Page 1

1


Kraj koji Želim Prevod i obrada by KH Team


KH Team

Kraj koji Želim

Poglavlje 1 Moj pojas je zakopčan. Prozorska roletna navučena. Imam sedište do prozora. Mrzim sedišta do prozora. Jer mrzim leteti. Ne, zapravo, to nije istina. Ne mrzim leteti. Bojim se letenja. Dakle, sedeti pored prozora s pogledom na oblake i nebo sledećih šest i po sati, podsetnik je da sam trideset hiljada metara iznad zemlje, to će biti tortura za mene – ne da ne zaslužujem mučenje. Zaslužujem sve što me sustiže. I u velikoj šemi stvari, leteti u ovom avionu stvarno nije bitno. Ali u moju odbranu – da, branim sebe protiv same sebe – strah nije racionalan. Ne daje ti izbora. Jednostavno je tu. Dakle, da, bojim se. Ipak, znam da ono što je važno je razlog da sam u avionu. Idem u London – mesto gde sam oduvek želela da idem. Idem da vidim mesto gde je moja majka rođena i odrasla, gde su se moji roditelji upoznali i zaljubili. I dok sam tamo, završiću svoju listu. 'Listu'. Izvukla sam komad papira naslovljen 'Stvari koje trebam uraditi ako poživim' iz moje torbe. To je lista koju sam napisala kada sam imala šesnaest godina, i imala po život opasan tumor na mozgu. Imam jedan od njih ponovo – tumor na mozgu, mislim. Pa, gotovo sam devedeset i devet posto sigurna. Simptomi su tu ponovo – jake glavobolje, povraćanje i umor. Samo nisam zapravo otišla doktoru da to i potvrdim. Jer, ako odem, doktor Hart, moja doktorka, želeće da imam operaciju i zračenja, i da uzimam beskrajnu količinu lekova. A ne želim to. Samo želim da završim listu koju sam trebala da učinim sa svojim roditeljima pre nego što su umrli, a onda... Ne znam šta je na kraju te rečenice. Zapravo, da, znam. Smrt je na kraju te rečenice. Smrt i olakšanje. Olakšanje zato što ću moći da budem sa svojom porodicom ponovo. Uključila sam slušalice u telefon i stavila ih u uši. Odabrala sam muzičku aplikaciju na ekranu, pronašla pesmu koju želim, i stisnula play. 3


KH Team

Kraj koji Želim

Zvuk Coldplay-a „Paradise“ počeo je krvariti u mojim ušima. Ova pesma je svirala na pogrebu moje porodice. Slušala sam je redovno, ne samo da bih se mučila – jer zaslužujem da budem mučena – ali takođe da se podsetim o tome šta sam učinila, šta sam ukrala od moje porodice – njihove živote. Nije da trebam pesmu da me podseti, jer ono što sam uradila je uvek tu. Saznanje da su moja majka, otac, brat, i sestra umrli radi mene je sa mnom svake sekunde svakog dana. Ali ova pesma me i podseća da ću moći videti svoju porodicu ponovo, i kada učinim to, biću u stanju da im kažem koliko mi je žao. Biću u stanju da ih preklinjem za njihov oproštaj. Biću s njima ponovo. Čuti njihov glas i zvuk njihovog smeha, dotaći ih... držati ih. To je sve što želim. I, sada, zahvaljujući tumoru koji raste u mojoj glavi, taj dan će biti pre nego što sam mislila. Umreću. I to je olakšanje. Možda bih trebala preimenovati listu u 'Stvari za uraditi pre nego umrem'. Grabeći olovku iz torbe, izvučem Hunter Airwaxs brošuru iz džepa sedišta ispred mene. Podignem nogu na poleđini sedišta i spustim brošuru na moje bedro. Zatim, stavim papir uz brošuru. Ispravim naslov na vrhu moje liste. 'Stvari koje trebam uraditi ako poživim pre nego umrem' Tako. To izgleda bolje. Više prikladno. U redu, da vidimo da li još nešto treba biti dodato. Otići u London, Engleska. Poljubiti dečka. Poljubiti dečka definitivno treba ažurirati. Poljubila sam dečka od kako sam napisala to. Povučem liniju kroz to. Poljubiti dečka. U redu, šta da stavim tu umesto toga? Šta nisam uradila a želim učiniti? Nikada nisam poljubila stranca. To zvuči kao da bi moglo biti zabavno i izazovno. Savršeno. Staviću to. Poljubiti dečka. Poljubiti stranca. 4


KH Team

Kraj koji Želim

U redu, šta je sledeće? Imati seks. I to je učinjeno. Benjamin Harley na zadnjem sedištu Toyote njegovog oca. Desilo se mesec dana pre nego što je moja porodica umrla. Nisam imala puno seksa od tad. Benjamin i ja smo učinili to još par puta nakon tog prvog. Ali, kada je moja porodica umrla, promenila sam stvari. Promenila sam sve. Imala sam povremene besmislene za jednu noć avanture tu i tamo tokom godina kada sam previše pila ili su bol i usamljenost bili previše za podneti, ali približiti se bilo kome nije bilo nešto što sam tražila. I dalje ne tražim. Ali shvatila sam da umirem, pa bih mogla takođe otići sa praskom-doslovno. Prevukla sam liniju preko toga i napisala... Imati seks. Imati MNOGO seksa. Imati seks sa strancem. Imati seks sa strancem na otvorenom. U redu, šta je to sa mnom i strancem? Poljubiti jednog. Imati seks s jednim. Seks za jednu noć sam imala sa kompletnim strancima. Provela bih neko vreme s njima – pila s njima i naučila ponešto o njima, kao kako se zovu – pre nego bi skočila u krevet s njima. Želim-bezimeni-divlji-majmunski-seks-u-minuti-nakon-što-sam-upoznalastranca. Pretpostavljam da se to samo čini hot-pomisao da imaš seks sa totalnim strancem. Nekim ko te ne zna. Ne bih bila Taylor, devojka koja je ubila celu porodicu. Ili Taylor, devojka sa tumorom na mozgu. Samo bih bila bezimena riba, devojka za seks. A dobra stvar je, svi u Engleskoj će mi biti stranci. Ne da ću imati seks sa celom Engleskom. Samo nekoliko tipova će biti dovoljno. Možda bi trebala dodati još seks stvari na listu. Šta sam učinila? Nikada nisam bila oralno zadovoljena. Tužno ali istinito. Svaki put kada bi Benjamin i ja imali seks, bio je previše zauzet pokušavajući da stavi kondom i stavi svoj kurac na pravo mesto da bi se brinuo da mi da oralni 5


KH Team

Kraj koji Želim

seks. A momci za jednu noć su bili samo za jedan razlog – za mene da svršim što je brže moguće. I nije me baš bilo briga na koji ću način svršiti, dok god nisam morala misliti ili osećati išta za taj kratki period vremena. Ali trebala bih barem imati oralni seks pre nego umrem. Čak iako je samo jedan put. Ne želim umreti kao devica oralnog seksa. Sledeće Imati seks sa strancem na otvorenom, napišem... I imati oralni seks. Tako. Tako će valjati. Sledeće... Obojiti kosu u roze. Ili ljubičasto. Ili bilo koju cool boju. Otići na rock koncert. Napiti se. To sam odradila – glavni razlog zašto sam izgubila nevinost na zadnjem sedištu Benjamina Harely'sa. Povukla sam liniju preko toga i napisala sledeće... Napiti se. Urokati se dok ne počnem povraćati i ne onesvestim se. Savršeno. Uraditi tetovažu. Staviti na nešto pirsing. Pevati u javnosti. Plesati na kiši. Iskusiti istinski trenutak romantike, kao što to rade u filmu. U redu, to jednostavno zvuči otrcano. Ali, u moju odbranu, kada sam napisala to, imala sam šesnaest i mislila da ću umreti. Imaš dvadeset dve i umrećeš. Romantični momenat onda ostaje. Nije da će se desiti. Romantika se samo dešava između parova i ljudi koji su zaljubljeni – a ja nisam ni za jedno od tih stvari. Učiniti nešto što me plaši. Leteti u ovom avionu me plaši. Da li se to računa? Ne, to je sranje. Precrtam to i napišem. Učiniti nešto što me plaši. Učiniti nešto što me užasava do tačke da upišam svoje gaćice. Tako. Savršeno. 6


KH Team

Kraj koji Želim

To je kraj moje liste. Postoji li išta drugo što želim uraditi? Stisnem vrh olovke na usnu. Sena padne na mene. Povučem slušalice iz ušiju dok sam bacala pogled na levu stranu, i moje oči se sretnu sa odelom. Veoma lepo crno odelo koje je prekrivalo široke grudi. Ispustim telefon u torbu. Zatim, setim se liste, koja je još vidljiva u mom krilu. Okrenem papir licem dole a zatim stavim ruku na vrh njega. Perifernim vidom, vidim Tipa u Odelu kako skida sako i odlaže ga u odjeljak iznad glave. Zdravo, bicepsi. Mogu ih videti kroz košulju kako ih čvrsto grle. Sretna košulja. Tip očigledno radi na svom izgledu. Tip u Odelu sedne do mene i okrene se prema meni sa osmehom na licu. Pogledam ga po prvi put i... Sveto jebeno sranje! Najseksi oličenje sedi do mene. Odnosno čista muška najseksualnost. Svi muškarci bi trebali biti napravljeni da izgledaju ovako. Ozbiljno. Izgledao je kao Clark Kent bez naočara, što bi značilo da izgleda kao Superman – Henry Cavill verzija. Supermen u odelu. Gospode, pomozi mi. Tamno smeđa kosa sa prirodnim valovima. Njegov nos je imao blagu kvrgu, kao da je bio nekada slomljen. Prekrasne oči sa vrstom dugih tamnih trepavica na kojima devojke zavide, savršene pune usne, i tamni ten. On je samo... seksi. Ne mogu se setiti ni jedne riječi koja kaže – seksi, prekrasan, prelep. Jap, on je sve to. Totalno sam nespremna na ovaj nivo vreline – pa, bilo koji oblik vreline, da budem iskrena. Obučena sam u yoga pantalone i majicu. Želela sam da mi bude ugodno dok putujem, a sada, želim se ošamariti. Nisam obučena da upoznam muškarca njegova kalibra, pogotovo ne sada kada ću sedeti pored sedišta čoveka sledećih šest i po sati. Iskreno, ne mogu se setiti ni jesam li stavila dezodorans. 7


KH Team

Kraj koji Želim

Oh Bože, molim te da sam stavila dezodorans. Trudim se tajno onjušiti moj pazuh kada je rekao. „Zdravo.“ Najdelikatnijim britanskim naglaskom koji sam ikada čula. Čula sam tutnjajući zvuk u ušima. Prilično sam sigurna da je to zvuk stotina gaćica kako padaju u ovom avionu – uključujući i moje. Nije da nisam čula britanski naglasak u stvarnom životu ranije jer jesam. Moja majka je engleskinja. Samo nisam čula muški britanski akcent ranije, osim na televiziji. I nikada nisam čula njegov engleski akcent. Trgovine seksi igračkama bi trebale snimiti njegov glas kako govori prljave stvari i staviti ga u vibrator. Prodale bi se u sekundi. „Zdravo.“ Moje reči izađu van zadavljeno. On se ponovo nasmeši – Bože, imao je prelep osmeh – a zatim pogleda pored mene ka prozoru. Iskoristim trenutak da ga očima opipam. Mislim, ko ne bi? Ne vidite mnogo muškaraca kao ovog svaki dan. Dobro je građen i visok. Njegove duge noge jedva su stale u prostor ispred njega. Bože, želim da se popnem na njega kao na drvo. Kada sam vratila oči nazad na lice, zurio je u mene, i nasmešio se – zabavljenim tipom osmeha, jer je znao da sam ga totalno odmeravala. Trebalo bi me biti sramota, ali nije. Jer nije me briga. Bilo je totalno vredno biti uhvaćen, ako si imao mogućnost da zuriš u njega. Kako ću se dođavola nositi sedeti do njega sledećih šest sati? Moji seksualni hormoni su van kontrole samo od njegove neposredne blizine. Možda bih trebala otići u toalet i staviti moju ruku u dobre svrhe za malo olakšanja. Ili... bi on mogao biti moj stranac. E sad, ne bi li to bilo nešto? „Moraš imati otvorenu roletnu u toku poletanja,“ kaže mi, klimajući u pravcu prozora, izvlačeći me iz mog sanjarenja.

8


KH Team

Kraj koji Želim

Mislim da bih se trebala pomeriti da ga otvorim, ali čini se da ne mogu funkcionisati kao normalno ljudsko biće trenutno, jer me je nokautirala sasvim normalno, seksualnost ovog engleza. I onda mi on ponovo pokaže taj predivni osmeh, poslavši moje telo u pregrejavanje. Pomerio se napred, naginjući se preko mene – pretpostavljam da podigne roletnu – i ne znam šta mi je došlo. Možda zato što je mirisao kao raj s njegovom bogatom kolonjskom vodom i nečim sasvim muškim. Ili zato jer nisam prestala misliti o seksu od kako se on smestio pored mene – pa, zapravo, počela sam misliti o seksu, pošteno, malo pre toga. Ili možda je to radi njegovih ukusnih, zanosnih usana tako blizu mojih. Ili zato što je jednostavno tako seksi. Ali poljubila sam ga. Potpuno sam stavila svoje usne na njegove, i poljubila ga.

9


KH Team

Kraj koji Želim

Poglavlje 2 Isuse, izgleda da su moji seksualni hormoni dobili bolji deo mene. Jer ljubim stranca. Sveto sranje! Ljubim stranca! Šta dođavola radim? Kada sam napisala Poljubiti stranca na svojoj listi, ovo nije bilo tačno ono što sam imala na umu. Takav stranac je trebao da želi poljubac, takođe. A ne samo da mu ja spustim usne na njegove bez dozvole. Oh Bože, upravo sam ga poljupcem-uvredila. Idem sigurno u zatvor. Povlačenje! Povlačenje! Ali, oh moj Bože, njegove usne su tako dobre i čvrste, kao što i trebaju biti u muškarca, ali i dovoljno sočne da ih želim zagristi...i on ima upravo tako fenomenalno dobar ukus. Kao cimet i kafa i samo nešto jednostavno njegovo. Dakle, ovde smo, moje usne zalepljene za njegove, i on se zamrznuo u mestu. Sve u svemu, ovo je verovatno trajalo jednu sekundu, ali činilo se kao satima. Sati njegovih preukusnih usana uz moje. Bože, ne bi li to bilo nešto? Ovaj momenat je tako dobar u suštini. Čak i ako se pokaže kao najneugodnija stvar koju sam ikada uradila, nije me briga. Pozabaviću se time posle kada budem sama. U redu, Taylor, vreme je da skloniš usne sa finog, seksi stranca. Upravo se spremam da se odmaknem kada se najluđa stvar desila. Engleski seksi komad pomeri svoje usne. Njegove usne su delom šaptaj stenjanja, i on počne da uzvraća poljubac. Sveto sranje. Njegova ruka dodirne moje lice. Njegovi prsti gurnu se unazad u moju kosu, zapetljavajući se u nju, a zatim nagne moju glavu unazad i počne me ljubiti. Mislim stvarno ljubiti. Sada, ja sam ona koja se zamrzla. Šta da uradim? Poljubi ga nazad, idiote! Imaš najzgodnijeg tipa kojeg si ikada videla sa njegovim jezikom u tvojim ustima – oh Bože, njegov jezik je u mojim ustima... 10


KH Team

Kraj koji Želim

Moje ruke pronalaze svoj put do tih njegovih strašno seksi prsa, moji prsti skupljaju se u njegovoj košulji. Njegove grudi su tvrde kao što sam i mislila da će biti. Mogu osetiti brazde mišića ispod svog dlana. Trebam da osetim više od njega, provučem drugu ruku uz njegove grudi, osećajući te neverovatne mišiće, i preko njegovog ramena. Sklupčam ruku oko njegovog vrata. Zastenjao je u moja usta, i to je najseksi zvuk koji sam ikada čula. Zatim, me počne ljubiti jače, kao da je gladan a ja sam izvor hrane. Isuse Hriste. Ovo je najvreliji poljubac u mom životu. Ruka engleskog najseksi tipa dolazi oko moga struka. Otkopča moj sigurnosni pojas bez gledanja, i povuče me bliže. Naravno da sam krenula spremno. Njegova ruka se pomeri sa mog struka i spusti na moje bedro. Podigao je moju nogu, stavljajući je preko njega, a zatim prevuče rukom preko moje noge. Višlje. Oh moj Bože! Osećam se da sam blizu izgaranja. I moja vagina je spremna da započne zabavu samostalno. Bože, ovaj tip je dobar. Ako to može učiniti dok smo oboje potpuno obučeni, onda se pitam šta može učiniti ako bi me imao golu u krevetu. I upravo sada, ne bih se protivila tome. Da li imaju krevet u avionu? Zatim, trenutak je iznenada prekinut kada je interkom najava došla sa kapetanovim rečima nama da postoji malo kašnjenje dok čekamo drugi avion da poleti pre nas. Naša usta se razdvoje. Oboje dišemo teško, zureći jedno drugome u oči. Bože, njegove oči su neverovatne, zaista jedinstvene – mešavina zelene i smeđe, kao zelenkasto zlato. Podsećaju me na jesen kada se lišće pretvara iz zelene u smeđe. Jesen je i službeno postala moja omiljena sezona. Ne mogu se setiti da sam ikada bila ovako napaljena kao upravo sada. Momentalno moje usne se spoje s njegovim, moje tijelo se osećalo kao da je zagađeno benzinom, a silina toga udarila me između nogu. 11


KH Team

Kraj koji Želim

I ne mislim da sam sama u ovome. Mogu videti bljesak požude u njegovim zapanjujućim očima. Zatim, shvatanje onoga što sam upravo učinila me pogodi. Upravo sam napala potpunog stranca svojim ustima. Oh moj Bože. Ne znam da li da se smejem manijakalno ili se sklupčam ispod sedišta u sramu. Povlačeći svoj pogled i moju nogu s njega, okrenem se u sedištu i počnem zuriti u prozor, kroz koji ne mogu videti jer su roletne još spuštene. Nije ih stigao otvoriti jer sam ga zaustavila sa mojim ludim-poljupcem. Brzo otvorim roletnu i počnem zuriti u aerodrom. Ne mogu verovati da sam to učinila. Poljubila sam ga. Sveto sranje! Poljubila sam potpunog stranca. Seksi stranca ali stranca svakako. Izgleda da mogu to precrtati s moje liste. Mehur smeha penje se kroz moje grlo, ali uspem se suzdržati. Zaista nije vreme za smejanje, Taylor. Upravo si poljubila tipa. Ne želiš da misli da si luda. Već misli da si luda. Upravo si ga poljupcem napala, kretenu! A poljubiti stranca do koga ću morati sedeti sledećih šest sati verovatno nije bila najbolja idea. Svaka čast, Taylor. Oh, sranje! Šta ako je oženjen? Možda sam upravo narušila svetu povezanost. Prisilila tipa da vara. Okrenem lice malo, potajno proveravajući njegovu levu ruku, koja je počivala na njegovom bedru – imao je zaista lepa bedra – i nema prstena. Hvala Bogu. Ali šta ako ima devojku? Pa, i on je mene poljubio, pa se nadam da nema dođavola. Ipak, trebala bih verovatno reći nešto. Kao, žao mi je što sam te poljubila. Ali mogu ga i dalje okusiti u svojim ustima. Prstima dodirnem usne, i ne mogu si pomoći nego se nasmejati. Na uspomenu na njegov poljubac i način kako sam ga osećala ispod ruku, podrhtavanje se dogodi u mom stomaku. Teško je da ti bude žao što sam ga 12


KH Team

Kraj koji Želim

poljubila kada je učinio da se osećam ovako neverovatno. Ali trebala bih to reći svejedno, čak i ako ne mislim tako. To je samo lepo ponašanje da se izviniš kada poljubiš tipa kojeg ne znaš bez ikakvog upozorenja, čak i ako te je poljubio nazad. „Hmm... nisam baš sigurna zašto sam to učinila.“ Ugrizem se za usnicu, nesposobna da ga pogledam direktno u lice. „Stvarno mi je žao.“ Tih je toliko dugo da sam ga morala pogledati. I izgledao je kao da je... gotovo uvređen mojim rečima. Ili možda je samo uvređen zato što sam samo stavila svoje usne na njegove. Mislim, ja bih bila uvređena da me nasumična osoba poljubi iz vedra neba. Pa, možda ne ako bi izgledao kao on. Pretvarala bih se da sam uvređena, ali u sebi, totalno bih plesala. Njegove oči sretnu moje, a njegov pogled je sekao kroz mene. „Nemoj da ti je žao. Meni nije.“ Njegov seksi engleski glas zvučao je grubo i seksi, učinivši da još više zadrhtim. I... nije mu žao što sam ga poljubila. Zanimljivo. „Ali lagala si kada si rekla da nisi znala zašto si me poljubila.“ On doda. To privuče moju pažnju. Moje obrve se podignu. „Lagala sam?“ „Ahaa. Znaš zašto si me poljubila.“ „Znam?“ „To je zato što sam neodoljiv.“ Smijeh je treperio u njegovim očima, obasjavajući njegovo celo lice. Dovraga, zgodan je. Borila sam se da zadržim svoj osmeh. „Oh, je li tako?“ „Jap. Čudne žene ljube me celo vreme.“ „Bože, mora da je sranje biti ti.“ „Jap, teško je.“ On dramatično uzdahne, taj vražiji osmeh je i dalje na njegovom licu. Zurila sam dole u svoje ruke dok je tišina udarala između nas. „Zapravo,“ Kažem, „nije to – nije da nisi neodoljiv – ali poljubila sam te jer sam želela da poljubim stranca.“ Podignem oči nazad na njega. I dalje je gledao u mene. „Zanimljiva stvar za želeti da učiniš.“ „Imam čitav spisak stvari koje želim učiniti.“ Zašto sam mu rekla to? 13


KH Team

Kraj koji Želim

Moje oči traže moj spisak, koji je na podu zajedno sa mojom olovkom i Hunter Airways brošurom. Mora da su pali dok sam bila zauzeta guranjem mog jezika niz njegovo grlo. Nagnuvši se, podignem ga i smestim na moje krilo – licem prema dole, naravno. Istegnuo se na svom sedištu a zatim gurnuo moju nogu svojom. Toplina je putovala od tačke koju je upravo dodirnuo, idući ravno ka mom sretnom mestu. „Dakle, drago mi je da sam mogao biti od pomoći da precrtaš tu sa liste,“ on kaže. „Ako imaš bilo šta još na toj listi – znaš, kao seks u avionskom kupatilu – onda ću definitivno biti za da ti pomognem i sa tim, takođe.“ Ne mogu si pomoći nego se nasmejati. „Dobro je znati. Hvala.“ I sada, ne mogu prestati zuriti u znak za toalete. Jebi ga. Pa, upravo sam o tome razmišljala – ili možda slično, kao da mi radi to upravo u tom toaletu. „Misliš o tome upravo sada, zar ne?“ On kaže, njegov glas ni tih, kao da je upravo pročitao moje misli. Prebacim oči na njegove. Moj dah zastane na pogled u njih. Požuda, totalna požuda. Prisili me da se fokusiram na bilo šta drugo osim te požude. „Naravno da mislim o tome. Ne možeš reći tako nešto osobi i očekivati da ne misli na to. Ali razmišljati i učiniti nisu iste stvari.“ „Ne, nisu.“ Zastane a onda kaže. „Dakle, ti i ja u toaletu?“ „Ne.“ „Nije na listi?“ Cereći se, odmahnem glavom. Ovaj tip je zabavan. I vreo. Opasna kombinacija. „Nije nikada bilo na listi.“ Kažem mu. „Šteta.“ On se zakikoće. „Prokleto jebeno šteta.“ Stjuardesa se pojavi pored nas. Pogledala je u engleskog seksi komada. „Gospodine, kapetan me je zamolio da dođem da vas proverim. Jeste li sasvim sigurni da ne želite biti u prvoj klasi? Možemo napraviti izmene.“ Zurio je u nju, čvrstog osmeha na usnama. „Ne, dobro mi je ovde.“ Bacio je pogled na mene, što me momentalno zagrejalo iznutra, a zatim pogleda nazad u nju. 14


KH Team

Kraj koji Želim

On odbija prvu klasu? Ko radi to? Ona promeni svoj stav, a oči joj prelete preko kabine. „Pa, ako ste sasvim sigurni. Ali ako se predomislite, mogu vas odmah premestiti. Ako trebate bilo šta, samo me pozovite, i ja ću vam doneti.“ „Hoću.“ – gledala sam kako njegove oči padaju na pločicu s njenim imenom – „Sarah. Hvala ti.“ Ona zastane, samo zureći u njega, a zatim kao da je došla sebi. „U redu, dobro, vratiću se da Vas proverim, gospodine.“ Vau, moć dobrog izgleda. Ne mislim da je je shvatila da sam ja tu. „Pa, pretpostavljam da bih se trebao formalno predstaviti – znaš, s obzirom da smo već delili sline. Ja sam Liam.“ Ispružio je ruku da protrese moju. Moje oči odu na njegovu veliku ruku. Činilo se čudnim da protresem njegovu ruku nakon što sam upravo imala njegov jezik u ustima, ali što da ne dođavola? Spustim ruku u njegovu. Njegova ruka je bila glatka i jaka, i progutala je moju. Sklupča duge prste oko moje ruke i stisne. Moja usta se osuše, a gaćice postaše vlažne. „Taylor,“ Kažem, moj glas je zvučao neverovatno promukao. Gotovo seksi. Veoma različit od moga. „Taylor,“ on ponovi meko. „Prelepo ime za prelepu ženu.“ Nasmejem se meko, kolutajući očima. „Glatko.“ „Mogu biti grub kada treba biti.“ Sveto ... Zapravo sam progutala slinu jer ...pa, on kako kaže te reči s engleskim naglaskom – jebeno vruće. „Pa, Taylor, sa spiskom iz Bostona...“ „Nisam ti rekla da sam iz Bostona.“ „Na letu si iz Bostona. Nazovimo to nagađanjem.“ „Pa, ti si na letu iz Bostona, ali nisi iz Bostona.“ Ne znam zašto sam tako opuštena. Ali biti ovakva s njim čini se nekako zabavnim. „Moj engleski naglasak me odaje, ha?“ on se podrugljivo nasmeje. „U redu, dakle, Taylor, sa spiskom, koja nije iz Bostona – odakle si?“ 15


KH Team

Kraj koji Želim

„Boston,“ nacerim se. Ispusti duboki smeh. Odjekivao je u mojim grudima, ostavljajući me sa toplim sjajnim osećajem. „Nasmejavaš me,“ Kaže mi. „Kažeš to kao da ne može to učiniti puno ljudi.“ Njegove oči me probodu. „Ne mogu. Ja sam težak čovek za zadovoljiti.“ Mogu zamisliti. „Pa, je li to lista?“ on potapša prstom papir na mom krilu. „Jeste.“ Skupim prste oko njega. „Mogu li ga videti?“ „Ne, ne možeš ga videti.“ Kažem, uvređena što misli da može. „Zašto ne? Šta ima tamo?“ Nagne se bliže, znatiželja je ispisana po njegovom licu. Odmakla sam se. „Ništa. To je samo lično.“ „Mislim da smo ti i ja prošli lično. Upravo si imala jezik u mojim ustima.“ „Pa? T-ti si imao svoj jezik u mojim.“ I ja sam petogodišnjakinja. Smešak preleti preko tih neverovatnih usana. „I ja sam više nego voljan da vratim svoj jezik tamo nazad. Samo reci reči.“ Zakolutam očima. „Nećeš me ponovo poljubiti.“ – zašto sam rekla to? Ja bih ga sasvim sigurno poljubila ponovo. Ponekad, bi mogla sama sebe ošamariti – „I nećeš čitati moju listu takođe.“ „U redu. Kako god ti kažeš.“ Nagnuo se unazad u svom sedištu, protežući svoje noge što je bolje mogao s ograničenim prostorom koji je imao. I ja se opustim u saznanju da smo prošli ovaj razgovor. Dok mi kopile nije maznulo spisak s krila. „Hej!“ Liam se okrene, pa sve što vidim su njegova leđa dok sam pokušavala da zgrabim svoj spisak. „Vrati mi to nazad!“ „Otići u Englesku. Poljubiti stranca. Imati puno seksa,“ njegov duboki glas tutnjao je riječi koje sam napisala. Pogledao me je preko svog ramena, usrani-cerek na njegovom licu. Ni ne trudim se vratiti spisak nazad. Koja je svrha? 16


KH Team

Kraj koji Želim

Već je video to. Kopile. Vratim se nazad u svoje sedište, moje lice se osjeća kao da ga je bacač plamena spržio. „Ti si guzica.“ Mrmljam. Okrenuo se licem prema meni, moj spisak je u njegovim rukama ali i dalje van mog dosega. „Joj, ne budi takva, Taylor, iz Bostona. Bio sam samo radoznao da ga pročitam.“ Prilično sam sigurna da je hteo da izazove kontra efekt, ali neuspešno. Zurim u njega. Idem na smrt-laserom zurenje. Ne deluje jer mi je dobacio osmeh od kog spadaju gaćice. Volela bih reći da ne utiče na mene, ali ne mogu, međutim, ne dopuštam da on zna to. „Znatiželjan? Ne verujem. Kradljivac? Da.“ On se nasmeje. „Žao mi je. Ali ne treba ti biti neugodno. To je dobar spisak.“ Pogleda nazad na moj spisak. „Imati seks sa strancem,“ on nastavi čitati. „Imati seks sa strancem na otvorenom. Znaš da ti mogu pomoći sa svim ovim, zar ne?“ Podigao je obrvu na mene. Dam mu srednjak. Nasmejao se ponovo i pogledao nazad na spisak. Zatim, stane sa smejanjem i pogleda u mene sa nečim što može samo biti opis kompletnog užasa. „Nikada nisi imala oralni seks?“ Jebi ga. Zašto sam dođavola to stavila na spisak? Zato što nisam očekivala da ga neko drugi čita. Poniženje ispunjava svaki moj deo, i moje lice počne goreti. Boreći se sa nelagodom, savijem ruke preko grudi i podignem bradu. „Pa šta ako nisam imala oralni seks? Nije da je propisan zakonom, znaš.“ „Pa, jebeno bi trebalo biti. Samo...“ On počeše svoju ruku. „Kako dođavola neko ko izgleda kao ti nije imao tipa koji će otići dole ranije? Mislio sam da će muškarci biti na kolenima, moleći te da to urade.“ „Očigledno je da nisu bili,“ ja promrmljam, okrećući oči u stranu. „Pa, moramo to ispraviti odmah,“ on kaže, odlučnost u njegovom glasu, okreće moje oči ravno nazad ka njemu. „Šta?“ ja zacvilim. 17


KH Team

Kraj koji Želim

„Učiniću da svršiš sa svojim ustima i jezikom.“ Sveta Mario, Majko Božija! „Ne idem u avionski toalet s tobom.“ Moj glas je i dalje piskav, i taj plamen sramote se preokrenuo u vrelo crvenilo. Duboko šumljenje smeha pobegne od Liama. „Veruj mi, lepotice, ne bi bilo ništa više neugodno nego da ja pokušam da odem dole u avionskom toaletu. Prvi put kada budeš imala oralni seks, trebalo bi biti jebeno neverovatno, nešto što nikada nećeš zaboraviti. Dakle, čim sletimo, ti i ja idemo ravno meni, i skinuću te golu i dati ti zadovoljstvo mojim jezikom. Satima.“ Satima? Moja unutrašnjost drhti. Ali moj glas je jasan. „Ne verujem.“ Šta? „Zašto ne?“ on se namršti. Da, Taylor, zašto ne? „Zato što ne želim ševu iz sažaljenja.“ Pomerio se u svom sedištu, okrećući se licem prema meni. „Pod jedan, nema jebene šanse da ćeš ti biti sažaljenje. I, dva, nikada nisam rekao da ću te jebati. Rekao sam da ću ti dati oralni seks.“ „Pa, ne želim oralni seks iz sažaljenja.“ „Veruj mi, neće biti ništa jadno u njemu. Samo pamet-razarajuće jebeno zadovoljstvo.“ Vruća žarnica toplote udari me ravno između nogu. Stisnem bedra jedno uz drugo. On to primeti i naceri se. Spustila sam ruku u krilo, pokrivajući moje ženske delove. „Ne idem kod tebe s tobom,“ kažem mu. „Ne znam te. Ti si stranac. Mogao bi biti serijski ubica.“ „Mogao bih. Ali nije li jebanje sa strancem na tvojoj listi?“ Uhvatio me je na ovom. „Jeste, ali ti mi ne prijaš sa tim serijski ubica sranjima.“ „Nisam serijski ubica. Obećavam.“ „Kaže serijski ubica pre nego mi prereže grkljan.“ On zabaci glavu unazad, smejući se glasno. Smeh pogura moje usnice. Njegov smeh je neverovatno zarazan. 18


KH Team

Kraj koji Želim

Zašto se toliko gnjavim da li je on serijski ubica? Pa umrla bih malo ranije. Barem bih mogla iskusiti oralno zadovoljstvo pre toga. Šalim se. Donekle. „Gde živiš?“ Pitam ga. Prestane se smejati i podigne obrvu. „Chelsea. To je u Londonu.“ Chelsea... lepo područje. Vagala sam njegovu ponudu na trenutak. Mogu li stvarno učiniti to? Pa, nemaš baš puno vremena za živeti, i nije da baš imaš red muškaraca koji ti nude da urade to. „U redu.“ Kažem. „U redu?“ on ponovi. Zvučao je pomalo iznenađen, što je čudno, s obzirom da je ovaj tip visoki nivo samouverenosti. „Ićiću s tobom do tvog stana, tako da možeš... pa, možeš.“ – Pokažem rukom na njegovo lice a zatim na moje međunožje... „uraditi to.“ Ozbiljno, šta nije u redu sa mnom? Vreli osmeh raširi se preko njegovih predivnih usana. „Drago mi je čuti to.“ Vrati mi nazad moj spisak. Uzmem ga, savijem i stavim ga zajedno sa olovkom nazad u moju torbu. Oh moj Bože. Ne mogu da verujem da sam se upravo složila da odem i seksam se sa njim – pa ne seksam. Oralni seks. Oh koga ja zavaravam? Totalno ću završiti seksajući se s njim. Ako je nudio, ja ću uzeti. Kada imate tako malo vremena kao što ga ja imam, razmišljanje o ispravnom i pogrešnom seksualnom bontonu očito leti kroz prozor. Nisam tačno sigurna šta da sada učinim. Ja sam previše uzbuđena i nervozna u vezi toga šta će se desiti kada sletimo. Bože, šest sati sedenja pored njega, znajući šta će mi učiniti uskoro... Ne znam kako ću da razgovaram s njim ili ga pogledam u usta, bez zamišljanja gde će biti za tih šest sati. Na meni – tu će te seksi-kao-greh usne biti. Moram se suzdržati da ne cičim od uzbuđenja. Podignem Hunter Airways brošuru, koja je i dalje u mom krilu, prekrstim noge i otvorim je samo da bih imala šta raditi. 19


KH Team

Kraj koji Želim

I prva stvar koju vidim je Liam. Doslovno. Tu je slika njega u časopisu. „Hej, tu je slika tebe...“ Reči umru na mom jeziku kada sam pogledala u predgovor. Sveto sranje. „Ti si Liam Hunter?“ Moj sopstveni glas je kao tupi udarac u mojoj glavi. „Kao, vlasnik Hunter Airways? I bilion drugih kompanija.“ Zurila sam u njega. On je zurio u mene. Zatim, njegove usne se dignu u uglu. „Pa, ne posedujem bilion kompanija. Ali, da. Ja sam Liam Hunter.“ „Oh Bože.“ Ja zajecam, pokrivajući lice rukama. „Poljupcem-sam-napala lika koji poseduje ovaj avion.“ Čula sam Liamov duboki kikot, a zatim on povuče moje ruke s lica, prisiljavajući me da pogledam u njegovo lice. „Nije velika stvar.“ „I te kako je velika stvar. Poljupcem-sam-napala Liama Huntera,“ Ponovim, stenjući ponovo. „Moraš prestati tako stenjati jer me jebeno napaljuješ time.“ Pomerio se u sedištu, i ja sam pratila njegovo zurenje dole do njegovih prepona. Oh. Oh, vau. Totalno ima jako tvrd. Dala sam Liamu Hunteru jedan tvrdi. „Da, jesi.“ Moje oči polete do njegovih. „Jesam li... jesam li to rekla na glas?“ „Jesi.“ „Oh jebi ga,“ ja zastenjem. „Zaboga, ponovo zastenji tako, i idem dole na tebe ovde i sada. Jebe mi se ko će da vidi,“ on kaže prigušenim glasom. Moje oči iskoče iz glave. „Ne možeš to učiniti!“ ja prošapućem nazad, šokirano. 20


KH Team

Kraj koji Želim

On se spusti pogledom da smo u nivou. „Posedujem avion. Mogu učiniti koji god kurac želim.“ U redu onda. „I samo da znaš, tvoje ljubljenje je najseksi stvar koja mi se ikada dogodila.“ Još sam uvjek drhtava radi njegovog ranijeg komentara, ali sam uspela da mu dobacim pogled. „Pretpostavljam da ne izlaziš puno onda.“ „Oh, izlazim jako puno.“ Dobacio mi je pogled koji je rekao da Liam Hunter izlazi na redovnoj osnovi. Zatim mi je nešto palo na pamet. „Hej, zašto sediš u ekonomskoj klasi? Ti si vlasnik aviona. Trebao bi sedeti u prvoj klasi. Ili na tronu nečega. U svakom slučaju, zar nemaš svoj avion da bi leteo po celom svetu?“ „Imam svoj avion, ali je u Londonu. I da sam seo u prvu klasu, onda ne bih sedeo pored tebe, i ne bih dobio taj neverovatni poljubac. I ti i ja ne bi išli kod mene istog trenutka kada sletimo, tako da te mogu dovesti do svršavanja.“ Istina. Ali ipak... „Da ja posjedujem ovaj avion, sedela bih u prvoj klasi.“ „Prva klasa me ne zanima. Ti, s druge strane... ti me mnogo zanimaš.“ I on mene zanima, mnogo. Pogotovo njegov jezik i vruće telo. „I ostavljam prvu klasu za mušterije koje su ga platile. Takođe, zašto bih želeo da se prebacim kad prva klasa sedi odmah do mene?“ Borila sam se s osmehom. „Tvoje rečenice za pokupiti komade su užasne. Je li ti iko ikada to rekao?“ Dao mi je lažno-uvređeni pogled. „Nisam imao nikakvih pritužbi ranije.“ „Ne mislim da nisu išle na tvoje rečenice za pokupiti komade. I ne mislim ni na tvoj novac, takođe.“ „Misliš na moj veliki kurac?“ on otegne. Nasmejem se. Tako je pun samopouzdanja... i iskreno, to me napaljuje uveliko. „Pretpostavljam da ću znati odgovor kasnije,“ kažem meko. „Da, hoćeš.“ Sveto... drhtanje. 21


KH Team

Kraj koji Želim

Zatim mi je nešto palo na pamet. „Koliko imaš godina?“ pitam ga. Znam zasigurno da mora da je stariji od mene, ali ne izgleda tako star. „Zašto?“ pogledao me je sumnjičavo. „Samo se pitam.“ „Imam trideset dve. Tvoj red.“ Wow. On je deset godina stariji od mene. Koliko vrelo je to? Ali možda neće biti vrelo njemu da sam ja toliko mlađa. „Ne znam trebam li ti reći...“ zagrizem svoju donju usnicu. „Možda se predomisliš ako kažem.“ Njegov izraz se zamrzne. „Nije ti sedamnaest, zar ne?“ „Jebi ga ne.“ Nasmejem se. „Imam dvadeset dve.“ „Hvala jebeno na tome.“ On izdahne, njegovo lice se opusti. „Ti si deset godina stariji od mene, ipak. Stariji čovek. Kao seksi sugar daddy.“ On uguši zvuk. „Imam trideset dve, ne pedeset dve. I nazovi me sugar daddy ponovo, i ukidam oralni poziv.“ Smejem se. Za stvarno. To je glasno i sretno, i osećam se živo. Ne mogu se setiti zadnji put kada sam se smejala ovako. Bilo je to pre nego je moja porodica umrla. Ali on je učinio to. Nasmejao me je, i učinio je da se stalno smejem. I učiniće još mnogo toga više – sa njegovim jezikom na najitimnijem delu mene. Oh Bože, ne mogu dočekati. Idem u stan Liama Hunter'a da bi imali seks. Liam Hunter, bilionerski biznismen, koji poseduje avione, kreditne kartice i finansijske kompanije, hotele – sranje, ja čak odsedam u jednom od njegovih hotela. – i toliko drugih stvari da ih se čak ne mogu ni setiti. I stariji je od mene, što je tako neverovatno seksi, jer mora da je jako iskusan u seksu. Ovo će da bude zadivljujuće. Biću izjebana jezikom od strane Liama Huntera, i ne mogu dočekati. Bog blagoslovio Englesku. 22


KH Team

Kraj koji Želim

Poglavlje 3 Sedam i trideset je uveče kada smo sleteli u London. U Engleskoj sam. Ne mogu verovati da sam zapravo ovde. Izvukla sam torbu ispod sedišta ispred mene i obesila je preko ramena dok sam čekala da Liam dokuči svoju torbu i sako iz pregrade iznad glave. Stojeći na prolazu, pustio me je da idem prva. Mogu ga osetiti na leđima dok smo izlazili iz aviona sa drugim putnicima. Kada smo iskoračili iz aviona na pistu, tip u aerodromskom sakou je čekao tamo. Prišao je Liamu. „Gospodine Hunter, ako bi pošli ovuda, molim vas, odvešću vas do kontrole pasoša.“ „Imaš nekog ko će te provesti kroz kontrolu pasoša?“ Pitam Liama. „Oni otvore poseban deo za mene.“ Izgledao je zapravo pomalo posramljen dok mi je to govorio. „Pa, mi obični smrtnici moramo se postrojiti.“ Ja se nasmešim. „Pa, vidimo se na drugoj strani.“ Pitam se hoću li ga videti na drugoj strani? Nije spominjao to da idemo do njega od kako je to spomenuo prvi put. „Ne, nećeš jer ti ideš sa mnom.“ Uhvatio me za ruku i počeo voditi, prateći uniformisanog momka. Ušli smo u kontrolu pasoša i prošli ravno do pasoš štanda. „Siobhan će se pobrinuti za vas, gospodine Hunter,“ uniformisani tip kaže, stajući pored štanda. Mogu videti druge putnike, koji su počeli da škilje, zureći u nas preko prostorije. Da sam bila oni, mrzela bih nas trenutno. „Mogu li dobiti vaše pasoše, molim vas? Siobhan kaže sa blistavim osmehom, njene oči su fokusirane na Liamu. „Dame prvo.“ Liam pokaže ka meni. Krećem se napred, i predam Sibohan moj pasoš. „Prvi put u Engleskoj?“ Siobhan me pita. „Jeste.“ Nasmejem se. 23


KH Team

Kraj koji Želim

„Pa, uživajte u boravku,“ ona kaže, pružajući mi moj pasoš nazad. Liam preda svoj njoj, a onda osetim kako njegove grudi pritiskaju moja leđa. „Shaw,“ on kaže, gledajući preko mog ramena u moj pasoš. „To je moje prezime.“ Vratim pasoš u torbu. „Dobro došli kući, gospodine Hunter.“ Sibohan preda Liamu njegov pasoš, dajući mu još jedan blistavi osmeh. „Moj prtljag?“ on je pita. „Već pokupljen i sa vašim vozačem.“ „Hvala vam.“ Uzeo je moju ruku ponovo i počeo me voditi dalje od kontrole pasoša i u suprotnom smeru od trake sa prtljagom. Povučem ga da stane. „Ti možda imaš svoj prtljag, veliki šefovski čoveče, ali ja moram da odem uzeti moj.“ „Već pokupljen i u mom automobilu. Rekao sam im da uzmu i tvoj takođe.“ „A kako si znao koji je prtljag moj?“ Njegove obrve se spoje. „Jer ja sam vlasnik aviokompanije. Tvoj broj sedišta je u sistemu – mom sistemu – koji je povezan s tvojim prtljagom na kontrolnoj tački. Rekao sam mom osoblju da uzme tvoj prtljag, i učinili su to.“ Stavila sam slobodnu ruku na kuk, moja glava je nagnuta na stranu, oči procenjivačke. „Da li svi rade ono što ti kažeš?“ Taj pogled koji mi je dao... Osetila sam da je stigao sve do mojih nožnih prstiju, samo zastajući usput da obrati ekstra pažnju na moju vaginu. Zakorači bliže, tako blizu da sam mogla osetiti njegovu toplinu kroz odeću. I Bože, visok je. Nadvisuje me jako. Morala sam nagnuti glavu unazad da ga pogledam. „Da, svi rade ono što ja kažem.“ Njegov ton glasa je nizak i seksi. „Ali imam osećaj da ćeš ti biti izuzetak od tog pravila.“ „I bio bi u pravu u vezi toga.“ „Stvar je u tome... on nagne lice bliže, njegov topli dah prelazi preko mojih usana . „Ja možda volim kontrolu i stvarno mi se sviđaju ljudi koji rade ono što im kažem, ali volim izazov čak i više. Pa, neka jebeno igra krene.“ Zatim, pljusne me po dupetu i ode, ostavljajući me da stojim onde sa ustima širom otvorenim. 24


KH Team

Kraj koji Želim

Drski kurvin sin. I to je tako jebeno vruće. „Nameravaš li da stojiš tu celi dan, Boston?“ on pozove preko ramena. „Ili dolaziš?“ Dolazim? Definitivno. I... Boston? Izgleda da imam novi nadimak. Počnem hodati, i ubrzam, dostignuvši ga. Liam gurne vrata, ulazeći u ulazno područije. Zgrabi moju ruku ponovo, i povede me prema momku koji je očigledno čekao njega. „Paul, ovo je Taylor Shaw iz Bostona. Boston, ovo je Paul, moj vozač.“ „Drago mi je što sam te upoznala.“ Ja se nasmešim na njega. „Takođe. Automobil je ispred, gospodine,“ on kaže Liamu. Liam i ja smo pratili Paula van. Vazduh je hladan, i ja zadrhtim. Liam omota ruku oko mene. Pratili smo Paula do blještavog crnog Mercedesa. Paul otvori zadnja vrata. Liam me propusti prvu a zatim sedne pored mene. Stavila sam pojas. Paul uđe i upali motor. „Pa, gde idemo?“ Pitam dok nas je Paul izvlačio iz aerodromske gužve. „Moj stan... ako i dalje želiš?“ Okrenem se prema njemu i pronađem ga bližeg nego što sam očekivala. Bože, predivan je. zaista ga želim ponovo poljubiti. Nismo se poljubili od onog prvog puta kada sam ga iznenada poljubila. „Želim,“ kažem tiho. Njegove oči potamne, a pogled u njima učini da se nešto u meni stisne. Poklopio je moj obraz sa svojom rukom, milujući svojim prstom preko mojih usana. Za trenutak, mislila sam da će me poljubiti, ali nije. Samo se nagnuo nazad i stavio svoju ruku oko mene. Priljubim se uz njegovo toplo, čvrsto telo i zatvorim oči. Trebala bi gledati London pošto je ovo prvi put da ga vidim, ali Liamovo telo je tako pozivajuće. Izgleda da sam zaspala, jer Liam me nežno protresao da se probudim. „Stigli smo,“ kaže. Trepnem otvarajući oči i vidim da je zurio nazad u mene. „Hej.“ Nasmešim se. 25


KH Team

Kraj koji Želim

„Hej.“ Nasmeši se nazad. „Stigli smo kod mene.“ „Oh, tačno.“ Uspravim se. Grabeći moju torbu, obesim je na rame. Liam izađe iz automobila a zatim ispruži ruku prema meni. Uzmem njegovu ruku, a on mi pomogne da izađem iz automobila. „Moram da uzmem svoj kofer.“ Pokažem prema prtljažniku automobila. „Paul će ga doneti gore za tebe.“ Sa mojom rukom i dalje u njegovoj, Liam me povede u fensi zgradu. „Dobro veče, gospodine Hunter,“ momak iza pulta nas pozdravi. „Veče, John.“ Liam podigne ruku. Stali smo u podnožju lifta, i Liam stitne dugme. Vrata se otvore smesta, i pratim ga unutra. Stisnuo je dugme označeno Penthouse a zatim unese kod u tastaturu. Vrata se zatvore, i sami smo. I tada me udari da sam tu, sama s njim, i da ćemo sasvim sigurno imati seks – ili, barem, imati oralni seks. Moje telo počne vibrirati od nervoze i uzbuđenja. Ne mogu verovati da će se ovo zapravo desiti. Ja sam u Engleskoj, u liftu sa najseksi tipom kog sam ikada srela, kog znam tačno sedam sati, i idem u njegov stan da učestvujem u rundi oralnog seksa. Engleska je neverovatna. „Jesi li nervozna?“ Liam kaže pored mene, njegov glas je zvučao nisko i duboko u tišini. Bacim pogled na njega. „Jesam malo nervozna.“ Priznam. „Nemoj biti.“ On očeše svoje zglobove preko mog obraza, šaljući drhtaj da juri kroz mene. Dizalo se zaustavi. Mi izađemo, i ja pratim Liama do njegovih prednjih vrata. Otvori tastaturu i kodom otključa vrata, i onda čujem kako brava klikne otvarajući se. „Zar vi nemate ključeve u Engleskoj?“ Naceri se na mene a onda otvori vrata širom, puštajući me da uđem prva. Zakoračim u njegov stan. Wow. Veliki i otmen. Ali ne dobijam šansu da kako treba pogledam uokolo jer Liam zatvori vrata, i onda sam povučena unatrag i prislonjena na njih. Njegova usta su na mojim u deliću sekunde kasnije. 26


KH Team

Kraj koji Želim

On me ljubi. I osećaj je neverovatan. On je neverovatan. Moja torba sklizne s mog ramena, ali jedva registrujem da udara od pod jer sam previše uhvaćena u to s njim, uhvaćena sam u poljupcu. Njegove ruke su u mojoj kosi, njegov jezik je u mojim ustim. „Čekao sam dugih sedam jebenih sati da okusim ta usta ponovo,“ grmeo je uz moje usne. „Još su i bolje nego što se sećam.“ Zatim me ponovo ljubi. Jako, više intenzivno. I to je super. Obavijem ruke oko njegovog vrata, moji prsti klize u njegovu kosu. Mekša je nego što sam očekivala. Liamove ruke napuste moju kosu i pomere se dole na moje telo. Pronalazi moje dupe, zgrabi ga i podigne me. Moje noge se penju oko njegovog struka. I, sada, njegova impresivna erekcija pritiska se tačno uz moj bolni klitoris. Samo je naša glupa odeća na putu. Želim više. Želim sve od njega. Čuje se jako kucanje na vratima iza mene, uplašivši me do smrti. „Isise Hriste!“ ja poskočim. Liam se zakikoće. Njegova usta su još uz moja, njegove usne češu preko mojih dok on progovara. „To je Paul sa našim prtljagom.“ „Pretpostavljam da treba da uđe?“ Zurila sam u njegove oči. „Da.“ To je sve što je rekao, ali nije se pomerio. Ni ja se ne želim pomeriti, ali ne možemo ostaviti Paula van celu noć. „U redu, pa, ti pusti Paula unutra, a ja se idem osvežiti.“ Uz malo oklevanja, primetim, on me spusti na noge. „Boston, kupatilo je niz hodnik, druga vrata s leve strane.“ On mi kaže. Skinem cipele, ne želeći hodati preko njegovog lepog drvenog poda u njima, a zatim podignem svoju torbu sa poda. Vešajući torbu na rame, krenem bosa preko dnevne sobe i dole niz hodnik do kupatila, moje noge su drhtave svo vreme. Uđem u plišano kupatilo i zaključam vrata iza sebe. Stavim torbu na pult i zurim u sebe u ogledalu. 27


KH Team

Kraj koji Želim

Moja kosa je sva čupava od Liamovih ruku koje su bile u njoj, a moji obrazi su rumeni. Mehurići smeha rastu u meni, i moram prekriti rukom svoja usta da prigušim buku. Ne mogu verovati da sam ovde, da radim ovo. Ludo, ali neverovatno. Pa, htela sam živeti pre nego umrem. Učiniti one stvari koje su na mom spisku. Večeras je početak toga. Osetila sam tutnjavu kako dolazi pre nego je udarila. Trebala sam to očekivati. Svo to putovanje, bilo je neizbežno. Bol me udari jako. Uhvatim glavu rukama, plačući. Morala sam ugristi usne da se zaustavim da ne budem previše glasna. Ne želim da Liam čuje. Čini se kao da mi se glava rascepi otvarajući se. Zatim udari mučnina. Uspela sam stići do wc školjke na vreme pre nego sam povratila sadržaj mog stomaka. Rukama na rubu wc školjke, odmarala sam glavu na njima, moleći se da bol ubrzo prestane. Molim te, prestani. Molim te, prestani. Ali ovo je cena koju moram platiti za sve što sam učinila. Cena koju plaćam da bih bila u stanju umrijeti. Čim sam bila u stanju da stojim, ustala sam i uzela tablete protiv bolova iz torbe. Istresem dve van i progutam ih s vodom iz slavine. Znojna sam, i imam dah od povraćanja. Sjajno. Zgrabim moju putničku četkicu za zube i pastu, i operem zube. Zatim, odlučim da se na brzinu istuširam. Vežući kosu nazad u konjski rep, tako da je ne pokvasim, odvrnem tuš i operem telo, koristeći gel za tuširanje koji je bio tamo. Tuš mi je pomogao da se osećam puno bolje. Zgrabim peškir sa police i osušim se. Izvučem odeću koju sam spakovala u torbu – čiste gaćice, grudnjak, pantalone i topić – i obučem ih. 28


KH Team

Kraj koji Želim

Nije baš odeća za zavođenje, ali blago je bolje nego yoga pantalone i majica koju sam nosila. Odlučim da ostavim kosu u konjskom repu. Stavim moju prljavu odeću u torbu, obesim je preko ramena i izađem iz kupaonice, idući nazad ka Liamu u dnevnu sobu. On nije tamo, ali moj kofer jeste. Stajao je pored ulaznih vrata. „Liam?“ pozovem ga. „U kuhinji sam.“ Nemajući pojma gdje je kuhinja, krenem u smeru odakle sam čula da glas dolazi. Lako sam pronašla kuhinju. Stvarno je lepa sa sjajnim ormarima i radnim površinama. Liam je tamo, okrenut leđima meni, stojeći pored peći, noseći majicu i šorc za trčanje. Njegova kosa izgleda vlažna. Mora da se i on tuširao, takođe. „Istuširala sam se,“ kažem mu. „Osećala sam se odvratno nakon leta. Nadam se da je to u redu.“ On se nasmeši na mene preko ramena. „Nema problema. Mislio sam da bi mogla biti gladna, pa sam napravio jelo – izmešana piletina. Nisi vegetarijanac, zar ne?“ On kuva. „Ne.“ Nasmejem se. Nisam zapravo gladna nakon glavobolje i povraćanja, ali on se namučio, i ne želim da ispadnem nepristojna. „Sedi.“ On pokaže prema baru za doručak. Hodam do tamo i sednem na jednu od stolica. Gledala sam Liama kako sipa piletinu u dve činije. Doneo ih je do mene, stavljajući jednu ispred mene. Zatim, uzme dve viljuške i preda jednu meni. „Ovo izgleda zaista dobro,“ kažem mu. I jeste. Mirisalo je dobro, takođe. Moj stomak zatutnji u znak zahvalnosti, što me iznenadilo, jer sam se obično borila da jedem nakon što bih imala napade. „Želiš li nešto popiti?“ Liam me pita. „Voda bi bila odlična.“ On odlazi do frižidera i donese dvoje boce vode. Sedajući pored mene i preda mi bocu vode. 29


KH Team

Kraj koji Želim

„Hvala ti.“ Odvrnem poklopac i napijem se. Spustim bucu dole i počnem jesti. „Ovo je stvarno dobro.“ Kažem mu usta punih hrane. „Drago mi je da ti se sviđa.“ On se nasmeje na mene. „Voliš da kuvaš?“ „Volim.“ On klimne. „Samo nemam puno vremena da to radim.“ „Trebao bi napraviti više vremena. Stvarno si dobar.“ „Voleo bih da mogu, ali posao ima prednost. Teško mi je to delegirati. Pa, kuvanje, kao i sve drugo, se odlaže po strani.“ „Ali nađeš vremena da pokupiš nepoznatu ženu u avionu i dovedeš je u svoj stan?“ Ja podignem obrve, smešeći se. „Oh, uvek nađem vremena da učinim to, pogotovo kada su te nepoznate žene zgodne kao ti.“ Vrući ton u njegovom glasu ostavi me da se migoljim u stolici. Završili smo jelo, i pomažem Liamu da počisti. Samo sam pogurala zadnje suđe u mašinu za suđe, kada sam osetila da dolazi iza mene, njegove ruke povlače ka sebi moje kukove. Moje srce zastane a onda poskoči, a moj puls počne da raste. Okrenem se i pogledam ga preko mog ramena. Naše oči se povežu, vazduh iznenada postane veoma zgusnut između nas. Ispravim se. Liam me okrene da sam mu licem u lice. Njegova ruka se podigne do mog konjskog repa. Povuče vezicu i provuče svoje prste kroz moju kosu. „Jesmo li završili sa razgovorima i šalama?“ on pita, tiho. Ja prevučem jezik preko donje usnice, voleći način kako njegove oči iskre na taj pokret. „Da, završili smo.“ „Dobro, jer te želim u mom krevetu. Sada.“ Zgrabio je moje dupe i podigao me s poda, a moje noge se omotaju oko njegovih kukova. Zarobio je moja usta u vrelom poljupcu dok je počinjao da hoda kroz njegov stan. Nosio me u svoju zamračenu spavaću sobu i spustio me na svoj izuzetno veliki krevet. „Ovo je veliki krevet,“ ja prokomentarišem. „Jeste, i nateraću te da svršiš na svakom njegovom centimetru.“ Sveto sranje. Liam posegne, zakačivši svoje prste u pojas mojih pantalona. 30


KH Team

Kraj koji Želim

Svuče ih niz moje noge, bacajući ih na pod. Moje gaćice su sledeće koje idu. Moje noge počnu drhtati, moj stomak se okretao, u isčekivanju onoga što će se desiti. Liamova ruka ide prema preponama, i on prekrije svoj kurac kroz pantalone dok je zurio dole u mene. Tako, tako seksi. „Boston, ja ću da te ližem tako dobro, i učinim da svršiš tako jebeno jako da ćeš me moliti da te jebem.“ Prilično sam sigurna da je u pravu. Već sam blizu da molim, a nije me još ni dotakao. On će da ide dole na meni. Čovek koji izgleda kao on će da uzme moju oralnu nevinost. Pošaljem tihu molitvu. Hvala ti, Bože. Znam da to ne zaslužujem, ali hvala ti. „Skini svoj top.“ Njegov glas je komandujući i pošalje me u pripravnost. Žurim da ga skinem, uklanjajući i moj grudnjak takođe. Bacam ih na pod. Njegove oči su zakačene za moje grudi kada kaže, „Raširi noge.“ Bože, on je dominantan, i to je neverovatno seksi. Radeći kako je rekao, razdvojim noge. „Šire.“ Raširim ih jako, a čak ni ne osećam sram. Samo spremnost. Tako veoma veoma spremna da ovaj deo počne. Liam se nagne napred. Klizeći rukama ispod mojih bedara, povuče me dole na krevet dok moje dupe nije bilo na rubu. Spustio se na kolena. Ne mogu da skinem oči s njega. Ovo će se zaista dogoditi. „Vlažna si za mene.“ To nije pitanje. Očito sam mokra – kapam, u stvari. „Tako si jebeno vrela,“ on mi kaže dok je prevlačio prstima kroz moje nabore, učinivši da zadrhtim. Zatim, stavi te prste u svoja usta i usisa mene s njih. To je najseksi stvar koju sam ikada videla. „Jesi li spremna da imaš razarajući orgazam, Boston?“ Zurim u njega, zanemela. Moje srce udara kao da će iskočiti iz grudi. 31


KH Team

Kraj koji Želim

On je prelep. I on kleči tamo, između mojih nogu, želeći da me zadovolji. Pronalazeći glas, prošapućem. „Daj sve od sebe.“ Njegove usne se podignu u uglovima. „Veruj mi kad kažem, biće najbolji. Najbolji koji ćeš ikada imati.“ Zatim, on se nagne napred i stavi svoja usta na mene. I sve drugo prestane postojati. „Oh moj Bože.“ Moja glava padne unazad na krevet, a moji prsti uhvate jorgan koji je prekrivao krevet. Liam liže put do mog centra. Moje telo se naježi, a moji prsti saviju. Nikada neću osetiti ništa tako. Nema reči da opišu kako neverovatan je ovo osećaj. Sve misli i osećaji su se suzili na to malo mesto na mom telu i ono što je Liamov vešti jezik radio tome upravo sada. Celi svet bi mogao goreti, i ne bi me bilo briga. Samo trebam ovo... njega. Osećaj njegovog jezika kako prelazi preko mog klitorisa sa tim zadirkujućim, izluđujućim pokretima... je mučenje, ali najbolja vrsta mučenja. Želim to i još više od toga. Moje telo gori u groznici. Osećam se kao da ću izaći iz svoje kože. Zatim, on gurne prst u mene, i skoro sagorim. „Liam!“ ja viknem, moje ruke napuštaju krevet da zgrabe njegovu kosu. Počeo je ulaziti prstima dok je lizao moj klitoris, a to je neverovatno i intenzino i jednostavno sve. Moji kukovi se počnu pomerati svojom voljom, u skladu s njegovim, i mogu osetiti orgazam kako se gradi do epskih razmera. „Tako je, dušo. Jebi moja usta,“ on grmi uz mene, vibracije njegovog glasa guraju me dalje preko ruba. Tako, da i jesam. Nastavila sam besramno trljati svoju pičkicu uz njegova usta. Zatim, on sisa moj klitoris, njegovi zubi okrznu preko njega. Prilično sam sigurna da levitiram na krevetu, a zatim sam svršavala. I svršavala sam jače nego ikada u svom životu. Vrištala sam Bogu i Liamu i možda čak rekla da je Liam Bog. 32


KH Team

Kraj koji Želim

Ali i jeste. On je bog oralnog seksa. Ozbiljno, to je čista ekstaza. Svaki moj mišić iskorišten je na najukusniji način dok je toplota se širila kroz moje telo, i nisam želela da ikada završi. Ali, kao i sve stvari u životu, moralo se završiti. Moje telo padne opušteno na krevet. Osećam kako Liam ljubi svoj put uz moje telo, ali ne mogu se pomeriti. Previše sam opuštena. Zaustavio se na mojim grudima, obraćajući pažnju na moje bradavice. Klizila sam prstima u njegovu kosu, podižući njegovu glavu tako da gleda u mene. „To je bilo...“ „Neverovatno. Zapanjujuće. Van ovog sveta.“ On se naceri. „Sve te stvari i više. Hvala ti.“ Njegove obrve se skupe. „Ne moraš mi zahvaljivati.“ „Znam, ali jesam. Veliko, veliko hvala.“ On se zakikoće. Dovučem glavu uz njegovu, nežno ga ljubeći. Poljubac se brzo pretvori u vrući. On je i dalje obučen između mojih nogu, a trebam ga golog. Sada. „Reci mi da te mogu jebati,“ on kaže, dišući teško u moja usta. „Mislila sam da je to već dato.“ Nasmejem se uz njegove usne. Ispravljajući se na kolena, Liam posegne nazad i povuče majicu preko glave. Oboje krenemo na njegove pantalone u isto vrijeme. Liam pobedi i skida ih. Posegne u noćni ormarić i uzme kondom iz fioke. Gledala sam dok je kotrljao kondom na njegovu impresivnu dužinu. Kada je u potpunosti prekrio, podigne oči na mene. Liznem svoje usnice. Njegov izraz lica potamni. Rastavim svoje noge. On je iznad mene u sekundi sa svojim ustima nazad na mojim, ljubeći me kao da mu život zavisi o tome. „Želeo sam uraditi ovo od trenutka kada si me poljubila u avionu.“ Zatim, gurne svoj kurac celom dužinom u mene. 33


KH Team

Kraj koji Želim

„Oh moj Bože!“ ja viknem. Umirio se u meni. Moje telo se prilagodi njegovoj veličini kada je utisnuo svoj nos uz moj i počeo da zuri u moje oči. „Osećam te tako jebeno dobro. Čak i bolje nego što sam zamišljao.“ Njegov dah je šapat iznad mojih usana. Mogu osetiti njegovo srce kako udara uz moje dok je njegov kurac zagnjuren duboko u meni. Omotam noge oko njega, moje ruke klize gore u njegovu kosu. „Jebi me, Liam. Sada.“ Njegove oči iskre, i on zareži. Pokrio je moje usne poljupcem, i počne me jebati. Njegovi pokreti brzo postanu intenzivni. Jebe me tako jako da pomeramo krevet sa svakim potiskom koji mi daje. Liamova ruka ode pod moje dupe, dižući i naginjući me. Izvukao je kurac do samog vrha i zabio se natrag. Udario je tako duboko u meni da vrištim. Njegova usta su na mom vratu, ljubeći, a onda osjetim njegov jezik kako prelazi preko školjke moga uha, izluđujući me. Njegov poljubac nađe svoj put nazad do mojih usta, i ja okrećem glavu da sretnem njegove usne, potrebno mi je da ga poljubim više nego što mi je potrebno da dišem trenutno. Njegov jezik klizi duž mog, jebući moja usta temeljito kao i njegov kurac kako jebe mene. Liam stenje, i to zvuči kao čisto zadovoljstvo. To šalje uzbuđenje kroz mene, dok sam shvatala da utičem na njega na ovaj način. „Reci mi da si blizu, dušo, jer ne mogu se duže suzdržavati. Želim da potraje, ali si tako jebeno vrela, i čekao sam predugo da te jebem.“ Blizu sam ali znajući koliko mu je potrebno da svrši, odlučim da pomognem u procesu. Posegnem rukom između nas i počnem trljati moj klitoris s prstima. Liam je zurio dolje u moju ruku. „Jebi ga, da. To je to, dodiruj se.“ Njegove oči vrate se na moje. One su potpuno tamne od požude. „Tako si jebeno lepa, Taylor.“ On misli da sam lepa? 34


KH Team

Kraj koji Želim

Počeo me ponovo jebati sa sporim, razvučenim pokretima dok sam ja nastavila da trljam moj klitoris. Moj drugi orgazam udara me jednako jako kao i prvi, i svršavam kao raketa. „Liam!“ vrisnem, moja ruka stišće čvrsto njegovu, nokti kopaju u nju, dok sam jahala na mom orgazmu. „Isuse! Jebi ga! Ja... jebeno...svršavam,“ on stenje. Uzimajući ponovo moja usta, poljubio me kroz njegov orgazam, moje sopstveno telo još uvek je drhtalo od naknadnih udara. A on je nastavio ljubiti me, dugo nakon što je svršio, i sviđa mi se to puno. Seks je bio van-ovog-sveta, ali jednako volim i ljubiti ga. Nikada nisam bila ljubljena na način na koji Liam me ljubi – tako neverovatno temeljito. Kao da poljubac nije samo preteča seksu. Ljubio me zato što on to želi. „To je bilo jebeno neverovatno,“ on kaže, sklanjajući moju kosu s čela. „Da sam znao da će biti tako dobro, ne bih čekao zadnjih sedam sati. Sasvim sigurno bih insistirao na jebanju u avionskom kupatilu.“ Pljusnem njegovo dupe, i on se zakikoće. Poljubi moje usne zadnji put, i kaže, „Idem se samo rešiti kondoma.“ Ustao je sa mene, i osjetila sam gubitak istog momenta. Iznenadilo me koliko puno. Gledala sam njegovo seksi golo dupe kao ide u kupatilo. Čula sam vodu kako teče, a zatim se on pojavi nekoliko sekundi kasnije. On se penje nazad na krevet. Dobavlja pokrivač sa dna kreveta, i pokrije nas s njim. Smestio je poljubac na moja prsa između grudi. Prekrio je jednu svojom rukom, provlačeći svoje prste preko moje bradavice, učinivši da drhtim. „Imaš zaista sjajne sise.“ Smejem se. On pogleda gore u mene, tamne trepavice hlade dok on trepće. „Šta?“ „Ništa.“ Nasmejem se. „Ti si samo drugačiji. Ni nalik tipovima koje sam srela ranije.“ On se široko nasmeje. „A ti, Boston, nisi ni nalik drugim ženama koje sam ranije sretao.“ Uzimam to kao kompliment, jer kladim se da je upoznao puno žena. 35


KH Team

Kraj koji Želim

Liam se podigne i meko me poljubi u usne. Zatim, uzme me u svoje naručje. Spustim glavu na njegove grudi, slušajući stabilne otkucaje njegovog srca. „Zaista mi je drago da je moj sastanak danas otkazan.“ Bacim pogled na njega. „Nisi trebao da budeš na tom letu?“ „Ne, trebao sam da letim sutra, ali sastanak koji sam trebao da imam danas je otkazan, pa sam odlučio da odletim nazad. I zaista mi je jebeno drago da jesam.“ „I meni je drago da jesi, takođe. Izgleda da je naš susret suđen da se desi.“ Liam je zurio u mene dugi trenutak, a zatim nežno utisne svoje usne na moje čelo. Spustila sam glavu nazad dole na njegove grudi, provlačeći prste kroz dlake na prsima. Nije prošlo dugo pre nego što sam čula ujednačeno disanje, i shvatila da je zaspao. Ne želim da prekoračim moju dobrodošlicu, i želim da ovaj trenutak bude ono što je trebao da bude – jednokratna stvar sa strancom. Samo Liama ne doživljavam kao stranca više. Pokupim moju odeću u tami. Ali ne mogu pronaći moje gaćice. Ne želeći ga probuditi, odustanem od gaćica, i brzo se obučem u hodniku. Zatim, odem do kuhinje i uzmem moju torbu. Moje cipele su i dalje pored vrata, pa ih obujem, zgrabim moj kofer, i izađem iz njegovog stana. Odem liftom dole. Noćni čuvar je i dalje za stolom, pa ga zamolim da mi pozove taksi. Taksi se pojavi pet minuta kasnije. Tasista stavi moj kofer u prtljažnik. Ja sednem pozadi. „Hunter Hotel,“ kažem mu. Bacim zadnji pogled na Liamovu zgradu, dodirujući rukom usne. Nasmešim se na trenutak koji mi je upravo dao, ali osećam trunke tuge jer ga neću videti ponovo.

36


KH Team

Kraj koji Želim

Poglavlje 4 Prubudio me zvuk zvona telefona. Stvarno jebeno glasan. Trebao mi je trenutak da shvatim da je to telefon u hotelskoj sobi. Ispruživši ruku, zgrabim slušalicu sa noćnog ormarića pored kreveta. „Halo?“ Moj glas je zvučao grubo. Nisam baš puno spavala sinoć. Nisam mogla prestati misliti o Liamu. O seksu koji sam imala sa Liamom. I o tome kako sam želela da ostanem s njim. I o tome da se probudim s njim a ne na zvono telefona. „Pogodi šta imam u ruci?“ Liam? „Liam?“ „Jedan i jedini.“ To je on. Veliki osmeh se raširi preko mog lica. „Kako znaš u kom hotelu sam odsela?“ Pitam. „Imam svoje načine. Pa, hoćeš li nagađati šta imam u ruci?“ „Ne. Više sam zabrinuta za tvoje sposobnosti uhođenja.“ Iskreno, nije me moglo biti manje briga. Drago mi je da me pronašao. Samo se volim zezati s njim. On uzdahne. „Letela si s mojom kompanijom. Odsela si u jednom od mojih hotela. Imam pristup agenciji u kojoj si rezervisala. Nije teško saznati u kom hotelu si odsela. Sve što je trebalo je jedan telefonski poziv.“ „Jesi li ti nazvao?“ „Ne, moj asistent je,“ on kaže, zvučeći da u tome nema apsolutno ništa pogrešno. Ja se nasmejem. „Da li radiš išta sam, Hunter?“ „Naravno da radim. Dajem neverovatna naređenja. Jebem-jako.“ To je učinilo da zadrhtim. „I kuvam piletinu za Bostonsku devojku sa spiskom koja neće da prestane da postavlja pitanja.“ Ponovo se nasmejem. Volim to što me nasmejava.

