Page 1

KULTURA I CIVILIZACIJA POJMOVNO-TREMINOLOŠKO ODREĐENJE


TRI SAVREMENA ZNAČENJA KULTURE ►

1) uže, humanističko: umetnost, duhovno stvaralaštvo, simboličko izražavanje  (selektivno, elitističko, normativno) - protivpojmovi: materijalizam, ekonomija, instrumentalnost; ► a)

prirodne i društvene nauke, filozofija, religija, svi vidovi umetnosti – šire značenje ► b) praksa i proizvodi umetničkog stvaralaštva – uže značenje

2) šire, antropološko: sva obeležja načina života jedne zajednice  (obuhvatno, kolektivno, neutralno) – protivpojmovi kultura drugih zajednica

3) forme ophođenja među ljudima civilizovanost  protivpojmovi - sirovost, primitivizam


Tri savremena značenja civilizacije ► a)

materijalno-tehnički napredak, ► b) etikecija, ► c) široki kulturnoistorijski krugovi, imperije


Kultura – etimologija i istorija pojma ► ► ► ► ► ► ► ► ► ► ►

Antika Grčka: nemaju termin -najbliže – paideia: vaspitanje, obrazovanje, odgoj, rad na sebi - uspostavlja se veza između državnog uređenje i oblikovanja ličnosti: Platon – svakom uređenju njegov tip ličnosti, Aristotel – država vaspitava građane - pravi se razlika između Grka i varvara - razdvajanje prirode i društva - sadržaj kulture ima pozitivan predznak -protivrečnost elitizam (samo slobodni muškarci, kao i politika; oikos-polis) / demokratičnost (sofisti, podučavanje kao zanat) Rim Cultus – gajenje, obrada polja colo, colere, colui, cultum, 3 značenja: negovati, uzgajati, obrađivati (agrikultura); poštovati (kult); nastanjivati (kolonija)  

Vremenom, metaforičko, prenosno značenje – od obrade polja na obrađivanje, kultivisanje duha – Cicerona (Marko Tulije Ciceron, I vek p.n.e.) – Rasprave u Tuskulu – polje ma koliko plodno ne može dati ploda bez obrade, tako ne može duh bez kulture – obrada duha to je filozofija – cultura animi philosophia est


Kultura – etimologija i istorija pojma ►

Sr.vek: cultura-cultus, bogoštovanje vrednosno neutralno (poštuju se i bogovi i demoni); gubi pasivno značenje (proizvodi) i fokusira se na aktivnosti – pomeranje sa proizvoda na proces Pufendorf (Samuel von Pufendorf, XVII)  status naturale // status civilis (culturae), specifično za čoveka, kultura svestrano negovanje čov. sposobnosti – stanje kulture kao različito od prirodnog stanja

► ► ►

Sličan razvojni put ima termin kultura u Francuskoj Engleskoj i Nemačkoj – Engleska XVI vek – kultura = religijski kult i čin kultivisanja zemlje, a od XVII – razvoj duha i profinjenst manira


Kultura – etimologija i istorija pojma ►-

sve do XVIII v., nije objektivirano nego samo proces – negovanja, i to nečeg, i individualistički ► imenica tek krajem XVIII;  prvo u Rečniku francuske Akademije 1798. širokog značenja u procesualnom i otelovljenom smislu


Kultura u epohi Prosvetiteljstva ► Suprotstavljanje

prirode i društva ► Vladavina razuma i naučnog objašnjenja ► Samorazvoj čoveka ► Vezuje se za kolektiv – narod i čitavo čovečanstvo ► Unverzalnost i jednistvo kulture ► Kultura = civilizacija (Engleska i Francuska) ► Imanuel Kant (XVIII)– suprotstavljanje kulture i civilizacije


Kultura u epohi Romantizma ►

Revizija prosvetiteljskog koncepta:  

Mašta, uobrazilja, stvaralički genij, osećanja –   

Kritika racionalizma Odbacivanje univerzalizma i ideologije progresa Kultura = umetnost; delo posebno nadarenih pojedinca koji poseduju imagnaciju i povezani su s prirodom Kultura = proizvodi duha, implicitna kritika (industrijske) civilizacije raznolikost kultura bogatstvo

Ruso (Jean-Jacques Rousseau XVIII): osnovna opozicija kultura/priroda, ali vredovanje prirode:  

kritika kulture i civilizacije, idealizacija prirode, „dobrog divljaka“ i „prvobitne slobode“, napredak civilizacije = kvarenje čoveka; (nije neprijatelj kulture, samo kritikuje pogrešno ostvarivanje)

