto što sam mislio da se neće nikada desiti. Okrenuo sam se i pokušao te ugledati u automobilu ponovo. Ali otišla si. Ne, ozbiljno, nestala si. Čuo sam glasnu buku. Razbijanje. Gromoglasno bum. Kao da se metal trga na delove u čeličnim kandžama. Okretao sam se i okretao i okretao, ali nisam mogao pronaći zvuk. Potrčao sam prema prednjim vratima kuće i širom ih otvorio. Sadie je sedela tamo, na otiraču sa tekstom dobrodošli, njeno dupe savršeno smešteno na slovo o. Imala je tvoje ključeve u ruci, gumeni ključevi bili su joj u ustima, slina joj je curila niz ruku. Gledao sam napred, zbunjen, i video kroz celu kuću. Kroz zadnja klizna staklena vrata na trem. Trem koji si želela zameniti, pa sam uzeo dosta prekovremenog u automehaničarskoj radnji da bih te iznenadio sa novim, skupim tremom. Sedela si tu svako jutro u proleće, leto, i jesen sa svojim mislima i prelepim osmehom.

11


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

Ispod trema bila je ljuljaška. Drvena ljuljaška koja je bila tu kad smo kupili kuću. I gorela je. „Sranje,“ viknem. Posegnem za Sadie. Moram je maknuti sa prokletog poda i uzeti protivpožarni aparat da ugasim tu vatru. Ali nije bilo Sadie. Nestala je. Pogledao sam dole. Nestala. „Sadie?“ kažem. Zakoračio sam naprijed i posrnuo. Pao sam na pod, udarivši koleno jako. Skočio sam na noge i pogledao unazad. Sadie i dalje nije bilo. Ali sada je bilo... „Everly?“ kažem. Bila si u haljini boje breskve. Ruku savijenih preko grudi. Kose predivne. Kože... „Everly,“ kažem. Trepnem brzo. Čuo sam plač. Sa desna, Sadie je bila u dnevnoj sobi, sedeći na kauču, u crnoj haljinici. 12


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

„Everly!“ viknem. Everly...

OČI MI SE OTVORE i ja sednem u krevetu. Više ne posežem za prekrivačima jer znam da sam sam u krevetu. Cela loša stvar sa snovima je bila moja stvarnost. Dodirnuo sam čelo i obrisao znoj. Srce mi je lupalo. Stvarno jako. Stvarno brzo. Zgrabio sam bocu vode koju sam naučio čuvati na noćnom ormariću. U gornjoj fioki, zgurano daleko nazad, u maloj zaključanoj kutiji (tako da je Sadie nikada ne nađe) bile su tablete. Tablete koje mi pomažu da spavam. Tablete koje će me umiriti. Tablete koje će učiniti da uspomene na Everly nestanu. Jebeš te tablete. Protrljao sam čeljust i pogledao po sobi. Nikada nisam razumeo potrebu za gostinjskom sobom u kući... do sada. Gotovo kao po prokletom znaku, vrata spavaće sobe se polako otvore. Posegnem i upalim svetlo na noćnom ormariću. Uzeo sam brz gutljaj vode i gledao kako čeverogodišnja Sadie ulazi u sobu. Grleći prljavo belog jednoroga po imenu Bo, skraćeno od Rainbow („Jake! Gledaj ovo! Moramo ovo kupiti! Tako je slatko, zar ne?! Nazvaćemo ga Bo! Biće to naš prvi zajednički ljubimac!“). Zastala je kad je videla da zurim u nju. „Hej dušo,“ kažem. „Šta nije u redu?“ „Imala sam smešan san.“ „Smešan? Kao klovnovi?“ „Smešno strašan,“ kaže. „Ne želim se vratiti u svoj krevet.“ „Ne želiš?“ pitao sam. „Ali imaš jako lep krevet.“ „Ne, ne želim.“ 13


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

Pogledala je u mene, očiju širom otvorenih. Kunem se da je ponekad jednostvno znala. Postojao je senzor u njenoj maloj lepoj glavici koji je činio da zna kada je imam usrani period života. Jer baš kada bi došao na rub, Sadie je bila tu da me povuče nazad. Kako je to bilo pošteno za nju? Oguljeno toliko toga u njenom mladom životu. Zbacio sam prekrivače i ustao iz kreveta. Napravio sam dva koraka i ču nuo. Kako bih se dovraga mogao odupreti mojoj maloj devojčici? Pogotovo kada je tu za mene. Ne radi sebe. Nego radi mene. „Dođi ovamo,“ prošapućem. Sadie požuri prema meni i baci ruke oko mene. Mirisala je na san i voćni dečiji šampon koji sam koristio na njenoj kosi pre spavanja. „Znaš da su snovi samo u tvom umu,“ prošapućem. „Zato kada se probudiš gotovi su. Onda možeš da se vratiš spavanju i imaš nove snove.“ „Znam,“ prošapuće. Njena glava odmarala je na mom ramenu. Tela opuštenog, umornog, očajnog za snom. Znam taj osećaj. Polako, ispravim se i okrenem tako da mogu videti naš odraz u ogledalu. Imala je male kovrdže u kosi. Neki delovi su izgledali ravno, neki kovrdžavo, čineći od njene kose nered o kome se trebalo brinuti. Koji đavo sam ja znao o brizi za kosu. Bio sam srećan ako sam prao kosu dva puta nedeljno jer me nije bilo briga. To, i nisam imao vremena. Poslednji put kada se Sadie šišala... Progutam jako.

14


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

Moji prsti dotaknu krajeve njene kose. Bila je to povezana stvar, u redu? Bili su to krajevi koje je njena majka milovala. Pa na neki način bilo je to kao da je i dalje s nama. I uvek se činilo da me namjanje stvari kao što je ta srede. Ipak, bila je tamo glavna spavaća soba niz hodnik koja je nedirnuta od... „Tatice, mogu li samo noćas spavati ovde?“ „Naravno,“ prošapućem. „Hvala ti.“ Sadie bi izbacila te male reči ili jednu rečenicu koja bi učinila da se pitam koliko je zapravo stara. Zakoračim unazad i spustim se na krevet. Posegnem za telefonom i osvetlim ekran. Bilo je tri sata ujutro. Nežno spustim Sadie pored sebe a ona zagura Boa ispod svoje brade, trljajući nos od rog jednoroga. To je bila njena utešna stvar. Ta prokleta plišana životinja. Stvar je bila stara, prljava, i operem je kad počne smrdeti. Ja? Bio sam budan. Seo sam u krevetu. Pokušavao sam misliti o poslu koji treba završiti u garaži. Držati se zauzetim. Raditi jako. Zaraditi novac. Brinuti se o Sadie. Dizati se i ponavljati dok... kada? Dok Sadie ne bude imala osamnaest? Onda šta? Mrzim misliti o budućnosti. Mrzim misliti o prošlosti. Mrzim misliti o sadašnjosti. Pogledam levo i zagledam se u Sadie dok je spavala. Povučem prekrivač do njenih ramena. Dodirnem joj kosu ponovo. Dodirnem joj lice. Bila je savršena. Prve sekunde kada sam video malu mrlju na ultra zvuku, bila je savršena. Uzela je moj svet i okrenula ga. Okrenula je sve nagalavačke. Učinila je da razumem šta ljubav zaista znači. Između nje i njene majke, zauvek su promenile način kojim prilazim životu. Nisam mogao prestati zuriti. Sadie.

15


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

(„Mislim da sam joj pronašla ime. Ali ne želim ga reći nikome još. Želim ga zadržati kao tajnu. Želim je prvo upoznati. Želim da ona bude deo toga. Da čuje svoje ime izgovoreno po prvi put između nas. U redu? Molim te nemoj se ljutiti na mene, Jake. Ni ne gledaj me na taj način takođe. Ozbiljna sam. Zašto se smeješ? I nemoj da mi govoriš da sam lepa. Ogromna sam. Imam strije sada. Zglobovi mi otiču. Plačem nad glupim reklamama...“) Uzeo sam još jedan gutljaj vode. Moj alarm će se oglasiti u pet. Pomislio sam na buđenje a zatim na odlazak u podrum da radim. To je bilo moje utočište. Težak posao dok me mišići ne počnu boleti više od srca. Ali Sadie je posegnula za mnom. Da li je mislila ili ne u snu me proveravala. „Ovde sam dušice,“ prošapućem. Biti samohrani otac je jedna stvar. Imati priču iza toga je druga. Najgori deo ipak je... nešto što ne mogu priznati... Sadie je slika i prilika svoje majke.

16


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

Poglavlje 2 Odbijen Jake

OSETIO SAM kako me nešto udara po licu. Iznova i iznova. Zarežao sam kao pobesneli medved u hibernaciji i okrenuo glavu. Čuo sam zvuk eksplozije. Eksplozija u stilu crtaća. Moje oči polako se otvore i znam upravo tu da sam odlagač alarma. Znaš šta je to, zar ne? Kada naštimaš alarm ali nastaviš ga odlagati, čak i ako ne shvataš da to činiš. Bilo je šest i trideset ujutro. Devedeset minuta je prošlo od vremena kada sam trebao biti budan. Odlično. Isključim alarm kada je nastavio da zvoni ponovo. Okrenem se i vidim Sadie kako sedi u krevetu, sa TV daljinskim u ruci i Boom u drugoj. Imala je vrh jednorogovog roga između palca i kažiprsta, trljajući ga snažno (navelo me da pomislim na Everly i kada je ona to činila i rekla mi da svira najmanju violinu na svetu za mene...) Lickala je donju usnu iznova i iznova, nešto što je činila kada se skoncentrisala na nešto. Obe stvari su bile mali tikovi koji su je tešili. Njen način tugovanja i njen način da prođe kroz život. „Šta gledaš?“ pitam. „Ne znam,“ kaže. Podigao sam se malo i video crtani na TV-u. Definitivno nisu stvari koje sam ja gledao kao dete. Onda ponovo, crtaći koje sam ja gledao su bili nespretno nasilni, likovi su pušili cigarete i pili viski, i puno više stvari koje je usađeno u moj mladi i nedužni mozak.

17


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

„Kasnim ovog jutra,“ kažem. „Hrkao si,“ Sadie kaže. „Probudio si me.“ „Hrkao sam?“ „Da.“ „Nema šanse.“ Sadie digne jednu obrvu, idući sa 4 na 24 u deliću sekunde. Njene usne se malo izviju. „Da, jesi.“ Nasmejem se. Moje srce se stegne malo. Jebi ga, Everly, zašto nisi ovde da vidiš ovo? Da joj vidiš lice. Kada napravi te grimase... kako ću nastaviti raditi ovo sam? Zgrabim Sadie i zagolicam je. Ispustila je vrisak. Zgrabim daljinski i ugasim TV. „Hej!“ kaže. „Palačinke ili kajgana?“ pitam. „Pahuljice,“ kaže. „To je to? Hladan doručak?“ „Moraš vikati u podrumu,“ kaže. „Šta?“ „Radiš to ujutro. Vičeš u podrumu.“ „Ne vičem,“ kažem. „Vežbam. Pokušavam biti zdrav.“

18


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

„Vičeš.“ „Kada je težina preteška,“ kažem. „Onda ne čini da su preteške.“ „Ako nisu teški, neću postati jači. Tako da mogu učiniti ovo...“ Zgrabim Sadie ponovo i podignem je. Ispustila je još jedan vrisak, smeh, kosa joj je padala svuda. Ustanem i stavim je preko svoje glave. „Tatice!“ vikala je, smejući se. Prebacim Sadie na leđa i pobrinem se da je sigurna, njene ruke prečvrsto oko mog vrata, prokleti jednorog tačno ispod mog nosa. Njegov poseban miris učinio je da mi se nos nabora. Trebalo ga je ponovo oprati. „Vidiš?“ Kažem. „Nije li ovo zabavno?“ „Marširaj!“ vikne. „Požuri! Loši tipovi dolaze!“ Pogledam nazad. Bio je tu krevet. Zid. Soba. Gostinjska soba. Ali trepnem i prebacim se na svoju maštu. Visoko drveće. Strašno drveće. Buka svuda uokolo. Upravo smo ukrali specijalnu zlatnu krunu od princeze koju sam čuvao. Ali nismo sami. Loši nas momci progone. Momci u crnim oklopima na crnim konjima, sa oružjem. Žele me srušiti i uzeti krunu nazad. I uzeti princezu. „Ne mogu nas uhvatiti!“ viknem i počnem trčati napred. Da, u ovoj priči, u šest i trideset ujutro, bio sam konj koji govori, ali spašavao sam prelepu princezu, Princezu Sadie, pa je vredelo. „Tačno su iza nas!“ Sadie vrisne dok sam skretao da krenem niz stepenice. Usporio sam na stepenicama – sigurnost na prvom mestu – ali kada smo sišli, okrenuo sam se, spustio Sadie. Pogledao sam levo, desno, a zatim skočio u dnevnu sobu. Zgrabio sam dva jastuka sa kauča i požurio nazad. „Uzmi štit,“ kažem Sadie.

19


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

U redu, sada sam od konja prešao na viteza. Držao sam jastuk, blokirajući strele od loših momaka. Sadie je izvikivala naredbe. Govoreći mi kad da mašem, pucam, vičem, udaram, borim se. Konačno, pao sam na kolena i bacio štit na zadnjeg lošeg momka. Pogledao sam nazad u nju, očiju širom otvorenih. „Pa?“ Sadie klimne glavom. „Bio si dobar.“ Odvalio sam se smejati. Sadie ispruži ruku van. „Kruna?“ „Oh. Tačno.“ Posegnem iza sebe i zgrabim pretvarajuću krunu koja nije bila ništa drugo osim vazduha. Predao sam je Sadie i ona je smesti na vrh glave. Pokupim je, ostavljajući jastuke iza nas, i ponesem je u kuhinju. „Draga Princezo,“ kažem užasnim engleskim naglaskom, „Vaše sedište čeka. Zajedno sa obrokom da započnete dan.“ „U redu, to je dovoljno,“ Sadie kaže. Samo tako. Gotovo. Nasmejem se ponovo. Što je u redu sa mnom. Bilo je prerano za nju da je budna, ali imala je staru dušu. Išla je u krevet ranije i budila se rano. Nije bilo promena, tako da sam nastavio s tim. Nasuo sam joj žitarice, koristeći nemasno mleko, i ogulio narandžu da je podelimo. Jela je bananu i pitala za još jednu činiju žitarica. Malo poslije sedam, bila je nahranjena i obučena. Do sedam i trideset bili smo u mom kamionetu, izlazeći unazad sa prilaza. 20


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

Imao sam tu malu naviku zastati na kraju prilaza, gledajući u kuću. Ono što se trebalo desiti u kući. Šta je trebalo biti. Kuća levo je bila na prodaju od prošlog meseca. Video sam mnogo ljudi kako ulazi i izlazi od tamo, neki parovi, neki porodice, ali prošla nedelja je bila mirna. Sada sam video razlog zašto. NA PRODAJU znak je zamenjen PRODATO. Odlično. Nove komšije. Novi ljudi za upoznati. Tako da mogu ispričati priču. I videti njihova lica. „Tata, zašto čekaš? Nema automobila.“ Pogledam u ogledalo u Sadie. Nasmešim joj se. „Hvala ti što mi pomažeš, dušo.“ Odvezao sam se do radnje, kao i uvek, sa Sadie. Bila je u predškolskom, dnevni program, ali to nije počinjalo do devet. Bila je tamo od devet do podneva a zatim bih je pokupio i odvezao do dadilje. To, međutim, je bilo samo utorkom i četvrtkom. Ponedjeljak, sreda i petak je ostajala tamo do tri. To su bili dugi dani za nju, a i mene. Moj život je bio rad na automobilima, kamionetima, motorima, šta god, a zatim se odvesti kroz celi grad da se pobrinem da je Sadie sigurna, nahranjena, i srećna. Mickey je otvarao radnju tačno u šest. Imao sam naviku doći tamo u pet i trideset i počeo raditi. Ali to je bilo pre... Glavni garažni deo je bio otvoren i Mickey je stajao tamo, pušeći cigaretu. Iste sekunde kada je video kamionet, brzo je spustio cigaretu. Mahnuo je rukama, ispuštajući dim u vazduhu. Požurio je do sudopere u garaži da opere ruke. Mickey je uzeo mint u usta tako da mu dah ne smrdi. Bilo je kao da sam mu ja otac a on tinejdžer koji pokušava sakriti svoje navike. Učinio je to iz poštovanja prema Sadie. Mickey je bio dovoljno star da mi bude otac i dovoljno star da bude Sadien deda. Mickey me je uzeo pod svoja krila i između nas dvojice, razvijali smo garažu i biznis. Bilo šta osim toga bi mi nabio na nos. Bez Mickeya, ne znam kako bi se 21


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

dođavola stvari završile. Ponudio je da mi proda posao više puta, ali nisam bio spreman za to. Parkirao sam kamionet, otvorio zadnja vrata i nasmešio se ćerki. „Imaš li svoju torbu za igru?“ pitam. Zgrabila je roze torbu i nasmešila se. „Bojice? Papir?“ „Mogu li koristiti tvoj telefon danas?“ pita. „Da. Pola sata ipak, u redu? Nemoj zamućivati vid.“ „Zamućivati vid? Odvratno.“ „Dođi ovamo.“ Sadie iskoči iz kamioneta u moje naru je. Njena roze torba i Bo su joj u rukama. Mickey izađe iz garaže. Bio je u beloj majici, isflekanom masnoćom, stomak mu je gurao majicu više nego par meseci ranije. Farmerice su mu bile pocepane, ruke obojene senom crnog, ali tip je imao mišiće. Bio je građen kao stari bokseri. Ne bi želeo naleteti na Mickeya u mračnoj uličici. „Tu ste,“ kaže. „Mojih dvoje omiljenih. Sadie i Bo.“ „Hvala Mick,“ kažem. Sadie se zakikoće. Spustim Sadie. Mickey čučne. Posegnuo je u džep. „Gledaj ovo. Pronašao sam u radnji. Sipao sam benzin i dobio srećku. To je privezak jednoroga.“ 22


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

„Vau,“ Sadie kaže sa osmehom. „Hvala ti Mickey.“ Način na koji je Sadie rekla njegovo ime je bio previše za moje srce. Podelila je njegovo ime u dve reči Mick-key. Obično bi ga zvala samo Key. „Tata šta je to?“ Sadie pita. Okrenula je jednoroga i pokazala njegov zadnji deo. „Pusti me da vidim,“ kažem. Uzeo sam ključeve i isputio režanje. „Mick...“ „Šta?“ pita, boreći se da ustane. „Šta je to?“ Stisnem telo jednoroga i smeđi balončić iskoči iz dupeta jednoroga. Mickeyeve oči se rašire. „Oh.“ „Da,“ kažem. „Oh. Stvar kaki.“ „Kaki?“ Sadie pita. „Jednorozi ne kake.“ Ja i Mickey se nasmejemo. „Jednorozi ne kake,“ kažem. „Dođi, idemo ti doneti kafu,“ Mickey kaže. „Imamo puno posla danas.“ „Mogu li i ja dobiti kafu?“ Sadie pita. „Šta kažeš o malo mleka?“ Mickey pita. „I keksa?“ „To je do tvog tate,“ Mickey kaže. Sadie pogleda gore u mene. Klimnem. „Hajde samo da krenemo s poslom.“

23


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

Mickey ispruži ruku i Sadie je uzme. Gledao sam ih kako odlaze. Roze torba na Sadienim leđima. Bo stegnut čvrsto u njenoj desnoj ruci. Mickey je izgledao kao stari, zloglasni gangster pored nje. Nagnem se uz kamionet i uzdahnem. Pogledam gore. Nebo je bilo čisto, plavo, savršeno. Everly... nije trebalo da se završi ovako. Pogledam u jednoroga. Stisnem ga. Posrao se...

OTVORIM metalna vrata i namirišem sredstvo za čišćenje tepiha, taj sveži miris kupatila, betona i bojica. Zidovi su bili obloženi dekoracijom sve dece iz učionice. Na plafonu bile su papirne loze, ptice, majmuni, čak i lenjivac koji visi opasno blizu moje glave. Bio je mesec džungle u centru. Skrenem za ugao u hodniku i tu je bila konstrukcija zmije boa sa isplaženim crvenim jezikom kako zuri u mene. „Ne sviđaju mi se zmije,“ Sadie prošapuće. „Ovaj tip je druželjubiv ipak,“ kažem. Posegnem i dodirnem lažnu zmiju. Naravno da se prokleta stvar ogulila sa zida i počela padati na Sadie. Stegnula je moju nogu kao da je prava. Tada je gospođica Anderson došla iz prostorije. On je bila Sadiena učiteljica. Mlađa žena, verovatno u srednjim dvadesetim, neverovatna sa Sadie i svom decom koju je učila i brinula se o njima na dnevnoj bazi. Imala je kosu povučenu unazad i nosila dugu cvetnu haljinu. 24


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

Posmatrala je dok sam zaglavljivao konstrukciju zmije nazad na zid. „Sadie,“ kaže. „I gospodine...“ „Jake,“ kažem. „Gospodine Jake,“ kaže. „Mogu li Vas ukrasti na sekundu?“ „Mene?“ pitam. „Da. Naravno.“ „Trebam pomoć da donesem sto u sobu. Radimo specijalni događaj čitanja danas.“ Gospođica Anderson pogleda u Sadie. „Zašto se ne odeš smestiti Sadie? U redu?“ Sadie klimne. Pogledala je gore u mene. Uvek sam joj morao klimnuti. Kao da je trebala moje odobrenje. Ili možda me je proveravala, da bude sigurna da ću biti u redu bez nje. Pratio sam gospođicu Anderson u bočnu prostoriju koja je bila ispunjena potrepštinama. Papir, bojice, markeri, olovke, posude za vodene boje i zanatstvo, ogromne rolne papira različitih boja. Zalihe stolica, tabli i stolova. Pokazala je prema okruglom stolu. „Taj će odgovarati. Uzeću jedan kraj...“ Zgrabio sam sto i podigao. Nisam nameravao zadiviti nikoga ali kada sam se okrenuo, njene oči su bile širom otvorene. Video sam nešto u njenim očima što mi se u opšte nije svidelo. Fokusiraj se na decu, gospođice Anderson. Čuo sam glasine da je ona zacopana u mene ali da nije znala kako da pristupi nekome poput mene. Nekome poput mene. Znaš, mislili bi na neurednu kosu, poderane farmerice, mišiće, ili možda tetovaže koje su zauzimale više kože nego što su pokazivale čiste. Ali znam šta su mislili s tim. Neko kao ja. Jer i dalje imam slomljeno srce, i dve godine kasnije. Nije da gospođica Anderson nije lepa, ali nisam imao nameru da budem sa bilo kim drugim, ikada ponovo. Znao sam šta želim a to nikada neću dobiti. 25


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

„Povedi me,“ kažem. „Jesi li siguran?“ „Nosim ga, zar ne?“ „Tačno.“ Ušao sam u učionicu i celi razred ustane. Djeca su zurila u mene kao da sam čudovište. Usta otvorenih, u totalnoj tišini dok sam nosio sto do stabla papirne džungle. Spustio sam ga gde je gospođica Anderson rekla. „Mislim da ih nikada nisam čula ovako tihe,“ kaže. Shvatio sam da je to radi mojih ruku i tetovaža. Čitao sam na časovima ranije ali nosio sam košulju dugih rukava i imao malo čistiji izgled. „Vau,“ jedan dečko kaže. „Sadien tata ima marker na rukama. Cool.“ „Najbolji deo, deco?“ kažem. „Ovaj marker se ne pere.“ Dečakove oči se još više rašire. Morao sam priznati, nekako sam se osećao cool. Sadie raspakuje svoju torbu a kada je stavila svoju malu činiju sa užinom na sto, svi skoče i poviču. Zakleli biste se da se ona boa u hodniku preobrazila u pravu i iskočila tačno iz njene torbe. „Šta nije u redu?“ upitam. Jedno dete otrči u ćošak. Drugi pokaže prema torbi. „Kikiriki puter!“ Oh, sranje... Pogledao sam u gospođicu Anderson. Prisilila se na poluosmeh. „Jake...“ „Znam,“ kažem. „Zaboravio sam.“

26


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

Centar je imao striktnu politiku bez kikiriki maslaca. Što nije bio problem u opšte. Osim kada nisam bio fokusiran i doneo kikiriki puter. Što je obično bilo tri puta mesečno. Video sam da se Sadieno lice pretvorilo u duboku nijansu crvene. Gospođica Anderson ode do stola i zgrabi torbu. „U redu je deco. Nemate razloga za brigu.“ Uzeo sam torbu od nje i zagurao je u svoj zadnji džep. Čučnuo sam licem prema Sadie. „Žao mi je radi toga, dušice.“ „Nemam užinu sada,“ kaže. Njene oči bile su tako bogato smeđe. Kao mlečna čokolada. Oči njene majke. „Doneću ti užinu,“ poršapućem. „Obećavam.“ „Ne one čudne kekse od Mickeya.“ Nasmešio sam se. „Ne. Ne njih.“ Mickey je uvek donosio najjeftinije kekse koje je mogao naći. Bili su poput komada zemlje i raspadale se na prvi zalogaj. Dođavola, zemlja je verovatno bila boljeg ukusa. „Zapravo, mogu bolje,“ gospođica Anderson kaže. „Slučajno sam spakovala dve užine za sebe danas. Glupava ja.“ Pogledam gore u nju. Nasmešila se i namignula. Nekoliko puta mi je spasila guzicu kod Sadie. Zagrlim Sadie i poljubim je.

27


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

Ustao sam i pratio gospođicu Anderson do njenog stola. „Hvala za to. Zaboravio sam.“ „Ne brini o tome. Uvek imam viška. Znaš mene.“ „Pusti me da ti dam nešto novca da možeš kupiti dodatne stvari za učionicu.“ „Nema potrebe, Jake. U redu je. Stvari se dešavaju.“ Protrljao sam čeljust. „Da. Stvari se dešavaju.“ Uglom oka video sam još jedan sto. Klimnuo sam. „Dva stola?“ „Konačno dobijam pomoć,“ gopsođica Anderson kaže. „Nekoliko dana nedeljno. Njeno ime je gospođica Emily. Dobra je. To će nam dopustiti da povetimo više pažnje deci, znaš?“ „Da li to znači da i moj mesečni račun ide gore takođe?“ pitam. „Ne bavim se tim, Jake.“ „Znam da ne baviš. Šalim se. Ostaviću te na miru. Ubrzo će postati nemirni.“ Počeo sam se kretati i gospođica Anderon dodirne moju ruku. „Dobro ti ide, Jake. Kikiriki puter krekeri nisu kraj sveta.“ „Reci to detetu koje je alergično. Potrudiću se da to ne činim ponovo.“ Izašao sam iz učionice i stajao tamo. Gospođica Anderson započela je čas. Čula se vika na njeno DOBRO JUTRO! Koliko god su glasno mogli. To je bilo njihovo jedino vikanje koje je dozvoljeno tokom dana. Uhvatim koren nosa i pogledam niz hodnike. Everly bi volela ovo mesto. Bi. Mogu je videti kako hoda hodnicima, dodirujući svako umetničko delo, voleći njihovu nedužnost. Mršave figure, zapetljane delove, neuredne rukopise. 28


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

Vratio sam se u kamionet i pročistio grlo ponovo. Bilo je vrijeme za posao. Pravi posao. Posegnuo sam u džep i izvukao krekere sa kikiriki maslacem. Zagurao sam punu šaku u usta i krenuo. Pre nego sam mogao završiti žvakanje, oči mi se ispune suzama.

29


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

Draga Everly Odveo sam Sadie na igralište danas. Morao sam očistiti frižider ipak. Hrana se samo gomila. Koliko komada lazanja može jedan tip pojesti? Cveće i testenina. To je naša kuća postala, Everly. Voleo bih da sam ja taj koji kupuje cveće a ti praviš lazanje. Ali oboje znamo da ne znaš kuhati. Nemoj se ljutiti, to je istina. Smešim se dok pišem ovo. Sećam se prvog puta kada si mi pokušala napraviti večeru. Zaboravila si na špagete i pretvorile su se u kašu. Svakako, mi smo flertovali, ljubili se, a ja sam ti dosipao čašu iznova i iznova – ali s dobrom namerom, kunem se. Naručili smo pizzu. Sećaš se toga? Onda sam proveo veče kod tebe. Moje prvo veče s tobom. Probudio sam se s tobom u naručju. Zurio sam u tebe dok si spavala. Ne gledam u vrata, prolazeći listu izgovora da pobegnem od tamo. Sranje, razmišljao sam o izgovoru šta da kažem svetu tako da mogu provesti ostatak dana sa tobom. Ostatak mog života s tobom. Dakle, frižider. Oprosti. Skrenuo sam s teme. Dobra vest je da imam dovoljno zaliha hrane do kraja života. Kakva je to oprečnost? Izgubio sam tebe ali sam dobio zalihe. Za šta? Tako da mogu pripremati jebene obroke? Stajati u kuhinji, zviždati jebenu muziku, kuvati dovoljno piletine za malu vojsku, i pobrinuti se da jedem dovoljno proteina nedeljno? U redu. Sadie. Nisam mogao biti u kući više. Odveo sam je u park. 30


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

Pustio sam je da se odvoji od mene na par minuta i igra sa nekim malim stvarima. Pokušala se popeti na onu stvar kornjaču. Znaš, onu gde si sedela i ljuljala se napred nazad. Povezana je sa debelom oprugom. Sedela si na toj kornjači. Smejala se. Kosa ti je letela svuda uokolo. Rekla si da će ti biti muka. Voleo bih da sam napravio sliku toga. Ali nisam. Uslikao sam Sadie kako se pokušava popeti, ipak. Obukao sam je u onu ljubičastu haljinu što si joj kupila. Onu sa žutim cvetovima. Znam da si rekla da je više prolećna haljina, ali kako god, tačno? Izgledala je prelepo Everly. Nisam siguran u vezi šnalica, još. Nekako su svuda po njenoj maloj kosi. Moram poraditi na tome. Bio sam jedini tip u parku. Stojeći tamo u majici, naočarama za sunce, želeći da mogu sakriti svoje lice. Sadie je želela sići sa kornjače. Prišao sam joj i pomogao joj sići. Dodirnula mi je lice. Napuhao sam obraze kao veverica kada se sprema za zimu. Lupila mi je obraze i napravio sam buku. Everly, smejala se tako jako da je pala unazad. To je postala igra. Iznova i iznova. Samo ona i ja, ignorišući svet. Ali mogao sam ih osetiti. Svi su gledali u mene. Svi su mislili dobro, zureći tužnih očiju, njihovim umovima su prolazile misli šta ja moram da prolazim i da li postoji bilo šta što bi mogli mi reći. Iskreno, želeo bih da svi odjebu. Ne želim biti zloban, Everly, ali ovo mi je sve to učinilo.

31


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

Ostali smo samo dvadeset minuta. Morao sam otići otamo. Nisam to mogao podnijeti. Osetio sam kao da se svi zatvaraju oko mene. Čekajući da vide ko će biti prvi koji će reći nešto. Amy – sećaš se nje? Ona što živi nekoliko blokova dalje? Njen sin je Billy. Nešto mi je rekla. Rekla je da ima neku zabavu. Želela je da dođem. Dovedem Sadie. Treba da bude roštilj napolju i kućica za skakanje. Nisam joj čak ni odgovorio, Everly. Prošao sam pored nje kao da nije tu. Držao sam Sadie čvrsto jednom rukom i imao torbu prebačenu preko jednog ramena. Stigao sam do kamioneta i stavio Sadie na njeno sedište. Pogledao sam u nju. Zatim je rekla. „Nema više parka?“ Želela je ostati, Everly. Želela se nastaviti igrati. Ali morao sam otići. Slomljen sam, Everly. Kakav ću otac biti sada? VOLIM TE BESKRAJNO JAKE

32


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

Poglavlje 3 Zbogom stara kućo, zdravo nova Emily

USPELA SAM ostati sabrana dok nisu odvezli bocu sa kiseonikom. Doneli su kolica i otišli u njenu sobu. Bila je gumena linija na tvrdom drvenom podu, tragovi koji su pokazivali stazu koju su napravili da uđu u prostoriju. Čulo se zveckanje dok su natovarivali. Pažljivo su omotali kolica žutom trakom. Čovek koji je došao po stvari dobacio mi je slab osmeh, znajući prokleto dobro zašto je tamo. Nije rekao žao mi je, što sam cenila. Nije mi rekao ništa dok nije bio spreman da ode. Samo da proveri da je sve sređeno. Kada sam ušla u njenu sobu i vidjela da nema tih ružnih zelenih spremnika, pogubila sam se. Baka me je odgajala većinu mog života. I baš kada sam imala šansu da stvarno započnem svoj život primila sam poziv da je baka zaustavljena od strane policije jer je vozila pogrešnom stranom autoputa. To je vodilo do spirale njenog zdravlja i jedina stvar koju sam mogla učiniti za nju je dati joj moje vreme i ljubav. Parkirala sam automobil na malom parkingu i pogledala u kancelariju za nekretnine. Bila je to kuća, ironično. Kuća pretvorena u posao prodaje kuća i pomaganja ljudima da pronađu kuću. Moj agent – Karen – bila je divna kroz celi proces. Jedne sekunde nisam želela prodati kuću, sledeće jesam. Kada je ponuda stigla za bakinu kuću, pronašla sam svaki razlog da je ignorišem i kažem ne. Ali Karen je učinila nešto neočekivano. Sela je sa mnom u trpezariju jednog subotnjeg jutra i pokazala mi kuću koja je na tržištu. Prelepu malu kuću. Onu koju bi mogla kupiti gotovinom, zahvaljujući tome što je baka ostavila sve meni. Takođe mi je ostavila poruku koja specifično kaže da je moje vreme da radim na sebi. Od vremena kada sam bila mala devojčica volela sam da ludim i pišem poeziju. Moje blesave rime razvile su se u dobar materijal. Imala sam šansu da uradim nešto s tim ali to je bilo pre nego se baka razbolela.

33


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

Karen me uzela za ruke i rekla, „Biću uz tebe koliko god me dugo trebaš. Ali upravo sada, ovo je kuća koja ti odgovara. A tu je kupac za kuću tvoje bake. Istina? To je žena koja traži kuću da bi se brinula o bolesnoj majci. I rančerski plan kuće sa ravnim podovima je ono što ona treba. Pa razmišljaj o tome kao da možda predaješ ljubav i brigu nekome drugom. Neko drugi može imati kuću i udobnost dok ne bude njihovo vreme da krenu dalje.“ Bila je brižna i iskrena. Sredili smo pokazivanje kuće i ja sam se zaljubila. Mala bela ograda duž imanja. Ružini grmovi. Jarko žuto cveće. Dvospratnica – nešto u čemu nikada nisam živela. Unutrašnjost je imala definisane sobe sa generičnim izgledom zidova, što je značilo da ću se jako zabavljati radeći na njima. Drveni podovi su bili prelepi. Jako sam se trudila da pronađem nešto zašto ću je mrzeti, ali nisam mogla. Zadnje dvorište je bilo dugačko sa nekoliko velikih stabala na kraju. Komšije su imale ljuljašku u zadnjem dvorištu, što mi je govorilo da je to porodični komšiluk. Što je dobro. Nije da imam dece ili da planiram uskoro, ali nadala sam se da to znači da je komšiluk prijateljski raspoložen. Izašla sam iz automobila i progutala grudvu u grlu. Bilo je vreme promena. Kuća moje bake je prodata. Ja sam kupila kuću. Čak sam se i zaposlila na pola radnog vremena u vrtiću. U jednom trenutku života želela sam biti učiteljica pa imam završenu školu i sertifikate. Shvatila sam da je dobro vreme da radim s decom. Srce mi je bilo prokleto izmučeno gledajući bakino kopnjenje. Sada želim gledati kako deca rastu. Kako im se um širi. Upijati tu nedužnost. „Promena,“ prošapućem. „Promena.“

34


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

Pre nego sam mogla doći do vrata, Karen se pojavi, držeći ih otvorena, mahajući mi. „Sve je spremno,“ kaže. „Za oko dva sata, posedovaćeš ovu kuću Emily.“ Nasmešila sam se. Bila sam uplašena. Promena. O tome je bio celi život. Promena. „Spremna?“ Karen pita. „Spremna sam,“ kažem. Istina... nisam bila spremna za onog do koga se useljavam.

ZABAVNA STVAR u vezi celog procesa je da je neko bio sa mnom celo vreme. Sve do kraja. Sa bakom je bila sestra. Postala sam bliska sa nekoliko njih. Svi su prisustvovali njenoj sahrani i plakali kao i ja. Imala sam njihove brojeve da ih pozovem ako ikada poželim. Slavili smo rođendane i praznike zajedno. Svi smo postali porodična baza oko moje bolesne bake. Kada je preminula, sve je bilo gotovo. Te sestre su se preselile na sledeću osobu. Isto je i sa kućom. Celo vreme, bila sam sa Karen. Sve dok zadnji dokumenti nisu bili potpisani i ona mi predala ključ. Otpratila me do vrata i samo što me nije lupila vratima u dupe na izlasku. Povukla sam se na prilaz i zurila u svoju kuću. Moja kuća. Moja nova kuća.

35


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

Mesto gdje ću sve učiniti svojim. Nema potrebe da ugađam bilo kome drugom osim sebi. Kamionet za selidbu je stizao ispred kuće. Nisam imala puno, tako da moram kupiti tonu novog nameštaja. I to će biti dostavljeno. Malo ću uznemiriti druge kuće u ulici. Ali možda to navede komšije na radoznalost da dođu i upoznaju me. Posegnula sam za vratima automobila i otvorila ih. Ali nisam izašla van. Osećala sam kako povetarac ulazi u automobil i golica moje lice. Moja baka mi je rekla da kada ona umre, svaki put kada osetim povetarac a da se drveće ne pomera, to ona ljubi moje obraze. Pogledala sam ka drveću. Nije bilo pokreta. Trepnula sam brzo. Stegnula volan. Spavati bez ikog drugog u kući je bila novost za mene. A sada će to biti u novoj kući. Nekada sam se dizala u sred noći samo iz navike, samo da proverim baku. „Sranje,“ kažem. Slomila sam se. Opet. Držala sam volan čvrsto i pogledala dole, plačući. Život se samo kovitlao i kovitlao kada sam se osećala tako. Naučila sam tu tešku lekciju davno. Dok sam bila mala devojčica, držeći par igračaka, sakrivena u svojoj sobi, pokušavajući razumeti zašto se moj život menjao na način na koji jeste. Ispustila sam očiti jecaj i pokušala uhvatiti dah. Imala sam osećaj da me gledaju. 36


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

Dok sam podizala pogled, imala sam jeziv osećaj da će moja baka biti tamo. Bilo duh ili anđeo ili bilo šta takvo stvarno ili ne, stvarno nisam imala želju da vidim svoju baku u zagrobnom životu. Ispred mog automobila, bila je praznina. Nije bio niko. Okrenula sam glavu na desno i videla malu devojčicu. Pogledala sam bolje. Bila je malo viša od male bele ograde koja je razdvajala moje dvorište i susedno. Stajala je na rubu svog prilaza. Imala je neurednu smeđu kosu. Povetarac koji je golicao moje lice igrao se s njenom kosom. Imala je roze torbu na leđima i držala plišanog jednoroga. Nasmešila mi se. Pa sam joj se nasmešila nazad. Podigla je desnu ruku i malo mi mahnula. Izašla sam iz automobila, napola se smešeći. Ustala sam, naginjući se uz automobil i mahnula nazad ka njoj. Čula sam kako neko viče. „Sadie! Hajde!“ Glas je bio težak i dubok. Devojčica se okrene i počne trčati. Roza torba poskakivala je na njenim leđima. Trčala je ispred masivnog kamioneta. Zakoračila sam na stranu i gledala dok je trčala ka muškarcu. Ispružio je ruku i ona je uzme. Moje srce postane puter na toplom danu. Tipa sam videla samo od iza, ali način na koji je njegova crna majica grlila telo bilo je impresivno. Da ne spominjem njegove ruke ispisane tetovažama. 37


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

Okrenuo je glavu i pogledao dole u malu djevočicu. U Sadie. Videla sam kako se smeši. Mrzim da razmišljam o onome što sam pomislila sledeće... ali postoji li išta više seksi nego otac kao on sa svojom ćerkom? Podsetila sam se da sam ja nova komšinica i nisam trebala počinjati porodičnu dramu. Moj mozak ode u reporterski mod. Primećujući da nema drugih automobila na prilazu. Prestani, Emily. Samo prestani. Videti krupnog tipa sa tetovažama kako drži svoju kćer za ruku, način na koji me to nateralo da se osećam je samo snažan podsetnik da možda sa mojim vremenom i slobodom, trebala bi pokušati pronaći nekog s kim bih mogla biti. Ipak preferirajući da ne bude komšija. I tu je sve dobilo ludi preokret.

38


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

Poglavlje 4 Tetovaža, cveće Emily

POSTATI ono što smo rekli nikada biti neće I beskrajna potraga za odrazom, iznad toga Skrivena istina koju nikada videti nećemo Drži peškir nad tim ogledalom Sakrij istinu o tome šta čekaš Igraj skrivača sa svojom dušom Samo će te poslati u krug

ZAREŽALA SAM i ispustila olovku. Bilo je sranje. Jednostavno je bilo sranje. Pokušavajući da budem fensi jedne sekunde i odmaknem se sledeće. To nije činilo dobro pisanju uopšte. Bilo je neugledno i lenjo. Bilo je kao da moj um želi procesuirati previše toga odjednom. Pogledam van kroz kuhinjski prozor i nasmešim se. Volim prozor. Tačno iznad sudopere bila je mala zavesa svetla. Savršen pogled na zadnje dvorište. Moj mali komadić raja. Zatvorim svesku sa olovkom unutra. Iza mene dva tipa su završavala, donoseći zadnjih par kutija u kuću. Imala sam ogromnu hrpu kutija uz zid dnevne sobe. Kauči su bili smešteni u sredini. Bio je to pokušaj pravljenja kuće na trenutak, što je u redu. Preferiram da je sve odmaknuto od zidova jer moram shvatiti koju boju želim za prostorije. Moj um

39


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

video je nešto zabavno. Različite boje za svaku sobu. Ništa neonsko ili previše izražajno, ali želim da svaka soba ima svoju ličnost. Napolju čujem viku. „To su zadnje dve kutije.“ Stajala sam u trpezariji, gledajući levo desno. Požurim potpisati papire tipovima za selidbu, potpisujući da sam primila sve što sam trebala primiti i da nisu mi oštetili kuću. Zgrabivši torbu, požurim kopajući i tražeći novac da im dam napojnice. Zahvalili su mi se i otišli. Vrata kliknu zatvarajući se i bila sam sama. U mojoj novoj kući. Kući koju sam ja kupila. „Vau.“ Prošapućem. Čula sam još jedan vrisak. Požurim ka zadnjim vratima i otvorim klizna staklena vrata. Iskoračim na trem i vidim odakle vrištanje dolazi. Bilo je to iz susedstva. Devojčica. Sadie. Bila je na ljuljašci a neko ju je gurao otpozadi. Svaki put kada bi bila u vazduhu visoko ispustila bi vrisak. Nisam mogla videti osobu iza nje, ali bio je to tip koji ju je držao za ruku. Njen otac. Videla sam naočare. Videla sam njegovu visinu. Vidjela sam mu građu. Videla sam mu tetovaže. „Idi jače, tatice!“ Sadie vikne. „Letim!“ To me nasmejalo.

40


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

To je razlog zašto sam uzela posao u vrtiću. Trebala sam tu inekciju života u sebi. Vratila sam se unutra i zatovrila samo mrežasta vrata. Nije mi smetala buka ni malo. Zgrabila sam svesku iz kuhinje i očistila trpezarijski sto. Kutije mogu čekati malo duže da se raspakuju. Otvorim svesku i okrenem na novu stranicu. I dalje mogu čuti Sadie kako vrišti. Smešeći se, odlučim da pišem malo.

SEĆAŠ SE kad smo vrištali? Iz zabave? Kada je vetar bio naš prijatelj, ali naš strašni neprijatelj noću. Grane drveća za penjanje, ali u senama bili su krivi prsti, koji žele ogrebati naše prozore. Zveckanje lanaca ljuljaške, istezanje nogu, želja da idemo više i više. Verovali smo da možemo skočiti na oblak. Ili zagristi u jedan kao u vuneni slatkiš na karnevalu.

PRESTALA SAM PISATI. Zvuk s polja je nestao. Hodala sam do trema ponovo i pogledala ljuljašku u susednom dvorištu. Ljuljaška se i dalje polako ljuljala napred nazad. Sadie i njen otac su se vratili unutra.

41


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

Verovatno jer njena majka, njegova žena, je kući. Verovatno kuvaju večeru zajedno, razgovor, smeh, rade svu tu porodičnu stvar. Spremaju Sadie za krevet i imaju svoje vreme nasamo. Moje srce se stisne malo više nego što sam želela. Na neki način osećala sam se kao da sam propustila veliki deo svog života. Šansu da možda sretnem pravog tipa. Teži deo sada jeste da u mojim godinama činilo se da svaki slobodan lik ili ima problematičnu prošlost ili dolazi sa dovoljno prtljaga da bi ispunio moju dnevnu sobu kao i kutije. Stisnem ogradu trema. Pogledam uokolo. Želim zvučnike napolju. Male zvučnike u uglu. Kako osvežavajuće bi bilo da sedim napolju i slušam muziku dok pijuckam hladno piće na vrućem danu dok čitam ili pišem? To je učinilo da se nasmešim. Zvono zazvoni i ja poskočim i vrisnem. Nisam čula do sad zvono u novoj kući. Ikada. Čak ni kada sam došla pogledati kuću. Nisam ga stisnula. Koliko je to čudno? Zvono zazvoni ponovo. Gotovo odmah. „Čekaj,“ prošapućem. Požurim kroz kuću, izbegavajući kutije kao prepreke. Zvono zazvoni po treći put. „Stvarno?“ pitam. Zgrabim kvaku i otvorim. Razmišljala sam da kažem nešto zajedljivo kao gde gori? Ali zaledim se. Zurila sam u buket cveća, sa najseksi smeđim očima koji gledaju kroz njega u mene.

42


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

„OVO JE ZA TEBE,“, njegov glas kaže. Tako grub. Tako dubok. Tako seksi. Moj jezik kao da je otekao, usne kao da sam upravo došla od zubara i nisam mogla pričati. „Pogrešna kuća,“ drugi glas kaže. Mali glas. Pogledam dole. Sadie je stajala tamo. Sadie? „Hoćeš li uzeti ovo ili ne?“ Pogledam napred ponovo i cveće je bilo pomereno dovoljno dole da mogu videti njegovo lice. Čovek koji je imao čeljust kao kamen, ne tako uglađen izgled, ali nešto krhko i oštro. Crna brada na licu, leva strana usana izvijena kao da ga iritiram. Oči su mu bile tako tamne, kao njegova kosa. Ruke su bile prekrivene tetovažama. Zajedno sa puno mišića. „One su za mene?“ pitam. „Da,“ on kaže. „Neki tip ih je dostavio meni. Slučajno. Ti si Emily?“ „To sam ja,“ kažem. „Pa, izvoli. Uzmi ih.“ Uzmem veliki buket cveća. Uhvatim za poruku. Bilo je to od sestara koje su pomagale oko bake. Stavile su pogrešnu adresu na kartici. Trepnem brzo, pokušavajući se ne zadaviti pred ovim divljim zgodnim strancem i njegovom ćerkom. „Lepa je,“ Sadie kaže.

43


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

Otac pogleda dole u nju. „To je dovoljno.“ Požurim spustiti cveće na sto blizu vrata. „Hvala vam,“ kažem. „Žao mi je zbog toga. I svega drugog sa kamionom za useljenje i dostavu. Upravo sam se uselila.“ „Nisam to shvatio,“ kaže. Donekle kicoški. Kao prokleti kreten. Podignem obrvu. „U redu onda.“ „Njegovo ime je Jake,“ Sadie kaže. „Sadie.“ Jake kaže. Nasmešim se. „A ja sam Sadie,“ kaže. „Živim u kući pored.“ „Znam to. Videla sam te na ljuljašci.“ Sadieni obrazi pocrvene i ona zagrli Jakeovu nogu. Stavila je ruku u usta. Bila je nervozna. Bila je preslatka. Rastapajući srce preslatka. A Jake... on je bio nešto drugo rastapajuće neodoljiv. „Reci dečku da da tvoju adresu ispravno sledeći put,“ Jake kaže. „Nemam dečka,“ izlanem. „Pa, kako god.“ „Tvoja kuća je neuredna,“ Sadie kaže. „Mogu li se igrati s kutijama?“ Sadie zakorači napred i Jake ispruži ruku. „Nije naša kuća Sadie. Ne budi takva.“ „U redu je,“ kažem. „Mislim, ako želite razgledanje...“ Razgledanje? Jesam li upravo pozvala ovog tipa u svoju kuću? 44


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

Verovatno je bio u ovoj kući više puta. Verovatno je bio prijatelj sa starim susedima. I njegova žena takođe. Ja sam nova osoba tu. „Mislim da je u redu,“ Jake kaže. „Moramo poći.“ „Tatica nabavlja pizzu,“ Sadie kaže. „Trebala bi je jesti s nama.“ Jake se okrene i pokupi Sadie u naručje. Izgledala je tako maleno u njegovim rukama. Stisnula je njegove ruke. Njene male ruke dodirivale su tintu. Postojalo je nešto u vezi toga... Jake pogleda u mene, taj iziritirani pogled ponovo. „Čuvaj se.“ „Da. Ti takođe...“ Okrenuo se i otišao. Sadie je virila preko njegovog ramena smešeći se. Dobacila mi je još jedno malo mahanje. Mahnem nazad. Nagnula sam se na otvorena vrata, gledajući očima koje nisu imale dobru nameru. Prepustivši se da budem žena koja se uselila u susedstvo i pali se na svog suseda. Zatvorim vrata i ispustim dugačak uzdah. Seksi ili ne, tip je totalni kreten. Susetski rat je bolji nego susetska afera, zar ne? Zatim ponovo... šta misiš o oboje?

45


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

Poglavlje 5 Piće koje je samo piće Jake

„ZAŠTO ne bi uzeo samo jednu?“ Mickey gurne paklicu cigareta meni u lice. Za Mickeya, šansa da stoji napolju i opušta se je bilo gubljenje vremena ako ne puši cigaretu. Pogledam u paklicu i nisam imao pojma koju marku puši. Nisam nameravao ni da pitam. Znajući Mickeya učiniće bilo šta da pronađe najjeftinije. Stavim ruku na njegov zglob i odgurnem ga. „Ne hvala. Možda pre deset godina.“ „Pre deset godina,“ Mickey kaže smejući se. „Šta, misliš da si star ili nešto?“ Pogledam u Mickeya. Frknem. Nema svrhe pričati o tome. Bio je star i preživeo mnogo sranja, uključujući i gubitak supruge pre pet godina. Žena koja nije pušila. Nije pila. Koja je učinila sve što je mogla dobro se brinući o sebi, svom mužu, zajednici, a umrla je usred običnog utorka. Mickey povuče novi dim i napravi zvuk uživanja dok je udisao. „Uhvaćen, a?“ „Da,“ kažem. „Onda ponovo, sporo vreme nikada nije dobro vreme.“ „Za tebe? Jeste. Trebao bi ići kući.“ „Ići kući?“ „Uzeti slobodno popodne. Pokupiti Sadie ranije. Iznenaditi je.“

46


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

„Ne, Mick, nema iznenađenja za Sadie. Moram biti pažljiv. Pojavim se nenajavljen i ona će pomisliti da je neko mrtav.“ „Isuse.“ Slegnem ramenima. „To je istina.“ „Jadno dete. Misliš li, uh, ikada o doktoru i tim stvarima?“ Protrljam čeljust. „Išla je nekoliko puta, ali mislim da je premlada. To je više za mene. A ja samo...“ Pogledam u stranu. „Ne sada, Mick.“ „Shvatam,“ kaže. Stajali smo u tišini dok je Mickey uživao u cigareti. Ja? Nemam jebenog pojma u čemu ja uživam. Sadie je imala ponovo par gadnih noći sa snovima. Razmišljao sam da ponovo pozovem doktora, radi nas oboje. Bilo je dobro pričati. Ali razgovor znači zariti nož u ranu koja nije ni izbliza zalečena. „Ozbiljan sam Jake,“ Mickey kaže. „Idi odavde. Sve je odrađeno. Sve što dođe sad nećemo raditi do sutra.“ „Mick, neću te ostaviti.“ „Ne ostavljaš me, govorim ti da ideš. Idi uzmi dan za sebe. Ostavi Sadie u školi ili koji god da je to đavo. Sigurna je. Mi smo ovdje ok. Uđi u kamionet, spusti prozor, odvrni muziku. Svi to trebamo ponekad, Jake.“ „Jesi li siguran?“ „Sasvim.“ „Ako se bilo šta desi ili dođe...“ „Nazvaću te,“ Mickey kaže. Namignuo je. Tako sam znao da laže. Ne bih znao. 47


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

Odgurnem se od zida garaže i pogledam uokolo. Jebeš ga. Gotovo celi dan slobodan? Uzeću to. Pa sam ušao u kamionet i otišao otamo. Stao sam u maloj pizeriji malo izvan grada, i uzeo sebi dva parčeta i sok. Mesto je mirisalo na beli luk. Čuo se radio u pozdini gde su se dvojica tipova svađali u vezi sporta. Mali TV visio je u uglu gde su se emitovale vesti. Jeo sam i otišao. Imao sam usamljen osećaj u stomaku. Otišao sam do vrtića i razmišljao da uzmem Sadie ranije. Ali zašto? Da je odvedem u park? Odvedem kući? Bila je sa drugom decom i učiteljicom. Učila je, zabavljala se, i zadnja stvar koju je zaista željela je da se ja pojavim i budem taj očiti podsetnik svega što je izgubila. Tako sam pronašao sebe kako idem kući. Mogao sam otići u teretanu. Imam mesečno članstvo koje koristim nekoliko puta godišnje. Ali otišao sam kući. Mogao sam otići u bar i popiti pivo ili dva. Ali bio sam pametniji od toga. Dva bi bila četiri i četiri bi bila osam, a onda Sadie bi me čekala da je pokupim. Odrastao sam s takvim ocem. Otići kući i biti sam je zeznuta stvar. Kuća je bila tako tiha. Tako prazna. Gotovo do tačke da sam se mogao zakleti da čujem njen glas. Mogao sam je čuti kako peva pod tušem. Tako užasna pevačica, takođe. Ali nikada joj nisam rekao to. Ili čuti zvuke njene muzike u kuhinji dok sam ja u garaži i radim na automobilu. To sam odlučio učiniti. Raditi na automobilu.

48


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

Ušao sam na prilaz i otvorio garažna vrata dugmetom iznad glave na kamionetu. Automobil je bio više nego završen ali ja ću zauvek raditi na njemu. Iste sekunde kada sam izašao iz automobila čuo sam tutnjajući zvuk. Nagnuo sam se nad prednji deo automobila i prekrstio ruke. Gledao sam dok su se prednja vrata susedne kuće otvarala. Kako se zvala? Emily. Prokletstvo. Emily. Zašto je moralo biti to? Nešto tako slično... njenom imenu. Stegnem zube. Mrzeo sam što me takve male stvari rasrde. Gledao sam dok je Emily izbacivala svoju levu nogu van da zadrži vrata. Počela je vući nešto što je izgledalo kao sto van kuće. Centimetar po centimetar. Noge su udarale trem sa tutnjavom. Zvuk struganja drveta. Povukla je suprotan deo stola i uspravila ga. Počela ga je okretati i sto je izgubio ravnotežu i pao. Bilo je to zabavno par sekundi. Emily požuri oko stola tamo gde je pao. S obzirom da je bio teži od nje, rezultat je bio prilično očit. Povrediće se. Potrčao sam preko prilaza i preskočio malu belu ogradu, ušavši u njeno dvorište. Sa tim jednim malim skokom, moj život će se zauvek promeniti.

„HEJ, BUDI pažljiva,“ viknem kad sam skočio na trem. 49


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

Tu je bila Emily, njene ruke na dnu stola, noge su joj bile van kao da će je ogrebati. Izgledala je kao neko u vanzemaljskom filmu koji se bori protiv dobro naoružanog čudovišta. Pogledala je u mene, boreći se da zadrži sto. Dve noge na dnu već su pukle. Sto neće stajati samostalno više. Zgrabim stranu stola i klimnem Emily. „Odmakni se.“ „Jesi siguran?“ „Odmakni se,“ kažem glasno. „Sada.“ Emily pusti sto. Odmakla se. Okrenem sto i povučem, dopuštajući mu da nežno padne nazad i sam balansira uz kuću. „Hvala ti,“ prošapuće. „Koji đavo si radila s ovim?“ pitam. „Pomerala ga.“ „Da. Shvatio sam to. Gde si ga pomerala?“ „Sad? U smeće. Slomljen je.“ „Nije bio slomljen pre nego si ga odlučila pomeriti?“ „Ne,“ Emily kaže. „Nameravala sam ga staviti na trem i videti kako izgleda.“ „Sto na tremu?“ pitam. „Zašto ne?“ „Ova stvar je prevelika.“ „Vidim to sada Jake,“ kaže.

50


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

Jake. Rekla je moje ime. Jake. Njene male usne izgovorile su moje ime. Samo stoji tamo u prljavim farmericama i majici koja joj je stajala predobro. Njena kosa bila je povučena unazad i neuredna, bez šminke, samo je bila ono što jeste. Odmahnem glavom da oteram misao. „Plus,“ rekla je, „Oslikavam unutrašnjost kuće. Pa mi treba prostora trenutno. To je drugi razlog zašto sam ga želela izneti napolju?“ „U redu, da te pitam nešto. Imaš li trpezarijski sto osim ovoga?“ „Ne,“ kaže. „Upravo sam kupila ovu stvar nedavno. Jeftino smeće. Pretpostavljam da je moja krivica što nisam potrošila više na to. Moraću nabaviti novi sad.“ „Tačno,“ kažem. Nisam nameravao započeti dijalog o kupovini stola za trpezariju. Nisam joj najbolji prijatelj. Nećemo piti vino i gledati ženske tuče. Došao sam ovamo da se pobrinem da ne završi ispod stola sa slomljenim vratom. „Dakle definitivno bacaš ovu stvar?“ „Pretpostavljam.“ Povučem sto i lagano ga nagnem uz sebe. Okrenem ga tako da ga mogu podignuti sa glatke strane, gurajući noge gore i van. Vući ih po tlu je bilo besmisleno. Samo su nastavljali pucati i lomiti se. Dogurao sam sto do prve stepenice i savio kolena. „Šta radiš?“ Emily pita. Nisam odgovorio novoj komšinici. Podigao sam i krenuo niz stepenice sa stolom. Palo mi je na pamet da je moja ovonedeljna interakcija sa ženama bila da nosim sto. Dođavola, možda imam drugi život koji me čeka kao nošenje nameštaja neudatim ženama. Spustim sto na kraj prilaza. Kada sam se okrenuo, Emily je bila tu, korak udaljena od mene. 51


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

Postojalo je nešto zapanjujuće kod nje, njene prirodne karakteristike, vedre oči, način na koji je stavljala svoju ruku na kuk. „Trebaće ti nalepnica za smeće na ovome,“ kažem. „Možeš dobiti jednu u opštinskoj zgradi.“ „Hvala ti,“ kaže. „Stvarno si dovukla tu stvar od trpezarije do trema?“ pitam. „Da.“ Pogledam nazad na jednu nogu. Potpuno ispucanu i opasno olabavljenu kao klimav zub koji čeka zadnje povlačenje. Druga noga bila je ispucana sa treščicama kroz sredinu. „U kom trenutku su noge pukle?“ „Na pola puta kroz dnevnu sobu.“ „I nisi razmislila da staneš?“ „Nisam imala pomoć,“ kaže. Nema dečka? Muža? Čekaj, već je rekla da nema dečka ranije... ali to nije značilo... Nije moja stvar. „Tačno,“ kažem. „Nema pomoći. Dakle, sada je napolju.“ „Mogu li ti doneti piće?“ upita. „Dugujem ti.“ „Ne,“ kažem brzo. „Ne.“ „To je samo piće Jake. Ne mora biti alkohol ili nešto.“ „Upravo sam rekao ne.“ „U redu. Dobro. Oprosti.“

52


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

Udahnem ispod daha. „Gledaj. Izašao sam s posla ranije. Sadie je u vrtiću do tri. Moram ubiti nešto vremena. To mi se ne dešava često. Nisam planirao biti uvučen u tvoj život ponovo. Prvo cveće. Sada sto.“ Shvatio sam kako je to ispalo nakon što sam rekao. Emily zakorači unazad. „Vau. Ti ćeš da budeš neki komšija, ha? Samo mi učini uslugu, Jake. Nemoj me uznemiravati osim ako kuća ne gori. Ovo je tvoja krivica. Nisam ti tražila pomoć.“ „Slomila bi svoj prokleti vrat Em.“ „Em...?“ Zarežim ispod daha. „Oprosti. Emily.“ „Nazvao si me Em.“ „Emily,“ kažem. Zašto sam joj dao nadimak? Koji kurac sam mislio upravo sad? „Jake, žao mi je ako sam te uvredila,“ Emily kaže. „Samo sam ti ponudila piće. Da ti zahvalim na pomoći. Čašu vode. Ledeni čaj. To je sve. Čak i kasnije. Dovedi i Sadie. I tvoju...“ Njena usta su se pomerala ali ništa nije izašlo. „Moju šta?“ pitam. „Moju ženu? Moju djevojku? Moju vernicu? Šta?“ „Pa, da,“ kaže. „Bilo šta od toga. Šta god imaš.“ „Šta god imam,“ kažem. „Sretno s pronalaskom novog stola. I oslikavanjem.“ Okrenem se i odem iz njenog dvorišta. „Jake. Čekaj.“ Emily počne trčati za mnom. Zgrabila me. Osetio sam dodir njene ruke na goloj podlaktici. Meki prsti. Njeni nokti nežno su me povlačili. 53


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

Otrgnem ruku i povučem je nazad. „Šta sam rekla? Šta sam učinila?“ „Nemoj...“ kažem. „Šta?“ Stegnem usnice. Mogao bih takođe i završiti s tim. „Nemam nikog... jer ona koju sam imao... je mrtva...“

54


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

Poglavlje 6 Sushi i boja Emily

TREBALO mi je malo da podignem čeljust s poda. Gledala sam ga kako odlazi, ulazi u kamionet, i odlazi. To je značilo da neću dobiti šansu da ga uhvatim ponovo i izvinim se. Ali izvinim za šta? Što nisam znala da je izgubio nekog koga voli? Izvinim se što sam ga pozvala na piće? Što je bilo, iskreno, samo zahvala što mi je pomogao sa stolom. Nisam ga nameravala naljutiti. Nisam ga nameravala loviti. Ali Jake je otišao. Sledeći sat nisam mogla misliti o tome. Koga god je izgubio... je li to Sadiena majka? Nisam špijunirala Jakea, ali svaki put kada bih videla njega i Sadie, bili su samo njih dvoje. Nikada nije bilo drugog automobila na prilazu. Pa je li to značilo da odgaja Sadie sam? Bilo je tako puno pitanja sa odgovorima koji me se nisu ticali. Ipak, želela sam znati. Konačno, odustala sam od posla u kući. Biće kutije i sutra za otpakivanje. Biće stotine stvari da se odrade u kući sve dok živim u njoj. Sedeći na kuhinjskom podu sa sveskom, i pokušam pisati činilo se beskorisno. Moj stomak je imao leptiriće jer sam započinjala novi posao sutra. Pa sam odlučila da slikam. Govorila sam sebi poslednjih par dana da ću slikati. Namerno sam planirala da dovučem trpezarijski sto napolju da imam prostor za slikanje. Što je bilo tako glupo gledajući sada unazad. Mislila sam da će biti lakše ako je pod slobodan. Kada bi trpezarija bila gotova dovukla bih sav namještaj iz dnevne sobe tamo i radila na dnevnoj sobi. Ali slomila sam sto iz trpezarije. 55


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

I Jake ga je odneo... kao da ne teži ništa... njegove ruke, Jake... Ispravim se na stopala i zgrabim ključeve. Nema više razmišljanja ili govora ili šta god o Jakeu. On je moj komšija. Bio je nepristojni kreten. Iako mu je kćerka bila neodoljiva. Moraću se pomiriti s tim. Ali stvarno nisam imala pojma šta to znači.

TELEFON MI ZAZUJI dok sam držala nijansu crvene na nivou očiju. Vagala sam između te i crvenkasto-smeđe za dnevnu sobu. Posegnem za telefonom. Poruka od prijateljice Carrie. Kako si? Stavim karticu za uzorke između usana i odgovorim. Biram boju. Previše izbora. Savijem karticu i proučavam crvenu boju. Bila je dobra. Biće to boja dnevne sobe. Odgovara svemu tamo. Za trpezariju i kuhinju želela sam nešto što je gotovo čist kontrast tome. Nešto udobno u trpezariji, nešto što možda čak ima i narandžaste nijanse. Za kuhinju, želim jarke boje. Žuta ali ne previše žuta. Nešto što je pozivajuće i što bi te probudilo. Počnem proučavati izbor boja kada moj telefon ponovo zazuji. Farbe su previše za odrasle. Idemo se napiti. Nasmejem se ispod glasa. 56


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

Carriein život sastoji se od dve stvari – rada kao medicinske sestre a kada nije radila partijala je. Nije bilo ništa između. Bila je divna na poslu i preživljavala je samostalno, i bila je tu za mene i moju baku. U stvari, Carrie je bila ona koja mi je objasnila sve pre nego su se stvari desile, pa sam bila spremna. Preskočimo opijanje. Idemo se komirati isparavanjima boje dok krečimo moju kuću? Podignem drugu žutu. Suzila sam izbor na dve. Carrie odgovori ponovo. U koje vrijeme da dođem? Moj prst stane na žutoj koja mi se svidela. Činila se dovoljno svetlom da ne smeta očima ali dovoljno jarka da kad je svetlo obasja, bude žuta. Sunce izlazi u zadnjem dvorištu tako da će jutarnje sunce izgledati predivno u kuhinji. 5. To je bio moj odgovor Carrie. Odgovorila je slovom K i to je bio kraj razgovora. Bacila sam pogled na boje za trpezariju. To je bilo lakše pronaći. Možda su mi dosadile boje, ali kako god. Naručim, sačekam, dobijem sve svoje porudžbine, i zatvorim oči dok sam to sve plaćala. Napunila sam zadnje sedište automobila i imala osećaj oduševljenja na par minuta. Onu koju dobijete kupujući ali se iskreno pokajete nakon dva sata. Barem s bojom bilo je to nešto korisno. Bilo je vredno troškova i vremena. Vratila sam se kući i počela sa kuhinjom. Uzela sam najtežu prostoriju prvu. Izbočine i udubljenja i drvenarija bili su veliki trn u dupetu, ali sa samo jednim premazom, žuta koju sam izabrala bila je savršena. Izražavala je elemente savršeno. Prešla sam drugim premazom brzo i zakoračila unazad da se divim svom radu. Moje ruke bile su u nijansama žute, zajedno sa tačkicama po celom mom licu od valjka. 57


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

Ali nije bilo vremena za gubljenje. Zatvorila sam konzervu sa bojom i odvukla platno za prekrivanje u dnevnu sobu. Završila sam glavni zid i uzela pauzu nekoliko minuta. Sa pićem u ruci pogledavala sam u boju iznova i iznova dok se sušila. Nije imala isti utisak momentalno kao kuhinja. Obećala sam sebi da će drugi premaz dati taj učinak. Uglom oka ugledala sam kamionet kako prolazi ispod prozora. Pre nego što sam znala šta radim, požurim prema vratima i otvorim ih. Vidim Jakeov kamionet kako se zaustavlja na prilazu. Njegova vrata se otvore i on iskorači. Rekla sam iskoračio, jer da sam ja izlazila iz kamioneta, morala bih skočiti. Ne Jake. Bio je dovoljno visok da samo iskorači. Otvorio je zadnja vrata i gledala sam dok je posezao za Sadie i pomogao joj spustiti se. Moje srce napukne malo. Nemam nikog... jer onu koju sam imao... umrla je... Tačno u toj sekundi, Sadie pogleda u mene. Nisam bila sigurna jesmo li videle jedna drugu jasno ili ne. Jake pogleda preko ramena. Povučem se i okrenem. „Treba još jedna premaz,“ kažem, pokazujući prema zidu. Bojenje je odvlačilo moju pažnju od Jakeove situacije. Inače sam izbegavala tračeve po svaku cenu, ali to me je ubijalo. Možda je to bio osećaj slobode sad, što nisam morala da se brinem o baki. Da imam vremena za ubiti. Da imam vremena za tračeve, petljanje u tuđe poslove, ili možda samo zato što mogu uraditi nešto za sebe. Završila sam celi prvi premaz u dnevnoj sobi kada se zvono oglasilo. Spustim valjak, udarivši u poklopac, poprskavši prekrivač i moje bele čarape. Pomislila sam da je Jake. 58


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

Ali bila je to Carrie. Stajala je na vratima držeći dve kese hrane i kesu koja joj je visila iz usta. Požurila sam do vrata i otvorila ih. Zgrabivši kesu iz njenih usta. „Luda si,“ kažem. „Zdravo i tebi,“ Carrie kaže. „Šta je u kesama?“ „Kojoj?“ „Svim.“ „Imamo...“ podigne levu ruku. „Sushi za mene.“ Podigne desnu ruku. „Sushi za tebe.“ Klimne prema kesi u mojoj ruci. „Cuga za nas.“ „Mislila sam da sam rekla nema...“ „Farbamo i napijemo se. Ili napijemo i farbamo.“ „To ne zvuči kao dobra kombinacija.“ „Nije moja kuća,“ Carrie kaže namigujući. „Dakle, provedi me.“ Krenem prema trpezariji i setim se da nemam sto. Pa spustim kesu sa pićem na kuhinjski pult. Carrie stavi i hranu na pult. „Gdje ti je sto?“ pita. „Slomio se. Ispred je.“ „Da videla sam to. Imala si vrući seks na njemu i slomio se?“ Nasmejem se. „Upravo se to desilo. Kopile.“ „Da tačno. Ti puritanko.“ „Puritanka,“ kažem. Zgrabim kesu sushia. „Kada sam imala vremena pokupiti tipa?“ 59


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

„Videla sam zgodnog tipa sa tetovažom tačno do tvoje kuće,“ Carrie kaže. „Tako njami.“ „Pa...“ odmahnem glavom. „Ne.“ „Ne? Zašto ne?“ „Postoji tu priča.“ „Oženjen je.“ „Carrie.“ „Zauzet barem, sigurna sam. Tip kao on... a opet, možda voli da tuca...“ „Ima ćerku,“ kažem. Carrie pokaže prema stolu. „Pretpostavljam da ćemo sesti i jesti?“ pita, menjajući temu, što je bila dobra stvar. „Da.“ Kažem. „Osim ako ne želiš farbati prvo.“ „Trebam piće pre nego dodirnem boju,“ Carrie kaže. „Hajde, idemo proslaviti novu kuću.“ Sednem na pod sa leđima uz zid. Carrie donese svoju kesu. Mešavinu svakojakih pića. Odmahnem glavom. „Šta?“ pita. „U frižideru. Imam pivo.“ „Pivo? Šta, jesi ti muško ili šta?“ „Žene piju pivo.“ „Žene piju votku,“ kaže. „Pusti me da ti napravim piće. Imam posebni rum za tebe.“ „Rum? Mislila sam da žene piju votku?“ „Ti piješ rum,“ Carrie kaže. 60


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

Napravila mi je piće. I bilo je to opasno piće. Bilo je tako voćno i pitko, da ne bih vjerovala da je alkohol u njemu da nisam gledala kako sipa rum. „U redu, idemo redom,“ Carrie kaže. Otvorila je kontejner sa sushijem. Slomila je dva seta štapića i dala mi jedne. Pretvarala sam se kao da znam kako ih koristiti. Moja verzija otmenog jela je dostava pizze. Ili šta god je moja baka želela u zadnjim mesecima kad je bila u stanju da zapravo jede i uživa u tome. „Koja je narudžba?“ pitam. „Pa, prvo jedi. Ne pitaš šta je unutra. Samo jedeš. Reci mi šta ti se sviđa a šta ne.“ „Je li kuvano?“ „Veruješ li mi?“ Uzmem spremnik sa hranom. „Dobro,“ Carrie kaže. „Sada. Kako se nosiš? Sa svim.“ „Stabilno sam,“ kažem. „To je otprilike to. Stabilno. Počinjem raditi sutra. Tako da se ne mogu napiti večeras.“ „Teško je kada se stvari promene tako brzo,“ Carrie kaže. „Dopušteno ti je da imaš trenutak. Samo da znaš.“ „Trenutak?“ „Ludi trenutci. Uživaj u njima.“ „Hvala na savetu.“ Jele smo. Nije bilo tako loše. Neki komadi su bili bolji od drugih. Carrie zagrize u gumeni, crni komad sushia i počne govoriti. „Dakle, šta je sa seksi komadom u kući do?“ „Vau,“ kažem. „Trebalo ti je toliko da spomeneš njega ponovo, ha?“ 61


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

„Ja sam promenljiva žena,“ kaže. „Ne nisi.“ „Zabavljam se s nekim.“ „Šta?“ „Visok je metar i devedeset. Kurac mu je iste veličine. Ne zove i ne šalje poruke da me gnjavi. Imam kontrolu. I plaća sve. Savršeno. Sad, dovoljno o meni. Moram znati o komšiji.“ Odmahnem glavom. „Počni farbati i ja ću da pričam.“ Carrie brzo prekrije ono što nije pojela. Usmerim je prema dnevnoj sobi za drugi premaz. Bila je brza kada je dopunjavanje čaše u pitanju, to je sigurno. Trebalo mi je punih trideset minuta da shvatim da će provesti noć ovde. Što je u redu. Nije mi trebalo da vozi uokolo pijana. „On je nepristojan,“ kažem. „Pomogao mi je odneti sto kada sam ga slomila. A zatim se naljutio kad sam ga ponudila pićem.“ „Zanimljivo. Ljubomorna žena kući?“ „Rekao je nešto o tome da je umrla,“ prošapućem kao da me Jake može čuti u svojoj kući. Carrie prestane valjati boju i pogleda dole u mene sa merdevina. „Šta?“ „Da. Čula si me.“ „Dakle ima ćerku i samac je jer je žena s kojom je bio mrtva?“ „To je ono što sam shvatila.“ „Ostani po strani. Daleko po strani.“ „Šta? Zašto?“ „Razmisli o tome što si upravo rekla,“ Carrie kaže. „Nije me briga koliko je seksi, to je divlja vožnja za voziti.“ 62


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

„Čak i ne znam zašto imamo ovaj razgovor,“ kažem. „Nisam zainteresovana. Srela sam ga dva puta. Nije velika stvar.“ „Velika je stvar kada ste komšije.“ Carrie kaže. „Ne. Vidiš, on se drži po strani, ja se držim po strani. Komšije se ne moraju slagati.“ „Ali tip tako seksi i tvoji očajnički...“ „Očajnički?“ Cerrie isplazi jezik na mene. Spustila se sa merdevina i spustila valjak. Uhvatila me za ramena. „Znam te. Znam kakva si s ljudima. Želiš pomoći. Želiš voleti sve, Emily. Želiš se brinuti o svima. Ali ponekad u životu neki ljudi jednostavno ne žele biti ometani ili da se neko brine o njima. Vidim to stalno. Upravo si provela koliko godina svog života brinući se o nekom drugom. Uzmi sada vremena za sebe. Znam da si upravo kupila ovu prelepu kuću ali trebala bi razmisliti o odlasku nekuda. Uzmi odmor.“ „Ne mogu to uraditi. Počinjem raditi.“ „U redu. Preskoči to. Samo se brini o sebi, Em. Molim te. U redu?“ Em. Samo me najbliži prijatelji zovu tako. Ali Jake je to učinio isto. Jednostavno je skliznulo s njegovih usta lako. „Em?“ „Da, u redu,“ kažem. „Možemo li farbati sad? Završiti ovo? Ovo je ono što želim raditi. Brinuti se o sebi, pobrinuvši se za svoju kuću.“ „Trebam još jedno piće.“ Carrie je uzela još jedno piće a ja sam postavila sve za farbanje u trpezariji.