37


KH Team

Kraj koji Želim

„Jesi kuvao za mene. I takođe si mi dao neverovatno lizanje – moje prvo – i jebao si me veoma dobro.“ „Pa, hvala vam, madam,“ on kaže, njegov naglasak je jači. „Sada, hoćeš li da odgovoriš na moje pitanje?“ „Koje glasi?“ „Šta imam u svojoj ruci?“ „Ne znam. Moja sposobnost predviđanja je pomalo usporena radi telefonskog buđenja u cik zore.“ „Nije cik zore. Već je deset sati. Budan sam već satima i radim. Čekaj, ti si u krevetu?“ „Jesam.“ Protegnem se u toplini kreveta. „Šta nosiš?“ Potisnem osmeh koji sam nabacila od kada sam čula njegov glas preko telefona. „Mislila sam da želiš da pogađam šta imaš u ruci.“ „Još više želim da znam u čemu si.“ Njegov glas je pao za oktavu i zvučao je sav seksi i zavodljiv. „Pidžama šorc i top.“ Zašto sam mu rekla to? Trebala sam reći nešto više seksi od pidžame. Ali zatim mi njegovo glasno stenjanje kaže da sam rekla prave reči. „Tvoje ženske gaćice,“ on kaže, njegov glas je zvučao grubo. „Ja ženske gaćice?“ „Ne, nisi ti ženske gaćice. Imam tvoje ženske gaćice u svojoj ruci.“ „Misliš na moje gaćice?“ Zakikoćem se na reč ženske gaćice. Zvučalo je tako smešno. „Reci to ponovo.“ Njegov glas je hrapav. „Šta? Gaćice?“ „Da. Zvuči jebeno seksi kad ti to kažeš.“ „Gaćice.“ Kažem ponovo, rastežući reč da ga zadirkujem. I deluje. Čujem ga kako uzdiše. „Napaljujuće?“ Pitam. „Toliko da ne bi jebeno verovala.“ To je dovelo do toga da stisnem svoja bedra. 38


KH Team

Kraj koji Želim

„Pa, da“ – on pročisti grlo – „imam tvoje gaćice. Gaćice koje si ostavila kod mene nakon što si se iskrala jutros.“ „Nisam se iskrala jutros. Otišla sam nakon što si zaspao sinoć.“ „Ista stvar.“ Ne zvuči srećno što sam otišla. Iznenađena sam time. „Joj, zar ti ne voliš da se iskradu, Hunter? Ili to obično ti radiš?“ „Ja se ne iskradam od žena. Samo joj kažem da odlazim nakon što je izjebem.“ „Šta ako je kod tebe kući?“ „Onda, dodam joj njen kaput, kažem joj hvala najljepše, i pokažem joj vrata.“ „Fino. Pa, zašto mi nisi pokazao vrata?“ „Jer, nisam završio s tobom.“ „Nisi završio?“ Ja se nervozno nasmejem, nesigurna gde ovaj razgovor ide. „Ne. Probudio sam se sa kamen tvrdim a tebe nije bilo da jebem. Dakle, morao sam da dođem na posao, sa sportski masivnom erekcijom. Bilo je uzdihnutih obrva od strane mog osoblja.“ Uz tu sliku, nisam mogla zaustaviti cerek koji je prekrio maje lice. „Trebao si ga izdrkati pre nego si otišao na posao. I, čekaj, ti si na poslu sa tvrdim kurcem i mojim gaćicama u rukama?“ On se nasmeje. „Kada to staviš tako, zvuči zaista perverzno.“ „To jeste perverzno! Hodao si uokolo sa mojim gaćicama u ruci.“ „Nisam hodao uokolo s tvojim gaćicama u ruci. Bile su mi u džepu. Sada su u mojoj ruci kada sam u kancelariji, sam, i razgovaram s tobom. Bože, mogu te namirisati na njima Taylor.“ Njegov glas postane nizak. „Mogu te još uvek okusiti u ustima, i to me čini tako tvrdim. Moram ponovo da te jebem.“ On mora ponovo da me jebe. „Sada?“ ja izdahnem reč van. „Imam sastanak za pet minuta. Biću u tvojoj hotelskoj sobi za sat vremena. Želim te golu i spremnu za mene. Jebaćemo se, a zatim te izvodim van, tako da počnemo ostavljati tragove na toj tvojoj listi.“ Dragi Bože. „Da li ti je ikada iko rekao da si neverovatno šefovski nastrojen?“ 39


KH Team

Kraj koji Želim

„Nisam zanovetalo. Ja sam samo čovek koji zna šta želi, a trenutno, želim tebe. Želim da budem između tvojih bedara sa kurcem duboko u tebi, jebajući te jako. Je li to u redu s tobom?“ Oh,moj,Bože. „D-da.“ „Dobro. Vidimo se za sat.“ Zatim mi je spustio slušalicu. Sveto sranje! Mislila sam da je prošla noć bila samo jednom. Ali, sada, dolazi ovamo, i imaćemo seks ponovo. Oh moj Bože. Pozvala sam rum-servis radi doručka, a zatim sam se istuširala i spremila za Liamov dolazak. Obuka sam suknju do kolena sa crvenim cvetovima i beli top na bretele. I, naravno, obukla sam svoje najbolje donje rublje. Doručak je stigao ubrzo. Brzo sam smazala tost sa marmeladom. Totalno pokušavam da budem engleskinja. Upravo sam završavala kafu kada se čulo jako kucanje na vratima. Spuštajući šoljicu, odem do vrata i otvorim ih. I tu je stajao Liam. Nosio je ugalj sivo trodelno odelo sa belom košuljom i zelenom kravatom, i izgledao pakleno seksi. Koraknuo je kroz vrata. Zakačivši svoju ruku oko mog struka, podigao me je na prste, i uzeo je moja usta u delikatnom poljupcu dok je šutnuo vrata sa stopalom. Moje ruke dolepršaju na njegove grudi. „Zdravo.“ Zagrmi uz moje usne. „Zdravo,“ Dahćem već ozbiljno napaljena, a sve što je uradio je poljubio me.“ „Da nisi više nikada napustila moj krevet pre nego što završim s tobom.“ Trepnem otvorivši oči, i zagledam se u njega. „Da, gospodine.“ „Dokle god znamo na čemu smo.“ „Bože, ti si zanovetalo.“ „Pa, ljudi uglavnom rade ono što im kažem bez prigovaranja.“ „Osim mene.“ 40


KH Team

Kraj koji Želim

„Osim tebe.“ Nasmejao se uz moja usta, i ja volim taj osećaj. Volim ga možda malo previše. „Želiš li nešto da popiješ?“ pitam, naginjući glavu unazad tako da ga mogu kako treba pogledati u oči. „Ne, ne želim nešto za piti... a ti si obučena.“ On me špekulativno pogleda, povlačeći jednu bretelu prstima. „Specifično sam ti rekao da te želim golu.“ „Pa, mislila sam da će biti više zabavno ako me ti skineš.“ Predatorski pogled u njegovim očima me naterao da zakoračim unazad ka krevetu, a to je pokrenulo roj leptira u mom stomaku, koji su brzo išli ka jugu. „Želim da se ti skineš za mene. Skini se. Sada,“ on naredi, njegove ruke savijaju se ipod njegovih širokih grudi. Bože, želim da ga skinem iz tog seksi odela. „Šefe,“ ja promrmljam. „Nisam te čuo da se žališ prošle noći kada je moja glava bila između tvojih nogu, dovodeći te do svršavanja. Sada, skidaj svoju jebenu odeću.“ Nakon tog malog govora ja nemam ništa... ništa osim mokrih gaćica i tvrdih bradavica. Moje ruke odu do zatvarača na suknji, i polako ga spustim. Gurnem tkaninu dole preko kukova, puštajući da spadnu pored mojih stopala. Iskoračim iz toga. Povučem top preko glave i bacim ga preko suknje, ostavljajući me da stojim tu u svom donjem rublju. Njegove oči potamne sa zadovoljstvom. I, u ovom trenutku, nikada se nisam osetila više seksi i moćno. „Donje rublje takođe.“ Njegove naređujuće oči sretnu se s mojim. Uklonim grudnjak prvo, voleći kako njegove oči idu na moje grudi i čini se da su zaglavile tamo. Uguram palčeve u lastih na gaćicama i skinem ih dole niz moje noge, šutnuvši ih nogom na stranu. Stidljivi deo mene želi da pokrije moje telo rukama, ali odbijam da budem ta stidljiva devojka. Pogotovo sada s načinom na koji me Liam gleda trenutno – sa apsolutnom zahvanosti za moje telo. Nema ništa moćnije nego imati muškarca koji te gleda kao što je Liam gledao mene. 41


KH Team

Kraj koji Želim

U ovom trenutku, nisam Taylor Shaw, devojka sa tumorom na mozgu. Ja sam Taylor Shaw seksi boginja. Sa tim povećanjem mog samopouzdanja, kažem. „Sada kada me imaš golu, šta ćeš da radiš sa mnom?“ Liam odlepi oči s mojih grudi i pribije me vrelim zurenjem. „Stvari radi kojih ćeš svršavati danima. Sada, popni se na jebeni krevet.“ Puzam po krevetu bez oklevanja. Željna? Dođavola da, jesam. Znam kako ovaj čovjek jebe – vreo i vruć i temeljit. Liam zbaci cipele i povuče svoju kravatu. Nakon što je uklonio sako i prsluk, skida manžetne, stavljajući ih na noćni ormarić pored kreveta. Rakopčao je pantalone, oslobađajući košulju. Otkopča par gornjih dugmadi na košulji, posegne nazad i povuče je preko glave. Zurila sam besramno u njegove grudi. Nisam stigla da ih cenim u tami njegove sobe sinoć. Ali, sada, vidim, i sveti pakao ja ih cenim. On je u mišićima. Sve do V slova. On je čovek koji vežba i žanje nagrade od toga. Pa, ja sam ta koja trenutno žanje nagradu od toga. Liam ima muško telo. Pravo muško telo. Nema depiliranih grudi. Tu su dlake na grudima i vesela staza koja vodi do obećane zemlje. Nikada nisam bila dlakava-prsa-tip-devojke. Sada sam preobražena. Sve što želim je da provučem moj jezik preko tih dlačica i pratim tu sretnu stazu u te pantalone prema onome što znam da me čeka. „Sviđa ti se ono što vidiš?“ Podignem oči na njegove. „Veoma. Ali deo tebe je još obučen.“ Pokažem ka njegovim pantalonama. „Skidaj svoje jebene pantalone, Hunter.“ Nacerio se na mene. To je lenji ali oh-tako-seksi cerek. „Želim da ih ti skineš sa mene.“ Njegove reči su veoma izražene. Zakoračio je prema krevetu, tako da je stajao pored ruba. Ustajući na kolena, posegnem za zatvaračem i spustim ga. Zvuk je glasan u tišini. 42


KH Team

Kraj koji Želim

Ubacim ruke u zadnji deo pantalona i gurnem dole, puštajući ih da padnu na pod. Liam ih šutne na stranu. Skliznem rukama u pojas bokserica i povučem ih dole. Njegov kurac poskoči slobodan. A onda sam previše ometena da skinem njegove bokserice do kraja. Ne mogu skinuti oči s njegovog kurca. Tako je tvrd i velik, i ...tu. Liam ukloni bokserice ostatak puta. Omotam svoju ruku oko njegovog kurca. On zastenje, njegovi stomačni mišići se napnu. Shvatila sam da je velik sinoć dok je bio u meni, ali pogled na njegov kurac sada na svetlosti dana, pitala sam se kako dođavola je zapravo stao. Pre-eakulacija kapala je na vrhu, i moja usta se pune vodom na njegov ukus. Nagnem glavu dole i liznem vršak, voleći drhtaj koji je prošao kroz njegovo telo. Njegovi prsti kliznu u moju kosu. „Usisaj ga.“ Prodahće naredbu. Pogledam gore u njega. Pogled u njegovim očima... nikada nisam videla muškarca tako na rubu od potrebe. Zavodljivo mu se nasmešim, i zatim spustim usta na njegov kurac, uzimajući ga unutra. Nisam imala puno iskustva s pušenjem. Ali želela sam da ovo bude stvarno dobro za Liama, pa, dala sam sve od sebe, želeći da se oseća neverovatno kao što je on učinio da se ja osećam. Omotala sam ruku oko korena, povlačeći ga gore dole, dok sam sisala. Čini se da mu se sviđa dok je njegov stisak na mojoj kosi jačao, i on kaže. „Da, jebi ga, to je to. Siši ga jako.“ Dakle, sisala sam jako. Njegova druga ruka skupi moju kosu, i počne jebati moja usta sa svojim kurcem, kukovi su radili napred nazad. „Isuse... tvoja usta su tako jebeno dobra.“ On zastenje. Odmarala sam ruke na njegovim kukovima, puštajući ga da uzme što treba. Njegov kurac je imao neverovatan ukus, klizeći između mojih usana. 43


KH Team

Kraj koji Želim

Bez upozorenja, izvuče se iz mojih usana, a zatim ne baš nežno bila sam gurnuta na krevet. Raširio je moje noge i spustio se na kolena. Njegova usta su na mojoj pičkici u sekundi, njegov jezik se gura u mene. „Oh moj Bože!“ ja viknem. Liam podigne glavu i zagleda se u mene. „Upravo sada, ja sam tvoj Bog, i da nisi jebeno to zaboravila.“ Sveto...wow. Gurnuo je prst u mene. I drugi. Jebući me s njima, počeo je da sisa moj klitoris. Sekundu kasnije, eksplodirala sam oko njegovih usta. Nisam shvatila koliko sam blizu. Pretpostavljam da je to moć oralnog seksa. Ili samo moć njega. „Pomeri se do uzglavlja, i prevrni se na stomak.“ Podignem lenjo glavu, još uvek opuštena od orgazma, i pogledam ga. „Sada,“ on kaže. Ne raspravljam se jer znam da šta god ima na umu će značiti više zadovoljstva za mene. Lica utisnutog u jastuk, čujem kako se Liam kreće, a zatim se popeo na krevet. Kondom sleti na jastuk pored moje glave. On stisne jedan moj ručni zglob a zatim drugi, spajajući ih iznad moje glave. Počeo je omotavati kravatu oko mojih zglobova.“Hm, vežeš me?“ Bacim pogled nazad na njega. „Tako izgleda. Imaš problem s tim?“ Imam li problem s tim? „Ne.“ Ja zatresem glavom. „Sve dok me odvežeš na kraju. Nisam baš raspoložena za šale sa hotelskim sobaricama.“ On se zakikoće tiho i duboko, a zatim se nagne i zarobi moje usne u vrelom poljupcu. Mogu se okusiti na njemu. To je ludo erotično. „Ne brini. Imam planove za tebe ovog popodneva koji ne zahtjevaju da budeš vezana za krevet.“ Zaveže moje svezane zglobove za metalno uzglavlje, koristeći preostali deo kravate. Shvatam da on to radi često, dok me imao vezanu u manje od minute. 44


KH Team

Kraj koji Želim

Osećam kako mi utiskuje poljubac između lopatica. Zatim, počeo je da ljubi svoj put niz moju kralježnicu. Njegova ruka ide preko mojih guzova.. a zatim me pljusne. „Jao,“ ja prosikćem. Osetim njegove usne na mestu gde peče, njegov jezik prelazi preko tog područija, umirujući ga. Nisu me pljuskali ranije. Moram reći, da mi se sviđa. Osećam se... zločesto i neverovatno seksi. Pogotovo kada sam vezana i totalno u njegovoj milosti. Osetim negov prst između guzova, što je uzrokovalo da se napnem. „Jesi li ikada ranije bila jebana u dupe?“ on pita, tihog glasa. Zakrenem vrat unazad da ga pogledam. „Ne.“ I ne znam da li je to nešto što ikada želim da uradim. Ali, ti umireš Taylor. Pa, zašto dođavola ne? Šta imaš izgubiti? Gutajući radi svojih živaca, moj glas je drhtav kada kažem, „Ali... ne bih se protivila da to iskusim.“ Iznenađenje treperi u njegovim očima, a zatim, ubrzo nakon toga, veliki, prljavi cerek raširi se preko njegovih usana. „Je li ti ikada iko rekao ranije da si muškarčev mokri san?“ Smeh mi pobegne. „Ne.“ „Pa, jesi. Jebeni vrući mokri san. Sanjao sam o ženi kao ti od puberteta.“ „Ne možeš jebati puno guzica?“ pitam. „Ne koliko bih želio.“ On lupi moje dupe ponovo. „A jebaću tvoje vrelo dupe... ali ne danas.“ „Zašto ne?“ Ja pitam, zapravo se osećajući malo razočarano. Bila sam se psihički spremila za to. „Jer sama pljuvačka neće biti dovoljna, i osim ako nemaš lubrikanta, ne idem ni blizu tvog dupeta.“ „Nemam lubrikant. To nije nešto čega sam se setila da spakujem.“ Zlobno se nacerim. „Moraću se pobrinuti da ga imamo sledeći put kada budemo imali seks.“ „Imaćemo seks ponovo?“ Podignem obrve. 45


KH Team

Kraj koji Želim

„Definitivno ćemo imati seks ponovo.“ Nagne dole i utisne još jedan poljubac na moj guz, učinivši da zadrhtim. Spustim glavu da padne na jastuk dok se Liam podizao na kolena. Njegove ruke zgrabe moje kukove, i podigne me. Podignem kolena da me podržavaju. Bog zna kako jer moje telo se trenutno osećalo kao žele. Seks za mene nije bio ništa slično ovome s Liamom. Sa Benjaminom, samo smo bili neiskusni klinci, a moji tipovi za jednu noć su bili samo jebi-i-idi. Seks sa Liamom je mnogo više. Ima toliko drugih osećaja koji dolaze s tim... i neverovatno je intenzivan u senzaciji da sam na pola u ludilu i ekstazi dok sam s njim. Njegovi prsti gurnu u mene ponovo, i počne me jebati njima. Ja dahćem i izvan sebe sam od potrebe za njim u sebi, kada on posegne i podigne kondom. Njegovi prsti me napuste. Ja zacvilim na gubitak. Čujem kako se folija cepa. Bacim pogled i vidim njega kako kotrlja kondom na taj magični kurac. Njegov kurac je pravo uzdignut gore, izgledajući tvrdo i spremno da me jebe. Uhvatio je moj pogled. Osmeh koji mi je dao je prljav, ispunjen vrućim obećanjem. Liam zadrži moj pogled dok je poravnavao svoj kurac sa mojim otvorom. Veoma polako, počne gurati svaki ukusni centimetar u mene dok se moje oči nisu zatvorile sa totalnim blaženstvom. „Izgledaš tako jebeno prelepo upravo sada,“ Kaže grubim, tihim glasom. Ne mogu se ni setiti da me neko nazvao prelepom od ijednog muškarca koji me jebao... osim njega. Pogledam nazad u njega, povez na mojim rukama se učvrsti. Peče, ali sviđa mi se ugriz bola. „Kao i ti,“ kažem mu. Nešto bljesne kroz njegove oči. Nešto vrelo i hitro. Zatim, njegova kontrola pukne, i počne me jebati jako i nemilosrdno. Jedna ruka je na mom kuku a druga stiska donji deo mojih leđa, pumpao je u i van, dominirajući mojim telom. 46


KH Team

Kraj koji Želim

Nikada se nisam predala drugoj osobi na ovaj način ranije, ali volim način kako se osećam. Liam podigne ruku sa mojih leđa i stavi palac u usta, vlažeći ga. Sledeća stvar koju sam osetila je bilo kako njegov palac klizi između mojih guzova dok njegov dlan miluje moj donji deo leđa. Kada je dotakao moju zadnju rupu ja se napnem. „Mislila sam da se nećemo igrati sa dupetom?“ „Predomislio sam se. Je li to ok s tobom?“ Je li to u redu sa mnom? Da...da jeste. Okrenem se unazad, srećući njegove oči. „Da.“ Prošapućem. Toplota je gorela u njegovim očima. Zadržavši moj pogled, uspori svoje potiske i fokusira se na zadirkivanje svojim palcem nad tim skrivenim, nedirnutim delom mene. Iako sam mu rekla da, i dalje sam napeta, znajući šta će da učini. „Opusti se za mene,“ on prošapuće. Pa i jesam. Zatvorila sam oči i predala mu se. Kada sam osetila njegov palac kako ulazi u mene, zastenjem, delom zato što peče ali začuđujuće sa zadovoljstvom, takođe. „Jesi li u redu?“ on pita, njegov glas zvuči grubo. „Da.“ Prodahćem. „Možeš li primiti više?“ Ja klimnem glavom. On gurne palac malo dalje. Peckanje se pojača, ali nije bolno, samo neugodno. Postoji još nešto, takođe... nešto dobro. Osećala sam se puna njega, i očajnička potreba počela je da preuzima sve ostalo. Odjednom, bol nije bila važna jer želela sam više – više njega, više toga što mi je radio. Liam je umirio svoje pokrete, njegov kurac bio je u meni a njegov palac u mom dupetu. I, sada, ja sam ona koja preuzima kontrolu, govoreći mu sa svojim telom šta želim. Gurnem se prema njemu i počnem sama sebe jebati s njim. Jebati moju pičkicu sa njegovim kurcem i moje dupe sa njegovim palcem. 47


KH Team

Kraj koji Želim

„Jebo te da, tako je dušo. Bože, istog trenutka kada sam spustio pogled na tebe, znao sam da ćeš biti vruća.“ Želela sam dodirnuti svoj klitoris, ali ne mogu zato što su mi ruke vezane. Totalno sam u njegovoj milosti. Činilo se da on može osetiti šta trebam dok je njegova druga ruka klizila sa mog kuka i pomerila se oko mene do mog klitorisa. Svršavam sekundu kasnije sa njegovim prstom na mom klitorisu, njegovim kurcem u mojoj pičkici, i njegovim palcem u mom dupetu. I nastavila sam svršavati. I dalje svršajem kada je on izvukao svoj palac iz mog dupeta i povukao svoje prste sa mog klitorisa. Njegova prsa stisnu se od moja leđa, i njegova ruka ide oko mojih zapešća. Njegova usta utisnu se u moje rame, počeo je pumpati svojim kurcem u i van mene. „Bože, tako si jebeno vruća, Boston. Mogao bih te jebati danima.“ „Pa, učini to,“ Prošapućem. „Jebi me danima.“ On zareža i počne pumpati u i van čak i jače. Koža je pljuskala kožu, njegovi kukovi udarali su od moje dupe. „Ja...jebeno...svršavam,“ Zareži. Zatim, zakopa svoje zube u moje rame na najukusniji način dok je jahao svoj orgazam u meni. Kada je završio, ja se srušim na krevet. Liam padne sa mnom. „Bože, težak si tonu.“ Zakikoćem se. „Sve mišići, dušo.“ Gricne moje rame zubima, a zatim ustane sa mene, izvlačeći se iz mene. Odlučim da mi je to najmanje omiljen deo seksa sa Liamom – on kako se izvlači iz mene. Ne sviđa mi se osećaj gubitka njega iz svog tela. Odveže me od kreveta i odmota čvor oko mojih zglobova. Okrenem se prema njemu. Uzeo je moje zglobove i trljao svojim palčevima preko njih, masirajući. To je najslađa stvar. Zatim, se nagne i poljubi me, brujeći zadovoljnim zvukom preko njih. I predomislim se. To je najslađa stvar. „Idem se samo rešiti ovoga.“ Klimne prema kondomu na njegovom kako se činilo još uvek tvrdom kurcu. 48


KH Team

Kraj koji Želim

Kako je još uvek tvrd? Gledala sam njegovo golo dupe kako napušta sobu i odlazi u kupatilo. „Trebala bi imati bolju sobu od ove,“ Kaže mi dok se vraćao iz kupatila. „Šta nije u redu sa ovom sobom? Kažeš da su tvoje hotelske sobe usrane?“ „Ne.“ On se popne na krevet. Uzimajući me u naručije, ušuška nas na krevetu dok nismo okrenuti jedno prema drugom, nogu zapletenih, ruku isprepletenih. Dobijam utisak da je Liam maza. „Kažem da bi trebala odsedati u boljoj sobi. Trebala bi biti u apartmanu.“ „Ne trebam apartman. Ja sam sama. Ovo je sve što trebam.“ „Volim apartmane, a i ja ću provoditi vreme ovde, u krevetu s tobom, a želim da to radimo u jednoj od mojih najboljih hotelskih soba.“ „Ti stalno putuješ, a nećeš da odsedneš u običnoj hotelskoj sobi.“ „Šta da kažem? Ja sam komplikovan momak.“ Naceri se. „Preseliću te u apartman kasnije.“ „Ti ćeš, ili tvoj asistent?“ Još jedan cerek. „Moj asistent će. Ja ću biti zauzet radeći druge stvari.“ „Kao čime?“ „Tobom.“ Oh. Pa, ne mogu se svađati sa tim. Ali ipak... „Ne želim apartman.“ „Znam. Ali dobijaš jedan.“ Utisne mek poljubac na moje usne. I u ovom trenutku, shvatim da je rasprava sa Liamom Hunterom besmislena. On je navikao da dobije ono što želi. „U svakom slučaju, provodićeš vreme ovde?“ Pitam, vraćajući se na ono što je rekao ranije. „Možemo se jebati i kod mene, takođe. I jedno i drugo mi odgovara, pa sve dok se jebemo.“ Ja sam još uvek zaglavila na provoditi-više-vremena-zajedno. „I imamo tvoj spisak na kome trebamo raditi,“ on doda. „Moj spisak?“ „Da, pomoći ću ti da ga završiš.“ „Hoćeš?“ 49


KH Team

Kraj koji Želim

„Hoću.“ On se nasmeje. „A šta ako ne želim da mi pomogneš?“ Sranje, to je izašlo malo oštrije nego što sam nameravala. „Ne mislim da se ne volim jebati sa tobom, jer volim. Volim to jako... ali osim toga, ne mogu pružiti više.“ On zuri u mene dugi trenutak, njegove oči su tamne. „Ja ne radim više od jebanja. Ali ti si sama u ovoj zemlji, i čini se da bi ti dobro došao prijatelj dok si ovde. Koliko dugo ćeš biti ovde?“ „Dve nedelje.“ Zatim, idem kući umreti. On prevuče prstima preko mojih usnica. „Dakle, nastavićemo se jebati naredne dve nedelje dok si ovde, iz nekog nepoznatog razloga, moj kurac voli tebe mnogo. I kada se ne jebemo, pomoći ću ti kompletirati spisak.“ „Zašto bi to učinio?“ „Ja sam dobrotvorna vrsta momka.“ Podigne rame, a zadirkujući osmeh mu je na usnama. „Zar nemaš posla?“ „Moj PR mi uvek govori da trebam odmor. Ovo može biti moj odmor.“ „Pomagati meni da ispunim svoj spisak je tvoj odmor?“ „Jebaćemo se za to vreme, takođe.“ „Naravno, jer jebanje je veoma važno.“ „Ono je veoma važno.“ Kliznuo je rukom po mom struku, hvatajući moje bedro. Zatim, prebacuje moju nogu preko kuka i stisne se uz mene. Tvrd je. „Ponovo?“ Pitam. Osmeh podigne njegove usne. „Dobio sam samo dve nedelje da te mogu jebati. Dakle, da ponovo.“ On je u pravu u vezi toga. Nemamo duže od dve nedelje. Možda mi nije ni toliko ostalo.

50


KH Team

Kraj koji Želim

Poglavlje 5 Ležimo rame uz rame, nakon veoma aktivnog drugog kruga seksa sa mojim jahačem Liamom, što je doprinelo da oboje svršimo jako i brzo. „Pričaj mi o spisku.“ Okrenula sam glavu na jastuku da ga pogledam. Okrenuo je svoje lice prema meni, srećući moje oči. „Pričam šta? Već si ga video.“ „Ali zašto spisak? Koji je razlog zašto si ga napisala?“ Želeo je razlog. Nije da mu mogu reći celu istinu, pa sam mu rekla poluistinu. Zurim u plafon. „Kada sam imala šesnaest, imala sam tumor na mozgu. Bio je... agresivan. Bilo je trenutaka kada nisam bila sigurna da ću preživeti. Pa, napisala sam spisak sa svim stvarima koje nikad nisam uradila, s nadom da ću preživeti i biti u stanju da ih uradim.“ I, sada, sve što želim je umreti. Ironično, ha? „I evo te.“ Njegova ruka dodirne moju. Pomerim oči nazad na njega. „Da.“ Ja izdahnem. Ali ne bih trebala biti ovde. Trebala sam umreti tada. Da jesam, oni bi i dalje bili ovde, živi. Jedan život za četiri. Menjala bih moj u otkucaju srca. „Zašto si čekala tako dugo da uradiš stvari sa spiska?“ Ponovo pogledam na stranu. „Neke stvari su se... desile. Jednostavno nikada nije bilo pravo vreme.“ Podignem rame da umanjim značenje mojih reči. Ali nema ničega da umanji činjenicu da je moja porodica mrtva zbog mene. Pomilovao je moju kosu i skolonio je s lica, vraćajući moje oči nazad na njega. „Zašto je sad pravo vreme?“ Zato što se tumor vratio, i spremna sam da umrem. Spremna sam da se pridružim svojoj porodici. Samo želim učiniti par stvari pre nego odem. Zurio je u mene, radoznao i napet, a zaista sam trebala od njega da prestane. 51


KH Team

Kraj koji Želim

Moje oči se vrate na plafon. „Zato što... je pravo vreme.“ Znam da su njegove oči i dalje na meni. Osećam se razotkriveno. I ne sviđa mi se to uopšte. Liam je pametan čovek. Znaće da je više od toga nego što ja govorim. Ali, trenutno, trebam da on bude dovoljno pametan da shvati da ne želim pričati o tome. Pa, odglumim osmeh i promenim temu, nadajući se da će i on. Umetnost zavaravanja – postala sam prilično dobra u njoj tokom godina. „Pa, gospodine Mega-Bogati Biznismene, reci mi kako si postao tako uspešan.“ Bacim pogled na njega, prisiljavajući i dalje osmeh na svom licu. Ja znam šta je u javnosti Liam. Već znam nešto o njemu – on je ime koje ljudi znaju – ali želim znati više, pa sam ga ranije Googlala. Zovite me radoznalom, ali bila sam radoznala o muškarcu koji će doći i zabiti svoj kurac ponovo u mene. Liam Hunter je imao svoj novac u avionskoj kompaniji nakon što je uspostavio malu privatnu karter aviokompaniju kojom su leteli bogati poslovni ljudi po celom svetu. Ubrzo nakon toga, uložio je u veće avione i prebacio se na putničku industriju – odmori, dugi letovi, te stvari. Nekoliko godina kasnije, kupio je lanac hotelskih deonica, preimenovao ga, preokrenuo to u veliki poslovni uspeh. Ti hoteli su po celom svetu. Nekoliko godina nakon što je kupio hotelski lanac, otišao je u drugom smeru i postavio Hunter finansije - kreditne kartice, pozajmice, hipoteke – a od tada, gradio je finansijsko carstvo. Liam je imao magični dodir u biznisu – nisu moje reči. To je bio citat iz jednog članka koji sam pročitala o njemu. Stvarno ne znam kako tip ima vremena da spava. Njegov izraz se nije promenio. Samo slegne ramenima i kaže. „Zato što sam strava. I zato što tretiram posao kao što tretiram jebanje.“ Okrenem se na bok, tako da sam mu okrenuta licem, stavljajući ruku ispod svog obraza. „A kako je to?“ 52


KH Team

Kraj koji Želim

Osmeh klizi na njegovim usnama. „Obostrana korisna transakcija gde učinim da i druga strana bude zadovoljna onim što dobija. Odu sa osmehom na licu, i dalje ostajući na vrhuncu.“ To je učinilo da se nasmejem. „Zašto avioni?“ Pitam, zaintrigirana. Iskreno, kada bi ja postavljala posao, to bi bila zadnja stvar na koju bih pomislila da ulažem. „Zato što volim leteti. Nema ništa više oslobađajuće nego biti u vazduhu.“ „Nema ništa više što će te ubiti nego pad sa trideset hiljada metara.“ Pa, osim rastući tumor na mozgu. On mi dobaci neodobravajući pogled. „Dušo, statistički češće ćeš umreti u automobilskoj nesreći na putu ka aerodromu nego u avionu.“ „Ipak, rizikovaću u automobilu. Barem ću biti na zemlji.“ „Zdrobljena i osakaćena u smrskanom automobilu.“ Smeh prsne iz mene. „Kakvu sliku samo stvaraš.“ On mi se naceri. To je tako dečački cerek, čineći da izgleda godinama mlađe nego tridesetdvogodišnjak, za kog znam da jeste. „Boston, učiniću da zavoliš letenje pre nego odeš nazad kući u Boston.“ „To je bilo puno Boston u jednoj rečenici. I, što se tiče letenja, čisto sumnjam, ali hvala.“ Smejući se, oslobodim ruku ispod obraza i provučem je kroz njegovu gustu kosu. „Je li to tvoja porodica?“ On klimne na nešto preko mog ramena. Osmeh na mom licu se zaledi jer znam u šta gleda. Imam uokvirenu fotografiju moje porodice na noćnom stočiću. To je sve što mi je ostalo od njih, osim mojih uspomena. Stavila sam sliku sinoć kada sam stigla ovde nakon što sam napustila njegov stan. To je jedina stvar koju sam raspakovala. Kada sam je postavila, nisam očekivala da Liam dođe i počne postavljati pitanja. Trebala sam je skloniti pre nego što je došao. Trebala sam misliti na to. Ali bila sam previše zabrinuta šta da obučem za njegov skorašnji dolazak. Nisam razmišljala. To je moj problem, mislim. Nikada ne mislim.

53


KH Team

Kraj koji Želim

„Da, to je moja porodica.“ Okrenem se od njega, i ustanem iz kreveta. Podignem sliku i okrenem je licem prema dole. Krećući se preko sobe, uzmem hotelski ogrtač sa kuke i obučem ga. Kada sam se okrenula nazad, Liam je sedeo na krevetu, njegova leđa su naslonjena na uzglavlje, prekrivač povučen do struka. „A tvojoj porodici ne smeta što si odletela preko pola sveta sama?“ „Svi su mrtvi.“ Reči su izašle i pre nego što ih mogu zaustaviti. Mogla sam reći bilo šta. Mogla sam lagati. Ali čini se da lagati Liamu je nešto što nisam mogla – pa, osim činjenice da mu nisam rekla da umirem. To, definitivno mu neću reći. Gledala sam dok se njegov izraz smrzavao. Zatim, saosećanje i sažaljenje ispune njegove oči. Mrzim saosećanje i sažaljenje. Gotovo jednako koliko mrzim sebe. „Isuse, Taylor, žao mi je.“ Negove oči odu do okrenute slike a onda se vrate na mene. „Kako...“ „Zapaljena kuća. Svi su umrli u vatri u kući u kojoj sam odrasla. Imaš li još pitanja?“ Puknem. Nisam mislila puknuti. Nije da je njegova krivica. Moja je. Samo... ne razgovaram o tome. Njima. Bilo čemu od toga. Sve što želim jeste da vidim svoju porodicu ponovo. Želim kuvati sa svojom mamom. I igrati se lovice sa tatom. I svađati se sa Parker oko kupatila. Želim golicati Tess samo da je mogu čuti kako se smeje i videti njen prelepi osmeh. Ali ne mogu to imati. Jer otišli su. Mrtvi su. I sve što imam je ovaj prokleti spisak, koji ću ispuniti. Videću ovaj grad gde je moja majka odrasla, mesto gde je srela mog tatu i gde su se zaljubili. Učiniću sve glupe stvari koje šesnaest godina stara ja je želela uraditi... a onda ću pustiti da me ovaj tumor ubije. I konačno ću biti s njima ponovo – gde pripadam. Zašto sam morala ostati van te noći? Zašto sam insistirala da spavam kod svoje najbolje prijateljice? Zašto sam morala pitati mamu da opere moju najdražu jaknu tako da je mogu nositi na letu kojim smo trebali leteti sledeći dan? Letu koji će nas dovesti u Englesku. Zašto je sušilica morala imati kvar i zapaliti se? Zašto 54


KH Team

Kraj koji Želim

sam ja, par nedelja ranije, rekla tati da izvadi baterije alarma za požar jer se stalno sam palio i gasio? Zašto samo nisam ostala kući? Zašto nisam mogla umreti kući s njima umesto što ću umrijeti ovde sama? Zašto se išta od toga desilo? Jedino što me spašava je ovaj rastući tumor koji će me ubrzo ubiti. „Žao mi je. Nisam mislio zabadati nos.“ Liamov nežni glas vrati me u sadašnjost. Moja ruka steže moj stomak, i mogu osetiti vlažnost na obrazima. Okrećući se od njega, obrišem suze. „Idem se istuširati,“ Kažem, hodajući prema kupatilu. „Taylor?“ Okrenem se prema njemu. Sažaljenje je nestalo, i laknulo mi je. „Šta?“ Zurio je u mene kao da želi nešto da kaže. Pa, pretekla sam ga u tome. „Gledaj“...uzdahnem...“Ne razgovaram o mojoj porodici – nikada. I ako ćemo provoditi vreme zajedno, moraš znati to. U redu?“ On klimne. „U redu. Ali... ako se ikad predomisliš... ovde sam. Samo želim da znaš to.“ Grudva se pojavljuje u mom grlu dok suze peku moje oči. Klimnem u odgovoru, nesposobna da progovorim. Brišući suze, stegnem ogrtač jače oko sebe. Kada sam pogledala nazad, on me i dalje gleda. Naše oči se drže u tihom razumevanju. Zatim, maleni osmjeh se pojavi na njegovim usnama. „Pa, požuri se i uvlači to svoje vrelo dupe pod tuš. I nemoj da traje celi dan jer imamo planove.“ „Imamo?“ „Vodim te van da započnemo s tvojim spiskom, sećaš se?“ „Da, sećam se,“ kažem pre nego krenem prema kupatilu, zahvalna na Liamovoj sposobnosti da promeni raspoloženje lako kao što i ja mogu.

55


KH Team

Kraj koji Želim

Poglavlje 6 „Frizerski salon?“ Pogledala sam gore na znak koji je visio iznad radnje, ispred koje se Paul, Liamov vozač upravo zaustavio. „Ovo je gde si me izveo?“ „Oboji svoju kosu u ružičasto. Ili u ljubičasto. Ili u neku drugu boju.“ Setio se toga sa moje liste. Liste koju je pročitao jednom, juče u avionu. Osećala sam se čudno dirnuta činjenicom da se setio. „Kako si zapamtio to ?“ Pitala sam, okrećući se prema njemu. „Sećam se svega sa tvoje liste. Posebno dela imati mnogo sexa i imati seks van.“ Zablesnuo me je razvratnim osmehom. Lice mi se zažarilo crveneći se, oči su se pomerile na Paula koji je sedeo na vozačkom mestu. „Isuse, Liame!“ Prosiktala sam. „Paul sedi upravo tamo, može te čuti.“ „Paul nije preterano stidljiv, zar ne?“ Liam reče, sa đavoljim cerekom na licu. „Ne, gospodine.“ „Paul možda nije, ali ja jesam!“ Udarila sam Liama po ramenu. Nasmejao se na mene, i onda je otvorio vrata od automobila, pružajući mi ruku da me izvede van sa njim. „Čekaj ovde.“ Zapovedio je Paulu, naginjući se prema njegovom sedištu. Zatvorio je vrata i poveo me prema ulazu u salon. „Znaš li da bi za bojenje kose trebalo zakazati termin?“ Rekla sam mu dok je otvarao vrata salona. „Već imaš zakazano. Zakazao sam već jutros.“ „Ti si zakazao termin?“ Podigla sam jednu obrvu. „Ili je tvoj asistent to učinio?“ Pružio mi je uvređen pogled. „Ja sam zakazao termin. Moj prijatelj je vlasnik ovog salona.“ „Liam!“ Okrenula sam se i videla zapanjujući prelepu ženu kako nam žuri u susret, dobro ne baš nama nego Liamu. Imala je crnu kosu sa par baš kul ljubičastih pramenova u njoj. Ona je visoka, dosta viša od mene, ali to nije bilo samo to. Nosila je par tesno pripijenih farmerica koje su izgledale da su pravljene za nju i stvarno lepu pripijenu bluzu. Ona je prelepa, i zamrzela sam je istog trena. U redu, dobro ne mrzim je baš. Ja sam samo ljubomorna na njenu prirodnu divnoću. Znam da nisam ružna, ali nisam nigde ni blizu njenoj ligi. Bacila je svoje 56


KH Team

Kraj koji Želim

ruke oko Liama, ljubeći njegov obraz i grleći ga. Bilo je jasno da su jako bliski. Možda čak i bliski kao što smo ja i Liam? Liam pusti moju ruku da bi mogao da joj uzvrati zagrljaj. Štrecaj koji sam osetila u stomaku definitivno nije bio ljubomora. Dobro, možda jeste samo malo ljubomore. Glupo, znam. Posmatrala sam ih, način na koji ga je grlila. Grlila ga je na prisan način. Kao da su nekad bili intimni. Kao da poznaje njegovo telo na način kako ga ja poznajem. Isuse,oni su imali sex. On je imao sex sa njom. Ne mogu da verujem da me je doveo u salon žene koju je nekada jebao. Ili možda je još uvek jebe? Štrecaj u stomaku je postao čvor. „Prošlo je previše vremena od zadnjeg puta kada sam te videla.“ Ona mu reče. Na stranu njen prelep izgled, imala je i divan engleski akcenat. Njena ruka je još bila na njegovim grudima i imala sam iracionalan poriv da sklonim njene ruke sa njegovog tela. Mirna Taylor. Isuse, šta se dešava sa mnom? Prekrstila sam ruke preko grudi, da bih bila sigurna da neću učiniti nešto glupo, kao slomiti joj prste. „Kada smo se ono videli poslednji put?“ Ona ga upita. „Camov rođendan.“ „Bože, da ali to je bilo pre šest meseci. To je bila dobra noć.“ Nasmeši mu se. Bio je to sanjiv osmeh. Imali-smo-sex-osmeh. Uhh. „Da, bila je to dobra noć.“ Liam reče tiho. „Megan, ovo je Taylor.“ Konačno se udostojio da me predstavi. Zagušila sam svoju smešnu ljutnju i nasmešila joj se. „Zdravo.“ Rekla sam. „Imate divan salon.“ Možda sam patila od ljubomore i želela da zveknem Liama u facu zbog činjenice da me je doveo u salon žene čiju vaginu intimno poznaje, ali nisam mogla ignorisati to da je salon prelep. „Hvala.“ Nasmejala mi se. Bio je to prijateljski osmeh. „Pa, kada me je pozvao ranije da ugovori termin, spomenuo je da želiš da obojiš kosu. U koju boju želiš da odeš?“ Prstima sam uvrtala pramen moje dosadno tamno plave kose, posmatrajući njenu predivnu i sjajnu crnu kosu. Ona je predivna, i odjednom nisam mogla ni da zamislim zašto neko kao Liam želi da ima sex sa nekim kao što sam ja. Imao je sex sa nekim kao što je ona. Ona je visoka i lepa i prekrasna. Ja sam jedva metar i šezdeset, kad mi je dobar dan. Imam dobru guzu, ali ja sam jednostavno...kao miš. „Ružičastu.“ Rekla sam, birajući prvu boju sa moje liste. 57


KH Team

Kraj koji Želim

„Kul.“ Ona se nasmeja. „Onda ružičasta će i biti. Da li govorimo o blago ili jarko ružičastoj? Pastelna, kao slatka vuna? To je ono što je trenutno u modi, ta boja i pepeljasta takođe.“ „Slatka vuna?“ „Šećerna vata.“ Liam objasni. „Ah.“ Klimnuh glavom. On definitivno govori mojim jezikom. „Pa sasvim sigurno neću pepeljastu,tako da je slatka vuna ružičasta moj izbor.“ „Fantastično.“ Nasmeši mi se. „Sada, da li želiš samo pramenove ili celu kosu?“ „Celu kosu.“ Ako već radim ovo,onda ima da radim kako treba. „U redu, pa prepustiću te Jamieu, on je najbolji sa bojom. On će transformisati tvoju kosu u trenu. On je genije kad su u pitanju boje.“ „Jamie?“ Povika prema malenom azijatu koji je imao ljubičastu mohikanku. Nasmejao mi se dok mi je prilazio. „Jamie, ovo je Taylor. Taylor želi pastelno ružičastu, celu kosu.“ Okrenula se prema meni upitavši. „Da li samo bojimo ili i šišanje ide uz to?“ Dotakla sam krajeve moje kose, koja je dopirala nekoliko centimetara preko ramena. „Mogu je skratiti do ramena. Ili da idemo na isečenu bob frizuru. To će ti baš dobro pristajati, imaš fantastičnu liniju vilice i odličnu strukturu kostiju za to. Bože, mogao bih umreti za jagodične kosti kao što su tvoje.“ Dotakla sam rukom svoje jagodice. Nisam do danas čula da su bilo šta spektakularno. Meni se čine poprilično uobičajeno, kao i bilo koje druge. „Ti možeš savršeno nositi isečeni bob, bez ikakvih problema. A frizura će izgledati još fantastičnije zbog boje u kojoj će biti. To će stvarno činiti da se baš ističe. A tek plavetnilo tvojih očiju će posebno doći do izražaja.“ „To zvuči savršeno.“ Široko sam mu se nasmejala. Rekla bih da, bilo čemu što bi Jamie predložio. Zvučao je tako entuzijastično i znalački, stvarno je znao o čemu priča. I rekao je da imam divnu liniju vilice i fantastičnu strukturu kostiju, tako da mi se sviđa. „Dobro, idemo te staviti u stolicu pa da počnemo.“ „Koliko dugo bi to trebalo trajati?“ Liam upita Megan. „Ukupno, oko tri sata. Za toliko bi trebala biti gotova.“ 58


KH Team

Kraj koji Želim

Liam priđe meni. „Moram natrag u kancelariju. Ali vratiću se za tri sata po tebe.“ „Dobro.“ Zadržala sam stoički izraz na licu. Nisam se mogla prisiliti na osmeh jer sam još bila iziritirana činjenicom da me je doveo ovde. On mi dobaci zbunjen pogled, rukama okruži moje lice spuštajući lagani poljupac na moje usne. „Vidimo se uskoro.“ Prošaputa na mojim usnama. Okrenuo se prema vratima, sa Megan koja ga je ispraćala. Jamie me je usmerio prema stolici i došapnuo. „Nadam se da nećeš zameriti ovo što ću reći?“ „Ne, nikako.“ „On je hodajući seks.“ Nasmejala sam se na sećanje da je prije samo sat bio duboko u meni, na sve prljave stvari koje mi je radio u krevetu. Jamie stavi ogrtač oko mene i pričvrsti ga na vratu. „On nije samo zgodan čovek. On je stvarno dobar čovek, pomogao je Megan da kupi ovaj salon znaš.“ Vau,kupio joj je ovaj salon. Osetila sam kako mi se stomak veže u čvor. Ona mora da mu je baš bliska. Još ne mogu da verujem da me je doveo ovde. Ako je bilo nešto između njih i sviđa mu se dovoljno da joj kupi ovo mesto...a onda mene dovede ovde, da je upozna sa ženom koju trenutno jebe, e to je jednostavno loš ukus. Odjednom sam osjetila sažaljenje prema Megan. „Vau, pa to je veoma darežljivo od njega.“ „Da, Liam je stvarno dobar momak, nažalost je strejt, ali ti to već sigurno znaš.“ Namignuo mi je znalački. „Jesi li već upoznala Cama?“ „Ne, nisam.“ I nisam imala ni pojma ko je uopšte Cam. „On je Meganin stariji brat. On i Liam su najbolji prijatelji. Poznaju se još od škole, Cam je takođe jedan odličan komad, strejt kao i ovaj.“ Rukama povuče moju kosu da je oslobodi iz ogrtača. „Pa, gde ste se ti i Liam upoznali?“ Srela sam njegov pogled u ogledalu. „Na letu ka ovamo.“ „Pa, koliko dugo se poznajete?“ Bacila sam pogled prema satu na ruci. „Pa, oko nekih...trideset šest sati.“ Jamie se naceri prema meni, uzrokujući da se glupavi osmeh razlije po mom licu. „Vau, ti si moj idol curo.“ Podigao je šaku čekajući da mu nabacim kosku. „Tako, sad idem da zamešam boju, odmah se vraćam. Onda ćeš mi ispričati kako izgleda unutrašnjost Liamovog stana, jer se svi pitamo.“ Namignuo mi je, tako da 59


KH Team

Kraj koji Želim

sam zaključila da je stan šifra za nešto drugo. „Da li želiš nešto popiti?“ Pitao me držeći ruku na mom ramenu. „Kafu, to bi bilo super.“ Tri sata kasnije, moja je kosa deset centimetara kraća i ružičasta je. I moram reći da je obožavam. Izgleda stvarno opako i seksi. Liam se još nije vratio, a ja sam kod kase spremna da platim. „Za Taylor je već plaćeno.“ Megan obavesti devojku koja je radila na pultu za prijem. „Jeste?“ „Liam je platio. Zar ti nije rekao?“ „Ne, nije.“ „To zvuči kao Liam.“ Megan se meko nasmeši. „Mi o vuku.“ Okrenula sam se na vreme da vidim Liama kako ulazi na vrata. Umesto da se osećam sretnom što ga vidim, osećala sam se raspizdeno. Prvo, on me doveo ovde. Drugo, platio je za moje bojenje kose, kao da sam ja neka mala ženica. Tačno nisam znala koja me stvar više činila ljućom. „Vau, pogledaj se.....prelepo.“ Uvukao je prste u moju kosu. Ignorišući njegov kompliment, naglo sam se okrenula pa je njegova ruka ispala iz moje kose. „Hvala ti.“ Obratila sam se Megan. „Hoćeš li ovo dati Jamieu i reći mu da sam se zahvalila?“ Gurnula sam novčanicu od dvadeset funti u njenu ruku. „Naravno.“ Megan mi je odgovorila ne skidajući osmeh sa lica. Krećući se napred, okrznula sam ramenom Liama dok sam napuštala salon. „Hej.“ Uhvatio me za ruku baš kada sam izašla iz salona. „Šta nije u redu?“ Zavrtela sam se na peti, okrećući se da ga pogledam sa mrgodnim izrazom lica. „Platio si za moje bojenje kose.“ Odgovorila sam mu optužujućim tonom. Spoznaja je prošla preko njegovog lica. „Da, jesam.“ „A zašto si to učinio?“ „Zato što mogu.“ „Zato što možeš?“ Stegnula sam zube. Ljuta sam zbog novca, ali realno više sam ljuta zbog Megan. To je glupo, znam ali tako je kako je. A njegov superiorni stav me još više nervirao. Tako da će me čuti sad za njegovo plaćanje, a ne za činjenicu da me je doveo u salon svoje prijateljice za jebanje. 60


KH Team

Kraj koji Želim

„Ja mogu sama platiti moje friziranje, molim lepo. Ja nisam jebeni socijalni slučaj.“ Namrštio se, njegove tamne obrve se skupiše. „Znam da nisi socijalni slučaj, samo sam pomislio da bi to bila lepa stvar učiniti za tebe.“ „E pa ja ne želim tvoje lepe stvari.“ Okrenula sam se od njega i počela hodati ulicom. Zaustavio me i stao ispred mene. Odbijala sam podignuti glavu da bih ga pogledala u lice, uperila sam pogled negde pored njega. „Da li se još nešto dešava osim toga?“ „Ne.“ Da. „Znači, ti si samo ljuta jer sam platio tvoju frizuru?“ Stegnula sam zube i podigla pogled da srtenem njegov. „Da. Ne želim da drugi ljudi plaćaju za mene. Ja plaćam sama za svoje stvari.“ „Dobro.“ Glasno je ispustio vazduh iz pluća, na licu mu je bio pokajnički izraz. Odjednom, osećala sam se kao totalna kučka. „Žao mi je što sam platio za tebe a nisam se konsultovao sa tobom. Nisam pokušavao da se ponašam kao seronja, samo sam poželeo da te malo tetošim. Kao dobrodošlicu u Englesku.“ „Pružio si mi odličnu dobrodošlicu sinoć, svojim jezikom.“ To je bio moj bedni pokušaj da popravim usranu situaciju, koju sam sama uzrokovala. To je baš bio loš pokušaj, ali ipak je uspeo da ga nasmeje. Duboka grmljavina njegovog smeha je malo ublažila moj osećaj krivice. „Da, to je definitivno bio dobar način da ti poželim dobrodošlicu u moju zemlju.“ Nasmejala sam se, nisam si mogla pomoći. „Žao mi je.“ Glas mu je bio tih i dotakao je nešto duboko u meni. Liam podiže ruku do moje glave, omotavajući jedan pramen kose oko prstiju. „Tvoja kosa izgleda stvarno seksi, jedva čekam da je vidim rasutu po mom jastuku.“ Prišao mi je bliže, naslanjajući svoja prsa na moje grudi. I samo tako, imao me je. „Mislim da možemo to organizovati.“ Zakopao je prste u moju kosu, naginjući mi glavu u nazad. „Omotaću pramenove tvoje seksi pink kose oko moje šake i vući jako, dok te budem jebao od pozadi.“ Teško sam progutala. „Mislim da... da mogu živeti sa tim.“ Moj glas je odjednom drhtao od potrebe. Od potrebe za njim. Spustio je usne do mojih i poljubio me duboko, polako, svojim jezikom lagano prelazeći preko mog. Bio je to poljubac od kojeg ti 61


KH Team

Kraj koji Želim

klecaju kolena. Morala sam se uhvatiti za njegova ramena da ne bih pala ravno na nos. „Sad, da li mi je dozvoljeno da ti platim večeru, pre nego te odvedem do mog stana gdje ću te tucati do iznemoglosti?“ Šaputao je u moje usne. „Moramo pokazati frizuru zbog koje sam upao u nevolju plativši je.“ „Mogla bih jesti.“ Još sam bila zadihana od poljupca koji mi je dao. „Ali ja plaćam večeru.“ Odmakao je glavu da bi me pogledao u lice. „Nema šanse da mi ti platiš večeru.“ Izgledao je istinski zgrožen samom idejom. Uzdahnula sam duboko. „Dobro, pećinski čoveče, kako bi bilo da svako plati svoj deo?“ „ A kako bi bilo, da ja platim sve, a ti samo da uživaš?“ „A kako bi bilo da ne? Ti želiš da me vučeš za kosu dok me budeš tucao? Tako da ja plaćam večeru.“ Nasmejao se grleno i duboko. „U redu, neću te vući za kosu, tucaću te na uobičajen način i plaćam ti večeru.“ „Uhh.“ Zarežala sam. „Stvarno si nemoguć.“ „Nisam nemoguć.“ Kikotao se kao školarac. „Samo znam šta želim. U redu, može drugi dogovor? Platim ti večeru, a ti mi uzvratiš seksualnim uslugama kad se vratimo u stan?“ „Šta, želiš da se prostituišem za obrok?“ Đavolji osmeh mu se pojavi na licu. „Uvek sam želeo da tucam prostitutku.“ „Ti guzice!“ Pljesnula sam ga dlanom po prsima. Smejući se, omotao je ruke oko mene i pritisnuo svoj nos o moj gledajući me u oči. „Ja nisam guzica. Ja sam seksi i ti me očajnički želiš.“ „To je sad već diskutabilno, jer si me nazvao prostitutkom.“ „Nisam te nazvao prostitutkom.“ Odgovorio je mršteći se. „Tražio si mi da platim večeru pružajući ti seksualne usluge.“ „E sad izvrćeš moje reči. Rekao sam da sam uvek želeo da tucam prostitutku.“ „Ne činiš da se osećam ni malo bolje.“ „I nisam te nazvao tako. Dušo...“ Trljao je svojim nosem o moj, ljubeći mi obraz i krajeve usana. „Kako ti zvuči da ti kupim večeru, pa posle da se spustim malo dole da se zahvalim. Šta misliš o tome?“ 62


KH Team

Kraj koji Želim

„Želiš da mi se oralnim seksom zahvališ jer si mi platio večeru? To nema nikakvog smisla.“ „Ima smisla. Platim ti večeru i nećeš biti ljuta na mene.“ Seksi osmeh je obasjao njegovo lice. „Stvarno imaš čudne ideje o tome šta smatraš pobedom, Hunteru.“ „I zato sam tako uspešan u svome poslu, Boston.“ „Jer nemaš pojma šta pobeda znači?“ „Ne. Jer ljudi više vole da budu jebani od strane mene nego odjebani.“ „Čudan si ti čovek, Liame Hunteru.“ Smejući se zatresla sam glavom u neverici. „I zar ti nije drago što si me upoznala?“ Zurila sam u njegovo lice. „Začudo, da. Drago mi je.“ Poljubio me još jednom i pustio iz naručja. Pratila sam ga do auta koji nas je čekao. Otvorio je vrata i ja sam sela na zadnje sedište. Liam se smestio pored mene. „Hej.“ Pozdravila sam Paula. „Zdravo Taylor.“ Paul mi se nasmešio gledajući me u ogledalu. „Tvoja kosa izgleda divno.“ „Hvala ti.“ „Vozi nas u Cam's.“ Liam naredi Paulu. Spustila sam glavu na Liamovo rame, osećajući zadovoljstvo i sreću svuda oko mene, dok se auto uključivao u gužvu Londonskog saobraćaja.

63


KH Team

Kraj koji Želim

Poglavlje 7 „Dakle... Megan... fina je,“ Kažem, žvačući moj palac. Još uvek smo u automobilu. Londonski promet je zakrčen, kao i uvek. Zurim kroz prozor, gledajući u automobile pored nas. Osećam da Liam zuri u mene, ali držim svoje oči na prozoru. „Jeste. Zašto imam osećaj da postoji nešto više u toj izjavi nego da je Megan fina?“ „Pa... ona je veoma lepa.“ „Jeste lepa je.“ Prestanem žvakati nokat i postranice ga pogledam. „I... Jamie mi je rekao da si joj ti pomogao kupiti salon.“ Njegove obrve se spoje. „Jamie ima dugačak jezik.“ „Dakle... jesi li? Kupio to za nju, mislim? Jer to je velika stvar da učiniš za nekog – kupujući mu posao.“ „Ja sam ogroman dečko – u svim aspektima.“ Prepredeno pomera osmeh u smeru svojih prepona. Previše sam frustrirana da se nasmejem, pa samo uzdahnem i ponovo počnem zuriti kroz prozor. Ne znam zašto mi toliko smeta da je kupio salon za Megan. Pretpostavljam... Samo mislim da mora da mu je jako stalo do nje da bi uradio to za nju. Pošto sam izgubila porodicu nisam imala nikog kome je stalo do mene. Znam da je to moj izbor, da držim ljude podalje, ali to me ne sprečava da osećam zavist da je Megan imala Liama kada je trebala nekoga. Zadnje četiri godine, nisam imala nikog. Dakle, ono što osećam trenutno, ova zavist, je glupost. Znam to. Ali ja sam devojka, i umirem, pa mi je dopušten ovaj trenutak gluposti. Liam uzima moju bradu u svoje ruke i okrene mi lice prema njegovom. „Nisam kupio salon za Megan. Pozajmio sam joj novac. Vratila mi ga je kada je salon počeo zarađivati novac.“ „Oh, u redu.“ Okrenem lice nazad prema prozoru. On uzdahne. „Postoji li još nešto?“ 64


KH Team

Kraj koji Želim

Ja podignem ramena. „Taylor.“ Njegov glas je čvrst. Okrenem se prema njemu. „Pa, samo se pitam... jeste li spavali zajedno. Jednostavno sam stekla utisak da jeste. I ako jesi, zapravo imao sex s Megan, a zatim me odveo tamo, na mesto u vlasništvu žene koju si jebao – ili i dalje jebeš – pa... to je baš jadno.“ Njegova usta se stisnu. „U pravu si. To bi bilo neukusno. Možda imam puno mana, Boston, ali jadne pretpostavke nisu jedne od njih. Nisam imao sex s Megan. Niti imam nameru da imam sex sa Megan.“ „Ali kupio si joj salon. Ništa ne kaže želim te jebati, kao to.“ Šta nije u redu sa mnom? Zašto sam tako ljubomorna? I mislim da sam ga malo previše pogurala, jer je izgledao zaista raspizdeno. I zvučao tako, takođe. „Ne. Pozajmio sam joj novac. Ona je sestra mog najboljeg prijatelja. Ona je moj prijatelj. Pomažem prijateljima.“ „Kao što pomažeš meni sa mojim spiskom?“ Dobacim mu pogled. Očito sam željna svađe s njim. Ali zašto? Liam polako odmahne glavom prema meni, njegove tamne oči bacale su bodeže prema meni. „Mislim da oboje znamo da smo ti i ja više od prijatelja. Mislim da je moj palac u tvom dupetu dok sam jebao tvoju pičkicu sa svojim kurcem trebao da ti to potvrdi ranije.“ „Bože, baš si jebeni kreten.“ Pogledam Paula, nadajući se da nije čuo šta je Liam rekao. To je samo moja pusta želja, jer nema šanse da nije čuo. „Nisam kreten. Samo sam čovek koji zna šta želi. A kada želim nešto, uzmem to. Ne zajebavam se uokolo. Baš kao što sam uzeo tvoje dupe ranije. Sledeći put, će biti moj kurac u njemu.“ Nagnuo se bliže, tako da je njegov dah prelazio preko mojih usana. „I jebaću te jako... tako jako da će moje ime biti utisnuto u tvojim glasnicama dok ga budeš vrištala.“ Jebo te. Zatvorim oči. Ne mogu sprečiti drhtaj koji prolazi kroz moje telo ili cviljenje koje napušta moja usta od senzacije koje su njegove reči i blizina poslali kroz mene. Liamova prljava usta su čini se moj kriptonit. 65


KH Team

Kraj koji Želim

„Želim te, Boston,“ on prošapuće, klizeći rukom oko mog struka, okrećući moje telo njegovom. „Samo tebe. Tvoja pičkica i dupe su jedini za koje sam zainteresovan da jebem. Dakle, jesmo li završili sa ljubomorom?“ Moje oči se otvore da bi srele njegove. „Ja nisam ljubomorna.“ „Tako si ljubomorna. Slatko je ali nepotrebno.“ On potapša moj nos prstom. „Jebi se!“ Odgurnem njegovu ruku. On se nasmeje. Kopile se jebeno smeje. Okrenem se od njega. Detinjasto znam, ali nije me briga. Raspizdeo me je. „Joj, dušo“ – uhvati me oko vrata, vraćajući moje lice prema njegovom – „nemaš zašto biti ljuta. Ti si jedina koju želim jebati u doglednoj budućnosti.“ „Sledeće dve nedelje,“ Ispravim ga. „I nisam bila ljubomorna. Bila sam... pa...“ „Bila si šta?“ Zurio je u mene, i sada, moram da mu dam odgovor. Bar jednom, odlučila sam da kažem istinu. „Pa, ja ne delim. Ne volim biti s tipom ako je sa drugom ženom ili čak i ako je zainteresovan da bude s drugom ženom. Znam da nismo u vezi, ali mislim, ako spavamo zajedno sledeće dve nedelje, da bi trebali da spavamo samo jedno s drugim. I ako se ne slažeš s tim, onda ne bi trebali spavati jedno s drugim više.“ „Slažem se.“ „Oh.“ Ovo je oduvalo vetar s mojih jedara. „Slažeš?“ „Da. Nikada nisam bio dobar u deljenju takođe, i ja definitivno ne želim da delim tebe.“ „Pa onda... slažemo se. Sledeće dve nedelje, spavamo samo jedno s drugim.“ „Slažem se.“ Njegova ruka klizne uz moje bedro, stežući pri vrhu, a zatim on utisne svoje usne u moje, ljubeći me jako. „Vau“ Kažem dahćući kada me oslobodio. „Uvek sve svoje dogovore zapečatiš tako?“ „Samo sa seksi Bostonkom sa spiskom.“ Dečački se naceri. „Govoreći o spisku, ovde smo.“ „Šta? Gde?“ Okrenem se da pogledam kroz prozor dok se automobil zaustavljao. 66


KH Team

Kraj koji Želim

„Cam's – prijateljev bar. Ješćemo ovde, i onda ćeš precrtati još jednu stvar sa svog spiska.“ „Hoću?“ Okrenem se nazad prema njemu, moje obrve se dižu upitno. „Da – pevati pred publikom. Cam ima specijalni bar. Večeras je noć otvorenog mikrofona, pa je to savršena prilika za tebe da precrtaš i to sa spiska.“ „Oh... ne znam baš. Mislila sam da ću raditi jednu po jednu stvar svaki dan. A kosa se smatra kao jedna.“ Liam se nasmeje. „Prestani biti kukavica.“ „Nisam kukavica. Ja sam bila ona koja ga je stavila na spisak, zar ne?“ „Dakle, u čemu je svrha da čekaš? Učini to odmah.“ U pravu je. Koja je poenta odugovlačenja? Nije da imam luksuz vremena. „U redu, učinimo to.“ On se široko nasmeši. „Ovo će biti epskih razmera.“ „Biće užasno. Ja sam stvarno užasna pevačica.“ „A to je razlog zašto će to da bude epsko.“ Zabljesnuo me osmehom. Izašli smo iz automobila dok je Liam govorio Paulu da može da ide i da će ga on zvati kada bude kretao. Zatim, držeći moju ruku, Liam me povede u Cam'sov Bar. Muzika je svirala kada smo ušli. Zvuči kao pesma kralj lavova. „To je bend s kojim ćeš pevati, The March. Lee onaj tamo je glavni pevač i gitarista. „Klimnuo je prema tamnokosom tipu koji je upravo pevao na mikrofon. „Možeš da pevaš s njim ili solo. Tvoj izbor.“ „Biću solo kada počnem pevati jer će moj glas isprazniti ovo mesto.“ Liam se kikoće. „Hajde, idemo videti Cama i nahraniti te.“ Bar je stvarno lep. Moderan i trendi sa toplim ugođajem. I laknulo mi je da vidim da nije previše gužva. Što manje ljudi pred kojima ću se poniziti. „Cam,“ Liam pozove nekog tipa dalje niz šank. Nasmejavši se, hodao je prema nama. On je Meganin brat. Mogu to odmah reći. On dobro izgleda koliko je ona lepa. Ima istu crnu kosu i kontrastne plave oči kao što i ona ima. „Hej, čoveče.“ Posegao je preko šanka ka Liamu, i oni urade rukovanjenapola-zagrljaj stvar koju muškarci rade. Vidim kako Camove oči idu na mene. Nasmešim mu se. 67


KH Team

Kraj koji Želim

„Cam, ovo je Taylor Shaw iz Bostona.“ „Zdravo, Taylor Shaw, iz Bostona.“ Posegao je preko bara da mi protrese ruku. „Mogu li vam ljudi doneti piće?“ „Pivo za mene,“ Liam kaže. „I ja ću isto,“ Kažem Camu. Sednem na barsku stolicu, i Liam sedne pored mene. Cam stavi dva piva ispred nas. Liam podigne jelovnik i doda ga meni. Ja ga pogledam i odlučim se za hamburger sa pomfritom, ili čips kako ga oni zovu ovde. „I ja ću isto,“ kaže Liam. „Cam, možeš li reći Nancy da nam napravi burger i čips?“ „Hoću.“ Cam nestane iza. „Nancy je kuvarica ovde. Pravi najbolje domaće hamburgere koje ćeš ikada probati u svom životu,“ kaže mi Liam. Uzmem gutljaj piva. „Hej! Hunter je ovde, i nije sam.“ Okrenem se prema glasu koji se približavao. Tip sa kestenjasto-smeđom kosom, koji je tu negde iste visine i građe kao Liam i više nego mišićav, kako hoda prema nama. Liam ustane sa svoje stolice. „Eddie, prijatelju.“ I oni urade rukovanje i polu-zagrljaj isto. „Gde si se koji kurac krio?“ Liam mu kaže. „Čini se da su prošle godine od kako sam te zadnji put video.“ „Bio sam zauzet u bolnici. Jesam li ti nedostajao, ti seksi kopile?“ „Sa svim svojim srcem.“ Liam se zakikoće, lupajući se šakom od grudi. Eddieve oči dođu na mene. „A ko je ova lepotica koju si doveo sa sobom?“ Liam stavi svoju ruku oko Eddievog ramena i pogleda u mene. „Eddie, ovo je Taylor Shaw iz Bostona. Boston, ovo je Eddie, jedan od mojih najstarijih prijatelja. Ružan kao porez, ali neko ga mora voleti.“ „Jebi se, Hunter. I Boston, jel? Šta neko kao ti radi sa ovakvim degenerikom?“ Eddie pokaže palcem u Liamovom smeru. „Sedeo je pored mene u avionu, i nisam bila u stanju da ga se rešim od tada.“ Nacerim se. 68


KH Team

Kraj koji Želim

„Liči na Huntera. Bio je takav i u školi. Od prvog dana kada sam ga upoznao, nisam ga se mogao otresti. On je kao loš miris. Prati me uokolo još od tada.“ „Dakle, vi ste se upoznali u školi?“ Pitam. „Da, prvi dan na Etonu. Upoznao sam Eddia i onog kretena.“ Liam klimne na Cama, koji se upravo pojavio u baru. „Vau, vi ste svi išli na Eton? Nije li to doista elitna škola?“ Izašlo je van zvučeći kao iznenađenje, što stvarno nisam nameravala. Samo nisam mislila da je Liam dečko za privatnu školu. Liam se glasno nasmeje, a tako i Eddie i Cam. „Da. Mi smo iz bogatih porodica, i išli smo u školu za dečake.“ Eddie kaže naduvenim glasom, smejući se. „Ali ti si vlasnik bara?“ kažem Camu. Stavim ruku preko usta, shvatajući kao to loše zvuči. „Bože, nisam mislila tako. Samo sam mislila da ljudi koji završe Eton postanu, kao, plemstvo ili tako nešto.“ Cam se zakikoće. „Nisam se uvredio.“ On mi odmahne. „Trebao sam postati plemić, ali nije tako ispalo. Poziv za barom je bio previše jak za mene da bih ga ignorisao. Uprkos želji mojih roditelja.“ „Ja, s druge strane, nisam razočarao svoje roditelje,“ Eddie kaže podmuklo. Cam mu pokaže srednji prst. „Eddie je doktor,“ Liam mi kaže. „Kardiovaskularni hirurg, jebite se.“ On se nagne, govoreći mi, „I ja sam najbolji hirurg za srce u Engleskoj. Verovatno i u svetu.“ „Vau. To je neverovatno. Mora da su ti trebale godine da postaneš doktor.“ „Potrajalo je, ali bilo je vredno toga. Ipak, nakon svih tih godina, nisam ni zagrebao površinu naspram onoga što je Hunter učinio za godinu. Koja je tvoja neto vrednost ovih dana, Hunter? Jesi li dosegao milijardu funti?“ Liam se podmuklo nasmeje ali ne odgovori ništa. „Liam ne voli da govori koliko novca ima,“ Eddie mi kaže. „Zato što ga ima toliko.“ „Mislim da on verovatno ne voli da govori o svom novcu – ne zato što ne zna koliko novca ima, nego zato što mu to nije bitno. Mislim da su Liamova poslovna dostignuća ono što je njemu bitno,“ Kažem, zureći u Liamove oči. Njegov pogled omekša zureći u mene. 69


KH Team

Kraj koji Želim

„Oh Bože, ona je tvoja srodna duša. Oženi je, Liam. Smesta.“ Eddie se nasmeje. Liam pogleda u Eddia, i nasmeje se, dok je odmahivao glavom. „Kladim se da su ti roditelji zaista ponosni na ono što si postigao,“ Kažem Liamu. Momentalno znam da sam rekla pogrešnu stvar kada je nežnost u njegovim očima nestala, i tamna sena pala umesto nje. „Ne bih znao.“ Njegov glas je oštar, iznenadivši me. „Moram da idem popričati sa Lee.“ Gledam ga kako odlazi, njegovo celo telo je kruto i napeto. Osećam se kao govno jer znam da sam pogodila osetljivi živac. „Ne brini o tome.“ Eddiev glas dolazi do mog uha. „Liam je osetljiv u vezi svoje porodice. Neću da se mešam u njegove lične stvari jer su to njegova sranja. Reći će ti ako bude želeo da znaš. Sve što ću reći je da je Liamov otac hodajući otpad koji traći kiseonik.“ „Oh. Nikada nije rekao ništa.“ Ali nikada nisam ni pitala jer ne želim da pričam o mojoj porodici. Bacim pogled nazad na Liama, koji sada priča sa Lee. Eddie je pratio moje zurenje. „Liama je odgajio njegov deda, Bernie. Neverovatan čovek. Volećeš ga.“ Odgajio ga je njegov deda. Šta je sa njegovom mamom i tatom? Želela sam pitati Eddiea više, ali znam da mi neće reći. Dakle, samo ću morati čekati dok Liam ne bude spreman da mi kaže – ako to ikada i bude. Ali da li bih mu ja rekla za svoju porodicu? Već znam odgovor na to, i to je čvrsto ne. Cam stavi tanjir sa hamburgerom i pomfritom ispred mene, dovodeći moju pažnju na to. Nisam ni shvatila da je otišao po njih. „Je li to jedan Liamov?“ Eddie pokaže na tanjir sa hamburgerom i brdom krompirića uz moj tanjir. „Da,“ Odgovorim. „Neće mu nedostajati malo čipsa.“ Eddie se nagne i zgrabi punu ruku pomfrita sa Liamova tanjira, uzimajući gotovo polovinu njih. Zakikoćem se. 70


KH Team

Kraj koji Želim

Eddie ih brzo jede, i upravo je završavao kada je Liam došao nazad i seo na svoju stolicu pored mene. „U redu?“ Pitam oprezno. „Da, dobro sam.“ On se nasmeši i stisne mi bedro. Momentalno se osećam bolje. On pogleda u svoj tanjir i namršti se. „Hej, Cam, jel štediš na čipsu da uštediš novac, ti škrto kopile?“ Pogledam Eddia, i oboje se počnemo smejati.

71


KH Team

Kraj koji Želim

Poglavlje 8 Završili smo sa hranom. Ja sam na trećem pivu, a bar se ispunio ljudima. „U redu, Boston, vreme je. Ti si na redu.“ Liam me gura. „Šta? Da sad pevam?“ „Aha.“ Počela sam da osećam mučninu, i nije od hrane ili piva. „Ne znam, Hunter.“ „Hajde.“ On ustane. Uzimajući me za ruku, povuče me da ustanem sa stolice. „Hajde, Taylor,“ Eddie me potiče. Liam je rekao Eddie i Cam sve o spisku stvari koje želim uraditi – osim stvari o seksu. Srećom, nije im rekao to. I nije išao u detalje zašto uopšte imam spisak, što je bila još jedna stvar zbog koje sam bila zahvalna. „Možeš ti to, Boston.“ Zurila sam u Liamove prelepe zelene oči. „Nema snimanja ovoga, i nema smejanja, obećaj?“ Držim svoj mali prst u vazduhu prema njemu, da se zakune na mali prst zakletvu. On se smeje i omota svoj mali prst oko mog. „Obećavam. Sada, sredi ih, tigre.“ Lupio me po dupetu. Odmahujući glavom na njega, okrenem se, i na drhtavim nogama, hodam prema bini gde bend čeka na mene. Glavni pevač, Lee, ispruži ruku, pomažući mi da se popnem na binu. „Hej, ja sam Lee. Ti si Taylor, zar ne?“ „Da. Lepo vas je upoznati.“ „I tebe. Dakle, želiš pevati s nama večeras, ha? Samo jednu pesmu?“ „Definitivno jednu pesmu.“ Nasmejem se. „U redu, da li znaš reči od Divinys 'I Touch Myself'?“ „Um...“ Listala sam kroz svoju mentalnu listu pesama. Nije li to pesma o seksu? „Nisam sigurna da li znam tekst.“ „Ne brini. Imam note. Liam ju je izabrao za tebe. Bio je veoma uporan da ti pevaš ovo.“ 72


KH Team

Kraj koji Želim

„Oh, jest, jel?“ Sretnem Liamove oči preko bara i gledam dok se ogroman cerek raširio preko njegovog lica. „Ovo su reči.“ Lee mi doda papir sa tekstom na njemu. Pustim da mi oči skeniraju reči. Sveto sranje. Ova pesma je o ženi koja sebe dovodi do svršavanja misleći na čoveka kog želi. Kopile. Zurim u Liama preko prostorije. Osmeh na njegovom zgodnom licu postaje veći. Imam iznenadnu potrebu da ga izbrišem. Ne mogu pevati ovo. „A evo i tvoj mikrofon.“ Lee mi ga doda. „Hvala ti.“ „Jesi li spremna za ovo?“ Ne. „Pretpostavljam...“ Liam će tako da plati za ovo kasnije. On može da zaboravi kosu i jebanje kasnije. U ovom slučaju, frajer će da spava sam sa svojom rukom kao devojkom. Izduvam dah i stavim mikrofon na usne. „Odbrojavaću, a onda ćemo početi svirati. Broji do šesnaest u svojoj glavi a onda počni pevati. U redu?“ „Šesnaest. U redu.“ Moje srce počne lupati, a živci plivaju u mom stomaku. Moji dlanovi počinju da se znoje oko mikrofona. Možeš ti to Taylor. Bez straha. Bend je počeo svirati. Zatvorim oči i počnem brojati. Kada sam došla do šesnaest, otvorim oči, i zurim dole u prve reči, a zatim počnem pevati. Oh moj Bože, ja pjevam. U baru ispunjenom ljudima. Pevam u baru punom ljudi, i... u stvari nisam tako loša. Dođavola da. Mogu ja ovo. Do trenutka kada dođem do refrena, totalno sam ušla u pesmu, tresući kukovima i dupetom na bini i izbacujući reči. Liam, Eddie, i Cam su navijali za mene. Ljudi u publici su pevali sa mnom zajedno. Neki su čak ustajali sa svojih stolica i plesali. 73


KH Team

Kraj koji Želim

Moje samopouzdanje je jačalo. Možda je Liam bio na nečemu sa ovom pesmom. Osećam se neverovatno! On definitivno dobija pušenje kasnije. I onda smo na zadnjoj strofi, i pesma je gotova prebrzo za moj ukus. Ljudi aplaudiraju i navijaju. Vidim Liama kako ustaje sa stolice i zviždi. Malo se naklonim. Nikada se nisam osetila tako predivno u celom mom životu kao što sam se osećala sada – pa, osim dela kada sam u Liamovom krevetu. „Ti si odlična.“ Lee se smeši na mene. Vratim mu mikrofon i papir s tekstom. „Hvala.“ Ja zračim. „I hvala ti što si mi dopustio da pevam s tvojim momcima.“ „U bilo koje vreme. Možeš pevati s nama kad god želiš.“ Moj osmeh postane čak i veći. Srce mi pumpa od adrenalina, okrenem se da napustim binu, i Liam je tu. Stavio je svoje ruke oko mog struka, podižući me i spuštajući dole. Moje telo klizi uz njegovo, i on me zaustavi kada nam je lice bilo blizu. Njegove usne sreću moje u mekom poljupcu. „To je bilo jebeno neverovatno, Boston. Tako sam ponosan na tebe.“ „I ja sam ponosna na sebe, takođe.“ Nasmejem se. „Još jedna stvar precrtana s tvoje liste.“ „Jeste.“ Liam me spusti na stopala, i uzme moju ruku, vodi nas do naših mesta u baru. „To je bilo stvarno odlično Taylor.“ Cam mi se smeši. „Bila je bolja nego odlična, jebeno. Bila je vrela tamo gore,“ Eddie mu kaže. Liam posegne iza i pljusne Eddia po zadnjem delu glave. „Oi!“ Eddie se žali, trljajući teme gde ga je Liam upravo udario. „Ne zovi je vrelom.“ „Dao sam joj kompliment.“ „Možeš joj dati kompliment bez da je zoveš vrućom, kretenčino.“ Liam ga kruto pogleda. 74


KH Team

Kraj koji Želim

„Bila si stvarno odlična,“ Cam mi ponovo kaže. „Da ti donesem piće na račun kuće.“ „Još uvek imam svoje pivo, ali hvala.“ „Ja ću uzeti Taylorino besplatno pivo,“ Eddie kaže. „Možeš platiti za svoje, ti škrto kopile,“ Cam mu kaže. Zgrabio je bocu i otvorio čep, stavljajući ga na šank ispred Eddia. „Šta je sa mnom?“ Liam kaže. „Zar mene neće niko ponuditi pićem ovde?“ On mahne svojom praznom bocom ukrug. „Imaću tvoje pivo koje te čeka dok završiš.“ „Kada završim?“ Liamove obrve se skupe, zagonetno. „Ti si na redu da pevaš. Mislio sam da želiš pokazati svoje ubilačke pevačke veštine Taylor. Zato što svi znamo kako ti to želiš na taj način.“ Cam se zakikoće, sa zlim cerekom na licu. Liam je izgledao zbunjeno na trenutak. Bacio je pogled na Eddia, koji je takođe imao veliki cerek. Zatim, nešto splasne u Liamu, i njegov izraz pokisnu. „Nisi?“ „Aha,“ Eddie uzdahne iza nas. „Jesi...“Cam uzdahne smejući se. „Vi ste skupina pičkica.“ Liam zareži. „Joj, nemoj biti takav. Ti si moja vatra!“ Eddie prasne u smeh. „Jebeno vas mrzim obojicu. Zašto sam kog đavola i dalje prijatelj s vama?“ „Reci mi zašto!“ Cam jedva izbaci reči jer se smejao tako jako. Ne mogu si pomoći ne smejati se. Nemam pojma zbog čega se smejem, ali imam osećaj da ću saznati. „Balavci-jebeni-balavci. Nadam se da ćete obojica jebati kurve, i da će vam kurčevi otpasti.“ „Shvataš da je to medicinski nemoguće, zar ne?“ Eddie se naceri na njega. Liam je izgledao ubitačno, što je jedino učinilo da se Eddie i Cam još jače smeju. On uzdiše i ustaje sa svoje stolice. Okrene se prema meni, poklapajući moju bradu svojim rukama, zureći duboko u moje oči. „Šta god da ti kažu, to je laž.“ Podigne oči iznad moje glave, dajući im obojici oštre poglede. „A da sam na mestu vas dvojice, spavao bih sa otvorenim očima od sada pa u buduće.“ Njegove oči se vrate na mene. 75


KH Team

Kraj koji Želim

„Seti se, Boston, sve laži.“ „Sve laži. Shvatila sam.“ On me poljubi čvrsto u usne i zatim ode. Hodajući u smeru bine, izgledao je poraženo, kao čovek koji ide na pogubljenje. Liam se popne na binu i uzme mikrofon koji je Lee držao za njega. Sledeće što čujem je uvod u 'I Want It That Way' od Backstreet Boys, i Liam počne da peva. Više da zavija. U redu... Okrenem se prema Cam i Eddiu, jedva sposobna da kontrolišem smeh. „Pa koji od vas će mi reći priču o ovoj pesmi i zašto Liam izgleda kao da vas želi ubiti obojicu?“ Cam se naceri i spusti ruke na vrh bara dok je Eddie privlačio svoju stolicu bliže. Naginjajući se napred, Cam kaže, „U redu, imali smo šesnaest godina. Bili smo u starom internatu, i devojke su bile kao zlatna prašina za nas. Dakle, kada imaš devojku... pa, to je bilo kao Božić. Uglavnom, Liam je viđao jednu devojku Sophie Forester, iz susedne škole. I ostavila ga je jer je čula da je kresao drugu devojku.“ „Je li?“ ja pitam. „Oh, totalno.“ Eddie kaže. „Ali Liam je bio sav utučen jer je shvatio da je napravio veliku grešku spavajući sa tom drugom devojkom.“ Cam se udari rukom po grudima, glumeći dramu. „Bio je neraspoložen, i izluđivao nas je, pa smo se iskrali iz škole i poveli ga da kupimo nešto ilegalne cuge. Mislili smo ako ga napijemo da će jebeno začepiti da priča o Sophie. Samo što nije baš tako bilo.“ Eddie mi govori. „Sedeli smo na klupi u parku, ubijajući se jeftinim pićem, kada je Liam ustao na noge i odjednom objavio da ima tu neverovatnu“ – on naglašava rukama, smejući se – „ideju i da će mu Sophie oprostiti i pomiriti se s njim.“ Cam se nasmeje. „Naravno, ohrabrili smo ovu liniju razmišljanja jer... pa, mislili smo da će biti zabavno gledati Liama da radi šta god da će uraditi da bi vratio tu žensku.“ 76


KH Team

Kraj koji Želim

„Znači, otišli smo do Sophieine kuće,“ Eddie nastavi, „koja nije bila daleko od parka. Kada smo stigli tamo, sva svetla su bila upaljena. Mislio sam da će Liam otići samo tamo i pokucati na njena vrata, da bi mogao razgovarati s njom. Ali, oh, ne, to nije bilo ono što je Liam imao na umu, uopšte. Planirao je nešto...veliko. Dakle, posrtao je prema njenim ulaznim vratima, saplićući se od cveće njene majke u tom pohodu, i stao je ispred Sophieine spavaće sobe, koja je gledala prema glavnoj ulici. Zatim, je odjednom počeo pevati, glasno.“ „O moj Bože!“ pokrijem usta rukom. „I Want It That Way.“ (Želim to na taj način) „Baš tu pesmu.“ Eddie me prvi udari šakom. „Sophie je bila veliki Backstreet Boys fan. Dakle, onaj tamo kreten je mislio da je može vratiti pevajući joj njenu omiljenu pesmu.“ „I najbolji deo je bio, ne samo da je jebeno užasan pevač – kao što možeš trenutno čuti – ali Sophie nije bila čak ni kući,“ Cam mi kaže. „Bila je napolju na zabavi sa svojom porodicom. Dakle, glupa pičkica pevala je praznoj kući.“ Sada se već jako smejem, držeći se za stomak. „Bilo je to jebeno brilijantno!“ Eddie se smeje. „Pa, šta se desilo kada je shvatio da Sophie nije kod kuće?“ Upitam. „Nije. Mislio je da ga samo drži na ledu, pa je samo nastavio pevati – dok nije stigla policija, u stvari.“ „Policija je stigla?“ ja prodahćem. „Oh da,“ Edddie mi kaže. „Sophiein komšija je pozvao policiju. Sledeće što znamo, Liam je bio uhapšen za maloletničko opijanje i remećenje javnog mira. Pozvali su njegovog dedu, i morao je doći i platiti kauciju.“ „To je bio najbolji momenat u mom životu.“ Cam se naceri. „I jedan koji mu nikada nećemo dopustiti da zaboravi.“ „Oh moj Bože!“ Smejem se tako jako, zamišljajući šesnaestogodišnjeg Liama kako peva svojoj devojci da je osvoji nazad. „Dakle, jel se pomirio sa Sophie?“ Pitam, brišući suze iz očiju. „Ne.“ Eddie se zakikoće, tresući glavom. „Komšija koji je pozvao policiju je rekao njoj i njenim roditeljima šta se desilo kada su stigli kući. Sophie nije željela ni gledati u njegovom smeru nakon toga.“ „Joj, jadan Liam.“ 77


KH Team

Kraj koji Želim

„Nemoj da ga žališ previše. Imao je red riba koje su ga čekale nakon što su čule šta je uradio. Iz nekog razloga, sve su mislile da je to bilo stvarno romantično, što je izložio svoje srce i pevao za Sophie. Hunter je ševio mnogo te godine,“ Came mi kaže. „On je oduvek bio srećno kopile kada su bile u pitanju žene. Uključujući prisutnu,“ Eddie kaže, učinivši da se zacrvenim. Čula sam kako Liamova pesma dolazi do kraja, pa sam se okrenula prema pozornici, gledajući i slušajući dok je ubijao kraj pesme. I kada je završio, Cam, Eddie i ja svi smo počeli navijati i aplaudirati. Ustala sam na rub barske stolice i jako zviznula. Liam daje svoj mikrofon Leeu, skače sa bine, i hoda prema meni. „Bio si odličan!“ Cvrkućem prema njemu. Kliznuo je rukom oko mog struka i utisnuo poljubac na moje teme. Zatim, sedne pored mene. „Dakle, rekli ste joj, vi dva para kopilana.“ „Naravno da jesmo.“ Eddie se podlo naceri. „Mislim da je ono što si učinio bilo zaista slatko.“ Okrenem se u stolici da sam licem u lice s njim. „Pevati tako i pokušati osvojiti devojku ponovo? Niko nikada nije učinio ništa takvo za mene.“ On klizne rukom po mom bedru, razdvajajući moje noge, uveravajući se da me moja suknjica još prekriva, povuče me bliže, tako da ga celog okružujem. „Ja bih pevao za tebe, Boston.“ To je stavilo osmeh na moje lice i poslalo treperenje u moje grudi. Zatim, se Liam nagne i utisne usne na moje, a to treperenje preobrazi se u jato leptira. Njegove ruke pomerale su se sa spoljne strane mojih bedara dok nisu bile na mom dupetu, a on me povukao na svoje krilo, pa sam ga zapravo okruživala. Hvala Bogu da mi je suknja do kolena inače bi svi dobili odličnu predstavu trenutno. Njegov poljubac se produbi, poslavši moju nutrinu u vatru. I na trenutak, zaboravila sam gde sam sa svim ljudima oko nas, i samo uživala u osećaju njegovog jezika u mojim ustima i njegovim rukama na mom dupetu. „U redu, dovoljno PDA. Nemam dozvolu za ples u krilu. I činiš Eddiea ljubomornim.“

78


KH Team

Kraj koji Želim

Odmaknem se od Liamovih usta, zadihana, moji obrazi odmah pocrvene. Liam mi se naceri, dodirujući ružičastu boju prstom. „Šta sam ti sve činio, a od ljubljenja u baru te sramota.“ Smejući se, odmahnem glavom na njega. Zatim se odvojim od njega, sedajući nazad na svoju stolicu. Ali on me ne pušta potpuno. Uzima me za ruku, držeći je uz svoje bedro. „Dakle, hoću li dobiti to pivo ili ne?“ Liam podigne bradu prema Camu. „Stiže jedno pivo,“ Cam kaže. „I ja ću još jedno pivo,“ Eddie kaže Camu. „Samo ću prvo morati da pišam.“ „Taylor, želiš li šta?“ Cam me pita. Moje pivo je skoro popijeno. Ako ovako nastavim, odradiću još jednu stvar sa svog spiska – nalivena i ispovraćana. Cam uzme tri boce piva iz frižidera. Otvorio je čepove i stavio ih na bar. Zatim, činilo se da se zaledio. Njegove oči su fiksirane na nešto iznad moje glave. Bacio je pogled na Liama, a zatim kaže. „Nisam znao da dolazi noćas.“ Ko je došao? Liam se namršti, a zatim okrene tamo gde je Cam zurio. Izgled na Liamovom licu... je čisti bes. Njegova cela pojava potamni. Njegova vilica se stegne čvrsto. Mogu osetiti napetost kako isijava iz njega. Pratila sam njegovo zurenje. Tu je plavušan, oko metar i osamdeset, kako stoji tamo. Rekla bih da je u svojim tridesetim, ali teško ga je videti kako treba odavde. Činilo se da tip okleva. Zatim, odlučio je i hoda prema nama. „Jeremy,“ Cam podigne bradu u pozdravu. „Samo sam došao pokupiti Nancy nakon nene smene,“ Jeremy kaže. „Javiću joj da si ovde.“ Cam baci nervnozan pogled prema Liamu, koji je samo zurio u Jeremya kao da ga želi ubiti. Jeremy je gledao u sve osim u Liama. A ja se nikada nisam osećala tako nelagodno u svom životu. Cam nevoljno odlazi do Nancy. Tu je užasna, napeta tišina. Zatim, čini se da je Jeremy skupio nešto hrabrosti i okrenuo svoje lice prema nama. „Kako si, Liam?“ „Bio sam jebeno odlično do zadnjih trideset sekundi,“ Liam kaže, kroz stisnute zube. 79


KH Team

Kraj koji Želim

„Neću biti tu dugo. Samo sam došao po Nancy.“ „Nisam shvatio da je Nancy tvoj tip devojke, pošto je slobodna i sve to. I mislio sam da ima bolji ukus, ali čini se da nije tako.“ Očekivala sam da Jeremy bude ljut, ali nije izgledao ljutito samo tužno. „Gledaj Liam...prošlo je sedam godina. Ne misliš li da je vreme da zakopamo sekire?“ „Ne. Jedino mesto na koje želim zakopati sekiru je tvoja faca.“ Oh Kriste. „Isuse, čoveče, rekao sam žao mi je milion jebenih puta. Šta trebam uraditi?“ „Ništa.“ Liam sklizne sa stolice i napravi preteći korak prema njemu. „Nije me briga ako ti je žao. Ništa što kažeš neće nikada promeniti ono što si uradio!“ Liam urla. Tišina ispunjuje bar. Jeremyeve nervozne oči bljesnu prema meni. „Ne gledaj je.“ Liam zakorači ispred mene. „Nemoj nikada da gledaš u nju. Nemoj ni da bi disao isti vazduh kao ona. Ako budeš – sećaš se zadnjeg puta kada sam te udario? Pa, to će izgledati kao jebeno golicanje u usporedbi šta ću učiniti ako se i približiš Taylor.“ Sveto sranje. Ljutiti Liam je Vrući Liam. Ali je takođe i strašan kao sam pakao. Moram smiriti ovu situaciju. Samo nisam sigurna kako. „Liam?“ Dodirnem mu ruku, ali čini se da me ne oseća. Samo zuri u Jeremya, njegove grudi dižu se gore dole. Zatim, vidim Eddiea kako se vraća, i umalo sam pala sa stolice od olakšanja. Gledala sam Eddia kada je video Jeremyja. Njegove oči odu na Liama, a njegovi koraci čini se da su zastajkivali. Zatim, videla sam njegova usta, Oh, jebiga. A zatim je ubrzao prema nama. Stao je između Jeremya i Liama. „Je li sve u redu ovde?“ Eddie upita Liama. „Sve je jebeno odlično. Jeremy upravo odlazi, zar ne, Jeremy?“ Način na koji je Liam govorio njegovo ime je sa totalnim gađenjem. Jeremy uzdahne i zakorači unazad. 80


KH Team

Kraj koji Želim

Cam se pojavi ponovo iza šanka, sa besnim izgledom lica. „Nancy će biti napolju za pet minuta,“ Cam kaže Jeremyju. „Reci joj da ću biti napolju.“ Jeremy savije glavu u smeru vrata dok je uzimao još jedan korak unazad. Njegove oči odu na Liama. „Ako ti šta znači, čoveče, žao mi je. Više nego što ćeš ikada znati.“ „Reci nekome kome je do toga stalo,“ Liam kaže tonom koji je učinio da se dlake na mom vratu nakostreše. Jeremy digne ruku poraženo. Zatim, se okrene i ode iz bara. Isuse Kriste, to je bilo napeto. Čula sam kako je Eddie ispustio uzdah koji je zvučao užasno slično olakšanju, i znam tačno kako se oseća. Ljutiti Liam možda je seksi Liam. Ali on je takođe i strašni Liam. Liam se okrene prema Cam, njegova ruka se skupi oko ruba bara. „Viđa se s Nancy?“ Liam kaže tiho. „Već nekoliko meseci,“ Cam mu odgovori pažljivo. „Zašto mi nisi rekao?“ Liamov ton je optužujući. Cam se namršti. „Zato što nisam mislio da je to neka vest. I nije da mogu bilo kada spomenuti Jeremyevo ime ispred tebe a da se ti ne pretvoriš u Hulka.“ On izdiše umorno. „Nekada ste bili prijatelji.“ „A sada nismo.“ „Da, i nijedan od nas ne zna zašto, osim tebe i Jeremya. A Jeremy nam neće reći jebeno ništa jer štiti tebe.“ „Štiti mene?“ Liam se gorko nasmeje. „Taj jebeni prevarant. On je zapravo rekao to?“ „Ne, on nije rekao to. Nikada ne kaže ništa, baš kao ni ti. Dakle, morali smo skočiti sa zaključkom, i s obzirom da si ti bio taj koji ga je udario na Kateinoj sahrani, rekao bih da tebe pokriva.“ „Jer, naravno, to bi bilo nešto što bih ja učinio. Zvuči tačno.“ Liamov smeh je suh, ali mogu čuti povređenost ispod toga, i to me preseca. „Ne savršeni Jeremy Bentley. On nikada ne bi uradio ništa pogrešno. Ali ja, kopile od striptizete? Da, ja bih definitivno uradio nešto pogrešno.“ On zakorači dalje od bara. On je kopile striptizete? I ko je Kate? 81


