Abraham Linkoln Kada i gde ste rođeni? Rođen sam u Hedženvilu u Americi, 12. Februara 1809. godine. Ko su Vaši roditelji? Ja sam drugo dete Tomasa i Nensi Linkoln. Gde ste živeli odrastajući? Detinjstvo sam proveo u drvenoj jednosobnoj kući u okrugu Hardin. Koliko dugo je trajalo vaše školovanje? Ne dugo, išao sam u školu svega 18 meseci. “Ameriku nikada neće uništiti ništa spolja. Ukoliko propadnemo i izgubimo svoje slobode to će biti samo zato što smo već uništili sami sebe.”
Ko je bio uz vas kada ste se počinjali baviti politikom? Moja draga Meri Tod, sa kojom sam se verio 1840. godine, a oženio 1842. godine.
Kako i kad ste ušli u svet politike? Izabran sam kao predstavnik Vigovske stranke u drugoj izbornoj utrci 1834. godine. Koji je bio vaš najveći životni uspeh? Za svoj najveći uspeh smatram kada sam 1860. godine na izborima u Dekejturu postao predsednik SAD-a.
Kako ste se osećali kadan ste dobili tu titulu? Bio sam veoma ponosan na sebe, ali sam takođe osećao veliku odgovornost prema državi. Za šta ste se najviše zalagali tokom svog života? Zalagao sam se za ukidanje ropstva i rasizma među ljudima, jer smatram da Afrikoamerikanci zaslužuju jednaka ljudska prava. Kako je država reagovala na vaš stav o tome? Južna strana države se protivila, i tako je započet Građanski rat 1861. godine, koji smo okončali kapitulacijom južnjačke vojske. Koji praznik ste vi uveli? Uveo sam Dan Zahvalnosti kao zvaničan praznik u SAD. Da li je istina da vaši kućni ljubimci jedu za stolom u Beloj kući? Da, jeste, velik sam ljubitelj životinja i prosto obožavam svog psa Fida i mačku Tabi. Da li imate neke potomke? Imao sam četiri sina, ali nažalost je samo jedan uspeo da doživi zrelost. “Koliko god ne volim da budem rob, toliko ne bih trebao voleti da budem gospodar. Ovo izražava moju ideju demokratije!”
Za kraj, da li imate nešto da kažete za našu publiku? Uvek imaj na umu da je tvoja vlastita odlučnost da uspeš daleko važnija od bilo čije druge odlučnosti.
Interviju pripremile Milica Đurović i Ines Kerec
Aleksandar Obrenović Relja Kovačević i Bogdan Učur
1. Koje godine ste rođeni, a koje godine ste umrli? Rođen sam 14. augusta 1876. godine u Beogradu, a ubijen sam 11. juna 1903. godine zajendo sa svojom ženom. 2. Kada ste preuzeli vlast nad državom? Vlast sam preuzeo kada je moj otac Milan Obrenović abdicirao. Tada sam postao novi srpski kralj.
3. Koliko dugo ste vladali Srbijom? Srbijom je umesto mene vladalo namesništvo od 1889. do mog punoletstva 1893. godine kada sam zvanično preuzeo vlast. 4. Kakva je bila vaša vladavina i da li se smatrate uspešnim? Vladao sam autokratski, a mnogi su moju vladavinu procenili nestabilnom. Smatram da sam mogao vladati mnogo bolje. 5. Koju odluku bi ste promenili da ste dobili drugu šansu? Promenio bih odluku o ukidanju ustava iz 1888. godine i donošenjem starog iz 1869. godine. Ova odluka izazvala je veliki gubitak moje popularnosti i nezadovoljstvo među narodom. 6. Ko su vam bili roditelji? Roditelji su mi bili kralj Milan Obrenović, a majka mi je bila Natalija Keško. 7.
Da li ste imali školovanje i da li smatrate da ste imali dobro detinjstvo? Školovan sam u Parizu gde sam naučio Francuski i Ruski jezik i dobio solidno obrazovanje. Smatram svoje detinjstvo kao srećnim.
8. Da li ste imali ženu i decu? Bio sam oženjen sa Dragom Mašin pratnjom moje majke Natalije Obrenović. 9. Zašto se većina ljudi protivila vašem braku? Mnogi pa i moji roditelji su se protivili našem braku jer je Draga bila 12 godina starija od mene. Ipak do venčanja dolazi 1900. godine. 10. Kada će se završiti vaša vladavina? Moja vladavina se završava 1903. godine posle mog ubistva zbog nestabilne vladavine. Budući da nisam imao dece nije bilo koga da me nasledi zbog toga se dinastija Obrenović završava samnom.