63


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

Povukla je jednu traku po zidu i zastala. Pogledala je nazad u mene. „Ali to je sranje, ipak. Za zapisnik.“ „Šta to?“ „Ako je to istina, u vezi tvog komšije. Ne želim biti kučka u vezi toga.“ „Od kada je tebe briga ako si kučka?“ Nasmejala se. „Ozbiljna sam. Podizati dete sam je tako teško. Kao tip sa ćerkom, ne mogu čak ni zamisliti. Pa ako išta, možda bi trebala držati vrata otvorenim, kao prijatelj. Znaš?“ „Promašila si deo,“ kažem, pokazujući prema belom zidu. „Tačno,“ Carrie kaže. Sledeća dva sata proletela su i farbanje je završeno. Carrie se istuširala, i presvukla, i iskoristila jednu od spavaćih soba na spratu. Istuširala sam se sledeća i pronašla se kako hodam prizemljem, diveći se radu. Svežoj farbi. Svežoj boji. Sve novo i sveže. Novo i sveže je dobro. Veoma dobro. Uzela sam poslednje piće – pivo – i krenula ka zadnjim vratima. Otvorila sam ih i izašla na trem. Nebo je bilo čisto. Zvezde su blistale kao milion svećica. Zgrabim stolicu i otvorim je. Još uvek moram raspakovati nameštaj za trem. Smestiti ga na način na koji želim. Ali večeras, samo stolica i piće će poslužiti. Sedela sam ne više od minut pre nego sam čula grebanje drugih vrata kako klize. Okrenem glavu i vidim siluetu kako iskoračuje iz Jakeove kuće. Bio je to definitivno Jake. Mogla sam reći po veličini figure. Brzo, ustanem sa stolice i čučnem. Krijem se od komšije? Ozbiljno?

64


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

Gledala sam dok je Jake hodao do kraja svog trema i nagnuo se na njega. Podigao je piće do usta i zabacio glavu unazad. Zatim je spustio čašu dole. Zgrabio je ogradu i spustio glavu. Stajao je tamo. Glave spuštene. Bila sam samo tamo, čučeći, gledajući ga. Međutim, bilo je tu nešto. Kakva god da je priča, bila je gorka, bila je sirova, i bolna. Razmislila sam o onom što me je Carrie molila. Da se ne mešam. Da ne pokušavam spasiti još nekoga. Da se brinem za sebe. U zadnjem delu uma mislila sam na Sadie. Odrasta bez majke. Nešto o čemu znam. Ali nije bilo moje da se mešam. Nije moje... Jake se odgurne od ograde. Zgrabi svoje piće i popije još jedan gutljaj. Učinio je nešto zanimljivo. Podigao je jastuk sa stolice na tremu, otišao unazad, i seo u ugao. Mogla sam se zakleti da grli jastuk. Tada mi je sve počelo sedati na svoje mesto. Jake je bio usamljen... i patio je...

65


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

Poglavlje 7 Prvi dan škole Emily

NAPRAVILA sam svež lončić kafe za Carrie i ostavila ceduljicu podsetivši je da sam otišla na posao. Bio je to moj prvi dan. Nešto jako daleko od normalnog za mene, ali nešto tako jako potrebno. Izašla sam iz kuće sa torbom na ramenu i mojom šoljicom za put napunjenom do vrha kafom. Prva stvar koju sam uradila napolju je pogledala u trpezarijski sto koji sam razvalila. Primetila sam novine na prilazu kući. Zastanem na sekundu, sagnem se i podignem ih. To je bila jedna od stvari koje je moja baka volela. Dobijanje jutarnjih novosti. Bez obzira koliko je postajala zaboravna čitala je tu stvar od početka do kraja. A ako bi ikada dobila pogrešne, nastao bi pakao. Sećam se jednom kada novine nisu došle iz nekog razloga. Pa smo joj dale stare samo da joj ispunimo dnevnu rutinu. Pogledala je u njih i znala. Bacila ih je na pod. Neverovatno kako je znala da je pogrešan datum na novinama, ali mislila je da sam ja njena sestra koja je poginula u automobilskoj nesreći pre gotovo 60 godina. To nije bitno više Emily. Napred. Kreni napred. Korak po korak, učinila sam upravo to. Bacim novine ka tremu. Prošla sam pored slomljenog stola i udarila malo nogu koja je visila. Jedini način da krenem napred je da se pomerim unazad, nakratko barem, jer morala sam ići u rikverc svojim prilazom.

66


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

Dok sam to radila, pogledam preko u Jakeovu kuću. Veliki kamionet bio je na prilazu. Ostatak prilaza prazan. Bilo je još uvek rano jutro, sunce nije obasjavalo jako. Videlo se svetlo na jednom prozoru na spratu Jakeove kuće. Gledala sam par sekundi, moj automobil na pola prilaza. Moj um ispunjen mislima. Je li to Jakeova soba? Da li su tu Jake i ... ko god... spavali? Je li to Sadieina soba? Je li to neka privatna soba za Jakea? Odbacim misli i krenem. Počastila sam se jutarnjim sendvičem i otišla na posao rano. Rečeno mi je da dođem ranije prvih par dana samo da mogu osetiti mesto. Da prođem kroz papirologiju. Trening. Sve stvari koje većina ljudi smatra dosadnim ali ja sam bila uzbuđena radi toga jer sam izašla iz kuće. Imala sam nešto za raditi. Za sebe. „Emily!“ Žena vikne dok mi je otvarala vrata. Previše uzbuđeno za jutro, čak i za mene. Nema rukovanja ovde. Bio je to zagrljaj. „Ja sam Julie,“ kaže. „Gospođica Anderson,“ kažem s osmehom. „Stalno želim da me deca prestanu tako zvati, s obzirom da me svi zovu prvim imenom, ali sada je to previše zbunjujuće. Pa smatraj se srećnom. Postaješ gospođica Emily.“ „Ne želiš da me zovu gospođica Werzniak?“ „Gospođica Emily zvuči bolje,“ Julie kaže namigujući. „Hajde, započnimo dan. Jesi li uzbuđena?“ „Veoma. Prošlo je dugo vremena. Sigurno se seća...“ „Naravno. Užasno mi je žao zbog tvoje bake. Teško je kada izgubiš člana porodice. Bez obzira na sve.“ „To je razlog zašto se radujem ovome. Nedužnosti.“ 67


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

„Ipak, bićeš iznenađena kako brzo ta nedužnost nestaje,“ Julie kaže. „Samo upozorenja. Nije sve TV šou. Ali ove godine imam odličnu grupu dece. Željni su znanja. Stvarno se dobro ponašaju. Dakle, oduševljena sam da si ovde. Htela bih podeliti decu i nastaviti sa tim svim.“ „Naravno,“ kažem. „Šta god trebaš od mene.“ „Kafa?“ Julie ponudi. Pokažem joj svoju šoljicu. „Dobro sam za sada.“ „Pa, hajde da ti pokažem sobu za odmor. Onda ćemo obići ostatak zgrade, samo da si napola upoznata sa svim. Onda ćemo otići u učionicu i skontati program za danas. Zvuči dobro?“ „Zvuči divno,“ kažem. „Gospođice Emily,“ kaže. „Gospođice Anderosn,“ ponovim. Obe se nasmejemo u isto vreme. Prošli smo hodnicima, a moje oči su lutale svuda, diveći se radovima. Videti promene u umetničkim delima starije dece do najmlađih. Oni koji su prirodni talenat kada je u pitanju crtanje i bojenje i onih koji nisu. Ne da bih ikada osuđivala osobu. Ne mogu povući ravnu crtu ni lenjirom. A bojenje? Sretna sam što sam obojila kuću. Toliko od mene, sav rad je bio divan. „Oh, evo nešto zabavno,“ Gospođica Anderson kaže, zastajući kraj ogromnog zida na kojem je bila nacrtana ogromna pizza. „Kada radimo matematiku sa decom, pokušavamo to učiniti zabavnim. Pa je ovo naša ogromna pizza... a završavamo nedelju ogromnom zabavom sa pizzom.“ „Propustila sam najbolju nedelju, ha?“ „Ne baš. Imamo nedelju slatkiša koja je uskoro.“

68


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

Naredna dva sata ćaskale smo dok sam upijala sve što sam mogla a da se previše ne uzbudim. Srela sam još osoblja. Otišla sam da vidim učionice. Velike, prelepe prostorije ispunjene tolikim bojama, oblicima, igračkama, knjigama... umetnostima na zidovima, plafonu, kao da si zakoračio u um deteta. Bilo je sve tako neverovatno. Ostavilo me je nasmejanu od uha do uha. Ali zatim je došlo iznenađenje života... I sve je počelo sa posudom plave boje.

PRVA DECA su stigla, a ja sam stajala pored gospođice Anderson pozdravljajući ih. Tako je počela zabavna igra memorizovanja svih imena. Tommy, Nicholas, Brett. Angie, Nora, Sophia. Rukovala sam se s njihovim malim ručicama, otprativši ih do njihovih stolova, čak i nekoliko puta namerno sam otišla do pogrešne stolice izazivajući im osmehe. Raspakovali su torbe, vadili obroke na sto, i bili veoma dobrih manira. „Mislim da su gotovo svi ovde,“ Gospođica Anderson prošapuće. „Ostaviću vrata otvorena u slučaju da ih još par dođe kasnije. Dešava se stalno. Ne želim da deca čekaju. Obično započnem sa vikanjem dobro jutro a zatim pređem na stvar. Počećemo raditi o okeanu danas, pošto smo radili o džungli zadnje dve nedelje. Možeš li mi učiniti uslugu i otići do ormara ostave i doneti još jednu posudu plave boje?“ „Naravno,“ kažem. Izašla sam iz učionice i krenula ka ostavi. Sve je bilo organizovano na sreću. Zgrabim posudu plave boje a poklopac iskoči. Izvijem se i uhvatim poklopac uspevši ne prosuti boju. To je bilo blizu. Vratila sam poklopac nazad ali sam mogla videti da je bio pogrešan i labav.

69


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

Okrenem se i krenem iz ostave, više zabrinuta za poklopac nego gledajući gde hodam. Okrenem se na levo kada sam čula gospođicu Anderson kako kaže. „Dobro jutro, Sadie!“ Okrenem se udesno i mogla sam se zakleti da sam videla Sadie. Sadie iz komšiluka. Jakeovu Sadie. Sekund kasnije, osetila sam kako sam se zabila u nešto. Nekoga. „Prokletstvo,“ glas kaže. Pogledam, ali ne pre nego se plava boja zabila u nekog, pljuskajući svuda. Prodahćem. A tek onda shvatim da sam upravo polila svog seksi komšiju plavom bojom.

STAJALA SAM TAMO U ŠOKU. Jake je stajao tamo sa plavom bojom malo ispod vrata pa sve niz košulju. Hemijski miris boje dopirao mi je do nosa. „Dobro jutro mi,“ prošapuće. Sekund kasnije čujem kako neko viče. „Jake! Oh ne!“ Pogledam unazad i gospođica Anderson je bila tamo. Nestala je u učionici. Jake je samo stajao sa rukama sa strane. U levoj ruci bila je mala smeđa papirna vrećica sa ružičastim cvetom na njoj. „Ja, uh, stvarno mi je žao... bila sam... ovde...“ Posegnem napred i povučem posudu sa bojom s njegove majice. Sledeće što znam je da sam strugala boju s njegove majice. Ne obraćajući pažnju na tvrde 70


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

mišiće ispod majice, ili da se njegova majica podigla dovoljno da pokaže vrh njegovih farmerica i kože. Jake stavi jednu veliku ruku – istetoviranu ruku – na posudu s bojom i odgurne me. „U redu je,“ kaže. „Tako mi je žao, Jake. Nisam obraćala pažnju.“ „Šta radiš ovde?“ „Radim ovde.“ „Radiš ovde. Ova učionica?“ „Da. Danas mi je prvi dan.“ „Ti si nova zaposlena...“ „Sadie ide ovde,“ kažem. Vidjela sam način na koji su mu se usnice izvile. Kao da je bio ljut na mene što radim ovde. „Jake...“ „Evo, očisti se,“ Gospođica Anderson kaže. Izletela je iz učionice sa velikim, vlažnim ubrusima. Počela je brisati Jakea, njeno lice blago je rumenilo. Jake zgrabi ubruse i odmakne se. „Dobro sam,“ kaže. Pokazao je na tepih. „Mogli bi se pobrinuti za tepih. I onako sam na putu za posao.“ „Ipak,“ gospođica Anderson kaže. „Trebao bi očistiti majicu.“ „I onako će biti prekrivena mašću,“ Jake kaže. Pogledao je u mene. Podigne levu ruku, pokazujući ženskastu papirnu vrećicu.

71


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

„Kasnio sam jutros. Moja krivica. Ostavio sam Sadiein ručak u kamionetu. Želeo sam joj ga donijeti.“ Uzela sam papirnu vrećicu. „Pobrinuću se da joj dam to, Jake. Tako mi je žao, u vezi ovoga. Totalno je moja krivica.“ „Znam da jeste,“ Jake kaže. Okrenuo se i otišao. Ja i gospođica Anderson stajale smo tamo dok nije skrenuo za ugao. Uzdahnem. „Ja sam idiot. Nisam gledala gde idem. Videla sam Sadie...“ „Znaš ih?“ Gospođica Anderson upita. „Uselila sam se odmah do njih,“ kažem. „Jake i Sadie su moje komšije.“ „Oh,“ kaže. „Znaš li priču...?“ Odmahnem glavom. „Samo ono što mogu pretpostaviti.“ Sada je gospođica Anderson uzdahnula. „Hajdemo samo stisnuti dugme za resetovanje sad. Ako ti ne smeta, očisti pod. Onda ćemo samo krenuti napred.“ „Žao mi je, Julie.“ „Nema svrhe plakati nad prosutom bojom,“ kaže sa osmehom. „Moj prvi dan, okrenula sam leđa otvorenoj posudi lepka i jedno od dece uzelo je štapić za nanošenje, umočilo ga, i polizalo.“ Gospođica Anderson krene u učionicu a ja počnem čistiti tepih. Bila sam zahvalna što je boja za decu jer je odrađena da bude periva. Da ne spominjemo da je i sam tepih u hodniku bio u nijansi plave. Kada sam završila sa čišćenjem, odem u učionicu. Gospođica Anderson najavi moj dolazak i razred počne navijati za mene. Onda smo se bacili na posao.

72


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

Otišla sam do Sadienog stola i čučnula tako da sam u ravni s njom. „Hej, Sadie,“ prošapućem. Nasmijala se široko kada me videla. Bila je tako lepa. „Emily,“ kaže. „Gospođica Emily.“ Prekrila je usta dok se kikotala. „Šta trenutno slikamo?“ „Vodu,“ kaže. „Zatim želim naslikati sirenu.“ „Sviđa mi se to. Volim sirene.“ „I ja. One su stvarne, znaš.“ „Naravno da jesu.“ „Moja mamica je tako rekla. Tako tatica kaže.“ „Oh?“ Sadie je pomerila četkicu, pretvarajući beli papir u plav. „Naslikaću sirenu da liči na mamicu. Kada se vrati, biće sretna da nisam zaboravila kako izgleda.“ Osetila sam se kao da me neko udario u stomak. „Ona se vraća...?“ Uhvatila sam se kako pitam. Sadie me pogleda. Klimne. „Kada je anđeli vrate.“ Otvorila sam usta. Ništa nije izašlo. „Gospođice Emily?“ druga devojčica – Angie – iz svog stola pita. „Moram koristiti wc.“ Pogledam u Angie. Nasmešim se. „U redu.“ Ostatak mog prvog dana, srce mi je bilo u grlu svaki put kada bih pogleda Sadie. 73


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

I neće stati kada dan završi. Šta god se desilo Sadie i Jake i dalje je visilo nad njihovom kućom i životima. I znala sam da moja mala bela ograda neće to zauvek držati dalje od moje kuće... ili mog srca...

74


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

Draga Everly To je trenutno najmanje sranje. Apsolutno najmanje sranje. Vratila bi mleko u frižider i kada je bila samo mala količina u njemu. Vratila bi kutiju pahuljica nazad u ostavu kada nije bilo ništa osim šećerne prašine u njoj. To me je izluđivalo. Protresao bih praznu bocu mleka i odmahnuo glavom. Zatresao bih kutijom pahuljica kao da će se magično ponovo napuniti. Grizao sam jezik tako jako većinu vremena da je bolio danima. Ali znaš šta bi se desilo? TI. Ušla bi u kuhinju. Na pospanu nedelju. Kose pogurane na desnu stranu glave, neuredne na ramenu. Zevnula bi sa pospanosti u očima i snom u dahu. Jedna strana lica bi još uvijek bila crvena jer si spavala na njoj. Podigla bi ruke visoko iznad glave i protegnula se na prste. Duga majica koju bi ukrala od mene bi se podigla i pokazala mi tvoje noge. Te proklete noge. Pokazala bi mi svoje gaćice. Te proklete gaćice. Onda bi posrćući krenula ka meni i izbacila svoju donju usnicu. Treptala bi brzo i jako prema meni. I bacila bi svoje ruke oko mene i naterala me da te grlim. Pa, nije da bi me ikada morala terati da te grlim, Everly. Znaš da bih te zauvijek grlo. A kada bi me zagrlila i ja zagrlio tebe, ništa nije bilo važno. Nijedna glupost o kojoj bi se svađali. Glupo mlijeko. Glupe pahuljice. Pogledala bi gore u mene i nasmešila se. 75


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

A to je isti način koji i Sadie mi radi. Učinila bi nešto što mi se ne bi svidelo a onda bi pogledala u mene i to bi okrenulo prekidač. Neuredna kosa. Napućena usnica. I ja sam sjeban. Zagrlim je, ona zagrli mene, i sve je sređeno. Osim što njeni zagrljaji ne popravljaju sve. Ali ne mogu joj reći to. Nedostaju mi prazno mleko i pahuljice, Everly. Uhvatio sam se neko jutro kako izbacujem mleko, samo da bi to učinio. Vratio sam praznu bocu nazad u frižider. Tako da sledeće jutro se probudim i učini mi se da si bila tu. Samo što sljedeće jutro nisam imao mleko i zagrljaj od tebe. Zašto je to glupo sranje koje utiče na mene? Postoji toliko većih stvari oko mene. A opet to su najmanje stvari. Otići se istuširati i ne pronaći tvoje dlake kako su zaglavljene na zidu gde bi ih uvijek stavila iz nekog razloga (nikada nisam shvatao zašto). Jebeno mi nedostaje to. VOLIM TE BESKRAJNO, JAKE

76


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

Poglavlje 8 Prokleti sto Jake

ZGRABIO sam jebenu majicu iz korpe i bacio je u mašinu. Plava boja je izbledela većim delom. Nije da je bitno. Bilo je dosta crnih mrlja od rada u garaži. Bila je to majica za smeće u svakom slučaju. Naslušao sam se pakleno puno toga od Mickeya nakon što sam otišao na posao sa bojom na sebi. Pitao me je da li sam kasnio na posao jer sam uzeo lekcije bojenja prstima u vrtiću. Imali smo dva druga tipa koja su pomagala pola radnog vremena u radnji. Obojica su bili tu i smejali su se što me Mickey zeza. Trebao sam samo baciti majicu. Ali nisam. Kada sam pokupio Sadie iz vrtića tog dana, Emily je već otišla. Gospođica Anderson izvinila se deset puta radi nesreće, nije da me je bilo briga. Ono za što me je bilo briga je da sam oprao prokletu majicu. I osušio je. Stajao sam u podrumu kuće, zureći u belu korpu sa odećom. Mojom odećom. Bacio sam majicu preko ramena i otvorio mašinu. Još nešto što je bilo zanimljivo u mom životu. Brinuti se za Sadieinu odeću. Svu odeću za devojčice. Pidžame sa omiljenim likovima na njoj. Stvari koje nikada nisam mislio da ću morati dotaći, a kamoli, prati, sušiti, motati, i slagati. Uključio sam sušilicu i ubacio majicu sa plavom bojom nazad u mašinu. Zašto sam je jebeno zadržao? Zašto sam je jebeno oprao? Režeći ispod daha, izvadim majicu iz mašine. Savijem je u kuglu i bacim u smeće odmah do mašine.

77


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

Otišao sam do friždera, otvorio ga, i zgrabio pivo. Ubacio sam bocu u korpu sa odećom i krenuo uz stepenice. Stavio sam pivo na pult i odneo korpu sa svojom odećom u sobu. U gostinjsku sobu. Bacio sam korpu u ugao i odeća je gotova. Tako sam radio to sranje. Prljava odeća ide na pod dok korpa sa čistom ne bude prazna. Onda bih je napunio i sve oprao. Dve godine kasnije i ja još uvek nisam shvatio kako da radim ispravno pranje veša. Stavim ruke na lice. Sranja poput tog su me uznemiravala. Stajao sam visok i širok, jebeni ratnik spreman za borbu spolja. Ali unutra...? Hriste, pre neku noć popio sam pivo više koje me prebacilo preko emocionalnog ruba i uhvatio sam se napolju na tremu misleći na Everly. Zgrabio sam jastuče njene omiljene stolice. Ono koje je okrenuto suncu. Uvek sam sedeo nasuprot nje. Nisam trebao jebeno sunce ujutro kada sam imao njeno lice da gledam. Sedeo sam u uglu trema, držeći jastuče, zatvorenih očiju, moja ljutnja je kuvala tako jako da sam mislio da će mi vene iskočiti od toplote i stresa. Na način na koji sam želeo da sve iskoči i eksplodira. Ne bih mogao nikada dopustiti da se to desi. Ne sa Sadie. Bez mene, nije imala nikog. Dovoljno je loše što je izgubila majku. Nije trebala da i ja nestanem. Protrljam čeljust i duboko udahnem. Sat na zidu rekao mi je da je već prošlo devet. (Jake! Pogledaj ovaj sat. Tako je cool, zar ne? Taj metal. Starost. Znam da ga nemamo gde... ne, čekaj. Gostinjska soba. Uzeću ga od svog novca. Zašto mi se podsmevaš? Zato što sam uzbuđena? Ti si kreten... ali volim te.“) 78


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

Hodao sam do zida i posegao za satom. Skinuo sam ga sa zida i odneo u ormar. Onda sam ga nežno skrio iza nekih kutija. Skrivajući uspomenu. Ponekad je bilo lakše učiniti to. Skriti uspomene. U prizemlju, uzeo sam svoje pivo i izašao napolje. Morao sam izbeći njenu stolicu i jastuče. Nije da sam pio previše ili nešto slično. Samo trebam čistu glavu na minut. Stajao sam na tremu i gledao u kuke na vrh trema. Ugradio sam ih da bi se moglo veštati cveće. Prestao sam vešati cveće pre dve godine. Nagnuo sam se uz trem i pogledao gore uz mirnu ulicu. Nekoliko nasumičnih svetala tu i tamo. Ulična svetla su bila oskudna i nisu baš bila česta osim ako ne bi otišao par blokova niže prema centru. Prokletstvo, bilo je tako tiho. Kroz sene noći video sam trpezariski sto pored prilaza Emilynoj kući. Taj prokleti sto. Stvar nikada nije trebala biti slomljena. Zašto dođavola nije samo tražila pomoć? Pozvala prijatelja? Čekala... mogla je pitati i mene. Nije da smo potpuni stranci. Stegao sam zube dok mi je ideja dolazila. Okrenem se i uđem unutra. Gore u Sadieinu sobu, zgrabio sam ručku bebi monitora koju smo koristili za nju dok je bila beba. Zadržao sam monitor tamo u slučaju da je spavala a ja bio u garaži ili dole u podrumu. Postojalo je vreme kada sam se morao dođavola maknuti od svega. I, da, to je uključivalo i Sadie. Koliko god da je volim. Ali ona to nikada neće znati. Sadie je bila ušuškana u krevetu. Krevet je u jednom trenutku bila kolevka. Kolevka gde je Sadie spavala kao beba. Ovaj mali kikiriki, ušuškan čvrsto, spavajući. Prokletstvo, stajao sam kraj ruba kolevke i samo je gledao. Pitajući se za nju. Stajao sam tu dok Everly nije došla u sobu i odvukla me u krevet. I iz dobrog razloga takođe... Posegnem dole i dodirnem Sadien obraz. Promeškolji se i ispusti tihi zvuk. 79


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

Spavala je i dalje. Napustim sobu i krenem napolje u garažu. Postavio sam monitor i skupio nešto alata. Izašao sam napolje i hodao preko dvorišta i prekoračio malu belu ogradu. Zgrabio sam prokleti sto, režeći ispod daha, i poneo ga u garažu. Sat kasnije, kada sam imao slomene noge uglavnom popravljene, osigurane, i spremne da budu pričvršćene tako da nikada ne znaš da su bile slomljene, zastao sam, brišući znoj sa čela i odmahivao glavom. Šta koji kurac radim? Šta pokušavam dokazati? Nemam pojma. Stvarno nemam pojma. Ali samo sam želeo učiniti ovo. Za Emily. Nisam želeo ići gore. Nisam se želeo popeti u tu jebenu gostinjsku sobu i biti sam. Nisam želeo zuriti u tu crnu tačku na zidu odakle sam skinuo taj jebeni sat. („Samo sam tako uzbuđena što ću urediti celu kuću, Jake. Znaš? Ići ćemo sobu po sobu. Uzećemo sebi vremena. Uživati u svakom delu toga. Ali obećavam, neću dodirnuti garažu, u redu? To će biti tvoja bebica. Ne moja. Neću čak ni parkirati auto u njoj. Sva je tvoja. Samo želim ići u radnje i antikvitarnice i pronaći stvari koje možemo kupiti, popraviti, očistiti, stvari koje će činiti kuću našom. To je TA KUĆA, Jake. Bićemo ovde ostatak naših života. To je tako uzbudljivo...!) Zatvorim oči čvrsto. Ispružim levu ruku i osetim drvenu klupu. Moja ruka dodirne nešto metalno. Video sam scenu kako se odigrava i dalje. (Dodirnuo sam joj obraz, znajući da će plakati. Jebi ga, tako je puna hormona. Neću skrenuti pažnju na to. Naljutiće se na mene. Kako joj mogu reći a da je ne naljutim da joj se vidi bebi stomak i da je to najlepša stvar koju sam ikada 80


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

video. Da mi se srce steže pitajući se da li je dečak ili devojčica. Znaš? Dečak i dobijam mini-sebe. Moj mali čovjek. Da radi na autu sa mnom. Učim ga kako bacati loptu i ta sranja. Ali ako je devojčica... Dobijam tu vezu. Biću večni zaštitnik celog života. „Ev, možemo kupiti sve što želiš,“ prošapućem joj. „Kada god vidiš nešto reci mi. Hodaću po marketima, i radnjama, gde god želiš ići. Ne oklevaj. Gostinjska soba i ostala sranja mogu biti prazna dok ne budeš spremna. Čak i soba za bebu...“ „Ne. Želim da to učinimo čim budemo mogli. Ne znam kako reći ovo, Jake, ali devojčica je. Jednostavno znam. Devojčica je. Pa možemo li to učiniti? Dekorisati sada?“ „Sve u roze i ljubičastoj?“ „Da.“ „Šta ako...“ „Veruješ li mi?“ Pomerila je moju ruku sa njenog obraza na stomak. Mogao sam osetiti tu malu tvrdoću. Osećao sam se kao da ću povratiti ali sa lepršavim osećajem. Najluđi osećaj koji sam ikada osetio. „Verujem ti, Ev,“ kažem. „Onda...“ „Roze i ljubičasta,“ kažem. „Učinimo to. Bilo šta što želiš. Za moju kraljicu i moju uskoro princezu.“ Nasmešila se. Čoveče, taj osmeh je...)

OKRENEM SE i bacim ključ iz ruke. Leteo je kroz vazduh i udario u mali prozor u pozadini garaže. Proleteo je kroz njega s lakoćom, staklo eksplodira. 81


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

Zgrabim još jedan ključ i bacim ga kroz vazduh. Soba se zamaglila na par sekundi. Pokušao sam udahnuti ali nisam uspeo. Osetio sam kako mi kolena popuštaju malo. Tada sam se okrenuo, ispuštajući ključ, i spustio glavu na klupu. Napravio sa šaku i počeo uderati njom od klupu, učinivši da sav moj alat poskoči kao da su na skeli rasipajući se kao u jednoj od prokletih Sadieinih knjiga. Kada mi se glava podigla, vidjeo sam čekić. Posegnem za njim. Moj plan je jednostavan. Poništiti ono što sam učinio. Taj trpezarijski sto? Jebeš sto. Razbiću te jebene noge u milion jebenih delova i staviti svaki komadić nazad u Emilyno dvorište. Okrenem se i smrznem. Moja ruka se otvori i ispustim čekić. Nisam bio sam u garaži.

82


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

Poglavlje 9 Slomljen čovek Emily

ČULA SAM lomljavu stakla dok sam sedela na tremu s pivom u ruci. Donekle sam se nadala da će Jake završiti na svom tremu i mogli bi pokušati razgovarati na sekund. Nisam ga videla od incidenta sa majicom i želela sam se izviniti još jednom. Zvuk lomljavine činilo se kao da je odmah do mene. Skočim i potrčim do kraja svog trema i pogledam uokolo. Videla sam svetlost kako dolazi iz Jakeove garaže. Rekla sam sebi da mora da je nešto ispustio. Možda slomio ogledalo ili nešto slučajno. Da nisam trebala istraživati dalje. Čula sam zvuk nečeg kako udara. Stvarno jako. Pogledala sam gore prema kući, i bila je u mraku. Sve o čemu sam mogla razmišljati bila je Sadie. Ako se nešto desilo i ona je u nevolji. Otvorim bočna vrata i siđem stepenicama na travu. Bosa, hodala sam pored svoje kuće u mraku. Prekoračim preko male bele ograde, izbegavajući nekoliko ruža posađenih tako da se ne nabodem na trnje. Hodala sam preko Jakeovog prilaza, dok mi je srce lupalo. Nisam znala šta ću pronaći. Pronašla sam Jakea kako poskakuje, posežući za čekićem. Nisam mogla izgovoriti ni reč. Ustao je i okrenuo se, s čekićem u ruci. Sekund nakon što me ugledao, čekić padne iz njegove ruke i lupi od betonski pod. 83


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

„Emily,“ kaže svojim grubim glasom. Oči su mu izgledale malo usijano. „Jake. Jesi li u redu? Čula sam staklo...“ Tada sam shvatila da je moj trpezarijski sto u njegovoj garaži. Pokazala sam ka njemu. „To je moj sto.“ „Da. Pa?“ „Ukrao si ga?“ „Izbacila si ga napolje,“ kaže. „Ja..pa, da...“ „Pa koja je razlika?“ „Želiš ga?“ „Uzeo sam ga,“ kaže. Slomljen čovek kojem sam bila svedok je sada stajao visoko, kao od kamena, njegovi odbrambeni zidovi tako visoki da sam trebala bocu kiseonika da dođem do vrha. Ovo je bilo sranje na koje me upozorila Carrie. Pa ipak nisam otišla. Zaglavila sam tu. Pitajući se. Brinući. „Gdje je Sadie?“ pitam. „Zašto ti je to važno?“ „Samo pitam, Jake.“ „Sposoban sam da odgajam svoju kćer.“ „Nikada nisam rekla da nisi. Koji je tvoj problem?“ „Znaš šta? Ništa. U stvari, uzeću taj čekić i pobrinuti se za taj sto. Dovršiti ga.“ „Još više ga polomiti?“ „Da. Je li to problem?“ 84


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

„Ti si seronja,“ izbrbljam. „Koji god je tvoj problem, nisam ti ništa učinila. Moramo biti komšije, Jake. Moramo naći zajedničku tačku.“ „Mogla bi prodati kuću.“ „Ti prodaj svoju prvo,“ kažem. Gledala sam kako mu se usne uvijaju. Kuća je verovatno jedino što mu je ostalo od nje. Upravo si ga uvredila. Razpizdila ga čak i više. Bravo, Emily. Jebeno bravo. Jake se sagne i zgrabi čekić. Polako ga je stavio na klupu. Podigao je mali bebi monitor i zagurao ga u zadnji džep. „Jake, žao mi je...“ Uhvatio je vrh stola i podigao. To je učinilo da mi se stomak stisne, što je tako jak. Nisam površna žena, kunem se, ali mišići, tetovaže, loše ponašanje u skladu sa slomljenim srcem... to je smrtonosna kombinacija za mene. Hodao je prema meni, noseći sto. „Šta radiš?“ pitam. „Vraćam ga u tvoju kuću, Emily,“ kaže. „Šta?“ „Popravio sam mu proklete noge,“ kaže. „Šta si mislila da sam radio?“ „Ne znam... čula sam buku...“ „Popravljao sam tvoj sto,“ kaže. „Tako da ne moraš kupiti novi. Samo sam pokušavao biti prijateljski nastrojen jebeni komšija.“ Moje oči se rašire. „Oh daa?“ „Onda ću sam učiniti ovo.“ 85


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

Jake prođe pored mene i nastavi ići. Dole na prilazu i preko trotoara. Gledala sam ga sa strahopštovanjem dok je presecao trotoar i nastavio ići. Tačno na moj trem. Tada su se moja čula upalila i ja počnem trčati za njim. Ko je dođavola ovaj tip? Jedne sekunde izgleda spreman da plače a sledeće je kreten prema meni. A sada je popravio moj sto? Doneo ga u moju kuću? Bez oklevanja, Jake spusti sto dole na trem i posegne za kvakom i okrene je. Moja vrata se otvore i on manevriše stolom, polako ulazeći u kuću. Potrčim preko dvorišta, bosonoga, i preskočim malu belu ogradu. Požurim preko trema i uđem u kuću. Konačno sam imala šansu da se počnem raspakivati ali i dalje su bile kutije svuda. Neke prazne, neke pune. Zidovi su i dalje bili goli dok sam još upijala novu boju zidova. I tu je bio Jake, nosio je sto u trpezariju. Zaustavljajući se i šutirajući stopalima da makne neke kutije sa puta. Jedna kutija je bila sa slikama mene kada sam bila mlađa. Rasule su se sve po podu, plastični okviri udarali su jedan od drugi. Sa režanjem, Jake se nagne napred i spusti sto. Požurila sam za njim i završila na drugom kraju stola, licem prema njemu. Bila sam ljuta. Želela sam ga ošamariti. Ali u isto vrijeme... popravio je sto za mene. Jake stegne kraj stola i protrese ga. Nije se ljuljao. „Eto,“ kaže. „Verovatno čvršći nego kada si ga kupila. Izgrađen na pravi način.“ „Gde si naučio to raditi?“ pitam, gotovo se osećajući očajnom da malo ćaskamo. „Popraviti noge od stola? Ne uče te to na koledžu.“

86


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

„Nisam implicirala...“ „Naučio sam kako preživeti,“ Jake kaže. „I mnogo puta, sranja ne moraju uvek biti bačena. Ne verujem da ljudi znaju kako se brinuti o onome što imaju ili ceniti to. Samo misle da je sve zamenjivo.“ Progutam jako, pitajući se da li i dalje pričamo o stolu. „Jake, hvala ti,“ kažem. „Nisam tražila nove stolove još. Bojila sam kuću prvo.“ Pogledao je uokolo. „Sama si uredila sve?“ „Kuhinju, trpezariju, dnevnu sobu,“ kažem. „I nisam sama, moja prijateljica Carrie mi je pomogla. Iako voli piti pa nije bila neka pomoć s nekoliko čaša votke u njoj.“ „Da,“ Jake kaže, gledajući uokolo. „Izgleda lepo.“ „Hvala ti. Želim odraditi ulaz i gore uz stepenice. Čak i spavaću sobu. Ali sve u svoje vreme.“ Jake se odmakne od stola. Gledao je u mene kao da želi reći nešto ali nije. Umesto toga, dodirnuo je svoj džep i izvukao monitor i poslušao. „To ima dobar doseg, ha?“ pitam. Jake klimne i stavi ga nazad. „Imaš li stolice za sto?“ „Mogu se pobrinuti za to,“ kažem. „Ne želim te razdvajati od Sadie više nego što jesam. Ona je stvarno slatka djevočica, Jake. Ne znam koliko si informacija dobio od centra pošto ima tako mnogo dece tamo. Ali ona je tako ljubazna, deli, čita...“ „Jesi li to ti?“ Jake pita, prekidajući me kao da nije čuo ni reč od onog što sam rekla. Sledeća stvar koju znam, Jake je čučnuo i zgrabio sliku mene. Preko trideset godina života i mojih uspomena je bilo kodenzovano u jednoj kutiji slika. Čak i 87


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

moja jadna baka, njen život je bio zbijen u dve kutije. Te imam gore na spratu i spremljene su na sigurnom. Ove kutije su se pomešale sa stvarima za dnevnu sobu i ne bi trebale biti rasute po podu. A slika mene sa aparatićem i uniformom navijačice iz srednje škole ne bi trebala biti u Jakeovim velikim, istetoviranim rukama. Ali stajo je tu, zureći u sliku, sa nagoveštajem osmeha na licu. „Aparatić, a?“ pita. „Dve godine.“ „Konjski repić na stranu?“ upita, pogledavši u mene. „Kapetan navijačica je rekla da svi moramo to uraditi.“ Klimnuo je. „Ja sam uvek bio previše zauzet radom na autima. Bez fudbala. Bez bezbola. Bez navijačica ikad. Verovala ili ne. Stvar je... kada sam popravio prvi automobil i došao u glavnu ulicu u njemu, oni su dolazili meni.“ „Dobro je znati, Jake,“ kažem. Jake stavi sliku na sto. Onda je otišao po još. Zastenjem ispod daha. Zgrabio je još jedan okvir i uspravio se. „Vau. Gledaj ovo.“ „Ne,“ kažem. Skočim za okvirom i spustim ruku na njega. „Jake...“ Osetila sam kako su mi obrazi pocrveneli. Sada se smejao. Stvarno smejao. To mi je oduzelo dah. Biti mu tako blizu. Biti u stanju namirisati njegovu odeću, njegovu kožu. Videti definiciju njegovih očiju, tamne irise, tamno smeđu

88


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

boju oko njih. Glupa stvar kao njegove obrve blago neujednačene. Savršenstvo njegove čeljusti i vrat koji ju je držao. Znala sam koju sliku ima. Bila je to omiljena moje bake. Ja u glupoj suknjici kada sam imala četiri. Roza košulja sa dugama kako skaču po njoj. I jahala sam jednoroga. Jednog glupog mehaničkog u koji moraš staviti četvrtinu dolara da bi se kretao. I uvek su bili tako stari i rđavi da bi strugali i cičali. Prokletstvo, novac koji se potroši na tu mašinu... Jake se brzo pomeri i ukrade sliku ponovo. Okrenuo mi je leđa i podigao je. „Vau,“ kaže ponovo. „To si ti? Sa plavim kovrdžama?“ „Smešno,“ kažem. „U leto kosa mi posvetli od sunca. I imala sam samo četiri godine. Vrati mi je.“ „Jašeš jednoroga? Je li to kečap na tvom licu?“ Gurnula sam ga malo. Zgrabim ga za levu ruku. Moja ruka klizne sa majice na kožu. Osećajući jake mišiće njegove nadlaktice dole do njegovog zgloba. Moje telo se sudari s njegovim. Bilo je to kao da sam udarila o zid. Pokušala sam dosegnuti uokolo drugom rukom. Grlila sam ga, pokušavajući doći do slike. Jake zakorači napred i okrene se. Sada mi je bio okrenut licem, samo par inča između nas. Spustio je ruke i stajao tamo, visok, širok, grubo prelep. Tako slomljen i nije bio u stanju da to zapravo sakrije. Celi trenutak se promenio. Cela noć se promenila. „Jake...“ On posegnu napred i spusti sliku na sto. Čula sam kako je okvir dodirnuo sto. Inči između nas su razbijeni. Naša tela se dodirnu. 89


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

Drhtavo udahnem. Mirisao je tako dobro. Tako divlje ukusno. Mešavina znoja i sapuna. Hrapavost rada na automobilima, popravljanja mog stola, od toga što je samohrani otac Sadie. Svih stvari zajedno spolja, bez obzira šta se dešavalo unutra. Dok se Jake počeo odmicati unazad, uhvatila sam samu sebe kako mu stežem majicu. Bilo je to na kratku sekundu, ali dovoljno da mu skrene pažnju. Polako pogledam gore u njega. Jake je samo zurio. Besni izgled na njegovom licu. Osmeh je davno nestao. Negova desna ruka se ispruži i samo svojim prstima dodirne moj obraz. Videla sam kako je progutao jako. Seksi, slomljeni čovjek, sad se borio sa onim što njegov um i srce žele učiniti sledeće. Na neki ludi način moj um je radio sto na sat, želeći da me stavi na sto koji je upravo popravio, da vidi koliko je zaista čvrst. Da mi kaže sve što se desilo. Da me pusti da mu pomognem. Iako to nije moj posao. Morala sam se brinuti za sebe. Trebala sam... trebala sam... želela... Onda se desilo brzo. Stvarno brzo. Jakeova ruka je iznenada bila na mom vratu. Bacila sam ruke van i nazad, grabeći rub trpezariskog stola. Njegove usne se sruše na moje, stišćući čvrsto, držeči na brzu sekundu. Počeo se odmicati, oklevajući, usne mu se razdvoje. Dovoljno da me puste da i ja radvojim svoje. Bila sam tako spremna. Tako spremna. Naše usne se dodirnu ponovo i Jake se odvoji skroz. Uhvatim se kako se naginjem napred, moje usne se miču kao kod ribe bez vode. Proverio je monitor u džepu. Okrenuo mi je leđa. „Moram ići,“ kaže. „Sledeći put kada ti treba popravka u kući, izostavi me.“ 90


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

„Nisam ti tražila...“ „I kreči svoju kuću,“ zareži. „Zadrži sva svoja sranja za sebe, Em.“ Postojala je pauza. „Emily.“ „Jake, ne idi,“ kažem. Krenuo je napred. Kroz trpezariju u dnevnu sobu i pravo ka vratima. Ravno napred sada kada je moj pod bio čist od kutija. Otvorio je vrata i zatvorio ih iza sebe. Samo sam stajala tamo i na kraju se nagnula na sto. Jake je bio u pravu. Sto je bio čvrst. Okrenem glavu i posegnem za svojom fotografijom. Moj glupi osmeh. Moja usta prevelika za moje lice. Moje oči nevine. Nisam imala pojma u to vreme kako su stvari sjebane. Oližem usnice i okusim Jakea. Nisam samo želela okusiti njegove usne ponovo. Želela sam okusiti njegovu dušu, šta god je to značilo. Odmahnem glavom. „Kakva noć,“ prošapućem. Poslednja misao mi dođe. Jebeni komšija...

91


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

Poglavlje 10 Trava, koža, suze Emily

Mislim da je reč neprijatno imala novo značenje. Naravno, moja trpezarija je izgledala dobro sa stolom, ali nisam videla sto zbog razmišljanja o Jakeu. Ili ove noći. Čak i kad su dani prolazili jedan za drugim, i dalje sam osećala sveže. Slabo sam ga viđala, čak i na poslu. Doveo je Sadie u školu i stajao na kraju hodnika. Savio bi kolena i zagrlio svoju ćerku. Njegove velike ruke bi se širile preko njenih leđa dok ju je grlio, zatvorenih očiju. Moje srce to nije moglo da podnese. Tada bi ustao, pogledao me i otišao. Bez obzira koliko sam puta stajala na prednjem tremu, na zadnjem tremu, čak i na trotoaru pretvarajući se da gledam u svoju kuću, nikada ga ne bih videla. Ili se približila dovoljno da razgovaram s njim. Nisam želela da se nešto desi. Još uvek moramo biti komšije, i više od toga, želela sam da može da računa na mene. Ako mu je nešto bilo potrebno oko Sadie, bila sam spremna da pomognem. Živela sam kao dete samohranog roditelja, (pa dobro, dede i babe) i dala bih sve da je neko mogao da pomogne kada moja baka nije mogla. Ipak, to nije bio moj posao. Sledećeg dana, obavila sam dva puta. Prvi je bio do prodavnice boja. Izabrala sam boju za ulaz i hodnik. Još jedna nijansa crvenkasto braon boje koja će se slagati sa dnevnom sobom. Ali to je bila vrlo svetla nijansa braon. Shvatila sam da će previše tamna smanjiti stepenice. Postojao je mali prozor na sredini

92


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

stepeništa koji sam volela jer je osvetljavao stepenište. Tepih je bio braon boje a drvena ograda se pružala duž stepeništa. To je bio lagan deo mog dana. Teži deo? Obilazak moje bake. Nisam bila na njenom grobu od kako je sahranjena. Prolazak kroz groblje podsećao me je na ono što se dešava vremenom. Samo se kreće. I na kraju svi padnemo na kolena pred njim. Ali ono samo nastavlja. Stajala sam sa strane, gledajući prekrasni spomenik. Ravni kamen u tlu sa jakrko crvenom ružom u sredini. Njen omiljeni cvet. Nisam rekla ni reči. Samo sam posmatrala. Pustila sam sećanja slobodno od mog uma do srca. Suze su mi ispunile oči. Prisilila sam sebe da se osmehnem, nadajući se da ako je mogla sada da me vidi, videće kako se smejem. Ona bi znala da imam svoju kuću. Znala bi za moj nov posao. Želela bi da me gura da završim sa pisanjem. I dala bih sve da čujem njen glas još jednom. Misleći o tome, iznenada Jake mi se vratio u mislima. Pogledala sam oko groblja. Da li je ona bila ovde? Zadrhtala sam. Stavljajući ruku preko usta. Te misli su me sekle. Bila je tako mlada. Imala malu ćerku. Imala muškarca kao Jake… Morala sam da se okrenem i zatvorim oči. Bilo mi je dovoljno za jedan dan. Požurila sam ka mom autu. Sedela sam tamo, ispred gvozdene kapije grobnice, osećaj slobode je leteo kroz mene. Ali saznanje o sudbini koja me čeka, povlačilo me je natrag na grbolje,

93


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

tamo gde ću imati mesto svog večnog odmora. Mogu samo da želim i nadam se da će proći još mnogo godina do tada. Imala sam iznenadnu potrebu da pišem. Uvek sam čuvala svoju beležnicu pored sebe.

Ivica travnjaka ljubi šljunčanu stazu. Staza vodi napred, ali se nikad ne završava. Duge ruke drveta, vrbe, koja prelepo plače, padaju dole, na zemlju ka onima koji pokušavaju da razumeju. Njen najbolji prijatelj ubrzava, nevidljiv i tih, ali ostavlja njen vetar u daljini, kotrljajući se kao horor film u magli. Ona zgrabi ruke vrbe i povuče ih dole. “Eto, uteši ih sve. Umiri ih sve. To će bitiu redu.” Mi živimo u ovom balonu, okrećemo se i okrećemo, od neba do zemlje, od zemlje do neba. Pa ipak, padamo na kolena, klizimo prstima po travi, kao po kosi naših ljubavnika, I počnemo da plačemo... kao vrba. Kao što je našem srcu potrebno. Svako, ponekad.

Sklopim beležnicu a da ne pročitam ponovo. Nisam znala da li je dobro, loše ili neuredno, šta god. Samo sam imala osećaj olakšanja. Bilo je vreme da se vratim kući i počnem razmišljati o bojenju zidova, opet. Ovaj put, nemam nikakvu pomoć. Carrie je radila svoju dnevnu rotaciju smena kao 94


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

medicinska sestra. Plan je bio da pustim neku muziku, uzmem nekoliko pića i boje. Moža da pišem malo. Na kraju bih morala da pozovem mog urednika i počnem sa pričom šta bi trebalo biti moj sledeći projekat. Dala mi je vreme i prostor, što sam cenila. Ali sam znala da se nadala da sam zavšrila sa tugom i počela pisati. Što i nije baš bio slučaj. Dakle, plan je bio da budem kod kuće. Ostanem kod kuće. Naviknem se na svoju novu kuću i moj život. Ali to je značilo i moje nove susede...

ČUJEM ZVUK kosilice. Provela sam skoro sat vremena u kući i jedva da sam čula korake okolo. Bojenje uopšte nije bila moja stvar. Trebala sam unajmiti nekoga da to uradi. Frustrirano sam uzdahnula. Nazovite me ludom ali sam volela miris sveže pokošene trave. Nisam imala nikakvih alergija, što je bio blagoslov. Tako da mogu da stojim tamo i mirišem. Kada sam otvorila zadnja klizna vrata, shvatila sam da zvuk dolazi iz Jakeovog dvorišta. U svakom slučaju sam izašla napolje. Ništa me neće sprečiti da uživam u mojoj kući. Bez obzira šta je on radio. Šta je on rekao. On je bio taj koji je poljubio mene. Ne ja. Iako sam ja želela još jedan poljubac. Ili više od jednog. Otišla sam do ograde i duboko udahnula polutopao vazduh i miris trave. Volela sam te nedelje pre nego što je počelo pravo leto. Kad je sve bilo mirno, sveže cvetanje i uzbuđenje u vazduhu zbog leta. Ja? Bila sam uvek spremna za pad. Bila sam spremna za oktobar. Ostavljajući promene. Povetarac. Sedenje napolju sa kapuljačom i ćebetom. Piti kafu. Dok list polako pada na sto. To je ono što sam potajno čekala.

95


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

Polako, okrenula sam glavu i slušala i gledala dok Jake nije došao u moj vidokrug, gurajući kosilicu. Ono što nisam očekivala je da ga vidim bez majice. Osećala sam kako mi ruke stežu ogradu jače. Nagnula sam se i gledala. Mala bela ograda je išla kroz dvorište i odvajala moje i Jakeovo dvorište. Što je značilo da ništa nije blokiralo Jakea od mojih očiju. Tetovaže na zadnjoj strani ramena. Tetovaža se prostirala preko njegovih leđa, završavajući sa mastilom na njegovim ramenima. Ali ja nisam gledala samo mastilo. Ne dolazi u obzir. Njegova leđa su bila sva u mišićima. Te linije i mišići i znoj koji je blistao pod suncem. Njegove farmerke, koje su nisko visile, pokazujući liniju njegovih bokserica. Takve mračne stvari su me još uvek vodile u ludilo. Način na koji mu je majica visila iz njegovog levog džepa. Bila sam zahvalna da je majica bila tu umesto na njegovom telu. Osećala sam blago drhtanje, moje telo postaje više uzbuđeno nego što bi trebalo od samog pogleda na njega i to dok on nije znao. Osećala sam se krivom. I čudnom. Gledala sam čoveka koji je na neki način još uvek bio zauzet. Jer šta god da su imali nije se završilo zato što više nisu želeli da budu zajedno. To me je vratilo u stvarnost. I to je učinilo da se osećam… tako pogrešno… Jake se okrenuo na kraju njegovog dvorišta, gurajući kosilicu i dalje, okrenuvši se ka meni. Prednja strana njegovih ramena otkrivala je mišićave ruke, obe ruke ispunjene tetovažama. Mastilo preko njegovih golih grudi, gledalo me je sa svrhom i namerom skoro napola mrtvo, kao da je on bio mašina bez ikakvih emocija. Sklonila sam se sa strane i gledala kako prolazi kroz dvorište. Jedva da je čak i okrenuo glavu, definitivno me ne primećujući. Ili je možda znao da sam bila tamo i jednostavno nije želeo da troši vreme na mene. Što je bilo u redu. Ja samo nisam htela da stvari budu čudne između nas. Šta god da se desilo te noći, bilo je dobto. Bilo je gotovo. Nije bilo bitno. Jake je nestao na minut ili dva, dok je išao duž strane kuće. A onda se vratio niz dvorište.

96


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

Rekla sam sebi da je vreme da bojim. Vratiti se unutra. Završiti tapaciranje okvira. I bojiti zidove. Držati se plana. Drži se plana, Emily. I htela sam. Koraknula sam unazad i počela da se okrećem. Tada sam videla da se vrata Jakeove kuće otvaraju. I napolju je izašla Sadie, jureći punom brzinom. Njene ruke su bile ispružene i bilo je očigledno da vrišti za Jakeom. Ona je plakala. Bila je uznemirena zbog nečega. Požurila sam nazad do ograde, stavila ruku na ustima, htela sam da pozovem Jakea. Nije je čuo. Nije je mogao čuti od buke kosilice. I nije je mogao videti ni čuti sve dok se nije okrenuo za novi krug. Kada je ugledao Sadie, pustio je kosilicu, motor je odmah utihnuo. Sadie je pustila jak plač. Jake je pao na kolena da sretne svoju ćerku. Brzo je uzeo majicu iz džepa i obrisao znoj sa sebe. Ruke su mu se ispružile ka Sadie i zagrlio je. To je bio trenutak kada me je konačno pogledao.

97


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

Poglavlje 11 Čudovište u kuhinji Jake

Trava je trebala biti pokošena još pre nedelju dana. Ali vreme nije bilo prijateljski raspoloženo prema meni. Tako da se sranje koje sam imao vratilo natrag. Bio sam te sreće da sam morao da napravim večeru za mene i Sadie četiri večeri od sedam. Da nije bilo nje, verovatno bih jeo nešto iz mikrotalasne za dva minuta. Ali sa njom, ja sam morao da proverim etikete, sastojke, brinuti o šećeru i masti u hrani. Stvari koje nisam mogao ni da zamislim da ću raditi. Ali čak i tada, bez obzira koliko sam se trudio bilo je trenutaka kada su se sranja jednostavno dešavala. Pomogao sam Sadie da napravi čajanku u svojoj sobi. Rekao sam joj tačno ono što treba da uradi. Bio sam napolju sa kosilicom, ako joj je bilo potrebno da me vidi, bilo je dovoljno samo da pogleda kroz svoj prozor. Da ako joj bude bilo šta potrebno dođe do mene. Da su ulazna vrata bila zaključana i da neće ići blizu njih čak i ako čuje zvono na njima. Iskreno, trebao sam samo da je ostavim da sedi na zadnjem tremu, ali ona je želela da se igra u svojoj sobi. Dakle, to je bilo to. Požurio sam napolje, uzeo kosilicu upalio prokletu stvar i započeo posao.

„Jake, zašto jednostavno ne uzmeš onu sa sedištem? To će biti zabavno.“ „Fuj, ne kupujemo za farmu. Mogu da guram kosilicu.“ „Znaš, prvi put kad se počneš žaliti na ovo, ja ću uzeti ovu... samo da uđe u zapisnik.“ 98


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

Uhvatim je i spustim poljubac na njeno čelo. „Onda se nadam da se nikad neću početi žaliti.“ Ona se smeje i grli me. Tamo u prodavnici, birali smo kosilicu, grlili se i ljubili. Jebiga, naša ljubav je bila svuda i bilo gde. Eto koliko je bila stvarna.

Napravio sam prvi krug i onda skinuo majicu. Bilo je sunčano, toplije nego što je trebalo biti za to vreme godine i nije mi smetalo sunce. Posle drugog kruga osetio sam da sam malo skliznuo. Fokusirajući se na liniju dvorišta. Nije da sam imao nekog da impresioniram. Neće biti hladnog piva da me čeka kada završim. Morao bih sam da ga uzmem. Neće biti lepe žene da me čeka u stolici, nasmešena, gledajući moj znoj na koži. Ali bila je moja susetka. Uhvatio sam je uglom oka, stajala je na njenom tremu, gledajući me. Izbegavao sam kontakt očima sa dobrim razlogom. Šta se jebeno desilo sa njom... sa njenim stolom... slikom... ja kako je grabim za taj poljubac... To je bilo zbunjujuće. Veoma zbunjujuće. Nisam znao šta me je spopalo. Samo biti sam sa nekim. U tom trenutku. Gledajući tu sliku. Osećajući nešto kao sećanje. Pomažući joj. Osetivši novi početak njenog života i šta god da je navelo da kupi tu kuću. Biti sam. Ja sam sam. Izdahnuo sam ispod daha. Želeo sam da odem tamo i kažem joj da ide dođavola unutra. Da baci oči na nekog drugog. Da stane na njenom prednjem tremu. Ili još bolje, da pozove neke prijatelje i počne da koristi njen prokleti sto koji sam popravio. Otišao sam duž kuće i obrisao lice. Video sam zadnji deo moje garaže i slomljen prozor od te noći. Ključ je bio poprilično daleko u dvorištu. Imao sam prilično impresivno bacanje.

99


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

Okrenuo sam red i vratio se niz dvorište. I Emily je bila još uvek tamo, još uvek napolju. Zurio sam napred. Usredsredio sam se na kraj dvorišta. Imali smo ta dva zaista velika stabla. Jedan javor. I jednu jabuku koja nije davala jabuke vredne hrane. Bile su male, neke crvene i jebeno nervirajuće da se bavim njime. Everly je volela to drvo. Želeo sam da ga odsečem, ali sada to ne mogu. Osećaj jeze je prešao preko mene. Mislio sam da je to zbog toga što me Emily posmatra pa sam ignorisao. To je bio čudan osećaj. Kao da je moja unutrašnjost malo podrhtavala. Kao da je mali glas vrištao da se okrenem. Ali nastavio sam da ignorišem. Kad sam počeo da se okrećem za novi krug, Sadie je bila na samo nekoliko metara od mene. Bio sam šokiran na sekundu. Onda sam video izgled užasa na njenom licu. Suze su joj bile po obrazima. Mrzim taj izgled na njoj. Bila je previše lepa da bi se plašila. Da ne pominjem da sam taj izraz video pre nego što... Pustio sam kosilicu i isključio je. Pao sam na kolena i Sadie je bila tu. „Sadie,“ rekao sam. „Šta nije u redu, dušo?“ Ona se tresla. Proklet bio, Jake. Zašto si je ostavio samu unutra? „Čudovište... bilo je tamo... vrištala sam... vrištala sam za tobom...“ „Oh, dušo. Kosilica je stvarno glasna. Žao mi je što te nisam čuo.“ „Vrištala sam tako glasno!“ Povikala je. „Nisi bio tamo! Ja sam mislila da si otišao da posetiš anđele!“ Osetio sam kako se moje srce pretvara u pepeo.

100


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

Spasio sam sebe tako što sam uzeo svoju majicu, obrisao svoju znojnu kožu i zagrlio Sadie. Nije bilo razgovora. Nema objašnjenja. Ni opravdanja. Sadie je zaslužila više od toga. Zaslužila je više nego što sam joj pružao. Sve zato što sam pokušao pokositi travu. I Mickey je imao hrabrosti da mi kaže da ću jednog dana otići na sastanak… da, kako da jebeno ne… Držao sam Sadie čvrsto. Njena glava je bila na mom ramenu. Kada je prestala da drhti ustao sam. Njene noge su se omotale oko mene. Bila je prestavljena da će mene izgubiti sledećeg. Uzeo sam nekoliko dubokih udaha, podsećajući sebe da moram da se potpuno kontolišem kako bih pomogao Sadie da povrati svoju kontrolu. Polako, išao sam kroz dvorište ka zadnjem tremu. Sagnuo sam se opet, i spustio Sadie ispred mene. „Zašto ne sedneš na ljuljašci, dušo?“ Pitao sam je. Skočila je na žutu ljuljašku i spustila lance. Ustao sam i povukao je, gurajući ljuljašku. „Kako je prošla čajanka?“ Pitao sam. „U redu.“ „Samo u redu?“ „Znam da si rekao da u kuhinji nema čudovišta... ali ja sam čula buku tata. Skočila sam. Mislila sam da se mama vratila. Od anđela. Pobegla sam iz sobe. Onda sam se setila... kuhinje... čudovišta...“ Stegao sam vilicu. Cela stvar o anđelima je bila moja greška. Zajebao sam kad se sve desilo. Ono što sam rekao Sadie... „Nema čudovišta u kuhinji.“ Rekao sam. „Kunem ti se. Nekad kuće naprave buku. To je ništa. Trebala si ostati na svojoj čajanki.“ 101


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

„Ali šta ako je mama... ako je ona... Emily...“ Čuo sam kako ime izlazi iz usana moje kćeri. Uzeo sam dvostruki udah. „Šta?“ Pitao sam. Sadie je skočila sa ljuljaške i potrčala preko dvorišta. Pogledao sam i shvatio da više nismo sami. „Emily.“ Rekao sam dok sam ustajao. „Jake,“ reče Emily. „Hej, Sadie.“ „Emily!“ Sadie je vrisnula i skočila na Emily. Gledao sam kako Emily grli moju ćerku i nisam bio siguran kako se osećam zbog toga. „Da li ti treba nešto?“ Pitao sam je. „Kupila sam te saksije za cveće, a ne sviđaju mi se.“ Emily je rekla. „Nadala se da će mi neko pomoći da ih oslikam.“ „Šta?“ Pitao sam, obrisavši čelo. „Videla si me da kosim travu i došla si ovde da me pitaš...“ „Nadala sam se da će mi Sadie pomoći.“ Emily je rekla. Napola sa osmehom. Nisam hteo da priznam kako mi je srce malo poskočilo. Bila je tu da pomogne. Videla je sve. Ona je znala više nego što sam želeo da zna... „Mogu li slikati?“ Sadie je pitala. „Da. Što više nereda to bolje.“ Emily je rekla. „Mogu li naslikati jednoroga?“ „Naravno.“ Emily se osmehnula. Sadie se okrenula i pogledala u mene. „Tata?“ „Možeš.“ Rekao sam. 102


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

Sadie je vrisnula od sreće. „Idem da uzmem Boa da mogu da ga obojim!“ „Sadie,“ Okrenula se i poletela. „Mislila sam da može oslikati njega na saksiji ,“ Emily reče. „a ne da oboji plišanu životinju.“ Pogledao sam Emily. Osetio sam bes. Osetio sam tugu. Osetio sam krivicu. Osećao sam… toliko toga. „Jake, znam.“ Rekla je. „Doneću saksije ovde. Sedeću na vrhu trema. Videla sam kako je prestravljena i shvatila da je to verovatno zato što te je zvala. I ...“ „To je upravo ono što je bilo.“ Rekao sam. „Nekako ludo ponekad, znaš? Kada jebeno odeš da pokosiš travu ali ni to ne možeš bez jebene situacije.“ „Pa, ja sam ovde.“ Emily je prišla bliže. Povukao sam se. „Ti si ovde? Šta si ti, jebeni spasitelj?“ „Vau.“ Emily je rekla. „Samo pokušavam da pomognem. Da ti vratim za popravku stola.“ „Za sto,“ Promrmljao sam. „da, kako da ne.“ „Ne pokušavam ništa više, Jake. Mislim na to, ako ti je ikada potrebna pomoć oko nje. Da je odvedem do škole i nazad kada radim. Dobar sam vozač. Nemam kazni. Nemam saobraćajnih nesreća, osim kada sam u srednjoj školi udarila bakin auto u snežni breg kad sam se parkirala i nisam mogla da se pomerim. Onda sam morala da zovem da...“ „Da li stvarno imaš stvari da Sadie boji ili si to upravo smislila?“ „Nikad ne bih lagala Sadie.“ Emily je rekla. „Znaš na šta mislim.“ 103


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

„Dobro. Izmislila sam. Ali nisam mogla da stojim ovde i da je gledam kako plače. Pripremila sam se da slikam i izašla jer mi se sviđa miris sveže pokošene trave...“ „Sviđa ti se miris sveže pokošene trave?“ Pitao sam. „Da.“ Rekla je. Emily je bila intrigantna. Razbesnelo me je što je bila intrigantna. Zato što je intrigantnost značila distrakciju. „Jednostavno mi je osvežavajuće.“ Rekla je. „Ne znam. Ali, ionako, imam nekoliko saksija koje možemo oslikati. To nije velika stvar. Ne smeta mi da pomognem.“ Samo sam stajao tamo, nesiguran kako da prihvatim situaciju. „Sveže pokošena trava.“ Bilo je sve što sam rekao Emily. Ona je slegnula ramenima. „Kada proživiš poslednjih nekoliko godina kao što sam ja, Jake, onda naučiš da ceniš male stvari.“ „Šta...“ Hteo sam da je pitam šta se desilo u tim godinama. Ponovo... zaintrigiran. Privukla me je. „Emily!“ Sadie je pozvala sa zadnjeg trema. Pogledao sam u Sadie koja je skakutala, noseći Boa u levoj ruci. „Bolje je da idem tamo,“ Emily je rekla. „Mogu da se nosim sa tim da si zao prema meni, Jake. Ali ne mogu da Sadie postane zla.“ Nasmešila se i otišla. Okrenuo sam i gledao razmišljajući o njoj. Nisam bio zao prema njoj. Jesam li? Ja sam samo bio... ja. Takav sam postao kroz poslednje dve godine u ovom neredu. Otišao sam nazad do kosilice i gledao scenu koja se odvijala ispred mene.

104


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

Emily je rekla nešto Sadie. Sadie se smejala. Emily je odšetala do njene kuće. Način na koji je Sadie gledala Emily... Progutao sam teško. Nije bilo ispravno ili pošteno što je Sadie morala da izdrži takvu tragediju tako mlada. Ali da li je to značilo da ona treba da pati bez bilo koje žene u njenom životu? Nikada mi to nije palo na pamet do sada. Nazovite me sebičnim, ali moje srce nikad nije imalo interesovanja ili mesta za bilo kog drugog, osim Sadie. Pa ipak, da li zbog toga Sadie nikad ne treba da dobije pravu ljubav koju zaslužuje. Ljubav majke... po krvi ili obećanju. Odmahnuo sam glavom. Moja usta su odjednom suva, očajna za pićem. Ne za svežom limunadom koju je Everly uvek pravila. Želeo sam viski. Dobar, jak viski. One vrste koja natera da tvoje oči postanu vodenaste a tvoje grlo da gori. One vrste koja natera da tvoj stomak vrišti. One vrste koja tvojoj jetri da lopatu i natera da počne kopati vlastiti grob. Stisnuo sam ručicu i upalio kosilicu. Sekao sam travu dok je Emily donela puno boja i saksije, spustivši sve na vrhu stepeništa trema. Nisam mogao da se setim kada je Sadie izgledala tako srećno. Verovatno ne od kako sam joj dopustio da me našminka pre pet meseci. Osim što je ta šminka bila više kao trajni marker i trebalo mi je nekoliko dana da sve skinem. Što znači da sam dobio malo pakla kod Mickea u radnji. Obišao sam još jedan krug u dvorištu i zaustavio se. Gledao sam kakva je Emily bila sa Sadie. Brižna. Delikatna. Da, radila je iz istog ugla kao u školi. Obučena je da bude takva. Plaćena da bude takva. Ali znao sam da to nije sve. Bilo je nečega tamo. Sadie nije nikoga gledala onako kako je gledala Emily. Osim mene. Osim...njene majke... Emily je dotakla Sadie po obrazu i rekla nešto. Sadie je klimnula. Izbacila je jezik spolja dok je slikala, što je značilo da se koncentriše potpuno dok slika. Emily je prešla iz dvorišta do njene kuće opet.