KH Team

Kraj koji Želim

„Nikada nisam rekao to. Jeremi nije savršen – daleko od toga. Ni jedan od nas nije. Svi smo mi gomila sebanih, osim tebe. Ti si onaj koji je učinio nešto od sebe. I jebeno sam ponosan na sve što si postigao, čoveče.“ Cam je pokušao objasniti, ali mogu videti da je Liam već otišao, nije slušao ništa što je on rekao. „Ali ako bi znali šta se desilo između tebe i Jeremya, onda bi možda mogli pomoći.“ „Ne možeš pomoći. Niko ne može.“ Zurio je čvrsto u Cama pre nego je pogledao u mene. „Odlazimo.“ Liam zgrabi moju ruku i povuče me sa stolice. Imam samo dovoljno vremena da zgrabim svoju torbu sa šanka pre nego što sam povučena. Čujem Cama i Eddiea kako dozivaju njegovo ime, tražeći da se vrati, ali on ne staje. Samo je izašao kroz vrata, a ja moram da trčim da bih ga sustigla. Srećom, nema nigde Jeremya na vidiku napolju. Liam ne staje. Nastavio je hodati pored puta, vukući me sa sobom, i podigao je ruku prema prilazećem taksiju. „Hoćeš li molim te usporiti dođavola?“ Izvučem ruku iz njegovog stiska. „Ne.“ Zgrabio je moju ruku ponovo dok se taksi zaustavljao pored nas. Otvorio je vrata i ugurao me unutra. Prorežao je adresu vozaču. Zatim, konačno se naslonio u sedištu. Savijem ruke preko grudi. „Ne cenim što si me ugurao u taksi tako. I nisam se čak stigla ni pozdraviti s tvojim prijateljima. Bio si zaista nepristojan prema njima, znaš.“ „Kupiću im jebenu karticu i izvinuću se.“ „Ponašaš se kao totalni kreten. Ne sviđa ti se taj Jeremy, dobro. To ne znači da se možeš ponašati kao kreten prema meni.“ Njegove oči slete na moje. Pogled u njima učinio je da želim potonuti nazad u svoje sedište. Po mogućnosti izaći iz automobila – dok se još kreće. „Mislio sam da voliš kada se ponašam poput kretena?“ Njego glas je nizak i taman. Nisam dobila šansu da odgovorim jer je zgrabio zadnji deo moje glave i zabio svoja usta dole na moja. Njegov poljubac je vreo i tvrd, ljutit i tako jebeno vruć. 82


KH Team

Kraj koji Želim

Proždirao je moja usta, njegov jezik klizio je uz moj. Njegova ruka klizila je uz moju nogu i gurala se ispod moje suknje, klizeći između mojih bedara. Nisam ga čak ni zaustavila. Prešao je prstima preko mojih gaćica. „Iste sekunde kada te izvedem iz ovog taksija, jebaću te. Jako.“ Zatim, ponovo me je ljubio. Celo vreme, njegovi prsti su trljali moj klitoris kroz moje gaćice, izluđujući me. I sve što sam želela je da moje gaćice nestanu i da me on dodiruje, kožom na kožu. Nije me briga što smo na zadnjem sedištu taksija i što vozač može verovatno da vidi šta mi Liam radi. Nije me briga ni o čemu osim o njemu. Bezumna sam, izgubljena u Liamovom dodiru, njegovom telu...njegovom poljupcu. Gotovo kao da čita moje misli, očeše svoje usne o moj obraz i kaže u moje uho, njegove reči su vruće uz moju kožu. „Zar te to ne napaljuje da on možda gleda šta ti radim?“ Okrenem glavu, zureći u njegove tamne oči. „Da, to me napaljuje.“ „Činiš moj kurac tako jebeno tvrdim.“ Gura moje gaćice na stranu i klizne debelim prstom u mene. Ne mogu si pomoći i puštam stenjanje da pobegne. Liam ga proguta sa poljupcem. „Nikada se neću umoriti od jebanja tvoje vruće, uske pičkice,“ on mrmlja iznad mojih usana, uvijajući prst unutar mene, stežući moje unutrašnje zidove. Vrpoljim se i stežem uz njegovu ruku, jašući njegov prst. „Tako je dušo. Jebi moj prst. Baš kako ću ja jebati tebe sa svojim kurcem. Bože, želim te jebati sada – tako jako. Želim te saviti preko ovog sedišta, podići ti suknju, svući ti gaćice, i zabiti moj kurac duboko u tebe. Želim te jebati upravo ovde, na zadnjem sedištu ovog taksija, dok vozač gleda, ljubomoran jer sam ja onaj koji je u tebi, jebem te.“ „Oh, Bože,“ prošapćem. Ako me pokuša jebati u ovom taksiju, nisam sigurna da li bih ga zaustavila jer tako sam napaljena da ne mogu čak jasno razmišljati. On je upravo tako seksi i tako jebeno dominantan. 83


KH Team

Kraj koji Želim

On je kao seksualna snaga prirode koju ja ne bi znala kako zaustaviti... i ne želim da stane – ikada. Liam me jebe sa svojim prstom, i tako sam spremna za više. Zatim, on naglo povuče svoj prst van iz mene, i ja zacvilim radi gubitka. Brzo shvatim da je taksi stao, i da smo ispred Liamove zgrade. Bez reči, Liam izvuče nešto novčanica iz novčanika i baci ih na vozača. Otvori vrata i zgrabi moju ruku, izvlačeći me van iz taksija. Počeo je brzo hodati ka svojoj zgradi, i moram požuriti da bi ga sustigla. Čak ni ne staje da uzvrati pozdrav čuvaru. Samo je marširao ravno ka liftu i udario u dugme. Vrata se klizeći otvore, i on me uvlači u lift. Stisnuo je dugme za njegov sprat, unoseći broj na tipkovnici. Sledeće što znam, zabija me uz zid, i njegova usta su na mojim pre nego što su se vrata do kraja zatvorila. Njegov poljubac je dubok i posesivan, čak i više nego u taksiju. To je kao ništa što sam ranije osetila. On je kao ništa što sam ranije poznavala. I ja nikada ne želim da stane. Kliznem prstima u njegovu gustu kosu i počnem cuclati njegov jezik. On stenje, a njegova ruka ide pod moju suknju. Povukao ju je na moje kukove, ostavljajući me golu od struka prema dole – sve osim mojih gaćica, koje je on nastojao da podere jednim pucanjem gume. Nije mi ni dovoljno stalo da budem ljuta što je upravo poderao moje dobre gaćice jer je momenat tako napet i tako neverovatno vruć. Samo ga želim. Sada. Bez obzira na sve, samo ga želim u sebi. Obe naše ruke idu na njegove farmerice. Otkopčam dugme. On povuče zatvarač i pogura ih dole niz kukove zajedno sa boksericama, takođe, i samo tako njegov kurac je slobodan. Naša usta su još spojena, očajna i gladna. Njegove ruke idu ispod mojih bedara, gurajući me uz zid lifta. Njegove oči su tamne na meni. Gurnuo je ruku između nas i počeo je trljati moj klitoris. „Uvek tako vlažna za mene.“ On lupi po mojoj pičkici, učinivši da prodahćem. 84


KH Team

Kraj koji Želim

Ostavljajući je, njegova ruka ide na moje dupe zajedno sa drugom rukom. „Jebaću ovo dupe ubrzo,“ on kaže grubo, ukopavajući svoje prste u moje guzove. Zatim, raširi moj otvor za njega i zabije svoj kurac doboko u mene. Moja glava padne unazad uz zid sa treskom, moje oči se zatvaraju na osjećaj nega kako me ispunjava tako potpuno. „Liam.“ Prostenjem. Nije se micao, pa sam otvorila oči. Zurio je u mene. Njegove oči su tamne i ispunjene sa potrebom koju ja ne razumem. „Nisam nikada ništa želeo ovako jako kao što želim tebe trenutno,“ on kaže, njegov glas je nizak ispunjen značenjem. Ukopam prste u njegovu kosu. Naginjući se, očešem svoje usne o njegove. „Imaš me. Zato, prestani gubiti vreme, i jebi me.“ Moje reči čini se da imaju efekta jer njegova usta se zabijaju na moja, i on počinje da me jebe jako uz zid. Kada su se vrata lifta otvorila, poneo me je van iz njega, njegov kurac još uvek u meni. Nije se gnjavio da uđe unutra. Samo me pritisnuo uz njegova ulazna vrata i nastavio da me jebe bezumno. „Podigni majicu. Želim videti tvoje sise,“ on prodahće. Oslobađajući ruku iz njegove kose, učinim kako je tražio, i dignem majicu, podižući i grudnjak, takođe, oslobađajući grudi za njega. „Jebeno savršeno,“ on reži. Zatim, njegova usta su na jednoj. Ližući i sisajući moju bradavicu, nastavio me jebati uz vrata. Uhvatim prizor nas u staklu na vratima za izlazak u nuždi. Liamove pantalone vise oko njegovih bedara, dok me jebe sa očajem za koji nisam znala. To je najvrelija stvar koju sam ikada videla, i ja svršavam sekundu kasnije. Vrištim njegovo ime – moje ruke vuku njegovu kosu, moja bedra su zaključana oko njega – dok on nastavlja pumpati u i van mene sa očajnim pokretima. Pljusnuo je moje dupe. „Tako si jebeno vrela. Tako jebeno vrela...“on stenje. Zatim, zakopa svoje lice u moj vrat. „Teraš me da svršim tako jako.“ Počeo me jebati kratkim, jakim potiscima, njegova ruka steže moje dupe. 85


KH Team

Kraj koji Želim

Zatim, osetim kako počinje svršavati u meni, premazujući moju unutrašnjost njegovom spermom. Nismo koristili kondom. Nisam zabrinuta radi trudnoće. To nije mogućnost za mene. Tretmani radiacije radi tumora su pokazali to. Iako sam smrzla svoja jajašca. Ma kakvo će mi to dobro doneti. Ali polno prenosive bolesti...mogla bih uhvatiti nešto. Stvarno, zašto je to bitno? Neću biti tu dovoljno dugo da to bude važno. I bilo je vredno toga samo da bih ga osetila golog i vrućeg unutar mene. Liam podigne glavu sa mog vrata, a njegova usta traže moja. Putuje poljupcima preko mojih obraza do mog vrata na nežan način, tako različit i u kontrastu od načina na koji me upravo jebao. Zatim on oslobađa ruku ispod mojih bedara. Stegnem stisak, da ne bih pala na pod. Ukuca brojeve na tastaturi svojih vrata. Brava klikne otvarajući se. Liam gurne kvaku, otvarajući vrata. Zatim, njegova ruka ide nazad ispod mojih bedara, i on me nosi kroz stan šutirajući vrata stopalom. Vodi nas kroz tamu apartmana, idući ravno u njegovu spavaću sobu, njegov kurac je i dalje u meni. Polegne me na svoj krevet, izvlačeći se iz mene. Osećam njegovu spermu kao klizi iz mene i na moja bedra. Gledam dok skida majicu, šutira cipele, i uklanja farmerice. Zatim, poseže za mojom suknjom. Podižem kukove, puštajući ga da je povuče niz moje noge. Zatim, on uklanja moju majicu i grudnjak. Hodao je iz sobe u kupatilo. Čujem vodu koja teče. Vratio se sa peškirom i čisti između mojih nogu. Njegova nežnost čini da moje srce igra. „Nisam koristio kondom,“ on kaže meko dok mi je čisto bedra. „Žao mi je.“ „U redu je.“ ja dodirnem rukom njegovo lice. „Ne mogu ostati trudna.“ „Čist sam,“ on mi kaže. „Moj zadnji pregled je bio četri nedelje ranije. I ti si jedina osoba s kojom sam spavao od tada.“ „I ja sam čista, takođe,“ osjećam potrebu da mu to kažem. 86


KH Team

Kraj koji Želim

Završio je čišćenje i zatim odneo peškir nazad u kupatilo. Vraća se, i samo stoji na kraju kreveta, zureći u mene. „Da li želiš da razgovaraš o onome što se upravo desilo u baru sa Jeremyem?“ Vidim kako se njegove oči zatvaraju prema meni. „Ne.“ „Jesi li siguran? Jer si bio stvarno uznemiren, i ...“ „Da li ti želiš razgovarati o svojoj porodici?“ on me preseče. Njegov glas je kao oštrica. Suze su momentalno u mojim očima. „Ne,“ kažem tihim glasom, odmahujući glavom. Njegova ruka se skuplja oko mog zgloba, i povuče me sa kreveta. „Ni jedno od nas ne želi pričati, i ja sam sasvim siguran da želim zaboraviti. Da li ti želiš zaboraviti, Taylor?“ „Da,“ moj glas je šapat u tami. „Onda, idemo zaboraviti zajedno.“ On se penje na krevet preko mene, klečeći između mojih nogu. Grabi moje ruke i priklješti ih na krevet iznad moje glave. Bez i jedne riječi, on potisne svoj kurac duboko u mene, a zatim me počne jebati kao da je to sve što zna... kao da sam ja sve što mu treba. I proveo je ostatak večeri utisnut duboko u mene, pobrinuvši se da jedina stvar koje se sećam... jedina stvar koju znam... je on.

87


KH Team

Kraj koji Želim

Poglavlje 9 Polako otvaram oči. Sunce već uveliko sija a zvuci iz kuhinje mi govore da je Liam tamo. Zgrabim sat sa noćnog ormarića i pogledam koliko je sati. Deset i trideset. Kasno smo zaspali. Ili rano. Liam je imao mnogo besa da izjebe, a ja sam bila više nego raspoložena da mu budem partner u tome. Bio je besan prošle noći. Žestok. Bože, kako je bio seksi i žestok. Kikoćem se pri pomisli na ono šta smo radili u taksiju. I u liftu. I u njegovom krevetu. Njegova izdržljivost je...inspirativna. Protežem svoje mišiće i osećam lagan bol zbog svog seksa od prošle noći. Onda, moja bešika me obaveštava da je vreme da ustanem. Otkrijem se i krenem prema kupatilu. Kada sam završila, sa poda zgrabim majicu koju je Liam nosio sinoć i navučem je. Nemam gaćice na sebi, zapravo nemam pojma šta se desilo sa njima sinoć. Zamišljam ih na podu lifta, kako celu noć idu gore - dole. Uđem u kuhinju. Liam je za šporetom, ima samo bokserice na sebi i prži slaninu. Stomak mi reaguje na taj miris. „Hej.“ Kažem mu i krenem prema njemu. „Jutro.“ Nasmeje mi se preko ramena. Dođem do njega i stavim jednu ruka na njegova topla leđa, a drugom kliznem oko njegovog struka. Spustio je glavu do moje i nežno me poljubio. „Trebao bi da obučeš majicu.“ Protrljam ga po stomaku i pokažem na slaninu. „Ne brini Boston. Jesi li gladna? Spremio sam jaja i slaninu.“ „Umirem.“ „Sedi.“ Pokaže mi u pravcu šanka, gde je već stavio tanjire i šolje. Sednem i sipam nam kafu dok Liam servira jaja i slaninu. Sedne preko puta mene i uzme kafu. 88


KH Team

Kraj koji Želim

Sada, po danu kroz staklena vrata na kuhinji vidim da postoji krovna terasa. „Imaš krovnu terasu?“ „Daa. Možemo i tamo da jedemo ako želiš? Lep je dan.“ „Visina baš i nije moj prijatelj. Srećna sam baš ovde, sigurna unutra i divim se pogledu.“ Liam se smeje i strpa slaninu u usta. „Koji su ti planovi za danas?“ Pita me dok žvaće. „Nisam sigurna. Nisam baš sklona planiranju, više sam šta-mi-padne-na-um devojka.“ Ubacim parče jaja u usta. Stvarno su dobra. Zaista zna dobro da kuva. „Super, jer imam na umu nešto za tebe, popodne. Ako je to ok?“ „Zavisi šta si smislio. Nećeš me naterati da se skinem gola i šetam Londonom zar ne?“ „Ne.“ Smeje se. Smešeći se ubacim slaninu u usta. „Pa, šta si planirao?“ „To je iznenađenje.“ „Dobro. Ali moram da ti kažem da i nisam neki obožavalac iznenađenja – za slučaj da mi se ne dopadne.“ „Svideće ti se. Obećavam.“ Jeli smo doručak u prijatnoj tišini. Kada sam završila odnela sam svoj tanjir a onda sam se vratila po Liamov. Podignem prazan tanjir i kažem mu. „Morala bih da odem do hotela, da se presvučem...“ Pogodilo me kao iz vedra neba. Bol u mojoj glavi je toliko jak da ne mogu da vidim. Vrti mi se u glavi. Tanjir ispadne iz moje ruke, padne na pod i razbije se. Ne mogu da uradim ništa osim da uhvatim glavu i plačem od bola. Ovo je loše. Glavobolje se pogoršavaju. „Isuse, Taylor. Jesi li u redu?“ Liamov glas zvuči kao da prolazi kroz vodu. Sve polako nestaje, postaje crno. Osećam da me noge izdaju baš u momentu kada me podigao u svoje ruke. Nosi me do sofe u dnevnoj sobi. „Šta nije u redu dušo?“ Mogu da čujem zabrinutost u njegovom glasu. 89


KH Team

Kraj koji Želim

„Glavo...bolja.“ Uspem da izgovorim. „Šta mogu da uradim?“ „Tablete. Moja torba.“ Čujem kako Liam odlazi. Okrenem se na stranu i skupim u loptu. Ruke su mi na glavi, oči čvrsto zatvorene, kao da molim bol da prestane. Ne sada. Ne pred Liamom. Molim te. „Imam ih.“ Vratio se. Zvuči kao da je bez daha. „Ovo je jedina flašica sa lekovima koju sam uspeo da nađem u tvojoj torbi. Doneo sam vodu. Koliko uzimaš?“ „Dve.“ Šapnem, jer sve zvuči mnogo glasnije. Čujem kako istresa dve tablete. „Otvori usta, srce.“ Osećam tablete na usnama. Otvorim usta i Liam mi ih stavi na jezik. Onda, osetim vodu. „Pij.“ Liam mi govori. Pustim vodu u usta i progutam. „Bolje?“ Pita me. Mrmljam nešto i čekam da lek počne da deluje. Liam sedi na podu pored mene, njegova ruka nežno mazi moju kosu. Bol počinje da se smanjuje posle, čini mi se, čitave večnosti a u stvari je bilo možda pet minuta. „Hej.“ Liam promrmlja kada vidi da otvaram lagano oči. „Jesi li dobro?“ „Bolje sam. Hvala.“ Dodirnem njegovu ruku koja me još uvek mazi po kosi. „Imaš li uvek tako jake glavobolje?“ Skupim usne. „Ponekad.“ „To je zbog tumora koji si imala kada si bila mlađa?“ Skupim usne jače i klimnem glavom. Lažem ga. Ne osećam se dobro zbog toga, ali alternativa je da mu kažem istinu a to ne želim. „Bolje ti je od tableta?“ „Da.“ „Dobro.“ „Polupala sam ti tanjir.“ Kažem mu sa kajanjem. 90


KH Team

Kraj koji Želim

„Zaboravi tanjir, samo da si ti dobro. To je jedino važno.“ Progutam svoje laži i rukom dodirnem njegovo lice. „Dobro sam.“ Okrene lice prema mom dlanu i poljubi ga. „Jesam li ja...“ Pogleda me u oči. „Jesam li preterao sa tobom sinoć?“ Pogledam ga upitno. „Seks. Nisi se baš naspavala sinoć.“ „Nije zbog toga. Ja samo...imam glavobolje ponekad. Ništa oko čega treba brinuti.“ Bulji u mene. „Seks je odličan. Volim način na koji me uzimaš Liame.“ Njegove oči potamne od požude i znam da sam ga vratila tamo gde bi trebali biti. „Ne mogu verujem da sam ti dozvolila da me zadovoljiš rukom u taksiju.“ Osmeh mu podigne uglove usana. „Šta misliš, jesmo li preplašili vozača?“ Pitam ga. „Mislim da je verovatno otišao pravo kući i imao partiju jebanja. Znam da bih ja to uradio.“ Nagne se i protrlja usne o moje. „Ti na zadnjem sedištu taksija sinoć...sa mojim prstima duboko u tebi – najžešći momenat u mom životu.“ Izleti mi nervozan kikot. „Sigurno nije. Kladim se da si radio žešće stvari od toga.“ Odmahne glavom. „Nee. Ono što smo uradili sinoć je definitivno najžejšća stvar ikad.“ Poljubi me opet i usisa moju donju usnu. „Boston, imaš najviše avanturističkog duha što se seksa tiče od svih žena koje sam sreo.“ Ne mogu da mu kažem da je to tako jer nemam ništa više da izgubim, pa nemam ni čega da se plašim. I želim da iskusim sve što mogu, čak i stvari koje me plaše, pre nego što odem svojoj porodici. Zato, nasmešim se i spuštam ruku lagano preko njegovih grudi, južno, kao distrakciju samoj sebi ali Liam mi uhvati ruku. „Nema jebanja danas, moja Bostonska zavodnice, i otkazaću naše planove za danas. Moraš da se odmaraš.“ „Ne.“ Nateram se da sednem. Sakrijem ostatke užasnog bola koji još pulsiraju u mojoj glavi. „Da.“ Odgovara mi čvrstog glasa. 91


KH Team

Kraj koji Želim

„Ali bolje mi je. Obećavam.“ „Upravo si se trznula od bola jer si sela.“ Sranje, mislila sam da sam prikrila to. Očigledno nisam. „Nije ti dobro.“ „Jeste. Samo mi se malo zavrtelo u glavi jer sam dugo ležala.“ „Sereš.“ U njegovom pogledu vidim da mi ni malo ne veruje. „Hej...ne serem. Želim da idemo napolje. Hoću moje iznenađenje.“ Nastavio je da gleda u mene. „Dobro mi je sada Hunter. Zaista. To je samo glavobolja i sada je prošla. Bolje mi je.“ Razvučem usne u moj najbolji osmeh. „Ne znam Boston. Glavobolja te bukvalno oborila sa nogu.“ „Dobro sam.“ „Šta ako se ponovi opet dok smo napolju?“ „Neće. A ako osetim čak i najmanju bol u glavi reći ću ti, pa možemo odmah da se vratimo.“ Još uvek gleda u mene. „Doletela sam čak ovamo, ne želim da ostanem zatvorena unutra.“ Kleknem i spojim dlanove ispred mene. „Molim te, ovde sam samo dve nedelje. Ne želim da gubim vreme. Želim da idem napolje sa tobom i da se zabavljamo.“ Izdahnuo je. „U redu, ali ako osetiš da ti nije dobro ili čak i nagoveštaj bola...“ „Odmah ću ti reći. Možemo odmah doći kući i ti ćeš biti moja medicinska sestra.“ Nasmejem se pobednički. „Dobro. Ali neću nositi uniformu medicinske sestre, samo da znaš.“ „Ne bih ni pomišljala na to.“ Liam ustane a onda se nagne i podigne me. „Šta to radiš?“ „Igram se medicinskih sestara dok ne krenemo.“ Krenuo je kroz dnevnu sobu. „Staviću te u kadu. Možda ću ti oprati kosu. Onda ću te držati za nju dok mi pušiš kurac.“ Smeh pobegne iz mojih grudi. „Pre jednog minuta bila sam previše bolesna da idem napolje, ali sada sam dovoljno dobro da ti pušim?“ 92


KH Team

Kraj koji Želim

„Boston, uvek možeš da mi pušiš. Sve što treba da uradiš je da pitaš, i ja ću ga izvaditi za tebe. U bilo koje doba dana, bez obzira gde se nalazimo, samo pitaj i moj kurac je tvoj koliko god želiš.“ „Jeee, baš si velikodušan.“ Smejem se. „Ja sam filantrop. Zar ti nisam rekao?“ Malo se nagne unapred dok nogom otvara vrata od kupatila i unosi me unutra.

93


KH Team

Kraj koji Želim

Poglavlje 10 Liam me ostavio u hotelu ranije i rekao mi je da će se vratiti po mene u jedan sat. Taj čas mi je dao dovoljno vremena da se spremim za moje iznenađenje popodnevnog izleta sa njim. Obično ne volim iznenađenja. Obično bih volela da znam šta da očekujem. Ali nešto o tome što Liam hoće da mi priredi iznenađenje čini me uzbuđenom. Leptirići u stomaku me uzbuđuju. Čas je skoro istekao, a ja sam spremna i čekam glavnog čoveka da se pojavi. Imam šminku na sebi, svetlo bež senku za oči i bledo roze sjaj na mojim usnama. Moja roze kosa govori o volumenu danas, tako da šminka definitivno treba da bude neutralna, tako da ne izgledam kao lutka. Zato što je toplo napolju, ja sam odlučila da nosim teksas haljinicu sa braon kaišem na struku, a imam svoje smeđe čizme koje imaju samo malu izdignutu petu, jer ne znam da li ćemo šetati ili ne. Izgledam dobro, za nekoga sa tumorom na mozgu, to je to. I dovoljno je sa tim depresivnim sranjima. Ali sam uzela neke tablete protiv bolova samo u slučaju da još jedna glavobolja odluči da me napadne, a moje pilule su takođe u mojoj torbi. Ne želim da glavobolje postanu redovna pojava pred Liamom, u suprotnom, on će početi da primećuje. On je daleko od glupog. Ali biće teško da ih sakrijem kad sam jedva daleko od njega. Viđam ga svaki dan otkad je sedeo pored mene u tom avionu. I sada, počinjem da se pitam da li je viđanje sa Liamom dobra ideja. Nije mi potrebno da se približavam nikome. Ili da pustim bilo koga blizu mene. Zatvoriti ovu temu, znači komplikacije. Ne trebaju mi komplikacije. Ali onda Liam nije baš komplikovan tip, a ja ne mogu da zamislim da se vezuje za bilo koga. Oboje znamo na čemu smo. Dve nedelje, a onda smo završili. Liam će se vratiti svom životu, a ja ću se vratiti... dobro, ja ću samo otići, a Liam neće biti ništa mudriji. On nikada neće znati šta se dogodilo meni. Ja ću biti sklop sećanja – da je američka devojka jednom provela dve nedelje sa njim. I za mene ... on će biti poslednja dobra stvar koju sam imala. Moj mobilni telefon počinje da zvoni na noćnom stočiću. Liam i ja smo razmenili brojeve ranije. Onoliko puta koliko smo spavali zajedno, bilo je čudno da mi nismo imali brojeve mobilnih. 94


KH Team

Kraj koji Želim

"Da, gospodine Lovac?" Kažem sa osmehom. "Da li si spremna?" "Ja jesam." Provlačim ruku niz moju haljinu. "Dobro. Siđi. Čekam te ispred hotela." "Biću dole za nekoliko minuta." Podižem svoj džemper u slučaju da bude hladno kasnije i stavljam ga zajedno sa mojim mobilnim u torbu. Proveravam da li imam svoj novčanik. Zatim stavljam torbu na rame. Grabim ključ od sobe na izlasku i ostavljam vrata da se zaključaju iza mene. Ne moram čekati dugo na lift. Vozim se četiri sprata niže, uzbuđena što ću da vidim Liama, što je ludo, jer sam ga videla samo sat vremena pre. Ali još uvek imam leptiriće u mom stomaku pri pomisli da ću ga opet videti. Biće baš gadno kada dođe vreme da ga ostavim. Guram vrata hotela, izlazim na divan sunčan dan. I vidim Liama koji staji kraj ... autobusa. Smešeći se, prilazi mi. Izgleda predivno. On nosi tamno plave farmerke i crnu polo majicu. Njegova talasasta kosa nameštena je na stranu i začešljana nazad. Izgleda zgodno. Tako vruće. „Hej.“ Zavlači ruku oko mog struka i ljubi me. Delikatnog je ukusa, na mentu i kafu. „Hej.“ Osmehnem mu se. „Izgledaš predivno.“ „Izgledaš prilično dobro i sam.“ „Znam.“ On se naceri. „Vaša kočija vas čeka, madam.“ On korake u stranu, mašući rukom u pravcu autobusa. „Idemo autobusom?“ Gledam u njega. „Idemo autobusom. Ja sam ga unajmio da nas odvede okolo ka znamenitosti Londona. Mislio sam da je vreme da treba da vidiš nešto od mog velikog grada.“ „Stvarno?“ Čkiljim na njega. Videću grad gde je moja majka odrasla u udobnosti svog vlastitog autobusa. Ne može biti bolje od ovoga. „Stvarno.“ On se osmehuje dole na mene, mekan pogled u njegovim očima.

95


KH Team

Kraj koji Želim

„Ti si najbolji!“ Bacam svoje ruke oko njegovog vrata i lepim poljubac na njegov obraz. Zatim, puštam ga i skakućem svoj put do autobusa. Vrata su već otvorena. Vozač sedi u svom sedištu, čekajući nas da se ukrcamo. „Zdravo.“ Osmehnem mu se. „Dobar dan. Ja sam Derek, vaš vozač u narednih nekoliko sati.“ On se osmehuje na mene. „Drago mi je, Derek. Ja sam Taylor.“ Ne mislim da mu je zapravo stalo do mog imena, ali uvek osećam potrebu da se predstavim kad mi ljudi govore njihova imena. Osećam Liamovu ruku na donjem delu svojih leđa. Okrenem se njemu. „Pa, gde sedimo?“ „Gore. Vrh je na otvorenom, tako da možeš videti sve što London ima da ponudi.“ Pljusak uzbuđenja prolazi kroz mene. „Mi zaista imamo ceo autobus za sebe?“ Pitam dok hodam prema stepenicama. „Zaista ga imamo.“ Zastanem na prvom stepeniku. „Ti si super.“ Nacerim mu se. „Znam.“ Pljesne me po guzi. „Sada, požuri i penji tvoje zgodno dupe uz stepenice, tako da možemo početi sa ovom vožnjom.“ Brzo sam se popela uz stepenice. Kada dođem do vrha, gledam okolo. „Gde treba da sednemo?“ Pitam ga. On stoji iza mene, ruke odmara na mojim kukovima. „Prednje sedište. Najbolje u ponudi.“ Stavljam glavu na njegove grudi, gledajući njegovo nasmejano zgodno lice. „Hvala za ovo,“ kažem. „To je stvarno super.“ Njegovi prsti idu niz obraz, njegov dodir ostavlja vatru. „Ovde si samo dve nedelje. Želim svaki dan da ti bude dobar.“ Naginje lice ka mom, blago pritiska svoje usne na moje. „Gospodine Hunter, gospođice Taylor, krenuću za nekoliko minuta. Postarajte se da sednete.“ Derekov glas dolazi preko interfona. „Pretpostavljam da bi bilo bolje da sednemo na sedišta“, šapućem Liamu. On mi daje još jedan brz poljubac, a onda se oslobođam od njegovog dodira, hodam ka prednjem delu autobusa. Veliki osmeh se širi preko mog lica kad vidim šta je smešteno na prednjem sedištu. „Oni su dali piknik takođe.“ Postoji piknik korpa i karo ćebe spakovano na sedištu. Njegove ruke dodiruju mi ramena. 96


KH Team

Kraj koji Želim

„Doneo sam piknik“, kaže on. Moj osmeh se širi, moje srce preskače. Okrećem mu lice. „Napravio si mi piknik?“ „Jesam.“ Stavljam ruku na njegovo lice. „Ti si nekako savršen sada, znaš li to?“ On mi je dao lažno-uvređeni izgled. „Mislim da ste mislili da kažete da sam uvek savršen.“ Osmehnem mu se. Zatim se podidnem na nožnim prstima i pritisnem poljubac na njegov obraz. „Uvek si savršen u krevetu“, šapnem mu u uho, moje usne putuju po njegovoj koži. Volim jezu koju to izaziva kod njega. „Jebeno prokleto si u pravu da jesam.“ Njegov glas je hrapav. „Sada, sedi pre nego što pokažem celom London koliko sam dobar u jebanju kada prebacim preko ovog sedišta i jebem te ovde.“ „Ne bi se usudio.“ Sretnem njegov pogled. „Izgleda da ti nisam pokazao koliko daleko sam spreman da idem kada si ti u pitanju. Pretpostavljam da ću morati da ispravim to.“ Zatim, on uzima moje usne njegovim, ljubi me kao da to i misli. Njegove jake ruke me hvataju za leđa, pritiska me njegovom čvrstom telu. Njegovi kukovi pritisnuti su mom stomaku, i ja osećam njegovu erekciju na meni. Nije se šalio. Ali je da li će on stvarno da me jebe na vrhu otvorenog autobusa u sred Londona u sred bela dana? Autobus naglo kreće napred, prekidajući naš mali vrući trenutak. Liamove oči plamte dole u moje. Njegova ruka miluje moj obraz. „Mi ćemo sačuvati seks za kasnije. Sada, ćeš videti znamenitosti koje London ima da ponudi.“ Sednem, migoljeći se. Moje gaćice su natopljene dođavola, a ja se upravo pitam koliko dugo će ova turneja da traje, kako bismo mogli da se vratimo u hotel i da se bacimo na seks. Da, ja sam se pretvorila u totalno seksualnog manijaka, a ja krivim Liama Huntera u potpunosti što je tako prokleto dobar u tome.

97


KH Team

Kraj koji Želim

Poglavlje 11 „Karneval. Doveo si me na karneval.“ Toplo sam se osmehnula Liamu. Predveče je. Autobus nas je dovezao do Hyde Parka, a karneval se održava ovde. „Pa, mi to ne zovemo karnevalom. To je luna park za nas, engleski narod. Ali da li je u redu što sam te doveo ovde?“ Liam je gledao u mene. „Znam da to nije nešto što je na tvojoj listi, ali...“ „Odlično je.“ Prekinula sam ga. „Obožavam karnevale ili luna parkove ili kako se već zovu.“ Pa, ne volim vožnje – uopšte. Ne smetaju mi male vožnje – ok, dečije vožnje, na koje ne mogu da odem, jer nemam dete. Ali obožavam da igram razne igrice, kao i kokice, šećernu vunu i slatkiše od jabuka. Volim slatkiše, ako niste pretpostavili. Sve volim, atmosferu i zabavu, i totalno sam spremna da započnem ovu vrstu zabave. Ne da naša tura po Londonu nije zabavna. Bila je zapanjujuće videti sve te prizore i piknik sa Liamom, koji je on organizovao za nas. Kunem se, ako ikad odluči da odustane od toga da postane biznismen, jednog dana biće dobar porodičan čovek. Dan je za mene bio malo pokvaren sa malo tuge. Nisam mogla a da ne mislim o tome kako je moja majka odrasla ovde, pogotovo kada smo vozili oko Knightsbridgea. Razmišljanje o mojoj majci je vodilo ka razmišljanju o ostatku moje porodice... a to boli. Ali ja nisam ovde kako bih se povređivala ili sanjarila. Uskoro ću videti moju porodicu. Sada je vreme da živim u ono malo vremena što mi je ostalo. Sve što želim da radim je da živim sa Liamom. Grabeći ga čvrsto za ruku, počela sam brzo da hodam ka karnevalu. „Prihvatam, bila je dobra ideja da dođemo ovde.“ Liam se zakikotao. „Bila je to dobra ideja.“ Usporila sam, tako da smo hodali rame uz rame. Liam je pustio moju ruku i obgrlio me oko ramena, privlačeći me bliže sebi. „Šta želiš da prvo radimo?“ Pitao je dok smo prilazili štandu koji prodaje razne sitnice i hranu. 98


KH Team

Kraj koji Želim

„Ti biraj,“ rekla sam mu. Osmeh mu je ozario celo lice. „Da li voliš vožnje?“ Napravila sam grimasu. „Ne.“ Odmah sam odgovorila zato što stvarno ne volim vožnje. Biti vezan dok se krećeš ludačkim brzinama i penješ se do glupih visina ili kružiš okolo? Ne, hvala. Zatim, zaustavila sam se. Poput, bukvalno sam prestala da hodam. Liam se zaustavio takođe i stao ispred mene. „Da li si dobro?“ Pitao je, a zabrinutost se ocrtavala na njegovom čelu. „Da.“ Klimnula sam. „Samo... mrzim vožnje. Pa, možda ih ne mrzim, ali definitivno ne volim većinu vožnji.“ „To je veoma specifično.“ „Ja sam veoma specifična vrsta devojke.“ Zatreptala sam ka njemu. „Ok gospođice Specifična, šta misliš o tome da obilazimo štandove i nešto jedemo, a zatim mogu da te razbijem u igricama.“ Ponovo sam zastala, obuzeta mislima. „Da li si tu?“ Liam je mahao rukama ispred mog lica. „Razmišljam,“ rekla sam mu. „Da li treba da sednem? Da li će to razmišljanje potrajati?“ „Ne. Ali kad razmislim, pet minuta je mnogo vremena za starca poput tebe, tako da bi možda trebalo da sedneš.“ Nacerila sam se. Zavrteo je glavom. „Možda bih samo trebao da sednem kako bih te prebacio preko kolena i ispljeskao zato što se praviš pametna.“ „Pa šta, biću ispljeskana zato što se pravim pametna? Zvuči kao dobitna kombinacija za mene.“ Još više sam raširila osmeh. Zakikotao se. „Vidiš? Zato mi se sviđaš Boston.“ „Zato što ti dozvoljavam da me ispljeskaš?“ Približio mi se i upleo prste u moju kosu. „To, i...“ očešao je usne o moje, „... zato što mi ta tvoja pametna usta učvršćuju kurac u najneprikladnijim trenucima.“ Opet mi je dodirnuo usne i osetila sam njegovu erekciju na mom boku. „Da li treba da stojim ovde na trenutak kako bi splasnuo dole?“ Spustila sam pogled ka dole dok su mi se usne podizale. „Da.“ Zakikotao se. „Reci mi gde smo bili pre pljeskanja i erekcije?“ „Razmišljala sam.“ 99


KH Team

Kraj koji Želim

„O, da. Kako je to funkcionisalo za tebe?“ „Prilično dobro.“ Susrela sam njegove nasmejane oči. „Razmišljala sam o tome da treba da idem na vožnju zato što ih ne volim.“ „Da li si pila alkohol pre nego što si izašla danas?“ „Smešno.“ Isplazila sam se. „Ne, to se nalazi na mojoj listi. Moram da uradim nešto što me plaši.“ „Ako se ispravno sećam, na listi piše da uradiš nešto što te plaši do te mere da se upiškiš u gaće.“ „Da li se svega sećaš? Bukvalno svega?“ „Samo onih stvari koje su važne.“ „Moja lista ti je važna?“ „Ona je važna tebi.“ Oh. Vau. Vazduh mi je bukvalno zastao u plućima. „Pa, koja vožnja te istresa iz gaća?“ Liam je ponovo počeo da priča, vraćajući se u normalu, dok se ja i dalje borim sa vazduhom. „Roler koster,“ rekla sam bez oklevanja. „To uvek izgleda klimavo i nesigurno, i penješ se do glupih visina a zatim se spuštaš glupom brzinom.“ „Onda roler koster.“ Zgrabio me je za ruku i počeo da hoda, vukući me za sobom. „Sada?“ Zacvilela sam. Pogledao me je, ali je i dalje nastavio da hoda. „Da. Ako sada ne odeš na roler koster, nećeš nikada.“ Istina. „Ali... šta je sa tvojom erekcijom?“ Ok, rekla sam to malo glasnije i zaradila nekoliko pogleda. Nasmejao se. „Dole je za sada. Mada, ako nastaviš da pričaš tako, on će se još jednom pojaviti.“ „Ok, pa, šta misliš o hrani? Zar ne bi trebalo da jedemo prvo?“ Totalno odugovlačim. Prestani da odugovlačiš Taylor. Liam je naglo zastao, i umalo sam se zakucala o njegova leđa. Tada sam videla da stojimo ispred roler kostera. 100


KH Team

Kraj koji Želim

„Niko ne jede pre roler kostera, osim ako nema nameru da povraća, Dakle, sada je vreme odluke Boston. Ili ćemo odbaciti ovaj roler koster, a zatim otići da jedemo – iako znam da nisi gladna zato što smo jeli pre jedan sat i ovo je samo još jedan izgovor, pre nekog drugog, a onda nikada nećemo završiti ovaj roler koster, zati što ćeš dozvoliti da strah govori iz tebe – ili možeš da navučeš te tvoje odrasle gaćice i da razjebemo ovaj roler koster.“ „Odrasle gaćice? Ozbiljno, Hunter? To je možda najneseksija stvar koju sam ikada čula.“ Okrenuo je glavu u stranu. „Ozbiljno? Zato što mislim da izgledaš neverovatno seksi u tim odraslim gaćicama.“ „Stvarno?“ Trepnula sam, pokušavajući da zamislim to. Ne, ne funkioniše na meni uopšte. „Stvarno.“ Seksi se osmehnuo. Pogled u njegovim očima je izgledao kao da me upravo zamišlja u njima. I, sada, razmišljam gde mogu da pronađem radnju u Londonu koja prodaje odrasle gaćice. „Sačuvaćemo odrasle gaćice za kasnije,“ rekao je. „Sačuvaćemo?“ „Prestani da odugovlačiš Boston.“ Pogledao me je. U pravu je. Totalno odugovlačim. Opet. „Sada, da li ćemo da rasturimo ovaj roler koster ili ne?“ Duboko sam udahnula i izdahnula. „Totalno ćemo ga razjebati.“ Osmeh je napustio njegove neodoljive usne. „Dobra devojka. I, samo da znaš da nameravam da te totalno rasturim večeras.“ Dragi Bože. Toliko je seksi. Liam me je brzo poljubio i zgrabio za ruku, a zatim me ponovo povukao. Doveo nas je do biletarnice. „Dve karte molim,“ rekao je ženi koja je sedela za šalterom. „Dvadeset funti.“ Rekla mu je. Liam joj je predao novac, a ona njemu dve karte. Ponovo me je zgrabio za ruku i pokrenuli smo se ka putu za zajedničku vožnju. Stigli smo u vreme kada je roler koster upravo završavao sa ukravanjem putnika, i počinjao sa novom turom. Pa, makar neću čekati okolo. 101


KH Team

Kraj koji Želim

Srce mi je lupalo kao ludo, i mislim da sam se ukakila u gaćice. Znam. Imam tumor koji bukvalno raste u mom mozgu, koji me ubija – a ja sam to pustila... ne radim ništa kako bih pokušala da ga zaustavim – ali se bojim glupog roler kostera. Nema smisla, zar ne? Ali, kad razmislim, strah nije baš racionalan. Ne dozvoljava nam da ga izaberemo. On samo postoji. A umiranje nije stvar koje se bojim. Ne otkako sam izgubila porodicu. Život je taj koji me plaši. Živeti bez porodice – to je ono što me plaši. Smrt i sastanak sa porodicom – to mi donosi dobrodošlo olakšanje. Zurila sam u roler koster, koji je izgledao mnogo veći i visočiji nego prvi put kad sam ga ugledala. Mora da je bar 60 metara visok na najvišoj tački. „Da li misliš da izgleda bezbedno?“ Prošaputala sam Liamu kada smo bili na redu za ulazak. „Bezbedno je.“ Stisnuo me je za ruku. Ako ne marim o umiranju, onda zašto marim da li je ova vožnja bezbedna? Zato što ne želim da se nešto dogodi Liamu. A strah, kao što sam rekla, nije racionalan. Sklopila sam oči i prisilila se da mi glupi strah napusti misli. Liam me je trgao za ruku i videla sam kako čuvar čeka na nas da uđemo na roler koster. „Da li si sigurna da želiš da uradiš ovo?“ Prislonio je glavu uz moju, glas mu je bio malo viši od šapata. Pogledala sm u njega i prisilila se na labav osmeh. „Sigurna sam. Samo... ne ispuštaj mi ruku. Ok?“ Spustio je pogled ka ruci koju je držao, kao da je upravo shvatio da je još uvek drži. Tada je opet pogledao u mene. „Neću je pustiti Boston. Obećavam.“ Zatim smo ušli na naše sedište. Šta je sa tim da te kad te neko drži za ruku čini da se osećaš sigurnim? Nije kao da to može da te sačuva ili promeni stvari ili da napravi razliku samo držanjem ruke. Ali, nekako, to držanje ruke čini da najstrašnija stvar izgleda malo lakše. Zato što znate već, bez obzira na sve, oni te drže i neće te pustiti. 102


KH Team

Kraj koji Želim

I, upravo sada, Liam me ima, i ne planira da me pusti. Čuvar nas je osigurao u sedištima sa pojasevima, a zatim sa metalnom barijerom koju je prebacio preko nas. Liam mi je stisnuo ruku koju je još uvek držao. „Da li ti dobro ide Boston?“ Pogledala sam u Liama nakon što sam gledala u roler koster ispitivajući ga da li je pravilno i čvrsto napravljen – što sam zapravo znala. „Mmhmm.“ „Nema ničega o čemu bi morala da se brineš.“ „Mmhmm.“ Zakikotao se. „Učini nešto za mene. Misli o tome kada ćemo da se popnemo na vrh.“ „Stvarno ne želim da razmišljam o tome. To je zapravo poslednja stvar o kojoj želim da mislim.“ Razmišljajući o tome da sam gore, u ovom klimavom sedištu, kako stoji na mnogo metara od zemlje, plaši me više nego što će biti padanje posle toga neverovatnom brzinom... um... ne, hvala. Srce mi je lupalo u grudima, a ruka mi je sve jače stiskala Liamovu, i glava mi je počela da pulsira. Bože, molim te, nemoj da dozvoliš da sada dobijem glavobolju. Ne sada. Kunem se, ako umrem na ovom roler kosteru, ako tumor odluči da me ovde dokrajči, biću stvarno besna. „Boston,“ nežno je izgovorio moj nadimak, „kada budemo na vrhu, bićemo na jednoj od najviših tački u Londonu. Moći ćeš da vidiš ceo London pri zalasku sunca. A veruj mi, pogled je tako jebeno lep da nećeš mariti o tome na kojoj visini se nalaziš, a ni o tome koliko se plašiš. Marićeš samo o pogledu i načinu na koji te taj pogled tera da se osećaš.“ Zatvorila sam oči i oslobodila dah. „Kako si ti postao tako hrabar?“ Glasno se zakikotao. Otvorila sam oči. „Nisam hrabar dušo. Mnogo stvari me plaši.“ Gledao me je u oči, a od pogleda u njima srce mi je kucalo brže. „Samo odbijam da me strah kontroliše.“ Naše sedište se trgnulo napred i počeli smo da se krećemo. Rukom sam jače stegnula Liamovu, usta su mi se sušila. „Samo gledaj u mene.“ Rekao je nežno. 103


KH Team

Kraj koji Želim

To sam i uradila. Gledala sam u njegove oči koje su me podsećale na jesen i nisam skretala pogled. „Moj deda je u mlađim danima bio u Kraljevskom vazduhoplovstvu,“ rekao je Liam. „Obožavao je da leti. Imao je sopstveni avion. I dalje ga ima. Kada sam imao dvanaest godina, rekao mi je da je razmišljao o tome da je vreme da naučim kako da upravljam avionom.“ „Upravljao si avionom sa dvanaest godina?“ Šokirano sam ga pogledala. „Nije bio baš konvencionalan deda.“ Sklonost na njegovom licu govori mi da mu deda mnogo znači. „I kada kažem 'upravljao',“ signalizirao je navodnike, „to znači da je on upravljao, a ja sam bio kopilot. Ali dvanaestgodišnji stari ja je mislio da je bukvalno hteo da mi preda upravljač aviona. Tako da, usrao sam se od straha.“ „Mogu da zamislim. I ja bih se usrala od straha da mi sad to neko kaže, a ja imam dvadeset dve godine.“ Liam se nasmejao. „Mislim da bi se zapravo iznenadila.“ „Ne. Prilično sam sigurna da bih iznenadila osobukoja sedi sa mnom – znaš, nakon što se userem.“ Smeh koji je sada dolazio od njega je bio dublji i glasniji, a to mi je obasjalo grudi. „Pa, da li si bio na ovom avionu kada si imao dvanaest godina?“ Pitala sam ga. Totalno mogu da ga zamislim kako je radio nešto ludo poput ovoga. „Pa, leteo sam sa dedom otkako sam prohodao,“ rekao je ne odgovarajući na moje pitanje direktno. Shvatila sam da postoji poenta u tome što mi govori. „Voleo je da me odvede u avion i leteli bismo satima. Samo smo bili u vazduhu, a ja sam to obožavao. Ali pomisao na kontrolisanje aviona... totalno drugačije.“ „Ma nemoj,“ rekla sam. „Deda mi je govorio da ćemo izaći za vikend. Dakle, celu nedelju do vikenda, bio sam zabrinut, i što sam više mislio o tome, gore sam se osećao. Nije bilo o tome na nebu. Voleo sam to. To je bila misao da je on želeo da ja nešto uradim... to je tako veliko. Što se vikend više približavao, više sam se plašio. Čak sam i 104


KH Team

Kraj koji Želim

razmišljao da odglumim bolest, tako da ne bih morao da idem. Ali sam znao da ćemo odložiti za neki drugi put. I...“ Kratko je skrenuo pogled sa mene, a ja sam se pitala da li je to zato što ne želi da vidim ono što je u njegovim očima. Ali zatim je opet vratio pogled na mene i bolje sam se osećala. Njegove oči su na meni... to samo čini da se osećam bolje. „Odveo bi me kući i brinuo za mene, i pretpostavljam... nisam želeo da ga izneverim. Tako da, rekao sam sebi da odrastem i uradim to.“ Stalno dobijam ove deliće od Liama, ali ništa nije opipljivo kako bi bili spojivi. „Subota se brzo pojavila i deda je ustao rano. Odvezao nas je do piste u polju, a ja sam se osećao kado da ću non stop povraćati.“ „Ja bih povraćala bez sumnje.“ Zakikotao se. „Tako da, stigli smo tamo. Izašli iz automobila. Hodali do aviona. Celo vreme sam govorio sebi da mogu da uradim to. Zatim, ušao sam u avion i zaledio se. Bukvalno nisam mogao da se pomerim. Totalno sam se smrzao na trenutak.“ „Razumljivo. Imao si danaest godina a deda te je zamolio da upravljas avionom.“ Smeh mu je bio bogat i dubok. „Deda je shvatio da se ne pomeram, a onda me je pitao šta nije u redu. Bio sam posramljen da mu kažem istinu – to da se bojim – ali takođe nisam imao izgovor za to. Osetio sam se kao da sam sateran u ćošak tako da sam mu rekao da ne želim da upravljam njegovim avionom zato što mrzim da letim sa njim, što naravno nije istina. Obožavao sam da budem na nebu sa njim. Ali strah me je savladao, tako da sam lagao. A zauzvrat, povredio sam ga. Video sam to u njegovim očima, a od toga sam se stvarno razboleo. Tako da odmah rekao istinu. Rekao sam mu da ne želim da upravljam jer se bojim.“ „Šta je rekao?“ „Zagrlio me je. Deda je jedan od onih što vole da se grle. Videćeš to kada ga upoznaš.“ Upoznaću njegovog dedu? „A tada mi je rekao 'Liam, nema ničega pogrešnog u tome što se plašiš. Svi osećaju strah. Ali dan kada dopustiš da te strah kontroliše je dan kada prestaješ da živiš. Stvaran život.' Tada me je upitao da li želim da živim.“ 105


KH Team

Kraj koji Želim

Oči su mi bile na Liamovom licu. Zamajvana sam. Zaboravila sam da dam na roler kosteru i da se trenutno penjem na mnogo metara visine u vazduh. Pa, nisam zaboravila, ali to nije u prvom planu u mom umu. Ono što mi Liam govori je u prvom planu. Zato što mi je to važno, mnogo više nego što će on ikada moći da to zamisli. Usta su mi se osušila kada sam pitala. „Šta si odgovorio?“ Nacerio se, oči su mu zasijale. „Pa, imao sam dvanaest godina, i nisam imao jebenog pojma šta je pokušavao da mi kaže. Samo me je zagrlio, a ja sam se uvek osećao bolje kada me on zagrli. Znao sam da priča o životu a ja sam definitivno želeo da uradim to. I želeo sam da ga usrećim. Tako da, otišao sam u avion i to je bila najbolja odluka koju sam ikada napravio. Kopilotirao sam na tom jebenom avionu i obožavao sam to. Da nisam to tada uradio, nikada ne bih bio čovek kakav sam danas. Ne bih imao ovaj biznis koji sam stvorio. Moji avioni ne bi prevozili milione ljudi širom sveta na egzotične lokacije. I ne bih te upoznao i ne bih sedeo pored tebe na ovoj vožnji, pomažući ti da osvojiš ovaj strah. Moj izbor da pobedim moj strah me je doveo do ovog treutka. Doveo me je tebi.“ Dragi Bože. Tamo je komad veličine ovog roler kostera zaglavljen u mom grlu. Niotkuda, osetila sam suze koje su počele da naviru. Trepnula sam nekoliko puta i okrenula glavu od njega dok sam zatvarala oči. Osetila sam kako se Liamovo telo približava, kako mu se rame pibija uz mene. „Otvori oči Boston.“ Osetilasam njegov dah na uvetu, od čega sam zadrhtala. Duboko sam udahnula, pazeći da ne zacvilim poput male devojčice i otvorila sam oči da bih videla da smo zastali. I mi smo na vrhu roler kostera. Mogu da vidim ceo London odavde. Sunce zalazi u daljini, a prizor je neverovatan – baš kao Liam. Oči su mi se razbistrile gledajući u boje trule višnje i pomorandže koje se emitovalo od sunca, kao poslednji ostaci koji dotiču vrhove zgrada, kao što 106


KH Team

Kraj koji Želim

umetnik četkicom dotiče platno. U pozadini, ulične lampe se pale, kao i svetla u zgradama. Izgleda kao slika. Prelepa slika. „Bio si u pravu,“ prošaputala sam. „Prelepo je.“ „Najlepša stvar koju sam ikada video.“ Liam me je slobodnom rukom dotakao po obrazu, okrećući mi lice ka njegovom. Prislonio je usne o moje. Zatim, usnama je prešao preko obraza i prošaputao mi u uvo. „Oni koji prevaziđu svoje strahove će zaista biti slobodni.“ Nagnula sam glavu natrag kako bih ga pogledala u oči. „Citirao si mi Aristotela?“ Nacerila sam se. Imresionirani sjaj mu je proleteo kroz oči. „Boston, pametan sam kao što dobro izgledam, što je ekstremno, u slučaju da imaš nekakvu sumnju.“ „Ne, nikad nisam sumnjala u to ni na sekund.“ Zavrtela sam glavom, a osmeh mi je i dalje zalepljen na usnama. „Pa,“ oči su mu napustile moje, kako bi gledao prizor, „da li se osećaš slobodno upravo sada?“ „Da,“ izdahnula sam. „Pretpostavljam da se osećam slobodnom.“ „Odlično. Osećaćeš se mnogo slobodnije...“ Njegove reči su presekli vriskovi oko nas koji su počeli kada se roler koster naglo pokrenuo ogromnom brzinom. U stvari, mislim da sam možda slomila vrat. Ne kao da mogu da osetim išta, ili da se pokrenem. Glava mi je zapela na naslonu za glavu. Kosa je poletela unazad, vetar me je udarao po ušima zajedno sa kricima oduševljenja drugih putnika, i prilično sam sigurna da mi se stomak i daje nalazi na vrhu. Iako sam prestravljena, shvatila sam da ti krici koje čujem zapravo dolazeod mene... čak i sa svim tim, srce mi oseća svetlost. I sve je to zbog ovog čoveka koji sedi pored mene. Čoveka koji me i dalje drži za ruku, kao što je i obećao da će uraditi. Uz malo truda, uprkos sili koja me vuče dole, uspela sam da okrenem glavu da pogledam u njega. Liam je gledao u mene i smejao se. Verovatno zato što vrištim poput male devojčice. 107


KH Team

Kraj koji Želim

Srce mi se stegnulo na njegove nasmejane oči. Uzvratila sam mu osmeh – barem, najbolje što sam mogla sa usnama koje su pod uticajem slile. Osećala sam se srećnom i slobodnom. Osećam se živom. Šok od ovih reči odjeknule su u meni. Poput kuglice koja se okreće oko ruleta. Osećam se živom. Po prvi put u veoma dugo vremena, osećam se živom. I sve je to zbog njega. Smejem se i radim nešto što me tera de se userem u gaće. Živim zbog Liama. I sve te misli mi donose potpuno novi strah u meni. Strah koji me užasava na način koji mi nikada nije bio poznat ranije.

108


KH Team

Kraj koji Želim

Poglavlje 12 „Stvarno si užasan u ovome.“ Nasmejala sam se, stavljajući šećernu vunu u usta – ili končani slatkiš kako ga oni zovu ovde. Liam mi ga je kupio kada smo prošli poslednji štand sa hranom. Trebao mi je šećer. Izbor je bio plava šećerna vuna, pink ili oboje. Izabrala sam mešavinu boja. Već sam pojela plavi deo. Sada sam na delu sa pink bojom, koja je približna mojoj boji kose. Polizala sam prste koji su se umazali vunom. Liam me je pogledao. „Ako misliš da možeš bolje, onda koristi sva sredstva i pokušaj.“ Ispružio je lopticu ka meni. Igrao je igricu koja se zove 'Sruši ih sve', što je u osnovi devet limenki poređanih u obliku piramide – četiri na dnu, tri u sredini i dve na vrhu. Cilj je srušiti sve limenke lopticom. Ako oboriš gornja dva reda osvaja se utešna nagrada, a ako oboriš sve osvajaš glavnu nagradu. Zvuči jednostavno, zar ne? Očigledno nije. Presedela sam ovu igru kako bih mogla da jedem šećernu vunu. Ali igrali smo pikado i 'Oko Bika', što je u osnovi streljaštvo gde si morao da pogodiš bika u oko kako bi pobedio. Takođe smo igrali i neku igricu pucanja u kojoj si vazdušnom puškom morao da upucas karticu. Bila sam neverovatno loša u tome. Sve u svemu, do sada nismo osvojili ništa, a stvarno sam želela da osvojim plišanu igračku. Želela sam nešto što ću moći da sačuvam. Da sačuvam uspomenu na ovaj dan sa njim. A opet, u čemu je poenata? Nije kao da ću moći da je čuvam zadugo. Ipak, želim jednu uspomenu. Otklanjajući tužne misli, stavila sam kesu sa šećernom vunom ispod ramena i ispružila ruke. „Ruke su mi lepljive od šećerne vune.“ „Izgovori, izgovori.“ Isplazila sam jezik. „Jezik ti je plav od končanog slatkiša.“ Liam se zakikotao.

109


KH Team

Kraj koji Želim

Nagnula sam se blizu njegovog uha i prošaputala. „Pa, ako budeš dobar dečko i osvojiš mi nagradu, lizaću ti kurac sa plavim jezikom.“ Opet sam se nagnula kako bih ga pogledala u oči, koje su postale tamne i pune požude. „Dogovoreno.“ Zarežao je, šaljući drhtavicu kroz mene. Pomerila sam se kako bih ga gledala dok igra. Podigao je lopticu i bacio je. Pogodio je ivicu limenki, ali se nisu srušile. Pretpostavljam da ne želi pušenje. „Siguran sam da su ove limenke jebeno zalepljene,“ glasno je zarežao zbog čega sam se nasmejala . „Ne mislim da su zalepljene. Prilično sam sigurna da je to ilegalno. Samo imaš slabu ruku Hunter, a i ciljaš loše.“ Opako me je pogledao. Obožavam da ga zadirkujem. Gledajući ga ovako frustiranog zbog igrice... zabavno je. „Ozbiljno si igrao ragbi na koledžu?“ Nastavila sam sa zadirkivanjem. Liam mi je rekao da je igrao ragbi. Tako je slomio nos – dva puta. Muškarci i sport – nikada neću razumeti to. „Kako si ikada uspeo da napraviš tačdaun?“ „Ne postoji tačdaun u ragbiju.“ Stisnuo je zube tako da su reči izlazile u slogovima. „To se zove 'pokušaj', a poziciju koju sam igrao je Krilo, što je zahtevalo da trčim brzo i da 'pokušam' da postignem pogodak.“ „Odličan posao. U suprotnom, mnogo bi izgubio. Da li mnogo gubio?“ Nacerila sam se. Skoro da mi je pokazao srednji prst. Nasmejala sam se. Disao je kroz nos, zbog čega je zvučao kao ljutiti bik. Još jače sam se smejala. Ignorišući me, namestio se i bacio lopticu. Uspeo je da sruši dve na vrhu, tako da je ostalo još sedam. Sedam limenki i jedna loptica. Nisam videla kako se to desilo, ali uspeo je da sruši sledeće tri, tako da je osvojio nagradu – to jest, ja sam osvojila nagradu. Stvar je u tome da mu je ostala još jedna loptica, a njegov nišan je očajan. Bio je duboko koncentrisan. Nagnula sam se tako da mi je glava bila pored njegove. 110


KH Team

Kraj koji Želim

„Šta je?“ Zarežao je a da me nije ni pogledao. „Sada totalno imaš onu tvoju seks facu.“ Namrštio se. „Nemam seks facu.“ „Imaš. Kada svršavaš, tvoje lice izgleda... pa, onako kako sada izgleda.“ Rukom sam gestikulirala ispred njegovog lica. „Prestani da me zamajavaš sa seks razgovorima. Povuci se Boston i pusti me da bacim lopticu.“ Prasnula sam u smeh. On skoro da se nasmešio. „Izvini. Molim te, nastavi.“ Salutirala sam i pomerila se. Njegova seks faca se vratila. Prigušila sam kikot. Liam je zamahnuo i bacio lopticu. Promašio je. Stavila sam ruke preko lica kako bih zaustavila smeh. Namrštio se na mene. „To je bila tvoja krivica.“ Sklonila sam ruku sa usta. „Kako je to moja krivica?“ „Pričala si o seksu i bio sam ometen.“ „Ok.“ Skrušeno sam ga pogledala. „Hoćeš još jedan krug. Ja častim.“ „Pa kako bi me opet iznervirala. Ne hvala.“ „Aww, hajde. Hoću plišanu igračku.“ „Kupiću ti jednu.“ Razočarano sam ga pogledala. „Ne možeš da dovedeš devojku na karneval a zatim da joj kupiš plišanu igračku. Moraš da je osvojiš.“ „Za ime Božije,“ zarežao je. Zavukao je ruku u džep, izvukao novac i stavio na pult. „Još jedan krug,“ rekao je čoveku za pultom, koji je bio srećan da uzme Liamov novac. Uzeo je novac i izvukao tri loptice ispred Liama. „Rekla sam da ću ja platiti.“ Namrštila sam se. Ne dozvoljava mi da išta plaćam. To je ozbiljno počelo da me nervira. „Ako platiš za igru, onda će ispasti da si sama sebi platila nagradu.“ Dobra poenta. „Pa, ti ćeš mi zapravo osvojiti plišanu igračku?“ Ignorisao me je, pa sam se nasmešila.

111


KH Team

Kraj koji Želim

Stavila sam poslednji ostatak šećerne vune u usta i bacila kesu u obližnju kantu. Zatim sam sela na pult pored Liama, i izvrnula telo kako bih mogla da ga gledam kako baca loptice. Liam je podigao prvu lopticu i namestio se da je baci. Njegova seks faca se vratila – pardon, njegova faca koncentracije. Zadržala sam smeh i gledala ga kako je baca. Srušio je gornje dve limenke. „Ura!“ Pljesnula sam rukama iako ne znam zašto sam uzbuđena zato što je to uspeo i prošli put. Podigao je drugu lopticu i nije gubio vreme, bacio je. Srušio je dve od tri limenke sa drugog reda. Moje navijanje je bilo glasnije ovaj put. Pogledao me je, sa ponosnim sjajom u očima. Podigao je poslednju lopticu, naciljao i bacio. Srušio je poslednju limenku iz drugog reda. „Birajte nagradu iz ovog reda,“ rekao nam je čovek, okrećući se kako bi sačekao sledeću mušteriju. „Uspeo si!“ Skočila sam sa pulta i obmotala ruke oko njegovog vrata. „Osvojio si mi nagradu!“ „Hvala kurcu.“ Zagrlio me je. „Počeo sam da se brinem na trenutak. Osećao sam se kao da ću da izgubim muškost.“ Podigla sam se na prste i poljubila ga u usne. „Nikada. I hvala ti.“ Nagnula sam glavu unazad kako bih ga pogledala u lice. Skliznuo je rukama do mog dupeta i stisnuo ga. „Hajde izaberi tvoju nagradu Boston.“ Ostavljajući Liama, okrenula sam se ka pultu i nagnula kako bih pogledala nagrade. Videla sam sve vrste sranja ovde, uključujući stvarno jeftine životinjice i lutke. Definitivno ne želim lutku. Prestravljuju me. Zatim sam opazila jednu tužnu čudnu igračku. Nagnula sam se još više i zgrabila je. Liam je stao iza mene kada sam se uspravila. Njegove grudi su mi pritiskale leđa. „Da li je to... jebena pletena meduza?“ 112


KH Team

Kraj koji Želim

Okrenula sam glavu kako bih ga pogledala. Čkiljio je u igračku koju sam uzela. Zatim sam pogledala u ruke i mislim da je u pravu. To je meduza. „Mislim da jeste.“ Belo-roze je i izgleda kao mala princeza meduza. I što je više gledam, sve slađe izgleda... na neki uvrnut način meduza. „Izgleda kao princeza meduza,“ rekla sam. „Izgleda kao govno.“ „Hej! Povredićeš joj osećanja.“ Ugnjezdila sam je u ruku, a zatim je zagrlila. „Nazvaću je Squishy i biće samo moja.“ Nasmejala sam se na Liamov praznoglav izgled. „Potraga za Nemom? Ne znaš?“ Rekla sam. Liam je polako zavrteo glavom, gledajući me kao da sam izgubila pamet. „Ok, ima smisla. Verovatno si bio previše star kako bi ga gledao kada je prvi put objavljen – znaš, kada sam ja još bila u pelenama, a ti si zavodio tinejdžerke sa serenadom Backsteet Boysa – hej!“ Zacvilela sam kada me prstima bocnuo u rebra. „Gledaćemo Nema kasnije a onda ćeš se malo obrazovati.“ Okrenula sam se ka čoveku. „Uzeću Squishya.“ Rekla sam mu podižići meduzu. „Ok, šta je sledeće?“ Spojila sam ruku sa Liamovom, držeći Squishya na grudima. „'Upecati patku'.“ „Upecati šta?“ Zbunjeno sam ga pogledala. „Patku.“ „A šta je 'Upecati patku'?“ „Ne znaš šta je 'Upecati patku'?“ Liam je izgledao zapanjeno. „Ne... ali se osećam kao da bi trebalo da znam.“ „I trebalo bi.“ „Šta je tako posebno u vezi toga?“ „Pa, nema ništa tako posebno što se tiče igre, ali je to neka vrsta obreda. Svako dete igra 'Upecati patku' kada dođe na karneval.“ „Mrzim što moram da te razočaram Hunter, ali mi nismo deca.“ „Možda nismo, ali ovo je tvoj prvi put na karnevalu u England, i moraš to da igraš.“ Liam me je povukao za ruku i krenuo, pretpostavljam, u potragu za 'Upecati patku' igru. 113


KH Team

Kraj koji Želim

Nakon par minuta smo je pronašli, ali je bilo zatvoreno. Sve je bilo pokriveno ceradom. „Zatvoreno je. Nema veze.“ Rekla sam mu. Počela sam da hodam, ali me je Liam zaustavio tako što nije pomerio ruku kojom me je držao. „Kao da će nas malecna stvar to što je zatvoreno sprečiti da igramo.“ Nacerio se i ispustio mi ruku. Gledala sam kako pomera ceradu dovoljno da možemo da udjemo unutra. „Hunter, šta to radiš?“ Zašištala sam. Ispravio je glavu. „Hajde,“ prošaputao je, držeći ceradu kako bih mogla da se provučem. „Ne ulazim unutra.“ „Da, ulaziš. Sada požuri ili će me uhapsiti zbog provaljivanja u šator 'Upecati patku'.“ Prošaputao je. „Uhhh,“ žalila sam se. Brzo sam se osvrnula oko sebe kako bih se uverila da niko ne gleda, a zatim sam uskočila unutra. Liam je vratio ceradu na mesto tako da smo se nalazili u šatoru 'Upecati patku'. Srećom, unutra je bilo neko prigušeno svetlo, inače bi bio mrkli mrak. „Ok, unutra samo. Šta sada?“ „Sada upecaj patku.“ Nacerio se i uzeo štap koji je visio na nekoj kuki pozadi. Štapom je ukazao na nešto što se može opisati kao lažno jezero u sredini šatora sa gumenim patkicama koje plutaju po njemu. „Pa, jel to to? Samo uzmem ovaj štap zakačim patku sa njim.“ „Pa, da.“ Glupo me je pogledao. „Nije lako kao što izgleda.“ „Sigurno da nije.“ Otela sam mu štap. Liam se nagnuo na ivicu laznog jezera i naslonio se rukama, gledajući me. „Hajde onda. Upecaj patku Boston.“ Zakikotala sam se, vrteći glavom. Spustila sam torbu na pod i stavila Squishya na nju. Zatim sam zabacila štap iznad vode. Pokušala sam da uhvatim male jebače – stvarno jesam – ali su se pomerale brže nego što sam mogla da zamislim, i naskakale su jedna na drugu, brzo su menjale smer kretanja. 114


KH Team

Kraj koji Želim

Zamalo sam uhvatila jednu, ali onda je ona udarila u drugu patkicu i mali jebač mi je izmakao od kuke. „Mala kopilad,“ prosiktala sam. Liam se nasmejao. „Ne možeš da nazoveš patku kopiletom.“ „To nije prava patka.“ Pogledala sam ga. „Aha! Uhvatila sam jednu!“ Ponosno sam podigla štap sa kojeg je visila patka na kraju. „I, šta sada?“ „Kako to misliš šta sada?“ „Mislim, šta se sada događa?“ „Ništa. To je to. Pa, osvojila si nagradu, ali pošto smo provalili ovde, uzimanje nagrade će spadati pod krađu.“ „Oh.“ Skinula sam patku sa štapa, naslonila štap na jezero, a patku stavila na platformu ispod. „Pa, sad se osećam malo... van vrhunca.“ Naslonila sam se na jezero pored njega. „Van vrhunca, a? Šta misliš o tome da te dovedem do jednog?“ Okrenula sam glavu ka njemu, susrela njegov pogled i videla želju u njegovim očima. „Ovde?“ Prošaputala sma. „Želela si seks napolju. Na tvojoj je listi.“ „Da, ali teško da je ovo napolje. Nalazimo se u šatoru ispunjenim lažnim jezerom, gumenim patkicama i jeftinim igračkama.“ „Pa, uvek sam želeo da se jebem pred publikom.“ Seksi se osmehnuo. Stavo je ruku preko moje butine i klizio uzbrdo, povlačeći haljinu. „Ti nisi stranac. Rekla sam da želim da se jebem sa strancem.“ Nagnuo je lice iznad mog. Njegov dah mi je žario usne i iznenada sam osetila potrebu za njegovim poljupcima. „Pa? Pretvaraj se da sam stranac.“ Pogledala sam ga u oči. „Pa... samo da se pretvaram da te ne poznajem?“ „Mhmm.“ Nežno mi je okrznuo usne, izazovno. „Ne poznaješ me i ja ne poznajem tebe. Mi smo dva stranca sa suludom hemijom koja pod hitno treba da se izjebe.“ Zagrizla sam usnu. Sledća stvar koje se sećam je ta da je ispred mene, da me je privukao sebi i počeo jako da ljubi. 115


KH Team

Kraj koji Želim

Uplela sam prste u njegovu kosu, dok je njegov jezik istraživao moja usta. Koraknuo je napred, naslanjajući me na jezero. Podigao je ruku do mojih grudi. „Gumena patka mi žulja dupe,“ prošaputala sam mu na usnama. Nasmejao se. „Srećna jebena patka.“ Nagnuo se i sklonio patku sa puta. „Bolje?“ Pitao je. „Mnogo bolje,“ rekla sam mazeći ga po licu i privlačeći njegove usne. Poljubac se brzo usijao. Pronašla sam njegov rajfešlus i otkopčala ga. Ubacila sam ruku unutra, sklanjajući bokserice sa puta i obmorala šaku oko njegovog tvrdog kurca. Zastenjao je. Još više je podigao haljinu i počeo da mi trlja dupe. Zastao je i pogledao me. „Tange?“ Pitao je, zakačinjući tanki materijal između mojih guzova. „Lakši pristup.“ Slegnula sam ramenima. Zlobno se osmehnuo. „Bože, tako si jebeno seksi. Okreni se i nagni preko jezera,“ naredio je. Uradila sam kako je rekao. U praksi, nije toliko lako nagnuti se preko lažnog jezera. Tako da, rukama sam morala da se oslonim na ivicu jezera. Liam je počeo da me trlja po dupetu. Zatim ga je pljesnuo. „Sranje,“ procedila sam, više od iznenađenja nego od boli. Zapravo, nije bolelo uopšte. Osećaj je dobar. „Da li je to bolelo?“ „Ne.“ Mogla sam da čujem grozan seksi naglasak u mom glasu, tako da sam sigurna da ga je i on čuo takođe. Opet me je pljesnuo. „Sav taj razgovor o pljeskanju ranije... mislio sam da zaslužuješ jedno pljeskanje pre nego što te jebem.“ „Samo jedno pljeskanje?“ Nacerila sam se. Opet me je pljesnuo i zastenjala sam. „Sviđa ti se da budeš ispljeskana?“ Upitao je. Glas mu je bio nizak i promukao. Neverovatno seksi. Ali sve u vezi njega je seksi. Poput načina o kojem govori kako će me jebati ovde, na mestu gde možemo biti uhvaćeni svakog trenutka. Mislim da je deo toga 116


KH Team

Kraj koji Želim

ono što ga pali. Takođe, i on mene pali. Nikad nisam shvatila da sam egzibicionista. Učim puno o sebi iz toga što sam sa Liamom. Pogledala sam u njega. „Znaš da mi se sviđa.“ „Da li znam?“ Ispravio je glavu. „Mislio sam da smo stranci, ti i ja.“ „Jebeš strance. Samo budi ti. Zato što mi se sviđaš Liam Huntere, i volim ono što mi radiš, kako činiš da se osećam kada si u meni, kada me jebeš.“ „Dragi Bože,“ zastenjao je. „Bićeš smrt za mene Boston.“ Njegove reči su kompletno ostvarenje za mene. Ali neću im dozvoliti da mi smetaju ili unište ovaj trenutak. Tako da sam odgurnula ono što mi te reči znače i nasmešila mu se. „Da, ali kojim putem treba ići.“ Oči su mu potamnele, otkopčao je dugme sa farmerki i spustio ih dole. Zgrabio je kurac u ruku, stežući ga. Zavukao je prst ispod tangi, sklanjajući ih sa puta. Zastenjao je, a zatim uvukao prst u moju pičkicu. „Jebeno je natopljena.“ „Za tebe.“ Prodahtala sam. „Nego šta nego za mene.“ Nabijala sam se na prst, jebući ga. „Tako dobro. Učini da svršim Liam.“ Izvukao je prst iz mene. „Svršićeš u isto vreme kad i ja. Sada, raširi noge.“ Raširila sam ih. Opet me je pljesnuo po dupetu, jače ovog puta, ostavljajući trag. „Šire.“ Dok sam slušala naredbu, gledala sam ga čak iako je taj pljesak bio neverovatan. „Dobra devojka,“ promrmljao je. Namestio se iza mene, protrljao kurac o moje dupe, prolazeći naboranu rupu i krenuo pravo na pičkicu. Zatim se zabio u mene. „Liam,“ zacvilela sam. Stavio je ruku preko mojih usta. „Šššš,“ rekao je. „Ljudi će nas čuti.“ Ugrizla sam ga za ruku kako bi mi oslobodio usta. Okrenula sam glavu i pogledala ga u oči. „Mislila sam da ti se sviđa pomisao da ljudi gledaju kako me jebeš.“ Nacerio se dok su mu oči bile u plamenu. „Tako prljava devojka. Sada, izbaci sise za mene. Hoću da ih držim dok te jebem.“ Tiho je zapovedio. Počeo je da me jebe dok su mu ruke stiskale moje dupe. 117


KH Team

Kraj koji Želim

Jednom rukom sam se držala za ivicu jezera kako bih se održavala na nogama dok je prodirao u mene, a drugom sam otkočavala prvih nekoliko dugmića haljine. Sklonila sam korpe od brushaltera dole, oslobađajući grudi. Liam je odmah uzeo jednu sisu u ruku. Karneval se pokrenuo oko nas. Pesma 'How Deep Is Your Love' – Calvin Harris & Disciples se čula sa obližnjeg zvučnika, a ljudi su šetali svuda okolo, služeći samo da pojačaju užitak ovih trenutaka. Svako je mogao da uđe i uhvati nas, a ja nisam marila za to. Pomisao na to da nas neko uhvati me još više pali. Liam mi je stisnuo bradavice i glasno sam zastenjala. „Ti stvarno želiš da nas neko čuje i uđe ovde, zar ne?“ Promuklo je rekao, jače stisnuvši bradavice. „Ti si mala egzibicionista i to mi se jebeno sviđa. Isto kao što mi se sviđa ta tvoja mala uska pičkica.“ Sklonio je ruku sa grudi i polako klizio do dupeta. Stisnuo je jedan guz, prsti su mu bili zakopani u koži. „Jednog od ovih dana ću te jebati tamo gde će nas svi moći videti. Gde će moći da vide kako jebem tu tvoju vruću usku pičkicu.“ Reči su kapale iz njegovih usta. „Bože, da.“ Zacvilela sam, vizija toga me je još više napalila. Do sada nisam shvatala koliko me to pali – pomisao na to da budem uhvaćena kako imam seks ili da neko posmatra njega kako me jebe. Ili je to možda samo do njega. To što sam sa njim. Sve što Liam radi i govori me pali. Dozvoliću mu da me jebe bilo gde, sve dok je u meni i dok čini da se osećam ovako. „Bože,“ zarežao je. „Tako si jebeno seksi. Želim da te non-stop jebem.“ Pomerio je ruku do moje pičkice i prstima stisnuo klitoris. Nisam imala šanse da mu kažem da su nam osećanja obostrana, zato što me je pogodio jak orgazam, uzimajući sve sa sobom osim sposobnosti da u kriku izgovorim njegovo ime dok su mi unutrašnji zidovi stiskali njegov kurac. „Jebote, da. To je... svršavam dušo...“ Stisak mu se pojačavao, a kurac mu je pulsirao u meni dok je svršavao, preplavljujući me spermom. 118


KH Team

Kraj koji Želim

Poljubio me je u rame i zubima prešao preko kože, čineći da zadrhtim. „Tako seksi,“ prošaputao je. „Pretpostavljam da je seks napolju skinut sa liste.“ Nežno sam se nasmejala. Liam se zakikotao i opet me poljubio u rame. „Trebalo bi da se pokrenemo i odemo odavde.“ Zvučao je razočarano. I ja sam razočarana takođe. Mogla bih trajno da živim sa njim u meni – dobro, ne trajno, ali znate na šta sam mislila. Nežno se izvukao iz mene, ostavljajući me da se osećam praznom, što sam prezirala. Zatim mi je pomogao da se uspravim. U trenutku kada sam se ispravila, osetila sam kako sperma curi iz mene. „Treba mi nešto kako bih se očistila.“ Ukazala sam mu na spermu koja je curela, a zatim sam vratila brushalter nazad, pokrivajući grudi. Liam je pogledao okolo, a zatim podigao Squishya. „Nema šanse! Neću se očistiti Squishyem.“ Smejući se, vratio je Squishya na torbu. Zatim sam opazila rolnu plavog toalet papira kraj jezera. „Uzmi mi malo tog papira. Njega ću iskoristiti.“ Liam je zakopčao pantalone a zatim krenuo da mi donese malo papira. Očistila sam se a zatim pogledom počela da tražim gde ću odložiti papir. Pronašla sam kantu ispod jezera. „Evo, zaboravila si dugmiće.“ Liam je stao ispred mene. Počeo je da mi zakopčava haljinu. Zatim me je pomazio po obrazu i utisnuo nežan poljubac na usne. „Savršeno,“ promrmljao je. Da, ti si savršen. Tako savršen da činiš da poželim da su stvari drugačije. Ali nisu. Liam je podigao moju torbu i Squishya. Stavio mi je torbu na rame, a Squishya predao u ruke. „Trebalo bi da krenemo,“ rekao je. Išla sam iza Liama. Podigao je ceradu i provirio glavom. „Sve je čisto,“ prošaputao je izlazeći napolje. Pridržao je ceradu kako bih i ja izašla. Zatim smo se vratili na karneval, kao da se ništa nije dogodilo. Ali jeste. „Ne mogu da verujem da smo upravo to uradili.“ Nacerila sam se Liamz. 119


KH Team

Kraj koji Želim

„Veruj dušo. Uzeo sam ovo kao uspomenu.“ Iz zadnjeg džepa je izvukao gumenu patku koja me je žuljala i predao mi je u ruke. „Sada svaki put kada pogledaš u nju, setićeš se vremena kada si imala seks sa seksi Englezom u 'Upecaj patku' šatoru.“ Nisam mu rekla da mi ne treba patka kako bih se setila njega zato što ću ga se uvek sećati. Čak i kada zatvorim oči po poslednji put i odem da se pridružim porodici, Liam će biti poslednja stvar koju ću videti. Umesto toga, nasmešila sam se i progutala knedlu. Uzela sam patku od njega i držala je na grudima pored Squishya. „Ducky može biti prijatelj Squishyu.“ Rekla sam Liamu. Nasmejao se. „Ducky i Squishy. Slažu se. Ali ne kao što Hunter i Boston zvuče zajedno.“ Rukom me je obgrlio oko ramena, dok smo krenuli u gužvu kroz karneval. Hunter i Boston. Zajedno. Kad bi bilo. Neke stvari u životu jednostavno nisu stvorene da budu zauvek. Liam i ja smo jedna od tih stvari.

120


KH Team

Kraj koji Želim

Poglavlje 13 Odsela sam kod Liama nakon karnevala. Probudio me ujutru, mnogo rano, kako bi mi rekao da mu je nešto iskrslo na poslu i da mora da ide u kancelariju. Bila sam pomalo razočarana što neću provoditi dan sa njim. Navikla sam da budem sa njim. Ali onda mi je rekao da mi je rezervisao spa u mom hotelu – pa, njegovom hotelu – i da je to na njegov račun. Zahvalila sam mu se, ali sam mu rekla da ću ja platiti. Samo se nasmešio i rekao da će to dodati na račun kada budem napuštala hotel. Tako bezočno je lagao. Ali nisam se raspravljala. Samo sam ustala, a on mi je spremio jaja i tost pre nego što je otišao u kancelariju. Iskreno, ovaj dečko je savršen. Da imam ceo život na raspolaganju, provela bih ga sa njim. Nakon doručka, uputila sam se u moj hotel. Liam je posao Paula da me vozi, što je bilo slatko. Zatim sam provela ceo dan uživajući. Imala sam masažu tela i lica, i manikir i pedikir. Bilo je super. Nikada nisam išla u spa, tako da sam je mentalno dodala na spisak i precrtala. Kada sam se vratila u sobu, sva opuštena i lepa, velika kutja je stajala na krevetu, čekajući na mene, sa porukom od Liama. Rekao je da moram da obučem haljinu – bez rasprave – i da spakujem torbu za jednu noć, kao da ću ostati u njegovom stanu, a da će on doći u pola 8 u hotel da me pokupi. Tako šefujuć. Ali to je jedna od mnogih stvari koje mi se sviđaju kod njega. Liam zna šta želi i on samo to prati. Otvorila sam kutiju i u njoj je bila prelepa dugačka crna haljina sa tankim bretelama od dijamanata, kao i pojas prekriven dijamantima koji je smešten ispod grudi. Par sandala sa veoma vrtoglavim potpeticama su takođe bile u kutiji.

