Page 1

Maла антологија песама Јохан Волфганг Гете


Наставни пројекат Моја прва књига

Мала антологија песама Јохан Волфганг Гете

Уредница антологије Ивана Смиљковић ученица II 2 Техничка школа за дизајн коже


Увод

“ Моја прва књига” je наставни пројекат ученика Техничке школе за дизајн коже из Београда, у сарадњи са наставницом Бранијетом Конџуловић, професорком српског језика и књижевности. Циљ пројекта је интегрисање и примена више различитих знања и вештина које су ученици стекли током прве две године школовања. Уређујући своју прву књигу, ученици примењују своје знање о одликама романтичарске поезије (што је примарни задатак овог наставног пројекта), приказују умеће изражавања својих импресија о књижевном делу, усавршавању писмености, развијају информатичку писменост и демонстрирају своја умећа из подручја дизајна. Нашавши се у улози уредника једне песничке антологије, ученик самостално бира песника и песме које ће представити, образлаже свој избор и у кратким приказима песама указује на карактеристике романтичарске поезије које је у њима препознао. На тај начин освајамо виши ниво учења – примену усвојеног знања.


Садржај : 1. Биографија------------------------------ 3 2.’’Близина драгог’’---------------------- 6 3.’’Заувек’’----------------------------------- 7 4.’’Добродошлица и растанак’’----- 8 5.’’Ноћне мисли’’------------------------- 9


Јохан Волфганг Гете је рођен у Франкфурту на Мајни у Немачкој 28. августа 1749. а умро је 22. марта 1832. године. Био је немачки писац, политичар, песник, научник и филозоф, а током десет година и председник области Вајмар. Гете је био један од најзначајнијих личности немачке књижевности и романтизма крајем 18. и почетком 19. века. Студирао је права на универзитету у Лајпцигу 1765. и 1770. на универзитету у Штразбургу. Године 1771. ради у Франкфурту као адвокат где издаје и књижевни


часопис. Његово најзначајније дело било је трагедија „Гец фон Берлихинген“. Одлази 1772. године, јер осећа да ремети мир између свог пријатеља Кестнера и његове веренице Шарлоте Буф. Та епизода, вест о самоубиству његовог познаника Јерузалема, и догађај када му је речено да треба да избегава кућу трговца Брентана са чијом је женом волео да свира, дали су му грађу за први роман ,,Јади младог Вертера’’ 1774. године. Он му доноси светску славу. Када је отишао у Вајмар упознаје Шарлоту фон Штајн којој посвећује 1700 писама. Од 1786. до 1788. Путовао је Италијом и управљао војводским позориштем Вајмара. Учествовао је у рату против Француске што се веома одразило на његову личност. У наредном периоду склопио је пријатељство са Фридрихом Шилером које је потрајало до 1805. Иако је имао вереницу, оженио се Кристијаном Вулпиус 1806. године. Од 1794. Године посветио се искључиво писању, и након низа непревазиђених дела, године 1832. преминуо је у Вајмару.

БЛИЗИНА ДРАГОГ Мислим на тебе кад се од сунца запали паучина сва, Мислим на тебе кад месец усрептали Над извором тка. Видим те кад на путу далеком спазим узвитлан прах, сред ноћи, кад човека на уској стази обузме страх. Чујем те кад се све море усколеба уз мукли хук. Слушам у лугу кад испод целог неба завлада мук. Ти си уз мене, блискошћу својом расплину даљину сву! Залази сунце, скоро ће звезде да сину. О, да си ту!


“Близина драгог” је љубавна песма, а та врста лирике је карактеристика романтизма. У њој песник описује љубавну чежњу. Између лирског субјекта и његове драге исрпечила се даљина, али је он у мислима поред ње. Песма је пуна стилских фигура помоћу којих се дочарава његово стање. У првом стиху је и хипербола и метафора. Запаљена пучина је слика мора приликом залазак сунца, а та слика садржи у себи претеривање (хиперболу): „Мислим на тебе кад се од сунца запали паучина сва“. Ту је и персонификација „месец усрептали над извором тка“, па море које се „колеба“, усамљени пут...Све ове мотиве из природе песник пореди са својим осећањима и само то описивање нам личи на слику песникове душе. Такође препознајемо стилску фигуру апострофу којом се песник обраћа својој драгој, као и екскламацују „О, да си ту!“ којом изражава чежњу. Све набројане стилске слике су, укључујући и мотив љубави су карактеристчне за поезију романтизма.