105


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

Lagano sam počeo da guram kosilicu. Onda se Emily pojavila, noseći dva pića sa njom. Po jedno pivo u svakoj ruci. Zastala je na vrhu njenog trema i pogledala me. Pogledao sam u nju. Podigla je obe boce i slegnula ramenima, smešeći se. Klimnuo sam joj glavom. Donela mi je piće. Hladno pivo. Nakon posla u dvorištu. Neko s kim ću podeliti piće. Uživati... Trebalo mi je još deset minuta da završim sa košenjem. Uzeo sam svoje piće i seo pored ćerke koja je završavala bojenje njenog jednoroga na saksiji. Emily je sela preko puta nas. Ukrao sam nekoliko pogleda ka Emily, pitajući se šta se kog đavola dešava. Onda je Sadie produbila stvari. „Tata, kad završim mogu li posaditi cveće?“ Pitala me je. „Naravno da možeš.“ Rekao sam. „Idemo u prodavnicu cveća da izabereš nešto lepo.“ „A za Emily? Možemo li i njoj izabrati cveće?“ „Naravno.“ Rekoh. „Emily, koja je tvoja omiljena boja?“ Sadie je pitala. „Ljubičasta.“ Emily je rekla. Bila je i Everlyna. „Ljubičasta, tata.“ Sadie je rekla. „Upamti to.“ Dodirnuo sam svoje čelo. „Razumem.“ „Tata, može li Emily doći na večeru? Nas troje. Ne vas dvoje. Nije sastanak.“ „Šta? Ko ti je rekao...“ „Mickey je rekao da ti je potreban sastanak.“ Sadie je rekla.

106


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

Promumlao sam ispog glasa. Proklet da si Mick. Pogledao sam u Emily. „Izvini. Mickey je vlasnik garaže... i ima velika usta...“ „I puši cigare.“ Sadie je rekla. „Tata kaže da to čini da tvoja pluća pocrne.“ „Oh, to nije dobro.“ Emily je rekla. „Ja neću pušiti cigare.“ Sadie je rekla. „Ne. Nikad.“ „Ti si veoma pametna, Sadie.“ Emily se osmehnula. „Pa, hoćeš li ostati ovde na pizzi ili šta?“ Sadie je pitala, tako otvoreno. Emily se nasmejala. „Sadie,“ Rekao sam. „Šta?“ Pitala me je sa stavom šesnaestogodišnjakinje. „Reći ću ti šta.“ Emily je rekla. Spustila je ruku na Sadienu. „Da li znaš šta je odgoda kiše?“ Sadie je pogledala. „Kiše?“ „To znači da daješ nekome obećanje koje ćeš sačuvati za kasnije. Volela bih da ostanem na pizzi s tobom, Sadie. I tvojim tatom.“ Emily je pogledala u mene. Nisam znao da kažem kako se osećam. O svemu. „Ali ja ne mogu danas ili večeras. U redu?“ „U redu.“ Sadie je rekla. „Ti možeš završiti sa slikanjem.“ Rekao sam. „Ja idem da sklonim kosilicu i počistim malo.“ Pogledao sam u Emily. „Da li je to u redu?“ Klimnula je. „Sasvim.“ Nagnuo sam se i poljubio Sadie u glavu. Onda sam ustao. Napravio sam dva koraka i zastao. Okrenuo sam se nazad. Emily je još uvek gledala u mene. 107


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

Progutao sam teško. Osetio sam malo besa. Malo olakšanja. Mnogo ponosa. „Hvala ti.“ Prošaputao sam. Zurili smo jedno u drugo nekoliko sekundi duže nego što je bilo potrebno. Te sekunde su slomile moje srce i promenile moj život.

108


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

Draga Everly Nikad nismo pričali ozbiljno o ovom delu. Što nas dovodi do sledećeg dela. Pokušali smo nekoliko puta ali smo uvek završavali ljubeći se, što je uvek vodilo do nečeg drugog. Mi smo samo živeli u našem sopstvenom svetu. Našem beskrajnom svetu. Naše najveće dostignuće je na neki način bila i naša najveća mana. Postoji jedna stvar o kojoj smo pričali. Ti si je zvala smešna stvar. Tvoj smeh me je upozoravao na smešne stvari. Tvoj način da mi kažeš da te nikad ne prevarim. Everly, prokleto dobro znaš da te nikad ne bih prevario. I svako ko jeste, je bio potpuni seronja. Ali u isto vreme, kako da se ljutim na te ostale momke? Zato što su te oni doveli meni. Čujem ljude kako mi šapuću na uho, Everly. Mrmljanje o tome kako se nekome sviđam. Veruješ li u to. Ja se sviđam nekome? Kao da smo u osnovnoj školi. Čekam da vidim kada će poruka skliznuti ispod vrata. Čekiraj da ako ti se sviđam... Ali shvatam. Ovo je čudno mesto. Novi svet. Ludi svet. Ja ne želim ovaj svet. Nisam mislio da se naselim ovde. Nisam to tražio. Leteo sam kroz prostor i vreme kao divlji čovek dok se ti nisi pojavila. Ti si me zgrabila i povukla na zemlju, Everly. Sada, moje noge su zacementirane za zemlju. Moram da budem ovde zbog naše ćerke. Ipak ja čujem mrmljanje. Ljudi mi predlažu da idem na sastanak i takva sranja. 109


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

Kako? Kako da uradim to? To pitanje izgleda teže nego što zapravo jeste. Pa, nikad nisam mislio da ću ti pisati o ovome, o smešnim stvarima... Da li smo mi još uvek zajedno, Everly? To je pitanje koje ne mogu da shvatim. Nismo se razišli. Nismo rekli da je gotovo. Nismo imali kraj. Nismo povredili jedno drugo, Everly. Mi smo otrgnuti jedno od drugog. Vreme i sudbina su se sudarili u nekom upletenom besu, kažnjavajući mene, našu ćerku, tebe, ostavljajući me bez razloga zašto. Nemam razlog zašto, Everly. Ne mogu živeti tako. Želim da budem u mogućnosti da znam razlog tako da mogu da se suočim s tim. Želim da vidim taj razlog i nosim ga kao podsetnik o tome šta sam tako jebeno zgrešio na svetu, da je neko odlučio da trebaš biti negde drugde. Ali to pitanje me još uvek muči. Da li smo mi još uvek zajedno? Moje srce vrišti da. Moj um vrišti da. Ali u isto vreme i ne. Vreme me povlači napred. Ja sam kao pas na lancu za šetnju. Milja za miljom, bez vode, sunce koje me prži, bez senke. Moje noge su umorne, slabe, gube oslonac. Padam. Ali sam opet povučen. Vreme je jače od bilo čega što ću ja ikada biti, Everly. Sati su moj podrum, naređuju mom telu da izdrži veće težine. Da osetim znoj i bol, da zadržim svoja sećanja ali da dam suze. 110


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

Mi jesmo zajedno, Everly. Samo na novi način sada. Kroz našu ćerku, ja ću te zauvek videti. Kroz našu ćerku ja ću joj pomoći da izgradi snagu tela, ali će ona zauvek imati snagu tvog srca. Ali smešne stvari, Everly. Neko se uselio u kući pored. Ne želim prijatelje. Ne želim ni nove susede. Ali nešto se dešava. Bio je samo jedan trenutak. U tom trenutku osećao sam kao da sam na drugom mestu. Tihom, sam. U drugačijoj kući. Samo na taj trenutak. I ja sam ga izazvao. Ja sam učinio da se dogodi. Ne neko drugi. Ne znam da li grešim, Everly. Stvarno ne znam. Ja samo hoću da si ovde. Želim da te vidim na kauču ispod ćebeta, sa posudom kokica. Kako uzdišeš na neku glupu emisiju. Gledajući tvoje oči, kako postaju vlažne. Kladim se da nisi znala da sam te gledao. Ne TV. Jebeš TV. To sranje je namešteno. Gledajući tebe… to je bila stvarnost. I o tome je ovo priznanje, Everly. Zato što taj trenutak… te smešne stvari… gledajući na to… pa, i to se nekako osećalo kao stvarnost, takođe. VOLIM TE BESKRAJNO. Jake

111


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

Poglavlje 12 Mala usluga Jake

Izašao sam na zadnja vrata i pogledao dole u jednoroga na saksiji, koji je imao ljubičasto i crveno cveće. Pokušao sam da posadim neven ali je prokleta stvar umrla dan kasnije. Sadie je svakako mrzela njegovu zlatnu boju, govoreći da se ne slaže. I vidi slučajnosti, tog istog dana je došla Emily sa svojim cvećem. Cvećem za svoju saksiju i cvećem za moju, ovaj dobro Sadienu saksiju. Tako da su sada drugarice po cveću. Tako ih je Emily nazvala. I one će podsećati jedna drugu svakog dana kako bi bile sigurne da su zalile cveće. Prošla je prokleta nedelja od kada su slikale svoje saksije. Od kada sam kosio travu. Od kada sam imao pivo i gledao Emily kako klizi u senku one koja nije bila tu. Nisam bio u redu s tim. Ipak, Sadie nije mogla da prestane pričati o tome. Što me je dovelo do ovog mog jebenog jutra. Stojim tu sa šoljom crne kafe. Jake, super vrele, koja gori moj jezik kao reči koje odbijam da izgovorim. Mickey je jebeno skliznuo i pao pre dva dana u garaži. Razbio je koleno ali je takođe razbio i glavu. Ludi kučkin sin je samo nastavio da radi, iako je balansirao sledećih sat vremena. Rekao je da to nije ništa što cigarete i kafa neće popraviti. Uhvatio sam ga ošamućenog sat vremena kasnije i naterao da ide u bolnicu. Poslao sam jednog od momaka, Jerrya, da ide s njim.

112


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

Uradili su testove i rekli da ima blagi potes mozga. A njegovo koleno je dobro razbijeno ali ništa nije slomljeno. Šta je Mickey uradio? Pojavio se sledećeg dana na poslu. Ludi kučkin sin je krenuo ispod haube kada je šraf popustio i dobio udarac u glavu ponovo. Ovaj put bio je u nesvesti dobrih deset sekundi. Naređeno mu je da ostane u krevetu dvadeset i četiri sata, ako je moguće i više. Hteo je da zatvori garažu ali mu ja nisam dozvolio. Ne zbog moje lične situacije. Momci su imali prava na dan odsustva zbog bolesti tu i tamo. Da ne pominjem to što smo bili u manjini. Jerry takođe nije radio cele nedelje zato što je njegova žena trebala ići na operaciju. Tako da smo ostali samo ja i Paul u garaži. Ja sam imao ključeve. On nije. Radili smo posao do kraja, obećali smo da ćemo zadržati kupce, ali više od svega toga, trebala mi je usluga od Emily. Normalna dadilja je bila u redu sa dodatnim vremenom. Lisa je bila fantastična, ali radila je samo sa decom koja su bila po godinama za vrtić. Što je značilo da još jedna godina ili dve i mi ćemo biti bez nje. Ali onda će Sadie biti u školi po celi dan. Škola na celi dan. Odrastanje. Uzeo sam još jedan gutljaj vrele kafe i prešao preko trema. Nisam mogao da verujem šta se spremam da uradim. Lisa nije mogla da uzme dodatno vreme jer su njeno dvoje dece imali termin kod zubara na koji su čekali celu nedelju. To je moj svet sada. Jebeni doktori, zubari, brinuti o jebenoj Zubić vili. Kada kašalj nije kašalj. Borba da uzme lekove jer imaju ukus kao sranje. Sve je bilo tako mnogo i tako brzo. Ali da pojednostavim sve – bila mi je potrebna nečija pomoćTako da sam prešao do njenog trema i pogledao u Emilynu saksiju. Isto cveće koje je stajalo na mom tremu. Pokucao sam na vrata. Pola sekunde kasnije, vrata su se otvorila i Emily je izašla sa peškirom na glavi. Pramen njene mokre kose padao je sa strane na njeno rame uvijajući se pri kraju. Boja je bila dosta tamnija zato što je bila mokra. Njeno lice je bilo prirodno

113


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

lepo, bez potrebe za šminkom. I moje srce je govorilo mojim očima da vide sve te stvari. „Jake. Da li je sve u redu? Sadie...“ „Mi smo u redu.“ Rekao sam Naći ću nekog drugog. Uzeću Sadie iz škole i odvesti je u garažu. Ona će mrzeti to ali nema izbora. Neće biti prvo dete u istoriji koje je moralo ići sa roditeljem na posao. Daću joj moj telefon, daću joj neke bojice, neka se igra sa Mickeyovom stolicom za ljuljanje... „Da li ti je potrebno nešto?“ Emily je pitala. „Ne.“ Rekao sam. „Izvini. Nisam želeo da ti dosađujem. Trebao sam da te pozovem ali nemam tvoj broj.“ „Sve što trebaš je da pitaš.“ Emily je rekla sa malim osmehom. Progutao sam teško. Osećam kako mi se vilica steže. „Trebala bi da poliješ svoje cveće.“ Rekao sam. „Samo da te podsetim.“ Okrenuo sam i krenuo nazad. Spustio sam se jedan stepenik. „Jake. Čekaj.“ Zastao sam. „Prešao si preko dvorišta samo da mi to kažeš?“ Okrenuo sam se polako. Skoro da sam bio u istom nivou pogleda sa njom. Nisam mogao da prestanem da gledam u njenu kosu. Njeno lice. Njene oči. Te male i delikatne crte njenog lica koje su je činile tako stvarnom, onih koje se ona verovatno plašila i prekrivala ih šminkom.

114


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

Nakon nekoliko sekundi, ona je klimnula. „U redu. Poliću cveće pre nego što krenem. Hvala za podsetnik. Što se tiče mog broja ako mi daš svoj telefon upisaću ga.“ Dodirnuo sam svoj džep. Moj telefon je bio tu. Baš tu. „U redu je.“ Rekao sam. „Znam gde živiš.“ Emily je podigla obrvu. „Jake, zašto si došao ovde?“ Nisam odgovorio. Prišla je malo bliže. Dotakla me. Osetio sam dodir njene ruke na mom desnom ramenu. Gledao sam kako njeni prsti klize po mom ramenu. Njeni nokti su bili crvene boje, izguljeni pri vrhu. Ona je bila onaj tip žene koja je volela udovoljavati sebi, ali nikad nije imala vremena. A ako bi imala, to bi bilo jednom u mesecu. I iz nekog razloga sviđalo mi se to. Razumeo sam to. „Jesi li siguran da je sve u redu?“ Pitala je. Spustio sam se još jedan stepenik. Stavio distancu između nas. „U garaži je danas ludilo.“ Rekao sam. „I mi smo dosta oslabljeni. Obično bih pitao Sadienu dadilju da je čuva ali ona danas ne može. Tako, da sam sjeban.“ „U redu.“ Emily je rekla. Stegao sam pesnice. „Tako da pretpostavljam da sam došao da te pitam da mi pomogneš. Da je paziš dok se ne vratim sa posla. Platiću ti koliko želiš za tvoje vreme. Siguran sam da će...“ „Jake. Biću srećna da pomognem.“ „Zaista?“ „Da.“ „U redu.“ Rekao sam. „Pokupiću je posle škole i odvesti kod Lise. Pozvaću Lisu i reći joj...“ „Jake,“ Emily je rekla, smešeći se. 115


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

„Šta?“ Ispalio sam. Osećao sam kako mi se usne izvijaju. „Zašto mi ne dozvoliš da se pobrinem za nju kad završim? Ostajem obično dvadeset minuta nakon što deca odu. Dovešću je ovde. Mogu je paziti u mojoj kući ili u tvojoj. Kako god ti želiš.“ „Stvarno?“ Pitao sam ponovo. „Da.“ Rekla je opet. Cela ta stvar sa traženjem pomoći nije bila moja stvar. Ali imao sam pomoć. Odmah na vratima pored. Spustio sam se još jedan stepenik. „U redu. Imam dodatno sedište za auto za nju. Ostaviću ga na tvom tremu. Uveriću se da ima i dodatni ručak.“ Posegao sam za novčanikom. „Dozvoli mi da ti dam novac za večeru...“ Emily je spustila ruku na moju. Njeni prsti su skliznuli između mog palca i kažiprsta, grabeći moju ruku. „Jake. Imam ovo. Samo idi na posao. Uradi ono što trebaš.“ „Dozvoli mi da znam cenu.“ „Nema cene.“ Okrenuo sam se i stegao vilicu. „Vidi, Emily, neću pretvoriti ovo u nešto što nije.“ „Na šta misliš?“ „Znaš tačno na šta mislim.“ „Isprobaj me, Jake.“ Rekla je. „I učini to brzo ili ćemo oboje zakasniti.“ I onda su reči poletele. Pre nego što sam stigao da razmislim šta govorim. „Zato što ne želim da ovo bude neka stvar. Naša stvar. Jednostavno stvar. Pitam te za uslugu. I platiću ti za to kako ne bi bilo emocija ili povezanosti sa ovim. Ja sam u škripcu i nisam te trebao ni pitati. Zato što sam znao da ćeš pristati. Bićeš ekstra ljubazna i nećeš hteti novac. Dakle zašto? Zašto radiš ovo? A? Zbog onoga što sam 116


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

ti rekao jednom? Misliš da se ne bavim dovoljno sa sažaljivim sranjima svakog dana? Ili je nešto drugo u pitanju?“ „Vau,“ Emily je prošaputala. „Zaista si dobar, Jake. Zaista jebeno dobar.“ „Dobar?“ „Da učiniš da se neko ko pokušava da pomogne oseti kao govno. Kao da radim nešto pogrešno. I ne, Jake, nije u pitanju sažaljenje. I ne znam ništa što si mi rekao jer ne želiš o tome, samo si jednom dao jedan komentar. Da li sam te pitala nešto od tada? Ne. Znaš li zašto? Poštovanje. Ti si došao na moja vrata da me pitaš za pomoć. Želiš da me platiš? Fino. Plati me. Zabole me. Ja samo pokušavam da budem dobra osoba. Možda samo verujem da treba pomoći. Da si uzeo samo pet sekundi da se izvučeš iz svog dupeta i postaviš mi pitanja o mom životu, ti bi znao da sam provela poslednjih pet godina brinući o svojoj baki koja je bila na smrtnoj postelji i da zato sada živim ovde. Zato radim u školi. Zato želim tebi da pomognem, Jake. Zato što znam kako je boriti se i brinuti za nekog koga voliš, a ponekad je to zaista... iritantno. Ali svakako, Jake, samo ti nastavi da se skrivaš. Popravi moj sto i slomi svoj prozor. Pitaj me za pomoć i nateraj da se osećam kao govno. Šta god ti želiš.“ Usisala je vazduh, izgubivši dah. Udarac u moje dupe nije bio lak ali čini se da joj je doneo olakšanje. Zatreptala je brzo, terajući suze na ivici oka. Sranje. Rasplakao sam svoju novu susetkinju. Ptice su cvrkutale svuda oko nas, uzbuđene zbog novog dana. Trebao sam da izaberem jebenu stranu. Da li ne. Ili je pitati za pomoć ili ne. Umesto toga pokušao sam da povučem Emily u moju vatru. Progutao sam teško ponos i pogledao Emily u oči. „Imam rutinu. Tako prolazim kroz dane. Pokušavam da ne mislim mnogo u budućnosti. Samo pokušavam da budem ovde, upravo sada. Kada mi se rutina poremeti, stvari se otrgnu kontroli. Mogao sam jednostavno povesti Sadie u garažu sa mnom. Ali sam 117


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

pomislio da možda treba imati nekog sa kim da bude. Sviđaš joj se. To bi bilo nešto lepo za nju. Nisam želeo da to postane...“ „Pedeset.“ Emily je rekla. „Šta?“ „Sat. Pedeset dolara po satu. To je moja cena.“ „To je tvoja cena?“ Pitao sam. „Želeo si cenu, dobio si je. Plus novac za hranu. I možda ću naučiti Sadie kako da jede jastoga večeras.“ Sada je bila ljupka. Njene oči su se raširile. Njena desna obrva podignuta. Njene usne blago izvijene, a desna ruka podignuta, spremna da me ošamari ako kažem nešto pametno. Opet, zašto sam dođavola to primećivao? Čak i kad se smešila njene usne su imale tu blagu liniju. „Pedeset po satu.“ Rekao sam. Posegnuo sam za svojim novčanikom i izvukao šezdeset dolara. Pratio sam njen blef i stavio joj novac u ruku. „To ti je za početak. Ostaviću dodatno auto sedište na tvom tremu.“ Emily je povukla ruku. „Znaš ja...“ „Verovatno će mi trebati tvoj broj telefona. Da bi ostali u kontaktu. Dosađivaću ti sve vreme. I moraćeš verovatno da mi šalješ slike na svakih trideset minuta.“ Nacerila se opet. „Da. Daj mi tvoj broj, Jake. Poslaću ti poruku odmah.“ Upisao sam moj broj, stomak mi se uvijao od krivice dok sam gledao kako piše poruku. Primetio sam kako se njena kosa lagano suši. Kako postaje malo svetlija. Kako se krajevi sve više uvijaju. Prestani. Jake. Prestani. Moj telefon je zavibrirao u džepu. Posegao sam za njim. 118


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

„Čekaj,“ Emily je rekla. „Samo pročitaj kad stigneš kući.“ „Šta?“ Pitao sam Slegnula je ramenima. „Bolje je da polijem cveće, Jake. Ne želim da se osuši. Sadie bi bila ljuta na mene.“ „Ne želiš da se Sadie naljuti na tebe,“ Rekao sam. „Ona može biti loše volje kao...“ ...kao njena majka... ali ja sam znao sve trikove... kako da izmamim osmeh njoj... i njenoj majci takođe... Opet je bila ona čudna tišina. „Ona će biti u redu sa mnom,“ Emily je rekla. „Ako možeš ostavi ključ ispod otirača svoje kuće. Ako mi veruješ. Ako ne, nema brige. U najgorem slučaju Jake, ako postane nervozna dovešću je do garaže da te vidi.“ Emily je govorila sve prave stvari i to me je razbesnelo. Zato što nikad nisam mislio da će mi neko govoriti prave stvari ponovo. Ponos mi je opet imao ukus sranja kad sam progutao i klimnuo. „Hvala ti, Emily.“ Rekao sam. „Nisam mislio... ranije...“ „Tata!“ Glas je vikao. Okrenuo sam se i video Sadie kako stoji na tremu, njena mala glava se propinjala preko ograde. Pokazala je na svoju umršenu kosu. „Ozbiljno? Pogledaj moju kosu!“ Nasmejao sam se. „To je moj život.“ Rekao sam Emily. „Od četiri do četrnaest. I ja nisam spreman za bilo šta od toga.“ Okrenuo sam se i krenuo nazad. „Jake.“ Emily je rekla. Pogledao sam nazad. „Sve će biti u redu.“ Nisam rekao ništa. Emily se okrenula i ušla unutra. Sadie me je pozvala ponovo.

119


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

ZABORAVIO SAM potpuno na poruku dok nisam ostavio Sadie. Onda sam krenuo ka garaži i setio se toga. Izvadio sam svoj telefon. Sada imaš moj broj. I imaš moje vreme ako ti je nekada potrebno da pričaš. O sebi. To nije sažaljenje. To je briga. Zurio sam napred. Spustio sam telefon na sedište pored mene. Mislim da sam našao nešto gore od biti sam i slomljenog srca. Našao sam nekog ko brine i nisam znao kako da podelim svoje slomljeno srce s njim.

120


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

Poglavlje 13 Ključ i poljubac u obraz Jake

Gurao sam ključ i prokleti zavrtanj nije hteo da se pomeri. Radio sam na njemu pet minuta. To je ipak bila moja krivica. Bilo je vreme kada sam trebao da uzmem Sadie i odvedem je u Lisinu kuću. Cela ta rutinska stvar mi je davala tužan osećaj udobnosti. Držati stvari pod kontrolom i ići napred. Gde sam išao napred? Nisam imao jebenog pojma. Ali ići napred je bilo dobro. Ići napred je značilo da će rane zarastati ili je bar meni tako rečeno. Oslobodio sam stisak oko ključa i ustao. Bacio sam prokletu stvar na klupu i zgrabio krpe da obrišem ruke. Brisao sam ruke nekoliko puta dok sam stajao na vratima garaže i posmatrao prilaz, zureći u prazno. „Treba li pomoć, šefe?“ Paul me je pitao i spustio šolju kafe dole. „Ne.“ Rekao sam. „Samo mi nije trenutak.“ „Misliš o svojoj devojci?“ „Huh?“ Pitao sam zamišljajući Emily. „Tvoja devojčica. Sadie. Tvoja ćerka.“ „Oh. Da. Da. Tako je.“ „Mogu da pazim na mesto.“ Paul je rekao. „Ako ti je potrebno da odeš po nju.“

121


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

„Hvala. Dobro sam. Međutim, učini mi uslugu. Popusti zavrtanj na motoru. Jesi li završio sa zamenom ulja?“ „Sve je završeno. Ulje, filteri, obrisao spoljašnost i usisao unutrašnjost.“ „Nalepnice na prozorima?“ „Sve šefe.“ Reče Paul. „Dobar posao. Dopusti da obavim brzi poziv. Onda ćemo proveriti ovaj motor i tom SUV-u sa strane verovatno trebaju kočnice. Proveri i reci mi. Pozvaću ga. On je sin starog pušača i sigurno misli da ćemo ga prevariti.“ Paul se nasmejao. „Razumeo šefe. Radim na tome.“ „Paul, jesi li jeo nešto?“ Pitao sam. „Ne. Zašto?“ „Skloni taj zavrtanj a zatim pozovi i naruči nam pizzu. Na moj račun. Cenim tvoju pomoć danas.“ „Hvala, šefe.“ Ušao sam u kancelariju i spustio se u Mickeyevu fotelju. On je bio kući, odmarao. Imao je zakazano sutra kod doktora i znajući njega pojaviće se u garaži bez obzira na sve. Uzeo sam telefon i zurio u njega. Nema poruke još uvek. Spustio sam telefon i prošao rukom kroz kosu. Morao sam da joj verujem. Morao sam da verujem Emily. Nisam želeo da joj pošaljem poruku i odvučem njen pogled sa puta na delić sekunde. Delić sekunde je bila stvar koja je odvela Everly od mene. Naslonio sam se na stolicu a ona je udarila o zid. Moj telefon je počeo da zvoni. Zgrabio sam ga. „Mickey?“ Pitao sam. „Jake. Kako ide?“ 122


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

„Zašto me dođavola zoveš? Šta nije u redu?“ „Ništa. Samo da proverim garažu.“ „Koju garažu?“ Pitao sam. „Smešno. Stvarno smešno. Zezati momka koji je imao potres mozga.“ „Nisi imao prokleti potres, Mickey. Tvoj mozak je uvek potrešen.“ „Pa, kad živiš kroz godine koje ja imam...“ Obišao sam sto i otvorio vrata kancelarije koja su vodila u hodnik. Bio je veći od njegove kancelarije. „Hej, Mick, imaš lli trenutak za mene?“ „Ja sam na prokletom kauču. Nemam ništa više osim vremena. Šta ti treba?“ „Ovo nema nikakve veze sa garažom.“ Rekao sam. „I kada završimo sa razgovorom jebeno zaboravi na njega.“ „To neće biti teško s obzirom na moju glavu sad.“ Mickey je rekao sa slabim smehom. „Kada je Laura...“ Oklevao sam da kažem tu reč. „Umrla.“ Mickey je rekao. „Samo reci, Jake. Kada je Laura umrla.“ „Kada je Laura umrla... i svi su ti smetali...“ „Šta me pitaš?“ „Da li si ikada izašao sa nekim?“ „Izašao?“ „Da. Zaljubio se? Pokušao?“ Mickey je ispustio uzdah. „Doći kod mene za takav savet je loše, Jake. Ne znam kako da odgovorim na tvoje pitanje. Voleo bih da jesam. Samo prati svoje osećaje. Svoje srce. Najgora stvar koja ti može desiti na sastanku je da ti se ne 123


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

sviđa. Tako da je nećeš pozvati opet. Mislim, nije da ćeš pitati nekog da se uda za tebe, zar ne?“ I proklet bio ako nisam u tom trenutku pogledao kroz prozor i video Emily kako parkira auto. „Hej, Mick, moram da idem.“ Rekao sam. „Izvini, Sadie je ovde.“ „Oh, da. Jake?“ „Da?“ „Ne mogu da ti pomognem oko saveta zato što ja nikad nisam imao dece. Ti imaš Sadie. Ona će zauvek biti broj jedan u tvom životu. Ali nemoj zaboraviti, njoj fali neko u njenom životu. Više od onoga što si ti i što ćeš ikada biti. Zato ako neko uđe u njen život i može i želi da popuni tu prazninu, ne znam hoćeš li je moći zadržati od toga.“ Otvorio sam vrata i gledao Emily kako izlazi iz auta. Otvorila je zadnja vrata i pružila ruke da uzme Sadie. Zgrabila je Sadienu torbu, smešeći se. Sadie joj je uzvratila osmeh. Srce me je zaboleo. Osetio sam kako mi suze ispunjavaju oči. Koraknuo sam unazad i uhvatio koren nosa. „Mick, stvarno moram da idem. Hvala ti.“ „Da. Idi obavi svoje stvari.“ Završio sam poziv i namestio osmeh na lice. Požurio sam napolje i kada me je Sadie ugledala, potrčala je ka meni. Spustio sam se dole na kolena i čekao da skoči u moje ruke. Moj nos je pojurio da uhvati njen miris. Voćni sapun na rukama. Miris šećera od ručka. Obmotao sam ruke oko nje. „Nedostajala si mi.“ Prošaputao sam. „Nedostajao si i ti meni, tata.“ Ustao sam, podigavši Sadie sa mnom. 124


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

Emily je stajala ispred. Nosila je papirnu kesu u rukama. Podigla je. „Ručak.“ Rekla je. „Oh?“ „Sadie je insistirala da ti napravimo sendvič sa buterom.“ Emily je rekla. „Tako da ne budeš gladan tata.“ Sadie je rekla. „Vau.“ Rekao sam. „To je fenomenalno. Hvala, dušo.“ Poljubio sam Sadie u obraz. Nasmejala se i gurala me, uvek je mrzela kada je moja brada golicala. Pogledao sam Emily. Odvojila je vremena da se igra sa Sadienom idejom. Da mi naprave sendvič. Da je doveze ovde. Spustio sam Sadie na zemlju. „Hej, dušo, zašto ne odeš u Mickeyevu stolicu na trenutak. Želim da razgovaram sa gospođicom Emily.“ „Mogu li dobiti tvoj telefon?“ Upitala je. Dao sam Sadie moj telefon i otrčala je. „Pedeset dolara na sat i dobijem besplatni ručak?“ Pitao sam. „Da, ali to je moj ručak.“ „To je dobro, huh?“ „Nemoj biti tako oštar.“ „Oh, ali hoću.“ Rekao sam. Tišina. Sekunde su prolazile. „Imala je odličan dan.“ Emily je rekla. „Svratiću odavde i zgrabiti nešto za večeru. Nešto što ne želiš da jede?“

125


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

„Ima četiri godine.“ Rekao sam. „Sve dok ne hvata viski u baru ja sam u redu.“ „Dobro. Ne viski.“ Emily se nacerila. „Smešno.“ Rekao sam. „Vodim je natrag.“ Rekla je. „Samo je htela da navrati. Postala je malo nervozna kada je videla da te nema u vreme kada obično završiš.“ „Hvala na tome, Em.“ Em. Opet? Stvarno? „Gospođice, Emily.“ Rekao sam. „Ne zovi me tako. čudno je.“ „Da?“ Pitao sam. „Zašto?“ „Ne znam. Jednostavno je čudno.“ Emily je napravila korak i moja ruka se podigla. Dodiruno sam njen levi kuk da je zaustavim. Da je zadržim u mestu. Zurio sam napred, ne gledajući u nju. Osećao sam da mi se prsti malo zatežu. Prokletstvo. Polako, okrenuo sam glavu udesno. Gledali smo jedno u drugo. „Hvala ti.“ Rekao sam ponovo. „Samo da znaš, šta god da kažem, šta god da uradim, cenim ovo.“ „Znam.“ Reče Emily. „I ne pokušavam da uradim ništa smešno ovde, Jake. Brinem. Pomažem. To mi daje smisao da idem napred.“ Povukao sam je malo i Emily se nije opirala. Približila se. Nagnuo sam se više nego što sam trebao i spustio usne na njen obraz. Osetio sam krivicu ali i još nešto. Osetio sam kako njena ruka dodiruje moju i tada sam se povukao. Sekundu kasnije, Sadie me je pozvala. Otišao sam ali sam shvatio nešto. Nisam mogao da se izvučem iz onoga što sam počeo osećati.

126


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

Poglavlje 14 Zadrži sedište i glitere Emily

Izašla sam iz kuhinje sa malom činijom kokica i zaledila se na trenutak. Nije bilo tako davno kada sam svojoj baki donosila kokice za večernje vesti, a zatim rialiti šou. Za ženu čiji um nije bio tu već dugo vreme volela je njene rialiti i gledala je sve. Za nju, to su bile proslavljene sapunice. Večeras je bilo drugačije. Čula sam zvuk crtaća sa TV-a, dok je tanak glas pitao za pomoć oko triangla. Sadie je sedela na kauču, ispruženih nogu na stočiću za kafu, sa ćebetom preko njih. Bila je udubljena u TV. Nešto u vezi toga… pa, osećalo se tako pravo. Kao da mi život koji sam imala sa svojom bakom nije bio potreban. Nije kao da ću se okrenuti i žaliti što sam joj pomagala, samo osećaj… šta sam sve propustila. Ali imam sada. Čak iako je to samo ćerka mog suseda. Dala sam Sadie kokice. „Molim te, uzimaj samo po jednu.“ „U redu, gospođice Emily.“ Rekla je. „Mogu li dobiti i mleko?“ „Naravno. Mogu li ti verovati sa čašom bez poklopca?“ Sadie slegnu ramenima. „Ponekad prolijem stvari. Ne namerno.“ „Naravno da ne.“ Rekla sam. „Pa, nemam čašu sa poklopcem. Znači, dobijaš bez.“

127


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

Donela sam Sadie malu šolju mleka i sela na kauč pored nje. Bila sam zapanjena koliko je dobro znala da koristi daljinski. Dođavola, nisam ni sama znala šta su ti svi tasteri mogli uraditi, ali Sadie jeste. Pronašla je upravo onaj šou koji je želela da gleda. Morala sam priznati – pogledala sam u sat i shvatila da je vrlo malo vremena gledala crtaće. Nisam mogla da zamislim da sedim tamo i slušam te zvuke čitav dan. Ali Sadie je izabrala nešto edukativno i interaktivno. Vikala je odgovore na televiziji kao da su je mogli čuti. Pljuvajući kokice iz njenih malih usta, skakajući kada bi odgovorila ispravno. Njene čarape bi trebale biti svetlo ružičaste boje, ali sada su bile mnogo tamnije, zbog toga što ih je previše koristila. Samo mali detalji koje sam primetila... Sadie okrenu glavu i pogleda me. „Napolju je mračno.“ Njena mala ruka počivala je u posudi sa kokicama. Neki lik je pitao gde je crvena lopta. Iza tebe, prijatelju, ispod stolice... Sadie nije odgovorila. „Šta nije u redu s mrakom?“ Pitala sam je. „Tata je uvek kod kuće, pre nego što padne mrak.“ „Oh, naravno. Pa, tvoj tata radi duže večeras, zar ne?“ „Ali mračno je?“ „U garaži ima svetla, Sadie. I svetla koja se pale napolju.“ „Znam,“ rekla je. „Ja samo...“ „Nedostaje ti“ Rekla sam, smešeći se. Slegnula je ramenima. Stavila sam ruku oko nje. „U redu je, Sadie. Ako želiš možemo ići u tvoju kuću. U tvoju sobu.“ „Ne.“ Reče ona. „Sviđa mi se ovde. Sviđa mi se tvoja kuća. Uvek je u neredu.“ Nasmejala sam se. „Hvala, Sadie.“ 128


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

„Šta?“ „Ništa,“ rekoh. „Znaš, neće uvek biti ovako neuredno. Još uvek nisam sve raspakovala.“ „Živiš ovde već kao četrdeset dva meseca.“ Reče Sadie. Uzela je gomilu kokica i vratila se svojoj emisiji. Opet sam se nasmejala. Četrdeset dva meseca. Odakle li je to izvukla? Vratila sam se u kuhinju da stvari dovedem u red. Stajala sam pored sudopere, ispirajući ostatke jela i stavljajući suđe u mašinu, kada sam uhvatila svoj odraz u prozoru – napolju je mračno a svetlo u kuhinji - i zaustavila se. Ovo je mogao biti moj život. Da sam otišla na koledž. Pa, završila sam koledž. Da sam upoznala nekog tamo. Možda da sam izabrala za studiranje nešto drugo, nešto više stvarno, oko čega su me ljudi stalno zadirkivali. Cela ideja kreativnosti mi je bačena u lice kao da je nešto pogrešno. Odatle, život se malo okrenuo više nego što sam bila zabrinuta oko toga. Ali sve je nekako uspelo. Bila sam jedna od srećnika koji su dogovorili knjigu. Da imam objavljenu stvar. Da živim od toga. Dok se sve nije promenilo. Osećajući pritisak sa svih strana, vratila sam se u školu i stekla stepen obrazovanja. Rečeno mi je da je to logična stvar sa kreativnim pisanjem. Sve što sam radila je da sam slušala druge, dok konačno nisam odlučila da slušam samu sebe. Tada je došao poziv za moju baku. Obrisala sam ruke i uključila tajmer na mašini za suđe na četiri sata. Bilo je kao magija da se probudim sledećeg jutra i zateknem čisto suđe. Takve male stvari su mi bile važne. Proverila sam svoj telefon. Ništa od Jakea. „Dakle, Sadie, mislim da je naš projekat...“

129


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

Sadie je glava bila naslonjena na stranu. Ruka joj je bila u posudi sa kokicama. Zaspala je. Nasmešila sam se od uha do uha. Njena neuredna, tamna kosa padala joj je na lice. Njeno malo srce, um i telo su trebali odmor nakon tako napornog dana. Uhvatila sam telefon i snimila sliku. Poslala sam Jakeu sliku uz poruku: Pretpostavljam da je neko imao dug dan. :) Spustila sam telefon na stočić za kafu i zgrabila jastuk i ćebe. Lagano sam pomerila Sadie, tako da je nisam probudila. Držala sam joj nežno glavu, dok je nisam spustila na jastuk. Bacila sam ćebe na njeno malo telo i povukla ga do njene brade. Stavila sam par jastuka na pod, u slučaju da se pomeri i padne sa kauča. Povukla sam se u trpezariju i uzela Boa, plišanog jednoroga i donela ga Sadie. Podigla sam joj desnu ruku i polako ga spustila. Brzo je pomerila ruku i stisla ga jako. Promrmljala je nešto. „Laku noć, Sadie.“ Prošaputala sam. Nagnula sam se napred uz naglu potrebu da joj poljubim obraz. Ali sam oklevala. Povukla sam se. Pala sam na dupe i sedela tamo u šoku. Da li je to bilo predaleko? Da li je to bilo pogrešno? Nisam bila sigurna da li postoje stvarne linije za prelazak, ali sam osećala da sam opasno blizu jedne. Završila sam sa suzama u očima, gledajući gore i brzo treptavši. Možda je malo iracionalno, ali se trenutak stvarno srušio na mene. Mala Sadie je već dugo odlazila u krevet bez poljupca za laku noć od svoje majke. Bez poljupca od žene, neko ko bi mogao da bude njena majka. Zurila sam u Sadie nekoliko minuta. To dragoceno lice. Nije izgledala kao Jake, bez uvrede za njega. To je značilo da je sve pokupila od majke. Progutala sam jako. Odjednom, osećala sam se krivom. Kao da sam slomila nečiju igračku. Način na koji sam se osećala za Jakea. Način na koji sam prihvatila Sadie. Uhvatila sam dubok dah. 130


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

Moj telefon je zavibrirao. Odgovor od Jakea: Dolazim uskoro. Ne mogu da verujem da je zaspala tamo. Ona spava samo u njenom ili mom krevetu. Učinila si neverovatnu stvar, Emily. Hvala ti. Nasmešila sam se dok je suza pala iz mog desnog oka. Popela sam se i sela na kauč. Uhvatila sam beležnicu, imala sam neverovatnu želju da pišem. Ali sve o čemu sam mogla razmišljati bila je jedna stvar. Htela sam da obećam Jakeu i Sadie... ali nisam se mogla takmičiti sa ljubavlju koju su oboje izgubili...

JAKE MI JE POSLAO PORUKU kad je bio na vratima. Vidite, nešto poput toga me je udarilo u stomak. Udarac od ruke koja je držala milion leptirića. Taj visok, jak, grubi izgled ipak je imao nežno srce da zna da ne kuca ili zvoni na vratima. Otvorila sam vrata i Jake je stajao tamo u istoj majici u kojoj sam ga videla ranije, prljava i pripijena uz njegovo čvrsto telo od sati znoja napornog rada. Njegove oči su izgledale umorne i na licu je imao ostatke prljavštine i ulja. „Hej.“ Prošaputala sam. „Hej.“ Rekao je. „Još uvek spava?“ „Čvrsto spava.“ „To je neverovatno. To je dobro. Ako ostane previše kasno sutra dobije divlju stranu, i niko ne treba da iskusi tu Sadienu stranu. Postane previše hiperaktivna...“ „Napravili smo projekat za tebe Jake.“ „Oh?“

131


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

„Zaista si joj nedostajao. Bilo je nekoliko trenutaka kada sam pomislila da će poludeti. Tako da sam joj na kraju rekla da ti napravimo nešto.“ „Prokletstvo,“ reče on, trljajući svoje čelo. „Žao mi je, Em... ona...“ „U redu je, Jake. Ti si njen otac. Ima pravo da joj nedostaješ. Bez obzira na sve. Znam da bi i meni... ma kako god.“ Da imam roditelje i meni bi nedostajali. Pa, ja imam roditelje, ali oni jednostavno ne... mislim, ne znam ko su oni. Pa mi zaista ne mogu nedostajati. Mislim, nedostaju mi. Nedostaje mi ideja o njima. Nedostaju mi u smislu da zamišljam šta su sve trebali da učine za mene. „Jesi li dobro?“ Pitao je. „Izvinjavam se. Da. Um... hoćeš li ući na trenutak? Pokazaću ti šta smo napravile. Samo što se osušilo.“ „Osušilo?“ „Da.“ „Šta si uradila...“ „Šta?“ „Reci mi da te je uvukla u lepak i glitere?“ „Vrlo je uverljiva,“ rekla sam sa osmehom. „Ona će biti sjajan advokat jednog dana.“ Jake je uzdahnuo. „Kako da ne. Gliter. Mrzim te šljokice. Znaš, sa svim sranjima kojima se bavim u životu, imam mentalnu listu stvari koje mrzim. Fleke od kečapa na odeći, žvakaće gume i šljokice. Siguran sam da ima toga još ali trenutno se osećam kao velika pičkica.“ Smejala sam se. Jake je bio jako visok. I njegova ramena su bila previše široka da se uklope sa mojim vratima. Izgledao je zeznuto sa tim tinjajućim očima i vilicom koja je 132


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

izgledala kao da je sagrađena od kamena. Nije bilo ništa slično pičkici na ovom muškarcu. I ako je pomislio da ga je trenutak kada pere Sadienu odeću učinio manje muževnim, onda je trebao osetiti rupu u mom stomaku... osećaj koji se polako spuštao dole, dole, dole... niz moje telo. „Dozvoli da ti pokažem.“ Rekla sam. „Treba li ti piće? Pivo? Ona je na kauču, Jake. Slušala sam celi dan kako glasovi sa TV-a govore o bojama i oblicima. Treba mi interakcija odraslih.“ Interakcija? Osetila sam kako mi lice gori i obrazi primaju polako crvenu boju. Reč interakcija dok sam gledala Jakea učinila je da moje misli polete... „Naravno.“ Rekao je Jake. „Dozvoli mi samo da prvo poljubim svoju ćerku.“ Ušao je u kuću i otišao Sadie. Zaustavio se i pogledao u jastuke na podu. „Ne znam da li nemirno spava.“ Šapnula sam. „Nisam želela da padne i udari u pod.“ „Ima tepih.“ Prošaputao je. „I nije visoko.“ „Pa? Nisam htela da se povredi. Ili uplaši.“ Jake se nasmešio. Pravi, pravi osmeh. Pao je na jedno koleno pored svoje ćerke. Njegova velika ruka dotakla je njenu malu glavu, skoro je pokrivajući. Nije me čudilo što je toliko nedostajao Sadie. Bio je njen zaštitinik. Njegov dodir je činio da se oseća sigurno. Bio je sve što je imala. I to je bilo previše pritiska za jednu osobu da podnese. Osetila sam kako se moje srce zateže. Jake je poljubio Sadie u obraz i onda ustao. Pogledao me je i klimnuo glavom. I krenuli smo ka trpezariji. Ne trebam reći da smo poslednji put bili zajedno u toj prostoriji kada smo se poljubili.

133


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

Pitala sam se da li će se ta stvar ponoviti. Više od toga... želela sam da se to desi. Pokazala sam Jakeu sliku koju smo radile. Uzela sam veliki papir i pustila Sadie. Boja. Lepak. Gliter. Šta god da je želela. Naravno, ona je nacrtala Boa. Izgleda da je to bila njena omiljena stvar za crtanje. Onda je napravila dugu. I zamolila me da joj pomognem da napiše Nedostaješ mi tata. U donjem desnom uglu potpisala je svoje ime sa velikim iskrivljenim slovima. Sadie. Jake je podigao sliku sa stola, smešeći se. Protresao je i posmatrao kako je deo sjaja počeo da pada. Pogledao je u mene. „Imam vakuum usisivač.“ Rekla sam. „Nije me briga za gliter.“ Podigao je. „Mislim da će biti dobra iznad mog kreveta. Šta ti misliš?“ „Slažem se.“ „Misliš da će neka žena biti u redu s tim? Znaš, da dovedem nekog kući sa sastanka i da imam jednoroga i dugu iznad glave?“ Iz nekog razloga odjednom sam bila ljubomorna. Jake je dovodio žene kući? Vodio ih u krevet? „Da.“ Rekla sam. „Biće u redu.“ Nasmejao se. „Kako da ne.“ „Jake... imaš li...“ Jake ponovo zatrese sliku. Nijedan gliter nije pao. Podrhtavanje plakata je zvučalo kao slaba grmljavina. „Stvarno cenim ovo.“ Rekao je. „Sve. Što je Sadie u redu i udobno joj je. Što si je pustila u svoju kuću i pustila da napravi nered.“ „Moja kuća je već bila u neredu.“ Rekla sam. „Tako sam rasuta. Pomeranje, raspakivanje, samo... navikavam se na ovo. Živeti sama.“ „Nisi ranije živela sama?“ Pitao je. 134


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

Odmahnula sam glavom. „Brinula sam o baki.“ „Oh.“ Reče on. „Ona...“ Klimnula sam glavom. „Pa sam odlučila kupiti kuću. Početi ponovo.“ „Prokletstvo, Emily. Žao mi je.“ „Šta kažeš na to pivo?“ Pitala sam. „Naravno.“ Rekao je. „Ostavila sam sedište u mom autu. Možeš ga uzeti sutra ako želiš.“ „Možeš ga zadržati.“ Rekao je. „A i gliter.“ Pogledala sam ga. Zadržati sedište? Jake je zurio u sliku koju je Sadie napravila. Osmeh mu je bio na licu. Nisam htela da to pokvarim. Bilo je dobro videti Jakea da se smeši. Bilo je dobro videti Jakea srećnog. Želela sam da ostane tako. Zaslužio je to. Dođavola... on je nekako činio srećnom mene... čak i kad je ponekad bio takav seronja.

135


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

Poglavlje 15 Pogrešno ime Jake

SELI SMO na trem i pogledao sam u moju kuću. Na moj trem. Malo svetlo u kuhinji, ono iznad sudopere, ono koje je uvek bilo upaljeno. To je bilo njeno omiljeno svetlo. Od svih dodataka volela je to malo svetlo. Moj palac je prešao preko otvorene boce. Svećica od citronele zadirkivala mi je nos a plamen je plesao levo, desno čak i sa najmanjim vetrom. Kakav jebeni dan. „Kakav jebeni dan.“ Rekao sam dok sam se okrenuo i pogledao Emily. „Oh, da?“ „Samo dug dan.“ „Bio si sam?“ „Imao sam jednog momka tamo. Dobar momak. Lojalan ali ne baš pametan. To me je samo nateralo da shvatim koliko Mick i ja zavisimo jedan od drugog. Ali njega sustižu godine.“ Emily klimnu glavom. Slušala je moje sranje. Zurila u mene dok sam pričao. Kada sam poslednji put imao razgovor sa ženom? „Ponudio mi je da mi proda svoju polovinu toliko puta.“ Rekao sam. „Oh da? Da li to želiš?“ „Ta garaža mi puno znači. Ali to donosi puno sranja.“ „Kao i bilo koji drugi posao, zar ne?“

136


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

„Istina. Sada, ono što imamo je dobro. Samo mi treba da Mickey ne udari opet njegovu prokletu glavu.“ „Možda bi mu trebao kupiti kacigu.“ Reče Emily. Nasmejao sam se. „To je dobra ideja.“ „Daj mu jednu od onih dečijih.“ Rekla je. „Sa sličicama i slično.“ Pucnuo sam prstima. „Još bolje. Imam Sadienu staru kacigu kad je imala dve. Mala roza stvar sa velikim jednorogom na njoj. Doneću to sutra. Svi ćemo slomiti njegova jaja malo.“ Emily se zakikotala. Jebiga, bila je seksi. Način na koji je plamen sveće dodirivao njeno lice, tako mekano i osetljivo. Činilo me ljubomornim na taj plamen. Čineći da se moji prsti malo vrte. Pogledao sam sa strane i uzdahnuo. „Znaš, ljudi koji su ovde živeli... nisu bili društveni. Nisam nikada razgovarao sa njima. Od onoga što sam čuo imali su dvoje odrasle dece koji su živeli sa svojom decom. Ali nisu ih mnogo posećivali. Tako da su prodali. Pa opet, šta dođavola ja znam? Vidiš kakav je moj život.“ „Tvoj život je u redu, Jake.“ „Ne govori to nikome. Nikad. Ne znaš kroz šta neko prolazi.“ Pogledao sam je. Mirno, Jake, mirno. Bila je tišina nekoliko minuta. Situacija je trebala biti neugodna, ali sam se osećao ugodno. Emily je činila da se osećam ugodno. „Bio je ovo dug dan,“ konačno sam rekao. „Duga noć, takođe. Moram biti u garaži rano sutra.“ „Da li ti je potrebna pomoć sa Sadie?“ Upitala je. „Ne. Ne, neću da...“ „Jake...“

137


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

Uzdahnuo sam. „Dobro, dobro. Mogla bi da pomogneš tako što ćeš je odvesti u školu. Ja ću biti tamo da je uzmem. Odvešću je do dadilje i onda ću je uzeti kao i uvek što to činim.“ „Ako se nešto promeni, javi mi.“ Rekla je. „Ja sam ovde.“ Protrljao sam bradu. „Emily. Ti imaš svoju kuću, koju još nisi sredila. Još uvek imaš kutije svuda. Pa, zašto... šta radiš?“ Podigla je obrvu. „Kako to misliš?“ „Kao da izbegavaš da se suočiš sa tim gde si.“ Rekoh. „Ti trebaš vremena za sebe i svoju novu kuću.“ „Čekaj. Daješ mi savet? Samo pokušavam da ti pomognem, Jake.“ „Bio sam dobro, pre nego što si se doselila ovde, Emily. Nisam te pitao...“ „Došao si do mojih vrata i tražio pomoć. Došao si da mi pomogneš oko stola. Popravio si ga.“ Usprotivio sam se. „Dobro dobro. I vidiš šta se događa? Ja uradim nešto i sledeća stvar za koju znam je da se pretvara u ovo.“ „U šta?“ „Moja ćerka na tvom kauču. Mi pijemo pivo, trebao bih biti kući, Emily. Ne ovde. Trebao bih...“ Ustao sam i otišao do kraja trema. Emily ustade i požuri za mnom. „Ne trebaš da dovodiš u pitanje ono što radiš, Jake. Ono što radiš je neverovatno. Ti si... samohrani otac. Podižeš tu devojčicu sam. I radiš odličan posao, Jake. Tako je pametna. Tako je slatka.“ „To nisam ja, Emily. To je genetika.“ „Stvarno?“ „Ja sam bedni kreten. To je deo šarma. Ali stvar je u tome... što je taj šarm ispario. Nema dana kada...“ 138


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

Ugrizao sam se za jezik i okrenuo se. Jebem ti. Kako smo završili ovde? „Moja baka je imala Alchajmerovu bolest i demenciju. Ona je imala neko vreme kada je mogla to da krije onda kada su stvari postale loše, ja sam se preselila kod nje. Dala sam celi svoj život za nju. Jer me je ona podigla. Nisam imala majku. Nisam imala oca. Samo nju. To je bio moj život poslednjih nekoliko godina, Jake. A onda je samo odjednom nestala. Prijatelji koje sam stekla su bile medicinske sestre koje su isto tako otišle. Svi prijatelji koje sam imala ranije su nestali. Propustila sam petak veče. Subotu veče. Noćne izlaske. Moj život se svodio na sobu, gledanje vesti, igranih emisija, rialiti emisija. A sada ja odjednom imam slobodu, Jake.“ Čuo sam je da priča, ali sam držao leđa okrenuta. ...odjednom je nestala... Osećao sam kako mi je knedla zapela u grlu. „Ok.“ Konačno sam rekao. „Shvatam. Žao mi je što si prošla kroz to. Žao mi je što sam ti kritikovao kuću, u redu?“ „Jake, okreni se i pogledaj me.“ Tvrdoglav i prkosan, zahtevao sam da držim neku vrstu moći u bilo kakvoj stvari koja se odvijala između nas. Susedi? Prijatelji? Nešto više na horizontu? „Da,“ reče Emily. „Ne znam šta radimo ovde, Jake. Već godinama sam sama. Gledala sam svoju baku kako nestaje. Iz dana u dan. Bila sam sa njom. Pa kad mi se pružila šansa da kupim ovu kuću uzela sam je. I htela da učinim nešto drugačije. Zbog toga sam uzela posao u školi. Imala sam kredibilitet. Išla sam u školu zbog toga. Samo sam htela da vidim svu tu nevinost. A imajući Sadie na sledećim vratima mi samo pomaže da shvatim da kroz svo to sranje ima nečega dobrog.“ Tada sam se okrenuo. Tada sam je pogledao. Tada sam krenuo napred, stavljajući ruke na njene bokove, podižući je i spustio na sto. Stolica je odletela, boce piva su se srušile. Kotrljale su se niz trem ali se nisu razbile.

139


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

Emily je posegla i dodirnula moje lice. Njene ruke su bile na mojim obrazima. Njeni nokti su me boli dovoljno da me podsete da sam još uvek živ i još uvek imam mnogo potreba... „U redu je.“ Prošaputala je. „Šta god da se desilo sa tobom, Jake. Ne pokušavam ništa da menjam. Ne pokušavam da uzmem bilo šta. Ja sam samo... ovde.“ Stavio sam glavu na njenu, čelo na čelo. Vrhovi naših noseva su se dodirivali nekoliko sekundi. Blago sam okrenuo glavu i poljubac se osećao neizbežnim. U tom trenutku sam imao osećaj da nas je neko posmatrao. Zakleo bih se da ako se okrenem okolo videću Everly kako sedi na stolici na tremu i gleda nas. Plakala bi, znajući da moje srce... „Jake,“ reče Emily. „Uhvaćeni smo.“

SADIE JE GLEDALA i trljala oči dok je stajala na kliznim vratima. Skočio sam nazad i stegao vilicu. Emily je požurila ka vratima. Otvorila ih i pala na kolena. „Hej, Sadie.“ Rekla je tako tiho. Moje srce je zabolelo tako jako. Tako jebeno jako. Razmišljao sam o ovom sranju. Kako bi bilo da mene i Everly Sadie uhvati u krevetu. Kako bi se igrala. Kako bismo je vratili u krevet. Da li bismo se smejali. Umesto toga, gledao sam kako Emily hvata Sadie. „Tata,“ reče Sadie slabim glasom. „Dušo,“ rekao sam. „Ovde sam. Došao sam da te pokupim. Spavala si.“ „Želim da spavam u mom krevetu, tata.“ Pogledao sam u Emily, dobacila mi je slabi osmeh.

140


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

„Dođi ovamo.“ Rekao sam Sadie. Došla je do mene i podigao sam je. Spustila je glavu na moje rame. Ruke je omotala oko mog vrata. Bo je visio sa desne strane. „Pretpostavljam da je bolje da krenem.“ Šapnuo sam. „Ne zaboravi svoju sliku, Jake.“ Reče Emily. „Nikad ne bih.“ „Jake.“ Dodirnula mi je ruku. A zatim spustila do mojih prstiju. „Da li ćeš je zaista okačiti?“ „Da.“ Rekao sam. „Nije me briga šta će neko misliti o meni. Briga me je jedino o onome što Sadie misli. I kako se oseća. I kako treba da je vodim kroz život i svet ne razumem.“ Gledao sam kako Emily okleva na trenutak. Ona se popela na prstima i poljubila me u obraz. „Hvala ti što si mi verovao danas.“ „Hvala ti što si mi spasila dupe.“ „Ako me trebaš ponovo a ti spasem dupe, znaš da hoću.“ Flertovala je. Ja sam flertovao. Takođe sam držao ćerku koja je spavala. Jebi ga. Otišao sam do ulaznih vrata, Emily nas je sledila. Glava mi je bila pobrkana sa više misli nego što sam bio u stanju da kontrolišem. Došao sam do prednjeg trema i zaustavio se. Emily je dodirnula Sadien obraz. „Znaš, bio je taj trenutak.“ Prošaputala je. „Kada je Sadie zaspala. Uhvatila sam je na kauču i htela sam da joj poljubim obraz, ali nisam sigurna da li je to prikladno.“ Nisam znao kako da odgovorim na to. 141


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

Moja ruka se širila preko Sadienih leđa. Zaštitni mod. „Nisam to trebala reći.“ Šapnu Emily. „U redu je, Ev. Situacija...“ Stao sam. Zatvorio sam oči. Upravo sam je nazvao Ev. Skraćeno za Everly. Video sam pogled na Emilynom licu. „Sranje.“ Prošaputao sam. „Javi mi ako ti treba nešto drugo.“ Rekla je. Ušla je brzo u kuću i zatvorila vrata. Stajao sam tamo nekoliko sekundi. Opet sam. Noseći moju ćerku kroz mračnu noć. Kako odgovarajuće za život koji ja živim...

142


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

Draga Everly Danas sam je odveo u školu. Morao sam da joj kažem da će škola umiriti njeno malo srce. Već dugo je pričala o tome. Everly, mesto je stvarno lepo. Znam da bi ti se svidelo. Malo sam se bio izgubio ali Mickey je došao i doveo me do prodavnice. Uradio sam neki posao. Imao sam u početku Sadie sa mnom, ali morao sam da dođem do tačke kada sam video ove momke blizu naše kćeri i samo sam znao da to nije ono što sam želeo. Mirisi. Muzika. Način na koji su svi oni govorili. Nisam mogao da zamislim da je ne držim blizu mene stalno ali nisam imao izbora. Vidiš, to je deo ove stvari... moram da nastavim dalje. Nemam izbora. Moram da nastavim dalje. Tu je kuća. Računi. Porezi. Hrana. Prvi račun koji sam dobio za kablovsku sam bacio. Drugi sam upalio, i gledao kako se pretvara u pepeo. Potom su poslali upozorenje da nisam platio. I to sam bacio. Onda su isključili. Tačno u sred emisije. Sve je ostalo tiho. TV ekran je postao crn. Nisam imao internet vezu. Ništa. Zato sam sedeo u tišini i želeo da pijem. Hteo sam da idem u bar i da se napijem. Ali nisam mogao to učiniti. Sadie je ono što me održava stabilnim. Ne zanima me koliko to tužno zvuči. To je prokleta istina. Ona zaslužuje nešto veće od svega što pokušavam da uradim za nju. Seo sam i razgovarao sa njom o odlasku u školu. Nisam želeo to nazvati dnevnim boravkom. Nisam hteo da ga zovem dečiji centar ili neki 143


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

glupi naziv. Želeo sam da bude škola. Zato što je znala da deca idu u školu. Zato je bila uzbuđena. Ipak. Nije bila srećna što nema školskog autobusa. Prve nedelje je bila u redu s tim. Zatim su došla pitanja. Prokletstvo, Everly, ona je ista ti. Uvek mora imati svaki mali detalj isplanirano. Sve mora biti savršeno. Njeno srce i njen um su toliko veliki. Čak i u mladosti. Ne mislim da ona zna šta sve s tim. Voleo bih da si ovde da joj pomogneš sa onim emocijama koje kreću. Sadie me je pitala za hranu, gricklaice, prijatelje, nastavnike. Pitala me o izletu sa vatrom! Možeš li da veruješ u to? Ona je to videla na emisiji gde su govorili o vanrednim situacijama. Deca sa crtanim filmovima i ta sranja. Pretpostavljam da je na neki način pametna, ali prokletstvo zašto dete ne može biti samo dete? Pa, onda opet pogledaj šta je Sadie prošla. Šta joj je njena jebena nevinost ostavila? Obećao sam joj da ćemo uzeti sve što joj je potrebno. Mesto čak i da napravimo privatnu turneju. Sadie je videla svoj sto i upoznala svoju učiteljicu. Njene oči su zasvetlele kada je prvi put videla sobu za boravak. To je neverovatno. Knjige. Plakati. Pisma. Tačno ono što joj treba. Nema više brige o tome ko će reći jebiga, ili upaliti cigaretu previše blizu za njena mala pluća. Zato sam je odveo u prodavnicu i pogodi kakav je ranac izabrala? Jednorog. Te stvari sa jednorogom između tebe i nje mi se još uvek ne sviđaju, ali cenim ih. To je sve što ćeš dobiti od mene o tome.

144


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

Kupiio sam joj olovke, torbicu za olovke, još olovke, olovke u boji, markere, bojice, i građevinski papir. Naravno, sve što sam kupio za školu morao sam da kupim i za kuću. Znaš zašto? Zato što je Sadie brinula oko domaćeg zadatka. Pored svega, bila je zabrinuta za školu. Odlazak. Biti prihvaćena. Mogao sam reći. Sve je ovo bilo novost za nju. Sva ova promena. Zovi me kako hoćeš, ali sam kupio i zalihe. Kunem se da mogu snabdeti celu školu sa time. Onda je došao prvi dan. Što je sada, Everly. Ovo pišem dok sedim u mom kamionetu ispred zgrade. Učiteljica se našalila sa mnom i rekla da je dozvoljeno da sedim koliko god želim. Mickey mi je rekao da uzmem slobodno koliko god mi je potrebno. Pokušavam da ubedim sebe da ne uđem i da je uzmem. Ne zato što je plakala, Everly. Bila je šampion. Odveo sam je do vrata. Rečeno mi je da moram da odustanem. Da ako uđem u sobu, čak i jednom, postaće teška navika. Zato sam stao. Poljubio sam je. Zagrlio je. Rekao joj da ću doći po nju veoma brzo. Nasmešila se. Nijedna trunčica straha nije bila u njenim malim tamnim očima. Okrenula se i ušla u sobu. Ostao sam skriven, trljajući vilicu. Sadie je otišla pravo do stola. Skinula ranac i stavila na stolicu. Sela je i bacila se pravo na posao, boje i slikanje. Onda su se vrata zatvorila. 145


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

Čuo sam glas njene učiteljice ali je nisam video. Ustao sam i otišao, shvativši ono što sam upravo uradio. Stavio sam poverenje i brigu o našoj ćerki u nečije druge ruke. Da si bila ovde, rekla bi mi da će biti dobro. To je bio deo našeg života. Onda bi plakala. Držao bih te satima. Išli bismo kroz svetlije slike. Slike nas. Umesto toga, ja sedim u mom kamionetu. Držeći sve zajedno, Everly. Ne znam da li radim dobro ili ispravno, ali držim zajedno. Svakodnevno su nove promene u ovom ludilu. I svakodnevno nastavljam s desne strane, tražeći tvoju ruku. I svakodnevno osećam samo vazduh. Hladan, usamljen vazduh. VOLIM TE BESKRAJNO, JAKE

146


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

Poglavlje 16 Ćuu – ćuu, Moja damo Jake

Posegnuo sam desnom rukom i zatvorio je oko Sadiene. Bilo je tako dobro uzeti je nakon dugog dana. Garaža je bila u jebenom neredu. Paul se nije pojavio nakon pijane noći. Automobil koji je došao zbog jednostavne promene ulja, okrenuo se kada ga je vlasnik pokupio i probušio prednju gumu na ivičnjaku. To je očigledno bila naša greška što imamo visoki ivičnjak. I to je bio samo početak. Ali ništa od toga nije bilo važno kada sam osetio Sadienu ruku. „Da li si se lepo provela kod gospođe Lise?“ Pitao sam. „Ne baš.“ „Ne?“ „Ne.“ Reče Sadie. „Zašto ne?“ Sadie me je povukla za ruku. Bili smo na pola puta. Pogledao sam dole. „Tata, dođi ovamo.“ Reče Sadie. Spustio sam se dole. Srce mi je potonulo. Razmišljao sam o svim ludim pričama o vestima o deci u dnevnom boravku ili o dadiljama kući. Biti roditelj znači misliti najgore. Biti samohrani roditelj znači razmišlljati uvek o najgorem i nikad nemati nekoga da izbalansira tu usranu anksioznost. „Šta nije u redu? Šta se desilo?“ „Ne sviđa mi se tamo.“ Reče Sadie. „Zašto?“ 147


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

„Emily mi se sviđa više.“ Rekla je. Uzdahnuo sam. „Sadie...“ „Emily je bolja. Dala mi je kokice. Dopustila mi je da upotrebim gliter. I lepak. I nije se uznemirila kada sam prosipala piće na njen sto.“ „Sadie, Emily nije dadilja.“ „Ona može biti.“ „Oh, da?“ „Da. Daj joj novac. Kao što radiš sa gospođom Lisom.“ Nasmejao sam se. Omotao sam ruke oko Sadie i podigao je. „Hajde samo da ostavimo ovo, Sadie.“ „Ali tata...“ „Sadie...“ Rekao sam, moj glas je bio malo strožiji. Njena donja usna se odmah napućila. Ubola me je u srce. Jako. Nagnuo sam je nazad. „Dušo, bio je dug dan, u redu? Samo želim da idem kući, napravim večeru i provodim vreme s tobom.“ „Dobro.“ Reče Sadie. Stavio sam je u kamionet i odvezao se, pogledavši svakih nekoliko sekundi u nju, pitajući se da li je povređena. Da li je ljuta na mene. Da li je nosila bes i krivicu kao i ja. Uzdahnuo sam i pogledao u držač telefona. Prošli su dani od mog zajeba kad sam Emily pozvao pogrešnim imenom. Na putu kući, Sadie je promenila ponašanje kada je videla godišnji karneval koji je bio postavljen na parkingu. Osnovna struktura je bila postavljena dok su igračke i ostale gluposti bile spuštene dole, izgledajući kao uspavana zver. „Tata!“ Viknula je. „Tata! Možemo li ići? Možemo li?“ 148


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

„Oni nisu otvoreni večeras, Sadie.“ Rekao sam. „Ali kad otvore! Možemo li ići? Možemo li?“ Ponovo sam pogledao u ogledalo. Da li postoji bolji način baciti pedeset dolara i doći kući sa komadom igračke koju ćeš baciti sledećeg dana? „Naravno da možemo.“ Rekao sam. Sadie je vrisnula od sreće. Pojela je večeru bez borbe. Okupala se i pričala o igračkama za kupanje i karnevalu. Ispričala mi je priču o karnevalu za spavanje. Kada sam pomislio da se dan konačno završio, Sadie me je zagrlila, dala dodatni poljubac u obraz i prošaputala. „Trebaš da pozoveš Emily, tata. Ona je sama kao i ti. Vas dvoje treba da budete zajedno.“

„DRAGO MI JE da sam uzeo manju.“ Rekao sam Sadie. Pogledala me je sa malim plavim usnama i imala je plavo oko usana. Čak joj je i vrh nosa bio plav. Predala mi je štapić šećerne vune i dodirnula stomak. „Ja sam puna.“ „Odlično.“ Rekoh. Držao sam je za lepljivu ruku dok smo hodali kroz gužvu. Sa leve strane je dopirao miris hamburgera i pomfrita, čuli su se zvuci lupanja metalne kapije, zvona, zvižduci, deca su vrištala i smejala se. Nisam bio na karnevalu od... „Tata! Pogledaj voz!“ Reče Sadie. Počela me je povlačiti. Požurio sam da bacim šećernu vunu i posegao u džep da izvučem karte za voz. Imajte u vidu da je to bio mali voz sa tri vagona. Pravio je krug koji je bio manji od našeg dvorišta. Ali za Sadie... 149


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

„Evo,“ Rekao sam glavnom za vožnju. Podigao je narandžastu kantu sa otvorom na vrhu. Morao sam da stavim kartu unutra. Gurnuo je stolicu i ustao da otvori kapiju. Klimnuo je Sadie. „Tata...?“ „Ovde sam.“ Rekoh. „Ne idem nigde. Uhvatiću neke lepe slike, u redu?“ Sadie je napravila još jedan korak. Video sam kako gleda u desnu ruku. Tražila je Boa. Prokletstvo. Negde u mom umu, zamislio sam kako se Everly smeši pored mene. Hvata Sadie i ide s njom u voz. Jer to je ono što je radila ranije. Nekad sam stajao i gledao kako majka i ćerka dele trenutak koji nikad ne može biti zamenjen i oduzet. Ali su joj bili oduzeti budući trenuci. „Tata... hoćeš li i ti?“ Ostatak voza je počeo da se puni. Operater me je pogledao, očigledno je on bio taj koji je uznemirio moje dete. „Da li Vam smeta?“ Pitao sam ga. „Dve karte, brate.“ Reče on. „Da li se šališ?“ „Dve karte.“ Ponovio je. Izvadio sam još dve karte od dvadeset dolara i bacio ih u kantu. Obećao sam sebi da neću reći ni reč o tome da sam dao četrdeset dolara za glupu vožnju od dva minuta. Stavio sam osmeh na lice i uzeo Sadie za ruku. Popeli smo se u voz koji je bio napravljen za decu. Osećao sam se kao džin. Moje dupe nije stalo u sedište. Moja kolena su pritisnuta jer je vagon mali. Uspeo sam da provučem ruku oko Sadie i zagrlim je. Operater se popeo na palubu i povukao kanap za slabi zvučni zvižduk voza. 150


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

Vožnja je počela sporo, a vagoni su se nežno ljuljali, čineći da se pitam hoćemo li se prevrnuti. Ponovo, stvar se jedva kreće. Mogao sam podići voz i opet se kretati brže. Pogledao sam u Sadie i ona je podigla pogled. Nasmešila se. „Ćuu – ćuu.“ Šapnuo sam i namignuo joj. Držala se čvrsto za mene. Voz je nastavio. „Sviđa mi se ovo.“ Rekla je. „Mi smo sigurni od čudovišta, zar ne?“ „Naravno da jesmo, moja damo.“ Rekao sam svojim užasnim engleskim akcentom. „Nijedan zmaj, niti zli vitez te neće moći povrediti. Stižemo u naš zamak za...“ „Tata?“ Sadie me je prekinula. „Da?“ „Dosta je. Uništićeš sve.“ Nasmejao sam se. Golicao sam Sadie i ona je počela da vrišti od smeha. Napravili smo prvi krug oko staze i imali još dva. „Hej, šta kažeš na sliku?“ Upitao sam. „Obično slikam dok stojim tamo. Ali sad možemo jednu ovako.“ „A selfi?“ Upita Sadie. Podigao sam obrvu. „Znaš li šta je to?“ „Naravno da znam. Moja prijateljica Madison ima kameru. Pravu.“ „Vau.“ Rekao sam. „Dobro za Madison.“ „Želim kameru.“ „Pa, možda bi to trebalo kasnije uzeti, sa Deda mraz...“ 151


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

„On će mi doneti. On uvek donese ono što želim.“ Klimnuo sam glavom. Izvadio sam mobilni telefon i Sadie i ja smo se približili. Nikad ne bih pomislio da ću uraditi selfi sa ćerkom u dečijem vozu na karnevalu. Samo razmišljajući o tome je činilo da mi se zavrti u glavi. Najčudniji osećaj je bio što je bilo toliko ljudi tamo a ja sam osećao kao da smo sami. Polovina ljudi me je poznavala, znali su Sadie, znali su situaciju. Polovina tih ljudi nas ne bi ni pogledala. A druga polovina nas je gledala sa tugom u očima. Jebeni ljudi. Voz je počeo konačno završni krug. Duboko sam udahnuo. Još uvek smo imali dugu noć pred nama, hodajući, jahanje konja, igranje igara, ja na kraju kako nosim Sadie jer su joj noge takooooo umorne. Sve u dnevnom planu i ništa od toga ne bih dao. Osim što pružam svoju desnu ruku i ne osećam nikoga. Biti tako sam u gomili ljudi je bio osećaj niskog prokletstva. Ono što nisam znao je da me neko gleda – jedina osoba koja je imala mogućnost da promeni tok mog života ponovo.