121


KH Team

Kraj koji Želim

Sve je bilo poput Zgodne žene1. Pitam se da li bih mogla da se poistovetim sa trenutkom iz romantičnog filma – osim što ja nisam kurva. Tako da sam uradila ono što mi je rečeno. Našminkala sam se i napravila frizuru, oblikujući kosu u lepu punđu uz pomoć klipa sa youtubea 'Kako napraviti punđu'. Moram da kažem, kada sam završila, kosa mi je izgledala dobro, i osećala sam se ponosnom na sebe. Obukla sam seksi crni donji veš i na kraju sam obukla haljinu i sandale. Pogledala sam se u ogledalo i jedva se prepoznala. Izgledala sam odraslo. I osećala sam se poput filmske zvezde. Na trenutak nisam bila Taylor Shaw, devojka sa tumorom na mozgu. Bila sam Taylor Shaw... zgodna žena. Bez toga da sam kurva ili pratnja Richarda Gerea. Ali, imala sam svog biznismena, Liam Huntera, a on je daleko, daleko bolji. Liam me je pokupio kao što je i obećao, u pola 8. Svideo mi se pogled na njegovom licu kada me je ugledao u haljini. Kao dete koje stoji ispred prodavnice slatkiša sa 100 dolara u ruci. Paul nas je odvezao u ekskluzivni francuski restoran u Londonu. Jeli smo ludu hranu, poput puževa, i pili smo šampanjac celu noć. Lepo smo se proveli, samo pričajući i smejući se. Nije me prisiljavao da pričam o prošlosti. Samo je pitao šta želim u budućnosti. Nisam imala šta da mu kažem, pošto budućnost za mene nije postojala. Tako da sam mu pričala o onome što sam želela pre nego što sam izgubila porodicu. Rekla sam da razmišljam o diplomi Engleske književnosti kada se budem vratila u Boston. To nas je preokrenulo da počne da priča o njegovim studentskim danima. Liam mi je rekao da je išao na Cambridge, i da ima diplomu iz menadžmenta. Zatim mi je pričao o njegovim kompanijama i budućim poslovnim ciljevima. Ali, iskreno, nije mi bilo važno o čemu priča. Bila sam srećna samo što ga slušam. Ozbiljno sam mogla da slušam ovog čoveka kako priča celu noć. 1

Preety woman – film sa Richard Gereom i Julia Roberts

122


KH Team

Kraj koji Želim

Delom zbog njegovog seksi akcenta, ali najviše mi se svidelo da ga slušam zato što ima šta da kaže. Videla sam koliko je pametan i sposoban, i neverovatno ambiciozan. Slušajući Liama kako priča o kompanijama i budućim poslovnim ciljevima činilo me je srećnom. Znam da neću biti ovde da vidim to kada se dogodi, ali bar ću znati da će biti srećan, radeći ono što voli. Ovo je zaista najbolja noć koju sam provela sa njim. Ali opet, svako veče,... svaki trenutak proveden sa Liamom je neverovatan. Zahvalna sam što sam ga upoznala. Ne mogu da zamislim da budem ovde bez njega i da izvršavam spisak želja bez njega. Pomisao da izvadim Liama iz jednačine... čini listu dosadnom. Doneo je boje u moj život. Osvetlio je vreme koje mi je preostalo, i zbog toga – misao koju nikada neće saznati – biću mu večno zahvalna. Nakon što smo završili večeru, a ja bila nepristojno popunjena i malo pijana, Paul nas je odvezao do Liamovog stana. Samo što smo kročili kroz prag, počeli smo da se ljubimo. Nije kao da smo imali seks na ulaznim vratima, ali je bilo jednako seksi. Odneo me je do sofe gde sam ga jahala do vrhunca i dalje noseći haljinu i sandale. Nakon seksa me je odneo do kupatila. Skinuo me je i uključio tuš. Proveli smo vreme kupajući jedno drugoga. Kada sam isprala sapunicu sa njega, kleknula sam ispred njega i uzela njegov kurac, dozvoljavajući da me jebe u usta. Nakon pušenja i kada je tuširanje bilo gotovo, izašli smo i krenuli da se sušimo. Kada smo otišli u krevet još nismo bili gotovi, pošto smo opet imali seks. Očigledno se ne mogu zasititi ovog čoveka. Ali seks je sada bio drugačiji. Bio je sporiji. Nije bio uobičajeni ludački seks. Bio je strastven i intezivan. Nakon što smo oboje svršili, Liam je dugo ostao u meni. Samo me je držao i ljubio, pre nego što je na kraju morao da se pomeri i očisti. Kada je završio, vratio se u krevet i obmotao me rukama, i tako sam spavala celu noć. Ali ne sada, dok sam sama u krevetu, a Liamova strana je prazna i hladna. 123


KH Team

Kraj koji Želim

Otvorila sam oči i pogledala u sat na noćnom stočiću. Squishy i Ducky su stajali pored sata. Nasmešila sam se na uspomenu sa karnevala i zabavu koju smo imali u šatoru 'Upecaj patku'. Na satu je pisalo 7 i 15. Previše rano za mene. Deo mene je želeo da stavim glavu pod jastuk i nastavim da spavam, ali se krevet osećao čudnim bez Liama ovde, a i glava mi je počela malo da pulsira. Nadam se da je to efekat sinoćnjeg šampanjca. Ne želim da se sada bakćem sa glavoboljom. Juče uopšte nisam imala ni jednu glavobolju, čak ni vrtoglavicu. Tako da mislim da ću danas možda platiti za to. Trebalo bih nešto da uzmem da pijem, da se rehidriram i da pokušam da ublažim nadolazeću glavobolju. Ipak, znam da ni sva voda ovog sveta neće popraviti ono što mi izaziva da vrištim od bola. Ustala sam, zgrabila Liamovu košulju koja je ostala na podu od prošle noći i obukla je, zakopčavajući par dugmića. Sva je zgužvana, ali miriše na Liama, a to je ono što mi se sviđa – da imam Liamov miris svuda oko mene. Iz kupatila sam otišla pravo u kuhinju gde se on obično nalazi, ali kuhinja je bila prazna. Proverila sam dnevnu sobu, ali ni tamo nije bio. S obzirom na količinu vremena koje sam provela u njegovom stanu, nisam proverila sve. Videla sam dnevnu sobu, kuhinju, kupatilo za goste i Liamovu sobu – više puta – ali to je to. Krenula sam niz hodnik, stopala su mi bila hladna na drvenom podu nakon što sam napustila toplinu tepiha iz spavaće sobe. Prošla sam pored gostinske spavaće sobe i zastala kraj vrata kupatila za goste, koji sam koristila prvu noć kada sam došla ovde. Bože, izgleda kao da je prošlo mnogo vremena, a u stvari je prošlo samo nekoliko dana. Kao da se vreme usporilo otkako sam upoznala Liaam. Zahvalna sam zbog toga. Ako ove dve nedelje sa njim završe tako što ću se osećati živom, onda ću večno biti zahvalna zbog toga. Samo se molim da mi tumor omogući toliko vremena. Istina je dan ne znam koliko vremena mi je preostalo. Mogli bi da budu meseci. Nedelje. Dani... I zbog toga moram da računam ovo vreme sada, upravo ovde. Sa Liamom i sa završavanjem moje liste pre nego što se pridružim porodici. 124


KH Team

Kraj koji Želim

Nastavila sam da hodam kada su mi uši odjednom postale oprezne na zvuke teškog disanja. Koji k... Ubrzala sam korak i shvatila da teško disanje dolazi iza vrata na kraju hodnika. Hodala sam ka njima, otkucaji srca su mi se povećali sve dok nisam došla blizu vrata i poznala zvuke vežbanja. Liam sigurno vežba unutra. Otvorila sam vrata potpuno opremljene teretane. Fensi. Zbog toga on uspeva da održi to njegovo fantastično telo... pa, odličnim. Suprotan zid od mene je od stakla. Mogu da vidim ceo London kroz njega. Liam je na traci. Slušalice su mu u ušima. Takođe ravan ekran je ispred njega i poslovni kanal na njemu. Ali, dok on trči, pogled mu je na ekranu. Moj pogled je zaglavljen na njegovom telu dok se pokreće. Kapi znoja mu cure niz vrat i neverovatne mišiće na leđima. Koža mu sija. Počela sam da se znojim samo gledajući ga. Kako ne bih izgledala kao totalni perverznjak, došla sam do njega, pomerajući se u stranu, kako ga ne bih preplašila. Ugledao me je i osmehnuo se. Izvadio je slušalice iz ušiju. „Jutro lepotice.“ Usporavao je na traci. „Jutro i tebi.“ Sela sam na neku klupu. „Mislio sam da ćeš spavati duže nakon što sam te sinoć dugo zadržao.“ Sjaj u njegovim očima govorio mi je da misli o svemu šta smo sinoć uradili. Od toga sam zadrhtala i u stomaku su mi se pojavili leptirići. Ujela sam se za usnu. „Krevet je bio hladan bez tebe.“ „Izvini bejbi. Ja sam ranoranioc. Spavam samo šest sati ako imam sreće. A ako ostanem budan, ležeći pored tebe, to će završiti tako što ću te probuditi za još seksa.“ „A meni totalno ne bi smetalo ako uradiš to.“ Pogled koji sam zaradila ovaj put je zavodljiv. Leptirići su se raširili svuda. „Zapamtiću to sledeći put.“ Liam je uzeo flašu vode koja je stajala blizu trake i počeo da pije. Pulsiranje u glavi se pojačalo. Soba je počela da se okreće, a bolni pucnjevi su krenuli kroz sred čela. 125


KH Team

Kraj koji Želim

Ne sada. Ne opet ispred Liama. „Hej, da li si dobro?“ Čula sam prizvuk zabrinutosti u njegovom glasu. Shvatila sam da su mi oči zatvorene, a i da mi je dlan stavljen na čelo. Druga ruka je obmotana oko ivice klupe. Trepnula sam i protrljala ruku o čelo, pokušavajući da oteram bol, želeći da ga umanjim kako se on ne bi brinuo. „Da, dobro sam.“ Lagala sam sa usiljenim osmehom. „Samo sav taj šampanjac prošle noći. Malo mi je mutno u glavi.“ Mrzela sam što sam mu lagala, ali alternativa nije postojala. Ako kažem Liamu istinu, znam šta će se dogoditi. Pokušaće da me odgovori od moje odluke. Ne želim da me odgovore. „Imaš li nešto za piće?“ Pitao je. „Piće je to što me je dovelo u ovu državu.“ Pokušala sam da unesem humor u glas dok sam podizala oči ka njemu. „Mislim na vodu pametnice.“ „Ne.“ Zavrtela sam glavom, ali sam odmah požalila zbog toga jer se bol povećao. „Evo, pij ovo.“ Podigao je njegovu polupraznu flašu vode, zatim je bacio ka meni, a ja sam je uhvatila. „Takođe treba nešto da jedeš. Nahraniću te čim završim ovde.“ „Bićeš dobar muž nekome jednog dana Hunter.“ Uspela sam da se zafrkantski osmehnem. Njegov pogled nije bio duhovit. Skinula sam čep sa flaše i prislonila flašu na usne. Mogla sam da osetim Liama. To mi se mnogo sviđa. Možda me to čini čudnom, ali me baš briga. Pila sam vodu koju mi je dao. Kada je flaša bila prazna, vratila sam čep nazad i spustila flašu. Glavobolja je sada malo manja. Moram da uzmem malo lekova iz torbe pre nego što se glavobolja vrati. „Kakvi su ti planovi za danas?“ Liam je pitao. „Ne znam.“ Slegla sam ramenima. Skrušeno me je pogledao pre nego što je rekao. „Ja moram opet da idem u kancelariju.“ Pogledao je vreme na svom Apple satu. „Uskoro u stvari.“ 126


KH Team

Kraj koji Želim

„Je l' sve u redu na poslu?“ Pitala sam. „Da, samo par problema sa kompanijom koju kupujem. Moram da pozovem neke ljude. Da se derem na njih.“ Osmehuo se. „Tako veliki šefujući čovek.“ „I nemoj da zaboraviš to.“ Osmeh mu se preokrenuo u seksi osmeh, a zatim se namrštio. „Osećam se glupo što te ostavljam.“ „Ne osećaj se loše. Ja sam velika devojka Hunter. Nije tvoj posao da me zabavljaš 24/7. Tvoj posao je da predvodiš tvoje poslove.“ Uz sve vreme koje je Liam proveo sa mnom otkako sam stigla u England, bilo je lako zaboraviti da on ima dnevni posao – ja sam sopstevni multimilijaderer koji vodi svoje kompanije. „Pronaći ću sama čime ću se zabaviti.“ Skupio je obrve. „Ali ja volim da te zabavljam Boston. To mi je postao novi omiljeni hobi.“ „Ja sam tvoj novi omiljeni hobi? Bojim se da pitam šta si radio pre mene.“ Jebao druge žene verovatno. Odjednom sam osetila mučninu. Verovatno zbog glavobolje. „Kada kažem to, ono što sam mislim je da je jebanje tebe moj nova omiljna razonoda. Da provodim vreme sa tobom je bonus, naravno.“ „Lepo si se spasio.“ „I ja sam to mislio.“ Nacerio se. „Pa, danas... šta misliš o šopingu?“ „Šta u vezi šopinga?“ „Zašto ne odeš u kupovinu? Nisi išla ni u jednu prodavnicu otkako si ovde.“ „Um...“ Prekrstila sam prste iza leđa. „Šoping i nije baš moja stvar.“ Zapravo jeste. Volim da kupujem kao i svaka devojka, ali nema poente u kupovini nove odeće kada neću doživeti da je nosim. Ali opet, uvek mogu da kupim odeću za sahranu. Vau, kako morbidno, čak i za mene. Definitivno nema šopingovanja. „Zar šoping nije stvar svake žene?“ Rekao je Liam. Podigla sam obrve. „To je stereotipna stvar Gospodine Hunter.“

127


KH Team

Kraj koji Želim

„Uhvatila si me. Izvini gospođice Shaw.“ Podigao je ruke u odbranu, ali osmeh mu je bio na usnama. „Dakle, nema šopingovanja. Zašto onda ne budeš ovde dok se ne vratim? Možeš da gledaš film u bioskopskoj sobi.“ To mi je privuklo pažnju. „Imaš bioskopsku sobu? Zašto sada saznajem to?“ Zakikotao se. „Vrata na kraju ovog hodnika – to je bioskopska soba. Dobro je opremljena filmovima.“ „I eto. Ceo dan mi je isplaniran.“ Nasmešila sam se. Stavila sam ruke iza leđa i naslonila se na njih dok sam istezala noge. „Kokice i šećerleme su u kuhinji, tako da se sama snađi.“ Zaustavio je traku i sišao sa nje. „Šta su šećerleme?“ Otišao je do ormara, izvadio peškir i okrenuo se ka meni. Stavio je peškir na lice, brišući znoj. „Slatkiši za tebe.“ „Ah. Mislim da ću morati da nabavim engleski rečnik sa frazama kako bih naučila nove stvari.“ „Ne brini. Ja ću te naučiti. Postaćeš ekspert engleskog žargona za kratko vrmee.“ Zakačio je peškir oko vrata i pomerio glavu u pravcu vrata. „Idem na tuširanje. Hoćeš da mi se pridružiš?“ Ustala sam i tiho krenula ka njemu. Gledao me je celo vreme. Stala sam pored njega i stavila ruku na njegove znojne grudi. Odjednom sam dobila nagon da poližem mesto gde mi se ruka nalazi. Pogledala sam u njega i zavodljivo počela da trepćem. „Hoćemo li imati seks dok smo pod tušem?“ Osmehnuo se. Nagnuo se i stavio usne na moje, ljubeći ih. Mogla sam da osetim slani znoj sa njegovih usana. To me iznenađujuće pali. „Naravno.“ „Da li ćeš me opet ispljeskati?“ Vatra mu je bljesnula u očima i osmeh mu se vratio, širi ovog puta. „Samo ako budeš veoma nevaljala.“ „Oh, ja sam veoma, veoma nevaljala.“ Napućila sam usne. „Onda, vuci to dupe pod tuš. Odmah.“

128


KH Team

Kraj koji Želim

Poglavlje 14 „Budi se uspavana lepotice.“ Topli prsti su mi milovali obraz, i mogla sam da čujem televizor u pozadini. Gde sam ja? Liamov stan. Bioskopska soba. Gledala sam film. Sigurno sam zaspala. Otvorila sam teške oči i videla kako Liamove kestenjaste oči gledaju u mene. Bože, prelep je. „Hej.“ Protegla sam ruke, smešeći mu se. „Zaspala sam gledajući film.“ „Vidim. Koji je film u pitanju? Samo da znam da ga ne gledam. Nije bio dobar čim si zaspala.“ Nisam mu rekla da je razlog zašto sam zaspala bila glavobolja koja me je opet udarila nedugo pošto je otišao na posao, a ja sam provela većinu jutra tako što sam bila ili u kupatilu, povraćajući doručak koji mi je spremio ili ležući na krevetu u zamračenoj sobi. Tek u vreme ručka sam se osećala malo ljudski, tako da sam sprala miris povraćke sa mene dok sam se prisećala šta mi je Liam radio tog jutra pod tušem. Čak iako mi je to donelo osmeh na lice, zapravo sam se takođe osećala usamljeno. Usamljena za njega. Nakon tuširanja sam uzela još lekova protiv bolova a zatim ušla u bioskopsku sobu i pustila film. „Poslednji Bondov film.“ Rekla sam mu. „Onda ću ga propustiti.“ Seo je pored mene i stavio mi noge u njegovo krilo. Liamova bioskopska soba je neverovatna. Umesto odvojenih fotelja imao je jednu ogromnu sofu u obliku slova U, koja je prepunjena jastucima. To je najudobnija sofa na kojoj je moje dupe ikada sedelo. Na sredini sobe se nalazio stakleni mali stočić, a zidovi su bili tapacirani. Na najudaljenijem zidu bio je pricvršćen ekran kakvi se viđaju po bioskopima. Strava. „Kako je bilo na poslu?“ Pitala sam ga, sklanjajući laž iza leđa. „Dosadno. Radije bih bio ovde sa tobom.“ Rukom mi je mazio noge.

129


KH Team

Kraj koji Želim

Nosila sam šorc i majicu koju sam spakovala za spavanje u torbu za jednu noć. Pošto sam sinoć završila spavajući gola, mislila sam da to danas obučem kao uobičajeni autfit. „Ovde sa mnom, gledajući dosadni film?“ Zakikotala sam se. „Da, ali dosađivanje sa tobom je mnogo bolje nego biti zaglavljen na sastanku sa gomilom muškaraca. Sa tobom, ako nam je oboma dosadno, onda najmanje možemo da smislimo zajedničku zabavu.“ Podigao je obrve i napućio usne. Seks mu je bilo ispisano na celom licu. „Istina.“ Nacerila sam se, zagrizavši donju usnu. Spojila sam stopala i shvatila da su hladna. Podigla sam noge i jedno stopalo zaglavila ispod njegovog sakoa, a drugo između njegovih butina. Nosio je teget trodelno odelo. Izgledao je neverovatno seksi u njemu. Ali opet, izgleda jednako seksi kao i bez... bez stvari. Nagi Liam je prelep prizor. „Udobno?“ Pitao je, uzimajući stopalo koje je bilo ispod sakoa. „Veoma. Hvala.“ Počeo je da mi masira stopalo. „Mmm, osećaj je dobar.“ Zatvorila sam oči. „Nemoj opet da zaspiš. Izlazimo uskoro.“ „Izlazimo? Da li imam reč u tome?“ Imala sam osećaj da već znam odgovor. I znam da ne bih trebala da budem lenja zato što nemam vremena na pretek, tako da ne bih trebalo da ga protraćim. Već sam izgubila dosta vremena danas tako što mi je bilo loše i što sam spavala. Ali sada mi je baš udobno. „Ne. Ali veruj mi kada kažem da ćeš želeti da uradiš ovo. Večeras idemo da precrtamo još nešto sa tvoje liste.“ Um mi je počeo da radi brzo, prolazeći kroz listu onoga što mi je ostalo da uradim. „Ooo, šta?“ Nasmešio se. „Vodim te na rok koncert.“ To mi je privuklo pažnju. Izvadila sam stopalo između njegovih butina, a drugo iz njegovih ruku. Sela sam. „Rok koncert. Stvarno?“ „Stvarno.“ Opet se nasmešio. „Koga idemo da gledamo?“ „The Mighty Storm.“ 130


KH Team

Kraj koji Želim

„Dragi Bože!“ Podigla sam se na kolena. „Da li si ozbiljan?“ Usne su mu se đavolski iskrivile. „Ozbiljan kao srčani udar.“ Ispravila sam glavu, zbunjenost mi se ogledala u obrvama. „Nemam pojma šta si upravo rekao.“ „Nikada nisi čula taj izraz?“ Liam je izgledao iznenađeno. „Ne. Ali opet, nisam starac kao ti,“ zafrkavala sam ga, sležući ramenima. Zgrabio me je oko zgloba i privukao na krilo tako da sam gledala u njega. Ruke su mi bile na njegovim ramenima. „Još malo tvog jezika i ispljeskaću ti dupe.“ „Ooo, da li je to obećanje?“ Nacerila sam se. Liam se zakikotao, vrteći glavom. „Nevaljala devojka. A kada kažem da sam ozbiljan kao srčani udar, mislim da sam ozbiljan.“ „Pa, zašto samo ne kažeš da si ozbiljan?“ „Zato što sam star, a mi stari ljudi volimo to da govorimo.“ Nasmejala sam se na te reči. „Dakle Boston, ti i ja idemo da gledamo The Mighty Storm večeras, a zatim ćemo da upoznamo bend u bekstejdžu.“ „Sveto sranje!“ Vrištala sam. Stvarno sam vrištala zbog čega je Liam stavio ruke na uši. „Izvini.“ Rekla sam. „Ali ovo je uzbudljivo! Obožavam The Mighty Storm! To mi je omiljeni bend!“ Da li je Liam znao ovo? Da li sam mu rekla? Ili je samo ovo slučajnost? U svakom slučaju, koga briga? Idem da vidim The Mighty Storm! „Ne mogu da verujem da ću ih videti. I da ću ih upoznati uživo! O Bože! Upoznaću ih!“ Opet sam vrištala. „Kako si uspeo da dobiješ propusnice za The Mighty Storm? Ne da se žalim, zato što to uopšte ne radim. Totalno sam suprotno od žaljenja sada. Ja sam najzahvalnija osoba ikada.“ Liam se zakikotao. „Ali ozbiljno, kako si uspeo da dobiješ propusnice za bekstejdž? Zamišljala sam da je dobijanje propusnica kako bi upoznao The Mighty Storm nešto poput filma 'Čarli i fabrika čokolade' gde se osvajala zlatna karta u čokoladi.“ Ili poput zlatne prašine. On je imao zlatnu prašinu. 131


KH Team

Kraj koji Želim

Ne znam da li da ga zagrlim ili da ga poljubim ili da mu upravo popušim. Nasmešio se i lenjo slegao ramenima. „Dobio sam ih zato što sam ja ja.“ I to je sve što je rekao, zato što je on sve što treba da kaže. Ponekad zaboravim ko je Liam i koliko je bogat. Pretpostavljam da je to zato što ne živi luksuznim životom. Naravno, ima lep stan, ali nije toliko prepotentan. Ide u pab sa prijateljima i vodio me je na karneval. Za mene, on je samo Hunter. Neverovatno sladak, zabavan, seksi, fantastičan-u-krevetu Liam Hunter. Nagnula sam lice na njegovo i nežno prislonila usne na njegove. „Ti si neverovatan,“ rekla sam mu. „Samo neverovatan?“ Pogledala sam ga u oči. „Ne, ti si fenomenalan.“ Opet sam ga poljubila. „I čaroban,“ još jedan poljubac, „i divan.“ Stavila sam ruke na njegove obraze. „Ti si savršen Liam Huntere.“ Nosom sam protrljala njegov gledajući ga u te divne jesenje oči. „Prihvatiću sve to.“ Prislonio je lice uz moje, šapućući. „Ali želim propisan poljubac zahvalnosti.“ I dala sam mu jedan. Kada sam ga pustila da uzme malo vazduha, teško je disao, kao da me je jako ispljeskao po dupetu. „Trebaš pomoć sa tim?“ Protrljala sam dupetom po njegovoj erekciji. Skrenuo je pogled ka satu na zidu, a zatim ga vratio na mene. Uzdahnuo je. „To će morati da čeka kasnije bejbi. Moramo da se spremimo i da uskoro krenemo.“ Malo me je pljesnuo po dupetu. Sišla sam sa njega i uzbuđeno krenula da se obučem za sastanak sa The Mighty Stormom. Upoznaću The Mighty Storm! Upoznaću Jake Wethersa! O Bože, šta dođavola da obučem?

132


KH Team

Kraj koji Želim

Poglavlje 15 „Da li sigurna da je u redu što stojiš?“ Naslonila sam glavu na njegove grudi i nasmešila se. „Sigurna sam.“ „Možemo da iskoristimo privatnu ložu moje kompanije ako promeniš mišljenje. Samo reci.“ Mogu da vidim privatnu ložu njegove kompanije. To je skroz gore visoko iznad sedišta. Znam da su privatne lože kompanija ekskluzivne, ali to mi izgleda previše daleko od scene i akcije. Želim da budem ovde gde smo sada, blizu scene. Naravno, bilo je prilično tesno, tela su bila skučena zajedno, ali sam takođe sigurna da će se skučenost povećati kada The Mighty Storm izađe na scenu. Ali to mi ne smeta. Želim da iskusim rok koncert. Ovde upravo se stiče iskustvo. Pomaže mi što je Liam pritisnut o moja leđa. Ruke mu odmaraju na mojim kukovima dok su mu prsti bili provučeni kroz zakačke za kaiš od farmerki, dok se ponašao poput mog ličnog štita. Ozbiljno, niko ne može da priđe blizu dok njegovo ogromno telo pokriva moje. Već je upozorio jednog dečka što je prišao blizu. Jadan dečko. Rekla sam Liamu da iskulira, na šta je on samo gunđao. Dok smo se vozili ka stadionu, Liam je rekao da imamo karte da stojimo pored scene ili možemo da iskoristimo privatnu ložu. Izbor je bio moj. Naravno, izabrala sam stajanje. Biti ovde sa njim čini da se osećam ispravnim. Liam je možda bogar, ali se savršeno uklapa sa mnom, i sa svima ostalima. Obučen je u plave farmerke, braon radničke čizme i crnu majicu koju je upotpunio sa bajkerskom kožnom jaknom. Izgledao je opušteno i više je izgledao kao član The Mighty Storma nego biznismen koji jeste. Neplanirano smo uskladili našu kombinaciju odeće, od čega smo se oboje smejali. Ja sam obukla crni top, plave farmerke i braon ravne kratke čizme kao i kožnu jaknu koju sam spakovala u torbu za jednu noć koju sam donela kod njega. 133


KH Team

Kraj koji Želim

Mislila sam da ću tako što ću poneti odeću spasiti sebe da ne idem u hotel da se presvlačim. „Dobro mi je ovde,“ rekla sam mu, osvrćući se da pogledam scenu. „I možeš da se kladiš da neću promeniti mišljenje. Blizu scene sam – mislim, bukvalno mogu da uhvatim Jake Wethersa.“ Nacerila sam se, trljajući ruke. Nalazimo se u drugom redu. Imam jasan pogled na predgrupu koja je završila svoje izvođenje pre pet minuta. Toliko smo blizu scene da mogu da pročitam reči koje su istetovirane nekom liku na vratu. To znači da ću moći da vidim tetovaže Jake Wethersa i njegovo lice, i super seksi telo prilično dobro. Znam da ću upoznati Jakea i ostatak benda posle koncerta, ali ozbiljno želim da se upiškim na pomisao njih kako izlaze na scenu. Kako će biti kada se stvarno sretnemo licem u lice? Bože, molim te ne dozvoli mi da se ponašam kao idiot kada ih upoznam. Moja jedina slamka spasa je to što će Liam biti tu da me drži pod kontrolom. Govoreći o njemu, nešto je tih. Okrenula sam glavu kako bih ga pogledala. Lice mu je bilo stegnuto. Mogu da vidim kako mu mišići na vilici rade, kao da škripi zubima a usne su mu spojene u ravnu liniju. Spustio je oči kako bi me pogledao. Kada kažem pogledao, oči su mu gorele. Ne izgleda srećno. „Šta nije u redu sa tobom?“ Rekla sam preterano piskavim glasom da pokušam da ga nateram da se osmehne. Nije se osmehnuo. Ali je progovorio. „Nemoj slučajno da si hvatala Jake Wethersa kada izađe na scenu ili kasnije kada ga upoznaš Boston. Ozbiljan sam.“ Ton mu je bio stvarno čudan. Izgledao je kao da je ljut na mene. Osetila sam se malo neugodno zato što nisam tačno sigurna zašto je bio tako odsečan sa mnom. Ali sam tu neugodnost preklopila smehom. Rekla sam. „Čak ni malo hvatanje?“ „Ne. Čak ni jebeno malecno hvatanje Taylor.“ Vau, prvi put me je nazvao po imenu. Sigurno je ozbiljan. Ali neću dozvoliti da me to njegovo besno ponašanje ometa. Tako da sam nastavila da ga zadirkujem kako bi izvukla izvor njegovog smrdljivog stava. „Brineš se da će me uhapsiti Hunter? Zato što mislim da bi to bilo baš zabavno. Lisice i bačena u ćeliju... mmm, da, to zvuči prilično seksi. Mogla bih da 134


KH Team

Kraj koji Želim

dodam 'Otići u zatvor' na moju listu. Mislim da bih izgledala odlično u onim narandžastim kombinezonima.“ Nacerila sam se sa nadom da će se oraspoložiti. Namrštio se, a oči su mu se suzile u uglovima. Ok, to nije funkcionisalo. Definitivno sam mislila da će mi lisice i zatvorsko odelo zaraditi malecni osmeh. Stvarno mi se ne sviđa Liam Nadureni. „Nisam zabrinut da ćeš biti uhapšena,“ rekao je slabim i ljutitim tonom, kao da je usvojio tuđi glas. Ok, Gospodine Nadureni. Jebi se, molim lepo. Okrenula sam lice nazad ka sceni. Lutnja mi se skupljala u grudima jer je takav kreten. Pa, šta god mu se uvuklo u dupe, neka ostane tamo, jer mi neće pokvariti veče ili moje gledanje u Jake Wethersa. Zatim mi je sinulo. I nisam mogla da sprečim cerek koji se širio na mom licu. Okrenula sam se u njegovom naručju tako da sam se suočila sa njim. Sklonio je ruke sa mojih kukova. Stavila sam ruke na njegove grudi i pogledala ga u lice. „Liam Hunter, da li ljubomoran upravo sada?“ Tako jako je skupio obrve da sam iznenađena kako nije naprezao mišiće u čelu. „Nisam ljubomoran. Samo ne delim,“ progunđao je tu poslednju rečenicu. „Ha!“ Nasmejala sam se. „Tako si ljubomoran!“ Pogledao me je u oči. „Odjebi.“ Zbog toga sam se jače nasmejala. „Awww, Hunter.“ Podigla sam ruku i pomazila ga po čelu. „Nemaš zašto da budeš ljubomoran.“ Setila sam se njega kako govori nešto slično meni kada sam poludela zbog Megan. Moram da kažem, baš je dobar osećaj biti na suprotnoj strani ljubomore. Mislila sam da nikada neću videti ljubomornu stranu Liama Huntera. Ali opet, nikada ni ja nisam osetila ljubomoru – sve dok ga nisam upoznala. Nisam sigurna šta da kažem o mojim osećanjima za njega. Iskreno, ne planiram da mislim o tome zato što će se stvoriti rupa u koju ne želim da se spuštam. 135


KH Team

Kraj koji Želim

„Prilično sam sigurna da Jake Wethers nikada ne bi bio zainteresovan da me deli, tako da ne treba da se brineš.“ Njegovo mrštenje je doseglo epske dubine, a oči su mu skroz potamnele. Osetila sam se malo neugodno zato što sam prilično sigurna da sam nešto pogrešno rekla. Samo ne znam šta. Zatim, pogledao je dole i rekao smrtonosnim tonom. „A šta ako bi bio zainteresovan?“ Pogledala sam ga. „Hajde Hunter. Govorimo o Jake Wethersu. Ko bi ga odbio? Kladim se da i ti ne bi rekao ne.“ „Mogao bih dupe,“ imitirao je moj američki akcenat za dupe, „ali ja volim kada je moje dupe udaljeno na par centimetara od pičkice.“ Nasmejala sam se. Žena pored mene je okrenula glavu u našem smeru, jasno čuvši ono što je on rekao. Pravila sam se da nisam primetila to i samo se fokusirala na Liama. „Hunter, smešan si u vezi ovoga. Za početak, ja ne bih čak ni bila na radaru Jake Wethersa.“ „Ali kad bi samo bili na Jakeovom radaru ili na bilo kom delu njegovog tela, to bi bilo neverovatno,“ žena pored mene je rekla sa uzdahom u glasu. Da, jasno je slušala naš razgovor. Nakon Liamovog komentara o dupetu i pičkici, ko može da je krivi? Pogledala sam preko ramena. „Amin sestro.“ Podigla sam ruku ka njoj i ona mi je bacila petaka. Nasmejala sam se kada sam vratila pogled ka Liamu. Smeh je brzo nestao čim sam videla izraz njegovog lica. Totalno je ljut. Oči su mu kao laseri. Pogledao je u pravcu moje nove sestre a ona je brzo vratila pogled na scenu. Htela sam da se okrenem ka sceni kako se sada ne bih bavila sa Liamom Neraspoloženim. Kunem se, šutnuću ga u jaja ako se ne ohladi. Nagnuo je lice blizu mog, ostavljajući prostora za šapat između nas. „Boston, ti bi definitivno bila na radaru Jake Wethersa,“ rekao je, njegov dah je milovao moje usne. Čak i na pomisao da me nervira, on je bio potpuno alfa čovek, a ovo je neka vrsta preokreta. Ok, ovo je ogromni preokret u odnosu na ranije. 136


KH Team

Kraj koji Želim

„Ti bi bila na radaru svakog muškarca,“ nastavio je. „Jedini radari na kojima ne bi bila su oni koji vole kurac u svom dupetu. Prilično sam siguran da Jake Wethers voli pičkice. A i on je rok zvezda. Rok zvezde vole da jebu seksi grupi devojke.“ Ispravila sam se i rukom prošla kroz njegovu gustu kosu, vrteći je između prstiju, držeči njegovo lice na mestu. „Ja nisam grupi devojka, idiote. I ne znaš ništa. Jake Wethers je srećno oženjen sa njegovom dragom iz detinjstva i imaju jedno stotinu dece.“ Možda znam stvar ili dve... ili prilično sve u vezi The Mighty Storm. Njihov sam fan ukoliko niste pretpostavili. Spustila sam usne na njegove i nežno ga poljubila. „Ponašaš se napadno bez ikakvog razloga,“ rekla sam mu na usnama. Liamov odgovor nije bio sa rečima. Upleo je ruke u moju kosu, jako je stežući, a zatim mi je odgovorio sa usnama i ubistvenim jezikom. Poljubio me je jako, zapovedno, ostavljajući me bez daha. Iznenada me je pustio. Pogled u njegovim očima činio je da poželim da pobegnemo odavde u neki mračan ćošak gde bih mogla da mu radim sve prljave stvari. Oči su mu bile ispunjene željom i bile su fiksirane na meni. Koža mi je osetila groznicu, a bradavice su očvrsnule. Takođe, skoro sam sigurna da su mi gaćice natopljene. Rukama je skliznuo niz moja leđa. Posesivno me je zgrabio za dupe, privlačeći me bliže njemu. Iznenada, svetla na stadionu su se ugasila i uronili smo u potpuni mrak, sklanjajući Liama sa mog vidokruga. Krici i urlici su nas okruživali. To je čisto uzbuđenje. Prosto mogu da ga okusim u vazduhu, kako me dodiruje po koži. Znam da to znači da bend dolazi. Moj sopstveni nivo uzbuđenja je na krajnjem nivou lestvice. Ali to nije razlog koji sam mislila da će da bude. Nije zbog toga što će The Mighty Storm izaći svakog trenutka. To je zbog čoveka koji je prislonjen uz mene, koji me drži kao da mu pripadam. Biti ovde u mrklom mraku sa Liamom, okružen svim ovim ljudiam, gde 137


KH Team

Kraj koji Želim

svako može da radi ono što želi a niko to neće moći da vidi – to je veliki preokret. Opojno je. On je opojan. Sve što mogu da osetim... okusim je on. Želim ga. Skliznula sam rukom između nas i prošla kroz njegove farmerke. Tvrd je kao stena. Mogu da osetim kako mu dah preskače. Uhvatio me je za ruku koja je stajala na njegovom kurcu i sklonio je. Prislonio je usne blizu mog uha, očešavši mi kožu. Kada je progovorio, prsti na nogama su mi se zgrčili. „Kada dođemo kući kasnije, jebaću te danima. Jebaću te tako jako i temeljno da ćeš me osećati nedeljama kasnije. To će ti biti kazna što me praviš ljubomornim. Ne želim da se osećam ljubomornim Taylor.“ Drhtavica mi je prošla niz kičmu i brzo se raširila kroz celo telo. Bože... jebaće me danima kao kaznu? Ja to zovem nagradom. Ili poklonom. To je verovatno najbolji poklon ikada. Možda bih trebalo da ga češće pravim ljubomornim ako će to da izazove ovakvu vrstu reakcije. Reflektori na stadionu su se iznenada upalila. Liamove oči su na meni, gledajući me sa značenjem. Kao da ništa oko nas nije bitno. Samo smo on i ja. Paralisana sam njegovim pogledom. Oči su mi treperile do njegovih usta, a ja sam se odjednom oserila suvo. Srce je počelo da lupa, i imala sam intezivan osećaj da sam produbila osećanja sa Liamom. Očima je gledao oko mene a zatim se odmah vratio. Ponovo se nagnuo i rekao. „Mislio sam ono što sam rekao Boston. Jebanje danima,“ naglasio je poslednje dve reči. Kunem se, skoro sam svršila. „Sada, okreni se i gledaj šou. Što se pre završi, pre ću te odvesti kući i radiću na obećanju.“ 138


KH Team

Kraj koji Želim

Ozbiljno mislim da ne mogu da pomerim noge. Osećala sam se poput želea, ali sam se prislila da se okrenem i gledam u scenu. Iskreno, zbunjena sam i nervozna, ali sam neverovatno napaljena. Nikada nisam trebala orgazam kao što trebam sada. Ne znam šta da radim sa sobom. Liam je vratio ruke na moje kukove. Prsti su mu bili provučeni kroz zakačke za kaiš od mojih farmerki, i prislonio me je o njegovo telo. Njegovo držanje je posesivno. I to mi se sviđa. Kukovi su mu lepo smešteni iznad mog dupeta. I dalje je tvrd kao kamen, a imati erekciju prislonjenu uz mene, a biti u nemogućnosti da uradiš nešto povodom toga mnogo svrbi. Na trenutak sam poželela da se svetla opet ugase kako bih lepo iskoristila Liamovu ruku. Svetla su se zaustavila a ekran na sceni je osvetljavao logo The Mighty Storm. Ushićenje se vratilo u stomak, i odmah mi se povratilo uzbuđenje što ću slušati bend. Osetila sam se kao jebeni jo-jo, idem gore, dole, ne baš sigurna u kakvom sam emotivnom i psihičkom stanju. Masa oko nas je eksplodirala u kricima, a onda sam videla kako The Mighty Storm izlazi na scenu. Jake dolazi! Bože, želela bih da i ja izađem. Denny je prvi izašao. Popeo se iza njegovih bubnjeva, koji su smešteni na kraj scene i koji su bili malo uzdiguti, kako bi bio malo na višoj poziciji od ostatka benda. Zatim se pojavio Tom. Njegova bas gitara mu je bila zakačena oko grudi. Vrisci su postali glasniji. Izgledao je veći i ozbiljno zgodniji uživo nego što izgleda na televiziji ili slikama. Smith, gitarista koji je kasnije zamenio velikog Jonny Creeda izašao je na scenu. Kada je Jonny Creed umro, plakala sam nedelju dana, kao i ostatak sveta. Samo sam želela da sam imala šansu da ih vidim uživo dok je Jonny još bio živ. Ali i Smith je izgledao kul. Izgledalo je kao večnost, ali zatim je izašao Jake Wethers i ceo stadion je zamukao. Srce mi je prestalo da kuca na par sekundi. 139


KH Team

Kraj koji Želim

Gledala sam, paralisana dok je Jake hodao do mikrofona. Dragi Bože, on je jedno 15 metara od mene. Molim te, ne dozvoli da padnem u nesvest. Molim te, ne dozvoli da padnem u nesvest. Očima je prelazio preko mase. Nije rekao ništa. Ali opet, nije morao ništa ni da kaže jer je on Jake jebeni Wethers. Čovek bi mogao da stoji tu celu noć i da ne kaže ni reč, a ljudi bi i dalje govorili kako je neverovatan. On ima tu harizmu i šarm i to je taj dopadljiv faktor na njemu. Takođe, odiše seksualnošću, što definitivno pomaže. Tačno takav je i Liam. Pretpostavljam da imam tu stvar za alfa muškarce. Prislonila sam leđa o Liama, osetivši da je i dalje tvrd. Tajni osmeh mi se prikrao na usnama. Okrenula sam se i obmotala ruke oko njega. Pogledala sam ga. Oči su mu se smešile. Jeej. Liam Srećni se vratio. Nasmešila sam mu se. Slatko me je poljubio u čelo. Srce mi se steglo od ljubavi i sreće. Okrenula sam glavu ka sceni i u tom trenutku Jake je obmotao ruku oko mikrofona i približio mu se. Zatim je počeo da peva uvod najnovijeg hita a capella. Par trenutaka kasnije, ostatak benda se pridružio. A ovde, u Liamovom sigurnom zagrljaju, otplovila sam u raj.

140


KH Team

Kraj koji Želim

Poglavlje 16 Moja ruka je čvrsto u Liamovoj dok me vodi do beksstejdža da upoznam The Mighty Storm. Ipak pri kraju koncerta, mislila sam da ću se upiškiti pri pomisli da ću upoznati bend. Zaista se nadam da se ne ponašam kao totalni ludak. Koncert je bio neverovatan i sve što sam očekivala od rok koncerta. Mogu da čekiram moj spisak sada. I mogu dodati da sam upoznala The Mighty Storm. I sve to zbog Liama. On je zaista najbolji. Liam je pokazao naše bekstejdž propusnice krupnom momku iz obezbeđenja, koji je čuvao ulaz. Propustio nas je, a onda smo bili iza bine. Ovde je vladao potpuni haos. Pretpostavljam da većina ljudi pakuje stvari. „Bend bi trebao da bude u zelenoj sobi, pa ćemo tamo otići.“ Liam mi govori, dok hodamo niz dugi hodnik. Čujem muziku i glasove iza vrata. „Spremna?“ Liam je pogledao u mene. „Ne. Da.“ „Šta od toga?“ Nacerio se. „Samo ne dozvoli da se ponašam kao idiot. Imam tendenciju da malo poludim kada sam nervozna.“ Osmeh se proširio na njegovim usnama. „Kao poljubiti stranca koji sedi pored tebe u avionu?“ „Upravo tako.“ Njegove oči su malo potamnele, ali je osmeh i dalje tu. „Da, pa bez ljubljenja tamo nekog osim mene. Razumela?“ „Shvatila sam.“ Nasmešila sam se, pokazujući mu palac. Ne želim komandujućeg, ljubomornog Liama koji će nas vratiti nazad. Nije da idem unutra kako bih ljubila nekoga. Ali... ako Jake Wether zatraži poljubac, ko bi mogao da kaže ne? Samo se šalim. Nekako. Liam otvori vrata, uvodeći me u zelenu sobu i... Jebote. Ovde su. The Mighty Storm je ovde. U ovoj sobi. Sa mnom. Oh, moj Bože!

141


KH Team

Kraj koji Želim

Ima i drugih ljudi ovde, ali ja ne vidim nikog drugog, jer sve što mogu da vidim su Jake i Tom i Denny i Smith. Mislim da sam se u stvari upiškila malo. Jake je pogledao u nas i osmehnuo se. Sranje! Jake se osmehnuo meni! U redu, nije baš da se meni osmehnuo, osmehnuo se Liamu. Ali bez obzira. On je nasmejan i u mojoj blizini i to je dovoljno dobro za mene. Jake je krenuo ka nama. Sranje. Dolazi ovamo. Jebote! Ok, mirno. Budi mirna. I kul. Ne ponašaj se kao budala, Taylor. Deluj.. normalno. „Hej,“ Jake se obratio Liamu. „Liam Hunter, zar ne?“ „A ti si Jake Wethers.“ „Jedan i jedini.“ Jake se nacerio, pružajući svoju ruku kako bi se rukovao sa Liamom. „Dobro je da te konačno upoznam, čoveče.“ Liam prihvata njegovu ruku. Čekaj malo... Jake kaže da je dobro da konačno upozna Liama? Hm, nije da Liam nije sjajan, jer jeste... ali ovo je velika stvar... govorimo o Jake Wethersu. „Jake, ovo je Taylor Shaw. Veliki obožavalac.“ Čujem ton u njegovom glasu o tom poslednjem delu, ali sam se uzdržala da ga ne pogledam. Jake mi se osmehnuo. „Hej,“ Oh moj Bože. On razgovara sa mnom. Šta treba da uradim? Govori, ti jebena glupačo. Liam me je gurnuo malo kako bih se pokrenula i ja shvatam da buljim u Jakea sa otvorenim ustima. Ne bih se iznenadila da shvatim da sam počela i da balavim. „Zdravo.“ Osmehnula sam mu se. Zatim sam podigla ruku i mahnula mu. Mahala sam Jake Wethersu. Bože, zašto? Zašto? Jake se nacerio. „Veliki navijač, a?“ „Uh, huh.“ „Šta misliš o koncertu?“ Jake je pitao mene. „Bilo je sjajno.“ Počinjem oduševljeno klimati glavom. „Kao, neverovatno. Najbolji koncert na kom sam ikada bila. U stvari, to je prvi koncert na koji sam ikada bila. Ali ne sumnjam, da ako sam bila na drugim koncertima, da bi ovaj opet bio najbolji ikada. Stvarno. Sigurna sam. To je bilo neverovatno. Stvarno.“ Oh, Bože. Prestani da pričaš. Molim te prestani da pričaš. Ugrizla sam se za usnu, kako bih prestala da pričam. I znam da je moje lice jako crveno, kao žar iz peći. 142


KH Team

Kraj koji Želim

Jake se ponovo nacerio. „Drago mi je da si uživala.“ „Jake.“ Liam je rekao. „Samo smo hteli da ti zahvalimo za sastanak sa klincima. Oni su bili zaista uzbuđeni zbog toga.“ Klinci? Pogledala sam oko sebe i videla da su neki od ljudi, zapravo mali ljudi. Dobro, ne mali ljudi, već deca. Možda dvanaest ili trinaest godina. Svi su sedeli sa ostatkom benda, razgovarajući sa njima. „Nema problema. Kao što sam rekao preko telefona, bilo šta ako je u dobrotvorne svrhe. A deca su sjajna. Želim da razgovaram sa tobom o doniranju nešto novca.“ Dobrotvorne svrhe? „To bi bilo sjajno.“ Liam kaže, jasno izražavajući sreću u njegovom glasu. „Dobrotvorne?“ Pogledala sam u Liama. I po prvi put vidim rumenilo na njegovim obrazima. On sleže ramenima. „Pre nekog vremena, napravio sam dobrotvornu organizaciju za decu iz socijalno ugroženih porodica i decu u hraniteljskim porodicama. U suštini, svakom detetu kome je potrebna pomoć, dati im ono što im nedostaje, odeću, cipele, hranu, školski pribor, sve u pokušaju da im damo bolju šansu kroz život. Takođe, imamo fond za obrazovanje i sportske programe, i organizujemo izlete za decu s vremena na vreme. Ovo je jedan od izleta. Deca su trebala da dođu i pogledaju koncert, ali onda sam nazvao Jakea i zamolio ga, on i momci su bili tako ljubazni da pristanu da se sretnu sa njima.“ Jake se smejao. „I to kako je molio.“ „Naterao me je da molim.“ Liam se nacerio, namigujući mi. „Dakle, donacija.“ Jake je rekao. „Ja imam svog asistenta, Stuarta, kontaktiraj svoje ljude da nam se jave, i mi ćemo prebaciti nešto novca.“ „Samo da znaš da dobrotvorna organizacija sama sebe finansira, tako da će sav novac koji uplatite, ići direktno deci.“ Liam je rekao. „Ti finansiraš sam organizaciju?“ Jake je pitao, naizgled impresioniran. Liam klimnu glavom. Izgledao je kao da mu je malo neprijatno, i rumenilo u njegovim obrazima se vratilo. „To nije velika stvar, ali moj računovođa ne misli tako. Njemu se ovo baš i ne sviđa.“ „Mogu da zamislim.“ Jake se zakikotao. 143


KH Team

Kraj koji Želim

„To je neverovatno ljubazno od tebe.“ Kažem Liamu, okretajući se ka njemu. To je samo... tako neverovatna stvar. On vodi dobrotvornu organizaciju, plaćajući je iz svog džepa, tako da sve donacije idu deci. Ne bi mnogo ljudi učinilo to. Njegove oči su srele moje. „To nije ništa što ne bi neko drugi ko je u mojoj poziciji učinio.“ „To nije istina.“ Nedvosmisleno sam rekla. Okrenula sam se ka Jakeu. „I ovo nije namenjeno tebi, jer, očigledno je da si velikodušan čovek, sa svojim vremenom i novcem.“ I ja opet brbljam. Okrenula sam se nazad Liamu. „To je samo tako... neverovatno.“ „Nije da nemogu da priuštim.“ Sleže ramenima, kao da to nije velika stvar. „Mislim, šta bih drugo mogao da uradim sa mojim parama?“ Ja... ne znam šta bih odgovorila na to. Ima toliko stvari koje bi mogao da uradi sa svojim novcem. Ali ne radi. Ne živi baš luksuznim načinom života. Naravno da ima fin stan i lepu odeću. Ali ne vidim da se razbacuje kao što bi ostali to radili. On leti drugom klasom, svojim avionima, zaboga. „Pa, ja mislim da je Taylor u pravu, čoveče. Ovo što ti radiš je vredno pohvale. Teraš me da učinim više.“ Jake je protrljao bradu. „Moraću da kažem Stuartu da razgovara sa tvojim ljudima da nas više uključite, za prikupljanje sredstava ili tako nešto. Moja žena, Tru, ima svoj časopis. Ona vodi kancelariju u LA, ali ima i ovde kancelariju koju vodi njena partnerka Vicky. Siguran sam da će i one želeti da se uključe.“ „To bi bilo... sjajno.“ Liam je rekao. Zvučao je kao da se guši. „Mi bismo zaista cenili to.“ Volela bih da uradim nešto. Pomognem njegovu organizaciju na neki način. Ali ja nisam baš u poziciji da mogu da uradim tako nešto. Mada, imam neki novac, novac koji su mi roditelji ostavili i novac koji sam dobila od osiguranja zbog požara. Možda mogu da prodam kuću i dam sav novac u njegovu organizaciju. Da pomognem deci do kojoj je Liamu stalo. Nije baš da mi je potreban novac. Mogla bih donirati anonimno. Ali, prvo, moram da znam ime. „Kako se zove organizacija?“ Pitam Liama. „Mi smo svi isti.“ Mi smo svi isti. Sviđa mi se. Savršeno je. To je on. 144


KH Team

Kraj koji Želim

„Da li želite da upoznate momke?“ Jake je upitao. Klimnuvši u pravcu gde bend i dalje sedi i razgovara sa decom. „Siguran sam da će i oni želeti dati donacije.“ „Voleli bi to.“ Brzo sam rekla. Možda me je trenutno obuzelo strahopoštovanje prema Liamu, ali sam i dalje potpuno svesna da sam u prisustvu rok zvezde. Upoznala sam Jakea. Sada, želim da upoznam ostatak benda. Liam se zakikotao pored mene, a ja sam mu se nacerila. Dok smo hodali prema ostatku benda, nisam mogla da skinem pogled sa Liama. Osećam kao da ga večeras vidim kroz nove oči. Naravno da sam znala da je super. On je divan i šarmantan i zabavan i pametan i jebeno neverovatan u krevetu. Ali ova njegova dobrotvorna strana i ono što on radi da pomogne deci koja nemaju mnogo toga u životu, pretpostavljam da zbog toga vidim koliko je Liam zaista poseban. I počinjem da shvatam koliko je poseban meni. Šta on počinje da znači meni. To je tačno ovaj trenutak, dok hodam preko da upoznam bend čiju muziku obožavam još dok sam bila tinejdžer, shvatam da imam osećanja prema Liamu. Stvarna, aktuelna osećanja koja se prostiru izvan domena samo seks. Ne mogu da kažem da li su to prijateljska osećanja, ili nešto više. U svakom slučaju, imam osećanja prema njemu. I to saznanje me je prestravilo.

145


KH Team

Kraj koji Želim

Poglavlje 17 „Oh, moj Bože.“ Dišem i budim se pronalazeći Liamovu glavu između mojih nogu, kako me liže jezikom sa uživanjem. Na zvuk mog glasa, Liamove oči se podigoše na mene. „Dobro jutro.“ Promrmljao je. Trljajući bradom o moj klitoris. „Naravno da jeste.“ Nasmešila sam se, grizući svoju donju usnu. „Pa, rekao sam ti da ću se probuditi pored tebe i tebe probuditi seksom.“ „Drago mi je da si me probudio... tako.“ Vratio je glavu nazad dole i protrljao nosem moj klitoris, što mi je poslalo drhtavicu niz telo. Zatim, je spustio usne nazad na mene i usisao moj klitoris, kliznuvši dva prsta u meni, čineći da izdignem svoje kukove. Slobodnom rukom mi je pritisao kuk, držeći me u mestu dok me je izluđivao svojim jezikom. Srce mi je lupalo u grudima, dok sam prstima vukla njegovu kosu i svršila u njegovim ustima sekundu kasnije. Nemirna sam u krevetu, dok mi srce i dalje lupa a disanje je ubrzano. Liam se penje uz moje telo. „Ćao.“ Spustio mi je nežan poljubac na usne. Mogu da osetim svoj ukus na njima. „Ćao i tebi.“ Nacerila sam se i raširila noge, dajući mu do znanja da ga želim u sebi. Nasmešio se na mojim usnama i opet me poljubio, dok je lagano ulazio u meni. „Liam.“ Prostenjala sam između poljubaca. „Isuse, Taylor.“ Naslonio je čelo na moje, kada se pokrenuo u dugim, odmerenim udarcima. Liam je retko izgovarao moje ime, ali kada se to desi, to je kada je u meni ili kada je ljut na mene, kao što sam naučila iz prethodne noći. Ali volim da čujem kako izgovara moje ime, posebno kada je to uz stenjanje seksualnog zadovoljstva. Njegov spori tempo nije trajao dugo, vrlo brzo promenio je ritam i jebao me brzo i jako. Njegova ruka je otišla do mog dupeta, podižući ga, tako da dosegne dublje. Njegova usta su na mom vratu i grudima. Moje ruke su na njegovim leđima, dok su mi nokti zariveni u njegovoj koži. „Neću izdržati dugo, dušo. Da li si blizu?“ 146


KH Team

Kraj koji Želim

„Hajde. Želim da osetim kako svršavaš.“ Liam uvek u seksu misli prvo na mene. Ali sada, želim da ovaj trenutak bude njegov. Njegova usta ponovo pronalaze moja, i ljubi me duboko. Ne mnogo kasnije, on svršava dugo i jako. Pada preko mene, pazeći da me ne uguši, zakopavši lice u moj vrat, dok hvata dah. Zatim, ljubi put od mog vrata do mojih usta i nežno mi se osmehuje. „Doneću nešto da te očistim. Daj mi minut.“ Poljubio me je još jednom i ustao, ostavljajući me na krevetu dok je otišao u kupatilo. Čujem zvuk tekuće vode, a onda se pojavio sa vlažnom krpom. „Ja mogu to da uradim.“ Hvatam ga za ruku. „Znam, ali volim da ja to uradim.“ Seo je na krevetu pored mene i pritisao vlažnu krpu, čisteći me. „To je moja poslednja šansa da te osetim do sledeće prilike.“ Podigao je svoje nasmejane oči na moje. Kikoćem se i odmahujem glavom na njega. Uzeo je krpu i odneo nazad u kupatilo, a onda se popeo na krevet pored mene. Naslonila sam se na njegovo telo, odmarajući glavu na njegovim grudima. Slušam lupanje njegovog srca, dok mi prsti prelaze preko njegovih grudi. „Želeo sam da te pitam nešto.“ Liam kaže. Podigla sam glavu i pogledala ga. „Zvuči zlosutno.“ On se smeje. „Nije ništa loše. To je samo velika trka za vikend i uvek idem kod dede. Obično se odvezem dole petkom uveče. Malo se družimo i idemo leteti u subotu, a onda krećemo na trku u nedelju.“ „Ideš često kod dede?“ „Koliko često mi posao dozvoljava.“ „Onda, definitivno trebaš da ideš. Ne brini za mene. Ovo je London. Ima dosta toga da me zabavlja.“ Ja bih zapravo mogla otići dole u Oksford. Planirala sam da to uradim na kraju mog putovanja. Ali mogu da odem ovog vikenda dok je Liam na putu. Mogu da uhvatim voz i provedem dan dole. Pomisao da idem sama, bez Liama je učinila da se osećam... usamljeno. Ali važnije je da ja odem. Pomerio se i naterao me da se pomaknem. Legao je na svojoj strani, okrenut ka meni. Podigao je ruku i sklonio mi pramen kose sa lica. Zatim, vodio je prste niz moj vrat, preko ramena do moje ruke. I uzeo je moju ruku u njegovu. 147


KH Team

Kraj koji Želim

„Pa, pitao sam se da li želiš da ideš sa mnom. Znam da kuća mog dede nije na listi. Ali verovatno možemo obaviti neke stvari na listi dok smo tamo. I još uvek imamo sledeću nedelju da je završimo.“ Sledeća nedelja – to je sve što mi je ostalo s njim. Nivo tuge koji osećam iz tog saznanja je... oh. To bi trebalo da me spreči da želim da budem s njim ovog vikenda. To bi trebalo da učini da želim da mu kažem ne. Ali to ne čini. Želim da mu kažem da. Ugrizla sam usnu. „Ne želim da se namećem vremenu koje imas sa svojim dedom.“ „Ne smetaš, i znam da bi moj deda voleo da budeš tamo. On je jako druželjubiv.“ Liam se nasmejao. „I kladim se da nikad nisi bila na trci, zar ne?“ „Istina.“ „Dakle, možemo je dodati na listu. Dopašće ti se, Boston. To je neverovatno iskustvo.“ Reci ne, Taylor. Previše se vezuješ. Pusti ga da ide na velikoj trci sa svojim dedom, a ti idi u Oksford sama. „Gde tvoj deda živi?“ Ne pitaj to. Kaži ne. Hvala na ponudi, ali ne. „Oksford.“ Rekao je, a moj dah je zastao. „Moji roditelji su se upoznali na Univerzitetu Oksford.“ Reči su izašle i pre nego što sam mogla da ih zaustavim. Iznenađena sam kako su lako izašle. Osećam da mi srce ubrzava. Liamova ruka se steže oko moje, a njegove oči su omekšale. „Da li želiš da ideš... u Oksford? Obiđeš univerzitet?“ Mogu da osetim knedlu u grlu, tako da ne pokušavam da odgovorim. Samo sam klimnula glavom. Liamove usne su se spustile na moje čelo i nežno me poljubile. Zatvorila sam oči, dok su mi grudi bile pune... svega. „Dakle, to je sređeno. Ideš sa mnom u Oksford.“ Podigao mi je prstom bradu i spustio poljubac na moje usne. Zatim je ustao iz kreveta. „Napraviću nam doručak.“ Rekao je i navukao neke crne pidžama pantalone koje je izvukao iz fioke. „Posle doručka, možemo svratiti do hotela da se spakuješ za vikend i onda ćemo krenuti kod dede. Kajgana sa slaninom ti odgovara?“ 148


KH Team

Kraj koji Želim

Osećam se nemom. Jer oseam previše. „Jaja i slanina su u redu.“ Prisilila sam se da izgovorim te reči. Liam je krenuo ka vratima. „Počeću doručak, a ti možeš podići svoje seksi dupe iz kreveta i skuvati nam kafu.“ Bacio je osmeh na mene pre nego što je izašao iz sobe. Podižem se u krevetu i samo sedim tamo na trenutak. Njegov deda živi u Oksfordu. Mesto gde su se moji roditelji upoznali i zaljubili. Ne znam da li je to samo slučajnost, ili je tako trebalo da bude. Slučajnost. Mora biti. Zašto sam mu uopšte rekla da su se tamo moji roditelji upoznali? Zato što želiš da te upozna. Ne, ne želim da me Liam upozna. I na mnogo načina, ja ne želim da upoznam njega. Ne želim da mu se približim. Ovo, sa njim, je samo trebalo da bude seks i zabava. Ali, sada, počinjem da osećam više od toga. Bar sa moje strane. Sinoć, nisam bila sigurna da li su osećanja koja imam prema Liamu prijateljska... ili nešto više. Sada sam sigurna. Ona su nešto više. Jedino se molim da mi Liam ne uzvraća osećanja. Barem ja mislim da ne uzvraća. Ako jeste, onda su stvari u neredu. Ne, Liam nije osoba koja se vezuje. Njegov posao je sve za njega, jedina stvar koja ga brine. To je njegov život. On nema mesta u njemu za bilo koga osim svojih prijatelja i svog dede. Možda će provesti vreme van posla sa mnom, ali ovo, za njega je samo odmor. Ja sam mu samo - romansa za odmor. Kada odem iz Londona, Liam će biti neko koga u morati da pustim i to će boleti. Za njega, ja ću biti Amerikanka sa kojom je imao dve lude nedelje. Vremenom, postaću samo sećanje. Dobro sećanje, ja se nadam. Ali jedna stvar je sigurna. Ovo, između mene i Liama će se završiti onako kako sam planirala, bez obzira na osećanja koja imam prema njemu. Još jedna nedelja i ja ću otići iz Londona i vratiću se u Boston. A ubrzo posle... umreću.

149


KH Team

Kraj koji Želim

Poglavlje 18 „Ovo je tvoj auto?“ Liam otvara gepek njegovog automobila i baca pogled na mene. Mi smo u garaži, u njegovoj zgradi, i ja buljim u najžešći auto koji sam ikada videla. „Jeste.“ Smeši mi se. Ubacuje svoju torbu pored prazne, koju sam pozajmila od njega da spakujem svoje stvari. Skoknućemo do hotela da pokupim šta mi je potrebno, pre nego što krenemo za Oxford. Sve što imam uz sebe je moja ručna torba u koju sam spakovala nešto stvari, dovoljno da prenoćim kod njega, ali za ceo vikend trebaće mi još. Jedina druga torba koju imam je moj gigantski kofer, a pošto nemam želju da ga vučem sa sobom do Oxforda, Liam mi je pozajmio jednu njegovu manju torbu. Sećam se svoje izjave da Liam ne troši novac neumereno.., pa povlačim to. Možda nisam ekspert za automobile ali prepoznajem Bugatti Veyron kada ga vidim. A upravo gledam u njega. Pakleno seksi Bugatti. „Ovaj auto je magnet za ribe.“ Prevlačim prstima preko glatke, sjajne crne površine. „Kao i njegov vlasnik.“ Odgovori mi i zatvara gepek uz jedva čujan klik. „Ha!“ Smejem se. „Ne, ozbiljno, mogao bi da izgledaš kao Zvonar Bogorodičine Crkve a opet bi uspeo da osvojiš neku manekenku ako imaš ovakav auto.“ Liam mi baca jedan uvređeni pogled. „Prokleto se nadam da ne misliš kako ribe padaju na mene samo zbog mog auta.“ Ponovo se smejem. „Ma da. Prvi put vidim tvoj auto a potpuno sam pala na tebe mnogo pre ovog momenta.“ Obišao je auto i stao ispred mene. Spustio je dlanove na moje obraze i nageo mi glavu unazad da bih ga gledala pravo u oči. Nagnuo se unapred i lagano me poljubio. „I ja sam pao na tebe Boston.“ Ne znam zašto ali ovo me zaista duboko dirnulo. Više nego što bi trebalo. Više nego što bih trebala da dozvolim. 150


KH Team

Kraj koji Želim

Oči su mi širom otvorene. On me gleda direktno u oči. Srce mi lupa kao ludo. Poljubi me opet i šapuće mi na usnama. „Ubacuj to tvoje seksi dupence u moj seksi auto pa da krenemo.“ Pušta me i obilazi okolo do mesta suvozača da bi mi otvorio vrata. „Muškarci i njihove igračke.“ Smešim se dok ulazim i pokušavam da smirim svoje srce. Vau. Unutrašnjost auta je lepa kao i spoljašnost. Prelepa, mekana koža i sve se sija. Plašim se da dodirnem bilo šta da ne bih ostavila otiske. S obzirom da je dvosed ima jako puno prostora. Čak i Liamovo veliko telo se smešta bez problema. Zakačila sam moj sigurnosni pojas. „Tako ću uživati u ovoj vožnji.“ Zaustavlja se sa pojasom u ruci i pogleda me. „Obećavam da će ti ova vožnja biti dobra kao i one koje ti dajem u mom krevetu svako veče.“ Kez se širi preko njegovog prelepog lica i tera me da se ponovo smejem. Zaista mi se sviđa to što se tako puno smejem sa njim. Još jedna stvar koja mi se previše sviđa. „Da li je auto nov?“ Izgleda mi potpuno nov. „Kupio sam ga pre par godina,kao poklon samom sebi za trideseti rođendan. Nemam priliku da ga vozim onoliko koliko bi želeo.“ „Znači ovo je kao kriza-srednjih-godina-auto.“ Usne mu se krive dok pokušava da zaustavi osmeh. „Samo ti zezaj, napunićeš i ti trideset jednog dana a ja ću te tada podsetiti na ovaj razgovor.“ Sve u meni se smrzlo. Ne Liame, neću. Ali, naravno nisam mu to rekla. Ne bih trebala ništa da kažem. Treba samo da se nasmejem i promenim pravac ovog razgovora, ali to što on prelazi granicu od ove dve nedelje koliko možemo da budemo zajedno, tera me da postavim pitanje. „Misiš da ćeš biti uz mene na moj trideseti rođendan?“ Usne su mu se razvukle u osmeh koji se ogledao i u njegovim očima. „Ako budeš imala sreće.“ Ako budem imala sreće. 151


KH Team

Kraj koji Želim

Zaista se nadam da hoću. U poslednje vreme hvatam sebe kako želim jako mnogo stvari. Stvari koje nemam pravo da želim. Ali srce može biti sebično i blesavo. A moje je očigledno oboje. Mogu da osetim sukob u meni između ovog čoveka pored mene i onoga što znam da je ispravno, što zaslužujem...a to nije on. Znam to. I zato, nateram usne da se razvuku u osmeh, klimnem glavom kao da je sve u redu a istina je upravo suprotna. Liam ubaci ključ i pritisne dugme za paljenje auta. Pogleda me. „Prvo hotel a onda kod mog dede.“ „Savršeno.“ Kažem, i ako nije tako. Osim njega. On je savršen. Liam staje pored hotela a je ulećem unutra sa praznom torbom u rukama. Nosim isto odelo u kojem sam otišla kod njega pa se presvlačim na brzinu u bledo roze letnju haljinicu do kolena, boja se slaže sa mojom kosom. Želim da izgledam lepo kada se upoznam sa njegovim dedom. Šminka i frizura su dobre jer sam se istuširala i sredila kod Liama pre nego što smo krenuli. Navlačim srebrne baletanke i trpam cipele koje sam nosila prethodne večeri u torbu, da ih ponesem sa sobom. Ubacujem još i neke osnovne stvari, odelo, donji veš i kozmetiku. Pre nego što izađem, grabim sliku moje porodice sa noćnog ormarića i stavljam je u torbu. Spakovana, vraćam se Liamu. „Spremna?“ Pita me kada uđem u auto, pošto smo ubacili torbu u gepek. „Da.“ Uključujemo se u saobraćaj i vrlo brzo izlazimo na auto-put uz laganu muziku sa radia i prijatnu tišinu između nas. „Boston...mogu li da te pitam nešto?“ Ton njegovog glasa mi govori da to pitanje neće biti nešto na šta ću želeti da odgovorim. Okrenem glavu prema njemu. Izgleda tako snažno, tako prelepo dok vozi. Sve što osećam prema njemu se vrti u meni. 152


KH Team

Kraj koji Želim

Progutam. „Naravno.“ Moj glas je hrapav pa se malo nakašljem da pročistim grlo. Baci pogled prema meni i opet se koncentriše na put. „Znam da si rekla da ne želiš da pričaš o svojoj porodici...“ „Ne želim. I zaista to i mislim.“ Moje reči su grube. Mrzim kako mi glas zvuči. Ne zaslužuje da budem gruba prema njemu. Bio je tako dobar prema meni. Okrećem glavu jer se stidim. „Žao mi je.“ Šapućem. „Nisam htela da budem gruba.“ Njegova ruka se spušta na moju i to me iznenađuje i tera da ga pogledam. „Nemoj da ti bude žao. Nisam želeo da guram nos. Samo sam se pitao kako su se sreli. Rekla si da su se upoznali u Oxsfordu...pa me obuzela radoznalost. Meni je žao srce.“ Osećam se još gore zbog njegovog izvinjenja. I to me tera da poželim da mu kažem. Da razgovaram sa njim. Nikada nisam poželela da razgovaram o mojoj porodici od kada su umrli. U mojoj glavi, stalno mislim na njih. Pričam sa njima svo vreme. Ali uvek sam osećala da ako pričam o njima...onda bi sve bilo mnogo više stvarno. Osećala bih njihov gubitak mnogo više nego što već osećam. Možda je sada vreme da pričam o njima, sada kada ću im se pridružiti vrlo brzo. Ako mogu da me čuju onda će znati da stalno mislim na njih. Možda sam trebala non-stop da pričam o njima. Ali opet, nikada nisam dozvolila sebi da se približim nekome toliko da poželim da pričam o mojoj porodici. Osim Liamu. On je postao izuzetak svih mojih pravila. Dozvolila sam sebi da mu se približim. Znam koliko je to glupo. Ali već sam prešla tu liniju gluposti. Nema vraćanja. Ne bi moglo da škodi, zar ne? „Moji roditelji su se upoznali na Univerzitetu na Oxfordu.“ Moj pogled je zalepljen na naše isprepletane prste. „Moja mama je bila student, na prvoj godini master studija. Moj tata...on je bio profesor.“ „On je bio njen profesor?“ Liam me nežno pita. 153


KH Team

Kraj koji Želim

Pogledam ga. „Ne. Moj otac je predavao Englesku književnost. Mama je studirala političke nauke.“ Znam na šta je pomislio, profesor-student odnos i velika razlika u godinama između njih. Kao što postoji i velika razlika u godinama između nas. „Moj otac je bio sedam godina stariji od moje majke.“ „A ja sam deset godina stariji od tebe. Treba li to da znači da Shaw žene padaju na starije muškarce?“ „Zapravo, ti si prvi stariji muškarac sa kojim sam u vezi.“ U vezi? Zar smo mi u vezi? Jer, ovo je trebalo da bude samo seks, zar ne? Ali, samo seks nije ono što mi imamo...svo vreme smo zajedno i ne ponašamo se kao prijatelji jedno prema drugom. Panašamo se kao da smo par. Zar to nije veza? Ovo je loše. I pogrešno. Dok se ja mučim sa ovim, Liam ne izgleda ni malo uznemiren mojom rečenicom i jednostavno mi odgovara: „Drago mi je da to čujem.“ Njegov glas je grub i veoma zvuči kao alfa mužijak. Alfa koji obično odmah pošalje trnce niz moju kičmu. Ali ne i ovaj put jer mi je mozak preopterećen. „Znači, tvoj otac je bio profesor koji se viđao sa studentkinjom...“ Liam me vraća na temu. „Da.“ Vraćam se na ljubavnu priču mojih roditelja i stavljam moju sa strane. Ne da smo Liam i ja u nekoj ljubavnoj priči. O moj Bože. „Sreli su se u studentskom gradu. Mama je biciklom dolazila na nastavu. Kasnila je, žurila i nije obračala pažnju pa je naletela na mog tatu. Bukvalno naletela na njega.“ Liam se smeje, pa se i ja nasmejem na tu uspomenu. Volela sam kada mi pričaju tu priču. „On je bio u redu, ali mama je bila prestravljena. Izgrebao je ruke kada je pao pa je insistirala da mu pomogne da ih sredi. Njen stan je bio daleko ali tata je imao komplet za prvu pomoć u kancelariji. Otišla je sa njim, očistila mu rane na 154


KH Team

Kraj koji Želim

rukama i stavila flaster preko, a onda je morala da ode na časove, naravno zakasnila je.“ Nežno sam se nasmejala ovoj priči. „Posle toga, počela je često da ga viđa na Univerzitetu. Mama kaže da ga nije videla pre tog dana a onda je počela stalno da ga viđa. Tata mi je rekao da je počeo da ide na posao drugim putem da bi mogao stalno da naleće na nju. Pa onda, pretpostavljam...zaljubili su se jedno u drugo. Mama kaže da se zaljubila onog momenta kada ga je pogledala u oči, baš kada je zalepila flaster na njegovu ruku. Morali su da drže svoju vezu u tajnosti, jer tehnički, to nije bilo u redu. Mama je imala dvadeset dve godine,ali bila je student a moj otac je bio profesor. I tako, krili su da su u vezi.“ I u ovom momentu sam shvatila da je mama imala dvadeset dve kada je srela tatu. Ja imam dvadeset dve godine. Ja sam sa dvadeset dve srela Liama. I imaću dvadeset dve kada umrem. „Moj deda, otac moje majke, je bio poznati političar. Možda si čuo za njega. Marcus Grant?“ „Ime mi zvuči poznato. Ali nikada nisam bio mnogo zainteresovan za politiku. Moj deda će verovatno znati.“ „Ah, u redu je, umro je pre mnogo godina. Deda je saznao za mamu i tatu preko mamine sestre – moje tetke, koju nikada nisam upoznala. Mama joj je ispričala za tatu i njihovu vezu, samo je htela da popriča sa nekim, a ona je otišla kod dede i sve mu prenela.“ „Vau, kakva kučka.“ Liam ubacuje, a onda se odmah ispravlja. „Izvini. Nisam trebao to da kažem“ „Ne, u pravu si. Bila je kučka. Mama joj je verovala, a ona joj je zabola nož u leđa. Nikada se nisu pomirile posle toga. Kada je deda saznao, poludeo je. Glavna briga mu je bila njegova politička karijera. Ako se sazna da je njegova ćerka u vezi sa profesorom...pa to bi bilo loše za njega.“ „Da, novinari znaju da okrenu priču.“ Zvuči kao da govori iz iskustva. „Deda je rekao mami da mora da prekine tu vezu, ili će on potegnuti veze da tata izgubi posao i da ga deportuju nazad u Ameriku. Moj otac je bio iz Bostona i imao je radnu vizu. Mama nije želela da ona bude razlog zbog kojeg će on izgubiti 155


KH Team

Kraj koji Želim

posao i biti vraćen pa je uradila onako kako joj je deda naredio, i prekinula je vezu sa mojim ocem.“ „Ali nije se tako završilo?“ Liam me pogleda. „Ne.“ Smejem se. „Moj otac je... bio je...“ Morala sam da duboko udahnem. Pričajući ovako o njima, na momenat, osetila sam se kao da su još uvek ovde. „Moj otac je bio tvrdoglav. Nije hteo da dozvoli mojoj mami da ode. Napokon je izvukao istinu iz nje, i sledećeg dana je predao svoju ostavku. Ali kada je ostao bez posla, ostao je i bez vize. Probao je da nađe drugi posao ovde ali nije uspeo. Ne znam da li je to bilo zbog mog dede ali mama je mislila da je on imao svoje prste umešane u to. Onda, dobio je ponudu da bude profesor na Harvardu. Nije mogao da odbije pa je mama otišla sa njim. Završila je studije u Bostonu. Onda, dobila je posao u The Boston Globe, kao novinar. Nekako je balansirala sa poslom i obavezama oko porodice kada je rodila mene i Parkera, ali kada se Tess rodila napustila je posao i posvetila se porodici.“ „Parker i Tess...“ Reči su mu izašle nežno, sa oklevanjem. „Moji brat i sestra.“ Liam me pogleda. Tuga u njegovim očima me jako pogodila. Osećam kako se zatvaram. Ovo se dešava kada se pribižim priči o tome šta se desilo a ne mogu da pričam o tome. Liam je to očigledno osetio jer ne postavlja mi više nikakva pitanja. Naslonila sam glavu na naslon sedišta, okrenula lice prema prozoru dok je sa radia lagano svirala Zara Larsson and MNEK’s „Never Forget You.“ Samo sam se prepustila mislima o mojoj porodici. Prepustila sam se agoniji koju osećam zbog njihovog gubitka. Dozvolila sam da luta mojim telom i da mi slomi srce. Jer mi je bio potreban podsetnik. Trebalo mi je da se setim razloga zašto ovo radim. Zašto sam izabrala ovaj put. Zbog njih. Da budem sa njima. Zaboravljam to zbog Liama. Zbog njega osećam stvari koje ne bih trebala da osećam. Ne bi trebalo da mi bude lako da pričam o njima. Ne bi trebalo da se smejem tim uspomenama. 156


KH Team

Kraj koji Želim

Treba da me boli. Treba da me uništava od bola. Ali u tom momentu, dok sam pričala sa njim o mojim roditeljima...osetila sam se...dobro. Prijatno. Želim da ga krivim za to. Želim da budem besna na njega. Ali nije to Liamova krivica. Moja je. Nemam nikaga drugog da okrivim za sve što sam preživela i sve što mi tek dolazi osim same sebe. I moram da prestanem da osećam ovo što osećam...prema njemu.

157


KH Team

Kraj koji Želim

Poglavlje 19 Nismo više govorili. Nije ovo neprijatna tišina. Treba mi vremena sa svojim mislima a Liam mi ga daje. Kada sam videla prvi znak za Oksford Univerzitet, zapitala sam se da li Liamov deda živi negde u blizini. Kada je skrenuo prema studentskom naselju, znala sam da je odgovor negativan. Krenuo je tim putem zbog mene. Oči su mi se ispunile suzama. Morala sam da udahnem par puta i smirim se pre nego što sam progovorila. „Krenuo si ovuda.“ Reči su mi tiše nego što sam nameravala. Pogledala sam ga. Skupio je usne pre nego što mi je odgovorio. „Da li sam pogrešio?“ Ne, to je potpuno ispravna stvar. Sve što ti uradiš je tako ispravno i dobro. Potrebno mi je sada, više nego ikada da se sećam mojih roditelja...mog brata, i moje sestre. Potrebno mi je da se podsetim zašto puštam ovu bolest da me pobedi. Jer ponekada, sa Liamom...nije mi više tako jasna ta moja odluka. „To...“ Grlo mi se steže. Pravim pauzu i duboko dišem. „Bila je to dobra odluka. Hvala ti.“ Osmeh na njegovim usnama je prelep. I boli me. Boli me još i više kada mi kaže: „Nemoj da mi zahvaljuješ. Znam da je dolazak ovamo...da je to važno za tebe. Pa je zato važno i meni.“ Ja sam mu važna? Moj mozak urla na mene da moram da zaustavim ovo - šta god da se dešava između nas – pre nego što ode još dalje. Ali sebični deo mene... moje srce...ne mari za to. Moje srce želi da bude sa njim svakog momenta koji mi je preostao pre nego što budem morala da odem. Moje srce pobeđuje.