Mihailo Obrenovic Kada ste bili rođeni? -Bio sam rođen 4. Septembra 1823 Kako ste nasledili titulu kneza? -Nasladio sam od svog otca Miloša Obrenović. Od kada i koliko dugo ste bili knez? -Bio sam knez od 1839 do 1842 i od 1860 do 1866. Da li ste imali ženu i decu? -Imao sam suprugu zvala se Julia Hunjadi i dvoje dece Petra i Teodora Mihajdovića. Kako ste vladali u unutrašnjoj politici? -Vladao sam autorski. Kako i kada ste poginuli? -Bio sam žrtva atentata na Košutnjaku 1868. Koje je bilo jedno od vaših velikih uspeha? -To bi bilo uklanjanje osmanliskih tvrđava, posade i flota iz Srbije. Gde ste završili školu i šta ste radili nakon toga? -Završio sam školu u Požarevcu i nakon toga preselio sa majkom u Beč.
Gde se nalazite na ovoj slici? -Tu sam držao govor u sednici Društva srbske slovenosti 1842. Sta mislite koliko ste pomogli Srbiji? -Mislim da sam dovoljo pomogao ali da sam mogao i vise. Dejan Lukić i Lazar Juhas VII3
Milan Obrenović 1.Koje ste vi? Ja sam bio knez i prvi novovekovni kralj Srbije.
5.Ko vam je zena? -Žena mi je Natalija Obrenović kneginja (1875-1882) i kraljica Srbije (1882-1888). 6.Ko vam je majka? -Majka mi je Elena Marija Katardži ona je rumunska plemkinja udata za Miloša Obrenovića, rodjena je u Jaši, Kneževina Moldavija 1881 godine a umrla je u 16 jula 1876 godine). 7.Žašto ste imai buran I nesrecan brak? -Imao sam porodične sukobe koji su mi naneli mnoge nevolje.Zbog toga sam odlučio da se povučem iz političkog I javnog života . 8.Ko su vam bili namesnici?
-Posto sam bio maloletan kad sam dosao na vlast umesto mene vladalo je troclano namesnistvo, u tome su glavnu ulugu imali Milivoje Blaznavac I Jovan Ristić . 9.Ko su vam deca? 2.Kad ste rodjeni I gde? -Rodjen sam 22 avgusta 1854 godine u Rumuniji u Marašešti
-Imam tri sina Aleksandra,Sergeja I Djordjeta.. 10.Kome ste ostavili presto?
3.Koji je vas period vladavine dok ste bili kralj I knez? -Period vladavine dok sam bio kralj je od 6. marta 1882 do 6. marta 1889, a period vladavine dok sam bio knez je
od 10. juna 1868 do 6. marta 1882. 4.Sa kim ste stvorili tajnu konvenciju? -Stvorio sam je sa Austrougarskom 1881. godine.
-Prestol sam ostavio svom maloletnom sinu Aleksandru 1889: godine. 11.Zbog čega ste otisli i napustili Srbiju zauver? -Zauvek sam otišao iz Srbije 1900. godine jer nisam podržavao brak svog sina Aleksandra sa Dragom Mašin.
12.Koji su vasi najznacajnije ratovi? - Moji najznacajniji ratovi su Turski rat,Ruski rat I Berlinski kongres. 13. Kad ste umrli? - Umro sam 11. februara 1901. godine, kad sam imao 47 godina. Sahranjen sam pored knjeginje Ljubice u Krusedolu.
Andjela Gavrilović I Milica Miljuš
МИЛУНКА САВИЋ
Лана Дробац и Анђела Божић
• Реците нам шта је то по чему сте познати у народу? Ја сам српска хероина Балканских ратова и Првог светског рата, наредник у Другом пуку српске војске „Књаз Михаило“, жена са највише одликовања у историји ратовања. Рањавана сам у борбама девет пута. Због неизмерне храбрости Французи су ме прозвали „српска Јованка Орлеанка“. • Кажите нам нешто о вашем животу.
Рођена сам 1890. или 28. јуна 1892. године како пише у мојој чланској карти удружења резервних војних старешина, у селу Копривница код Јошаничке Бање у Старој Рашкој, од мајке Данице и оца Раденка, као најстарије дете. • Како је дошло до тога да се прерушите у мушкарца?