152


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

Poglavlje 17 Jedna lopta, jedna riba Emily

JULIE JE INSISTIRALA da idemo na lokalni karneval. Carrie je radila duplu smenu i šanse da pođe ukoliko nisu služili alkohol na karnevalu su bile ravne nuli. Julie je rekla da je to bila dobra šansa da se upoznamo sa ljudima u gradu kroz gužvu dece i roditelja van centra. Dobra stvar. Tako je ona to zvala. Za mene, to je bila potreba. Živeti pored Jakea se pokazalo kao nešto više nego što sam ikada mogla zamisliti. Krivila sam sebe što sam postala emotivno vezana za Sadie. Još više, bila sam emocionalno vezana za Jakea. Bila je priča koju nisam znala. Tragedija koju nisam izazvala i koju nisam mogla popraviti. Nisam mogla vratiti ono što je izgubio. Nisam mogla njega popraviti. Nema pravila za žaljenje. Dođavola, još uvek uhvatim sebe kako nekad plačem zbog svoje bake. Ili kako osećam da mi se grlo zateže kad ide uvodna tema vesti u šest. Poslednjih nekoliko dana bila je prijatna distrakcija dok sam bila uhvaćena sa mojom urednicom – Alison – koja je želela da pročita nešto od moje poezije. Poslala sam skenirane kopije svega što sam napisala. Alison je bila žena koja prebacila šezdeset i koja je odbijala da vreme postoji. Bila je veganka, radila je jogu satima i iskreno izgledala je dvadeset godina mlađe. Što se tiče mog pisanja, ponekad je bila nemilosrdno iskrena i uvek je gledala da me usmeri kada se izgubim. Ponekad bi mi čak poslala i neke čajeve, namenjene da umire moju dušu. U drugim vremenima, ona bi poslala čokoladu kao izvinjenje što je tako iskrena prema mom radu. Poslala mi je mail dok sam se spremala da krenem na karneval.

153


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

E – mail je bio jednostavan

Stižeš tamo. Tvoje srce se otvara. Nastavi da režeš, Emily. Ne plaši se krvi. Od nje dolazi život. Takođe, uzimam dve od njih za izdavanje. Neću ti reći koje. Velika prilika za isplatu.

Nisam odgovorila. Bilo bi sjajno videti nove stvari objavljene, prošlo je gotovo šest meseci od kako se nešto pojavilo u štampi. Moja poslednja knjiga je prodata skromno, ali nije bila primljena kao prva. Trebalo mi je da pratim... takozvani proces rezanja, ali nije baš sve funkcionisalo dobro. To su bile moje misli dok sam napuštala kuću. Umesto da ostanem kući, izlazila sam. Ali izlazak je značio istraživanje ljudi, život i pronalazak inspiracije. Jedna stvar koju stvarno nisam očekivala da ću se naći na sastanku za koji nisam ni znala.

„MORAŠ DA probaš punjeni kolač,“ Reče Julie. „Znam to je strašno nezdravo, ali to nije važno večeras. Susie pravi najbolje. Ne znam šta radi, ali su savršeni. Odatle do Terri i njenog kamiona sa limunadom. Vredi umreti za to.“ „Punjeni kolač i limunada.“ Rekla sam. „Zapisano.“ „I... iza tebe.“ „Šta?“ „Bobby.“ „Bobby?“

154


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

Julie klimnu glavom. „Prijatelj prijatelja. Upravo prošao kroz razvod. On je sam. Ti si sama.“ „Šta si uradila...“ „Punjeni kolač i limunada su na moj račun.“ Reče i nasmeši se sa krivicom. „Neću...“ „Samo razgovaraj s njim na trenutak.“ Pogledala sam iza. Bobby mi je mahnuo. Znači on me je video. Znao je ko sam. Što znači da nisam mogla samo da odem. Tako da sam prošla pored stolova za piknik i sela preko puta Bobbya. Imao je kratku plavu kosu, plave oči, čisto simpatično lice i nekoliko još crta lica koje nisu imale nikakvo značenje meni i mom životu. Interesantno, nisam mogla da verujem koliku sam hladnoću osećala prema ovom strancu. Kao da je bilo pogrešno što je gledao u mene. Ili da je bilo pogrešno što sam uopšte sedela tamo. Moje oči su tražile okolo kao da će me neko videti i početi da viče na mene. Jake. Nisam želela njegovo ime... „Žao mi je zbog Julie,“ Reče Bobby. „Radi ovo već dve godine.“ „Sigurna sam da je to njen način da ti kaže da brine.“ „Znam to.“ Reče Bobby. „Takođe znam da ti je neugodno da sediš preko puta mene.“ „U redu, pošteno.“ Rekoh. „Došla sam da prođem malo okolo i sve to. Ja sam novo dete u gradu.“ Bobby se nasmejao. „Rođen i odrastao ovde. Igrao bejzbol na terenu iza tebe. Izgubljen sa devojkom u šumi iza tebe. Ta devojka je postala moja žena, majka mojih dva sina, a sada je moja bivša žena. Dakle, ako želiš znati nešto o Chentonu, malom gradu o kome niko ne zna, samo pitaj.“ 155


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

Pomislila sam na Jakea ponovo. Šta sa Jakeom? Šta je sa Everly? To je bilo njeno ime, zar ne? Da li si ih poznavao? Šta... pa... šta joj se desilo? „Izgledaš kao da želiš nešto da me pitaš.“ Izvlačila sam svoje dupe. „Tvoj razvod...“ „Da,“ rekao je. „To je uvek neumorna tema na sastanku.“ Sastanak? Žao mi je ovo nije sastanak. Ovo je piknik na karnevalu. „Razvod.“ Reče on, uvijajući svoje prste. „Do sada, stigma je nestala. Nije me briga.“ „Nisam rekla da je bilo stigme.“ Rekla sam. „Pa, šta je s tobom? Zašto si sama?“ „Brinula sam o svojoj bolesnoj baki dok nije umrla. Nisam imala vreme za veze.“ Nisam mogla da verujem da sam to rekla. Bobby podiže obrvu. „To je pohvalno. Bolje nego moja priča. Jednostavno nam nije išlo zajedno. I umesto da pustim da prolaze godine i pretvorimo sve u mržnju, dogovorili smo se da se rastanemo. Pokušavamo biti ljubazni jedno prema drugom koliko god možemo. U stvari, ona je sada sa decom. Uzeću ih sutra uveče kada bude moje vreme.“ „Pretpostavljam da je to dobro.“ Rekla sam. Uglom oka, videla sam nešto. Nekog. Videla sam Sadie. Videla sam Jakea.

156


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

Stajali su pored voza. Voz. Moje oči nisu mogle da sklone pogled. Kapija se otvorila. Sadie je otišla od Jakea. Onda je oklevala. Nekoliko trenutaka kasnije Jake je krenuo napred. Bacivši karte u kantu. Onda je uzeo Sadie za ruku i odveo je do voza. Ustala sam. „Emily? Da li si dobro?“ Ignorisala sam Bobbya. Gledala sam začarano dok se Jake popeo u mali voz sa Sadie. Osećala sam kako mi osmeh pada preko lica. „Emily?“ Pogledala sam u Bobbya. „Šta?“ „Ja sam, uh, samo rekao da su deca kod moje bivše žene, slobodan sam večeras. Odmah. Nisam siguran koliko si stvarno zainteresovana za ovaj karneval. Mislim... pobediću te u nečemu... ili možda...“ Osetila sam iskru unutar mene, nisam mogla da zapamtim kada sam poslednji put osetila pravo osećanje, zato sam rekla Bobbyu: „Moram da idem. Sutra uživaj u vremenu sa tvojom decom. Imam nešto obaviti. Večeras. Odmah. Zauzeta sam.“ Nikada nisam bila tako direktna. Ali, jebi ga. Ne mogu više trošiti svoje vreme u životu. Samo sam želela da potrčim od stola do voza i gledam kako se Jake smešta. Izgledao je tako smešno u njemu. On je bio toliko velik, a voz je bio napravljen za decu...

157


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

Jake je izvadio telefon i šokirao me još više praveći selfi sa Sadie. Nasmejala sam se, gledajući ga takvog. Nije znao da ga gledam. Nije imao onaj zid ozbiljnog muškarca koji je nosio teret na svojim leđima. Bio je samo Jake. Otac. Prokleto dobar otac. Do đavola, ta vožnja vozom je bila više od svega nego što je moj otac ikada uradio za mene. Voz je zatim stao. Razmšljala sam o sledećem potezu. Pobeći ili ostati. Ostala sam. Gledala sam kako se Jake bori da izađe iz voza,a onda je uzeo Sadie za ruku. Došli su do kapije i Jake je pogledao pravo u mene. Zastao je, pogledao sa strane a onda opet pogledao u mene. Mahnula sam im. „Emily!“ Sadie je povikala. Pustila je Jakeovu ruku i potrčala prema meni. „Sadie!“ Jake je povikao. Sadie je bila pričvršćena za moje noge. Dodirnula sam joj kosu, osećajući oluju u grlu. Zabacila sam glavu unazad, i opsovala u sebi kako se ne bih izgubila. Ne sada, Emily. Ne sada... Pogledala sam napred i Jake je bio tu. Posegao je za Sadie. „Sadie Elizabeth,“ Zagrmeo je. „Ne odlaziš od mene tako, ikada. Ne bežiš od mene, ikada. Ne u gužvi. Da li me razumeš?“ „Ali to je bila, Emily!“ Reče Sadie. „Nisam pobegla...“ „Sadie.“ Reče Jake ponovo. Sadie je zatvorila usta, a obrazi su joj postali crveni. Tada sam videla da su joj oči ispunjene suzama.

158


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

„Hej,“ Rekla sam, znajući da nije moje pravo da se mešam. „Sadie. Tvoj tata je u pravu. U redu? Srećna sam što si me videla, ali sledeći put ga sačekaj, važi? Nisam htela ići bilo gde. Obećavam.“ Pogledala sam u Jakea. Njegove usne su izgledale kao da su spremne da promrmljaju nešto. Zatim je pročistio grlo. „Da zaboravimo na ovo. U redu, Sadie? Uhvati me za ruku.“ „Mogu li da uhvatim Emily?“ „Emily je ovde sa...“ Slegla sam ramenima. „Došla sam sama. Čula sam da je ovaj karneval najbolji.“ „Jeste!“ Vikala je Sadie. „Dobiću zlatnu ribicu ove godine. Tako tata?“ „Dobićeš pet dolara.“ Reče Jake. „To je to. Svake godine.“ „Emily, hoćeš li da gledaš?“ Upita Sadie. „Oh, Sadie...“ „To je na tebi.“ Reče Jake. „Mogu to iskoristiti za obilazak ovde. Naravno da hoću.“ „Jeej!“ Sadie vrisnu. Sledeća stvar koju sam znala je da me Sadie drži za ruku u njenoj desnoj ruci a Jakea u njenoj levoj. Šetali smo Sadie zajedno. Svako ko je gledao mogao bi lako pretpostaviti da su to bili majka, otac i ćerka.

159


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

Nakon samo nekoliko koraka, Jake je izvukao ruku i protrljao vilicu. Zatim sam ja povukla ruku slučajno i stavila je na Sadiena leđa. Pre nego što se bilo šta moglo dogoditi ili reći, zaustavili smo se kod štanda za borbu zlatne ribice. Igra koju su verovatno svi obišli i igrali. Ubaci ping pong lopticu u posudu i osvoji zlatnu ribicu. Bila sam potpuno sigurna da su posude bile nameštene tako da nikad ne puste loptu unutra. Jake je predao Sadie pet dolara. Sadie je ponosno stigla do čoveka koji je radio tu i dala mu novac. Žvakao je staru cigaretu koja je izledala kao da je presečeni koren drveta. „Evo ti.“ Reče čovek grubim glasom. Predao je Sadie kantu ping pong loptica. Bacila je prvu i promašila. Jake se okrenu i pogleda u mene. „Da li me pratiš?“ „Ne smem da dođem na lokalni karneval?“ Stegao je vilicu. „Vidi, u vezi toga što se desilo...“ Dodirnula sam mu ruku. „Jake. Nisam ljuta. Samo ne znam bilo šta o tome. Šta se desilo. Njeno ime je lepo. Ever...“ „Nemoj.“ Jake je zarežao. Njegove nozdrve su se raširile. „Nemoj nikad izgovoriti njeno ime. Nikad.“ Sadie je bacila treću loptu. Još jedan promašaj. „Mogao bi da razgovaraš sa mnom o tome, Jake. Ja ne idem nigde. Mi smo susedi. Mi smo... nešto kao prijatelji. Možemo biti...“ „Šta?“ Pitao je. „Prijatelji tragedije? Huh? To želiš?“ „Oh, pogledajte to!“ Vikao je čovek. „Imala je rub! Hajde mlada damo. Još dve! Dajte ribicu odmah!“ „Ako sam te povredila ili tako nešto, žao mi je.“ Rekla sam. „Samo pokušavam da shvatim gde je moje mesto.“ 160


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

„Tvoje mesto je na vratima pored.“ Reče Jake. „Ne na mojim... ne u mom poslu. Srcu. Ničemu.“ „Tvom srcu?“ Pitala sam. „Poslednja, mlada damo!“ Vikao je čovek. „Tata.“ Reče Sadie. „Neću pobediti opet.“ Jake je stigao do Sadie. „Daj najbolje od sebe, dušo.“ Oboje smo gledali. Stajali smo jedno pored drugog, posmatrajući kako Sadie izvodi njen poslednji udarac. „Oboje ste došli u moje srce.“ Šapnula sam Jakeu. „Ne mogu da pomognem sebi kako se osećam.“ I u toj sekundi osetila sam kako Jakeovi prsti dodiruju moje. Sadie je bacila lopticu. Odskakala je iz jedne posude u drugu, a zatim potonula u posudu. „Pobedila sam!“ Sadie je vrištala. „Pogledaj to!“ Rekao je čovek. „Mala dama je zadala njen finalni udarac!“ „Sjajno,“ Reče Jake. „Sada imam i kućnog ljubimca o kom moram brinuti.“ „Tata! Pobedila sam! Pobedila sam! Pobedila sam!“ Sadie je skakala gore dole. „Dobar posao.“ Reče Jake. „Konačno, zar ne?“ „Konačno!“ Sadie viknu. „Evo, mlada damo.“ Reče čovek, pružajući Sadie vrećicu sa čistom vodom i zlatnom ribicom koja je plivala levo desno, zbunjena. Sadie se okrenu držeći zlatnu ribicu. 161


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

Osetila sam kako Jakeovi prsti još uvek dodiruju moje. Pogledala sam ga. Jedne sekunde je besan. Sledeće on drži moju ruku. Šta je to značilo? „Tata, zašto držiš Emily za ruku?“ Upita Sadie. Jake je brzo sklonio ruku. Ignorisao je njeno pitanje. „Kako ćeš nazvati ribicu?“ „Emily.“ Reče Sadie bez oklevanja. „Šta?“ Upita Jake. „Emily.“ Smejala sam se. „Nazvaćeš ribicu po meni?“ „Naravno.“ Reče Sadie. „Zašto?“ Upita Jake. „Zato da izgleda kao da Emily živi sa nama. Tako da možemo biti prava porodica ponovo.“ Zamislite da ste na ovom karnevalu. Ova gomila. Svetla i zvuci. Igre. Ljudi. Sve je potpuno nestalo , bila je samo potpuna tišina. Jake se okrenuo prema meni. Nisam imala pojma šta bi trebala da kažem. Nisam bila tamo kako bih zamenila ono što su izgubili. Oni nisu bili tamo kako bi zamenili ono što sam ja izgubila. Ali šta ako... šta ako smo bili svi tu... zajedno... da napravimo budućnost?

162


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

Poglavlje 18 Emily u kugli Jake

UHVATIO SAM Sadie sekundu pre nego što je isipala čitavu bočicu riblje hrane u kugli. Znao sam bolje od toga da skočim i uplašim je. Tako da sam slučajno ušao u sobu i pokazao joj kako da uzme malo hrane i sipa. „Miriše loše.“ Rekla je. „To je riblja hrana, Sadie. Treba da miriše loše.“ Nisam mogao da verujem da je zlatna ribica još uvek živa. Naravno da smo morali da kupimo okruglu posudu za nju. I roze kamenje. I mali sanduk sa blagom na dnu kugle. Odvesti Sadie u prodavnicu kućnih ljubimaca je bilo toliko loše kao odvesti je u prodavnicu igračaka. Igračke bar nisu donosile odgovornost. Biti u prodavnici kućnih ljubimaca je bilo gore. Sve je htela. U njenom malom, slatkom umu mogla se brinuti o ptici, voleti hrčka, hraniti zlatnu ribicu, i maziti mačku. U stvarnosti, bila je srećna što može hraniti ribicu. Sklonio sam se pored nje da joj obrišem uglove usana. Imala je sasušenu pastu za zube. Proverio sam joj kosu, odeću, sve ostalo što je bilo potrebno za početak dana. Zatim sam je podigao i odneo do kupatila. Stavio sam njena stopala na ružičastu stolicu koja je stajala tu. „Spremna?“ Šapnuo sam. 163


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

„Spremna.“ Pogledao sam u ogledalo, u naše odraze. „Kaži, Sadie.“ Šapnuo sam. „Ja sam Sadie,“ rekla je. „Ja sam slatka. Ja sam lepa. Ja sam jaka. Ne bojim se ničega.“ „Ne bojiš se ničega, Sadie.“ Rekao sam dubljim glasom. Mojim ozbiljnim glasom. „Ne postoji ništa što te može zaustaviti, dušo. Ti si tako pametna. Tako dobra u svemu što zamisliš. Ti stvaraš boje u redovima, zar ne?“ „I koristim makaze.“ Rekla je. „I lepak.“ „I lepak.“ Rekoh. „Tako je. Reci ponovo, Sadie.“ „Ja sam Sadie. Ja sam slatka. Ja sam lepa. Ja sam jaka. Ne bojim se ničega.“ Zagrlio sam Sadie i poljubio je u glavu, pobrinuvši se da me gleda. Hteo sam da se seća tog razmišljanja. Njene reči da se zadrže u njenom mozgu i srcu, ali i u očima da pamti da stojim iza nje. Zato što ću uvek stajati iza nje. Njen zaštitnik. Otišli smo dole i zgrabio sam torbu i njen ručak. Ja sam bio žestoki protivnik kikiriki butera, nešto zbog čega me je gospođica Anderson stalno zadirkivala, ali istina je da Emily bila sigurnija od mene. Kad smo kod toga... Otvorio sam ulazna vrata i jedva da sam stigao do ivice trema pre nego što je Sadie potrčala. Spustila se stepenicama i potrčala niz trotoar. Emily je išla ka svojim kolima, sa kafom u ruci dok je ešarpa prekrivala njena ramena. Podelili smo brzi pogled za dobro jutro. Sadie je otrčala do Emily. Emily je spustila kafu na krov automobila. Požurila je da otvori vrata i ubacila torbu na sedište. Onda je zagrilila Sadie. Nisam mogao da se setim kada se posledni put desilo da Sadie nije zagrlila Emily ujutro. Povezala se s njom. Nisam mogao ništa učiniti povodom toga. „Dobro jutro.“ Rekao sam dok sam išao do mog kamioneta. 164


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

„Jutro Jake.“ Reče Emily. „Može li me Emily voziti u školu danas?“ Upita Sadie. To je bila naša jutarnja rutina. I svako jutro sam imao spreman izgovor. Ovog jutra? Bio sam umoran. Izduvan skroz. Neispavan. Okretao sam se i nameštao veći deo noći. Stalno sam razmišljao o karnevalu. Između ostalog i o situaciji sa Emily. Kada sam spavao, samo bih sanjao o životu koji nikad ne bi mogao postojati. „Tata?“ Upita Sadie. Pogledao sam Emily i podigao obrvu. „Ne smeta mi.“ Reče Emily. „Već i sama malo kasnim.“ „Dobro.“ Rekoh. „Sadie... možeš ići sa Emily.“ „Jeej!“ Vrisnula je. Bez oklevanja, Sadie je pritrčala do Emilynog automobila i otvorila zadnja vrata. Popela se u sedište koje je još uvek bilo tamo i spustila pojas. To je bio čudan prizor. Prešao sam rastojanje preko trave i stigao do Emily. Pružio sam joj Sadienu torbu. „Kako je ribica?“ Upitala je Emily sa osmehom. „Držala me je budnom cele noći.“ Rekao sam. „Potrebno je hraniti je na dva sata.“ Emily se nasmeja. „To je slatko.“ „Kasniš? Ti nikad ne kasniš, Emily.“ „Da li si me gledao?“ Upita ona. „Video si kada odlazim i dolazim kući?“ „Možda jesam.“

165


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

„To je uhođenje, Jake. Ili si možda samo ljubomoran. Zabrinut da bih mogla posvetiti pažnju nekom drugom.“ Nasmejao sam se. „Nema ljubomore ovde, Emily.“ „Ne?“ „Ne bi mogla da odeš od mene čak i da pokušaš.“ Rekoh. „Tebi se sviđa da mi daješ pažnju. Nema nikog drugog kao ja.“ „Slažem se s tim.“ Reče Emily. „Zaista moram da idem.“ „Onda idi. Niko te ne zadržava ovde.“ Emily je držala ruku na Sadienoj torbi. I ja sam. Bili smo ovde u glupoj borbi oko torbe moje ćerke. Nisam mogao da verujem rečima na vrhu mog jezika. Nisam mogao verovati u sopstveno rasuđivanje. Nisam mogao da verujem u svoj sopstveni strah. Da, strah. Jedna od stvari koje sam odbijao da Sadie ima. Ja sam bio licemer. Ali u mojoj odbrani imao sam dobar razlog. Emily nije bila samo lepa po svojim karakteristikama... bila je prelepa u njenom srcu... i to je pretilo mom srcu.

„U REDU, EMILY, hajde da se suočimo sa činjenicama ovde.“ Rekao sam. „Mi smo susedi već neko vreme i stvarno ne znamo monogo jedno o drugom. Ipak, postoji nešto, zar ne? Mislim, vidim način na koji gledaš u mene. Način na koji si se toliko vezala za Sadie. Nemoj mi pričati kako je to samo tvoj posao. Ti voliš Sadie. Sadie te obožava. Ali to je meni teško. Teško mi je jer moram da se ugrizem za jezik. Tako sam jebeno jako grizao, Emily da ne mogu prestati gutati krv. Hoću da jebeno vrištim. Želim da znaš da ti nisi njena prokleta majka i da nikad to nećeš biti. Pljuvati vatru ljutnje jeste lako. Tako oslobađajuće. Teža stvar je držati usta zatvorena i čekati. Želiš da znaš priču. Znam da želiš. Nećeš samo prići i pitati. Ti nisi kao većina ljudi. Oni gledaju u mene i pretpostavljaju da znaju ono što ne znaju, a onda dobijem sažaljenje. Ti me izazivaš malo. Želiš da pomogneš. I ja želim 166


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

da pomognem tebi, Emily. Želim da stavim znak za prodaju i završimo s tim. To je prava stvar za tebe. Ali ti nećeš. Pa, dobro, reći ću ti tačno šta se desilo.“ Naborao sam čelo. Pogledao dole. Hteo sam da nađem reči. Prave reči. Ne lažnu priču koju sam rekao Sadie kako bih olakšao bol u njenom malom slatkom srcu. Ponovo sam pogledao napred. Njene oči su gledale u mene. „Izgubio sam je... Trebao sam... bla bla bla...“ Ustao sam i okrenuo se. Kasnio sam na posao, pričajući sa zlatnom ribicom. Eto šta sam postao. Uhvatio sam koren mog nosa. Požurio sam iz Sadiene spavaće sobe i iz kuće, sa potrebom da stignem do radnje. Ako bih flertovao sa Emily na toj liniji, stvari bi eksplodirale. Bez obzira šta bih uradio u životu, to je uključivalo dva srca, srce druge žene i Sadieno. Sadieno srce je najvažnije. I koja žena bi iskreno mogla reći da želi život u kome je nekome druga po redu? Niko to nije zaslužio. Posebno Emily. Prokletstvo, kad zatvorim oči, video bih je. Njena kosa, mokra, u vreme kad sam joj otišao na vratima. Način na koji je stajala sa strane. Njena kosa, jutros, osušena, malo uvijena na krajevima, to je pokazivalo kako je mirno spavala. Jebiga. Parkirao sam ispred garaže i prelazio prstima preko volana opet i opet. Nisam mogao da prestanem.

(„Šta bi ti uradio?“ Pitala je. „Šta?“ „Ako ja...“

167


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

Klimnula je ka televizoru. Mrzim dirljive filmove. A ovaj sam mrzeo najviše. Žena dobija rak i umire, ostavljajući čoveka da ide sam kroz život. Momak je tako ostao bez nje, podižući sam par dece. Upoznajući žene, nikada nije naučio kako da pređe preko krivice. Jebiga. To je sranje. Jebeš taj život. Jebeš ovaj film. „Nema šanse, Ev.“ Šapnem joj. „Ti nećeš otići od mene tako lako.“ „Stani. Ozbiljna sam, Jake. Nikad ne znaš...“ „Subota je i ponoć. Polugoli smo ispod ćebeta. Upravo si me naterala da gledam ovaj film. I sad hoćeš pričati o...“ Brzo je zatreptala, suze su se skupile u njenim očima. Moja desna ruka je kliznula preko njenog obraza, sklonivši jednu suzu. Zatim sam je spustio niz njeno rame do njenog stomaka. Njen stomak raste. Tako lepo raste. „Hajde da razgovaramo.“ Kažem. „Ne želim da ikada budeš nesrećan.“ Kaže ona. „Ev, ja sam sa tobom. Nikada ne mogu biti nesrećan sa tobom.“ „Bez mene?“ „Bez tebe, Everly, nema života. Nema sunčeve svetlosti za dan. Nijedne zvezde tokom noći. Nema trave da raste i prekriva moje tragove. Nema ljubavi. Nema strasti. Nema osećanja. Ne postoji ništa.“)

Otvorio sam oči i još uvek prelazio rukama preko volana unutar kamiona. Sve je bila jebena laž.

168


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

Bilo je života. Sunce je izašlo. Zvezde su bile tu. Trava je rasla. Ali ljubav? Strast? Stegao sam zube. Zato što je Emily ušla u moje misli baš u tom trenutku. „Jake, ej!“ Glas je vrištao. Okrenuo sam se i video kako Paul stoji tamo. Izgledao je sjebano. „Šta koji kurac radiš?“ Vikao je. Otvorio sam vrata i izašao kod njega. Povukao se nazad. Crvena nije dovoljno jaka boja da opišem šta sam video. Paul je bio laka meta i mrzeo sam sebe kad sam skočio i zgrabio ga za košulju. Uhvatio sam ga rukama gurajući ga unazad, noge su mu se vukle po zemlji dok je dozivao pomoć. Gurnuo sam ga na haubu automobila i udario ga tako nekoliko puta. „Opet si pijan?“ Vikao sam. „Jebeno si se opet pojavio pijan? Huh? Koji je kurac s tobom? Voziš pijan, takođe? Ti si jebeno sranje.“ Podigao sam desnu ruku spreman da ga udarim. Osetio sam da me je nešto zgrabilo za ruku i uvilo mi rame. To je osećaj koji mi je trebao da me probudi iz mog ljutitog stanja. Popustio sam, okrenuo se i Mickey je bio tamo, držeći ključ u ruci, podignut u vazduhu. Spustio je ključ ispod moje vilice i uvio usnu. „U moju kancelariju.“ Rekao je. „Odmah.“ Odgurnuo sam ključ i njegovu ruku. Mickey je skočio ispred mene i zgrabio sam njegov zglob, uvijajući ga tako da pusti ključ. „Jebeni Hriste.“ Rekao je Paul. „Daj mu jebenu tabletu za anksioznst ili tako nešto.“ „Jake!“ Mickey je viknuo znajući da ću nešto učiniti. 169


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

Okrenuo sam se i uzeo ključ. Da sam pogodio Paula s tim bez sumnje bih ga ubio. Umesto toga, stegao sam ključi udario u autobus pored. Napravio je grmljavinu i ostavio veliku štetu. Bacio sam ključ. Pogledao Paula. „Izvini.“ Rekao je. „To je samo jedno piće, Jake. Izvinjavam se.“ „Moja kancelarija.“ Vikao je Mickey. „I Paul? Pozovi za prevoz. Idi i očisti se. I ne mislim na tvoju jebenu košulju.“ Otišao sam i uleteo u Mickeyevu kancelariju. Nisam seo, čak ni kada je ušao. Odšetao je do svog stola, seo i otvorio vrh fioke. Izvadio je malu bočicu viskija i neke pilule. „Koji kurac?“ Pitao sam. „Jedan ili drugi.“ Rekao je. „Ili oboje.“ „Mick...“ „Udario je bočicom o sto. „Prošao sam kroz to sranje pre mnogo vremena. Dok se nisam probudio pored neke žene koju nisam znao. Proveo sam ostatak dana plačući na grobu moje žene i molio je za oproštaj. Još uvek ne znam da li mi je oprostila. Onda je došlo ovo sranje.“ Mick je otvorio bočicu sa pilulama. „One mi pomažu da se smirim kad sve postane jako zajebano.“ Suočio sam se sa njim preko stola. Starac je izgledao tako ranjiv blizu. Moji prsti su se uvijali dok je držao bocu pilula. Neću da idem tim putem, ne sa Sadie. Nisam hteo da se krijem u kuptailu sa mojim demonima i da gutam bele pilule koje trebaju da drže sranje pod kontrolom na svaka četiri sata. „Ili možeš probati ovo.“ Reče Mickey. Ponovo je otvorio fioku. Na trenutak sam pomislio da će izvaditi pištolj. Umesto toga, bila je to Sadiena slika. Mickeyeva njena omiljena slika. Od prošlog leta, ona kako stoji ispred zalaska sunca, držeći čokoladni sladoled. Njeno lice je umrljano čokoladom, njena 170


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

kosa slepljena na lice zbog sladoleda. Ali ona je imala izraz na licu... ratnika koji se bori. Konačno sam seo. Protrljao sam vilicu. „Izvini zbog Paula.“ Rekao sam. „Ti si se izgubio u besu, zar ne?“ Pitao je Mickey dok je ostavljao viski i pilule ali ne i Sadienu sliku. „Da.“ „Zašto?“ „Znaš zašto, Mick.“ „Zbog svoje susetke, ne Everly.“ „Šta sam ti rekao za izgovaranje njenog imena, Mick?“ „Udari me ako hoćeš, Jake. Neću prestati da govorim njeno ime. I meni ona nedostaje. Pravila je najbolje proklete kolačiće koje sam ikada probao. Držala me je za ruku na sahrani moje žene. Misliš li da prođe dan da ne pomislim na Everly? Huh? Na kojoj planeti živiš, Jake? Tog dana sam osećao kao da sam ćerku izgubio. Pogledao sam te i nisam imao reči za tebe. Isuse Hriste, Jake, proveo sam noći istražujući marku i model njenog automobila, pitajući se da li ću nešto jebeno pronaći. Ali ne, to je bio samo... samo način da život ide dalje.“ Mickey zgrabi maramicu. Njegove prljave ruke su prelazile maramicom preko njegovih očiju. „Šta da radim, Mick? Ne mogu da uvučem moju susetkinju u ovo više nego što je već.“ „Ne možeš se boriti protiv onoga što srce želi. Srce je ponekad kao magnet. Samo vuče i vuče dok te ne odvuče.“ „U mom srcu nije bilo nikoga od kad....“ „Shvatam.“ Reče Mickey. „Moraš shvatiti ovo, Jake.“ 171


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

„Šta ti to znači?“ „Znači da postaviš granicu ili je izvedeš na sastanak.“ „Mick...“ „Ne,“ reče on. Udario je rukom o sto. „Ja sam ti već rekao ranije. Bez obzira na sve, treba ti neko društvo. Dobro? Moraš da nastaviš dalje.“ „O čemu dođavola pričaš?“ „Idi polako!“ Reče Mickey. „Hriste, Jake. Izađi sa nekim. Uzmi nekoliko pića. Idite kod nje. Uradi ono što trebaš da uradiš.“ „A ti ćeš paziti moju ćerku?“ „Šta god da je potrebno.“ „A šta je sa mojom susetkinjom?“ „Isto i sa njom.“ Reče Mickey. „Hoćeš da spavaš s njom? Samo napred. Ne želiš? Onda nemoj. Šta želiš od mene Jake?“ Ustao sam. „Upravo si mi rekao da je...“ Everly „da ti je bila kao ćerka. I ohrabruješ me da...“ „Nije lako shvatiti, Jake. Ja znam to. Nisam ti rekao da će biti lako. Ali ne možeš da sediš do kraja života. Da udaraš po volanu kamiona. Ili da pretučeš Paula.“ Protrljao sam vilicu. „Dugujem mu izvinjenje. I novu košulju.“ „Ne brini za njega.“ Mickey reče. „Uradi nešto, Jake. Uvek si vodio računa o svemu, bez obzira na sve. Bio si neverovatan otac, Sadie. I uvek ćeš biti. Znam to. Ali ponekad... isključi to u svom mozgu. I samo... samo jebi nekog.“ Smejao sam se. Mickey se smejao. To je bilo sve što smo mogli učiniti da ne zaplačemo. 172


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

Sećam se kako je Everly držala Mickeyevu ruku dok je on plakao na sahrani njegove žene. I sećam se kako je Mickey držao moja ramena tako jebeno čvrsto da Everlynoj sahrani. Nisam bio siguran ko je koga držao... Ni tada ni sada.

173


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

Poglavlje 19 Ne tako sastanak, sastanak Jake

STOJIM U hodniku, jedini momak tamo. Gospođica Anderson je stajala sa decom u hodniku, svako od njih je držao omiljenu životinju iz zoo vrta. Dečaci su imali tigorve, lavove, zmije, normalne smrtonosne životinje koje su dečaci voleli. Devojčice su izabrale konje, pande, nekoliko njih je imalo mačku. I tu je bila Sadie, u sred mačaka. Držeći izrezanog jednoroga. Naravno, to je bio isti konj kojeg su i ostale devojčice imale, ali Sadie mu je dodala papir na vrhu glave. Jebeni jednorog. Nasmešio sam se i klimnuo glavom, posmatrajući kako Emily daje brzi govor o njihovim avanturama zoološkog vrta u učionici. Knjige koje su čitali. Informacije koje su naučili. Gospođica Anderson je najavila da mogu da idu. Deca su požurila u ludoj trci, uleteli u sobu da bi uzeli svoje stvari i vratili se roditeljima. Svako dete osim mog. Čekao sam i čekao, ali Sadie se nije pojavila. Krenuo sam prema vratima i pogledao u sobu. Sedela je za stolom. Ušunjao sam se unutra i rekao joj psst. Pogledala me je. Imala je suze u svojim malim očima. „Hej, šta nije u redu?“ Pitao sam.

174


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

„Jednorozi nisu stvarni, tata.“ Rekla je. „A ja sam izabrala jednoroga. Trebala sam napraviti konja kao i ostale devojčice.“ „Zašto?“ „Dečaci su mi se smejali.“ „Dečaci su kreteni, Sadie.“ „I ti si dečak.“ „Ja sam kreten.“ Rekoh sa osmehom. „Tata...“ „Da li veruješ u jednoroge?“ Pitao sam je. „Da.“ „To je jedino bitno. Veruj u ono što veruješ. Ništa drugo nije važno.“ „Dobro.“ „Plus, ti konji su bili dosadni. Tvoj jednorog izgleda neverovatno. Moramo da ga okačimo kod kuće. Pa, zašto ne pođemo kod Lise tako da ja završim svoj posao a onda ćemo ga okačiti večeras, u redu?“ „U redu.“ Reče Sadie. Konačno je ustala i pošla sa mnom iz učionice.

„Pa, kako je prošao tvoj sastanak sa Bobbyem?“ Čuo sam glas. Pogledao sam i video gospođicu Anderson i Emily u skladištu sa hranom. Zastao sam. „To nije bio sastanak.“ Reče Emily. „Pa, za mene je bio. On je rekao da je dobro prošao.“ 175


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

„Trajao je svega pet minuta. Otišla sam.“ „Zašto?“ „Julie, nisam... ne znam šta nisam, u redu?“ „Ne bi trebalo da budeš zabrinuta što viđaš nekoga.“ Gospođica Anderson je rekla. Klimnuo sam glavom. Emily je imala sastanak. Svo ono sranje osećanja sa mnom? Šta je to bilo? „Tata, možemo li da idemo?“ Reče Sadie. Emily me pogleda sa raširenim očima. „Jake?“ „Upravo odlazim.“ Rekao sam bez da je pogledam. Bio sam kreten – dečak – ali to je bilo u redu. Imao sam stvari koje sam morao da uradim. Nisam imao vreme da stojim okolo i slušam o kako Emily jebeno izlazi sa nekim. Odveo sam Sadie do dadilje i vratio se u garažu. Radio sam bez cilja, moj um je bio raštrkan na milion mesta. Konačno sam bacio peškir na sto i uzdahnuo. „Šta te muči, Jake?“ Pitao je Mickey, valjajući cigaru u ustima. „Razmišljam o sranju.“ Rekao sam. „Ta stvar o zabavi. Što si rekao.“ „Ti si pametan momak, možeš to shvatiti.“ Reče Mickey. „Hej, ako ti treba sastanak,“ Reče Paul, pojavljujući se niotkuda. „jedna prijateljica moje devojke je sama. Lepa je. Možda će ti se svideti. Pogledaj sliku.“ Za par sekundi, Paul je našao sliku žene. Gurnuo mi je telefon u lice.

176


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

Da li se tako izlazilo ovih dana? Kada se to dogodilo? Ljudi su postali tako izloženi. Bilo je teško zamisliti kako je to bilo ranije.

(Idem da razgovaram sa njom, Hriste, ako ne pričam sa njom biće to najveća greška u mom životu. Moj um juri kao i moje srce. Ne slušam svoje prijatelje dok pričaju kako da spuste motor u auto. Nije me bilo briga za motore, automobile, bilo šta u tom trenutku. Bila je kao san. Otvorila je vrata a vetar ih je vraćao nazad. Džins, crna majica, ništa napisano na njoj, sve je tako pomešano sa tom divljom lepotom koja me je osvojila i pre nego što sam shvatio. Način na koji je stajala na pultu, prošla rukom preko kose sklanjajući je u jednu stranu. Desna noga joj je bila blago savijena. Spustio sam picu i otišao do nje. Nemam pojma šta koji kurac da kažem ili uradim. Negde u sebi vidim samo kako je grabim i ljubim. Verovatno će me ošamariti, pozvati policiju i biću priveden. Vredeće. Idem do pulta i naslanjam se na njega. Dve kutije sa picom se postavljaju ispred nje. Gledam kako dotiče džep i izgled terora se širi preko njenog lica. Momak joj daje račun i ona se zaledi. „Zaboravila si svoj novac, zar ne?“ Šapućem. To su bile moje prve reči upućene njoj. Ona me pogleda. Usta joj se otvaraju, spremna da bljuju vatru. Ali ne govori ništa. Njene oči se šire. U njenim očima je neko treperenje. Sveto jebeno sranje. Ovo se događa. Ta iskra... 177


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

„Zaboravila sam svoj novac.“ Kaže ona. „Bila sam u žurbi. Pomažem prijateljici da se preseli.“ Posežem u svoj džep. Izvadim novac koji je podrazumevano za delove motora. Dobiću pakao od svog šefa, Mickeya kasnije za to. „Nema šanse.“ Kaže ona. Dodiruje moj zglob. Moje srce eksplodira. „Učini mi to.“ Šapućem. „Moram ponovo da te vidim. Tako da mi možeš vratiti. Zar ne?“ Ona se smeje. Jebi ga, kakav osmeh. „Da.“ Kaže ona. Sve se oseća previše lako. Kao da tako treba da bude. Jebeš to. Zapisano je da tako bude. Opet ću je videti. Prvo ću dobiti taj prvi poljubac. I mnogo drugih prvih...)

„Šta misliš?“ Upitao je Paul. „Lepa je, zar ne? Ona je dobra osoba. Ima svoj stan. Radi u frizerskom salonu. Nema nijednog drama prtljaga na sebi. Mislim...“ Vratio sam Paulu telefon. Razmišljao sam o tome na trenutak. „U redu.“ Rekao sam. „Dogovori stvari... Izaći ću na sastanak sa njom.“

178


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

Poglavlje 20 Monitor, ograničenja Emily

OSEĆAM KAO da je sve što sam radila samo pisala. Samo sam bacala reči na papir bez velikog smisla. Bilo je to ponavljanje neke vrste osećaja gde bih samo pisala nekoliko sati, poslala do Alison i čekala njene predloge. Ludi deo toga je bio da je ona imala osećaj da imam nešto. Zaista jeste. Za mene je to bilo samo smeće. Za nju je to bila sirova otvorenost mog srca. Uzela sam još jedan dan u centru, čineći moj vikend još više zauzetim. Zauzeto je bila dobra stvar. Još uvek je postojao taj intezivni osećaj slobode da zgrabim svoje ključeve i idem. Bez potrebe da proveravam bilo koga ili bilo šta. Bez potrebe da brinem hoće li se nešto dogoditi. Iako sam i dalje osećala krivicu što gore u hodniku ima boje koja čeka da bude nanešena na zidove. Dole sam završila, sve sa stepenicama. Imam sve kutije dole raspakovane i razdvojene. Pa kad uđete u moju kuću nije izgledala kao da sam se upravo uselila. Večeras nisam bila spremna da uradim ništa. Bukvalno ništa. Bila sam napolju, moj telefon je bio na stolu, muzika se čula. Našla sam plejlistu opuštajuće muzike. Samo instrumenti, bez glasova. Sela sam na stolicu i podigla noge na ogradu trema. Otvorila sam bocu svog piva. Dakle dok sam sedela tamo, ramišljala sam o svemu što se dogodilo. Najveći teret, najčudniji, onaj kog sam najviše volela, bio je pored mene. I gotovo tačno na vratima, bacajući moj pokušaj opuštanja daleko, čula sam zvuk Jakeovih vrata kako se otvaraju i zatvaraju… 179


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

Pogledala sam i videla njegovu siluetu kako ide preko trema. Pojavio se i pogledao pravo u mene. Podigao je ruku i mahnuo. Podigla sam bocu kao pozdrav. „Hoćeš jedno?“ Izgovorila sam. „Naravno.“ Nisam očekivala njegov odgovor i nisam očekivala da će samo sići sa svog trema preći kroz travu i u moje dvorište. Skočila sam i požurila unutra da bih uzela još nekoliko pića. Kada sam zatvorila frižider, zagledala sam se u svoj odraz na mikrotalasnoj. Da li sam stvarno mislila takva da stanem ispred Jakea? Da. Vratila sam se napolje, Jake je stajao naslonjen na ogradu. Izgledao je tako dobro. Više seksi od bilo kog muškarca kog sam ikada srela u životu. Cela ta stvar sa tatom mu je stajala dobro, da ne pominjem mišiće i tetovaže. Činjenica je da nije imao vremena o tome da brine kako izgleda a ipak je uspeo da izgleda tako ukusno. U kompletu sa belim monitorom zakačenim u prednji džep njegovih farmerki. „Sadie spava?“ Pitala sam. Izvadio je monitor iz džepa. „Aha.“ „U zdravlje za još jedan dan.“ Rekla sam i ponudila mu pivo. Uzeo je dodirujući mi ruku, čineći da se pitam da li je to učinio namerno ili ne.

180


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

„U tvoje zdravlje, Emily.“ Reče on. „U moje?“ Jake se zlobno nacerio. Malo svetlo na mom tremu nije bilo jako, ali je imalo dovoljno svetla da bih videla sve Jakeove seksi karakteristike. Samozadovoljstvo na njegovom licu me je izluđivalo, i kada se ovako osmehnuo osetila sam u sebi sukob između dobra i zla. I to moje srce i moje telo osećaju dobre i zle namere. „Da, u tvoje.“ Reče on. „I tvom sastanku.“ „Mom sastanku?“ Jake se nasmejao. Onda me pogodi. „Oh, to.“ „To je dobra stvar za tebe. Izlaziš. Nisi zabrinuta zbog tvog toliko sjebanog suseda.“ Da li je Jake bio ljubomoran? „Nisam išla na sastanak, Jake.“ Rekla sam. „Julie je mislila da mi čini uslugu.“ „Nisam tako čuo.“ „Oh, da? I to je tvoja stvar?“ „Na neki način jeste.“ Rekao je. „Volela bih da čujem kako.“ „Voliš da provodiš vreme sa Sadie. Ako počneš da dovodiš nekog preko... to menja stvari.“ Odmahnula sam glavom. „Šta?“ „Čula si me, Emily.“

181


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

„Čekaj malo. Jesi li mi upravo... rekao da koristiš Sadie kao način da me nateraš da ne viđam nikog.“ Jake je uzeo gutljaj svog piva. „Možeš da gledaš na to tako ako želiš.“ „Jebi se, Jake.“ Rekoh. „Došla sam ovde da popijem piće, sama u miru. Pozivam te na piće i tebi treba samo deset sekundi da me napadneš? Šta misliš ko si ti? Kao prvo, s kim god da izlazim to je moja stvar. Drugo, nikad ne bih stavila Sadie u situaciju da je zbunim ili povredim. Jebi se sa svojim razmišljanjem. Treće, nisam išla na jebeni sastanak. Julie mi je nabacila nekog tipa po imenu Bobby na karnevalu. I za zapisnik, onog trenutka kad sam te videla da ulaziš u voz otišla sam od Bobbya. Da te vidim. Da budem s tobom. Tako da, jebi se Jake. Trebao bi da ideš kući.“ Okrenula sam se i napravila jedan korak. Tada sam osetila kako me je njegova ruka zgrabila. Povukao me je. Pogledala sam dole i videla njegove prste. Te seksi tetovaže na njegovim rukama. „Em,“ prošaputao je. „Nemoj...“ Uzeo je još jedan gutljaj a ja sam se okrenula. Jake me je povukao, okretajući me pravo ispred njega. Moje ruke su ga zgrabile kako bih održala ravnotežu. Prsti su mi osetili tvrde mišiće preko njegove košulje. Posegao je unazad i spustio svoje pivo na ogradu, a onda i bebi monitor. „Hej,“ rekao je. „žao mi je. Zbog toga.“ „Jake, ne viđam nikog.“ „Nije bitno.“ Rekao je. „To nije moja stvar. Ali kada sam čuo da...“ „Postao si ljubomoran?“ „Osetio sam nešto,“ rekao je. „Ne znam šta.“

182


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

Podigla sam desnu ruku sa njegove košulje i posegla do njegovog lica. Prsti su mi dodirnuli njegov obraz. Elektricitet je prošao kroz celo moje telo. Dodirnuo je moje privatne tačke. Te iste tačke koje su počele da boluju zbog njega. „Zašto, Jake?“ „Zato što ne želim da te izgubim.“ Rekao je. „Izgubiš me?“ „Sve što si uradila za Sadie. Ona je srećnija od kako si se ti pojavila, Em. Donela si joj svetlost. Nešto što ja nisam mogao da joj dam. A ja? Meni je utešno znati da si na vratima pored.“ „Da li postaješ osetljiv prema meni, Jake?“ „Mislim da sam veoma glup,“ rekao je. „Zato što ne znam gde su ovde granice. Ne znam šta je ispravno a šta pogrešno. Mickey mi je rekao da odem tamo... a onda mi je Paul pokazao... to i nije bitno. Trebalo bi da krenem.“ Jake je skliznuo sa strane ali ne i van mog dosega. Uhvatila sam ga za košulju. „Čekaj, Jake. Od čega se mi skrivamo? Čega se plašimo trenutno?“ „Ne plašim se, Em. Ja samo pokazujem ograničenje.“ „Šta ako ti kažem da ne radiš to?“ Sklonio mi je ruku sa košulje. Otvorio šaku i spustio svoju u moju. Prsti su mi bili mnogo duži od mojih. Cela njegova ruka veća. Takve veličine da se osećam divno u njoj. Osećaj zaštite. Čineći da se zapitam kako bi se te ruke i ti prsti osećali na mom telu... Jake je prepleo naše prste. Progutao je teško. Onda se brzo pokrenuo i prišao mi bliže, stavljajući drugu ruku na moja leđa. Povukao me je blizu, njegova ruka se spustila dole na moje dupe, povlačeći me na gore. Skočila sam i bila u njegovim rukama. Okrenuo se i naslonio me na zid kuće. 183


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

Svetlo iznad nas je sijalo, dok su razne bubice letele okolo, sudarajući se. To me je podsetilo na mene i Jakea. Uvek smo naletali jedno na drugo ali nikad nismo pronašli ono što smo tražili. Njegove usne su se spustile na moje, na sekundu. Onda su se preselile dole. Njegove usne su bile na mom vratu. Posegnula sam za njegovim leđima, dok sam se prepustala osećaju. Zatvorila sam oči, spremna za sve što će se desiti, osećajući kako mu se usne penju ka mom uhu. Osećajući hrapavost njegovih zuba dok je povlačio resicu mog uha, šaljući vrelinu niz moje telo. Moje pete su se zarivale u njega, povlačeći ga, potiskivajući ga, trebajući ga. To je bilo to. Potreba. Trebao mi je Jake. I znala sam da sam i ja njemu potrebna. I bila sam prava za njega. Ja sam mogla prihvatiti bilo koju njegovu bol, brigu i sumnje. Mogla bih da ga držim u rukama kad god mu je bilo potrebno. Mogla bih biti bilo šta... Jake se povukao na trenutak. Prešao je nosem preko mog. Naši pogledi su se zaključali. „Jake...“ „Em...“ Poljubili smo se istovremeno. To je bio napad. Sve se spojilo zajedno. Posegla sam levom rukom ka vratima. Osetila sam ivicu ručke. Kako bi to trebalo da funkcioniše? Njegova ćerka je bila u krevetu... kod kuće... na vratima pored... kako... Jake me je teško poljubio. Okrenuo me okolo. Zatim spustio na trem. Tamo, napolju. 184


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

Ispustila sam uzdah kada se naš poljubac prekinuo na nekoliko sekundi. Jake me je spustio, ostavši na kolenima, iznad mene. Gurnula sam ruke ispod njegove košulje, konačno mogavši da dotaknem njegovo telo. Na kraju, osetila sam tvrde mišiće. Konačno mi je omogućio da moje ruke istraže sva mesta koja su mi se motala po umu tako dugo. Jake je ponovo prekinuo poljubac. „Da.“ Prošaputala sam. Njegova desna ruka je dotakla moj struk i pomerila se na gore. Prsti su mu flertovali sa rubom moje košulje ali nisu bili ispod. Ostali su preko moje košulje i krenuli na gore. Kad je stigao do mojih grudi izvila sam leđa. Moje noge su se tresle, vrelina se spuštala između mojih butina, osećajući bol za njim. Spustio se i ponovo me poljubio. Njegov jezik je bio nemilosrdan i zapovedajući. Njegove usne su bile mekane, brada na licu gruba, što je odgovaralo svemu o njemu. Taj seksi miks dobrog i zla. Ponovo je prekinuo poljubac, stegavši vilicu. Osetila sam ga između nogu, tvrdoću u njegovim farmerkama, koja me je pritiskala, pokazujući mi da je ovaj trenutak bitnan. Bilo da bude seksa ili ne taj deo nije bitan. Bili smo dvoje ljudi. Bili smo sami, preživeli promene, potrebu u ovom trenutku... Ovom jebenom trenutku. Podigla sam glavu i poljubila ga. Ugrizla sam njegovu usnu, tražeći više od njega. Njegova ruka se pomerila sa mojih grudi do mog vrata. Tada je sve usporilo za par sekundi dok me je Jake samo držao, njegov palac je prelazio preko mog obraza. 185


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

Izgledao je kao da je želeo nešto da kaže, ali me je poljubio opet umesto toga. Što je bilo u redu za mene. Ruke su mi klizile po njegovim leđima, dok sam prelazila lagano noktima po njegovoj koži, ne želeći da mi se izmakne. Njegova ruka se preselila sa mog lica na pod. Tada je njegova druga ruka skliznula i dodirnula moje kukove. Išao je ka napred. Rub moje košulje je bio podignut. Njegovi prsti su dotakli moju golu kožu. Pomerajući se niže... niže... preko mog džinsa, prsti su mu lagano klizili dok nisu lagano pritisli mesto između mojih nogu. Njegov jezik je istraživao moja usta, poljubac je postao vreliji i brži, moji uzdisaji su se zagalvili negde između naših usta. „Tata!“ Mali glas se začuo kroz monitor. Jake je podigao glavu i pogledao monitor. „Sranje.“ Rekao je. Skočio je i počeo da trči. Sišao je stepenicama i potrčao niz dvorište. Izgledao je kao policajac koji je jurio lošeg momka. Sadien glas se začuo ponovo. Poduprela sam se na laktovima, bez daha. Nisam mogla da obradim bilo šta. Liznula sam usne i osetila ukus Jakea na njima. Pogledala sam dole i videla kako je moja košulja podignuta, otkrivajući kožu. Treperila sam svuda. Polako sam se podigla na noge. Moje telo je bilo... spremno... bilo je zapravo neudobno. Moji prsti su se uvijali u mojim cipelama. Noge su mi se tresle. Prošlo je dugo od kad sam bila sa nekim. Da li je neko uopšte učinio da se osećam kao Jake? Zgrabila sam ogradu i usisala dah. Čula sam Sadie kako doziva Jakea treći put. „Ovde sam, dušo.“ Njegov glas se začuo kroz monitor pored mene. „Upravo ovde.“ 186


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

„Tata... zvala sam...“ „Ovde sam,“ reče Jake. Zurila sam u monitor. Da ga isključim? Nisam ga isključila. „Gde si bio?“ Upita Sadie. „Dušo, došao sam kad si me pozvala. Šta nije u redu?“ „Mislim da sam imala loš san.“ „Misliš?“ „Sanjala sam nešto u vezi tebe, tata.“ „Šta u vezi mene?“ „Da si pao i povredio se. A Mickey ti nije mogao pomoći. Da su te kola povredila... ja... ja...“ „Ššš,“ šapnu Jake. „U redu je, dušo. Zatvori oči. Hajde da spavamo.“ „Mogu li spavati u tvom krevetu?“ „Sadie, zašto ne pokušamo da ostanemo u tvom krevetu? Važi? Hajde. To je samo bio sulud san. Tata je u redu. Noć je. Nemaš zašto da brineš.“ „Ispričaj mi priču o princezi, tata.“ Reče Sadie. Okrenula sam se i zgrabila monitor. Zurila sam u njega kao da je bio TV. „Pa, bila jedna princeza koja nije imala kuću. I ta prnceza je bila zabrinuta zbog zlih viteza koji su krenuli da je pronađu. Zato je ona pronašla novi zamak. Mali dvorac, ali lep. Ali odmah na vratima pored je bilo čudovište. Nije loše čudovište, ali je bilo jedno od onih koje je volelo biti samo. U istom dvorcu je bila još jedna princeza. Osim što ona nije znala da je prava princeza. Sve dok nije upoznala onu drugu, koja se uselila u dvorac pored. To je čudovište činilo da se oseća nesigurno. Bio je zabrinut da će izgubiti svoju princezu. Zato što ona nije 187


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

znala šta mu je značila. Još gore od toga, ta princeza u dvorcu pored? Bila je baš lepa. Čudovište je tako odlučilo da će zaštititi princeze. Obe princeze.“ Jakeov glas je zastao. Osetila sam kako mi se grlo zatvara od emocija. „Čudovište nikad nikome nije reklo svoju priču.“ Reče Jake. „Čudovište je izgubilo kraljicu. Ostao je sam sa svojom princezom, brinući se o njoj i tražeći način da postane kraljica. Ali nije znao kako. Dok nije upoznao novu princezu u susednom dvorcu. I tada je priča...“ Jakeov glas je opet zastao. Postavila sam monitor na uho. Htela sam da znam kraj. Čula sam zvuk pomeranja u krevetu. Tada je Jakeov glas prošaputao. „Volim te, Sadie. Čvrsto spavaj, dušo. Vidimo se ujutro.“ Poslednji zvuk koji sam čula je bilo zatvaranje vrata. Spustila sam monitor na ogradu i čekala. Moje telo me je još uvek peckalo, ali me je peckalo i moje srce. To je bilo najduže čekanje u mom životu. Ono koje mi je nešto dokazalo. Nešto što mislim da sam se plašila da priznam sebi. Zaljubila sam se u samohranog oca na vratima pored...

„HVALA ZA piće i žao mi je zbog svega.“ Reče Jake. Zgrabio je monitor i pokušao da se izvuče. „Hej, čekaj,“ rekla sam. „ne možeš samo...“ „Vidiš li šta je moj život, Emily. Vidiš šta se dešava. Ja moram da se vratim tamo. Opet će se probuditi. Želeće da spava u mom krevetu. I pustiću je. Zato što njene noćne more nisu ništa naspram mojih.“

188


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

Moja usta su napravila slovo O. Moje usne su se izvile. Jedina reč koja je izašla je... „Boja.“ „Šta?“ „Boja.“ Rekoh. Pokazala sam na vrata trema. „mislim, moram da bojim gore. Samo sedim na stepenicama. Treba mi pomoć?“ „Pitaš mene da li ti je potrebna pomoć?“ „Potrebna mi je pomoć, Jake. Pitam te.“ „Odmah?“ Nasmejala sam se. „Ne. Ne sad. Bilo kad. Ti i Sadie možete doći. Ja ću srediti pizzu. Ona može gledati šta želi. Ti i ja možemo bojiti?“ „Emily...“ „Jake, ne znam šta se ovde dešava,“ rekla sam, posegnuvši za njegovom rukom. „ne želim da se plašiš bilo čega. U redu sam sa svim.“ „Ti ne znaš ništa.“ „Onda mi reci. Ili mi dozvoli da ti dokažem da mogu da čujem. U redu?“ Jake je pogledao dole. Odmahnuo je glavom. „Emily, to nije lako.“ „U redu, gospodine čudovište.“ Rekoh. Jake je podigao obrvu. „Slušala si moju priču?“ „Kao da nisi znao? Ja sam princeza u dvorcu pored?“ Jake je dotakao moje lice još jednom i progutao.

189


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

„Da. Da, jesi, Em. Ti jesi princeza. Ali ja već imam jednu. Do sada je prošla pakao u svom mladom životu.“ „Jake, ja...“ „Ali ti, princezo, donosiš malo neba u njen život. I to čini da se osećam...“ Jake skloni pogled. Videla sam da je trepnuo. „Reci, Jake. Reci nešto. Bilo šta.“ Prešao je jezikom preko usana. „U koje vreme bi trebali da dođemo za pizzu? Mogu sutra da ti pomognem.“ Osećala sam se kao da me je neko udario u stomak i izbio vazduh iz mene. Ali prihvatila sam to. Prisilila sam sebe na osmeh. Dodirnula sam njegovu ruku koja je stajala na mom licu i poljubila je. „Šest.“ Prošaputala sam. „U redu.“ Reče Jake. „Laku noć, Jake.“ Rekla sam. „Laku noć, princezo.“ Reče i namignu mi. Osećala sam kao da ću se srušiti na trem. Zakačio je monitor za džep i spustio svoje pivo na ogradu. Gledala sam kako čudovište odlazi i osećala kako mi se srce uvija. Ako sam zaista bila njegova princeza... onda bih trebala zauvek čekati njega da me konačno spasi.

190


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

Draga Everly Konačno je pitala za tebe. Znao sam da će se to dogoditi pre ili kasnije. Napokon se to dogodilo. I dogodilo se u najgorem mogućem trenutku. U sred prodavnice. Sve te glupe stvari koje mnoraš da činiš kada si odrastao. Stvari za koje nikada nisam verovao da ću ih činiti sam. Stvari koje su tebi uvek bolje išle. Kao kada si me terala da stojim na kraju reda da bacaš rolne tolet papira na mene kao da su lopte za fudbal. Ili kao kada si trčala ka meni sa rukama punim ubrusa pokušavajući da me oboriš. Sada sam ja bio taj koji je gurao ogromna kolica za kupovinu dok je naša ćerka sedela vezana u sedištu. Gore dole kroz mnogobrojne redove pokušavajući da se setim šta mi je sve potrebno, ali istovremeno savršeno svestan da ću zaboraviti pola stvari i da ću morati da se vratim ponovo. A sve zato jer sam bio prokleto tvrdoglav i nisam želeo da ponesem spisak jer mi je to bilo previše čudno. A kuponi? Nema jebene šanse, Everly. Znam, treba da ih koristim, ali šta sad. Kretanje kroz raf sa žitaricama. To je pakleni raf kada si sa detetom. Sve te jebene šarene kutije, sa likovima iz crtanih filmova, žitarice svih boja, oblika, ukusa, sa raznim igračkama unutra. Sve te žitarice koje sadrže isto šećera koliko i kolačići. A ja treba da stanem tu i izaberem koje su najbolje za nju, odnosno koje treba da jede da bi ostala zdrava. Sadie je pitala da li može da izabere kutiju. Rekao sam da. Ali samo jednu kutiju. 191


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

Izvukao sam je iz kolica i spustio je. Prošla je pored rafa gore-dole deset puta. Za nju ovo je bila najvažnija odluka u njenom životu. I na neki način, zaista i jeste bila. Ovo će biti njen obrok svakog jutra sledećih nedelju dana i duže. Tako da sam joj dozvolio da proživi svoj trenutak. Uživao sam posmatrajući je Everly. Trebalo je da je vidiš. Voleo bih da jesi. U jednom momentu je stajala sa dve kutije u rukama. Desnom nogom je malo iskoračila. Napućila je usnice. Izgledala je gotovo kao mlada žena. Kao direktorka koja odlučuje o dva poslovna predloga, primorana da izabere samo jedan. Vratila je jednu kutiju i okrenula se, pokazajući prstom na mene. „Samo još sekund, tata,“ rekla je. Nasmešio sam se i klimnuo glavom. Razmišljala je između još dve kutije i konačno se odlučila. Kutija jarkih boja. Puna šećera. Besplatna igračka unutra. Čak je imao i lavirint na pozadini. Prodato. Stavio sam je nazad u kolica. „Tata a šta je sa onom?“ pitala je i pokazala na kutiju na vrhu police. Pogledao sam i video na šta pokazuje. 192


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

Super zdrave žitarice koje su imale ukus kao da jedeš karton. Sa sušenim voćem unutra. Onim malim sušenim voćem koje se lepilo za zube i koje nikako nisi mogao da izvadiš. Tvoje omiljene žitarice. „Imamo dovoljno.“ Rekao sam Sadie. „Ne. Uzmi ove. Mami se one sviđaju. Kada se ona vraća kući?“ Na sred prolaza, Everly. Zastao sam i nisam znao šta da radim. Sadie je samo blenula u mene. Tako da sam joj rekao da izabere i drugu kutiju žitarica. Tema je zaboravljena. Barem za sada. Ostatak naše kupovine osećao sam kao da sam utrnuo. Samo sam hodao, gurajući kolica, puneći ih, stavljajući stvari na traku, plaćajući. Kasirka je prokomentarisala koliko je Sadie lepa i dala joj stiker sa nekim likom iz crtaća, nekom nasmejanom lubenicom. Provukao sam svoju, našu, karticu i otišao. Ne mislim da Sadie zapravo razume situaciju. Mislim da ona ne zna da si ti... Ne mogu da napišem tu reč, Everly. Ne mogu da podnesem tu jebenu reč.

193


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

Jednog dana će morati da shvati. I to neće biti ona Sadie koja plače na sahrani zato jer svi plaču, dok ona zapravo ne razume zašto i ko je ustvari u tom crnom kovčegu sa belim i crvenim ružama na njemu. Saznaće istinu, i sve što istina nosi sa sobom. Moraću da joj saopštim tu istinu sam. Samo da napomenem, dohvatio sam kutiju tih užasnih žitarica. I jedem ih svakog jutra od tada. Još uvek ne mogu da podnesem njihov ukus, ali suze koje upadaju u činiju pomažu da se žitarice omekšaju. VOLIM TE BESKRAJNO, JAKE

194


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

Poglavlje 21 Ruka na vratima Jake

Vikendi su nekada bili najteže doba kada si samohrani otac. Zato što nikada nije bilo odmora ni lenstvovanja. Znaš kako se neki ljudi raduju dužem spavanju? Razvalečnju u pidžami? Možda zaokupljanjem nekim sitnim kućnim poslovima. Ili izlascima sa prijateljima. Izlascima uopšte. Večerama. Bilo čime. To nije bilo moguće u mom slučaju. Vikend je bio samo produžetak radne nedelje samo bez rutine. Sadie je odlično spavala, moram to da priznam. Ja sam bio taj koji se budio u sedam sati. A Sadie je uvek ustajala oko osam. Poluzatvorenih očiju, noseći Boa, prošla bi kroz kuhinju i smestila se za kuhinjski sto očekujući doručak. A njen doručak bi uvek bio tu, čekao je. Držao sam sam sebe zauzetim poslovima oko kuće ali bih redovno pravio pauze da bih se igrao igara koje Sadie voli, da bih prisustvovao njenim čajankama, gledao crtaće ili bilo šta drugo što bi ona volela da radimo. To je takođe uključivalo put u park na popodnevni piknik. Retko sam odlazio u park ali za Sadie bih uradio bukvalno sve. Iako nisam imao korpu od pruća koju je videla na TV-u mislim da je naš piknik bio bolji. Raširio sam ćebe na travu i družili smo se, jeli smo sendviče sa džemom i kikiriki puterom, pili smo sok od jabuke, jeli male šargarepice i par kolačića dok smo gledali u oblake pokušavajući da pogodimo na šta nas podsećaju. To je bila prava inekcija nevinosti za mene. Doduše gledanje oblaka me je ispunilo nemirom. Kada smo se vratili kući Sadie se sklupčala na kauču i zaspala. Grlila je Boa, stavila glavu na jastuk i zaspala dok se u pozadini čuo crtani film, ja sam stajao tamo i posmatrao je odmahujući glavom. Ona je bukvalno bila ceo moj svet. Ova kuća je samo bila građevina koja je čuvala uspomene. Moj kamionet je bio samo 195


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

vozilo. Moj posao je bio samo stvar neophodna za preživljavanje. Ali Sadie... ona je bila sve. Čučnuo sam i dodirnuo joj glavu, poljubio je u obraz i pokrio ćebetom. A onda sam otišao gore i istuširao se. U ovome je stvar... Istuširao sam se vrelom vodom, sam, u miru, bez ijedne brige. Bilo je nečeg tako normalnog u tome. Jedina stvar koja mi se vrtela po glavi bila je ona situacija sa Emily na njenom tremu. Znao sam tačno kuda bi to otišlo da se Sadie nije probudila. Izašao sam iz tuš kabine i obmotao se peškirom. Rukom sam obrisao zamagljeno ogledalo i buljio u svoj odraz. Sve je u redu Jake. Šta god moraš da uradiš, moraš, i u redu je. Samo nemoj da povrediš Sadie. Nisam bio siguran kome je pripadao taj glas u mojoj glavi. Pogledao sam dole i zatvorio oči na sekund. Toplina kupatila je pružala utehu. Na sekund sam je zamislio kako ulazi i prilazi mi s leđa, dok joj ruke klize oko mog tela. Dodirujući moju kožu. Sebe kako duboko dišem. Onda bi zgrabila peškir i otvorila ga, puštajući ga da padne na pod. Onda bi prošaputala ooops i njena ruka bi krenula dole. Osetio sam se kao da ću iščupati lavabo iz zida. Okrenuo sam se i izašao iz kupatila. Nisam mogao razumno da razmišljam. Misli su mi bile toliko zbrkane da sam koračao vođen instinktima. Krenuo sam na pogrešnu stranu kada sam izašao iz kupatila. Krenuo sam ka.... glavnoj spavaćoj sobi. I nisam shvatao šta radim dok nisam uhvatio kvaku i okrenuo je. Gurnuo sam vrata i otvorio ih par centimetara. Tada sam se trgao. Ugledao sam deo spavaće sobe. Baš onakve kakvom je ostavila. 196


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

Ništa nije dodirnuto. Ništa pomereno. Sve je bilo na istom mestu kao dana kada se sve desilo. Video sam ormar. Njenu četku. Njenu kutiju za nakit. Par tričarija koje sam kupio za nju tvrdeći da su od Sadie. Slike zalepljene za ogledalo, uspomene na nas, na Sadie, na našu porodicu. Zavese koje je ona odabrala, za koje sam tvrdio da ih je previše platila. Jedna od dvoje vrata od ormara bila su otvorena. Video sam ćošak kreveta. Neurednu posteljinu. Nikada nije nameštala krevet. Nikad Nisam mogao da dišem. Povukao sam vrata da ih zatvorim ali nisam mogao da pustim kvaku. Stavio sam drugu ruku na vrata. Opet, ovo je bila druga stvar koju sam zajebao od kada je Everly umrla. Zajebao sam što nisam rekao istinu Sadie i zajebao sam stvar sa ovom sobom. Nekada vreme nije lečilo ni malo. Nekada vreme samo zamaskira ranu, sprečavajući je da te ubije ali nikada joj ne dozvoli da zaraste. Nekada bi se to moglo uraditi samo ako produbiš ranu. Okrenuo sam se i skliznuo leđima niz vrata. U tom trenutku sam poželeo da je Emily uz mene. Poželeo sam da je ovde baš pored mene, da joj kažem sve što mi je na duši i da vidim šta bi ona uradila. Ali koliko bi to bilo pošteno? Ona je izgubila svoju baku. To je bila velika stvar ali to nije značilo da ona može i treba da uskoči u ovaj požar od mog života. Ja sam bio samohrani otac. Još uvek sam bio u žalosti. Spavao sam u gostinjskoj sobi jer nisam imao dovoljno snage da spavam u spavaćoj sobi. Imao sam ćerku koju treba odgajati. Ćerku koja ima samo četiri godine. Bila je slatka ali je imala svoje momente kada je pokazivala čvrst karakter. A stvari će postati samo teže, zar ne? Koliko god ja voleo Sadie ona će odrasti. Postaće mlada žena. Boleće je odsustvo majke. Njene prave majke. Njeno telo će se promeniti. Moraću da je zaštitim, da odgovorim na sva pitanja, da se postaram za sve. To nije bio teret koji je pripadao Emily.