158


KH Team

Kraj koji Želim

Obično nisam sebična...pa, ne od kako je moj sebičluk doveo do smrti moje porodice. Možda je moje srce jače sada jer mi je mozak bolestan. To me je oslabilo. Mogu samo da se nadam da moj sebičluk neće naškoditi Liamu. „Možemo da se zadržimo ovde koliko god želiš.“ Liam mi kaže. „Tvoj deda te ne očekuje?“ „Javiću mu da ćemo malo kasniti.“ „Rekao si dedi da i ja dolazim?“ „Zvao sam ga dok si bila pod tušem.“ Pogleda me i smeje se. „Jedva čeka da te upozna.“ „I ja jedva čekam da upoznam njega.“ Smešim se. Liam usmerava auto prema Univerzitetskoj biblioteci. Kada smo stigli do zgrade, lagano zaustavlja auto i parkira se. „Univerzitet je sigurno zatvoren preko leta.“ Govori mi dok gasi motor. Izvlači mobilni iz dzepa i počinje da kuca poruku. Pretpostavljam da se javlja dedi. Još uvek piše ali nastavlja da priča. „Siguran sam da postoje neki letnji kursevi, pa ako budemo imali sreće biće otvoreno i moći ćemo malo da se promuvamo. Onda, možemo da proverimo odsek političkih nauka gde je tvoja mama studirala. Možda malo da prošetamo i celim naseljem, kako ti to zvuči?“ Vraća telefon u dzep i gleda me. Skupila sam usne. Emocije me guše. Pročistila sam grlo pre nego što sam progovorila. „Zvuči savršeno.“ Baš kao i ti. Liam otvara vrata i izlazi iz auta. I ja izlazim. Ostavljam torbu unutra i čekam ga ispred auta dok zaključava daljinskim. Onda, spušta ruku i pronalazi moju. Okrećem dlan prema njegovom. Liam provlači prste kroz moje i haos mojih emocija se smiruje zbog njegovog dodira. To me iznenađuje. Nikada i ništa nije moglo da umiri moja osećanja kada se radi i mojoj porodici. Ali jednostavan dodir Liamove ruke čini da bol koji uvek osećam postane podnošljiv. Na znaku piše da zgrada nosi naziv St. Cross Building. Penjemo se uz stepenice. Razmišljam o tome kako se moj otac penjao ovim stepenicama svakog dana kada je išao na posao. 159


KH Team

Kraj koji Želim

Liam pokušava da otvori vrata. Otvoreno je. Daje mi jedan pobednički osmeh. Pratim ga u zgradu. Miris me podseća na biblioteku punu knjiga. Podseća me na mog oca. „Gde idemo prvo?“ Liam me pita. „Hajde samo da...šetamo.“ I tako i radimo. Samo šetamo hodnicima i ja zamišljam oca kako se kreće ovuda. Liam otvara vrata amfiteatra samo malo i viri unutra. „Prazno je.“ Šapuće mi. „Zašto šapućeš?“ I ja njemu šapnem. „Nemam pojma.“ Smeje se. Otvara vrata i pušta me da uđem prva. Amfiteatar je veliki a mi smo na najnižem nivou. Gledam okolo i pitam se da li je moj otac ikada ovde držao predavanja. Zatvaram oči i zamišljam njegov glas. „Taylor, reči i sposobnost pisanja...to su darovi života koje nam je Bog dao.“ Liamova ruka mi dodiruje rame. Otvaram oči i gledam u njega. „Jesi li ok?“ „Jesam.“ Podižem usne u polu osmeh. „Samo se sećam.“ Izašli smo iz amfiteatra i krenuli prema biblioteci. Liam proba da otvori vrata i uspeva. „Izgleda da je ovo naš srećan dan. Dame imaju prednost.“ Stao je sa strane i rukom mi pokazije da uđem. Iako mi je teško što sam ovde, nemoguće mi je da mu se ne nasmejem. Ulazimo u biblioteku u kojoj nema nikoga, osim nas. Krećem prema policama sa knjigama a Liam ide zamnom. „Čitaš li puno?“ Pitam ga dok obilazimo police i prstom prelazim preko naslaganih knjiga. „Ne onoliko koliko bi trebalo.“ Nasmejao se. „Ti?“ „Trudim se.“ „Nisam te video sa knjigom u ruci od kada si ovde.“ Pogledam ga preko ramena.“Bila sam zauzeta, zbog tebe.“ „Istina.“ Kez preleti preko njegovog lica. 160


KH Team

Kraj koji Želim

„Studirala sam Englesku književnost.“ Ono što mu ne govorim je kako sam živela tih godina, u knjigama, pričama drugih ljudi samo da bih izgurala dan. Otišla sam na koledz samo zato što sam se prijavila i upisala pre nego što je moja porodica nestala. „Pratiš stope svoga oca?“ „Mmhmmm.“ To je bilo istina, nekada davno. Htela sam da budem profesor kao moj otac. Ta opcija ne postoji više za mene. „Pa, kada se vratiš u Boston, to je ono što ćeš uraditi – završiti master i biti profesor kao što je on bio?“ „Nisam još odlučila.“ Još jedna laž. Zaustavim se i okrenem prema njemu. „Hoćemo li da nađemo deo za političke nauke?“ Približio mi se, uzeo moje lice u svoje ruke. Prešao je usnama preko mojih. „Ako je to ono što želiš da uradiš.“ Osećam njegove reči i dah na mojim usnama. „Jeste.“ Ispostavilo se da je deo namenjem za političke nauke u istoj ulici kao i biblioteka. Hodali smo oko zgrade i ja sam zamišljala mamu kako žuri, sa knjigama u ruci. Uvek je žurila, uvek u gužvi. Ali je uvek imala dovoljno vremena za nas. Uvek je nalazila dovoljno vremena za nas, mene, Parkera i Tess. Nema puno toga da se vidi u zgradi, ne vidim ništa što bi moglo da se poveže sa mojom majkom ali nisam ni mislila da će biti. Samo sam se nadala, valjda. Liam i ja šetamo nazad, napolje i pratimo stazicu. Dolazimo do jedne klupice okružene žbunjem sa prelepim roze cvetićima prosutim svuda po njihovom zelenilu. „Da sednemo?“ Pitam Liama i on klimne glavom. Sedam na klupu a Liam seda pored mene. „Ovo cveće je baš lepo.“ Nasmeje mi se. „Božur.“ „Ti si kamuflirani baštovan?“ Smeje mi se. „Moj deda voli da se bavi baštovanstvom.“ 161


KH Team

Kraj koji Želim

Istegne se unazad i ubere jedan cvet a onda mi skloni kosu iza uveta i zakači ga tu. „Skoro je iste boje kao tvoja kosa.“ Kaže mi nežno i njegovi prsti mi skliznu niz obraz. Uzmem njegovu ruku i poljubim mu vrhove prstiju. „Hvala ti...što si me doveo ovde.“ Gleda me u oči. „Boston...rekao sam ti...ako je važno tebi, važno je i meni.“ I evo ga opet. Moje srce peva a moja glava vrišti. Puštam mu ruku i skrećem pogled sa njegovih očiju. Gledam ispred sebe. Ovo je mesto gde su se moji roditelji upoznali i zaljubili. Za mene, ovo je magično mesto. Ali još više, zato što je Liam ovde, pored mene. Nateram se da razmišljam o roditeljima, zatvorim oči i pustim sliku njihovog prvog susreta u mojoj glavi – moja mama juri na svom biciklu, udara u mog tatu. Da se nikada nisu sreli...ja ne bih bila ovde. Nikada ne bih imala privilegiju da ih upoznam i volim. Ali da se nikada nisu sreli, nikada me ne bi imali. Nikada ne bih bila uzrok njihove smrti. Ne znam šta bih izabrala. Da imam to određeno vreme sa njima...ili da se nikada nisu sreli. Ali onda ni Parker i Tess ne bi bili rođeni. To je nezamislivo za mene. Ne mogu da dopustim sebi da mislim ovako. Ne mogu da promenim ono što se desilo. Ali mogu da promenim ono što će doći. I zato, pustim ponovo glas moje majke u svojoj glavi i još jednom slušam njihovu ljubavnu priču. „Jesi li dobro?“ Liamov glas je tih. „Da.“ Otvaram oči i gledam u njega. „Samo razmišljam.“ „O tvojoj porodici?“ Pogledam u daljinu i klimnem glavom. Previše je teško da ga gledam u oči i pričam o njima. „Žao mi je što si ih izgubila...tvoje roditelje...i tvog brata i sestru.“ 162


KH Team

Kraj koji Želim

Stegnem usne i zabacim glavu pozadi. Tišina se razliva između nas. Liam je prekida. „Moja majka je umrla kada sam imao deset godina.“ Njegove reči su me iznenadile. Nisam to znala. Nisam imala pojma o tome. Okrenem se da ga pogledam. Moja kolena su naslonjena na njegove butine. Gledam ga u oči. „Znam kako je kada izgubiš nekoga koga voliš Boston. Možda ne tako jako kao ti...ali znam.“ „Žao mi je.“ Posegnem za njegovom rukom i on mi dozvoli da je uzmem. „Jako mi je žao što si izgubio svoju majku. Kako je...umrla?“ Odmah sam zažalila što sam pitala jer nije u redu. Kada me je Liam pitao o mojoj porodici pukla sam na njega. „Moja majka je...“ Skrenuo je pogled na travu i duboko udahnuo. „Ubijena je. Ubio je njen dečko.“ „Oh Bože Liame. Tako mi je žao.“ Odmahuje glavom ali me ne gleda. „Način na koji je umrla...bio je užasan i brutalan...ali život koji je živela...“ Pogleda me u oči i vidim bol sakriven duboko u njemu. „Bilo je teško.“ „Kako misliš teško?“ Umorno je izdahnuo. „Bila je zavisnik – heroin – od kako znam za sebe. Mislim da nije bila u početku kada je upoznala mog oca i ostala trudna. Mislim da je koristila neke lakše droge tada. Ali, kada sam se ja rodio, pa tada su se stvari pogoršale. Znam da je imala teško detinjstvo. Nije pričala mnogo o tome, ali nije bila u kontaktu sa svojom porodicom. Znam da joj nije bilo lako. Kada je upoznala mog oca, imala je dvadeset jednu i radila je kao striptizeta.“ Osećam ogorčenost u njegovom glasu. Ne znam da li je to zato što spominje oca ili zato što mu je majka bila striptizeta. „Moj otac je voleo – verovatno još uvek voli – da odlazi u striptiz klubove. Pa, bilo koje klubove zapravo. Voli takav način života. Moj otac je bio...pa mogli bi reći buntovan. Charles Hunter, sin i jedini naslednik Lorda Huntera... imao je sve što bi neko mogao poželeti a odlučio je da proćarda svoj život na žene i alkohol i žurke.“ „Lord Hunter? Tvoj deda je Lord? Deda kojeg ću uskoro da upoznam?“ 163


KH Team

Kraj koji Želim

„Mmhmmm.“ Ne gleda u mene pa ne vidi kako buljim u njega. Vau. Lord. Sada mi je jako drago što sam obukla haljinu. „Pretpostavljam da se mama zaljubila u moga oca.“ Liam nastavlja grubim glasom. „Ili se zaljubila u njegovo bogatstvo, u život koji je mogla imati sa njim. Moj otac je sa druge strane osećao požudu prema njoj. Imala je težak život ali bila je prelepa žena. Onog sekunda kada mu je rekla da je trudna, zbrisao je.“ „Kakav seronja.“ Reči mi izlete pre nego što uspem da ih zaustavim. „Žao mi je.“ Pogledam u njega, postiđeno. „Nemoj da ti bude žao.“ Smeje mi se. „U pravu si. Moj otac jeste seronja.“ „Pa...kada ti je majka umrla, došao si da živiš sa dedom?“ „Da.“ Izraz lica mu se promenio čim je spomenuo dedu. „Moj otac i nije bio u blizini, bio je previše zauzet putovanjima sa kim god da se trenutno jebao, selio se iz mesta u mesto. Deda je bio prisutan u mom životu od samog početka. Pokušao je da izvuče mamu iz takvog načina života. Želeo je da se preseli u Oxford i bude bliže njemu, ali ona to nije želela. Htela je da ostane u Londonu pa joj je kupio kuću u lepom delu grada. Dao joj je novac da bi mogla da se brine o meni. Otac nam nikada nije dao ni jednu paru. Ali valjda...bez obzira koliko novca joj deda dao i bez obzira koliko sam je ja ...voleo...“ Glas mu puca i to me jako boli. Jako. Pročistio je grlo. „Ponekad...bez obzira šta nekoga slomi, ta rana ostane duboko u njemu i ništa ne može da je izbriše ili zaleči, i sve pare ili ljubav na svetu ne mogu to da promene. Možda je to što je moj otac odbacio bio njen okidač. I onda, tu se umešala i droga...zbog nje se osećala bolje nego zbog bilo čega drugog.“ Pogledao me sa toliko bola u očima da sam osetila njegovu ranu kao da je moja. „Nije bila loša majka...ne u početku...ali izgubila je svoj put...obuzela je zavisnost...i dečko koji je bio diler i podsticao tu njenu zavisnost. Negde uz put zaboravila je da ima sina koji je treba.“ Srce mi se steže zbog njega. Zbog dečaka koji je samo želeo svoju majku. Moj život je takav kakav jeste sada, ali moja majka me je volela i brinula o meni onako kako majke trebaju da vole. Liam je trebalo da ima to, takođe. „Novac koji joj je deda davao da bi brinula o meni, trošila je na drogu. Kada bi primetio da mi nedostaje odeće ili obuće smišljao sam laži da je pokrijem. Lagao 164


KH Team

Kraj koji Želim

sam jer ona je bila moja majka. Voleo sam je. I valjda...brinuo sam o tome šta bi se desilo kada bi deda saznao gde njegov novac odlazi. Nisam želeo da i on nestane iz mog života. Vikendi koje sam provodio sa njim, u njegovoj kući, bili su...važni za mene.“ „Ne mislim da bi te ostavio. Čini mi se da te je voleo, jako.“ „Da. Znam to sada. Ali tada, bio sam klinac koji nije znao bolje. Pre nego što je umrla deda je posumnjao. Došao je jedne subote po mene i zatekao njenog dečka kada je izlazio iz kuće. Mama se uvek trudila da on ne bude tu kada deda dolazi po mene. Nije želela da zna na šta troši novac, plašila se da će prestati da joj ga daje. Ali deda ga je video. On nije glup. Tada su problemi počeli. Sećam se da mi je deda postavljao pitanja o Russu, maminom dečku. Probao sam da se izvučem i ne kažem ništa ali seme sumnje je bilo posađeno...pa valjda je sam shvatio. Sledećeg vikenda deda je došao po mene, ali je došao ranije, rekao je da želi nasamo da porazgovara sa mojoj majkom. Rekli su mi da idem u sobu ali sedeo sam na stepenicama i slušao. Svađali su se. Deda joj je rekao da zna da je narkoman. Rekao joj je da mora da prestane da se drogira, ode na lečenje i ostavi Russa ili će on srediti da ga uhapse i odvešće mene od nje. Rekao joj je da neće dozvoliti da me izlaže riziku kao što je do sada radila. Majka mu je rekla da me ne može dobiti ali deda je odgovorio da ga ni jedan sud neće zaustaviti zbog njene zavisnosti i opasnosti u koju me je stavila. Mama je rekla da blefira, da ide iz njene kuće i da me nikada više neće videti. Sećam se panike koja me uhvatila kada sam čuo da izlazi iz kuće. Strčao sam niz stepenice i izleteo napolje za njim. Stigao sam ga kod kapije. Molio sam ga da ne ide. Video sam koliko je povređen. Nisam želeo da ode. Držao sam se za njegovu jaknu ali majka me odvukla od njega. Pre nego što me odvukla u kuću, deda je kleknuo pred mene, uzeo moje lice u ruke i rekao mi da ćemo biti razdvojeni samo ovaj vikend. Obećao mi je da će doći po mene sledeće subote. Rekao mi je da me voli i da će uvek brinuti o meni. Onda me je zagrlio, seo u auto i otišao.“ Krišom sam obrisala suze sa obraza. „Vratio se.“ Prošaputala sam. „Održao je obećanje.“ 165


KH Team

Kraj koji Želim

„Da, jeste.“ Liamove crte lica su omekšale ali su mu oči postale hladnije. „Ali nisam ga video tri meseca. Moja majka je održala reč i nije dozvolila da me viđa. Znao sam da se bori sa njom da bi došao do mene. Video sam pisma od advokata. Imao sam deset godina, ali znao sam da se bore za starateljstvo. I ...mrzeo sam majku jer me je odvojila od njega.“ Glas mu se prekida. Pogledam ga i vidim agoniju u njegovim očima. „Rekao sam joj da je mrzim. Svađao sam se sa njom vikend pre nego što je umrla. Rekao sam joj da je mrzim jer me razdvojila od dede. Nisam pričao sa njom cele sedmice. Ignorisao sam je, pretvarao se da ne postoji. A onda...više i nije.“ Uhvatila sam još jednu suzu što je klizila niz moj obraz i obrisala je rukom. „Nisi ti bio kriv.“ „Poslednje reči koje sam joj rekao su bile moja krivica. Rekao sam ih u besu, istina, ali deo mene u tom momentu je zaista to i mislio.“ „Imao se deset godina Liame.“ Podigao je rame, kao da to nije važno. „Moja majka je umrla misleći da je mrzim. Nikada nisam imao priliku da joj kažem da nisam mislio tako.“ „Znala je da je ne mrziš.“ Po mom mišljenju, njegova majka nije zaslužila njegovu ljubav. Nije zasluživala ni njega, i tačka. Ali on je voleo...još uvek je voli, i važno mu je da ona zna da je voleo i ako misli da to nije znala. Razumem tu potrebu da oni koje si voleo i koji više nisu sa tobom, da znaju koliko ih voliš. Koliko su ti značili...još uvek ti znače, i koliko ti je najiskrenije žao zbog svega. Ja svesno, bez žaljenja, odustajem od svog života da pokažem onima koje volim koliko mi je žao što sam ih povredila. „Bila je mnogo toga...ali bila je moja majka i ja sam je voleo.“ „Znala je, Liam.“ Istakla sam ove reči da bi pokazala koliko su istinite. Odmahnuo je glavom kao da se brani od ovog sećanja. „Stvari su bile užasne ta tri meseca, kada deda nije dolazio.“ Liam nastavlja tiho, sa bolom utkanim u svaku reč. „Mislim, nikada i nije bilo nešto naročito super ali postalo je zaista loše. Deda je prestao da šalje novac kada mu je zabranila da me viđa. Znam da je pokušavao da je urazumi. Ali to što je njoj uskratio novac, značilo je da ga je uskratio i meni. Nisam se hranio dobro ta tri meseca.“ Oborio je pogled na zamlju. 166


KH Team

Kraj koji Želim

„Novac koji je dobijala od države odlazio je pravo u iglu koja je išla u njenu ruku. Nisam video dedu do dana kada je ubijena. Tog jutra sam ustao, spremio se za školu i izašao iz kuće. Nije bila još ustala iz kreveta ali to nije bila novost. I prema onome što mi je policija rekla, Russ se pojavio oko podne. Drogirali su se. A onda su se posvađali. Russ je optuživao majku da ga vara već neko vreme. Čuo sam i video njihove svađe – nekada i tuče.“ Pogledao me je u oči. „Tog dana, svađali su se oko iste stvari...mislio je da ga vara. Pa, valjda je droga povećavala njegovu paranoju. Kada je uhapšen, rekao je da su se svađali, udario je, ona je uzvratila...još su se svađali...sve je izmaklo kontroli. Onda...“ Prekinuo je i podigao jedno rame. „Varala ga je? Ne da je zaslužila da umre zbog toga.“ Brzo sam dodala, brineći kako bi to moglo njemu da zvuči. Liam je odmahnuo glavom. „Ne, ne mislim da ga je varala. Ali, tog dana, Russ je verovao da jeste. Izbodena je do smrti, tu u našoj kuhinji. Komšije su čule svađu, videle kako Russ beži iz kuće prekriven...njenom krvi.“ Izdahnuo je vazduh. „Nazvali su dedu. Bio je zapravo naveden kao osoba koju treba prvu nazvati ako se nešto desi mojoj majci. Pretpostavljam da je on bio jedini od njene porodice. Od moje takođe. Bio sam još uvek u školi. Nastavnici su mi rekli da ostanem, kada su svi otišli kući. Sedeo sam u direktorovoj kancelariji. Sećam se kako me je gledao. Znao sam da nešto nije u redu. Onda se deda pojavio i odveo me njegovoj kući. Seo je sa mnom i rekao mi šta se desilo. Grlio me, činilo mi se beskonačno. Ostao sam u njegovoj kući i nikada nisam otišao.“ „Tvoj otac...“ Odmahnuo je glavom. „Nije došao čak ni na sahranu. On i deda ne pričaju od tada.“ „A ti i tvoj otac?“ Ironično se nasmejao. „Finansiram ga. Deda ga se odrekao a njegov novac je polako nestajao. Bio sam već odrastao kada se to desilo, i moj posao se već razvio. Došao je da me moli. Moj otac nije radio ni jedan dan u životu. Ni bi ni znao kako da zaradi novac. Možda imam nesređene odnose sa njim...ali on je moj otac, i nisam mogao da ga ostavim na ulici.“ U ovom momentu sam shvatila koliko su duboka moja osećanja prema Liamu. 167


KH Team

Kraj koji Želim

I to me je prestravilo. Pogledao me i ugao njegovih usana se podigao. „Onog dana kada sam te sreo, trebalo je da se nađem sa njim na večeri. Trebalo mu je još novca. Živi u Bostonu sada. Njegova najnovija ljubavnica je tamo. Ona je otprilike tvojih godina.“ Prevrnuo je očima. „Išao sam tamo poslom. Sigurno je saznao za to, jer nazvao me dan ranije da pita da se vidimo. Ovako naivan, pristao sam. Odložio sam let za kasnije. Otišao sam u restoran i čekao ga. Nije se pojavio – a to nije iznenađenje. Onda, dobio sam poruku dok sam izlazio iz restorana, rekao mi je da neće moći da stigne, nešto mu je iskrslo, i pitao me da prebacim nešto novca na njegov račun. I tako, rešio sam da ipak krenem kući i uhvatio prvi avion. I tu si bila ti.“ Gleda me u oči i vidim toplinu u njegovom pogledu. „Bila sam tu.“ Nasmejala sam se. „I drago mi je da jesam.“ Zaista mislim to. Više nego što bih mogla da kažem. Iako Liamova prisutnost u mom životu izaziva uragan mojih osećanja, ne žalim ni zbog jedne sekunde vremena koje sam provela sa njim jer mi je pomisao na mogućnost da ga nikada nisam srela ni upoznala, napojmljiva sada. Nemam večnost, ali imam ovaj momenat, sadašnjost. A to je ono što je bitno. Provođenje vremena koje mi je ostalo sa njim. Jer mi je on bitan. „I meni je drago.“ Liam mi odgovara uz pogled zbog kojeg uvek osetim trnce po koži. Nagnula sam se malo unazad i prebacila ruku preko naslona. „Šta se desilo sa dečkom tvoje majke?“ Pitam ga i nadam se da je otišao u zatvor na veoma dugo vreme. Liam se nagnuo unazad, skrenuo pogled i strpao ruke u dzepove. „Obesio se u zatvorskoj ćeliji pre suđenja.“ „Gospode.“ Kažem i mislim to. Bez upozorenja Liam naglo ustaje sa klupe. „Trebali bi da krenemo.“ Pogledao je dole u mene, izvadio ruku iz dzepa i pružio mi je. Skliznem rukom u njegovu i dozvolim mu da me povuče da ustanem.

168


KH Team

Kraj koji Želim

Držao me za ruku sve dok nismo došli do autu, a onda me pustio samo da bi ušli unutra i ponovo uzeo kada smo seli. Držao me kao da mora da ima kontakt samnom, a ja znam kako se oseća jer, upravo sada, i on je meni jako potreban. Pokrenuo je auto. Pesma koja se vrti na radiju je James Blunt’s „Goodbaye My Lover“. Liam nas vozi dalje od univerziteta a moja ruka je sigurna u njegovoj. Svojoj slobodnom rukom dodirujem cvet koji je još uvek u mojoj kosi. Izvučem ga, stavim ispred nosa i mirišem. Miriše lepo ali ne prejako. Vratim cvet u kosu i gledam zgrade pored kojih prolazim. Imam osećaj da ostavljam ovo iza sebe. Problem je...što nisam sigurna šta je to što ostavljam.

169


KH Team

Kraj koji Želim

Poglavlje 20 „Ovde si odrastao?“ Oči su mi se raširile na veličinu tanjirića dok sam buljila u to mesto. „Ovo je zamak. Pravi zamak. Da li je to rov?“ Još više sam raširila oči pokušavajući da vidim vodu oko ogromnog zamka ispred mene dok nas je Liam vozio kroz drvored, koji je uzgred rečeno duži od cele ulice u kojoj sam ja odrasla. Liam se kikoće. „Tehnički gledano, nije zamak. Zove se Hunter Hall. Ne, to nije rov. To je jezero koje okružuje samo pozadinu kuće, nema ga sa prednje strane. Da bi bio rov morao bi da potpuno okružuje kuću. I da, živeo sam ovde u boljem delu svog života.“ Boljem delu života. Sama rečenica me tera da omotam ruke oko njegovog tela i čvrsto ga zagrlim. Nakon što sam saznala sve o njegovom detinjstvu, osećanja koja imam prema njemu su ojačala. Znajući koliko mu je bilo teško i gde je stigao – šta je ostvario u svom životu – tera me da mu se divim i poštujem ga još više. I sviđa mi se još više. To nije dobro, znam to, ali to je što je. I sve dok zadržavam svoja osećanja samo za sebe, što i nameravam da uradim, sve će biti u redu. Ne mogu da prestanem da mislim o njegovom životu, kako je odgajan na dva potpuno različita načina. Hvala Bogu na njegovom dedi. Jedva sam čekala da ga upoznam. Sasvim sigurno sam se i malo plašila nakon što sam saznala da je lord. Pravi lord. I živi u zamku. Nije mi briga šta Liam govori. Ovo je zamak. A nakon što sam saznala šta je sve njegov deda uradio za njega jako želim da ga upoznam. „Pa, kako treba da se obraćam tvom dedi? Lord Hunter ili samo Lord? Ili kao Vaša Kraljevska Visosti?“ Liam se glasno smejao. To je zaista dobar zvuk posle svega o čemu smo pričali danas. „Boston, Kraljevska Visosti je rezervisano za kraljevsku porodicu. Kraljeve, princeze i slično.“ 170


KH Team

Kraj koji Želim

„Pa, on znači zapravo nije iz kraljevske porodice? Mislila sam da Lord znači da pripada kraljevskoj porodici.“ Nije da znam baš puno o Lordovima ili bilo čemu kada se radi o kraljevskoj porodici – osim da je kraljica cool, i Princ William i Kate imaju najslađu decu. „Moj deda je dobio titulu od Kraljice. On je u dalekom srodstvu sa kraljevskom porodicom, ali veoma, veoma dalekom. Deseto koleno ili tako nešto.“ „Ali on je zapravo u srodstvu sa Kraljicom?“ „Tehnički, da.“ „To znači da si i ti u srodstvu sa Kraljicom.“ Kikoće se. „Pa, ne...“ „Hmm...tvoj deda i ti ste u krvnom srodstvu, a on je u krvnom srodstvu sa Kraljicom – ne zanima me koliko daleko.“ Prekinem ga kada vidim da mu se usta otvaraju da mi odgovori. „Pa, to znači da si i ti u srodstvu sa Kraljicom.“ „Valjda, ako tako gledaš na to, onda, da, tehnički...ali ne zapravo.“ „Oh Moj Bože!“ Pokrila sam lice rukama. „Imala sam seks sa članom kraljevske porodice!“ „Boston, ja nisam član kraljevske porodice.“ Odmahnem rukom. „Oh, potpuno jesi! Ne mogu da verujem da mi nisi rekao ovo ranije! Apsolutno dodajem to na moju listu. Ovo ...ti si iz kraljevske porodice...a ti i ja smo radili sve one prljave-seksi stvari kao, nebrojeno puta – mislim da ovo prevazilazi i upoznavanje Jake Wethersa.“ Podigao je obrve. „Znači, trebalo je da saznaš da imam u sebi jednu kap ozbiljno razređene kraljevske krvi da bi me stavila ispred Jakea Wethersa? Gospode, osećam se baš jebeno posebno.“ Mogu da zaključim po njegovom tonu da se šali. „Šta da kažem? Kraljevska porodica je ispred Rok porodice.“ Opet se smeje. Zvuk njegovog smeha je tako bogat i čist da mi se ušunjao u telo i omotao oko srca. „U svakom slučaju, nemoj da brineš Hunter. Već si ispunio moju listu mnogo pre Jake Wethersa.“ „Jesam?“ Pogledao me sa nežnošću u očima. „Prva stvar koju sam čekirala na listi – poljubiti stranca. Ti si bio moj stranac.“ 171


KH Team

Kraj koji Želim

Posegao je za mojom rukom i uzeo je. Podigao je do usta i poljubio mi prste. Ona imaginarna ruka oko mog srca se upravo stegla. Približavali smo se zamku a još uvek mi nije odgovorio na pitanje. „Pa, kako da se obraćam tvom dedi?“ Pitam ponovo. „Većina ljudi ga zove samo Bernie.“ „Bernie?“ Ponovim. Ne zvuči baš kraljevski. „Tako se zove – pa zapravo, Bernard ali nikada nisam čuo da ga neko zove punim imenom.“ „Siguran si da treba da ga zovem Bernie?“ Malo mi je čudno da se obraćam jednom Lordu tako, imenom. „Pa, možeš ga oslovljavati sa Lorde ako želiš, ali ne mislim da će to proći. To mu ne bi pristajalo. Znaćeš na šta mislim kada ga upoznaš. Ali ja, sa druge strane. Ako ikada poželiš da mene zoveš Lorde ili Gospodaru ili ... Bože, onda, pa treba da znaš da možeš slobodno dušo.“ Za to je zaradio udarac u ruku. „Hej!“ Protrljao je mesto gde sam ga udarila. „Polako Boston. Dobiću modrice kao jebene breskve.“ „Naravno da hoćeš.“ Razvučem osmeh i klimnem glavom njemu ispred nosa. „Imaš paklen udarac za tako malu osobu.“ „Da, pa potrudi se da zapamtiš to sledeći put kada ti jezik ispali takav komentar.“ „Radije bi da mi jezik radi nešto tebi.“ Oh Moj Bože. Jeza mi se spusti niz kičmu a želja sklupča u mom stomaku. Obožavam kada mi govori takve stvari. Liam zaustavlja auto ispred zamka baš kada se vrata otvaraju, jedan čovek se pojavi na njima i krene prema autu. Liamov deda. Lord Hunter. Ili Bernie. Ne mogu ga zvari Bernie. Nekako mi ne zvuči da time odajem dovoljno poštovanja prema njemu. 172


KH Team

Kraj koji Želim

Ne znam šta sam očekivala...ali čoveka koji hoda prema autu, nisam. On je starija verzija Liama. Visok, ponosnog držanja, kratke srebrne kose i perfektno obrijanog lica – dobro izgleda za svoje godine. Kladim se da je bio opasno zgodan kada je bio mlađi. Vidim od koga je Liam nasledio svoj neverovatno dobar izgled. Gledajući Lorda Huntera, teško mu je odrediti godine. Liam mi se nasmeje i onda izađe iz auta. Okrenem se i otvorim vrata. „Prošlo je previše vremena od kada sam te poslednji put video dečače.“ Zagrlio je Liama. Odjednom, čvor se pojavi u mom grlu i suze mi napune oči. Izgleda da sam jedna emocionalna zbrka danas. Trepćem kao blesava da oteram suze. „Videli smo se pre nekoliko sedmica.“ Liam mu odgovara kada ga je pustio iz zagrljaja. „Kao što sam rekao, previše vremena.“ Spustio je ruke na Liamova ramena. „Jesi li porastao od kada sam te poslednji put video?“ Nageo je glavu i gleda u Liama. Liam se smeje. „Odavno sam prestao da rastem deda.“ „Izgedaš mi nekako viši. Možda se ja smanjujem.“ Onda, njegove oči se premeste na mene. Stojim pored Liamovog auta. „Ti si sigurno Taylor.“ Ostavlja Liama i kreće prema meni, zaustavljajući se kada je došao do mene. „Znači, ti si devojka kojoj je konačno pošlo za rukom da odvuče mog unuka od poslovnih obaveza.“ „Da, to bih bila ja.“ Nasmejem se. „Zaista mi je drago što sam vas upoznala Lorde Hunter.“ Glasno se nasmejao. „Ne držimo mnogo do formalnosti ovde Taylor. Zovi me Bernie.“ „U redu.“ Nasmešim se. „Bernie.“ „Boja tvoje kose je zaista zanimljiva.“ „Oh, hvala vam.“ Dodirnem vrhove moje kose. „Skoro sam je obojila.“ „Stvarno ti stoji.“ Nasmeje se. A onda me zagrli. On me zaista zagrli. Smrzla sam se. 173


KH Team

Kraj koji Želim

Nisam sigurna šta treba da uradim. U ovom momentu, shvatila sam da, osim Liama – koji me uglavnom grli nakon što izjebe svaku misao iz moje glave – Bernie je jedina osoba koju sam zagrlila od kada je moja porodica umrla. Oslobodim se tog šoka i zagrlim ga pre nego što ispadnem potpuno nepristojna. Bernie me pusti iz zagrljaja i pogleda me. „Hvala ti.“ Kaže mi nežno. Nisam sigurna da li zahvaljuje zbog zagrljaja ili zbog odvlačenja Liama od posla i zato samo kažem: „Nema problema.“ Široko mi se nasmeši. „Obožavam Američki akcenat. Moja žena je bila iz Amerike – New York. Divna žena. Previše dobra za mene. Pa, Liam mi kaže da si iz Bostona.“ Bernie je prebacio ruku preko mojih ramena i vodi me prema kući. „Hm, da, ja sam iz Bostona.“ „Ostavi torbe Liame.“ Bernie govori preko ramena. Pogledam nazad i vidim da je Liam otvorio gepek. „Archie će ih odneti u tvoju sobu.“ Bernie mi objašnjava: „Archie je moj batler. Mada, više ga smatram prijateljem nego radnikom. Sa mnom je već godinama, od kada je Liam bio dečak.“ „Treba mi samo minut da ih unesem.“ Liam se ubacuje. Već prolazimo kroz dupla ulazna vrata i gledam u najveće predvorje koje sam u životu videla. Kladim se, ako progovorim, čula bih eho svog glasa. „Pa, uradi kako želiš.“ Bernie mu odgovara. Bila sam u pravu. Berniev eho se odbija od zidove predvorja. „Taylor i ja ćemo biti u zasadu pomorandzi, da se malo bolje upoznamo. Dođi do nas kada završiš.“ Zasad pomorandzi? Šta dovraga? Ispada da su pomorandze zapravo u jednom velikom stakleniku. Staklena vrata su širom otvorena, puštajući unutra topao vetrić. Pogled je prelep. Jezero je u pozadini – mnogo daljoj nego što sam očekivala – okruženo drvećem. Kamena terasa ima izdvojeni deo za kamin, baštenski nameštaj i mnogo trave okolo. Postoji i jedan deo bašte koji je prepun cveća i ukrasnog žbunja. Setila sam se da mi je Liam rekao da njegov deda voli da se bavi baštovanstvom. Odmah pomislim na cvet koji mi je Liam dao, stavila sam ga u torbu. „Ovo je prelep dom.“ Kažem Bernieu sa stolice preko puta njegove. 174


KH Team

Kraj koji Želim

„Hvala ti.“ Nasmeje mi se. „Liam mi kaže da si na odmoru.“ „Jesam.“ Ne znam šta mu je Liam rekao i da li zna za moju listu pa je i ne spominjem. „Rekao mi je da ste se sreli u avionu.“ Nasmejem se toj uspomeni. „Jesmo. Liam je sedeo pored mene pa smo počeli da pričamo.“ Pa, ljubimo i pričamo, i posle toga smo otišli kod njega na divlji, žestok seks. Ne mogu da verujem da sam upravo pomislila na divlji, žestok seks dok sedim sa njegovim dedom. „Nije uspeo da me se otarasi od tada.“ Našalim se. Bernie se smeje. Njegov smeh je veoma sličan Liamovom. Ona vrsta smeha koja bi te izvukla i iz najgoreg raspoloženja. „Pa, meni je drago što te sreo i što je uzeo mali predah od posla. Taj dečak previše radi. Ovo je prvi put od kada je osnovao tu kompaniju da je uzeo par dana odmora.“ Stvarno? Znam da mi je rekao da nije puno puta uzimao odmor od posla, ali nisam shvatila da nije nikada. Ali opet, da li je odmor ako ostaješ kod kuće? „Da li se računa kao odmor ako ostaješ kod kuće?“ Pitam Berniea. „Nemam pojma. Ali on ne ide na posao. Izgleda mnogo opuštenije nego što je bio godinama, i zato sam srećan.“ Izgleda mnogo opuštanije nego što je bio godinama. To me je nateralo da se zacrvenim. Ipak, ne želim da negiram Bernievo mišljenje i da mu kažem da je Liam zapravo radio par dana od kako provodimo vreme zajedno. Stariji gospodin u belom sakou i crnim pantalonama je ušao u sobu, noseći poslužavnik. „Ah, Archie, upoznaj Taylor. Taylor je Liamova prijateljica. Ostaće sa nama par dana.“ Archie je spustio poslužavnik na sto, sa šoljica, malenom posudom za mleko, činijicom za šećer, tacnom sa kolačima, zajedno sa kafom i čajem. „Drago mi je što smo se upoznali Taylor.“ Nasmejao mi se. „Gde je Liam?“ Pitao je Berniea. „Odneo je njihove torbe.“ 175


KH Team

Kraj koji Želim

Archie je odmahnuo glavom i zasmejao se. „Ostaćeš na čaju sa nama?“ Bernie pita Archiea. Ponovo je odmahnuo glavom. „Moram da popravim kompjuter u radnoj sobi. Ludim zbog njega. Uživajte u čaju.“ Archie je otišao a Bernie se nasmejao. „Rekao sam mu da pozove nekoga da ga popravi, ali jako je tvrdoglav. Misli da može sam da ga popravi.“ Nageo se unapred, dohvatio tri šoljice i spustio ih na sto. „Nisam bio siguran šta voliš da piješ Taylor, pa sam rekao Archieu da donese i čaj i kafu. Ili bi možda želela neki hladan sok? Mogu da odem i da ti donesem.“ „Kafa je sasvim u redu.“ Bernie je nasuo kafu u tri šoljice, pretpostavljam da je jedna za Liama i čim sam pomislila na njega on se pojavljuje. „Sve u redu?“Bernie ga pita dok mi dodaje moju kafu. „Da, samo sam odneo torbe do moje sobe.“ Liam odgovara i seda pored mene. Negne se prema meni i stegne mi ruku. Nasmejem mu se. Bernie doda Liamu šoljicu kafe. Sipam mleko u moji i dodajem ga Liamu, a onda sipam i malo šećera i znajući da i on pije istu kafu, sipam malo i u njegovu. „Hvala.“ Nasmeje mi se. Pomerim oči sa Liama i vidim da nas Bernie posmatra sa osmehom na usnama. Ne znam zašto ali moji obrazi su dobili crvenu boju. Spustim glavu i uzmem kašičicu da promešam kafu. „Biskvit?“ Bernie me ponudi. Izgleda da se kolačići ovde zovu biskviti. Zahvalim mu i uzmem jedan kolač prelepog izgleda, koji je očigledno dobar za varenje ako je verovati rečima naznačenim na njemu. Gricnem. Hmm, zapravo i nije loš. „Pa, Taylor, da li je ovo tvoja prva poseta Engleskoj?“ Bernie me pita. „Jeste.“ I poslednja. „Kako ti se dopada do sada?“ „London je prelep, a koliko sam uspela da vidim i Oxford je takođe božanstven.“ 176


KH Team

Kraj koji Želim

„Volim London, ali nikada ne bih mogao da živim tamo. Previše je užurban za moj ukus. Volim da dođem i odem kada mi je dosta gužve. Ne znam kako Liam živi tamo.“ „Supermarketi koji rade 24h i beskonačan izbor restorana gde mogu naručiti isporuku na kućnu adresu, za početak.“ Liam mu odgovara. Bernie odmahne glavom. „Baš zato nikada ne bih mogao da živim tamo.“ Archie se pojavljuje i smeje se gledajući u Liama. „Liam, jesi li dobro dečače moj?“ „Da, dobro sam. Ti?“ „Dobro kao i uvek.“ Pogled mu se premesti na Berniea. „Izvinite što prekidam ali Tate je na telefonu, insistira da razgovara sa vama.“ Bernie uzdahne. „Sve u redu?“ Liam pita. Deluje zabrinuto. „Da, sve je u redu. Samo par začkoljica sa Watertown projektom. Ništa veliko, ali znaš kakav je Tate.“ Liam klimne glavom. „Zašto ne pokažeš Taylor kuću dok se ja ne pobrinem za ovaj poziv? Znaš kakav je Tate kada počne da priča.“ Liam me pogleda. „Hoćeš da ti pokažem kuću?“ „To bi bilo odlično.“ Bernie je ostao i pogledao me. „Izvini što moram da odem pre nego što smo praktično i počeli da pričamo, ali večeraćemo kasnije svi zajedno pa ćemo se upoznati malo bolje.“ „Zvuči odlično.“ Bernie i Archie su otišli. „Želiš li da popiješ kafu prvo ili da odmah krenemo u obilazak.“ Uzela sam veliki gutljaj kafe, skočila na noge i zakačila torbicu na rame. „Idemo odmah.“ Liam takođe ustane. Pružio mi je ruku, ja sam je prihvatila i zajedno izlazimo iz staklene bašte. Ovo mesto je neverovatno giga-ogromno. Izgubila sam pojam koliko prostorija, soba i kupatila ima. 177


KH Team

Kraj koji Želim

Videla sam biblioteku i kuhinju koja je izgledala kao da je deo nekog restorana. Krenuli smo prema Liamovoj sobi. Njegova soba je na suprotnoj strani zamka od sobe njegovog dede, kako mi je rekao, pa možemo imati glasni seks bez problema. Ali nisam sigurna da će biti tako. Ovi hodnici imaji eho. A eho se čuje kroz celu kuću. Liam zastaje kraj jednih vrata, otvara ih i ulazi. Ogromna je. Ogromni prozori gledaju na vrt i jezero. Njegov krevet je jedan od onih ogromnih, drvenih kreveta. Dušek izgleda kao da bih mogla da potonem u njega i nikada ne uspem da se izvučem. Police su ispunjene trofejima. Uramljene diplome i fotografije vise po zidovima i stoje na noćnim ormarićima. „Kupatilo je ovde.“ Liam mi pokaže prema vratima na suprotnoj strani sobe. „A tvoja torba je ovde, pored moje.“ Pogledam u naše torbe, jedna pored druge, stoje ispred ogromnog ormara. Odem do tamo i spustim i moju torbicu na njih. Onda odem do prozora i gledam taj prelepi pogled. „Prelepo je ovde. Hvala što si me doveo.“ Okrenem se da pogledam Liama, naslanjam leđa na okvir prozora. Stoji na sredini sobe i gleda me sa rukama u dzepovima. Ovaj pogled ispred mene je mnogo privlačniji nego bilo šta napolju. Liam je prelep. Nikada nisam videla nikoga kao što je on u svom životu. Gleda me. Taj njegov pogled tera vrućinu u moje telo i trnce niz moju kičmu. Uhvatim se prstima za okvir prozora. „Tvoj deda je zaista divan.“ „Jeste. Mnogo si mu se dopala.“ „Misliš?“ „Znam.“ „Koliko tvoj deda ima godina?“ Odmaknem se od prozora i napravim jedan korak prama njemu. 178


KH Team

Kraj koji Želim

Oči su mu postale tamnije, zainteresovano je skliznuo pogledom niz moje telo i nazad na moje oči. „Sedamdeset sedam.“ Odgovara mi sa naznakom grubosti u glasu, koju sam navikla da čujem. To je ona vrsta glasa koju ima kada njegov kurac postaje tvrd za mene. U iskušenju sam da pogledam dole, ali nateram se da ga gledam u oči. „Vau, izgleda dobro za svoje godine.“ Liam izvuče ruke iz dzepova i napravi veliki korak prema meni, ostavljajući mali razmak između nas. „Znam da voliš starije muškarce Boston, ali pedeset pet godina razlike je ipak previše.“ Maleni osmeh na uglovima njegovih usana pogađa me na pravi način i na prava mesta. Pa. Odlučim da uzvratim, znajuči da ću dobiti ono što želim, sebe ispod njega. Ili iznad njega. Kako god, ne marim. Samo ga želim. Zajebi hodnike i eho. Samo ću se ujesti za usnu da budem tiha. Zgrabim donju usnu zubima i pratim kako mu pogled pada na moje usne i prati moje pokrete. „Ne znam Hunter, pedeset pet godina meni miriše na iskustvo.“ Obrva mu se podigne. Pogled mu se pretvara u pogled predatora. „Pokazaću ti šta je jebeno iskustvo.“ Kaže mi grubim, promuklim glasom. Onda posegne prema meni terajući me da vrisnem. Zgrabio me, bacio na krevet i nageo se nad mene. Liam je proveo nekoliko narednih sati pokazujući mi kako je njegovo iskustvo zaista bogato.

179


KH Team

Kraj koji Želim

Poglavlje 21 Bernie nas je izveo na večeru u taj stvarno fensi restoran koji se zvao Belmond Le Manoir aux Quat saison. Vidite? Čak mu je i ime bilo fensi. Hvala Bogu pa sam imala intuiciju da ponesem haljinu samo za slučaj da izlazimo. To je uska crna haljina, koja se širi kod kolena. Sa dugi rukavi i leđa su od čipke. Lepa je, ali seksi. Nosim srebrne baletanke. Štikle bi bile bolji izbor, ali sam zaboravila da spakujem jedine koje sam ponela sa sobom u Englesku. Ali i ravno izgleda podjednako dobro. Bernie nas je dovezao svojim Range Roverom, jer Liamov auto ima samo dva sedišta. Bili smo smešteni u privatnoj sali, što je bilo potpuno novo iskustvo za mene. Usluga je bila potpuno neverovatna. Hrana je francuska. Srećna okolnost je bila da sam znala malo o tome šta da očekujem jer me je Liam poveo u francuski restoran pre neki dan. Bernie je insistirao da svako od nas uzme sled od sedam jela. Znam, stvarno? Sedam jela? Verovatno će morati da me otkotrljaju odavde. Ali Bernie me je uveravao da su porcije male, i da ću biti u redu. Čekali smo da donesu prvo jelo, štoje bila supa od vlašca. Hvala Bogu da i Liam jede isto, ili bih morala da ga ljubim kasnije. „I, čime se baviš u Bostonu?“ pitao je Bernie. „Nedavno sam diplomirala.“ Tačnije, pre šest meseci, a onda sam se premišljala, nesigurna šta da radim- sve dok se nisam razbolela, a onda sam znala šta ću da radim. „Šta si diplomirala?“ „Englesku književnost.“ Podigla sam svoju čašu za vino i uzela gutljaj. „Ljubitelj knjiga?“ pitao je. „Yeah.“ „Liame, jesi li pokazao biblioteku Taylor?“ „Jesam.“ 180


KH Team

Kraj koji Želim

„I oči su mi se izokrenule tamo.“ Našalila sam se, „Pa, više si nego dobrodošla. Ti si mnogo lepši prizor od Archia.“ Rekao je Bernie, nateravši nas sve na smeh. Uzeo je gutalj vina i spustio čašu. „A tvoji roditelji, Taylor? Čime se bave tvoji roditelji?“ Zaledila sam se u pokretu prilikom spuštanja čaše na sto. Temperatura u prostoriji je pala za hiljadu stepeni. Znam da je Liam napet pored mene. Ali nisam mogla da ga pogledam. A onda sam osetila ruku kako prekriva moju, onu koju sam stisla u pesnicu u krilu. Smirila sam se istog trenutka kada je Liamova ruka dodirnula moju. Njegov dodir me vratio u sadašnjost. Podigla sam pogled prema njegovom. Pogled u njegovim očima me pokrio kao sigurnosna mreža, hvatajući me i držeći me pažljivo na mestu. Postala sam svesna da zadržavam dah. Spustila sam čašu na sto i polizala svoje suve usne pre nego što sam progovorila, „Roditelji su mi preminuli.“ Preminuli. Zvučalo je tako mirno, tako lako, kada se kaže na taj način. Ali ništa u načinu kako su oni umrli nije ni umirujuće ni lako. Oni su umrli zbog mene. Alio to nisam mogla reći na glas jer bi im bilo neprijatno.. A ako bih bila iskrena prema sebi, nisam želela da Liam sazna. Nisam želela da se promeni način na koji gleda u mene. A ako bi znao, to bi se promenilo.. ne bih mu se dopadala, ili bi mislio o meni na isti način. Nisam želela da izgubim vreme koje mi je ostalo sa njim. Liamova ruka je i dalje prekrivala moju pesnicu. Opuštajući prste, pomerila sam palac i ukrstila ga sa njegovim. Prsti su nam se spojili, spajajući samo taj jedan deo naših tela. Mogla sam da osetim Liamov pogled na sebi. Ali nisam mogla da uzvratim pogled. Jer sam se plašila, ako to uradim, mogla bih da puknem i da se slomim. Tako da sam pogledala u Bernie. Izraz njegovog lica nije se promenio, a to sam jako cenila. Nije gledao u mene sa simpatijom koju nisam zaslužila. Samo je gledao u mene. „Zao mi je što to čujem, Taylor.“ 181


KH Team

Kraj koji Želim

„Hvala ti.“ Stvarno sam mrzela da govorim „hvala“. Ali šta sam drugo mogla reći? Ne izvinjavaj se. Moja je greška što su umrli. Ja sam ih ubila. Ne, definitivno to nisam mogla reći. „Imaš li rođake?“ Imala sam... ali ne više. Klimnula sam glavom kao odgovor.razmišljanje o mojim roditeljima je već dovoljno loše, ali nisam mogla da razgovaram o Parkeru i Tess. Makar su moji roditelji imali neki život. Išli su na koledž. Zaljubili se. Imali posao. Imali decu. Život Parkera i Tess su tek počinjali kada sam ih ukrala od njih. „Moja žena je preminula kada je imala trideset pet.“ Bernie mi je rekao. I, mada smo i dalje pričali o smrti, laknulo mi je što više ne pričamo o mojim roditeljima. „Rak grlića materice. Liamov otac je imao pet godina u to vreme. Teško je izgubiti nekog koga voliš.“ Videla sam kad je kratko pogledao Liama, i znala sam da misli na Liamovu majku. Pogledala sam u Liama. Njegov pogled je već bio na meni. Osećala sam tu obrušavajuću senzaciju u stomaku, zajedno sa sigurnošću. Osećala sam se sigurno u njegovim očima. Vrata sale su se otvorila, a konobari su uneli naše supe, odlažući razgovor za sada. „Hvala ti mnogo za večeru“, rekla sam Bernie. Samo što smo stigli u Hunter Hall, i stajali smo u ogromnom predvorju. „Ne treba da mi zahvaljuješ. Zadovoljstvo je bilo moje, Taylor.“ „Piće pre spavanja, deda?“ Liam je pitao Bernie. „Ne, idem pravo u krevet. Vi, omladino, samo napred,“ „Jesi li za piće, Boston?“ Liam se okrenuo ka meni. Osećala sam se malo pometena od svog tog vina i hrane. Porcije su bile male, ali nakon sedam jela, bila sam puna. Ipak sam uhvatila sebe kako Liamu govorim da kako nisam bila spremna da se noć završi još uvek. „Laku noć, Taylor.“ 182


KH Team

Kraj koji Želim

„Laku noć,“ rekla sam. Zagrlio je Liama, „Noć, dečko.“ „Noć, deda.“ Oboje smo gledali kako se Bernie penje otvorenim stepeništem. „O, dobar konjak je u ormariću u sobi za slikanje,“ rekao nam je preko ramena. Liam se nasmejao, a onda me je uzeo pod ruku i zakačio za svoju, vodeći me preko predvorja, uputivši se u sobu za slikanje. „Dobar konjak? Ili nešto drugo?“ Liam je pitao, hodajući ka ormariću za pića. „Bila bih nepristojna kada bih odbila dobar konjak.“ Nasmešila sam se. Liam je uzeo dve čaše za brendi i nasuo konjak izz ormarića- poneo je obe čaše, i kada je došao do mene, predao mi je moju. „Živeli,“ podigao je čašu do moje. „Živeli,“ kucnula sam se sa njim i probala piće. Ovo je dobar, ali jak konjak. „Ovo udara jako,“ ispustila sam šišteći dah. „Da, ali sam ja valjda navikao na to.“ „Iskusan u piću?“ predpostavila sam. „Ma ne, konjak je dedin odgovor na sve. Pao si i ogulio kolena? Čaša konjaka. Devojka te šutnula? Čaša konjaka.“ „Davao ti je konjak kada si bio mali?“ predpostavljala sam da je bio mali zbog komentara o oguljenim kolenima. Nasmejao se. „Samo alkohol.“ „Dozvolio ti je da upravljaš avionom kad si tek izašao iz pelena, pa ne bi trebalo da me čudi jako piće.“ „Rekao sam ti da je pomalo nekonvencionalan.“ Nacerio se. „Ali kod njega funkcioniše. On je divan čovek. Voli te puno.“ „ I ja njega volim isto tako.“ Slušajući kako priča o svom dedi, osetila sam kako se javlja bol duboko u meni. Onaj koji me je podsećao da sam i ja to imala nekad. Imala sam ljude koji su me tako voleli. A sada, nemam. 183


KH Team

Kraj koji Želim

Liam je pročistio grlo, „Boston, žao mi je što je moj deda pitao za tvoje roditelje tokom večere. Trebao sam misliti unapred i reći mu da tema nije za razgovor.“ „Sve je u redu.“ I bilo je. Moglo je biti mnogo gore. Ali, podnela sam to mnogo lakše nego pre. Zbog Liama. Jer je bio uz mene. Njegova snaga je meni dala snagu da pričam o njima. Gomila uramljenih fotografija na stolu pored prozora mi je privukla pažnju. Ostavljajući Liama, odšetala sam do njih. Spustila sam čašu na sto pored fotografija, i stala da ih razgledam. Tamo su bile slike Liama sa njegovim dedom i jedna Liama obučenog u školsku uniformu. „Oh, bio si zaista sladak kada si bio dete.“ „Vreo, mislim da je to reč koju tražiš, Boston.“ Pogledala sam ga preko ramena. Sedeo je na naslonu sofe. „Hmm, ne, definitivno sam mislila sladak. Pedofilija nije moj fah.“ „A, da, u pravu si.“ Iscerio se pre nego što će prisloniti čašu na usne. Ponovo sam pogledala u slike. Videla sam jednu na kojoj su Liam, Cam i Eddie. Bili su u ragbi uniformama, poređani u liniju i grlili su jedan drugog, Spazila sam sliku u pozadini. Privukla je moj pogled jer je na njoj Liam sa devojkom. Podigla sam sliku i zurila u nju. Liam i misteriozna devojka su stajali ispred malog aviona, Avion je imao logo Liamove kompanije na sebi. Izgledao je mlađe nego sada. Rekla bih da je u ranim dvadesetim na slici. Devojka je izgledala otprilike istih godina. I lepa je. Stvarno lepa. Duga svetlo-plava kosa. Oči toliko plave da iskaču sa slike. I izgledala je visoka, stojeći pored Liama. Okrenula sam se prema njemu, sa slikom još u rukama. „Bivša devojka?“ rekla sam te reči smireno, ali ljubomora koju sam osetila me je šokirala svojim intezitetom. Izraz Liamovog lica se zamrznuo kada mu je pogled pao na fotografiju. 184


KH Team

Kraj koji Želim

Osetila sam neprijatno stezanje u stomaku. Oči su mu potamnele, „Nisam znao da je to tu.“ Ton njegovog glasa je bio tvrd i nepopustljiv. Nikad nisam čula da je zvučao tako. Spustio je čašu na stočić pored sofe. A, onda, je mi je prišao i uzeo mi fotografiju iz ruke. Okrenuo se i otišao do radnog stola i otvorio fioku. Spustio je fotografiju unutra i zatvorio je tako jako da se sto zatresao. Otišao je nazad i podigao čašu. Srce mi je jako lupalo. Nisam sigurna šta se upravo desilo. I nisam sigurna šta da kažem. Ali sam znala da me pogodilo to kakav je odgovor izazvalo pitanje o njegovoj bivšoj devojci. „Ko...je ona?“ jedva sam postavila pitanje. Liam nije rekao ništa. Samo je zurio u tečnost u svojoj čaši. Shvatila sam da mi neće odgovoriti, pa sam bila iznenađena kada je progovorio. „Kate.“ Reč je izašla iz njegovih usta grubo i sa besom, i to je bilo sve što je rekao. Kate? Zašto mi ime zvuči tako poznato? Pretraživala sam po mozgu, pokušavajući da prizovem zašto mi ime zvuči poznato, kada je Liam tiho progovorio, „Bila je moja verenica.“ Oh. Oh, wow. To boli. Stvarno sam osetila bol u grudima, a stomak kao da mi je potonuo. Za trenutak, osetila sam se prevareno. Kao da me je lagao. Nije mi rekao nešto tako bitno kao to da je jednom imao verenicu.i nije kao da mo A, opet, zašto bi? Ne tiče me se. On me samo jebe. I nije kao da sam ja bila potpuno iskrena prema njemu. Rekla sam mu da mi je porodica mrtva, ali mu nisam rekla da sam ja razlog tome. Moja sebičnost. Nisam mu rekla da umirem. Da dozvoljavam da me tumor na mozgu ubije, da bih platila dug i bila sa njima. Nije kao da sam mogla da smanjim svoja očekivanja povodom toga. 185


KH Team

Kraj koji Želim

Tako da sam jednostavno ćutala i nisam radila ništa. Liam se izgleda trgnuo iz transa u kom je bio. Jednim besnim pokretom je iskapio svoj konjak i spustio čašu na sto. „Idemo u krevet, „ rekao je, bez da me je pogledao, već se krećući prema vratima. Nisam odgovorila. Samo sam brzo završila svoje piće. Liam je dobro odmakao niz hodnik idući u pravcu stepeništa. Morala sam da požurim kako bih ga stigla. Kada napokon jesam, nije pokazivao da shvata moje prisustvo. Hod do njegove sobe je bio ispunjen bolnom tišinom i stvarao je konfuziju u meni. Osećala sam se kao da sam bila u tuči, bez da sam se stvarno borila. Čim smo stigli u sobu, zgrabila sam svoju pidžamu i toaletni pribor i zaputila se pravo u kupatilo, zatvarajući vrata za sobom. Obukla sam pidžamu, i samo što sam završila sa skidanjem šminke kada me je pogodila glavobolja. A pogodila me jako. Jebi ga. Ne. Ne sada. Jačina bola u glavi me je naterala da kleknem na kolena na hladnim pločicama. Naginjući se napred, ljuljala sam glavu u rukama. Bol je bila tako loša i intenzivna, gora nego bilo šta što sam ikad osetila. Suze su mi se slivale niz lice. „Gledaj, Boston, žao mi- Isuse, Taylor, šta nije u redu?“ Liam je u trenu bio kraj mene, dok mu se panika jasno očitavala u glasu. Zašto je morao da uđe baš sada? Nisam želela da me vidi ovakvu. Poslednji put kada sam imala glavobolju, on je to video, ali sada je napad bio mnogo gori. Napadi su sve gori i gori, Taylor. Ti znaš šta to znači. Samo mi je trebalo da on ode. Trebalo mi je da budem sama. Pokušala sam da otvorim svoje suve usne da mu kažem da ode kada me je pogodio talas mučnine. Povratiću. Odgurujući se od Liama, nagnula sam se iznad wc šolje. Jedva sam stigla na vreme. 186


KH Team

Kraj koji Želim

Liam je bio tu, pored mene, pridržavajući moju kosu dok sam ja povraćala sve što sam pojela. „Sve je u redu, dušo. Izbaci sve iz sistema. Osećaćeš se bolje nakon toga.“ Ovog puta, hoću. Ali, to će se opet desiti. I opet. Osetila sam da plačem. Liam će verovatno pomisliti da imam virozu, Ali nemam. Bolesna sam jer umirem. Ja sam lažov i varalica. Liam mi je pridržavao kosu, brinući o meni, a čak nije ni znao razlog zašto sam ovakva. Trenutno sam mrzela sebe. Mržnja prema sebi i nije novi koncept za mene. Ali, nekako, ova mržnja je izgledala drugačije od one koju sam osetila prema sebi kada mi je porodica umrla. Liamova druga ruka me nežno trljala po leđima. Ne zaslužujem ga. Ne zaslužujem da budem ovde sa njim. Mučnina se malo ublažila. Kada se smirila i kada sam se osetila spremno, povukla sam vodu. Naslonila sam ruku na dasku i položila svoju još bolnu glavu na nju. „Idi sad. Biću u redu.“ „Ne idem nigde. Jesi li se dugo osećala bolesno?“ Promrmljala sam, „Ne.“ Još jedna laž. „Da li misliš da je zbog hrane iz restorana* jer, ja se osećam dobro. Ali, verovatno bih trebao proveriti kako je deda,“ „Nije hrana u pitanju.“ U pitanju je tumor u mojoj glavi koji stalno raste. „To je jednostavno jedna od mojih glavobolja. Od nje mi je ponekad muka. Biću dobro.“ Laž. Laž. Laž.

187


KH Team

Kraj koji Želim

Još jedan talas bola je stigao ni o dakle, kao da je munja prošla kroz moju glavu, otvarajući je. Vrisnula sam u agoniji dok sam se hvatala za glavu, pokušavajući da uhvatim bol. Stani. Molim te, stani. „To nije samo glavobolja. Isuse, Taylor... plašiš me. Zvaću doktora.“ Osetila sam da se pomerio, i to mi je dalo snage da brzo odreagujem. Oslobodila sam ruke sa glave i zgrabila njegovu ruku. „Ne,“ prošaputala sam, „Bez doktora. Samo mi trebaju moje tablete. To je samo... glavobolja. Moje tablete će to popraviti. Isto je kao i prošli put, sećaš se?“ „Ne, nije. Gore je, Taylor. Povraćaš i plačeš od bolova...“ „Molim te, Liame.“ Malo sam podigla glavu, škiljeći zbog svetla. Pokušala sam da ga pogledam u lice, „Samo mi trebaju moje tablete.“ Gledao je u mene jedan duži period, neodlučnost mu je bila ispisana po celom licu. Pustila sam mu ruku i položila dlanove na njegovo lice. Pritisnula sam mu obraze palčevima. „Biću dobro. Trebaju mi moje tablete. Molim te, Liame.“ Stavio je ruke reko mojih koje su još bile na njegovom licu. „Okej.“ Izdahnuo je. Kada je sklonio ruke sa mojih, ja sam pustila moje da padnu, a Liam se uspravio. Pomislila sam da će otići po moje tablete, ali on se vratio sa četkicom i pastom i pružio ih ka meni. „Pomislio sam da želiš da ih opereš sada, jer te vodim pravo u krevet. Onda ću ti doneti tablete, i nećeš se pomerati ostatak noći, a verovatno ni sutra.“ Nisam se raspravljala. Jednostavno sam stavila četkicu u usta i oprala zube najbolje što sam mogla. Kada sam bila gotova, uzeo mi je četkicu, podigao je i stavio na lavabo. Vratio se do mene. Saginjući se, podvukao je jednu ruku ispod mojih kolena, a drugu oko mojihleđa. „Stavi ruke oko moga vrata i drži se,“ rekao je meko. Podigla sam ruke i držala se za njega. Uspravio se, držeći me u rukama. Moja glava je ležala na njegovim grudima. 188


KH Team

Kraj koji Želim

Miris, toplina i snaga njegovog tela su me umirili na način koji nije mogao da se opiše. „Žao mi je.“ Mrmljala sam o njegove grudi. „Nemoj da ti bude,“ lagano me je spustio na krevet, „Bolesna si, dušo. Ne možeš protiv toga.“ Sklonio je kosu sa mog čela u trenutku kada je još jedan talas bola udario. Nije bilo loše kao prošli put, ali je ipak bolelo. Zatvorila sam oči od muke dok mi se lice grčilo. „Doneću ti tablete,“ rekao je Liam. Mogla sam da čujem zabrinutost u njegovom glasu. „Jesu li u tvojoj torbi?“ „Da,“ prošaputala sam. Čula sam kako se kreće po sobi. Zatim sam čula vodu kako teče u kupatilu. Seo je pored menena ivicu kreveta. „Evo.“ Stavio mi je tablete na usne. Otvorila sam ih, puštajući da upadnu u moja usta. Pažljivo je podvukao ruku ispod moje glave, malo je podižući i pritisnuo čašu na moje usne. Uzela sam malo vode, progutala tablete, a zatim spustila glavu na jastuk. Liam je ostavio čašu na noćni ormarić i ustao. Prešao je preko sobe i ugasio svetlo. Jedino svetlo u sobi je bila svetlost iz kupatila koje je ostavio da sija kroz blago otškrinuta vrata. Čula sam da se skida. A onda je legao u krevet pored mene, ležeći na strani. „Kako si?“ upitao je nežno. Okrenula sam glavu na jastuku, i napola otvorila oči kako bih ga pogledala, „Bolje, sada kada si ti uz mene.“ Nasmešio se i poljubio me u rame, „Zatvori oči, Boston. Odmori se. Biću ovde ako ti budem trebao.“ Sa tim rečima u mislima, ja sam sklopila oči. Liam je ležao pored mene, njegova ruka je dodirivala moju, opuštajući me. U sebi sam se pomolila da mi tumor da još malo vremena sa njim pre nego što me uzme. 189


KH Team

Kraj koji Želim

Poglavlje 22 Probudila sam se okružena toplinom, snagom i stabilnošću. Liam. I dalje smo ležali u istom položaju u kom smo zaspali. Liam je ležao na boku pored mene, telom pritisnutim uz moje. Njegova duga noga je savijena i leži preko moje. Stopalo mu je zaglavljeno između mojih nogu. Ruka mu je prebačena preko mog stomaka. Stezao me je jako, i to mi se sviđalo. Činilo je da se osećam sigurno. Ni jedno od nas se nije pomerilo u toku noći. Ali, nisam se osećala stišnjeno. Osećala sam se odmorno, a glavobolja je odavno otišla. Za neko vreme. Znala sam da je Liam budan po tome što mu se palac pomerao po mojoj goloj koži na struku od pojasa do mesta gde mi se majica podigla. Otvorila sam oči i okrenula glavu na jastuku. Njegove oči su otvorene i gledaju u mene. Nikada nije bilo lepšeg prizora od onog koji sam upravo gledala. Liam je ujutro bio prizor raja na zemlji. Njegova talasasta kosa je sva zamršena, a par pramenova zadirkuje njegovo čelo. Senka brade koja je porasla preko noći je prekrivala njegovo lice. I naravno, gole grudi su uvek predstavljale bonus. Mislila sam koliko mlađe Liam izgleda od svojih trideset dve kada se probudi ujutro. Nije da je on izgledao staro u prirodi. Nego je izgledao rasterećenije i opuštenije ovako rano ujutro. Videti ga kako se odmara ovde kraj mene činilo me je srećnom na način na koji nisam mogla da objasnim, postojalo je nešto sasvim savršeno kada otvorim oči i ugledam Liama pored sebe.. I, znala sam da to nije zauvek, da je moje vreme sa njim ograničeno, zato sam to još više cenila. Nasmešila sam se. „Hej,“ glas mi je zvučao škripavo. „Kako se osećaš?“ duboko grebanje u njegovom glasu me zagolicalo, čineći moju kožu osetljivom. 190


KH Team

Kraj koji Želim

„Bolje?“ „Sigurna si?“ „Sigurna sam.“ Ponovo sam se nasmejala, da ga uverim. A onda se moj stomak oglasio. Glasno. Liam se nacerio. „A očigledno sam i gladna,“ rekla sam. „Reći ću da donesu doručak.“ „Ne, idemo dole da jedemo sa tvojim dedom.“ „Sigurno je već jeo do sada.“ „Koliko je sati?“ pogledala sam unaokolo tražeći pogledom sat. „Petnaest do jedanaest.“ „Petnaest do jedanaest!“ ponovila sam. „Ne mogu da verujem da sam tako dugo spavala.“ „Očigledno ti je bilo potrebno,“ gledao je u mene sa vidnom zabrinutošću u pogledu. „Da, predpostavljam. Koliko dugo si ti budan?“ upitala sam ga, okrećući se na bok tako da budemo licem u lice. Stavila sam ruku pod obraz. „Neko vreme.“ „Koliko je to neko vreme?“ „Od devet.“ „To je kasno za tebe.“ Liam je bio ranoranilac. „Izgleda je i meni bio potreban san.“ Usne su mu se izvile u osmeh. „Pa, jesi li išao dole na doručak, pa se onda vratio u krevet?“ „Ne, ostao sam sa tobom. Nisam hteo da odem, za slučaj da ti budem potreban.“ Srce mi je zatreperilo u grudima i nagla sam se ka Liamu. „ostao si ovde? Sve vreme?“ moje reči su izašle u obliku šapata. Podigao je ruku sa mog stomaka i sklonio kosu sa mog čela prstima. „Nije to bilo tako dugo.“ „Skoro dva sata.“ „Kao što sam rekao, nije bilo dugo. I odgovorio sam na par emailova vezanih za posao na telefonu, tako da nisam samo ležao ovde i zurio u tebe sve vreme.“ „Znači samo malo?“ zadirkivala sam ga. 191


KH Team

Kraj koji Želim

Usne su mu se iskrivile, „ Pa ti si lep prizor za gledanje.“ „Takođe, frajeru.“ To mi je zaradilo još jedan osmeh. Liam nikad nije izgledao lepše nego kad se osmehuje. Ti osmesi su bili još dragoceniji jer su bili upućeni meni. Pokušala sam da upamtim što više njegovih osmeha u svojoj glavi jer sam želela da ih ponesem sa sobom kada odem. „Moram da piškim“, rekla sam mu. „Hvala na informaciji.“ „Deljenje je jedan oblik staranja.“ Zakikotao se, klimajući glavom ka meni, „Treba li ti pomoć do kupatila?“ „Hvala, ali, neka hvala. Sinoć si me gledao kako ovraćam i to je dovoljno loše. A, u svakom slučaju, sada se osećam dobro. Mogu da odem do kupatila i sama.“ Kliznula sam sa kreveta i otišla u kupatilo. Kada sam se vratila, Liam je i dalje bio na istom mestu na kom sam ga i ostavila. Uspela sam se na krevet, uvijajući se u njegovu toplotu. Njegove ruke su me obgrlile, držeći me čvrsto. „Šta ćemo raditi danas*“ pitala sam. Znala sam da je slobodan jer je Gran Prix sutra. „Ostajemo u krevetu.“ „Da li ti planovi uključuju i seks? Jer, ja sam skroz za seks, mnogo seksa, ali mislim da je šteta da provedemo ceo dan u krevetu. Isto tako možemo izaći i imati seks u prirodi.“ Pustila sam da mi osmeh obasja lice. Nije mi podario ni najmanji osmeh. „Ne mislim da ostanemo u krevetu kako bi smo imali seks. Potreban ti je odmor.“ „Imala sam odmora koliko mi je potrebno. Prespavala sam gotovo pola dana. Želim da idem napolje i da radim nešto.“ „Mislim da to nije dobra ideja.“ „Zašto?“ frknula sam. „Zato što ne želim da se danas ponovi ono od sinoć.“ „Hunter,“ spustila sam prste na njegovo lice lagano mu iscrtavajući obrise, „Ja sam dobro.“ 192


KH Team

Kraj koji Želim

Zurio je u mene, i po pogledu u njegovim očima sam videla da mi ne veruje. „Ja sam dobro,“ ponavljala sam reči iznova, „Znaš i sam da imam glavobolje s vremena na vreme.“ „To nije bila neka kratkoročna glavobolja, Taylor. To je bila jebeno duga migrena u punom zamahu koja te je naterala na povraćanje cele utrobe. Da li tvoj doktor zna da imaš i dalje glavobolje i kako utiču na tebe?“ Ne. „Da.“ Progutala sam još jednu laž. „Šta misliš odakle ove pilule za glavobolju? Ona ih je prepisala.“ Laž. Dobro, jedna vrsta. To su bili ostaci mojih starih pilula kada sam imala prvi tumor. Samo sam se nadala da Liam neće proveravati datum na njima jer su od pre nekoliko godina. Pilule subile u ladlici ormarića u kupatilu na gornjem spratu moje kuće gde mi je bila i soba. Pronašla sam ih kada su me pustili u kuću, nakon što je postalo sigurno posle požara. Uspele su da prežive požar. Moja porodica nije, ali bočica ovih jebenih pilula i gomila nekih besmislica jesu. Sa izuzetkom slike moje porodice koja je bila obično stajala na noćnom stočiću u mojoj sobi. To je preživelo, i to nije bila tričarija. To je sve što ja imam od njih u protekle četiri godine. Ali odlazak kući, videći je prekrivenu crnim i čađu i saznanje da su umrli unutra... je bila jedna od najtežih stvari koje sam morala da uradim. Osim da ih pokopam. To je bilo užasno, gledati njihove kovčege kako ih polažu u zemlju.. i Tess koja je toliko mala. Znajući da su oni tamo zbog mene... je bio nezamisliv oblik bola. Sve što sam želela je da legnem povrh njih i da me prekriju zemljom. A, vrlo brzo, ta želja će mi se ispuniti. Ali ne danas. Jer, danas, sam sa Liamom. „Pričaj mi o tome,“ rekao mi je Liam meko. Podigla sam pogled ka njemu, „Da ti pričam o čemu?“ „Kad si bila bolesna... od tumora.“ 193


KH Team

Kraj koji Želim

Ne želim da mu kažem previše detalja jer ne želim da mu ukažem da sam se vratila u isto stanje. Liam je pametan. Ako mu kažem jednu pogrešnu reč, shvatiće šta je izazvalo sinoćnu glavobolju. Izdahnula sam dah, podigla ramena i polu-slaganju. „Razbolela sam se. Mama me odvela doktoru. Doktor je znao da nešto nije u redu, pa je urađen skener na mom mozgu. Tamo je bila senka, za koju se ispostavilo da je tumor. Bio je maligni. Tumor je bio operativan, ali nije mogao potpuno biti uklonjen hirurški. Pa sam išla na radio-terapiju da se rešim delova koji su ostali.“ „I to je uspelo?“ „Da, šest meseci kasnije sve je bilo čisto.“ „Ideš li i dalje na kontrole da budeš sigurna da je sve ok?“ „Da. Bile su svakog prvog u mesecu u početku, ali sada na svakih šest meseci.“ A i propustila sam poslednji zakazani termin koji sam imala jer sam znala da se vratio. „Kada je bio poslednji termin?“ Počeo je da sastavlja deliće. Trebala bih da mu skrenem misli sa ovog puta. Moram da lažem koliko je potrebno, da ne bi otkrio istinu. „Dve nedelje pre nego sam sela u avion i došla ovde.“ Laž. „I rezultati su bili u redu?“ „Sve je čisto.“ Nasmešila sam se. Jebeno je bolelo, smeškati se kroz sve te laži. Ali, on je gledao u mene, kao da nije siguran. Bilo mi je potrebno da ga uverim. Pa sam podigla zid oko bola koji sam osećala zbog laganja, i zbog toga što sam mu govorila ono što mu je bilo potrebno da čuje da bih mu skrenula misli sa istine. „Hunter... jesi li ti zabrinut da se tumor vratio?“ Budući da sam bila toliko blizu istini, osećala sam se kao da hodam po minskom polju, ali to je bio jedini način da ga odvratim od pitanja. Slegnuo je ramenima. „Samo... ta glavobolja sinoć... nije bila dobra, Boston. Nije normalno trpeti toliko bola.“ 194


KH Team

Kraj koji Želim

„Možda ne za tebe. Ali za mene jeste. Imala sam tumor na mozgu, Hunter. Rak je bio na mom mozgu. Uspela sam da ga preživim. Srećna sam što sam živa. Povremena glavobolja je mala cena koju moram da platim kada je moglo biti mnogo gore.“ Mogla sam umreti. Trebala sam umreti tada. Da jesam, moja porodica bi bila živa. Gledala sam u Liamove oči, želeći da poveruje u moje laži. Izdahnuo je, „Predpostavljam... kada složiš stvari tako... u pravu si. To je mala cena. Ali, ipak mi se ne sviđa da vidim kako te boli, dušo.“ Pritisnuo mi je jagodicama prstiju usne. Nežnost njegovog dodira i briga u njegovim očima... bila mi je potrebna sva snaga da ne zaplačem. Žao mi je, Hunter. Tako mi je žao. „Ubuduće, samo mi reci kada osetiš da se glavobolja javlja, da mogu da ti pomognem.“ „Hoću.“ Rekla sam dok me je u grlu golicalo. A onda sam se naterala na najbolji osmeh koji sam uspela. Liam je zamenio prste usnama, lagano ih pomerajući preko mojih. Kliznuo je prstima u moju kosu dok je jezikom dodirivao moj. Dok je prolazio prstima kroz moju kosu, preko moje lobanje, imala sam osećaj da oseća sve moje ožiljke. „Desna strana, iznad mog uveta,. Ide celom stranom i na kraju se malo vraća unazad.“ Uhvatila sam njegove prste i pritisnula mesto. Nije pomerao svoju ruku. „Žao mi je,“ prošaputao je. Naslanjajući čelo na moje, gledao me je u oči. „Trebao sam ih osetiti ranije. Jednostavno ih nisam osetio kada sam ranije provlačio prste kroz tvoju kosu, i predpostavljam da sam bio...“ „Radoznao. Sve je u redu, Hunter.“ Nasmešila sam se. I bilo je u redu. Jednostavno mi je laknulo da su ožiljci ti koje traži, a ne tumor. Hvala Bogu da ne može da oseti šta raste ispod kože i lobanje jer je to ono što želim da sakrijem od njega. Ne moje stare ožiljke. Vrhovima prstiju je istraživao moj ožiljak. Nije to debeo ožiljak. Iznenađujuće je tanak. Ali je dug. 195


KH Team

Kraj koji Želim

Njegovi prsti su pratili ožiljak do potiljka. Pridržavajući moj potiljak jednom rukom, sa drugom rukom na mom obrazu,podigao mi je glavu sve dok ga nisam gledala u oči. „Ti si najhrabrija osoba koju sam upoznao, Boston,“ prošaputao je, „osećam se zatečenim.. i tako sam jebeno srećan što sam te upoznao.“ Nisam hrabra, Liame. Slaba sam i kukavica. Ti si onaj koji je hrabar. Ti si neverovatan i ljubazan i darežljiv. Ti si sve ono što sam ja želela postati. Želela sam da mu kažem sve to. Ali, nisam mogla. Tako da sam zatvorila oči i podigla usne do njegovih, ljubeći ga, pokušavajući poljupcima da mu kažem sve što ne mogu rečima. Poljubac je postajao dublji, kada se moj stomak oglasio ponovo grmljavinom, kvareći trenutak. Liam mi se nasmejao u usta, „Nagađam da je to naš znak da treba da ustanemo i uzmemo neku hranu.“ Otpustila sam dah, „Predpostavljam.“ Liam je poljubio još jednom i ustao iz kreveta. Ustala sam i ja, „Trebam li da se sredim za doručak?“ Upitala sam ga, gledajući naniže u moju pidžamu. „Ne, izgledaš dobro. Ješćemo, vratićemo se gore, obući, a onda idemo napolje.“ „Znači, idemo napolje.“ Raspoložila sam se. Obišao je krevet i stao ispred mene, „Planirao sam da radimo nešto danas.“ Obmotao je ruke oko mene i ugrizao se za usnu. Nesigurnost mu se videla na celom licu. „Čemu takav izgled?“ pitala sam. „Pa... jednostavno nisam siguran da će ti se svideti ono što sam isplanirao.“ „Pa, reci mi da bih mogla da ti kažem da li mi se sviđa ili ne.“

196


KH Team

Kraj koji Želim

Poglavlje 23 „Ne, nema šanse. Ne ulazim u tu stvar. Znaš da ne volim da letim, Hunter. Nema jebene šanse da uđem u taj avion.“ Stojim ispred malog aviona, sličnom onom ispred kog su Liam i Kateverenica na slici. Yep, ne idem tamo ponovo. Samo što ovaj nema logo kompanije na sebi i beo je sa crnim „stomakom“ i crno-bronzanim repom. I mogu da vidim znak na kom kaže da smo na London Oxford Airport. Bog sami zna gde sam. U kući, Liam nije hteo da mi kaže šta je planirao. A onda je insistirao da mi stavi povez na oči. Povez. Znam, jel da? Zvuči sjajno. Bilo bi sjajno i totalno perverzno da je imalo veze sa seksom. Ali, avion? Uopšte nije seksi. Stojeći iza mene, sa rukama na mojim ramenima, Liam se smejao tako jeko da sam osetila vibriranje njegovih grudi na mojim leđima. „Boston, letela si avionom da bi došla u Englesku.“ Okrenula sam glavu i pogledala ga u oči, „Letela sam u avionu- tvom avionu koji me dovezao ovde. Potreba. Nema šanse da ću radi zabave leteti u avionu,“ prekrstila sam ruke preko grudi. Liam me obišao i stao pred mene. Stegao me za nadlaktice. „Znam da ne voliš da letiš, ali sam pomislio da želiš da da radiš nešto što te plaši toliko da bi se upiškila u gaće.“ „Prestani da overavaš moju listu želja umesto mene. I ja sam već uradila nešto što me plaši- roler koster, sećaš se?“ Smeškajući se, rekao je, „Sećam se. Ali nisi se upiškila u gaće, tako da sigurno nisi bila toliko uplašena.“ „O, bila sam uplašena. Veruj mi. I kako znaš da se nisam upiškila?“ „Zato što sam te jebao kao mahnit ubrzo nakon toga. Jedino što je bilo mokro u tvojim gaćicama je bila vlažnost od toga kako si svršila.“ U pravu je. Moje misli su automatski poletele do trenutka u Hook a Duck šator, čineći da mi se utroba stegne. Sjajna memorija. „Pa, nisam se upiškila u gaće. Ali sam definitivno bila uplašena.“ 197


KH Team

Kraj koji Želim

Liam je klizio rukama niz mije, terajući me da se opustim i raspletem ih sa grudi. Uhvatio je moje šake u svoje, držeći ih između nas, „Znam da si bila uplašena, ali sećaš li se kako si se osećala kada je strah nestao?“ „Osetila sam olakšanje što sam to odradila i što neću morati to da ponovim.“ Smejao se tako bogatim dubokim smehom, odmahujući glavom, “Bila si srećna. Mogao sam da vidim to u tvojim očima. Imala si taj izgled... izgledala si slobodno, Boston.“ Možda sam u tom trenutku i osećala sve to. Ali nisam bila slobodne. Neću biti slobodna sve dok ih ponovo ne vidim. Sve dok ne platim svoje dugove. Liam je koraknuo bliže. Tako blizu da sam morala da podignem lice da ga pogledam. Njegov miris me preplavio, olakšavajući unutrašnje strahove. „ko prevaziđe svoje strahove, taj je istinski slobodan.“ „Takođe, mogao bi prestati da mi citiraš Aristotela.“ Namrštila sam se, ali ne tako jako kao što bih trebala, a sve zbog njega a njegovog zaraznog smeha i njegovog nasmejanog lica i njegovih blistavih očiju u bojama jeseni. Neka je proklet. Liamov osmeh je izbledeo. Izraz na njegvom licu se produbio, oči su mu postajale sve ozbiljnije. „Suočila si se sa tumorom na mozgu i preživela. Nema mnogo ljudi koji mogu to da kažu.“ „Nekoliko njih mogu. Mogu da ti navedem statistiku, ako želiš.“ Bio je njegov red da se namršti. „Nije me briga za druge ljude. Stalo mi je do tebe.“ Stalo mu je do mene? Pustio je moje ruke i svojim obuhvatio moje lice, „Mislio sam da znam šta znači reč hrabrost sve dok nisam upoznao tebe. Gledala si smrti u oči i pobedila si. Ništa nije strašnije od toga.“ Kada bi samo znao. Suočavanje sa smrću je strašno kada ne želiš da umreš. Međutim, kada želiš da umreš... gledanje u lice smrti je oslobađajuće. I sada gledam u njega. Neki vide smrt kao Đavola koji hoće da ih uzma. 198


KH Team

Kraj koji Želim

Ja vidim smrt kao anđela koji mi nudi mir koji ništa na zemlji ne može da mi pruži. Zatvarajući oči, udahnula sam duboko. Znam da sam se ponašala glupo odbijajući da uđem u njegov avion, ali to je uvek bio moj problem – moji strahovi su uzimali najbolje od mene. Saznanje da smrt dolazi po mene je bilo oslobađajuće, i trebala bih uzeti to osećanje i preuzeti rizik. Želim da živim, pre nego što umrem. Mislila sam na priču koju mi je Liam ispričao kada sam bila na rolerkosteru. O tome šta mu je njegov deda rekao... „Nema ničega loše u tome biti uplašen. Svako oseća strah, ali onoga dana kada dopustiš da te strah kontroliše, to je dan kada prestaješ da živiš.“ Uskoro, moja pluća neće disati. Moje srce neće kucati. Moj mozak će prestati da misli. Neću postojati. Samo sećanje koje će eventualno bledeti u mislima jedine osobe koja želim da me se seća kada se život bude nastavio. Kada radiš stvari koje te plaše tvoj dah se ubrzava. Tvoje srce udara tako jako da misliš da će ti iskočiti iz grudi. Misli ti lete tako brzo da ti je teško da pohvataš o čemu uopšte misliš. Još nisam postala sećanje za Liama. Ovde sam, od krvi i mesa u njegovim rukama. Osetila sam njegov dah pre nego što su mu usne dodirnule moje. „Ti si hrabra i jaka. Ti to možeš, Boston.“ Irepnula sam otvarajući oči i pogledala ga, „U pravu si. Obavimo to.“ „Daa?“ „Da. Ajde da jebeno oduvamo ovaj avion.“ Liamov osmeh je bio toliko širok da me zaslepeo, ušuškavajući me kao toplota Sunca. Uzimajući me za ruke, poveo me je u avion preko piste. Momak je sišao iz aviona dok smo prilazili. Nizak je, u četrdesetim i ima svetlo braon kosu. „Liame,“ pozdravio ga je, protresajući mu ruku, „Spreman je za tebe.“ „Hvala ti, Henry. Henry, ovo je moja prijateljica Taylor.“ Henry mi se nasmešio, „Drago mi je da smo se upoznali.“ „Taylor će biti moj kopilot danas.“ 199


KH Team

Kraj koji Želim

Pogled mi je odleteo prema Liamu dok je dah izletao kroz moja usta, „Šta?“ skiknula sam „Šalim se.“ Liamov osmeh je kliznuo ka meni uz osmeh, „Taylor nije ljubitelj letenja,“ rekao je Henryju. „Pa, u Liamovim si sigurnim rukama. On je odličan pilot.“ Znam da je blesavo od mene jer ima smisla da Liam ima dozvolu za upravljanje avionom- s obzirom šta je njegova kompanija- a, i rekao mi je da ga je deda vodio da leti, ali mi nikad zapravo nije rekao da ima dozvolu. „Prijatan let,“ rekao je Henry pre nego što je izašao. Liam je obilazio avion, a ja sam ga pratila. „Znači, on je tvoj?“ „Da, kupio sam ga nov prošle godine. Imam nekoliko drugih aviona. Starijih.“ Pitala sam se da li još poseduje avion sa slike sa Kate. Ali, neću pitati. Ne želim da se Ćudljivi Liam vrati. „Šta misliš?“, stao je pored aviona. „Što se tiče aviona... izgleda lepo, predpostavljam.“ Oči su mu se suzile, sa tračkom humora u njima, „Što se tiče komplimenta kome je upućen s obzirom da dolazi od tebe, smatrašu ga grandioznim.“ Liam je pokazao prema vratima kokpita koji je Henry ostavio otvorenim za nas, „Dame imaju prednost.“ Stajala sam i buljila u njega, videvši unutrašnjost aviona. Trebala sam se popeti visoko.. to nije razlog što sam odugovlačila. Postojale su male metalne merdevine koje su me mogle uvesti unutra. Odugovlačila sam, jer je sam pogled na kokpit terao moje srce u galop. Izgleda tako malo. Ne mogu ja ovo. „Je li sve u redu, dušo?“ dodirnuo me po ramenu. Izduvala sam vazduh i pogledala ga. „Da.“ Popela sam se uz male merdevine u avion, prebacujući se da sednem na drugo sedište, ono sa leve strane, ostavljajući Liamu desno sedište. Liam se uspeo zamnom.povukao je merdevinei odložio ih. Onda je posegnuo napolje i privukao vrata da ih zatvori i zaključa. Pogledala sam preko ramena. 200


KH Team

Kraj koji Želim

Unutrašnjost je bila jako lepa. Bilo je četiri sedišta iza mene, krem koža, kao što su bila i ona na kojima smo mi sedeli.sedišta su bila okrenuta jedno naspram drugog, sa ugradnim stočićem u sredini. Ispred mene su bili monitori i dugmići, a na svakoj strani je bilo nešto što je ličilo na volan.nisam znala popularan naziv za to. Samo sam se nadala da Liam ne očekuje da ću ja preuzeti upravljanje jednom od njih. „Dakle.. šalio si se tamo napolju, jel tako? Neću morati da upravljam jednom od tih stvari.“ Pokazala sam na jednu od tih stvarčica. „Jaram,“ Liam se smejao, „I, ne, dušo. Ali možeš, jednom kad se popnemo u vazduh.“ „Ne. U redu je. Hvala.“ Ubacila sam se brzo, drhtavog osmeha, što ga je nateralo da se nasmeje. Liam je stavio pojas i ja sam ga sledila. „Spremna?“ Stisla sam usne..“Mhmhhmh.“ Podigao mi je bradu prstima, naginjući se ka meni dok me je privlačio bliže. Nežno me je poljubio, „Biće sve u redu, Boston. Sve je pod mojom kontrolom i neć dozvoliti da ti se išta desi. OK?“ „Ok.“ Naslonila sam se ne sedište. Liam je stavio slušalice i dodao meni da stavim druge. Počeo je da govori u slušalice, koristeći avionski žargon, a ja nisam imala pojma šta govori- onda je počeo da pritiska dugmiće i okreće brojčanike. Odjednom, elise na prednjem delu aviona su počele da se okreću. U početku polako, ali su uskoro dostigle punu brzinu dok se nisu zamaglile pred mojim očima. Usrala sam se u gaće. Srce mi je prolupalo, a dlanovi su mi se znojili. Liam je rekao još nekoliko reči u slušalice. A onda me je pogledao i nasmešio se, „Jesi li spremna za svoje prvo letačko iskustvo u režiji Hunter?“ Neee. Pitam se mogu li da pobegnem kroz vrata do mene i samo nastavim da trčim? Progutala sam kroz osušeno grlo i kao da sam progutala šljunak, „Mislila sam da sam već imala jedno.“ Nasmejala sam se, ali je osmeh odavao čudan osećej na mojim usnama. 201


KH Team

Kraj koji Želim

„Moji piloti su dobri, dušo, ali nisu dobri kao ja,“ namignuo mi je potpuno nesvestan da sam na granici da flipnem. Položio je ruku na nešto što je ličilo na menjač i pogurao napred. Sveto sranje, krećemo se. Ruke su mi poletele na rukohvate, stežući. Liam je usmerio avion po pisti, vozeći ka uzletištu, predpostavljala sam. Sve vreme je pričao u slušalice i stiskao dugmad. Manevrisao je avionom dok ga nije izvezao na uzletište i dovezao do znaka stop. „Samo čekamo da se sve rasčisti,“ rekao mi je, „Jesi li i dalje u redu?“ Ne. Svaki mišiću mom telu je napet. Utroba se vezala u čvor. „Hej...“ Liamovi prsti su dotakli moj obraz, privlačeći mi pažnju na njega, „Ne trebaš se bojati. Ovo smo samo ti i ja, dušo. Sve je pod kontrolom i neću dozvoliti da ti se išta desi.“ Prešao je jagodicama prstiju po mojim usnama. Zurila sam u njega, kvaseći usne nakon njegovog dodira. Srce mi je ubrzalo dok sam gledala u njegove oči u bojama jeseni. „Ti to možeš,“prošaputao je. Ja to mogu. Stavila sam osmeh na lice. Osmeh kojim mi je uzvratio je bio vredan milion snimaka u mom mozgu. Držala sam se za to i smestila ga u fasciklu mojih slikovnih sećanja. Uhvatio me za ruku i podigao ih do usana gde je smestio poljubac. Liam je odgovorio u slušalice onom ko god da se nalazio na drugom kraju. A onda je pogledao u mene i rekao, „Moram da krenem. Jesi li spremna, dušo?“ Procenjivala sam se. Stomak mi je vezan u čvor. Ruke mi se tresu. Srce mi poigrava u grudima. Ali sve te stvari pokazuju da sam živa. Još sam ovde sa njim. Sigurna sam sa njim. „Spremna sam“ odgovorila sam. Poklonio mi je još jedan osmeh pre nego što je pogledao napred i pomerio stvar nalik na menjač napred, ali ovaj put ne polako. Njegov pokret je ovaj put bio mnogo brži, a onda smo se pokrenuli brže. 202


KH Team

Kraj koji Želim

Sveto sranje. Ubrzavali smo niz uzletište, a moj stomak je ostajao tamo gde smo bili koji tren ranije. I – jebi ga- uzleteli smo. Avion se odlepio od tla, a moj stomak je izveo ono uvrnuto propadanje. Sve što sam mogla da vidim je plavo nebo dok je Liam podizao avion u visine. Plavo nebo i oblaci. Hoće li ovako izgledati kad umrem, čineći moj put na nebo kada se budem pridružila mojoj porodici? Ta misao je imala umirujući efekat na mene. Liam je opet pričao u slušalice i jednom rukom je okretao brojčanike dok je drugom upravljao. Činilo mi se da se uspinjemo čitavu večnost dok Liam nije poravnao avion. Pritisnuo je nekoliko dugmića dok je nastavljao da govori. Odmakao je deo ispred usta i pogledao u mene, „Izgledaš dobro, Boston.“ „Da.“ Bacila sam brz pogled kroz prozor gledajući u kuće ispod nas. „Koliko smo visoko?“ „Šest hiljada metara. Možemo ići više, ali sam mislio da idem lagano, s obzirom da ti je prvi put da letiš ovako.“ „Tebi je šest hiljada lagano? Hiljadu, ma kakvi i sto metara bi meni bilo u redu.“ Duboko se nasmejao, „Ako letimo nisko- a ne možeš leteti na sto metara, samo da se zna – propustila bi ovakav pogled. A oni su jebeno spektakularni. Pogledaj.“ Pokazao je glavom na prozor. Primorala sam sebe da opet pogledam kroz prozor. Bio je u pravu. Pogled je bio zadivljujuć. Leteli smo preko polja zelene trave i drveća je bilo svuda. „Noćni let je još bolji. Sve svetli. Jednom ću te povesti noću da možeš i to da vidiš.“ Noćni let? Sanjaj! „Zvuči odvratno. Neka hvala.“ Dala sam mu stegnut osmeh i on se nasmejao. 203


KH Team

Kraj koji Želim

Pogledala sam ponovo kroz prozor i dalje gledajući polja i stare farme razbacane svuda unaokolo. Sada kada smo bili ovda gore, moj strah se nije povećavao kao što je bio slučaj na zemlji dok smo čekali da poletimo. Na čudan način, biti ovde gore sa Liamom je bilo spokojno i mirno. Neko vreme smo leteli u tišini i znala sam da treba da posmatram pogled, ali u avionu je bilo mnogo bolje, a gledanje u Liama je držalo moj um dalje od razmišljanja koliko smo visoko. Nisam mogla da prestanem da ga gledam. Izgledao je kao da je svoj na svome ovde gore, i bio je više nego vreo. Tako komandujuć, sedeći tamo, upravljajući svojim avionom. Bilo je nečeg ludo seksi gledati muškarca sa kojim spavam kako upravlja ovom ogromnom mašinerijom, Mislim, Liam izgleda vrelo kada vozi auto. Prizor njegovih ruku na volanu nešto pomera u meni. Ali, gledati ga sad, kako upravlja ovom velikom metalnom stvari... je ludo vrelo. I, sada, sve na šta sam mogla da mislim su njegove ruke na mom telu... i moje ruke položene na njega. Počinjala sam da se osećam stvarno vruće... i napaljeno. Jebi ga, želim ga. Ruke su me bukvalno svrbele da ga dodirnem. Skrenula sam pogled sa Liama i skupljala i otpuštala prste iz pesnice. Polako, tigrice, ne možeš ga imati sada. Zar ne? Ponovo sam ga pogledala. Grizao je donju usnu dok je gledao kroz prozor duboko zamišljen. Prelep je. Stvarno moram da ga dodirnem... Ah, jebi ga. Pružajući ruku, kliznula sam preko njegove butine u njegovo krilo. Zgrabila sam ga za kurac preko farmerica. Iznenađen pogled je sleteo na mene.