ЗАУВЕК Све што човеку од среће што приања уз људски живот, божанским именом зва, верности склад, што не зна колебања, и пријатељство, што без сумње цва, луч, што мудраца пут врлих мисли прогања, а песнику сликама лепим сја, баш све сам то у своје најлепше часе открио у њој и нашао за се.

Ова песма садржи мотиве верности и пријатељства, мудрости и сви ти мотиви су важни у људском животу. Све ове вредности песник везује уз жену која заслужује љубав једног песника. Ово није песма о љубавној чежњи, већ о оствареној љубави. Песник не говор само о верности своје драге него и о својој одлучности да је воли заувек. Препознајемо жар за животом, љубав према животу и узвишеност осећања (патетику). Све су то особине романтизма.


ДОБРОДОШЛИЦА И РАСТАНАК На коња – срце бурно рече; полетех скоро у исти трен. Љуљушкаше већ земљу вече, гором се плела ноћна сен. Рамена храста – исполина већ заогрну маглен скут, из жбуња гледаше ме тмина стотином очију уз пут. Месец се мутни тужно њих'о засевши на облачка хум, махаше ветар крилом тихо, стравичан слушах његов шум. Ноћ чудовишта безброј створи, ал' бодра радост савлада страх: о, каквом ватром крв ми гори – у срцу какав огањ плах? Спазих те – и твој поглед мио озари сваки дамар мој; свим срцем својим твој сам био, сваким сам дахом био твој. Пролећни румен ћув је лако обавијао тебе сву, та нежност за ме – Боже, како, чиме заслужих срећу ту? Али вај – младо сунце сину, растанак срце стеже тад: у пољупцу ти пих милину, у оку твоме читах јад! Ја пођох сузан, болом скољен, пратио ме поглед твој: но ипак, срећа је бити вољен, и срећа волети, о Боже мој!

Већ у првом стиху „На коња – срце бурно рече“ видљива је нестрпљивост и узбуђење једног младића који некуда жури. И у овој слици и у низу других употребљена је персонификација. Вече „љуљушка земљу“ (успављује је), сенка „преплиће гору“, „рамена храста заогрће магла“, „жбуње гледа из тмине“, „месец се тужно њихао“... Све ове песничке слике дочаравају тајновиту, чудну, помало неизвесну атмосферу и страх младића који путује. Али све то надјачава љубав, узбуђење и жеља да се што пре сретне са својом драгом.


У тренутку сусрета све се мења. Настаје нова атмосфера у контрасту са ноћи која је у себи носила неку чудну слутњу. Као да је све обасјало сунце среће. А онда, изненада, опет се мења расположење. Младић схвата да је тај састанак истовремено и растанак, а та бескрајна срећа постаје бол. Та промена расположења и осећања је једна од одлика романтизма. Ипак, иако му задаје бол, песник слави љубав, јер је највећа срећа бити вољен и волети.

НОЋНЕ МИСЛИ Жао ми је вас, о ви јадне звезде, Што тако дивно и јасно сијате, Невољеноме светлећи бродару, Без награде од бога а и људи, Не знате, бедне, шта реч љубав значи, Нити сте за њен осећај сазнале! Без прекида вас воде вечни сати Небесима поворке ваше сјајне. О, какве ли сте превалиле путе, Док срећан бејах у наручју драге, Не мислећи на вас ни на ведру ноћ!

Необично у овој песми је што песник жали звезде и назива их јадним. Он њиховој чаробној лепоти супротставља љубав као нешто што је најлепше. Звезде у ноћним сатима дивно обасјавају небо, не знајући шта реч љубав значи нити су за то осећање сазнале. Оне осветљавају пут невољеном бродару, али нису ништа срећније од њега, јер ни оне не добијају ништа за ту лепоту светлости коју стварају. Без љубави ништа нема смисла, а то се најбоље види у последња два стиха. Песник говори да се може живети без светлости звезда, али не и без љубави јер док је био срећан у наручју своје драге није се ни сећао да оне постоје. Песму испуњавају мотиви ноћи, љубави али и усамљености и бола због љубави. Опис природе служи да дочара расположење и размишљања песника, што је честа слика у романтизму.


Ивана Смиљковић  

Наставни пројекат из српског језика и књижевности - Моја прва књига. Ученици су добили задатак да изаберу песника из епохе романтизма, сачин...

Read more
Read more
Similar to
Popular now
Just for you