197


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

Zakopao sam glavu u šake i osetio kako mi se srce cepa. U tom trenutku mi je zazvonio telefon iz kupatila. Emily. Ustao sam na noge, ispustivši peškir. Posegnuo sam za njim, držeći ga preko međunožja pokrivajući se. Uzeo sam telefon i javio se ne gledajući u ekran. „Emily?“ upitao sam. „Ko?“ upitao me je glas. „Jake? Paul je.“ „Paul?“ „Sa posla...“ Paul. „Paule,“ rekao sam. „Ćao kako si?“ „Dobro,“ rekao je. „Ovaj, slušaj jesi li sobodan večeras?“ „Slobodan? Zašto?“ „Prijateljica moje devojke... Kely... ona je slobodna večeras.“ „Oh,“ rekao sam. „Jasno. Misliš nešto kao sastanak u četvoro?“ Šta sam to koji kurac uopšte pričao? „Ne,“ reče Paul. „Ona je samo slobodna ako si i ti. Poslaću ti njen broj. Rekao si da hoćeš da izađeš sa njom, zar ne?“ „Da jesam, da.“ Pogledao sam se u ogledao ponovo. Nisam bio u stanju da donosim ovakve odluke. „Okej, poslaću ti njen broj.“ Rekao je Paul. 198


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

„Paul. Čekaj.“ „Reci.“ „Biću u baru ovde na uglu,“ rekao sam. „Oko šest. Biću u separeu. Ako je zainteresovana neka dođe tamo.“ „Okej, malo misterije ne škodi zar ne?“ „Paul?“ „Da?“ „Umukni.“ Rekao sam. Završio sam poziv. Bacio sam telefon na pod na čupav tepih koji nisam ja izabrao. Pogledao sam se u ogledalo još jednom. Ovo će biti moj prvi sastanak još od mog prvog sastanka sa Everly. Još gore, imao sam nešto sa Emily. Morao sam da je povredim... ali to je bilo za njeno dobro.

199


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

Poglavlje 22 Pizza za dvoje Emily

Pobrinula sam se da su krpe na podu kako bih ga zaštitila. Počela sam da sređujem gornji deo i sklanjam stvari ali sam se brzo unervozila. Nadala sam se da ću možda ubediti Jakea da se postara za taj deo posla, dok sam počinjala. Svratila sam u prodavnicu i nakupovala sve za šta sam mislila da bi se dopalo četvorogodišnjoj devojčici. Neko bi me nazvao ludom ali stvarno sam se radovala tome da provedem subotu sa Jakeom i Sadie. Slikajući. Jedući pizzu. Nadajući se da će Sadie zaspati na mom kauču. Onda bismo Jake i ja mogli da imamo malo vremena nasamo. Priliku za razgovor. I možda još nešto. Telefon mi je zavibrirao u džepu. Poruka od Jakea. Možemo li da popričamo. Izađi ispred. Sišla sam dole i izašla napolje. Jake je već bio tu i čekao me. Stajao je na drugom stepeniku tako da smo se gledali u oči. Nešto nije bilo kako treba. „Jake šta nije u redu? Da li je Sadie dobro?“ „Svi su dobro,“ rekao je. „Moram da razgovaram sa tobom. Na neki način sam uprskao stvar.“ „Okej?“

200


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

„Tip sa kojim radim, Paul. Zaboravio sam da smo napravili neke planove za večeras.“ „Oh,“ rekla sam razočarano. „I, uh, mrsko mi je da ovo tražim od tebe ali treba mi neko da pričuva Sadie večeras. Da mogu da izađem.“ „Oh,“ rekla sam ponovo. I tako je propala moja pizza za dvoje. Progutala sam teško ne želeći da pokažem emocije. „Ja...“ „Sve je ok Jake,“ rekla sam. „Sve je u redu nema problema.“ „Rekao sam da ću ti pomoći oko bojenja,“ rekao je. „I hoću. Obećavam. Neću odustati od dogovora. Ja sam samo... na neki način zaboravio na celu stvar.“ „Naravno,“ rekla sam. „Sve je ok. To je samo zid. Biće mi drago da pomognem oko Sadie. Zapravo sam kupila gomilu stvari za nju.“ „Jesi li?“ „Jesam. Bila sam u radnji. Zabavićemo se nas dve večeras. Naruči ću pizzu i možda ću joj dopustiti da naruči film.“ „Budi pažljiva sa tim,“ rekao je Jake. „Naručivala je filmove par puta a da ja nisam znao. Dobio sam račun za kablovsku i ...“ Jake je odmahnuo glavom. „Nije bitno. Žao mi je Emily.“ „Sve je u redu.“ Rekla sam. Videla sam pogled na njegovom licu. Nešto nije bilo kako treba. Nešto ga je mučilo. Gotovo kao da ga je mučila krivica. Krenula sam ka njemu, spustila se jedan stepenik niže. Stajala sam samo par centimetara od njega. 201


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

Posegnula sam da ga dotaknem. „Jake... jesi li...“ Izmakao se i sišao na trotoar. „Samo... zahvalan sam ti Emily. Nadoknadiću ti, okej? Lično ću okrečiti sprat sam.“ Uhvatio se za džep. „Pusti me da se postaram za sve večeras. Za pizzu. Grickalice. Film. Šta god vas dve budete želele.“ Klimnuo je glavom i gurao gomilu dvadesetica meni u lice. Uzela sam novac. Šta god vas dve poželite...? Znala sam šta je želim. Želela sam Jakea. „Dovešću Sadie kod tebe ubrzo,“ rekao je. Okrenuo se i otišao kao da beži. Pogledala sam novac u svojoj ruci. Krenula sam ka kući. A onda mi je sinulo. Je li to Jake upravo povukao crtu između nas? Da sam ja samo susetka? Dadilja?

„MOJ STOMAK će eksplodirati:“ Sadie je spustila napola pojedeno parče pizze u kutiju i uzdahnula. Moja dnevna soba je izgledala kao jedna od žurki na koledžu. Hrana i grickalice su bile svuda unaokolo. Čaše i tetrapaci od sokova na stolu. Sve što zapravo nismo smele, mi smo radile. Zato što je bila subota veče. Bilo je vreme za ludovanje. Vreme da se živi. Naravno ludovanje sa sokićima u tetrapaku i krekerima nije baš bilo deo mog plana. Ali svejedno bilo je to lepo veče. Očistila sam kutije od pizze i donela par prekrivača u dnevnu sobu. 202


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

Dala sam Sadie mogućnost da bira film i izabrala je jedan. Šest dolara kasnije gledale smo film. Dok je na TV-U išla uvodna špica Sadie je navlačila preko sebe ćebe i upitala me. „Tata ima lampice zar ne?“ „Lampice?“ „Rekla si da u graži ima svetla?“ „Oh. Da. Tačno.“ Podigla sam obrvu. „Rekao je da radi.“ Sadie je klimnula glavom. „Pa možda će morati da radi do kasno baš. Tako da možeš slobodno da spavaš ovde okej? Kao što si pre zaspala. Ja ću biti ovde.“ „Hvala Emily,“ Sadie je kulturno odgovorila. Deset minuta nakon početka filma osetila sam da me je Sadie uzela za ruku. Polako je stavila moju ruku preko sebe. Pre nego što je moje srce prestalo da se topi Sadie se sklupčala uz mene. Bo je bio ušuškan do brade, Sadieni prstići su se igrali plišanim rogom njenog jednoroga. Privukla sam Sadie bliže i zagrlila je dok je film trajao. Odjednom nisam više gledala film. Mislila sam o Sadienoj majci. Everly. Nisam znala apsolutno ništa o toj ženi i o celoj priči ali sam znala par bitnih stvari. Bila je dovoljno lepa da ukroti Jakeovu divlju dušu. Dovoljno lepa da zarobi njegovu pažnju i srce. Dovoljno lepa da rodi ovoliko predivnu devojčicu kao što je Sadie. Ona i Jake su imali nešto posebno, stvorili su kuću i porodicu. To je zaista bilo nešto posebno. I bilo je prilično očigledno da niko nije bio spreman na ovo što se desilo. Uhvatila sam suzu kako klizi iz mog oka dok su se Sadiene oči polako sklapale. Krišom sam je obrisala. Ostatak suza sam zakopala duboko u sebe. 203


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

Kapljica bala se stvorila u uglu Sadienih usana i pala na Boa. Jadan plišani jednorog je verovatno već godinama natopljen balama. Ostala sam nepomična dopuštajući Sadie da utone u čvrst san. Onda sam se nežno povukla sa kreveta i smestila njenu glavu na jastuk. Ova scena mi je delovala poznato i opet me je navela na razmišljanje da li je ovo sve što ću ikada biti za Sadie i Jakea. Susetka. Dadilja. Čak ni prijatelj u ovom momentu. Jer je Jake radije izašao sa svojim prijateljem nego sa mnom. Nisam želela da se osećam ovako kao što sam se osećala sada, ali osećanja praznine i usamljenosti su me preplavili. Zajedno sa osećajem besa i ljubomore. Prišla sam do ulaznih vrata i stala tu. Trem je bio mračan. Ulica još mračnija. Pomislila sam na svoju baku. Na sve godine kada sam želela da pobegnem odatle. Pomislila sam na osećanje krivice koje me je ispunjavalo jer je ona tako polako umirala. A opet evo mene kako radim potpuno istu stvar. Osim što se iza mene na kauču nalazi mala devojčica koja ima još puno života pred sobom. Ako joj bude trebao prijatelj ja ću biti tu. Ako joj bude trebala susetka ja ću biti tu. Ako joj zatreba dadilja ja ću biti tu. A ako joj nekad zatreba neko da voli njenog oca ja ću biti tu…

204


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

Poglavlje 23 Ili tako nešto Jake

Šta kog đavola radim ovde? Zagledao sam se u pivo koje predstavlja odluku. To je značilo da, ako ga popijem, legalno više neću moći da vozim. A to bi značilo da moram da nađem drugi način da dođem kući. Ili da jednostavno nastavim da pijem i tražim Mickeyevu pomoć. Ili da donesem jako lošu odluku. Takođe je značilo da će ta odluka doprineti slabljenju moje sposobnosti da donosim odluke, dok ne postanem ošamućen. Nisam želeo da budem ošamućen. Nisam želeo da popijem jebeno pivo ispred sebe. Nisam želeo da sedim u jeftinom baru u gradu, sa gomilom ljudi koji su glasno razgovarali za šankom i bejzbol utakmicom na dva TV-a, sa veoma lepom ženom koja je pijuckala neko piće pomešano s vodkom. Konobarica - koja je pomagala za šankom - ponudila nam je meni tri puta. Svakog puta, Kely se oslonila na mene da donesem odluku. Odbio sam svakog puta. I svaki put kada sam odbio, primetio sam na koji način me je Kely pogledala. Bio sam van svog elementa, riba izvan vode, moji prsti su se trzali, želeći da pošalju poruku i provere kako je Sadie. Ali verovao sam Emily. Iako sam ispao kreten jer joj nisam rekao gde sam. Ona je mislila da sam izašao sa prijateljem. Na piće. Muška stvar. Nije znala da je u pitanju bio sastanak jer joj nisam rekao. Razlog? Nisam želeo da se razbesni. Zato što mi je bilo stalo. Sranje, zato što nisam želeo da je izgubim.

205


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

Šta god to značilo. „Dakle, radiš u garaži?" rekla je Kely, tražeći bilo kakvu temu koja bi nas izvukla iz glupog i neugodnog razgovora. Imala je veoma plave oči i plavu kosu vezanu u rep. Sve u vezi s njom vrištalo je lepotom. Bila je otvorena, bez srama priznajući da se njena poslednja veza loše završila i da je samo želela da se zabavi i da bude opuštena. Drugim rečima, nakon dva pića bismo mogli da završimo u njenom krevetu bez vezivanja jedno za drugo. Ipak sam sedeo tu, sa pivom koje se grejalo, osećajući se kao da je u pitanju moje prvo pivo i kao da sam se bojao toga šta će mi uraditi. „Ja sam tamo šef, na neki način,” rekao sam. „Vlasnik, pretpostavljam. Mickey i ja.“ „Oh,“ Kely je rekla. „Znači ti si drugi gazda?“ „Tako me Paul zove?“ „On kaže da su gazde jedan starac i jedan kreten.“ Nacerio sam se. Protrljao sam vilicu. „Pa, nadam se da nisam starac...“ Kely se nasmejala. Sladak smeh. Smeh koji bi se dopao svakom pristojnom muškarcu. Meni? Zvučao mi je kao škripanje noktima po tabli. Ovo sranje sa izlascima nije bilo za mene. „Dakle, ah, Paul kaže da radiš u frizerskom salonu?“ „Ja sam tamo šefica, na neki način“, Nasmejala se. „Da. Jesi li ti starac ili kreten?“

206


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

Ponovo se nasmejala. „Hoćemo li naručiti neku hranu? Možda nešto za poneti?“ Dohvatio sam svoje pivo po pedeseti put, ali nisam ga podigao sa stola. „Šta misliš o još jednom piću umesto toga?“ pitao sam. „Možemo i tako,“ Kely je rekla. Iznenada me je uhvatila za ruku. „Hej, ne moraš da se bojiš.“ „Da se bojim?“ Pitao sam. „Paul mi je rekao sve. O tome šta ti se desilo.“ „Šta mi se desilo?“ „Da. Tvoja žena ili tako nešto je umrla.“ „Ili tako nešto,“ rekao sam. „Ne, nisam tako mislila. Čekaj. Mislila sam... Ne znam da li je bila tvoja žena. Nije ni važno. Bio je to neko ko ti je značio. Imali ste ćerku. To jest, i dalje je imaš. Meni je u redu...“ „Čekaj, čekaj, čekaj,“ rekao sam. „Paul ti je rekao sve to?“ „Da. Da me upozori.“ „Da te upozori.“ Osetio sam kako mi krv ključa. Ako je Paul mislio da je loše to što sam mu sjebao košulju, neka vidi kako će biti kad mu sjebem lice. Govoriti o mom ličnom životu nekom strancu? Da je upozori? „Da te upozori na šta?“ pitao sam. „Ni na šta. Samo na tvoju priču.“ „Moju priču. Da bi me sažaljevala? Da bi sedela tu i slušala me, znajući da ću biti dobar jebač, ali ništa više? O tome se radi?“

207


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

„Ne,“ Kely je rekla. Njene oči su se raširile. Videla je moje pravo lice. Jebenu istinu. Kako sam se osećao. Nije se moglo pobeći. Niti sakriti. To je bio jebeni razlog zašto je moja ćerka mislila da sam išao u podrum da vrištim. Jer, znate šta? Nekad sam radio upravo to. Dizao bih tegove, ili bih možda samo stajao tamo i vikao. Zato što sam se osećao dobro. Zato što mi je to bilo jebeno potrebno. Ono što mi nije bilo potrebno... jeste da me ova žena koja me gleda kao da imam dve glave. Kao da se plašila, ali bila tužna u isto vreme. Kao da je sada imala priču za svoje prijatelje. O bože, nikada nemojte izaći sa tipom kome je žena (ili tako nešto) umrla... Ustao sam. „Ovo je bila loša ideja,“ rekao sam. Nisam bio siguran da li sam se obraćao njoj ili sebi. „Jake, sačekaj trenutak,“ rekla je. Pogledao sam je. „Ne, neću sačekati. Nikada nećeš razumeti. I zaslužuješ bolje.“ Zavukao sam ruku u džep i bacio novac na sto. „Nemoj da ideš,“ rekla je. „Ti si taj koji zaslužuje bolje!“ Zaustavio sam se na trenutak, znajući da ću izgovoriti nešto grozno i zlobno i da ću je povrediti. Nisam želeo da povredim Kely. Ali njene reči su me pogodile. Ja zaslužujem bolje? Ako je to bilo imalo tačno... moja verzija boljeg nije bila u tom baru. Moja verzija boljeg... 208


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

...bila je Emily.

209


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

Poglavlje 24 Dobro, ti si kreten Emily

Kako je Sadie? Iznenadilo me je da je Džejku trebalo toliko dugo da pita kako je Saide. Super je. Spava na kauču. Ja uživam u filmu. Počela sam da grizem nokat na palcu, čekajući na njegov odgovor, ako ikada stigne. Tri tačkice su se pojavile i moje srce je skočilo u grudima. Da li se ovo zaista dešavalo? Bila sam uzbuđena zbog poruka? Od mog suseda? Tačkice su nestale. Onda se Jakeova poruka pojavila Otvori vrata princezo Šta? Okrenula sam se ka svojim vratima. Pogledala sam u kauč. Saide je i dalje čvrsto spavala. Film samo što se nije završio. Polako sam odšetala do vrata i otključala ih. Lagano sam ih otvorila i uključila sam svetlo na terasi. Pokrila sam usta da ne bih vrisnula. Bio je tako prokleto zgodan. Stvarno nije bilo fer. Stajao je u beloj majici koja je već imala fleke na sebi. Ispod njenih rukava, 210


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

njegove tetovaže spuštale su se niz njegove ruke, grleći ih na način koji me je činio ljubomornom. Mastilo je teklo niz njegove ruke do njegovih dlanova. Njegove farmerke su bile iscepane i neuredne, slažući se sa njegovom kosom, neurednom bradom i pogledom njegovih očiju. Jake je podigao pakovanje od šest piva. U drugoj ruci je balansirao kutiju pizze. „Šta to radiš?“ „Iskupljujem se za grešku koju sam napravio večeras.“ „Šališ se.“ „Molim te izađi, Em. Na minut.“ „Šta... doneo si pivo? Pizzu? I tvoja odeća...“ „Rekao sam da ću ti pomoći da krečiš. Znam da kasnim nekoliko sati. Možemo li da porazgovaramo pre toga?“ Polako sam izašla na terasu. „Mogu li makar da unesem pizzu?“ pitala sam. „Ne još. Moram nešto da ti kažem.“ „Okej...“ „Ako pobesniš, odvešću Saide kući i nikada više nećemo pomenuti ovo.“ „Jake, plašiš me malo.“ „Znam,“ rekao je. „Nisam bio s Paulom. Slagao sam te. Bio sam na sastanku, Emily.“ „Ti si... šta?“ „Sa prijateljicom Paulove devojke. Šta god. Nije važno. Obećao sam ti nešto i prekršio sam obećanje da bih otišao na sastanak. Žao mi je zbog toga.“

211


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

„Sastanak.“ „Bio sam besan jer si ti bila na sastanku.“ „Nisam bila na sastanku, Jake, rekla sam ti.“ „Ne moramo ovo da radimo, Emily. Ovo sranje sa odobravanjem. Ne želim to. Nije trebalo to da uradim. Ti činiš da se buka utiša, Emily. Ti činiš da buka nestane. Dovoljno dugo da se nova buka pojavi. Danas sam otvorio vrata naše spavaće sobe. Nisam bio tamo od...“ Jake se zaustavio. Moje srce se steglo. „Okej,“ rekla sam. „U redu je, Jake. Obećavam. U redu je.“ „Nije u redu, Emily. Vidiš, stvar je u ovome... Ne mogu da se izvučem s ovim. Ne mogu da te povredim. Ne mogu da te izneverim. I ne mogu da ti dopustim da mi to dozvoliš.“ Jake je zaćutao. „Dobro,“ rekla sam. „Ti si kreten. Jebeno si nepristojan prema meni. Činiš da se osećam krivom što živim ovde kada pokušavam da se snađem u svom životu. Nemaš pojma kroz šta sam prošla. Želim da ti kažem ali se bojim da ću morati da se takmičim s pričom koju ne znam. Ne želim da se takmičim oko toga ko je više povređen. Sigurna sam da ti pobeđuješ, Jake, ali to ne umanjuje moj bol. Mislim da volim tvoju ćerku. Pokušavam da se držim na distanci za slučaj da se nešto desi zato što nikad ne bih mogla da živim sa sobom ako Saide ikad bude povređena zbog mene. Zato što, ako postoji nešto oko čega se ti i ja slažemo, to je da ona zaslužuje više. Meni je čast da joj dam više, ali bojim se da je to...“ Emocije su konačno pobedile. Jake nije znao ništa. Nije znao ništa o onome što se desilo pre svih tih godina. Onome što se meni desilo... Dodirnula sam stomak i osetila mučninu na trenutak. 212


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

Jake je spustio kutiju s pizzom na sto pored vrata. Pivo je stavio preko nje. „Izgubila sam više nego što možeš razumeti,“ prošaputala sam. „Nema razloga da ti i ja to izbegavamo. Niti jedno drugo. Nemoj me lagati oko toga kuda ideš, Jake. Ja ne bih nikad...“ „Da li bi bila ljubomorna?“ „Da,“ rekla sam bez oklevanja. „Zašto?“ „Zato što ja želim da budem ta osoba. Ona kojoj konačno počneš da veruješ. Ona sa kojom želiš da razjasniš to.“ „Da razjasnim šta?“ Džejk je pitao. „Želiš da razjasniš nešto? Razjasni ovo...“ Uperio je prstom desno od sebe, prema svojoj kući. „Taj prilaz. Automobil je stajao tamo. Gledao sam kako se povlači sa prilaza. Neko je bio za volanom tog automobila. Odvezao se, i sve je bilo gotovo u roku od pet minuta. A ja još uvek pokušavam da otkrijem šta se kog đavola desilo.“ Jake mi se polako približavao. Nadvisio se nada mnom. Moja leđa su bila naslonjena na vrata. Zadrhtala sam. Ali verujte mi, ne od straha. „Jake. Dala bih sve što imam da izbrišem to što se desilo.“ „Zašto? Ti ne znaš ništa...“ „Znam dovoljno,“ rekla sam. „Tvoja ljubav prema njoj i Sadie. A Sadie...“ Moja donja usna je počela da drhti. „Izgubila si majku?“ Klimnula sam glavom. „Izgubila sam sve, Jake. Odrasla sam sa svojom bakom.“ Odmahnula sam glavom. 213


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

Ne. Neću ovo činiti sada. Ne. Htela sam da se okrenem, ali Jake je bio preblizu. Zaustavio me je, njegova ruka na mom stomaku. Nežna sila sprečila me je da se pomerim, iako sam mogla. „Znači oboje smo sjebani?“ Pitao me je. „Izgleda.“ „Ja sam kreten, Em.“ „Da, jesi.“ „Hvala što to priznaješ.“ „Kako je bilo na sastanku?“ Pitala sam ga, gledajući ponovo u njegovo lice. „Grozno.“ „Jeste? Zašto?“ Jake je podigao ruku do moje brade. Dodirnuo je. Zapalio me je. Učinio je da stvarnost osećam stvarnijom nego ikad. „Zato što ona nije bila ti. I to me malo jebeno plaši. Zato što bi trebalo da postoji samo jedna prava ljubav u životu. Ali počinjem da sumnjam u to.“ Progutala sam knedlu, ne znajući kako treba to da shvatim. „I šta sad?“ pitala sam. Jakeove usne su dodirnule moje. Nežan poljubac. Poljubac koji je trajao. Baš ono što mi je trebalo u tom trenutku. Bio je to kratak poljubac. Jake mi je dao odgovor. „Šta sada?“ pitao je. „Upravo ono zbog čega sam došao. Sada ćemo krečiti.“

214


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

JAKE SE ispružio i njegova majica se podigla. Zaustavila sam se, sa valjkom za krečenje naslonjenim na zid, gledajući otkrivenu kožu i mišiće. Blenula sam, otvorenih usta, spremna da počnem da balavim. Ali, hej, makar je ispod mene bila krpa za fleke. Dohvatio je sam vrh zida, sasvim se približivši plafonu, ali nijednom nije pogrešio i ofarbao iza trake na ivici. Bio je savršen. Kada je spustio valjak, tačkice BRAON boje padale su na njegovu kožu, ukrašavajući ga. Zaustavio se i pogledao me. „Kaplješ,“ rekao je. Uzdahnula sam. Milion slika je prošlo kroz moju glavu. Da li je kapalo iz mojih usta? Da li sam bila toliko patetična i napaljena? Da li sam curela... „Zid?“ rekao je. Pogledala sam u zid i videla linije koje su curele niz njega. Požurila sam da se sagnem i očistim ih pre nego što počnu da se suše i ostave večnu uspomenu na mom zidu. Bili smo u hodniku na spratu. Direktno iza Jakea je bilo kupatilo. Pored toga je bio plakar. Pored plakara je bilo dvoje vrata, po jedna spavaća soba iza njih. Jedna je bila gostinjska soba. U drugoj je bio moj radni sto, moje police pune knjiga i sve drugo što je činilo da izgleda kao radno mesto pisca. Istina je bila da nikad nisam radila tu. S moje desne strane, na suprotnom kraju hodnika, bila je moja spavaća soba. Glavna spavaća soba. Uhvatila sam sebe kako crvenim i razmišljala sam o 215


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

mojoj sobi, o mom krevetu, gledajući u Jakea sve vreme. Ubacila sam valjak u farbu i prislonila ga uz zid. „Prvi sloj je skoro gotov,“ Džejk je rekao. „Je li već kasno?“ Pitala sam „Za koga? Mene? Tebe? Saide i dalje spava na kauču. Ja sam za to da nastavimo da krečimo. Dok god je pivo hladno...“ Spustila sam valjak i dohvatila pivo. Mahnula sam njime prema Jakeu. Klimnuo je glavom i bacila sam pivo ka njemu. „I dalje je dobro,“ rekao je. „Ne. Čekaj.“ Otvorio ga je i uzeo gutljaj. „Oh da, to je dobro.“ Namignuo je. Nasmejala sam se. „Treba mi odmor,“ rekla sam. „Počinjem da se umaram.“ „Znači odustaješ. Još malo pa će ponoć, a, princezo? Treba da stigneš u svoj zamak i odmoriš svoju lepu glavicu?“ „Nisam sigurna da li si fin ili zloban prema meni. Ja sam ipak morala da čuvam dete svog suseda kako bi on mogao da ode na sastanak.“ „Ispala,“ Džejk je rekao. „Ispala? Da li si to zaista rekao?“ „Da, jesam.“ Okrenuo se ka meni. Ruka u kojoj je držao valjak se spustila... „Znaš, mogao si mene da pitaš,“ rekla sam s mešavinom umora i flerta. Verovatno s više umora, što je bilo još opasnije od flerta. „Jesam?“ Jake je pitao. 216


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

„Da. Mogao si mene da pozoveš na sastanak. Mogli smo zapravo da radimo nešto zabavno. Nešto od čega ne bi bežao.“ Nasmejao se. „Da sam te pozvao na sastanak, Em, ko bi čuvao Sadie?“ Uozbiljila sam se. Moje usne su se izvile. Šala ili ne, bio je to nizak udarac. „Znaš, stvarno si kreten, Jake,“ rekla sam. „Trebalo je da gledam svoja posla. Znam, već si mi to rekao. Mnogo puta. Ali jednostavno sam mislila...“ Nestalo mi je reči na trenutak. To je bilo sve što je Jakeu trebalo. Ispustio je valjak u sud. Boja se prosula svuda po krpi. Preskočio je preko suda, kante s bojom, sveg našeg pribora. Smanjio je udaljenost između nas u rekordnom roku, uhvatio me oko struka i naslonio me na suprotan zid. Dok me je držao tako da su naše oči bile na istoj visini, moji dlanovi grabili su njegove ruke, osećajući njegove napregnute mišiće koji su se hvalili svojom divljom snagom. Da ne pominjem divlji pogled njegovih očiju. „Da sam te pozvao na sastanak, princezo, svaka granica između nas bi bila jebeno uništena. I šta onda? Misliš da možeš da izdržiš takav život? Da izdržiš sa mnom? Da budeš majka Sadie? Ti si snažna mala princeza, zar ne?“ „Zašto jebeno ne prekineš da govoriš o tome na šta misliš da sam sposobna i o tome šta misliš da želim.“ „Opasna si večeras, Em,“ prošaputao je Jake. „Probaj me.“ uzvratila sam. Pokušala sam da budem hladna ali moje telo je gorelo. Drhtala sam na svim pravim mestima, bez obzira koliko sam se pogrešno osećala. Način na koji smo gledali jedno drugo. Način na koji se jedna strana njegovih usana izvila. Način na koji me je poljubio... Nije to bio bilo kakav poljubac, već jedan sa dubljim značenjem. 217


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

Zastrašujućim značenjem. Dubljim od dvoje suseda koju su pomagali jedno drugom kroz uzburkane vode tragedije. Ali sve je to nestalo kada je Jake prekinuo poljubac. Njegov nos je dodirivao moj. „Poslednja šansa da pobegneš, Em... ako ne želiš da pobegneš, onda mi pokaži vrata iza kojih se nalazi tvoj krevet.“

218


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

Poglavlje 25 Sve stvari odjednom Jake

NISAM ŽELEO misliti o zadnjem trenutku kada sam dodirivao ženu kao što sam dodirivao Emily. Nisam želeo razmišljati kada sam zadnji put bacio ženu na krevet radi seksa. Nisam želeo misliti ni o čemu... Prekinuo sam poljubac dok sam stajao na rubu Emilynog kreveta. Samo pogled u njenim očima je bio dovoljan da otera sva sranja. Emily zgrabi svoju majicu i skine je preko glave. Ruke mi dodirnu njenu kožu. Toplota i mekoća njene kože, način na koji joj se telo zakrivaljavalo na pravim tačkama naglašavajući joj kukove. Moji vrhovi prstiju krenu napred i otvore pantalone. Njene ruke stegnu moju majicu dok je ispuštala stenjanje. „Koliko dugo, Em?“ prošapućem. Nagnem se napred i poljubim njene grudi, iznad grudi dok su se one ustiskivale u njen grudnjak. Bio je prekrasno pun, plava čipka čuvala ju je od izloženosti, ali ne još dugo. Spuštao sam poljupce duž njenog vrata dok su se moje ruke spuštale niz njene kukove i gurale, spuštajući joj pantalone. Brzo je iskoračila i odbacila svoje pantalone. Odmaknem se od nje ponovo na sekund diveći joj se. „Skidaj.“ Kaže, skidajući moju prljavu majicu. Podigao sam ruku da posegnem iznad svog tela i skinem majicu. Njena usta se širom otvore, isto kao i njene oči, njene ruke dodirnu moja ramena, prateći

219


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

tetovaže od ramena do grudi. Da, svaka tetovaža ima priču. Da, neke su urađene pre nego što se bilo šta desilo, neke posle. Nije da je to bilo važno onda. Sa svojim desnim kažiprstom, posegnem za njenom bradom. Naterao sam je da pogleda u mene. „Odgovori mi Em. Koliko dugo?“ Nastavila je gledati dole, njeni nokti kao tanki bodeži, grebali su i sa samo malo sile otvorila bi mi rane. Ali u stvari je... ona me već otvorila. Probiti kožu je jedna stvar, ali Emily je prošla do mog srca. Prazna rupa u mojim grudima, uspela je pronaći nešto u njemu. Zgrabim je za struk dok su joj ruke lebdele na struku mojih farmerica. Ruke mi kliznu na njeno dupe i podignem je. Odgurnem se napred i spustim je na krevet. Njena leđa udare krevet i ja lebdim iznad nje. Moja leva ruka bila je ravno na krevetu. Ruke joj posegnu za prekrivačima jer je znala da imam potpunu kontrolu. „Dobro, princezo,“ prošapućem. „Nemoj odgovoriti. Sam ću saznati.“ Pritisnem usne na njene grudi ponovo. Izvila je grudi gore, uzdišući. Njene ruke borile su se da posegnu iza i otkopčaju njen grudnjak. Bila je spremna da se ogoli za mene. Očajna za mnom. Trebajući me jednako koliko me je želela. Mesecima... Toliko dugo. Bila je mesecima bez pažnje. Možda čak i bliže godini ili više. Nešto u vezi toga i miris njene oznojene kože dao je nagovještaj nevinosti. Da smo bili oboje toliko slomljeni da smo nekako regenerisali osećaj nevinosti jedno na drugome. Prestani jebeno da razmišljaš Jake. Samo je jebi. Zato si ovde. Samo jebeno ljubi njeno telo i jebi je.

220


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

Ljubio sam je je niz grudi i osetio kako joj grudnjak popušta. Otvorio sam usta i zgrizao njen brus, povlačeći ga, uzevši ga sa sobom dok sam se odmicao. U tom istom trenutku doveo sam desnu ruku gore i prešao preko njene gole dojke. Prekrio sam je čvrsto, osećajući kako se njena bradavica trlja od dlan moje ruke. Moja usta se pomere na nenu drugu dojku dok sam je probao. Konačno je probao. Ljubeći joj grudi, moje usne su flertovale s njenom bradavicom, moj nos se trljao gore dole, zadirkujući joj bradavicu dok je ona poskakivala i postajala sve više i više uzbuđena. Ispustila je još jedno stenjanje i izvila leđa ponovo, gurajući grudi prema meni. Poljubio sam je i počeo uživati u njoj. Uzimajući je u usta, moj jezik leteo je lijevo desno. Njene ruke zgrabe moj potiljak, zakopavši prste u moj skalp, stenjući. Brzo pomerim desnu ruku niz njeno telo. Osećajući je svu. Prokleto savršenstvo koje je postojalo u mojim rukama, žena koja živi u susetstvu, žena koja je porušila barijere koje sam sagradio na bolu i ljutnji. Žena dovoljno hrabra da me izazove i želi biti uključena u nered koji nikada neće nestati. Mislim da je volim radi toga... Moji prsti osetili su vrh njenih gaćica. Volim način na koji su njen grudnjak i gaćice su različite boje. Da se upravo probudila zgrabila bilo šta i učinila bilo šta. Da nije provela sate na šminkanje ili sate praveći frizuru. Da je bila u redu s tim što joj treba večnost da raspakuje stvari u kući i što je kupila boje i ostavila ih da stoje nedeljama na spratu pre nego ih je i dodirnula. Prokletstvo, sve u vezi Emily prošlo je kroz mene. Bila je žarulja koja je bila potrebna da oživi čudovište. I učinila je upravo to. Ukus njene kože. Njene ruke vuku me čvrsto na njene grudi.

221


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

Miris njene kože, njenih prekrivača, toplota u sobi koja se gradila u sobi kao da smo u sred toplotnog vala. Moji prsti spuste se u njene gaćice. Osetio sam glatkoću koja me je naterala da pulsirama u farmericama. Nije bilo mesta za udobnost između mojih nogu, moja debljina naraste još više, izvijajući se i istežući, pokušavajući pronaći izlaz. Zastenjem na neudobni osećaj ali Emily je volela kada sam to učinio. Odmaknem se od njenih grudi sa pop zvukom i pogledam gore u nju. Spustila je glavu i povukla je ruku s moje kose. Njena desna ruka zgrabila me za leđa, zabijajući nokte, dok je druga ruka grabila prekrivače. S jednom rukom skinem joj gaćice. I ruka je nastavila istraživati... Glatkoća njenog tela bila je ispunjena toplim oblinama. Moji vrhovi prstiju dodirnu njenu vlažnost. Nežno, koristeći samo srednji prst, otvorim je, klizeći dole, uvijajući se, osećajući kako pulsira na moj dodir. Vratio sam se gore, zakačivši se za njen klitoris. Tada su joj se kukovi izvili gore dok je uzdisala. „Jebeno,“ kaže, zvučeći prelepo prljavo. „Jebeno da. Jake...“ Poljubim joj grudi ponovo. Zatim kažem, „Reci moje ime ponovo, princezo. Nastavi jebeno ga govoriti.“ „Jake,“ ona zastenje. „Nastavi jebeno ... Jake...“ Dodam drugi prst svom arsenalu. Dva prsta uz njen klitoris. Krenuo sam se kretati u svim smerovima, osećajući njen meki čvor. Pomerio sam se dole i potisnuo, ulazeći u nju. Njeni kukovi se podignu s kreveta i njeno telo se napne. Stegnula se uz moj dodir dok sam potapao prste duboko u njenu srž. Ljubio sam joj grudi ponovo i stisnuo zube zajedno stenjući. Povukao sam i nastavio, čineći da Emily ispušta isprekidane krike. Njeni nokti grebali su moja leđa i ja ispustim njenu bradavicu.

222


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

Sklonio sam prste s njene pičkice i doveo ih gore, ostavljajući njen mokri med kao dokaz kako je divlje savršena. Prešao sam prstima duž njenog tela i prekrio joj grudi ponovo. Lebdeo sam nad njenim telom, mala udaljenost je između nas, dovoljna da Emily može uzeti ono što želi od mene. Njene ruke zgrabe moje farmerice ponovo. Kretala se brzo otkopčavajući ih, boreći se s dugmetom, rajfešlusom, njene ruke gurnu, zahtevajući da idu dole. Čak je imala petlje da zgrabi moje bokserice u isto vreme, ne želeći gubiti ni sekund. Dok se moj kurac oslobađao, dug i pun, izgubila je interesovanje za moje farmerice. Pogledala je dole, kao i ja, gledajući dok se njena desna ruka kretala duž mog donjeg dela stomaka, drhteći, dok me njena leva ruka dodirivala. Osećaj njenih prstiju uz moju čeličnu dužinu naterala me da uvučem dah. Balansirao sam na jednoj ruci dok sam drugom gurao farmerice i bokserice dovoljno da ih mogu zbaciti sa sebe. Samo tako, oboje smo bili goli u njenom krevetu. Trenutak za koji sam mislio da se neće nikada desiti. Ne. Trenutak za koji sam rekao da se neće nikada desiti. Prkršio sam obećanje za koje nisam bio siguran ni da je bitno. Ali nisam si mogao pomoći. Želeo sam Emily. Jebeno sam trebao Emily. Njena ruka se uvije tako da me može držati. Zgrabila je koren i prevukla rukom preko mene. Stegnuo sam zube i zastenjao. „Jebi ga, Em,“ kažem. „Jebi ga, Jake,“ ona prošapuće nazad. Imala je onaj mali zločesti osmeh na licu. Dovoljno da poželim eksplodirati. 223


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

Proklet sam što priznajem to, ali već sam bio na pola spreman. Moja krivica što sam dopustio da stvari odu tako daleko. Da nisam sam radio to, ne bi bilo učinjeno. Ovo je prvi put da sam osetio nešto tako strastveno s drugom ženom od... Emily klizne rukom niz moj kurac. Zgrabim je za kukove i stegnem. Poskoči, golicljiva. Ispustila je stenjanje smejući se. Njene grudi poskoče kada je to učinila. Njena kosa se raširi po njenom krevetu. Bili smo tako razotkriveni jedno drugome, i ne samo gola tela. Jebi ga. Kliznem rukom na stražnji dio njenog vrata i uvučem prste u njenu kosu. Spustim se i poljubim je, ne mogavši je više gledati. Ili ću pasti dublje nego što sam ikada zamišljao ili samo se odmaći i jebeno pobeći. Njena ruka se stegne čvrsto na mom korenu, drkajući mi. Moja ruka popusti stisak na njenom kuku i klizne dole, dodirujući njen prorez. Bila je spremna. Ja sam bio spreman. Zgrabim je za zglob i povučem njenu ruku sa sebe. Dodirnu sam joj ruku i stavio uz svoj stomak. Skoro kao po instinktu, njeni prsti se počnu kretati gore dole uz moj stomak, prebrojavajući sve mišiće. Moja ruka dodirne njeno unutrašnje bedro, držeći joj noge rastavljene. Pogledam gore u nju. Naše oči se zagledaju jedne u druge. Bilo je par sekundi kada se sve spojilo. Osećajući sve te stvari odjednom. Emily klimne. Klimne da je u redu. Klimne da je ono što ja želim u redu. Klimne da će sve biti u redu. Krenem napred svojim telom. Pomerim ruku na njen kuk a onda gore do struka. Osetio sam joj rebra i nešto u vezi toga je bilo jebeno seksi. Učinim isto i drugom rukom, držeći je tamo gde je želim dok je moje telo dodirivalo njeno. Osetio sam kako me progutala toplina dok sam se potiskivao napred, ulazeći u nju.

224


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

Jedva jedan centimetar u njoj i ja stegnem zube i zadržim dah. „Jake,“ zastenje. Njene ruke zgrabe moje nadlaktice. Bila je prokleto isto drhtava kao i ja dok sam tonuo dublje u nju. Sa jakim potiskom, rešio sam se svega. Pogledao sam dole i video kako moj kurac klizi u nju. Njena pičkica skrivala me sa opasnom čvrstinom. Povučem kukove unazad samo malo i potisnem napred ponovo. Emily zastenje. Pa sam učinio to ponovo. I ponovo. I ponovo. Gledao sam kako se njeno telo kreće uz moj dodir. Način na koji njeni nokti kopaju tako jako u moje ruke da boli. Ali bila je to dobra bol. Nije mi smetala bol. Veruj mi, navikao sam na bol. Jebao sam je što sam jače mogao potisnuti napred, tako jako da joj je guza poskakivala uz krevet. Podigao sam je i povukao preko kreveta, povlačeći kolena na krevet, stavljajući je tamo gde jebeno želim. Moje ruke još jednom pređu preko njenog tela, jedna ruka zastane na njenim grudima, druga na njenom licu. Moj palac pomiluje joj obraz. Emily okrene glavu i nežno poljubi moj palac. Pokret tako jebeno malen ali tako jebeno seksi. Ubijala me. Doslovno me ubijala. Uzimajući sve razmrskane ostatke mog života i srca, i smrskala ih još više. A opet nisam je zaustavio. Zatvorila je oči, stenjući, i zagrizla moj palac. Povučem se i potisnem ponovo. Uspostavio sam ritam koji volim. Koji želim. I bio je to isti ritam koji i ona voli. Dok je krevet počinjao da pravi buku, ni približno buke koliko je Emily pravila, otvorila je usta, puštajući moj palac. Zabacila je glavu, izvijajući grudi prema meni ponovo. Spustio sam se, moje grudi dodirivale su njene. Tako intimna stvar za osetiti.

225


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

Toplina i udobnost ženskog tela. Njene grudi utiskivale su se uz moja prsa. Dva srca koja tuku na suprotnim stranama naših grudi. Počeo sam potiskivati brže, jače. Sve u mojoj glavi počelo je konačno kliziti i nestajati. Emily zakači noge oko mene kao da mi govori da smo spojeni jednom za sva vremena, i da se neću jebeno izvući. Što je u redu. Povukao sam se unazad i jebao još jače. Bilo je i više nego dobro. Stenjao sam svaki put dok sam ulazio u nju. Pamteći njeno telo, odbijajući da napravim bilo koje poređenje o onome što sam znao čak i ako je to bila očajna laž. Konačno me je pogledala, očajan izgled na njenom licu. Dodirnula mi je lice, njene nokti su me povukli za lice. „Jake... sada...!“ Spustio sam usta do njenih dok se uspravljala da me poljubi nazad. Naše usne i jezici se instinktivno počnu hrvati. Ispustila je dugo stenjanje, nesposobna da me ljubi, dok joj je telo dostizalo vrhunac. Bio sam duboko u njenom telu dok je svršavala. Beskrajno drhtanje činilo se kao da napada moj kurac, želeći da učinim isto. Ali ne još. Suzdržavao sam se. Ovaj trenutak je za nju. U vezi nje. Poljubila me ponovo, stenjući, omotavajući ruke oko moje glave. Stenjući, uzdišući, jebeno me gutajući. Najluđi poljubac kojeg sam se mogao setiti. 226


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

Najvreliji seks kojeg sam se mogao setiti. Ipak osetio sam se jebeno krivim...

227


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

Poglavlje 26 Zakopaj sve, divljaku Emily

DRŽIM ruke oko njegovog vrata. Leđa su mu bila blago izvijena dok se potiskivao u mene, čovek tako jebeno seksi i moćan. Njegovi potisci su bili tako duboki, dostižući delove mene za koje nisam znala da su tamo. Moja brada se odmarala na njegovom ramenu dok je njegovo lice bilo zagnjureno u moj vrat. Iznenada je bio divljak, kao da je moj orgazam potstakao nešto u njemu. Što je jače potiskivao, to sam se bolje osjećala. Okrenem glavu i uzgrizem ga za vrat. Jake je otpustio nešto u meni da sam ga iznenada poželila ugristi. Ljubila sam, grickala, grizla, što god je želeo od mene. Šta god je moje telo želelo da uradi. Bila sam otvorena i slobodna prema njemu, za njega, možda želeći da on učini isto za mene. Njegova desna ruka klizne niz moja leđa i poklopi moje dupe. Uzimajući punu ruku mesa, stegne čvrsto, povlačeći, stežući, potiskujući, učinivši da vrištim sa intenzivnim zadovoljstvom. Slatki i senzualni trenuci između nas sada su bili stvar prošlosti. Ovo je bilo gotovo divlje, način na koji je napadao moje telo, način na koji je moje telo reagovalo na njega. Pa sam ga držala čvrsto, pokušavajući držati korak s njegovom vožnjom. I vjerujte mi, bila je to vožnja života. Izvijem kukove brzinom kojom me je on jebao. Naša tela su se sudarala praveći zvukove i otkrivajući šta radimo u mojoj spavaćoj sobi. Od kako živim u novoj kući... ovo je prvi put da sam u njoj s muškarcem. I bilo je savršeno. Više nego savršeno.

228


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

„Jebi me, Jake.“ Zastenjela sam dok sam mu ljubila vrat. Moj jezik igrao je nad njegovom istetoviranom kožom, usta su mi se otvarala kao da sam mogla okusiti tintu. Nisam osetila tintu ali osetila sam čoveka. Celog čoveka. Divljeg čoveka. Prelepog savršenog slomljenog zbunjenog čoveka. I sve to učinilo je da osetim osećaje ljubavi koji je bio gotovo strašan. Jake stavi ruke na krevet i pogura jače. Toliko mišića savilo se odjednom da je bilo se teško skoncentrisati na samo jedan deo njegovog tela. Da ne spominjem tetovažne priče koje su se prostirale svuda. Potiskivao je istom brzinom. Njegove oči sretnu moje. Nikada nisam osetila ovo sa bilo kim, na način koji sam osećala to ovog trenutka. Zgrabim prekrivače na nekoliko sekundi, ruke su mi drhtale. Jake se sagne dole i poljubi moje grudi ponovo. Vrtlog njegovog jezika uz moju bradavicu pošalje trneće impulse dole kroz moje središte, između mojih nogu. Moje telo je ostalo u beskonačnom stanju klimaksa, peckajući osećaj užurbano je išao sve dole do mojih nožnih prstiju. Bili su skupljeni bolno čvrsto dok se moje telo potiskivalo prema Jakeovom, pokušavajući ga pratiti. Ljubio je jako koliko je i potiskivao. Osetila sam kako otiče, ispunjava, spreman da se prepusti. Jake je ljubio od mojih grudi prema vratu. Tu se odamrao, njegove usne uz moju kožu, otvorenih usta, stenjući glasno i jako sa svakim potiskom. Osetila sam kako moje telo doseže još jedan moćni klimaks. Zagrebem noktima jednom rukom po njegovim leđima jako kao što je moje telo zahtevalo da uradim. Moja druga ruka nije mogla pustiti prekrivače. Povukla sam ih, izvijajući kukovima, moje telo je izgubilo potpuno kontrolu. „Oh... jebi ga...“ dve preostale reči u mom vokabularu. Jake je i službeno učinio da izgubim um. „Jebi ga, Em,“ zastenje. 229


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

Osetila sam kako su njegovi zubi dodirnuli moj vrat a onda je bio ispred mene. Njegova usta se sudare s mojim ustima. Njegov jezik zahtevao je još jedan divlji poljubac. I tada je potisnuo i stao, svi njegovi moćni mišići stegli su se dok je počeo svršavati. Držeći se tamo, potiskujući sa pulsom svog tela, u meni, dovodeći me do konačnog klimaksa zajedno s njim. Ljubio me nesumično, neuredno. Kada se Jakeovo telo opustilo malo, poljubac se završi. Zagnjurio je lice nazad u pregib mog vrata. Usporio je na sekund a onda se prestao kretati. Ali i dalje je krio lice u mom vratu. Polako stavim obe svoje ruke na njegova leđa. Osećajući kako diše. Osećajući njegove jake mišiće. Ali osećajući više. Još nešto se dešavalo. Jake se konačno odmakne od mog vrata. Pogledao je u mene. Pogled u njegovim očima... „U redu je,“ prošapućem. Počela sam prelaziti prstima gore dole po njegovim leđima. „Jake, kunem ti se, u redu je. Šta god misliš da osećaš...“ Jake spusti usne na moje. Ljubio me dok se odmicao od mog tela. Prekinuo je poljubac i nastavio. Niz moj vrat. Do mojih grudi. Njegov nos uz moju levu bradavicu. Njegove ruke dodirivale su tačno ispod mojih grudi, s boka, njegove usne i dalje ljubeći niz moje telo. Zadrhtim dok je toplota između mojih nogu bila daleko od gotove. Na mom pupku, vrh njegovog jezika zaigra, učinivši da poskočim. Jake se spusti do samog kraja mog stomaka pre nego se odmakne. Poduprla sam se na laktove, gledajući dole u čoveka koji je grejao moje srce. 230


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

Nisam mogla verovati kako sam se ugodno osećala s njim. Gola s njim. Ali čini se da se tada stvarnost vratila. Dodirnuo mi je noge. „Em... nadam se da znaš kako si jebeno lepa. Kako si jebeno neverovatna. Zaslužuješ više. To ne činim ja. Već ti.“ Jake se nagne napred ponovo. Gledala sam dok su njegove usne ljubile meku, glatku tačku iznad mog proreza. Moje telo je pulsiralo i ja se podignem malo do kreveta, želeći da on nastavi. Umesto toga, Jake zgrabi svoju odeću i napusti sobu.

NOSILA SAM OGRTAČ. Ništa drugo. Gledala sam dok je navlačio majicu preko glave dok je hodao niz stepenice. Bilo je hiljadu stvari za reći, sve su bile na vrh mog jezika. Ali moje srce je i dalje tuklo. I dalje sam pokušavala uspostaviti normalno disanje. Moje noge su bile drhtave jednu sekundu, gumene sledeću. Gotovo sam se osećala kao da sam pijana ili komirana. Jake...čekaj... gde ćeš... „Jake,“ uspijem prošaputati. Stao je u dnevnoj sobi i okrenuo se. Požurim niz stepenice za njim. Lagala bih kada bih rekla da nisam razmišljala o njemu i meni zajedno. I kako bi bilo. Šta bi se desilo posle. Moje telo se osećalo hladnim jer sam želela njega i sebe zajedno. Da budemo uključeni jedno drugom u dane, prekriveni, ja da zaspim uz njegova jaka prsa. Dodirujući čekinje na njegovom licu. Njegove ruke koje me drže. Ali to nije bilo moguće.

231


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

I znala sam zašto. Razlog zašto spavao je na mom kauču. Stanem ispred njega. „Jake...“ Dodirnem mu lice. Zgrabio mi je ruku i upleo svoje prste s mojim. „Em...“ „Ne moraš bežati.“ „Da moram,“ on prošapuće. „Oboje to znamo.“ Poljubio mi je ruku i pustio. Gledala sam dok je podizao Sadie sa kauča. Podigao ju je lako i stavio joj glavu na svoje rame. Držao ju je jednom rukom hodajući prema ulaznim vratima i otvorio ih. „Jake, čekaj,“ Molim ga. Okrene se postranice, Sadieno lice prema tremu. „Obećavam Emily, završili smo s bojenjem,“ kaže. „Nije me briga o tome. Stalo mi je...“ Klimnuo je. „Moram da dišem. Molim te. Pusti me da dišem.“ Propnem se na prste i poljubim ga u obraz. Držala sam ga za ruku i stajala tamo. Videla sam izraz njegovog lica. Poljubim mu obraz ponovo. „Jake, molim te...“ Okrenuo je glavu i poljubio me. Poljubim ga nazad. Trebala sam ga tako jako. Naša usta otvore se i poljubac postane jebeno vreo. Njegova slobodna ruka zgrabi moj ogratač. Strgnuo ga je. Ispustim dahtaj. Njegova ruka krene u ogrtač i dodirne moj donji dio stomaka. Tada je Sadie ispustila mali zvuk. Jake spusti glavu i zastenje. 232


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

Trenutak je nestao. Za sada. Zatvorim ogrtač i nisam mogla disati. „Žao mi je Em. Tako mi je jebeno žao.“ Napravio je korak i ja posegnem poslednji put. „Jake. Samo mi odgovori ovo.“ „Šta?“ „Je li to bilo prvi put? Od kad...?“ Jake izvije usnice. „To je bilo prvi jebeni put da mi je bitno... nemaš pojma šta mi radiš Emily.“

SKLUPČAM SE sa prekrivačem na nosu, očajna da ga namirišem. Spavala sam samo u majici, moje noge su stezale prekrivače a ja sam želela da bude moj sused. Samohrani otac koji je činio sve ispravno a opet se osećao da radi sve pogrešno. Znala sam šta radi kada je stavio svoju glavu između mog vrata dok je svšavao i nastavio me jebati. Plakao je. Osećao je slojevitu krivicu, misleći da je učinio nešto pogrešno nekome ko nije više bio tu. I nije postojalo puno toga da mogu uraditi ili reći u vezi toga. Samo se pojaviti sledećeg dana i dokazati da je u redu. I da mogu biti normalna. Grlila sam te prekrivače celu noć, moji snovi zadirkivali su me na način zbog koji sam se osećala kao da sam tinejdžerka. Probudila sam se sledeće jutro sa peckanjem u donjem delu stomaka kao da mi je to bio prvi put. Čak sam se otkrotrljala na leđa i posegla preko kreveta, samo u slučaju da se nešto promenilo i Jake se vratio. 233


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

Ne bi bilo pošteno pitati ga da ostane. Ne sa Sadie. Ona je imala svoju sobu, svoj krevet. Kao i Jake. Doteturala sam do kuhinje, mamurna od seksa i fantazija, natočila sam sebi kafu, i pitala se kako bi bilo kod Jakea. Biti u njegovim rukama. U njegovom krevetu. U njihovom krevetu. Krevetu gde su se... „Jebi ga.“ Prošapućem sebi. Uzmem gutljaj kafe. „Jebi ga.“ To je bio teži dio. Kako se ponašati u njegovom svetu. Njegov svet gde su njene uspomene bile stvarne i gde su njene uspomene trebale biti stvarne. Radi Sadie. Neće nikada biti zaboravljene ili puštene. Što je značilo ako zaista pustim da mi srce padne za Jakea, moraću prihvatiti da će zauvek biti zaljubljen u dve žene. Ja bi bila druga žena, samo pobjeđujući jer, pa, imam puls. „Jebi ga,“ kažem po treći put. Ponesem kafu do vrata. Otvorim ih da uzmem novine i poskočim sa vriskom, prosipajući kafu po sebi. „Sranje!“ Jake vikne, na kolenima. Osetila sam kako me kafa peče kroz košulju, preko grudi. „Koji kurac....“ Zašto je na koljenima? Jake podigne tanjir sa doručkom i ustane. „Jebi ga, Em. Mislio sam da i dalje spavaš. Nisam želeo zvoniti.“ 234


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

„Šta si... doneo si mi doručak?“ „Sadie je insistirala,“ kaže. „I ja pretpostavljam. Nisam mogao podneti pomisao da se budiš sama i moraš praviti doručak nakon onog što se desilo. Kao da ti....“ „Kao da sam kurva?“ pitam. „Da,“ Jake kaže. „Ne. Mislim, kao da sam te iskoristio ili nešto, Em. Ne bih ti to učinio. Ili ako jesam...“ Uzela sam tanjir od Jakea. Kajgana, slanina, dve palačinke sa jagodama na vrhu. „Ovo je savršeno,“ kažem. „Hvala ti.“ „Trebao sam pozvati ili nešto. Pozvati te sebi. Razmišljao sam o svim tim sranjima dok sam stajao ovde kao jebena budala.“ „Nisi budala Jake. Savršen si. I ovo je stvarno lepo od tebe. Kao... stvarno lepo...“ Volela bih da imam slobodne ruke pa da ga uvučem u svoju kuću. Poljubim ga. Zaskočim ga. Povučem ga na pod tamo u dnevnoj sobi.... Jake se nagne i poljubi moj obraz. „Moram te videti ponovo Em. Ima puno toga o čemu i dalje moramo razgovarati.“ „Slažem se,“ prošapućem. „Plus, dugujem ti boju na tim zidovima.“ „Slažem se. Hej, možda idući put mogu ja doći kod tebe. Tako da Sadie bude udobnije. Mogla bi... ostati....“ Jake se odmakne. Sranje. Ponovo sam prekoračila ograničenja. „Trebala bi se pobrinuti za to,“ Jake kaže. 235


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

„Šta? Hrana? Vratiću tanjir, Jake. Bez brige.“ Jake se nasmeje. „Ne tanjir princezo.“ „Onda šta?“ „Vide ti se bradavice.“ Namignuo je. Pogledala je dole i prodahtala. Tačno gde se kafa prosula, učinila je da se moja prokleta majica providi. Na sreću samo je Jake bio tamo i nije bilo suseda koji prolaze pored u jutarnjoj šetnji s psom. Osetila sam kako mi lice postaje crveno. Jake se nasmeje. „Zabavno, ha?“ kažem. „Ne smeta mi u opšte. Nekako mi se sviđa kombinacija. Savršen način da započnem dan.“ Odmahnem glavom. „Seronja.“ Namignuo je ponovo i otišao. Pokušala sam prikriti grudi najbolje što sam mogla. Gledajući ga kako odlazi, pokrenulo je leptiriće. Ali ovaj put nagnula sam se na otvorena vrata i stavila glavu na njih. Ugrizla sam se za usnicu i stvarno počela da mislim o svemu. Kafa na mojoj majici, moje izložene bradavice, držeći tanjir hrane, bila sam u neredu. Ali osećala sam se kao da sam Jakeov nered. A on je bio moj. I to... To je jednostavno bilo savršeno. 236


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

Draga Everly Razbolela se. Nikada nisam razumeo to, ali zašto se čini da se ljudi uvek razbole u sred noći? Bio sam izgubljen u snu – u gostinjskoj sobi – i Sadie je došla i povratila po celom podu. Na sreću nije povratila na krevet. Probudio sam se na taj zvuk. Onda miris. Zgrabio sam je i odneo u kupatilo. Tatina logika bila je brza i postavio sam je u kadu gde joj je pozlilo ponovo. Naveo sam je da se skine i oprao sam je. Stavio sam njenu prljavu odjeću u kesu i ostavio je na podu. Požurio sam da joj donesem novu odeću i obučem je dok je ona počela da plače, držeći se za maleni stomak. Te oči, Everly. Te oči su ubijale za početak, ali kada je u bolovima? Ili kada bi bile suzne? Zaboravi na to. Znam da svi očevi kažu ovo ali sa mnom je to čista istina. Bože pomozi čoveku koji ikada povredi Sadie. Jer ako dođe kući sa tim pogledom u očima radi nečeg što je neki tamo tip uradio... neće biti lepo. Smestio sam Sadie u svoj krevet sa peškirom sa poda kupatila pored mog kreveta, i platnom na njenom čelu. Doneo sam joj malu čašu vode iako sam znao da je neće ni dotaći. Trebalo mi je malo duže da je smestim. Mrzela je povraćati. Baš kao i ti. Obe mislite da ćete se zadaviti ili nešto. Obe se prestravite kada je to samo da vaše telo radi svoj posao. Kada je zaspala, i dalje sam imao posla. Zgrabio sam papirne ubruse, brisač, i počeo raditi na podu spavaće sobe. Kada je to bilo gotovo, otišao sam u kupatilo. Morao sam očistiti i dezinfikovati kadu. Tada sam 237


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

uhvatio moj odraz u ogledalu. Moje oči su bile jebeno umorne. Držeći vrećicu sa onim što je povratila. Držeći kesu pidžame prekrivene od povraćanja. I radio sam sve to sam. To je trebao biti naš zajednički posao. Suočavati se s lošim snom, čudovištima pod krevetom, bolestima. Ali nisam imao vremena za gubiti. Bacio sam smeće van. Spustio pidžamu u perilicu. Do vremena kada sam se vratio gore prošao je dobar sat od kako je povratila prvi put. I kažem prvi put jer svi znaju da stomačni virus nije jednom i završena stvar. Tačno kao sat, svaka dva sata narednih dvanaest sati, Sadie je pozlilo. Ostao sam pored nje, želeći da ja povraćam umesto nje. Onda sam počeo pizditi. Shvatio sam da je pokupila stomačni virus u jebenom vrtiću. Centar u koji je prisiljena da ide radi naše situacije. Znam, da si ovde rekla bi mi da je to samo život. Da se stvari dešavaju. Da se bavimo stvarima. Da nastavljamo dalje. Ali ne trebam čuti ta hipijevska sranja trenutno, Everly. Samo trebam tebe. Trebam tvoje ruke da kliznu oko mene i trebam tvoju glavu na mojim grudima. Trebam te osetiti kako dišeš uz moj vrat. Trebam čuti svu buku koju praviš kada spavaš. Jebi ga, uzeo bih te i bolesnu. Sve to vreme kada si zahtjevala da zatvorim vrata kupatila, tako da te ne vidim kako povraćaš. Jer si mislila da izgledaš ružno. Morao sam stajati na vratima. Morao sam razgovarati s tobom. Samo si morala znati da sam tamo. I znala si da ću uvek biti tu Everly. Zauvek i uvek tu. Takođe da dodam: misilo sam da je biti sa Sadie kada je bolesna teško ko sam đavo. Ali pogrešio sam. Dvadeset četiri sata kasnije Sadie je ozdravela. Deca se oporavljaju tako prokleto brzo, da je zadivljujuće. Nije bila zadovoljna sa mnom što sam morao oprati i osušiti 238


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

Boa, ali nisam nameravao dozvoliti da se ti bakcili udomaće. Ali bilo je prekasno. Dva dana nakon što se Sadie razbolela, bio je moj red. Tačno u sred radnog dana. Izvlačio sam ključ kada me udarilo u stomak. Otrčao sam u kupatilo u garaži i izgubio se. To je značilo da sam se morao osloniti na Mickeya i dadilju da mi pomognu sa Sadie. Kao da sam bio izvršni rukovodioc svo vreme povraćajući svaka dva sata. A ti nisi bila tamo Everly. Nisi bila tu da mi napraviš supu. Da staviš usrani film. Da me nateraš da gledam stare slike nas, i nateraš me da se nasmejem jer znaš koliko sam mrzeo biti bolestan. Koliko sam mrzeo biti slab. Prokletstvo, Everly, znaš sve u vezi mene. Nisam misterija za tebe. A ti nisi misterija za mene. To je savršenstvo kada smo zajedno. Pa zašto je to onda jebeno oduzeto? VOLIM TE BESKRAJNO, JAKE

239


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

Poglavlje 27 Nešto u njenom oku Emily

„Nikada te više neću videti?“ Pita me. Zbunjena je. Moram pažljivo da biram reči. Ne mogu ovo zabrljati još više od njih. Mada ovo nije moja krivica. Ja nisam kriva ni za šta. Ja sam samo volela. Oboje. „Oh dušo, nije tako jednostavno.“ Kažem joj. „Samo moraš...“ „Ne želim da idem!“ Viče. Skoči sa kreveta i zakači se za moju nogu. Povučem se unazad i leđima udarim u zid. Osećam se kao da se zid naslonio na mene. Dole niz hodnik mogu da vidim ulazna vrata. Što nema smisla. Ali vidim ih. Vrata se otvaraju. On je tu, smeši se. Veliki osmeh. Veći nego bilo koji, koji je meni ikada dao. Ispruži ruku i uhvati jednu njenu. Povuče je prema sebi i uvuče u kuću. Pokaže joj okolo, gledajući u njeno lice i čekajući reakciju. Ona je ta koja mi sve uzima. Pa, ne, to nije fer. On mi sve uzima i daje nekoj drugoj. Malena neće da mi pusti nogu. Trebam je da to uradi. Mora da ode sa svojim ocem i zaboravi me. Ja ne mogu da budem ono što ona želi ali ona to ne razume.

240


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

Odvojim je od moje noge i spustim se na kolena. Neću plakati pred njom. Obećala sam sebi to, mada je to laž. Pogledam je u oči. „Volim te. Znaš to. Ali ovo je ispravno.“ „Volim te.“ Kaže mi. „Želim da mi ti budeš mama! Ti jesi moja mama!“ Srce mi puca. „Ne... neka druga žena je tvoja mama. I ona se vratila. Uvek si govorila da želiš da se vrati. Sada se vratila.“ „Ne želim da se vrati!“ Odgovori mi. „Želim tebe Emily. Zauvek. Zauvek. Ti si moja mama! Budi moja mama! Volim...“

PODIGNEM se i sednem u krevetu. Povučem sve prekrivače do brade kao da sam malo dete koje se krije od grmljavine. San je bio tako stvaran da mi srce lupa kao ludo. Usta su mi suva. Bacim prekrivač i otrčim do prozora. Znam da sam patetična ali taj san mi je još u glavi. Mozak mi je u nekom stanju šoka, ne mogu da razlikujem stvarnost od sna. Zato stojim pored prozora i gledam u Jakeovu kuću. Vidim njegov kamionet. To je jedino vozilo parkirano ispred kuće. Zatvorim oči. Previše vina sa Carrie, pomislim u sebi... da imam mogućnost da je vratim da li bih to uradila? Da li bih vratila Sadienu mamu? Ne da imam ikakve šanse da to uradim. Ali pitanje nije htelo da mi izađe iz glave. Ulazim u nešto... 241


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

Zatvorim zavese i pogledam na sat. Previše je rano da ustanem ali i previše kasno da se vratim u krevet. I zato sam se pokrenula. Skuvam kafu i sednem za sto sa šoljom. Uzmem svesku. Prazan list sa jedne strane i nasumično ispisane stvari sa druge. Ništa što bi imalo smisla, ali opet, bilo šta što ja napišem nema smisla ali rekli su mi da je sve jako dobro. San je ostao uz mene mnogo duže nego što sam mislila. Dok sam doručkovala. Dok sam se tuširala. Dok sam se spremala za posao. Napolju, ulazila sam u auto baš kada je Jake izašao napolje. Nosio je tešku torbu u jednoj ruci a mišići su mu bili tako izraženi, zategnuti. Otvorio je zadnji deo svog kamioneta i spustio torbu uz glasno –tup-. „Jutro princezo.“ Vikne mi. „Jake.“ Odgovorim. Krenuo je prema meni. Sekund kasnije njegove ruke su bile na mom licu. Izbrisao je sav prostor između nas. Miriše tako lepo. Sapun. Koža. Pasta za zube. Miriše na savršeno jutro koje želim da podelim sa njim. Usnama nežno dodirne moje. „Dobro jutro, Em.“ „Već si mi to rekao.“ Šapnem. „Znam. Želeo sam to da kažem prvo tebi. Da te nazovem. Da ti pošaljem poruku. Ali sam samo... ne znam.“ Poljubim ga u obraz. „Zakasniću. Bolje da krenem.“ „Vidimo se tamo.“ Kaže mi.

242


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

„Da, vidimo se.“ Udalji se malo od mene ali ostavi ruke na mojim obrazima. „Hej. Zašto ne dođeš kod mene večeras?“ „Šta?“ „Želela si to. Zato, budi kod mene večeras. Sadie je pitala kada ćete imati čajanku. Ja bih mogao malo da se odmorim od toga. Sedenje na tim malim roze stolicama ubija mi kičmu više nego kada stojim nagnut ispod haube.“ Nasmešim se. „Sviđa mi se ideja.“ „Napraviću moje čuvene špagete sa ćuftama“ „Oh, daa?“ „Da, ali tebi ću reći istinu Em...“ nagne se malo prema meni, „sve je to iz kutije i tegle. Samo nemoj reći nikome.“ Spojim kažiprst i palac i pređem sa njima preko usana. „Usta su mi zatvorena.“ „Nadam se ne previše zatvorena princezo.“ Kaže mi i namigne. Jake mi poljubi ruku i počne da se udaljava ali onda zastane. Vrati se. „Hej, šta radiš posle posla?“ „Kako to misliš?“ „Završavaš kada deca krenu kući, zar ne?“ „Da. Zašto?“ „Pokupiću Sadie i odvešću je do dadilje danas, što obično i radim. Ali ne moram odmah u radionicu. Hoćeš da se vidimo? Popijemo kafu ili nešto?“ „Da.“ Kažem bez oklevanja.