На почетку Балканских ратова 1912. прерушена сам у човека и као добровољац,под називом Милун Савић који постаје војник у Дринској дивизији.
• Можете ли нам рећи како је то откривено да сте прерушени све време?
У болници, у лечењу рана, откривено је да се иза Милуна кријем ја, то је убрзо постало познато у српској војсци . • Како сте били раљени у Првом светском рату?
Почетком Првог светског рата пријавила сам се као добровољац као члан „Гвозденог пука“. Приликом повлачења српске војске кроз Албанију, почетком јануара 1916. године, била сам тешко рањена, па сам пребачена на лечење у Бизерк.
• У којим биткама сте се највише истакли? Истакла сам се у биткама за Кајмакчалан, у завоју Црне реке, када је „Гвоздени пук“ био прикључен 122. француској колонијалној дивизији, и заробила сам 23 бугарска војника. • Које све ордене сте добили?
Два ордена Карађорђеве звезде са мачевима, сребрну и златну медаљу за храброст Милоша Обилића, Спомен ослободилачких ратова 1912-1913. Албански споменик, Споменик за ослобођење и уједињење 1914—1918. два француска ордена Легије части, француски Орден ратничког крста са златном палмом, руски крстни ред Светог Георгија Победоносца и други. • Чиме сте се бавили после ратова?
Када су се ратови завршили, кратко сам време служила војску у Сарајеву, где сам се удала за Вељка Глигоријевића, функционера Хипотекарне банке. • Колико деце сте одгајили?
Милку, заборављено дете са железничке станице у Сталаћу, РадмилаВишња, моју сестру од остарелих ујака и тетки и Зорку, сиромашну девојчицу из Далмације. Поред тога, школовала сам још 32 деце, како од рођака, тако и из иностранства. • Како сте све то успевали?
То сам успела јер сам имала значајне бенефиције: плату, инвалиднину и француски приход са две легије јединица. • Шта сте радили када сте имали слободно време?
У слободно време сам шила шињеле за војску, у чему су ми помагала и деца.
СА НАЈВЕЋИМ НАУЧНИКОМ НИКОЛОМ ТЕСЛОМ •
•
•
•
•
•
Новинар: Господине Тесла, како је изгледало ваше детинство пре школованја? Тесла: Рођен сам у Смиљану 10. јула 1856. године у некадашњој Аутрији, данаш Хрватској. Српског сам порекла, зато што ми је тата српски православни свештеник. Волео сам да читам. Од мајке Ђуке сам наследио склоност ка истраживачком животу. Господине Тесла, колико сте били посвећени школи? 24. јула 1873 сам матурирао. 1875 сам уписао поли-техничку школу, где сам се јако заитересовао за природне науке. Проводио сам скоро читав дан учећи, спавао сам само четири сата. Волео сам да читам, неке књиге сам чак научио напамет. Моји родитељи и професори нису подржавали то. Када сте добили идеју о обрнутом полу? Током студија у Грацу синула ми је идеја о синула ми је идеја о стварању обрнутог поља. Међутим мој професор се није слагао и сматрао је ово немогућим. Чак сам се два пута обратио Матици Српској за стипендију и оба пута сам био одбијен. После тога са отишао од породице и поче да радим као помоћни инжењер у Марибору, данашњој Словенији. Како сте упознали господина Едисона? Радио сам у Едисоновој континентакној конпанији 1882. године. Био сам инжењер, а на крају сам био препоручен Едисону, који ме је позвао у УСА да радим у његовој лабораторији. Тамо сам 1884. изумео једносмерну струју, након тога Едисон се богатио говорећи да је ово јако опасна и наплаћивао је више него сто је требало. Зато сам се ухватио за струјно коло и докарао да Едисол лаже.
Да ли можете да нам кажете ко је амерички истраживач са којим сте имали добру сарадњу? То је Џорџ Вестингхаус, помагао сам му у изградњи електричне централе на Нијагариним водопадима. У ту електрану је уграђено три моја генератора од по 5000 коњских снага. То је један од мојих најуспешнијих пројеката. За вас кажу да сте српско амерички научник, можете ли нам то објаснити.