204


KH Team

Kraj koji Želim

„Dušo...“ bilo je opreza u njegovom glasu, ali se čula i doza zabavljenosti. Upravo me je ta zaintrigiranost navela da kažem, „Je li ti nekad neko popušio na dvadeset hiljada stopa?“ prošaputala sam. Sveto sranje. Slušaj ti mene. Mala gospođica zavodnica. Sa očima na meni, odmahnuo je glavom. Znam da nije govorio jer je mikrofon još uvek bio uključen i ljudi sa druge strane mogu da ga čuju. Prevukla sam zubima prekosvoje donje usne zadirkujući ga, „Upravo će ti se to desiti.“ Nisam znala ko je ta osoba koja sedi na mom sedištu upravo sada, ali bila je strava, i očigledno, napaljena dok je gledala svog muškarca kako upravlja avionom. Njenog muškarca? Reči su se sudarale u mom mozgu. Ali, pogurala sam ih u stranu, ignorišući ih, i fokusirala se na Liama koji je zurio u mena sa vrelinom u pogledu koju nisam videla nikada ranije. „Da li je sada bezbedno da skinemo pojaseve, ili da ih jednostavno zaobiđem“ Kao odgovor, Liam je otkopčao svoj pojas, pomerajući ga u stranu. I ja sam pomerila svoj, ali sam ga držala blizu – za svaki slučaj- znate. Otkopčala sam dugme na njegovim farmericama, a zatim otkopčala šlic. Skinula sam slušalice, stavljajući ih na sedište pored sebe. Zavukla sam ruku u njegove pantalone i obmotala ga prstima. Već je bio čvrst kao stena. Saznanje da imam ovakav uticaj na njega, činila me je ludom količina poverenja koju mi je ukazivao. Stisnula sam mu kurac, a njegove grudi su poskočile dok je udisao. Oslobodila sam mu kurac i zurila u nju. Može li kurac biti lep? Jer, ako neki može biti, onda je njegov stvarno lep. Nagla sam se i polizala vrh, obožavajući svileni osećaj na svom jeziku. Posegnuo je rukom i isključio prekidač i skinuo slušalice bacajući ih na kontrolnu tablu. Kliznuo je prstima u moju kosu. Zgrabio je pramenove i pomerio mi glavu u stranu tako da sam gledala u njegove oči. Njegove oči su izgledale kao da ih je zahvatio požar. 205


KH Team

Kraj koji Želim

„Sisaj ga jako.“ Komandujuće struganje u njegovom glasu je činilo da mi gaće budu mokre, a u ustima mi se skupila pljuvačka žudeći za njim. Spuštajući usta nazad na njega, pomerila sam ruku na njegovom kurcu. Isplazila sam jezik i polizala ga od korena do vrha. Kukovi su mu se podigli, a ruka mu se stegla u mojoj kosi. „Jebi ga,“ prostenjao je. Kap preejakulata se pojavila na njegovom vrhu. Polizala sam je. Slan ukus njega je bio toliko napaljujući. Podsećao me je na vruć, tvrd i znojav seks. Uzimajući ga ponovo u ruku, oblizala sam glavu njegovog kurca. Čula sam režanje iz njegovih grudi. „Nemoj me jebeno zadirkivati, Taylor. Sisaj ga. Sada.“ Nisam mogla da se ne nasmešim na njegovu dominaciju. Alfa u njemu me je tako palio. Moj klitoris me molio da ga dodirnem. Ali moraće da sačeka, jer je ovo, sada, za njega. Polizala sam usne, kvaseći ih, a onda sam otvorila usta i uzela ga unutra, dajući mu ono što želi. „Taylor,“ promrmljao je moje ime. Liam je pustio moju kosu, hvatajući jaram kao da mu je potrebno da održi balans. Pa dobro, i dalje mora da upravlja avionom, predpostavljam. Dok sam ga sisala, njegovi kukovi su počeli da se pomeraju u kratkim cimanjima, usklađujući se sa mojim ustima. „Tako si jebeno vrela,“ promrmljao je, „Tako... jebeno... vrela.“ Podigla sam pogled na njegovo lice sa njegovim kurcem i dalje u mojim ustima. Pogled u njegovim očima... je taman u potrebi... i u njima je još nešto što nisam mogla da dešifrujem. Fokusirajući se ponovo na zadatak u mojim rukama, sisala sam ga kao da sam kraljica pušenja. „Isuse... jebi ga, Taylor. Da... to je to.“ Ispustio je bolan zvuk, ali sam znala da je daleko od toga da oseća bol. „Sranje, dušo, nateraćeš me da svršim tako jako, a ako svršim, srušiću jebeni avion. Tako da, ili stani sa tim što radiš odmah, ili ti upravljaj ovim avionom, a ja ću se dovršiti rukom.“ 206


KH Team

Kraj koji Želim

To me je nateralo da podignem glavu a njegov kurac je ispao iz mojih usta uz zvučno pop. „Ne mogu da upravljam avionom!“ uzviknula sam, zvučeći malo glasnije. Nisam mislila šta može da se desi kada bude trebao da svrši i o problemu koji će nastati kada dođe do toga. „Onda se vrati na svoje sedište, i nemoj me čak ni gledati ili dirati ili razgovarati sa mnom narednih pet minuta tako da se jebeno mogu smiriti. Ako ne, mogu reći dovraga sve i jebati te upravo sad, puštajući ovaj avion da se sruši dok to budem radio.“ Sigurno nije ozbiljan. Pogledala sam ga. Da, ozbiljan je. Možda želim da umrem, ali ne želim da umrem u padu aviona. A više od svega ne želim da Liam umre. Tako da sam uradila šta je tražio. Zatvorila sam usta i gledala kroz prozor. Prošlo je par minuta i postajalo mi je dosadno da ćutim. „Liame,“ rekla sam tiho, „jesi li se smirio?“ „Idem ka tome,“ glas mu je i dalje zvučao stisnuto. Rizikovala sam da ga pogledam, „Žao mi je,“ ugrizla sam se za usnu. „Zbog čega?“ pogledao me je zbunjeno. „Zato što sam te napalila, a nisam mogla da te dovedem do kraja.“ Nasmejao se, i to me je opustilo. „Boston, nemoj se nikad izvinjavati zbog toga što mi pušiš čak i ako nema srećan kraj. Dok upravljam avionom, kurac mi je sisala najvrelija žena koju sam imao sreću da upoznam. Pozlatila si me, dušo. Ali, samo da znaš, one sekunde kada se vratimo u Hunter Hall, vodim te u spavaću sobu i izjebaću svaki deo tvog tela koji mi je dostupan.“ Svi pravi delovi mog tela su se stegnuli u isčekivanju onoga što sledi. Pogledala sam kroz prozor na zemlju daleko ispod nas i straha koji je ranije bio tu, više nije bilo. Samo osećaj sreće što sam ovde sa njim. „Mislim da mogu živeti sa tim,“ nasmešila sam se.

207


KH Team

Kraj koji Želim

Poglavlje 24 „Na krevet. Zelim te na rukama i kolenima. Sada.” U Liamovoj smo sobi u Hunter Hallu. On je go. Ja sam gola. Skinula sam ga, a onda svukla i svoju odeću- Liamov lični striptiz. Sada mi je naredio da se popnem na krevet. Šefujući Liam se vratio, jebeno je vrelo. Radeći kako mi je rekao, popela sam se na njegov krevet i postavila se na ruke i kolena, lica okrenutog od njega. Osetila sam dodir njegove ruke na svom dupetu dok se penjao na krevet iza mene. Pomerao je palac niz moje dupe, i prsti su mu kliznuli niz moj procep. Dolazeći do moje pičke, gurnuo je prst u mene. Jauknula sam, šireći kolena još više. „Da li je ovo dobro?“ pitao me je glasa mračno promuklog. „Tako dobro.“ Gurnuo je još jedan prst u mene, terajući još jedan jecaj iz mene, a onda je počeo da me jebe prstima. Glava mi je pala. Obožavala sam kada mi radi ovo. „Ne bih trebao biti ovako dobar prema tebi, Boston, trebao sam te staviti da klekneš i da završiš ono što si započela u avionu. Da ne zelim da te tucam tako jako, to je ono što bi radila upravo sada.“ Njegovi prsti su i dalje ulazili i izlazili iz mene. A onda sam osetila njegova usta na jednoj polutki mog dupeta. Smestio je poljubac tamo, a onda prevukao zubima po mojoj koži, terajući me da se stresem. „Ja jebeno obožavam tvoje dupe, Boston.“ Njegov prst je napustio moju pičkicu i kliznuo preko mog klitorisa, zadirkujući me pre nego što se premestio na moju nabranu rupu. Napela sam se kada je stigao do nje. „Tako jako želim da te tucam ovde.“ Protrljao je prstom oko tog netaknutog dela mene. Pogledala sam ga. Oči su mu bile staklaste i prepune želje, dok je gledao u mesto gde mu se nalazila ruka. 208


KH Team

Kraj koji Želim

„Šta je to sa tobom i guzama, Hunter?“ Njegove oči su srele moje. Pogled u njima je bio smrtonosan, i skoro da sam mu rekla da uradi sve što želi samnom. „Ne dupeta, množina. Samo tvoje dupe. Opsednut sam tim da ga jebem. Dovoljno sam muško da to priznam. Tako je...drsko i seksi... i jednostavno ovde.“ Zgrabio me je za dupedrugom rukom. „Kao da je planina na koju moram da se popnem. Želim da zabodem svoju zastavu tamo i da ga pokorim tucanjem. I istina je ono što kažu, znaš,“ đavolski osmeh mu se javio na njegovim seksi ustima, „Zabavnije je u dupe.“ Smeh je provalio iz mene. Pala sam napred, kolena više nisu mogla da me drže. „O, Bože!“ moj smeh je prigušivao krevet, „Ne mogu da verujem da si to rekao! Ko to kaže?“ Podigla sam glavu, gledajući ga preko ramena. „Ljudi... ja,“ iskezio se. Onda me je opet namestio. Nisam mogla da prestanem da se smejem. Bokovi su me boleli od smeha. „O, Bože, boli me!“ pritisla sam stomak, prevrćući se na stranu, „Liame Hunter, ti si jednostavno jebeno neprocenjiv!“ Kada sam ga pogledala u oči, samo je zurio u mene, sa osmehom na usnama i nežnošću u očima. „Šta?“ kikotala sam se, brišući suze sa lica. „Ništa. Samo, jako volim da vidim tvoj osmeh.“ Pomerio se po krevetu, prilazeći mi bliže, „Ne postoji ništa što je lepše od prizora i slušanja tvog smeha. A još više mi se sviđa što sam ja taj ko te je nasmejao.“ Srce mi je eksplodiralo, ostavljajući za sobom svetlucave, iskričave emotivne bombe. Sve za njega. Plutale su kroz moje grudi, kačeći se za svaki moj deo, čineći da želim stvari koje ne mogu da imam. Njega... zauvek. Liam je uzeo moje lice svojim rukama. Izraz njegovog lica je tako nežan da mislim da će reći nešto što će me gurnuti preko ivice, Onda je razdvojio usne i rekao, „Pa... mogu li da te tucam u dupe?“ I onda smo tu, odbačeni na Zemlju. Tačno tamo gde on i ja pripadamo. U ovaj trenutak. Grizući usne, osećajući nervozu na pomiso o tome, rekla sam, „Ne znam...“ 209


KH Team

Kraj koji Želim

„Bez pritiska. Samo... stvarno te želim na taj način. I želim da to znaš.“ Premetala sam to u glavi. Koju štetu to može izazvati? Pa, može boleti kao sam đavo, za početak. Ali, nije kao da nisam navikla na bol. Prilično sam sigurna da ću iz ovog bola dobiti i nekakvo zadovoljstvo. Pa, bolje bi bilo da je tako. I znam da Liam neće uradizi ništa što bi me povredilo na bilo koji način. Naročito seksualni. Svaki put kada smo imali seks, pobrinuo se prvo za mene. Moje zadovoljstvo je podsticalo njegovo. Još jedna stvar vezana za njega da obožavam, a analni seks je ... nešto što nisam nikad pre probala... „Hoće li boleti?“ „Uradiću sve što je u mojoj moći da bude što bezbolnije za tebe. Poneo sam lubrikant, i to dobar.“ „Pa, dobro, ako imaš dobar lubrikant- čekaj malo. Poneo si lubrikant sa sobom? U kuću svoga dede?“ podigla sam obrvu. „Kad to tako kažeš, zvuči malo otrcano.“ „Pa, ti si onaj koji hoće da me defloriše u svojoj dečijoj sobi.“ Nakesio se, široko, „Boston, proveo sam mnogo noći u ovoj sobi, sanjajući da deflorišem dobru ribu –„ „Zgodnu cicu?“ nasmejala sam se, „Kakav kliše.“ „Nije kliše. To je istina. Ti si vrela, dušo.“ Nagnuo se naniže i uzeo moje usne u lagan poljubac. Mazeći nosem moj, gledao je u moje oči, „Istina je da nisam uopšte ništa očekivao... ali volim kad sam pripremljen. Kao dobar izviđač. Tako da sam poneo lubrikant sa sobom u slučaju da se ukaže prilika, i kao što vidiš, ukazala se.“ To me je nasmejalo, „I to je razlog što si tako uspešan u poslu, uvek spreman za neočekivano i dobar u pregovorima.“ „Pa, da li je to da?“ugrizao se da spreči osmeh. „S obzirom da sam videla da si poneo dobar lubrikant, onda, da, onda je to da. Ali ako me povrediš tim svojim velikim kurcem, slomoću ti ga na pola.“ Obrve su mu se spojile, „Ne moraš da brineš, Boston. Neću te povrediti. To je jedina stvar koju ne bih mogao da uradim. Jedino što planiram da ti pružim je visoki nivo zadovoljstva. Zadovoljstva kakvo nikad nisi osetila ranije. Sada, vrati se ponovo na jolena i jebeno se savi.“ 210


KH Team

Kraj koji Želim

Nervozna i sa uzbuđenjem koje se komešalo u mom stomaku, obrnula sam se i postavila ponovo na kolena i ruke. Osetila samda je Liam sišao sa kreveta. Pogledala sam iza sebe i videla kako otvara svoju torbu. Zatim se vratio do kreveta, a boca lubrikanta je odskočila od dušekapokraj mene. Pritisnuo je rukom moja leđa i spuštao ih sve dok njegova ruka nije obuhvatila moje dupe. Njegovi prsti su klizili niže, u moj procep i on jegurnuo prst u moju pičkicu lagano ga gurajući napred nazad. Glava mi je pala ponovo. Izvukao je prst iz mene i prešao njim preko mog klitorisa. Uštinuo ga je, a ja sam sezgrčila. Posegnuo je rukom i podigao lubrikant dok je i dalje trljao moj klitoris. Čula sam poklopac kada se otvorio, a onda je njegova ruka nestala sa mene. Čula sam kako istiska lubrikant. Već to radi? Pogledala sam unazad, napevši se još više. Videla sam kako razmazuje lubrikant na svoje prste. Pogledao me je u oči,“Prvo ću upotrebiti svoje prste, da te zagrejem. Ok?“ „Okej.“ Izdahnula sam, malo se opustivši. Osetila sam kako njegovi klizavi prsti klize među moje guzove. Počeo je da trlja vrhom prsta oko moje tesne namreškane rupe. Drugom rukom je krenuo napred i njegovi prsti su našli moj klitoris. Radio je na meni, trljajući i zadirkujući moj klitoris. Osećaj lubrikanta tamo je učinio trenje daleko intenzivnijim, ili su to radili njegovi prsti koji su krčili svoj put u moju guzu, čineći da osećaji budu intenzivniji. Gorući osećaj se javio dok je vrh njegovog prsta klizio u mene. O moj Bože. „Kakav je osećaj?“ upitao je tiho grubim glasom. „Dobar,“ dahnula sam. Osetila sam kako je malo dublje u mene gurnuo prste. Ulazio je mnogo lakše nego poslednji put kada smo ovo probali, i sam osećaj njega u meni na ovaj način je pružao osećaj nečeg tako prljavog i vrelog i seksi. Liam je nastavio sve dok njegov prst nije bio potpuno u meni, i osetila sam ispunjenost njim, ali, začuđujuće, ne dovoljno ispunjeno. 211


KH Team

Kraj koji Želim

Trebalo mi je više. „Jesi li dobro?“ upitao me je, umirujući prst na mom klitorisu i onaj u meni. „Mhmhmh.“ Bio mi je potreban trenutak da neće nastaviti da se kreće. Pogledala sam ga. Čelo mu je bilo naborano. „Šta nije u redu?“ „Jesi li sigurna da želiš ovo?“ Pogled mi je omekšao, „Naravno da sam sigurna. Želim te u sebi, ovako.“ Nabila sam se na njegov prst. Oči su mu blesnule, kao nakon pobedničkog poteza, „Bože, tako si jebeno vrela sada,“ prorežao je te reči. Izvukao je lagano prst napolje a onda ga još sporije vratio u mene. Počeo je da me jetuca u dupe svojim prstom, a ja se nikad nisam osećala više seksi i vrelo nego u ovom trenutku. Uštinuo me je za klitoris izvlačeći jecaj iz mene. „Više,“ rekla sam mu, „treba mi... više.“ Moja sopstvena ruka je pala na moju sisu i uštinula bradavicu. „Staviću dva prsta u tebe, dušo. Moram te pripremiti za svoj kurac.“ „Da. Molim.“ Osećala sam se bezumno od osećaja. Njegovi prsti su radili neverovatne stvari na mom klitorisu. Prst mu je napustio moje dupe, i zacvilela sam zbog gubitka. Čula sam istiskanje lubrikanta, i onda kako ulazi u moje dupe. Liamovi prsti su se vratili, zadirkujući i prodirući. Guranje je bilo čvršće ovog puta. Dva prsta. Osetila sam kako ih okreće dok su vrhovi ulazili u mene. „Oh, Bože,“ jeknula sam. Glava mi je pala na jastuk i ja sam ga zagrizla. Polako je pomerao svoje debele prste u meni, okrećući ih i šireći i ispunjavajući me, pripremajući me za svoj kurac. Zadihala sam se u jastuk, moji prsti su grebali po plahtama, moje telo se uspinjalo na vrh nečega što sam znala da će biti veličanstven orgazam. „Isuse, Taylor, mogao bih svršiti samo te gledajući ovakvu... ti na rukama i kolenima sa mojim prstima u dupetu. Nikad nisam video ništa vrelije.“ 212


KH Team

Kraj koji Želim

Njegove reči, zvuk njegovog glasa... osečaj njega u meni, njegovi prsti zadirkuju moj klitoris... tako sam blizu svršavanja. Telo mi je molilo za sve što mi može dati. „Trebaš mi u meni,“ rekla sam sa hitnošću u glasu, podižući glavu da ga pogledam. Zaustavio se, „Jesi li... sigurna?“ „Ni u šta nisam bila sigurnija u svom životu. Treba mi ovo...trebaš mi ti, Liame,“ i upravo u ovom trenutku, ja sam to najiskrenije mislila. Nikad nisam nikog trebala toliko kao njega sada. Želja je besnela u njegovom pogledu. Vilica mu je biloa čvsto stegnuta. Izgledao je kao da se jedva obuzdava. Izvukao je prste iz mene, a njegova druga ruka se odmakla od mog klitorisa, ostavljajući moje telo da plače za njim. Podigao je lubrikant i istisnuo obilno na svoj kurac, vlažeći ga.predpostavljam da želi da bude siguran da je dovoljno klizav da uđe u mene. Opet je istisnuo lubrikant po mom dupetu puštajući da klizi niz moj procep. Prsti su mu prelazili oko i u moju rupu. Vlažna sam i klizava, i nervozna i uplašena, ali takođe i jako spremna da ga imam u sebi ovako. Pogledi su nam se sreli, „Spremna?“ „Da... samo... idi polako.“ Oči su nam se srele. Njegov pogled je bio sirov a izraz tako napet kao da visi na ivici kontrole samo vrhovima svojih prstiju. „Ne bih to radio na drugačiji način. Ako želiš da stanem, reci mi,“ možda je visio na ivici, ali to se nije čulo u njegovom glasu. Bio je mek i odmeren. „Hoću.“ Pogledala sam napred i zatvorila oči, fokusirajući se na opuštanje. Mislila sam, ako sam napeta, boleće više. Kao kad imate ginekološki pregled, što je nešto na šta ne bih trebala da mislim u ovom trenutku- najmanje seksi stvar ikad. Osetila sam kako se Liamov kurac pritiska o moj anus, i sav moj fokus je bio na toj bitnoj tački. Gurnuo je vrh, a ja sam ostala bez daha „Jesi li dobro?“ prodahtao je. 213


KH Team

Kraj koji Želim

„Daaa,“ izdahnula sa kroz žarenje. Bilo je mnogo jače od onog što sam osećala od njegovih prstiju, „Samo nastavi.“ Rukama je zgrabio moje kukove, prsti su nemirno lutali po mojoj koži, dok je gurao malo dublje. I dublje sve dok ceo nije bio duboko u meni. „Boston... je li i dalje dobro?“ „Neću lagati; malo boli, ali... takođe je i jako dobro... ako to ima smisla,“ pogledala sam unazad u njega. Osmeh mu je omekšao izraz. Možda se smeškao, ali njegove oči su bile tamne i opasne i jebeno vrele. „Ima smisla,“ glas mu je grub. Liam je navlažio usne jezikom. Gledajući me u oči, izvukao je kurac, skoro sve do vrha, a onda polako ugurao nazad. Nisam mogla da skinem pogled sa njega. Bila sam hipnotisana. Trenutak je bio tako napet, a zadovoljstvo onakvo kakvo nisam osetila nikad pre. Liam je podvukao ruke pod moj stomak i uspravio me. Oboje smo na kolenima, moja leđa su naslonjena na njegove grudi, a on je duboko u meni. Posegnula sam rukama unazad, da se uhvatim za njega kako bih imala ravnotežu. Uhvatio je moje grudi jednom rukom i počeo da mi ljubi vrat, klizeći jezikom po mojoj koži dok je počinjao ponovo da se kreće, tucajući me laganim odmerenim prodorima. Ovim uglom... on u meni... tako duboko... je tako jebeno dobro. Ruka sa mojih grudi se pomerila niz moj stomak dok njegovi prsti nisu bili ponovo na mom klitorisu, dirajući ga i zadirkujući. Druga ruka mu se obavila oko mog grla. Njegovi prsti i dlan su držali moju vilicu, i on je okrenuo moju glavu ka njegovoj i uzeo moje usne za poljubac. Osećaj njega u mom telu, njegovog jezika u mojim ustima, prsti na mom klitorisu... dizali su me do ivice ludila, dok sam u isto vreme padala. Prekinuo je poljubac, ali mi nije dozvoljavao da se pomerim. Naslonio je čelo na moje, očiju zalepljenih za moje. „Ovo... ti,“glas mu je bio nizak i dubok, „Ti si neverovatna, Taylor. Nikoga nisam želeo ovako. Sa tobom je sve bolje. Ja sam bolji ... sa tobom.“ 214


KH Team

Kraj koji Želim

Onda me poljubio ponovo. Duboko i intenzivno i prepuno značenja. Njegove reči su se vrtele oko moje glave, upetljavajući se sa mojim sopstvenim i osećanjima koja sam imala prema njemu. Zbunjenost i želja i to koliko želim ovog muškarca ostavljali su me bez daha. Ovaj seks nije onakav kakvog sam ga zamišljala. Očekivala sam da bude grub i hitan, da će biti duboko, životinjsko tucanje. Ali, nije. Nežan je i prepun značenja. Kako možeš voditi ljubav tucajući se u dupe? Pa, i ako možeš, to je ono što mi Liam upravo radi. I čini da se sve zamagli. Ispravno i pogrešno se mešaju. Ali, ono što je jasno je ono što osećam prema njemu. Mnogo. Osećam mnogo toga prema Liamu. I to me plaši. Dahtala sam u njegova usta, očajna i u potrebi. Njegov prst je brzo prelazio preko mog klitorisa, njegova ruka je na mojim grudima, njegov kurac u mom dupetu... Orgazam je eksplodirao iz mene. Čitavo telo mi se napelo do tačke zadovoljstva i bola. Zatvorila sam oči nikada ranije nisam osetila ništa slično. Ekstaza. Bio je to osećaj potpune ekstaze. Liam me je držao u svom naručju. Njegovi pokreti su usporili kada sam ja svršila. Ruku je sklonio sa mog klitorisa dok je moj orgazam jenjavao. Uhvatio me za kuk. Drugu ruku je prebacio preko mojih grudi, hvatajuci me za rame i počeo da se pomera. Njegovi pokreti su sada bili brži, jači. „Ne postoji ništa vrelije od gledanja tebe kako svršavaš,“ prošaputao je u moje uvo. „Tvoje svršavanje tera i mene da svršim...“ Zajecao je, a onda me ugrizao za rame. Osetila sam kako mu se telo grči uz moje, a onda su mu kukovi počeli pumpati jače u mene. Osetila sam kako se poplava orgazma opet javlja u meni. Bio je to najluđi osećaj. Ali i najveličanstvenija stvar koju sam osetila. Još jedna stvar koju ću dodati na listu i čekirati. Analni seks. 215


KH Team

Kraj koji Želim

Pokušala sam da ostanem pozitivna, jer je Liam obmotan oko mene i još uvek u meni, njegov dah je topao na mojoj koži, srce mu bije na mojim leđima, a moja osećanja vezana za njega pokušavaju da me zarobe. Nagon da mu kažem šta osećam prema njemu je na vrhu mog jezika. Mogla sam da osetim kako peče u mojim ustima. Ali sam, takođe, znala kakvu štetu te reči mogu izazvati. Kako ništa dobro neće izaći iz toga. Tako da sam ih zaključala, zajedno sa osećanima i fokusirala se na seks koji smo upravo imali. A u mojoj glavi sam se isključila iz dubokih i stvari prepunih značenja u nešto primitivnije i vrelo. Tucanje. Samo tucanje. „Jesi li dobro, Boston?“ pritisnuo je nežan poljubac na kožu iza mog uveta. „Da,“ bacila sam pogled na njegai nasmešila se, „Ja sam više nego dobro.“ On se nasmešio, zubi su prelazili preko njegove donje usne, „Voleo bih da ovako ostanem zauvek,“ rekao je nežno. Zauvek. „Moje noge bi mogle dobiti ozbiljne grčeve ako ostanemo ovako,“ nasmejala sam se. Nasmejala sam se kako bih sve pretvorila u šalu. Nešto malo manje ozbiljno. Liam se nasmejao, ali to mu se nije videlou očima, „Doneću nešto da te očistim.“ Nežno me je poljubio a onda se polako izvukao iz mene. Osetila sam slabo bockanje u butinama. Nisam bila sigurna šta da radim, ali sam kontala, ako legnem dole, gravitacija će zadržati većinu toga dok se Liam ne vratisa nečim da me očisti pa će tako biti manje nereda na krevetu. Spustila sam se napred i utonula u meki dušek. Čuja sam Liamov duboki smeh kada se vratio u sobu. „Udobno?“ „Vrlo.“ A onda sam ležala dok me Liam čistio peškirom. Osećala sam malo bockanja kada je čistio oko moje guze, terajući me da prošištim kroz zube. „Boli?“ Mogla sam da čujem žaljenje u njegovom glasu. 216


KH Team

Kraj koji Želim

Podigla sam glavu sa kreveta i pogledala ga, „Samo malo. Ali, vredelo je toga.“ Zbog toga sam dobila još jedan osmeh za pamćenje. „Samo da se rešim ovoga,“ podigao je peškir. Gledala sam kako izlazi iz sobe i onda se pomerila više na krevet. Okrećući se na leđa, pomerila sam prekrivač i ušuškala se pod njega. Liam se nasmešio kada me je video, a onda je zaronio na krevet pored mene što me nateralo da ciknem. Izvukao je prekrivač ispod sebei ušao ispod. Oboje smo bili na leđima, zureći u plafon. Liam je ispustio dah,“ osećam da bih trebao dobiti značku ili sertifikat ili nešto drugo. Upravo sam osvojio dupe Taylor Shaw. Mesto gde ni jedan drugi čovek nije bio pre. I to je, jebeš ga, bilo dobro,“ okrenuo je glavu na jastuku i pogledao me. „Mislim da ću tražiti da mi se to ureže na nadgrobni spomenik kada umrem.“ Namrštila sam mu se, „Nemoj tako olako pričati o umiranju. Nekome kao što si ti treba da živi zauvek.“ Reči su izletele pre nego što sam mogla da ih zaustavim. Pogled na njegovom licu... progoreo je kroz mene. „I, u svakom slučaju, kako si krenuo, pomisliću da nikad nisi jebao ženu u dupe.“ Napravio je pauzu pre nego što je odgovorio. Molim te, pusti to. Vratimo se na šalu i svetlo pre nego što sve sjebem. Skoro sam odahnula od olakšanja kada je rekao, „Nisam jebao ženu u dupe pre. Mislim, kada to kažem, nisam razvalio dupe žene kao što si ti.“ „Ma nemoj? A šta je toliko drugačije kod mene, u poređenju sa drugim ženama koje si razvalio?“ „Pa, nisam morao da ti platim,“ nakezio se, „Šalim se.“ Podigao je ruke kada sam krenula da ga udarim. „Nikad nisam platio seks- regularni ili analni- kunem se.“ „Okej,“ spustila sam ruku nazad na krevet. „Pa, šta je drugačije kod mene?“ pritiskala sam. 217


KH Team

Kraj koji Želim

Zašto sam to radila, ne znam. Pa, dobro, znam. To je zato što sam želela da čujem kako sam ja to drugačija. Iako sam znala da ništa dobro ne može proizaći iz toga. Ali moje budalasto srce je insistiralo da čuje koje god reči da su u pitanju. „Osim činjenice da si Amerikanka?“ „Kakve veze to ima sa bilo čim?“ „Nikakve,“ nasmejao se, „Samo te zezam.“ Podvukao je ruku pod moj struk, privlačeći me bliže. „Pa, za početak, ti si bila devica što se guze tiče, što je službeno čini mojom. Nikad nećeš zaboraviti onog ko je bio prvi,“ nagnuo je glavu napred, pritišćući čelo na moje. Zatvorila je oči i uzdahnuo, „Ti si moja, Boston, na svaki način koji se računa,“ prošaputao je, „Ti si drugačija i savršena i moja,“ utisnuo je nežan poljubac u moje usne. A onda je samo ustao iz kreveta. Potpuno nesvestan da je upravo zabio pesnicu u moje grudi, isčupao ono što je ostalo od mog srca i odneo sa sobom. „Istuširaću se, očistiti propisno, i spreman sam za drugu rundu. Hoćeš li mi se pridružiti?“ Naterala sam sebe da se trgnem i odgovorim mu. Sela sam, prekrivač mi se skupio oko struka, „Druga runda? Nećemo imati takav seks bar još par dana. Malo me boli, sećaš se?“ Liam je zastao na vratima. Sa rukom na okviru vrata, pogledao je unazad prema meni, „Naravno da se sećam. Nisam mislio na analni seks kad sam govorio o drugoj rundi. Ne, govorio sam o tvojim sisama. One su sledeća planina na koju želim da se popnem. Izjebaću te dve lepotice i svršiti skroz po njima, tako da će ličiti na planine prekrivene snegom.“ Nacerio se, i kliznuo u kupatilo pre nego što sam imala vremena da reagujem. Ali, i da sam imala vremena da odgovorim, sve što bi izašlo iz mene bi bio smeh. Jer je to ono što Liam radi. Baca moje srce u plamen, i tera me da se smejem. I prilično sam sigurna da se zaljubljujem u njega. Ja sam zaljubljena u njega. 218


KH Team

Kraj koji Želim

Poglavlje 25 Zaljubljujem se u Liama. Ili sam već zaljubljena u njega. U svakom slučaju, volim ga, a to saznanje me prestravilo. Provela sam ostatak jučerašnjeg dana pokušavajući, svo vreme, da zadržim osmeh na usnama dok sam provodila vreme sa Liamom i Berniem. Ali iznutra, cepala sam se na delove. Opet, kasnije, dok sam ležala pored Liama u krevetu, širom otvorenih očiju bez ikakve mogućnosti da zaspim, gledala sam ga. Tako je prelep dok spava, ali to nije suština. Tada sam, gledajući ga, došla do zaključka da to nije važno. Volim Liama. Ne mogu to promeniti. Mislim da ne bih ni želela da to promenim čak i kada bih mogla. Ali moja ljubav prema njemu ništa ne menja. Volim ga. Ali moju porodicu volim više. Dugujem im više. Moja osećanja prema Liamu su moja. On ih nije svestan i nikada niće biti. Liam nije ni približno blizu ovakvih osećanja što se toga tiče. Stalo mu je do mene. Znam to. A to što mu je stalo...je prelepo. Ali takva osećanja brzo izblede. Ljubav ne. Srećna sam što imam priliku da volim ovog divnog čoveka ovo vreme koje mi je ostalo, i poneću ova osećanja sa sobom kada odem. Zaljubila sam se pre nego što mi je vreme isteklo. Zaljubljivanje nije nešto što sam mislila da ću ikada iskusiti, jednostrano je ali je tu i prelepo je. Gledati u Liama i imati osećaj da će mi srce pući od količine osećanja prema njemu...to je neopisivo. Privilegija da volim nekoga kao što je Liam...to je veliki dar. Znam da je to dar koji ne bih smela da imam. Nisam smela da dozvolim sebi da osećam ovo prema njemu. Ne zaslužujem to. 219


KH Team

Kraj koji Želim

Ali nije kao da i on voli mene. Ovo su samo moja osećanja, moja da ih zadržim i čuvam. Ako me to čini sebičnom, onda je sebičnost moja mana jer neću se odreći ovih osećanja, nikada. Dajem svoj život. Samo se nadam da je to dovoljno. Mi smo na Silverstone Circuit, gledamo Grand Prix smešteni u delu izdvojenom za tim po imenu Rybell. Bernie sponzoriše tim, godinama koliko sam mogla da shvatim, pa zbog toga možemo da budemo ovde i upoznamo se sa vozačima. Šampion Grand Prixa je jedan od vozača Rybell tima – Carrick Ryan. Možda ne pratim Formulu Jedan ali znam ko je Carryck Ryan. Svi znaju ko je Carrick Ryan. Visok, plav, Irac i neverovatno zgodan – mada ne tako kao Liam. Znam, znam... Upravo sam rekla da Liam izgleda bolje od Carricka Ryana. Mora biti da sam luda ili je to potpuna istina. Liam je definitivno zgodniji i seksi. To je čista istina, jer u mojim očima Liam je bolji. On je sve. Carrick je zlatni dečko Formule Jedan. Nekada davno bio je loš dečko Formule Jedan ali to se sada promenilo. Oženjen je ljubavlju njegovog života. Daa, znam ko je Carrick Ryan. Bernie, Liam i ja sedimo pored prozora. Još par drugih ljudi je ovde, takođe. Nemam pojma ko su oni – drugi sponzori, pretpostavljam. Okrenuta sam prozoru, gledam kako ljudi popunjavaju mesta na tribinama. Da budem iskrena, malo je dosadno jer muškarci pričaju o poslu, ali ne marim jer sam ovde sa Liamom. Kada upoznam Carricka – Bože, nadam se da ću ga upoznati – i kada trka počne, znam da će biti fantastično. Došli smo u Silverstone helihopterom, i da, Liam nas je dovezao ovde. Očigledno može da vozi i helihoptere i avione. Ispalo je da postoji pista za helihopter na imanju njegovog dede. Ne putuju na Grand Prix kao normalni ljudi – autom. Nee, Hunter muškarci vole da dolete. Ne mogu reći da mi se dopada da budem u helihopteru, ali se navikavam što češće letimo, i to je još jedna stvar koju mogu da čekiram na mojoj listi. 220


KH Team

Kraj koji Želim

Najbolja stvar kod letenja ovamo je bila ta što sam mogla da gledam Liama kako upravlja helihopterom. Njegove ruke stegnute oko upravljača su me podsetile na naš let prethodnog dana kada sam mu pušila na dvadeset hiljada stopa. Bože, to je bilo vruće. A bio je i analni seks posle toga. Najžešća stvar ikada. Čula sam glasan razgovor kada je jedna grupa ušla u sobu i – O moj Bože. Jedan od njih je Carrick Ryan. Hoda napred, u svojoj vozačkoj uniformi, sa rukom prebačenom preko prelepe tamnokose, veoma zgodne, visoke žene. Sigurno mu je to žena. Žena koja mu je pomutila razum i promenila ga. Mislim da su sve žene na svetu, kolektivno plakale uz čašu vina onog dana kada se Carrick Ryan oženio. Isto kao i sa Jake Wethers. Isto kao što ću i ja plakati sa svog mesta u raju onog dana kada Liam oženi neku drugu. Šta dovraga? Odakle je ta misao došla? Otresem tu misao iz glave kada shvatim da Carrick i njegova žena napuštaju grupu sa kojom su ušli i kreću prema mestu gde mi sedimo. Možda idu prema nama ali još uvek gledaju i pričaju jedno sa drugim. Način na koji Carrick gleda u lice svoje žene, sa potpunim obožavanjem, tera me da osetim malu zavidnost. Da te neko tako gleda. Da te neko tako potpuno obožava. Ne mogu to ni da zamislim. Osećam kako me Liam hvata za ruku po podignem pogled prema njemu. „Spremna da upoznaš Carrick Ryana?“ „Daa.“ Nasmejem se. Ali ne osećam to zapravo. Osećam se pomalo tužno. „Carrick, Andi.“ Bernie je ustao i pozdravlja ih. Ljubi Andi u obraz i pruža ruku Carricku. „Kako ste ti i beba?“ Bernie pita Andi. Moje oči se spuste i vidim njen malo zaobljeni stomak. Ona je trudna. Još jedna stvar koju nikada neću iskusiti. Ali opet, čak i da imam ceo život pred sobom, ne bih mogla da imam bebu jer sam neplodna. Radio-terapija iz 221


KH Team

Kraj koji Želim

lečenja mog prvog tumora se postarala za to. Mada imam nekoliko zamrznutih jajnih ćelija. Pa, kada bih živela, onda bi mogla da imam bebu... Ali nemam život ispred sebe pa je bolje da ne mislim na to. Bože, šta je to sa mnom? Prestani da se sažaljevaš i oraspoloži se. Upravo ćeš upoznati Carricka Ryana. „Zaista dobro. Hvala Bernie.“ Andi nema Engleski akcent kao Liam ili Bernie. Andi zvuči drugačije, kao da ima još nečega u tu. Nasmejala se Bernieu, spuštajući ruku na stomak i blago ga trljajući. Carrickova ruka pokriva njenu i ona se okraće prema njemu, nasmejana. Ona zrači. Srećna je. Sija. Žalac zavisti me opet pogađa. Jače ovog puta. Prekini. „Ne želi da uspori ni malo, bez obzira koliko joj to puta ponovim.“ Carrick govori Bernieu sa vidljivim Irskim naglaskom. „Još uvek insistira da pomaže u garaži.“ Nikada nisam čula Irski naglasak ranije. Moram da kažem da je odličan. „Sedim i gledam momke kako rade jer mi ne dozvoljava da radim bilo šta.“ Andi govori Bernieu sa humorom u glasu. „Moja žena bi radila do porođaja da sam joj ja dopustio to.“ Bernie se obraća Carricku. „Čime se bavila vaša žena?“ Andi pita. „Bila je veterinar. Volela je životinje – više nego mene ponekad.“ Bernie se smeje. Nisam znala da je Bernieva žena bila veterinar. Liam ustaje i povuče me sa sobom. Hodamo oko stola do Berniea, Carricka i Andi. „Carrick, drago mi je da te vidim.“ Liam se rukuje sa njim. „Spreman za trku?“ „Spremniji ne mogu biti.“ Liamov glas zvuči drugačije. Da li ja to čujem...uzbuđenje u njegovom glasu? 222


KH Team

Kraj koji Želim

Jedini slučaj kada sam čula uzbuđenje u njegovom glasu je kada se sprema da me jebe ili da svrši. Znam da Liam voli Prix, i znam da je već upoznao Carricka i razgovarao sa njim više puta. Ali valjda, ako obožavaš neki sport onda i idealizuješ igrača koji je glavni nosilac tog sporta, bez obzira ko si. I sasvim sigurno znam da, kada bih se ponovo srela sa Jakeom bila bi isto prestravljena kao i prvi put kada sam ga upoznala. „Andi, drago mi je što se ponovo vidimo.“ Liam je poljubio u obraz za pozdrav. „Takođe.“ Nasmejala se. Ponovo osećam udar ljubomore. Ne znam zašto. Šta mi se dovraga događa? Moram da se sredim, odmah. „Carrick, Andi, ovo je Taylor.“ Liam nas upoznaje, spuštajući ruku na moj struk. „Zdravo.“ Nasmešim se. „Zaista mi je drago što sam vas upoznala, oboje.“ „Amerikanka.“ Andi se nasmešila. Stvarno je lepa. Super-model lepa. A ima i muža koji je očigledno voli, imaće bebu i dug život pred sobom. Prekini. „Kriva sam.“ Nasmejem se ponovo. „Volim Ameriku. Odakle si?“ „Boston.“ „Oh, nikada nisam bila u Bostonu. Mada, volela bih da odem.“ „Onda ću te voditi.“ Carrick joj govori. Okreće se prema njemu i nasmeje se. On se nasmeje njoj. To je maleni, intiman osmeh pun ljubavi i obožavanja i uspomena za koje samo oni znaju. Možeš da osetiš ljubav između njih. Kao potreba za životom, za disanjem. A to mi enormno smeta iz nekog razloga. „Izvinite me, moram do toaleta.“ Kažem svima. Ali iz nekog razloga ne mogu da nateram sebe da pogledam u Liama. 223


KH Team

Kraj koji Želim

Iskliznem iz njegovog zagrljaja, ali uhvati me za ruku kada sam počela da se udaljavam. Nateram se da ga pogledam i bol eksplodira u mojim grudima. Zašto me boli da ga gledam? „Jesi li ok, srce?“ Pita me tiho. Gleda me u oči. Vidim brigu u njegovim. Vidim je tako jasno. Moja nelagodnost je vidljiva. Nateram se da razvučem usne u osmeh. „Dobro sam. Samo moram da piškim.“ „Previše si tiha. Počinje li glava da te boli?“ „Ne, zaista, dobro sam.“ Razvučem usne u još jedan osmeh. Gleda u mene par sekundi a onda napokom odgovori. „U redu. Biću ovde, čekaću te kada se vratiš.“ Pušta moju ruku i ja krećem napred, pravo prema toaletu. Ulazim unutra i zaključam vrata. Sednem na šolju. Ne moram da piškim. To je bio izgovor jer sam morala da pobegnem odande. Upoznavala sam se sa Carrickom Ryanom, a sve što sam htela da uradim je da pobegnem. Jer sam se osećala kao da se davim u onoj sobi. Bila sam zavidna. Ljubomorna. Na način kako Carrick gleda Andi. Na njihovu jasnu i vidljivu ljubav. Bebu u njenom stomaku. Ne zato što želim Carricka. Daleko od toga. Zbog Liama. I mene. Bez obzira na sve ohrabrujuće govore koje dajem sama sebi ili ubeđivanje da je moja ljubav prema Liamu u redu, da su moja jednostrana osećanja jebeno divna, sve to neće promeniti činjenicu da, duboko u sebi, znam da to nije u redu. Ljubav prema Liamu me tera da ga želim. Tera me da želim da i on oseća isto prema meni. Tera me da želim ono što ostali oko mene mogu da imaju. Gledanje Carricka i Andi nateralo me da shvatim to. Koliko to želim. Želim da me Liam gleda kao da niko drugi na svetu ne postoji, osim mene. Želim da nosim njegov prsten jednog dana. Želim da znam kakav je osećaj kada njegovo dete raste u meni. 224


KH Team

Kraj koji Želim

Želim stvari koje mi nisu dostupne. I ne mogu da se pretvaram da me to ne rastužuje, zato što to nije istina. Srce me boli na način koji mi je teško da objasnim. Da je moj život drugačiji, možda bi mogla da dobijem sve to sa Liamom. Ali neću imati taj drugačiji život. Uskoro, ja ću otići, a Liam će imati sve te stvari sa nekom drugom. Voleće neku drugu ženu. Oženiće je. Imati dete sa njom. A znati to... prokleto boli. Pritisnem rukom stomak, pokušavam da smanjim bol, i ujedam se za usnu pokušavajući da zaustavim plač, ali glupe suze same padaju. Uzimam papir i brišem ih. Zatvorim oči i koncentrišem se na disanje, udah – izdah. Moram da zaustavim ovo. Sažaljevanje same sebe u toaletu nije način na koji bi trebala da provodim vreme. Ustanem, bacim papir u šolju i povučem vodu. Izađem i krenem prema lavabou. Gledam svoje lice u ogledalu. Ne zaboravi zašto radiš ovo Taylor. Mama, tata, Parker i Tess. Oni su razlog zašto biraš smrt a ne borbu za život. Da bi mogla da budeš sa njima, opet. Oni su ispravan izbor. Možda mi je teško sada, možda sam zbunjena zbog mojih osećanja prema Liamu. Ali kada budem sa njima, znaću da je to pravi izbor. Da čujem njihove glasove ponovo. Da omotam ruke oko njih i nikada ih ne pustim. Da im kažem koliko mi je žao zbog onoga što sam uradila. Da budem dostojna da ih volim ponovo. To je ono što je važno. Ne ono što osećam za Liama. Operem ruke i osušim ih. Onda, krenem opet prema Liamu. Carrick i Andi sada sede za našim stolom. Bernie razgovara sa njima a Andi mi se toplo nasmeje kada se približim. 225


KH Team

Kraj koji Želim

Uzvratim joj osmeh. Moram ponovo da počnem da se osećam normalno i da pričam sa ovim divnim ljudina. Onda, moje oči se susretnu sa Liamovim. Sve što sam do sada rekla pukne i pada, i opet se osećam tužno. Uhvatim trag brige u Liamovim očima i osećam se usrano zbog toga. Sredi ovo Taylor. Liam je već uradio tako mnogo za tebe. Bio je tako ljubazan da te dovede ovde i upozna sa Carrickom, za Boga milog. I još uvek imaš priliku da sedneš i razgovaraš sa njim i njegovom divnom suprugom jer sede za tvojim stolom. Nemoj da pokvariš Liamu ovaj dan jer ne možeš da se sabereš i izvučeš glavu iz guzice zbog stvari koje ne možeš da promeniš. Skliznem na moje mesto pored njega. „Hej.“ Nasmešim se. Nagne se i uzme moju ruku u njegovu. „Sve u redu?“ Pita me tiho. „Da.“ Nateram se da razvučem usta u širi osmeh. Ali on i dalje ne deluje ubeđeno. Zato, nagnem se napred i spustim nežan poljubac na njegove usne. „Dobro sam, Hunter. Obećavam.“ Nagnem glavu i gledam ga u oči, pojačavajući moje reči, skrivajući moje gigantske laži. Nasmeje se, i osmeh mu se vidi u očima. Bernie ga nešto pita pa skreće pogled od mene. Nagnem se unapred i počnem da pričam sa Andi, koja sedi preko puta mene. Ali Liam ne pušta moju ruku dok vodimo odvojene razgovore. I ne pušta je ni ostatak dana.

226


KH Team

Kraj koji Želim

Poglavlje 26 Ja sam u zadnjem delu grada autom s Liamom, i Paul nas vozi u radnju za tetoviranje. Proveravam još jednu stavku sa svog spiska. Nije mi još puno ostalo. Nakon tetoviranja, još samo nekoliko ostaju – imati negde pirsing, totalno se nalokati dok ne počnem povraćati i onesvestim se, igrati na kiši, i iskusiti istinski trenutak romantike, kao što to čine u filmovima. Ali pretpostavljam da sam imala dosta romantičnih momenata s Liamom, tako da se bilo koji od njih može računati. Imala sam i puno vrućih momenata s njim, takođe. Pušenje u avionu je definitivno na vrhu moje liste. I seks u luna parku. I analni seks. Okej, pa svaki seks koji sam imala s Liamom je na vrhu moje liste. Nakon glavne nagrade – koja je bila neverovatna jednom kada je trka počela – otišli smo nazad u Hunter Hall i večerali s Bernie i Archie. Onda, kasnije u krevetu, Liam mi je radio sve vrste nevaljalih stvari. Većinu sledećeg dana, ostali smo s njegovim dekom, takođe, a onda me je Liam dovezao nazad u London. Otišli smo pravo nazad u njegov stan. Kunem se, jedva da sam boravila u svom hotelu, nije da se žalim. Liam i ja smo izašli do supermarketa i kupili namirnice, a onda nam je skuvao večeru. Kasnije, ležali smo na sofi, umotani zajedno dok smo gledali film. Zaspala sam usred filma. Probudila sam se kada me je Liam podigao i odneo me u krevet. Bila sam budna kada me je polegao dole na dušeku. Tako da sam ga povukla dole na sebe, i te noći, ja sam radila prljave stvari njemu. Ovog jutra, probudila sam se pre Liama, što je bilo neuobičajeno. Tako da sam izvukla dupe iz kreveta, napravila mu doručak, i donela mu ga u krevet. To mi je zaradilo dva orgazma. Onda, rekao mi je da je rezervisao termin za tetoviranje danas. Kunem se, kada pronađe vreme da radi ove stvari, nikada neću znati. Ali opet sam prilično sigurna da verovatno pošalje e-mail svojoj ličnoj asistentkinji i

227


KH Team

Kraj koji Želim

ona to uradi. Saznala sam da se njegova asistentkinja zove Pam, i da radi za njega osam godina. To sam saznala samo jer sam ga pitala. Osećala sam da trebam poslati ženi buket cveća za termine koje ju je naterao da zakaže za mene. Tako da, uputili smo se u radnju za tetoviranje, i ja zapravo nemam pojma koju tetovažu ću uraditi. Sigurno, stavila sam na svoju listu da želim jednu, ali nisam znala kakvu tetovažu želim. Ali onda pretpostavljam da nije zapravo bitno koju ću uraditi. To je više o iskustvu rađenja tetovaže, ne ono šta je ona. Mislim da ću samo izabrati prvu tetovažu koju vidim. Samo trebam odlučiti na kom delu tela ću je uraditi. Mislim, na dupetu. To je najmlitaviji deo, pa će boleti najmanje. „Pa, da li znaš koju tetovažu ćeš uraditi?“ Liam je upitao pored mene, gotovo kao da mi čita misli. „Nisam sigurna.“ Podigla sam rame u polu-sleganju. „Nije mi zapravo bitno šta će biti.“ „Dobijaš mastilo trajno urezano na tvom telu, i nije ti bitno šta će biti?“ „Jok.“ Gledao je u mene kao da sam skrenula s uma. Pretpostavljam da, njemu, izgledam pomalo ludo. Zbog toga što on ne zna da nije tetovaža sama po sebi bitna već iskustvo rađenja iste. Ne želim da umrem kao tatu-devica. „Možeš da izabereš tetovažu za mene ako želiš.“ Ludi pogled je napustio njegovo lice a zamenilo ga je iznenađenje. „Želiš da ja izaberem nešto za tebe?“ „Ne moraš. Ali volela bih kada bi to uradio.“ Onda, izgledalo bi kao da imam njegovu oznaku na sebi. Nešto što je Liam izabrao da stavi na moju kožu. Da, sviđa mi se ta ideja. „Voleo bih to.“ Nagnuo se i poljubio me.

228


KH Team

Kraj koji Želim

Paul se zaustavio ispred salona za tetoviranje. Izašla sam iz auta. Paul je izašao na svoja vrata, na putu da otvori moja. Smešeći se, odmahnuo je glavom u ogorčenju na mene. „Izvini. Jednostavno zaboravim. Navikla sam da sama izlazim iz auta.“ Liam je izašao iza mene. „Pa, ne bi trebala. Trebala bi provesti čitav život vožena okolo, Boston.“ „Aw, govoriš najlepše stvari.“ Nacerila sam se na njega preko ramena. Liam je zatvorio vrata auta, i hodali smo preko do salona za tetoviranje. Otvorio mi je vrata. Ušla sam unutra. Devojka je stajala iza pulta. Njene ruke su bile prekrivene tetovažama. Imala je pirsing na usni i još jednu u nosu. Njene uši su pune pirsinga. Imala je svetlo-plavu kosu – obrijanu na jednoj strani, a s druge strane je padala odmah ispod uha. Zaista je zgodna. „Hej.“ Nasmešila nam se. Videla sam način na koji su joj se oči proširile na Liama. Ne mogu reći da je krivim. On je obučen u farmerice i sivi džemper s V izrezom. Njegova talasasta kosa je izgledala kao da je upravo ustao iz kreveta, što sam toliko volela. Izgledao je uobičajeno divno. „Imamo rezervaciju za Taylor Shaw, ali nadao sam se da možete uklopiti još jednog.“ „Još jednog?“ Okrenula sam se ka njemu. „Da. Mene.“ „Tebe?“ Moje oči su se raširile u iznenađenju. „Bejbi, uradićeš tetovažu, i dopuštaš mi da izaberem crtež, tako da najmanje što mogu uraditi je da ti uzvratim uslugu.“ „To nije usluga, Hunter. Želim da je ti izabereš.“ „Znam. I znati da mi veruješ čini me jebeno srećnim. Tako da, želim da i ja tebi dam taj osećaj.“ Moje srce je uradilo taj mali thumpity-thump udarac u grudima. „Prilično smo prazni trenutno.“ Devojka je gledala u kompjuter. „Da, mogli bismo vas ubaciti, nema problema.“ Nasmejala se Liamu. „Hvala.“ rekao joj je. 229


KH Team

Kraj koji Želim

„Ako biste oboje seli, uskoro ćemo biti sa vama.“ Pratila sam Liama preko do sedišta, još uvek iznenađena što će on raditi tetovažu. I time da ću ja izabrati ono što će raditi. „Pa, gde ćeš staviti tetovažu?“ upitala sam ga. „Nemam jebenog pojma. Samo sam odlučio pre otprilike pet minuta da ću uraditi jednu.“ Zakikotao se. „Gde ćeš ti uraditi svoju?“ „Guzica.“ „Da li me nazivaš jednom? Ili je to mesto gde ćeš staviti tetovažu?“ To me je nasmejalo. „To je mesto gde je radim, blesane.“ „Onda ću i ja tu staviti moju.” „Istetoviraćeš svoje dupe?” Nisam se mogla prestati smešiti i zuriti u njega. „Da.” Klimnuo je, s osmehom na usnama. Zatim, pogledao je u mene, hvatajući me kako još zurim u njega. „Šta?” „Ništa. Samo sam iznenađena, to je sve.” „Time što ću uraditi tetovažu?” „Da.” „A zašto te to iznenađuje?” „Ne znam. Pretpostavljam da ne bi trebalo. Nije da se plašiš da uradiš bilo šta.” Njegove oči su uhvatile i zadržale se na mojima, pogled na njih postao je ozbiljan. „Boston, postoji puno stvari kojih se plašim.” Ne znam zašto, ali njegove reči i izgled njegovog lica su učinile moja usta suvima. Na trenutak, osetila sam kao da se njegove reči odnose na mene. Da se on plaši mene. „Ko je od vas Taylor?” Ogromni medved od čoveka je hodao ka nama, s osmehom na licu. Imao je dugu kosu vezanu pozadi, gustu bradu, i nije postojao centimetar njegove kože da nije bio istetoviran – osim njegovog lica, to jest. „To bih bila ja.” Rekla sam, podižući se na stopala. „Pa, ja sam Den, i ja ću vas tetovirati danas.” Zatim, rekao je Liamu, „Dobrodošao si da dođeš preko i gledaš dok tetoviram tvoju devojku ako želiš. A onda ću uraditi i tvoju odmah nakon toga.” Upravo sam htela dag a ispravim i reći mu da nisam Liamova devojka kada je Liam ustao i rekao, „Meni odgovara.” 230


KH Team

Kraj koji Želim

„Dakle, šta si mislila da uradiš?” Den me je upitao. „Um…” Još uvek sam pokušavala da se povratim od šoka jer sam nazvana Liamovom devojkom. On mi se nikada nije obratio tako ranije. Uvek me je predstavljao ljudima kao svoju prijateljicu. Ali nije ispravio Dena. Ne znam zašto mi to smeta toliko. Ne da je to velika stvar. Ali, iz istog razloga, činilo se kao da jeste. „On bira moju tetovažu.” Izbacila sam palace prema Liamu. Den se zaustavio kod vrata i otvorio ih, dajući mi pogled. „Ona bira moju.” Liam mu je rekao dok smo ulazili u sobu za tetoviranje. „Ah, pa, to su vaša tela, ali ja uvek kažem, biraj mudro jer je tetovaža trajna – sem ako želite proći kroz bol da je uklonite.” Ja zaista ne moram brinuti o tome, Den. Ali hvala ti na brizi. „Izabraću neku dobru za nju. Svideće joj se sigurno.” Liam mi se nacerio. „Verujem ti.” Rekla sam mu. Njegove oči su srele moje. „I ja verujem tebi, takođe.” „Dobro. Pa, gde tetoviramo?” Den me je upitao. „Moje dupe.” Rekla sam mu. „A da li imaš sliku onoga što će ona uraditi?” upitao je Liama. „Da.” Liam je izvukao mobilni iz džepa i otvorio nešto na ekranu. Zatim, predao je telefon Denu. Den je zurio u ekran a zatim u Liama. „Veruj mi. Svideće joj se.” Liam se blago nasmešio, sretajući moje oči. Iskreno, nisam čak ni zabrinuta zbog onoga što je izabrao za mene. Samo sam srećna jer će nešto što je on izabrao biti na mom telu. „Dobro. Pa, idem samo da nacrtam ovo. Vraćam se za par minuta.” Den je napustio sobu. Ispravila sam se u krevetu za tetoviranje. „Jesi li nervozna?” Liam je upitao, dolazeći preko da stane između mojih nogu. „Ne. Jesi li ti?” „Ne.” „Da li imaš ikakvu ideju šta ćeš izabrati za mene?” 231


KH Team

Kraj koji Želim

„Zapravo imam.” Nasmejala sam se. Imam tako najbolju ideju za ono što će Liam istetovirati. Samo se nadam da će to osetiti. „Hoće li mi se svideti?” Samo sam se široko osmehnula na njega, i briga je zatreperila u njegovim očima. „Ne brini.” Potapšala sam njegovu ruku. „Biće fenomenalna. Obećavam.” Nekoliko minuta kasnije, Den se pojavio s crtežom u ruci. Okrenula sam se, kao da sam želela da to bude iznenađenje. „Da li želiš da je vidiš pre nego što je uradim?” Den me je upitao otpozadi. „Ne, želim iznenađenje.” Rekla sam više Liamu nego Denu. Liam se nasmešio dole na mene. „Ja ću baciti pogled.” Liam je rekao Denu, ostavljajući me i hodajući preko do njega. Obojica su bili tihi za trenutak. Zatim, Liam je rekao, „Savršena je.” To me je nateralo da se još šire osmehnem. „Okej. Pa, Taylor, lezi na stomak na krevetu za mene, i spusti svoje helanke. Onda ćemo početi.” Den mi je rekao. Uradila sam ono što je rekao. Ležeći na stomaku, podvila sam svoje helanke naniže, izlažući svoje dupe. Predvidela sam da bih trebala obući helanke, kako su rastegljive i komforne kada ih trebam povući nazad preko tetovaže. Liam je povukao stolicu, i seo pored moje glave. „Neka prednost na kojoj strani da uradim tetovažu?” Den je upitao. „Levi guz.” Ne znam zašto sam rekla levi. Verovatno zato što sam levoruka. „I ja ću uraditi na levom, takođe.” Liam se nacerio dole na mene. „Možda se budu podudarale.” Den je obrisao oblast na levom guzu. Zatim, osetila sam da mi trlja nešto preko te oblasti. I sledeća stvar koju sam čula je zvuk igle kako se pokreće. Liam je pogledao preko u iglu a onda nazad u mene. „Spremna?” rekao je nežno. „Da, spremna sam.” Osetila sam iglu kada je dodirnula moju kožu, i….. 232


KH Team

Kraj koji Želim

Sveto sranje! To boli! Posegnula sam i zgrabila Liamovu ruku, jako stisnuvši. A govnar se nasmejao. „Ne znam čemu se smeješ,” progunđala sam na njega kroz stisnute zube, „jer ti si sledeći za ubadanje u guzicu ovom kučkom od igle.”

233


KH Team

Kraj koji Želim

Poglavlje 27 „Ne mogu ti čak ni početi govoriti kako je vruće, videti moje ime tetovirano na tvojoj guzici.“ Liamov dubok glas se zatalasao kroz moje telo. Vratili smo se u njegov stan, i ja ležim na stomaku na njegovom krevetu. Nosim majicu, i donja polovina mog tela je razgolićena dok Liam stavlja diaper kremu na moju tetovažu – ili nappy kremu, kako je zovu. Den je rekao da je to najbolja stvar za tetovažu da spreči sušenje kože. „Ne mogu da verujem da si mu rekao da istetovira logo tvoje kompanije na meni.“ Rekla sam u jastuk. Da, baš tako. Imam Hunter Airways logo istetoviran na mojoj zadnjici. Liam je rekao da je mogao biti Hunter Hotel ili Hunter Finance logo, ali mislio je, kako smo se upoznali u avionu, bilo bi poetično. Žalila sam se, ali tajno, volim što je to izabrao. To je kao da je stavio deo sebe na meni – mada me je već označio na toliko mnogo načina...moj um...moje srce. Zalajao je od smeha. „Kaže žena koja je mapu Bostona – s rečju Boston i srce napisano u mapi – istetovirala na mojoj guzici.“ Frknula sam od smeha i podigla se na laktove dok sam se mu se smešila. „Mislila sam da će to biti lep način da me zapamtiš.“ „Ne treba mi tetovaža da bih te zapamtio, dušo.“ Njegove reči su prostrujale kroz mene kao vruća i hladna voda u mojim venama. Zatim, rekao je, „Ali da li si morala da staviš srce u sredini?“ Tresao je glavom u porazu. Pa, srce je bio moj indirektan način da mu kažem kako se osećam. Da ima Bostonsko srce...moje srce. Ali, sada, osećam se loše. Pretpostavljam da nisam razmišljala o tome skroz kako treba. „Žao mi je.“ Pogledala sam ga žalosno. Možda sam pokušavala da mu dam svoje srce, ali zaboravila sam da je on momak. 234


KH Team

Kraj koji Želim

Momci ne vole srca. Buljio je u mene, njegov izraz je bio žestoko jak. „Ne trebaš mi se čak ni izvinjavati.“ Trebam. Zaista trebam. Ugrizla sam svoju usnu. „Hoćeš li je ukloniti?“ Polegla sam glavu na ruci, ali sam još uvek gledala u njega. „Tetovažu?“ upitao je, dok je nastavio nežno gladiti kremu preko moje tetovaže. „Da.“ Namrštio se, kao da je ta misao njemu bila apsurdna. „Ne, jer si je ti stavila tamo, teoretski govoreno.“ Mrštenje se produbilo, forsirajući linije oko njegovih očiju. Zatim, videla sam da su se njegove oči trznule na misao. „Da li bi ti uklonila svoju?“ Snažno sam odmahnula glavom. Nikad. Čak iako ću biti tu još dugo vremena, ipak je ne bih uklonila. Jer je to on. On se nasmešio, i zagrejao me iznutra. Polegla sam glavu nazad, četkajući kosu iza uveta. Liam se prigušeno nasmejao i rekao, „Ne mogu verovati da si stavila pirsinge na ušima takođe. Nezasita za kaznu.“ Pitala sam Dena ako bi mogao staviti pirseve na moje uši nakon što je Liamova tetovaža bila gotova. Imao je vremena, tako da ih je uradio. Znam da to što sam stavila pirsinge na ušima nije ludost ili smelost, kao što bi pirsing na bradavici bio. Ali nikada nisam imala probušene uši kada sam bila mlađa. Moj tata je bio strog po tom pitanju i rekao da ih mogu uraditi kada napunim šesnaest. Samo što se tumor mozga desio, i jednostavno nikada nisam stigla da ih probušim. Ispravila sam to sada. „To je jednostavno imalo smisla.“ Slegla sam ramenima. „Bila sam tamo. Oni rade pirsinge.“ „Da li su ti uši bolne?“ „Pomalo. Nije loše kao što sam očekivala. Moje dupe, s druge strane…” 235


KH Team

Kraj koji Želim

„Čuo sam te. Nazovi me pičkicom, ali ta tetovaža jebeno boli. Još uvek.” Liam je rekao s gunđanjem. Pogledala sam nazad u njega ponovo. „Nisam znala da je reč pičkica u tvom vokabularu, Hunter.” „Samo tvoja pičkica.” Nacerio mi se a onda odbacio kremu pored mene na krevetu. „Moj red.” Pomerio se iza mene i legao na prednju stranu tela na krevetu. Već je bio go. Skinuo je svu odeću sa sebe još od trenutka kada smo se vratili. Još jedna stvar na koju se ne žalim. Goli Liam je fenomenalan prizor. Podižići kremu, podigla sam se na kolena i prekoračila njegove stvari. Ima najlepšu guzu. Zategnutu i čvrstu. Tera me da je ujedem. Ali neću. Uklonila sam poklopac, istisnula malo kreme na prstima, i vratila poklopac nazad. Ostavila sam tubu na krevetu pored Liama, i pažljivo počela da je nanosim na njegovu tetovažu. Ispustio je zvuk olakšanja. „Bolje?” pitala sam. „Mnogo.” „Još uvek ne mogu verovati da si uradio tetovažu.” Zakikotala sam se. „Stvari koje radim za tebe.” rekao je, reči su bile prigušene jastukom. Je li uradio ovo za mene? Mislim, nikada mu to nisam tražila. Ali ne mislim da je mislio na taj način. Ali kako je mislio? Zaista nisam znala kako da pitam. Pa, nisam. Samo sam počela da pevušim pesmu, a onda sam meko otpevala reči pesme koja mi je bila u glavi otkad sam je čula u autu na putu nazad ka njegovom stanu nakon tetoviranja – Justin Bieberova “Sorry”. Kada razmislim o čemu je ta pesma, shvatim da možda tu razlog jer je zaglavljena u mojoj glavi. Jer mi jeste žao. Žao zbog svakog puta kada sam ga slagala. I kako i dalje nastavljam to da radim. „Dušo, trljaš kremu na mom dupetu i pevaš Biberovu “Sorry”. Zaista nisam siguran kako da se osećam oko toga.” 236


KH Team

Kraj koji Želim

I eto ga, tera me da se opet smejem. Pustila sam da mi osmeh iščezne, a onda sam nežno rekla, „Možda mi je žao.” Pogledao je nazad u mene. Videla sam zbunjenost i nagoveštaj zabrinutosti u njegovim očima. „A zbog čega ti je žao?” Svega. „Zbog tetovaže. Zbog srca. Trebala sam da razmislim o tome.” Njegove obrve su se sastavile. „Rekao sam ti, nikada mi neće biti žao. I, da, srce je malo ženskasto ali nije kao da će ga mnogo ljudi videti.” Samo druga žena nakon što ja odem. Žuč mi se podigla. Progutala sam je nazad. „Jedini ljudi zbog kojih trebam biti zabrinut da će videti su Cam i Eddie jer će ta kopilad večerati na ovome godinama. Bio bih novi Backstreet Boys. I nema šanse da će te seronje videti moju guzicu uskoro, tako da bez brige, dušo.” Ohrabrujuće mi se nasmešio. Pokušala sam da mu uzvratim. Završila sam s nanošenjem kreme, a onda sam pljusnula njegov netetoviran guz. „Završeno.” Sklonila sam se s njega i legla na krevet pored njega s rukama ispod glave, i lica okrenutom ka njemu. Liam je pomerio svoje lice na jastuku, tako da je gledao u mene. „Šta želiš raditi ostatak dana?” upitao je. „Ali, pre nego što odgovoriš, imam uslov. Radiću šta god ti želiš, sve dok to ne zahteva sedenje na dupetu.” Mali osmeh mi je pobegao. „Srećna sam upravo ovde.” Njegov pogled je omekšao. „Da, i ja, takođe.” Gledali smo jedno u drugo, bez da su reči prolazile između nas, i trenutak je savršen. A onda sam ga ja morala upropastiti rekavši, „Hunter…mogu li pitati o…Kate?” Njegovo lice se odmah zatvorilo, isključujući me. Zašto sam morala da pitam to? 237


KH Team

Kraj koji Želim

Jer me je to svrbelo otkad sam videla njenu sliku i njegovu reakciju na to. I činjenica da je ona bila njegova verenica. On je imao verenicu. Mislim to je velika stvar. Pa, meni jeste svakako, i želela sam da znam šta se desilo između njih. Jer, šta god da je bilo, nije bilo dobro. Okrenuo je svoje lice u jastuk. Mogla sam ga čuti kako diše duboko. „Nisam pokušavala da te uznemirim.” rekla sam nežno. „Samo sam…” „Radoznala.” Okrenuo je svoje lice nazad ka meni. Njegov izraz lica je bio tvrd. „Da.” Izdahnula sam. I on je, takođe. Ali dah koji je ispustio je mnogo izraženiji nego moj. „One noći kada si se razbolela u dekinoj kući, nakon što si videla sliku, ušao sam u kupatilo da se izvinim zbog mog ponašanja. Samo što nisam dobio priliku.” Njegove oči su se fokusirale na mene. „Žao mi je. Nisam trebao reagovati na taj način.” „Sigurna sam da imaš svoje razloge.” Podigao je rame. „Čak i dalje, ponašao sam se kao kurac, a ti od svih ljudi nisi zaslužila da budeš tretirana na taj način.” Ali jesam, Hunter. Zaslužujem mnogo više od tvog ponašanja kao kurac. Zaslužujem tvoj bes i prezir. Zatvorio je svoje oči. Mislim da je to kraj razgovora. Nije želeo da priča o Kate, i to je u redu. Nisam baš neko ko planira unapred kada se radi o meni. Nisam mu zapravo rekla o smrti moje porodice. I kako je to bila moja krivica. Pritisnula sam ruku na njegov obraz dajući mu do znanja da je u redu to što ne želi da priča. Njegova narasla brada pod mojim dlanom je gruba i golica. „Upoznao sam Kate na prvoj godini fakulteta.” Otvorio je svoje oči, i sklonio moju ruku. „Imali smo nekoliko istih časova. Morali smo da razgovaramo. Bila je pametna i lepa i popularna.” Liamov Nože, upoznaj Taylorino Srce. 238


KH Team

Kraj koji Želim

Pokušala sam da držim svoj izraz lica istim. Nije lako kada je oštrica bila uvrnuta u mojim grudima. On ipak ne izgleda kao da to primećuje, i samo nastavlja da govori, „Da, bio sam Hunter, ali sve do škole – kasnije sam napustio staru školu i krenuo na Eton gde je deda i želeo da idem – nisam bio Hunter kakav je bio moj deda – ili čak moj otac, u tom slučaju. Umesto toga, bio sam kopile Charlesa Huntera, čoveka koji me nije želeo. A moja majka je bila drogirana striptizeta, koja je izbodena na smrt od svog dečka. Reći da je ta škola bila žilava bi bilo nežno. Sigurno, imao sam Cama i Ediea…čak i Jeremya.” Uzdahnuo je. „Ali to nije menjalo ono što sam bio. Činilo se da Kate nije marila za bilo šta od toga. Jednostavno sam joj se sviđao. I bio sam zaslepljen njome. Nikada zapravo nisam bio zaljubljen u Kate. Ne kao što bih trebao biti. Trebalo mi je dugo vremena da shvatim to.” Njegove oči su se povezale s mojima za neko vreme. Zatim, pogledao je u stranu. „S Kate, u početku, žudeo sam. Imao sam devetnaest, a ona je bila zgodna. A onda, kako je vreme prolazilo…pretpostavljam da sam voleo ideju o Kate više nego nju.” Ali pitao si je da se uda za tebe. Ugrizla sam jezik da sprečim sebe od govorenja. Bukvalno sam ga ujela, i osetila sam oštar metalni ukus krvi u ustima. „Maturirali smo i uselili se zajedno. To je bilo ono što je ona želela, i činilo se da je to logična stvar za uraditi. Tako da, išao sam s tim da je činim srećnom. Bio sam u procesu preuzimanja Hunter Airways-a i to je oduzimalo sve moje vreme. Bila mi je potrebna jednostavnost u to vreme.” Uzdahnuo je. „Ali nije bilo jednostavno. Uvek se žalila da nikada nisam tu, da nemam vremena za nju, da mi je posao bio bitniji. U izvesnoj meri, to je bila istina. Više sam brinuo o svom poslu i da bude uspešan. Nisam hteo da budem kao moj otac, jebena pijavica. Želeo sam da dokažem da mogu napraviti nešto sam.” „I jesi.” Rekla sam nežno. „Da.” Promrmljao je. „Ali tada, to je bilo sve o čemu sam mario. I još uvek marim, u određenoj meri.” „Nema ničega pogrešnog u strasti za tvojim poslom.” „Pretpostavljam da nema.” Izduvao je vazduh. „Kate to ipak nije videla na taj način. Još od početka naše veze, uvek je govorila da sam distanciran, da je 239


KH Team

Kraj koji Želim

nikada ne puštam blizu. Bila je u pravu u vezi toga, takođe. Imam poteškoća s puštanjem ljudi unutra.” Pustio si mene unutra. Radiš to upravo sada. Nisam izgovorila te reči jer čineći ga svesnog toga neće pomoći. Neće pomoći meni. „Pa, jedne večeri, nakon što sam se kasno vratio s poslovnog putovanja, otišao sam kući. Ušao sam na vrata, a njeni koferi su bili spakovani i čekali su.” „Je li ovo bio tvoj dom s Kate?” Moje oči su gledale okolo po spavaćoj sobi. „Ne.” Nežno je odmahnuo glavom. „Nisam mogao priuštiti ovakvo mesto tada. Imali smo mali stan u zapadnom Londonu.” „Oh.” Drago mi je zbog toga. Pretpostavljam da bih se osećala malo čudno, provodeći vreme ovde…spavajući u krevetu…koji je bio njegov dom s Kate. „Je li otišla?” upitala sam. Pretpostavljam da se vratila ako ju je pitao da se uda za njega. „Ne. Nisam to uvideo, ali to je bio njen način da dobije ono što želi od mene.” „Koji je bio?” „Venčanje. Kate je znala da imam problema s napuštanjem. Znala je da nisam želeo da ode. I ona je isto znala da sam uvek bio jasan oko toga. Opet, uvek je bila vaspitana, nagoveštavajući to. A ja sam uvek izbegavao tu temu. Tako da, zapretila je da će me ostaviti da bi dobila ono što je želela. Ali ja to jednostavno nisam mogao uvideti tada.” „Ali pitao si je da se uda za tebe kada nisi to želeo. Mora da si je voleo, Liam, da bi tako žrtvovao svoje sopstvene želje.” Odmahnuo je glavom. „Mislio sam da je gubim. A, tada…nisam želeo da izgubim Kate. Stvari s njom…su bile lake. Ležerne. Sigurne. Pretpostavljam da je to bio problem sve vreme. Ali, tada, bila mi je potrebna stabilnost koju mi je ona nudila. Pa sam se spustio na koleno i pitao je da se uda za mene da je nateram da ostane.” Njegov pogled se spustio dok je ispustao meki dah. „Valjda…nisam želeo da budem sam. Nisam želeo da se vratim kući svake večeri nakon posla u prazan stan.” Mogla sam to razumeti. 240