243


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

Nije me bilo briga ni da li sam nešto planirala, niti bilo šta drugo. Raspored mi se odmah rasčistio. Šansa da budem nasamo sa Jakeom? To bih prihvatila uvek. „Poslaću ti poruku gde da se nađemo, u redu?“ Kaže mi. „Da, sviđa mi se to.“ Kažem. „Sviđa ti se.“ Odgovori. Flertujemo ali veoma loše. Zaustavljamo reči, ne damo im da izađu a trebali bi da kažemo šta god mislimo. Umesto toga, Jake se približi i još jednom me poljubi. Nežan poljubac. Poljubac za dobro jutro. Onaj koji smo trebali podeliti u krevetu. Onaj koji bi se pretvorio u nešto drugo. Ljubi me u javnosti. Na otvorenom. Gde bilo ko može da nas vidi. Podignem ruku i spustim je na njegov obraz. Želim više. Treba mi više. Razdvojim usne da ga opet poljubim. „Tata? Šta to radiš?“ Jake se povuče i okrene. Sadie stoji tamo, drži Boa, sa zbunjenim izrazom lica. „Sadie,“ kažem, „dobro jutro.“ „Šta ste radili?“ Sadie pita. „Jeste li se ljubili...“ „Nešto joj je upalo u oko,“ Jake odgovori, „samo sam izvadio to. Emily je baš krenula da spremi tvoju učionicu za danas.“

244


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

„Oh,“ Sadie odgovori, „idem da napravim sebi pahuljice sada tata. Vidimo se uskoro Emily.“ Sadie je tako jasno govorila kao da je odrasla. Okrenula se, kosa joj je zaplesala oko glave dok je odlazila noseći plišanog jednoroga pod rukom. Jake spusti glavu. „Sranje.“ „Jake, u redu je.“ Kažem. „Nije...“ „Jeste,“ odgovori mi, „a neće ni pustiti ovo. Želeće da zna šta ti je bilo u oku. Zašto sam bio tako blizu. Zašto je izgledalo kao da se ljubimo. Sranje.“ Spustim mu ruku na rame. „Zar je istina tako loša?“ Jake podigne glavu i pogleda me. Vidim taj izraz njegovih očiju. Možda u stvarnosti i nije tako loše ali u njegovom srcu... Pokušavam da smislim šta da kažem. Ali ništa mi ne pada na pamet. Bilo šta da kažem biće još gore. „Bolje da se vratim pre nego što Sadie pokuša sama da napravi pahuljice. Što podrazumeva sipanje mleka i proždiranje cele proklete kutije.“ „Kako drugačije.“ Kažem. „Da,“ Jake se nasmeši, „um... trebalo bi samo da ostanem u radionici danas Em. Žao mi je. Moraću da smislim kako da se izborim sa Sadie i ovim.“ Srce mi potone. „Naravno. Ako to moraš.“ „Još uvek želim da dođeš kod nas večeras. U redu? I budi spremna za čajanku i milion Sadienih pitanja.“ „Spremna sam Jake. Veruj mi.“ Jake klimne. „Lep dan, princezo.“ Biće lep Jake. Biće... jer mogu da osetim tvoj ukus na usnama i da te osetim uz svoje telo... jer ne mogu da zaustavim sebe, ne mogu da se ne zaljubim u tebe. 245


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

Poglavlje 28 Lice od kamena Jake

Perem ruke i trljam ih jako. Ponekad ne mogu da potpuno očistim ruke sve dok ne dođem kući i istuširam se. Ali danas trljam ruke tako jebeno dugo. Stojim tu sa levom nogom ispruženom da bih držao prokleta vrata otvorena zbog jebenog smrada. Najzad, Mickey uđe u wc i zavrne vodu. „Šta jebote?“ Pitam. „Hoćeš li ti da plaćaš vodu ovog meseca?“ „Hoću.“ Odgovorim i ponovo uključim. Mickey prekrsti ruke. „Baš si zabrinut za čistoću ruku?“ „Umukni.“ Ugasim vodu i obrišem ruke. Pogledam se u ogledalo. Dodirnem kosu. Lice. Pređem preko male brade i podignem usnu. Izgledam kao aljkavac. Kao jebeni zapušteni aljkavac. „Šta je ovo?“ Mickey pita. „Moram da se vidim sa nekim.“ „Doktorom? Izbacićeš to sranje iz grudi?“ Podignem usnu na Mickeya. „Ne. Moram da se vidim sa nekim. Sa nekim sa kim se nisam dugo video. Moram da razgovaram sa njom.“

246


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

„Sa njom.“ Mickey ponovi. „Prokletstvo. U redu. Sa njom.“ „Kako izgledam Mickey?“ Mickey lizne palac i pređe mi preko obraza samo da bi bio jebeni kreten. Onda me jako udari po obrazu. „Izgledaš kao govno.“ Kaže mi. „Ali ona to i očekuje od tebe. Uvek. To je deo tvog šarma Jake. Sada idi i vidi se sa njom. I bilo je jebeno vreme.“ Stajao sam u kupatilu sve dok me Mickey nije izbacio. Rekao mi je da mora da koristi wc. Kako nisam odmah izašao počeo je da svlači farmerke i pokazao mi svoje naborano dupe. To me je isteralo. Idem da je vidim... bez obzira koliko me to bolelo.

SPUSTIO sam se na jedno koleno. Sklonio sam lišće, grančice, prašinu i travu kao što sam nekada sklanjao kosu sa njenog lica. Delovalo mi je kao da uvek stoji suprotno od vetra koji joj nanosi pramenove kose na lice. Uvek sam joj vraćao kosu unazad, sklanjao je sa njenog lica. Mislim da je to namerno radila da bih je uvek dodirivao. Sada je ona samo ovo ime uklesano u kamenu sa datumom i anđelom. Nema nijedan više dokaz o njenom prisustvu na ovom svetu. Trava je gusta i velika, spremna za šišanje. A ipak, na jednom kolenu, naginjao sam se preko nje. Bilo je jebeno strašno, jebeno razarajuće. Očistim sve sa spomenika. Pratim liniju njenog imena urezanog u kamen. Spustim glavu i naslonim čelo na spomenik. Posegnem rukama i uhvatim se za vrh glatkog kamena. „Nedostaješ mi,“ šapućem, „oh Bože, ne znaš koliko mi nedostaješ Everly.“ Napravim pauzu kao da može da mi odgovori. 247


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

„Ali nešto se dešava ovde,“ kažem joj, „osećam krivicu zbog toga. Zbog načina na koji me život vuče unapred. Svi mi govore da nastavim dalje. Da živim za budućnost. Ne želim to. Ali gura me. Da si ti ovde, imala bi odgovor za mene. Ali da si ti ovde ne bih ni bio u ovoj poziciji. I šta jebeno da radim?“ Opet tišina. Opet, ništa osim mog daha i mojih misli. Zatvorim oči i poželim da mogu da osetim njen miris. Makar još samo ovaj put. „Žao mi je što sam tako glasan,“ kažem joj, „još uvek ti pišem. Rekao sam ti da hoću. Kada sam morao da kažem poslednje zbogom, rekao sam ti da ću ti pisati. Stalno se pitam o tome šta ću sledeće da ti napišem i šta ćeš ti misliti o tome. Ljudi daju mišljenja. Svi imaju nešto da mi kažu. Pokušavam da se udaljim od toga. Ne znam za sreću bez tebe Everly. Ali u poslednje vreme... osećam se ok. A to sigurno nešto znači. Znam da nikada neću dobiti znak od tebe. Znam da to nije način na koji smrt funkcioniše. Ali želim da znaš da, kada kažem da te volim beskonačno, da to i mislim. Zauvek to mislim. Bez obzira šta se može desiti. Zauvek to mislim.“ Spustim ponovo glavu na spomenik. Onda, kao žalosna budala, spustim usne na hladan kamen. Godine kiše, snega i vetra, vremena i verovatno mnogo više pričijeg izmeta nego što želim da znam, prešli su preko tog kamena. A evo mene, ljubim ga, želeći da je njen obraz. Žaleći da mogu da osetim taj miris lavande još jednom. Da mogu da joj dodirnem golo rame i pratim linije njenog tela, starajući se da ne uđe u carstvo snova pre nego što bude potpuno zadovoljena. Onako kako prava žena treba da bude zadovoljena. Način na koji sam brinuo o Everly... želeo sam da opet radim to... Zatvorim oči i stegnem ih jako. Neću da plačem. Neću da pustim nijednu suzu da sklizne na zemlju i nađe svoj put do nje. Nema jebene šanse. Čuvam sve suze, sve do momenta kada se vratim u kamionet. 248


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

„ŽELITE li jednu ukusnu ćufticu?“ Pitam, zveckajući viljuškama i izgovarajući reči kao da sam Italijanski šef kuhinje sa vrlo lošim akcentom. Sadie se zakikoće i pokrije rukom usta. „Šta?“ Pitam. „Tata... prestani...“ „Nee, nećuu.“ Kažem imitirajući još gore, Italijanski izgovor. Pogledam u Emily. Sedi na stolici. Trepnem, terajući što dalje bilo kakvo poređenje. „Pa?“ Pitam opet Sadie. „Dve molim,“ kaže mi, „i iseci mi moje bagete?“ (Njen način da kaže špagete. Previše mi je slatko da bih je ispravljao, bar za sada.“ „Već sam isekao tvoje bagete.“ Kažem. Stavim dve kuglice mesa na njen tanjir. Usmerim viljušku prema Emily. „Pa Emily,“ kažem, „jesi li spremna za ultra, mega ukusan preliv sa specijalno pripremljenim ćufticama?“ „Nisam sigurna,“ odgovori mi i pogleda u Sadie. „Jesu li ukusne?“ Sadie uzme zalogaj. Podigne svih pet prstića u vazduh, skupi ih i poljubi vrhove a onda ih naglo razdvoji i vikne, „Perfektno!“ Emily se zasmeje. „Gde si... nije ni važno.“ Kažem.

249


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

„Mislim da ću i ja probati super, ekstra najukusnije ćuftice ikada.“ Emily mi kaže. Nagnem se kada sam stavljao hranu pred nju. Prokletstvo, upravo sada, imam tu neverovatnu potrebu da je poljubim. Ali nisam želeo da uradim to pred Sadie. Ne još uvek. Možda i nikada. Ponovo oteram te misli iz glave. „Emily,“ kažem joj, „ozbiljno pitanje.“ „U redu...“ „Želiš li da ti iseckam bagete?“ Emily frknu. „Mislim da ću se izboriti.“ A onda usnama oblikuje reč –seronjoSednem. Činija špageta je na stolu. Posuda sa sosom. Ćufte. Zelena salata. Krutoni, dva preliva, prepečena slanina, tortilje, parmezan i piće. Prava večera. Porodična večera. Jebena porodična večera. Ponovo oteram te misli i fokusiram se na hranu. Kada imate dete, bez obzira šta da uradite, ako imate testaninu i sos za ručak, oni će napraviti takav haos oko sebe da se zapitate kako je tako nešto uopšte moguće. Pričam o sosu u kosi, špagetama omotanim oko uha, flekama na odelu, crtanju prstima po stolu uz korišćenje preliva umesto boja, i uvek nezaobilaznoj novoj mrlji na tepihu. Sadie je izgledala kao da je zaronila u činiju sa sosom a onda i u onu sa špagetama. Nisam rekao ni reč. 250


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

Jednog dana će mi nedostajati čišćenje tog nereda. Kada smo završili, pokupio sam sva tri tanjira. „Kakva je presuda?“ Pitam Emily. „Super, najbolje, najzabavnije naj-bolje-ikad... odlične.“ „Dobro.“ Kažem i nasmejem se. Emily je brzo ustala da mi pomogne. Ponela je činiju sa salatom u kuhinju, zajedno sa prelivima. Gledao sam je kako spušta činiju (previše blizu ivice po mom mišljenju), i otvara frižider. Stavila je prelive unutra (na jebeno pogrešna mesta). „Ja ću ovo,“ kažem joj, „Ja... ja ću raspremiti.“ Osećam kako mi se nervi zatežu. „U redu,“ Emily kaže, „mogu li nekako da pomognem?“ „Tata, moram da se okupam,“ Sadie kaže, „prekrivena sam sosom.“ „Da, pitam se kako se to desilo,“ kažem, „samo da završim ovde pa ću ti pomoći da se okupaš.“ „Tata! Prljava sam. Želim odmah da se kupam!“ „Sadie...“ „Ja mogu da joj pomognem.“ Emily kaže. Dodirne mi ruku. „Naravno ako je to u redu?“ „Daa!“ Sadie vrisne. Zgrabi Emily za ruku ostavljajući joj trag od sosa sve do zgloba. „Sadie,“ puknem, „ne dodiruj bilo šta ili bilo koga.“ Pogledam u Emily. „Da, u redu, pobrini se za nju.“ „Jake...“ 251


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

„Samo idi.“ Zarežim. „Hajde Emily.“ Sadie kaže. „Hajde ti kreni prva.“ Emily kaže. „Nemoj ništa da dodiruješ u redu? Ništa osim svoje odeće.“ Sadie odleprša. „Jesi li dobro?“ Emily me pita. „Da. Super. Dobro. Da.“ „U redu...“ Spustim tanjire u sudoperu i okrenem se. Emily još uvek stoji tu. Izaziva me. Stoji baš tu. Meni ispred nosa. U sred mojih poslova. „Jake,“ kaže, „možeš da mi kažeš ako nešto nije u redu. Ne moram da pomognem Sadie. Ne moram čak ni da budem ovde.“ Uzdahnem. „Dobro. Pa, moja ćerka je gore i prekrivena je sosom. Bez nadzora. Zato, ili će neko da joj pomogne ili ću celu noć prati veš i pitati se kako da skinem fleke od sosa za špagete sa posteljine i plišanih igračaka.“ „Znaš Jake, baš je seksi kada tako pričaš.“ Nasmešim se. „Da, baš.“ „Ozbiljna sam. Stvarno seksi.“ Emily mi se približi. Pogledam je. Telo joj je pritisnuto uz moje. Podigne se na prste i poljubi me u bradu. „Celo veče čekam da uradim to.“ Šapne. „Da?“ Pitam. „A ovo?“

252


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

Zgrabim je za struk i podignem. Okrenem se i namestim je na ivicu sudopere. Lagano uzdahne i uhvati se za ivicu. Ali istina je, nikada ne bih dozvolio da padne na pod ili da upadne u vodu u sudoperi. Usne mi se obruše na njene brže nego što je moj mozak mogao da smisli bilo šta. Osećaj je tako dobar. Normalan. Osećao sam se dobro. Emily uzdahne i poljubac postane još jači. Vreme stane samo da bi ga ponovo pokrenuo maleni glasić. „Ne opet.“ Okrenem se i vidim Sadie kako stoji omotana suvim peškirom. „Sadie.“ Kažem. „Emily opet ima nešto u oku?“ „Da.“ Emily odgovori. „Da.“ Ja dodam. „Ne znam kako da uključim tuš.“ Sadie kaže. „Dobro.“ Emily kaže i spusti noge na pod. „Hajde da to sredimo.“ „Hej Emily?“ „Da Sadie?“ „Možda bi trebala da nabaviš naočare,“ Sadie kaže, „onda ti ništa ne bi moglo upadati u oko.“ Emily me pogleda. Obrazi su joj crveni. Jebeno prelepo. Okrenem se prema sudoperi, sredim sudove i stavim ih u mašinu dok se zvuk tuša čuo sa sprata. Kada sam završio, stajao sam na dnu stepenica i slušao. 253


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

Čuo sam Sadie kako se kikoće. Čuo sam kako Emily pravi neke čudne i smešne zvukove. To je sve ono što sam želeo za Sadie. Sve što joj treba. Sranje, za manje od deset godina Sadie će početi da se pretvara u ženu. Šta onda? Moraću da joj objasnim kako da se brine o sebi? Ali žena kao Emily... Ona nije njena majka. To je velika stvar za sve. Biće to život pun preispitivanja za obe ako ovo između nas postane ozbiljnije... Skupim prste u pesnicu i ujedem se. Moje srce, mozak i telo vode bitku u kojoj nema pobednika. A moja duša samo pluta okolo, živi u prošlosti. Mogao bih sve to da sredim. Mogao bih samo da odem gore i zgrabim Emily. Poljubim je. Kažem joj šta osećam. Kažem joj sve. I onda... Napravim prvi korak ka toj novoj nadi. Ono što me čekalo kada sam se popeo uz stepenice, promenilo je celu moju vezu sa Emily.

254


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

Poglavlje 29 Na kiši, u mom srcu Emily

IZAĐEM iz kupatila dok se Sadie spremala da izađe iz tuš-kabine. Znam da smo obe devojke, žene, ali nisam želela da narušavam njenu privatnost. Sedela sam na podu dok se Sadie tuširala, razgovarale smo, pričale smešne priče i šale. Bilo je tako... opuštajuće. Osećala sam se kao da sam kod kuće. Što je čudno jer sam u tuđoj kući. Dok sam stajala pored vrata čula sam da se Sadie briše. „Sve u redu?“ Pitam je. „Da.“ Kaže mi. Momenat kasnije otvorila je vrata. Peškir je omotala oko sebe a na licu joj je bio namršteni izraz. „Šta nije u redu?“ Pitam. „Hoćeš li da mi očešljaš kosu?“ „Naravno. Zašto se prvo ne obučeš pa ću te onda očešljati.“ Sadie krene niz hodnik do svoje sobe. Do sada, videla sam samo Sadienu sobu i to je sve. Ako je ova kuća slična mojoj onda je dole niz hodnik Jakeova soba. Soba koja je nekada bila nešto drugo. Radoznalost me obuzela pa sam počela da hodam niz hodnik. Zažalila sam onog momenta kada sam to uradila. Ali nisam mogla da se zaustavim. Došla sam

255


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

do vrata i uhvatila bravu. Iza vrata je glavna spavaća soba. Gde Jake spava. Gde Jake tuguje. Gde sam želela da Jake... ozdravi. Da voli. Da se smeje. Da... „Šta ti to dođavola radiš?“ Tiho sam zacvilela i poskočila. Okrenem se a Jake je na samo korak od mene. „Jake.“ „Ne možeš ući tamo.“ Zareži na mene. „Jake... ja nisam... ja sam...“ „Emily?“ Sadie se javi izvirujući iz svoje sobe. „Sadie, idi u sobu.“ Jake joj kaže. „Emily će me očešljati.“ Kaže mu. „Ne neće.“ Jake joj odgovara. „Mora da krene.“ „Jake...“ „Je li tako?“ Jake govori kroz stegnute zube. Leđima sam se naslonila na vrata. „Sadie, žao mi je.“ Kažem joj. „Zaboravila sam da moram nešto da uradim. Nadoknadiću ti ovo. U redu slatkice? Idi u svoju sobu.“ „Dobro,“ Sadie odgovori, „a ovo veče je baš trebalo da bude zabavno.“ Vrata se zatvore. „Jake.“ „Izlazi,“ kaže mi, „samo izlazi odmah. Ne možeš da uđeš u ovu kuću i ponašaš se kao da je poseduješ.“ „O čemu to pričaš?“ 256


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

„Sedela si na stolici,“ Jake mi kaže, „stavila si prelive na pogrešno mesto. Toliko si se trudila da pomogneš. Samo prestani. A sada i soba?“ „Tvoja soba,“ kažem, „htela sam... ne znam. Sviđaš mi se Jake. Samo sam htela da vidim tvoju sobu.“ „Ne spavam tu.“ Kaže mi. „Šta?“ „Nisam ušao u tu jebenu sobu od kada...“ Jake se okrene prema zidu. Spusti dve pesnice na zid i odmahne glavom. „Idi kući Emily. Odmah.“ „Jake... ne želim da...“ „Nisam pitao,“ prekine me, „kažem ti da odeš.“ „Nisam htela da sedim u stolici,“ odgovorim, „nikada ne bih uradila nešto što bi te povredilo. Što bi povredilo uspomenu.“ „Ne govori to.“ Jake zareži. Otvori šake i raširi prste na zidu a onda spusti i čelo na zid. „Ne govori to... kao da je otišla... zauvek...“ „Jake, kako to misliš...“ „Emily,“ kaže mi, „samo idi. Ovo je ono na šta sam te upozorio. Izlazi iz moje kuće pre nego što pozovem policiju.“ Obe obrve mi se podignu skroz do kose. Preti mi policijom? Polako prođem pored Jake. Želela sam da spustim ruku na njegova leđa ali uzdržala sam se. Samo sam hodala niz hodnik gledajući u Sadiena vrata. Srce me zabolelo i puklo na dva dela. Želela sam da ostanem i da se suprotstavim Jakeu ali nisam želela da rizikujem da ih više nikada ne vidim.

257


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

Satila sam se kako mi je Jake doneo doručak da se ne bih osećala prljavo. Nisam se osećala prljavo tada. Osećala sam da sam živa. Puna energije. Srećna. Ali dok hodam kroz njegovu kuću, sama, znajući da su i on i Sadie povređeni, e to je učinilo da se osećam prljavo. Dok sam hodala preko dvorišta do svoje kuće osećala sam da se gušim. Uđem u kuću i upalim svetlo. Imam kuću. Imam stvari u toj kući. Ali nemam dom. Osećam se kao da ću se razboleti. Padnem na kolena i zgrabim se za stomak. Opet se dešava... opet ću izgubiti sve što volim...

VIDIMO horizont, malene prste koji vuku, penju se, tvoj dodir na mojin leđima. Drhtaji su svugde gde idemo, posežemo za rukama koje su na sreću prazne. Ruke koje me mogu držati zauvek kroz rađanje sunca i dalje. Dan je nov ali ovi osećaji su od juče i flertuju sa sutra. Nežno kao dah, kao vazduh iznad i ispod, drži... drži... drži... sve na mestu. Konačno, oh konačno, osećam to. Osećam sigurnost zbog tebe.

USTANEM i hodam prema vratima a onda ih otvorim. Bacim svesku i olovku na sto. Završila sam sa pisanjem. Osećam se tako prazno i iscrpljeno mada nisam bila pijana. Lagani vetrić se oseća napolju i par kapi kiše padne na mene. Malene suze padaju sa neba. Ne vidim ni jednu zvezdu zbog oblaka. Ali vidim Jakeovu kuću. Ne znam šta da radim. Ne znam ni kako da pustim sve ovo na miru, ako je to uopšte i moguće. Mozak pokušava da se vrati kroz vreme... na onaj momenat kada se dogodilo...

258


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

Zatvorim oči i zgrabim pivo. Osećam udar hladnoće na obrazu pa podignem ruku i prstima brišem kap kiše. Proverim telefon i vidim da najavljuju kišu. Naravno da će padati kiša. Zašto ne otežati moja osećanja još više. Trebalo je da očešljam Sadie. Htela sam da gledam njenu rutinu pred spavanje sa Jakeom. Želela sam to svim srcem. Želela sam da siđem dole sa Jakeom i budem sa njim nasamo. Da ga vidim u njegovom domu. Opuštenog. Sve te male stvari koje oboje tako očajnički želimo. Ali oboje smo sami. Opet. Konačno se suočim sa onim u šta se ova noć pretvorila. Moram da mislim na sutra. To znači da moram da spavam i spremim se za novi dan. Da opet vidim Jakea u nekom momentu. Da moramo da shvatimo gde je linija da bi prestali da je prelazimo. Otvorim vrata od terase i gledam u prazan trpezarijski sto. Prazna kuća, puna nameštaja. Možda nisam ni trebala da kupujem kuću. Možda sam trebala da putujem. Da unovčim sve i da putujem. Pišem. Da zarađujem pisanjem. Da živim tako... „Sjebano.“ Glas kaže. Vrisnem. Okrenem se i vidim senku muškarca, stoji na travi blizu prve stepenice moje terase. „Jake?“ Pitam. „Tako sam sjeban.“ Kaže mi. „Šta?“

259


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

„Ne znam kako da pustim. Ne znam kako da nastavim dalje. Jedne sekunde sam u redu a već sledeće osećam kao da se ceo svet raspada.“ Jake napravi jedan korak uz stepenice. „Išao sam na njen grob danas. Da pričam sa njom. To je ono što bih trebao da uradim zar ne? Ali nikada to nisam shvatao. Nikada razumeo. Ona nije tamo. Everly jebeno nije tamo.“ Ovo je prvi put da ga čujem kako izgovara njeno ime. Duboko udahnem. „Jake, da li je Sadie dobro?“ Popne se uz još jednu stepenicu. Izvuče monitor za bebe iz džepa i stavi ga na ogradu. „Spava. Očešljao sam je. Čitao joj knjigu. Bila je zabrinuta za tebe Emily. Tako jebeno zabrinuta. Lagao sam je. Rekao sam joj da te boli stomak. Rekla mi je da moje ćufte i nisu tako dobre ako te od njih boli stomak. Veruješ li u to? Ona ima samo četiri...“ „Verujem.“ Kažem mu. „Ona je neverovatna Jake. Neverovatna je zbog tebe.“ Jake odmahne glavom. „Neverovatna je zbog Everly. I to je nešto sa čim moram da živim do kraja života. A ti... želiš da živiš sa tim do kraja života? Zašto?“ „Jake, ne radi se o meni,“ kažem, „rekla sam ono što sam imala u vezi sa tim.“ „Da. Samo ćeš biti tu sve vreme ha? Nikada nećeš dozvoliti da ti to zasmeta?“ „Nikada to nisam rekla.“ Odgovorim. „Ali zbog ovoga što osećam...“ „Nije trebalo da bude ovako.“ Jake me prekine. „Shvataš to zar ne? Prošla si kroz to?“ Da li zna... „Misliš na moju baku?“ Pitam.

260


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

„Da.“ „Da.“ „Reci mi onda. Reci mi Emily.“ Progutam. „Nema tu puno toga za reći Jake. Trebala me je i ja sam bila tamo.“ „Tvoj život je bio jednostavno... zaustavljen. Zbog nje?“ „Da.“ „Zašto si to uradila?“ „Volela sam je Jake.“ Kažem mu. „Ona me podigla. Moji roditelji nisu bili dobri ljudi. Otac mi je otišao kada je majka zatrudnela. A kada me rodila, nije želela da bude majka. Poslednje što znam o njima? Moja majka je otišla da pronađe moga oca da bi mogli da probaju ponovo. Imali su još jednu bebu, ali ona nije preživela. I tada su jednostavno uništili jedno drugo. Ja sam bila ona srećna. Napuštena i srećna. Moja baka me odgajila. Naučila me da čitam, pišem, volim, da vidim svet drugačijim očima nego ostali ljudi. Osamostalila sam se sa osamnaest, želela sam da osvojim svet. Ali... to se nije desilo.“ Neću da govorim o tome Jake. Ne vraćam se na to još uvek, Jake. Molim... „Razbolela se?“ Jake pita. „Da.“ Osetim par kapi kiše na obrazu i čelu. Oboje smo oklevali i polako smanjivali prostor između nas. „Razbolela se,“ kažem, „bila je bolesna ali stiglo je odjednom. Odrekla se svog života zbog mene Jake. Odgajala me a trebala je da uživa u životu. Ali nosila je toliko krivice zbog moje majke. Nikada nisam želela da nosi tu krivicu. Razbolela se i ja sam je pazila. Gledala sam kako vene iz dana u dan. Kako gubi razum iz dana u dan. To su najgore godine u mom životu Jake, ali na neki način i najbolje. Jer sam 261


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

uspela da je upoznam potpuno. Tokom svojih momenata jasnoće pričala mi je priče koje nikada neću zaboraviti. Držala sam je za ruku tokom njenih poslednjih minuta. I tako na neki način, spasile smo jedna drugu. To je jednostavno način na koji život funkcioniše.“ Stajao je na samo par stopa od mene. Kapi kiše su postale češće. Hladne i brze. Bio je dovoljno blizu da ga dodirnem. Zato i jesam. Morala sam da ga dodirnem. Morala sam da ga osetim. Moji prsti kliznu niz njegov obraz. Samo gleda u mene. Prošlo je par sekundi pre nego što se usamljena suza spustila niz njegov levi obraz. „Jake...“ „Sve je bilo tako savršeno Emily.“ Kaže mi. „Kuća, beba, prsten na njenom prstu. Sve je bilo u redu. Drvo u dvorištu? Mrzim to jebeno drvo. Ali ona ga je volela. Zato ga se nikada nisam otarasio. Njena stolica napolju, unutra, ona je svugde. A večeras, ti si bila svugde.“ „Jake, žao mi je ako sam...“ „Ne,“ kaže mi. Podigne ruke i spusti ih na moje. „U tome i jeste stvar... bila si svugde i delovalo je tako dobro. Tako ispravno. Delovalo je normalno. Tako jebeno normalno. Stajao sam tamo i uhvatio sebe kako pomeram preliv jer si ga stavila na pogrešno mesto. Zašto je jebeno to važno? Šta jebeno nije u redu sa mnom?“ „Ti si u žalosti,“ šapnem, „i imaš svako pravo na to.“ „Prokletstvo Emily,“ kaže, „zar ne vidiš kako si jebeno savršena? Ima toliko toga što bi mogla imati. Toliko toga što bi mogla...“

262


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

„Ja sam tamo gde želim da budem,“ odgovorim, „kunem ti se Jake.“ Posegne za mojom rukom i skloni je sa svog obraza. Kiša nastavlja da pada po nama. „Otišla je da kupi pelene,“ kaže, „Uvek je zaboravljala stvari. Bila je po malo neuredna. Ostavljala je cipele svugde. Radio sam na autu u garaži. Auto koji sam sređivao samo da bih imao šta da radim. Igrali smo kamen, papir, makaze. To smo radili da se zabavimo. Ja sam pobedio. Ona je morala da se vrati po pelene. Bilo je sve u redu. Sadie je dremala. Mislio sam da bi Everly htela da izađe malo iz kuće. Znaš? Da ide u kupovinu, uradi nešto za sebe. Izašla je sa prilaza i odvezla se. Nije otišla daleko od kuće Emily. I...“ Jake prođe rukom kroz kosu i zabaci glavu. Molim te Jake, nemoj sada odustati. Daj mi to. Daj mi tamu. Ja ću je držati za tebe. Kunem se. Ja... ja te volim Jake. Pogleda me opet. Nisam mogla da vidim da li se kiša sliva niz njegove obraze ili su to suze. „Uvek se zaustavljala na znak stop. Uvek. Na tri sekunde. Ne dve. Tri. Moglo je to biti najnapuštenije mesto na svetu ali ona bi stala. Policija kaže da je prošla kroz znak stop. To su pokušali da mi prodaju. Da je prošla bez zaustavljanja pored jebenog znaka stop i da je udario kamionet. Udar je bio toliko jak da veruju da nije patila. Vozač je bio samo malo ispod nivoa preko kojeg bi se smatrao pijanim. Rekli su da se jednostavno zadubila u misli i nije stala. Prošla je pored znaka stop u pogrešno vreme. Kako se jebeno to moglo desiti?“ „Oh sranje.“ Šapnem. „Jake...“ „Uvek se zaustavljala. Tri jebene sekunde. Uvek su to bile najduže jebene sekunde u mom životu. I šta je onda radila? Ha? Proveravala telefon? Bila je srećna što je izašla iz kuće bez bebe? Ili umorna? Trebao sam da provodim više vremena sa Sadie zar ne? Ali ne, htela je da preuzme stvar u svoje ruke. Zato sam

263


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

duže spavao. I šta se desilo? Bila je baš umorna? Zbunjena u toj malenoj sekundi? Nije bila fokusirana? Šta se jebeno...“ Jakeov glas je pukao kao da je trinaestogodišnji dečak u pubertetu. Okrenuo se i krenuo prema stepenicama. Spustio je ruke na ogradu i sagnuo glavu. Kiša je pojačavala. Padala je po njegovim leđima lepeći košulju za njegovo mišićavo telo. „Jake, nisi uradio ništa pogrešno. Nije ni ona. Niko nije pogrešio. To je samo... sudbina.“ „Zajebi sudbinu,“ Jake viče. „Sudbina ima malenu devojčicu u krevetu sada, spava, spava i zna da će se probuditi sutra i još uvek neće imati svoju mamu. Sudbina je da moram da je odgajam sam. Sudbina je da sve što se desi u našim životima potiče od tog jednog jebenog momenta. Zajebi sudbinu.“ „Zajebi sudbinu.“ Kažem. „Slažem se Jake. Zajebi sudbinu. U redu? Viči to ako želiš. Zajebi sudbinu.“ Konačno sam skupila hrabrosti da ga dodirnem. Pod rukom osećam njegovu vlažnu košulju i tvrde mišiće. Kiša pojačava. Htela sam da predložim da uđemo unutra ali nisam želela da prekidam ovaj momenat koji smo podelili. Jake se uspravi i okrene se. „Zajebi sudbinu... to je laž Em.“ „Da?“ „Sudbina te dovela ovde. U ovu kuću. Mojoj ćerci. Meni. Kako onda da budem tako besan na nju? Uzela mi je nešto što sam voleo i dala mi nešto drugo da volim. I šta sada da radim?“ Da li je on to upravo rekao da me voli?

264


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

Osećam kako mi kiša klizi niz lice, usne, natapa košulju. Zvuk kiše je bio tako tih i prelep, pogled između Jakea i mene tako intenzivan, strastven, ta besna vrelina koja je rasla iz sekunde u sekundu. „Radi šta god želiš,“ kažem, „a ja ću biti baš ovde. Nikada ti neću uzeti ono što ti je ostalo od nje Jake. Samo želim da stvorim nešto što će ličiti na budućnost.“ „Prokletstvo.“ Jake zareži. Pomeri se prema meni opet. Rukama me uhvati za struk. Gura me unazad sve dok se nisam naslonila na zid. Baš kao i ranije. Podigne me tako da su nam oči na istom nivou. „Možeš da me povrediš princezo, ali nemoj nikada povrediti moju ćerku.“ „Nikada ne bih Jake. Volim je. I ja... volim te. Kunem se.“ „Jebi ga.“ Kaže. Onda me poljubi.

265


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

Poglavlje 30 Nosi me Emily

JAKE je povukao moju vlažnu košulju iznad glave. Bacio je na pod i to je udarilo sa grmljavinom. Ne mogu da verujem šta se događa. Nokti su mi grebali po njegovoj vlažnoj koži dok sam se borila da mu skinem košulju. Pokidao je i bacio na ogradu. Napao me je poljupcem, leva ruka mu je bila na mom grudnjaku, druga ruka na mom stomaku. „Jake,“ prošaputala sam između poljupca. „šta je sa monitorom?“ Nasmejao se. „Jebeno vodootporan. Ta stvar bi mogla plivati dvadeset metara duboko i još uvek bi radila.“ Uzdahnula sam. Ponovo me je poljubio i brzo se povukao, spustivši usne na moj vrat. Ljubeći put do mojih grudi dok su mu prsti sklanjali grudnjak. Nikad ranije nisam bila gola na tremu. Nikad nisam bila gola napolju. Ne sa ovom namerom. U sekundi sam bila u toplesu, osetivši hladne kapi kiše, koje su pogodile moje osetljive bradavice u istom trenutku. Bila sam spašena kada me je Jake poljubio, uzimajući jednu bradavicu u usta. Izvila sam grudi ka njemu i prodahtala, dok sam vukla nokte niz njegova leđa. Pritisnuo se jače protiv mene, što me je nateralo da se povučem, a onda me opet povukao bliže. Njegove ruke su otvorile moj džins i sa rukama na mojim kukovima povukao je sa lakoćom moje farmerke i gaćice na moja kolena. Požurila sam i izašla iz vlažne odeće. 266


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

Potpuno sam gola na tremu... oh, moj, Bože... Ruke su mu se preselile i zgrabile moje dupe, podižući me, moje noge su se obavile oko njegovog tela. Bila sam hladna, drhtava, kiša je udarala po nama dok je vrelina gorela između nas. Svaki osećaj u mom telu se aktivirao i nisam znala na šta prvo da se fokusiram. Jake me je odneo do stolice i zgrabio jastuk. On je bio vezan za stolicu, ali jedan njegov trzaj i vezice su pukle. Spustio je jastuk na trem i kleknuo na kolena sa mnom u rukama. Ispustila sam uzdah jer nisam znala šta planira sa mnom. Podigla sam se na laktovima, moje telo je bilo tako izloženo pred njim dok je on bio na kolenima ispred mene. Poljubio me je, njegova desna ruka je dodirnula moje vlažno središte, lagano pritiskajući moj klitoris. U trenutku kada su me njegovi prsti dodirnuli ja sam prodahtala. Jebiga, želela sam ga tako jako. Njegova dva prsta su se igrala dok su ulazila u mene. Otvorila sam usta za uzdah, a Jake me je napao sa još jednim poljupcem. Moji nokti su po drvenom podu trema, podsećajući me – zajedno sa kišom - da smo bili napolju. Na otvorenom. Jake je prekinuo poljubac i spustio se niže. Gledala sam ga kako ljubi moje telo. Osećala sam kako me ljubi. I u trenutku kada je produžio pored mojih grudi znala sam šta će da uradi. Ugrizla sam usne dok sam drhtala između nogu. Njegov dodir je bio predivan, nežno potapanje u mene i iz. Ali njegove usne, njegov jezik, ti poljupci to je ono što je činilo da mi se prsti grče. Kada je stigao ispod mog stomaka, sklonio je prste i pomerio ruku na mom kuku. Druga ruka je zgrabila moj drugi kuk i ljubio je moju mekoću dok nije stigao do samog centra. Njegov jezik je treperio protiv mene. „Jake!“ Vrisnula sam dok mu je jezik ponavljao slatko i meko kretanje.

267


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

Sve do kraja, pa do vrha. Vrh njegovog jezika dodirnuo je moj klitoris i igrao se. Zatvorio je usta nad njim, uzimajući me, degustirajući ono što je izazvao. Nisam bila vlažna zbog proklete kiše. Podigla sam glavu i osetila kako kiša udara u moje lice. Nisam mogla da zamislim ništa vrelije od ovog trenutka. Moje pete su bile čvrsto postavljene na tremu dok sam izdizala kukove ka njegovom jeziku. On je bio svuda gde mi je bio potreban. Pogledala sam dole kada se povukao na trenutak samo kako bi se ponovo zario u mene. „Oh, sranje.“ Vrisnula sam. Osećala sam kako drhtim i shvatila sam da sam već na vrhuncu. Taj jezik... bez obzira šta je radio... jebeno je prelepo... „Ja sam... Jake... da...“ Govorila sam nepovezano. Jakeove ruke su krenule uz moje telo. Njegova desna ruka je obuhvatila moju levu bradavicu, dok mu je leva samo stajala sa strane. Povukao me je terajući me da mu verujem. Tako da sam se prepustila sve dok moje telo više nije moglo da podnese. Čvrsto sam se grčila, moja brada je pokušavala da dodirne moje grudi. Ruke su mi bile na podu. Pokušala sam da vrisnem, ali to je bilo šaputanje, neka vrsta plača. Sve je eksplodiralo unutar mene, sve zbog Jakea. Sve za Jakea. Osećala sam se kao da ne mogu da dišem satima, ali je prošlo samo nekoliko sekundi. Kad sam bila u stanju da dišem, uhvatila sam vazduh i pala dole. Ista stvar se dešavala opet. Jake je ostao tamo, ljubeći me, probajući, ne dopustivši mi da se oporavim od najjačeg orgazma koji sam ikada doživela. Bila sam mu zahvalna zbog jasutka

268


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

koji je stavio ispod mene, jer kada sam pala, jako sam pala. Pretvorila sam se u rastopljeni puter i to je bilo to. Jake me je ljubio natrag ka gore. Nisam mogla da ga pogledam. Nije se zaustavio dok ponovo nije bio na mom uhu. Zatim je rekao nešto divno senzualno i možda romantično. „Tvoj ukus je jebeno dobar, Em. Želim da te probam ovako do kraja mog jebenog života.“ Uhvatila sam se za njega, osećajući njegovu vlažnu, klizavu kožu. Osećala sam koliko je njegov kurac tvrd pritiskajući njegove farmerice protiv mog tela. Povukao se i ustao. Pustila sam ga... za trenutak. Onda sam se brzo pomerila, želeći da mu osetim ukus.

ZGRABILA SAM vrh njegovog džinsa i povukla ga. Nisam htela da mu skinem farmerke, samo da ih povučem dole. Dovoljno dole da vidim koren njegovog debelog kurca i povučem ga slobodno. Što sam i uradila. Prodahtala sam kada sam ga videla, dodirnula, moji prsti su išli gore i dole niz njegovu lepu debljinu. Moja ruka se pomerila natrag do korena i stegla ga čvrsto koliko sam mogla. Nagnula sam se napred sa svojim usnama, žudnja mi je letela niz telo kao da nisam ništa pila nedeljama. U trenutku kad sam ga uzela u usta, spustio je ruke na moja ramena. Prodahtao je i povukao me, želeći više. Tako da sam mu dala više. Dala sam mu sve što sam mogla da mu dam. A on je imao još toliko toga da da meni. Prodahtala sam i povukla se nazad. Sklonila sam se od njega na sekundu, samo da uhvatim dah. A onda sam se opet spustila. Ovaj put sam ruku povlačila ritmično sa ustima. Njegovi prsti su držali moja ramena čvrsto, povlačeći me u ritmu koji je želeo da oseti. Bila sam njegova. Sve je bilo njegovo. Kiša je sada bila još jača. Bila je prokleto blizu pljusku a ja sam bila na kolenima ispred Jakea, pokazujući mu koliko je bio seksi. Prostenjala sam svaki put kad bih ga okusila. 269


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

Kretajući se brže, jače, moj jezik je flertovao sa njegovim kurcem, moje usne su pamtile svaki centimetar čelika koji su mogle da dosegnu. „Jebi ga,“ reče Jake. „Jebi ga, Em... upravo tako...“ Bio je blizu svog vrhunca. Ostala sam tako. Moje usne i moj jezik su brinule o njemu i zadirkivale ga. Ruka mi je išla niz ostatak njegove debljine. Počeo je da se oslanja na mene, njegovo telo je reagovalo upravo na način na koji je trebalo. Bio je spreman i mogla sam osetiti šta se dešava. Između mojih nogu opet je bila vrela potreba, bila sam spremna za više od njega. Ali nisam mogla da se zaustavim. Htela sam da završi... Jake je kliznuo rukom na mojoj glavi. Napravio je pesnicu sa mojom kosom. Bilo je tako jebeno seksi... tako vrelo... tako dominirajuće... Prodahtala sam dok mi je telo drhtalo od kiše. Jake je zarežao i osetila sam da se gubi. Onda... Sveto sranje, da. Nagnuo se napred i pustio se. Zastala sam kada sam osetila njegov vrhunac. Ostala sam s njim onako kako je on ostao sa mnom ranije, uzimajući sve. Moja ruka je nastavila da se kreće, pobrinuvši se da ništa ne ostane između nas. Prestala sam zato što mi je rekao. Ne rečima, već me je uhvatio za kosu, povukavši me. Pogledala sam gore u njega. Posegao je za mnom, želeći da ustanem. Stajali smo tamo, kiša je lila. Nismo razgovarali. Jake je napravio korak nazad i podigao svoje farmerke. Skupio je našu odeću. Njegova košulja. Moja košulja. Moj grudnjak, gaćice i pantalone. Bacio ih je preko njegovog levog ramena. 270


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

„Jake... šta to...“ Zatim je zgrabio monitor i stavio ga u džep. Onda je došao po mene. Bukvalno. Zgrabio me i podigao. Vikala sam dok je držao moje golo telo na kiši. Gledali smo jedno u drugo nekoliko sekundi. Zatim se okrenuo i počeo da hoda... silazeći sa trema. Šetajući preko dvorišta. Prema njegovoj kući. Nagnula sam se i poljubila mu grudi. Spustio je poljubac na moju glavu. Bila sam mokra, hladna, drhtava ali mi je ipak bilo toplo. Čovek koga sam volela me je nosio. Čovek koji je nosio toliko krivice, toliko puno nevidljive težine i slomljeno srce koje je trebalo lečiti. Dodirnula sam mu grudi, želeći da osetim njegovo srce. Tada je otvorio vrata svoje kuće. Kad je pogledao dole u mene, znala sam da noć još nije gotova.

271


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

Poglavlje 31 Vreli tuš za spavanje Jake

UNEO SAM je u vešeraj. Spustio sam je na stopala i zgrabio peškir sa police. Bio je to peškir za plažu, miks roze, svetlo plave, sa siluetama palme. Zamotao sam ga oko njenog tela i okrenuo se sušilici. Otvorio sam vrata i bacio svu odeću unutra. Skinuo sam farmerke i bokserice, bacajući ih unutra. Spustio sam monitor na sušilici, nakon što sam ga isključio. Postavio sam tajmer i sušilica se upalila. Povukao sam peškir, odvojivši ga od lepog Emilynog tela i povukao je ka sebi. Drhtala je. Svaki mišić u njenom telu je drhtao nekontrolisano. Poljubio sam je. Nisam mogao prestati da je ljubim. Zgrabila me je za ruke, njene ruke su bile malene u odnosu na moje. Jebote, voleo sam taj osećaj. Voleo sam da se osećam velikim. Zaštitnikom. Vrsta muškarca koji joj je bio potreban. „Idemo.“ Konačno sam prošaputao dok su nam se usne i dalje dodirivale. „Gde?“ Pitala je. Osećao sam da brine. S pravom. Izbacio sam je iz iste u kuće u koju sam je sad uneo. „Tuš.“ Rekao sam. Ponovo sam je podigao i poneo kroz kuću. To je bio rizičan potez, s obzirom da je Sadie spavala. Ali moj um se nije mogao smiriti na trenutak. Uhvatio sam trenutak kao da je to sve što sam želeo. Emily je raspalila vatru u meni i sada se nije mogla ugasiti.

272


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

Odneo sam je gore u kupatilo, nežno zatvorivši vrata i uključio tuš. Kada je voda bila vruća, para se uzdizala i napravila krug oko vrha zavese za tuširanje klimnuo sam glavom. „Idi, Em. Zagrej se.“ Prišla mi je. Oči su mi bile na njenom telu. Njena mekana ramena i duge ruke. Njene grudi, tako savršeno pune. Ružičasta boja njenih bradavica, i dalje tako čvrste od hladnoće. Obline njenog tela su bile neverovatne, kao da je izgrađena od kamena, dizajnirana za moje ruke i sve čega sam željan i što mi je potrebno za oržavanje. Ušla je pod tuš, ali nisam zatvorio zavesu. Posmatrao sam je dok se tuširala. Voda je udarala njeno već mokro telo. Kapljice su klizile po tačkama koje moj jezik još nije stigao da istraži. Tada sam zakoračio pod tuš iza nje. Dodirnuo sam joj leđa, klizeći prstima dole. Zaustavljajući se na kukovima. Povukao sam je tako da je mogla da oseti moj kurac i koliko je bio tvrd opet. Nikada nisam bio sa nekom ženom ovako osim sa jednom. Spustio sam usta na njeno uho i poljubio je. „Em, žao mi je što sam to uradio. Što sam ti to rekao. Nisam nikada trebao...“ „Stani, Jake.“ Rekla je. „Bio si u pravu. Ja nisam ovde da bih se nametnula.“ „Oh, ali jesi, princezo.“ Rekoh. „Ti se namećeš. Mom srcu. Mojoj sudbini. Mojoj duši. Mom telu...“ lagano sam je nagnuo. „Pa, to je deo u kom ne mogu pomoći.“ Rekla je. Polako se nagnula i ostavila dovoljno prostora između nas tako da je mogla da posegne rukom. Kada je to učinila stavila je vrh na njen ulaz i tamo ga držala. Okrenula se i pogledala me u oči. „Jebi ga,“ rekao sam. „Sada.“ Rekla je. 273


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

Nagnuo sam kolena i zabio se. Jednom kada sam ušao, lagano sam potisnuo, ušavši u nju. Njeno telo je poskočilo kada je prodahtala. Voda iz tuša je udarala po sredini njenih leđa i rasipala se sa strane. Moje ruke su bile na njenim kukovima, upravo tamo gde i pripadaju. Izvukao sam se i i ponovo zabio. Stenjala je. „Jake...“ Voleo sam kada je dozivala moje ime. Stegao sam zube i ubrzao. Zabijajući se sve jače i brže, tuš je postao vreliji u sekundi. Ruke su mi se spustile niže do njenog dupeta. Istraživao sam je svuda. Pokušavajući da nađem manu u toj ženi koja je bila besprekorna. Lepota njenog savršenstva bila je dovoljna da učini da poludim. Moralo je biti nešto što nije bilo tako savšreno. Osim što je rekla da me voli... Nagnuo sam se napred i obuhvatio njeno telo rukama, povukavši je da ustane. Držao sam je tako, dok su mi ruke klizile preko njenih grudi. „Okreni se, Em.“ Naredio sam. Povukao sam je dok je stenjala. Okrenula se i gurnuo sam je u ugao tuša. Podigla je jednu nogu do držača sapuna. Sa vrhom njenih prstiju, sapun je poleteo i odleteo dole da blokira odvod. Nagnuo sam se i ponovo ušao. Njene ruke su bile oko mog vrata. Spustio sam svoje čelo na njeno. Jebao sam je. U srcu sam šaputao volim te. Moje usne... „Reci...“ Emily je prela. „Tako je dobro, Jake.“ „Jebeno te volim, Em.“ Priznao sam dok sam se nabijao dublje u nju. Moja desna ruka je zgrabila njena donja leđa kako bi je držao stabilnom. Poljubio sam je. Srce me je bolelo, lomilo se i osećalo sve u isto vreme. 274


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

SMESTILA SE ispod prekrivača u krevetu. U mom krevetu. U krevetu iz gostinjske sobe. Generički uređena gostinjska soba. Krevet je bio pristojan ali ništa poput onog velikog iz spavaće sobe. Kada sam video Emily u krevetu to je još više oživelo koliko sam bio oštećen gubitkom Everly. A ipak, cela ta ogromna spavaća soba nije bila najgori deo. Bilo je tu nešto drugo, čekajući da pomoli svoju ružnu glavu. Stajao sam na ivici kreveta i posmatrao je. Sa leve strane. Gledajući kako je bila nešto najlepše što sam video u svom životu. Želeo sam da je držim golu, ali postojala je još jedna varijabla u ovoj situaciji. Ta varijabla je imala četiri godine i spavala je u svojoj sobi. „Odmah se vraćam, princezo.“ Šapnuo sam. Otišao sam do sušilice i uzeo svu odeću. Bila je suva. Odneo sam je u spavaću sobu i bacio na pod. Otvorio sam jednu od mojih fioka i izvdio majicu. Crna majica sa imenom garaže, logom i telefonskim brojem na njoj. Vreme kada je Mickey mislio da je to pametan marketing za garažu. Tada je pokušavao da ostane trezan i proveo previše nemirnih noći gledajući poslovne emisije. To je značilo naručivanje hiljadu olovaka, ključeva i majice sa informacijama garaže na njima. To nije donelo ništa za posao. Onda je pokušao kupiti kuću jer se na TV-u to činilo tako lako. Ali to nije razlog zašto sam stajao i zurio u majicu. Lepa žena u dugačkoj majici. Mojoj majici. Bila je samo jedna žena koja je nosila moju majicu sledećeg jutra. „Jake?“ Emilyn glas me trgao. Okrenuo sam se i bacio majicu na pod. „Trebalo bi da bude dovoljno da te potkupi.“ „Potkupi me?“ Još uvek sam imao peškir oko struka i ništa više. Otišao sam do kreveta i seo. Dodirnuo sam njeno lice.

275


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

„Em, ne želim da odeš večeras. Ostani.“ „Da li si siguran?“ Klimnuo sam glavom. „Ne želim više da se suočavam sa bilo čim sam. Ne mogu.“ „Jake,“ rekla je dodirnuvši mi ruku, povlačeći je sa njenog lica. Sela je i prekrivači su se povukli, otkrivajuči previše kože. Bože, bila je tako divna. „Jake, možeš se sam suočiti sa ovim. Možeš se suočavati sa svakim danom ostatak tvog života. Dovoljno si jak. Dovoljno si muškarac.“ „Em, imam crtež jednoroga iznad kreveta.“ Emily se osvrnu i nasmeši se. To je bila slika, gliter, i sve što je Sadie napravila. „To te čini pakleno seksi, Jake.“ Reče Emily. „Glupost.“ Prošaputao sam. „Velika. Glupost.“ „Jake, znaš da možeš sve ovo uraditi sam. Ne želiš to. Postoji razlika u tome i to velika razlika. I to je u redu.“ Emily je dodirnula bradu na mom licu. Spojila je prste i povukla me. „To je u redu, ti tvrdoglava budalo.“ Nagnuo sam se i spustio poljubac na njeno čelo. „Mrzim što ovo kažem, Em, ali trebaš da se obučeš. Postoje dobre šanse da budemo uhvaćeni.“ Nasmejala se. „Naravno. Šta ćemo sa Sadie...?“ „Nemam plan. Nikad nemam plan, Em. Upravo sada sve što želim je da te jebeno držim.“ „Onda me drži.“ Rekla je. Ustao sam i sklonio peškir koji mi je smetao. Zašto sam se osećao tako prijatno sa Emily? Jer sam je voleo? Zato što sam želeo da budem nekome nešto? Obukao sam se kao i Emily. 276


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

Onda smo bili ispod prekrivača. Glava joj je bila na mojim grudima. Moje ruke oko nje, povlačeći je ka meni. Nikad nisam imao ženu u ovom krevetu ranije. Okruženi smo bili stvarima koje nam nisu stvarno trebale u kući ali su popunjavale gostinjsku sobu. Na neki način, još uvek mogu videti Everly kako hoda po sobi. Bila je odlučna da u ovoj sobi napravi nešto lepo, što nikad nisam shvatio. Emily je spustila poljubac na moje grudi. „Jake, želim da znaš koliko mi znači ono što si rekao. Sve.“ Stisnuo sam je. „Isto, Em. Žao mi je zbog svega što si prošla. Ali ti si dobra osoba. Mnogo ljudi bi napustilo svoje voljene u takvoj situaciji. Dala si nešto svojoj baki što niko ne može shvatiti osim tebe i nje. Nemam mnogo vere kada je u pitanju religija i posmrtni život, Em, ali ako je bilo šta od tih sranja istinito onda si ti zbrinuta u kasnijem životu.“ „Ili možda mogu biti sada zbrinuta.“ Reče Emily. „Sa tobom. Moja baka je otišla. Kuća je stavljena na prodaju. To je način na koji stvari rade.“ „Sada zvučiš kao hipi pesnik.“ Rekao sam. Emily je naslonila bradu na moje grudi i pogledala me u oči. „To je ono što ja jesam, Jake.“ „Znam, Em.“ Sklonio sam joj kosu sa lica. Osećao sam kao da je neko upalio petarde i naterao me da ih progutam. Nisam mogao da verujem da sam odrastao čovek, samohrani otac, ožalošćeni muž, a evo me ovde sa drugom ženom, osećajući se kao srednjoškolac sa leptirima u stomaku. Sve zbog žene koja gleda u mene. „Zapravo, nakon što sam te upoznala... pa, stvari su išle odlično sa mojim pisanjem. Moj urednik voli ono što radim. Prošlo je neko vreme, nakon što sam slomila svoj duh da sam dobila nešto završeno.“ „Da li to znači da dobijam deo od autorskih prava?“ „Oh, mislim da sam ti večeras platila.“ Reče Emily osmehnuvši se. „Da ne spominjem... kišu? Biću srećna ako se ne probudim sa upalom pluća.“ 277


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

„Nije izgledalo kao da si imala nešto protiv.“ Rekao sam. „Sećam se da si vrištala moje ime ili da nisi mogla da pričaš jer su ti usta bila zauzeta.“ Emily je ugrizla usnu. Popela se na moje telo da bi mogla da me poljubi. Taj mali poljubac... pa, znao sam takvu vrstu poljupca. Uhvatio sam joj noge i povukao je preko mene. Moje ruke su bile na njenoj majici, osećajući glatkost njene kože duž linije njenih gaćica, a onda sam povlačio gore sve dok nisam osetio njene gole grudi u mojim dlanovima. Nastavila je da me ljubi, prekidala pa opet nastavljala. „Koliko god da je stvarno, Jake.“ Prošaputala je. „nemoj biti uplašen da kažeš bilo šta.“ „Em..“ „Jake...“ Nacerio sam se. „Umukni i jebi me.“ „Da, gospodine.“ Šapnu Emily. Poljubila me je ponovo. Sat pored nas je pokazivao ponoć. Svaka šansa da se dobro naspavamo je odavno nestala. Spustio sam svoje bokserice dole nakon što sam skinuo njene još jednom. Pošto se spustila preko mene, osetio sam vrelinu između njenih nogu. Uzela me je celog, svaki centimetar, ljubeći me... ...kradući ono što je ostalo od mog razbacanog srca...

SIPAO SAM KAFU i stajao tamo, gledajući u dve šolje kafe. To malo sranje je bilo nešto što sam uvek uzimao zdravo za gotovo. Sve dok nije ostala samo jedna šolja. Neko vreme sam nastavio da pravim dve kafe, jednu bih samo ostavio da stoji do popodnevnih sati dok je nisam prosipao i oprao šolju. Jebiga. Odneo sam kafu do stola i spustio poljubac na vrh Emilyne glave.

278


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

„Znaš, shvatila sam da nisam zaključala svoju kuću,“ kaže ona. „Ne znam koje je svetlo ostalo...“ „U ovom gradu nema kriminalaca.“ Rekao sam. „I platiću ti račun za struju.“ Emily se nasmešila. „Znaš, jedina dobra stvar je što je zamena kuće ovde laka.“ „Jedina dobra stvar,“ rekao sam. „Stvarno? Jedina dobra stvar?“ „Šta? To je kao deset sekundi šetnje.“ „Za bilo koji poziv ili šetnju sramote?“ Pitao sam. „Novo pravilo. Nikad više ne koristiti ove fraze.“ Oboje smo se nasmejali. „Tata?“ Okrenula sam glavu i bila je tamo Sadie, napola uspavana, trljajući oči i držeći Boa u jednoj ruci. „Dobro jutro, dušo.“ Rekoh. „Umorna sam.“ Rekla je. „Onda spavaj.“ „Ja sam već budna.“ Rekla je. Popela se u moje ruke i zagrlio sam je. Pogledao sam Emily. Smešila se. Bila je prelepa žena i nadao sam se više od svega da može razumeti da moja ljubav nikad neće biti samo njena. Ona će zauvek biti podeljena. Ali ljubav koju bih ponudio Emily, čak i tako podeljena, bila bi više od svega što bi joj bilo ko drugi muškarac mogao dati. „Pssst,“ reče Emily. „Dobro jutro, Sadie.“ Sadiena glava se podigla sa mog ramena. „Emily?“

279


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

„Emily je želela kafu.“ Rekao sam. Moj mozak je počeo da se bori. Moje srce da puca. Uplašen da će cela stvar sa Emily zbuniti Sadie. „Došla si na kafu?“ Upita Sadie. „Pa...“ Emily je krenula da kaže. U redu je lagati. Male bele laži koje štite nevinost... „Nosiš Mickeyevu majicu.“ Reče Sadie. „Šta?“ Upita Emily. „Tvoja majica. Tata ima istu.“ „Uh.“ Rekao sam i nasmejao se. „Šta kažeš na žitarice?“ „Da li si ti spavala?“ Sadie je pitala. „Ono dečko i devojka spavanje?“ Ustao sam i poneo Sadie. „Promena teme.“ „Čekaj.“ Reče Sadie. „Zašto Emily ide? Hoće li se vratiti?“ Spustio sam Sadie kako bih je mogao pogledati u oči. „Dobro. Istina. Bio sam kreten prema Emily prošle noći.“ „Bio si dečak?“ Upita Sadie. Emily se smejala. „Dečaci su kreteni?“ „To je ono što je tata rekao.“ Reče Sadie. „Tata je u pravu.“ Reče Emily. „U svakom slučaju.“ Rekao sam. „Zato sam je zamolio da se vrati kako bih se mogao izviniti. Jer ako učinimo nešto pogrešno, važno je izviniti se. Dobro? Onda je počela kiša. Stvarno jaka. Tako da je ona odlučila da ostane. Da izbegne kišu.“ Sadie pogleda Emily. „Sledeći put, ponesi kišobran.“ Emily je počela da se smeje. „Dobro razmišljaš, Sadie.“ 280


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

Sadie odmahnu glavom. Okrene očima, uzdahnuvši. „Odrasli...“ Ustao sam i počeo da se smejem. Pogledao sam Emily. Oboje smo se smejali, zbog Sadie. Osećao sam se stvarno. Dobro. Ponovo, osećao sam kao da smo porodica. Negde u mom srcu znao sam da je samo pitanje vremena pre nego što sve sjebem...

281


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

Draga Everly Ima toliko jebenih dana na kalendaru koje bih rado izbegao. Nikad me ranije nije bilo briga zbog prokletog kalendara. Ti znaš to. Bio sam užasan sa datumima, danima, svime. Samo sam se sećao tvog rođendana i našeg prvog poljupca. Naravno i Sadienog rođenja. Ali sada? Moj život je izgrađen oko kalendara. Redovno sranje tokom redovnih dana. Popunjavanje praznina vremena tokom vikenda kada se kuća čini tako prazna a tako bučna da ne možeš izbeći sećanja koja plutaju svuda. Sranje, kunem ti se da još uvek mogu da osetim tvoj miris u kući. I dalje imam tvoj šampon ispod tuša. Ponekad pomirišem. Ponekad plačem. Ali danas? Danas je dan majki. Prvi bez tebe ovde. Vreme kada Sadie razume taj dan, šta znači i koliko stvari će želeti da ti da. Ali ne može. Stvari koje je radila u školi već nekoliko nedelja. Znači morala je da izdrži časove i dane slušanja o drugim majkama dok je znala da ti nisi bila ovde. Prvo sam se ljutio. Pomislio sam da pozovem prokletu školu ili da uzmem Sadie. Ali nisam mogao. Nisam mogao ništa učiniti. Zato što je to stvarnost, Everly. To je nešto što će pratiti Sadie do kraja života. Svaki 282


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

dan na prokletom kalendaru koji se vrti oko tebe će se zauvek vrteti oko naših srca i učiniti da bole. Ožiljak koji je često boleo, podsećajući nas na ono što smo izgubili. Ustao sam u četiri ujutro. Ušao sam u Sadienu sobu. Seo sam na pod. Pogledao oko sebe. Sve u sobi je bilo zahvaljujući tebi. Dizajnirala si sve za našu malu devojčicu. Doći će dan kada će želeti drugačije postere ili različite slike na zidu, ali ja nikad neću dati ove slike. Uveriću se da ostanu kod nas, Everly. Jer možda jednog dana u sukobu sudbine Sadie može dati sve ove stvari svojoj ćerki. Možda je to onda kada će ona zapravo ozdarviti. Ili će to možda učiniti stvari gorim. Sedeo sam na podu u sobi i posmatrao je kako spava. Kada je otkucalo šest sati, vratio sam se u krevet. Ali nisam spavao. Tačno u sedam, Sadie je ušla u sobu. Imala je torbu u njenim rukama. Torbu punu stvarima za tebe. Stavila je na krevet i stajala je tamo, zbunjena. Sranje i ja sam zbunjen. Morao sam da razmišljam brzo. Sada je to deo mog posla. Ali nisam razmišljao dovoljno brzo. Sadie je počela da plače. Pao sam na pod i držao je u rukama dok je plakala. Nije bilo reči, Everly. Nema jebenih reči za to. Brisao sam joj suze sve do kasnije. Stavio sam je na krevet i pokazala mi je sve što je napravila za tebe. Bela šolja za kafu koju je oslikala za mamu, zajedno sa slikom jednoroga. Izrezala je srce, imalo je otisak ruke sa svake strane. Imala je okvir za slike od štapića sa njenom fotografijom u sredini. Zatim je tu bila jedna pesma za mame i ona je napisala svoje ime na dnu. Sve je bilo lepo, Everly. 283


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

Rekao sam Sadie da moramo sve staviti na sto. Tako će te anđeli pustiti da vidiš sve. To je bila prva stvar koja mi je pala na pamet. Anđeli. Za Sadie, anđeli su bili nešto čarobno i to je bila njena jedina nada da će te ikada videti opet. Mislim da svaki dan zajebem ovde, Everly. Skoro je ponoć i Sadie spava. Znam da svuda oko mene, u susedstvu, gradu, državi, zemlji... postoje majke koje odlaze u krevet sa osmehom. Kćeri se osećaju dobro zbog ljubavi koju su podelile sa svojim majkama. Naša ćerka to nije danas dobila. Birala je sama svoju hranu. Učinio sam sve kako bi se osmehnula. Posetio sam dva puta njenu čajanku, sedeći u maloj stolici dok su me noge ubijale. Pustio sam je da nanese šminku na moje lice. Još uvek mogu da osetim višnju a moje usne su još uvek malo crvene. Ali bez obzira na sve, svaki put kad bih pogledao u njene oči, video sam njenu bol, sumnju, zbunjenost, njen gubitak. Barem sada spava. Nadam se da te sanja. Sanja ono što je trebalo danas da bude. Uvek... gde god da si sada... srećna majka. VOLIM TE BESKRAJNO, JAKE

284


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

Poglavlje 32 Majka – Ćerka problem Emily

„MORAM da razgovaram sa tobom.“ Julie šapne dok mi dodaje bočice sa lepkom. „Pre ili nakon što ostavimo decu samu sa lepkom?“ Pitam sa osmehom. „Mislila sam posle.“ Odgovori mi. Zašto mi onda sada to govori? U poslednjih nekoliko nedelja, shvatila sam da svi oko nas primećuju činjenicu da se Jake i ja zbližavamo. Sadie nema nikakav filter šta će reći a šta ne, što je i normalno za četvorogodišnje dete koje je toliko oduševljeno svaki put kada prespavam kod njenog tate. Ovo deluje jako čudno, ali šta sad. Julie me još uvek ništa nije pitala ali davala mi je suptilne nagoveštaje. Lagano sam ubačena u ulogu Sadine mame kada se radilo o stvarima koje je Jake obično preuzimao na sebe. Julie mi je davala Sadiena mala umetnička dela da ponesem kući. Govorila mi je šta da prenesem Jaku u slučaju da ga ona ne vidi. Da ne spominjem taj čudni osećaj koji sam imala, da svi gledaju u mene. Roditelji koji su dolazili da pokupe svoju decu obično bi mi samo klimnuli glavom ili bi rekli jednostavno zdravo. Ali sada vidim poglede, osmehe, razgovor koji je prevazilazio samo pozdravljanje i oči koje su govorile da sam ja možda u vezi sa muškarcem koji je u žalosti i čije je srce slomljeno. Sve to je tako ... čudno. Trebao mi je čitav sat da se izvučem kroz ceo taj projekat sa lepkom. Radili smo na princezama i vitezovima. Kraljevima i kraljicama. Sve u vezi sa bajkama, 285


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

što je baš ono što je Sadie najviše volela. Bila je tako uzbuđena i puna ideja uvek kada smo se bavili bajkama. Volim da je vidim tako oduševljenu, zanetu nečim. Volim kako preuzme kontrolu nad učionicom. Stiglo je i vreme ručka pa sam sela na kraj Julienog stola i zabila viljušku u parče koje je ostalo nepojedeno. „Pa, moramo da razgovaramo.“ Julie kaže. „Dobro.“ „Mislili smo da organizujemo nešto zabavno sa svim tim bajkovitim stvarima.“ „Dobro.“ Kažem. „Znaš da uglavnom dolaze ... majke.“ „Dobro.“ Kažem a glas mi treperi kao i srce. „Jake,“ Julie kaže, „sigurna sam da će i on doći.“ „Da, sigurno.“ „Mislili smo da pozovemo sve majke na čajanku takođe,“ Julie nastavi, „znam da je situacija drugačija...“ „Zašto ne nešto uobičajeno?“ Pitam. „Znači i dečaci će biti na toj čajanci?“ „Sa majkama,“ Julie kaže. „Neće biti tako loše zar ne?“ Iskeno, mislim da je to jebeno užasna ideja. „Možemo li samo da radimo sa princezama i vitezovima? Ili nešto uopšteno? Neka devojčice imaju svoju čajanku a dečaci...“ „Da rade šta?“ Julie pita. „Ne možemo da organizujemo ništa što uključuje bilo kakvo oružje, znaš to.“

286


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

„Zašto onda jednostavno ne bi imali žurku?“ Pitam. „Ništa ozbiljno. Ništa što je namenjeno samo majkama i deci.“ „Dobro.“ Julie odgovori. „Naravno. Samo nisam bila sigurna da li ti želiš da budeš tu za Sadie. Ili šta bi Jake želeo. Sadie je oduševljena celom tom pričom sa princezama. A kada je ovo iskrslo pa, jako je bolno.“ „Da.“ Kažem. Previše puta je izgovorena reč dobro što znači da je ostalo mnogo stvari koje nisu izrečene. „Ne znam kako da priđem Jakeu u vezi sa ovim,“ Julie kaže, „a pošto si ti ...“ „Ja sam šta? Šta sam to ja?“ Julie se nagne na naslon stolice. „Ti si prilično srećna Emily. Biti sa Jakeom to je, ... mislim, ja sam uvek ...“ Klimnem glavom i udarim u suštinu svega ovoga. „U redu, razumem. Žao mi je. Samo, osećam kao da me svi posmatraju. Nas. Šta god da se dešava ... to nije ničija briga, u redu?“ „Znam,“ Julie kaže, „ali stvar je u tome da je to što se desilo jako potresno a Jake se držao sa strane jako dugo vremena. Nikada nije radio ništa drugo osim što je pazio Sadie i išao na posao. Što je u redu. Ne znam, mislim da je jednostavno svima stalo. Na dobar način. Žao mi je što sam ti ovo spomenula. To prevazilazi tvoje odgovornosti ovde. Prešla sam liniju.“ „Ne, nisi,“ kažem, „u redu je što si ovo spomenula. Ja samo mrzim...“ Pogledam oko sebe da proverim ima li koga blizu. „Mrzim to što Sadie mora da prolazi kroz toliko stvari u kojima bi trebala da uživa sa svojom majkom.“ „I ja,“ Julie kaže, „i ja.“ Obe pogledamo u Sadie koja je držala crnog konja u jednoj ruci a lutku princezu u drugoj. Igrala se sa dve devojčice, Jess i Oliviom, i ponavljale su pravila ponašanja u zamku. Bio je to veoma opširan spisak pravila. 287


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

Ali nisam ih slušala. Nisam slušala ni Julie dok je započinjala da mi priča nešto o nabavci namernica. Samo sam gledala u Sadie. Jake je u pravu za sve. Nosim veliki teret ... a moje noge podrhtavaju.

STAVILA sam Sadie u svoja krila na vrhu tobogana. Iza nas, Jake je udarao nogama od stepenice tobogana dok se veoma bučno i sporo penjao do nas. Režao je, pravio neke strašne zvuke što je nateralo Sadie da još više zategne moje ruke oko svog malenog tela. „Požuri!“ Sadie je vikala. „Naš konj čeka! Moramo pobeći od planinskog trola!“ „Poješću te!“ Jake je režao. Kada je skočio do nas, odgurnula sam nas i počele smo lagano da klizimo niz tobogan. Bio je to samo mali tobogan, ali u mojoj glavi a i u Sadinoj, bila je to strma litica. Sa drvećem oko nas. Zemlja je klizila svuda okolo. Ogroman planinski trol je skakao i pokušavao da nas uhvati, približavajući se sve više i više svake sekunde. Na dnu tobogana, skočila sam i uhvatila Sadie za ruku. Jake je skliznuo sa tobogana odmah za nama. Trčali smo kroz dvorište pretvarajući se da smo na konjima. Trčale smo sve do jabuke. „Uhvatiće nas!“ Sadie je vrištala. Jake je još uvek trčao kroz dvorište, pravo prema nama. „Imam ideju.“ Kažem.