•
•
Па као што знате српског сам порекла али сав свој научни век сам провео у УСА, њихово држављанство сам добио 1891 године. Након пресељења у УСА нисам често долазио кући ни у Србију. Последњи пут у Србији сам био 1892. године, тада су ми дали и Орден Светог Саве II класе. У току свог научног рада имали сте велики број разочарења, чак и судске спорове. Сигурно мислите на господина Гиљерма Маркоњија који ми је украо патент за „Сведски радио систем“ то јес за радио. И замисли те за откриће радија је добио Нобелову награду, наравно да сам га тужио.! Врховни суд САД ми је 1943 вратио право на изум радија. По вама, које вам је било најзанимљивије истраживање до сада? Ја сам се 1899. године преселио у Кокорадо Спрингс. У својој лабораторији сам доказао да је Земља проводник и вештачки сам произвео муње. Истраживао сам атмосверски електрицитет и забележио сам сигнале ванземаљског порекла. Научна заједница је одбацила ове податке.дуго сам покушавао да пошаљем сигнал на Марс.
Да ли је истина да сте изумели оружје које може да заустави све ратове? Ја сам 5. јануара 1943. године сам америчкој војсци понудио да им откријем тајну свог супер оружја. Официр са којим сам разговарао мислио је да се ради о старом лудаку и није веровао да је то истина. • Неки Теслини цитати: „Не жалим што су други покрали моје идеје. Жалим што немају своје“ „Наше врлине и наши промашаји су неодвојиви, као сила и материја. Када се одвоје, нема више човека.“ „Ваша мржња, претворена у енергију, могла би осветлити градове и градове.“ (Србима и Хрватма почетком другог сведског рата) • Никола Тесла је преминуо у хотелу Њујоркер два дана након претходног догађаја, 7. јануара 1943. године. Забележено је да је узрак смрти срчана тромбора, а време 22 часа и 30 миута. 12. јануара се у цркви Светог Јована Богослава на Менхетну сакупило две хиљаде људи и испратило га на вечни починак. На сахрани је свирао виолиниста Златко Балоковић, научников пријатељ.
•
Матија Николин и Татјана Пејак
Oто фон Бизмарк
Где и када сте рођени? Рођен сам у Шенхаузену првог априла 1815. године. Чими сте се бавили у младости? У младости бавио сам се јахањем и спортом али сам био неумерен у храни и пићу. Шта сте студирали? Студирао сам право на универзитетима у Гетингену и Берлину. Које је ваше омиљено пиће? Моје омиљено пиће је „црни сомот“(мешавина шампањца и црног пива) Зашто сте познати? Зато што сам био водећа личност немачког уједињења и зато што сам био један од најмоћнијих политичара.
Који је ваш надимак, и зашто ? Мој надимак је гвоздени канцелар зато што сам увео опште мере против либералних и радничких покрета. Ко су вам били највећи непријатељи уједињења? Највећи непријатељи били су нам Хабзбуршка монархија и Француска. Шта сте урадили после битке код Садове(1866)? Срушивши Хабзбуршку монархију основао сам Севернонемачки савез северно од реке Мајне. Када се ваш план о уједињењу остварио? Наш план о уједињењу држабе се остварио 1871. године у Версају. Који је био ваш положај у држави? Ја сам био први канцелар(прецедник владе) у немачком царству. Који је по вама био једини начин за ујединјенје државе? Истицао сам да је једини начин за уједињење државе био ,, у гвожђу и крви“. Када сте се повукли из политике? Повукао сам се 1890. године, а сада пишем мемоаре. Константин Родић и Виктор Миленковић
Сава Мркаљ – први српски реформатор и творац ћирилице Сава Мркаљ је рођен у селу Сјеничак 1783. године. Објављујемо разговор са њим који смо обавили пре његове болести. - Поштовани, сада је година 1821. Повод за овај разговор је издање књиге “Сало дебелога јера либо азбукопротрес”, можете ли нам нешто више рећи о томе? Сава Мркаљ: Зашто сам се одлучио за штампу ове књиге? Зато што је у нашем писању постојао велики проблем. Од 42 слова руске црквене ћирилице, схватио сам да је вишак 15 слова, која нису служила низашта. Направио сам азбуку од 29 слова: а, б, в, г, дь (ђ), е, ж, i (ј), к, л, ль (љ), м, н, нь (њ), о, п, р, с, т, ть (ћ), у, ф, х, ц, м, ш. - Како је прихваћена Ваша ћирилица? Сава Мркаљ: Па није још скроз прихваћена, али је на путу да буде. Јернеј Копитар, члан бечке дворске библиотеке и слависта, прихватио је реформу. - Да ли је неко дело штампано Вашом азбуком? Сава Мркаљ: Јесте. Јернеј Копитар, којега сам већ споменуо, је саветовао Вуку Караџићу да штампа мојом азбуком или мркавицом, како ју је он звао. - Како је Вук реаговао на вашу реформисану азбуку? Сава Мркаљ: И својој писменици сербскога језика из 1814. је прокоментарисао „имајући за намјерење успјех Српског књижевства, не могу друге азбуке употријебити него Меркалеву, ербо за Сербски језик лакша и чистија не може бити од ове.“ - Да ли сте имали неких проблема због ове реформе? Сава Мркаљ: О, да… Ову сам књугу објавио 1810. године у Будиму. И раније су ме критиковали због учености (говорим латински, француски, грчки и хебрејски), а сад кад сам објавио су напади бивали и чешћи. Пошто се сматрало да народни језик није довољно учен да се на њему врши злужба и пишу књиге. - Шта сте урадили да смањите притисак цркве?