KH Team

Kraj koji Želim

„I ona je ostala?” Ispustio je osmeh bez humora. „Da. I, idiot kakav sam bio, nisam mogao uvideti da sam bio izmanipulisam. Da je Kate zaista želela da me ostavi, ako sam je činio nesrećnom, onda bi otišla, bez obzira šta bih ja rekao. Ali ona je ostala. Zašto? Nikada neću znati. Sigurno, imao sam novac, ali ne više nego što je njena porodica imala tada, i većina mog je bila investirana u posao. Nisam imao novac koji imam sada.” Kako može misliti tako? Da bi ga neko hteo samo zbog njegovog novca. Kako je mogao ne videti njegovu vrednost? „Ali nakon što sam je pitao da se uda za mene, bila je najsrećnija što sam je video za duže vreme. Da, valjda je to učinilo da se osećam dobro, kao da sam uradio nešto dobro bar jednom. I stvari su bile dobre neko vreme. Kate je planirala venčanje, a ja sam teško radio da uvećam posao.” Protrljao je lice rukama. „Duboko dole, znao sam da oženiti nekog koga nisam voleo nije najbolja ideja, ali nisam bio spreman da izgubim još jednu osobu u svom životu. Možda nisam bio zaljubljen u nju, ali Kate je bila moj prijatelj. Valjda je, u to vreme, ona bila moj najbolji prijatelj – ili sam ja tako mislio.” „Šta se desilo?” Proširio je osmeh. Nije bio šaljiv. Bio je izmučen. „Umrla je.” Onda sam se setila one noći u pabu a Cam je govorio nešto o sahrani. Kateina sahrana. Sranje, kako se nisam toga setila? Oh bože. Njegova verenica. I njegova majka. Obe su bile mrtve. I ja umirem. On me možda ne voli kao što je njih. Ali on mari za mene. Šta sam to učinila? Šta ja to radim? Ne mogu da ga povredim. „Liam…tako mi je žao.” Posegnula sam i omotala svoju ruku oko njegovog ručnog zgloba. Za šta mi je žao? Za sopstvenu izdaju? Ili njihove smrti? Za oboje, mislim. 241


KH Team

Kraj koji Želim

Gledao je u moj dlan na njegovoj ruci. Zatim, njegove oči su se oštro pomerile nazad na mojima. „Neka ti ne bude. Meni nije. Znam da to zvuči grubo, i jeste mi žao jer je Kate umrla, zbog nje i njene porodice. Ali Kate koju sam mislio da znam nije osoba koja je ona bila. Kate koja mi je rekla da me voli. Kate koja je želela da se uda za mene. Da, nisam pokopao tu Kate. Pokopao sam Kate, lažova. Kate, varalicu.” Njegove oči su se sklonile sa mojih. „Imala je aferu s Jeremyem.” Njegove oči su se vratile nazad na moje. “I ne samo kao jednokratno zezanje. Spavali su zajedno prilično dugo od kada smo ona i ja bili zajedno.” „Isuse Hriste.” Vazduh je izleteo iz mene. „Šest godina, ja sam bio s njom. Šest godina, ona je spavala s njim i lagala me.” „Ne razumem.” Ispustio je smeh bez naznake humora. „Nisam ni ja duže vreme. Ali valjda je želela i tortu i da je pojede, takođe.” „Ne, Liam.” Zurila sam u njegove oči. „Mislim, ne razumem kako neko može imati tebe i želeti nešto drugo. To meni nema smisla.” Nešto je zatreperilo u njegovim očima, i nateralo moje srce da udara brže. Ali to je prošlo brzo kao što se i pojavilo, a on više nije gledao u mene. „Jasno, nisam bio dovoljan Kate. Možda je želela Jeremya od početka. Možda sam ja bio način da se približi njemu. Ne znam. Ono što znam je, da Jeremy nije bio voljan dati joj stvari koje je mogla izvući od mene – brak…i decu takođe, pretpostavljam. Uvek je bila dobra u manipulisanju mnome u davanju njoj ono što želi. Očigledno, ona je bila zaljubljena u nas obojicu – ili je tako tvrdila.” „Kako si saznao?” „Ako misliš da su mi Kate ili Jeremy rekli, nisi u pravu. Da je ona još uvek živa, verovatno bih bio glupi kurac koji ne zna ništa – oženjen njom, dajući joj polovinu svega za šta sam naporno radio. A ona bi još uvek jebala njega. Ne, saznao sam nakon njene smrti. Noć pre njene sahrane.” „Isuse, Liam.” Nisam mogla smisliti ništa drugo da kažem. „To je bilo šest meseci pre nego što je trebalo da se venčamo. Ona je otišla u Švajcarsku na skijanje s prijateljicama. Ja sam bio u Americi u to vreme – Boston, od svih mesta.” Pogledao me je. „Sedeo sam gore u kancelariji koju smo imali za 242


KH Team

Kraj koji Želim

aviokompaniju. Dobio sam poziv u ranim jutarnjim satima. Bila je iskusni skijaš, ali je imala teško skretanje. Pala je s klanca. Slomila je vrat. Rekli su da je odmah umrla. „Odleteo sam pravo tamo. Spakovao sam njene stvari u njenoj hotelskoj sobi, ali nisam ih proverio. Samo sam spakovao, a onda otišao. Sredio sam sve ostalo. Doneo sam njeno telo nazad kući, da bi je njeni roditelji mogli pokopati. „Noć pre njene sahrane, proveravao sam njene stvari. Valjda…mi je nedostajala. Njen telefon je bio u njenoj torbi. Ostavila ga je u svojoj sobi. Baterija je bila mrtva, pa sam priključio punjač. Bilo je gomile poruka. Neke su bile od prijatelja nakon što je umrla, koji su samo govorili koliko im ona nedostaje. Vratio sam nazad da vidim da li ima nečega pre njene smrti. Bile su tu dve poruke poslate pre nego što je umrla dok ona mora da je bila napolju na skijanju. Jedna je bila od mene, koja je govorila da ću je pozvati kada se probudim. Druga je bila od Jeremyja. To mi nije bilo čudno, što se oni dopisuju, kako su bili prijatelji, baš kao što je bila s Camom i Eddiejem, takođe. Ali ova poruka je bila drugačija. Govorila je njoj da ga pozove kada se vrati. Njegov kurac je bio tvrd jer je mislio na nju. Nedostajalo mu je da je jebe. Otvorio sam poruku a onda počeo da čitam unazad kroz njihov niz poruka. Tamo je bilo…mnogo izrečenih stvari, i bile su slike.” Zatvorila sam oči, osećajući njegovu bol kao da je moja. „Postao sam opsednut da otkrijem koliko dugo se to dešavalo. Znao sam, ako pitam Jeremy-ja, samo će jebeno slagati. Tucao je moju verenicu i lagao mi o tome, tako da nije trebalo da verujem u sranja koja bi možda rekao. Tako da, ušao sam na njen e-mail. Tamo je bilo još više toga. Imala je tajni folder, ali pronašao sam ga. I tamo je bilo sve. E-mailovi između njih, sastanci proteklih godina, pročitao sam svaki e-mail. Počeli su da spavaju zajedno nedugo nakon što smo ona i ja počeli izlaziti. Iz e-mailova, on joj ne bi dao ono što bih ja. Nekoliko puta, oni bi sve otkazali. Ali onda, počeli bi ponovo. Do vremena kada sam završio s čitanjem e-mailova, bilo je jutro, i morao sam da idem na njenu sahranu. Pa sam se istuširao i obukao. Popeo sam u pogrebni auto, seo do njenih roditelja, i odvezao se u crkvu. I stajao sam tamo na sahrani, zureći u njen sanduk, i kada je došlo vreme, ustao sam i pročitao moj govor. Sve vreme, znao sam šta mi je uradila. Kako je lagala i varala me sve te godine. A on je bio tamo. Sedeći na klupi, ponašajući se kao da pruža podršku i tuguje za prijateljem. Nisam ga mogao 243


KH Team

Kraj koji Želim

pogledati. Da jesam, izgubio bih se, a nisam to želeo uraditi njenim roditeljima. Oni su uvek bili dobri prema meni. A kada je njena sahrana bila gotova, morao sam da odem u kuću njenih roditelja zbog bdenja. I bio sam tako jebeno spreman da se to završi. Ali otišao sam jer, da nisam, znao sam da bi to pokrenulo pitanja. Tako da, pio sam i razgovarao s ljudima i izbegavao Jeremy-ja. Zatim je glupan jednostavno morao da dođe i razgovara sa mnom.” Glasno se nasmejao. “Stao je ispred mene i rekao mi da je tu za mene, bez obzira na sve. Koliko mu je žao jer sam izgubio Kate. Kako i njemu nedostaje, takođe.” Liam je izduvao vazduh. “Jebeno sam se izgubio. Udario sam ga. Pao je dole od jednog udarca. Da nije, premlatio bih ga do smrti. Zatim, izašao sam iz kuće njenih roditelja, i nisam se osvrnuo.” “Šta se desilo nakon toga?” Liam je izduvao vazduh kroz nos. “Zvao me je. Kreten bi se usudio da se suoči sa mnom, pa me je zvao. Znao je. Video je na svom telefonu da je poslednja poruka koju je poslao Kate napokon bila dostavljena. Možda se samo nadao da je njen telefon umro zajedno s njom. Ali bio je dovoljno pametan da shvati da sam ja video njegovu poruku. Čak je pokušao da me slaže tada. Rekao je da nije trajalo dugo. Da su spavali zajedno neposredno pre nego što je ona otišla za Švajcarsku. Rekao sam mu da znam sve. Da sam video poruke i slike koje su datirale nekoliko meseci unazad koje su bile na njenom telefonu. Ona čak nije osećala potrebu da ih izbriše iz straha da ću ih ja videti. Ona je znala da sam bio jebeno poverljiv i lakoveran. Rekao sam mu da sam saznao da je to trajalo sve vreme koje smo ona i ja bili zajedno. Rekao sam mu da je ona zadržala e-mailove koje su razmenili sve to vreme. Valjda je bila jebeno sentimentalna u tom pogledu. Šteta što ona nije osećala isto za mene. On je zaplakao. On je zapravo zaplakao. Preklinjao me je da mu oprostim. Rekao je da mu je žao. Ja sam njemu rekao da je i on mrtav za mene kao što je ona. Zatim sam spustio slušalicu, i nisam otada progovorio s njim. Pa, ne do prošle nedelje kada sam ga video kod Cama.” Liamova reakcija ima mnogo više smisla za mene sada. Kako je bio tako teritorijalan i posesivan nada mnom dok je Jeremy bio tamo. „Oboje su bili budale. I nisam mislila da govorim loše o mrtvima, ali Kate je bila kučka, i nikada nije zaslužila ni sekundu tvog vremena. Bio si previše dobar za nju, Liam.” 244


KH Team

Kraj koji Želim

Baš kao što te ni ja ne zaslužujem. Ti si previše dobar za mene, Liam Hunter. Kunem se, ako je Kate u raju, kada odem tamo, šutiraću je u dupe sve do pakla. Spustila sam opet svoj dlan na njegov obraz. Uzeo je moju ruku i pritisnuo poljubac na moj dlan. Zatim, nešto mi je palo na pamet, terajući me da se namrštim. „Ali Cam i Eddie se još uvek druže s Jeremy-em?” Liam je spustio moju ruku, držeći je na svojim grudima. Mogla sam osetiti njegovo srce kako kuca jako i zdravo. „Oni ne znaju istinu. Nisam im rekao. Jedina osoba koja zna je moj deda.” „Zašto im nisi rekao?” Moje mržtenje se izvrnulo u zbunjenost. „Jer…valjda je deo mene bio zbunjen da se to dešavalo pred mojim nosem tako dugo, a ja nisam znao.” „Da li misliš da oni znaju? „Ne.” Žestoko je odmahnuo glavom. „Jeremy je uvek bio sebični kurac, tako da njegovo ponašanje nije potpuno iznenađujuće. Ali ne i Cam i Eddie. Da su znali, oni bi mi rekli.” „Drago mi je. Ali i dalje treba da im kažeš.” „Da, valjda.” „Drago mi je što si imao svog dedu da razgovaraš o tome.” Dao mi je polu-osmeh ali nije rekao ništa. Pustio je moje ruke i pomilovao moje lice svojim prstima, gurajući mi kosu iza uveta. „Drago mi je što si ti ovde.” rekao je nežno. Izravnala sam svoj dlan s njegovim grudima, pomerajući prste kroz meke dlake koje su bile tamo. „I meni je drago što sam ovde, takođe.” Ali ne zaslužujem to. Lagala sam ga. Kao što je Kate. Možda ne na isti način ili iz istih razloga, al ii ja ga obmanjujem. A obmana u bilo kakvom obliku je prosto ista na kraju dana. Laži. One uzrokuju istu užasnu štetu. Liam ne zaslužuje da mu se više laže. I ne zaslužuje da bude povređen – daleko od toga. On zaslužuje sve dobro što život ima da ponudi. Ali kako da mu kažem da umirem? Da želim da umrem. 245


KH Team

Kraj koji Želim

Ne mogu. Jer se plašim. Zaista sam sebična kao što sam uvek i verovala da ću biti. Da sam bolja osoba, rekla bih mu. Ali ja nisam bolja osoba. Ja sam Taylor Shaw, kukavica. Sebična kučka. Razarač života. Ali ne moram više biti ta osoba. Mogu ga napustiti i očistiti svoju savest, znajući da, dok sam još disala, nisam podbacila u zadnjoj stvari koju sam uradila na zemlji. Mogu mu reći istinu. Biti dostojna vremena i pažnje koju mi je dao. Ali onda se plašim da će pokušati da me odgovori od moje odluke. Može me odgovoriti samo ako ja budem želela da budem odgovorena. A ja ne želim. Mogu ja ovo. Mogu mu reći. Reči su tu. Baš na vrhu mog jezika. Bilo bi tako lako reći mu…pa, ne lako, ali ispravno. I oslobađajuće, ne morati mu više lagati. Mogu mu reći istinu, sve mu reći. O mojoj porodici. Šta sam im uradila. Kako su njihove smrti na mojim rukama. Reći mu da se tumor vratio. Ali to je u redu. Jer ja želim da umrem, želim da budem s njima. Da me ovaj tumor oslobađa, da bih mogla da budem s njima. Ali onda se on pomerio bliže meni, pritiskajući svoje telo na mene, i poljubio me. Pustila sam ga. A onda sam iskoristila to kao izgovor da istina ostane zaključana u mojoj glavi. I kada je dahnuo na mojim usnama, „Želim te.” rekla sam mu da me uzme. Nisam ništa rekla kada mi je podigao nogu, stavljajući je preko svog kuka. Nagnuvši me malo unazad, pritisnuo je svoju nogu ispod moje na krevetu, stavljajući moju drugu nogu između njegovih. Držeći nas oboje na svojim stranama, naša tela su se pritisnula jedno uz drugo, oči zaključale jedne s drugima, polako je skliznuo u mene. „Već si tako vlažna.” prošaputao je. Isključila sam glas u glavi koji mi je vikao da zaustavim ovo. Pozivajući me da mu kažem istinu. 246


KH Team

Kraj koji Želim

„Jer te želim.” I želim ga. To je problem. Želim ga jako. Dovoljno da budem sebična da sakrijem istinu od njega. Jer, duboko unutra, znam da, ako kažem Liamu istinu, pustiću ga da promeni moje mišljenje. Slab deo mene…moje srce...ga želi tako jako. Taj deo želi da ostane s njim, kao sad, zauvek. I ako mu dam taj prozor mogućnosti, uzeće ga, i ne bih ga mogla zaustaviti. Ali ne mogu to da uradim. Ne mogu da ostanem. Moram otići. Dugujem svojoj porodici toliko. Potreban mi je njihov oproštaj. Moram da čujem da mi opraštaju. Tako da, nastaviću lagati Liama, što znači da mogu biti s njim tokom vremena koje mi je ostalo. Sebična Kučka Taylor. Možda kada odem u raj i išutiram Kateinu guzicu do pakla, poneću i svoje sebično, lažljivo dupe tamo, takođe.

247


KH Team

Kraj koji Želim

Poglavlje 28 Sveti Bože. Liam stoji na vratima moje hotelske sobe, noseći jedno od njegovih trodelnih odela. Ono je plavo, košulja je bela, a kravata crvena. Kao boje na logou njegove kompanije. Njegova kosa je zaglađena unazad i s razdeljkom na stranu. Izgleda opasno i seksi i predivno i još milion drugih prideva koji opisuju koliko neverovatno jedna osoba može izgledati. Liamovo nošenje odela nije nešto novo za mene. Ali način na koji mu je nameštena kosa, blagi osmeh u njegovim očima, boje njegove odeće...upravo boje koje su žigosane na mojoj koži u obliku njegovog imena...on samo izgleda nekako drugačije. Podigla sam oči ka nebu. Bože, uradio si zaista dobar posao kada si stvorio Liama Huntera. Zaista, zaista dobar. Dovela sam svoje oči na njega i nasmejala se. „Pa, pogledaj se, sav zgodan i vruć.“ Uhvatio me je oko struka, povlačeći me ka sebi. „Ti izgledaš prelepo i vruće i seksi. Želim da podignem ovu haljinu i spustim se na kolena, tako da mogu spustiti usta na tvoju pičku i okusim te upravo sada.“ prošaputao je preko mojih usana pre nego što je pritisnuo svoje usne na moje. Vau. Naježila sam se dok se njegov jezik uvijao oko mog. Imao je ukus mente i vrelog seksa i Liama. Njegovi prsti su klizili naniže ka zadnjem delu moje haljine, stisnuvši moju zadnjicu preko nje. Netetovirani guz. Nosim poslednju lepu haljinu koju imam a koju sam ponela sa sobom. Bela je i s remenom, uska oko grudi i lepršava na kukovima, i lepa je. Liam mi je rekao da obučem nešto lepo. Pa, lepo i nosim. Njegove usne uspore, a oči se fokusiraju na mojima. Sigurna sam da su moje ispunjene požudom upravo sada. Mnoštvo požude. „Ali probanje moje Boston će morati da sačeka, kako moramo da idemo.“

248


KH Team

Kraj koji Želim

„Oh, u redu.“ Ne mogu reći da nisam malo razočarana, ali isto tako znam da će se Liamovo spuštanje dole za mene, bez sumnje, završiti seksom. I ne želim da sve zabrljam. Izgledam lepo. „Jesi li uzela sve što ti treba?“ upitao je, oslobađajući me. Potapšala sam torbicu – u kojoj su karmin, mobilni, nobac, i ključ-kartica – ispod ruke, nekako uspevši da ostanem pribrana nakon njegovog vrelog poljupca. „Spremna. Pa, gde idemo?“ upitala sam, uzimajući njegovu ponuđenu ruku, puštajući da se vrata zatvore iza mene. Dao mi je tajnovit osmeh. „Videćeš.“ Liam i njegove tajne. Taylor i njene tajne. Osim što me Liamove tajne uvek nasmeju. Moje...i ne baš. Iznenađena sam što vidim da nas Paul ne čeka, ali umesto toga, Liamov Bugatti je parkiran ispred hotela. Vratar je dodirnuo svoju kapu dok smo prolazili. Nasmešila sam mu se. Stigli smo do auta, i Liam mi je otvorio vrata. Uspela sam da uđem bez da pokažem svoje gaćice, a on je zatvorio vrata skupocenim zvukom. Stavila sam pojas i gledala ga dok je odlazio do vozačkog mesta, voleći način na koji hoda s takvim samopouzdanjem i autoritetom. Liam je ušao i upalio motor. Stavio je pojas a onda se provukao u noćni saobraćaj. Liam nije pričao. Njegovi prsti su dobovali po volanu uz pesmu koja je svirala na stereo-uređaju – Jason Aldean i Kelly Clarkson 'Don't You Wanna Stay'. Ali to nije srećno tapkanje, ne da je to previše srećna pesma, ali...to na njemu jednostavno izgleda kao da je gotovo na ivici na kojoj nije bio ranije. I to je čudno. Nekako sam želela da ga pitam šta se dešava, ali u isto vreme, i ne znam baš. Tako da sam, umesto toga, rekla, „Volim ovu pesmu.“ Dao mi je osmeh koji ne doseže do njegovih očiju, a onda je samo pojačao muziku. Dobro. Njegov nedostatak odgovora i radnje stavio je moje dobro raspoloženje u nelagodnost, pa sam samo zurila kroz prozor, tražeći znak gde bi mogli da idemo, dok sam pevušila s Jasonom i Kelly. 249


KH Team

Kraj koji Želim

Iznenadila sam se kada sam videla da smo blizu mesta gde on živi. Još više sam se iznenadila kada se uvukao u podzemnu garažu u njegovoj zgradi. „Da li si zaboravio nešto u stanu?“ pitala sam ga. S lakoćom, izveo je obrnuto parkiranje svog auta na njegovo parking mesto, isključio motor, i podigao ručnu kočnicu. Njegove oči su srele moje. „Ne. Ovde provodimo naše veče.“ „Oh. U redu.“ Nisam razočarana što smo u Liamovom stanu. Volim da budem kod njega. Samo sam mislila da izlazimo negde, kako mi je rekao da se doteram a on nosi elegantno odelo. Liam je izašao iz auta. Ja sam izašla sa svoje strane, i srela se s njim na prednjoj strani auta. Uzeo je moju ruku u svojoj i odveo me do lifta. Pozvao je lift, i vrata su se otvorila. Ušao je unutra, i ukucao šifru do njegovog stana. Vrata su se zatvorila, i vozili smo se gore u tišini. Kada smo stigli do njegovog stana, utipkao je kod i otvorio vrata, puštajući nas unutra. Osvetljenje je bilo slabo. Zatvorio je vrata za nama. Zatim, ponovo je uzeo moju ruku i vodio me kroz stan, prošavši kroz kunjinju. Zaustavio se pored vrata koja su vodila na terasu na krovu. Nasmešio mi se a onda ih gurnuo. „Tvoj trenutak iz romantičnog filma, Boston.“ Dala sam mu znatiželjan pogled a onda zakoračila kroz vrata. Vazduh je iznenađujuće topliji ovde gore nego što je bio dole. Za sve vreme provedeno u Liamovom stanu, nikada pre nisam bila ovde gore. Divno je. Tu je oblast za sedenje levo od mene. S moje desne strane je sto s dve stolice, postavljeni tanjiri i srebrni escajg, a šampanjac je u kofi koja stoji pored stola. Čarobna svetla vise posvuda – bukvalno svuda gde mogu stati. Upletene su duž ograde koja okružuje celu oblast. Prebačene su preko malih žbunova i stabala koji su u saksijama. Vise sa rešetaka. One su posvuda, i izgleda tako lepo. 250


KH Team

Kraj koji Želim

Muzika nežno svira u pozadini. London izmiče u sumrak. Nebo je meke prašnjavo roze boje. A ja sam u raju. Hodam dalje, gledajući okolo u strahopoštovanju. „Ovo je neverovatno.” Okrenula sam se ka njemu. „Ne mogu verovati da si uradio ovo za mene.” Pa, mogu. Jer je već uradio toliko toga. Njegove ruke su u džepovima pantalona, glava mu je neznatno nagnuta u stranu, njegove oči me posmatraju. „Nema mnogo toga što ne bih uradio za tebe, Boston.” Osmeh je dodirnuo moje usne. „Kao što je tetoviranje guzice?” Srceparajući osmeh je skliznuo na njegove usne, a ja imam ovaj osećaj punoće u grudima. „To bi bilo na vrhu liste.” rekao je. Liam je krenuo ka meni. Srce je zaigralo u mojim grudima. Moje oči su ga pratile dok posegnuo za mnom. „Pleši sa mnom.” rekao je. „Plešeš, takođe?” „Radim dosta stvari, Boston. Samo mi trebaš dopustiti da ti ih pokažem.” Volela bih da imam vremena da ti dopustim da mi sve pokažeš. Liam je posegao za mojom rukom, podižući je svojom, a njegova druga ruka se našla oko mog struka. Počeo me je pokretati sa sobom u istom ritmu s muzikom. Pesma koja je svirala u pozadini je Daniel Bedingfield-ova ‘If You’re Not the One’. Svirala je i kada sam zakoračila kroz vrata. Je li krenula ponovo? „Ti si fan Daniela Bedingfielda?” zadirkivala sam ga, gledajući u njega. „Toliko toga ne znaš o meni, Boston.” Odmahnuo je glavom. Zatim, zadirkujuć osmeh mu je skliznuo na usne. „Zapravo, ne. Ali ne smeta mi ova pesma. To je jedina koju znam od njega.” Nacerio se. „I ja, takođe.” Zakikotala sam se. „Ali to je divna pesma.” „Ti si divna.” „Tako uglađen.” Zadirkivala sam. „Pokušavam.” 251


KH Team

Kraj koji Želim

Trenutak kasnije, počeo je polako pevati uz reči. „Još jedan od tvojih uglađenih filmova, Hunter? Mislila sam da izvlačiš serenade devojkama koje su te već odbacile?” Zagrizla sam osmeh koji se podizao na mojim usnama. „Oh, definitivno pevam devojkama u čije gaćice želim da se uvučem takođe.” rekao je bezizražajno. „Pa, ne moraš da mi pevaš da bi se uvukao u moje gaćice.” Naglasila sam engleski akcenat na reč gaćice. To nije ispalo baš dobro. Ali je nateralo Liama da se nasmeje. „Hunter, kada ćeš naučiti? Ja sam uvek sigurna stvar kada se radi o tebi.” Prestao je plesati, puštajući moju ruku. „Pa, gledajući te kao sigurnu stvar, pretpostavljam da onda nisam morao ovo kupovati.” Uvukao je ruku u sako i izvukao nešto iz unutrašnjeg džepa. Kutija za nakit. Ona koja je upravo veličine kutijice za prsten. Oh, jebi ga. Srce mi je zastalo u grudima. „Ne brini, nije prsten.” Moje srce se ponovo pokrenulo. Zurila sam u njegove oči. Moja usna se izvila u uglu, i ugrizla sam je. „Jesam li bila toliko očigledna?” „Imala si strah od Boga u očima.” Nežno se nasmejao. Ne zato što se neću udati za tebe, Hunter. Kunem se, da mogu, udala bih se za tebe sto puta. „Izvini.” „Nemoj se izvinjavati.” Nasmešio se. „Ali otvori kutiju.” Uzela sam je iz njegove ruke. Širom sam otvorila poklopac, a unutra je bio par srebrnih minđuša. One su u obliku malih mlaznih aviona. Plava, žuta i roze su ukrasne boje na avionu. Moje srce kao da će puknuti. Moje oči su se napunile suzama. Grizem usnu da bih ih zaustavila. „Znam da nisi najveći obožavalac aviona. Ali jednostavno sam ih video, i ne znam…gledao sam u njih i video tebe. „Volim ih.” Trepnula sam ka njemu. 252


KH Team

Kraj koji Želim

„Stvarno?” „Stvarno.” I volim tebe. Podigla sam se na vrhovima prstiju i snažno mu poljubila usne. „Hvala ti, Hunter.” prošaputala sam, spuštajući se na stopala. „Želim da ih stavim odmah.” „Hoće li to biti u redu nakon što si upravo izbušila uši?” Kada mi je Den stavljao pirsinge na ušima, rekao je da neprestano nosim minđuše četiri do šest nedelja. Nije rekao ništa o menjanju tih minđuša. „Sve dok ih stavim odmah, biće u redu. Moram samo brinuti o zarastanju rupa.” Predala sam Liamu kutijicu s minđušama i počela skidati one koje nosim, one koje su stavljene kada sam stavljala pirsinge. Pomalo boli, ali izdržaću. Imam tumor mozga. Mogu podneti malo bola u uhu. Uzela sam minđuše s avionom iz kutije a spustila stare unutra. Liam je zatvorio kutiju i stavio je na obližnji sto. Stavila sam poslednju naušnicu. „Kako izgleda?” držala sam kosu pozadi, pokazujući mu uši. „Odlično.” ‘If You’re Not the One’ je stigla do kraja, a onda je ponovo počela svirati. Liam je pogledao na svoj Ipod. „Šta dođavola?” promrmljao je. „Stavio si ovu pesmu na ponavljanje?” nacerila sam se. Valjda sam bila u pravu ranije kada sam pomislila da ponovo svira. „Nisam mislio tako, ali očigledno, jesam. Popraviću to.” „Ne, ostavi je. Sviđa mi se.” Čim su reči napustile moja usta, osetila sam veliku kapljicu koja je pogodila vrh moje glave. Zatim, videla sam da je uprskalo i Liamovo čelo. Podigao je pogled ka nebu. „Jebem mu mater.” Ispustio je uzdah. Još jedna kap je pogodila moj nos, a onda se nebo otvorilo, i kiša je lila po nama. Počela sam se smejati. Liam me je pogledao kao da sam poludela. Zatim je i on počeo da se smeje, takođe. 253


KH Team

Kraj koji Želim

„Hajde, idemo unutra.” „Ne.” Zaustavila sam ga rukom. „Ples na kiši.” nasmejala sam se. „To je na mojoj listi.” Osim potpuno se oduzeti dok ne počnem povraćati i padnem u nesvest, ples na kiši je poslednja stvar koja je ostala na mojoj listi. Napijanje se može uraditi kod kuće. Verovatno bih se trebala zadržati na toj poslednjoj kada napustim Liama. Sigurna sam da ću želeti da se napijem da umrtvim bol jer ga više nemam. Ples s Liamom na kiši je poslednja stvar koja je ostala da je uradim s njim. Moj osmeh je izbledeo, ali sam rekla, „Pleši sa mnom na kiši, Liam Hunter.” Kiša je curila iz njegove kose, dole na njegovo lice, zadržavajući se u njegovim dugim trepavicama, kapajući s njegovog nosa. I nikada mi nije izgledao lepše nego sada. Obrisao je kišu s lica rukom, i ponovo me povukao u svoje naručje, pomerajući nas uz muziku. Naša odeća je pokisla, kiša je smočila moje gole noge, cipele su mi nakvašene, kosa natopljena, maskara mi se verovatno sliva niz lice, i nije me briga. Jer želim ovaj trenutak s njim. Poslednji trenutak s liste. Liamove oči gledaju u moje. Kapljica kiše klizi niz njegov nos. Uhvatila sam je prstom. Nasmejao se. „Skroz sam planirao da pada kiša.” Rekao mi je. „Setio sam se da je ples na kiši bio na tvojoj listi, i pomislio sam, Pa, šta je romantičnije od trenutka u romantičnom filmu od plesanja na kiši?” Meki smeh mi je pobegao. „Sada kao kontrolišeš i vreme, Hunter?” „Boston,” uozbiljio se, gledajući me u oči, ali videla sam svetlucanje u njima, „ja sve kontrolišem. Kada ćeš shvatiti to?” Opet sam se nasmejala, odmahujući glavom na njega. Onda sam polegla obraz na njegov mokri sako. Kiša je usporila, ali je još uvek padala oko nas. „Pa…Taylor?” Podigla sam glavu kada je izgovorio moje ime. Retko kad ga izgovara kada nije u meni, tako da znam da ima nešto važno za reći. 254


KH Team

Kraj koji Želim

Uočila sam na njegovom grlu gutljaj. To me je učinilo nervoznom iz nekog razloga. „Postoji nešto što te želim pitati.” On je nervozan. To je u tonu njegovog glasa, u njegovim očima, i u načinu na koji grize donju usnu. Moje srce je počelo kucati brže, ali su moje noge usporile do zaustavljanja. „U redu. O čemu se radi?” Liam je ponovo počeo da nas pokreće, kao da odbija da prestane plesati. Krenula sam za njim, ali moja stopala kao da su od olova. „Pa…” Izdahnuo je polako. „Valjda…pa, ono što sam želeo da te pitam je…” Nesiguran je, a nikada ranije nisam videla da Liam posrće. On je Gospodin Samouvereni. On odiše na način na koji se kreće, govori, diše. Ali, upravo sada, on je Gospodin Nervozan Kao Pakao, i to mene čini nervoznijom svakom sekundom, okrećući moj stomak. Liam je prestao plesati, i zagledao se dole u moje oči. „Taylor…” Izduvao je vazduh. „Pa…ovo je deo u filmu kada dečko pita devojku da ostane s njim.” „Da ostane?” Moj glas je napukao na tu reč. „Da.” Povukao je ruke s mog tela i stavio ih oko mog lica. „Želim da ostaneš ovde sa mnom u Londonu – za stalno. Želim ovo…želim tebe. Želim da dodajem stvari na tvoju listu. Želim je ispuniti novim stvarima da ih radimo zajedno. Želim da nastavim ovu avanturu s tobom, dušo. Pomisao na to da me ostaviš i da te nikada više ne vidim…je nezamisliva za mene. Želim te, Taylor. Zauvek.” On me želi. Zauvek. Da li vam je poznat onaj trenutak u životu kada ste suočeni s odlukom, onim presudnim trenutkom, koji će promeniti sve na osnovu odluke koju donesete? To je ono gde trebam pronaći sebe upravo sada. Ali ja nisam tamo. Jer ja nemam izbora. Nikada i nisam. Za mene je oduvek postojala samo jedna opcija. Iskoračila sam iz njegovog zagrljaja. Njegove ruke su pale pored njega s mog lica. „Žao mi je. Ja…ja ne mogu da ostanem s tobom.” Povlačim se, dalje od njega, uputivši se prema vratima. 255


KH Team

Kraj koji Želim

Pogled na njegovo lice bi me trebao zaustaviti na svom putu. Ali nije. Taj pogled na njegovom licu je jedan od razloga zbog kojih moram otići. Ostani, moje srce šapuće. Ne mogu. Moram otići. Nekako, stigla sam do vrata. Okrenem se ka njima. „Ne idi.” Te nežno izgovorene reči me pogode snagom okrutnog udarca. Ako se okrenem i pogledam ga, sve će ovo biti gotovo. Moje srce će me naterati da ostanem. Ne mogu ostati. Ja sam mimo opcija sada. Jer, ako ostanem, umreću ovde. A on će morati to da vidi. Povrediću ga. Bila bih loša kao njegova majka i Kate. Ne, bila bih gora. Jer sam sve vreme znala da umirem, i odabrala sam da mu ne kažem. „Taylor.” izgovorio je moje ime, bliže ovoga puta. Stavila sam svoje srce u čeličnu kutiju, i naterala sebe da se okrenem ka njemu, ali ne gledam ga u lice. „Šta se…dešava upravo sada?” Reči su nežne i gravirane s bolom. Taj bol me pogodi jako. „Dve nedelje.” Prošaputala sam, s pogledom na podu, gledajući kišne kapi kako prskaju dok udaraju u zemlju. „Dve nedelje, i to je trebalo biti to.” „Predomislio sam se.” Njegov glas je dublji, siguran. „Zaljubio sam se u tebe, i predomislio sam se.” Moje oči su odskočile na njegovo lice. Zaljubljen je u mene. Nikada nisam osetila takvu senzaciju kao što je ova koju sada osećam. To je kao biti zagrljen i ošamaren posred lica u isto vreme. „Ne.” Odmahnula sam glavom, pogledavši u njega, još uvek nemoćna da sretnem njegove oči, moji prsti su se obmotali oko kvake. „Nisi se trebao zaljubiti.” Bes i bol su uvili njegove obrve. „Pa, jesam. I mislim da i ti mene voliš, takođe.” Napravio je još jedan korak ka meni. 256


KH Team

Kraj koji Želim

Stisnula sam kvaku čvršće. Još uvek odmahujem glavom. Više nisam ni sigurna na šta, ali ne mogu da prestanem. „Znam da me voliš, Taylor. Vidim ti to u očima kada me gledaš. U glasu kada mi pričaš. U tvom smehu…” Napravio je još jedan korak bliže, njegov glas se spustio. Moja glava se prestala pomerati. Uvila sam ruku preko stomaka. Ne mogu čak ni osetiti potištenost i hladnoću u sebi više. Sve što mogu osetiti su on i njegove reči. „Ne.” šapnula sam, moje oči su fiksirane na njegovim grudima koja mi se približavaju svake sekunde. „Reci mi da grešim.” rekao je kao da nije čuo moju reč. „Reci mi da ne osećaš isto što i ja, i pustiću te da odeš kroz ta vrata. Neću pokušati da te zaustavim.” Još jedan korak. „Ali znam da ne grešim, Taylor. Samo ne mogu da razumem zašto ne želiš da priznaš.” Jer umirem. Jer te ne zaslužujem Jer dugujem svojoj porodici. Možda volim Liama. Ali volim svoju porodicu više. „Volim te.” Prošaputao je. „Tako sam jebeno zaljubljen u tebe, Taylor.” Zatvorila sam oči na snažan napad bola. Volim i ja tebe, Liam. Tako mnogo. Ali to nije dovoljno. Zatim sam zatvorila sve duboko u sebi, podižući čelične zidove i skrivajući istinu iza njih, jer je to sve što mogu uraditi. Udahnula sam i naterala oči da sretnu njegove, gledajući direktno u njih. „Grešiš.” Zadržala sam glas ravnomernim. „Nisam zaljubljena u tebe. Žao mi je.” I jeste mi žao. Tako jako mi je žao. Izgled njegovog lica…mogu staviti oko sebe koliko želim čeličnih zidova, ali izgled njegovog lica i bol u njegovim očima upravo sada…probija kroz svaki od tih zidova, kidajući njih i mene na pola. I to je razlog zbog kog ne mogu ostati ni trenutak duže. Sklonila sam oči od njega, trzajem otvorila vrata, i potrčala. 257


KH Team

Kraj koji Želim

Trčala sam kroz njegov stan i kroz ulazna vrata, i nisam se osvrtala. Stigavši do lifta, bez daha, suze pomešane s kišom teku niz moje lice, udarila sam dugme za pozivanje lifta. Vrata su se odmah otvorila. Upala sam unutra, i pritisnula dugme za predvorje. Vrata su se zatvorila, a lift se počeo spustati. Naslonila sam se na zid. Coldplay-eva ‘Paradise’ svira u liftu. Neki bi rekli da je to slučanost. Ali, za mene, to je znak odozgo. Oni me zovu. Zatvorila sam oči i naslonila glavu nazad, izdahnuvši. „Dolazim.” rekla sam im. Moje vreme s Liamom je završeno. Vreme je da idem kući.

258


KH Team

Kraj koji Želim

Poglavlje 29 LIAM Sedim na stolici na sredini krovne terase. Mesto je još uvek obasjano kao Božićno drvce. Šampanjac još uvek stoji u hladnjaku pored stola. Tanjiri i srebrni escajg je još uvek na mestu na stolu. Večera koju sam skuvao prošle noći je još uvek na radnoj površini u kuhinji. Sve je isto kao i prošle noći. Osim što ona nije ovde. Sam sam. I na dobroj sam polovini puta petog viskija, koji sam pio ravno iz boce, jer tako kotrljam danas. Još mi samo nedostaje braon papirna vreća oko nje. Takođe, zurim u Squishy i Ducky, koje sam pokupio iz spavaće sobe gde je ih je Taylor ostavila na podu ispred mene, tako da mogu da buljim u njih i mučim sebe razmišljanjem o Taylor dok se opijam i slušam Daniela Bedingfielda na ponavljanju. Još svira od prošle noći, nisam ga gasio. Nakon što je Taylor istrčala odavde i pokupila moje srce s poda, shvatio sam da je ostavila svoju torbu. Uspaničio sam se, znajući da je bila van grada bez novca i telefona. Njen hotel je bio dobrih trideset minuta hoda od mog stana. Mogao sam krenuti za njom, ali sam siguran da ne bi htela da me vidi, tako da sam pozvao Paula i poslao ga da vozi okolo i traži je. Pronašao ju je mokru i kako hoda u pravcu hotela. Pokupio ju je autom i odvezao je ostatak puta. Tako sam mu rekao da uradi. Već sam unapred pozvao hotel da se uverim da imaju novu karticu za vrata spremnu za nju, kako je ova bila u njenoj torbi, takođe. Paul ju je pratio gore do hotelske sobe i uverio se da je sigurno stigla. Zatim, rekao sam mu da se vrati, uzme njenu torbu, i odnese joj je. Želeo sam da je zadržim, tako da bi se ona morala vratiti. Ali sam znao da to ne bi bilo ispravno jer to nije razlog zbog kog sam želeo da se vrati. Želeo sam da dođe...zbog mene. 259


KH Team

Kraj koji Želim

Ali nije. Nisam čuo ništa od nje od prošle noći. I, sada, to je danas. Noć počinje da se spušta, a ja ne znam šta jebeno da radim. Samo sam naizmenično lutao kroz stan da ležim na krevetu i mirišem jastuk, jer miriše na nju. Da, pretvorio sam se u takvog momka. Pa, sada, sedim ovde kao jebeni gubitnik, na dobrom putu da se napijem, slušajući istu tužnu pesmu jer me tera da mislim na nju, i pitam se šta ona radi sada. Da, valjam se. Jebeno me tužite. Znam da je Taylor još u hotelu, kako sam im rekao da me pozovu ako se odjavi. Ili u bilo kom trenutku ako uopšte ode. Manijak, znam, ali jebeno me nije briga. Bože, kako sam zajebao tako monumentalno? Zamolio sam je da ostane. Rekla je ne. Pa sam joj rekao da je volim. I, uobraženo kopile kakvo jesam, rekao sam da znam da i ona mene voli, takođe. Zatim, rekla je da me ne voli, i pobegla je odavde kao da joj je guzica u plamenu. Smejem se naglas sam sebi. Onda se zagrcnem u smehu jer izgleda kao da ću možda zaplakati. Pa, uzmem još jedan gutljaj viskija da to saperem. Koji jebeni idiot. Zašto jednostavno nisam držao usta zatvorena? Bio sam tako uveren u sebe. Naravno, postoji deo mene koji je bio zabrinut da će reći ne. Ali bio sam tako siguran da ona oseća isto što i ja prema njoj, pa u svakom slučaju, nešto bismo uradili. Da je nisam potpuno izgubio. Kako sam jebeno pogrešio. Pritisnuo sam je jako, a ona je pobegla. I, sada, ne znam šta da radim. Samo želim da se vrati. Želim biti pored nje sve vreme. Zabavljati se s njom. Nikada se toliko nisam smejao kao za vreme koje sam proveo s njom. 260


KH Team

Kraj koji Želim

Ona obasjava sve oko sebe. Obasjala je mene. I, sada, sve kao da je crno. Spustio sam bocu na pod, a onda ustao i odšetao do ograde. Pogledao sam u London. Gledajući u grad koji se kreće ispod mene. Ona je tamo negde bez mene. I, više od svega, samo je želim ovde sa mnom. Nisam je trebao pitati da ostane. To je bilo glupo. I, sada, mala količina vremena koju sam imao s njom je prošla jer sam je preplašio. Ko bi je krivio? Nedelju i po smo zajedno, a ja je pitam da živi ovde sa mnom. Da se ne vraća svojoj kući. Da ostane i živi u mojoj. A ona ima samo 22 godine. Zaboravim to ponekad. Kada sam s njom, deset godina razlike među nama kao da ispare. Kada sam ja imao 22...pa, bio sam s Kate. Ali sam preuzimao posao i video svet dok sam radio. Ja sam živeo. Zbog toga je ona došla ovde. A ja sam pokušao da joj isečem krila tako što sam je pitao da ostane sa mnom. O čemu sam dođavola mislio? Nisam. U tome je problem. Pustio sam da moje srce izvuče bolje od mene. Pustio sam svoje srce da uzme ono što želi. Glupo jebeno srce. Jebi ga, ne mogu da ostanem ovde, zaglavljen u sopstvenoj glavi, celu noć. Poludeću. Moram da izađem. Odgurnuvši se od ograde, vratio sam se u stan. Zgrabio sam novčanik, telefon i ključeve, a onda sam krenuo. Dole na ulici, klonuo sam u taksiju do Camovog bara. Ušao sam. Adele je jadikovala 'All I Ask' u pozadini. Valjda mogu mučiti sebe depresivnim pesmama i ovde, takođe. Cam je iza bara, uslužuje mušteriju. Eddie je ovde, takođe, sedi na kraju bara, držeći kriglu. 261


KH Team

Kraj koji Želim

Nisam video ni jednog od njih od prošle nedelje kada sam izgubio živce. Obojica su mi pisali, ali drkadžija kakav sam, nisam odgovorio. Glupo jer, pored mog dede, oni su sve što imam. Seo sam na stolicu pored Eddieja. Pogledao me je. Video sam treptaj iznenađenja u njima. „Hej.“ rekao sam tiho. Klimnuo mi je glavom, a onda je podigao kriglu i uzeo gutljaj. „Vidi, čoveče, žao mi je što se nisam javljao. Bio sam...“ „Kurac.“ Eddie se ubacio. Nasmejao sam se. „Da, bio sam kurac.“ Pogledao me je ponovo. Zatim, prebacio je pogled na Cama, koji me upravo primetio i krenuo ka nama. Izgled njegovog lica je skrušen. Ne izgleda besno na mene. Izgleda...izvinjavajuće. „Liam,“ Cam je rekao, „žao mi je za prošlu nedelju. Ono što sam rekao...“ „Nema ti zbog čega biti žao,“ presekao sam ga, „meni je žao jer sam NESTAO U AKCIJI prošle nedelje.“ Njegove oči su srele moje u laganom razumevanju. Zatim je klimnuo. „U redu je.“ „Verovatno si držao Taylor zauzetom, tako da nećemo preuzeti potpunu odgovornost.” Eddie je rekao. Njegov ton je malo lakši, tako znam da mi je oprostio. Frknuo sam glasno kroz nos. „Da, bio sam zauzet s Taylor.” „Gde je ona?” Cam je upitao. „Da li se vratila u Ameriku?” „Ne još. Za nekoliko dana ide.” Prilično sam siguran da ne bi potrošila svoje preostalo vreme na mene nakon što sam objavio svoju ljubav i naterao je da pobegne. „Pa, gde je?” Eddie je upitao. „Naslutila je i šutnula tvoju guzicu?” „Da, tako nekako.” Nastala je pauza, a onda je Eddie rekao, „Stvarno?” Pogledao sam u njega. „Da.” „Sranje, žao mi je, čoveče. Samo sam se šalio.” „Znam.” Nije to ništa što i ja njemu ne bih rekao. 262


KH Team

Kraj koji Želim

„Sranje, čoveče,” Cam je rekao. „Znam da ti se svidela.” Volim je. Nisam izgovorio tu misao. „Pa, šta se desilo?” Eddie me je pitao. „Izgledali ste zaista zainteresovano jedno za drugo.” „Očigledno, ona nije bila za mene koliko ja za nju.” Duboko sam udahnuo, spremajući se da im ispričam šta se dogodilo. Moram da prođem kroz to. „Pitao sam je da ostane sa mnom za stalno u Londonu. Rekla je ne. To je bilo prethodne noći, i nisam se čuo s njom od tada. Ne mislim da ću ponovo, da budem iskren.” Obojica zure u mene, otvorenih ustiju. Ućutkao sam Cama i Eddia. To mora da je loše. Cam pročisti grlo. „Doneću ti kriglu.” Dohvatio je čašu i počeo je puniti pivom. „Wow. Jebi ga. Pa…onda ti se puno dopada.” Eddie je rekao. „Da.” Ispustio sam tragično-zvučni smeh. „Nažalost, osećaj nije uzajaman.” „To možda nije slučaj.” Eddie je nastavio. „Mislim, pitao si je da napusti svoj dom i porodicu i preseli se kod tebe nakon što te zna, otprilike, nedelju dana.” Nedelju i po, ali nisam ga ispravio. „To je velika stvar, Hunter, pitati nekoga da napusti svoj dom tek tako. Za to je definitivno potrebno malo razmišljanja.” Nisam mu rekao da ona nema porodicu kod kuće. Da tamo nema nikoga kome bi se ona vratila…koliko ja znam. Možda je to to. Možda je to zbog čega ona neće ostati. Jer je neko čeka kod kuće. Bes tresne u mojim grudima. Zaškripim zubima, stežući ih. „Ona ne razmišlja o tome, Eddie. Rekla je ne.” „Mogla bi biti samo refleksna reakcija.” Eddie je predložio. Znam da pokušava da me oraspoloži, ali ne uspeva. Jer moj um je sad u prekovremenom radu, pitajući se da li postoji neko drugi. Ako ona ima dečka koji je čeka kod kuće… „Zašto je ne pozoveš?“ Cam stavi pivo ispred mene. „Vidi gde je joj je glava danas.” Mogao bih, ali istina je, da se plašim. Ne da bih to rekao ovoj dvojici tu. 263


KH Team

Kraj koji Želim

Pa samo odmahnem glavom. „Pitao si je da ostane.” Eddie je rekao. „Za to su potrebna muda, Hunter. Ako možeš to, možeš je i pozvati. Mislim, izložio si sebe tamo. Nisi pokazao interes za ženu do tog stepena još od Kate, tako da to nešto znači.” Presekao sam ga pogledom. Podigao je ruke uvis. „Znam da postoji nepisano pravilo gde ne razgovaramo o njoj ispred tebe. Ali to je istina, čoveče. Otkad je Kate umrla…ni jedna nije bila važna za tebe.” Zurio sam dole u svoje pivo i razmišljao o Kate…i Jeremy-u. Nisam mislio da ću verovati drugoj ženi ponovo posle nje. Ali sam verovao Taylor. Još joj verujem. I Taylor mi znači mnogo više, čak i u kratkom razmaku koliko je poznajem, nego što mi je Kate ikada značila u šest godina koliko smo bili zajedno. „Kate je imala aferu s Jeremy-em.” Eddieva glava se okrenula tako brzo da sam čuo kako je škljocnulo. „Imali su aferu?” Cam je zakoračio bliže šanku. Vidim da mu oči sijaju besom. Izduvao sam umorni uzdah i klimnuo glavom. „Saznao sam noć pre sahrane. Pronašao sam njen telefon među stvarima koje sam doneo iz Švajcarske. Ona mi je…nedostajala. Našao sam neke poruke…od Jeremy-a.” Pustio sam da njegovo ime visi za trenutak pre nego što sam nastavio, “Viđali su se sve vreme dok sam ja bio s njom. Počelo je odmah nakon što smo se mi počeli zabavljati. Tamo su bili…e-mailovi koje sam pronašao na njenom laptopu. Oni su mi rekli sve što je bilo potrebno da znam.” „Drkadžija.” Eddie je ključao. Cam nije govorio ništa, ali njegovo lice je zategnuto besom. On se oseća izdanim za mene ali i za sebe, takođe. Shvatio sam to. Pogledao sam opet nazad u svoje pivo. „Nakon što sam to saznao, morao sam otići na njenu sahranu i pretvarati se da je sve u redu – pa, ne u redu, ali znate na šta mislim.” Uzdahnuo sam. „A onda, Jeremy mi je prišao, govoreći koliko mu je žao, kako je tu za mene šta god mi zatreba. I samo…sam se izgubio.” 264


KH Team

Kraj koji Želim

„I udario si ga.” Eddie je rekao. „Jebeno mi je drago što jesi. Ali kako nisi uradio više, nikada neću znati. Jer bih ja uradio mnogo više od udaranja. Tukao bih kučkinog sina do smrti. Istućiću kučkinog sina na smrt kada ga sledeći put vidim.” „Zašto nam nisi rekao?” To je Cam, i zvuči povređeno i razočarano. Ne gledam ga u oči. Samo odmahnem glavom. „Ne znam.” Znam. Plašio sam se. „Valjda…sam želeo da zaštitim uspomenu na Kate.” „Nije zaslužila zaštitu.” Eddie je rekao ogorčeno. „Ed…ona je izdala mene. Ne tebe i Cama. Mene. I bila je tvoj prijatelj. Nisam hteo uprljati uspomenu koju imaš o njoj. I njeni roditelji…nisam želeo da to utiče na njih. Oni su uvek bili dobri prema meni.” „Pa si to zadržao za sebe i pustio nas da mislimo da si bio govno prema Jeremy-u… Isuse, Liam.” Cam je odmahnuo glavom na mene. „Nastavio sam se družiti s njim sve ove godine. Trebao si nam kazati. Ne bismo rekli nikome drugom, ali sigurno bismo išutirali Boga u njemu zbog toga što ti je učinio a zatim ga šutnuli iz naših života.” Podigao sam pogled ali nisam gledao u njih. „Poznavao si Jeremy-a duže od mene…od osnovne škole. Valjda sam…” Zastao sam jer nisam mogao izgovoriti to. „Misliš da bi smo izabrali njega umesto tebe.” Eddie zvuči još razočaranije u mene od Cama. Neću lagati. To jebeno boli. „Kako si mogao to pomisliti? Ti si naš prijatelj.” Cam je rekao žestoko. „Naš najbolji prijatelj. Da, znamo Jeremy-a dugo, ali s njim, nikada nije bilo kao što je s nama trojicom, i ti to znaš. Uvek smo bili ja, ti i Eddie. Jeremy se samo uvukao unutra i van našeg prijateljstva. Čak i sada, viđam tebe mnogo više nego njega. On je povremeni prijatelj. Ti si moj najbolji prijatelj.” Grumen se popeo u moje grlo. Borio sam se da ga progutam. „I ti imaš najviše novca i privatni avion, tako da naravno, biramo tebe.” Eddie je rekao, s širokim osmehom na licu. I njegove reči su upravo ono što mi je trebalo da se sprečim da plačem kako pičkica u koju se pretvaram. Boreći se s osmehom, odmahnuo sam glavom, „Dobro je znati da me želiš samo zbog mog novca.” 265


KH Team

Kraj koji Želim

„I privatnog aviona. Ne zaboravi avion.” Eddiev osmeh je postao veći. „Kako bih mogao?” Nacerio sam se. Cam je naslonio podlaktice na šank i pogledao me u oči. „Liam, mi smo tvoji drugovi, tvoji najbolji drugovi. Tako da, nemoj da si jebeno ikada više sakrio od nas nešto tako. Jesi li shvatio?” „Shvatio sam te.” Potapšao sam svoju glavu s dva prsta u salutiranju. Moje srce se možda još uvek oseća teško zbog Taylor. Ali se oseća i lakše jer sam im rekao istinu. Cam se ispravi, i dok se njegove oči podižu, on se ukoči. Znam da je video nešto iza mene zbog jasne promene na njegovom licu. Neko je ovde, i ja imam osećaj da je to neko koga ne želim videti. Kunem se Bogu, ako je Jeremy, prikucaću pičkicu za zid. „Neko je ovde da te vidi.” Cam podigne bradu u pravcu vrata iza mene. Pogledam dublje u njegov izraz lica. Ne izgleda ljuto. On izgleda… zadovoljno. I to me natera da zavrtim svoju stolicu, moj pogled se usresredi na vrata. Taylor. Ovde je. Dah mi zastaje dok se moje oči povezuju s njenima. Moje srce poleti kao trkački konj u grudima. Skliznem sa stolice, stopala mi udare o pod s tupim udarcem. Ljudi se sklanjaju između nas, ali ne gubim kontakt očima s njom ni sekundu. Moram da uradim nešto. Da odem do nje. Nateram noge da idu napred, sekući prostor između nas. Moja kretnja se čini da aktivira nju, i ona polako korača ka meni. Zaustavimo se na nekoliko koraka udaljenosti jedno od drugog u centru paba. „Ćao.” Njen glas je mek ali prožet nelagodnošću i nagoveštajem tuge. I to dopre do mojih grudi i uvije se oko mene. Ne mogu da govorim. Želeo sam da pričam s njom ceo dan, a sada, ne mogu smisliti ništa da kažem. 266


KH Team

Kraj koji Želim

Sve što sam želeo je da ona stoji preda mnom, i evo me, ponašam se kao jebeni mutavac. Sve što mi je prolazilo kroz glavu jeste da želim da ostane. Ali, poslednji put kada sam to rekao, oterao sam je. Želim da uzmem u obzir činjenicu da je ona ovde kao dobar znak. Da se predomislila, ali znam bolje od pretpostavke u životu jer, ponekad, pretpostavke se mogu vratiti da te ošamare u lice realnošću. A ona boli kao drkadžija. „Ovde si.” Konačno sam rekao jer sam glupi kurac i jer je to sve što imam u ovom trenutku. Njene oči su se sklonile s mog lica i spustile se na pod, stisnutih usana, i moje srce je potonulo. Jer, u ovom trenutku, znam da ona nije ovde da ostane. Protrljao sam dlanom ruke bol u grudima. „Ne ostaješ, zar ne?” To nije pitanje jer već znam odgovor. Samo moram da čujem kako to izgovara. Moram da znam zašto je ovde. Njene plave oči – oči koje su me uvek terale da zamišljam nebo na sunčanom danu – podigle su se do mojih. Mogao sam da vidim svet tuge u njima. Tuge za koju je ona uvek mislila da je krije sada je jasno vidim. Taylor odmahne glavom, i u isto vreme, tiho kaže, „Ne.” Njen glas se slomi na tu reč. I to je jedna jedina reč koja lomi moje jebeno srce. Pa uradim ono što uvek radim kada osećam bol. Razbesnim se. „Pa zašto si onda jebeno došla ovde?” izlajao sam. Suze su odmah zasvetlucale u njenim očima, a usne zadrhtale. A ja sam se osetio kao kučkin sin, a bol u grudima se pojačala. Zagrizla je usnu i zatvorila oči, ispuštajući uzdah. Zatim, njene oči su se otvorile i fokusirale se na mene. „Samo sam…nisam želela ostaviti stvari onako kako smo ih ostavili prošle noći.” Njen glas je mekan, kao šapat, ali udarac koji je došao svakom rečju osetio sam kao udarac u lice. „Nisam htela da prekinemo tako.” 267


KH Team

Kraj koji Želim

„Ja nisam želeo uopšte da prekinemo, ali ne dobijamo uvek ono što želimo.” I ukrcao sam se na voz za Gorku Zemlju. Izdahnula je tužan zvuk. „Volela bih…” Zastala je, gledajući dalje od mene. Ljuti me i boli to što ona ne može podneti da me pogleda. „Volela bi šta, Taylor?” Prekrstio sam ruke na grudima i prisilio se da mi glas zvuči nestrpljivo, kao da mi ona traći vreme. Ali to ne bi moglo biti dalje od istine. Ona je jedini način na koji želim trošiti vreme. Svaku sekundu svake minute svakog dana s njom. Ona je moje vreme. Ili ja želim da bude. Njene oči se vrate nazad na mene, još jedan meki uzdah je napusti. „Ništa.” Polako odmahne glavom. „Volela bih…ništa.” I, jer sam kučkin sin, kažem, „Pa, završili smo ovde?” Iznenađenje zablista u njenim očima. „Da. Ja samo…” „Šta?” odbrusim. „Šta ti je jebeno drugo ostalo da kažeš?” Verovatno nešto drugo da moje posečeno srce otvori još malo šire. Mogu li ti doneti nož da imaš čime raditi? Oči joj zasvetlucaju tim suzama ponovo. I jebeno mrzim sebe. Brzo zatrepće, razbistrivši oči. „Žao mi je.” Izdahne brzo. „Samo sam želela da ti zahvalim. Na svemu.” Oštrica u grudima. Piljim mimo nje u vrata. „Dobro. Jesi li završila?” Duga pauza pre nego što kaže, „Da.” Njena reč je meka, i boli gore od ičega što sam ikada ranije osetio, a osetio sam bol. Ali, sada, završili smo, i ne znam šta da radim. Potrošio sam vreme na ovaj razgovor. Pa, sve što mogu uraditi je otići. Ali ne želim. Ipak, ponos me okreće i vraća nazad preko bara, zauzimajući mesto pored Eddia. „Dobro?” tiho upita. 268


KH Team

Kraj koji Želim

Podignem pivo i klimnem. Ne gledam u njega. Ne mogu. Jer, ako pogledam, verovatno ću se jebeno rasplakati. Uzmem veliki gutljaj piva. Boli kad gutam. Sve boli. Ne mogu se setiti vremena kada sam se osećao ovoliko loše. Čak ni nakon što sam saznao o mojoj majci. Spustim čašu dole, zureći u nju. Taylor odlazi, i nikada je više neću videti. Završili smo s lošim rečima i besom. Ali zar se ne završava sve tako? Patnjom i tugom. Postoji li takva stvar kao srećan kraj? Jer, ako postoji, nikada jebeno nisam video jedan. Trebam li krenuti za njom? Ali šta će dobrog to doneti? Želiš je, a ona ne želi tebe. Kraj priče. I verovatno je otišla do sada. Ali možda je još uvek ovde. Ako se predomislila, onda će još uvek biti ovde. Ne bih trebao gledati. Ali mazohist kakav jesam, moram da znam, i okrećem glavu i gledam preko ramena pre nego što mogu zaustaviti sebe. Još uvek je ovde. Moje srce se uzdigne u deliću sekunde, ali onda mi um brzo govori da je nešto pogrešno. Ona stoji nedaleko od izlaza, licem okrenuta od mene, njena ruka čvrsto stiska vrh stolice koja je u blizini. Mogu videti belinu njenih zglobova odavde. Njena glava se ispravlja, a njena slobodna ruka se uhvati za nju. Mora da ima još jednu od njenih glavobolja. Možda sam povređen i besan i ogorčen, ali ne želim je videti kako pati. Znam kako joj loše mogu postati te glavobolje. „Taylor.” zazovem, dok klizim iz svoje stolice, praveći nekoliko koraka ka njoj. „Jesi li dobro?” Ne odgovara. 269


KH Team

Kraj koji Želim

Mislim da me nije čula, pa otvorim usta da izgovorim glasnije, ali onda se okrene. To je spor okret. Lice joj je stegnuto od bola. Ruka joj je još uvek čvrsto pritisnuta na glavi. Podigne svoje oči na moje. Čini se da je boli da uradi i toliko. Nešto u njenom izrazu lica natera moje srce da se da u trk. „Taylor…šta nije u redu?” Krećem se ka njoj. Ona se trgne, stegnutih usana. Oči joj se zatvore. Zatim se otvore, i kao da se svetlo u njima ugasilo. Njene usne se razdvoje i šapne reči, „Tako mi je žao, Hunter.” I samo se sruši na podu. „Taylor!” otrčim do nje, padajući na kolena pored nje. Povučem je u svoje ruke. Mlitava je. Jebi ga! Ne! Eddie je ovde u sekundi, i u doktorskom je režimu. „Taylor, dušo.” Palcem joj nežno podigne jedan kapak da bi joj otvorio oko, i osvetli ga. Malenu svetiljku je izvadio iz džepa. „Taylor? Da li me čuješ, dušo?” Ne odgovara. Njeno oko…izgleda…prazno. Ne. Srce mi se zaustavi. Naginjući se preko nje, Eddie joj pritisne bradu ka prsima. Cam se spusti na kolena pored mene. „Pozvao sam hitnu pomoć. Stižu.” „Je li…ona…” Zurim u Eddia dok joj podiže glavu, reči mi se zaglave u grlu. „Diše.” kaže mi. „Hvala Bogu.” Cam kaže. Sve što mogu je da izdahnem dok moje srce ponovo počinje da radi. Eddie joj podigne vrat i proverava joj puls. Usta su mi suva. „Ed…šta nije u redu s njom?” Moj glas je tih. Eddie me pogleda. „Još ne znam.” Pogleda nazad u Taylor i stavi ruku na njeno lice. „Taylor, dušo, otvori oči za mene.” Ništa. 270


KH Team

Kraj koji Želim

„Hajde, Taylor. Probudi se, dušo. Uplašila si Boga u Hunteru, a znaš kakva je on ogromna pičkica.” Eddie joj protapše obraz. „Hajde, Taylor. Budi se, i obećavam, ja plaćam sledeću turu pića. Šta god poželiš.” Ali ona se ne budi. Uopšte ne reaguje. „Zašto se ne budi?” Glas mi je paničan. Prestrašen sam. Nikada nisam bio tako uplašen u svom životu. I bespomoćan, tako jebeno bespomoćan. „Ne znam.” Eddie polako odmahne glavom. „Ne znaš?” viknem. „Ti si jebeni doktor! Trebalo bi da znaš! Trebalo bi da joj pomogneš!” Lupkajući njegovom rukom o njeno lice, stisnem joj obraz i okrenem njeno lice ka mom. „Hajde, Taylor. Molim te, otvori svoje oči za mene, dušo. Molim te.” Preklinjaću, uradiću sve što je potrebno da je nateram da me ponovo pogleda. Molim te, Boston, molim te probudi se. Potrebno mi je da budeš dobro. Ali ona ne odgovara, i nikada ranije nisam osetio ovakav strah u životu. Nerazblaženi strah. „Je li bila bolesna skoro?” Eddie me upitao. „Ne – pa, da. Mislim, dobija te glavobolje s vremena na vreme.” „Kakve glavobolje?” „Ne znam! Glavobolje!” Moj bes izlazi napolje u vidu besa, i usmeren je na Eddia. „Da li glavobolje dugo traju?” Eddie je nastavio, moj bes ka njemu se samo izoštrava. „Ne.” Odmahnem glavom, frustriran. „Pa, da. Mislim, dođu niotkuda. Dobro je jednog minuta, a onda bam. Obore je s nogu – bukvalno. Jedno vreme, povraćala je od bola. Ali uzima te pilule koje joj je doktor dao, i bude dobro nakon nekoliko minuta.” Pogledam ga u oči. „To je ono što sam mislio da se događa neposredno pre nego što se srušila. Držala se za glavu, kao što uvek radi kada dobije glavobolju.” 271


KH Team

Kraj koji Želim

„Liam” – polako je izgovorio moje ime. Čula mu se opreznost u glasu, i to je uplašilo Boga u meni – „kažeš da joj je njen doktor prepisao te pilule?” „Da.” „Kakve su to pilule?” „Ne znam.” Stisnuo sam vilicu, isfrustriran. A ona nema svoju torbu sa sobom tako da ne mogu proveriti. Pogledam dole u nju, trljajući rukom njen obraz, mazeći ga. Molim te, Taylor, molim te probudi se. „Glavobolje – da li ti je Taylor rekla šta je uzrok?” Eddie me upita, s jebenim oprezom opet u glasu. „Imala je tumor mozga kada je imala 16.” rekao sam, gledajući u nju. „Rekla je da su glavobolje dugotrajni rezultat toga.” Ali, kako sam izgovorio ove reči, kako sam ih čuo naglas, kako dolaze iz mojih ustiju, kao da sam polako skliznuo ispod vode. Glavobolje. Njena lista. Stvari za Uraditi Pre Nego Što Umrem. Jebote…ne. Sretnem Eddiev pogled, i vidim da je to ispisano u njemu. On misli… Isuse, Taylor. Ne. „Ne.” kažem, moje oči se pune suzama. Povučem je bliže sebi, držeći je blizu. „To nije to. Nije – ne.” Snažno odmahnem glavom. „Da se tumor vratio, znao bih. Rekla bi mi.” Zar ne? „Verovatno si u pravu.” Ne misli to. Mogu to čuti u njegovom glasu. Spuštanje u njegovom tonu. Način na koji treperi pogledom Camu. Briga u njegovim očima kada pogleda dole u Taylor. Moju Taylor. Čujem vrisak ambulantske sirene kako se približava u daljini. „Biće ona dobro.” Cam mi kaže. Dodirne mi rukom rame i stisne ga. Gledam ravnodušno u njega. Zatim, spustim oči na Taylorino predivno lice. Izgleda kao da spava. 272


KH Team

Kraj koji Želim

Bol me probode. Zatvorim oči protiv snažnog napada emocija. Moj um divlja sa svim što mi je ikada rekla. „Dušo, trljaš mi kremu na zadnjicu i pevaš Bieber-ovu ‘Sorry’. Zaista nisam siguran kako da se osećam u vezi toga.” „Možda mi jeste žao.” Žao. Zbog čega joj je bilo žao? Zbog tetovaže – tada, mislio sam da je zbog toga. Ali, sada, nisam tako siguran. „Žao mi je. Ja…ne mogu da ostanem s tobom.” „Dve nedelje. Dve nedelje, i to je trebalo da bude to.” „Nisi se trebao zaljubiti.” „Nemoj govoriti da umireš tako lakomisleno. Nekome kao ti je namenjeno da živi zauvek.” Napravila je listu. Listu stvari da uradi pre nego što umre. Isuse. Ne. Zašto mi nisi rekla, Taylor? Zašto? Bolesna je. Ona um– Ta misao je kao rupa koja je izbušena kroz moje grudi. Ne, ne mogu – ne želim to da prihvatim. Neću je izgubiti. Ne moju Boston. Zašto nisam ranije shvatio? Mogao sam obratiti više pažnje. Mrzim sebe u ovom trenutku. Stvarno i istinski se mrzim. Bol koji sam osećao je kao ništa što sam ikada ranije osetio. Neizdrživo je. Srceparajuće jebeno neizdrživo. Ne mogu izgubiti Taylor. Neću preživeti ako je izgubim. Zatim su se pojavili bolničari, i uzimaju je iz mojih ruku, polegavši je ravno na pod. Jedan je proverava. Drugi me ispituje, ali ne mogu da govorim. Eddie preuzima, odgovara na pitanja. A onda je pomeraju. Stavljaju je na nosila i odvoze iz bara. Dalje od mene. Ne! Pokušavam da krenem sa njom, ali mi ne dopuštaju. „Pratićemo ih mojim kolima.” Cam kaže, povlačeći me unazad. 273


KH Team

Kraj koji Želim

Zatim, on i Eddie me vode iz bara i u Camov auto. Pratimo ambulantu gde jedina žena koju sam ikada iskreno voleo leži unutra, i možda umire. Umire. Zatvorim svoje oči. Nemoj umreti, Taylor. Molim te, nemoj umreti.

274


KH Team

Kraj koji Želim

Poglavlje 30 „Porodica Taylor Shaw?“ Na nogama sam i koračam prema doktorici koja je upravo izgovorila Taylorino ime. Ona izgleda mlado, otprilike istih godina kao i Taylor. Iako znam da nije. Jer po Eddiu, znam koliko dugo doktori moraju da budu na obuci. Doktorka izgleda nalik na Taylor. Mala, tanka, plavuša – dobro, osim što je Taylorina kosa sada roze. Ali bi mogla biti Taylor. Samo što ne bi mogla. Jer nijedna nije kao Taylor. Ona je jedinstvena vrsta. Moja jedinstvena vrsta. „Kako je ona?“ „Vi ste Taylorina porodica?“ „On je njen brat.“ Eddiev glas je dopro iza mene, svojom rukom pritiskajući moje rame. Odmah mi je kliknulo u glavi zašto je to rekao. Neće mi reći ništa sem ako sam porodica. Ona više nema porodicu. Ali ima mene...bez obzira želi li me ili ne. „Ja sam njen brat.” Potvrdim. „Kako je ona?” Hitnost je jasna u mom glasu. „Ja sam Dr. March. Bila sam zadužena za Taylor otkad je stigla.” „Jebeno me ne zanima kako se zoveš. Želim da znam kako je Taylor.” „Liam…” Eddiev glas je blago upozorenje. Stavim ruke preko lica. „Žao mi je.” Izduvam vazduh. „Samo mi je potrebno da znam da je ona dobro.” Ovde sam već satima bez ikakvih vesti. Čekajući, strah se izgradio u meni do tačke pucanja. „Hajde da porazgovaramo ovde.” Dr. March je pokazala na vrata. Pratim sam unutra, srce mi udara. Cam i Eddie su sa mnom. Gleda u njih s nelagodom. 275


KH Team

Kraj koji Želim

„Možete pričati pred njima.” Ton mi je nestrpljiv. Čekao sam dovoljno dugo. „Ja sam doktor u ovoj bolnici – Dr. Breckon, Kardiologija.” Eddie joj kaže. To kao da je opusti. Pogleda nazad u mene. „U redu, pa Taylor je stabilna trenutno. Imala je iznenadni napad u ambulantnim kolima na putu ovamo. A onda još jedan kada je dovedena na skeniranje.” Pomisao na nju kako ima napade, a ja nisam bio tamo…bol me presekao kroz grudi. Pritisnem ruku na prsa. „Stabilizovali smo Taylor i nastavili s magnetnom rezonancom.” Dr. Matches zastane, hvatajući vazduh. „Ne postoji lak način da se ovo kaže…ali skeniranje pokazuje da definitivno postoji značajana izraslina na Taylorinom mozgu.” „Značajna izraslina?” Cam kaže. „Ogroman tumor.” Dr. March razjasni. „Zloćudan i u agresivnom obliku.” Usisišem vazduh, zatvarajući oči. Srce kao da će mi iskrvariti iz grudi, preplavivši i pluća. Osetim da mi Camova ruka pritiska leđa. „Ja bih naravno preporučila hitnu operaciju.” Dr. March nastavlja, kao da ne umirem iznutra. „A onda napad terapijom zračenja ubrzo nakon toga da ponudimo šansu preživljavanja.” Bi? Naglo sam otvorio oči. „Bi?” Moja reč odjekne kroz moje misli. „Gospodine Shaw—“ Misli da je moje prezime Shaw zbog Taylor. Jer misli da sam njen brat. „Liam.” „Liam…moram nešto da te pitam.” Dr. March se premesti na svojim nogama, sklapajući svoje ruke preko grudi. „Da li ste znali da je Taylor bila neko vreme svesna da ima tumor i da nije tražila medicinski tretman za to?” Znala je. Duboko iznutra, znam da je znala. Ali ipak boli kao pakao znati to za sigurno. Sve ovo vreme, i nikada nije rekla ni reči. Kako to nisam video? 276


KH Team

Kraj koji Želim

Odmahnem svojom ukočenom glavom, odgovarajući doktorki. „Pa, nismo baš sigurni koliko je Taylor znala o tumoru s njenim neposećivanjem doktora pre danas—“ „Ona je imala tumor mozga kada je imala 16 godina. Zna simptome.” rekao sam joj, slabim glasom. Ne znam zašto, ali ne sviđa mi se Dr. March. Možda zato što ona dostavlja loše vesti. Šta god da je, jebeno me iritira. Mogu da osetim da mi se nivo besa povećava. „To objašnjava tkivo s ožiljkom na njenom mozgu koje se takođe pokazalo na magnetnoj.” Gleda me pravo u oči skoro optužničkim pogledom u očima. „Nismo mogli da pronađemo nikakve medicinske zapise o Taylor. Uopšte je nema u sistemu. Da li znaš zašto je to tako?” „Zar vam nije rekla? Taylor živi u Americi – Boston. Ovde je u poseti.” Da završni svoju listu. „Taylor nam zapravo nije mnogo toga rekla.” Dr. March se ponovo premesti na nogama. „Samo to da je znala za tumor, i…” Zastala je, pogledom šarajući po podu. Obrve mi se sastave. „I šta?” Ona proguta, očito u nelagodnosti. „Pa…Taylor je govorila da ne želi nikakav…tretman.” „Šta?” Reč je izašla u šokiranom uzdahu. Osećam da mi se krv povlači u lice. Ona sretne moj pogled. „Taylor odbija tretman bilo koje vrste. Nepopustljiva je u tome da ne želi operaciju. Ne želi da joj bude bolje. Želi da…” Reči joj opadnu. Opet očima šara po podu. Po mestu na kome je sada moje srce. „Umre.” Reč izađe iz mene u očajnom uzdahu. Njene oči sretnu moje. „Da.” Bože, Taylor, ne. zašto? Pokušam da udahnem vazduh, ali izgleda da ne mogu. Osećam da mi se telo ljulja. Cam stavi svoju ruku oko mojih ramena, držeći me stabilnim. Osećam se kao da se zidovi zatvaraju oko mene. Oči mi se zatvaraju protiv apsolutne jebene agonije koju ovo saznanje donosi. 277


KH Team

Kraj koji Želim

Ona želi da umre. „Taylor…je to rekla?” Eddie kaže. Njegova neverica samo reflektuje mali deo onoga što ja osećam. Šok, neverica, strah, agonija, i apsolutna jebena bespomoćnost. „Da. Tačno to su bile njene reči.” Dr. March kaže nežno. Otvorim oči i pogledam u Dr. March. „Ne razumem.” Moj glas jedva radi. Zašto, Taylor? Zašto? Moram da je vidim. Odmah. „Ni mi.” Ponovo promeni svoj stav. „Liam, da li si siguran da ti Taylor ništa nije rekla?” Rekla mi je sve, osim toga. „Da jeste, da li misliš da bih stajao ovde, vodeći ovaj jebeni razgovor s tobom?” Viknem. Camova ruka mi stisne rame gde još uvek stoji. Znam da pokušava da me smiri, ali ne osećam se smireno. Osećam se kao da bih pocepao ovu zgradu na pola dok ne nađem Taylor i nateram je da mi objasni o čemu dođavola razmišlja a onda je nateram da se operiše. „Žao mi je, nisam pokušavala da…” Dr. March počne. Presečem je mahanjem ruke. „Rekla si da se tumor može operisati?” „Da. Kako je sada. Ali prozor mogućnosti se sužava. Ako tumor ostane malo duže, proći će tačku uklanjanja. Onda neće biti ništa što bismo mogli uraditi za nju.” Postoji šansa. Samo moram naterati Taylor da se predomisli. Ali ona želi da umre. Ne mogu to razumeti u svojoj glavi. Taylor je neverovatna, tako puna života. Sam njen smeh je vredan življenja. Ima toliko toga da da svetu. Zašto želi da odustane od toga? Da odustane od života. Moram da je nateram da vidi smisao. Ali šta ako ne možeš? taj mali glas u pozadini mog uma kaže. Šta ako ništa što kažeš ne bude imalo smisla, i ona utihne? 278


KH Team

Kraj koji Želim

Ne donosi neko odluku da umre tako olako. Ona je odlučila o ovome mnogo pre nego što me je upoznala. Znala je sve vreme. Ne mogu se čak ni osećati izdanim samo zato što sam uplašen. Tako mnogo uplašen. Moram da joj promenim mišljenje. Jer ne mogu videti svet bez nje u njemu. Ali nisam je mogao čak ni naterati da ostane u Londonu sa mnom. Nisam bio dovoljan. Pa, kako će ono što kažem biti dovoljno da je natera da sačuva sopstveni život? Pogotovu kada ne znam ni šta se događa u njenoj glavi, zašto uopšte radi ovo. „Doktorka, ako Taylor…ako ne uspem dopreti do nje i ona nastavi da odbija tretman, da li postoji bilo koji način da se operiše bez njene saglasnosti? Da je nateramo da uradi to?” Mrzim što sam morao ovo pitati, ali moram da znam koje su mi opcije pre nego što odem da je vidim. Jer jebeno neću izgubiti Taylor. Neću je samo pustiti da umre. Uradiću šta god je potrebno da je održim u životu. „Liam…” To je Eddie. Okrenem lice ka njemu. Pogled na njegovo lice čini da moja nada padne na kolena, baš kao što i ja želim. „Bolnica može samo dobiti sudski nalog da sprovodi lečenje ako se veruje da neko nije zdravog razuma ili ako je dete.” „Možda ona nije zdravog razuma.” Mrzim što izgovaram ovo, ali znam da tumori mogu uticati na ljude, promeniti njihovu ličnost. „Tumor može pritiskati njen mozak, čineći njeno razmišljanje i dela drugačijima nego u normalnom stanju. Terajući je da misli da želi da odustane kada zaista ne želi.” Pogledam u Dr. March. Ona bi znala. Ona je ta koja leči Taylor. Ali izraz na njenom licu uzima moju nadu s njenih kolena i postavlja je po podu.