288


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

Zgrabim jednu malenu jabuku sa grane i jednim srećnim zamahom, bacim je, samo radi zabave. Prokletstvo, ciljam baš kao pravi profesionalac jer malena jabuka je pogodila Jakea pravo u čelo. Odmah je prihvatio igru, ukočio se a onda se sručio na zemlju trzajući se. „Uspele smo.“ Kažem Sadie. Zgrabila je moju ruku. Veliki osmeh joj je zasijao na licu. „Jesmo.“ Igra je gotova pa smo krenule prema Jakeu koji je još uvek ležao na zemlji. Brzo se podigao i zgrabio Sadie, oborio ju je na travu i glicao. Njen smeh je bio tako zarazan. Kosa joj se rasula po travi dok je njen tata golicao. Jake se zaustavio. Pre nego što sam uspela bilo šta da kažem, zgrabio me za noge i savio mi kolena zbog čega sam pala na njega. „Da li je Emily škakljiva?“ Jake pita čudnim glasom. „Hajde da otkrijemo!“ „Jake!“ Vičem. Prsti mu pređu preko mog struka. Osetila sam momentalan nagon na smeh zajedno sa uzbuđenjem koje je istovremeno raslo u meni. Što je bilo čudno jer Sadie je bila odmah pored nas i kikotala se. Moja osećanja su bila opasno uzburkana kada sam konačno uspela da se oslobodim njegovog zagrljaja. „Hajde Sadie.“ Kažem dok me hvatala za ruku. „Pošto je trol izgubio ... mora da nas časti večerom. Jel tako?“ „Da.“ Sadie se složi. „Pizza?“ „Pizza?“ Jake pita. „Koliko puta nedeljno jedeš pizzu?“ „Ne znam,“ Sadie odgovori. „Kad god je kupiš.“ „A kako bi bilo da je ti kupiš ovaj put?“ Jake pita.

289


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

„Ja sam princeza,“ Sadie odgovori, „ja nemam novčanik. Ti moraš sve da mi kupiš planinski trolu.“ Jake pokuša da je uhvati ali Sadie skoči unazad vrišteći moje ime. Stanem između njiih i za dve sekunde Jake je bio uz mene. Gledam crte njegovog lica i osetim strah. Toliko sam jako zaljubljena u Jakea i sve vezano za njega. „Nešto ti je upalo u oko?“ Pita me sa cerekom na usnama. „Da.“ Šapnem. Nagne se prema meni. Spustim ruku na njegov stomak. „Jake ...“ Odmahne glavom. „Nije me briga.“ Jake me poljubi. Dok nas Sadie gleda. „Odvratno.“ Sadie kaže. „Ljubiš planinskog trola!“ Prekinem poljubac i liznem usne praveći užasnuti izraz na licu. „Sadie. Požuri. Beži. Mislim da se pretvaram u trola!“ „Ne!“ Sadie vrisne i potrči prema kući. Pogledam u Jakea i poljubim ga u bradu. „Volim te Jake. Volim sve ovo.“ „Znam to,“ odgovori mi, „ ovo je zaista ... dobro.“ „Hej, možemo li da razgovaramo o onome kada Sadie ode na spavanje? O celoj onoj čajanka gluposti ...“ „Nema potrebe.“ Jake odgovori. „Sve sam rešio.“ „Jesi? Htela sam da ponudim...“ „Em, sve je u redu, biću tu za moju ćerku. To mi je posao.“ Jake kaže.

290


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

Nasmešim se ali osetim se i pomalo praznom. To je Jakeov posao. Sadie je njegova ćerka. Ali na sekundu pomislila sam da bih možda mogla da uletim na par minuta. Da budem više nego, šta god da sam. Susetka? Prijateljica? Jakeova devojka? Jakeova ... šta? „Hej.“ Jake progovori i dodirne mi bradu. „Nemoj previše da razmišljaš o tome. Samo mi veruj. Sada, bolje da odem i naručim pizzu pre nego što me optuži da sam pravi trol.“ „Ti si moj planinski trol, Jake.“ Kažem i uhvatim ga za ruku. Ne znam zašto, ali odjednom sam osetila da ću ga izgubiti. Taj odvratni osećaj da sam na drugom mestu. Osećaj zbog kojeg sam mrzela sebe... Jake mi stegne ruku i poljubi je. Imao je šansu da mi nešto kaže, ali nije. Otišao je kada ga je Sadie pozvala. Stajala sam tamo sama, gledala sam u njegovu kuću pa u moju kuću. Gledala sam malu belu ogradu koja je razdvajala naša dvorišta. Taj osećaj težine u mojim grudima nije hteo da nestane. Jednostavno sam znala ... izgubiću Jakea ... i ovo je prvi put da sam poželela da nisam u pravu.

291


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

Poglavlje 33 Zabranjena soba Emily

SVE je postalo tako normalno. A u isto vreme i tako čudno. Kao da živim na dva mesta. Nekada u mojoj kući. Nekada u Jakeovoj kući. Nekada bih sedela na terasi sa sveskom i olovkom u rukama, odmarala se i pila piće i Jake bi se samo pojavio. To se desilo i večeras. Negde u dubini svojih misli još uvek sam razmišljala o situaciji u vrtiću. Učionica je pretvorena u zamak. Devojčice su ceo dan pričale o princezama a Sadie je predvodila svakog dana. Pričale su i o tome da će im majke doći na čajanku. Sadie nije rekla ni reč o tome. Dečaci su više bili zainteresovani za opasnije stvari kao što su zmajevi, vatra, mačevi, borbe i sve one –muške- stvari. Moje srce i moj razum su vodili bitku oko ... svega. Spustila sam olovku na papir kada sam čula lagano zviždanje. Okrenula sam se i tamni oblik se popeo na moju terasu. „Dobro veče princezo moja.“ Jake kaže nekim čudnim akcentom. Prišao mi je i poljubio me. Posegnem prema njegovom licu. „Savet?“ „Šta?“

292


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

„Prekini sa tim akcentima,“ kažem mu, „ne pristaju ti.“ „Auć.“ Jake odgovori. „Šta pišeš?“ Požurim da zatvorim svesku. „Ništa.“ „Tajanstvena si, haa?“ „Ne.“ „Onda me pusti da pročitam.“ „Ne.“ „Zašto ne?“ „Jake...“ „Razumem,“ kaže mi, „samo sam radoznao. Hoćeš li objaviti to?“ „Možda. Nešto šaljem svom izdavaču a nešto ne. Sama odlučujem o tome.“ „Ti si i princeza i kraljica, ha?“ „Naravno.“ Kažem. „Možemo li da prekinemo sa ovim dvorskim govorom, umorna sam od toga.“ „Nemoj to da kažeš Sadie, slomićeš joj srce.“ „Baš smešno.“ Kažem. Jake me uhvati za ruku. „Hej. Jesi li sigurna da je sve u redu?“ Pogledam u njega i progutam knedlu u grlu. Poslednjih par dana je bilo baš teško. A nisam mogla da shvatim zašto. Kao da se nešto loše desilo ili će se desiti a nisam znala šta, kada, ništa. Nije mi se sviđalo to. Jake ustane. „Em, ako se ogradiš od mene ...“

293


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

„Ne znam.“ Kažem. Spustim ruku na svesku i odgurnem je. „Jebeno ne znam Jake. Zaglavljena sam negde između.“ „Kako to misliš?“ „Pogledaj ovo,“ kažem mu, „pogledaj nas. Ja ... ovo je moja kuća. Tek sam je kupila. Više čak i ne osećam da je to moj dom. A ne mogu ni tvoju kuću da smatram domom jer to nije. To je tvoj dom. To je tvoj ... život. Ne znam šta sam Sadie ili šta bih trebala da budem za Sadie. Ili tebi. Ili šta bih trebala da kažem ili uradim. Osećam se kao da me svi posmatraju. Prate me. Proučavaju. Pričaju...“ Odmahnem glavom. „Ja nisam ovakva. Ja ne radim ovo.“ Jake spusti ruke na moja ramena. „Em, udahni i zadrži dah par sekundi a onda lagano izdahni.“ Uradila sam kako mi je rekao. „Bolje?“ Pita me. „Ne.“ „Znam. Rekli su mi da uradim to a ni meni nije pomoglo.“ „Oni?“ „Sranje. U redu. Dođi sa mnom Em. Hoću da ti pokažem nešto. Da ti kažem nešto.“ Jake me uhvati za ruku. Hodamo u pravcu njegove kuće. Hodala sam pored njega. Kroz zadnja vrata. Na stepenice. Na sprat. Na trenutak sam se zaustavila. Malo sam oklevala.

294


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

Jake me namršteno pogledao preko ramena. Onim pogledom koji se sećam da sam videla ne tako davno. Kada je bio samo muškarac iz susedstva. Kada ništa nisam znala o njemu. Kada sam se pitala kakav je njegov život. Muškarac tako zlobno seksi, tako raskošno lep. Klimnuo je i uradio nešto što nisam mislila da će ikada uraditi. Otišao je do glavne spavaće sobe ... sobe u koju nije ušao od kako je Everly umrla.

JAKE otvori vrata i ja ga zgrabim za ruku. „Ne moraš ...“ „Moram,“ kaže mi, „za tebe, Em. Moram.“ Moje srce ubrza. Ne mogu da se setim kada je tako jako lupalo. Zaustavim se na pragu glavne spavaće sobe. Mesta gde su Jake i Everly delili svoju ljubav. Jake je ušao do sredine sobe pre nego što je stao. Gledala sam kako razgleda. Veliki beli krevet. Beli ormar i noćni stočići. Lampe na svakom od njih. Slike na komodama, pored ogledala. Jake je prišao komodi i uzeo jednu sliku u ruke. Gledala sam ga kako je drži, tako pažljivo, kao da je tek rođena beba. „Mogu li da vidim?“ Šapnem. Okrene se prema meni i vidim da su mu oči već staklaste. „Evo.“ Uzmem sliku. On i Everly. Jake je bio glatko obrijan sa jasno vidljivim linijama lica. Imao je šešir, pokušavajući da izgleda hladno i ozbiljno. Everly je spustila glavu na njegovo rame, njeno prelepo lice ... isto kao Sadino.

295


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

Ostavilo me bez daha na momenat. Oči. Kosa. Obrazi. Čak i veliki osmeh kao da su joj usta previše velika za lice. Palcem pređem preko staklenog rama. Srce mi se kida. Osećam krivicu. „Jake ... prelepa je.“ Pogledam u njega. „Sadie je ista kao ona.“ „Znam.“ Jake kaže. „Znam. Od momenta kada je Sadie rođena, bile su iste.“ Pružim mu ram i Jake ga uzme od mene. Vratio ga je baš tamo gde je i bio. Stavio je ruke na komodu i spustio glavu. Videla sam da su jedna vrata od ormara otvorena. Da li stoji tako već godinama? „Kada se desilo, bilo je tako brzo.“ Jake progovori. „Niko nije mogao da očekuje to. Razumeš?“ „Kao moja baka?“ „Na neki način, da. Ne umanjujem tvoju bol Em. Ali za mene, bilo je tako iznenada. A Sadie je imala samo dve godine. Držao sam bebu u rukama ... i morao sam da razgovaram sa policijom. Morao sam da idem u bolnicu. Nismo imali nikoga ko bi mogao da pomogne. Njeni roditelji su prilično ekscentrični. Žive u južnoj Floridi, nikada nisu verovali u bilo šta drugo osim u plažu. Gomilali su dugovanja sve dok ne bi morali da proglase bankrot a onda su išli dalje, samo nastavljali prema novoj šemi njenog oca. Jedino dobro što su uradili je to što su platili troškove sahrane. Znaš, nisu čak ni došli.“ „Šta?“ Jake klimne glavom. „Videli su Sadie samo jednom, a nakon što je Everly otišla i oni su nestali. Nikada se više nisu ni javili. A moji roditelji ... zato smo se i povezali. Nismo imali ništa iza sebe Em. Cenili smo male stvari. Radio sam od svoje trinaeste. Sve i svašta. Radio sam da bih preživeo. Onda je ona ušla u pizzeriju i moj život se promenio. Pomagala je prijateljici da se preseli. Na našem prvom sastanku žalila se koliko je njena prijateljica arogantna, ohola. Sve što je Everly 296


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

želela je jednostavan život. Kao i ja. Jednostavno smo se uklopili Em. A ono što me plaši je to što sam se uklopio i sa tobom. Ti i ja. Cela ova stvar. I ... ja ne mogu da kontrolišem šta ljudi govore ili rade. Kada je Everly otišla postao sam pustinjak. Ljudi su mi donosili hranu. Cveće. Nudili su pomoć. Odjednom, ljudi su bili oko mene. Ljudi koji do pre sedam dana nisu marili. Postao sam poznato lice zbog te tragedije. Mislio sam da se odselim ali nisam mogao da ostavim uspomene na nju iza sebe. Zato sam se ogradio. Pravio sam glupa sranja Em. Ponekad sam previše pio. Mickey je morao da me izvlači iz vatre više nego jednom. Ali nikada nisam ugrozio Sadie. Naterao sam se da odem kod doktora. Bila je prijatna. Dala mi je tablete. Odbio sam da ih koristim. Nisam želeo da budem sjeban kada sam pored Sadie. Ali sve se samo srušilo oko mene.“ Jake pogleda u sliku. Podigne ruku i spusti kažiprst na jednu zaglavljenu u okviru ogledala. „Razumem.“ Šapnem. „Ne tako dobro kao ti, ali razumem te. I nikada ne bih pogledala u tebe i pomislila bilo šta loše. Volim te Jake. I ne plašim se da volim uspomenu na Everly, takođe.“ „Ali to nije tvoj posao.“ Jake kaže kroz stisnute zube. „Jeste,“ kažem mu, „zbog Sadie.“ Jake me pogleda. Videla sam sjaj suza u njegovim očima pre nego što su pale. Bilo je kao usporen snimak, pad i rasprskivanje na glatkoj površini komode. Tada je Jake zajecao. Naglo je pomerio ruke na levo skidajući sve sa jedne strane komode. Pre nego što sam uspela da dođem do njega, oborio je sve i sa druge strane. Sve se desilo tako brzo. Slike i ramovi su leteli kroz vazduh. Padali su po podu. Dva rama su se razbila. Zgrabio je slike zavučene za okvir ogledala i gužvao ih svojim prstima. Zgrabila sam sam ga oko ramena, preko ruku i jako zagrlila. Vukla sam ga prema sebi.

297


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

„Jake, nemoj.“ Rekla sam mu. „Nemoj to raditi. Nemoj dopustiti osećanjima da izađu iz tebe na ovaj način.“ Jake se konačno okrenuo i pogledao me. „Nikada je ne mogu pustiti da ode, zauvek.“ Šapnuo je. „Nikada ti to ne bih tražila.“ „Kako je to fer prema tebi? Šta mogu da ti dam za uzvrat?“ „Ovo,“ šapnem, „pravog Jakea. Čistog Jake.“ Polako podignem ruku i palcem obrišem suzu sa njegovog obraza. Jake me podigne i okrene se, noseći me do kreveta. Spusti me na njega a onda padne preko mene. Usne mu se spuste na moje. Ljubimo se, moje ruke stežu materijal njegove košulje. Rukama me grli malo prejako ali puštam ga u tom momentu. Prekine poljubac. Nos mu je uz moj. Pomera ga levo desno. „Ako uradim ovo Em, sa tobom ... sranje, već radim.“ „Onda nemoj da staneš,“ kažem mu, „ovde sam Jake. Znam za bol. Znam za gubitak. Šta god ti treba. Hvala ti što si mi pokazao ovu sobu. Gde si je voleo.“ „Sjeban sam Em. Zato sam ostavio ovu sobu ovakvom, zar ne?“ „Ne, Jake. Nisi. To je ono poslednje što te podsećalo na ono što si imao sa njom.“ „Poslednje...“ Jake podigne ugao usana. Bes se pojavi na njegovom licu. Počela sam da drhtim, nikada nisam doživela tako snažan momenat u svom životu. Sve što sam mogla je da se držim za njegovu košulju i da se nadam da ću uspeti dovoljno jako da se držim i za njegovo srce.

298


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

Jake sklizne sa kreveta povlačeći me sa sobom. Leđima sam se naslonila na krevet. Jake je spustio glavu na moje grudi. Provučem prste kroz njegovu kosu. Čvrsto ga držim. Poljubim ga u glavu. Podignem pogled prema ogledalu i gledam u jedinu sliku koja još uvek stoji na svom mestu. Everly. Obećavam ... voleću ga kao što si ga i ti volela ... nikada te neće zaboraviti ... Sedeli smo u tišini ali znala sam da se Jake bori sa svojim osećanjima. Ne znam da li je prošlo deset minuta ili ceo sat kada je Jake konačno podigao pogled na mene. „Em, hoćeš li da uradiš nešto za mene?“ „Bilo šta Jake.“ „Želim da mi čitaš svoju poeziju.“

NEBO se otvorilo Želja se uskovitlala Nežna i slatka Trava prekriva brda Zajedno sa cvećem Zajedno sa tobom Brojim oblake i prepoznajem oblike Jedini oblik koji je bitan Je način na koji se moja ruka uklapa u tvoju

299


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

Mogu da ponudim tup nož Ako želiš da izrežeš ono što je ostalo od nas Ne moramo da gledamo više

OGROMNA sam naspram male ograde One o kojoj sam sanjala kao mala devojčica Vozim polovan bicikl sa pocepanom sličicom srećne devojčice I sa jednom izgubljenom zastavicom Zvonce je pokvareno, ne može da svira Ućutkano

Ja Zaustavljam se ispred pukotine Želim da je veća Padam u tamu ali znam ... Mora biti bolje nego ovo Bela ograda, crvene ruže, plava vrata Zlatni brojevi, savršena poštanska kutija, maleni metalni zvončići zveckaju na vetru Odgovarajuće zavese, garaža za dva auta, koš za košarku Ništa ne nedostaje, ništa nije na pogrešnom mestu, niti slomljeno, pokvareno, uništeno Sve ono što ja nisam 300


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

PROGUTAM i pogledam u svesku. Jake sedi na najvišoj stepenici na terasi. Naslonio se na stub a jedna noga mu je spuštena na stepenicu niže. Pivo mu je u ruci. Nisam sigurna da sam ikada u životu videla nekoga tako seksi. Do tačke da me plaši to što osećam. „Prelepo je Em.“ Kaže mi. „Mislim... vau. Mogu da osetim to. Mogu da vidim. Ja uopšte ne čitam ali shvatam ovo. Čitao bih još. Zapravo, nekada sam čitao Sadie da bih je uspavao. Blesave stvari za decu ali volela ih je.“ „Pa, imam još puno toga da naučim.“ Kažem. Pogleda me. „Volim te Emily. Želim da to znaš. Besan sam zbog toga šta sve moraš da podnosiš zbog mene na mom putu.“ „Ja nisam.“ Kažem. „Znam da je cela ta stvar sa verom...,“ ujedem se za jezik i prevrnem očima, „...ali pogledaj gde smo sada. Zašto onda jednostavno ne bi sačekali i videli šta nam sutra donosi? Ne govorim o večnosti.“ Mada želim to sa tobom. „Sviđa mi se takav način razmišljanja Em. Tako sam srećan što si se doselila ovde. Srećan sam što te Sadie ima. I želim da se vas dve zbližite. Slažem se sa tim. I volim te jer želiš da sačuvaš usponemu na Everly. Teško je to.“ Zatvorim svesku i sednem pored Jakea. Spustim glavu na njegovo rame. Mogu da osetim miris njegove kože. Zadrhtala sam od toga. „I šta ćemo sada da radimo?“ Šapnem. Osećam da smo oboje emotivno iscrpljeni. Jake se okrene prema meni. Vidim da mu se uglovi usana lagano podižu u osmeh. „Ja ću reći da ti je nešto upalo u oko i da treba da prespavaš kod mene.“ „Planinski trolu.“ Šapnem. Dodirne mi bradu i poljubi me. „Sada si i ti trol.“ 301


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

Poljubi me opet. I nastavimo da se ljubimo. Da pišemo slatku, tragičnu poeziju našim jezicima...

302


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

Poglavlje 34 Princezo… Oh moj Bože Jake

UZEO sam veći deo dana slobodno. Razbijao sam dupe dve noći za redom, radio do ekstra kasno, samo ja i Mickey, i radio koji je svirao klasični rock. Mickey je svo vreme pričao kako to nije klasični rock. Pušio je previše, popio par puta malo whiskey-a i zaustavio se tek kada sam mu rekao da će na kraju prespavati na podu radionice. Sve je bilo vredno truda jer sam mogao taj jedan dan da provedem u vrtiću na žurci. Sa namerom da odvedem Sadie kod dadilje nakon toga i da uhvatim još par sati rada u radionici. Zamolio sam Emily da odvede Sadie u školu da bih mogao da se spremim. A pod tim da se spremim ... mislio sam da se jebeno spremim. Sadie je bila uznemirena ovog jutra - i prethodnih dana – želeći da ima nekoga ko će doći i biti princeza uz nju. I znam koliko Emily želi da bude tu za Sadie. Ali moram nešto da dokažem. I to za obe moje princeze. Želim da Sadie vidi koliko je prokleto mnogo volim. I da, bez obzira šta se desi u životu, nikada ne zaboravi da živi, postoji i da zaboravi bilo šta što drugi pričaju. Da ne dozvoli da je okolnosti slome. Da uvek ustane. I da se zabavlja u životu. Sve to? Sve to je zbog Emily. I zato, želeo sam da joj pokažem koliko mi mnogo znači to što je učinila za mene. Izašao sam iz kuće i uspeo da neprimećeno dođem do auta, što je dobro.

303


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

Odrastao muškarac prerušen u princezu koji ulazi u veliki kamionet je jednostavno ... Pa, to je posao samohranog oca četvorogodišnje devojčice koji će da prisustvuje čajanci za princeze u vrtiću. I tako eto me tu, obučen u roze, pufnastu haljinu koju sam našao vrlo povoljno preko interneta, zajedno sa roze šiljatim šeširom za čiji vrh je zakačen beli veo. Šešir sam spustio na sedište pored sebe dok sam vozio. Bilo mi je neudobno, po malo me svrbelo a zbog pufnaste haljine dupe mi je stalno klizilo pa sam morao da se vraćam na sedište dok sam vozio. Sve za Sadie. Sve za Emily. Sada, pokušajte da zamislite ovo. Parkiram se i izađem iz kamioneta. Rukavi kostima se zatežu na početku mojih bicepsa. Roze haljina, beli til koji leprša okolo. Moje ruke prekrivene tetovažama. Svetle boje i oblici. Skroz preko mojih ruku, zglobova, šaka, čak i na prstima. Visok sam, širok, građen za borbu ali obučen za čajanku sa mojom ćerkom. Zgrabim princezim šešir i stavim ga na glavu. Uđem u zgradu i hodam niz hodnik. Zidovi su sada oslobođeni prethodne teme pa umesto džungle sada hodam kroz zamak. Vitezovi i konji, princeze, beli konji, tornjevi zamka svugde oko mene. Priđem vratima Sadiene učionice i pokucam. Jednu sekundu kasnije vrata se otvaraju i Emily stoji na njima. Oči joj se rašire. Vilica joj padne. Gospođica Anderson podigne pogled sa svog stola i na njenom licu se pojavi isti izraz. „Došao sam na zabavu.“ Kažem. 304


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

„Jake...“ Emily odmahuje glavom sa o moj Bože... „Tata!“ Sadie vrišti sa stolice. Bila je u istom kostimu kao i ja, samo mnogo, MNOGO manjem. „Uđi.“ Emily progovori. Uđem u učionicu i sve oči se zalepe za mene. Deca, roditelji, svi. Klimnem, nasmešim se a Sadie požuri da zagrli moju nogu. Spustim se na jedno koleno da bih bio na njenoj visini. „Došao sam dušo. Želela si čajanku za princeze i imaćemo je. Jesi li sačuvala jedno mesto za mene?“ „Da, jesam.“ Sadie kaže glasom princeze. Ustanem i osećam kako još uvek svi gledaju u mene. Emily dodirne moju ruku. „Ovo je najslađa stvar koju sam u životu videla.“ „Ti si zaslužna za to.“ Šapnem joj. „Ali želim da ti i Sadie znate da bih uradio bilo šta za vas dve. Bilo šta.“ „Jesi li speman?“ Sadie pita. „Da, jesam.“ Pokušavam da pričam pištavim glasom kao prava princeza. Sva deca oko mene se zakikoću. Jedan dečak se namršti. „Ti si dečak. U haljini. Roze haljini.“ Pronađem malenu stolicu i sednem, kolena su mi toliko visoko da imam osećaj da će me udariti u bradu. Nagnem se na levo i uperim prst u dečaka. „Pravi muškarci nose roze.“ Kažem najgrubljim šapatom koji sam mogao da izvučem. Oči mu se rašire i lagano se udalji.

305


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

Klimnem glavom i pogledam okolo, prokleto ću se postarati da niko više nema ništa da prokomentariše, ni deca ni odrasli. Sadie se smeši dok se pretvara da nam sipa čaj. Podignem šoljicu do usana a Sadie odmahne glavom. Napućenih usana kao da ću stvarno da pijem nešto iz te male šolje, pomerim je od usana. „Šta?“ „Tvoj mali prst tata,“ odgovori mi, „ako ćeš već da budeš princeza onda se i ponašaj kao princeza.“ Nasmejem se. Podignem mali prst i uzmem gutljaj nevidljivog čaja. Stegnem usne i klimnem. „Savršeno.“ Kažem joj. „Slažem se.“ Sadie odgovori. Uglom oka vidim Emily kako šeta po učionici, pretvarajući se da pomaže ostalima. Ali nije se zaustavila da me pogleda. Iskreno se nadam da su sumnje i brige koje je imala o tome šta ljudi misle, potpuno nestale. Ako je mene baš briga šta govore i misle, onda ni ona ne treba da misli o tome. Većina ljudi je bila ljubazna ali svi oni su samo pijavice tragedije. Žive u svojim lepim kućama sa svojim strahovima i brigama, sede za stolom i koriste moju tragediju kao utehu, znajući da stvari mogu biti mnogo gore. Zato nisam blizak sa ljudima. Radim stvari na moj način, bez obzira da li je dobar ili loš. Nakon što smo završili sa čajem imali smo i malu užinu. Pravu hranu. Pa, može se reći tako. Krekere i čokoladne kolačiće. Nisam siguran da su to princeze jele ali meni je bilo prokleto ukusno. Kolena su mi utrnula zbog položaja u kojem sam sedeo. 306


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

Napravio sam malenu pauzu da ustanem i protegnem se malo. Sve oči su se okrenule prema meni kada sam ustao. Iza mene, osetio sam kako neko vuče moju pufnastu suknju. E to je nešto što nisam mislio da ću ikada doživeti. Pogledam dole u malenog dečaka. Sednem nazad na stolicu da bih bio na njegovoj visini. „Mogu li da te pitam nešto?“ Dečak me pita. „Samo reci.“ „Imaš crteže na rukama,“ kaže mi, „Kada ja to uradim svi crteži mi nestanu kada se okupam. Da li se tvoji operu?“ „Ne dečko.“ Kažem mu. Na drugoj strani sobe vidim njegovu majku kako nas posmatra. „Zašto ne?“ Pita me. „Postoje magični flomasteri,“ šapnem mu, „ali oni su samo za odrasle. Možeš da ih probaš ali ipak će spasti sa tvojih ruku.“ „Stvarno?“ „Da. Moraš da odrasteš da bi radili.“ „Jedva čekam da porastem.“ Dečak kaže. „Čekaj sekund.“ Pomislim kako je ovo dobra šansa za jednu životnu mudrost. „Da bi odrastao... moraš da slušaš roditelje. Moraš da jedeš dosta povrća. Baš dosta. Moraš da redovno raspremaš sobu. I moraš da budeš baš dobar u školi.“ „Oh,“ dečak kaže, „znam pola abecede i to unatraške. I očistio sam kaku mog psa prošle nedelje.“

307


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

Klimnem glavom. „To je dobar početak. Dobićeš taj magični flomaster vrlo brzo.“ „Odlično.“ Podigao je pesnicu i uzbuđeno zamahnuo. Onda je pobegao. Njegova majka mi se nasmešila. Klimnuo sam. Okrenem se prema Sadie. „Lažove,“ Sadie šapne, „rekao si mi da su tvoje totovaže nacrtane iglama.“ Nasmejem se. „To su tetovaže srećo. I da, nacrtane su iglama. Ali on ne mora to da zna. Ponekad je u redu verovati i sanjati. Boriš se za svoje snove i oni se ostvare. Zapravo to i jeste malo magično, zar ne? Moje tetovaže se nikada ne operu. To je neverovatno, zar ne?“ „Valjda.“ Odgovori mi. „Tata, zašto si se obukao kao devojčica danas?“ Sedie je u treptaju oka mogla da se prebaci sa jedne teme na drugu. „Zato što to tebi mnogo znači,“ odgovorim joj, „želela si princezu. Zato sam ovde.“ „Ali ti si dečak.“ „Pa šta?“ „Dečaci ne nose haljine.“ „Ko kaže?“ Sadie je delovala zbunjeno. „Svi gledaju. Šta ako budu pričali o nama?“ „Pa šta?“ Ponovo pitam. „Dušo, dođi ovamo.“ Sadie obiđe oko stola. Spustim se na jedno koleno pred njom. Spustim ruke na njena ramena. „Ljudi imaju usta i oni govore. Ponekad čak i ne znaju o čemu 308


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

pričaju. Oni samo govore. Moraš da ignorišeš to. Sanjaj velike snove. U redu? Nikada ne dozvoli bilo kome da se ispreči između tebe i tvog sna. Nikada ne dozvoli da te bilo čije reči sputavaju. Misliš li da me je briga da li mi se bilo ko smeje danas? Sve što je meni važno si ti Sadie. Tvoj osmeh, da uživamo na ovoj čajanci, i da budem ovde za tebe.“ Sadie se nasmešila kao da je apsolutno razumela šta sam joj upravo rekao još jednom dokazujući da je mnogo pametnija i zrelija nego što je to za njene godine normalno. Što je bilo zastrašujuće. Jer oštar nož stvarnosti je čeka a ja nisam bio spreman za to i nemam nikakvu ideju kako da je pripremim. Zagrlimo se i nastavimo sa žurkom. Kada je došlo vreme da se žurka završi, morao sam da priznam da je dobar osećaj ustati i ostati u tom položaju. Roditelji su se okupili sa svojom decom i Gospođica Anderson i Emily su stale ispred svih. „Želele bismo da se zahvalimo svima.“ Gospođica Anderson kaže. „Bilo nam je jako zabavno danas. Hvala vam što ste pronašli vremena za žurku i hvala svima koji su učestvovali.“ Gospođica Anderson me pogleda. I nasmeši se. Nisam joj uzvratio osmeh. Već su svi gledali u mene nije mi bilo potrebno da se još ističem zbog bilo čega. Pogledala je u Emily. „Želiš li još nešto da dodaš?“ „Ne,“ Emily kaže, „samo još jednom da se na brzinu pozdravim sa svima koje još uvek nisam upoznala. Ja sam Emily. Radim ovde par dana u nedelji. Zaista uživam u vremenu koje provodim sa vašom decom. Oni su zaista izuzetni. Biće mi teško sledeće godine kada krenu u školu. Nadam se da smo Julie –Gospođica Anderson- i ja uspele da ih pripremimo za tu promenu.“ „Deco,“ Gospođica Anederson kaže, „hoćemo li jedan aplauz za vaše roditelje?“ 309


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

Sva deca su aplaudirala. Onda su pokupili svoje stvari. Napokon sam skinuo šešir. Haljina? Ona mora ostati za sada. Moram pažljivo da je svučem da je ne bih oštetio. Da ne govorim da nisam želeo da se rvem sa njom i svučem više odeće nego što sam planirao. Izašao sam iz učionice i čekao Sadie. Kada samo osetio da mi je neko dodirnuo ruku, podigao sam ugao usne spreman da bljujem vatru kao besni zmaj. Ali bila je to Emily. Jedina žena koja je mogla da smiri tog divljeg zmaja u meni. „Hej princezo.“ Šapnem. „Neverovatan si Jake. Ozbiljna sam.“ „Još uvek pričamo o žurci?“ „Da. Ovo što si uradio za nju ...“ „Ona je moja ćerka. Uradio bih sve za nju. I za tebe.“ „Zaista misliš to?“ „Da. Zašto?“ Emily se popne na prste. „Završavam za deset minuta. Ima li šanse da ... budemo sami?“ Podignem obrvu. Gospođica Emily je malo nevaljala hah? Nakezim se. „Treba da se vratim u garažu,“ kažem joj, „ i odvedem Sadie kod dadilje.“

310


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

„Dobro.“ Emily mi odgovori. „Onda možda večeras...“ Kliznem rukom oko njenog struka i malo se nagnem prema njoj. „Em, ja sam na neki način šef u radionici. Mnogo si mi pomogla sa Sadie dok sam radio do kasno, takođe. Dugujem ti. Kaži mi kada i gde želiš da budem.“ „Kod mene,“ Emily odgovori, „za trideset minuta. Nemoj pogrešno da me razumeš Jake ali, ostani u haljini.“ Zasmejem se. „Mislim da je ovo prvi put da te čujem kako se smeješ Jake.“ Okrenem se i vidim Gospođicu Anderson. Pored nje stoji još par roditelja koji gledaju u mene. „Pa, kada navučem haljinu dobijem nagon da se smejem.“ Kažem. Obrazi Gospođice Anderson postanu crveni kao jabuka na zidu, postavljena odmah pored slova J. Pogledam u Emily i namignem. Ispružim ruku Sadie i uhvatim je za ručicu. Nisam došao da pronađem nove prijatelje niti da se dopadnem ljudima. Ja sam samo samohrani otac koji pokušava da izleči svoje srce, bar malo. A svaka sekunda koju provedem sa Emily malo ublaži moj bol.

311


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

Poglavlje 35 Haljina na podu Jake

Ostavio sam Sadie kod Lise. Lisa me zbunjeno gledala raširenih očiju dok sam stajao tamo još uvek obučen kao princeza. Jedina sreća je bila u tome što je Sadie još uvek nosila svoj kostim. Lisa nije ništa pitala a ja nisam prokleto ništa objašnjavao. Zagrlio sam Sadie i rekao da ću doći po nju za par sati. Osećao sam krivicu kada sam odlazio jer sam znao da ne idem na posao. Znao sam da ne moram da ostavim Sadie tu. Nikada ranije nisam uradio ovako nešto. Nikada nisam ostavio Sadie kod dadilje da bih uradio nešto za sebe. Oterao sam krivicu i na brzinu se zaustavio kod cvećare da bih kupio jedan buket. Da, ja u roze haljini – ali bez šešira – ulazim u radnju da kupim cveće. Dok sam stajao tamo i birao šta želim shvatio sam da je, poslednji put kada sam kupovao cveće, ono bilo za Everly. Verovatno zbog nekog glupog datuma. Pokušavao sam da je učinim srećnom koliko god sam mogao nakon što se Sadie rodila. Bio je jedan kratak period kada je Everly bilo teško da se prilagodi činjenici da je majka. Par puta je plakala bez razloga i uzrujala se bez razloga. Zato sam joj uvek kupovao cveće i grlio je. Uspela je da se izbori sa tim i nikada nije bila loša majka. A samo zato što više nije bila tužna ne znači da nije zaslužila cveće. Poslednji put kada sam joj poklonio cveće bio je na njenoj sahrani. Zato sam preskočio ruže. Nisam mogao ni da ih dodirnem.

312


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

Zgrabio sam najveći buket koji sam ugledao i otišao do kase, sa sve roze haljinom na sebi. Onda sam se odvezao kući. Parkirao sam se na prilazu i samo sedeo tamo i gledao u kuću. Zaista nisam imao pojma u šta će ta kuća da se pretvori. Hoćemo li zaista živeti tu do kraja naših života? Pa, bar dok Sadie ne napuni 18 i otisne se u stvarni svet. Onda šta? A ako ovo sa Emily postane još ozbiljnije, hoće li prodati svoju kuću? Useliti se kod mene? Na kraju ću ipak morati da donesem odluku šta da radim sa glavnom spavaćom sobom. Jednom i zauvek. Pomisao na pakovanje Everlynih stvari me povredila. Da ih poklonim? Sačuvam? Šta da radim? Možda sam trebao ove odluke da donesem mnogo ranije ali bio sam skoncentrisan na Sadie. Otvorim vrata kamioneta i izađem. Izvučem ljubičasti cvet iz buketa i spustim ga na prilaz. Žao mi je Ev. Nadam se da te ovim ne povređujem. Samo želim ono što je najbolje za sve. Znam da nikada neću prestati da te volim. Žao mi je što sam tako gadno sjebao sve kada si otišla. Dotaknem cvet na prilazu i ustanem. Ostavim cvet tamo, za Everly, gde god da je sada. Hodam preko prilaza, preko dvorišta, prema Emilynoj kući. Sednem na stolicu na njenoj terasi. Sa cvećem u rukama. U roze haljini. Kakve sve lude stvari čovek radi za one koje voli ...

SPUSTIM cveće na komodu i Emily na noge. U njenoj smo sobi. Onoj istoj u kojoj sam otkrivao, dodirivao i probao njeno telo one prve noći kada su stvari postela po malo divlje. A veliki su izgledi da će stvari opet postati divlje.

313


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

Zgrabim Emilyno lice, stegnem njene mekane obraze i ljubim je. Namerno je ljubim jako, naši jezici plešu uz zvuke vlažnog poljupca. Spustim ruke niz njeno telo i zadržim ih na njenom struku. Prste polako zavlačim pod njenu košulju, osećam kožu. Zaigrano noktima pređe preko kratke brade na mom licu i počne da se smeje ispod mojih usana. „Šta je bilo princezo?“ Šapnem. „Ne mogu da verujem šta ću sada da radim.“ Odgovori mi. „Šta?“ „Upravo ću skinuti haljinu sa nekog drugog...“ „Nikada ranije to nisi radila?“ „Ne. Naročito ne da bih spavala sa tom osobom.“ „Znači nisi uživala u ludostima na koledžu?“ Pitam sa kezom. „Ne pričam o onima koje sam ljubila.“ „Niti o onima koje si skinula?“ „Ne.“ Emily odgovori. Rukama pređe preko roze haljine. Pomeri ih na moja leđa da bi otkopčala rajferšlus. „Ne mogu da verujem da si obukao ovo.“ „Ja sam čovek sa mnogim talentima.“ Kažem. Emily otkopča haljinu, smešeći se svo vreme. Spusti mi rukave na dole, boreći se da ih raširi dovoljno da bi mogli da skliznu niz moje široke ruke. Napravim korak unazad i konačno izađem iz te jebene haljine. Laknulo mi je mada je izgled Emilynog lica bio neprocenljiv i vredan svega. Emilyne ruke se spuste na moju majicu. Strgnula je sa mene kao da je skidanje te majice sa moga tela pitanje života i smrti. Pustio sam je da mi je skine a onda je bacila na drugi kraj sobe. Spustila je ruke na moje grudi i lagano klizila na 314


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

dole. Pogledom ih pratim, način na koji klize niz moje mišiće i tetovaže. Duboko udahnem i lagano ispustim vazduh. Kada se rukama spustila do mojih farmerki, tako pakleno lagano otvarajući moj rajferšlus kao da uživa u toj torturi, usne su joj dodirnule moje grudi. Stegao sam ruke u pesnice i zarežao. Onda se i njen jezik pridružio igri. Poljubac za poljupcem, preko mojih grudi. Skliznula je rukama u moje otkopčane farmerke i gurnula ih na dole. Dovoljno da me otkrije i da premesti svoje radoznale prste na moje rastuće uzbuđenje. Postao sam tvrd kao čelik u njenim rukama, svaki sekund tog nežnog dodirivanja terao me da uvučem vazduh da ne bih izgubio jebeni razum. To znači da je moj red. Zgrabio sam Emily i poveo je prema krevetu. Čim je sela na krevet popustila je svoj stisak na meni. Ruke joj se pomere na moj stomak. Brzo sam se pomerao jer znam šta želim. Svukao sam je do grudnjaka i gaćica i oborio na krevet. Odmah je izvila leđa, skoro instinktivno, dozvoljavajući mojim rukama da joj otkopčaju grudnjak. Ljubio sam je po vratu i započeo svoj put niz njeno savršeno telo. Moj jezik je prelazio preko njene leve bradavice. Uvukao sam je duboko a onda sam zubima prešao preko nje izvlačeći cvilenje zadovoljstva duboko iz njenog grla. Odmaknem se uz režanje, kurac mi je natekao od isčekivanja. Pokušavam da se smirim jer nisam još završio igru sa svojim usnama. Spuštajući se još više, zavukao sam prste ispod ivice njenih gaćica i povukao ih na dole. Kada su stigle do njenih kolena, jezik mi se spustio niz njen stomak sve do najslađe obline njenog tela. Njena slatkoća je napala sva moja čula pa sam jezikom uzvratio napad. Dok sam je probao, glasno je stenjala. Tada su i njene gaćice konačno potpuno skliznule. Rukama pređem preko unutrašnjeg dela njenih butina, šireći je još više. Zarežim na taj prelepi prizor. Vrh mog jezika zapaluca preko njenog osetljivog klitorisa. Napisao sam joj brzo ljubavno pismo, ono koje nikada neće moći da 315


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

pročita ali će zauvek osećati. Pisaću joj iste reči svakog jebenog dana do kraja mog života. Sve samo da je probam. Sve samo da osetim kako joj se kukovi podižu prema mom dodiru. Sve samo da čujem slatke i nežne uzdahe sa njenih usana. Dodirnem je jezikom još jednom a onda spuštam poljupce po njoj dok se vraćam na gore. Ovaj put se zaustavim na drugoj bradavici, ljubim, ližem i grickam. Donji deo tela sam spustio na nju. Njena svilena vrelina me dočekala, noge je odmah omotala oko mojih leđa a pete zabila u mene privlačeći me, želeći da je jebem. Tako je jebeno seksi kada Emily telom izražava ono šta želi bez izgovaranja i jedne jedine reči. Kada pusti svoje telo da preuzme kontrolu. Žena koje zna šta hoće i kako. Jebeno je volim još više zbog toga. Što mi veruje dovoljno da mi poveri svoje telo. Što želi da je jebem. Uklizao sam duboko u njenu srž osećajući te predivne male grčeve oko svog kurca dok sam stezao zube i spuštao nos do njenog. Tiho sam zarežao a ona je rastvorila drhtave usne, željne poljubaca. Nabio sam se u nju, dublje nego ikada ranije i dok je počinjala da cvili od želje, ljubio sam je kradući te uzdahe svojim usnama. Stao sam na jedan momenat kada sam prekinuo poljubac. Pogledao sam u nju. Jebeno je volim. Stvarno je jebeno volim. Na način koji je tako teško objasniti ali koji me stvarno pogodio. Spustim desnu ruku na njen obraz. Donjim delom tela se udaljim od nje a onda se vratim i zabijem kao oroz na pištolju. I imao sam je. Nabijao sam jače, brže, premeštajući ruke na krevet da bih mogao da podignem gornji deo tela i da je gledam. Hteo sam da vidim kako reaguje na moje dodire i nabijanja.

316


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

Ruke joj se zakače za moje i podignu do mojih ramena. Kada je stigla do zadnjeg dela mog vrata podigla se i približila telo mom. Bio sam na kolenima a noge mi vise sa kreveta. Tako jako se držala za mene, ljubila me i grickala po vratu. Pa sam napravio još jedan korak ... Spustio sam noge na zemlju i ustao, držeći Emily, još uvek zakopan u njeno prelepo telo. Okrenem se prema vratima sobe i naslonim je uz njih. Zastenjala je i zakopala nokte još dublje u moju kožu. Jebeno savršeno. Nešto divlje, životinjsko odjednom se pojavilo u meni. Rukama je stegnem za dupe dok je nabijam uz vrata. Osećaj oslobođenja je bio tako intenzivan. Osećaj ljubavi je bio još jači. Vrata su se tresla i udarala od okvir čak glasnije nego što je Emily vrištala. Ponovo se pokrenem. Odvedem je do komode. Rukom je oborila sve sa glatke površine komode, nešto odeće, slike, malu kutiju nakita i četku za kosu. Naslonila se unazad i podigla svoje kukove uz mene. Podigla je desnu ruku preko glave i dlan naslonila na ogledalo ostavljajući otisak za njim. Zabacila je glavu dok sam joj ljubio vrat i spuštao se sve više prema grudima. Nastavio sam da se pomeram napred – nazad, da ljubim, probam, volim, ne prestajući da se zabijam u nju. Ruke su mi bile na njenim kukovima i počeo sam da je povlačim prema sebi u isto vreme kada sam jako zabijao. Taj osećaj u meni je bio eksplozivan. Od najdubljih delova moje duše pa kroz celo moje telo. „Jake!“ Emily vrisne. Osetio sam njen vrhunac, njeno telo koje me stezalo još jače duboko u sebi. Odmaknem je od komode i još jednom je ponesem u rukama. Ovaj put jednostavno krenem unazad. Kada sam došao do kreveta, padnem na njega zajedno sa Emily u rukama. 317


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

Ruke joj polete prema krevetu da se zaustavi od pada. Moje ruke se podignu i šakama obuhvatim njene grudi. Nije oklevala ni sekund pre nego što je počela da pomera kukove i nabija se na moj kurac. Kretala se savršenim ritmom, uzimala me duboko, znajući tačno gde je želim i kako je želim. Ruke prebacim na njeno lice i povučem je prema sebi. One sekunde kada smo se poljubili, nabio sam se jako i zarežao, osećajući da sam tako blizu tačke u kojoj nema više mogućnosti zadržavanja. Jednom kada se ta linija pređe ... „Jebi ga.“ Zarežim jer znam da sam samo par sekundi daleko. „Da.“ Emily zaprede i ugrize moju donju usnu malo previše. Pala je na mene i to je bilo to. Zgrabio sam je za donji deo leđa i držao je tako. Emily zabaci glavu uz vrisak iz dubine duše koji se odbio od zidove. Ako je iko od komšija čuo ovo, sasvim sigurno će pozvati policiju. Držao sam je čvrsto uz sebe ali to je nije zaustavilo. Kretala se uz mene, izvijala to prelepo telo gracioznim pokretima koji su me terali da dajem još i još i još. Napokon je pala na moje grudi, dah joj se širio preko moje kože. Pohlepno je udisala vazduh a onda je počela duboko da diše da bi se smirila. Pomerim ruke na njena leđa i držim je u zagrljaju. Lagano počnem da je mazim po leđima, noktima nežno prelazim preko njene kože. To sam radio samo sa jednom ženom ... Osetio sam kako se Emily topi uz mene. Opušta. Spremna da zaspi. Smirila se i počela da spušta malene poljupce po mojim grudima.

318


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

„Jake...?“ „Da, Em?“ „Misliš li na nju sada?“ Pogledam dole a Emily podigne glavu. „Samo želim da znam.“ Šapne. „Da, malo.“ Kažem. „Sve ovo je novo ... na neki način. Žao mi je.“ „Nemoj.“ Emily odgovori. „Ne razumem, Em. Zašto? Zašto si tako...“ Emily se malo podigne uz moje telo. Poljubi me u bradu. „Želim još nešto da ti kažem Jake. Nešto što mi se dogodilo. Nešto što nikada nisam rekla ni jednom drugom muškarcu osim tebi. To je moj najveći strah.“ Podignem obrve. „U redu. Reci princezo. Ovde sam.“ „To je ono što me plaši.“ Emily šapne. „Jer mogao bi da nestaneš svake sekunde ...“

319


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

Poglavlje 36 Druga priča Emily

ŠTA TO RADIŠ? Gledam u njegove tamne oči i osećam kako moja ljubav prema njemu raste još više. „Postoji deo mene o kojem niko ništa ne zna.“ Kažem. „U redu. Voliš muškarce obučene u ženske haljine? Jer ono što smo upravo radili ...“ „Smešno,“ kažem, „bila sam verena Jake.“ Podigne obrvu. „Oh?“ „Da. Zaista ozbiljna veza.“ „Očigledno.“ „Bio je malo stariji od mene. Srednjih dvadesetih. Ja sam imala samo devetnaest u to vreme. Bila sam malo zbunjena u to vreme. Bila sam više zaljubljena u njegovu ćerku nego u njega, shvatam to sada.“ „Njegovu ćerku...“ „Da Jake.“ Progutam. „Devojka mu je ostala trudna kada je imao dvadeset. Ostavila je i njega i bebu pa je sam odgajao. Mislim da sam na neki čudan način zapravo samo tražila porodicu. Nisam želela polovičan život i sve to. Delovao je stabilno. I mi smo... šta god. Ja sam se brinula o njegovom detetu. Par godina zapravo. Sve sam radila. Učila sam je da čita. Piše. Sve. On je bio zauzet

320


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

završavanjem prava i poslom. Ali znaš šta je istina Jake? Bio je sa majkom svog deteta.“ „Sranje.“ Ponovo progutam. Nikada nikome nisam rekla ovu priču ranije. Svi koji su me poznavali tada, znali su da sam imala dečka, da je bilo ozbiljno ali da nije uspelo. Imao je dete. Jednostavno nije funkcionisalo. Život ide dalje. „Odlučio je da se vrati njoj.“ Kažem. „Odveo je od mene. Svoju ćerku mislim. Bila sam tako bliska sa njom. Provodila sam toliko vremena sa njom. A on je samo... odveo...“ Jake dodirne moju kosu. „Jebi ga Em. Zašto mi ovo nikada nisi rekla?“ „Nisam želela da misliš da sam luda.“ Ogovorim mu. „Da tražim samohranog oca sa detetom. Nisam. A bolelo me je tako jako tada. Tako jebeno jako. Pretpostavljam... pretpostavljam da je ono što pokušavam da ti kažem Jake, da je ono što osećam prema Sadie vredno rizikovanja moga srca. Stajala sam tamo sa njegovom ćerkom zakačenom za moju nogu. Preklinjala me je da je ne pustim. Mnogo je plakala. Želela je da zna zašto mora da ode. Mislila je da je uradila nešto loše i da je više ne volim. Možda je to ono što joj je on rekao. Da bi smanjio svoju krivicu i krivicu njene majke. Ne znam. Nikada ih više nisam videla. Nikada ništa o njoj nisam čula. Bila sam prazna. Sama. Nisam imala pojma šta da radim posle toga.“ „Isuse Em.“ Jake kaže. „Držala si sve to u sebi zbog mene i Sadie?“ „Ludi komšija.“ Šapnem. „Teško. Zaista mi je žao što si morala da prođeš kroz to. Izgubila si nekoga koga si volela. Više od jedne osobe. Pazila si i na svoju baku. Sranje.“ Jake me zagrli. Njegove jake ruke stezale su me. „Tako si jebeno jaka Em. Tako jebeno savršena. Ne znam kako to uspevaš.“

321


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

„Stani,“ kažem, „samo ne želim da misliš da sam neka ludača. Nikada ne bih povredila tebe ili Sadie. Nikada ne bih probala da odvojim Sadie od tebe. Nikada ne bih ni probala da oduzmem Sadie njene uspomene. Ja bih...“ „Em, znam sve to.“ Jake odgovori. „Ne želim da brineš oko tih sranja. Sadie te voli. Ja te volim. U mojoj glavi već se motaju neke stvari koje me plaše.“ „Kao šta?“ „Kao da si ti tu i kada ona odraste. Razmisli o tome sa moje tačke gledišta na sekund. Moram da budem tu za sve. Njeno prvo zaljubljivanje. Poljubac. Raskid. Kada dobije ciklus. Kako ću jebeno sa tim da izađem na kraj ha? I iznad svega toga, moram da radim, da ispunjavam sve obaveze, kuvam, radim toliko toga. Ne da očekujem da ćeš ti da kuvaš za mene i Sadie ili bilo šta drugo Em, ali ako budeš tu da vodiš Sadie tim nepoznatim putem, putem o kojem ja nemam pojma, onda, sranje, daću ti ostatak mog života. Obećavam. Jer to je nešto što je tako važno...“ Jake proguta. Vidim da ima gnedlu u grlu. Trepće jako brzo. „Nigde ja ne idem Jake.“ Kažem mu „Bio si najveći seronja kojeg sam ikada upoznala. Bio si zao, grub, okrutan, kreten... ali znala sam da ima nešto iza toga. Jer nikada zapravo nisi pokušavao da me povrediš.“ „Zaista mi je žao što si prošla kroz to.“ Jake kaže. „I meni,“ kažem, „dozvolila sam sebi da se previše dam. Mislila sam da radim nešto dobro. Nešto što niko nije uradio za mene. I jako je bolelo. Ponekad se plašim da bi ista stvar mogla da mi se desi i sa tobom Jake. Mislim, mogao bi da se probudiš sutra i jednostavno da odlučiš da si završio sa mnom.“ „Em,“ odgovori mi sklanjajući pramen kose sa mog lica, „slušaj me. Nikada ne bih namerno slomio srce moje ćerke. Da nisam verovao u ovo, nas, tebe i mene, nikada ne bih dozvolio da se Sadie toliko veže za tebe.“ „Hvala ti što mi veruješ.“ Kažem. „Hvala tebi što si gola sa mnom u krevetu.“ 322


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

Nasmejem se. „Perverznjak.“ „Ti si ona koja je skinula haljinu sa mene.“ Jake odgovori. „Imala sam dobar razlog.“ Kažem i poljubim ga. Spustim ruku i osetim ga. Sve je čvršći. Prekinem poljubac da bacim pogled na sat. „Em.“ Jake kaže. „Šta?“ Nakezi se. „Još uvek imamo dovoljno vremena za zezanje...“

SEDELA sam na terasi sa šoljom kafe u rukama kada se Jake vratio sa Sadie. Izašao je iz auta sa zlobnim osmehom na usnama. Taj ludi osećaj zaljubljenosti kada su se naši pogledi sreli uz sećanje šta smo sve radili još ovog popodneva. Sadie izađe iz kamioneta i sve moje misli se izbrišu. Još uvek je u kostimu princeze. Kada me ugledala, veliki osmeh se raširio njenim licem i potrčala je prema meni. „Sadie!“ Jake vikne. Preskočila je preko male bele ograde i požurila da stigne do moje terase. Srce mi je bilo osetljivo, ranjivo, zbog svega onoga što sam priznala Jakeu. Bilo je to drugačije vreme, neki drugi deo mog života kada se sve to desilo. Zaljubila sam se previše brzo, i zaljubila sam se u dete koje nije moje. Zaista sam mislila da radim nešto dobro ali sve se raspalo. Još uvek imam snove o tome šta se desilo.

323


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

Sadie poskoči i sedne pored mene. Ako ikada izgubim Sadie biće to najgora stvar u mom životu. Način na koji me gledala je rekao sve što sam morala da znam. Obećala sam sebi da ću uvek pričati o Everly. Da ću posvetiti ostatak svog života voleći Jakea, vodeći računa o Sadie i da ću naučiti sve što mogu o Everly da Sadie nikada ne bi imala osećaj da bi mogla da zaboraviti svoju majku. To je ogroman teret, ali kada sam podigla pogled i videla Jakea kako stoji sa roze rancem na ramenu znala sam da je vredno. Taj muškarac tako opakog izgleda, dva metra visok i mišićav, sa tetovažama svuda, taman, namrštenih obrva, on je vredan bilo čega i svega. „Kako si se provela Sadie?“ Pitam. Sadie spusti ruku na moju. „Bile smo zajedno veći deo dana Emily.“ „Znam. Šta se još desilo danas?“ „Bilo mi je dosadno kod Lise. Ali nacrtala sam nešto i obojila.“ „Mogu li da vidim?“ „Zato sam i došla ali zaboravila sam ranac.“ Sadie ustane. „Tata! Treba mi moj ranac!“ Jake pređe preko dvorišta i doda joj ranac. Onda se nakloni. „Sve za princezu.“ „Hvala vam viteže.“ Sadie mu odgovori. Nasmejem se od srca. Sadie otvori svoj ranac i izvadi crtež. Nacrtala je ženu koja drži za ruku malenu devojčicu. Stoje ispod drveta jabuke sa ljuljaškom zakačenom za jednu granu. Nacrtala je svoje dvorište. Progutam ogromnu knedlu u grlu.

324


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

Sadie je nacrtala sebe i svoju... „To smo ti i ja!“ Sadie kaže. „Nacrtala sam ovo za tebe.“ Uvučem vazduh. „Stvarno?“ „Da. Nemaš nijedan crtež na frižideru.“ Sadie odgovori. Pogledam u Jakea. „To je istina,“ Jake progovori, „treba ti nešto da zakačiš na frižider.“ „Sadie... ovo je tako prelepo.“ Mogla sam da zaplačem. „Stvarno ti se sviđa?“ „Stvarno mi se mnogo sviđa,“ odgovorim joj, „okačiću ga odmah.“ „A onda ćeš doći na večeru?“ Sadie pita. „Oh. Sadie. Ja...“ Bacim pogled na Jakea. Slegne ramenima smešeći se. „Volela bih da dođem na večeru.“ Odgovorim joj. „Možemo li da napravimo čajanku? Samo ti i ja?“ „Naravno da možemo Sadie.“ „Najbolje veče ikada.“ Sadie kaže i brzo ustane. „Moram da idem kući. Moram da se pripremim.“ Skočila je sa predzadnje stepenice i vrištala dok je trčala do kuće. Pogledam u Jakea. „Jesi li siguran?“ Jake mi pruži ruku. Spustim svoju ruku u njegovu. Poljubi mi prste. „Sve za moje dve princeze...“

325


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

Draga Everly Tišina. To je sve što čujem sada. Tišina. Kada si otišla sve je bilo tako bučno. Brzo. Tako jebeno glasno Ev. Svi su imali nešto da kažu. Svi su želeli da mi budi blizu, da budu blizu Sadie. Morao sam da donesem tako puno odluka, neke od njih su došle bez ikakvog upozorenja. Toliko mnogo odluka sam morao da donesem dok sam se sam brinuo i Sadie. Sada je suprotno. Sada je tiho. Niko više ne donosi hranu. Nema više telefonskih poziva. Nema više ni jebenog cveća. Sve što imamo sada su tihi pogledi. Gde god odem, sa ili bez Sadie, ljudi nas gledaju. Razumem to. Ja sam sada potencijalna tragedija. Ja sam podsetnik da je svaki sekund života dragocen i jebi ga ako mi to ne pada teško. Odrekao bih se svega samo da te držim još jedan minut Everly. A ipak šta smo uradili? Kada smo se prvi put sreli bili smo samo mi Ev. Dvoje ljudi koji žive u dva usrana stana. Sve što smo hteli je da budemo zajedno. Da putujemo nepoznatim putevima i vidimo gde će nas odvesti. Gledali bi film i onda otišli po hranu ili na plažu, šta god da smo hteli. I šta se desilo? Nešto nas je vuklo nazad. Radili smo više. Štedeli smo više. Manje toga smo mogli da radimo. Ne da bih ikada menjao i jedan sekund sa tobom, naše noći na kauču uz film. Ili moje pokušaje da sastavim

326


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

slagalicu na stočiću samo da bih se iznervirao, malo popio i odveo te u krevet. Sećam se kada smo gledali kuću. Zašto smo jebeno gledali kuću? Još uvek ne znam ali delovalo je ispravno. Delovalo je kao da je vreme za to. Hteli smo porodicu zar ne? Hteli smo da imamo nešto naše. Naše malo parče sveta koje je trebalo da bude naš raj. Ne znam Ev. Tako je tiho ovde sada. Još je gore kada Sadie drema popodne ili spava. Posegnem rukom preko kreveta i tražim te. Stanem ispred vrata naše sobe i spustim ruku na hladno drvo želeći da ti čujem glas. Čak imam i tu čudnu zamisao o drugom muškarcu. Da sam te izgubio zbog drugog... i to bi prihvatio bolje nego ovo što se desilo. Toliko sam sjeban trenutno. Postali smo porodica u ovoj kući Ev. Preneo sam te preko praga. Ti si uredila celu kuću. Radio sam koliko god sam mogao u radionici i davao ti sav novac voleći način na koji si od ove kuće pravila naš dom. Kako si trudna sedela na kauču sa podignutim nogama. Mrvice od čipsa zabijene u kanticu sa sladoledom koja se klimala na tvom zaobljenom stomaku. Gledala si blesave emisije sa divljim pogledom u očima a kada reklame krenu, plakala si. Sranje, reklame o kreditima, osiguranju, autima, odeći ...tako si upijala te reklame. Voleo sam tvoj stomak. Voleo sam da spustim glavu na njega. Na kolenima, ispred tebe. Bio sam zauvek tvoj Everly. Zakleo sam ti se. Bila si obećana meni. Mogao bih da stojim sto metara od tvoje slike i još uvek bi mogla da me uništiš svojim očima i rečima. Grlio sam te dok me Sadie udarala iz stomaka. Plakao sam ali postarao sam se da nikada ne vidiš.

327


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

Provukao bih ti prste kroz moju kosu. Disao bih u tom momentu i govorio sebi da ga nikada neću zaboraviti. Mislio sam da ću jednog dana da pričam sa tobom o tim sranjima... ne da ću ti pisati pismo koje ću baciti. Pismo koje nikada nećeš pročitati jer jebeno ne možeš. Sećam se kako si silazila niz stepenice kada su kontrakcije krenule. Naterala si me da uzmem svesku i beležim vreme kontrakcija. Hodao sam pored tebe satima, celu noć, čekao sam da se nešto desi. I šta smo uradili? Vratili smo se u krevet oko četiri sata. Mislio sam da odspavam tri sata a onda da odem u radionicu. Ali probudila si me u šest. Pokušavala si da se izvučeš iz kreveta, posramljena jer si pokvasila krevet. Ah Ev, to je bio momenat. Tvoj vodenjak je pukao. Bila si u devetom mesecu. Još uvek si pokušavala da budeš savršena žena za mene. Voleo sam te toliko mnogo zbog tako mnogo stvari ali taj momenat... Pogledala si me i video sam to u tvojim očima. Trebala si me više nego ikada. Bila si prestravljena. Nisi imala pojma šta da očekuješ. I bio sam tu. Ti si me izabrala da budem onaj koji će biti uz tebe. Izabrala si mene da mi veruješ u tim predivnim i strašnim momentima tvog života. Nikada mi nisi rekla kakav sam bio ali to je u redu. Uspeli smo. Došli smo u bolincu. Bacio sam ključeve od kamioneta nekom liku u crnoj košulji jer sam mislio da je on obezbeđenje. Bio je to samo neki lik koji je čekao tu. Na sreću nije mi ukrao kamionet. Odveo sam te do lifta, tvoja ruka je stezala moju. Bio sam sa tobom tokom porođaja. 328


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

Onda se desilo. Za par sati nakon toga bili smo samo ti, ja i Sadie. A sada smo samo Sadie i ja. I tako je tiho Ev. Kuća je tiha. Ne pomeraš nameštaj okolo. Ne brineš o bojama za zidove. Ne isčekuješ vikend da ideš po malenim radnjama u potrazi za sranjem koje bi okačila na zidove. Ne stojiš u kuhinji, ne gledaš kroz prozor dok kuvaš kafu. Nisi ovde Everly. Ali ja sam ovde. Pristao sam na zauvek sa tobom. Nisam pristao da budem sam. Tako je tiho... ali ne i u mojoj glavi. I ne u mom srcu. VOLIM TE BESKRAJNO, JAKE

329


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

Poglavlje 37 Kutija sa pismima Jake

DRŽIM kutiju u ruci. Pogledam dole i namrštim se. Obećao sam sebi. Pravilo. Kako god želite da ga nazovete. Prvih par pisama koje sam napisao odneo sam Everly. Ostavio sam ih pored spomenika. Nestala su. Naravno. Vetar ih je oduvao. Možda ih je ptica odnela da napravi gnezdo. Možda su ih ljudi koji održavaju groblje odneli i bacili ili ih sačuvali. Ko zna. Nakon prvih par puta počeo sam jednostavno da ih čuvam. Neće ih pročitati u svakom slučaju. Zato sam ih bacao u kutiju. Iznova i iznova i iznova. Čuvao sam tu kutiju sakrivenu kao da je neka moja crna tajna. Niko nije znao za to. Do sada... Izađem iz sobe i krenem u prizemlje. Dok prolazim pored Sadiene sobe čujem Emilyn glas dok joj čita priču za laku noć. Nisam čak mogao ni da zastanem da čujem. Srce mi je iscepano. Emily radi ono što je Everly trebala i želeo sam više od svega da zna da je to u redu. Ali prihvatanje toga nešto je što moja duša mora da uradi. Dok sam nosio kutiju u trpezariju znao sam da je ovo deo tog prihvatanja. Spustio sam kutiju na sto i čekao Emily. „U redu.“ Emily kaže dok prelazi preko dnevne sobe. „Tri knjige su bile potrebne da se uspava. Sada samo čeka svog tatu da je poljubi.“ Emily me dodirne po leđima.

330


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

Stanem sa strane i pokažem prema kutiji. „Šta je to?“ „Moje zbogom,“ kažem, „za Everly.“ „Oh.“ Emily tiho odgovori. „Moj način žalovanja je da joj pišem pisma. Da joj kažem sve što se dešava u moj životu. To je bio jedini način da ublažim bol dovoljno da mogu da funkcionišem.“ „Jake...“ „Želim da znaš da možeš da pročitaš ovo ako želiš,“ kažem joj, „to je moj način da nastavim dalje. Neće biti ničega skrivenog između nas.“ „Ne moraš ovo da radiš.“ „Znam. Ali dala si mi celu sebe Emily. To mi puno znači. Poverila si mi svoje tajne, strahove, sumnje. I zato ću i ja tebi poveriti svoje. Sve u tim pismima je istina, surova istina prepuna osećanja. Ne moraš da pročitaš ni jedno. Ali želim da znaš da postoje i da su tu ako ikada poželiš da ih pročitaš. Pa ako se izgubim u svojoj žalosti ili nešto tako, možda će ovo pomoći da se vratim.“ Emily omota ruku oko mene. „Volim te Jake. Osećam se tako srećnom što sam te upoznala. Što te volim. Što i ti mene voliš. Ali osećam krivicu ponekad zbog svega kako su stvari ispale.“ Zagrlim je i zatvorim oči. „Znam Emily. I ja se osećam tako.“ Bili smo tihi par sekundi a onda sam joj poljubio kosu i odmakao se. Moram da ušuškam Sadie da bi mogla da spava. Što je dobro. Treba mi dodir nevinosti.

331


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

Uđem u Sadienu sobu ali ona je već zaspala. To me iznenadilo jer ona nikada ne zaspi bez pet zagljaja, četiri poljupca, tri pitanja, dva prevrtanja jastuka i jednog proveravanja da li ima čudovišta u ormaru. Ali Emily je uspela. Smirila je sve Sadiene brige i opustila je dovoljno da zaspi. Uzmem knjigu o princezama i vratim je na policu. Priđem akvarijumu u kojem prokleta zlatna ribica još uvek pliva. Kucnem malo po staklu akvarijuma. Ribica poskoči i nastavi da pliva u krugovima. Pogledam po sobi i duboko udahnem. Dao sam Emily posledji deo zagonetke. Pokazao joj šta me je učinilo ovakvim kakav sam. I ako može da me voli i pored tih pisama i godišnjica, onda je ona ... ona prava. Nikada ni u najluđim snovima nisam pomislio da ću kupiti još jedan prsten za neku ženu ali Emily je već u mom srcu. Želim da je zadržim u onom što je ostalo od zauvek. Čudno je to kako jedna reč –zauvek- ima potpuno drugačije značenje sada nego pre par godina. Priđem krevetu i nagnem se nad Sadie. Poljubim je u obraz. „Volim te dušo.“ Šapnem. „Lepo spavaj. Vidimo se ujutru.“ Sa svakim korakom koji sam napravio osećao sam da se stvari menjaju. Misli su mi jurile glavom. Dole, zatekao sam Emily kako stoji gde sam je i ostavio. Nije ni dodirnula kutiju sa pismima. „Da li je Sadie ok?“ Pita me. „Savršeno.“ Odgovorim. „Uspavala si je. To je neverovatno. Ti si neverovatna Em.“ Odmahne glavom. „Teško.“ 332


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

„Nisi ništa čitala?“ „Ne.“ „Zašto?“ „Zato što ne moram.“ Odgovori mi. „Sam gest je više nego dovoljan Jake. To su tvoje intimne stvari sa tvojom verenicom Jake. Nikada neću stati između. Šta god da si osećao ili još uvek osećaš to su tvoja osećanja.“ „Kako si jebeno tako savršena?“ Pitam. „Ne znam,“ odgovori mi sa kezom, „valjda sam jednostavno takva.“ Nasmejem se. Omotam ruke oko nje i zagrlim je. Moram da sklonim kutiju da je Sadie ne bi videla i probala da pročita nešto. Jednog dana ću joj dati tu kutiju i tada može čitati i formirati svoje mišljenje o svemu. Nikada nisam hteo da upravljam njenim mišljenjem i usmerim je tamo ili ovamo ali upravo to sam uradio. Stvarno sam sjebao stvari. Tako gadno... Ima još jedna tajna koju nisam rekao Emily, ne još.

EMILY je zaspala u mojim rukama. Očima prelazim po sobi. Nešto je sjebano u vezi ovoga. To što sam u gostinskoj sobi sa ženom koju volim. Toliko smo bliski. Nemamo ništa osim naše ljubavi. Na neki način to je najsavršenija stvar koju sam u životu čuo. Nije nam trebala soba, mesto, dekoracija i sva ta sranja. Samo smo trebali jedno drugo i šta god da dolazi sa tim. Sklonio sam kutiju sa pismima u ormar. Prevrnem Emily na njenu stranu kreveta i poljubim je u golo rame. Koža joj miriše tako slatko. Tako je slatkog ukusa. Soba još uvek miriše na zadovoljstvom

333


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

ispunjene uzdahe i ujedanje usana da bi se progutali jecaji koji su odzvanjali sobom samo malo ranije. Posegnem prema noćnom ormariću, otvorim fioku i dohvatim bočicu sa lekovima. Gledam u nju. Proverim nivo. Pogledam u datum kada mi je lek dat. Taj dan kada sam sedeo na ivici kreveta nesiguran šta da uradim. Nikada nisam hteo da oteram bol koji sam osećao zbog Everlyne smrti ali nisam ni želeo da skliznem predaleko od stvarnosti. Jednom mi je Mickey rekao da bih trebao da prodam kuću i počnem iz početka. Čak sam pričao sa posrednikom i pokrenuo taj proces. Ali nisam mogao. Nisam mogao da zamislim da prodam kuću u kojoj je Everly poslednji put bila živa. Stavljen sam pred užasan izbor. Da uzmem tablete i umanjim bol da bih mogao da živim u kući ili da je jednostavno prodam i započnem proces zaboravljanja Everly. Rekao sam –jebi se- na oba predloga. „Jebi se.“ Šapnem. Vratim bočicu sa tabletama i ugasim svetlo. Ali ne mogu da zaspim. Moram da kažem Everly šta sam uradio sa Sadie nakon što je Everly otišla. Da pojednostavim, nikada nisam rekao Sadie da je Everly umrla. Bila je previše mala tada i možda je i sada previše mlada. Možda i nije. Ali svaki dan mog prećutkivanja ona je sve zbunjenija. Pustio sam je da veruje u šta god je njen maleni um želeo da veruje. Rekao sam joj da su anđeli odveli Everly na neko vreme. Nisam znao kako da gledam u njene krupne nevine oči i kažem istinu. Da joj kažem da joj je majka bila toliko umorna da možda nije videla znak stop i nije se zaustavila. Da je neki tip sa pićem ili dva u svojim venama jurio niz ulicu, prebrzo i udario u auto koji je Everly vozila. Ili da je, nakon udara, njen auto toliko leteo i prevrtao se da je završio u bazenu. Ili da doktori nisu znali da li je Everly umrla od udara ili u bazenu. Svi ti užasni detalji su mi se iznova i iznova vrteli u glavi.