Сава Мркаљ: А ништа, био сам калуђер 2 године, али ни то баш није вредело, па сам напустио манастир. Сада сам у Бечу. - Реците нам нешто о „Салу дебелога јера либа азбукопротреса“. Сава Мркаљ: То је расправа, на 18 страна, у којој сам анализирао проблеме српског писма. Оно главно што сам написао је да од данас све наше правописје од овога долази: пиши као што говориш. -На шта сте тачно мислили када сте ставили наслов Сало дебелог јера? Колико сам разумео и то је један од разлога неприхватанја Вашег рада, пошто су се неки пронашли у томе? Сава Мркаљ:У нашој азбуци, пре реформе, је постојало дебело и танко јер.Танко је имало намену,служило је за умекшаванје неких гласова у новој азбуци, а дебело јер се појављивало и где треба, и где не треба, без правила, и тиме што сам га избацио из азбуке, се ништа није пореметило. -Јесту ли Вам забрањивали азбуку? Сава Мркаљ:Јесу. Митрополит Стратимировић је јак и опасан противник. Успео је да уз помоћ Аустријских власти, издејствује да забране моју азбуку Сматрао је да ја уништавам српску традицију и угрожавам везе Србије и Русије. -Неколико година касније сте ипак објавили нешто као деманти, Палиодија либо обране дебелога јера. Шта нам можете рећи о томе? Сава Мркаљ: Кад сам то објавио код Давидовића у Новинама сербским, био сам веома љут на све. Осећао сам се као да су ме издали. Осим тога, годинама сам се потуцао по сербским земљама,тражећи неко намештење. Црква ме је осудила и моје Сало… означила као издају србства и православља. Овом Палинодијом сам покушао да склопим мир са Стратимировићем, али су опет осули дрвље и камење на мене, чак и они који су ме раније у звезде дизали. Потуцао сам се годинама, истрпео свашта, али сам утро пут Вуку. Надам се да ће он бити издржљивији од мене, да ће истрајати у борби за азбуку, језик и правопис, пошто ја снаге више немам. Збогом остајте! Сава Мркаљ се недуго после овог нашег разговора разболео са живцима, напао је ученика, па су га оковали и на крају послали у Беч, у шпитаљ. Тамо је и умро, лета господњег 1833. Био је наш први филозоф и први реформатор наше азбуке. Хвала му на свему и слава му! Огњен Симоновић и Нађа Пековић
Винсент ван Гог „Никада није било генија који није био и помало луд“, рекао је Аристотел. Разговарамо са Винсентом Ван Гогом, човеком који је свој живот посветио сликарству а време ће показати његову вредност. Одакле сте? Ја сам из Холандије. Тачније из општине Зиндерт. Када сте рођени? Рођен сам 30. мартa 1853. Како сте провели своје детињство? Похађао сам обичну сеоску школу, а са својих једанаест година био сам примљен у приватни интернат у Зевенбергену, где сам научио француски, енглески, немачки и вежбао цртање. Након тога боравио сам у интрернату у Тилбургу. Прекинуо сам школовање и отишао у Хаг где сам радио као шегрт. Имате ли неког у својој породици? Хвала Богу имам. Одрастао сам у Холандији уз велику породицу. Оца свештеника, мајку, три сестре и два брата за које сам јако везан. У којим пословима сте се опробали пре сликарства? Пре него што сам постао сликар, радио сам више послова. Радио сам као приправник у трговини уметничким делима у Хагу, у фирмама у Лондону и Паризу, као школски наставник у Енглеској, па потом у књижари у Холандији. Чак сам радио и као проповедник у верској организацији. У којем правцу у сликарству сликате? Кажу да је то постимпресионизам. Која Вам је омиљена слика коју сте нацртали? Моја омиљена слика је „Звездана ноћ“. Слика приказује сеоски пејзаж ноћу.