279


KH Team

Kraj koji Želim

„Promene u ponašanju su uvek mogućnost s tumorom mozga…ali, u Taylorinom slučaju, mislim da nije to.” Odmahne glavom. „Verujem da je Taylor zdravog razuma. Ona je lucidna i veoma jasna u onome što želi. Žao mi je.” Ona zvuči kao da je ovo već gotovo. Kao da će Taylor umreti. Zajebi to. Zajebi nju i svakoga. Nije gotovo. Neću dozvoliti da bude gotovo. Neću dozvoliti Taylor da se ubije. „Moram da je vidim.” „Odvešću te.” Dr. March kaže. „Mi ćemo biti u čekaonici.” Eddie mi kaže. „Ovde smo za tebe, čoveče.” Cam me poslednji put stisne za rame pre nego što me pusti. Pratim Dr. March niz hodnik i kroz niz dvostrukih vrata. Konačno se zaustavi ispred vrata blizu kraja hodnika. „Taylor je ovde. Sada, molim te probaj da je ne uznemiriš. Bilo kakav stres— “ „Neću je uznemiriti.” Dr. March klimne a onda odšeta. Uzmem udah da se ojačam, a onda lagano gurnem vrata da se otvore. Ne naprave ni zvuk. Soba je tamna, osim svetla pored kreveta. Ona leži na leđima, jastuci je podupiru, lice joj je okrenuto od mene, zureći kroz prozor u noćno nebo. Sam prizor nje me boli. Izgleda tako maleno, krevet ju je progutao. Kosa joj je raširena preko jastuka, svetlo ističe roze boju u njoj. Koža joj izgleda glatko sa zlatnim sjajem. Izgleda prelepo. Ne izgleda bolesno. Ne izgleda kao da…umire. Agonija svojom šakom drobi u mojim grudima. Pustajući vrata, krenem dalje u sobi tihim koracima. „Taylor…” Nežno izgovorim njeno ime kako sam bliže krevetu. 280


KH Team

Kraj koji Želim

Njeno telo se ukruti, a onda se njena glava polako okrene na jastuku, svojim očima sretnuvši moje. Pogled u njima me prestravi. Izgleda zatvoreno. Po drugi put Taylor me je gledala kao da je ovo njena poslednja noć…kada mi je rekla da me ne voli. Uzimajući uzdah, nateram se da progovorim, „Razgovarao sam s doktorkom.” Moje reči su mirne sa značenjem. Zastanem na kraju kreveta, moje ruke uhvate držač nožne daske gde njena medicinska tabela visi. Zurim u njeno lice, moleći je da mi kaže da to nije istina. Da je doktorka pogrešila. „Rekla ti je?” Njen glas zvuči suvo, kreštav. „O tumoru? Ili to da pustaš sebe da umreš?” Krivica preplavi njene oči, i ona pogleda u stranu. Imam svoj odgovor. I, jebiga, boli. Uhvatim krevet jače da ostanem uspravan. „Ne razumem.” Kažem, slomljenim glasom. „I ne očekujem to od tebe.” Glas joj je mek, ali me reči razjare, kao da mi ih je upravo viknula. „Možda ti ne očekuješ. Ali ono što ja očekujem je jebeno objašnjenje. Pakao, zaslužujem objašnjenje. Jer ne radi se to tek tako, Taylor. Ne možeš samo odlučiti da ćeš umreti, i to je to.” Glas mi se podiže s očajanjem koje osećam u sebi. Njene oči se polako vrate na moje. „Da, mogu. To je moj život, Liam. Moja odluka.” „Ali jebeno te volim.” Tresnem rukom po svojim grudima. „Zar to ne znači da bar dobijam pravo glasa? Ili i ti moraš voleti mene da bi to bio slučaj?” Ona zatvori oči, kao da su joj reči bolne da ih čuje. Dobro. Želim emocije od nje. Ne želim ovaj smrt-u-očima pogled koji ima ovog trenutka. Jer nije mrtva. I nikada neće biti ako ja imam ikakve veze sa tim. 281


KH Team

Kraj koji Želim

„Žao mi je.” prošaputa, otvarajući oči. „Neka ti ne bude žao!” kriknem. „Samo nemoj jebeno raditi ovo.” Okrene lice od mene, kao da me otpušta, i to me opet aktivira. „Isuse Hriste, Taylor! Šta se ovde događa? Zašto radiš ovo sebi?” Stisne usne u tanku liniju, govoreći mi da je gubim. Moram da se smirim. Uvučem nekoliko udaha, pokušavajući da usporim svoje uzlupalo srce. „Molim te.” kažem nežno. „Molim te samo razgovaraj sa mnom.” „Nema se o čemu razgovarati.” Njen glas je hladan kao led. „Preklinjaću ako moram. Ako je to ono što ti je potrebno da promeniš mišljenje. Spustiću se na jebena kolena i preklinjati.” Pomerim se oko kreveta, prisiljavajući je da gleda u mene. „Ne molim te da budem u tvom životu. Ne molim te da me voliš. Samo želim da živiš. Mogu da živim bez tebe, znajući da si tamo negde, da dišeš i da si živa i srećna. Samo mi nemoj tražiti da te pustim da umreš.” Ona zuri dole u svoje ruke koje su joj u krilu, prstiju uvijenih oko ćebeta koje je pokriva. „Liam…molim te nemoj da radiš ovo. Odlučila sam. Uradila sam to pre mnogo vremena. Mnogo pre nego što sam srela tebe.” „Ali jesi me upoznala. I proveli smo vreme zajedno. Znam da me ne voliš, ali znam da osećaš nešto prema meni. Ne možeš to poreći. I to mora da se računa nešto.” Odmahuje glavom, polako i čvrsto. „Žao mi je.” Ne kaže to drugačije od onog puta kada je rekla da joj je žao. Ali ima nečega ovog puta što mi govori da se neće predomisliti. Izgubio sam je. Ili je možda nikada i nisam imao. Stojim ovde, ukočen, samo zureći u nju. Moja osećanja za nju i sva nedoumica i bol i frustracija koju osećam se izgradila u meni kao čudovište. I pustio sam ga napolje. „Neću te gledati kako umireš.” Moj glas je ogorčen i grub kao što moje reči i treba da budu. Ona pogleda gore u mene. Bistre oči sretnu moje. „Nikada to ne bih tražila od tebe.” 282


KH Team

Kraj koji Želim

Ne prepoznajem je u ovom trenutku. Oči su joj potpuno prazne emocija. Bezizražajne i staklaste. Taylorine oči su uvek bile pune nečega. Bilo da je to tuga za koju je uvek mislila da je krije. Ili oni retki trenuci kada pusti da ta tuga sklizne i dopusti sebi da bude srećna. Ili ono vreme kada njene oči budu ispunjene s toliko požude i čežnje za mnom da ne mogu disati dok je gledam. Ali bilo da su joj oči ispunjene tugom ili srećom ili požudom, uvek je bilo života u njima. Ili možda nikada nije bilo. Samo sam video ono što sam želeo da vidim jer sam je želeo toliko. „Moraš da učiniš da razumem, Taylor. Jer ne razumem zašto biraš da umreš.” „Ne moraš razumeti.” „Da, moram!” Sada vičem, i nije me briga. Jer ne znam šta drugo da radim, kako drugačije da doprem do nje. „Moram da razumem zašto ne više ne želiš da živiš! Tražiš mi da odstupim i pustim te da umreš. Tražiš mi da živim s tim saznanjem do kraja života. Onda mi daj razlog.” Njene usne se skupe, zatvarajući oči u dugom treptaju. „Komplikovano je.” „Onda mi pojednostavi.” „Ne mogu.” Ona odmahne glavom. Eksplodiram. „Moraš! Jer jebeno zaslužujem da znam istinu!” „Zato što im dugujem!” ona krikne, sedajući napred. „Moram da umrem jer im dugujem!” Trenutak pošto reči napuste njena usta, ona se trgne od bola. Obrva joj se namršti, a ruka joj se podigne do glave, dlanom pritiskajući čelo, dok zatvara oči. „Taylor…jesi li dobro?” Održavam svoj glas mekim, ali iznutra, uspaničen sam i uplašen i spreman da pozovem doktora. „Dobro sam.” ona prošaputa. Polegne glavu unazad na jastuku, ruka joj padne pored nje na krevetu, oči joj se otvore. „Žao mi je.” kažem. „Neka ti ne bude. Ja sam ona kojoj je žao. Žao mi je zbog svega ovoga. Nikada nisam nameravala da me vidiš ovako.” „Ono što si nameravala je, da nikada nisi nameravala da ja saznam.” 283


KH Team

Kraj koji Želim

Ona izdahne dah koji zvuči umorno, prsti joj se opet uviju oko pokrivača. Njena tišina mi daje odgovor. Srce me boli svakim jakim otkucajem koji napravi. Uvijem ruke preko grudi. Vratim se unazad, naslanjajući se na prozorsku dasku. „Pa, šta ćeš uraditi? Samo ćeš otići odavde i vratiti se u Boston? I šta onda?” Oči joj dođu do mojih, odgovor je jasan u njima. Umreti. Otići će odavde, ostaviti me, i vratiti se kući da umre. Nisam muškarac koji plače. Mnogo je potrebno. Ali, upravo sada, želim da plačem. Stegnuvši most nosa, zatvorim oči, uzimajući udahe da ih zadržim unutra. Sve što želim da radim jeste da je preklinjem da promeni mišljenje. Da je preklinjem da ostane. Da je preklinjem da živi. „Žao mi je što sam te povredila.” Njen mekan glas je kao stotinu noževa koji uranjaju u moju dušu. Spustim ruku, otvarajući oči. „Nisi me povredila. Ti me povređuješ.” Donja usna joj se zatrese. Ona je zagrize. „Ovo nije ono što sam želela.” „Šta si želela?” Gleda u moje oči. Vidim treptaj emocija. Pravih emocija. I to mi daje nadu. Onda se njene oči ugase, odnoseći moju nadu zajedno s tim. „Ne znam. Ali nisam želela ovo. Nisam želela da te povredim. Povrediti tebe je poslednja stvar koju sam ikada želela.” Moje ruke se uviju oko prozorske daske, uhvativši je čvrsto. Moram da dođem do korena svega ovoga. Ona priča, ali mi ne govori ništa. Tako da se vratim na reči koje je ranije rekla. Reči koje mi je viknula. „Rekla si da im duguješ. Da moraš umreti jer im duguješ. Kome duguješ, Taylor?” Prilično sam siguran da već znam odgovor. Samo moram to čuti od nje. Treba mi da priča sa mnom. Ona udahne duboko. „Mojoj porodici.” Njene oči se vrate nazad do mojih. „Dugujem svojoj porodici.” 284


KH Team

Kraj koji Želim

“Zašto?” Oprezno upitam. Jer znam kako lako se može ugasiti kada je u pitanju njena porodica. Oduvek sam znao da je to što ih je izgubila loše delovalo na nju. Znam koliko je teško kada izgubiš ljude koje voliš. Zato je nikada nisam pritiskao da priča. Uvek sam mislio da će mi reći kada bude spremna. Samo sam molio Boga da je sada spremna. Jer imam osećaj da ona ovo radi zbog njihove smrti. Njene usne ponovo zadrhte, suze blistaju u njenim očima. Zagrize donju usnu, uvlačeći vazduh. „Umrli su zbog mene. Dugujem im svoj život jer sam uzela njihove.” „Dušo…ne razumem.” Nastavljam izgovarati tu istu rečenicu, i nastaviću je izgovarati sve dok ne shvatim. A onda, kada budem razumeo zašto radi ovo, promeniću njeno mišljenje. „Lista…napisala sam je kada sam upravo saznala da imam tumor. Moja majka je znala o listi. Znala je šta je bilo na njenom vrhu – otići u London. Uvek sam želela da ga posetim. Pa su ona i moj tata rekli da bismo trebali ići na putovanje kada mi bude bolje. Očekivali su da mi bude bolje. Nikada ni na sekundu nisu poverovali da ću umreti. Njihova vera me naterala da se borim za život.” Pustila je tužan uzdah. „Trebalo je da umrem kada sam imala 16. Da sam umrla tada, oni bi sada bili živi. Kada sam napunila 18, oporavila sam se od tumora, i planirali smo putovanje u Englesku. Sve spakovano i spremno za polazak, bili smo napolju zbog leta u pet časova posle podne sledećeg dana. Krenula bih na Severozapadni čim se vratimo, a moja najbolja prijateljica, Marie, je otišla u New York. Imala je stan u New Yorku. Ne bih je videla do zimskog raspusta. Molila sam roditelje da mi dopuste da ostanem kod nje, da bismo mogle imati još jednu zajedničku noć za devojčice. Rekli su da mogu, sve dok mi prva stvar ujutru bude da budem kući. Kada sam uzimala stvari da ih odnesem kod Marie, shvatila sam da je moja srećna dukserica prljava. Tata mi ju je doneo s Harvarda. Imala sam je godinama, i dobra stvari su se činilo se uvek događale kada sam je nosila. Jednom, kada sam je nosila, Brian Packer me pozvao na zimsku svečanost. Zatim, nosila sam je kada sam upala u tim za softbol. Glupo, ali bila sam mlada, i mislila sam da se dobre stvari uvek dešavaju kada je nosim. Pre nego što sam otišla kod Marrie, zamolila 285


KH Team

Kraj koji Želim

sam mamu da mi je opere, da bih je mogla nositi za vreme leta. Bila sam nervozna zbog letenja, i mislila sam da se ništa loše ne može dogoditi ako nosim svoj srećni duks. Ali pogrešila sam. Uopšte nije bila srećna. Mama mora da ju je stavila na pranje nakon što sam otišla kod Marrie i zaboravila da je stavi u sušilicu odmah zatim. Mora da je shvatila neposredno pre odlaska u krevet. Sušilica je bila uključena…bila je neispravna…i to je uzrokovalo vatru.“ „Taylor…” „Nisu znali da je prizemlje bilo u vatri jer su spavali, a protivpožarni alarm se nije oglasio. Nekoliko nedelja ranije, protivpožarni alarm se stalno uključivao, i to me je izluđivalo, tako da sam se požalila tati. On je izvadio baterije. Rekao je da će kupiti drugi. Nije stigao da to uradi…i dim je prvo došao do njih. Vatrogasni inspektor mi je rekao da nisu patili…” „Taylor.” ponovio sam njeno ime, krenuvši ka njoj. Ona podigne ruku, zaustavljajući me. „Trebala sam umreti od prvog tumora. Ovo je moja druga šansa da to ispravim.” „To…ne, to nema smisla za mene.” „Ima za mene.” Njene oči se podignu do mojih. Žaljenje i bol u njima me skoro spuste na kolena. „Moram da ih vidim ponovo.” kaže meko, očajna. „Moram da im kažem koliko mi je žao. Potrebno mi je da mi oproste.” Suze teku iz njenih očiju i dole niz obraze. Želim da odem do nje, ali znam da me ne želi blizu sebe. Pa, stojim ovde, bespomoćan. „Taylor…tvoja porodica…oni ne bi želeli ovo. Ne bi želeli da umreš.” Svojom rukom, obriše suze. „Ne znaš to.” „Da, znam.” kažem sa sigurnošću. „Oni su te voleli. Ne bi želeli da radiš ovo sebi. Kada voliš nekoga, samo želiš najbolje za njega. Ovo nije najbolje.” „Da, jeste. Ovo je najbolje za mene – da platim pokoru i da budem s njima. Ovo je najbolje za mene.” „Taylor…molim te. Moraš da me poslušaš. Ne možeš samo tako odustati od života.” 286


KH Team

Kraj koji Želim

Njene oči dođu do mojih. „Ne odustajem od života. Samo želim da se oslobodim bola što mi nedostaju…da se oslobodim od mržnje prema samoj sebi zbog onoga što sam učinila. Želim svoju porodicu nazad više nego išta. i…potreban mi je njihov oproštaj.” Suze ponovo padaju, spuštajući se niz njeno prelepo lice. I nije me briga da li me želi blizu ili ne. Moram da budem pored nje. Sednem na ivicu kreveta pored nje. „Taylor…to što se desilo…to nije tvoja krivica. To je bila tragična nesreća. Ali to nije tvoja krivica.” Ona zatvori oči i obriše suze s lica svojim rukama. Zatim, otvori oči i kaže, „Ne.” Odmahne glavom, odlučna. „To je moja krivica.” „Ne verujem u to. I znam da tvoja porodica ne bi mislila drugačije.” „Nisi ih poznavao, tako da ne možeš to tvrditi.” odbrusi. „Ne, nisam.” održavam svoj glas nežnim. „Ali poznajem tebe. Znam osobu koju su oni podigli – nežna, topla, brižljiva, i neverovatna. Tako jebeno neverovatna da nisam mogao pomoći sebi osim da se zaljubim u tebe.” Ona ponovo zatvori oči, ali nastavim govoriti, „I možda nisam upoznao tvoje roditelje, ali znam ono dvoje ljudi o kojima si govorila onog dana na univerzitetu, ono dvoje ljudi koji su se zaljubili i borili se da budu zajedno, jer sam ih video u tvojim očima, dušo. Ne verujem ni sekunde da bi oni želeli da ti umreš. Oni su ti dali život. Oni su te odgajali. Voleli te. Stali su pored tebe i borili se s tobom s prvim tumorom kada je zapretio da te odvede. Oni bi želeli da se sada boriš.” „To je bilo pre nego što sam ih ubila.” Ona otvori oči ali ne gleda u mene. „To je bila nesreća, dušo. Tragična nesreća. Molim te…ne radi ovo. Bori se za život. Ako ne zbog sebe, onda zbog mene. Znam da ti je stalo do mene – drži se za to, bori se zbog toga. Molim te. Preklinjem te.” Srce mi jako udara u grudima, strah mi trese telo, moj um se moli da će moje reči konačno dosegnuti do nje. Ona me gleda s plamičkom topline u njenim prelepim očima, i podseti me na sve vreme koje sam zurio u njene oči i video tu toplinu i nadu i sreću koju me naterala da osećam. I taj komadić nade sam pustio da prione u tu toplinu u njenim očima i tiho je molio da živi. Ona izdahne polako. „U pravu si. Stalo mi je do tebe, Liam…tako mnogo.” 287


KH Team

Kraj koji Želim

Njen dah zastane, i suza joj sklizne niz obraz. Ona je uhvati i obriše je. „Taylor…” Ona dovede oči na meni, i ne mora da kaže ništa. Znam iz pogleda u njih da sam je izgubio. Otišla je. Taj komadić nade koji je ostao se je zgnječen, odmah uz moje srce, i nisam zaustavio suze koje su ispunjavale moje oči. Neka ih. I pustio sam ih da padaju. Ona okrene svoje lice od mene i pogleda kroz prozor. „Žao mi je, Liam. Prekasno je. Želim ovo. Želim da umrem. Želim da budem sa svojom porodicom. To je kraj kakav želim.“

288


KH Team

Kraj koji Želim

Poglavlje 31 „To je kraj koji želim.“ Nisam mogao da ostanem u bolnici. Ne nakon što je izgovorila te reči. Tih pet reči...tako konačno. Znao sam da ne postoji ništa što bih mogao da kažem ili uradim da je nateram da se predomisli. Osetio sam se tako bespomoćno. Još uvek se tako osećam. Prvi put u svom životu znam da ništa ne mogu da uradim. Nema razgovora. Nema borbe. Nema ubeđivanja. Ne mogu ovo promeniti. Sve u meni vrišti da se borim ali znam da je uzaludno. Ne možeš promeniti nečije mišljenje ako je to ono što zaista žele. A Taylor želi da umre. Ova živahna, prekrasna žena, želi da umre. Kao da je ne poznajem. Možda nikada i nisam. I zaista ne znam kako da izađem na kraj sa ovim... sa bilo čim od ovoga. Zato, ostavio sam je onde, u onom bolničkom krevetu, i otišao sam. Sada, osećam se tako izgubljeno. A kada se osećam izgubljeno, odlazim na jedino mesto koje smatram domom. Pa, osim Taylor. Ona je moj dom. Od momenta kada sam je upoznao, znao sam da je drugačija. Da će moj život da se promeni. Nisam samo shvatio kako će da se promeni. Dve sedmice i potpuno je ukrala moje srce. Svaki put kada dodirnem Taylor, osećam se ostvareno...sigurno, onako kako to samo u svom domu možeš biti. To je nestalo, sada postoji samo jedno mesto gde mogu da odem i uverim se da će sve biti u redu, i ako znam, bez sumnje, da nikada više ništa neće biti u redu. Ništa neće biti u redu ako Taylor nije ovde, ako ne uveseljava i osvetljava moj svet. 289


KH Team

Kraj koji Želim

Kada su me Cam i Eddie dovezli do stana, sunce je počelo da izlazi. Proveli smo celu noć u bolnici. Želeli su da ostanu sa mnom, ali rekao sam im da želim da budem sam. I, u tom momentu, bio sam sam. Želeo sam da budem sam sa svojim bolom. Želeo sam da budem sam da razmislim. Da pokušam da razumem sve ovo. Kada sam ušao u stan, ona je bila u svemu. Na svakoj površini. Svaki miris i zvuk...ona. Mogao sam da čujem eho njenog glasa i smeha. Da osetim njeno telo uz moje. Njen miris...njeno sve. U tako kratkom vremenu osvojila je moje telo i dušu. Ona je postala ono što bi život trebao da bude. I izgubio sam. Sve je pusto, nikada se nisam osećao tako usamljeno. Još uvek se osećam tako. Nisam se tuširao ni presvukao, samo sam izašao iz stana. Šetao sam satima ulicama Londona, gledao ljude koji žure na posao, otvaranje radnji. Sve o čemu sam mogao da mislim je naš zajednički obilazak Londona. Ušao sam u Hyde Park. Sećanje na nas dvoje ovde, je zauvek urezano u moj mozak. Izašao sam iz parka i sve o čemu sam mislio je – ona je ovde, leži u bolničkom krevetu, u mom gradu. Izašao sam iz stana da pobegnem od usamljenosti, od nje, ali ona je svugde. Vratio sam se do stana da uzmem ključeve od auta. Ušao sam u auto i krenuo prema jedinom mestu koje je uvek uspevalo da popuni prazninu u meni. Vozio sam prema osobi koja me nikada nije izneverila. Kada sam stigao ispred Hunter Halla, očekivao sam da ću se osećati bar malo bolje, ali nisam. Sve čega sam se sećao je da sam i ovde bio sa njom. Glupo je što sam pomislio da ću pobeći od svega ako dođem ovamo. Moj deda je već izašao i hoda prema meni, kao da me očekivao. Verovatno jeste. Sigurnosne kamere su svuda. Isključio sam motor. Duboko udahnuo i izašao iz auta. 290


KH Team

Kraj koji Želim

Ne pomeram se. Ne mogu da se pomerim. Samo stojim. „Liam?“ Čujem zabrinutost u njegovom glasu dok mi prilazi, jer nikada se nisam pojavio ovako, nenajavljeno. Uvek ga prvo nazovem i kažem da dolazim. Sigurno izgledam užasno. Nisam se obrijao i moja odeća je izgužvana. „Liam, šta nije u redu?“ Njegov glas je ozbiljan. Znam da je zabrinut ali ne znam kako da izgovorim ono što me muči. Stao je ispred mene. „Reci mi.“ Mogu da osetim proklete suze kako se bore da krenu ponovo. Duboko udahnem. Boli me i kada dišem. Pogledao sam ga u oči. „Ne znam šta da radim deda. Treba mi tvoja pomoć...ne znam šta da radim.“ Zabrinut izraz preleti preko njegovog lica. Onda uradi ono što uvek radi. Zagrli me. „Ja sam ovde“, kaže mi,“šta god da je, rešićemo to.“ Pokušavam da se opustim u njegovom zagrljaju. Pokušavam da upijem njegovu sigurnost, ali ne vredi. Znam da to nije istina. Niko ne može popraviti ovo. Samo Taylor. A ona ne želi da to uradi. „Hajde da uđemo unutra.“ Njegova ruka je oko mene dok me vodi u kuću. „Archie, možeš li nam skuvati kafu?“ Deda ga pita. „Želiš li nešta jače?“ Pita mene. Samo moj deda može da predloži alkohol u deset i trideset ujutru. To uspeva da podigne uglove mojih usana. „Kafa je u redu.“ Kažem mu. „Bićemo u dnevnoj sobi.“ Dovikuje Archiu. „Doneću vam.“ Archie dovikuje odnekud iz kuće. Deda me uvede u dnevnu sobu i usmeri prema fotelji, i ja mu dozvoljavam jer nemam snage da uradim bilo šta. Potrošio sam svu snagu da dođem ovde. Seo je u fotelju preko puta mene. „Reci mi, šta se desilo.“ Moj deda nikada ne zavlači, odmah pita direktno baš kao i ja. I tako, kažem mu sve, ćutim samo kada Archi donese kafu. Kažem dedi za Taylor – njen spisak...šta se desilo njenoj porodici. Govorim mu kako sam je pitao da ostane u Londonu sa mnom. Kako je pala u Camovom baru, o bolnici...tumoru...i na kraju, razgovoru sa njom pre nego što sam otišao. 291


KH Team

Kraj koji Želim

Kažem mu da ona želi da umre. Deda duboko izdahne. „Liam, da Taylor želi da umre...zaista i stvarno da umre, uradila bi to odavno.“ „Šta?“ Gledam u njega. „Gledaj, ovo će zvučati grubo, ali ako neko zaista želi da umre, uradiće to. Ljudi se bacaju sa mosta ili pod voz ili progutaju punu šaku tableta da bi oduzeli sebi život.“ „Ona se ubija.“ Stegao sam jako zube. „Ona želi da pati zato što misli da je to zaslužila. Postoji razlika. Taylor možda zaista veruje da želi da umre. Ali duboko u njoj, postoji deo nje koji želi da živi. Deo koji je naterao da uđe u avion i dođe ovde da ispuni taj njen spisak. Deo nje koji joj je dozvolio da bude sa tobom, da joj značiš. Sada, Taylor se bori sa krivicom, i kažnjava sebe na jedini način na koji može. Ne može sama da donese odluku da li da živi ili ne i zato prepušta tumoru da on to uradi. Ako želiš da dođeš do nje, Liam, onda moraš da probudiš onaj njen deo koji želi da bude živ, podseti je kako je kada si zaista živ, kako je kada si srećan.“ „To sam i radio poslednje sedmice sa njom – pokazao sam joj šta je sreća i pomogao joj da se suoči sa svojim strahovima, pokazao sam joj kako izgleda zaista živeti.“ „Onda, možda ona i nije tako daleko kako ti izgleda.“ Odmahnuo sam glavom. „Video sam je u toj bolničkoj sobi, deda. Čuo sam reči koje je izgovorila. Već je otišla. Izgubio sam je.“ „Ona se bori u neprekidnom vrtlogu. Video sam kako te gleda Liam. Sija kada je sa tobom – i ti sa njom. Nikada nisam video da gledaš nekoga kao što si nju.“ To je zato što nikada nisam voleo nekoga kao što volim Taylor. To je ona pojavi-se-niotkuda-i-zgrabi-te ljubav. Ona ljubav zbog koje se i ne sećaš ničega pre nje. Sveobuhvatna, ništa-nije-važno-osim-nje ljubav. To je ona ljubav koju ja osećam prema Taylor. „Znam da Taylor gaji duboka osećanja prema tebi, i ta osećanja izazivaju njenu krivicu zbog njene porodice jer ona veruje da im duguje svoj život. Jedan deo nje želi tebe. Ali, da bi te imala, mora da živi. A ako živi, u svojoj glavi, oseća da će ponovo izneveriti svoju porodicu.“ 292


KH Team

Kraj koji Želim

Zabolela me pomisao na bol i nemir koji ona oseća tako dugo. Patnju koji podnosi toliko dugo. „Moraš da je nateraš da vidi da to nije tako“, deda nastavlja,“Da ne mora da umre. Da ne mora da plaća za nešto sto nije njena krivica. Da može da ima život sa tobom. Zaslužuje da bude srećna. I jednog dana, kada bude proživela dug život, onda može da vidi svoju porodicu ponovo.“ „Pokušao sam deda. Rekao sam joj sve to, ne baš kako si ti sada rekao ali nije htela da me sasluša.“ „Onda je nateraj da sluša. Nastavi da pokušavaš. Ne možeš da odustaneš kod prve prepreke Liame. Ti si borac. Uvek si bio. Bez obzira šta život baci pred tebe, koliko puta te obori, uvek se uspravljaš, spreman za borbu. Nemoj sada da prestaneš. Bori se za Taylor, bori se jako.“ Moj telefon zazvoni u džepu. Odmah pomislim na Taylor. Da li ona zove? Brzo ga izvadim iz džepa. Moje srce potone kada vidim da nije ona. Nepoznat broj. Javim se jer sam ostavio broj u bolnici i rekao im da me nazovu ako bude bilo kakvih promena. „Halo?“ „Liam, ovde Dr. March.“ Ustanem i moje srce stane. „Šta se desilo? Da li je ona dobro?“ „Mi, hmm...bojim se da nisam sigurna.“ „Šta dođavola to treba da znači?“ „Taylor je otišla.“ „Otišla?“ Jedva izgovorim te reči. Deda ustane iz fotelje. „Zato vas zovem – da vam kažem da je napustila bolnicu bez bilo čijeg znanja. Pre par minuta, sestra je otišla da je obiđe i njen krevet je bio prazan. Njena odeća i obuća su nestali takođe. Pretražili smo ceo sprat da proverimo da nije...pala negde i povredila se, ali nema je nigde. Naredila sam obezbeđenju da proveri sigurnosne kamere i videli smo je kako izlazi kroz glavna vrata pre par sati.“ Nema je par sati. Srce mi brzo udara. 293


KH Team

Kraj koji Želim

„Nadala sam se da je došla kod vas?“, Dr, March mi kaže. Ne, neće doći meni jer ja nisam onaj koga ona želi. Zatvorim oči, umirem u sebi. „Ne, nije došla kod mene.“ „Da li znate gde je mogla otići?“ Zavrteo sam glavom. „U njen hotel, možda.“ Onda me pogodi. Ide kući. Poslednja stvar koju mi je rekla, je da želi da bude sa svojom porodicom. Oduvek je htela da ode kući. To je svo vreme planirala. Ide kući da umre. Jebi ga...ne. „Naravno, zabrinuta sam za nju, zbog njenog stanja.“ Dr. March nastavlja. „Ali ruke su mi vezane. Nema mnogo toga što mogu da uradim jer ona nije svesna opasnosti u kojoj se nalazi...“ „Znam gde ću je naći.“ Presečem je. Ona izdahne. „Dobro. Kada nađeš Taylor, molim te nateraj je da shvati razloge zbog kojih mora da se vrati u bolnicu.“ „Uradiću sve što mogu.“ I hoću. Prekinuo sam vezu i odmah okrenuo Taylor. Govorna pošta. Sranje. Besno sam prekinuo. „Taylor je otišla iz bolnice?“ Deda je shvatio iz razgovora koji sam upravo imao. Posle svega što je rekao da me ubedi da ona zapravo ne želi da umre čak i on izgleda zabrinuto. Osećam se bolesno zbog toga. „Izašla je malo pre nego što me je doktorka nazvala.“ Krenem prema vratima i izlazim iz sobe. Deda me prati. „Znaš li gde je?“ „Znam gde se uputila.“ Otvaram ulazna vrata i izađem. Okrenem se prema dedi. „Ide kući. A ja ću je zaustaviti pre nego što to uradi.“

294


KH Team

Kraj koji Želim

Poglavlje 32 Izašao sam sa dedinog prilaza i ubrzao niz put kada mi je telefon zazvonio. Broj se pojavio na mom displeju, to je jedan od mojih hotela u Londonu. Onaj u kojem je Taylor odsela. Dao sam im instrukcije da me nazovu ako se odjavi iz hotela. Preuzeo sam poziv preko Bluetootha. „Pričaj, i budi brz.“ Posle male pauze, muški glas kaže. „Hm, gospodine, ja sam Patrick Squires. Ja sam menadžer u...“ „Znam odakle zoveš. Ono što želim je da mi kažeš da li zoveš u vezi Taylor Shaw.“ Naglo sam uleteo u krivinu a onda popustio pritisak na gas. „Da gospodine, zovem zbog toga. Video sam da postoji obaveštenje da vas nazovem ako se odjavi...“ „Odjavila se?“ Mala pauza a onda mi kaže. „Da, gospodine.“ „Kada?“ „Pre sat vremena.“ „Pre sat vremena! A ti me tek sada zoveš!“ Ruke su mi pobelele koliko sam stezao volan. „Žao mi je gospodine. Perrie, devojka koja je odjavila, je nova ovde. Nije videla obaveštenje. Primetio sam da je gospođica Shaw otišla samo zato što sam pregledao današnje poslovanje. Pitao sam Perrie da li vas je nazvala...“ „Otpuštena je.“ „Da gospodine.“ Odgovorio je tiho. Izdahnuo sam. Pre sat vremena. Otišla je pre jebenih sat vremena. Toliko joj odprilike treba da stigne od hotela do aerodroma Heathrow, zavisi od gužve. Možda je već tamo. A nemam pojma kada imaju letove za Boston. Sranje!

295


KH Team

Kraj koji Želim

Izašao sam na put M40 i krenuo prema Londonu. Pritisnuo sam papučicu za gas i auto je krenuo najbrže što može. „Gospodine?“ Patrikov glas je javio. Zaboravio sam na momenat da je još na vezi. „Da li je Taylor uzela taksi kada je izašla iz hotela?“ Pitao sam ga grubim glasom. „Da gospodine. Pitao sam Martina, portira, pre nego što sam vas nazvao. Rekao je da je smestio u taksi ali ne zna gde je krenula. Gospodine, žao mi...“ Prekinuo sam vezu. Kunem se, ako čujem još jednu osobu danas kako mi govori da joj je žao , ubiću je golim rukama. Osim Taylor. Taylor može da mi kaže šta god da prokleto želi. Može da kaže da joj je žao koliko god puta želi, ako je na kraju toga nešto...mogućnost. Mogućnost da promeni mišljenje. Pretražio sam telefon, tražio sam broj našeg terminala za prodaju karata na aerodromu. Vožnja i pretraživanje imenika verovatno nije dobra ideja dok jurim preko 100km na sat. Pronašao sam broj i nazvao koncentrišući se na put i pronalazak Taylor. Čuo se zvuk uspostavljanja veze. „Hunter Airways terminal za prodaju karata, Amber ovde. Kako mogu da vam pomognem?“ „Amber, ovde Liam Hunter.“ Tišina. Onda ona kaže. „Liam...Hunter, kao...“ „Tip koji ti daje platu.“ „Oh. Vau. Dobar dan gospodine. Kako mogu da vam pomognem?“ „Želim da mi kažeš kada je sledeći let za Boston?“ Proverio sam vreme, jedan sat i dvadeset osam minuta. „Samo da proverim.“ Čuo sam kako kuca na tastaturi. „U redu, sledeći let do Bostona je u ... u pet sati popodne. Čekiranje počinje za pola sata.“ Znam da Taylor ima rezervisam let za sutra, ali mogla je da promeni to. 296


KH Team

Kraj koji Želim

„U redu Amber, želim da mi kažeš da li je Taylor Shaw zamenila kartu za sutrašnji let, za danas. Ili je kupila kartu za danas. Zapravo, želim da znam da li je pokušala da bude na tom letu u pet sati.“ Mala pauza. „Gospodine, ne mogu vam dati informacije o našim putnicima. Pravila naše kuće...“ „Znam kakva su naša pravila. Ja sam napisao prokletu stvar. Sada, reci mi da li Taylor planira da odputuje danas.“ „Gospodine...samo...znam da ste se predstavili ali kako ja mogu da znam da ste to zaista vi? Mogli bi biti bilo ko.“ Zarežao sam od muke. „Kako se prezivaš?“ Opet pauza. „Crawford.“ „U redu Amber Crawford, kada dobiješ svoju poslednju platu i budeš ispraćena sa svog radnog mesta za nekih, recimo, deset minuta, onda ćeš prokleto znati da sam to ja. Sada, ili ćeš mi reći ono što sam te pitao ili ćeš dobiti otkaz, a onda ćeš me spojiti sa nekim ko radi ono za šta ga jebeno plaćam!“ Još jedna pauza a onda sam čuo da kucka na tastaturi. „Taylor Shaw nije zamenila kartu za danas i nije kupila kartu za današnji let, gospodine.“ Malo mi je bilo lakše. Ali ako nije do sada zamenila kartu ne znači da neće. Možda ulazi tamo upravo sada, i ide prema terminalu gde Amber radi. „Da li imate olovku i papir?“ „Da.“ „Zapišite moj broj telefona, ako se pojavi odmah me obavestite.“ „Da gospodine. Da li treba da ostavim obaveštenje u našem sistemu ako pokuša da zameni kartu telefonom?“ Mislim da neće to uraditi. Mislim da je na putu do aerodroma, da će zameniti kartu i otići. Ali ipak kažem. „Da, i naznači da me odmah obaveste.“ „Gospodine, da joj dozvolimo da zameni kartu?“ „Ne.“ „Ako želi da kupi drugu?“ „Reci joj da nema više mesta.“ „Zar onda neće otići do druge agencije, gospodine?“ Sranje, u pravu je. 297


KH Team

Kraj koji Želim

Počeo sam da razmišljam. Krenuo sam do stana da uzmem pasoš. Mislio sam, ako ne uspem da je ubedim ako ipak odluči da ode u Boston, onda i ja idem bez obzira da li ona to želi ili ne. Neću je napustiti dok ne dođe sebi. Dok ne shvati da je jedino pravo mesto na kom treba da bude ono pored mene. Ako to uradim, moraću da vozim pored aerodroma i još trideset minuta do stana pa onda opet nazad. Sranje! Zašto sam uopšte išao do Oxforda? Neću da rizikujem, idem pravo na aerodrom. Zaustaviću Taylor, neću joj dati da uđe u taj avion. Moliću je da ostane. Moliću je da mi dozvoli da je vratim u bolnicu. Ako uđe na taj let onda sam skroz sjeban. Posedujem aviokompaniju ali nisam Bog. Nema šanse da putujem za Boston bez pasoša. „Udaljen sam trideset minuta.“, kažem Amber, „Kada se pojavi, zadrži je, nemoj joj dozvoliti da ode.“ „Da gospodine.“ Prekinuo sam poziv i pritisnuo gas, ubrzao sam koliko sam mogao dok sam jurio putem M40, prema aerodromu, koliko mi je auto dozvoljavao.

298


KH Team

Kraj koji Želim

Poglavlje 33 Pritisnuo sam kočnice kada sam stigao do ulaza i izašao iz auta, zaključao sam ih u hodu dok sam žurio prema ulaznim vratima. Sigurno ću dobiti kaznu za parkiranje, ali baš me briga. Moram da stignem što pre. Amber nije zvala da me obavesti da je Taylor stigla ali to ne znači da nije tamo. Požurio sam, gurao se između ljudi dok sam se kretao prema terminalu za prodaju karata. Kako sam se približavao, video sam sitnu crvenokosu koja je sedela iza stola-Amber, predpostavljam-ali Tayler nema nigde. Nisam siguran da li da budem srećan ili zabrinut. Prišao sam stolu i sputio ruke na njegovu površinu. Amber je podigla pogled sa ekrana kompjutera. Oči joj se malo rašire kada me ugleda. „Gospodine Hunter.“, ustane sa stolice, „Gospođica Shaw još uvek nije dolazila. Upravo sam proveravala da li je zvala da zameni kartu.“ Okrenula je ekran da mi pokaže. Namrštio sam se. Taylor bi trebala da bude ovde do sada. Ušla je u taksi pre više od sat vremena. Čak i ako nije došla do terminala za karte, trebalo bi da je ovde, čekiranje je počelo, prošlo je dva sata. „Da li mogu još nekako da vam pomognem gospodine?“ Tada sam shvatio da još uvek nisam ništa rekao Amber. „Ne, u redu je.“ Prešao sam pogledom preko ljudi koji su se kretali u zgradi aerodroma, ali nisam video Tayler. Gde si ljubavi? „Ako vam je nešto potrebno samo me obavestite.“ Klimnuo sam glavom Amber. „Samo ću čekati ovde dok se ne pojavi.“ 299


KH Team

Kraj koji Želim

„Da li želite stolicu?“ Pokazala mi je njenu stolicu. Zavrteo sam glavom. „U redu sam ovako.“ Previše sam nervozan da bih sedeo. Nervoza me izjeda iznutra. Okrenuo sam se i naslonio leđa na sto, prekrstio ruke preko grudi i gledao ljude kako ulaze i izlaze, tražeći roze kosu i prelepo lice. Gde si Boston? Hajde dušo, dođi mi. Pojavi se. Molim te. Moram da te nateram da se urazumiš. Trebaš mi... „Da li želite nešto za piće dok čekate?“ Amber me pita. Odmahnem glavom. „Ne, hvala.“ Uhvatim komadić roze kose ali ne, previše je svetla. Gde si Taylor? Misao mi proleti glavom. Šta ako ona uopšte ne dolazi ovamo? Šta ako je... Ne. Ne, vraća se za Boston. Siguran sam u to. Već je donela odluku. To su bile poslednje reči koje mi je uputila. Ovo putovanje i povratak u Boston da umre, to je oduvek planirala. Tako da, čekaću je ovde dok se ne pojavi. Ako se ne pojavi onda...iskreno, ne znam šta ću uraditi. „Gospodine...da li mogu da uradim još nešta da vam pomognem? Da nazovem druge terminale i proverim da li je kupila kartu kod njih, možda će menjati više aviona do odredišta?“ „Da, naravno.“ Odgovorio sam odsutno, još posmatram prolaznike. Ne verujem da će Taylor menjati avione. Mrzi letenje, da uđe u jedan avion samo da bi došla do drugog...ne, ne bi to uradila. Pomisao na nju kako gunđa zamalo me uspela nasmejati. „U redu, počeću da ih zovem. Gospodine, gospođica Show...ona je važna za vas?“ Pogledao sam u Amber preko ramena. „Jedino mi je ona važna.“ Nasmejala mi se nežno i pomalo tužno. Okrenuo sam se i nastavio da gledam sve koji su ulazili na aerodrom, tražeći jedino lice koje želim. 300


KH Team

Kraj koji Želim

Nema je. Čekiranje je završeno pre pola sata. Avion poleće za petnaest minuta, a nje nema. Hodao sam aerodromom, tražio je, Amber je pazila na terminal, ali ništa. Taylor se nije pojavila. Nije nazvala. Zvao sam je bezbroj puta ali mi se uvek javlja govorna pošta. I sada, prestravljen sam. Nemam pojma gde je. Bio sam teko siguran da će biti ovde. Pa, ili je odlučila da ode negde-a ja nemam jebenog pojma gde- i čeka sutrašnji let...ili je odlučila da ne čeka da je tumor ubije, nego da uzme stvari u svoje ruke. Zatvorio sam oči na tu pomisao. Ne, ne bi to uradila. Opet, nikada ne bih pomislio da dopušta da je tumor polako ubija. Šta ako je negde pala zbog još jedne glavobolje ili još gore napada, možda je povređena negde? Sranje. Ne mogu da podnesem ovo neznanje. Čekanje. Ne znam šta da radim. Ustao sam sa stolice na koju sam seo kada više nisam mogao da stojim na nogama. „Odlazim. Hvala na pomoći Amber.“ Tužno me pogledala. „Žao mi je što se nije pojavila.“ Ne kao meni. „Ostaviću upozorenje u sistemu, ako se pojavi odmah ću vas obavestiti.“ „Hvala.“ Zavukao sam ruke u džepove i krenuo prema izlazu. Onda sam stao i vratio se. „Amber?“ Podigla je pogled se ekrana. „Da gospodine?“ „Žao mi je što sam se drao na tebe ranije, preko telefona.“ Nasmešila se. „U redu je.“ Okrenuo sam se i izašao, obeshrabren i spuštenih ramena. Došao sam do auta i video da je blokiran zbog nepropisnog parkiranja. Stegao sam usne, zatvorio oči i izdahnuo kroz nos. „Sranje.“ Nemam snage ni volje ni da poludim. 301


KH Team

Kraj koji Želim

Moraću da ga ostavim. Javiću Pam da to sredi. Dok sam išao prema taksi stanici poslao sam poruku Pam da joj javim šta mi je sa autom. Odmah je odgovorila. Pam: Odmah ću to srediti. Odgovorio sam. Ja: Hvala. Vratio sam telefon u džep. Samo par ljudi je čekalo taksi pa sam ubrzo ušao u jedan i dao vozaču adresu mog stana. Spustio sam glavu na sedište i gledao u plafon taksija, nikada se nisam osećao ovako izgubljeno. Čuje se lagana muzika, Oasis’s “Don’t Go Away”. Kunem se, i muzika je rešila da me muči ovih dana. Nasmejao sam se, ali ne zato što mi je nešto smešno. Boli me. Prokletstvo, boli me više nego što me bilo šta bolelo u životu. Otišla je. Ušla je u moj život i postao je bolji nego što je ikada bio. Zavoleo sam je, i sada, ona je nestala, i ja ne znam gde je. Ne znam ni da li je još uvek ži... Osećam pritisak u očima. Pritisnem ih dlanovima i zavučem prste u kosu dok duboko dišem. Neću da razmišljam tako. Odbijam da poverujem da je to uradila. Moram da se nadam jer nada je sve što mi je ostalo. Otići ću sutra na aerodrom, znam da ima let sutra, i moliću se da se pojavi. U međuvremenu, nastaviću da je zovem i nadam se da će se javiti. Spustio sam ruke i naterao se da gledam kroz prozor, pokušavao sam da se nateram da mislim na bilo šta drugo osim onog što se dešava sada. Fokusiram se na sutra, kada ću je naći i nagovoriti da ostane. Nagovoriti je da živi. Kada se taksi zaustavi ispred moje zgrade, platim mu i izađem. Otvorim vrata zgrade i uđem. Sid, radnik obezbeđenja u zgradi, sedi za svojim stolom. Izgleda kao da mu je laknulo kada me vidi što je prilično čudno. 302


KH Team

Kraj koji Želim

Podignem bradu kada ga pogledam, da ga pozdravim. Ne želim da razgovaram sa bilo kim sada. Sid ustane. Pokazuje mi glavom i kaže „Gospodine Hunter, neko je ovde i želi da vas vidi. Čeka vas prilično dugo.“ Pogledom pratim smer koji mi pokazuje i zaledim se. Taylor.

303


KH Team

Kraj koji Želim

Poglavlje 34 Gledam kako Taylor polako ustaje sa fotelje u holu zgrade, gde je sedela. Njene oči su na meni. Ne mogu da se pomerim. Zaleđen sam u mestu a moje srce pokušava da izađe iz grudi i ode njoj. Ona je ovde. To mora biti dobar znak, zar ne? Mislio si da je poslednji put onaj kada si je video u Camovom baru. Pogledaj kako se to promenilo. Duboko sam udahnuo, naterao noge da se pokrenu i krenuo prema njoj. Sav drhtim. Nikada se nisam tako plašio kao sada. Ova malena, prelepa žena ispred mene pretvorila me u zbrku emocija i stavila me na ivicu jebenog nervnog sloma. Ali još uvek želim više nje. Uvek ću je želeti. Zaustavio sam se par koraka od nje. „Zdravo.“ Kaže mi, njen glas je nežan, tih. Drži ruke ispred sebe i lomi prste kao da je zabrinuta. Moje oči putuju od njenih ruku do kofera blizu njenih nogu i nazad na njeno lice. Pokvasim usne. „Ja-ja sam...bio sam na aerodromu. Tražio sam te. Mislio sam...“ Moje oči odu na njen kofer ponovo. „Zvali su iz bolnice, rekli su da si otišla. Odjavila si se iz hotela.“ Pogledao sam je u oči. „Mislio sam da odlaziš. Mislio sam da ideš...kući.“ Spustila je pogled. „Htela sam...jesam.“ Moje srce zadrhti, osećam se kao da me neko udario. „Taylor.“ Napravim korak prema njoj. Ona podigne ruku i zaustavi me. „Pusti me da završim, molim te.“ Kaže mi. Njene oči su pune emocija i ne mogu da shvatim gde su joj misli, o čemu razmišlja. Želim da se usprotivim. Sve u meni želi da se usprotivim, da se borim, za nju...ali tražila je šansu da govori. Daću joj šansu, a onda ću razgovarati sa njom i

304


KH Team

Kraj koji Želim

ubediti je u suprotno. Neću je pustiti da ode ponovo. I ovog puta ni ja ne idem nigde. Neću joj dozvoliti da umre. Boriću se za nju. Boriću se prljavo ako moram. I zato nisam rekao ništa, samo sam klimnuo glavom. Duboko je udahnula, kao da se sprema da mi kaže nešto i moja utroba zatreperi. Spojila je ruke ispred sebe. „Znam da sam ti rekla da mi je žao milion puta do sada, ali zaista je tako.“ Pogleda me. „Žao mi je i moram da ti to kažem. Nikada nisam želela da te namerno lažem o svojoj bolesti. Mislim, jesam lagala, ali to je bilo pre nego što smo...“ Pokaže rukama na nas. „Nisam znala da ćeš mi postati tako važan kao što si sada, i onda kada sam shvatila...pretpostavljam da sam se uplašila.“ Prekrstila je ruke preko stomaka. „Plašila sam se da ako saznaš istinu o tome šta osećam prema tebi, da će to promeniti stvari, promeniti moje mišljenje o onome što moram da uradim...“ Spustila je pogled, ruke su joj pale pored tela. „I jesi-promenio si sve. Promenio si mene.“ Ona izdahne a ja zadržavam vazduh u plućima. „Krila sam mnoge stvari od tebe Liam. Stvari koje nisam smela da ti prećutim. Sada znaš sve, osim ove jedne stvari. Jedine koja je bitna sada. I znam da ne mogu da odem a da ti ne kažem.“ Njene prelepe oči me pogledaju opet. „Volim te. Zaljubljena sam u tebe. Već neko vreme.“ Polako izdahne. „Zaljubljivanje možda nije na mom spisku...ali drago mi je što osećam ovo prema tebi Liam.“ Zaljubljena je u mene. Ne znam da li da padnem na kolena pred njom ili da počnem da plačem kao jebena beba. „Treba mi da znaš to.“ Nastavila je. „Od momenta kada sam shvatila šta osećam, mislila sam da je pogrešno da ti kažem. Sada, znam da je skrivanje od tebe pogrešno. Došla sam ovde da ti kažem to i pitam...“ Ponovo je počela da vrti ruke, a ja sam samo želeo da ih držim u mojim. Da ih držim i nikada ne pustim. Da nju nikada više ne pustim. Šta želiš da me pitaš dušo? Bilo šta, sve je tvoje. „Pa...došla sam da te pitam da li tvoja ponuda još važi?“ 305


KH Team

Kraj koji Želim

Gleda me i znam da čeka da progovorim ali moje grlo je blokirano njenim rečima. Pročistio sam grlo. „Koja ponuda?“ Šta god da je, pristajem jedina. Bilo šta osim da je gledam kako umire, jer to neću uraditi. „Kada si me pitao da ostanem ovde. Da živim ovde. Sa tobom. Pitala sam se...da li još uvek to želiš?“ Lagano je udahnula. „Ranije, kada sam rekla da jesam krenula kući, mislila sam na tebe Hunter. Za mene, dom je tamo gde si ti. Došla sam kući. Tebi.“ „Mislio sam...“ „Predomislila sam se.“ Nasmeje mi se, i to me savlada. Jebeno me savlada. „Pa, ako me još uvek želiš, odnosno ako...“ Nisam je pustio da izgovori ni jednu reč više. Ne mora da izgovori ni jednu reč više. Prešao sam razdaljinu između nas. U sledećem momentu, njeno lice je u mojim rukama i ja je ljubim. Ljubim je onako kako nikada ranije nisam. Svako osećanje koje imam prema njoj je u ovom poljupcu. Želim da zna šta osećam prema njoj jer čini mi se da reči nisu dovoljne sada. Njene ruke zgrabe moju košulju, njeni prsti se zabijaju u moje grudi dok je osećam, držim, uživam u njoj. Ona je ovde i stvarna je i moja je. Teško sam disao kada sam se odvojio od njenih usana, pogledao sam dole u njene plave oči. „Pa, da li je to da?“ Prošaputala je, ujedajući njenu donju usnu. Spustio sam čelo na njeno i tiho se nasmejao. „Šta ti misliš?“ Nežno se nasmejala. To je prokleto najslađi zvuk. Zagrlio sam je i držao je čvrsto uz sebe. „Volim te dušo. Tako, jebeno, jako.“ „I ja volim tebe.“ Naslonila je obraz uz moje grudi i stegla me rukama oko struka. Držao sam je jedan dug momenat, udisao je, podsećao se da je ovo stvarnost. Da je ona ovde. Ali, kao i uvek realnost se uvukla. Realnost o njenoj situaciji. 306


KH Team

Kraj koji Želim

Taylor je ovde sada, govori mi da me voli i da želi da ostane sa mnom, ali ona je bolesna. Teško bolesna. I vreme nije na našoj strani. Polako sam je pustio i pogledao je. „Zašto si otišla iz bolnice jedina?“ Spustila je pogled. „Morala sam da te vidim.“ „Mogla si da me nazoveš.“ Pogledala me. „Baterija mog telefona je prazna a punjač mi je u hotelu.“ Podigla je ramena. „Mogla si da koristiš bolnički telefon.“ Neću odustati ovde. „Ne znam tvoj broj, u telefonu mi je- znaš, onom koji je mrtav.“ Zatresao sam glavom i nasmejao se. Bože kako mi je nedostajalo njeno zezanje. U redu, neka bude tako. „Zašto si se odjavila iz hotela?“ Izdahnula je. „Trebale su mi moje stvari Hunter. I imalo je smisla. I onako je trebalo da se odjavim sutra a htela sam da dođem kod tebe večeras, nadala sam se da me još uvek želiš.“ „Želim te.“ Spustio sam dlan na njen obraz. Nasmejala mi se, toplo, sa ljubavlju. „Mislila sam da mogu da ostavim nešto od mojih stvari ovde, da ne nosim sve u bolnicu sa mnom.“ Srce mi zastane. „Planiraš da se vratiš u bolnicu?“ Pogledala me u oči. „Da.“ Rekla je da, ali još vidim tamu zvanu krivica u njenim očima. „A operacija?“ „Uradiću je.“ Tiho odgovara. Izgovara reči koje želim da čujem ali još uvek čujem sumnju i bol u njenom glasu. Govori mi da će uraditi to, i ja ću uraditi šta god da treba da je sačuvam zdravu i živu uz mene. „Hunter, treba da znaš...operacija ne garantuje ništa. Izgubila sam dosta vremena, i sada...“ „Ššššš.“ Spustio sam usne na njeno čelo. „Dovešću najbolje doktore za tebe, Boston. Izvući ćemo se iz ovog. Bićeš u redu. Ja ću stalno biti sa tobom.“ Trepnula je. „Držaćeš me za ruku?“ Nesmejao sam se nežno. „Ako je to ono što ti treba.“ 307


KH Team

Kraj koji Želim

„Trebaš mi samo ti.“ „Ovde sam za tebe dušo.“ Zarobio sam njene usne mojim, ljubio sam je. Ljubio sam joj usne, obraz, čelo, nos, a onda opet njene usne. „Volim te.“ Provukla je prste kroz moju kosu. „I ja volim tebe.“ Poljubio sam je još jednom i onda sam se odmakao od nje. Želim da ostanem ovako sa njom zauvek, ali stvarnost je takva da moram da je vratim u bolnicu. Taylor možda izgleda dobro spolja, ali znam da je iznutra druga priča. „Moramo da se pokrenemo. Moram da te vratim u bolnicu.“ „Još samo malo.“ Sklopila je ruke oko mene, sakrila glavu na mojim grudima i drži me čvrsto. „Dušo...“ Spustio sam ruke na njene i odvojio ih od mene. Onda, uhvatio sam dlanovima njene obraze i podigao joj glavu. Njene oči su zatvorene. „Otvori oči.“ Nežno joj naredim. Ona uzdahne i posle jednog momenta opiranja lagano otvori oči. „Moraš da ideš u bolnicu.“ „Znam. I vratiću se. Samo želim još malo vremena sa tobom pre nego što odem.“ „Boston...“ Ne želim to da kažem, vreme nije nešto što imamo sada. Pa, umesto toga kažem. „Biću sa tobom u svakom momentu. Neću te ostaviti. Bićemo zajedno u bolnici.“ „Ne svo vreme.“ Znam da misli na operaciju. Ja mislim na operaciju. Bojim se za nju. Bojim se za mene. Ali ona mora da prođe kroz ovo jer, za mene, ne postoji svet u kojem Taylor nije živa i zdrava i uz mene. „Biću uz tebe sve dok ne dođe vreme, i biću tu kada otvoriš oči. Treba mi da budeš zdrava jedina a jedini način da se to desi je da te vratim u bolnicu. Čim ti bude bolje odvešću te na odmor i možemo provesti svaki sekund svakog dana zajedno. A posle toga, možemo provesti ceo naš život zajedno.“ „Zaista to misliš?“ „Nikada ne govorim ono što ne mislim. Naročito tebi.“ 308


KH Team

Kraj koji Želim

Gleda me u oči. Gledam kako se različite emocije brzo smenjuju u njenim očima i ne uspevam da ih prepoznam. „U redu. Hajdemo u bolnicu.“ „Možemo uhvatiti taksi ili mogu nazvati Paula da nas odveze.“ „Gde je tvoj auto?“ „Trenutno je na Heathrow aerodromu, blokiran.“ Raširi oči. „Zaista?“ „Da.“ Nasmejem se. Ali ona se ne smeje. Izgleda tužno. „Hej, šta nije u redu?“ „Ja sam kriva.“ Njen ton i oči potonu. Spustim prst ispod njene brade i podignem joj glavu. „Šta je tvoja krivica?“ „To što ti je auto ostao tamo.“ „Zašto to misliš?“ „Zato što si otišao na aerodrom da tražiš mene.“ „Tiho.“ Poljubio sam njene usne. „To je samo blokada.“ „Na autu od milion dolara.“ Milion i sedamsto hiljada, ali ko broji? „Boston, auto nije oštećen. U redu je. Preuzeću ga sutra. Sada, uzimamo taksi ili zovem Paula?“ „Zovi Paula.“ „U redu.“ Odvedem je opet do fotelje. Ona sedne. Izvadim telefon iz džepa i sednem pored nje. „Ne mogu da verujem da ti je auto blokiran.“ Izgleda da opet razmišlja o tome. Pretpostavljam da je i to bolje nego da razmišlja o tome gde idemo i koliko će teški naredni dani... naredne nedelje biti. „Pa, ostavio sam ga u zoni gde je zabranjeno parkiranje. Verovatno su mi učinili uslugu blokiranjem, sigurno bi ga ukrali da nisu.“ „Ne mogu da verujem kako si opušten sa ovim.“ „To je samo auto.“ „Veoma skup auto.“ „Ti mi vrediš mnogo više.“ 309


KH Team

Kraj koji Želim

Pogled joj omekša, približi mi se i spusti lagani paperjasti poljubac na moje usne. „Volim te.“ Izgovara te reči kao da mora da ih stalno ponavlja da bi sve postalo stvarno. A ja sam daleko od toga da se žalim. Ono vreme, kada sam mislio da Taylor ne oseća isto što i ja prema njoj...pa, bilo je pravo mučenje. Znanje da me voli... to je najbolji osećaj na svetu. „I ja volim tebe Boston. Sada, prestani da me ometaš sa tim tvojim prelepim vatrenim usnama i pusti me da nazovem Paula.“ „Nisam htela da te ometam.“ Podigao sam obrvu a ona se nasmejala. „U redu, možda sam i htela malo da te ometam.“ Nasmejala se i pokazala jedam centimetar između palca i kažiprsta. Zatresao sam glavom i nasmejao se. Sranje, tako je dobro smejati se. Zagrlio sam je oko ramena i povukao je sebi. Spustila je glavu na moje rame. Pozvao sam Paula i odmah mi se javio. Rekao sam mu da dođe do moje zgrade da nas pokupi. „Paul će doći za petnaest minuta.“ Rekao sam joj dok sam prekidao vezu i vratio telefon u džep. Nije ništa rekla. Primetio sam da joj je telo napeto i da lomi prste u krilu. „Hej.“ Podigao sam rame na kojem je držala glavu i nežno je pogurao. Polako je podigla glavu i pogledala me. Njene oči su pune suza. „Dušo?“ Zatvori oči i duboko udahne. „Bojim se Hunter.“ Osetio sam se kao da me neko snažno udario u grudi. Okrenuo sam se prema njoj i uzeo njeno lice u svoje ruke. „Nemoj se bojati. Nemaš se čega bojati. Ja sam ovde. I biću sa tobom svo vreme. Čuvaću te. Uvek ću te čuvati.“ To je laž. Ne to da je neću čuvati, hoću. Uvek ću uraditi sve što mogu da bude na sigurnom. Ali ovo...ovo je izvan moje moći i to me plaši. 310


KH Team

Kraj koji Želim

Ne, ne jebeno plaši. Prestravljuje me. Deo mene se plaši da operacija neće uspeti. Da ću je, posle svega, na kraju ipak izgubiti. Ali ne govorim to. Krijem to. Kada otvori oči i nežno mi se nasmeši, ja joj uzvratim osmeh terajući se da moj osmeh bude snažan. Obuzdavam svoje strahove dok se spuštam do nje i ljubim je u čelo još samo jednom.

311


KH Team

Kraj koji Želim

Poglavlje 35 Soba je mračna, jedino svetlo dolazi od televizora iz ugla sobe. Opet smo tamo gde smo bili prošle noći – Taylor u bolničkom krevetu a ja pored nje. Sedim sada, ne koračam ludo preko sobe, moleći je da živi. Isto je, ali sve se promenilo. Sredio sam da najbolji neurohirurg u Engleskoj dođe i operiše je, operacija je zakazana za sutra. Takođe, nismo u istoj sobi gde je Taylor bila prošle noći. Želeo sam da joj bude udobno, pa sam sredio da je stave u najbolju sobu koju imaju. Donacija bolnici može učiniti da vam se želje ostvaruju. Novac donosi moć a ja imam mnogo i jednog i drugog, i koristiću sve, ako je potrebno, da Taylor bude bolje. Još nešto je drugačije sada...znam da me voli. Voli me i zajedno smo. Započećemo naš zajednički život čim joj bude bolje. Biće joj bolje. Vratio sam pogled na njeno lice. Oči su joj zatvorene. Uzeo sam daljinski i ugasio televizor. Mesec je pun i svetao, osvetljava sobu. Gledam kroz prozor u mesec i svetlucave zvezde oko njega. Nisam religiozan čovek. Nikada nisam bio čovek koji se moli, ali sada, molim se. Nemoj je uzeti. Molim te. Okrenem stolicu prema krevetu i nagnem se preko, spustim ruke oko nje i nežno pritisnem lice na njen stomak. Udišem njen miris. Miriše na sve što želim. Nju. Želim samo nju. Prsti dodirnu moju glavu i lagano me maze. „Mislio sam da spavaš.“ Mrmljam u njen stomak. „Samo se odmaram. Pričaj mi Hunter.“ Njen glas je mekani šapat. Okrenem glavu ali je ne dižem sa njenog stomaka, gledam je u lice. Čak i u mraku mogu da vidim koliko je prelepa. Nikada se neću umoriti od gledanja u nju. 312


KH Team

Kraj koji Želim

„O čemu želiš da ti pričam?“ „Bilo šta...ali nemoj o onome što će se desiti sutra. Nemoj pričati o tome.“ Operacija. Mozak mi je blokirao, pokušavam da nađem neku drugu temu ali operacija je sve o čemu razmišljam. „Ništa ne govoriš?“ Nasmeje mi se. „Ne liči na tebe Hunter.“ „Tvoja lepota je ukrala sve moje reči.“ „Da li si ukrao tu rečenicu iz knjige?“ „Verovatno.“ Nežno provlači prste kroz moju kosu. „Pričaj mi kako si pevao za onu devojku. Onu koju si hteo da ponovo osvojiš.“ „Mislio sam da su ti Cam i Eddie rekli sve detalje?“ „Jesu i smejala sam se. Želim da mi ti kažeš i da se smejem ponovo.“ Bože, želim da čujem njen smeh. Više nego bilo šta drugo, želim da bude srećna. Želim da bude zdrava i srećna. Ali nemam moć da je ozdravim i mrzim što se osećam tako bespomoćno. Slab i nemoćan. Ali, za nju, ostavljam svoja osećanja sa strane i odlučim se za brz i siguran način da je nasmejem. Počinjem da pevam reči pesme “I Want It That Way.” Smeje se I to je muzika za moje uši. „Ti si lud.“ „Lud za tobom.“ Pogledamo se. Smeje se, ali čak i u ovoj tami vidim da nije srećna. Boji se. I pakleno boli to što ne mogu ništa da uradim da uništim taj strah. „Ne bi trebao to da mi pevaš Hunter. Ta pesma je tvoja i druge devojke. To nije naša pesma.“ „Mi imamo pesmu?“ „Imamo.“ Smeje se. Ovaj put iskrenije. Osmeh joj blista u očima. Taj osmeh tera moje srce da kuca brže. „Hoćeš li mi reći koja je naša pesma?“ 313


KH Team

Kraj koji Želim

“‘If You’re Not the One’ – to je naša pesma. Pa, ako želiš da mi pevaš, pevaj mi tu pesmu.“ If You’re Not the One, je pesma koju smo slušali kada sam je pitao da ostane u Londonu sa mnom. One noći kada mi je rekla da me ne voli a onda pobegla iz mog stana. Noć kada je moj svet iskočio iz koloseka. Pre dve noći. Kako je to bilo samo pre dve noći? „Ne znam da li je to naša pesma dušo...“ Njeni prsti su prestali da se pomeraju u mojoj kosi. „Rekao si da me voliš, prvi put, dok je ta pesma svirala.“ „Ostavila si me dok je ta pesma trajala.“ Ruke joj iskliznu iz moje kose. Ništa ne govori i brinem se da sam je uznemirio. Sranje. Poslednje što želim je da je uznemirim. Pogledam je. Gleda u plafon. „Taylor...“ „U pravu si. Bilo je to glupo od mene.“ „Ja sam ispao glup. Nije važno što nisi ostala onda. Važno je da si ovde sada.“ To je sve što mi je bitno. Njene oči se vrate na moje. Toliko je emocija u njima da osećam kako se uvijaju oko mene i pritišću, toliko da mi je teško da dišem. „Želela sam da ostanem. U tom momentu, kada si me pitao da ostanem sa tobom, želela sam da kažem –da, tako očajnički. Želela sam da ti kažem da te volim, jer volela sam te tada. I ranije. I volim te i sada.“ „Znam.“ Udahnem i vratim glavu na njen stomak. Ja sam takav idiot. Zašto sam morao da kažem to za pesmu? Njoj je to važno i trebalo bi da bude važno i meni. I jeste. Njena ruka se vrati u moju kosu i njeni prsti me opet maze. „Imaćemo našu pesmu jednog dana.“ Izgovori to tiho. „Ne. U pravu si. To je naša pesma. Možda nije savršena ali je naša. Samo, ne mogu da ti je otpevam jer ne znam sve reči.“ Smeje se i odmah mi je lakše. 314


KH Team

Kraj koji Želim

„Pusti mi je.“ Izvadim telefom iz džepa i pronađem je. Pustim pesmu i spustim telefon na krevet pored nje. Vratim obraz na njen stomak i gledam njeno lice dok slušamo našu pesmu. „Zašto si se predomislila?“ Pogleda me i znam da ne moram da objašnjavam, vidim da razume šta je pitam. Zna da je pitam za operaciju. „Ti. Nisam mogla da prestanem da mislim na tebe kada si otišao. Stvari koje si rekao. I moje srce... nekako je slabo kada si ti u pitanju.“ Tužno mi se nasmeje. „Takođe...Eddie je došao da me vidi.“ „Eddie?“ Seo sam. „Došao je u bolnicu da te vidi?“ „Oko sat vremena nakon što si otišao. Rekao je, da je nestrpljiv da započne svoju smenu. Hteo je da me obiđe. Da vidi kako sam.“ „Šta je još rekao?“ „Rekao mi je da zna...šta nameravam da uradim.“ „Žao mi je. Bio sam u haosu. Trebao mi je neko za razgovor. Cam i Eddie su mi najbolji prijatelji.“ „U redu je. Ne smeta mi što si im rekao. To je bila istina.“ Bila, prošlo vreme, hvala Bogu. „Pa, šta je Eddie rekao?“ Pitao sam i vratio glavu na njen stomak. Njena ruka se vratila da se igra sa mojom kosom. „Nije okolišao. Bio je prilično direktan, ali to je u redu jer mislim da mi je to i trebalo. Rekao je da svi jednom umiremo, na različite načine, i pitao me zašto moj dan mora da bude danas – figurativno. Znao je da želim da budem sa porodicom, ali rekao je da bi moja porodica želela da ja živim i da ću...da ću biti sa njima jednog dana. Samo to ne mora da bude odmah. Da imam nekoga ovde, ko me voli. I rekao je, biti voljen od tebe...to je nešto za šta se vredi boriti. Život je vredan borbe za njega.“ „Šta je još rekao?“ „Ne previše. Otišao je malo posle toga.“ Nije me briga što su je Eddieve reči naterale da se predomisli. Samo mi je važno da se jeste predomislila. Predpostavljam, da ponekad, potreban je neko ko ti nije tako blizak da ti pomogne da shvatiš, da se urazumiš. Izgleda da dugujem Eddiu kriglu piva. Ili bolje, avion. 315


KH Team

Kraj koji Želim

„Kada je Eddie otišao, nisam mogla da izbacim njegove reči iz glave i sve ono što si mi ti rekao...a znala sam da me voliš. I znala sam da ja volim tebe ali ti to nisi znao... pa, morala sam da te vidim. Da ti kažem. Mislim ...“ Liznula je usne. „Nisam bila potpuno sigurna da ću uraditi ovo...ali onda, kada si ušao i kada sam videla da stojiš tamo, jednostavno sam znala da neću moći da te ostavim ponovo. Znam da sam sebična zbog toga.“ „To što želiš da živiš nije sebično.“ Vratila je glavu na jastuk i gledala u plafon. „Dušo, to što se desilo tvojoj porodici...ti nisi kriva za to. Moraš to da shvatiš.“ „Želim da verujem u to...i čujem sve što govoriš...ali jednostavno to ne osećam ovde.“ Spustila je ruku na grudi, na srce. „Kada si izgubila porodicu, da li si razgovarala sa nekim?“ Pogledala me. „Misliš sa terapeutom?“ „Da, sa terapeutom.“ Odmahnula je glavom i okrenula se prema prozoru. Bori se sa tim sama, svo ovo vreme. Pomisao na njenu samoću i bol me povređuje. „Boston...mislim da je razgovor sa nekim ko razume takve stvari dobra ideja. Ja sam išao kad terapeuta kada mi je majka umrla. Dosta mi je pomogao.“ Umorno je izahnula. „Da, mislim da bih trebala da pričam sa nekim.“ Kada prođe operacija, i kada se bude osećala bolje, organizovaću da ode kod terapeuta. Uradiću sve da joj pomognem. „Žao mi je.“ Čujem tugu u njenom glasu i to me ubija. „Zato što ti nisam rekla da sam bolesna, odmah, na početku.“ Pogleda me i vidim suze kako sijaju u njenim očima. „Znam da sam pogrešila, što ti nisam rekla, ali... Pa, deo mene ne žali što ti nisam rekla, i znam koliko užasno to zvuči. To je zato jer... pa, možda, da sam ti rekla, na početku, ti ne bi ostao.“ „Boston, ostao bih.“ Izgovaram ovo sa sigurnošću koju zaista i osećam. „Ostao bih jer, prilično sam siguran da sam zaljubljen u tebe od onog momenta 316


KH Team

Kraj koji Želim

kada se me iznenadila poljupcem u avionu. Osvojila si me odmah. Ne bih otišao nikuda tada...i ne idem nigde ni sada.“ Prešao sam prstom preko njene obrve i zatvorila je oči. Pesma se odavno završila pa uzimam telefom i sklanjam ga pored kreveta. „Umorna si, trebalo bi malo da odspavaš. Biću ovde kada se probudiš.“ „Spavaj sa mnom.“ Pomerila se u krevetu da mi napravi mesta i povukla prekrivač. Ne treba mi još jedan poziv. Izujem se i legnem pored nje. Pokrije nas oboje i spusti glavu na moje grudi. Prebacim ruku preko nje i igram se sa njenom kosom. „Hunter, misliš li da će mi skinuti minđuše zbog operacije?“ Njeni prsti dodirnu minđuše u obliku aviona koje sam joj poklonio. „Ne znam mila. Možda.“ „Nadam se da neće. Ne želim da mi rupice zarastu. Bolelo je kada sam ih stavila. Ne želim da me boli ponovo.“ Nasmejem se. Moja devojčica će imati operaciju na mozgu a brine o tome da li će morati ponovo da probuši uši. Pa, to je Boston koju znam i volim. Bar govori kao da namerava da se vrati. To je daleko od onoga gde smo bili prošle noći. To što se vratila...pa, to je sve što mi treba sada. Tiha je, njeno telo se opušta uz moje i onda odjednom opet je napeta. „Hunter...moram da ti kažem nešto.“ Srce mi zastane. „Šta?“ Podigne glavu i pogleda me, ujeda usnu toliko jako da se čudim kako je ne raskrvari. „Ne mogu da imam decu. Ne na prirodan način. Zbog zračenja koja sam imala kada sam se borila sa prvim tumorom, neplodna sam. Ostavila sam jajne ćelije tada, zaleđene su, pa mogu imati dete ali ne prirodnim putem. Nije da mislim da ćemo nas dvoje imati decu samo, samo sam želela da znaš u šta se upuštaš.“ „Mila, ne marim za to. Sve što želim si ti. Sve ostalo, što dođe kasnije, je bonus. Ali to nije ono što mi treba.“ „Siguran si?“ 317


KH Team

Kraj koji Želim

„Siguran sam. Spavaj sada.“ Pretpostavio sam da je možda neplodna ali rekao sam joj istinu, nije mi važno. Da li želim decu jednog dana? Da, pretpostavljam, ali mogu živeti i ako ih ne budem imao. Ne mogu da živim bez nje. Zažmurila je i spustila glavu niže na moje grudi. Skliznuo sam niže u krevet i zavukao nos u njenu kosu. Udisao sam njen miris. „Izgubiću kosu. Obrijaće deo zbog operacije a ostalo će otpasti zbog terapije.“ Predpostavio sam i to. „Nije mi važno.“ „Ali ja volim moju roze kosu.“ „Kada poraste, možeš je opet ofarbati u roze.“ „Hmmm, valjda.“ Tišina. „Hunter...siguran si da ti neće smetati što sam ćelava?“ „Ako gubitak kose znači da će ti biti bolje i da ću moći da provedem ostatak života sa tobom, onda da, siguran sam.“ „Ali imam zaista čudan oblik glave.“ „Pa, kupiću ti maramu za glavu.“ Nasmejala se tiho i lagano me udarila u stomak. „Seronja.“ „Voliš me zbog toga.“ Nasmejem se. „Istina.“ „Sada, prestani da odugovlačiš i spavaj Boston.“ „Šefuješ Hunter.“ „Voliš i to kod mene, takođe.“ Tišina je potrajala par trenutaka. Pogledao sam u nju i video da su joj oči zatvorene. Tako je lepa. Uvek će mi biti lepa. Zatvorio sam oči i spustio glavu na jastuk. „Hunter?“ Promrmljala je pospano. „Mmhmm?“ „Volim sve u vezi tebe. Čak i tvoje avione.“ 318


KH Team

Kraj koji Želim

Osmeh se širi na mojim usnama dok mi se suze skupljaju u očima. „I ja volim sve u vezi tebe, Boston.“

319


KH Team

Kraj koji Želim

Epilog Šest meseci kasnije. „Ako moram da umrem i ostavim te Nemoj biti kao ostali, brzo poražen, Onaj koji dugo bdi u tišini I plače. Zbog mene, okreni se životu i smej se, Smiri srce i drhtave ruke, Uteši slabije duše od tvoje. Završi moj nedovršen put, Možda utehu nađeš u tome.“ Velečasni Gray nežno zatvori knjigu propovedi u svojoj ruci, i pogled mu kruži po crkvi. „Hajde da završimo službu molitvom.“ Spusti glavu i počne sa molitvom. “Oče naš koji si na nebu...“ Gledam iza Velečasnog Graya, u kovčeg. Osećam težinu u srcu. Tugu u duši. Boli. Spustim pogled, sagnem glavu i molim se. Onda, osetim nečiju ruku oko moje i taj dodir ublaži tugu. Podignem pogled, i gledam u prelepe plave oči. Jedine oči u koje želim da gledam. Taylor mi se blago nasmeši. Njene oči su ogledalo moje tuge. Njena prelepa glava je pokrivena crnom maramom da bi sakrila gubitak kose, to je dosta muči. Meni ne smeta jer gubitak kose znači da je još uvek ovde. Solidnog zdravlja i diše. Borila se protiv tog drkadžije tumora kao lavica. Izvini Bože. Borila se i pobedila. Pre dve nedelje nalazi su bili dobri, tumora više nema. Opasnost nije još uvek prošla. Sledeći pregled je za šest meseci, ali za sada, tumor je nestao, i moja devojka je dobro. 320


KH Team

Kraj koji Želim

Više meseci terapije, gledanja kako uništava telo da bi izlečila mozak...bilo je teško. Ali uradila je to i ovde je. Samo, mrzim to što smo ovde sada. To što smo izgubili nekoga koga smo voleli. Archie je iznenada preminuo, sedam dana nakon što smo dobili Taylorine dobre rezultate. Imao je moždani udar. Došlo je niotkuda i odnelo ga. „U ime Oca i Sina i Svetoga Duha. Amin.“ Velečasni je završio molitvu. Nežno samo stegao ruku Taylor i okrenuo se dedi, koji je stajao pored mene. On je najviše pogođen Archievim odlaskom. Archie nije bio samo radnik više od dvadeset pet godina, on je bio dedin prijatelj. Spustio sam mu ruku na rame. „Da li si dobro deda?“ Pitao sam ga tiho. Pogledao me i klimnuo glavom. Služba je završena i izlazimo iz crkve. Deda ide prvi. Mi smo jedina porodica koju je Archie imao. Bio je oženjen ali je izgubio ženu dok je bio još jako mlad, kao što je i moj deda izgubio moju baku. Archie nije imao dece. Pa, tako smo mu mi jedina porodica. Držao sam Taylor za ruku i išao iza dede. „Idem samo da zahvalim Velečasnom Gray za službu.“ Deda mi kaže i stane pored vrata. „Čekamo te u autu.“ Taylor i ja smo izašli napolje na vreo dan. „Hvala što si došla sa mnom danas.“ Govorim joj dok izlazimo iz crkve i krećemo prema autu. „Nemoj da mi se zahvaljuješ, i ja sam volela Archiea takođe, znaš to.“ Poljubio sam je u glavu. „Znam dušo.“ Nakon Taylorine operacije i oporavka, kada je izašla iz bolnice, odlučili smo da je najbolje da se preselimo u Hunter Hall. Morao sam da radim. Posedovanje kompanije na žalost ne znači da mogu zauvek da budem na odmoru. Nisam želeo da Taylor bude ceo dan sama u stanu, a i bila joj je potrebna nega posle terapije. Hteli smo da zaposlimo medicinsku sestru ali deda je smatrao da treba da bude sa porodicom. Tako smo se preselili u Hunter Hall a deda i Archi su se brinuli za nju. Gubitak Archia je bio najgori šok. Znao sam ga od kada sam bio dete. Njegov moždani i posledice su nas iznenadili, ali naročito je teško dedi. 321


KH Team

Kraj koji Želim

Počinjem da shvatam da je smrt deo života, isto kao i samo življenje. Samo da ne izgubim Taylor ili dedu u bliskoj budućnosti, sve ostalo ću podneti. Planirali smo da se vratimo u moj – naš stan kada se završi terapija, ali sada, kada je Archi otišao, odlučili smo da ostanemo u Hunter Hallu. Ne želim da deda bude sam, a ni Taylor to ne želi takođe. I, iskreno, Hunter Hall je jedino mesto koje je uvek bilo moj dom. Samo ću nastaviti da putujem u London kada moram zbog posla. Ostanak ovde se lepo uklapa u naše planove, jer Taylor se nada da će biti primljena na Oxford, na master studije Engleske literature. Nada se da će jednog dana biti predavač kao njen otac. Poslala je molbu pre par sedmica, pa sada nam ostaje samo da čekamo. Verujem da će uspeti jer je jako pametna. Zapravo, sve što mi je važno je da se raduje budućnosti, našoj zajedničkoj budućnosti. Otvorio sam vrata auta, sačekao da uđe i zatvorio ih. Seo sam na mesto vozača i čekali smo dedu. Seo je na zadnje sedište par minuta kasnije. Upalio sam auto, i krenuli smo prema Hunter Hallu gde ćemo proslaviti Archiev život uz dobru hranu i prijatelje. Kasno je uveče. Gosti su otišli pre par sati. Deda je otišao u krevet ranije. Taylor i ja smo odlučili da ranije odemo u sobu, takođe. Bio je ovo emotivan i dug dan, i ne želim da se premori. Rezultati su joj dobri ali još uvek želim da se pazi. Izašao sam ispod tuša i vraćam se u spavaću sobu, sa peškirom omotanim oko kukova. Vidim da Taylor sedi na krevetu, prekrštenih nogu, sa laptopom u krilu, kucka nešto. Marama joj je još na glavi. Smeta mi što ima potrebu da nosi maramu kada smo sami. „Šta radiš?“ Podigla je glavu i nasmejala se. „Pišem novi spisak.“ „Oh, stvarno?“ 322


KH Team

Kraj koji Želim

Skinuo sam peškir i njene oči su odmah na meni. Protrljam mokru kosu peškirom i bacim ga na naslon stolice. Zgrabim donji deo pidžame i navučem ga. Sednem na krevet pored nje i preko njenog ramena pogledam njen novi spisak. Naslov me natera da se nasmejem. Stvari koje želim da uradim sa Liamom (čak i ako ih je već uradio) „Slatka si.“ Spustim bradu na njeno rame. Nasmešena, pogleda u mene. „I ti si sladak Hunter.“ Poljubi vrh mog nosa i okrene se ponovo svojoj listi stvari koje želi da uradimo. Pogledam u spisak. „Otići u Francusku.“ Pročitam prvu stavku. „Nikada nisam bila tamo.“ „Vodim te sutra.“ Zasmejala se i zavrtela glavom. Misli da se šalim. Pa, iznenadiće se kada se nađe u Parizu sutra uveče, večera na Champs-Élysées. Podignem glavu sa njenog ramena i zagrlim je oko struka, šireći prste preko njenog stomaka. „Nauči da voziš da Liam ne bi morao da te vozika svuda.“ – sledeća stavka. „Ali ja volim da te vozikam svuda.“ „Znam...ali volela bih da dobijem dozvolu pa da ja tebe vozim ponekad.“ „Dobro, naučiću te da voziš.“ „Misliš da je to dobra ideja? Zar ljudi koji su bliski ne počnu da se svađaju kada jedno uči drugo da vozi?“ „Pa onda ćemo se svađati dok te učim da voziš. Samo zamisli vreli-žestokipomirimo-se-seks koji ćemo imati na zadnjem sedištu.“ Trepnula je i zagrizla usnu. I sada ne mogu da skinem pogled sa njenih usana. Zaista ih želim na mom kurcu, odmah, sada. I da, on je spreman i jedva čeka da se igra. Pomerim ruke na gore i uhvatim je za grudi preko pidžame. Nežno promrmlja i nasloni glavu na moje grudi. Dodirujem usnama njeno uvo, obožavam kako se naježi na to. Masiram njene grudi, stežem bradavice palcem i kažiprstom i nastavim da čitam njenu listu uživajući u njenom nežnom mrmljanju. „Farbanje kose u roze, 323


KH Team

Kraj koji Želim

kada mi ponovo poraste. Hm, Boston, zaista se nadam da ja neću morati da farbam kosu u roze.“ Zasmeje se. „Bio bi tako lep sa roze kosom.“ Poljubim je u uvo. „Volim te Boston, i to jebeno mnogo, ali nema šanse da farbam kosu u roze.“ Čitam sledeću stvar na spisku, „Bušenje ušiju – ponovo, i pirsing – negde.“ Taylor je morala da skine minđuše zbog operacije, pa sada mora ponovo da buši uši, što je jako nervira. „Samo da znaš ljubavi, ja ne bušim uši.“ Štipnem je za bradavicu. Smeje se i meškolji uz mene. „U redu, ne moraš da bušiš uši.“ „Gde ćeš još da radiš pirsing?“ „Ne znam još uvek.“ Moja ruka sklizne niz njen stomak i uhvatim je između butina, preko pidžame. „Pa, ako se ja pitam, ja sam za to da uradiš pirsing klitorisa.“ „Želiš da uradim pirsing na mom klitorisu?“ Namrštena je i ne deluje zainteresovano. „Čuo sam da su orgazmi sa tim pirsingom intenzivniji.“ Podigao sam rame i nasmejao se. „Gde si to čuo?“ „Ja čitam Boston.“ „Šta? Porno časopise?“ „Hej! Ima puno stvari koje možeš da pročitaš u porno časopisima.“ „Očigledno.“ Smejem se. „Hmmm, Hunter, ti shvataš da ukoliko uradim pirsing klitorisa, to znači da ne možemo imati seks neko vreme, dok ne zaraste. Takođe, ako to uradim, apsolutno očekujem da i ti uradiš pirsing, na tvom kurcu.“ Igla na mom kurcu... „U redu, onda nećemo raditi pirsinge na našim intimnim delovima.“ Smeje se glasno, od srca. I ja jebeno volim taj zvuk. Nikada mi neće dosaditi da slušam njen smeh. 324


KH Team

Kraj koji Želim

„U redu, šta je sledeće na listi?“ Bacim pogled na listu a onda je opet pogledam. Iznenađen sam. „Naučiti da upravljam avionom. Želiš da naučiš da upravljaš avionom?“ „Pa, tebi se sviđa.“ Slegne ramenima a obrazi joj se zarumene. „Mislim da je bolje da kontrolišem avion, nego da samo sedim i čekam da se sruši.“ Nasmejem se. Obožavam njen način razmišljanja. „Ne želiš da te je obučavam, zar ne?“ „Ne, ali vređa me što osećam da ti to ne želiš.“ „Boston, volim te, ali nema šanse da te učim kako da upravljaš avionom. To što ću te učiti da voziš auto je jedna stvar, ali avion...nema šanse. Unajmiću ti dobrog instruktora.“ „Trudim se da me to ne vređa.“ Pokušava da izgleda povređeno ali maleni osmeh na njenim usnama je odaje. „I ne treba. Mislio sam to na najlepši mogući način.“ Nasmejao sam se i nageo da je poljubim. Stavila je ruku na moje grudi, ali nema tu pravog otpora. „Ti si kreten.“ Šapuće na milimetar od mojih usana. „Da, da, ali ti me voliš baš ovakvog. Znam to.“ Poljubio sam je, dugo i polako. Naglo sam se odmakao od nje, uživam u njenom zamućenom pogledu. Dok je još ošamućena, pogledam listu. Nema više ni jedna stavka. „To je sve što imaš?“ „Hmm, da, to je sve za sada. Zašto? Jesi li smislio još nešto?“ Da. Ima nešto o čemu mislim već neko vreme. Bez reči dadam još jednu stavku na listu, ali zapišem je na vrhu jer tu pripada. Pokažem joj i dok mi srce ubrzava, gledam kako čita. Volim kako joj se krajevi usana lagano podignu, a onda joj lice ozari prelepi osmeh. „Pitati Liama da me oženi.“ Smeje se. Osečam smeh u njenom glasu kada me pita: „Toliko si siguran u sebe?“ Ne govorim, dopišem još nešto. U redu, nisam ovako planirao da izvedem ovo, ali malo sam nervozan sada. I neka sam proklet ako ovo ne deluje dobro. Sve je dobro sa tobom. 325


KH Team

Kraj koji Želim

Pokažem joj. „Ili, kaži da, kada te jako-fenomenalan-u-krevetu i izuzetno zgodan Liam Hunter pita da se udaš za njega.“ Smeje se. Misli da je zezam. Želim da misli da je zezam jer želim da vidim izraz na njenom licu kada shvati da sam ozbiljan. Nagnem se unazad i otvorim fioku mog noćnog ormarića. Stavim ruku unutra i savijem prste oko kutijice koju krijem tu već neko vreme. Zatvorim fioku, duboko udahnem, okrenem se prema njoj i držim kutijicu na dlanu. Njene oči se rašire a moje srce zastane. „Da li... to...“ Pogleda me. „Hunter... da li su minđuše u kutijici?“ Odmahnem glavom. „Ne ovog puta dušo.“ Uzima kutijicu, prsti joj drhte. Otvori je i zadrhti. „Pripadao je mojoj baki.“ „Prelep je.“ Liznem svoje suve usne. „Tvoj je, ako ga želiš, ali...ako uzmeš prsten, to znači da je tvoj odgovor na moje pitanje, da.“ „A koje je to pitanje?“ Podigne pogled sa prstena i gleda me u oči. Zna šta je pitam, ali želi da izgovorim te reči. Zaslužuje te reči, i puno više. „Udaj se za mene.“ „Pitaš me ili govoriš?“ „Oboje.“ Nasmejem se, a onda se opet uozbiljim. „Udaj se za mene.“ Izvadim prsten iz kutijice i držim ga između nas. Vrati pogled na prsten i meni deluje da prolazi jako mnogo vremena dok ga gleda. Nervozna je. Uzima ponovo svoj spisak i piše. Moje srce udara tako jako da sam prilično siguran da će mi polomiti rebra. Ne marim. Sve što me zanima sada je šta piše. Taylor završi sa pisanjem i pogleda me. Vidim šta joj je u očima. Vidim njen odgovor. Pokaže mi listu da pročitam. „Da.“ Šapućem njen odgovor, reč koju jasno vidim u njenim očima. „Da.“ Nasmeje se. I moj svet je potpun. Stavim joj prsten na ruku, i poljubim je kao da sutra ne postoji. 326


KH Team

Kraj koji Želim

Samo što postoji sutra, i mnogo narednih dana koji dolaze. Ne postoji kraj za Taylor i mene. Samo ona i ja i ceo život pred nama. I spisak. Naš spisak. I to je spisak koji nikada neće da se završi, jer uvek ćemo nešto dodavati i živećemo našu avanturu zajedno. Zauvek.

327

Profile for Tijana Mitić

Kraj kakav zelim  

Kraj kakav zelim  

Advertisement