Часопис Пољопривредно-хемијске школе у Обреновцу Путоказ Истраживања спроведена последњих година у нашој земљи показала су да су млади у све већој мери изложени ризику на интернету. Једно од таквих истраживања показало је следеће: дигитално насиље доживело је 66% средњошколаца, а 30% средњошколаца видело је или чуло да њихови вршњаци трпе дигитално насиље. Од укупног броја деце и младих који су доживели неки облик дигиталног насиља, 93% њих осетило је тугу/депресију, анксиозност, безнађе; даље, 39% ученика је услед тога подбацило у школи, а 27% њих је показало знаке делинквентног понашања. Велики је проценат и оних који се осећају повређено и постиђено. Шта нам говоре ове бројке? Све ово нам указује на потребу развијања културе безбедног коришћења интернета. Предности и добробити коришћења савремених технологија су бројне и важно је да деца и млади који их користе буду информисани, укључени и безбедни. Поставља се питање - шта је то, конкретно, што можемо учинити како бисмо се заштитили у дигиталном окружењу? Пре свега, важно је да будемо опрезни са личним информацијама (адреса, број телефона, место живљења) о себи, породици или пријатељима и да их не делимо са другима, чак и онда када позитивно процењујемо њихове намере. Треба да поштујемо упутства за заштиту личних података и правила за креирање безбедне лозинке. Такође је важно и да будемо свесни трагова које остављамо у дигиталном свету и да размислимо пре него што нешто „постујемо“, „шерујемо“, „твитујемо“... Информација коју једном поставимо на интернет престаје да буде наше власништво и може се наћи у претрагама чак и после уклањања. Мере техничке заштите су такође значајне – заштитите свој рачунар антивирус програмима; приликом регистрације на неку друштвену мрежу, прочитајте упутства за безбедно коришћење. Често млади нису свесни да својим понашањем повређују друге и да заправо чине дигитално насиље; уколико смо сведоци овакве ситуације, важно је да је што пре пријавимо и реагујемо. А шта можемо да урадимо уколико и сами постанемо жртва дигиталног насиља? Најпре, важно је да не одговарамо на узнемирујуће и претеће поруке; тиме се круг насиља не затвара, већ наставља. Исто тако, узнемирујуће поруке не треба да бришемо, већ сачувамо, као доказ узнемиравања. Садржај, страну на друштвеној мрежи, групу, сајт или налог особе која нас узнемирава можемо да блокирамо и тако онемогућимо било какав контакт насилника са нама. Веома је важно да негативно искуство поделимо са особом у коју имамо поверења, иако нам понекад може бити непријатно или се стидимо да то учинимо. И, оно најважније, никада не треба да кривимо себе због тога што нам се догодило – насиље никада није прихватљиво, и без обзира шта је у питању, нико нема права да узнемирава или намерно вређа другу особу. Често помислимо да се малтретирања и претње догађају само непопуларним особама и да се то нама не може десити. Међутим, свако може бити нова жртва дигиталног (и сваког другог облика) насиља. И можда се баш у овом тренутку, негде у вашем окружењу, неки нови Марко суочава са овим проблемом. А шта ћете Ви да предузмете? Рамона Станојевић, педагог
57