Колико сте слика продали? За сада сам продао само једну. Та слика се зове ,,Црвени виногради“.
Који је ваш најчешћи сликарски мотив? Мој најчешћи мотив су суцокрети. Такође волим и мотив жуте боје. У почетку сам сликао сунцокрете положене на земљу, а затим букете сунцокрета у вази. Колико слика сте до сада насликали? Насликао сам око 900 слика али и више од 1100 цртежа. Ко Вам је највећи ослонац у животу и каријери? Мој највећи ослонац је мој млађи брат Тео. Он је увек ту за мене као и ја за њега. Нажалост не живимо заједно, али покушавамо да што више разговарамо тако што међусобно шаљемо писма. За сада смо послали око 600 писама. Испричајте нам неке занимљивости о себи? Многи мисле да сам душевно оболео. Нарочито нaкон свађе између мене и Пол Гогена, када сам себи одрезао уво. Али није ми жао. Када сам недавно био у болници, насликао сам највише дела до сада. Мислите ли да ће људи у будућности више ценити Ваша дела? Ја то не могу знати. Ја сањам слику, а затим насликам сан. У најсиромашнијим баракама, најпрљавијим сокацима, ја видим цртеже и слике. И неком неодољивом силом мој је ум привучен овим стварима. Да ли ће то неко препознати на мојим делима, време ће показати.
Матеј Салатић и Вељко Ратков VII3
Јован Стерија Поповић o
Поред тога што сте познат писац, да ли нам можете рећи чиме се још бавите? Моја остала занимања су адвокатура, педагогија, комедиографија
o
Кажите нам нешто о Вашем пореклу. Рођен сам у трговачкој породици, мој отац је грчког порекла а деда ми је познат сликар Никола Нешковић.
o
Шта бисте издвојили из вашег детињства? Био сам слабог здравља, због тога нисам смео да учествујем у дечијим играма. Рано сам остао без мајке за коју сам био јако везан, о мени се после бринуо мој отац.
o
Где сте се школовали? Основну школу и гимназију сам похађао у Пешти, Вршцу и Темишвару, а права сам студирао у Кежмарку.
o
Чиме сте се бавили након завршеног студија? Након завршеног студија, радио сам као професор, после положеног правосудног испита вратио сам се у родни град где сам подучавао латински, затим сам отворио приватну праксу где сам радио као адвокат.
o
Колико стручних радова сте објавили? Написао сам преко шездесет стручних радова, међу којима је велики број уџбеника из различитих научних области.
o
Који Ваш допринос сматрате значајним за школство? Када сам постао начелник Министарства просвете, 1844. године сам донео закон којим се у Србији гимнастика у гимназији уводи као обавезан школски предмет.
o
Поред Ваших заслуга за школство, да ли бисте још нешто издвојили? Мојом иницијативом, Србија је усвојила први правни акт о заштити споменика културе.
o
Када се у Вама пробудила љубав према писању? Моја љубав према писању се пробудила у средњој школи.
o
Коју литературу најрадије читате? Љубитељ сам грчке литературе. На српски језик сам превео осам грчких патриотских песама.
o
Да ли нам можете нешто рећи о свом првом роману „Бој на Косову“ ? Роман „Бој на Косову“ сам написао у својим књижевним почецима 1828. године у Будиму. Ово дело сам радио по Флоријановом роману.
o
Шта је утицало на Ваше промене у књижевном жанру? Читањем квалитетних страних писаца је утицало на моју промену у књижевном жанру, са романтике сам прешао на стваран живот и реализам и тако је 1830. године настало дело „Лажа и паралажа“.
o
Да ли сте имали узоре? У мојим књижевним почецима, узор ми је био Милован Видаковић. После сам се угледао и на Лесажа, Стерна и Виланда.
o
Да ли сте имали неки виши циљ када сте писали позоришно дело? Пошто сам први који сам написао право позоришно дело, имао сам за циљ да едукујем људе и да их начиним бољим и разумнијим.
o
Када сте почели да радите на писању ваше драме? На писању драме сам почео радити још као ђак, гајећи интересовања за историју и народну прошлост. 1827. године сам издао историјску драму „Невиности“ или „Светислав и Милева“, 1828. године „Милош Обилић“, а 1830. „Наход Симеон“.