Herder (Johan Gotfrid Herder, XVIII): duh naroda ► kulturni relativizam (protiv zapadnog etnocentrizma) ► partikularizam ► Ruso i Herder – ►

Homogena kultura bazirana na jednakosti i bratstvu, kao izraz duha jednog naroda – ideja o jedinstvenim nacionalnim kulturama


humanističko značenje ►

dovršeno do sredine XIX veka oba toka, i prosvetiteljsko-racionalistički i romantičarskoduhovni  Holizam/jedinstvo  Pozitivno značenje

Protivtokovi

 Marksizam (XIX)

► materijaslistička

koncepcija kulture ► konflikt i politizacija kulture – kultura = simbolička dominacija ► klasna izdiferenciranost

 Psihoanaliza (XIX-XX) ► Kultura

= proizvod potiskivanja urođenih nagona koji su jedini istinski izvor sreće  Posledica razvoja kulture je neuroza


CIVILIZACIJA – ISTORIJA POJMA ► Civis

= građanin ► Civitas = država ► Civilitas = politički domen

 Antika i srednji vek – politička konotacja, suprotnost prirodi i pretpolitičkim zajednicama; dobro uređen život u političkom i svakom drugom smislu  Renesansa – uglađenost, prefinjenost,maniri

► Civilizovanost

– XVI-XVII vek – spaja političko značenje sa osobinama lepog ponašanja, vezuje se za građansku klasu – bezbednost, red, nenasilnost, međusobno poštovanje i pregovaranje


KULTURA I CIVILIZACIJA tačke preplitanja ► Duhovni

razvoj čoveka ► Ovladavanje prirodom ► Racionalno uređenje odnosa među ljudima u društvu


ANTROPOLOŠKO ZNAČENJE POJMA KULTURA – ► ►

kultura - cnetralni pojam i osnovni predmet antropologije karakteristike:  - opisni pojam (vrednosno neutralni): kakva kultura jeste, činjenično, među raznim narodima, a ne kakva treba da bude  kolektivan  nastaje učenjem (nema veze s biološkim nasleđem)

Tajlor (Edward Burnett Tylor XIX): osnivač antropologije u V.B., evolucionista (idje prosvetiteljstva)  Kultura = “kompleksna celina koja uključuje znanja, verovanja, umetnost, moral, zakone, običaje, i sve druge sposobnosti ili navike koje čovek stiče kao član društva“ -


ANTROPOLOŠKO ZNAČENJE POJMA KULTURA ► ►

Boas (Franz Boas, XIX-XX) – osnvač antropologije u SAD-u (ideje romantizma) začetnik ideje kulturnog relativizma: tolerancija prema konvencijama koje se razlikuju od naših vlastitih konvencija (pogleda na svet i organizovanja društvenog života).

 Svaka kultura kao specifični način organizovanja društvenog života može se procenjivati samo na osnovu njenih specifičnih merila o tome šta je dobro a šta loše, šta poželjno a šta nepoželjno  svaku kulturu razmatrati kao zasebnu, skladnu celinu, prema njenim unutrašnjim pravilima i subjektivnom doživljaju njenih pripadnika (protiv etnocentrizma)

Kulturni partikularizam

 zanimanje za razlike, osobenosti koje su kulturno i društveno uslovnjene  upoznavenje sa detaljima konkretne kulture

protiv rasizma


Glavne dimenzije, protivrečnosti različitih određenja pojma kulture ► Individualno

– kolektivno

 Od pojedinca do zajendice (narode i čovečanstvo) ► Procesualno

– objektivno

 Od procesa kultivisanja ljudi do rezultata tog procesa – kultivisane ljude i kulturne tvorevine ► Normativno

– neutralno

 Od normativnog to neutralnog (antropološko ► Partikularno

- Univerzalno

 Od pojedinačnih oblasti (zemljoradnja, vaspitanje, nauka) do svih oblika ljudskog delanja


► Kultura

i civilno društvo

► Kultura

i država

 Društvni kontekst u kome nastaju  Intelektualci kao sprega kulture i politike  Sadržinska veza – vrsta kulture koja se promoviše od strane predstavnika civilnog društva  Ideološka veza – kultura i civilizacija moto građnskih slojeva  Značaj kulture za konstituisanje modernih nacionalnih država ► Podržavljenje

i nacionalizaija kulture ► Identifikacija države s kulturom i nacijom

Kultura i civilizacija  

sociologija

Read more
Read more
Similar to
Popular now
Just for you