334


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

I zato, kada je došlo vreme da razgovaram sa Sadie o tome gde je Everly, jednostavno sam joj rekao da su je anđeli odveli na neko vreme. Nagovestio sam joj da će se vratiti. I Sadie je poverovala. Znam to jer sam je čuo, više nego jednom, kako govori ljudima da su anđeli odveli njenu mamu na neko vreme. Doći će vreme kada ću morati da objasnim Sadie da nema vraćanja. Da moramo da čuvamo uspomenu na Everly živu u našim srcima. Ili bilo kakvo drugo sranje samo da smanjim pritisak i bol u njenom srcu. Jebi ga. Ove teške misli znače da će ova noć biti besana. Sa prvim zracima sunca koji su se probili kroz zavesu, bio sam budan i van kreveta. Nisam bio siguran da li sam sastavio i jedan sat sna. Kao zombi oteturao sam u kuhinju da kuvam kafu. Mislio sam da napravim i doručak. Da napravim nešto kao porodični doručak, okupljanje koje bi mi olakšalo teret na ramenima. Kada se setim kako sam se ponašao tada... pa, obično bih se postarao da je Sadie na sigurnom i da se neko brine o njoj a onda bi išao na posao i dodavao tetovaže. Kada je Everly umrla imao sam tetovažu preko pola ruke i ništa više. Sada, tetovaže se šire niz moje ruke i zglobove, sve do šaka. Imam tetovaže i na grudima, na leđima, sa strane. Za mene, to je bilo bolje rešenje nego da idem negde da se napijem ili radim nešto glupo. Stajao sam tako i gledao kako se kafa kuva. Sve se promenilo. Tako brzo, tako divlje, baš kao što život i zna da radi. Ali nisam bio spreman na ono što je stiglo sledeće. „Tata?“ Okrenem se i vidim Sadie kako stoji blizu kuhinje, jednom rukom trljajući oko. „Hej malena,“ kažem, „šta je bilo?“

335


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

Sadie me pogleda praznim očima. Shvatim da ne drži Boa. Što je veoma čudno. „Tata ... Emily je mrtva.“

336


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

Poglavlje 38 Ovo je istina Jake

Reči me zalede. I mislim bukvalno zalede. Stajao sam smrznut par sekundi i gledao u Sadie pitajući se šta mi je to dođavola upravo rekla. Pitao sam je da ponovi i rekla mi je iste reči. Emily je mrtva. Bolestan talas sećanja je prolazio kroz mene. Šta se dogodilo tog dana. Stajao sam tamo u garaži i pokušavao da popravim auto. Sadie se probudila iz dremke. Nisam baš brinuo što je Everly bila odsutna više od sat. Rekao sam joj da ode u kupovinu. Da izađe malo iz kuće. Uživa. A onda se policijski auto pojavio. Video sam policajca kako prilazi dok sam držao Sadie na vratima. Krenuo sam prema njemu i sreo ga na prilazu. Postavio mi je par pitanja pre nego što mi je rekao šta se desilo. „Ostani ovde,“ uspeo sam da kažem Sadie, „ne mrdaj se. Nemoj...“ Požurim iz kuhinje. „Tata?“ Sadie me pozove. Pogledam unazad prema njoj. „Sadie molim te...“ „Hoćeš li je baciti u wc šolju?“ „Hoću li šta?“ Pitam. „Baciti je u wc šolju? Zar to nije ono što se radi sa mrtvim ribicama?“ 337


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

„Šta?“ Viknem. Sadie napravi korak unazad. „Emily...“ „Riba.“ Kažem. Spustim glavu. Padnem na jedno koleno i spustim ruku na pod. „Jebena ribica.“ Šapnem. „Tata jesi li dobro?“ Sadie pita. Pogledam u nju i vidim da je uplašena. „Dođi ovamo.“ Kažem joj. „Dobro sam. Govoriš mi o Emily, zlatnoj ribici?“ „Da.“ Sadie mi odgovori. „Pluta na površini, izvrnuta.“ Na delić sekunde imao sam osećaj kao da ću eksplodirati. Vikati. Bacati nešto od zid. Bilo šta samo da smanjim tu divlju tenziju u telu. Mislio sam da se ono najgore desilo. Ali opet, za Sadie, ono najgore se i desilo. Izgubila je svoju ribicu. Ribicu za koju se tako jako trudila da bi je dobila. Duboko udahnem. „Žao mi je Sadie. Zaista mi je žao zbog tvoje ribice.“ Tada joj je brada počela da drhti. Onda usne. A onda je počela da plače. Privučem svoju ćerku bliže sebi i zagrlim je. Ovo joj je, na neki bolestan način, njen prvi susret sa smrću. To je nateralo moje srce da se skupi i zaboli. Mnogo. Jako mnogo. „Evo šta ćemo da uradimo šećeru,“ šapnem, „dobro ću da se postaram za Emily, ribicu. U redu? Postaraću se da joj bude dobro. Šta misliš da napravimo palačinke i da pričamo o uspomenama na Emily, tvoju ribicu? Možemo da pričamo o tome kako si je osvojila. Kako smo je doneli kući. O tome kako smo joj birali savršen akvarijum. Sve te lepe stvari. Šta misliš?“ „U redu.“ Sadie odgovori. 338


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

Oči su joj bile tako velike, nevine, prepune suza. Ustanem osećajući se kao najgori otac na svetu. U tom momentu ugledam Emily kako silazi niz stepenice. Pogledi nam se sretnu i vidim kako se odmah zabrinula. Pomerim se od Sadie i krenem prema Emily. „Dobro jutro?“ Emily pita. „Ne baš.“ Šapnem. „Ribica je uginula, pa moram da odem i da se pobrinem za to.“ „Oh ne, ne Emily.“ „Da, Emily.“ Šapnem. „Dobio sam jebeni srčani udar jer...“ „Oh Jake,“ Emily šapne, „mislio si da se nešto meni desilo?“ „Ne znam šta sam mislio. Srce mi udara kao ludo. A moja ćerka je očajna.“ „Kako mogu da pomognem.“ Emily pita. „Poljubi me.“ Emily me poljubi. „Dobro jutro.“ Kažem joj. „Idem još jednom da proverim da li je ribica mrtva. A onda ću napraviti palačinke. Pričaćemo o lepim uspomenama sa ribicom. Posle toga ću je baciti.“ Napravim korak a Emily spusti ruku na moje lice. „Ti si najbolji otac Jake. Ovo Sadie tako mnogo znači.“ „Siguran sam da je tako.“ Šapnem. Dok sam se penjao stepenicama rekao sam sebi da je ovo najgori deo dana. Uspeću da provedem Sadie kroz sve ovo. Završićemo napolju, igrati se i smejati. Pakla mu, čak ću je odvesti i do radnje sa kućnim ljubimcima i pustiti je da izabere 339


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

novu ribicu. Može bilo koja samo da joj ne trebaju one fensi stvari, filteri i takva sranja. Ovaj dan će postati dobar. Ali pogrešio sam... tako sam jebeno pogrešio.

PRIČALI smo o uspomenama. Bacio sam ribicu. Ispraznio sam akvarijum i sve očistio. Ostavio sam ga u sudoperu i samo sam stajao tamo, hvatajući dah. Taj ubod krivice koji sam osetio je jebeno odvratan. Suočiću se sa tim kada ceo ovaj haos prođe. Napolju, video sam Emily i Sadie kako zajedno sede na ćebencetu. Imaju čajanku. To je ono što je Sadie želela a Emily je bila tu da pomogne. Najiskrenije sam zahvalan Emily na celom ovom danu. Mogao sam da se fokusiram na katastrofu dok je ona zabavljala Sadie i potrudila se da bude srećna i zadovoljna. Ono što nisam shvatio je da je razgovor koji su vodile bio dublji nego bilo šta što je moja ćerka do tada iskusila. Toliko dubok da Sadie nije pojela svoju večeru. Nisam mislio mnogo o tome, bio je ovo stresan dan za nju. Istuširala se i Emily joj je očešljala kosu ali kada je došlo vreme za spavanje htela je samo mene i nikoga drugog. Emily me poljubila u obraz uz reči da će nam uzeti piće i čekati me na terasi. Oboje smo zaslužili jedno i definitivno sam se slagao sa predlogom. Mislio sam da ćemo svi imati jedan dan odmora ali posle svega, ovaj dan treba bar tako da se završi. Život je opet umešao svoje prste. Bar sam imao Emily uz sebe tokom čitavog dana. Sednem na ivicu kreveta i ušuškam Sadie. Pogleda prema policama za knjige čiji je vrh sada bio prazan. „U redu je.“ Šapnem. „Rekao sam ti, možemo kupiti novu ribicu kada budeš spremna. Ovaj put čak ne moraš da brineš kako ćeš baciti loptice.“

340


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

„Lepo smo se proveli to veče.“ Sadie kaže. „Vozila sam se u voziću sa tobom. Jela šećernu vunu. Sreli smo se sa Emily. Bilo je baš lepo tata.“ „Bilo je lepo,“ kažem joj, „i sada imamo te uspomene. Do kraja naših života.“ „Znači, Emily je sada otišla zauvek zar ne?“ „Da. Emily, zlatna ribica.“ „Pa... to znači da je mama...“ Oh sranje. „Sadie, kasno je dušo.“ „Rekao si da su anđeli odveli mamu.“ „Da, jesam.“ „Anđeli ne mogu da je vrate.“ Sadie nastavi. „Emily je rekla da to ne može da se desi.“ „Emily, ribica?“ „Ne. Emily devojka. Ona koju si poljubio. Ona koja mi se stvarno sviđa.“ Okrenem glavu na sekund. „Emily ti je rekla...“ „Rekla je da kada te anđeli odvedu onda je to zauvek. Nikada ne možeš da se vratiš. Mislila sam da si rekao da mama može da se vrati.“ Vidim da je Sadie postala uznemirena. Uplašena. Zbunjena. Sve je to moja krivica. „Sadie, slušaj,“ šapnem, „danas je bio baš težak dan. Tako mi je žao što ti je ribica umrla. Ono što se desilo mami je takođe jako tužno. I da, anđeli su došli i odveli je. Boli, ponekad, kada se misli o tome u redu? Mislićemo na nju, baš kao što smo se danas sećali svega u vezi tvoje ribice. Uvek ćemo misliti na nju. To je

341


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

ono kako se ona može vratiti za nas. Kroz naše uspomene. A ti, Sadie, oh dušo, ti tako ličiš na nju.“ „Znači... ona se nikada neće vratiti?“ Osećam kako mi se grlo steže i zatvara. Istina je tu. Istina koja će zauvek iseći još jedan deo te čiste nevinosti i bezbrižnosti moje prekrasne ćerke. „Nikada se neće vratiti.“ Kažem joj konačno priznavajući istinu koju sam krio od nje poslednjih godina. „Tako mi je žao Sadie ali to je istina. Imamo tako mnogo od nje. Ja imam tebe. Ti si njena bliznakinja. Ti imaš mene. Ja sam onaj koji može da ti kaže bilo koju priču koju želiš da čuješ o njoj. Imamo slike. Ona je uredila tvoju sobu. Ima mnogo stvari koje imamo Sadie. I znam da nije isto kao da je ona ovde ... ali u životu, moramo da cenimo to što imamo.“ „Ne sviđa mi se to,“ Sadie kaže, „mislila sam da će jednog dana anđeli da je vrate.“ „Oh dušo.“ Kažem i dodirnem joj obraz. „Želeo bih da je to istina i jako mi je žao što si zbog mene to mislila.“ „Tata, da li ti to plačeš?“ Brzo trepnem i okrenem glavu. Ispustim mali jecajući zvuk. Nikada nisam plakao pred Sadie. Nikada. Podigne se da sedne. Omota ruke oko mene. Zagrlim svoju ćerku i zatvorim oči. Pustim suze da padaju bez ustezanja. To je upravo onaj momenat kada smo oboje shvatili da se Everly neće vratiti. Bez obzira koliko Sadie veruje u anđele i bez obzira koliko pisama ja napišem ili koliko dugo izbegavam spavaću sobu. Everly se nikada neće vratiti. 342


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

Zagrlim Sadie i ljuljam je sve dok nije zaspala. Znam da postoje mnoga pitanja koja me čekaju ali to je u redu. Spustim svoju ćerku dole na jastuk i poljubim je. Izađem iz sobe i usisam vazduh, stežem zube. Trebao sam samo stajati tamo, satima, danima, šta god da je potrebno da smirim svoje misli. Jer moj sledeći plan... vreme je da krenem iz početka.

„VEĆ sam počela da brinem.“ Emily mi kaže sa osmehom na usnama kada sam joj se pridružio na terasi. Bacim pogled prema njenoj kući. Moji izbori stoje ispred mene. Znam šta je dobro a šta loše. Ali nije me jebeno briga. „Rekla si mojoj ćerci da joj je majka mrtva i da se nikada neće vratiti?“ Znao sam taj ton. Znao sam reči. Znao sam kako zvučim. Namerno sam to radio. „Šta?“ „Rekla si Sadie da joj se majka nikada neće vratiti.“ Emily ustane. „Ja... postavljala je pitanja. O anđelima i ribici.“ „A ti si joj rekla za Everly?“ „Da li je znala?“

343


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

Osetio sam kako mi se usne grče. „Isuse Emily, sve si sjebala. Nikada joj nisam rekao šta se tačno desilo ili zašto. Nisam mogao da joj iskidam srce još više nego što već jeste. Nije tvoja jebena stvar da radiš to.“ „Jake, nisam znala.“ Emily kaže. „Kunem se. Nisam rekla ništa pogrešno. Samo istinu...“ „Jebi se sa svojom istinom.“ Ispljunem. Emily napravi korak unazad. „Jake...“ „Ne. Ja sam zasrao. Znam to. Trebao sam da kažem Sadie istinu pre mnogo vremena. To je na meni. Ali ovo? Ovo je na tebi. Sve što je trebalo da uradiš je da budeš tu za nju. Da joj budeš jebeni prijatelj. Ne njena majka!“ Te tri reči su mi izletele. Želeo sam da ih izbrišem iz vazduha pre nego što dođu do Emilynih ušiju ali bilo je prekasno. Oči joj se rašire. Veoma brzo bile su pune suza. Pomislim na ono kroz šta je već jednom prošla. Sa nekim drugim muškarcem i njegovim detetom. Čovek je otišao sa svojim detetom, nazad detetovoj majci, ostavljajući Emily za sobom, samu i uništenu. Ali ja ne radim to. Emily je uradila ovo. Ona je prešla liniju. „Vau.“ Emily šapne. „Znači to je ono...“ „Nemoj da okrećeš ovo na mene.“ Kažem. „To je moja ćerka tamo. Nisam imao nikoga kada je Everly umrla. NIKOGA. Zato sam uradio ono šta sam mislio da je najbolje. Čak i kada sam znao da je pogrešno. Ali to je na meni. Ovo nije bio tvoj posao Emily. Nikada te nisam pitao da to uradiš.“ „Nikada mi nisi rekao.“ Emily odgovori. „I zašto si joj to uradio? Tako je zbunjena...“ „Nemoj mi govoriti kako da je vaspitavam.“ Zarežim. „Nikada.“

344


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

„U redu. U redu. Sada ću se jednostavno povući Jake. Jako mi je žao. Nikada nisam želela da se ovo dogodi. Ne Sadie. A ni tebi. Ni nama.“ „Ali si ipak to uradila.“ Kažem. Jake, reči. Stani. Stani odmah. „Znala si tačno šta želiš i kako da dođeš do toga.“ „Izvini?“ Pita me. Sada joj nos drhti od besa. Zašto izgleda tako prelepo kada je besna? „Čula si me.“ „Da li ti to meni bacaš nešto što sam ti rekla u poverenju, pravo u lice? Koristiš moju jebenu tajnu protiv mene?“ „To je istina.“ Kažem. „Jebi se Jake. Kupila sam kuću. Nisam došla tražeći tebe.“ „Već sam ti rekao i ranije... možda bi trebala da je prodaš.“ „Jebi se.“ Kaže mi glasnije. „Možda bi ti trebao da prodaš svoju. Saberi se. Kretenu.“ Ona je pljuvala vatru a ja sam bio nabijen energijom. Plamenovi su varničili i imao sam jaku potrebu da je poljubim. Umesto toga, pustio sam je da ode. Emily je sjurila niz stepenice i preko dvorišta do njene kuće. Čuo sam zvuk vrata kada su se zalupila. Video sam kako se svetla pale i gase. Sigurno je proletela kroz kuću i popela se na sprat. Mogao sam da je zamislim na krevetu kako plače. Grli jastuk. Zbog mene. Ali nisam pogrešio. Jebeno ne, nisam pogrešio.

345


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

Zgrabim flaše piva i bacim ih na zemlju. Staklo i pivo se razlete svuda. Zgrabim Everlynu stolicu i prevrnem je. Dohvatim jasučić i pocepam ga na dva dela a ono pahuljasto sranje se raspe svugde kao jebeni sneg. Režim, jecam, plačem kao beba, udarim u kuću i povredim ruku više nego zid. Istrčim sa terase u dvorište, prema glupoj jabuci. Nemam drugo svetlo osim mog mobilnog. Obasjam zemlju i stanem na svaku jebenu, glupu jabuku koju sam mogao da nađem. Sve dok više nisam mogao da dišem. Dok nisam imao utisak da mi se pluća skupljaju. Dok se nisam naslonio na drvo da ne bih pao. Lagano padnem na kolena. Grcajući kao jebena budala. Zabijajući pesnicu u zemlju. Postavljam jedno pitanje... ono na koje niko nikada nije saznao odgovor. Zašto?

SEDIM leđima naslonjen na zid dnevne sobe. Tri prazne pivske flaše stoje odmah pored mene. Album sa slikama je takođe tu. Otvoren. Sa slikama mene, Everly i Sadie kada je bila beba. Desna ruka mi trne od udarca u kuću. Još uvek vidim vlakna od punjenja jastuka koji sam pocepao, svugde po sebi. Jebene cipele mi smrde kao da sam gazio po sosu od jabuka. Na jednoj nozi mi je posetnica. Na drugoj telefon. Pogledam u album. Slika Sadie u sudoperi kako uživa u brčkanju. Everly stoji tamo, prelepa majka kakva je i bila. Sećam se te večeri do detalja. Sadie je pravila nered udarajući ručicama po vodi. Obukli smo je, nahranili i uspavali. Everly je onda flertovala sa mnom pitajući me da li želim i nju da okupam. Rekao sam joj da neće stati u sudoperu. Onda je spustila kažiprst ispod moje brade i podigla mi glavu. Poljubila me i šapnula -tuš...Bila je to duga noć.

346


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

Posegnem i zatvorim album. Imam sliku. Imaću je zauvek. Zgrabim telefon i ukucam broj. Bio sam iznenađen kada mi se Tom javio. „Tom, Jake je...“ „Hej Jake.“ Kaže mi. „Nismo se dugo čuli. Kako ide?“ „Mislim da sam spreman sada. Um... mislim, možeš mi reći šta misliš.“ „Spreman... u redu...“ „Znam da sam odustajao milion puta prošli put.“ Kažem mu. „Nikad ti nisam zahvalio na strpljenju. Bila je to teška odluka. Tada i sada. Ali vreme je za promenu. Novi početak Tom.“ „Dobro. Naravno. Ja, uh, mogu da dođem sutra ako želiš.“ „To bi bilo dobro.“ Kažem mu. Pogledam po sobi i progutam. „Vreme je da prodam ovu kuću i krenem iz početka.“

347


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

Poglavlje 39 Stvarnost je na prodaju Emily

Prekinula sam njegov pogled Oči su mu se razbile kao staklo Pesnica od ogledalo, nema više odraza Reči koje su oborile Moja kolena na meku zemlju Blato kao dokaz Naša srca i budućnost stoje, na ivici Tvoj dodir mi nedostaje Sablastan i hladan Jedva dodirujući Drhtim na vrelini Vrelini koja je još uvek ovde, između nas Dođi kući, ovoj kući Imaš pravi dom Kao i ja Nije to onaj sa lepim prozorima

348


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

I odgovarajućim zavesama Nije to dvorište sa trešnjinim drvetom To je sve ... stvarnost... u tvojim očima

PRITISNEM pošalji na email i pošaljem još jednu pesmu. Imam izdavača za svoju knjigu i ostalo je samo da se odredi datum. Kada je reč o poeziji i objavljivanju, uglavnom se radi o malim tiražima knjiga, ali već su mi tri pesme objavljene u magazinima tako da sam privukla pažnju. Čak su mi ponudili da pišem uz fotografije. Da se raširim i na magazine o prirodi, da ispričam priču uz sliku. U mojoj glavi, imala sam savršenu sliku. Muškarac sa svojom ćerkom. Hoda stazom. Drveće svuda oko njih. Mogla bih danima da pišem o tome. Iskreno, jedini razlog zašto toliko pišem je taj što ne mogu da spavam. Stalno ponavljam u glavi ono što se desilo sa mnom i sa Jakeom. Zabio mi je nož u srce i boli tako jako. Ako sam to zaslužila onda neka bude tako. Ali nisam imala pojma šta je Jake rekao Sadie o njenoj majci. Sedele smo napolju kada je Sadie pogledala gore a onda i oko sebe. Pitala sam je šta radi a ona mi je rekla da je mislila da je čula krila anđela. Onda mi je rekla tu priču o anđelima. Kako su odveli njenu majku. Kako su spasili njenu majku od automobilske nesreće. Slušala sam je i uverila se da je ubeđena kako se njena majka samo krije negde. Nikada nisam želela da zbunim Sadie ili da je povredim, ako je to ono što sam uradila. Jednostavno me je pitala kada anđeli vrate onog koga su odveli. I želela je da zna da li će anđeli vratiti i njenu zlatnu ribicu. Ja sam pričala o njenoj ribici a Sadie je to povezala i sa svojom majkom. Tako je pametna. Tako prelepo pametna. I kada je napravila tu vezu delovala je kao da razume. Kao da je negde u njenom prelepom malom mozgu već znala istinu i samo je čekala da joj neko od odraslih to i potvrdi. Sedim za stolom sa jutarnjom kafom koju sam jedva i probala. 349


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

Spavanje i ja nismo baš u dobrim odnosima. Pogledam po kući i osećam se kao stranac u njoj. Misli mi se vrate na moju baku. Sedenje pored njenog kreveta, čitanje moje poezije. Gledala je u mene a nikada nisam mogla da znam da li me prepoznaje. To je bio moj život godinama. Život sa nekim ko je jedne sekunde znao ko si a već sledeće si mu bio potpuno nepoznat. Ali poeziju je stvarno volela. Sećam se kako sam je par puta zatekla, sedela je na krevetu i čitala moje pesme. Imala je anđeoski glas. Bila je neverovatna pevačica. Ali mogla je da peva samo kada joj je um bio prazan, izgubljen. Koliko je to okrutno? Kada je bila svesna nije mogla da peva. Kao da su je vokalne sposobnosti napustile. Ostarile. Ali kada joj um sklizne s vremena na vreme, njen glas se magično vrati. Bio je tako prelep, malo promukao tako da je izvlačio suze iz mojih očiju. Završim sa kafom i obrišem suzu iz ugla oka. Ostavim skoro punu šolju na stolu zajedno sa laptopom. Znam da ću u jednom momentu morati da razgovaram sa Jakeom. Nema šanse da jednostavno ostavimo stvari ovakvim. Neću dozvoliti da mi se ovo opet dogodi. Ono što mi se desilo ranije je jedna stvar. To je bio njegov izbor da se vrati bivšoj ženi. Bio je moj izbor da se udaljim za dobro svih. Ali sada? Nema šanse. Volim Jakea više nego što sam ikada volela ijednog muškarca. A što se tiče Sadie? Volim je kao ćerku, ali više od toga, volim je kao Everlynu ćerku. I želim da budem žena koja će odgajiti Sadie i zadržati Everly u njenom srcu. Izbegavanje Jakea će samo pogoršati stvari. Uz to, komšije smo. Ne možemo promeniti to. Viđaću ga svaki dan. Viđaću Sadie svaki dan. Moraćemo da razgovaramo i rešimo ovo. Znam da me voli. Volim ga. I uradila bih sve za njega.

350


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

Zgrabim torbu i izađem iz kuće u susret još jednom danu. Nije mi bilo baš svejedno što ću videti Sadie pre nego što razgovaram sa Jakeom ali tako stoje stvari. Onda opet, čim sam izašla iz kuće, videla sam da sam pogrešila. Grešila sam o svemu. Negde u mom srcu želela sam da vidim cveće od Jakea ili njega samog kako stoji tu. Umesto toga, dobila sam najgori udarac u životu. Izađem na terasu i vidim dve stvari. Prva – nema Jakeovog kamioneta. Druga – znak NA PRODAJU u dvorištu.

NEMA Sadie. Ponašala sam se kao da se ništa ne dešava ali svaki put kada bih videla njeno prazno mesto zapitala bih se gde je. Da li je Jake namerno nije doveo zbog mene. Da li će je držati dalje od mene zauvek. Ili je Jake stavio u kamionet i odvezao mnogo kilometara daleko, što dalje od mene. Nisam mogla da se koncentrišem i na kraju sam napravila više nereda nego sva deca. Oborila sam veliku posudu sa vodom za bojice. Oborila sam i bojice. Pocepala sam nečiji crtež, slučajno. I kao šlag na tortu, stala sam na nečiju torbicu i zgnječila sendvič. Bilo je kao da sam zarobljena u nekom slatkom filmu o lošoj sreći, ali u stvarnosti, bila sam jednostavno zarobljena u svom srcu i mislima. Tokom ručka, Julie spusti ruku na moju. „Nisi jela. Jesi li dobro?“ „Savršeno.“ Slažem. „Stvarno?“ „Samo težak dan.“ Kažem. 351


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

„Želiš li da pričaš o tome?“ „Iskreno? Ne.“ „U redu.“ Julie kaže. „Samo ću da sastavim par delova slagalice. Pošto sam radoznala. Sadie nije ovde. Ti nisi fokusirana. A čula sam da Jake prodaje kuću. Nadam se da to ne znači da se nešto desilo među vama.“ Naravno. Život u malom gradu. Svi vole tragediju. „Ne.“ Ponovo lažem. „Samo...život se menja to je sve. Bila je ovo naporna godina za mene, to je sve. Moja baka je umrla. Preselila sam se. Toliko promena, znaš? Ja, uh, imam neke vrlo uzbudljive vesti što se tiče mog pisanja. Malo sam nestrpljiva i nervozna, znaš?“ Uhvatim sebe kako ponavljam to pitanje –znaš?- milion puta. Svaki put kada sam izgovorila –znaš?- dala sam nagoveštaj da zapravo pričam samo gomilu gluposti. Nikada se nisam tako radovala kraju radnog vremena. Žurila sam do auta a onda sam žurila kući. Kada sam došla, na prilazu su bila dva automobila. Ni jedno od njih nikada ranije nisam videla. Polako izađem iz auta baš kada se vrata Jakeove kuće otvore. Iz kuće izađe čovek u odelu. U ruci drži papire. Posrednik. Iza njega su čovek i žena koja drži malenog dečaka. Srce mi potone. Pogledaju u mene i mahnu mi. Mahnem im nazad. „Šta ti misliš? O komšiluku?“ Muškarac mi vikne. Da im kažem da je užasno. Da im kažem da idu. Da im kažem to kako nikada ne bi kupili kuću. 352


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

„Prelepo je.“ Kažem. „I ja sam se tek doselila. Sviđa mi se. Tiha ulica. Tih komšiluk.“ „To je odlično,“ kaže mi muškarac, „hvala ti.“ „I porez je nizak.“ Posrednik kaže. „Znate ovakvo mesto je savršeno za porodicu. Veoma ste blizu auto-puta i grada ali ste i dovoljno daleko da izbegnete svu gužvu i galamu.“ Nisam mogla više da slušam. Priđem svojoj kući i uđem unutra. Zatvorim vrata i ne napravim više ni jedan korak. Naslonim se na vrata i skliznem niz njih okupana suzama.

SEDIM na tremu sa nogama podignutim na ogradu. Imam piće pored sebe koje nisam ni pipnula. Imam i svesku koju nisam pipnula. Samo sedim tamo i gledam kako sunce lagano zalazi. Glava me boli jer ne mogu da zaustavim svoje misli. Samo sam želela da spavam ali znala sam da neću moći zaspati. Zatvorim oči na minut samo da se smirim malo. Tada sam čula da me neko zove. „Emily! Emily!“ Skočim i okrenem se prema Sadie koja trči uz moje stepenice. Na sekund sam samo stajala zbog potrebe da proverim da je stvarno tu. Padnem na kolena i raširim ruke. Sadie uleti u moje ruke i ja je jako zagrlim. Imala sam osećaj kao da je mesecima nisam videla a ne par dana. Srce me zaboli i progutam suze. Jake se pojavi. Zastane na zadnjoj stepenici trema.

353


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

„Sadie, hajde.“ Sadie se izvuče iz mog zagrljaja. „Tata kaže da pišeš mnogo reči. Da li je to istina?“ „Da.“ Kažem joj. „Hoćeš li doći na večeru?“ „Oh, ne večeras. Imam... samo ne mogu večeras.“ Pogledam u Jakea. Lice mu je kameno. „Gledali smo novu kuću danas.“ Sadie mi kaže. „Mogu da biram svoju novu sobu! Imaću novu sobu Emily!“ „Vau,“ kažem joj, „to je fantastično.“ „Gledali smo četiri kuće. Ne znam koja mi se najviše sviđa.“ Sadie nastavi. „Sadie, dosta je.“ Jake je prekine. „Hajde. Treba da ideš u krevet. Imali smo dug dan.“ „U redu tata.“ Sadie kaže. A onda odskakuće. Ona ne zna ništa od onoga što se desilo između mene i njenog tate. On protrlja svoju veliku ruku po njenoj glavi i ona požuri preko dvorišta. Jake me pogleda. „Prodaješ kuću?“ Pitam. „Vreme za promenu.“ Odgovori mi. „Da.“ Onda nastane tišina. Ustanem. Nemam ništa da izgubim... osim sve.

354


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

„Šta god da misliš da sam uradila, žao mi je. Zbog načina na koji se to desilo. Ne zbog istine. Znaš da je istina...“ „Poštedi me.“ Jake kaže i podigne ruku. „Moram da spremim svoju ćerku za krevet.“ „Da. Tvoju ćerku.“ „Svratiću kasnije ako je to u redu.“ „Kako god Jake.“ Jake se okrene i ode. Čekala sam da se okrene i pobrine se da njegova reč bude poslednja, ali nije. Poslednji delić moga srca se slomio.

355


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

Poglavlje 40 Naše poslednje veče ovde Emily

NISAM ništa očekivala, što je bolelo. Izneverena sam i osećala sam se kao da sam samu sebe izneverila. Jakova kuća je na prodaju. Kupiće novu kuću. Sve ovo se dešava zbog nečega što sam ja uradila. Sela sam na kauč, sama, prebacujući hiljadu kanala na tv-u. Kada sam čula tihi zvuk koraka ispred vrata isključila sam ton, pitajući se da li umišljam. Čula sam ponovo isti zvuk i znala sam da nisam luda. Odmah sam pogledala prema zadnjem tremu. Jake je rekao da ćemo se naći tamo kasnije ali prošli su sati od tada. A neću samo sedeti tamo i čekati kao pas što čeka svoga gospodara. Možda sam pogrešila u njegovim očima i možda i jesam pogrešila u svemu tome, ali to ne znači da može da se ponaša prema meni kao prema govnetu. Otvorim vrata i vidim Jakea kako stoji tamo. Ugurao je ruke u džepove i podigao obrvu. Izgleda tako seksi da to nije fer prema mom izmučenom telu. Moj razum zna šta je dobro a šta loše. Moje srce je zbunjeno. Ali moje telo je samo želelo da priđe onome što su moje oči videle. „Možemo li da razgovaramo?“ „Naravno.“ Uključim svetlo na terasi i izađem.

356


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

„Rekao sam ti da ćemo se naći na terasi.“ „To je bilo pre par sati.“ „Sadie me namučila sa uspavljivanjem. Izvini.“ „Zbog mene?“ „Zapravo da.“ „Jebi ga.“ Spustim glavu. „Jake ja...“ Osetim kako mi dodiruje lice. Drhtaj prođe kroz moje telo. Podigne mi bradu da bih ga pogledala. „Nije ono što misliš.“ „Kako to misliš?“ „Bila je uznemirena jer nisi bila sa njom. Misli da nešto nije u redu. Da će anđeli doći po tebe.“ „Šta...“ „Voli te Em.“ „Šta je sa tobom?“ Pitam. „Zaista si me povredila a ne mogu da razumem zašto.“ „Molim te nemoj da prodaješ kuću.“ Kažem mu. „Ja ću prodati moju. Ja ću se preseliti Jake. Nemoj odvoditi Sadie od svega što voli i poznaje.“ „Nije to.“ Jake odgovori. Uzdahne i protrlja bradu. Nagne se i nasloni na ogradu. „Evo šta je u pitanju. Krijem se u toj jebenoj kući od kako je Everly umrla. Nisu u pitanju uspomene. U pitanju je ono gde sam pogrešio. Krio sam Everlynu smrt od Sadie. I na neki način, krio sam njenu smrt i od sebe. Ostavio sam sobu onakvu kakva je bila kao da će se ona vratiti. Spavao sam u jebenoj gostinjskoj sobi godinama. Svaki put kada bih video nešto što me podseća na nju, sakrio bih ga. Zamisli da svet stane. Dobro? Da vreme stane. A ti si jedini tako zvani –srećnik- koji preživi to. Tako je bilo za mene. Nisam imao pojma šta da radim Em. Kada je Everly umrla... nisam imao nikoga Em. Imao sam Mickeya. Mickey je stara škola. Izgubio 357


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

je svoju ženu. Bio je van kontrole. Ja nisam mogao to da uradim. Morao sam da brinem o Sadie. Bol koji sam osetio... nisam želeo da se i ona oseća tako. Zato sam je pustio da veruje u šta želi. Znam da je to pogrešno. I znam da je sjebano Em.“ „Nije,“ kažem, „nisam imala pojma...“ „Znam. Trebao sam da ti kažem šta se desilo. Razlog zbog kojeg sam tako poludeo je taj što je Sadie prihvatila. Te noći kada je spomenula to bila je tako zrela. Kao da je moja malena ćerka koja voli jednoroge i čajanke postala mala žena, sposobna da prihvati tako jebeno veliki komad tuge. Isuse, jača je od mene a ima samo četiri.“ „Jaka je zbog tebe Jake.“ Kažem mu. „Moraš da znaš to.“ „Ne. Jaka je na majku. To su njeni jaki geni. I zbog tebe. Zbog svega što si uradila za nju od kako smo se sreli. Ne želim da sjebem ovo Em.“ „Da sjebeš šta?“ Pitam ga. „Ovo.“ Jake odgovori. „Nas. Tebe. Mene. Sadie. Sve to. Zato ne mogu da budem ovde više. Jurim duha. Jurim uspomene koje nisu tu. Jurim stvari koje se nikada neće desiti. Zato moj sledeći korak je da nastavim dalje.“ Osetim kako mi se srce steže. Maleni izlomljeni delići trepere zbog Jakea. Oči mi se napune suzama. „Tako sam se ja osećala kada sam morala da odem iz kuće moje bake.“ Šapnem. „Znači razumeš me.“ Jake kaže. „Samo moram da pređem na nešto drugo.“ Samo smo stajali i gledali se. Slomljeni. Zaljubljeni. Bez ideje šta sledeće da radimo. „Nisam mislio ono što sam rekao.“ Jake kaže. „Ono je bilo jebeno zlobno. Tako jebeno loše. Ti si prelepa osoba Emily. Na neki način, zbog toga što ću se ja odseliti od tebe očekujem da se i ti udaljiš... od mene. Od svega što sam. Želim da imaš više.“ 358


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

Približim mu se. Omotam ruke oko njegovog tela. Spustim glavu na njegove grudi i udahem njegov miris. To je najbolji osaćaj na svetu. „Ti si sve što želim i trebam.“ Šapućem. „Ne želim ništa više jer imam tebe.“ Jake dodirne moja ramena i lagano me udalji od sebe. Pogleda me i klimne. „Šta?“ Pitam. „Kupio sam kuću danas.“ Jake prizna. „Jednu od četiri koje smo gledali. I prihvatio sam ponudu za moju kuću. Dešava se. Nećemo više biti komšile.“ „To je dobro.“ Kažem. „Sada nismo komšije Jake, sada smo zajedno.“ „To je verovatno najstrašnija stvar koju sam u životu čuo.“ „Znam.“ Kažem mu. „I ja sam uplašena Jake. Kada se preseliš moraćemo da radimo na ovome. Neće biti lako.“ „Srce mi je slomljeno Em.“ Dodirnem njegove grudi. „Znam to.“ „Neće biti lako sa mnom. Ne znam ni kada će se stvari promeniti. Imam dane u godini, datume koje ne mogu da izbrišem ni izbegnem. A ne može ni Sadie.“ „Nikada ti ne bih tražila da izbegavaš svoja osećannja.“ „Emily, razmisli o ovome na sekund. Kako su stvari izgledale sa tvojom bakom?“ „Šta?“ „Kada si tek došla da se brineš o njoj. Bilo ti je sve novo. Bila si posvećena. U svom srcu, bila si spremna da uradiš sve šta treba da se uradi. Ali siguran sam da te to nakon nekog vremena stiglo. Zar ne? Nisi izlazila sa prijateljima. Imala si te teške dane sa njom. Znala si da će jednostavno nestati. Kako si se osećala na kraju u odnosu na početak?“

359


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

„Jake...“ „Ovo je isto.“ Kaže mi. „Sada, misliš da možeš da me spaseš. Izlečiš. Da me voliš dok mi ne bude bolje. To je sranje Em. Potpuno sranje. Iscrpeću te. Sadie će te iscrpeti. To nije fer prema tebi princezo.“ „Jake, ne. Ne znaš kako se ja osaćam.“ Jake klimne. „Samo pokušavam da te sačuvam od pravljanja velike greške.“ Nagne se prema meni i poljubi me u glavu. Izvadi monitor za bebe iz džepa i mahne mi. Odlazi. Dok se udaljava od mene, naslonim se na ogradu. Sve me boli unutra. Jake se zaustavi pored male bele ograde koju smo Jake i ja hiljadu puta prelazili da bi došli jedno do drugog. Pogleda u mene. „Volim te Em. Prokletstvo, baš te volim. I ako se odlučiš za zauvek, želim da znaš da ću ti dati moje zauvek.“ Ode od mene. Samo sam stajala tamo i razmišljala. Vreme je prolazilo. Plakala sam. Nestalo mi je suza. Moj stomak zakrči spreman za ponoćnu užinu. Opet se rasplačem. „Volim te Jake. Volim te Sadie. I Everly, ja ću prihvatiti njegovo zauvek ako je to u redu sa tobom...“

360


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

Poglavlje 41 Drvo raste iz semena Jake

MICKEY i momci iz radionice su utovarali poslednje kutije. Punili smo moj kamionet, Mickeyev kamionet i još dva iz radionice a onda smo pravili beskonačan broj tura između jedne i druge kuće. Mesto nije mnogo udaljeno. Savršena kuća za Sadie i mena. Kuća sa četiri spavaće sobe sa otvorenim prostorijama u prizemlju i završenim podrumom – muške prostorije su spremne- i dva mesta u garaži. Verovatno je veća nego što nam je potrebno, ali hteo sam da počnem iz početka i želeo sam da to bude u kući koja mi se dopada. Sve je bilo u vezi mene tada kada sam donosio te odluke. Kada sam potpisivao papire. Dok sam se borio sa finansijskim sranjima prodaje i kupovine nove kuće. Zadnje dvorište je duplo veće od prošlog a uspeo sam i to da mi ostane dovoljno novca da častim Sadie sa ljuljaškom kakvu želi, naravno ona je birala. Kuća ima veliki prednji trem, kao i trem u zadnjem delu sa ozidanim roštiljem i svim ostalim stvarima koje bi jednoj porodici mogle zatrebati. Želeo sam da bude moja, do kraja mog života, i možda nešto što bih mogao da dam Sadie jednog dana. Da budem otac koji je dobro odgajio, vaspitao, da bude ponosna jer i ona mene čini ponosnim, a onda bih mogao da joj dam ključeve i odem. Uradio sam nešto što nisam mislio da ću ikada uraditi. Prodao sam auto. Pronašao sam nekoga ko je bio spreman da mi da keš i to je bilo to. Auto je bio u savršenom stanju, nikada nije vožen, san koji je samo stajao u garaži kao podsetnik na ono šta sam hteo od života. Bilo je vreme da auto ode nekom drugom. Plus, suma novca koju sam dobio za njega je bila prilično dobra. Taj novac će biti

361


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

podeljen na dva dela. Pola na Sadien račun koji će moći da koristi kada napuni osamnaest a druga polovina da kupim sva potrebna sranja za kuću. Najluđa stvar je ta što nisam čak ni plakao kada je auto otišao. Čovek koji ga je kupio – muškarac koji se zove Mike – dovukao je kamionet sa prikolicom i natovario ga. Stajao sam na mestu gde je auto bio parkiran godinama i ništa nisam osetio. Bez Everly taj auto mi ništa nije značio. Vreme je da nastavim dalje. Stajao sam u hodniku na spratu i gledao u prazne zidove. Tamne linije koje su ostale iza slika, dokaz da nikada nisu skidane sve do momenta kada sam ih spakovao u kutije. Iznajmio sam skladište i platio ga godinu dana unapred. Sve ono što je Everly bila, spakovano je i ostavljeno tamo. Zadržao sam albume i važne uspomene ali sve ostale sitnice, stvari koje smo kupili, sve to, sve je bilo u skladištu. U svom srcu sam već znao da ću plaćati to skladište dok sam živ. Onda ću ga ostaviti Sadie. Može da ide tamo kada god to želi i da saznaje stvari o svojoj majci. Ruka me dodirne po leđima. Pogledam na levo i vidim Emily. Drži čašu ice tea-a za mene. „Hvala Em.“ „I, šta je ostalo?“ „Jedan poslednji pogled.“ Odgovorim joj. „Onda je gotovo. Ja, uh, okrenuću ključ i onda je gotovo.“ „Jesli li ok sa svim ovim?“ „Nema odustajanja sada.“ Kažem joj. Pogledam ispred sebe i vidim da su vrata glavne spavaće sobe širom otvorena. To je bio teži deo.

362


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

Morao sam da se suočim sa sobom. Krevet, komode, ukrasi, sve je otišlo u skladište. Everlyna garderoba je takođe spakovana i ostavljena. Kada sam otvorio ormar, namirisao sam je. Zgrabio sam sve što sam mogao i zagrlio, vrišteći glasno koliko su mi pluća dozvoljavala gurajući njenu garderobu na lice da prigušim taj zvuk. Pao sam na pod, prekriven odećom i sedeo sam tamo dok me Emily nije pronašla. Sela je pored mene, držala me za ruku i pomogla mi da se saberem. Zato jebeno toliko volim Emily. Prebacim ruku preko nje i poljubim je u čelo. „Hej, učini mi uslugu?“ „Bilo šta.“ „Uzmi Sadie i vodi je u novu kuću, a ja ću doći tamo. Istovarićemo preostale kutije i napraviti pizza - žurku.“ „Jesi li siguran?“ „Siguran. Samo moram da budem sam i završim ovde.“ „U redu.“ Emily me poljubi u obraz. „Zovi me ako ti bude trebalo bilo šta.“ Emily se odvoji od mene ali uhvatim je za ruku i zaustavim. „Em, volim te.“ „I ja tebe volim.“ Kaže mi. Pustim je i ona ode. Sačekao sam dok nisam čuo da su svi automobili otišli. Kada sam ostao sam, okrenuo sam se i pošao u spavaću sobu. Poslednji put...

( „Pogledaj ovu sobu!“ Vrtela se u krug sa raširenim rukama. Kao da je na livadi. Nasmešio sam se. Ona je ona ista žena koja je ušla u onu pizzeriju. Ista ona u koju sam se odmah zaljubio. Ista ona koju ću voleti do kraja života. 363


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

Požurim napred i zgrabim je, stegnem je, zaustavim je da ne može više da se vrti. „Jesi li sigurna Ev?“ Pitam je. „Sigurna sam.“ Kaže mi. Oči su joj velike i prelepe. „Ova kuća je savršena. Ova soba je fantastična. Ovo je ta. Osećam to.“ „Osećaš to.“ „Nemoj da me zezaš zbog mojih osećanja. Nikada ne grešim. Nikada.“ „Naravno da nikada ne grešiš. Izabrala si mene.“ Stegne usne. Poljubim je. Poljubim je opet. Ujede se za usnu. Pogledam po sobi. Posrednik je dole čeka nas. Soba je prazna. Napravim korak unazad i nogom zatvorim vrata. „Bolje je da odmah proverimo brave.“ Šapnem. „I da vidimo da li su podovi dobri.“ Pratio sam je do sredine sobe. Napravio sam još par koraka. Pomislio sam da je to mesto gde će biti krevet. Spustim se na kolena i povučem je da legne na pod. Podigne se na laktove. Ima taj divlji pogled nesigurnosti u očima. Ne mogu da se obuzdam. Krstili smo sobu pre nego što smo jebeno kupili kuću...)

Pogledam u sredinu sada prazne sobe. Sve što je ostalo su tragovi od kreveta i komoda. Spustim se na pod i spustim ruku na tepih. 364


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

„Kakva divlja vožnja Ev.“ Šapnem. Ustanem i poslednji put pogledam po sobi. Zatvorim vrata iza sebe. To više nije moja soba. Zaustavim se ispred kupatilu. Provirim unutra. Prazno je onoliko koliko može biti. Nema čak ni zavesa na tušu. Pogledam u šolju. Grlo mi se stegne na sekund...

(Čujem plač. Iskočim iz kreveta u boksericama. Subota je. Everly uvek spava duže subotom. Ali sada je sedam sati ujutru. Pokucam na vrata. „Ev?“ „Jake,“ čujem je, „otvori vrata.“ Otvorim vrata i vidim da sedi na wc šolji. Na poklopcu. Ruka joj je na usnama. Oči širom raširene. Suze joj se slivaju niz lice. „Ev...“ „Jake...“ Pokaže mi na lavabo. Nisam čak ni pogledao u njega. Ali kada konačno jesam... video sam test za trudnoću. „Šta je to?“ Zgrabim ga. Pozitivno. „Šta?“ Pitam. Pogledam Everly. „Jesi li sigurna? Šta...?“ Everly posegne pored sebe i podigne kesu. „Imam još četiri pozitivna ovde i tri koja još nisam uradila.“ „Kada...“

365


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

„Ustala sam rano i otišla u radnju. Jednostavno sam imala osećaj Jake. Mi ćemo... imaćemo bebu...“ Bacim test za trudnoću u lavabo i zgrabim Everly. Podignem je, padnem na kolena i podignem joj majicu. Poljubim njen stomak... baš kao što sam radio svaki dan narednih devet meseci...)

Zatvorim vrata od kupatila i pročistim grlo. Siđem dole i pređem pogledom preko velikog praznog prostora. Izađem kroz zadnja vrata i na terasu. Sto je nestao. Stolice su nestale. Jastučići su nestali. Siđem sa terase u dvorište. Baš kao i prvi dan kada smo videli kuću, pogledam u najdalji kraj dvorišta, u drvo jabuke.

(Iseći ću to jebeno drvo. I spaliću sve što ostane od njega. Mrzim to ...“ „Jake! Vidiš li to? Oh moj Bože, neverovatno je!“ Everly sleti niz stepenice. Više sam fokusiran na set za decu, ne da nam treba sada. Ali to je lep san zar ne? Jednog dana, malo dete –sin- ljuljaće se tu. Spuštaće se niz tobogan. Everly potrči preko dvorišta sa raširenim rukama. „Jake! To je jabuka!“ Vrišti od sreće. Polako pređem preko dvorišta. Razgledam. Ne želim da posrednik vidi koliko smo oduševljeni kućom. Volim da igram hladno. Everly se smeši i baci jednu jabuku na mene. Pogodi me pravo u rame. Pogledam dole u prokletinju. To je mala crveno-smeđa jabuka. Sagnem se i podignem je. Pomirišem je. Nije za jelo. 366


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

„Šta je dođavola ovo?“ Pitam. „Najbolje drvo.“ Everly kaže. „U najboljem dvorištu. Sa najboljom kućom.“ „Ev... trebali bi...“ „Šta mislite vas dvoje?“ Posredink pita iza nas. Raširim oči. Everly se široko osmehuje. Gleda iza mene. Već znam da sam najebao. Onda kaže, „Želimo kuću...“)

Spustim ruku na drvo. „Imala si sve Ev. Sve što sam mogao da ti dam, ali nikada mi nije delovalo da je dovoljno. Trebala si imati mnogo više a opet, izabrala si mene. Bio sam samo neki kreten u pizzeriji, koji je jeo svoj obrok. Jebi ga Ev, da nisam razgovarao sa tobom tog dana danas bi bila živa. Znam, znam, udarila bi me upravo sada da možeš. Da nisam pričao tog dana sa tobom ne bi imali Sadie. Tog dana su nam trebale pelene, želeo sam da izađeš iz kuće i da se malo opustiš, odmoriš. Bila si tako dobra majka. Sranje, još uvek si dobra majka. Mudrost i ljubav koju si davala svojoj ćerci prvih godina njenog života još uvek je nose. I uvek će ih imati u sebi. Nisam mogao ništa da bacim Ev. Sačuvao sam sve. Ali moram da krenem iz početka. Sadie sada ima svoju sobu. Sobu koju će moći sama da uredi kako želi. Imam novu kuću i moram da se potrudim da je uredim. Nemam pojma o tome. Znaš to zar ne? U mom prvom stanu koristio sam peškire umesto zavesa. A kada mi je njih ponestalo pa... koristio sam one korištene.“ Lagano počinjem da se spuštam na zemlju. Zatvorim oči.

(„Izazivam te da pojedeš jednu.“ „Šta? Pa koliko godina ja imam, pet?“ 367


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

„Samo zagrizi.“ „Ev, ove jabuke se ne jedu. Šta misliš zašto mrzim ovo drvo toliko?“ „Oh, ma daj Jake, to je drvo jabuke. Dođi i stani ovde gde ja stojim.“ Ispustim jabuku iz ruke i priđem Everly. Miriše tako predivno. Izgleda prelepo. Tako je jebeno srećna u ovoj kući. To je blesavo. Stavi ruku u moju. „Samo pogledaj Jake.“ „U šta treba da gledam Ev?“ „Sve. Dvorište. Terasu. Kuću. Sve je... savršeno. Obećao si mi savršenstvo Jake i dao si mi to. Ne da sam ikada sumnjala u tebe. Ali pogledaj šta si učinio za mene.“ Pogledam je. „Ulizuješ mi se da bi zadržala ovo drvo.“ „Da.“ „Deluje.“ „Odlično.“ Nasmeši mi se. „Zaista želiš ovo glupo drvo?“ „Već je ovde.“ Odgovori mi. „Deo je svega ovoga.“ „Trn u dupetu, eto šta je.“ „Ti si trn u dupetu Jake.“ „Ti si trn u mom dupetu Everly.“ „Ali me voliš.“ „Želiš da znaš koliko te volim?“ „Iskušaj me.“ Kaže mi.

368


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

Razmišljao sam o mnogim načinima na koje bi želeo da uradim ono što sam planirao. Ali kada se radi o meni i Everly, sve je uvek drugačije. Stavim ruku u zadnji džep i izvučem prsten. Spustim se na jedno koleno. Pitam Everly da se uda za mene i nakon što je prekrila usta rukama i ćutala par sekundi vrisnula je DA. Ne mogu da verujem da sam je zaprosio ispod jebenog drveta jabuke. Ustanem a ona omota ruke oko mog vrata. Zagrlim je. Zavrtim je u krug. Poljubim je. Onda mi nešto šapne ... „Jake, kleknuo si na jabuku...“ )

Zgrabim jednu jabuku i uzdahnem. Hteo sam da je bacim što dalje mogu ali obuzdao sam se. Kao poslednji oproštaj kući u kojoj su svi moji snovi trebali da se ostvare ali su bili istrgnuti i iscepani, strpam jednu jabuku u džep. Zašto? Zato što želim da zasadim seme u novoj kući... i možda će jednog dana neko biti vredan toga da zaprosi Sadie ispod tog drveta...

ZATVORIM knjigu i spustim je na noćni ormarić. Nisam više mogao da sklonim knjigu kada je pročitam. Kada Sadie zaspi uz knjigu koja joj se sviđa, onda bih joj ostavljao knjigu pored kreveta za jutarnje čitanje istih delova knjige. Ustanem i pogledam po sobi. Lampa stoji u uglu, roze sa jednorozima čiji oblici se oslikavaju po zidovima. Čudno je to kako je senka grane drveta strašna ali je oblik ogromnog jednoroga dobar.

369


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

Dečiji um, ha? Dodirnem Sadienu glavu i poljubim je u obraz. Prva noć u novoj kući. Na suprotnom zidu čuje se lagano bućkanje vode iz akvarijuma za ribice. Ogromnog akvarijuma sa filterom. Sa novim dekoracijama unutra i puno ribica. Nisu još uvek dobile imena, ali oboje smo se složili da im ne dajemo imana po nekome koga poznajemo. Izađem iz sobe i siđem u prizemlje. Kutije su svuda. Rekao sam Mickeyu i momcima da ih samo ostave tu. Naručio sam brdo pizze, sedeli smo na zadnjem tremu, pili pivo i smejali se sve dok nije pao mrak. Onda su svi otišli. Ovo mi je prva noćna šetnja kroz novu kuću. Od dnevne sobe do trpezarije i kuhinje. Sve je drugačije. Sve je novo za mene. A to je dobra stvar. Stvarno dobra stvar. Upalim svetlo na tremu i ono obasja i mali deo dvorišta iza kuće. Duboko udahnem i okrenem se prema stolu u kuhinji. Odguram jednu kutiju i preturam po drugoj dok nisam našao ono šta tražim. Svesku i olovku. Nasmešim se, znam tačno šta moram sledeće da uradim.

OTVORIM vrata spavaće sobe i vidim Emily, sedi tu i čeka me. Ima svileni ogrtač na sebi i jebeno se nadam da nema ništa ispod njega. Bilo je jako lepo to što prvu noć u novoj kući neću provesti sam. Zatvorim vrata i priđem krevetu. Ruke mi se spuste na Emilyne noge pa kliznem dlanovima uz njih. Noge su joj svilene kao ogrtač. Povučem je do ivice kreveta i spustim telo na njeno. Bez 370


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

oklevanja, Emily dohvati moju košulju i svuče je sa mene. Nema potrebe za razgovorom ili bar ne još uvek. Poljubimo se. Rukama prelazi po mojim leđima i ramenima sve do lica. Lagano pređe noktima preko male brade na mom licu a onda me gricne za usnu. „Jake...“ Moja ruka povuče slab čvor na kaišu ogrtača. „Em...“ Dodirnem joj kožu ispod ogrtača. Osećam njenu mekoću i spuštam se niže sve dok ne osetim glatku toplinu. Prstima uđem u njenu vlažnost ali samo na momenat. Pomerim ruku ponovo na gore sve do nisam uhvatio gole grudi. Podigne se prema meni pa svileni ogrtač sklizne niz njena ramena i niz ruke. Emily zabaci glavu unazad i pokloni mi sebe. Uzeo sam ono što sam jebeno hteo. Ljubio sam je od vrata do grudi. Povukao sam se na momenat da bi mogla da mi otkopča pantalone. „Em,“ kažem joj dodirujući joj bradu, „Hvala ti što si ovde.“ „Uvek ću biti tu Jake.“ „Znam. Ali sve ovo što se desilo. I sve što će se desiti. Teško je reći reči koje su već rečene i obećanja koja su bila data nekom drugom. Ali kada te pogledam, osećam zauvek. Vidim zauvek. Želim zauvek. Nadam se da znaš to.“ Prstima nežno dodiruje kožu iznad mog otvorenog šlica. „Znam Jake. Razumem. Zato sam ovde. I dajem ti sve što imam. A sada, želim ono što ti imaš...“ Namreška nos i ruke joj se pomere niže. Stegnem zube i požurim da se jebeno izvučem iz pantalona. Podignem je i stavim na sredinu svog novog kreveta. U mojoj novoj sobi. U mojoj novoj kući. Povučem prekrivač preko nas u uđem u nju.

371


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

Emily zastenje i ujede me za vrat. Njen topli dah me škaklji na sekund i osetim da sam još više zaljubljen u nju. Jedini put kada sam se uspravio da uzmem vazduha je kada sam posegnuo prema mojim pantalonama. Zgrabim nešto iz zadnjeg džepa. Ne, nije verenički prsten. Ali je nešto možda isto tako važno. Gurnem pismo koje sam napisao pod Emilyn jastuk. Zauvek će imati jastuk u mom krevetu. Poljubim je i nastavim da je volim. Dva slomljena srca plešu pod prekrivačima. Rukama dodirujem kožu koliko god mogu da dohvatim. Njene ruke me vuku, grebu, stežu. Uzdasi nam se mešaju kao poljupci. Pogledi nam se sreću više nego jednom, ti kratki momenti kada vreme stane. Zajedno, osećajući najgori bol, uspeli smo da osetimo i ljubav. Usne nam se opet pronađu i ovog puta ne prekidamo poljubac. Nisam prestao da je ljubim. Moj plan je bio da otkrijem, koliko tačno naše zauvek može biti.

372


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

Epilog Najbolji zagrljaj ikada Mesecima kasnije Jake

PRITISNEM zvono i udaljim se jedan korak. Da, imam svako pravo da samo uđem u kuću. Pakao, čak imam i ključ. Ali nešto... ne znam šta... jednostavno uvek zvonim. Vrata se otvore i Sadie stoji tu, malena pruga ljubičaste boje joj je na obrazu kao da je ratnik. „Tata.“ Kaže. „Hej dušo.“ „Vratio si se ranije.“ „Jesam.“ Emily se pojavi, brišući ruke od peškir. „Jake.“ „Hej Em.“ „Sve u redu?“ Pita me. „Savršeno.“ „Pa, nemoj da stojiš tu. Uđi. Završavamo bojenje.“ Uđem u Emilynu kuću i osetim miris bojica. Njen trpezarijski sto je u haosu. Sveže obojeni crteži razbacani su svuda okolo. „Sadie, idi operi rukice.“ Emily kaže. 373


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

Sadie požuri prema kupatilu. Zgrabim Emily za struk, zavrtim u krug i poljubim. „Hvala ti.“ „Za šta?“ Pita me. „Što mi pomažeš sa Sadie.“ „To je na neki način moj posao Jake.“ „Ipak puno mi znači. Stvari su...“ „Znam.“ Emily kaže. Dodirne mi grudi. „Veliki opasni vlasniče radionice.“ Zasmejem se. Pre mesec dana Mickey mi je rekao da sednem i udario je pravo na stvar. Ceo život pušenja ga je sustigao. Bolestan je ali obećao je da će biti dobro. To znači da više ne može da upravlja radionicom. Drugim rečima, radionica je sada moja. Mickey mi je predao ključeve i sve što ide sa tim. Zadržao sam ga tamo, naravno, i postarao se da je dobro zbrinut. Nekim danima može da radi ali nekada ceo dan samo provede u kancelariji, kašljajući u peškir i kukajući. Biće to još jedna tragedija u Sadienom životu kada Mickey ode, ali to je most koji ću preći kada stignem do njega. „Jesi li dobro?“ Emily me pita. „Dobro sam.“ Kažem. „Stvarno dobro. Smeta li ako izađem napolje?“ „Samo izvoli.“ Emily kaže sa osmehom. Zna šta radim. Stvari sa Emily su savršene. Svaki dan, na vrh jezika mi je bilo da je pitam da se preseli kod mene. Želeo sam je svo vreme. Sve zauvek koje možemo imati. Ali stvari su jednostavno tako dobre da nisam želeo da sjebem to. Na sreću, spava kod mene bar četiri dana nedeljno. Njena nova knjiga samo što se nije pojavila i 374


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

kako ona kaže biće pravi bum. Rekla mi je da sam ja razlog zbog kojeg je uspela. Jedna čekam da je pročitam i vidim šta je pisala o meni. Zagrlim Emily opet i poljubim je još jednom. Odem do zadnjih vrata i izađem napolje. Zaljubio sam se u Emily na ovoj terasi ali nisam zato ovde. Pre nego što sam mogao sastaviti i jednu misao čuo sam smeh deteta. Priđem ogradi i stanem tamo, gledam ono što je nekada bilo moje dvorište. Set za ljuljanje je još tu. Dvoje dece je tamo, igraju se, ljuljaju. Dve male devojčice. Neko je na terasi. Muškarac pije iz čaše. U dalekom delu dvorišta vidim da je drvo jabuke nestalo. To me je nateralo da se nasmejem na sekund. Samo neki ludak bi ostavio to prokleto drvo. Everly. Nedostaješ mi. Dvorište izgleda veće bez drveta. Što mi govori da sam oduvek bio u pravu za to prokleto drvo. Trava je pokošena. Mala bela ograda je još uvek mala i bela. Terasa ima novi set nameštaja. Sve se promenilo. Život je nastavio dalje. Bilo je dobro čuti smeh dece. Videti da se kuća koristi. Vrata se otvore i žena izađe. Nosi bokal ledenog čaja i još jednu čašu. Muškarac se okrene i nasmeši joj se. Priđe stolu, spusti bokal i čašu a onda mu priđe. Podele brz poljubac. Okrenem se. Kuća konačno može da proživi svoju ulogu i san. Da, srce me boli, jako, ali tako je život odlučio. Osetim ruke na leđima. Umirujući osećaj prođe kroz mene. 375


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

Vidim Emilyne ruke kako klize oko mene. „Jesi li dobro?“ Šapne mi. Okrenem se prema njoj. Zagrlim je. Poljubim je. Gledam u njene prelepe oči. Prelepo lice. Žena koja me spasila, koja me voli i koja me naučila da postoje dva puta do zauvek. Sadie istrči i odmah nam priđe. Njena omiljena stvar je da nas oboje zagrli. Po jedna ruka oko moje i Emilyne noge. Da nas stegne. Nevinost i ljubav blistaju iz njenog malog srca i prelepe duše. Pogledam u Emily ponovo i trepnem. Bila je mutna na sekund ali oterao sam suze. „Em... dobro sam. Kunem ti se. Dobro sam.“

376


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

Draga Emily Voleo bih da si srela Everly, bar jednom. Mada bi to bilo malo čudno, s obzirom na situaciju. Vas dve bi se slagale. Ja bih bio sjeban. Vas dve bi ukrale jedna drugu od mene. Neki ljudi u životu jednostavno pogode ili promaše. Iz nekog razloga, ja sam pogodio dva puta. I ne razumem to. Ceo dan osećam tu bol. Provodim dan za danom sa bolnim srcem. Beskrajno brinem o Sadie i o tome šta ona radi i kako se oseća. Mislim predaleko u budućnost zbog Sadie. To je kao da je u mojoj glavi oluja, znaš? Ta jebena nasilna oluja. Nisam je tražio ali je tu. Ti činiš da se ta oluja smiri. Ti pretvaraš te divlje, jake vetrove koji žele da me izlome u lagani povetarac. Ti činiš da se jaka kiša pretvori u lagano rominjanje. Ti činiš da se rastuća oluja pretvori u onu koja odlazi, samo time što te vidim kako sediš na terasi i uživaš u popodnevu. Sadie me pitala da li si ti njena majka. Sve te misli koje imam o Sadie. Sve brige. Strahove. Nedoumice. Sve loše što znam je na putu. Nikada nisam ni razmišljao o ovoj situaciji. Jer zašto bih? Ljubav je ljubav Em. Ljubav je nepregledna kada je prava. Ono što nikada nisam shvatio je to da je Everly mogla da prihvati tu beskonačnu ljubav i da je podeli. Jer to je ono što mi imamo Em. Mi smo beskonačni u ovoj zbrci, zajedno. A Sadie je naš saputnik.

377


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

Zato kako da odgovorim na to pitanje? Kako da joj odgovorim da li si ti njena majka? Ili da li ćeš biti njena majka? Odgovor je na tebi. Jer to je teška stvar koju ćeš morati da poneseš. Želiš li da znaš šta sam rekao Sadie? Moraćeš nju da pitaš. Jer to je razgovor između tebe i nje. Mrzi me zbog toga ako želiš, ali to je istina. Za mene, ti si već ovde Em. Već stojiš u tim cipelama. Uradila si to. Zarobila si srce moje ćerke ispunjeno tragedijom i tugom i pokazala si joj da su jednorozi stvarni, da može da osvoji zlatnu ribicu na karnevalu, da može prelepo da crta, i da ponekad, to što će koristiti gliter nije najgora stvar na svetu. Samo ako to radi u tvojoj kući. Uspela si da podigneš teret smrti njene majke sa njenih malih ramena i da ga staviš na svoja. Dozvolila si joj da opet stoji na čvrstom tlu. Sada je veselija. Srećnija. Imala je običaj da samo sedi ispred TV-a i jednostavno se postepeno gubi, bledi. Bio sam jebeno loš otac jer sam joj dozvolio da radi to, satima. Ali znaš šta? To je bilo najbolje što sam mogao da uradim. Ja sam bio u kuhinji, držao sam se za sudoperu i plakao sam. Ja sam ostavljao dve šolje preko noći, nadajući se da ću ujutru da napunim obe. Živeo sam u negiranju tako jebeno mnogo da se to prelilo i na Sadie. Pažljivo si uhvatila tu ljušturu negiranja i oljuštila je. Spakovala si je kada nismo gledali i bacija je. Kada spavaš, lepa si kao anđeo. Uvek na levoj strani. Ruke zavučeš ispod glave, zgužvaš jastuk i ćebe. Ne voliš da ti je kosa na licu kada 378


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

spavaš. Zabaciš glavu i lagano uzdahneš. Zato čekam da zaspiš Em. Onda se postaram da nema kose na tvom licu. Poljubim te u obraz, zatvorim oči i pitam se šta sam jebeno tako dobro uradio na ovom svetu pa sam zaslužio ovo. Ali evo te. Čitaćeš ovo pismo dok budemo zajedno u krevetu. Nadam se da si gola. Ne lažem. Mrzi me i zbog toga ali oboje znamo da smo ti i ja zajedno, goli, divlja stvar. Ide dalje i od samo osećanja Em. Moje ruke prelaze preko tvog tela, osećam tvoju mekanu kožu, miris tebe, tvoju kosu, pogled u tvojim očima, to je sve što mi treba da se izlečim. Taj osećaj svrhe prolazi kroz mene svaki put kada te pogledam, dodirnem i kada te osećam. Em, dala si mi sve na ovom svetu kada sam mislio da nemam ništa. Moja ruka i moje srce, moja duša i moj život, sve što imam je sada tvoje. Moja ćerka te voli. Ja te volim. MOJE SRCE I SVE ŠTO IMAM JAKE

379


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

Draga Sadie Jednog dana tvoje srce će biti slomljeno. Biću tu sa ramenom za plakanje. Jednog dana, želećeš da odustaneš od života. Biću tu da ti kažem da će oluja proći jer je to ono što uvek rade. Jednog dana, pogledaćeš se u ogledalo i videti da se menjaš. Biću tu da ti kažem koliko si lepa i koliko lepa ćeš uvek biti. Jednog dana, daćeš sebe nekome ko će biti vredan rizikovanja tvog srca. Ja neću biti tu ali samo da znaš da ću verovati tvojim procenama i da ti nikada neću zameriti i da ću te zauvek čekati ako ti zatreba moj savet ili pomoć. Jednog dana, neko će me pitati da mu dam tvoju ruku (i prokleto mu je bolje da to uradi!). Biću tu da procenim tu osobu, da ga nateram da se malo oznoji, i znaću po njegovim očima, jer tu ne možeš sakriti istinu. Jednog dana, i ti ćeš postati majka. Ja ću biti tu za šta god me trebaš. Možda ćeš želeti da Emily bude tu sa tobom i to je u redu. Kada govorimo o Emily, jednog dana tvoje telo će se promeniti na način zbog kojeg ćeš se osećati čudno u mojoj blizini. Ja ću se nasmešiti, klimnuti i povući se jer volim tebe i volim Emily i verujem da će te ona voditi baš kao što bi svaka majka uradila. Jednog dana, pitaćeš me o svojoj majci. Biću tu da ti odgovorim na sva pitanja, da ti brišem suze, plačem sa tobom, jer tvoja majka je bila jedna posebna osoba, najdivnija koja je ikada hodala ovom zemljom...bar dok tebe nisam upoznao. Jednog dana, bićeš besna jer ti je majka otišla. Biću tu –sa Emily pored sebe- da ti pomognem da izbaciš sav taj bes. Nikada se nećemo ljutiti na tebe zbog toga. Dozvolićemo ti da budeš ljuta. 380


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

Da budeš povređena. Da pitaš šta god želiš Sadie. Ja ću biti tu... jer znam kako je to. Jednog dana, neko će te staviti u položaj zbog kojeg ćeš morati da doneseš neke teške odluke. Verovaću tvojim odlukama i ako se pokaže da su pogrešne, opet ću biti tu. Jednog dana, razbolećeš se. Praviću ti sir sa roštilja i čorbu od paradajza. Ako te bude boleo stomak, doneću ti sok od đumbira i krekere. Jednog dana, trebaće ti haljina za žurku. Voziću te gde god želiš da pronađeš savršenu haljinu. Provešću sate čekajući te da nađeš baš onu pravu. I da, žaliću se sve vreme i bez obzira na to platiću koliko god da košta. Jednog dana, mrzećeš me. Veoma ćeš se naljutiti na mene zbog stvari koje kažem ili uradim. Nećeš razumeti moje razloge ali nećeš me mrzeti dugo. Jednom ćeš razumeti zašto sam nešto uradio ili rekao a onda ćeš mi se izviniti, zagrliti me i plakati jer se ista stvar desila i tebi. Ja ću se smejati i reći ću ti da je u redu. I svaki dan Sadie, ja ću stajati i gledati te, bez obzira šta radiš i zauvek ću biti počastvovan što sam tvoj otac. Bio je moj posao da brinem o tebi kada je tvoja majka umrla, ali da ti kažem istinu Sadie, ti si brinula o meni. Spasila si me. Vodila si me kroz sledeće korake mog života zajedno sa Emily. Ti si stvorila ovu porodicu koju imamo Sadie. Ti si srce i duša ove porodice. Bez obzira šta da se dogodi, nikada nemoj ovo da zaboraviš dušo. Tata.

381


Draga Everly

Kraljevstvo knjiga

PS – ti ćeš zauvek biti, u mojim očima, malena devojčica koja grli prljavog, plišanog jednoroga sa čupavom kosom, zalepljenom hranom oko usana i flekom na majici.

KRAJ

382

Profile for Tijana Mitić

Draga Everly  

Draga Everly