Тара Ерић и Теодора Костовић
MARIJA TEREZIJA Ko ste Vi? Ja sam Marija Terezija,jedina žena vladarka habzburških imanja i poslednja članica habzburške dinastije. Vladala sam kao nadvojvotkinja Austrije, Kraljevine Mađarske, Češke, Hrvatske, Galicije i Lodomerije, kao vojvotkinja od Mantove, Milana, Parme, Pjaćence i Gvastale i kao vladar Austrijske Holandije. Udajom je bila carica Svetog rimskog carstva nemačkog naroda, nemačka kraljic.
Kada i gde ste rođeni? Rođena sam u Beču 13.maja 1717.godine.
Kada i kako ste došli na vlast? Na vlast sam došla 1740. u oktobru kada mi je otac Karl VI umro.
Koliko dugo ste vladali? Vladala sam 40. godina (1740-1780).
Kako je izgledao vas pocetak vladavine i kada ste krunisani za kralja? kao novi monah,našla sam se u teškoj situaciji.Nisam znala dovoljno o državničkim poslovima. Za kralja Češke sam krunisana 25.juna 1741.godine,u Katedrali svetog Martina,dradicionalnom mestu krunisanja Čeških monaha.
Za koga ste se udali? moj prvi verenik bio je lotarinški princ Klement,koji je trebalo da dođe na carski dvor 1723. godine. Umesto Klementa, na dvor su stigle vijesti o njegovoj smrti od boginja. Dana 12. februara 1736. godine udala sam se za lotarinškog vojvodu Franca Stefana, koji je od svoje petnaeste godine živeo na dvoru cara Karla VI. Uistinu sam bila zaljubljena u svog supruga,ali brak je patio.
Koje su bile najznačajnije reforme koje ate uveli? • Zadužila sam grofa Fridriha Vilhelma fon Haugvica za modernizovanje carstva. Haugvic je okupio vojsku od 100.000 ljudi koji su bili plaćeni novcem ubiranim od svake zemlje carstva. • Uspela sam udvostručiti državni prihod između 1754. i 1764. godine iako su njeni pokušaji da oporezuje kler i plemstvo bili samo delimično uspešni.
• Godine 1760. Osnovala sam državni savet kojeg su čini državni
kancelar, tri člana visokog plemstva i tri viteza. Državni savet je služio kao skup iskusnih ljudi čiji je zadatak bio savetovati monarha. Iako državni savet nije imao nikakvu izvršnu ili zakonodavnu vlast, predstavljao je važnu razliku u strukturi vlade Austrije, kojom sam vladala ja, i Pruske, kojom je vladao kralj Fridrih II; za razliku od Fridriha, ja nisam bila autokrat koji je vladao isključivo po svojoj želji. Godine 1775. Uspela sam da balansiram budžet Austrije po prvi put u istoriji.
Koliko dece imate? Rodila sam 16-oro dece,od kojih je prezivelo njih 13oro.
Kako ste proveli detinjstvo? Detinjstvo sam provela sa roditeljima, ocem Karlom VI i majkom Elizabetom Kristinom. Rodjena sam nakon smrti svog starijeg brata,Leopolda.Istog dana krstena sam kao Marija Terezija Valpurga Amalija Kristina. Moj potpis:
Kada je umrla? Umrla je 29. novembra 1780.
Gde je sahranjena? Marija Terezija je sahranjena zajedno s mužem u Carskoj kripti, u grobnici čiju je izradu naredila za života.
Udovistvo:.
Franc I, car Svetog rimskog carstva, umro je 18. avgusta 1765. godine dok je s dvorom bio u Insbruku na svadbi njihovog drugog sina Leopolda. Marija Terezija je bila devastirana. Njihov najstariji sin Jozef je izabran za cara Svetog rimskog carstva. Marija Terezija je prestala nositi svaku vrstu nakita, ošišala kosu, obojila sobe u crno i oblačila se u crninu do kraja života. Potpuno je napustila dvorski život, javne događaje i teatar. Kroz cielo udovištvo mesec avgust i osamnaesti dan svakog meseca je provodila sama u svojoj sobi, što je negativno uticatalo na njeno mentalno zdravlje. Vadislava Novakov i Mila Ninkov VII-3
Наполеон III Тијана Вишекруна и Јована Родић
Ко сте Ви? -Ја сам Наполеон III Бонапарта, француски политичар, државник И владар. Где и кад сте рођени? -Рођен сам 20. априла 1808. у Паризу.
Када сте дошли на власт? -На власт сам дошао 1848. након француске револуције. Шта сте све постигли док сте били на власти? -Другог децембра 1851. Припремио сам успешан државни удар, после ког сам био проглашен за цара. До 1860. владао сам апсолутистички и тако је настало Друго Француско царство. Који је био Ваш главни циљ у спољашњој политуци? -Мој главни циљ у спољашњој политици је био да проширим државне границе због колонијалног освајања. Шта сте постигли у спољашњој политици? -Помогао сам при уједињењу румунских кнежевина и одбрани Србије И Црне Горе од турких претњи и дао сам подршку пољским устаницима. Заједно са Пијемонтом,
Уједињеним Краљевством и Турском учествовао сам у кримском рату против Русије (1854.-1856.) Како је прошао рат у Италији 1859. Године? -У том рату борио сам се за ослобођење од Аустрије. Договорио сам се са Бенцом Кавуром да заједно почнемо рат. Ипак кад се рат завршавао И кад је требало ујединити Италију, Бенц је посустао И закјучио мир са Бечом.
Да ли имате жену И децу? -Да, жена ми се зове Евгенија И имам једног сина, Наполеона Ежена. Постоје ли неке занимљиве чињенице о Вама? -Написао сам књигу 1839. године под наyивом “Les idées Napolépniennes” . Када се завршила Ваша владавина? -Моја владавина се завршила 1870. године, а умро сам 9. јануара, три године касније.
Петар II Петровић Његош
1. Где и када сте рођени? -Ја сам рођем 13. новембра давне 1813. (31. октобар 1851.) у селу Његуши, близу Цетиња, под Ловћен планином. 2. Одакле је Ваша породица? -Моја породица је потекла из централне Босне, одакле су се пресеили у Црну Гору. 3. После кога сте дошли на власт? - На власт сам дошао после свог стрица, Перта Петровића Његоша. 4. Какво је било доба Ваше владавине? - Током моје владавине, били су чести ратови и побуне против турака. 5. Ко Вам је био највећи непријатељ, а ко савезник? -Највћи непријатељ ми је била Турска, а највећи савезници Србија и Русија.
6. Која су Ваша најзначајнија писана дела? -Моја најзначајнија дела су: ,,Горски Венац”, ,,Лажни цар Сћепан мали” и ,,Oгледали српско” 7. Са киме сте правили најбоље политичке односе? -Са Србијом и Русијом највише. 8. Да ли имате наследника? - Не, ни наследника, ни деце. 9. Да ли болујете од неке болести. -Да, имам упалу плућа. 10. Где бисте желели да Вас сахране? -Желео бих да ме сахране на Ловћен планини. 11. Колико страних језика говорите? - Течно говорим руски, немачки, француски и италијански. 12. Можете ли за крај да нам кажете неке Ваше чувене пословице? -Може наравно:,,Благо оном ко довјек живи, имао се рашта и родити”, ,,Свак је рођен да по једном умре, част и брука живе довјека”
Припремили: Никола Котлаја Видак Миљанић
Када и где си се родио ? Родио сам се у Новембру 1768. у Вишевцу. Како замишљаш своју смрт ? Умрећу 26. јула 1817. то вече ћу мирно спавати док ми у собу не улети Никола Новаковић и не одсече ми главу и односе турском султану у Цариград. Како си допринео српском народу ? Покушао сам да ослободим српски народ турске власти и да повратим српску моћ на балкану а и шире. Такође сам био вођа у првом српском устанку. Како си доживео први српски устанак. Било је веома напето борити се против надмоћније османске војске, али смо ипак успели да остваримо неке успехе.
Који су још били битни догађаји у којима си учествовао ? Учествовао сам у Аустротурском рату и после тога сам се вратио обуен у Србију. Које је Ваше порекло ? Родитељи ми потичу из Црне Горе који су се касније преселили у мало село Вишевац код Крагујевца. Какво је било стање у региону за време Вашег владања ? Током мог владања, били су чести ратови и устанци против Турака. Да ли имате потомке ? Имао сам два сина Александра и Алексу. Моја династија је и дан данас жива Да ли знате да говорите стране језике ? Не знам али планирам да научим. Ко су ти били родитељи ? Сиромашни људи Петар и Марица Јовановић, бавили су се сточарством и трговином стоке. Како изгледате и нешто о вама ? Висок сам скоро 2 метра. Био сам осакацен турци су ме доста пута рањавали али сам успео све то да преболим. Јован Тасић и Немања Прпа